REMOTE CONTROLLED

- How TV Affects You and Your Family

by Joe L. Wheeler
Izdava
SG-Vili, Beograd
Prevod
Svetlana Stamenov Raeta
Lektura
Tatjana Samardija
Dizajn korice
Vladimir Jajin, vladart@eunet.yu
Tehnika priprema
Dragan Rankovi
tampa
Grafeks, Beograd
Distribucija
064/149-6035
Tira 500
Format
205 x 150 mm
ISBN 978-86-85375-38-5
DALJINSKI
KONTROLISANI
kako televizija utie na vas i vau porodicu
Do L. Viler
Hristos je znao da ovek ne moe da ivi samo od hleba.
Ako nema duhovnog ivota, ako nema ideala lepote,
ovek e da tuguje, umree, poludee, ubie se
ili e se prepustiti paganskim sanjarima.
F.M. Dostojevski
Televizija je anestetik
za patnju modernog sveta.
Astrid Alauda
SADRAJ
Predgovor ........................................................................................... 9
1. deo TA SMO POSTALI
1. Belezi na dui ............................................................................... 13
2. Svet koji me plai ......................................................................... 16
3. Dete je otac oveka ................................................................... 25
4. ta tinejderi sluaju i gledaju? .................................................. 32
5. Kreativnost i um .......................................................................... 37
6. Rasipanje najveeg dara: vremena ............................................ 44
7. Puenje, droga i alkoholizam ..................................................... 48
8. Seksualnost i okultizam .............................................................. 52
9. Tri nevaea eka: reklame, vesti i jezik ................................... 59
10. Medijski rat izmeu dobra i zla nema sukoba .................. 68
11. Dugaak krvavi trag nasilje u Americi ............................... 78
12. Da li zaista jedino vredi pobediti? .......................................... 96
13. Razvod uniteni raj .............................................................. 100
14. I, kakvi su rezultati? ................................................................. 106
2. deo ONO TO MOEMO DA URADIMO
15. Jednom davno kada smo jo uvek imali detinjstvo .......... 118
16. U kom pravcu krenuti? ........................................................... 125
17. Ni Bog ih ne moe ubiti ....................................................... 144
18. Zapostavljena osobina: kreativnost ....................................... 147
19. Uiteljevih osam maginih rei ............................................. 151
20. Nemoj tiho na poinak po ................................................ 158
Zakljuak ........................................................................................ 166
Beleke .............................................................................................. 169
7
PREDGOVOR
Gde god danas da pogledamo, ljudi su zabrinuti zabrinuti
kao nikada do sada.
Moda je to zato to postepeno tonemo u najozbiljniju
ekonomsku depresiju od 1929. godine.
Moda je to zato to se ispostavlja da taj novi i mirni svetski
poredak, za koji smo mislili da je stigao sa ruenjem Berlinskog
zida i uklanjanjem Gvozdene zavese, predstavlja sve drugo osim
onoga za ta su ga neki uzimali.
Moda se to deava zato to nam sve vie kriminala i nasilja na
naim ulicama oduzima sigurnost i slobodu.
Moda je to zato to sve vie nacija i pojedinaca zapada u
nepodnoljivo duniko ropstvo.
Moda je to zato to sada poinjemo da shvatamo koliko
greaka ima i u najnaprednijim obrazovnim sistemima.
Moda je to zato to se vraanje prava enama izmetnulo u
svoju suprotnost, to je dovelo do propasti braka i onoga to
nazivamo dom, kao i slabljenja mukaraca sa svim prateim
posledicama. U modernom drutvu ima sve manje pravih oeva,
i upravo sada oseamo ozbiljne posledice te pojave. Otac se sada
ili sam sklanja u stranu ili ga tamo gurnu, a ene pokuavaju da
urade nemogue: da budu i majka i otac, i da brinu o deci i imaju
karijeru, da pruaju vrstu, muku ljubav i onu nenu majinsku,
da tite od spoljnih tekoa i uvaju unutranji duevni mir svoje
porodice. Ostaje da se vidi da li ovo nemogue stanje moe da se
popravi pre nego to nae drutvo samo sebe uniti.
9
Moda je to zato to nam je poto manje itamo i
razmiljamo, i ree idemo u crkvu, zajedno sa naginjanjem
drutva ka okultnom teko da doemo do bilo kakvih ideolokih
temelja, i to oseamo da se temelji drutva ljuljaju pod nama.
Moda je to zato to nam, bez Vie sile u naem ivotu, ivot sve
vie postaje prazan, besmislen, bezvredan, bezukusan i besciljan.
Moda je to zato to nam sve uestaliji nemiri koji izbijaju
svuda po svetu pokazuju da je zid koji razdvaja civilizaciju od
divljatva daleko tanji nego to smo mislili. Jasno je da i omanja
pukotina moe dovesti do nezamislivog nasilja, okrutnosti, smrti,
unitavanja, masovne pljake pred im bi policija i graanske
vlasti bile nemone.
Moda je to zato to sada shvatamo da samo udo moe da
spase nau izmuenu planetu da sve sloeniji drutveni problemi
i ekoloko zagaenje predstavlja tako veliku pretnju da ne
moemo da uradimo nita drugo osim da zurimo u nju sleeni
od straha.
Moda je to zato to smo mi svi mi i kolektivno i
pojedinano, i posredno i neposredno, doprineli nastanku ovakvog
drutva, koje sada preplavljuje plima koju smo sami izazvali... i
dok nas usisava vrtlog, eznemo za Gospodarem koji bi rastavio
vode i spasao nas od nas samih.
Bez obzira na to da li neki od ovih razloga ili svi oni lee
u osnovi nae zabrinutosti, stvarnost izgleda ovako: zabrinutost
nikada do sada nije bila vea.
Da nije te vike po celoj planeti, ova knjiga nikada ne bi bila
napisana.
1 deo:
TA SMO POSTALI
10
2. poglavlje
SVET KOJI ME PLAI
Kada se osvrnem na svoje detinjstvo, uveren sam da je bilo
sreno. U sredini u kojoj nije bilo elektronskih medija, mogao sam
da odrastam postepeno, prirodnim tokom. Mogao sam da sanjam,
jer sam imao veliku prednost tiinu koju dananja deca tako
esto nemaju. Upravo tih davnih dana nauio sam da cenim
osamu i priliku da razgovaram sa svojim unutranjim biem.
Kako sam samo voleo da nam majka ita naglas, da satima
recituje pesme i kazuje zanimljive prie! Imao sam jedva pet
godina kada sam otkrio magiju tampane rei. Iao sam za svojom
strpljivom majkom koja je bila kod kue zbog mene, tokom
celog mog detinjstva itajui joj naglas delove iz knjiga svojim
piskavim detinjim glasom. Ona, pak, ni u jednom trenutku nije
guila moju radoznalost!
Mnogo godina kasnije, moj sin i erka rodili su se u veoma
drugaijem svetu. Nedugo posle Gregovog roenja, kupili smo na
prvi televizor onog vikenda kada je izvren atentat na
predsednika Dona F. Kenedija. Kao i hiljade drugih pobonih
roditelja, kupili smo televizor sa najboljim namerama i eleli smo
da kontroliemo njegovo korienje. Tek kasnije smo shvatili da taj
mali sivo-zeleni ekran menja samu osnovu naeg ivota. U
poetku smo bili krajnje selektivni, ali smo postepeno proirivali
listu programa prihvatljivih za gledanje, dok konano nismo
shvatili da na taj nain ugroavamo duhovnu i moralnu dobrobit
nas i naeg sina.
Aleksandar Poup (Alexander Pope) dobro je opisao ovaj
proces u svom besmrtnom epigramu:
Porok je neman koja izgleda tako strano,
Koju mora videti da bi je mogao mrzeti;
Ipak, ako je gledamo esto, postaje nam bliska,
Prvo je trpimo, pa simpatiemo, a onda prigrlimo.
Toliko mnogo njih, ba kao i mi, iz najboljih namera kupi svoj
prvi TV aparat, pa onda prvi video ili DVD-ita. Gledaemo
samo vesti, dokumentarce, obrazovni, knjievni i inspirativni
program, kao i emisije o prirodi. Meutim, gotovo neizbeno,
kontrola poinje da poputa. Svaka emisija ili film koji dodamo
toj listi izgleda tako nevino i zasigurno nimalo loije od njihovog
prethodnika. Na taj nain, ak i oprezna porodica moe
vremenom da stigne do
programa sa vulgarnim
izraavanjem, nemoralom
i scenama nasilja, a da
nikada ne shvati da je
stalno izlaganje medijima
postepeno zamagljivalo
linije razdvajanja izmeu
dobra i zla.
Malo ljudi zaista zas ta -
ne da bi razmiljalo o tome
ta su zapravo um i srce.
Kao to smo zapazili, pos -
tajemo ono emu se ne -
prekidno izlaemo. Sva ko
ivotno iskustvo je za be -
leeno objektivom ka me-
re na arhivskom disku.
Svaki razgovor sa bratom,
16
17
U tkivu vaeg uma zabeleeno je i
uskladiteno milijarde milijardi seanja,
obrazaca navika, nagona, umea,
nezamislivo finih prorauna, elja, nada i
strahova, zvuk apata koji ste uli pre 30
godina, ushienje koje nikada niste
doiveli, ali ste ga neprestano zamiljali,
sloena struktura nekog mosta, taan
pritisak jednog prsta na jednu icu, tok
hiljada razliitih partija aha, precizna
kontura usana, jednaine, nijanse tuge i
radosti, lica nebrojenih stranaca, miris
neije bate, molitve, pesme, ale,
melodije, rauni, nereeni problemi,
davno prole pobede, strah od smrti i
doivljaj Boije ljubavi, pogled na travku
i pogled na nebo ispunjeno zvezdama.
5
sestrom, majkom, ocem, uiteljem, svetenikom, voljenom
osobom, prijateljem, sve proitane knjige i asopisi, sve odgledane
televizijske emisije i filmovi, svi odsluani tekstovi pesama sa
radija i vokmena, svi koncerti, pozorini komadi i predstave koje
smo posetili, sva predavanja u koli, sva napisana i dobijena
pisma, sva mesta na koja smo putovali i prizori koje smo videli na
putu sve je to um verno zabeleio. Ako sumnjate u ovo, sasluajte
neku staru osobu koja je u stanju da ponovi ivopisne video
zapise scena iz detinjstva od pre 60 ili 70 godina. Seanje je
pomalo pranjavo zbog proteklog vremena ali je tu.
Moda najznaajniji in tervju za ivota Rolanda Hegsteda
(Roland Hegstad) zapisan je u njegovoj mo noj maloj knjizi Mind
Ma nipulators (Manipulacija umom):
Jedno od najfascinan t nijih otkria naunika ko ji prave mape
ljudskog uma je otkrie neuronskih pu te va povezanih sa me mo -
rijom u naim tempo ral nim renjevima... Ne dav no sam proveo ne -
ko liko sati u razgovoru sa dr Vajlderom Penfildom(Wil der Pen field),
bivim di rektorom svetski poznatog Neurolokog in stituta u
Montrealu (Penfild je kasnije bio profesor neuro fizi ologije na
Univerzitetu Mekgil). Upravo su studije dr Penfilda otkrile te
datoteke pamenja koje dopiru do najranijeg detinjstva. Koristei
sondu koja elektinom strujom stimulie tkivo mozga, dr Penfild
je pokrenuo iva seanja davno zaboravljenih iskustava. Bilo je to,
kazao je, kao da se pokrenuo deo filmske trake unutar mozga.
Dr Penfild mi je rekao da je ovaj metod primenio na jednoj
mladoj eni koja je patila od epilepsije. Kada je stimulisao neku
taku na povrini kore njenog mozga, ona je ula orkestar koji
svira. Zaueno je upitala da li je muzika bila sprovedena u
operacionu salu. Kada je dr Penfild iskljuio elektrinu sondu,
muzika je prestala. Svaki put kada bi pustio struju i stavio iglu
sonde na isto mesto, orkestar je iznova zasvirao, a ena je to sluala
u onom prvobitnom obli ku, od solo do horskih deonica, kao to
je to ula godinama ranije. ak je ponovo doivela uzbue nje koje
je oseala dok je sedela u dvorani. Celokup no izvoenje bilo je de -
talj no zapisano u mikros kop skim elijama njenog uma.
Znaajna injenica ko ju bi ovde trebalo da pri metimo jeste da
su do ga aji kojih ne moemo da se prisetimo ipak zabe leeni
kao na filmskoj traci i to u naem umu. Svaka TV emisija, svaka
pesma sa radija, svaka poruka sa bilborda, svaka proitana knjiga
i asopis, svaka osoba koju smo posmatrali, svaka sumnja koju
smo gajili, svaka izgovorena re sve se nalazi tamo, a sva nesvesna
seanja ukupan zbir svega to je arhivirao na um ine nau
linost, onakvu kakva je danas i kakva e biti sutra.
6
Zaista je pravo udo kako se ova ogromna iva biblioteka
zapisa pretvara u svakodnevno ponaanje. Dok smo bili bebe,
nismo bili isprogramirani ni za ta osim za nasleene sklonosti.
Meutim, kako godine prolaze, sve vie smo pod uticajem svoje
biblioteke. Primeujemo da nam je veoma teko da odstupimo
od onoga to jesmo i to smo bili u prolosti. Dokle god ivimo
postojae mogunost za promenu, ali to zavisi umnogome od toga
kakve nove informacije skladitimo u na glavni raunar svakog
dana, ili, kako bi pisac K. S. Luis rekao, od belega koji se i dalje
utiskuju u nau duu.
Od kada sam proitao ove dve mone izjave dr Penfilda i dr
Dejmsa, mnogo paljivije biram ta u da gledam i sluam. Sada
prvo sebi postavim pitanje: Da li elim da ovo bude u mojoj
memoriji do kraja mog ivota?

Sve ovo emo doiveti jo ozbiljnije kada shvatimo da ono to
dolazi do nas putem elektronskih medija u velikoj meri zaobilazi
cenzuru naeg uma. Dr Erik Peper (Eric Pepper) formulisao je
taj problem na ovaj nain: Veliki problem sa televizijom je taj to
preko nje informacije u velikoj meri ulaze u na um tako da mi na
njih i ne reagujemo. One odlaze direktno u centre za pamenje
18 19
a mi kasnije reagujemo na
njih i ne znajui na ta
reagujemo. Mi esto radi -
mo odreene stvari i ne
znajui zato, ne znajui ta
nas je pokrenulo na to.
9
Ovo je zaista zastra u -
jue doba za odgajanje de -
ce. Pre poetka ezdesetih
godina, roditelji su u ve li -
koj meri mogli da nadgle -
da ju prilaze umu i srcu
nji hove dece. Televizija je
to dramatino promenila
jer ona predstavlja irom
otvorena vrata za pristup u
veinu domova na planeti.
Deca mogu da imaju nor -
malno detinjstvo ako nji -
ho vi roditelji imaju najvei
uticaj u ranim godinama
njihovog ivota. Meutim,
kada dozvole strancuda ue
u njihov dom, strancu nad
kojim nemaju kontrolu,
strancu koji dolazi na
samo jedan pritisak na
dugme taj in sve menja.
Pedagozi tvrde da vie od polovine od onoga to nauimo u
toku ivota usvajamo jo pre polaska u osnovnu kolu. U tom
periodu primamo pravu bujicu informacija. Nikada u svom ivotu
neemo ta ko udno tragati za zna njemkao to smo to inili u de -
tinjstvu. Nikada nee mo ui ti i usvajati znanja tak vom brzinom.
Poznato je, na primer, da se tokom tih prvih godina moe br zo ov -
ladati i najsloe ni jim jezi kom, i to sa nekoliko njih.
Tokom ovih vanih ranih godina, razapinju se jedra za ivot.
Jednom postavljeni obrasci kasnije se teko mogu promeniti.
Shvatanja o tome ta je ispravno a ta pogreno jasno se ustanove
tokom ovih predkolskih godina, i srean je onaj ak prvak koji je
utemeljen na vrstim moralnim i etikim principima.
Kada je u pitanju dobrobit deteta, tragino je to da je, uporedo
sa ulaskom medija u nae domove, rastao i broj porodica u kojima
su oba roditelja zaposlena. Sve manji broj majki je kod kue sa
predkolskom decom. Umesto toga, dete se preputa dadiljama ili
predkolskim ustanovama meu kojima je malo savesnih i
bogobojaznih, koji sa ozbiljnou i strahopotovanjem shvataju
svoju ogromnu odgovornost da pomognu u usaivanju zdrave
ivotne filozofije i razvijanju ispravnih obrazaca ponaanja kod
dece.
Pitanja dolaze tako velikom brzinom i u tako ogromnom
broju da i kod najstrpljivijih roditelja dolazi do preoptereenja
strujnog kola. Kako se dobro seam dana kada je moj sin Greg
reagovao na moju nestrpljivu izjavu da me ostavi na miru posle
jednog pitanja koje je pos tavio 101 put zaredom sa odgovorom
koji niko u nasoj porodici nikada nije zaboravio: Pitanja mi po -
mau da saznam stvari!
Ali kada roditelji nisu
intenzivno sa detetom to -
kom ovih prelomnih godi -
na, teta za um i duu e
biti velika. Malo vaih za -
menika e imati strpljenja
i vremena da neno odgaja
ovaj osetljivi cvet kako se
njegove latice ne bi po vre -
dile. TV ili video suvie e -
20 21
Nije vano koliko su loi uticaji mali, jer
njihovo zdrueno dejstvo tera oveka od
Svetlosti u Nitavilo.
Mrnja nije nita efikasnija od koc kanja,
ako kockanje moe da postigne isti cilj.
Ustvari, najsigurniji put u Propast je pos -
tepen blagi nagib, meka podloga, bez
naglih skretanja, bez prekretnica, bez
putokaza.
10
Muke Stranog suda nisu nita gore od
muka koje sami sebi stvaramo time to
po navici oblikujemo na karakter na
pogrean nain. Kada bi mladi samo
mogli da shvate kako e brzo njihove
navike oblikovati njihovu linost, obratili
bi vie panje na svoje ponaanje i svoje
izbore dok su jo u godinama kada se
razvijaju. Mi tkamo svoju sopstvenu
sudbinu, dobru ili zlu, a ta se tkanina
nikada ne moe oparati. Svaki na
kontakt s vrlinom ili porokom ostavlja
neizbrisivi trag. Pijani Rip Van Vinkl u
Defersonovom pozorinom komadu
7
,
izvinjava se za svaki novi propust
govorei: Neu to uraunati ovaj put!
Dobro, on to ne mora da rauna, i Neko
ljubazan na Nebu ne mora to da rauna;
ali, i pored svega, to jeste uraunato.
Duboko u njegovom umu, u nervnim
elijama sve to je upisano i sauvano, da
bi bilo njegov protivnik kada doe
sledee iskuenje. U strogo naunom
smislu, nita to uinimo ili doivimo nije
izbrisano.
8
sto predstavljaju lak nain prebacivanja sa sebe te neeljene
odgovornosti. A kakva e biti ivotna filozofija koju je usadio taj
treperavi elektronski vaspita? Pre par decenija, kada su etiki
standardi u TV produkciji bili znatno vii nego to su sada,
urednici Njuzvika (Newsweek) su odgovorili na to pitanje, u
lanku sa naslovne strane koji je zaista otrenjujui:
Prva vieslona re koju je izgovorio bila je manmelou
Nauio je da spelujerafaelo pre nego svoje sopstveno ime. Video
je Monte Karlo, bio svedok kokainskog sloma u Harlemu i ve ima
fantazije koje ukljuuju glumicu Faru Fosit (Farrah Fawcett).
Nedavno je pokuao da, poput karatiste, istue svoju mlau sestru
poto je ona slomila njegovu bioniku transportnu stanicu pod
nazivom ovek od est miliona dolara. (Ona mu se osvetila
udarajui ga svojom lutkom sa likom pevacice er.) Njegova
vaspitaica je rekla da je pasivan, nekreativan, da ne reaguje na
uputstva, da mu je dosadno tokom perioda za igru i da mu nita
ne dri panju a takvi su i njegovi drugari. Naredne jeseni,
zvanino e napuniti dovoljno godina kada se dete smatra
razumnim i zapoee svoje formalno obrazovanje, a njegovi
roditelji poinju da brinu za njega i da o tome razgovaraju kada
nisu previe zauzeti gledanjem televizije...
