Pompea

-1-

Peni Rus
PORTRET

Pompea

-2-
- Ne! kriknula je Rijen glasno kada je osetila snaan stisak oko svoje
ruke i poelela da se istrgne iz Fentonovog elinog zagrljaja, koji je
postajao sve jai.
Bila je u panici kada je videla njegovo crveno lice kako se pribliava
njenim usnama. Osetila je strahovitu muninu. Skupila je snagu i
otrgla se iz Fentonovih ruku. Potrala je uz stepenice i ne obazirui se
utrala u sobu zakljuavi vrata za sobom. ula je trome korake kako
se pribliavaju, lupanje po vratima i dozivanje. Fenton
je po ko zna koji put bio pijan, toliko pijan da je jedva izgovarao njeno
ime. Ovakvo stanje njihovog braka trajalo je ve nekoliko godina, ali
kulminacija je nastupila poslednjih nekoliko meseci.
Rijen, ti si bez mene niko i nita! To sigurno dobro zna, ali nikako to
da shvati! - vikao je iz sve snage, dok je zaplitao jezikom. Ja sam te
stvorio, ja u te i unititi! Kukavice, krije se od mene, ali znaj, ja sam
taj koji donosi odluke i koji ima poslednju re! Zapamti to!
Jo neko vreme je vikao i psovao, i konano je zavladao mir. Rijen je
skupila neto svojih stvari i neujno, poput lopova iskrala se iz kue,
odahnuvi. Pozvala je taksi i pobegla u garsonjeru na periferiji
Londona, koju je iznajmila pre izvesnog vremena.

*

Rijen je stajala naslonjena na ogradu i posmatrala nemirne talase.

Pompea
-3-
Brod nije bio veliki.
Putniki, sa dve palube i spremitem za automobile.
Na donjoj palubi se nalazio bar i salon za ruavanje, a gornja paluba je
bila za ruavanje, a gornja paluba je bila ovorena s drvenim klupama,
odakle su turisti imali predivan pogled na irsko more. Tonovi mora su
se menjali iz asa u as u razliite nijanse svetle i tamnozelene i
modre.
Turistika sezona je bila tek na pomolu i putnika nije bilo mnogo.
Nekolicina ih je sedela na palubi i bezbrino su posmatrali talase,
kako se prelivaju jedan preko drugog, pravei penu, koja se razbijala o
bokove broda. Vonja do Dablina u Rijen je izazivala posebna
oseanja. Kao mala radovala se plovidbi brodom, ali uitak je sada bio
jo vei, jer se vraala kui. Ipak, u samoj vonji nije mogla mnogo da
uiva, jer njena oseanja su bila uzavrela kao more, uskomeana, a
lagane drhtaje tela ni aica dobrog viskija nije mogla da umiri.
etkala se s jednog kraja broda na drugi, u nadi da e tako skratiti
vreme i svakog asa je bacala pogled u daljinu, nestrpljivo oekujui
da ugleda obrise rodne Irske.
Telo joj je treperelo, a nervozne drhtaje ruku nije mogla da smiri. Ovo
putovanje bilo je protkano strahom i neizmernom radou, i na samu
pomisao da se vraa roditeljima, srce je znalo da poskoi u grudima, a
pogled bi se na trenutak zamutio od nadolazeih suza.
Zadubljena u misli sela je na jednu klupu i gledala u morsko
plavetnilo u nadi da e svakog asa ugledati obalu Irske.
Roena i odgajana u malom gradiu na obali okeana, Rijen se jo kao
dete radovala, suncu, moru, peanim plaama, ivopisnim pejzaima,
kojih je oko Golveja bilo na pretek. I sada posle toliko godina, osetila
je staro uzbuenje, kada je u popodnevnoj izmaglici ugledala
Dablinsku luku.
Pogleda uprtog u daljinu u elji da razazna kue i grad, osetila je
uzbuenje, koje je na momente bilo toliko snano da joj je presecalo

Pompea

-4-
dah. Otvorenih usta kao riba na suvom, sa ushienjem je doekala
uplovljavanje broda u luku Dablin.
Kada se iskrcala sa broda, Rijen je poelela da krikne od sree, ali
suzdravi se, samo je nekoliko puta duboko uzdahnula. Okrenuvi se
oko sebe primetila je zadivljene muke poglede, ali se indiferentno
okrenula ka svom glomaznom prtljagu i s naporom ga prenela do
minibusa kojim je trebalo da se preveze do Golveja.
Rijen je uivala u zelenim poljima i umovitim breuljcima, koji su se
velikom brzinom smenjivali pred njenim oima. Borila se sa mislima
od kojih je danima imala jaku glavobolju. Naslonila je elo na hladno
prozorsko okno i osetila neverovatno olakanje.
Vraam se kui!, neto je kliktalo u njoj, a licem joj je preao skoro
nevidljiv osmeh sree.
Posle toliko vremena videe
roditelje i svoj rodni Golvej.
Bio je to tipian irski gradi, iji su stanovnici iveli od ribarenja i
turizma. Kue u Golveju su bile zbijene jedna do druge i veinom
sazidane od kamena, poredane ukrug i smetene u dubini zaliva. Neto
dalje, levo od luke pruala se duga i u nedogled, peskovita plaa, po
kojoj je Rijen volela da tumara kao devojica i da kopa po pasku,
traei velike koljke, iz kojih je mogla veoma jasno da uje blagi um
morskih dubina.
Minibus je stao u centru grada na velikom poploanom trgu. Rijen je
izala napolje i udahnula punim pluima, dok se telom razlilo prijatno
oseanje.
Najzad sam kod kue!, kliktalo je njeno srce od sree, udarajui u
grudima neverovatnom brzinom.
Rijen Finigen se vratila kao mlada ena. Sa svojih osamnaest godina
napustila je rodni grad i otila na studije u London. Ispite je davala u
roku i fakultet je zavrila kao student generacije. Marljivim radom i
nesebinim zalaganjem, izborila se za mesto, kao najmlai profesor

