Drugi trijumvirat

ANT AV III VIR RPC

na denariju koji je kovao Marko Antonije da bi platio svoje vojnike. Na drugoj

strani nalazi se bojna zastava njegove tree legije (Legio III Cyrenaica).

Drugi trijumvirat je moderni naziv za zvanini politiki savez

izmeu Oktavijana(kasnije nazvanog "Avgust"), Marka Antonija i Marka Emilija
Lepida, koji je sklopljen 26. novembra 43. godine st. e. Savez je prvobitno
sklopljen s rokom trajanja od pet godina, ali je zatim produen za jo pet godina,
pa je ukupno trajao od 43. do 33. godine st. e.
Za razliku od prvog trijumvirata, koji je bio tajnog karaktera, drugi trijumvirat
ozvanien je zakonom donetim 43. godine koji je imenovao "trojicu
s konzulskimovlaenjima za ureenje drave" (lat. triumviri rei publicae
constituendae consulari potestate). Trijumviri su imali vrhovnu vlast u dravi,
ogranienu jedino vremenskim rokom od pet godina.
Kada je nakon mutinskog rata (43. st. e.) Oktavijan odbio da se konano
obrauna s Antonijem i zada mu odluujui poraz, dolo je do njegovog
razilaenja sa politikom senata. Taj raskid sa senatom i pritisak trupa naterali su
Oktavijana da se priblii Cezarovim prijateljima. Stoga su Oktavijan, Antonije i
Lepid sklopili 43. st. e. nedaleko od grada Bononije (dananje Bolonje) sporazum
koji je poznat kao "drugi trijumvirat". Trijumviri su meu sobom podelili
zapadne provincije i reili da pribegnu sistemu proskripcija. Proskripcije se nisu
ticale samo senatora, aktivnih protivnika cezarovaca, ve su u spiskove unete i
osobe poznate po svom bogatstvu, pa je ukupno pogubljeno oko tri stotine
senatora i dve hiljade vitezova. Meu poginulima bio je i Ciceron, koji je u
spiskove unet na insistiranje Antonija.
Trijumvirima je predstojao i zadatak da unite republikance: na Siciliji se
uvrstio Sekst Pompej, a Sirija, Azija, Grka iMakedonija prile su Cezarovim
ubicama Marku Juniju Brutu i Gaju Kasiju Longinu. Vojne snage Bruta i Kasija
bile su stacionirane u Makedoniji i blizu Filipa stvoren je utvren logor. Tamo su
trijumviri uputili svoju vojsku, na ijem su elu bili Oktavijan i Antonije. U dve bitke

kod Filipa 42. st. e. republikanska vojska bila je potuena, a Brut i Kasije izvrili
su samoubistvo.
Dogovoreno je da Antonije ostane na istoku i sakupi novac, a da se Oktavijan
vrati u Italiju i nae zamlju za vojnike. Ali itav zemljini fond u Italiji ve je bio
iscrpen. Oktavijan je reio da veterane naseli po kolonijama osnovanim na
teritoriji esnaest italskih gradova (Ankona, Arimin, Kapua i dr.). Zemljita koja su
pripadala stanovnicima tih gradova konfiskovana su, stanovnici proterani sa
zemlje, a novi su vlasnici dobijali obraenu zemlju zajedno s robovima. Prema
italskom stanovnitvu veterani su se ponaali kao osvajai.
Nezadovoljstvo italskog stanovnitva iskoristili su Antonije, njegova ena Fulvija i
brat Lucije, koji su poveli agitaciju protiv Oktavijana, obeavajui da e Antonije,
im se vrati s Istoka, vratiti svoja vanredna ovlaenja i uspostaviti slobodu. Oni
su sakupili vojsku od nezadovoljnih Italika, uglavnom vojnika i veterana. Marko
Vipsanije Agripa, koji je komandovao Oktavijanovim trupama, uspeo je da borbu s
ustanicima lokalizuje u etrurskom gradu Peruziji (danas Peruggia). Taj sukob,
poznat kao Peruzinski rat (4140), zavrio se pobedom Oktavijana. Fulvija je
pobegla u Grku, gde je ubrzo umrla, Lucije je amnestiran, a njegove trupe
primljene su u slubu Oktavijana, ali su zato bili surovo kanjeni stanovnici
Peruzije, kao i senatori i vitezovi koji su bili na strani ustanika.
Za to vreme Antonije je na istoku traio novac za isplatu vojnika i regulisao
odnose u istonim provincijama. On je kanjavao gradove koji su pruali podrku
Brutu i Kasiju, a nagraivao one koji su im se suprotstavili. U Tarsosu Antonije se
upoznao sa egipatskom kraljicom Kleopatrom, koja je tamo stigla da bi se
opravdala od optube da je podravala Kasija. Antonije je s njom krenuo
u Aleksandriju, gde je proveo jedno vreme kao kraljiin gost. Napustio je Egipat u
prolee 40. st. e. i krenuo u Italiju. Tu je sklopio sporazum sa Sekstom
Pompejem. Na jugu Italije dolo je i do sukoba njihovih trupa sa Oktavijanovim,
ali je ubrzo dolo do izmirenja, jer vojnici nisu eleli novi graanski rat.
U Brundiziju su trijumviri 40. st. e. sklopili sporazum kojim je izvrena nova
podela provincija: Oktavijan je dobio zapadne provincije s Ilirijom, Antonije je
dobio istok, a Lepid Afriku. Antonije i Oktavijan dobili su pravo da mobiliu trupe u
Italiji: Antonije za borbu protiv Parta, a Oktavijan za borbu sa Sekstom
Pompejem.
Pripadnici viih stalea su od proskripcija beali na Siciliju, Sekstu Pompeju.
Istovremeno, on je primao i odbegle robove, ukljuujui ih u svoju vojsku i
mornaricu. Pompej je ometao kretanje brodova koji su Rimu donosili hranu, pa je
stanovnitvo u Rimu postajalo sve nezadovoljnije trijumvirima. Stoga su trijumviri