11
Od 1977. godine, lista onoga to je dozvoljeno da se prikazuje
na televiziji toliko je proirena da danas oigledno nita nije
nedozvoljeno u TV-kuama koje se bore za gledanost. A kako to
neprekidno bombardovanje uma utie na dete? Istinama i i -
njenicama koje su i odraslima teko podnoljive, bombarduju se
adolescenti i deca koja su potpuno nespremna da rukuju tako
zapaljivim materijalom. Re -
zultat toga je oteenje mo -
ralnih, duhovnih i etikih
kontrolnih centara ko zna
koliko miliona dece, pod
uticajem preuranjenog zaslepljivanja realnostima sa kojima
odrasli ive - nakon ega sledi beanje od ovih neizbrisivih aveti
slepim ulicama alkoholizma, narkomanije, nastranog seksa i
samoubistva.
Tako TV preesto stvara cininu, od svega ve umornu,
bezvoljnu, senzualnu, izopaenu decu, kojoj su oduzeti neop hodni
detinji i mladalaki snovi nametanjem realnosti tele vizijskog
iskustva, te su katapultirana u odraslo doba, ali samo vizuelno, i to
mnogo godina pre nego to mogu da podnesu optereenje i
probleme koje to doba nosi sa sobom.
Ironino je to da roditelji, kojima je nezamislivo da na svojim
stolovima i policama dre asopise i knjige koje u ivim bojama
prikazuju sve zamislive oblike izopaenosti, veoma malo obraaju
panju na mnogo ivopisnije opise ovih istih radnji na svom te -
levizoru! Osim toga, oni koji paljivo analiziraju dananji TV pro -
gram kau da je ono to se obino prikazuje (osim aice izu zetaka)
22 23
Istina mora da zasija postepeno ili e
ovek oslepeti.
12
Koliko godina treba da napunim
da bih se prvi put udala?
3. poglavlje
skoro potpuno lieno visokih moralnih i etikih stan darda. Gde deca
na televiziji mogu da vide prikladne tradicionalne modele porodice,
koji su u skladu sa judeohrianskim sistemom vrednosti?
Zar bi, onda, trebalo da nas iznenadi to to nai mladi ne vide
nita loe u naputanju suprunika i porodice, kada televizija
promovie ivot bez obaveza, sa momkom odnosno devojkom,
radije nego brak koji traje celog ivota? Kada se u psovkama rui
Boije ime, kada se smatra da je estitost za naivne budale, kada je
vredan rad za glupe, kada je vernost ograniavanje slobode, kada
je nesebina briga vest za rubriku Verovali ili ne da li treba da se
iznenaujemo kada mladi odlaze na stranputice ivota?
DETE JE OTAC OVEKA
U Bibliji je reeno da za sve u ivotu postoji vreme, vreme koje
je Tvorac osmislio za svaku etapu naeg ivota. Ako se sigurnost
doma u predkolskom uzrastu ne prekine prerano, jedna od
najvrednijih deijih osobina znatielja trebalo bi da ostane
netaknuta do este ili sedme godine.
Pesnik Vordsvort (Wordsworth) je bio u pravu kada je rekao
da je dete otac oveka. Od toga u kakvim uslovima dete odrasta
u velikoj meri zavisi kakav e ovek od njega postati. Mi roditelji
suvie esto zaboravljamo u kojoj meri su um i srce nae dece
podloni oblikovanju. Zaboravljamo da su naa deca sposobna za
dramatine promene i rast. Ako smo razdvojeni od njih makar i
nekoliko nedelja, lako uoavamo promene, ali ako smo skoro
stalno sa njima, tee uoavamo njihov postepeni rast i to da se u
njima promene neprestano deavaju. Mi odrasli se takoe
menjamo, ali deiji potencijal za promenu je daleko vei.
ivot sa dvogodinjakom
Gotovo sam zaboravio ili sam moda namerno potisnuo iz
ivog seanja kako je to imati u domu dvogodinje dete, koje
tri najveom brzinom izmeu etiri zida. Zaboravio sam koliko
dugo traje obrok kada roditelji ustaju svakih nekoliko sekundi da
spasu ugroeni predmet od deteta ili dete od opasnog predmeta ili
situacije. Zaboravio sam u kojoj meri malo dete zahteva vau
24 25
panju i vreme, kako je potpuno usmereno na sebe. Zaboravio
sam koliko pitanja u rafalnoj paljbi ispaljuje prema vama, tako da
se ceo dan sastoji od pitanja i odgovora isprepletanih sa
reenicama poput ne ini to i pazi. A zaboravio sam i kako izgleda
kada vae dete padne u san, pa nastupi tiina, kao prekid vatre
posle velike bitke. Iznad svega, gotovo sam zaboravio koliko je
dvogodinjak gladan sveta, znanja i rasta.

Zauzeti ste, i vae dete trai dozvolu da gleda televiziju. Slaete
se... Ali, danas vas pozivam da ostavite sve drugo i da i vi s njim
gledate TV, ali sa bitnom razlikom: Uivite se u ulogu nevinog i
idealistiki nastrojenog trogodinjeg deteta, onda ukljuite
televizor - i ta ete na njemu da vidite? U svim ivim bojama
gledate svaku vrstu razvrata i zla koje se moe zamisliti. Sve to
ulazi u um dece, a iz tih banaka podataka deca e stvoriti vrednosti
po kojima e iveti do kraja ivota.
Vajlder Penfild uporeuje mozak sa ledenim bregom. Vrh
(manje od 10 procenata) kojim se bavi naa svesna memorija,
sadri podatke koje smatramo najvanijim i koje elimo esto da
koristimo. Meutim, ispod svesnog uma je nesvesni deo, koji
sadri 90 procenata naih seanja. Njih nije lako pozvati u svesni
deo, ali ona su tamo i, kada se aktiviraju pravim impulsom, izai
e na povrinu. Dr Penfild zakljuuje da se nita nikada ne
zaboravlja.
13
Riard Frederiks (Richard Fredericks) je zapazio da se
karakter nikada ne formira u krizi on se samo otkriva u krizi.
Poto svaki tinejder poinje da izgrauje sopstveni identitet
odrasle osobe, znaajne odnose i lini sistem vrednosti, on e u
velikoj meri predstavljati proroanstvo koje e sam ispuniti,
proroanstvo o svemu ime se njegov um hranio u ranim
godinama njegovog ivota. On e s novim iskustvima izlaziti na
kraj na osnovu svojih pro -
lih iskustava ili na os -
novu nedostatka istih.
14
Ali, moete uzvratiti,
moja deca treba da vide i dobro i zlo da bi mogla izgraditi
sopstveni sistem vrednosti. Neu da zatvaram svoje dete u bilo
kakav kalup!
Ono to ovakav odgovor previa je da deca jo nemaju
razvijenu sposobnost za razlikovanje dobra i zla, ta unapreuje
ivot, a ta kvari. Psiholozi nam govore da deca otprilike do svoje
12 godine ne prave u potpunosti razliku izmeu realnog i nerealnog.
Ova istina jasno mi se otkrila pre vie godina. Upravo sam
prethodno vee bio proitao upozorenje Oldousa Hakslija
(Aldous Huxley) o odranju moi u modernom drutvu putem
savremenih medija. Tvrdio je da je jedan od najopasnijih aspekata
prikazivanja slika putem ekrana to to dete ne razlikuje stvarno i
nestvarno.
Proitao sam ovo i nejasno registrovao. Sledee veeri, moj
etvorogodinji sin utrao je u moju radnu sobu viui da odmah
doem u drugu prostoriju. Kada sam doao do TV-a na kome je
gledao vestern film, on je povikao: Tata, ovaj ovek ide da ubije
onog oveka! Za njega su prizori sa ekrana bili realnost. Od tada
sam paljivo nadzirao ekran kada je bio u vidokrugu maloj deci.
Svi smo itali novinske prie o deci koja su poinila ubistvo a onda
bila zaprepaena kada su otkrila da rtva ne ustaje iva i zdrava,
kao to se deava na TV-u, gde vide istog glumca koji je bio ubijen
u nekoj emisiji kako se pojavljuje u drugoj.
Recimo da se va dvogodinji sin gega prema usijanoj pei da
vidi ta to osvetljava i greje prostoriju. Kao hipnotisan, on posee
da dodirne tu udesnu stvar. Hoete li ga pustiti da sam otkriva,
dok se njegovi prsti pre na usijanom gvou? Sigurno ne! Znate
posledice takvog ina i upozoriete svoje dete da stane.
26 27
Svakoga dana se nove niti utkaju u
tapi se ri ju ivota, a mi imamo mo da
biramo kakve e biti boje.
15
Postoji vie nego dovoljno mogunosti za decu da shvate ta
je zlo, a da sama ne uestvuju u tome. U naem drutvu deca e biti
preplavljena time, i pokazae se da roditelji, porodica, vaspitai i
svetenici mogu s velikim trudom da uine tek toliko da nesiguran
brod ostane na povrini. Ako dozvolimo da preko televizije u
naim domovima prizori zla nesmetano ulaze u um nae dece,
postajemo sauesnici u zloinu prljanja i kvarenja nevinog uma.
Trebalo bi da kontroliemo prilaz najmonijem ureaju za
komunikaciju ikad napravljenom, dok naa deca, u svojoj zrelosti,
ne postanu sposobnija da barataju ovim zapaljivim materijalom.
Humorista Erma Bambek (Erma Bombeck) ponekad postaje
toliko zabrinuta u vezi socijalnih pitanja, da naputa humor i postaje
krajnje ozbiljna. U jednoj rubrici ukazala je na paralisanost uma
prosenog srednjokolca koji je izloen televiziji: Gubitak nevinosti
vaeg deteta je istinska tragedija o kojoj se premalo razmilja. Ko
mari to e ono odgledati oko 10.000 raznih emisija i filmova i
350.000 reklama... Dobri su izgledi da e ova mala svetlucava
kutija imati vei uticaj na detetov ivot, sistem vrednosti i obrazac
ponaanja od onoga koji imaju njihovi roditelji.
16
Pre pronalaska televizije, kola i porodica su se nadopunjavali
u procesu obrazovanja. Sve to je bilo mogue ostvariti tampanim
sredstvima. Doua Mejrovic (Joshua Meyrowitz) je zapazio da
dete tampanim sredstvima postepeno ui tajne sveta odraslih,
putem teksta koji je klasifikovan i u kome su roditelji i uitelji
paljivo proverili informacije... Televizija mono potkopava uticaj
kole... Ona deci daje znanje isuvie brzo.
17
Nil Postmen (Neil Postman), profesor Njujorkog univerziteta
i jedan od najveih strunjaka za televiziju, upozorio je da
televizija uklanja mnoge od znaajnih razlika izmeu dece i
odraslih. Na primer, jedna od znaajnih razlika je da odrasli znaju
neke injenice o ivotu njegove tajne, njegove protivrenosti,
njegovu estinu, njegove tragedije koje nisu odgovarajue za
deiji uzrast ili ak nisu shvatljive deci. Televizija izvlai na
povrinu celokupan sadraj ivota, jer je programima, da bi
poveali gledanost, potrebna stalna ponuda neobinih informacija
(na primer reality-show ili emisije kao to je otvoreni studio i
slino). U svojoj potrazi za novim i senzacionalnim, da bi zadrali
panju gledaoca TV dotie svaki postojei tabu u naoj kulturi:
incest, homoseksualnost, promiskuitet, korupciju, preljubu i
izlaganje nasilju i sadizmu svake vrste. Posledica je da ove stvari
postaju poznate mladima kao to su i odraslima.
18
Postmen je primetio alosnu injenicu da su neke od najbolje
plaenih modela trinaestogodinje i etrnaestogodinje devojice,
koje su predstavljene kao seksualno izazovne za odrasle. Prema
tome, sve je tee nai decu koju moemo okarakterisati kao decu.
ak i reklame ovo istiu: Koja od njih dve je majka, a koja kerka?
Ali Postmen nije tu stao: Televizija neumorno podriva
sposobnosti deteta da bude zrelo, da kae ne i misli tako, da ivi u
28 29
neizvesnosti. Gledaoci se ohrabruju da ostanu nezreli, da ne
pripadaju nikome, bez sposobnosti za trajne odnose, da ne potuju
nikakva ogranienja, ne razmiljaju o budunosti... U kulturi koja
aktivno ohrabruje 9-godinjake da budu 29-godinjaci mislim da
roditelji moraju da uloe izuzetno veliki trud da ouvaju nevinost
i detinjstvo svoje dece.
19
Kada je upitan da li je zaista vano da se ouva koncept
detinjstva, profesor Postmen je odgovorio: Svakako. Shvatanje
vanosti detinjstva je jedan od najvrednijih doprinosa renesanse.
Tada je oblikovano kulturoloko naelo da treba da gajimo i
titimo decu. Time su u drutvu promovisane znaajne ideje kao
to je radoznalost i nevinost, i oseaj za kontinuitet i razvoj. Ovo
su osobine koje su povezane sa detinjstvom i koje su neophodan
preduslov za sazrevanje.
20
Meutim, ta moemo da uradimo da bismo obezbedili ovako
zatieno detinjstvo? Don Oldenburg (Don Oldenburg) je u
jednom lanku posvetio mnogo prostora idejama i stavovima
rabina Nila Krana (Neil Kurshan) iz Hantingtona u dravi
Njujork: Doivljavajui sebe kao liberalnog teologa koji veruje u
snagu i autoritet religije u jaanju porodinih vrednosti, Kran je
rekao da najvanija stvar koju roditelji mogu pruiti svojoj deci
jeste odrastanje u atmosferi ljubaznosti i moralnosti. Dalje, uticaj
ire rodbine veoma je vaan za pravilno oblikovanje sistema
vrednosti. Ali taj uticaj veoma esto se svodi samo na retke posete
i meugradske telefonske razgovore.
Tamo gde su vaspitai nekada isticali opte vrednosti, prema
Kranu, dananji uitelji i drugi autoriteti uglavnom hodaju na
vrhovima prstiju oko pitanja moralnih vrednosti, da bi izbegli
javne konfrontacije. U pogledu ovog vakuuma Kran upozorava:
Kada ponemo da dovodimo u sumnju apsolutnu Boiju
dobrotu, pa ak i Njegovo postojanje, ostavljeni smo da sami sebi
budemo konano merilo moralnosti.
I ta onda dobijamo? Relativnost vrednosti je vladajua
ideologija. Kran ovo uporeuje sa graenjem stambene zgrade
na ivom pesku. On tvrdi da bez jasnog sistema vrednosti deca
postaju zbunjena i zabrinuta kada se suoe sa alternativama. Ako
sve ima relativnu vrednost, onda proces sazrevanja postaje bolno
teak... Kada u drutvu nestane saglasnost o najbitnijim
vrednostima, na povrinu izranjaju brojne filozofije koje samo
zamrse situaciju. Deci su potrebne jasno definisane vrednosti i
standardi.
Kran zavrava ovom alarmantnom tvrdnjom: Roditelji su
najbolja i moda jedina nada za ponovno obnavljanje optih
etikih i moralnih osnova.
21
30 31
4. poglavlje
TA TINEJDERI SLUAJU I GLEDAJU?
Prema rezultatima studije Reading in America (itanje u
Americi), tinejderi i dalje pokazuju slabe rezultate na standardnim
testovima. ini se da imaju velikih potekoa u izvoenju
zakljuaka na osnovu proitanog teksta, predvianju dogaaja koji
slede u daljem tekstu, generalizovanju, uporeivanju, prosuivanju
ili stvaranju novih ideja...
22
Osim toga, prema reima Meri Vin, tinejderi su skloni da
odbacuju razum i intelektualnu aktivnost, a prihvataju neto to je
nelogino, nedosledno i nepovezano, kao i da pridaju mnogo vei
znaaj oseanjima a zanemaruju logino razmiljanje. Nimalo ne
iznenauje da veliki broj njih koristi droge, kako one legalne
(alkohol, duvan, kafu, energetske napitke...) tako i one
nedozvoljene, kao i to to vie vole da na neki senzacionalan nain
doive oseanje sree, nego da polako, korak po korak, sopstvenim
zalaganjem postignu taj oseaj. Oni su nauili da se odmah moe
doi do nagrade i vie su posmatrai nego uesnici.
Zato teke droge ili alkohol danas toliko privlae mlade ljude?
Riard Frederiks je ubeen da je glavni razlog u tome to su oni
koji mnogo vremena provode pred televizorom naueni da
oekuju ive slike koje se brzo smenjuju pred njihovim oima, ali
se, budui da mogu samo da sanjaju o ivotu svojih TV junaka,
oseaju prazno i gotovo uopte nemaju sopstveni identitet.
Dosadno im je i svi njihovi odnosi sa drugim ljudima su plitki.
Zbog toga su spremni za teke droge, koje ba kao i TV pruaju
lani oseaj sree i uzbuenja, a da pritom nita ne morate da
uradite sa svoje strane.
Poto onima koji dugo sede pred TV ekranom jedna scena ne
moe ba dugo da dri panju, u filmovima i drugim TV
emisijama smenjuje se sve vei i vei broj razgovora ne toliko
razgovora koliko pukog razmenjivanja rei i obino se deava
da akcija zaseni i ugui ionako praznjikavu radnju filma ili emisije.
Frederiks zapaa da se sukobi na TV-u reavaju akcijom, a ne
normalnim razgovorom koji ukljuuje detaljno objanjavanje i
saoseajno sluanje to predstavlja jo jedan razlog zato osobe
koje mnogo gledaju TV esto vie nisu u stanju da normalno
komuniciraju!
Kao objanjenje zato je samoubistvo danas tako esta pojava,
psihijatri dre da televizija navodi decu da oekuju brza reenja za
svaki problem i jako uma -
njuje njihovu sposobnost
da strpljivo ekaju i pod -
nose frustraciju. Programi
prikazuju ozbiljne proble -
me koji se reavaju za pola sata. U ivotu stvari ne idu tako.
To to se priblino dve treine brakova u SAD zavri raz -
vodom ne treba da nas iznenauje, zato to je glavna osobina TV
gledalaca beanje od obaveza i prave posveenosti porodici. U
filmovima i serijama niko se ne zamajava mnogo ni sa jednim
problemom. Frederiks je, u izuzetno otvorenom i smelom zak -
ljuku svoje studije o tinejderima, to ovako opisao: Nudei u 30
minuta akcionog filma vie uzbuenja nego to veina ljudi doivi
u itavom svom ivotu, dajui ablon kratkih, dramatinih
razgovora nabijenih snanim emocijama, obeavajui brzo reenje
svakog problema i odbijajui da predstavi tragine posledice
idealizovanog stila ivota koji prikazuje, televizija programira
tinejdere da im bude dosadno, da se oseaju nesigurno i
32 33
Umorni smo, esto vie od dosade nego
od napornog rada; stari, ali ne i mudri...
23
neuspeno. U isto vreme
ona ne prikazuje potrebu
da se uhvatimo u kotac sa
problemima, niti obja nja -
va kako se to postie.
24
Da ne bismo pomislili
da smo kontroliui vreme
provedeno pred TV-om
reili nae probleme, do -
pu stite mi da se dotaknem
radija i popularne muzike
scene. Da i muzika moe
na ovaj nain da modi -
fikuje doivljaj stvarnosti,
prvi put sam shvatio pre
nekoliko godina kada sam
meu brucoima na mom
koledu vrio anketu o
tome koliko itaju i gledaju televiziju. Bio sam veoma iznenaen
kada sam otkrio da se vreme provedeno uz TV program kod njih
smanjilo sa 30 na oko 20 sati nedeljno. To je dobra vest, pomislio
sam! Meutim, oni su sve vie vremena provodili u bioskopima i
na koncertima i, to je najznaajnije, oko 50 sati nedeljno sluali su
radio i muziku sa CD-a. Oni, u stvari, nisu sluali muziku samo
onda kada je to zaista bilo neizvodljivo ili nepristojno. Sve ee su
dolazili sa slualicama u uima na moja predavanja, nadajui se
da neu primetiti da sluaju svoju muziku a ne mene...
Naim studentima je neobino teko da zapamte bilo ta to
zahteva makar malo vei umni napor, ali zato znaju tekstove svih
40 pesama na top listi! Vi danas ne moete da naiete na
adolescenta, tinejdera ili mladu odraslu osobu koja ne zna
napamet rei bilo koje popularne pesme sa MTV-ja. Tih 50 sati
nedeljno znai 2.600 sati godinje ili 26.000 sati za deset godina
dva puta vie nego to e provesti na asovima u osnovnoj i
srednjoj koli zajedno, a pet puta vie nego to e provesti na
predavanjima na fakultetu!
