Kult Svetoga Save u staroj srpskoj dravi bio je vrlo veliki.

Njegov otac,
Stevan, poznatiji po kaluerskom imenu, Simeon Nemanja bio je osniva
dinastije Nemanjia i kao takav predmet njenog posebnog pijateta. Sveti
Sava je nastavljao njegova dela u sreivanju prilika u Srbiji; prvi srpski
ariepiskop i organizator narodne pravoslavne crkve; prvi predstavnik
knjievnosti u Srbiji, osniva i pomaga nekoliko najvaniji manastira, kao
!ilandara, "ie, Studenice i moda #ile$eva, koji su kroz ceo srednji vek
glavni rasadnici srpske kulture; i Savin znaaj, prema tome, bio je vi$estruk
% nagla$avan od krugova, koji su vaili kao najverniji predstavnici na$eg
duovnog ivota i najdosledniji u radu za nekoliko stolea. &e prenos
njegovog tela iz 'rnova u #ile$evo, ()*+., bio je akt, koji je davao povoda
posebnoj glori,ikaciji, a malo posle toga Sava je, kao pravi dinastijski,
crkveni, pa najzad kao narodni svetitelj, postao predmet posebni prikaza i
povala. &e sredinom !- veka on dobija jedno s patosom i s mnogo
retorske agiogra,ske ve$tine pisano itije, koje poetkom .%& veka nalazi
jednog darovitog preraivaa i popularizatora. 'eodosijevo itije Svetog
Save u$lo je u sve na$e oblasti, i pre$lo je ak i u rusku knjievnost; od njega
je danas doznato (/ srpski i pet ruski prepisa, i nekoliko prerada raznoga
oblika. 0 kraljevskom krugu ra$ke drave Simeon i Sava ogla$avani su kao
za$titnici celog naroda i zemlje i pominjani su vrlo esto u mnogim
dravnim aktima. 'aj kult su posle primili i vladari iz sporedne nemanjike
linije, kao bosansko1srpski kralj 'vrtko %, koji se ba$ u #ile$evu, nad
grobom Svetog Save,. dao krunisati za kralja; i posle Stepan &uki, koji se
proglasio 2ercegom od Svetog Save2. 0 #ile$evu je, nesumnjivo radi
znaaja Svetog Save, bilo jedno vreme i sedi$te ercegovakog mitropolita.
0 .&% veku kult Svetoga Save uvao je i dobar deo muslimana, moda jo$
od svoje ri$anske starine. &i$e strani putnika, koji su ti vremena
svraali u #ile$evo, belee kako 2$tuju mile$evske kaluere i dijele im
milostinju2 3"an -eno, (45+.6; kako kalueri ive od milostinje 2$to im
ponajvi$e pruaju 'urci, koji sveca osovito $tuju i jako ga se boje2 3Katarin
7eno, (448.6; ak se kazuje da #ile$evu 2veu milostinju daju 'urci i
"idovi, nego li Kr$ani2 39enedeto :amberti, (4*56; u 9rankovievom
letopisu se pria kako je neki beg javio nadlenima u 'urskoj, da 2'urci
veruju Svetom Savi i uzimaju znak krsta i pokr$tavaju se2. S toga je, veli,
nareeno da se spali telo svetiteljevo, corpus prodigiis clarum; % <tanasije
=akon, u svom opisu pusto$enja na$i zemalja u .&%% veku, navodi, da je
Sveti Sava spaljen od 'uraka $to je jedan 'urin bio na Savinom grobu
izleen od besa. 0 jedom pismu iz (4/+. pi$u srpski kalueri papi u :im>
2Kako su 'urci otnesli Svetoga Savu iz #ile$eva njima 9og ne pomaga,
ubijaju 3i6 krstjani sa svake strane2. ?o$ i u .%. veku, saop$tava <.
@ilj,erding, dolazio je narod na mile$evske razvaline i donosio bolesnike.
'aj kult, kao $to se vidi iz saop$tenja u ovoj zbirci, traje uostalom jo$ i
danas. %ma ak verovanja da je Sveti Sava jo$ i sad iv 2ko sveti <raneo i
sveti prorok %lija2 i da je $tavi$e 2i sad na zemlji, ali ga mi ne vidimo2.
&eliko $tovanje koje je Sveti Sava uivao u na$em narodu, nije bilo
ogranieno samo na pravoslavne i muslimane. Njemu je obraana panja i
od na$eg katolikog elementa, pa, $tavi$e, i od njegovi crkveni lica. Savin
kult dobro je poznat Aubrovanima; pisci iz drugi mesta, katoliki
sve$tenici, pi$u Savine biogra,ije, kao %van 'omko #rnavi, ili ga slave u
pesmama, kao ,ra <ndrija Kai #io$i. Bvaj ak izrino kazuje>
:ad udesa kaluera Save
Slovenske ga sve drave slave.
Vladimir orovi
Kako se rodio Sveti Sava
7a vreme zidanja Studenice dopadne se car Nemanji neka vrlo lepa devojka
iz okoline i on zaeli da je dobije. Kad to saznadu kalueri, koji su se
odnekuda takoe bili tu dok se manastir zidao, re$e da ga sauvaju od grea.
Bdma narue da doe carica, kau joj za$to su je pozvali i u vee je
podmetnu caru umesto one devojke. Car mislei da je to ona devojka
provede s njom do zore. 0 zoru mu ona potrai zlatan prsten s prsta, da bi ga
se imala po emu seati, i on joj ga dade. 7a tri godine gradei manastir
Nemanja nikako nije i$ao kui, niti je viao carice. < ona devet meseci posle
one noi rodi mu$ko dete. Kad uje Nemanja, da je carica rodila, porui joj
da ga ne eka, jer e je, ako je zatee kod kue, za neverstvo pogubiti. <li ga
ona nije poslu$ala, nego kad doe car kui ona mu pokaza prsten i ispria
sve, kako se bila dogovorila. #u$ko dete, koje se Nemanji tad na$lo, bio je
Sveti Sava.
Sveti Savo i Sveti Pavo
Sveti Davo bio je bradat, a avo se pretvori u devojku, oa mu rekne> 2Bbrij
bradu, Davle, pa u poi za te i poniknue ti zlatna brada.2 Kad Sveti Davo
pone brijati bradu pred njega je padala zlatna dlaka, a na bradi obrijanoj
nicala je svaka dlaka kao pasija, maija, krmea i svaka druga. < kad vide
Sveti Davle kakva dlaka nie na njegovoj bradi, on otale pobjegne u mranu
zemlju sa polovicom neobrijane brade. 'amo u mranoj zemlji Sveti Davle
prokune onu zemlju, gdje ga je avo prevario, tako da se u toj zemlji ne
moe ni$ta mnoiti, ni ploditi. Bnda Sveti Savo poe u mranu zemlju
Svetom Davlu, da skine kletvu sa te zemlje i da izmami blagoslov od njega.
Sveti Savo, kad poe tamo, povede i ponese sobom> lua, pijetla, maku, i
kobilu, koja je imala drijebe. "drijebe svee na vratima mrane zemlje, kad
se bude vraao, da kobila nae lak$e pravi put.
Kad je Sveti Savo do$ao u mranu zemlju, upitao je Svetog Davla> 2#oe li
se ovde noitiE2, a Davle mu odgovori> 2#oe se noiti, ali e te obladati
mi$i i puovi.2 < Sveti Davo rekne> 2'i mene pusti, pa se ne boj za me.2
Sveti Davle pusti Svetog Savu da noi. Dotom po$alje svoje momke, da paze
$ta e biti sa njim, kad ga obladaju mi$i i pusi. Kad momci pogledaju, a
Sveti Savo pustio dvije zvjerke, te jedna mi$e davi, druga pjeva a lu im
svijetli. Kad kau Svetom Davlu, kako je kod Svetog Save, on nije mogao
vjerovati, nego sam ode. < kad vie to, blagoslovi onu zemlju, gde je sve to
postalo, da se tamo sve mnoi i plodi.