39. st. e. u Puteoli sklopili sporazum sa Pompejem, kojim je on priznat za

zapovednika rimskih pomorskih snaga i kojim su mu na upravu dodeljene
Sicilija,Sardinija i Peloponez. Oni koji su se kod njega sklonili od proskripcija bili
su amnestirani, a odbegli robovi priznati za slobodne. Meutim, ovaj sporazum
bio je kratkotrajan: Pompejeva flota i dalje je oteavala kretanje brodova ka Italiji,
a osim toga, on je nastavio da prima odbegle robove. Posle sporazuma u Puteoli
veina aristokrata vratila se u Italiju i sada su vladajui krugovi rimskog drutva
poeli da na Seksta Pompeja gledaju kao na gusara. To je iskoristio Oktavijan,
koji je krenuo u borbu sa Pompejem.
Kako je poetak rata bio neodreen, Oktavijan je sa Antonijem sklopio sporazum
37. st. e. u Tarentu, po kojem je Oktavijan od Antonija dobio lae za borbu sa
Pompejem, a Antonije je od Oktavijana dobio nekoliko legija za borbu protiv
Partije. Oktavijanova flota, kojim je zapovedao Marko Vipsanije Agripa, u bitkama
kod Mila i kod Nauloha 36. st. e. porazila je Seksta Pompeja, koji je pobegao
u Aziju i sledee godine tamo bio ubijen od pristalica Marka Antonija.
Emilije Lepid, koji je dugo vremena stajao po strani, na Oktavijanov se zahtev
ukljuio u borbu protiv Seksta Pompeja, ali kada je pokuao da zauzme celu
Siciliju. Oktavijan je njegove trupe privukao sebi i Lepid je bio lien vlasti. On je
ostao u ivotu, ali vie nije imao nikakvog politikog uticaja. Uprkos sporazumu u
Puteoli, trideset hiljada odbeglih robova vraeno je svojim gospodarima, a
nekoliko hiljada njih kanjeno je smru. Eliminacijom Lepida iz uprave nad
dravom faktiki je nestalo trijumvirata. Tenzije izmeu Oktavijana i Antonija na
kraju su dovele do novog graanskog rata, a ubrzo i do propasti Rimske
republike i uspostavljanja principata.

U Wikimedijinom spremniku nalazi se jo materijala vezanih uz temu:

Drugi trijumvirat

Kategorija:
Antiki Rim

Navigacijski meni

Napraviti novi nalog/

Prijavi me -
lanak/
Rasprava/
itaj
Uredi

Pregled historije

Poetna strana/
Izabrani lanci/
Nedavne izmjene /
Sluajna stranica /
interakcija -
Pomo/
Pijaca/
Alatke-
Drugi jezici-

Brezhoneg
Catal
esky
Deutsch
English
Esperanto
Espaol
Euskara
Suomi
Franais

Hrvatski
Magyar
Italiano

Lietuvi

Nnapulitano
Nederlands
Norsk (bokml)
Polski
Portugus
Romn

Simple English
Slovenina
/ srpski
Ting Vit

Ova stranica je zadnji put izmijenjena 11:51, 22 februar- 2013.

Tekst je dostupan pod Creative Commons Attribution/Share-Alike licencom; dodatni

uslovi se mogu primijeniti. Za detalje pogledajte uslove koritenja.

Politika privatnosti -

O Wikipediji -

Odricanje odgovornosti -

Mobile view