Ali kada bi to bilo samo sluanje bezazlene muzike, ne bi bilo
mnogo mesta za brigu. Problem je u tome to gotovo nijedan od
tih tekstova ne uvruje niti promovie uzviene moralne i etike
principe. Vrednosti koje se promoviu u tim tekstovima su,
naprotiv, najee potpuno suprotne od naela kojima savesni
roditelji i vaspitai pokuavaju da ih naue.
U svojoj nedavno objavljenoj knjizi Painted Black (Obojeno u
crno), dr Karl A. Rake (Carl Raschke) opisuje epidemiju zla i
haosa koji se sve vie ire, ukljuujui smrt prouzrokovanu
drogama, zloine poinjene iz mrnje i samoubistva meu
adolescentima. Kao i mnogi drugi kompetentni ljudi koji se bave
prouavanjem medija, i on smatra da ezdesete godine prolog
veka predstavljaju prekretnicu, nakon ega se svet okrenuo od
tradicionalnih judeo-hrianskih vrednosti ka onima koje su
potpuno suprotne njima. On osipa paljbu po hevi-metal muzici,
nazivajue je muzikom punom opasnih i nasilnih poruka, a sve
prisutniji satanizam mranom posledicom preokreta koji je
nastupio ezdesetih godina.
Danas, kada se gotovo sve moe reklamirati, ljudi e rei i
uiniti sve bukvalno sve da bi privukli panju, da bi nam
prodali svoj proizvod. Nekada su se tako okantni primeri
neukusa mogli videti tek s vremena na vreme, dok su danas, samo
zbog toga to donose zaradu, postali sasvim uobiajena pojava.
Svi to rade... Upravo zato je u filmu Niske strasti reiser Pol
Verhoven prikazao gledaocima etiri fotografije male dece sa
prerezanim grkljanom, iako bi samo jedna bila dovoljno okantna,
a eron Stoun dva puta u prostoriji punoj policajaca pokazuje ono
to neki srameljivci jo uvek smatraju intimnim delovima tela...
Upravo zato muziari Ajs Ti (Ice-T), N.W.A. i Luter Kembel
izgovaraju tako nepristojne rei na svojim albumima... Zato su
34 35
ivot se predstavlja kao uzbudljiva avan -
tura u kojoj se frustracije eliminiu po krat -
kom postupku. Stvari poput anksi oz nosti,
nesigurnosti, upornih bolesti, loeg tena,
stalnih neuspeha ili fizikih anomalija
uopte se i ne spominju. TV generacija se
zbog toga slabo snalazi u stvarnim ivot -
nim frustracijama i problemima koji se ne
reavaju preko noi. Deca koja odrastaju
uz televizor dostiu punoletstvo i odjednom
nailaze na konkurenciju, teke domae za -
datke ili probleme sa suprotnim polom, a
nisu psiholoki osposobljena da prou kroz
sve to. I tako ona napuste kolu, trae izlaz
u drogama, pobegnu od kue ili se isklju -
e iz ivota u bukvalnom smislu.
25
5. poglavlje
Madona i Sandra Bernard u jednoj tok-ou emisiji razmenile
lezbejski poljubac; zato je Madona puzala u svom oskudnom
kombinezonu pred crncem Isusom u svom spotu za pesmu Like
a Prayer, i oponaala masturbaciju na svojoj koncertnoj turneji
koja se reklamirala preko svake mere.
Nebrojeni su primeri medijskih ikona koje raspiruju najnie
strasti ljudi, bestidnim video spotovima ili rok koncertima koji se
pretvaraju u orgije. MTV pojaava znaenje tekstova pesama
prefinjenom koreografijom, i tako se vizuelni efekti dodaju onome
to primamo putem sluha, viestruko pojaavajui uticaj muzike
na um i emocije slualaca. Kada je drutvo bolesno, mladi,
neiskusni i nejaki najgore prou... Naa kultura je jako bolesna -
ali se, bez sumnje, dobro prodaje.
26
Najtraginije u svemu je to
milioni ljudi ovakvim trendovima nisu pruili skoro nikakav
otpor!
KREATIVNOST I UM
Kada vam se rodilo dete, ta ste prvo gledali? Tako je, gledali
ste da li je fiziki i mentalno zdravo. Kasnije, kada je vae dete
krenulo u kolu, brinuli ste se za druge stvari: da li e uspeti da
iskoristi sve svoje potencijale i da li e u uspehu zaostajati za
drugom decom. Posebno ste bili zabrinuti za razvoj dveju
najvanijih sposobnosti itanja i pisanja. U kasnijem periodu
ivota, sa brigom ste pratili da li je um vaeg sad ve odraslog
deteta u stanju da zadovolji zahteve koje namee ivot.
Deca sve ee ne uspevaju da ispune zahteve ivota i postoji
ogroman broj dokaza da je u veini sluajeva glavni krivac
televizija. Studije pokazuju da je oko 97% male dece kreativno, ali
da se na kraju srednje kole situacija potpuno preokrene i da samo
2 - 3% njih ostane kreativno!
U protekle tri decenije rezultati na verbalnim testovima ACT
i SAT rapidno se pogoravaju. Danas je svaki trei Amerikanac
funkcionalno nepismen. Da li se i vama desilo da vam se dete
vratilo iz kole sa porukom od uiteljice da vae dete ima
potekoa u pisanju, da sporo ita i da nije motivisano?
Naruena sposobnost komunikacije u pisanoj formi nije
bezazlena stvar. Ta pojava je, u Americi na primer, poprimila
razmere nacionalne krize.
Ako su vam deca na fakultetu, postoji mogunost da po
zavretku studija nee biti u stanju da na jednostavnom i
36 37
razumljivom engleskom jeziku napiu bilo kakav tekst solidne
strukture. Ako idu u srednju kolu i planiraju da se upiu na
fakultet, postoji velika verovatnoa da, kada se upiu na neki od
njih, nee umeti da piu na engleskom jeziku, ni na onom
najniem nivou koji se oekuje na fakultetu...
28
ta je uzrok tako alo s -
nog stanja stvari? Rodite lji?
Nastavnici? Maralu Mek -
luanu (Marshall Mc Lu han)
ovi znaci su bili jasni jo
pre deset godina: Gotovo
je sa knjievnom kultu rom,
rekao je on, iznosei svoj
zakljuak o dugoronom
uticaju tele vizije. Sjedinje -
ne Drave se, kako kae pes -
nik Karl apiro nalaze usred knjievne propasti. Prestali smo da
razmiljamo reima, primetio je istoriar ak Barzun. Prestali smo
da uimo decu da se istina moe iskazati samo pravim reima.
29
Mnogobrojne studije pokazuju da oni koji ne itaju dovoljno,
najverovatnije nee moi dobro ni da piu, jer, da bi ovek mogao
pravilno da pie, u arhivi mozga moraju postojati modeli verbalnih
uloga. Kada neki bruco u mom razredu sedi u uionici i gleda belo
u prazan papir ispred sebe, gotovo da mogu da garantujem da taj
student dolazi iz porodice u kojoj je televizor ukljuen i due od
sedam sati dnevno, to trenutno predstavlja prosek za uobiajenu
porodicu u Americi. Takvom studentu, koji je retko kada itao i
imao svoj mir, i koji je mogao da izvlai zakljuke samo na osnovu
haotinih nestrukturisanih prizora sa televizije, gotovo je nemogue
da sastavi jednu koherentnu reenicu, a jo manje jedan dobar
pasus.
Meutim, ak i kasnije u ivotu, uda su ipak mogua. U mom
ivotu se jedno udo dogodilo pre par godina u internatu koleda
Kolumbija Junjon (Columbia Union). U jednoj od nekoliko grupa
brucoa kojima sam predavao na tom koledu, bio je jedan mladi
koji je konstantno i sve vie zaostajao za drugim studentima. Kada
sam razgovarao sa njim o njegovim problemima, rekao mi je da je
u njegovoj kui televizor ukljuen od trenutka kada prva osoba
ustane do onog momenta kada poslednji od njih ode da spava
dakle, u njegovoj kui nije bilo ni trenutka mira, nijednog mirnog
trenutka za itanje, niti za udubljivanje u vlastite misli i
upoznavanje samoga sebe. I sada kada je doao na koled, nije bio
u stanju da zadovolji postavljene kriterijume ak ni u itanju i
pisanju. Neto pre polovine prvog semestra odustao je od ovog
predmeta uz uslov da ga nastavi.
Naredne jeseni je doao, spreman da ponovo pokua. Tog
prvog dana mi je rekao da planira da dobije najviu ocenu.
Uzdrao sam se da se ne nasmejem glasno! Ali neto se zaista
promenilo: on je zaista napredovao. Kada sam ga pitao ta je to
dovelo do takve promene,
rekao mi je: KNJIGE!...
Do polovine semestra ste
me oduevili za itanje
knjiga. Drugi deo se mes -
tra sam proveo u biblioteci
i itao sam knjige celo
leto.
Nikada neu zabora vi -
ti to vee krajem aprila
kada sam mu saoptio da je dobio najjau desetku u celoj grupi!
Kasnije mu je engleski jezik bio glavni predmet na fakultetu.
Danas, vie nego ikada pre, verujem u uda. Kada iskljuite
TV, ma koliko godina tada imali, i zaponete da sprovodite
sveobuhvatan program itanja, ponovo ete poeti da ivite, a
poee da vam se vraa umna snaga i sposobnost usmenog i
pismenog izraavanja.
38 39
Prosean ovek koristi manje od deset
odsto mozga... Najsposobniji mislioci,
kao to su bili Leonardo da Vini i
Mikelanelo, koristili su moda desetinu
vie. Onaj ko bi mogao da koristi ceo svoj
mozak mogao bi da vlada svetom ali
verovatno to ne bi eleo. Ljudska lobanja
krije svet o kome jedva neto znamo.
27
Danas opasnost predstavlja ravno du -
nost prema jeziku. ini se kao da jezik vi -
e nije vaan ni vredan panje. Televizija
nesumnjivo ima veze sa tim. Sa svojim
haotinim smenjivanjem prizora ona ini
da se jezik smatra neim sporednim,
samo jednim delom one opte buke.
30
Ono to pokazuju najnovija istraivanja medija uznemirilo je
poslovni svet Amerike: Oni koji ne itaju knjige ne samo to ne
umeju dobro da piu, ve nisu sposobni ni za efikasno apstraktno
razmiljanje oteano dolaze do veze izmeu uzroka i posledice.
Nesposobni za matematiko rasuivanje i statistiku analizu (pa
stoga ni da dou do pravilnih zakljuaka zasnovanih na
apstraktnim pojmovima), a ni za pravilno pretakanje ideja u rei,
ovi mladi ljudi odrasli uz ekran razlog su za sve dublji jaz izmeu
amerikog biznisa i meunarodne poslovne konkurencije.
Ko moe da ignorie najnovije procene prema kojima
proseno dete do kraja srednje kole provede 22.000 sati pred
televizorom dva puta vie vremena nego u uionici? Koga ne
zabrinjavaju dokazi iz kole po kojima uenici, izgleda, pate od
poremeaja nedostatka panje, smanjene sposobnosti verbalnog
izraavanja i razumevanja proitanog teksta dok, prema proceni
nastavnika, deci vie nego ikada nedostaju kreativnost, istrajnost
i analitike sposobnosti?
Oigledno je da sve vie ljudi koji se bave prouavanjem
medija uvia da TV unitava sposobnost gledaoca da
konceptualizuje (stvara predstave o neemu u svom umu). Deca
koja mnogo gledaju televiziju su slabije zainteresovana za itanje,
manje su inventivna i upotrebljavaju jednostavnije jezike forme.
Uz to stalno nalazimo dokaze da se esto gledanje televizije
povezuje sa agresivnijim ponaanjem.
Dr. Bajron B. Rivz (Byron Reeves), profesor komunikacije na
Univerzitetu Stenford (Stanford), govorio je o pojavi koja nas sve
vie brine: sve vei i
kvalitetniji TV-ekrani u
naim domovima ine da
se slike pred naim oima
sve vie pribliavaju svojoj
prirodnoj veliini i jasnoi,
a uporedo s tim se
smanjuje naa sposobnost
da razlikujemo stvarnost od onoga to samo gledamo na ekranu.
Rivza posebno brine uticaj velikih ekrana na decu.
Vejd F. Horn (Wade F. Horn), izrazio je zabrinutost zbog toga
to veliki broj dece u Americi polazi u kolu mentalno
nepripremljen za postizanje uspeha psiholoki neopremljen
osnovnim kognitivnim (saznajnim) vetinama potrebnim za
uenje.
32
itanje i pisanje se, kao i veina drugih vetina, moraju stalno
vebati. Ako vae dete odrasta u sredini u kojoj nema dovoljno
kvalitetnih asopisa i knjiga, postoje velike anse da nee imati
dovoljno razvijenu vetinu itanja i pisanja.
Jedna veoma znaajna kanadska studija o stanovnicima
gradia u Britanskoj Kolumbiji, zaprepastila je istraivae u njoj
je merena kreativnost stanovnika svih uzrasta neposredno pre
uvoenja televizije i dve godine nakon toga. I kod dece i kod
odraslih zabeleen je pad kreativnosti za 20 odsto!
40 41
Kvalitet pismenih radova uenika tesno
je povezan sa vremenom koje provode
pred televizorom. 30% uenika etvrtog
razreda gleda televiziju est sati dnevno
ili vie. Oni su bili i najslabiji u pisanju.
31
Osim to u ogromnoj meri umanjuje kreativnost, televizija
smanjuje istrajnost u reavanju problema, uvruje stereotipna
shvatanja o vanim ivotnim pitanjima, posebno o ulogama
polova, i u velikoj meri
podstie verbalnu i fiziku
agresivnost kod oba pola.
Jedna od najozbiljnijih
optubi upuenih na
raun gledanja televizije
jeste da ometa decu u
razvijanju sposobnosti
stva ranja mentalnih slika -
vizuelne imaginacije koja
pomae u reavanju pri -
rodno-matematikih pro -
b lema. Reenje za koje se
zalae Derom Singer (Jerome Singer), istraiva sa Univerziteta
Jejl (Yale), jeste da se detetu u potpunosti uskrati gledanje televizije
sve dok ne stekne naviku itanja i uenja.
Posebno zabrinjava otkrie ruskog neuropsihijatra Aleksandra
Nurije: Uenje jezika i unutranjeg govora podstie razvoj
frontalnog, eonog dela mozga. Zadnji deo mozga je biblioteka;
prednji deo je centar za planiranje i sprovoenje tih planova.
injenica je da su dananja deca do te mere konstantno izloena
spoljanjim stimulansima da nemaju mnogo vremena da
razmiljaju i razgovaraju sama sa sobom. To to je sve vie osoba
nesposobno za uenje, vrlo verovatno je direktna posledica
prekomernog gledanja televizije.
33
Ne tako davno, jedan moj student na prvoj godini koleda
predao mi je jedan od najgorih radova koji sam ikada proitao.
Priznao je da nije stekao naviku uenja kod kue, gde je TV bio
retko kad iskljuen. Nesposoban da pie dobro, da ita i shvata
sloeno gradivo, nesposoban ak i da pristojno komunicira sa
svojim vrnjacima, oseao je da je njegov ivot postao slepa ulica.
Gledanje televizije je pasivno, a ne aktivno. Kada itate knjigu,
a donekle i kada sluate radio, moete da stvarate vizuelne
predstave u svojoj glavi, dok TV, kako nas je upozorio Mekluan,
neprestano slikama bombarduje pasivan mozak gledaoca, a to
smanjuje sposobnost kreativnog razmiljanja. Kako ovek moe
da bude kreativan ako sam za sebe ne donosi zakljuke?
Jedna od najprovokativnijih knjiga naeg vremena je The
Death of Literature (Smrt knjievnosti) Alvina Kernana, uvenog
profesora sa Prinstona (Princeton). Kada su od njega zatraili da
ukratko izloi svoju tezu, Kernan je napisao sledee: Knjievnost:
Poivaj u miru.
34
Kako se pribliavamo kraju onoga to Kernan naziva
Gutenbergovom erom, na horizontu se pojavljuju zloslutni
znaci, kao to je zatvaranje mnogih znaajnih kola bibliotekarstva
u poslednje vreme, ukljuujui School of Library Science na
Univerzitetu Kolumbija.
Moda bi se tampana literatura mogla skinuti sa liste
ugroenih vrsta ukoliko bi se dovoljan broj roditelja i vodeih
mislilaca probudio na vreme i shvatio da je vladanje vetinom
itanja, pisanja i apstraktnog razmiljanja daleko vanije od
sposobnosti pukog primanja vizuelnih predstava.
42 43
- TV umanjuje mo imaginacije, a
istovremeno urezuje u na um neizbrisive
slike koje ostaju tu do kraja ivota.
- TV liava ljude pravih ivotnih
iskustava tako to ih dri zatvorene u
njihovim stanovima, umesto da se drue
sa prijateljima, komijama i svojom
porodicom.
- TV je vie okrenuta mrnji nego ljubavi,
smrti nego ivotu, nasilju nego harmoniji.
6. poglavlje
RASIPANJE NAJVEEG DARA - VREMENA
Pretraivi detaljno nekoliko biblioteka, pronaao sam
Kalidasin Pozdrav zori. Kalidasa je moda najpoznatiji pesnik
drevnog sanskrita, iveo je krajemtreeg veka nove ere i napisao
remek-delo akuntala.
elja mi je da ivim po ovim stihovima... i esto ih itam
drugima. Ukratko, Kalidasina poruka je da ukoliko elimo da
ivimo jednim zaista vrednim ivotom, onda moramo da
zapamtimo veliku istinu: Svaki dan je ivotni vek u malom, ima
svoj poetak, sredinu i kraj; svaki dan naeg ivota moe da bude
obogaen radou rastenja, slavom delovanja i divotom uspeha.
Kalidasa nas podsea i na sledee velike istine:
Jue ve je san
A sutra vizija samo
i preostaje nam, naravno, samo danas. Ako ga u punini proivimo,
to danas nam prua neprocenjivo bogatstvo:
Svako je jue san o srei
Svako sutra - vizija nade
Zato se dobro pobrini za ovaj dan!

Tokom svog ivota na Zemlji, Isus Hristos je u svojim
propovedima, priama i
poukama esto govorio o
tome kako treba upravljati
vremenom. Podsticao je
ljude da do kraja razviju
sve talente koje im je Bog
poverio da ih koriste
tokom njihovog kratkog
ivota na ovoj planeti. Prouavajui ovaj aspekt Hristove slube,
Riard Frederiks, profesor religije na Kolumbija Junjon (Columbia
Union) koledu, posebno je ukazao na to da je cilj itavog Novog
zaveta oigledno da prodrma i probudi oveka iz njegove apatije
i podstakne ga da aktivno slui drugima. Nasuprot tome, ve smo
rekli da je TV najefikasniji aparat za stvaranje apatije koji je ovek
ikada izumeo.
Ako postoji neki aspekt naeg ivota o kojem e Bog traiti
detaljan izvetaj, onda je to sigurno nain na koji smo troili
vreme. Veina protrai veliki deo vremena svog ivota, ak i bez
gledanja televizije. Meutim, TV je najvei otima vremena koji je
ikad izmiljen.
Pogledajmo sada neke najnovije statistike podatke:
Mnoga predkolska deca provode dve treine dana (onog dela
dana u kom su budna) pred televizorom ili u prisustvu ukljuenog
televizora. Proseno predkolsko dete, pre nego to krene u prvi
razred, provee preko 5000 sati u gledanju TV-a. To je mnogo
vie vremena od onog provedenog na predavanjima da bi se stekla
fakultetska diploma!
Prosean srednjokolac e provesti oko 22.000 sati ispred TV-ek -
rana (9000 sati vie nego to provede u uionici).
Prema najnovijim proraunima (brojka se tokom poslednjih pe -
deset godina konstantno poveava), prosean Amerikanac gleda
televiziju skoro 30 sati nedeljno.
44 45
Vrednost vremena ne moe se izra -
unati. Hristos je svaki trenutak smatrao
dragocenim, a to se trai i od nas. ivot
je suvie kratak da bismo ga uzaludno
troili.
35
Ali, to je samo deo prie: Veronis, Suhler & Associates, priznata
njujorka firma za bankarstvo i ulaganje, koja se specijalizovala za
industriju komunikacija, u jesen 1992. godine objavila je neke cifre
koje bi trebalo da zabrinu sve nas. Od 8.760 sati u godini,
Na spavanje (7,5 sati tokom noi) se potroi 2.737 sati
Na poslu sa punim radnim vremenom provede se 1.824 sata.