Bnda Sveti Savo, kad uje taj blagoslov, uzja$e na kobilu, koja zna gdje je
drijebe ostalo, te nae bjeati. Sveti Davle sjeti se, da je to Sveti Savo
izmamio blagoslov, te potee za njim u poeru. Do$to se Sveti Savo pomoli
9ogu, stvori se ostruga, te se Sveti Savo u nju zapetlja. Dotom se opet Sveti
Savo pomoli 9ogu, te 9og pusti veliku vodu, koja se odonda prozove> 2Sava
voda2. 'ako ga Sveti Davo ne moe dostignuti, ve Sveti Savo ode zdravo u
svoju zemlju.
Sveti Sava brani hriansku vjeru
9io jedan ovjek pustinjak, po imenu Davo koji je, ivei dugo sam, izmislio
drukiju vjeru no $to je na$a ri$anska. Kad je dobro smislio, stane pozivati
narod da prelazi u tu novu vjeru, kazujui da ga je 9og zato namijenio i
poslao i da je glavom Sveti Davo. Narodu se dopane ta njegova vjera i ponu
je svi primati. Kad je narod najvi$e prelazio u tu Davinu vjeru, vidi 9og, da s
narodom ri$anskim nee biti dobro, pa po$alje na zemlju Svetog Savu.
Sveti Savo uzme u ruku sablju, stane na put i nije dao narodu, da ide do
Dave, a i lijepo mu je govorio da se ne vara. Narod upozna sveca i poveruje
mu, pa se vrati kui. Kad je narod prestao ii Davi, spremi se Sveti Savo na
put. Donese sa sobom maku, oroza i kru. Dred no doe u kui Davi i
lijepo ga zamoli, da ga primi na konak. Davo ree, da e imati gosta, pa da
ga ne moe primiti. Sveti Savo pone ga lijepo moliti i po 9ogu bratiti, da
ne zna puta % da je umoran pa da mu da ge god da doe pod krov. Davo,
videi pred sobom po$tena ovjeka, ree mu, da ima jednu sobu, ali da ima u
njoj dosta mi$a, pa se boji zla.
Sveti Savo mu odgovori, da se mi$a ne boji. Sluge onda uvedu Svetog Savu
u sobu i ostave ga. Kad u jedo doba noi uje Davo oroza, kako zapjeva.
Kad ga je uo i trei put, ustane Davo probudi sluge i ree im> 2?a sam noas
sanjao, da su mi$i onoga siromaa svega pojeli, samo su mu kosti ostale;
idite i zakopajte njegove kosti u groblje.2 Kad sluge otvori$e vrata,2 za
njima doe Davo, pa zaviri u sobu, ali gle uda> vidi rpicu mi$a, maka
pokraj nji spava, a oroz se popeo na krevet i djeva. Sveti Savo ree
slugama iz budaka> 2Aobro jutro;2 Kad je Davo ugledao to udo prie
Svetom Savi, zamoli ga, da mu da maku i oroza, a on e mu dati koliko god
zai$te novaca. Sveti Savo mu ree> 2Nemoj ti vi$e narod zvati u tu svoju
vjeru, pa u ti dati.2 Davo mu obea po$teno, a svetac mu dade onda i maku
i oroza. % eto vidi$, tako su do danas ostale dvije vjere> na$a ri$anska i
nova Davina kranjska.
Sveti Sava, maka i rijeka Sava
Sveti Savo oti$ao je od kue jo$ kao dijete. Bstaviv$i oca i mater, krijui ode
u Svetu @oru i tu se pokalueri. Ao nekoliko godina uje da mu je otac
umro. Savo pomisli u sebi> 2&idi, $ta bi; 1 otac mi umrije, a nije mi ostavio
blagoslova2. Fijepo se smisli da ode do svoje brae i porodice, da se vidi sa
svima i da se pomoli 9ogu na oevom grobu. 'ako i uradi. Bbie brau i
pokloni se oevu grobu. Bprostiv$i se s braom, krenu u svijet da malo
putuje u alosti. 'ako putujui, jedno vee, doe na konak u neku pustinju i
tu zatee jo$ neki musa,ira, meu kojima je bio i Sveti ?ovan. Sveti Savo
upita domaina> 2#oe li se prenoitiE2 Aomain mu odgovori> 2#oe
duovnie, ja;2 Sveti Savo sjedne umoran i poe razgovor o svemu i
svaem. #ada je Sveti Savo poznao Svetog ?ovana, ipak se ne kaza ko je, ni
odakle je. Aomain spremi veeru. 0stanu, pomole se 9ogu i veeraju.
Doslije veere, domain unese u kuu onoliko sanduka, koliko je imao
musa,ira i pokaza svakom gdje e koji spavati. Sveti Savo upita domaina>
2<, jer domaine ne prostire$ slamuE 9olje je;2
Aomain mu odgovori> 2<ma, duovnie, ne zna$ koliko ovdje ima nekakve
sitne ivine, pa kad unoa oe da izjedu ovjeka2. Sveti Savo nasmija se i
ree> 27nam $ta je, to su mi$evi2. 'ako musa,iri lego$e u one sanduke, a
Sveti Savo osta sjedei. Kad bi neko doba noi, navali$e mi$evi pa gmiu sa
sviju strana. Sveti Savo pomoli se 9ogu, skide rukavicu s ruke, baci je, a od
nje se stvori maka. Skide i drugu pa baci, dok se od nje stvori i druga
maka, pa obe navali$e na mi$e. 0dri, vataj i davi, pa sve zabacuju na
jednu kamaru. 'ako do zore mnoge povataju i podave. Kad ustade domain
i musa,iri, imaju $ta i vidjeti; 7audi$e se kad u$e da Sveti Savo nije
nikako spavao ve itavu no sjedio. ?o$ vi$e se zaudi$e kad vidje$e one
dvije nepoznate zvjerke i kad u$e da su one podavile svu onu veliku gomilu
mi$eva. S toga upita Sveti ?ovan Svetog Savu> 2Auovnie, kakve su ono
zvjerkeE2 2#ake2, odgovori Sveti Savo. 2Da otkud one ovdjeE2 2Stvorio i
9og, od moji rukavica2, veli Sveti Savo.2 Da zar su one podavile onu
ivinuE2 2?esu2, veli, 2one e svu tu ivinu za neko vrijeme koje povatati,
koje raspla$iti, tako, da e se rijetko koja moi vidjeti;2. Sveti ?ovan
pomilova make blagosiljajui i> 2Aa ste od 9oga blagoslovene, i u svakoj
kuici od koristi;2 Do$to svanu i sunce ogranu, Sveti Savo se oprosti sa
musa,irima, zavali domainu i krenu dalje. Sveti ?ovan, razgovarajui
poslije sa musa,irima i domainom, ree, da onaj $to je noio nije niko drugi
do Sveti Sava, po$to je njemu dao 9og da moe velika udesa stvarati po
zemlji. Kad to u domain, zamoli Svetog ?ovana, za koga je mislio da je
kaluer, da ide s njim i da vrate Svetog Savu, pa da ga barem ugosti kao $to
valja. Sveti ?ovan poslu$a domaina i poitaju da stignu Svetog Savu. Sveti
Savo, kao svetac, znao je da ovi idu za njim i $ta oe, ali se nije mogao
vraati. Bpet ao mu i bje$e ucvijeliti, pa smisli i pomoli se 9ogu, da se
kud god on proe provali duboka rijeka i da tee za njim da ga tako ona
dvojica ne mognu stii. 'ako Sveti Savo, molei se 9ogu, prekrsti se i manu
svojom $takom, a voda odma pojuri, i to be$e prava rijeka. Kad to vie$e
Sveti ?ovan i domain jo$ se vi$e zaudi$e. Stanu i pomole se 9ogu, a Sveti
?ovan ree> 2Savo, Savo, blago tebi i tvojoj du$i; 'i si veliki kod 9oga, kad
udesa stvara$ na zemlji; Aao 9og i ovaj se tvoj put zvao tvojim imenom.2
'ako se du cijelog Savina puta stvori rijeka koja se nazva Sava.