Pompea
-5-
primenjene umetnosti i slikarstva na univerzitetu. U toku studija, u
njen ivot je uetao ekscentrini, svetski poznat i mnogo stariji vajar
Fenton Vilborou. U poetku njihovog braka sve je ilo glatko, ali
ubrzo zaljubljenost je prola i na scenu je stupila surova i muna
stvarnost.
elei da odagna misli, okrenula se oko sebe i nesvesno prstima prola
kroz gustu i kovrdavu kosu, koja je kao crvenkastobakarna griva
nemirno padala niz lea. Svojim znalakim pogledom preletela je
radoznalo po trgu Golveja, njegovim starim kamenim zgradama i
ugledala nekoliko otmenih butika i novih pabova. Kamene zgrade su
stajale okupane zalazeim suncem i prkosile prolaznosti vremena. Sve
ostalo u Golveju je bilo isto, kao to je ostavila pre dugih dvanaest
godina.
Sa puine poeo je da duva prohladan vetar, donosei rezak miris
mora, a sunce je iznenada zaronilo i naglo je poelo da se smrkava.
Rijen je stajala tupog i umornog pogleda i nemono je gledala u svoj
prtljag. Ponovo se osvrnula oko sebe u nadi da e pronai taksi, ali
srela se sa parom modroplavih oiju, od kojih je osetila prijatnu jezu i
lagano se stresla.
- Mogu li da vam pomognem - ula je tih, ali dubok glas.
Gledala je u visokog, mladog oveka, koji je mogao imati oko
dvadeset etiri ili dvadest pet godina. Lice mu je bilo prekriveno
taman izraslom tamnom bradom i nekako je izgledao starije, a
kovrdava crna kosa nemarno je padala po ramenima. Rijen je u
momentu bila kao hipnotisana njegovom snanom i muevnom
pojavom.
Bio je visok i krupan, miiav mukarac. Njegovo snano telo jo
vie se isticalo ispod bele i tesno pripijene koulje, kratkih rukava.
Pruio je ka njoj svoju snanu ruku, velike ake, dugih prstiju iaranih
oiljcima.
- Oprostite, ja sam Martin OGilan! A vi? Kako se zovete? - sagnuo

Pompea

-6-
se i sugestivno joj se pribliio.
Rijen ga je i dalje posmatrala kao zaarana. U nozdrvama je osetila
prijatan miris njegove koe i samo je zatreptala zelenim oima.
Jednostavno samo je slegla ramenima i konano je prihvatila njegovu
ruku.
- Rijen Finigen.
- Drago mi je, Rijen - srdano se nasmejao.
Studirala je paljivo svaku poru, na njegovom licu i konano, uspela
je da se dozove sebi.
- Moji roditelji ne znaju da dolazim, a htela sam da im napravim
iznenaenje - zbunjeno se osmehnula. Hvala vam na pomoi, ali ipak
bih pozvala taksi.
- Gospoice... - priao je blie i svojim prstima jako je stegao za
miicu i privukao blie k sebi.
Rijen ga je uplaeno pogledala, dok su im tela bila blizu. Pogledi su
im se susreli. Od njegove blizine lagano je zadrhtala i osetila kako joj
kolena klecaju, a krv joj je munjevito jurnula u obraze. Uspela je da se
otrgne iz njegovog elinog stiska i jedan korak se udaljila, ne
skidajui pogled sa njegovog lica.
- Hvala, jo jednom na vaoj brizi, ali...
- Prekinite da mi se zahvaljujete - ne ekajui njeno odobrenje,
zgrabio je njenu putnu torbu, kao pero ju je prebacio preko ramena i
poao u pravcu kue Finigenovih.
Rijen je jedino preostalo da ga prati u stopu, dok je Martin krupnog
koraka, grabio ka kui, koja se nalazila na uzvienju iznad Golveja.
Fingenovi su bili poznati u gradu i iroj okolini. To je bila jedna od
najstarijih porodica, a Rijenin deda Patrik Finigen je bio poznati
arhitekta i zahvaljujui njemu mnoge velelepne graevine bile su
sazidane u Golveju. Posle nekoliko godina metani su ga izabrali za
gradonaelnika i tako je grad pod njegovim rukovodstvom dobio svoj
oblik i lepotu.