Daleko vie vremena nego u krevetu ili na poslu provede se uz
neki od medija vie od devet sati dnevno!
TV (ukljuujui kablovsku televiziju) 4 sata i 9 min. dnevno
Radio (na poslu, tokom vonje, kod kue) 3 sata
Muzika na CD-u i MP3 itaima 36 minuta
Dnevne novine 28 minuta
tampani flajeri za potroae 16 minuta
tampani katalozi za potroae 14 minuta
Kuni video 7 minuta
Filmovi u bioskopima 2 minuta
Kao to vidimo, za netampane medije odvajamo osam puta
vie vremena nego za tampane. Ne tako davno, nije bilo tako.
SAD su irom sveta bile poznate kao najnaprednija nacija na
planeti a naglasak na procesu obrazovanja bio je klju tog
uspeha. Danas su SAD pale na 24. mesto po broju proitanih
knjiga po glavi stanovnika. Godine 1991, u SAD je na medije
potroeno 108 milijardi dolara, pri emu su kompanije koje se
bave advertajzingom potroile dodatnih 80 milijardi dolara da bi
ih prezentovale. Tako su mediji postali izuzetno razgranat biznis,
jedan od najunosnijih u Americi.
36
Da li bi onda trebalo da nas zaudi to to se ameriko drutvo
iznutra raspada i to je izgubilo prednost u konkurenciji sa ostalim
nacijama? Ako je ikada neka nacija prodala svoju duu zbog
materijalnog blagostanja onda je to Amerika.

Veliki ljudi imaju jednu zajedniku osobinu: oni cene dane i
minute ivota - ne smatrajui nijedan trenutak vremena
bezvrednim. Ako elimo da jednog dana moemo rei da je
vredelo iveti trebalo bi da i mi imamo takav stav, jer:
asovnik ivota se samo jednom navije,
I niko ne moe da kae
Kada e kazaljke stati,
Kog dana il sata.
Jedino vreme koje ima je sada,
Pa ga proivi najbolje to moe.
Ne ekaj na sutra
Kazaljke e tada moda biti nepomine.
(Nepoznati autor)
Kao to smo nauili iz Kalidasinog Pozdrava zori, mnogi od
nas potroimo uzaludno svoj ivot bilo zato to ivimo u prolosti
ili pasivno matamo o budunosti. Jue je prolo i nikada se vie
nee vratiti. Ni sve zlato ovog sveta ne moe otkupiti nijedan
njegov sekund, tako da je vreme provedeno u kajanju uzalud
potroeno. Sutra nije izvesno i zaista, ono moda nikada i ne
osvane. Naa je srea da nam nije omogueno da znamo ta e se
dogoditi u budunosti. Stoga bi trebalo da svaki deli energije koji
imamo uloimo u taj jedan jedini segment vremena s kojim
moemo neto da uradimo dananji dan.
46 47
7. poglavlje
PUENJE, DROGA I ALKOHOLIZAM
Neverovatnih 74% smrtnih sluajeva pre 65. godine ivota
mogli bi se spreiti. Smrt do tog doba je ili posledica naina ivota
ili zagaene ivotne sredine a u veini sluajeva verovatno i
jednog i drugog.
Ljudi su oduvek koristili droge i ostala opojna sredstva, ali
sumnjam da je ijedno drutvo ikada tako intenzivno unitavalo
sebe kao to to danas ini
nae drutvo. Upotreba dro -
ga i ostalih opojnih sred -
sta va nesumnjivo je tesno
povezana sa naputanjem
Boga i njegovih vrednosti.
Za ljude koji veruju da je
um sredstvo preko kojeg
ljudsko bie opti sa bo -
an skim, bilo bi neza mi -
slivo unititi taj vaan kanal.
Osim toga, bez vere u
Boga i u vaskrsenje, ovek
osea da ne postoji nita osim ovog prolaznog ivota. A ako nam
se uini da nam je ivot bezvredan i da nemamo cilj, zato ga onda
ne bismo radije sami okonali? Droge i druga opojna sredstva
upravo to rade samo to nekima treba manje a nekima vie
vremena.
to vie ljudi bude unitavalo svoj um i duu upotrebom
narkotika, to e nam ostajati sve manje ljudi koji e biti radno
sposobni. Svaka osoba koja zbog upotrebe droge ne moe
normalno da se koluje ili obavlja svoj posao utoliko vie oteava
svima nama. Zbog toga
nije tano ono to toliko
ovisnika tvrdi, da uni ta -
vajui sebe oni ne tete
nikom drugom.
Razmotrimo prvo pro -
b lem duvana. Od direk -
torke Savezne uprave za
javno zdravlje smo saznali
da svake godine preko 400.000 Amerikanaca umre od posledica
upotrebe duvana a tu su ubrojani samo oni sluajevi za koje se
to moe dokazati! Pravi broj je mnogo vei. Hajde da pogledamo
sledee statistike podatke da bismo stekli pravu predstavu o
situaciji: 58.000 amerikih vojnika poginulo je u ratu u Vijetnamu;
55.000 u ratu sa Korejom; 417.000 u Drugom svetskom ratu i
127.000 u Prvom svetskom ratu. Kada se sve to sabere, dobijamo
otprilike broj osoba koje godinje umru od posledica upotrebe
duvana, i to samo u SAD!
Vrlo lukavo osmiljena reklamna kampanja R. D. Rejnoldsa
(R.J. Reynolds) za cigarete Do Kamel (Camel) dovela je do
neverovatnog poveanja udela Kamela na ilegalnom tritu
cigareta za decu, sa 0,5 na 32,8%. Poto sve vei broj odraslih
Amerikanaca ostavlja puenje, duvanske kompanije se, nezakonito,
u svojim reklamama obraaju deci i omladini. Devedeset odsto
puaa tako postaju zavisnici do 20. godine ivota.
Zatim dolaze alkoholna pia. Ko zna koliko ljudi godinje
umre od posledica izazvanih konzumiranjem alkohola? Ono to
znamo jeste da je veina poginulih u saobraanim nesreama ivot
izgubila zbog konzumiranja alkohola a veliki broj njih su samo
48 49
U SAD na leenje bolesti povezanih sa
puenjem godinje se potroi oko 50
milijardi dolara...
Medicinski strunjaci smatraju da je oko
600.000 smrtnih sluajeva godinje u
SAD direktno izazvano upotrebom du -
vana. To je ono to moti vie aktiviste u
borbi protiv puenja da se zalau za
pootrenje zabrane puenja na javnim
mestima i reklamiranja cigareta.
37
Uzroci smrti kod osoba ispod 65 godina
starosti mogu se, u grubo, podeliti na
sledei nain: 53% zbog naina ivota;
21% zbog sredine u kojoj ive; 9%
zbog sistema zdravstvene zatite; 17%
usled naslednih faktora.
38
nedune rtve. Znamo da se alkohol toliko puta pokazao samo
kao stepenik ka tekim drogama. Znamo da zbog alkohola svake
godine izgubimo na milione produktivnih radnih dana. Znamo
da je alkohol moda glavni uzrok epidemije nasilja i fizikog
maltretiranja supruga i dece u naim porodicama. Znamo da je
alkohol upleten u statistike podatke o svim oblicima kriminala.
Jo davne 1976. godine, Ernest Noubl (Noble), direktor
Nacionalnog instituta za alkoholizam(National Institute of Alcohol
Abuse), izjavio je da je televizija direktno odgovorna za to to se u
poslednjih 20 godina broj mladih konzumenata alkohola
udvostruio. On je otro
osudio medije za to to i u
reklamama i u filmovima
prikazuju da su ljudi koji
piju uspeni i seksualno
poeljniji. A kada su u
pitanju reklame u kojima
sportisti i uesnici Olim -
pijskih igara reklamiraju alkoholna pia, on je ozbiljno upozorio:
Deca e sigurno eleti da se ugledaju na takve osobe.
39
Teko da moemo previe naglasiti znaaj ovako alosnog
stanja stvari. Zahvaljujui medijima, proseno dete e videti vie
od 75.000 reklama alkoholnih pia pre nego to postane
punoletno!
Sredinom sedamdesetih, Christian Science Monitor sproveo je
istraivanje o reklamama za alkoholna pia na televiziji. Evo ta su
otkrili: Ima deset puta vie scena sa alkoholnim piima nego onih
sa bezalkoholnim. Meutim, u stvarnom ivotu, upotreba
bezalkoholnih pia je 16 puta vea nego konzumiranje alkohola!
41
Kao to vidimo, mediji grubo izvru istinu o upotrebi alko-
hola. Zahvaljujui ovom, bez obzira ta roditelji govore detetu o
posledicama upotrebe alkohola, reklame za alkoholna pia e
verovatno odneti prevagu.
Na kraju razmotrimo droge svih vrsta koje nagrizaju samo
srce moderne civilizacije. Da li i vi brinete da li je va voza
autobusa, mainovoa ili pilot u avionu zavisnik od droga? Ili
hirurg koji operie?
Meutim, vie od svega, znajui kako droge unitavaju
ovekov kontrolni centar za moral, brinemo ta one rade naoj
deci, roacima, naim prijateljima, i ta moe da nam se desi ako
sretnemo zavisnika u potrazi za novcem za narednu dozu. Sve
manje smo bezbedni.
Upravo zloupotreba medija naroito televizije direktno je
odgovorna za veliki deo tog pakla kroz koji svakoga dana
prolazimo, tog pakla koji i dalje odobravamo svojom pasivnou,
svojom sklonou da sedimo skrtenih ruku, za koju nemamo
izgovora.
Filmovi i serije u kojima junaci pue, piju ili se drogiraju
dodatno produbljuju nacionalnu tragediju! Direktori vaingtonske
Uprave za decu, medije i reklamiranje (Council on Children, Media,
and Advertizing) veliki deo krivice za upotrebu tekih droga
pripisuju reklamama za lekove koji se mogu kupiti bez lekarskog
recepta, koje deca vide vie od hiljadu puta godinje i koje ih ue
da je posezanje za lekovima reenje za ivotne probleme. A to je
korak ka upotrebi tekih droga.
50 51
U dravi u kojoj deca od 12 godina bez
problema mogu da navedu nazive bar pet
alkoholnih pia, vreme je da ugasimo
televizore i razmislimo o tome kuda
idemo.
40
8. poglavlje
SEKSUALNOST I OKULTIZAM
Bog nas je stvorio kao polna bia sa seksualnim nagonom.
Meutim, taj nagon veoma se esto iskrivljuje a sva njegova lepota
unitava, pretvarajui taj Bogom dani izvor radosti, ljubavi i
posveenosti u isto mehaniki in u kome nema prijateljstva. U
tom pogledu, nae drutvo nije nita bolje od drevnih drutava i
prostitucije koja se obavljala u njihovim hramovima.
Hiljadama godina, jedan od faktora koji je spreavao mlade
da rano stupe u seksualne odnose bila je velika verovatnoa da e
se seksualni in zavriti trudnoom. To to su neudate majke bile
obeleene igom srama, znailo je da je ranije vie strah nego
stvarna sklonost spreavala mnoge da odu predaleko. Meutim,
anti-bebi pilule, druga kontraceptivna sredstva i uobiajena praksa
vrenja abortusa, potpuno su izmenili svet u kojem ivimo. Ovi
faktori su dali enama mnogo veu mo nego to je to bilo
mogue ranije.
Danas je, u odnosu na
prola vremena, ena ta
ko ja ee ima inicijativu,
ona je ta koja zapoinje ili
okon ava vezu. I pored
to ga, me diji i dalje poni -
a vaju enu i uglavnom
je prika zuju vi e kao sek -
su alni ob jekat ne go kao
racionalno i oseajno bie.
ena je i dalje rob isto rij s -
kog ste re o tipa i jo uvek
ima ena koje se prodaju
za odreene su me nov ca ili
unosne pos lovne ugovore.
Gotovo nita u medi -
jima ne podstie mlade de -
vojke da ostanu nevine i
donesu tu nevinost kao
najvei poklon svom iza braniku, niti se mladii podstiu da
sauvaju svoje prvo seksualno iskustvo za enu sa kojom ele da
provedu ostatak svog ivota. Deava se upravo suprotno:
bombarduju ih porukom da se seksualnost svodi na to da se pravo
ispunjenje doivljava jednostavno kada proradi hemija, tj. da je
dovoljno da se oseti snana elja. Neminovna posledica tako
povrnog doivljaja polnog odnosa je oseaj praznine koji dolazi
nakon seksa bez odgovornosti koja postoji u braku, bez prave
posveenosti, prijateljstva, pa ak ni dopadanja.
Sada je pravi trenutak da u razmatranje uzmemo nain na koji
mediji uslovljavaju ovekovo ponaanje. Riard Frederiks je
proveo dosta vremena prouavajui metodologiju koju psiholozi
koriste da bi kod svojih pacijenata izmenili pojedine obrasce
ponaanja. On je eleo da uporedi njihov pristup sa mehanizmima
koji funkcioniu kod gledanja televizije. Ono to je otkrio
zaprepastilo ga je.
Modifikovanje ponaanja
U psihologiji je standardan postupak u est koraka koji se
gotovo uvek pokazaivao uspenim u menjanju ovekovog ponaanja:
Osoba posmatra poznate prizore u smirenoj i bezbednoj si tu -
aciji. Potpuno je oputena. Nema emocionalnih uzbuenja.
52 53
Procenjuje se da tinejderi na televiziji
godinje vide oko 14.000 seksualnih
scena ili aluzija na seks, pri emu je samo
njih 150 o seksualnoj odgovornosti, ap -
sti nenciji ili kontracepciji. Stoga te mno -
gobrojne skrivene i otvorene poruke na
televiziji koje promoviu nekontrolisanu
seksualnu aktivnost predstavljaju veliki
razlog za zabrinutost.
42
Mi smo poput seljaka koji ive u zoni
borbenih dejstava. Smrt je svuda oko
nas. Oguglali smo na nju. Mi je ak ni ne
ignoriemo; sada od nje pravimo nau
glavnu zabavu... Mislimo da su Rimljani
bili divljaci zato to su organizovali igre
smrti u areni. Sada i mi radimo isto, ak
i u filmovima i programima za decu na
televiziji...
43
Ubacuju se odreene slike ili prizori za koje se zna da izazivaju
emocionalne reakcije. Osoba vie nije oputena.
Dotini prizor se sklanja ili se prekida posmatranje slika. Pos ma -
trau se ne daje dovoljno vremena da reaguje na to emocionalno
uzbuenje.
Posmatrau se daje da predahne otprilike jedan minut tokom
ko jeg se on ponovo psihofiziki oputa. To se lake postie
uzimanjem neke hrane ili pia.
Kada se emocije posmatraa stiaju, ponovo mu se prikazuju
pri jateljske, pozitivne slike. Osoba je potpuno oputena. Nema
snanih emocija.
itav postupak se ponavlja.
Zapazite kako ovaj proces od est koraka u potpunosti
odraava ritam televizije ak i kada su u pitanju reklame, to
savreno odgovara 4. taki.
Frederiks zapaa da je potreban itav niz inilaca kako bi taj
proces otupljivanja bio uspean:
Mora se uspostaviti prijatna atmosfera, koja je pacijentu poz -
na ta, sigurna i prijateljska.
Sadraj i redosled moraju biti dosledni i predvidivi, omo gu -
avajui pacijentu da se potpuno opusti. Stoga je, da bi se postigli
maksimalni rezultati, idealna laboratorija dnevna soba.
Ne sme se dopustiti da bilo kakva snana emocija due potraje.
Prikazivanje tema ili ideja u kontekstu drame u velikoj meri do -
prinosi prihvatanju ovog procesa.
Posmatranje prizora sa nekim koga volite ili potujete dopri -
no si prihvatanju procesa. Naravno, idealno bi bilo kada bi cela
porodica bila na okupu.
Kada su u pitanju ciljevi, postupci i mogui rezultati, Frederiks
navodi da za ovaj proces psiholozi koriste materijale koji su
specijalno osmiljeni tako da pokrenu nove naine razmiljanja
u ovekovoj mati, koji e iskoreniti emocionalne reakcije na ideje
ili dogaaje koje je pa ci -
jent ranije odbijao ili ih se
plaio. Snana oseanja
us merena protiv neega ili
ne koga eliminiu se i za -
me njuju nenametljivim
prih vatanjem. Reakcije se
menjaju zato to je ovaj
proces uticao na promenu vrednosti i stavova sada moemo da
ivimo sa neim od ega smo ranije beali.
44
Oni koji primenjuju ovu tehniku tvrde da stanje bezoseajnosti
koje ona izaziva postaje uobiajeno, tako da kada osoba postavi
bezoseajna gledanjem izmiljenih pria na televiziji naie na
prizore u stvarnom ivotu koji su isti ili slini onima koje je toliko
puta videla u izmiljenim dramama, ona i tada moe ostati potpuno
ravnoduna.
46
Kada je u pitanju vreme koje je potrebno da se sve to postigne,
Frederiks zapaa da terapeuti koji koriste metod sistematskog
slabljenja emocija tvrde da je obino potrebno samo 20 do 30
izlaganja da neko pone da odbacuje neto to je do tada prihvatao
ili da pone da prihvata neto to je do tada odbacivao.
47
Primenimo sada ovaj proces uslovljavanja na nemoralne
stavove koje mediji tako ivo prikazuju: ako uzmemo u obzir
koliko ovek danas u proseku gleda TV, 20 do 30 izlaganja takvim
scenama postiglo bi se za vrlo kratko vreme! Sve preko toga samo
uvruje taj izmenjeni karakter i utvruje promene u ponaanju!
Meutim, ne zaboravimo da ovde ak ni ne govorimo o deci
kod njih bi se sve ovo moglo postii mnogo bre. Ovde je re o
odraslim osobama, o vama i meni!
Malo toga to se prikazuje u medijima podstie one koji su u
braku da u njemu i ostanu. Naprotiv, stalno iznova nam se
serviraju svi mogui razlozi i povodi da uinimo ba suprotno, to
slabi ak i jae odbrambene sisteme.
54 55
Ova tehnika uspeno liava oveka
njegovih oseanja tako to ih postepeno
slabi, sve dok ne bude u stanju da ostane
potpuno oputen, miran i ravnoduan
ak i kada posmatra prizore koji su u
poetku kod njega izazivali ozbiljnu
zabrinutost, uznemirenost i bol.
45
Pet Robertson (Pat) je jasno izneo ovaj problem u junskom
broju asopisa Sunshine 1987. godine: Naoj omladini se umesto
apsolutnih vrednosti prua situaciona etika... Umesto jasnog
raspoznavanja ta je dobro a ta zlo, njima se govori: ako ti prija,
uradi to. Umesto da ih ue
samokontroli, esto ih ue
da udovoljavaju sami sebi
i predaju se ulnim
zadovoljstvima.
Kada se takve snane
protivtee uklone, posle -
dice po drutvo poprimaju
kataklizmike razmere. Na
primer: jedna specijalna
emisija koja je nedavno
prikazana na televiziji
bavila se jednim sve ozbiljnijim drutvenim problemom
epidemijom silovanja dece od strane druge dece!
Zajedno sa seksualnou sve ee ide ak su i meusobno
isprepleteni i misticizam, odnosno okultizam. Prikazi i crtei
vezani za okultno su tako ivi i ubedljivi a i toliko uestali da
e ak i osoba koja je vaspitavana u hrianskom duhu poeti da
brka lonie, da podsvesno veruje u okultno, a da se pritom, na
svesnom nivou, jo uvek izjanjava kao hrianin. Jedino je
sigurno da uopte ne gledamo takve stvari.
Toni Muha (Tony Muha), kliniki psiholog iz Anapolisa,
apeluje da roditelji postave granice onome to utie na njihovu
decu: Rei pesama nekih od najveih rok zvezda dananjice
promoviu najrazliitije poruke koje esto okiraju roditelje kada
obrate panju na njih. Neke uobiajene teme pesama koje deca
pevue sadre seksualni promiskuitet, nasilje nad enama, uvrede
na raun tue rasne i verske pripadnosti, oboavanje Sotone,
upotrebu droge i samoubistvo... Isto kao to dete ui azbuku tako
to slua i ponavlja ono to uje, poruke sadrane u muzici izvrie
snaan uticaj u dejem umu... Roditelji nikada ne bi dozvolili da
hrana za koju znaju da je otrovna ue u organizam njihove dece.
Naalost, mi ne razmiljamo tako esto da li ono to dozvoljavamo
da ue u um nae dece sadri otrovan pogled na svet.