Sveti Sava i Sveti Nikola
?ednom su putovali Sveti Savo i Sveti Nikola pa omrknu u nekom selu i
zamole u jednoga zgodna ovjeka za konak. 9ogata$ im ne $edne dati, a
Sveti Savo uzme zlatan pear i dade ga bogata$u. Bnda pou dalje da mole
za konak u drugoga. Arugi koji je bio siroma pusti i, te Sveti Savo i Sveti
Nikola noe u njega. Kad ujutru ustali da idu, dozove Sveti Savo siromaa i
njegovo dijete, pa rekne ocu> 2%li to dijete baci u vodu, ili ubij 2. Siroma se
zaudi $ta mu to svetac kae, pa ne $edne odma poslu$ati, jer mu bija$e
ao svoga jedinca. Sveti Savo onda ree> 2?a u ti ga sad baciti u vodu, ako
nee$ ti2. 29aci2, rekne siroma, a Sveti Savo dijete za ruku, pa u vodu;
7audi se i siroma i Sveti Nikola, pa viknu$e> 2-ta to uradiE2 < Sveti Savo
odgovori> 2#oj dragi, kad e te ovo dijete pod starost i paliti i ariti, i krasti
i robiti, biti, pa te i ubiti bolje je da ono sad umre2. Siroma, kad to u, smiri
se i uuta. Doslije toga Sveti Savo i Sveti. Nikola odu dalje. Dutem upita
Sveti Nikola Svetog Savu> 2?a $to ti dade onome bogata$u zlatan pear, kad
nas nije primio na konakE2 Sveti Savo mu odgovori> 2Bn e se napiti iz
onoga peara pa e se otrovati2.
Sveti Sava i kiridija
%$ao Sveti Sava po zemlji sa momkom, pa sretne jednoga ovjeka, gde goni
kola i volove. 7amoli ga, da prenese preko vode njega i momka no on ne
tjedne. 0 tom sretne siroma$na ovjeka, gdje goni na konju tovar bra$na.
:ee mu Sveti Savo da prenese njega i momka preko vode. Siroma$ak
otovari bra$no i prenese i obojicu. Do$to pou dalje zapita momak Svetog
Savu> 2-ta e 9og dati onome ovjeku, $to gonja$e kola i volove, pa nas ne
$e prenjeti preko vodeE2 Sveti Savo ree> 2Dod kuom ima kru$ku, pa e
zapeti kola i volovi za nju i izvadie pun up dukata ispod nje; no zaludu G
ne moremu du$a otii u raj koliko more li konopac u iglu; 2 Dita ga momak
opet> 2-ta e 9og dati onome sjeroma$ku, $to otovari bra$no, pa nas
preneseE2 Sveti Savo mu ree> 2Kod kue ima jedno mu$ko dijete pa umrlo;
ono e mu bra$no prispjeti muenicima, ama e du$a onoga djeteta u raj; 2
Sveti Sava i udavae
0 staro vreme, kad su kroz narod sveci i$li udrui se Sveti Sava sa jednim
svetiteljem. Bni su obilazili sela i gradove. ?ednom dou u kuu veoma
bogatu. 0 kui bila je udavaa devojka dobra, predusretljiva, i svakom je
bila gotova dobro da uini. Aevojka je putnike rado primala na konak. -ta je
god imala najbolje, to im je za veeru dala. 0morne putnike noge oprala je
i odma im prostrela du$eke. Kad je zora svanula, digla se devojka, spremila
prekusak, zabrkala ka,u i spremila vodu u ljegenu da musa,iri umiju lice.
Kad su iz kue odlazili, rekne Sveti Sava devojci> 2H, devojko, 9og ti crnu
sreu dao;2 Aevojka se iznenadi. Bvaj svetac, drug Svetog Save, sav cepti
od ljutine, samo ne moe pred devojkom ni$ta da mu kae.
Aoo$e u jednu drugu kuu. Kucaju a niko im ne otvara. Sveci su ve teli
da pou, ali se doskora u tresak po oboru. Btvori im krmeljiva, pocepana i
kaljava devojka. Aevojka im ni$ta ne ree. Bni doo$e kod ognji$ta. Koliko
je devojka lena bila, poe velikom kukom da dovaa za goste tronone
stolice. 2< de ti je majka, devojkoE2 pitao je Sveti Sava. 2Bti$la je u ar$iju
da kupi lua. -ta vi oe moja majkaE2 nabusito govora$e devojka. &ide$e
sveci da nemaju $ta ekati i digo$e se da idu. Na vratima od obora okrenu se
Sveti Sava devojci i ree> 2H, devojko, 9og ti dao belu sreu;2 % otido$e.
Arugar Svetog Save toliko se naljutio, da vi$e nije teo da ide sa njim. Bn
mu je poeo da govori> 2Bvo li ti je pravda $to je narodu deli$; Bvakvi
pravednika dosada ko pamtiE -ta bi trebalo da onoj prvoj kae$> 9og ti dao
belu sreu, a ti crnu; a ovoj crnu, a ti ree belu. 2Iekaj jo$ malo da izaemo
izvan sela, pa u ti kazati za$to.2
Kad su bili u jednom polju sami, sedo$e da se odmore. Sveti Savo pone da
mu govori> 2Aa sam kazao onoj dobroj> 29og ti dao belu sreu,2 a ona onako
dobra i ljubazna, oni bi se dvoje osilili, pa ne bi na nebo ni na 9oga
pogledali. Kandilo u njiovoj kui ne bi se nikada upalilo, a sirotinja nikada
ne bi se do vrata smela pribliiti. Ceo svet bi im $er video. < ovako> ona
dobra, a on zao, pa zlo i dobro snosie se. < onoj drugoj da joj se zli drug
dade, a ona onako crna i jadna, onda bi bilo crno bez beloga. Bvako e zlo i
dobro da se podnose. 'ako treba; nigde dva dobra, nigde dva zla...2
Sveti Sava, mladi i starac
%$ao Sveti Sava sa akom i sretnu jednog vrlo lijepog momka. 2Domoz 9og,
oe;2 G 29og ti pomogao, mome;2 Kad proe momak ree Sveti Sava>
29og mu bre du$u primio;2 %dui dalje sretnu jednog djeda. 2Domoz 9og,
djede;2 G 29og ti pomogao, duovnie;2 Kad proo$e mimo djeda reie
Sveti Sava> 2Aa 9og da, ovaj djed ivio jo$ dvadeset godina;2 'ome se ak
udio, pa e zapitati Svetog Savu> 2-to ti ree onome momku, da mu 9og
du$u bre primi, a onome djedu da jo$ ivi dvadeset godinaE2 Na to e mu
Sveti Sava> 29ogme, onaj momak nije ni$ta gre$an, a onaj djed ima dosta
grijea, pa bi se mogao oprostiti.2
Sveti Sava razluuje ravdu
9io jedan ovek puka sirotinja. 'ako jedanput ga naera glad, te uzajmi od
jednog seljaka torbicu kukuruza i poe u mlin da i samelje i djecu zadrami,
da ne skaplju od gladi. Kad doe u mlin, ali jedan zasuo prije njega p$enicu i
melje, te ga ne tjedne propu$tati, da ono malo kukuruza samelje, nego
morade priekati dok on samelje svoju p$enicu. Do$to se p$enica samelje,
ode onaj ovek spremati konja, da nosi p$enicu kui. 0 tom se samelju i
kukuruzi onoga siroma$ka. Siroma$ak zamoli onoga ovjeka, da metne i
njegovu torbicu na konja do kue. Iovjek uzme torbicu, te je metne na
konja i tako obojica pou kui. Kad siroma$ak bude na domak svojoj kui,
zai$te od njega svoju torbu, ali se onaj na njega izbei govorei> 2!a$a, ti
meni nijesi ni$ta dao2. 0 tom se trenu stvori Sveti Sava, pa prekrsti $takom
onoga bezdu$nika, te se na mjestu skameni. Bnda Sveti Sava ree onome
siroma$ku, da uzme konja za ular, pa da vodi kui i konja i p$enicu.
Sveti Sava milostivi i nemilostivi ljudi
Sveti Savo putujui kao prosjak od sela do sela doe u jedno selo, a ljudi ga
opazi$e, te djecu podgovori$e da natukaju va$ke na nj govorei im> 2Hto
jednoga prosjaka; Natukajte va$ke, i ovako nam prosjaci dodija$e;2 'o uje
Sveti Savo, te ne tjede u nji ni da ide, ve okrenu drugijem putem i ode u
drugo oblinje selo. 0 tom selu svako mu odma dade, $to je kadar bio.
Bnda svetac stane tijem seljacima priati, kako su nemilostivi ljudi u onom
selu; te e na polasku rei> 29og blagoslovio va$e ko$eve, u kojijem vam je
ito, a oni ne imali $ta samljeti;2 % zaista, poslije toga u onije koji su mu
dali bijau puni ko$evi; a oni $to su bili podgovarali djecu da natukaju
va$ke, ne imaau $ta samljeti.
Sveti Sava i slijeac
Sveti Savo prolazei kroz nekakvu $umu blizu jednog sela opazi kravu i za
njom tele. %dui dalje, svetac stie u kuu jedne udovice, koja je imala stara
slijepa svekra. Bd te$kog putovanja Sveti Sava bija$e jako umoran, te sjede i
poe sa starcem razgovarati. Slijepac ga zapita> 2Aa mi poem nijesi vidio
kraj puta kravuE2 Svetac odgovori, da je nedaleko u $umi vidio nekakvu
kravu s teletom. Slijepac odma naredi nevjesti, da ide i vidi da to nije
njiova krava, koja se izgubila prije tri dana. Aomalo ena se vrati gonei
kravu s teletom. Slijepac joj onda zapovjedi da $to ruku zgotovi, a dok je
ona kuala on se jednako sa svecem razgovarao. Doslije ruka Sveti Sava
poe da ide. Slijepac onda naredi nevjesti> 2Dolij ovom siromau komad
ljeba i jednu $aku sira, jer ne znam ge ga moe konak zatei.2 "ena uini
kao $to joj svekar zapovijedi. Dri odlasku Sveti Sava ree slijepcu> 2Kad si
tako dobar, 9og ti oinji vid opet otvorio; 2 % im je svetac oti$ao, slijepac je
odma progledao.
Sveti Sava u rosjacima
Dreobue se Sveti Sava u prosjako odijelo pa poe po svijetu da oku$a
ljude. 'ako doe jednom prosjaku, koji nije imao nige ni$ta, pod dragim
9ogom, nego je bio sav u ivoj rani, ge su se bili i crvi zakotili. Kad ga
Sveti Savo zamoli da mu $to udijeli, prosjak mu ree> 2?a ti nemam ni$ta dati
do ovi crva2, pa se ma$i rukom, te izvadi iz rane punu $aku crva i dade
prosjaku Savi, jer je znao da ne valja prosjaka odbiti. Sveti Sava primi crve,
koji se u njegovoj ruci pretvori$e u ute dukate. Bn i vrati bolesnome
prosjaku, pa se za nj pomoli 9ogu i spase ga muke i nevolje.
Sveti Sava kao lekar
Dutujui po zemlji Sveti Sava svrati u jednu kuu da prenoi. Aomain, neki
dobar ovek, lepo ga primi. Bd ukuana imao je samo enu, koja je bila
veoma zla. Bna, po nesrei, nije bila kod kue, kad je njen mu primio
Svetog Savu na konak, nego je do$la malo posle i poela da vie na mua,
$to je primio neznanog putnika. Kad je mu od nje zatraio veeru za gosta,
ona ree> 2Kamen mu za veeru2. #u se digne i posle dueg preturanja
nae samo jedno jaje, koje u vruem pepelu ispee i prui gostu. Dosle tako
malene veere mu zatrai od ene postelju za gosta, na$to mu ona naprasito
odgovori> 2Kamen mu postelja.2Kad je mu molio, da mu da bar jastuk pod
glavu, po$to mu ne da postelju, ona mu kao i pre, odgovori> 2Kamen mu pod
glavu. 2 @ostoljubivi domain zamoli gosta, da se na njega ne ljuti, $to ne
moe od ene da ga ugosti onako, kako bi trebalo. Ni domain ni ena nisu
znali ko je taj njiov gost.
Dosle veere Sveti Sava legne na kamene ploe pored vatre i nemajui ni$ta
drugo da metne pod glavu, uzme kamen. 7a ljubav gosta i domain legne do
njega, a ena se sama isprui na postelju malo dalje od nji. 0 nek doba noi
eni se razvije pupak, pa da umre od bolova. 'ada joj se otvore oi i ona u
putniku pozna Svetog Savu. Ne mogui vi$e da podnese muke i bolove, ona
pone moliti Svetog Savu, da se smiluje na dobrotu i gostoljublje njenog
mua i da je isceli. Sveti Sava se smiluje i ona ozdravi.
% danas, kad se kome razvije pupak, onda neka starija ena metne srednji
prst desne ruke na pupak bolesnika, malo pritisne i pone polako da obilazi
bolesnika, da zavija pupak, pri emu izgovara ove rei kao neku molitvu>
2Sveti Savo, zavi pupak; Ne porad zle ene, nego pored dobra oveka.
Kamena veera, kamena postelja, kamen pod glavu;2 'o se tri puta ponovi, a
pre toga postavi se jaje u vatru, da se ispee i da se bolesniku da ga pojede.
Dosle tog narod veruje, da bolesniku mora biti lak$e.
Sveti Sava brodar
Sveti Sava znao je sve zanate, ali mu je bio najmiliji brodarski. Bn je
izabrao taj zanat, $to je i sam !ristos bio brodar, koji je i Svetog Nikolu
nauio tome zanatu. <li nji sva trojica razlino su vladali svojim zanatom.
'ako je !ristos na svojim laama prevozio svijet sjednog kraja na drugi,
Sveti Nikola spasavao je ljude na laama, a Sveti Savo topio je gre$ne ljude
sa svoji laa, pa i je stoga namje$tao na onim mjestima gde su iveli
veliki gre$nici. Kad god bi Sveti Sava po$ao s laom na more, udarila bi
stra$na bura, koja bi potopila i lau i sve putnike u njoj. 'ako je Sveti Sava
trijebio gre$nike sa zemlje.
Sveti Sava i vlastelin
Sveti Savo putujui po svijetu doe pred jednu crkvu, te stane od ovjeka do
ovjeka u ime boje moliti, da mu $to udijele. Koji ljudi bijau poboni,
davau mu. Svetac doe tako pred jednog vlastelina, te i njega stane moliti,
da. mu $to udijeli. &lastelin bija$e nevaljala srca, te e mu rei> 2&uci se
odavde, ne dadu mi se taki s mirom ni 9ogu moliti. <ko ti $to ,ali, kui mi
doi;2
Doslije svete slube vlastelin uzja$e na konja, te sa slugama ode kui. Svetac
uzastopce poe za njim. Kad doe vlastelinovoj kui, opet stane moliti da
mu $to udijeli. &lastelin razjaren zgrabi batinu da sveca udari, ali 9og
naredi, te mu se ruka zgri i u njoj batina ostade. Svetac videi $ta vlastelin
oe, poe ne obazirui se, a vlastelin za njim po$alje svoje sluge, da ga
mole da se vrati, obeavajui mu nebrojeno blago. Svetac se vrati u dvor
vlastelinu. &lastelin kleknu pred njega govorei> 2Bprosti mi ugodnie
boji, $to sam te uvrijedio, i moli se 9ogu, da mi se ruka ispravi, dau ti
nebrojeno blago;2 Svetac mu ree> 2?a ti blaga ne elim, a ako e$ prema
sirotinji od sada biti dobar, ruka e se tvoja ispraviti.2 &lastelin se od srca
pokaja i obea, da e oolu svoju narav promjeniti i za sirotinju biti bolji.