49
Kada su u pitanju vrednosti koje se promoviu na televiziji, Muha
zapaa sledee: Deca pretpostavljaju da su vrednosti prikazane u
te le vizijskim emisijama ispravne zato to ljudi koje gledaju iz gle -
da ju blistavo i sreno. Na primer, u 80%scena u kojima ima seksa
uestvuju osobe koje nisu u braku, a u manje od 1%tih scena ima
bilo kakvih aluzija na kontracepciju. Poruka koja se alje deci je ta
da je seks van braka normalna stvar i da se kontraceptivna
sredstva ne koriste ba esto. esto se seks i nasilje povezuju jedno
sa drugim. Da li su to vrednosti koje elite da vae dete usvoji?
50
O filmskom kritiaru Majklu Medvedu (Michael Medved),
jednom od voditelja koji intervjuiu goste u emisiji Sneak Previews,
mnogo se govorilo u vestima u poslednje vreme. Razlog za to je
njegova nova knjiga, Hollywood vs. America: The War on Tra di -
tional Values (Holivud nasuprot Amerike: rat s tradicionalnim
vrednostima). U lanku objavljenom u asopisu Washington Post,
Medved je ukratko izloio neke svoje stavove. Na primer, on is -
meva medije zato to sebi pripisuju odreene zasluge (pozitivne
reklame za kondome, prijavljivanje za glasanje, dodeljivanje
vozaa alkoholisanim licima, doprinos u ouvanju kinih uma,
itd.), jer s druge strane tvrde, to je paradoksalno, da nasilje,
hedonizam i sebinost koji se tako esto mogu sresti u njihovom
programu ipak nee imati nikakve posledice u stvarnom svetu (...)
Branitelji Holivuda bez imalo uverljivosti tvrde da Marfi
Braun ili neki drugi izmiljeni likovi u televizijskim emisijama ne
vre nikakav uticaj na svoje fanove, ignoriui time injenicu da
milioni mladih ljudi oponaaju ikone pop-kulture, oblaei se kao
Madona ili Majkl Dekson, hodajui poput Terminatora ili
ponavljajui nepristojne, podrugljive dosetke Barta Simpsona...
56 57
Moramo se suoiti sa zlom, a ne beati
od njega, jer kada beimo od zla, ono nas
progoni. Moramo naterati zlo da obori
pogled. Danas ima na hiljade neurotinih
osoba zato to pokuavaju da pobegnu
od problema, a usput samo nailaze na jo
vee tekoe. Mnoga deca ponu da pate
od takve neuroze tako to lau da bi
izbegla neprijatne stvari i ta navika
postaje pogubna.
48
9. poglavlje
Nije li apsurdno to da biznis koji naplauje stotine hiljada dolara
za nekoliko minuta reklame (jer je poznato da slike koje se brzo
smenjuju pred oima gledalaca mogu da prodaju sve, od
konzervirane hrane do politikih kandidata), istovremeno tvrdi
da vieasovni program koji se emituje izmeu tih kratkih
reklamnih poruka nema nikakvog uticaja na gledaoce?
Medved dalje razvija svoju tezu o tome da Holivud, izgleda,
namerno pokuava da uniti tradicionalnu porodicu, primeujui
da se preko filmskih idola poput Goldi Hon i Kurta Rasela, Vudi
Alena i Mie Farou, Suzan Sarandon i Tima Robinsa, Desike Lang
i Sema eparda, ona Pena i Robin Rajta, Fare Fosit i Rajana
ONila, Deka Nikolsona i Rebeke Brusar, Edija Marfija, Glen
Klouz, Al Paina, Roda Stjuarta, Eda Asnera, Stinga, Ajs Kjuba i
mnogih drugih, promovie stav da treba izbegavati ili odlagati
stupanje u brak, ak i nakon to partneri dobiju decu.
Medved je zapazio da je Holivud ranije makar na reima
branio tradicionalne porodine vrednosti. Sada to vie ne radi!
Glumci i zabavljai danas zadobijaju divljenje svojih kolega i
holivudske tampe pre time to upuuju izazov porodinim
vrednostima nego time to ih potuju.
Medved zapaa da je ak i u isto deijim filmovima, kao to
su Baby Boom, Tri mukarca i kolevka i Gle, ko to govori, osnovna
poruka potpuno jasna: Bebe su moda neodoljivi izvor
zadovoljstva, ali se u njima najvie moe uivati kada niste
upleteni u branu mreu.
TV emisije u tom pogledu, kae Medved, na najotvoreniji
nain prenose poruke usmerene protiv tradicionalnih vrednosti.
Svuda se prikazuje kao sasvim normalno da samo jedan roditelj
odgaja dete. Ve 1991. godine, od sedam trudnica u filmovima koji
su se prikazivali u udarnim terminima samo jedna od njih je
bila udata. Saradnici koji piu za asopis Tajm su u novembru
1991. godine sa alou primetili da tradicionalnog odgajanja
dece praktino vie skoro da nema u medijima.
51
TRI NEVAEA EKA: REKLAME, VESTI I JEZIK
Neverovatna mo reklama
ak i do 20% programa za decu ine reklame.
Reklame koje naa deca gledaju ne samo to u velikoj meri
podstiu materijalizam, ve su i pune poruka o stilu ivota koje
su u potpunoj suprotnosti sa zdravim vrednostima. U stvari, one
same po sebi predstavljaju itavu gomilu pogrenih informacija
koje, ako se redovno i intenzivno konzumiraju, imaju veu mo od
porodice, kole i crkve zajedno.
Jedan od najuticajnijih kritiara u istraivanjima medija bio
je Deri Mender (Jerry Mander). U svojoj knjizi etiri argumenta
za izbacivanje televizije on je detaljno opisao jedno svoje neobino
iskustvo koje je promenilo tok njegovog ivota. Dok je tokom
krstarenja dalmatinskom obalom, naslonjen na ogradu broda,
posmatrao jedan od najlepih krajolika na naoj planeti,
odjedanput je dobio oseanje da izmeu njega i tih prelepih
predela postoji neka opna. Nije bilo nikakvih intenzivnih niti
dubljih oseanja! Neto nije bilo u redu, a nije tako bilo kada je
kao dete istinski uivao u prirodi.
Nije priroda bila dosadna, ve mi je postala nevana, nije vie
bila deo mog ivota. Nisam vie bio u stanju da je osetim, da se
uivim u nju ni da je volim, samo zato to nisam dovoljno boravio
u njoj. Tempo ivota ne ostavlja mnogo vremena za odlazak u
prirodu.
52
58 59
Jedan od glavnih razloga za to otuenje bile su reklame. Na
poetku svoje karijere, Mender je poslovno saraivao sa genijem
za oblast reklame, Hauardom Gosidem (Howard Gossage).
Gosid je znao da
problem kod rek lama nije
samo u nainu na koji one
naglaavaju bez naajne
stvari. Pun gne va, govorio
je o samoj funk ciji reklama
kao o in vaziji na ovekovu
privat nost, koja prevazilazi prodaju od vrata do vrata ili
kompjuterski fajl poslan na vau adresu. To je invazija na um koja
je promenila ponaanje, koja je promenila ljude.
53
Reklame govore vaoj deci da su proizvodi ti koji odreuju
njihov identitet, a ne ono to je unutra, u njima. Nil Postman (Neil)
je u jednom intervjuu primetio da emo u prvih 20 godina ivota
videti oko milion reklama. Zbog toga TV reklame predstavljaju
najvei izvor informacija u procesu obrazovanja mladih... Re k -
lame ue decu da se svi problemi mogu reiti, da se svi problemi
mogu reiti brzo, kao i da se mogu reiti brzo uz pomo neke
tehnologije (lekova, deterdenata, automobila, kompjutera).
54
Koje nam sve poruke alju te neverovatno ubedljive reklame?
Proizvodi ne tvoj karakter odreuju tvoj identitet.
Dr. Kenet Kertis (Kenneth Curtis) iz kompanije Gateway Films
naziva ovo podmuklim napadom na hriansko shvatanje sveta
putem tvrdnje da ivot ine stvari koje posedujemo, to je u
suprotnosti sa Isusovim uenjem.
55
Filip Viden (Philip Whidden) je to ovako objasnio:
Najdestruktivnija sila u reklamiranju je ona koja nas ui da nismo
dovoljno dobri takvi kakvi smo stvoreni. Mi nikada nismo
dovoljno dobri u oima avenije Medison. Kad bismo se ceo dan
kupali, depilirali, brijali, farbali, izbeljivali, ispirali, puili, ili u
kupovinu i mirisali se, nikada ne bismo mogli da dostignemo ideal
koji se postavlja u reklamama... Oni koji se bave reklamom imaju
otvoreno antihrianske ideje o tome ta vredi.
56
Svi problemi se mogu reiti, svi problemi se mogu reiti br zo, svi
problemi se mogu reiti uz pomo neke tehnologije.
Nezdrava brza hrana i lekovi koji se nalaze u slobodnoj pro daji
bolji su od zdrave hrane.
Bunost, nepristojnost, neotesanost, bezoseajnost, od boj nost,
grubost izuzetno su poeljne osobine u ivotu.
Deca i omladina znaju daleko vie o ivotu nego roditelji, nas -
tavnici, svetenici i ostale odrasle osobe.
Upotreba alkohola je kul.
Dugogodinji TV kritiar Tom ejlz (Shales) primetio je
sledee: Ponaanje likova u reklamama, koje izaziva divljenje, u
velikoj meri se granii sa neim to zasluuje svaku osudu. U
reklamama za pivo mukarcima se poruuje da je najzabavnija
stvar na svetu sedeti po ceo dan i lokati pivo sa ortacima. A ipak,
to je najvee udo, izgleda da nijedan od tih alkoholiara nikada
nije nimalo pod gasom, a kamoli pijan. Trebalo bi da se u nekoj
od tih reklama pojavi ena jednog od njih i odvede ga kui. I to da
ga odvue za ui, ako treba.
58
Seksualnost je daleko vanija od oseajnosti i pos veenosti.
Neodoljiva elja za neim to nije nae je poeljna karak ter na
osobina.
60 61
TV reklame mogu trajno da iskvare
deje shvatanje moralnosti, drutva i
posla.
(Rezultat studije profesora psihologija sa
univerziteta Kolumbija, Tomasa Bivera)
57
Vesti koje nisu vesti
Danas se zabrinjavajue velik broj Amerikanaca o dogaajima
u svetu informie sluajui vesti na televiziji. To je zastraujua
injenica iz vie razloga, na primer zato to se na neobaveteno
birako telo ne moe osloniti. Nai preci su ozbiljno shvatili svoju
odgovornost da se izbore i sauvaju krvavo steene slobode. Da
biste danas bili dobro obaveteni glasa, morate itati dnevne
novine, i lokalne i regionalne, a i neki nedeljnik; morate sluati,
ako vam to vreme dozvoljava, glavne komentare na radiju i
televiziji. Bilo ta manje od toga ne odgovara datom zadatku.
Vratimo se televiziji. Pre nekoliko godina, Erik Barnou (Eric
Barnouw) zapazio je da ljudi koji gledaju vesti na televiziji u
velikoj meri zavise od iskrivljenih prikaza dogaaja. Pre nego to
se neto dogodi, oni imaju stav ta e biti vano. Oni oekuju samo
ratove i poplave i druge katastrofe koje traju dovoljno dugo da TV
ekipe mogu da ih snime... To daje ogromnu mo ljudima koji su
u poziciji da planiraju takve stvari... U Angoli se vodio rat ve 10
godina kada smo odjedanput uli za njega u drugom dnevniku.
Stvari kojih nema na televiziji kao da se u sutini nisu ni dogodile...
Ono to se prikazuje na televiziji ostaje urezano u umu. Jasnije je,
obojeno je ivim bojama koje su upeatljivije od bilo ega u vaem
ivotu. Dogaaji na TV-u imaju neverovatan autoritet.
60
Barno je zapazio da je u jednom dokumentovanom sluaju
snimateljska TV ekipa koja je pratila pobunu u ikagu pokuala
da nagovori decu koja su stajala u blizini da pljakaju okolne
prodavnice kako bi imitirala stvarnost. TV vesti nemaju mnogo
veze sa vestima. One su zapravo ou-biznis.
Iako bi ceo tekst drugog dnevnika zauzeo jedva pola novinske
strane, vidimo kako se tu kae malo toga zaista vanog. A
pogotovo je alosna injenica da TV vesti u velikoj meri naginju
ka senzacionalizmu i melodrami. Nisu retke ni aktivnosti koje su
organizovane i snimljene specijalno za televiziju, i koje budui
da su snimljene i prikazane postaju vesti bez obzira da li treba
to da budu.
Dr Maral Veri (Marshall Vary), u asopisu The Harding
Journal of Religion and Psychiatry, zapaa da su deca od 7 godina
ili mlaa sklona da pogreno tumae ono to uju na vestima,
krivo povezujui uzrok i posledicu. Osim toga, on upozorava da
mnoge scene koje se prikau na vestima nisu prikladne za deje
oi. S druge strane, starija deca (od 8 do 12 godina), naroito ona
inteligentnija, sa izraenim verbalnim sposobnostima, veoma
esto se preterano uzbude zbog intenziteta onoga to uju i vide,
a neka meu njima ak toliko da imaju none more.
Lino mogu da posvedoim da je ova poslednja izjava dr
Verija tana. Tokom ne tako davnog rata u Zalivu primetio sam da
nekoliko studenata sedi na podu ili u foteljama u hod nicima blizu
moje kance larije. Ti studenti su bili toliko zbunjeni vestima na
televiziji da su bili pot pu no izbaeni iz ravnotee. Jednostavno su
sedeli ta mo njiui se kao
u nekoj vrsti transa. Ako
vesti na televiziji mogu na
tako dramatian nain da
utiu na studente, zamis lite
samo kako utiu na decu!
Osvrui se na svoju
karijeru, u lanku pod nas -
lovom Nemoj to da gle da
(See It Not), poznati no -
vinar Danijel or (Dani el
Schorr) priznao je i otkrio
mnogo toga i o sebi i o svojoj profesiji. Nikada nije mogao da bude
miran zbog svojih ne ba tako asnih uspeha u karijeri na
primer, zbog injenice da je za intervjue namerno birao militariste
poput Stouklija Karmajkla i Repa Brauna (Stokely Carmichael,
Rap Brown) umesto onih koji su pripadali umerenoj struji, zato
62 63
Veernji dnevnik traje u proseku 22
minuta, to znai da je, ukoliko dobije 30
sekundi da neto kae, neki predsedniki
kandidat pravi srenik. Vie ne dobijamo
potpune vizije ili ideje. Sreni smo ako
dobijemo i dovrenu reenicu. Sloenost
ustupa mesto pojednostavljenim, esto -
kim prepucavanjima protivnikih kan di -
data i njihovom hvatanju greaka. Su tina
postaje manje vana
59
to je postojala mnogo vea verovatnoa da se takvi intervjui uivo
emituju na televiziji. Nije mogao da zaboravi ni jedan susret sa
Martinom Luterom Kingom mlaim. U nadi da e navesti Kinga
da izgovori neku preteu reenicu koja e se posle emitovati na
vestima, primetio je kako je King postao neraspoloen i potiten.
or ga je upitao zato se tako osea.
Zbog Vas, rekao je on, i zbog vaih kolega na televiziji.
Pokuavate da me isprovocirate da pripretim nasiljem i ako ja to
ne uinim, vi ete na televiziji prikazati nekoga ko hoe. A time
ete ih izabrati za nae lidere. I ako doe do nasilja, da li ete
razmisliti o tome koliko ste vi tome doprineli?
61
or je takoe ukazao na simbiozu izmeu televizije i nasilja,
naroito kada su u pitanju uzimanje talaca, kidnapovanje i
terorizam. Izvetavanje sa terena raspaljuje bes kod gledalaca i
preuveliava same dogaaje, a sasvim je mogue da poveava i
stopu smrtnosti.
Upropatavanje naih ivota
Ted Kopel (Koppel) je izrekao veoma otar sud na raun
vrednosti televizije kao medija: Gotovo sve to se kae u javnosti
danas se snima i belei... Veina od toga to se kae nije vredno
pamenja. Da je to jedini problem kod televizije, stvar ne bi bila
tako loa, ali alosna je injenica da su iz godine u godinu
upotreba jezika na televiziji, tematika emisija, psovke, bestidne
rei na sve niem nivou. Doli smo dotle da je pristojnost deo
tako daleke prolosti u istoriji televizije da se malo njih sea
vremena kada je ona predstavljala neki faktor u sadraju
programa. ini se da danas nita nije zabranjeno prikazuje se
sve, bez obzira koliko je to odvratno, grubo, bestidno ili
bogohulno, i bez obzira koliko to moe da uniti neiju reputaciju.
Mi se menjamo gledanjem. Svi smo ovo proitali i slaemo
se s tim, ali je malo nas to shvatilo ozbiljno. Najivlji primer
istinitosti ove maksime video sam pre nekoliko godina kada sam
bio sa nekim slikarima u Juti. Nikada do tada nisam bio u
kontaktu sa tako nepristojnim i vulgarnim ljudima. Bio sam sa
njima samo dve nedelje pre nego to je jedna nesrea prekinula
taj odnos. Od tada, kada god sam bio pod nekim stresom, te
nepristojne rei su mi dolazile na vrh jezika i prosto navirale da
izau iz mojih usta, iako su mi psovke i vulgarnosti potpuno
strane! I sve to zbog samo dve nedelje koliko sam ih sluao!
Koliko god se opirao, i ja sam deo masovne kulture. Praktino
je nemogue izbei njen uticaj. ak je i moja prilino kratka
izloenost uticaju medija prodrla u moje najdublje misli, pobude,
motive i ponaanje. Ti ovnovi za ruenje bedema probili su
odbrambene zidove moje due prodrevi daleko dublje nego to
bih eleo da priznam. Na sreu po mene, ja imam Boga koji me
prihvata i pored mojih slabosti i greaka.
Imajui na umu ovo svoje iskustvo, sasvim je logino to sam
bio impresioniran pismom koje je Kerol En Dons poslala
uredniku Vaington posta. Ovo je nesumnjivo jedna od naj -
snanijih izjava o uticaju rei koje izgovaramo i ujemo, od svih na
koje sam naiao: I dok je Tom ejlz (Shales) ispravno postupio
kada se suprotstavio alosnoj upotrebi nedolinih rei na televiziji,
on je ceo svoj zakljuak potkopao neverovatnim zapaanjem da
jezik ne kvari um niti dovodi duu u opasnost.... Ja se nimalo ne
slaem s tim.
Jezik predstavlja samu sr komunikacije, koji ne slui samo za
saoptavanje informacija, ve je bogat i nijansama. Profesori
engleskog ocenjuju radove svojih uenika ne samo na osnovu
sadraja i stila, ve i na osnovu jasnoe misli i izraza... Neprecizni
izrazi otkrivaju nedovrene misli. U iskazivanju ovekovog bia
uestvuju i jezik i misli, nerazdvojno povezani sa svim finesama i
nijansama uma.
Jezik moe da dovede duu u opasnost. Moe da posee isto
tako otro kao ma, ili da udari tupo poput toljage, tako da vas
prepadne a da vam ne saopti neto vredno.
64 65
Tom ejlz takoe zaobilazi sr sukoba oko vulgarnog jezika
time to se ne suprotstavlja struji reci to bez uvijanja i ulepavanja,
koja je danas toliko popularna meu gospodarima Holivuda.
Reprodukovanje stvarnosti u njenoj najgrubljoj, najvulgarnijoj i
najnasilnijoj formi toliko
se ceni da niko ni ne pro -
ce njuje dobre i loe strane
toga.
Iz veeri u vee, nama
i naoj deci serviraju se
emisije bez imalo kulturne
vrednosti, kao da im je cilj
stvaranje generacije koja
e biti prezasiena i apa -
tina, koja e govoriti jezi -
kom ulice i na isti nain
razmiljati i reagovati, i
koja nee kontrolisati svoje ponaanje i svoje nagone. Kakve misli
i oseanja se raaju pod uticajem prostakluka, psovki i pogrdnih
izraza?
Drevni narodi su smatrali da zabava prua najvee za do -
voljstvo onda kada i pouava i razveseljava. Kakva teta to smo u
dananjem modernom svetu, izgleda, izgubili tu elju da, uivajui
u ivotnim zadovoljstvima, neto i nauimo. Mi vie volimo da
pritiskamo sve one dugmie koji isporuuju programe koji
izazvaju nae najnie i najprimitivnije porive.