Iim je to izgovorio, 9og naredi, te mu se ruka ispravi. Bd to doba vlastelin
je za sirotinju bio dobar i u tome se grijeu popravio.
!rno jezero
Dutujui Sveti Savo po ?ezerima doe u neki manastir na konak. 'u bili neki
kalueri, koji su zavideli Savi $to je $tovan u narodu, pa se zdogovore da mu
poture jednog pijevca u torbu, samo da bi mu nanjeli pakosti.
Kad ujutru poe Sveti Savo dalje, oni ga zaustave i ponu vikati, da im je
ukrao pjevca. Sveti Savo stane im govoriti> 27a 9oga, brao, kako bi ja to
uinio; 2 < oni uput, pa u torbu> 2 < da $ta ti je ovoE2 Sveti Savo kad vie,
dosjeti se, $ta su kalueri $eli, pa manu svojom $takom i ree> 2Aa 9og da
se sad sve ovo u Sodom pretvorilo;2 'oga asa 9og naredi, nestade i
kaluera, i manastira, i svega $to je ondje bilo, no se stvori jedno crno
jezero. % to je jezero uvijek jednako, niti mu voda pridolazi, niti otjee; a
niko ne smije u njega zagaziti.
Sveti Sava i "renik
9io jedan jako zlogovoran i nebesan ojek, bogopsovac, te jedne noi o
Svetom Savi, kad je najvea cia zima bila, dou avoli, 9og budi s nama,
po nj. 7amotaju ga u ponjavu, s kojom se pokrio, iznesu ga na badu pa $
njime ,iju u najdublji vir u Korani. Jape ga dva meu se, jedan za ruke,
drugi za noge, pa sve nekoliko puta zaburi ga u vodu, a onda opet izvadi. 0
polje do$ao najstariji vrag. Namjesti veliki usijani nakovanj kraj vode.
7amanuv$i nad nakovnjem te$kijem gvozdenijem batom centenjakom,
zapovijedi onima, $to ga $muraju, da mu ga donesu. %stom, $to su ga donijeli
i da e $ njime na nakovanj, ali najednom sinu sve oko nji, isto im se oi
zablje$ti$e. Aok se samo okom iti$e i obazrije$e, ugleda$e od zlata ojeka,
u samu zlatnome odijelu, sa zlatnijem krstom u ruci koji se sjaje kao sunce
arko. 'o je bio Sveti Sava. Bn samo malo zlatni krst uzdignu i prema njima
manu, a avoli dreknu$e i od ovjeka na stranu skoi$e. Sveti Sava ree>
2Nemojte ga vi$e; < ti gre$nie znaj, da se Svetom Savi raalilo na tvoju
sitnu djeicu i kukavnu enu, pa te za ovaj put izmolio u #ilostivoga 9oga.
7ato se pokaj i okani svake nebesije, pa i same pomisli na zao govor. %nae
e ovi opet doi po tebe i zasluena kazna nee ti se vi$e moi oprostiti.2
Iim je to Sveti Sava izustio, nestane ga, a $ njime i onog sjaja i blijeska. 0
isti ma i avoli poskaka$e u vir koranski i nestade i. Iojek se prekrsti,
vjerno pomili svemoguem 9ogu i Svetom Savi, zavaljujui iskreno na
velikoj milosti i daru njiovu. Dokaja se za te$ke pregrije svoje. Bde kui, pa
ve ka$nje nikad nije grije$io, nit je tjerao griote.
Sveti Sava i dva suarnika
7auzeo seljak seljaku komad zemlje, a o$teeni do$ao Svetom Savi na albu.
Kad je Sveti Sava uo i razumeo albu, pozov otmiara i posavetuje ga, da
na lep nain vrati zauzetu zemlju svome susedu i da se pomire, pa da ive
kao roena braa. Kad ovaj nikako nije teo na to da pristane, onda ga Sveti
Sava odvede u jedan plodni kraj zemlje, pa mu rekne> 2Kad oe$ da ima$
$to vi$e zemlje, onda evo ti; idi, i koliko god bude$ danas opkolio zemlje u
ovom pustom plodnom kraju, toliko e tvoje biti; samo pazi dobro, da mi u
sunani zaod bude$ tano na ovome mestu, odakle polazi$, inae na tebi
glave nee biti.2
% zape otima i grabljivac. 7ape da tri oko lepog imanja, iz petnji ila. 'e
ajde da opkoli i ovu lepu livadu, pa i ovaj veliki gaj, pa i ovaj vonjak, pa i
onaj vinograd, pa ovu njivu, pa onaj pa$njak, pa ovo pa ono... % tako je
siroma, bez du$e, trao gladan i edan, bez odmora, vas dugi letnji dan.
Sunce je ve poelo za brda da zapada, a on je, bednik, jo$ opkoljivao
travokosne makve i guste jelake. < kad je ve bio blizu mesta, odakle je
po$ao, sunce je ve bilo za$lo. Bd velikog umora, on je pao i izdanuo, ne
do$av$i do belege odakle je potrao.
Sveti Sava i siromah
Naie Sveti Savo pokraj jedne sirotinjske kue taman na 9oo. 'amo
kuknjava, jer se eljad, sa sitnom djeicom, nije imala im omrsiti. Sveti
Savo dade onda domainu punu asu masla. Bbraduje se siroma i za,ali, a
ena uze maslo, prikupi korica i spremi poparu. Siroma je tro$io maslo
godinu dana, a nikad mu nije nestajalo. 'ek kad se po,alio jednom prijatelju,
poe maslo da izezava, a da se nije ,alio, 9og zna dokle bi mu trajalo ono
maslo.
Sveti Sava i hala
Dravedna sudba za neke gree kazni Svetog Simeuna te ue u nj ala
prodrljiva. Bd toga doba obian ruak Svetom Simeunu beja$e peen vo i u
volu ovan, i u ovnu koko$, a u koko$ici jaje G i od svega toga iza njegovoga
ruka ne ostaja$e ni$ta. ?edan put doe Sveti Simeun u !ilandar, pa u dugom
razgovoru sa Svetim Savom ogladni i stane itati da ide da rua, ali ga Sveti
Savo ve$tim razgovorom zadri, dok ala u njemu sasvim ne ogladni i
mnogo ga umori, Bnda mu Sveti Sava prui poskuricu, a iz Svetog Simeuna
zinu ala i obvinu poskuricu. Sveti Sava dokopa tad alu rukama za vrat,
izvue je iz njega i baci u more. % od tada ne moga$e Sveti Simeun ni celu
koko$ku da pojede.
Sveto" Savu srela ljaka
Kad je Sveti Sava stupio u jerusalimsku crkvu na vrata, srela ga je $ljaka
sama, a niko je nije nosio niti drao, te pred njega stala. Sveti Savo se
zaudi, Da zapita sve$tenike, koji su u crkvi bili> 2-ta znai ovoE2 Bni mu
odgovore> 2Drije nekoliko vremena ivio je ovdje jedan vladika, kome je
bilo ime Sava. Kada je bio pri poslednjem asu svoga ivota, kazao je> 2Bvu
$ljaku ostavite u crkvu. %z daleki zemalja doi e sve$tenik istoga ina, kog
sam i ja. %me e mu biti Savo. Kad on stupi u ovu crkvu sama e ova $ljaka
njemu poi2. Sveti Savo uzme tad $ljaku i donio je sa sobom iz ?erusalima u
Srbiju.
Sveti Sava bla"oslovio majku Sveto" Vasilija
Do$ao Sveti Savo kroz Dopovo i nae jednu evojku, e zaie vodu iz
gustijerne. Bn e u nje zaiskati vode da se napije. =evojka, im joj je Sveti
Savo vode zaiskao, ispere sud kojim je vodu vadila, te mu dade da pije.
Do$to se Sveti Savo napio vode, ree evojci> 2Bd tebe iza$lo isto i preisto
tijelo na ovaj svijet.2 Kasnije je ta evojka postala majka Svetog &asilija
Bstro$kog.