62
Zanimljivo je pogledati kakva nam uputstva u tom pogledu
daje Biblija. UJevanelju po Mateju 12:34-37
63
pie sledee: Usta
govore ono ega je srce prepuno. Dobar ovek iz dobre riznice
iznosi dobro, a zao ovek iz zle riznice iznosi zlo. Ali, kaem vam:
Ljudi e za svaku nekorisnu re koju izgovore odgovarati na Dan
suda. Jer, na osnovu svojih rei e biti opravdan i na osnovu svojih
rei osuen.
U 7. poglavlju Jevanelja po Marku Hristos govori o temi ovog
naeg razmatranja: o onome ime vaspitavamo na um. Da se
Hristos obraao ljudima dvadeset prvog veka, On bi nam svakako
rekao da procenjujemo televiziju prema tome kakav nain ivota
ona podstie. to izlazi iz oveka ono pogani oveka; jer iznutra
iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
krae, lakomstva, pakosti, zloe, lukavstvo, sramote, zlo oko,
huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i
pogane oveka.
64
I apostol Pavle govori o tome, posebno u 1. i 2. stihu 12.
poglavlja poslanice Rimljanima, gde poziva vernike crkve u Rimu
da ne dozvole da ih kako to prevodi D. B. Filips ovaj svet
oblikuje prema svom kalupu. Pavle je, verujem, isto tako govorio
i o tome ta naa deca treba da gledaju kada je predloio vernicima
crkve u Efesu: ivite u ljubavi... A blud i svaka neistota ili
lakomost da se ni ne spominje meu vama, kao to dolikuje
svetima; ni gadost, ni budalasti razgovori, ni lakrdije, to ne bi
priliilo; nego radije zahvaljivanje... Niko da vas ne vara praznim
reima... ivite kao deca svetlosti... u svakoj dobroti, pravednosti i
istini... Ne budite sauesnici u jalovim ili mranim delima, nego ih
radije izobliavajte... Pazite, dakle, briljivo kako ivite, ne kao
nemudri nego kao mudri, iskoriavajui vreme, jer su dani zli.
65
66 67
Nita nije toliko opasno po ivot kao
suenje ovekovih duhovnih horizonata.
Ne postoji vee zlo koje ga moe zadesiti
od onog da mu ovozemaljske stvari za -
klone nebo. Civilizacija ne moe zameniti
blagostanje due. Nikakav napredak
nauke, nikakvo posedovanje apstraktne
istine ne moe nadoknaditi makar i
nepotpuno poz na vanje najvanijih i
najuzvienijih istina oveanstva. Jer
im e ovek otkupiti svoju duu?!
66
10. poglavlje
MEDIJSKI RAT IZMEU DOBRA I ZLA NEMA SUKOBA
Ne, to uopte i nije sukob. Kakve li neravnopravnosti u
borbenoj spremnosti! Teko je poverovati koliko su religiozni
ljudi, na svoju sramotu, ostali inertni u toj borbi za sebe i one koji
su im dragi. Veina ljudi, izgleda, ivi u carstvu iluzija, ubeena
da ono ime ispunjavaju svoj um i duu nee gotovo nimalo uticati
na njihovu linost i njihovo ponaanje!
Zar nije umesno zapitati se ko su ti ljudi koji piu i reiraju
emisije i filmove, da li neguju dobra naela i da li promoviu
ispravne vrednosti?
Pre dvadeset godina, kada su radio i televizija bili mnogo
manje zagaeni nego danas, S. Robert Lihter (Lichter) i Stenli
Rotman (Stenley Rothman) sproveli su jedno veoma znaajno
istraivanje. Anketirali su 240 najboljih novinara i radio i TV-
komentatora (najistaknutije linosti iz prestinih asopisa i radio
i TV-stanica, kao to su New York Times, Washington Post, Wall
Street Journal, Time, Newswek, US News & World Report, CBS,
ABC, PBS i drugi). Ovo su neka od njihovih zapaanja: 50% njih
nema nikakve veze sa religijom; 86% vrlo retko odlazi na verske
skupove, a samo 8% redovno. Skoro svi oni su liberalnih shvatanja
kada je u pitanju seksualnost: 90% njih podrava vrenje abortusa,
54% smatra da preljuba ne predstavlja nita loe, 76% njih kae
da nema nieg loeg u homoseksualnosti.
67
Donatan Olter (Jonathan Alter) je zapazio da postoji kulturna
elitaije vrednosti oblikuju sve nas. Kada je opisivao dostignua
te kulturne elite, Olter nije nimalo ulepavao: Uz pomo televizije
ta elita oblikuje ameriku masovnu kulturu, koja je izuzetno jaka
i obilno se izvozi, ukljuujui tu i nae najsmrdljivije ubre.
Olter je, dalje, o tim ljudima koji kontroliu i koriste medije,
napisao da su oni obrazovaniji, bogatiji, liberalniji, mobilniji,
manje religiozni i manje vezani za konvencionalne moralne
norme od veine gledalaca.
Da li oni sami veruju u poruke koje nam alju? Filmski reiser
Don Milijus (John Milius) ne misli tako: Ba kao to neki
advokati itavog ivota zastupaju zagaivae ivotne sredine i
duvanske kompanije, tako i mnogi ljudi u Holivudu vrlo retko
meaju svoj posao sa svojim linim stavovima.
A kakav je njihov stav prema drutvu? etvorica od petorice
glumaca nominovanih za Oskara 1992. godine glumila su
devijantne likove. To pokazuje koliko Akademija promovie
pokazivanje mrane strane drutva... Oni na filmskom platnu
stvaraju svet koji je gori od onog u kojem ivimo.
68
Kolumnista Donatan Jardli (Jonathan Yardley) je uputio jed nu
od najotrijih kritika ikada napisanih o amerikoj masovnoj kulturi:
U savremenom drutvu moda nita nije toliko pogubno po
opte dobro kao ono to gledamo na pijaci popularne kulture...
Proizvodi masovne kulture naroito oni na televiziji nisu samo
sveprisutni, ve su i neverovatno dosledni po svojim osobinama.
Nemogue je gledati ih a ne potpasti pod njihov lo uticaj... Oni
prikazuju drutvo u kojem tradicionalne vrednosti porodica,
obrazovanje, religija ili ne postoje ili su predmet izrugivanja; u
68 69
kojem seksualne slobode nemaju nikakve granice, dok se
posledice te slobode, i drutvene i moralne, izvrgavaju podsmehu
ili ignoriu; u kojem se samoostvarivanje i samopotovanje cene
vie od portvovanosti i discipline... drutvo u kojem je nasilje
estoko i sveprisutno, a ipak, ba kao i seksualne slobode, ne
ostavlja nikakve trajne i tetne posledice. Ono to oni prikazuju je,
jednom reju nepostojei svet zabave. To je zemlja fantazije u
kojoj se najnie ljudske strasti od kojih je veina, na ovaj ili onaj
nain, vezana za seksualno uzbuenje predstavljaju kao
dozvoljene, sasvim pristojne i uzdiu do ranga zakonitosti, time
to se neprestano ponavljaju u svemu, od situacione komedije do
umetnikih filmova, popularnih pesama i depnog izdanja nekog
romana a da ne spominjemo reklame na televiziji i u tampi koje
su oblikovale ameriku kulturu na kraju 20. veka. Ti prizori i
vrednosti za koje se oni zalau, toliko se nameu da se praktino
uopte ne mogu izbei. To su dominantni prizori amerikog ivota
u ovim poslednjim godinama 20. veka...
Jardli je takoe ukazao i na nedavno objavljenu knjigu Dejm -
sa B. Tviela (James Twitchell), Carnival Culture (Karne valska
kultura), koja navodi jednu od najznaajnijih studija o beletristici
pre 90-tih godina.
Studija je pokazala da se u periodu od 1966. do 1988. godine
broj knjiga koje opisuju nasilje i antidrutvenu tematiku poveao
za 61%. U poslednjih 20 godina, knjige u kojima ima nasilja
morbidnije su i sa vie sadistikih elemenata nego bilo ta to se u
dosadanjoj amerikoj istoriji nalazilo na listi bestselera. Satanizam
i horor, kojih do ezdesetih godina nije ni bilo, postali su uobiajena
tema. Potpuno je jasno da se savremeni itaoci zabavljaju itajui
knjige u kojima ima vie mrnje, sadizma i morbidnosti nego u
knjigama uz koje se zabavljala bilo koja od prethodnih generacija u
celokupnoj svetskoj istoriji. Isto se moe rei i za filmove, televiziju
i muziku, koji imaju mnogo vei uticaj nego tampa, naroito na
mlade... Ne moe biti puka sluajnost to to u isto vreme ima sve
vie nasilja i to se to nasilje glorifikuje u masovnoj kulturi; to to
ima sve vie vanbrane dece u isto vreme kada se nesputano
preputanje seksualnim aktivnostima slavi i uzdie; to to se
obrazovanje i samodisciplina sve manje ceni, dok se istovremeno
promovie neogranieno udovoljavanje vlastitim prohtevima.
69
Kakve se to lekcije neprestano dele posredstvom medija?
Konzervativni nain ivota je, po pravilu, stalan predmet poruge
i ismevanja u gotovo celokupnom TV programu. (Istina je, mnogi
vernici i verske voe potpomau irenje te negativne predstave
svojim naopakim i licemernim stilom ivota.)
Od situacionih komedija do sapunica, filmova i crtanih
filmova religija je svuda predmet podsmeha, ba kao i ivot po
bilo kakvim moralnim normama. uveni dramski pisac Loring
Mendel (Mandel) izjavio je sledee: Mislim da nas televizija, din
koji lenstvuje i cereka se, veoma zagauje... Veliki deo onoga to se
na televiziji prikazuje daje nam lanu predstavu o tome kakav je
ovaj svet i o tome ta znai biti ljudsko bie... Decu obrazuje
televizija, uz koju provode moda duplo vie vremena nego u
koli... Problem je u tome to ih ona uglavnom ui neistinama.
70
Tom ejlz uputio je sledeu otrenjujuu kritiku: Vekovima
je glavna tema u knjievnosti i pozoritu bila borba izmeu dobra
i zla. Do sedamdesetih godina i do Votergejta bila je to glavna
tema i televizijskog programa, a danas popularna zabava naputa
koncepte dobra i zla. Ljudi koji gledaju televiziju u udarnim
veernjim terminima ne vide da dobro pobeuje zlo. Naprotiv, oni
vide kako se negativci uzdiu kao heroji. Neko e rei da su te
emisije vie odgovor na moralnu konfuziju nego jedan od faktora
koji je do nje doveo. Ono to je sigurno, njihov sve vei broj
odrava i hrani ideju da su koncepti dobra i zla odavno izali iz
mode, i da je plata za greh uglavnom - novac, mo i glamur.
71
Jo pre nekoliko decenija, kineski voa ang Kaj-ek upozorio
nas je ta takvo jedno stanje znai: Bez obzira da li je u pitanju
pojedinac ili cela nacija, gubitak integriteta je isto to i sama smrt.
70 71
Dejvid Kuarski (David Kucharsky) upozorava: Gledaoci bi
trebalo dobro da se uvaju situacionih komedija. Njihovo suptilno
potcenjivanje hrianskih kriterijuma u pogledu seksualnosti vre
razarajui uticaj, naroito na tinejdere i mlau decu. Veliki broj
naih mladih misli da je najgore to moe da se desi oveku to
da ga ismeju.
72
TV urednik Njujork posta, Pol Denis (Paul Dennis), u svojim
nedavno objavljenim Favourite Families on TV(Omiljene porodice
na TV-u) kae da jednostavno nije istina da porodine emisije
nekada nisu odgovarale stvarnosti ili da su bile sladunjave u
prikazivanju svojih junaka: Sve najbolje porodine emisije su bile
takve: Jedan lan porodice pone u negativnom smislu da se
izdvaja i onda od stida mora ponovo da se vrati u red. To je bila
naa lekcija. Tako je to nekada funkcionisalo. Ne savrenstvo, ve
nesavrenstvo i opratanje...
A onda je dola serija All in the Family, i sve se promenilo...
Danas ne postoji porodica u kojoj se, kada ispadnete iz koloseka,
ponovo vraate na njega. Postoje, naravno, i izuzeci: Krozbi ou
(The Crosby Show) je poput Father Knows Best (Otac zna najbolje)
u Crnom licu (Black face). Porodice kao to su Bandijevi ili
Simpsonovi toliko su dis -
funkcionalne da se ose a -
mo kao da nas udaraju po
glavi.
74
TV sapunice su meu
najloijim uiteljima na te -
leviziji, sa svojim upor nim
prikazivanjem nenor mal -
nih i nemoralnih ivotnih
pria, u kojima je glavni faktor seksualnost. Brak je samo faza
dogovor koja e trajati, moda, samo dotle dok postoji seksualna
privlanost; kada ona pone da se gubi, vreme je da se nastavi dalje
bez obzira koliko bi to moglo da slomi srce suprunika i dece. U
savremenim medijima, ukljuujui i modernu muziku, ljubav
sa sobom ne nosi nikakvu odgovornost prema ljudima, kao ni
trajnost ni posveenost.
Mediji su taj in ljubavi prema jednom biu pretvorili od
neeg divnog (Bogom dani poklon koji uvruje dom i dovodi do
posveenosti branom drugu i vrste reenosti da se ostane
zajedno do kraja, dok vaa
deca i deca vae dece rastu,
i kada va brani drug
ostari i izgubi mladalaki
izgled) u hedonistiki avan -
turizam u stilu Dejms
Bonda seks se prikazuje kao sutina svega, a iskrena ljubav
prema seksualnom partneru predstavlja predmet podsmeha. Kada
nestane uzbuenje, treba nai novo uzbuenje, pa opet novo i
novo... Sve veze u ivotu su prolazne i za jednu no, a ljudi koji
oekuju doivotnu ljubav i posveenost prikazani su kao budale.
Dord Plagenc je zapazio da je situaciona etika promenila
zapovest o preljubi, tako da ona sada glasi: Ne ini preljubu bar
ne tako esto... Meutim, u svom prvobitnom i nerevidiranom
obliku, zapovest o zabrani preljube imala je za cilj da u ljudima
obnovi prirodu dostojnu oveka da postavi visok ali ne i
nedostian standard koji bi pomogao oveanstvu da se odupre
nioj prirodi koja ga vue dole.
76
Plagenc se potom okrenuo jednom drugom aspektu pogrenog
uenja u medijima: Nae drutvo je, izgleda, uklonilo predbrani
seks i seks izmeu nevenanih osoba iz oblasti morala. Meutim, mi
plaamo visoku cenu zbog uputanja u neobavezan seks. Roma no -
pisac D. H. Lorens upozorio je jo pre 50 godina da suvie slobodna
intimnost meu polovima sterilie; ona stvara bespolna bia.
Kasnije je nemogue imati dubok i magian seksualni ivot.
77
Kada imam asove savetovanja za studente i odrasle osobe,
otvoreno im govorim da nije lako odrati branu zajednicu do
72 73
Mnogi drutveni analitiari su ubeeni
da je TV nadmaio i dom i crkvu i kolu,
postavi faktor koji vri najsnaniji uticaj
na moralnost. Ono to deca gledaju sna -
no napada tradicionalne vrednosti: ra -
irena upotreba droga i alkohola, nasilje,
nemoral, pohlepa i kockanje.
73
Moda imamo manje kompleksa otkada
je seks postao slobodan, ali isto tako
imamo i mnogo manje lepote, vernosti i
odgovornosti u seksu alnom ivotu.
75
kraja ivota. Potrebno je mnogo truda i volje da bi stalno mogao
da se prilagoava ivotnom putu i osobinama svog partnera, da
biste ostali zajedno i bili tu za svoju decu i unuke u svim
nevoljama, nesporazumima i tekoama koje ivot sa sobom nosi.
Ta posveenost i elja da do kraja ivota ostanete zajedno mogua
je, po mom miljenju, samo uz Boiju pomo.
Neki od njih mi kau kako medijska filozofija ivota voli ih i
ostavi ih moe razorno da deluje kada se prenese u realnost
njihovog svakodnevnog ivota: pokloni nekome srce i onda
gleda kako ga on ili ona gazi. Samo ostavljanje esto nije toliko
bolno kao odvrtanje i zavrtanje slavine ljubavi, nedostatak brige
za one koji su nekada bili deo porodice... Deci sve to izgleda kao
da im zalupite vrata pred nosom. Upravo je taj oseaj naputenosti
i opadanja sopstvene vrednosti ono to predstavlja tako veliku
tragediju u modernom drutvu.
Posledice te tragedije, meutim, poput talasa se ire kroz itav
ivot. Pre nekoliko godina, dok sam bio na elu Southwesterns
Adult Degree Program, bilo mi je postavljeno pitanje koje je na
kraju promenilo moj ivot. Postavila mi ga je jedna ena iji su se
roditelji razveli dok je jo bila vrlo mala: Dr Viler, da li ste Vi moj
prijatelj samo dok ne diplomiram... ili ste moj prijatelj na due
staze? Ona je znala da sam plaen da joj pomognem da diplomira
ono to je zaista htela da zna, pre nego to se usudi da irom otvori
vrata prijateljstva, bilo je to da li moje interesovanje za nju kao osobu
ima na sebi utisnut rok upotrebe. Nae drutvo je toliko zasieno
isplaniranim bacanjem u staro gvoe, razvodima i vezama za
jednu no, da je htela da zna da li sam i ja samo deo te drutvene
norme ili sam jedna od retkih pojava u dananjem drutvu: neko
ko se nudi da ti bude prijatelj do kraja ivota.
To pitanje me je nateralo da ponovo procenim svaku vezu u
mom ivotu u to vreme. to je jo znaajnije, ono je uinilo da mi
prijateljstvo i pomaganje drugima postane najvanija stvar do
kraja ivota.
U poslednjih etrdeset godina, mediji bez mnogo buke i
pompe unitavaju duu modernog oveka. Tradicionalni zatitni
bedemi dom, kola i crkva predali su svoje uloge skoro bez
otpora. Ipak, ne moemo da kaemo da nismo bili upozoreni!
Tokom tog istog perioda,
ogroman broj strunjaka i
naunika izneo je svoja za -
paanja i svoju zabri nu tost,
o emu se dosta go vorilo i u
sekularnoj i u verskoj tam -
pi. ta su otkrili? Gotovo
sve to su otkrili bilo je ne -
gativno! A stalno su pred -
viali ono to se sada zaista
i dogaa.
Bivi ministar za obra -
zo vanje, Vilijam Benet
(Willi am Bennett), izjavio
je za njujorki Harvard
klub: Ako elimo da naa
deca poseduju karakterne osobine kojima se divimo, moramo ih
uiti koje su to osobine. Ona moraju nauiti da prepoznaju oblike
i sadraj tih osobina. Moraju postii makar i minimalni nivo
moralne pismenosti koja e ih osposobiti da razumeju ono to
vide u ivotu, i to e im, nadamo se, pomoi da ga dobro proive.
Umesto toga, kod nas takvo intelektualno pouavanje o karakteru
praktino ni ne postoji.
78
Kolumnista Vilijam Rozberi (Raspberry) je, komentariui
Benetov govor u jednoj kolumni 1986. godine, upozorio da se ne
moe oekivati da se moralni rast odvija u moralnom vakumu.
Kada su ameriki mediji u pitanju, situacija je mnogo gora od
moralnog vakuma: mediji otvoreno i sistematino razaraju moralno
pouavanje koje je postojalo u naem drutvu pre pojave televizije.
74 75
Roditelji ne umeju da pritisnu dugme za
iskljuivanje. Nijedna TV emisija, ma kako
divna bila, ne moe da se po vrednosti
uporedi sa vremenom koje roditelj provodi
sa decom, ukoliko roditelj eli da komu -
nicira. Veinu roditelja danas, izgleda, ba
briga da li e provoditi vreme sa svojom
decom ili koje emisije njihova deca
gledaju. Rei koje se najee uju u
Americi nisu: Volim te, Dobro si to
uradio ili Nije to tako loe, pokuaj
ponovo, moe ti to. Ne, rei koje najee
moemo uti u amerikim porodicama su:
Nemam vremena, gledaj televiziju
79
Savremene naune studije pokazuju da lanovi jedne prosene
porodice danas meusobno komuniciraju samo 14 minuta na
dan, a jedan prosean otac sa svakim svojim detetom ponaosob 42
sekunde dnevno! S druge strane, TV je u naim domovima
ukljuen sedam sati i pet
minuta svakoga dana!
Pokojni Majkl London
(Michael) je u jednom od
svojih poslednjih intervjua
zapazio sledee: Kada
doe to vreme da moji
momci mogu vie da
naue gledajui TV nego
itajui istorijske i poune
knjige, onda neka gledaju
televiziju. U porodicama se
vie ne razgovara u tome
je tragedija Amerike.
Poetkom 1983. godine, kolumnista Sidni Haris (Sydney
Harris) optuio je televiziju iz prilino neobinih razloga,
nazivajui medije troenjem duha u ubritu srama... Mukarci
i ene troe milione sati na glumatanje, koje nije vredno njihovih
svestranih talenata.
80
Sredinom ezdesetih godina, Meunarodno udruenje za
obrazovanje dece (The Association for Childhood Education
International) objavilo je jednu od najznaajnijih studija o
televiziji koja je ikada sprovedena. U to vreme, dotini medij nije
bio star ni 20 godina, tako da je znanje o uticaju televizije bilo jo
uvek prilino oskudno. Ipak, neka od otkria do kojih se dolo
pokazala su se zaista provokativnim. Jedan od urednika studije,
Ralf Geri (Ralph Garry) sa Bostonskog univerziteta, upozorio je
da iako dete tek u estoj ili sedmoj godini ivota moe da shvati
ta se dogaa u nekom filmu, postoje dokazi da i vrlo malo dete
ima dovoljno dodira sa zvukom i slikom da bi bilo emocionalno
ranjivo. Reagujui na izolovane epizode, malo dete ne osea
nikakvo olakanje iz kon teksta, a emocije su mu esto vrlo snane
zbog naina na koji reaguje, po principu sve ili nita .
82
Beti Longstrit (Betty Longstreet) i Frenk Orm (Frank Orme)
iz Nacio nalnog udruenja za bolji radio i TV program (The
National Association for
Better Broadcasting) izneli
su neka od najznaajnih
zapaanja koja su ikada
napisana o televiziji: Za
razliku od odraslih, deca
ne svrstavaju obrazovanje
u jednu, a zabavu u drugu
kategoriju. Dete se ui na
svemu to vidi. Ono ne ui toliko iz onoga to mu drugi kau
koliko iz onoga to vidi da oni rade. Ljudi na televiziji za njega su
pravi ljudi. Ono vidi majke, oeve i decu osobe koje lako
prepoznaje kao deo svog stvarnog okruenja. Ono nije u stanju
da pravi razliku izmeu mate i stvarnosti ili izmeu prihvatljivih
i neprihvatljivih modela ponaanja.
84
76 77
Ko je najplodniji i najneumorniji pripo -
veda u vaem domu? Nekada je to bio
roditelj, baka ili deka, ili stariji brat ili
sestra. Danas je to u veini domova te -
levizija.
Televizija je dobila ono o emu su svi
carevi i pape mogli samo da sa njaju:
propovedaonicu u svakoj dnevnoj sobi,
sa harizmatinim govor nicima koji pru -
aju uobiajeni ritual zabave i infor -
macija, pri emu u osnovi svega toga
stoji poruka da treba neto da kupite.
81
Deca su osetljiva na ono to vide da se
deava drugoj deci u televizijskim
emisijama, naroito deci slinog uzrasta
i istog pola. Za razliku od toga, ona esto
uopte ne razumeju sutinu onoga to se
dogaa meu odraslima koje vide na
televiziji.
83
11. poglavlje
DUGAAK KRVAVI TRAG NASILJE U AMERICI
Pre nastanka televizije, Amerikanci su blago reeno bili
drugaiji narod. Generalno gledano, bili su miroljubivi i poteni
potovaoci zakona, Boga i otadbine; bili su spremni da oprataju
i duboko su verovali u puritansku etiku rada (koja ui da je vredan
rad neto to je Bog odredio za oveka i to se od svakoga oekuje).
Jednostavnije reeno, to je bio svet u kojem je bilo lepo iveti... a
nezakljuane kue bile su sasvim uobiajena pojava. Komije su
slobodno ulazile jedni kod drugih. Kada je neko imao potekoa na
putu ili bilo gde drugde zastajali ste da mu pomognete; kada bi
neko zakucao na vaa vrata, pozvali biste ga unutra. Veina ugovora
se zasnivala samo na rukovanju pa ipak, stopa neizvravanja
ugovornih obaveza bila je praktino ravna nuli: neplaanja i
bankrotiranja pojavila su se mnogo kasnije zajedno sa advokatima.
Bilo je, naravno, i izuzetaka uvek ih je bilo... ali oni su upravo
to i bili: izuzeci.
Sve se to promenilo sa dolaskom televizije i drugih masovnih
medija. Ne preko noi, ali ve samo jedna jedina generacija dovela
nas je u rubikonske ezdesete godine kada su, u toku samo pet
godina, meci ubica pokosili Dona F. Kenedija, Malkolma X,
Martina Lutera Kinga mlaeg i Roberta Kenedija u cvetu
mladosti... Amerika od tada vie nije ista. Naredna generacija
dovela ju je tu gde je sad: to je najkrvavije drutvo na planeti.
Meutim, tek kada sam sproveo jednu opsenu studiju, otkrio
sam faze naeg pada. Kljuni momenat u nastanku ove knjige
nastupio je sasvim spontano, kada sam osetio snanu potrebu da
sredim sve novinske iseke, lanke, kolumne i studije koje govore
o nasilju tokom proteklih godina ne tematski, ve hronoloki,
onako kako su se pojavljivali u novinama. Tek tada sam se
usredsredio na taj problem. Kada sam poeo redom da itam, nije
mi trebalo mnogo vremena da shvatim da se deava neto
potpuno neoekivano: pred mojim oima nije se odvijala samo
istorija amerike zemlje, ve se, paralelno sa njom, mogla pratiti i
istorija degradacije morala u drutvu. Ba kao to se negativ
postepeno razvija u mranoj komori, tako sam i ja gledao
konstantan porast nasilja, a time i postepeno odumiranje
amerike due. Kada sam doao do sredine osamdesetih, protiv
televizije i onoga to nam njeni tvorci rade bilo je ve toliko
optubi da sam hteo tu da stanem jednostavno nisam hteo vie
da gledam. Meutim, ipak sam nastavio, i kada sam stigao do
1992. godine, od onoga to sam itao sledila mi se krv u ilama...
Evo nekoliko kljunih prekretnica, po hronolokom redu.
1957. - arls Van Doren je, kao uesnik u kvizu, iz nedelje u
nedelju oaravao TV gledaoce svojim neodoljivim vetinama u
hit emisiji Twenty One (Dvadeset jedan) na televiziji NBC.
Kada je otkriveno da je sve to bila prevara, cela nacija nije mogla
da se povrati od oka.
Zato? Prema Goldmanu, moralni relativizam je doao na
mestomoralne sigurnosti i doneo sa sobom moralnu tromost
i konfuziju.
1959. - Oko svega toga se digla tolika buka da su dve godine
kasnije urednici asopisa Luk (Look) poslali istraivaki tim od
12 reportera da prou kroz cele SAD i sprovedu anketu
postavljajui ljudima pitanje da li smo se mi zaista promenili kao
nacija. ta su otkrili? Otkrili su pojavu novog moralnog kodeksa:
Sve to radi je OK ukoliko time ne povreuje druge. Sve je OK
ako spada u prihvaenu poslovnu praksu.
85
78 79
Don Stajnbek (Steinbeck), zgroen i muen onim to gleda,
napisao je svom prijatelju Adleju Stivensonu: ... nervni gas
nemoralnosti se polako uvlai u sve pore drutva; poinje od
obdanita i stie do najviih instanci, kako u poslovnom svetu tako
i u politici... Ameriko drutvo je izmanipulisano na svim
nivoima... Zabrinut sam zbog cinine nemoralnosti moje zemlje.
Ona ne moe opstati na tim osnovama.
86
Dr Lorens Kubi (Lawrence Kubie), profesora sa Univerziteta
Jejl, upozorio je da e konstantno suoavanje sa ubijanjem,
prolivanjem krvi u formi koja je za dete realistina koliko i sam
ivot nesumnjivo ostaviti iza sebe zastraujuu zaostavtinu.
87
1964. - Kiti enoveze (Kitty Genovese) bila je izbodena na
smrt u ulici Kvins u Njujorku, dok je u zgradi u kojoj je nesrena
ena pokuala da se skloni, 38 svedoka posmatralo taj brutalni
napad koji je poprilino dugo trajao i niko nita nije uinio! Ova
pria je protutnjala celom zemljom za samo nekoliko sati, a
Amerikanci su s nevericom bili zgroeni nad onim to su postali:
zloinaki bezoseajni i bezobzirni.
1973. - U oktobru mesecu, estorica bostonskih mladia
naterala su jednu vajcarkinju da se polije benzinom a potom je
zapalili. Policija je za ovo zverstvo okrivila scenu iz filma Fuzz (koji
je bio prikazan samo 48 sati pre ovog groznog dogaaja) u kojoj
zapaljeni ljudi slue kao svetiljke. Ovo ubistvo je imalo takav odjek
da su ga U.S. News & World Report stavile na naslovnu stranu i
napisale opiran izvetaj o tome. Prema njihovom izvetaju,
televizijska industrija uporno tvrdi da ne postoji nijedan pouzdan
dokaz da nasilje na televiziji podstie nasilje i kriminal u drutvu.
Ako nasilje na TV-u podstie nasilje kod ljudi, to ini samo kod
onih poremeenih ljudi koji su ve skloni nasilju, tvrdi jedan od
sastavljaa televizijskog programa iz Njujorka.
88
Oko pet nedelja kasnije, ejna Eligzander (Shana Alexander)
iz asopisa Newsweek, ukljuila se u raspravu i napisala sledee:
Konstantno izlaganje dece otvorenom nasilju u filmovima i na
televiziji vri poguban uticaj, otupljujui njihovu osetljivost. Ljudi
to instinktivno znaju. Upravo zato dve treine Amerikanaca kau
da na televiziji ima previe nasilja... Ono to posebno ne volim da
vidim i od ega se i najvie sklanjam jeste besmisleno, brutalno
seksualno nasilje u scenama... okirana sam i to odjedanput
imamo mnogo vie scena silovanja bilo ih je 20 proteklog
meseca. Scene silovanja su, kao izvor seksualnog uzbuenja, dole
na mesto onih u kadi punoj pene, koje su bile obavezne u
filmovima tridesetih godina.
Mi moemo i moramo prekinuti sa prikazivanjem sve te
brutalnosti... Danas su crtani filmovi za decu, sport, veernje vesti,
TV drame i filmovi prepuni sadizma i krvi koja se proliva bez
ikakvog razloga.
89
1975. - Prema rezultatima jednog istraivanja, izmeu 22 i 23
asa pet miliona dece u Americi jo uvek sedi prikovano uz
televizor.
U martu mesecu, reporteri Newsweek-a su primetili da
zabava na televiziji nikada do sada nije bila tako nasilna. Pre
dvadeset godina, akciono-avanturistiki sadraji (omiljeni
80 81
eufemizam TV industrije za filmove sa pucnjavom i ubijanjem)
inili su manje od 20% programa u udarnim veernjim
terminima. Danas se njihov udeo popeo na 60%... Izuzetno
uticajna osoba kao to je direktor CBS-a Artur Tejlor, koji je prvi
predloio koncept u okviru kojeg je jedan sat rezervisan za
porodicu, priznaje da je TV sve vie jedan od inilaca
antisocijalnog ponaanja.
90
Dr Majkl B. Rotenberg (Rothenberg) sa Vaingtonskog
medicinskog fakulteta izneo je takvo more podataka i otkria da
je sve to objavljeno u vestima irom zemlje. On je pozvao svoje
kolege medicinske radnike da organizovano dignu glas protiv
nasilja na televiziji i njegovog uticaja na decu, primetivi da je
istraivanje o povezanosti nasilja na televiziji i agresivnosti kod
dece, koje traje ve 25 godina istraivanje nastalo od 146 radova
objavljenih u naunim asopisima, sastavljeno od 50 studija koje
ukljuuju 10.000 dece i adolescenata iz svih moguih sredina
ubedljivo pokazalo da gledanje nasilja prouzrokuje agresivno
ponaanje kod mladih.
Rotenberg je dalje primetio da je, prema nekim procenama, u
SAD danas u opticaju 200.000.000 pitolja i puaka, u proseku
jedan na skoro svakog mukarca, enu i dete. Svakih 13 sekundi
proda se jedan novi pitolj, a korieni pitolj svakih 30 sekundi.
Godinje se na trite izbaci 5.000.000 novih pitolja. A ta je
posledica svega toga? Svaka etiri minuta neko biva ubijen ili
ranjen iz vatrenog oruja. Svaka tri minuta neko biva opljakan
uz pretnju pitoljem.
Rotenberg je takoe otkrio da je kontroverzni izvetaj
direktora Savezne uprave za javno zdravstvo za 1972. godinu bio
tako tur i nepovezan zato to su predstavnici televizijske
industrije bojkotovali 7 od 40 naunika koji su se nalazili na listi,
naunike izuzetne reputacije i zapaenih rezultata u oblasti
istraivanja nasilja, a na njihovo mesto stavljeni su izvrni
direktori televizijskih kua.
Takoe, da bismo dobili preciznu predstavu, rekao je da vie
nasilja ima u jednom satu dejeg TV programa nego u jednom
satu TV programa za odrasle.
91
1976. - U periodu izmeu 1960. i 1974. godine, godinja stopa
ubistava u SAD porasla je za vie od 100%. U 1975. godini, ubijeno
je vie od 20.000 Amerikanaca. Sociolozi i psihijatri se slau da je
nasilje na televiziji glavni faktor koji podstie nasilje na naim
ulicama; ovo je potvreno u zavrnom izvetaju Nacionalne
komisije za uzroke i prevenciju nasilja za 1969. godinu.
92
Krajem avgusta su obelodanjeni godinji statistiki podaci
FBI. Oni su pokazali da, u toku jednog sata u 1975. godini, pogine
u proseku dvoje ljudi, est ena pretrpi silovanje, 56 osoba doivi
napad, 52 biva opljakano, ukrade se 112 vozila, izvri 360 provala,
a 720 osoba ili poslovnih projekata pretrpe krau. Sve u svemu,
itavo more pomahnitalih brojki: 56.000 nasilnih silovanja,
484.710 tekih napada, 20.510 ubistava, 3,25 miliona provala.
Brojke su zaprepaujue... Kao i 15.000 prijavljenih sluajeva
zlostavljanja dece.
93
1977. - U februaru mesecu, lanovi kongresa izneli su
zapanjujue cifre vezane za nasilje u kolama. Samo u 1975.
godini, potroeno je 600 miliona dolara na saniranje tete nastale
82 83
zbog vandalizma (vie nego dovoljno da se zaposli 50.000 novih
nastavnika!). Jo alarmantniji podatak predstavlja 70.000 teih
napada na profesore i stotine hiljada napada na uenike. Broj tih
napada se poveao za 58% u periodu od 1970. do 1974. godine;
broj seksualnih uznemiravanja porastao je za 62%; broj zloina
povezanih sa drogom za
81%; a pljaki za 117%!
94
Ve sutradan, jedan
drugi reporter je otkrio da
za vie od 5 miliona dece
kanjavanje kod kue podrazumeva da roditelji pucaju u njih,
bodu ih, utiraju, tuku i grizu... 3% roditelja (to je oko 1,2 miliona
njih irom zemlje) potee noeve ili vatreno oruje na svoju decu...
Procenjuje se da oko 700 dece godinje umre od posledica nasilja
u porodici... 28% parova obuhvaenih ovim istraivanjem
priznalo je da amaraju ili udaraju jedno drugo... 1% je pucao na
svog partnera, zadavao mu ubode ili ga estoko tukao.
95
U septembru 1977. godine, jo jedan zloin je postao udarna
vest u naoj zemlji: etrnaestogodinji Dolfus Tomson pucao je
na svog brata i ubio ga, po uzoru na scenu iz filma Prljavi Hari sa
Klintom Istvudom. Dozef Di Leonardi, naelnik odeljenja za
ubistva u ikakoj policiji, rekao je sledee: Nema sumnje da
gledanje takvih stvari na televiziji podstie agresivnost kod
mladih. Deca u tom uzrastu veoma su podlona utiscima. Oni
imitiraju likove koje vide na televiziji. To nasilje inficira deji um.
Ja to vidim svaki dan. Mi pitamo nekog mladia odakle je dobio
ideju da izvri neku vrstu nasilja i on nam kae: To sam video u
jednom filmu na televiziji. Kada sam uo da e se Prljavi Hari
ponovo prikazivati na televiziji, pomislio sam O, ne! Zapaen je
bio i nastavak tog filma, Magnum Force u njemu ima 39 ubistava
za 120 minuta.
96
Samo nekoliko nedelja kasnije, Newsweek je iskoristio suenje
15-godinjem Roniju Zamori kako bi jo vie istakao taj problem:
Poto su ga kod kue ili ignorisali ili tukli, ovaj deak je provodio
est sati ispred televizora... sa jedinim prijateljima koje je imao
Kodakom, Baretom i Policajkom. Zamora i jedan njegov vrnjak
provalili su u kuu njegovog komije, gde je Zamora svojim
pitoljem ubio 82-godinju staricu. Zamorin advokat, Elis Rubin,
pozvao se na deakovu umobolnost; redovna doza nasilja na
televiziji, tvrdio je advokat, onemoguila je deaka da razlikuje
dobro od loeg.
98
1978. - Moramo da prepoznamo da, s jedne strane, na TV-u
postoji nasilje koje se koristi selektivno, nasilje koje je osmiljeno
da pokae svoje tragine posledice, da pokae bol i neseu koja
sledi. Mi ne govorimo o tome. Mi govorimo o serijski pro iz -
vedenom, jeftinom, indus -
trijskom nasilju koje se
ub rizgava u svaki dom,
svialo se to njima ili ne.
99
1979. - Za razliku od stvarnog ivota, televizijske emisije u
udarnim veernjim terminima prikazuju nemilosrdno ubijanje i
besomuno pustoenje, dok samo povrno prikazuju ljudske
kvalitete rtava... Deca koja nikada nisu bila na sahrani niti su
videla le, videla su na hiljade ubistava na televiziji. Veina nas vie
zna o tome kako se ubija ovek nego kako se pomae onome ko
umire ili kako se tei neko ko je u alosti... Takvo otupljivanje
oseanja ostavlja opasne posledice jer nas spreava da smrt u
stvarnom ivotu shvatimo ozbiljno. Seamo se Kiti enoveze, koja
je izbodena na smrt u blizini svoje zgrade dok su njene komije
sluale njene krike s oiglednom ravnodunou.
101
1980. - Dr Kerol Nadelson je na temu silovanja izjavila
sledee: U pitanju nije seksualna elja. To je akt agresije. Broj
silovanja se poveao za 200% u proteklih 10 godina, rekla je ona.
Nadelsonova delimino krivi i preteranu popustljivost. Ljudima
84 85
Beda ovoga sveta velikim delom je
prouzrokovana naom neljubaznou
prema onima koji nas vole.
97
Svi mi poinjemo da liimo na ono sa
ime ivimo, na ono ta gledamo, itamo
ili ujemo.
100
se govori da ne moraju da kontroliu svoje nagone; oni nisu naueni
da deluju u okviru odreenih granica ljudskog ponaanja.
102
Prema miljenju dr Ronalda Slejbija (Slaby) sa Univerziteta u
Vaingtonu, evo lekcija koje moemo da nauimo gledajui nasilje
na televiziji:
1. Nasilje nekontrolisano raste.
2. Nasilje deluje.
3. Nasilje esto biva nagraeno.
4. Nasilje se esto moe opravdati.
5. Nasilje je esto zabavno.
6. Nasilje se esto vri samo radi zabave.
7. Nasilje se moe vriti na nove i jedinstvene naine.
103
1984. - I dok je bes jedna od najsnanijih i najopasnijih
emocija, niko nikada nije dobio instrukcije kako da se izbori sa
njim. Model koji nam nude mediji, naroito televizija i filmovi,
podrazumeva da ga se odmah reimo, obino na onaj eksplozivan
nain pomou pitolja, noeva, automobila, pesnica ili verbalnog
napada. Deca to gledaju etiri ili pet sati dnevno, i kako moemo
oekivati da e, kada se razbesne, reagovati drugaije od toga?
Kontrolisanje besa je prava vetina i na njoj se mora poraditi.
104
1985. Nasilje na televiziji je uasan zagaiva. TV je
najmonije sredstvo komunikacije u istoriji. Ona unosi u nae
domove stalno neka nova dela nasilja. Postala je opasan uljez...