Sveti Sava i ravednik
9io tako jedan ovjek, koji je bio jako poboan i isto se svetaki drao.
Samo se nigda nije ispovijedao. 0prav uoi dana, kad e umrijeti, javi mu se
u snu Sveti Sava i ree> 2Aobri ovjee, ti si dobar, poboan i pravedan, ali
si samo na najveu jednu ri$ansku dunost zaboravio G nijesi se
ispovjedao, pa zato si i samog gospoda 9oga uvrijedio. S toga, da nam du$i
milostivi i svemogui 9og dade rajsko naselje u dici i slavi nebeskoj, valja
nam se, pored ostalije bogougodnije djela, redovno ispovijedati; jer iako
si pravedan, nijesi jo$ onakav pravednik, kao onaj koji se ispovijeda i
prie$uje. Svako eljade treba zanavljati i snaiti tijelo i du$u svoju s
preistom krvi i tijelom !ristovijem.2 Doslije tog sna ovjek se probudi,
drui kao $iba, i kajui se $to se nije ispovijedao. Sjutra dan, kad je umro,
pojagmi se aneo i vrag za du$u njegovu. Da, zbilja, iako je pravedan bio,
ipak na kantaru Svetog <ranela pretegne na avolsku stranu zato, $to se
nije ispovijedao.
Sveti Sava i ustinjak
Dutovao Sveti Sava laom po vodi. Ao$av$i pod neku obalu opazi oveka,
pustinjaka, gde preskae preko jame, pa kad preskoi na jednu stranu rekne>
2Bvo 9ogu2, a kada se povrati natrag rekne> 2Bvo meni2, pa sve tako.
Iudei se Sveti Sava njegovom poslu, zapitae, ga, $ta to radi, na$to mu
ovaj odgovori, da se moli 9ogu. 'u ga Sveti Sava poui, kako se 9ogu treba
moliti, a ne kako on to ini, i naui ga 2Be na$2. Sveti Sava onda sjede na
lau i ode dalje. Iim je Sveti Sava oti$ao, pustinjak zaboravi molitvu, te
stade trati po vodi za Svetim Savom i vikati> neka ga jo$ jedan put poui
molitvi, jer je zaboravio. Sveti Sava, videi da pustinjak ide po vodi kao po
suu, odgovori mu> 2Kad tebe dri voda s tom molitvom, tebi bolja i ne
treba. S toga se moli kao i dosad; 2
Savine veri"e
Kad su prenijeli ivot Svetoga Save u manastir #ilicu, narod je dolazio sa
sviju strana da celiva ivot i dariva ga. Ko god je to inio po$la mu je svaka
srea i napredak u svemu i svaemu. 'ako doe ijedan siroma$ak manastiru,
pa ne imajui ime darivati ivot, skine sa sebe svoje dronjave aljine i
zamota u nji jedne aave verige koje je ponio iz svoje kolibe, pa to priloi
na ivot Svetog Save. Kad poslije njega dou u manastir bogata$i, banovi i
kneevi, zaudi$e se kad vide siroma$kov dar. ?edan od nji srdito ree, da
razmotaju te dronjke i vide $ta je u njima. Kad vie$e $ta je, odma narede
da se i dronjci i verige izbace pred manastir. Iim su to uinili, a ivot
svetiteljev zatrepti i svijee se po crkvi sve potrnu. Sjeti se narod $ta je, pa
bre bolje unesu one dronjke i u njima verige i metnu i na staro mjesto.
Do$to se svr$i sluba, narod povrvi iz crkve, ali nuto uda> niko ne more da
izae; Najposlije progovori ne$to iz kubeta> 2Niko nee izii dok se ne
cjeluju i ne daruju verige Svetoga Save;2 Narod poleti ivotu i molei se
9ogu i Svetome Savi pobono pristupi, cjeluje verige i dariva i. Iim su to
uinili, mogli su izii iz crkve. 'o se ra$u svuda, i od tada ostane da se
svetkuju verige Svetoga Save.
Sveti Sava bla"osilja vode
?edan put, uz asni post, nestade svijetu posne rane, pa upitaju Svetoga
Savu> 2Auovnie, bi li mogli $to mrsno zaloiti, jer nam je nestalo posne
rane, a mrsa dosta na svaki krajE2 Sveti Sava odgovori> da je greota mrsiti
iz asni post, jer je i sam !ristos postio ovaj post. < narod e na to> 27namo
i mi, dragi oe, da je greota mrsiti, ali je ljuta nevolja, jer nemamo $ta
jesti2. Sveti Sava pomoli se 9ogu i prekrsti vodu tri puta svojom $ljakom
onda zapovjedi narodu da ne zagazi u vodu i navata ribe. @ladna svjetina
povrvi od uda u vodu i iznese bukadar ribe, koje dotle niti je bilo, niti je ko
vidio. Sveti Sava naui i, da ribu ispore, operu, pa onda peku. % tako
svjetina dobi novu vrstu rane, najede se, a posta ne pogazi. Bd tada je voda
blagoslovena i u njoj oivela riba.
#dravaj ost
9ila negdje velika srpska porodica, koja je sve postove u godini postila,
kako spada i treba. Samo joj se gospodar ne$to durnKo i zapustio, te nije tio
postiti ne samo srijede, petka i zavjetnije postova, ve ni veije postova,
pa ni asnoga. 'ako je trajalo dugo vremena i on je u svaemu sve nesretniji
bivao. Najzad u snu izie preda nj ovjek sav u svili i u suu zlatu, pa mu
ree> 2'i, gre$nie te$ki, $to nee$ da posti$ svojije postova G dalje nee$.
?a sam evo glavom Sveti Sava, koga tvoja kua, osim tebe samo, slavi i
velia postom i molitvom, pa sam ti u tri puta ve spasao ivot, a sad ti vi$e
ne mogu pomoi, jer @ospod 9og ne moe ti vi$e milostiv biti i dalje
podnositi tako te$ko bezakonje2. %za toga sveca nestane, a ovjek od straa
skoi i probudi se i nama ispria svojijem ukuanima $to je usnio. 0jutro
rano izie, da se po obiaju, umije pred kuom, a grom iz vedra neba, pa u
vr glave, te na mjestu ostade mrtav.
Sveti Sava ui da se oste srijeda i etak
%dui Sveti Sava putem poe do jedne kue, gdje se u petak pee janje. Sveti
Sava iskara ukuane govorei> 27ar u petak mrsite, pa opet oete boje
pomilovanjeE2 Aomain mu odgovori> 2Da $to da ne mrsimo, G danas nije
nikakav post2; Sveti Sava odgovori> 2'reba da posti$ svaku srijedu i petak.
Srijedu u spomen, kad su %susa izdali, a petak u spomen smrti i raspea
%susova.2 Bd tada se svukud po pravom ri$anluku posti srijeda i petak.
Sveti Sava i ost
Aok je Sveti Sava bio manastirski ak tue ga stare$ini, da je uz asni post
srkao mleko, i stare$ina poe da ga progoni. 'o Savi dodija, uze $tap, doe
do nekog groblja, udari $tapom po grobu i ree> 2Domoz 9og, mrtvi;2 29og
ti pomogao Savo;2 odgovori mrtvi. 2-ta se dri za gre$no na onome svetuE2
upita Sava. 20bilac, upaljenik i pokuenik2, odgovori mrtvi. 2< za jeloE2 G
20 jelu nema grea;2 'ad Savo poe napred i u polju susretne obane, gde
pasu ovce. Stigne do jedne bremenite obanice devojke i nazva> 2Domoz
9og u devojki dete2; 29og ti pomogao uitelju Savo2, javi se iz devojke
dete. 2< ko je tvoj otacE 2 2Bnaj $to tebe progoni2, odgovori dete. 'o u$e i
ostali obani, a to dou i stare$ina Savin. Bd tada ostavi on Savu na miru.