Godine 1982, u toku jednog sata na TV programu u udarnim
veernjim terminima prikazivalo se u proseku osam nasilnih
scena... Odvratno je to to je, prema miljenju i odluci ljudi koji
rade u dravnoj televiziji, prikazivanje scena u kojima ljudi
ranjavaju i ubijaju druge ljude savreno prihvatljiv nain da se
zabavi amerika nacija... Oigledno je da se ivot koji se prikazuje
na televiziji zasniva na najniim i najbolesnijim slojevima drutva.
Mirni i vedri aspekti drutva retko se prikazuju.
105
1989. - U naoj rastrojenoj naciji, tek poneki zloin izazove
vie od sleganja ramenima. Jedan takav izuzetak bio je incident
divljanja iz 1989. godine u Central parku u Njujorku. Silovanje
privlane i saoseajne mlade svrene studentkinje Univerziteta Jejl
od strane itave bande bilo je tako brutalno i besmisleno da su
ak i dravni mediji bili uasnuti i zgroeni. Vie od 30 mladia
(veina njih ispod 16 godina starosti) uestvovalo je u silovanju i
napadu: devojku koja je dogirala napali su jednom cevi,
raskomadali noem njenu lobanju i bedra, a lice udarali i zdrobili
ciglom. Zato, pitali su se svi. Dord Vil je sve to opisao jednom
reju koju dananji mediji retko koriste zlo.
Meri Mekgrori (McGrory) ovako je to objasnila: Njihovi
roditelji i njihova kola nisu im govorili o Zlatnom pravilu (misli
se na 10 zapovesti prim. ur.). Televizija, sa svojim verbalnim i
fizikim nasiljem, svojim prikazivanjem seksa kao neega na ta
uvek i odmah imate pravo, sa svojim neotesanim voditeljima
emisija i glupim gostima sigurno ih nije nauila niem
uzvienom... To je za plakati.
106
Otprilike u isto vreme kada se dogodio ovaj divljaki napad,
petnaestogodinjeg Majkla Tomasa ubio je sedamnaestogodinji
Dejms Martin. Motiv za ubistvo: Tomasove patike marke Najk
Er Dordan od 115 dolara. Razmiljajui o besmislenom
rtvovanju ivota, Tom Markart (Marquardt), urednik asopisa
Kepital, zapazio je da je u prethodnih par meseci jedan student u
njihovom okrugu ubijen zbog jakne, a jedan sugraanin zbog svog
motora marke Honda.
Markart je psihologu Tomu Muhi (Muha) iz Anapolisa
postavio pitanje Zato. Porodica se raspada, odgovorio je
Muha. Deca potiu iz porodica u kojima su roditelji razvedeni, i
esto je majka ta koja podie decu. To je vrlo teak teret za majke,
a one uglavnom nisu autoritativne... Nove studije pokazuju da se
62% brakova zavri razvodom... Kako u porodici sa samo jednim
86 87
roditeljem dete moe da dobije disciplinu i sistem vrednosti koji
je toliko vaan za njihov prelazak u svet odraslih?
Markart je svoju kolumnu zavrio sledeim savetom: Od dece
koja ubijaju drugu decu zbog patika i jakni podilazi nas jeza. To
se nee promeniti sve dok roditelji ne prihvate odgovornost za
budunost svoje dece. Tek kada ljudi ponu da razmiljaju o
posledicama samohranog podizanja dece i posledicama zane ma -
rivanja dece, biemo svedoci povratka drutva sa manje nasilja...
Ako ste u braku, odrite ga. Ako imate decu, pouavajte ih.
107
Riard Koen (Cohen) se osvrnuo na divljanje u Central parku
u jednoj majskoj kolumni. Sa aljenjem zakljuujui da nas zloin,
osim to pokazuje da niko
vie nigde nije siguran, na -
vodi da uporedimo da -
nanje vreme sa prolim.
Koen je pozvao da za mi s -
limo kako bi izgledalo kad
bi vaskrsao neiji deda i
kada bi mu se pokazalo ka -
ko svet danas izgleda: Pro -
itajte mu novine i po-
ka ite mu televiziju, a onda
ga odvedite u et nju... U
toku etnje bih mu rekao
da mi je prole godine obijen stan u Vaingtonu a auto ukraden u
Njujorku. U Vaingtonu kolski odbor planira da postavi detektore
za metal u kole kako bi se oruje moglo detektovati i oduzeti od
uenika. U Njujorku se na prozorima automobila nalazi zalepljen
znak na kojem pie ovaj auto nema radio... Vlasnici potroe na
automobil i preko 60.000 dolara, a opet ne mogu da u njemu imaju
radio... Da bih uao u svoju kancelariju u Vaingtonu, moram da
pokaem propusnicu na ulasku u zgradu... Sada morate imati i
propusnicu za lift karticu koju ubacite u otvor kako biste
obavestili lift da ste prijateljski nastrojeni... Prevencija kriminala
mora da je industrija broj jedan u Americi. Koliko kotaju
obezbeenje, detektori metala, dodatne policijske snage, zatvori?
Koliko kota paranoini lift koji nee da vas odvede gore?... Koliko
ukupno kotaju reetke na prozorima, sigurnosna vrata, brave i
sistemi?... A koja je psiholoka cena koju plaamo? Ako je poznato
da briga moe skratiti na ivot, kolika je onda cena te konstantne
zabrinutosti zbog kriminala?
Vraajui se u mislima na cvee koje je video na mestu gde je
pronaena izmrcvarena devojka koja je dogirala u Central parku,
Koen sa tugom postavlja pitanje: Za im tugujemo za mladom
enom koja je brutalno ubijena na tom mestu ili za prolim
vremenima? Jedan cvet za nju, a za nas ceo buket.
108
1990. - Prema Vaington Postu, ukidanje administrativnih
ogranienja u televizijskoj industriji pre 10 godina nije bio dobar
potez: Od ukidanja administrativnih ogranienja 1980. godine, u
dejim emisijama, u kojima je bilo oko 18,6 nasilnih dela u toku
jednog sata, sada ima oko 26,4 nasilnih dela u istom vremenskom
periodu.
110
Koliko nisko bi filmska industrija pristala da padne samo da
bi zaradila novac? U filmu Robokap 2 deca su prikazana kao
napadai i ruitelji to pokazuje do kojih ekstrema je otilo
nasilje na malim ekranima... Sve je vie sadizma na televiziji. A
kada neko ko pravi filmove koristi decu koja se inae smatraju
simbolom nevinosti moemo da vidimo do kojih granica je
otilo TV nasilje.
111
Riard Koen je uporedio stanje iz 1964. godine, kada je Kiti
enoveze bila na smrt izbodena u Njujorku, sa situacijom u 1990,
26 godina kasnije: Te godine kada je Kiti enoveze bila ubijena,
stopa ubistava u Njujorku iznosila je 6,1 na 100.000. Godine 1989.
iznosila je 22,7. Situacija u Vaingtonu je jo alarmantnija: sa 8,4
1964. godine, broj se popeo na 59,5 u 1988. i u stalnom je porastu.
Godine 1964., ubistva su se dogaala uglavnom u okviru porodice
88 89
Zapazivi da se u zatvorima nalazi dvos -
truko vie Crnaca nego na koledima,
Kortlend Miloj (Courtland Milloy) je dao
sledee objanjenje: Protiv Crnaca se
vodi psiholoki rat koji se u velikoj meri
oslanja na masovne medije koji stvaraju
obeshrabrujue mitove i stereotipe... Ulo -
ge koje zaokupljaju matu toliko mnogo
mladih Crnaca su bande, dileri droge,
zatvorenici, sportisti i komiari - onakvi
kakve ih prikazuju tampa i televizija.
109
muevi, ene, ljubavnici a samo deo njih (19% 1960. godine)
ukljuivalo je i oruje. Sada nepoznati ljudi ubijaju nepoznate
ljude i, u najveem broju sluajeva (66% 1992 god. u Njujorku),
koristi se oruje. Zloini iz strasti postali su zloini iz bezoseajnosti.
Meutim, pored koliine oruja, izraena je elja za njihovim
korienjem, elja za ubijanjem. Noevi ili pitolji, nije bitno ta
je. Oduzeti nekom ivot nije nita. Policajci su zaprepaeni
hladnokrvnou i okrutnou dece. Svake godine Vaington
posre od jednog izvetaja o ubistvu do drugog, a mnoga od njih
su poinila deca... Stanovnici gradova su sada poput ljudi u Evropi
okupiranoj od strane nacista. Strah je tako velik da se usteemo od
izricanja moralnih osuda... Ideje o odgovornosti, o tome da
drugima neto dugujemo vie se ne primenjuju. Stanovnici
velikih gradova sada primenjuju jedno drugo pravilo: Gledaj svoja
posla... Najvea vojna i ekonomska sila na planeti ne moe jednoj
devojci da prui sigurnost u podzemnoj eleznici.
112
1991. - Nasilje koje hara Amerikom moe se sagledati kroz
situaciju u Vaingtonu: 703 ubistva (porast u odnosu na 400
koliko ih je bilo samo pre dve godine). Rozberi je pozvao svoje
itaoce da preuzmu na sebe odgovornost da ue mlade da nasilje
nije dobro, jer im mediji sigurno nee rei tako neto, budui da
oni redovno veliaju nasilje.
113
Dord Vil (Will) usmerio je panju javnosti da drutvo gubi
kontrolu. Samo u Njujorku se dogodi 2.200 ubistava godinje, dok
ih je 1945. godine bilo 292! Sto hiljada sluajeva oruanih pljaki
(otprilike jedna na svakih pet minuta) u poreenju sa 1.417
sluajeva 1945. godine. Danas imamo 390 kraa automobila na
dan! Kada je upitan za razloge, Vil je primetio sledee: Ve due
od jedne generacije, osnovni vid zabave u Americi gledanje
televizije ukljuuje, za jednog prosenog gledaoca, 150 nasilnih
dela i 15 ubistava nedeljno. Da li je zaista zauujue to je ivot
postao tako jeftin?
114
1992. Sve stranije zloine ljudi vrlo esto poine iz
najbeznaajnih razloga. Sve ee vidimo kriminalce koji su
spremni da ubiju bez povoda... Statistiki podaci FBI pokazuju da
se broj zloina koji ukljuuju nasilje poveao za 18% tokom
proteklih pet godina. Veliki broj tih zloina povezan je sa drogom,
a zvaninici navode i druge faktore nasilje na televiziji i u
filmovima i ruenje drutvenih ogranienja.
115
Novinar Don Oldenberg je naglasio da kriminal, umesto da
opada konstantno raste: Broj mladih koji bivaju uhapeni zbog
ubistva, silovanja, pljaki i tekih fizikih napada poveao se za
16% u periodu od 1989.
do 1990. godine, za samo
godinu dana!
Oldenberg potom pre -
la zi na jednu ozbiljnu, ta -
da tek objavljenu, studiju
Big World, Small Screen
koju je sprovela orga ni -
zacija American Psychological Association, a koja je trajala pet
godina. Rezultati su samo potvrdili ranije iznete pretpostavke: dete
koje bude gledalo televiziju od dva do etiri sata dnevno videe
8.000 ubistava i 100.000 drugih nasilnih dela pre nego to zavri
osnovnu kolu.
Oldenberg je takoe detaljno govorio i o otkriima do kojih je
doao dr Lenard Eron sa Univerziteta u Ilinoisu. Studija dr Erona se
smatra izuzetno znaajnom zato to obuhvata period od tri decenije
i prati ivot istih ljudi u tom periodu. U njoj po prvi put imamo
uverljiv dokaz o trajnom uticaju TV slika: to su vie sati ispitanici
gledali televiziju u svojoj osmoj godini... to su ozbiljniji bili zloini za
koje su bili optueni kada im je bilo 30 godina, bili su agresivniji pod
uticajem alkohola i stroije su kanjavali svoju decu.
Najrizinije doba kada je u pitanju nasilje na televiziji je tokom
prvih 10 godina ivota. Pre desete godine, kae Eron, deci je
90 91
Holivud treba da se stidi zbog bes kraj -
nog niza filmova punih nasilja i ubijanja,
bogohuljenja, razgolienosti, seksa. Na
primer, filmski hit Niske strasti prikazuje
ubistva za vreme orgazma, postavljajui
novi kriterijum za perverziju...
116
veoma teko da razlikuju stvaran ivot od izmiljenih dogaaja i
situacija na TV-u.
117
Prema davno postavljenoj teoriji dr Sentervola, 10 do 15
godina nakon to neko drutvo prihvati televiziju, treba oekivati
drastino poveanje broja ubistava i drugih tekih zloina. To je
sasvim dovoljno vremena, zapaa on, da prva generacija koja je
odrasla uz televiziju zakorai u svet odraslih i doe u godine kada
je mlada osoba najsklonija kriminalu. On je to prvo zapazio u
sluaju SAD i Kanade, ali je mislio da bi ispunjenje njegove
pretpostavke mogla da bude ista sluajnost i nita vie. Meutim,
televizija se u Junoj Africi zbog odline kontrole njihove vlade
nije rairila sve do 1974. godine. Tako je on godinama
posmatrao kako se stvari razvijaju u Junoj Africi. Otprilike 10 do
15 godina kasnije, stopa ubistava u Junoj Africi skoila je za 56
odsto! (raunajui samo one zloine koje su belci poinili protiv
belaca)... Zahvaljujui Sentervolovoj studiji, vie ne moe biti ni
trunke sumnje: televizija je sprava za podsticanje najteih zloina!
Sentervol je razbio jo jedan mit: da bebe ne reaguju na ono
to vide na televiziji. On je iskoristio fotografije jedne 14-mesene
bebe snimljene u probnoj situaciji kako bi dokazao ispravnost
svog stava:
Na fotografiji A odrasla osoba kida igraku. Beba se naginje
i paljivo prati ta odrasla osoba radi.
Na fotografiji B bebi daju tu istu igraku.
Na fotografiji C beba kida igraku, podraavajui ono to je
odrasla osoba radila.
Od beba kojima je puten snimak sa uputstvima za sklapanje
igrake, 65% njih moglo je kasnije da sastavi igraku, u poreenju
sa 20% beba kojima nije putan taj snimak.
Jasno je da, sa ovakvim stepenom oponaanja i svesnosti, nije
bezbedno ostaviti ak ni bebe u blizini ukljuenog televizora.
Sentervol je prilino ironino primetio da je nerealno
oekivati da e televizija, kao ni duvanska industrija na primer,
poslovati altruistiki i u najboljem interesu potroaa. Televizijska
industrija ne prodaje TV program gledaocima, ve prodaje
gledaoce reklamnim agencijama. Pitanje kvaliteta i drutvene
odgovornosti potpuno je periferno u odnosu na problem
poveanja broja gledalaca u okviru konkurentnog trita a
nijedna formula nije toliko proverena i pouzdana za stvaranje
brojnog gledalita, kao nasilje... Iz tog razloga su predstavnici TV
industrije bezbroj puta izlazili u javnost uveravajui narod u svoje
dobre namere, ali nita se pozitivno nije dogodilo. Za ovih 20 i
vie godina od kako se prati koliina nasilja na televiziji, cifre se
nisu smanjivale.
Sentervol je na kraju svog izlaganja uputio nekoliko saveta
amerikim lekarima: Izloenost dece televiziji i nasilju na
televiziji trebalo bi da ue u program dravne zdravstvene slube,
ba kao i pitanje sigurnosnih sedita, kaciga za vonju biciklom,
jaanja imuniteta i zdrave ishrane. Kratkorone kampanje nisu od
velike pomoi. To pitanje treba da postane naa uobiajena i stalna
preokupacija.
Kada su u pitanju roditelji koji imaju malu decu, Sentervol ih
je posavetovao da odmah kupe katanac za TV, a klju dre na
nekom skrovitom mestu.
118
U avgustu 1992. godine desilo se neto veoma znaajno: ni
manje ni vie nego TV Guide, asopis koji je inae stalno u odbrani
celokupne televizijske industrije, zapanjio je izuavaoce medija
pitanjem sa svoje naslovne strane: Da li nasilje na televiziji zlostavlja
nau decu? jednim od smelijih i otvorenijih lanaka te vrste
devedesetih godina. U njemu su citirana neka od velikih imena u
Americi. Nil Hiki (Neil Hickey) je zapazio da vie nasilja nego ikada
ranije u istoriji ovog medija ulazi u amerike domove preko malih
ekrana. Ono dolazi iz sve vie izvora putem videa i kablovske
televizije, kao i preko dravne televizije i TV stanica. Prema miljenju
naunika nasilje na televiziji je zaista odgovorno za jedan deo nasilja
koje se dogaa u stvarnom ivotu naeg drutva. Ono to je novo
92 93
jeste to da psiholozi, strunjaci za razvoj i vaspitanje dece kao i
medicinski krugovi tek sada poinju da nasilje na televiziji
tretiraju kao ozbiljan problem i pretnju zdravlju nacije - kao
puenje i vonju pod dejstvom alkohola o kojima javnost treba
da bude informisana radi sopstvenog dobra i sigurnosti.
Drugog aprila, tokom 18 sati, istraivai su na deset kanala
evidentirali sledee: 1.846 pojedinanih nasilnih dela, 175 scena
u kojima je nasilje odnelo jedan ili vie ivota, 389 scena koje su
prikazivale teke fizike napade, 352 scene u kojima je bilo pucanja
iz vatrenog oruja, 673 scene u kojima neko nekog udara, amara,
gura ili na neki drugi nain fiziki zlostavlja, 226 scena u kojima
se nekom preti orujem.
Novije forme TV emisija kao to su muziki video spotovi i
realiti-ou... u velikoj meri poveavaju koliinu nasilja na naim
malim ekranima, a reklame za filmove i serije pune nasilja postale
su glavni izvor nasilja na televiziji.
TV dnevnici, u svojoj elji da budu konkurentni, prikazuju
ogromne koliine ubistava, ulinih pljaki i tekih fizikih napada,
da bi dobili na rejtingu.
Akcioni filmovi sadre u proseku vie od 100 scena nasilja za
sat vremena. Vie od jedne treine ukupnog nasilja ukljuuje neku
vrstu napada opasnog po ivot. Crtani filmovi sadre ubedljivo
najvie nasilja.
Ono to istraivanje nije obuhvatilo jesu video trake, koje
uglavnom sadre filmove sa puno nasilja.
Nakon Nila Hikija, svoj komentar u ovoj studiji dali su i neki
drugi eksperti:
SAD su najnasilnija civilizovana drava na svetu. (senator
Don Glen)
Ba kao to naa nacija ima mnogo nasilniji kriminal nego
bilo koja druga industrijski razvijena nacija, isto tako je i naa pop
kultura nasilnija od pop kultura drugih naroda... U svetu medija,
brutalnost se prikazuje kao neto uobiajeno i zabavno.
119
Naa deca rastu u domovima u kojima je televizor ukljuen
sedam sati dnevno. Ona poinju da gledaju televiziju jo kao jako
mala. Veinu pria koje uju ne govore roditelji, kola, crkva ili
komije, ve aka korporacija koje ele neto da nam prodaju. To
ima veoma veliki uticaj...
120
Vie od svega ostalog, televizija je uitelj. Mi to znamo, zato
to reklamne kompanije plaaju nekoliko milijardi dolara godinje
da bi postigle svoje ciljeve i da bi prodale svoje proizvode.
Televizija je uspean uitelj, koji ui decu pogrenim stvarima...
Na brzinu sam izbrojao kvalitetne filmove na kablovskoj televiziji
u TV Guide prole nedelje. Vie od polovine njih imali su oznaku
nasilje.
121
Mi sada imamo kuni video i kablovsku televiziju sa 200
kanala. Kada imate toliko veliki izbor, posledice su uasne.
Ukoliko im dozvolite, deca e u video klubu uzimati najgore i
najnasilnije filmove koji su se ikada pojavili na tritu.
122
Od 1970. do 1990. godine, za samo 20 godina, udvostruila su
se ukupna sredstva koja Amerika izdvaja za linu sigurnost: sa
1,3% na 2,6%. Danas, kada imamo napade na automobile dok
stoje na crvenom, ljudi radije voze kroz crveno svetlo nego da
rizikuju da ih neko napadne dok automobil stoji. Ranije su samo
stanovnici velikih gradova iveli u stalnom strahu. Sada strah truje
ivot i u predgraima.
Zakljuak e moda izgledati poput nekog zastraujueg
proroanstva: strah od nasilja moe vrlo lako postati sredstvo
kojim e se prekinuti demokratski nain ivota i koje e drutvo
gurnuti u stanje totalitarizma.
123
94 95