Sveti Sava rokleo ovjeka
0vati Sveti Savo jagnje, pa ga itne preko crkve. Aok je ono padalo, ovca
se ne be$e ni s mesta maknula. Do$to jagnje pade na zemlju na noge, Sveti
Savo ga blagoslovi, da prooda odma, im se ojagnji. 'ako je bacao i
ostale ivotinje; pa koja je dole pala na noge, tu je blagoslovio, da odma
poe, a koja nije, tuje osudio da prooda tek posle due vremena iza
roenja. G Kad je svr$io sa svima, doe red na oveka. <li kad uze dete od
ene, ona e mu> 2ek, 9oga ti, da se ne ubije; 2 G pa otra na drugu stranu
crkve, te doeka dete u krilo. Sveti Sava se veoma naljuti na to, pa joj ree>
2Nosie$ ga tako u krilu najmanje godinu dana2. S toga dete ne moe
proodati pre godine.
Sveti Sava i majka
0mrlo majci dete jedine, a ona, sirota, ula za Svetog Savu, pa ga donela
njemu, da ga oivi. 12Biveu ti dete2, G rekne Sveti Sava ucveljenoj majci G
2<ko mi u svetu nae$ ma i jednu kuu, u kojoj niko nikada nije umro2.
7alud je nesrena majka za dugo i dugo, traila takvu kuu; nije mogla da je
nae. Najposle se vrati i kae Svetom Savi. < Sveti Sava njoj> 2Sad si videla,
da nisi samo ti nesrena na ovome svetu, jer nema toga koji se rodi, a da
nee umreti. 9og daje, 9og i uzima.2
Sveti Sava i otac i mati s malim detetom
Aoneli otac i mati malo, novoroeno dete u crkvu, Svetom Savi, i zamolili
ga, da dete blagoslovi, i da mu da sreu. 2?a u ga blagosloviti, kao $to je i
%sus decu blagoslovio, ali mu sreu ne mogu dati samo vi, roditelji njegovi,
ako ga zarana nauite> da radi, da $tedi, da ne lae, da ne krade, da slu$a, da
je pobono, da po$tuje starije, da je u svaemu umereno; a naroito ako ga
budete upitali da dobro uva svoje zdravlje. 2
:oditelji su uinili, $to im je svetac kazao, pa je od njiovog malog deteta
postao je dobar, raden, po$ten, i poboan ovek. 'o se posle ulo na daleko,
pa je sa sviju strana dolazio silan svet i dovodio malu decu Svetom Savi, te
da i blagoslovio i da im da sreu. < Sveti Sava svima je odgovarao kao i
onima prvima.
Sveti Sava i Sveti $oma
Sveti 'oma je bio drvodelja. %$ao je u pealbu i zaradio pun dak para. Na
putu ga sreo Sveti Sava, pa ga upitao> 2-ta to nosi$, 'omoE2 12%ver nosim,
gospodine,2 odgovori Sveti 'oma. 2Aeljao sam u jednom selu, pa sad nosim
decu da ogrejem2. 2Kad ti je to iver G onda i od sada i do veka neka ti bude
samo iver i ni$ta drugo,2 rekne Sveti Sava, a 'omin novac se odma pretvori
u iver. Bd toga doba ne mogu zanatlije da sauvaju pare, jer i je prokleo
Sveti Sava.
Sveti Sava i kiridije
Dutovao Sveti Sava po !ercegovini i u putu naie na kiridije, koje su se
vraale iz Aubrovnika. Kako su kiridije bile bez novaca, to odlue, da se
jedan izmeu nji napravi mrtav, a ostali da zamole Svetog Savu da ga, po
veri, opeva i da im uz to podaruje i malo novaca za saranu. 0ine tako, im
je svetitelj do$ao meu nji. Sveti Sava ga opeva da im ne$to novaca i
produi put. Kad je svetac malo izmakao, kiridije ponu buditi umrtvljenog
druga> 20stani, bre; Aigni se, bre;2 2Hvo ostavi nam svetitelj novaca,
imaemo i da jedemo i da pijemo2. <li se onaj na sve te pozive ne odazivlje,
niti mrda. Kad su ga drugovi posle bolje pregledali, imali su $ta i videti>
njiov drug bio je zaista mrtav. 2< da velju ja vama2, rei e jedan, 2da vi sa
svecem ne terate, $alu. Svetac se ne da prevariti; on sve zna i vidi.2
%adi, a e imati
Sveti Sava putujui doe u jedo selo, gde je, po svome obiaju, pouavao
narod. Da e tako u razgovoru rei> 2&ala, ove godine bie velika nerodica, G
rodie, ama e grad sve satrti.2 % Sveti Sava ode dalje. Sad neki seljaci stanu
razmi$ljati u sebi> 2Kad nam svetitelj ree, da e biti nerodica, neemo ni$ta
ni sijati. < i za$to bi sijali i muili se, kad neemo nikakve vajde vieti, a
ono sjemena nek nam se bar u nevolji nae.2 < drugi e opet> 29oja je
volja; Da i ako bude nerodice, 9og je tako naredio. #i emo zasijati kKa i
dosle, pa $to 9og da2. % zaista te godine pade veliki grad i satra mnoge
usjeve. Bni, koji su bili zasijali kKa i dosle, G bogme, grad satrKo veliki dio,
ali ovdje malo, ondje malo, ele, oni saberu toliko, da se mogu preraniti dok
stasa novi rod. < onima, $to nijesu ni$ta zasijali, teklo ne$to stare rane, alK
ne doteklo; te tako osta$e bez igdje i$ta.
0 tom naie Sveti Sava, pa kad saznade $ta su ovi uradili, reie im> 2<ma
brao, ako sam vam kazao, da e biti grada, nijesam vam kazao da ne radite,
jer je opet sve u bojoj ruci. G :adi, pa e$ imati;2
Sveti Sava i ena tkalja
Neka ena namestila bila razboj u kui da tka. Kua je bila mrana i niska,
te joj svetlost niotkuda nije dolazila. Aa bi joj se videlo, ona je metnula kraj
razboja tri velika draga kamena. Aoe Sveti Sava, pa je upita> 2-ta to ini$E2
2Hto tkam prou ova tri kamena2, odgovori mu ona. G 2< $ta bi ti meni dala,
da ti ja nabavim lep$u svetlost od ta tri kamenaE2 G upita je Sveti Sava. G
2Aala bi ti, vala, 9og i du$a, ova sva tri kamena i jo$ punu mernicu suvi
zlatnika koje mi je deda u naslee ostavio2, odgovori mu ena. Sveti Sava
onda provali poveu rupu na spolja$njem duvaru, sprou razboja, i svetlost
nama ue u kuu, i osvetli je celu. G 2Da to sam i sama mogla uiniti, ali e
sad tu da ulazi vetar, zima, koko$ke i make2, rekne ena. G 2< ti zato ovde
razapni, izmeu etiri za$iljena drveta, jagnjeu kou, bez vune, ili pare
platna2, G rekne joj Sveti Sava, "ena zavali Svetom Savi na velikoj dobroti
i odma mu da obeani poklon. Bn ga razdeli meu siromae na koje je
prvo u putu nai$ao, jer je znao, da ko god sirotinji deli, taj 9ogu uzajmljuje.
Sveti Sava i valja
Sa prosjakim $tapom i torbom o vratu doe Sveti Sava u jednu kuu i tu
zatee jednu enu e $ije od sebe. Sveti Savo joj ree> 2Ne $ij od sebe, ve
sebi, pa e ti radnja lak$e ii;2 Bna ga poslu$a, te pone sebi $iti, pa joj je
radnja itrije i$la. 0 tom doe njezina kona, te kad vie da sebi $ije, zapita
je> 2 Bd koga si to nauilaE 2 12Bvaj prosjak, bog mu pomogKo, kaza mi2.
Bnda Sveti Savo blagoslovi $av govorei> 2Neka vam je ta radnja
blagoslovena, te $to uradili, vielo vam se; 2
Sveti Sava i seljaci
%mali su neki seljaci mnogo orasi, pa kad su ga obrali oni su ga kaili sas
vile na tavan. 'akoj su se muili dugo vreme da nisu mogli ni jedan da
ukaiv. Sveti Sava je tuj pro$ija i videja kude gi kaiv sas vile na tavan. Bni
su ga pitali> 2Da kako emo drugaije da gi kaimoE2 Bn gi je kazaja da
uznev vree pa da gi napuniv sas orasi i da gi kaiv na tavan. Seljaci su takoj
napravili. Bpet je pro$ija Sveti Sava i pitaja> 2Koj ve je takoj nauija da
raditeE2 Bni su kazali da je pro$ija neki boji ovek i kazaja gi da takoj
radiv. Bn gi je blagoslovija i oti$ija.
Sveti Sava kazuje ta valja, a ta ne valja raditi u etak
Dutovao jednog petka Sveti Sava. %dui tako, umoran, navrati se jednu kuu,
te e zamoliti malo vode. Aomaica e mu nato odgovoriti, da malo prieka.
2Deem ljebac danas pa priekaj malo, sad e lepinja biti gotova;2 % domalo
ona izvadi vruu lepinju i dade Svetom Savi, koje se malo okrijepi. Kad se u
drugom selu od oda umorio, ue u neku kuu, te zamoli vode. Aomaica je
ba$ toga dana prala rublje, te zagrabi tikvom one prljave sapunice i dade
Svetom Savi. Bvaj popi ni$ta ne govorei, ali je svaku onu enu prokleo,
koje god u petak pere rublje,..a blagoslovio onu koja mijesi i pee ljeb.
Sveti Sava i maja
!odao Sveti Sava po svijetu, pa e ga zatekne mrak tu svrati i konai, pa
sutri dan 9og i put. 'ako jedno vee doe u jednu seosku kuu i zatee maju
e uzavrije mlijeko. Sveti Savo je zapita> 2<li voli$ $to navri, ali $to
namuze$E2 129ogme volim $to namuzem,2 odgovori maja. < Sveti Savo
prekrsti i ree> 2'ako neka i bude;2 7ato se mlijeko, kad uzavri, vraa opet
na staru mjeru; a da je rekla da voli $to navri, bilo bi ga koliko god se digne
u sudu.
Sveti Sava uio ljude da "rade sir
Aonde, dokle je Sveti Sava dolazio, ljudi umeju da grade sir na velije, jer i
je on tome nauio. < gde nije dospeo, sir se tro$i.
Sveti Sava ui kako se astrma sui
%dui po svijetu doe Sveti Sava do neke kue, u kojoj u na tavanu veliku
galamu, 7apita jedno eljade> 2-ta to rade na tavanu, ljudiE2 2Hvo ima cijelo
jutro diemo pastrmu na tavan, pa nikako ne moemo da ga umirimo, vo se
gica i ne da se objesiti.2 Sveti Savo pomoli se 9ogu, ode na tavan i kaza im,
da se vo skine dolje, zakolje i iskasapi, pa tek onda da se vje$a i da se su$i.
Sveti Sava "radi rozore
Doe jednom Sveti Sava da ui narod pobonosti i vjeri. %dui po svijetu
naie na ljude gdje sa etiri vola unose svjetlost u kuu. Bn i zapita> 2-ta
radite to braoE21 2Hvo nainismo ima tri dana kuu, pa nikako se u sobama
ne vidi2.1 2'ri dana sa ova etiri vola unosimo svjetlost, pa svejednako. Ao
pred vrata se vidi, a kad u kuu mrak2. Sveti Sava se pomoli 9ogu te im
ree> 2H, ljudi boji, treba nainiti prozore, G evo ovako.2 Da im onda naini
prozore, a oni mu se mnogo zavale.
Sveti Sava i &aci
Sveti Sava bio je i uitelj. ?ednom njegovom aku, jedan put, nestane
zastrug meda. Aa bi prona$ao kradljivca Sveti Sava uzvikne glasno svojim
acima> 2Ko je ukrao med pa$e mu danas pela na kapu2. Kad su aci
posle iza$li na ruak, onaj $to je ukrao ;bio med neprestano je pazio da mu
pela ne padne na kapu, i tako je u krai uvaen.
Sveti Savo i &avo
Sastanu se Sveti Savo i avo, dok e ti avo upitati Svetog Savu> 2-ta radi
9ogE2 G Sveti Savo odgovori> 2Ari zlatnu jabuku u ruci, pa nekome je
dava, a nekom je uzima;2 Bpet e avo> 2#oe li ovaj svijet proi kroz
oraE2 Sveti Savo ree> 2Kad 9og oe, moe ovaj svijet proi i kroz iglene
u$i;2
#tkud "lavice u luka
?edared putovao Sveti Sava, pa kako je bio mnogo gladan ugleda jedan struk
luka i ma$i se da ga otkine. <li tek $to je on pruio ruku, skoi odnekuda
avo i otkine struk sve do zemlje. 9og na to naredi, da onaj ostatak u zemlji
zadeblja, te ga Sveti Sava izvadi i stane jesti; i otada, po bojem blagoslovu,
koren luka ima veu vrednost od struka.
Sveti Sava i &avo u vodenici
@ledao Sveti Sava kako se ljudi mue i zlopate tucajui ito u stupi ili
meljui ga na vrnju, pa se saali i odlui, da izmisli kakvu bolju i lak$u
spravu. Augo mislio, pa na jedno smislio i to kako da naravi vodenicu, koju
ostavi da melje na reci. Nu nije mogao da izmisli eketalo i ko$, ve su ljudi
za dugo rukama sipali ito iz vrea u rupu od kamena. 'o je bilo dosta
nezgodno, dangubno, pa i opasno; jer je, tako, kamen zakainjao pomeljare,
te i mrckario. ?ednom doe avo u vodenicu Svetom Savi, i videi kako je
to nezgodno sipati ito, rukama iz vrea u rupu od kamena, pokae Svetom
Savi kako e da napravi ko$ i eketalo, ali pod pogodbom, da mu Sveti Sava
za to da jedan dan u godini da bude njegov u vodenici. Sveti Sava mu odredi
9adnji Aan; te za to toga dana retko koji vodeniar uva vodenicu, niti e do
toga dana u njoj mleti, jer se veruje, da bi i vodeniar i pomeljari tada zlo
pro$li.
Kako je ostao uarski zanat
?o$ kad se 9og terao s avolom, priskoio 9ogu u pomo Sveti Sava.
Namajui od ega drugog, Sveti Sava usukao je ue od peska, i njime je 9og
savladao avola. 'ada se jo$ nije znalo za konopac, i tek ga onda 9og zdao
da pomogne ljudima protivu avola, ako bi se ovaj jo$ koji put javio. Ko je
onda po$ao za Svetim Savom postao je uar.
Sveti Sava "reje zemlju
Bko praznika Svetog Save dua dan, sunce greje toplije i zemlja se
zagrejava s toga, $to je Sveti Sava zabo u zemlju raaren raanj.
Sveti Sava bla"oslovio vino
0 ono vrijeme, kad je Sveti Savo po zemlji odao, uputi se deset nadniara
da beru vinograd. Kad dou u vinograd reie starje$ina> 2H, dobri ljudi,
jesmo li svi na okupuE2 Bnda pone brojati jednog po jednog, a sebe ne
ubroji; % drugi su brojali isto tako, pa opet uvijek devet pa devet. Ne. znajui
$ta e, pou putem da pitaju koga za izgubljenog druga. Do srei sretu
Svetog Savu. 27a 9oga, sve$tenie, jeda nam jednoga drugaE Do$lo nas je u
borbu deset, a sad nas samo devet2. Sveti Savo im ree, da i ima deset, ali
oni ne mogu da vjeruju. Bn im onda ree, da poskidaju kape i da i prebroje.
Kad nadniari to uine uvjeri$e se, da i je deset. 7avali$e onda svetitelju
od srca, a on njima ree> 2Aa ste blagosloveni vi i va$ rad; Bd lozova roda
srebro se pretvorilo; &inska se a$a krstom ponosila; =e se vino pilo krst se
ne zaboravio;