Pompea
-7-
Patrik Finigen je pazio na svaki detalj i borio se da se ne narui sklad i
lepota primorskog grada. Sauvao je ue jezgro grada od propadanja.
Restaurirao je Gradsku venicu 1 katedralu, a ulice poploane
kamenom brino pedalj po pedalj obnovio i zabranio bilo kakav vid
saobraaja.
Ulice su bile uske i liile su na mnoge ulice malih primorskih gradova.
Sve one su se slivale pod pravim uglom i kao reka su se ulivale u
centar grada, gde je dominirao trg sa Golvejskom katedralom. Tokom
godina Gradi se irio po obodu i polako je poprimao oblik jednog
modernog i velikog grada. Centar je ostao isti, nedirnut, kakvog ga je
zamislio i uredio njen deda Patrik.
Desno od trga nalazila se luka sa velikim lukobranom, gde su bili
smeteni ribarski camci. iako je Golvej bio smeten u dubini zaliva,
ipak nije bio zatien od junih vetrova, koji su snano duvali zimi i
podizali ogromne talase, koji su se razbijali o bedeme lukobrana. Zime
su bile duge i kiovite, a vodene bujice su se slivala strmim kamenim
ulicama ka moru.
Ipak, s prolea sve se menjalo u Golveju. Posle duge zime, blistav i
ist, grad je ekao svoje prve turiste.
Penjui se uzbrdo Rijen je konano odahnula kada je ugledala tako
poznatu kapiju od kovanog gvoa, koja je bila irom otvorena. Uli
su u prostrano dvorite ureeno u vidu parka, a puteljak koji je bio
posut sitnim ljunkom, pucketao je pod Martinovom teinom. S leva i
desne strane staze, bile su posaene niske tuje, a oko kue raslo je
brojno patuljasto rastinje i davalo tom starom zdanju posebnu ar.
Oko svetiljki zmijoliko su se uvijale rue puzavice svih boja i
prosipale po okolini svoj oaravajui miris.
Kua je bila smetena u dnu dvorita, kao na nekom uzvienju i pre je
liila na omanji zamak, uraena od sivkastog neklesanog kamena.
Zidovi su bili tu i tamo prekriveni brljenom i cvetnim puzavicama, a
sa potkrovnih prozora u vidu slapova sputalo se raznobojno sitno

Pompea

-8-
cvee. Svojim izgledom izdvajala se od ostalih kua u Golveju.
im je Martin kroio nogom na prvi stepenik, masivna vrata od
hrastovine su zakripala i naglo se otvorila. Na njima se pojavila onia
gospoa, nasmejanog lica, rairenih ruku i sa usklikom je prigrlila
Rijen u topao zagrljaj. Martin je ljubazno pozdravio i bez nekog veeg
zadravanja uao je u kuu.
Gospoa Finigen se srdano pozdravljala sa Rijen dok je Martin ve
uveliko naputao dvorite. Veselo ih je pogledao, tiho pozdravio i ne
osvrnuvi se ve je stigao do kapije.
- Martine, hvala vam - Rijen je glasno doviknula za njim, ne
skidajui pogled s njegove visoke i snane figure, koja se gubila u
daljini.
On je samo podigao ruku u znak pozdrava ne okreui se, a Rijen je
jo dugo stajala na istom mestu, sjajnih oiju i zadivljenog pogleda.
Blago je pocrvenela kada je primetila majin ispitivaki pogled. Ali
Eleonora Finigen je samo sa smekom podigla svoju levu obrvu i
pogledala u ker. Lagani smeak odobravanja proleteo je preko usana,
a Rijen crvena u licu okrenula se u elji da prikrije zbunjenost.

Drhtavom rukom prihvatila je cvet rue i duboko je udahnula njegov
prijatan miris. Bliio se kraj juna, a vrt je bio prekriven arenilom boja
mirisnih cvetova. Ispod velikih bunova imira nalazile su se drvene
klupe za sedenje. U dubini dvorita u gustom zelenilu skrio se omanji
ribnjak, prepun belih cvetova lokvanja.
- Mama! Kako je sve divno! - Rijen je zagrlila majku i pola laganim
korakom prema kui.
- Ludice moja, ne mogu da verujem da te nije bilo toliko dugo!
Gospode! itavih dvanaest godina! - zaueno je uzviknila gospoa
Eleonora. Dvanaest dugih godina! Boe! Kako vreme leti!
- Oh, koliko sam vas se uelela - Rijen je ponovo srdano zagrlila
majku. - Najzad sam kod kue! - duboko je uzdahnula, dok joj je

Pompea
-9-
veseo osmeh titrao na usnama.
- - I sama zna razlog. Nisam imala snage da doem ranije kui.
Mama, prvo sam elela da svoj ivot dovedem u red i evo me sada
sam tu.
- Dobro dola kui! - rekla je gospoa Eleonora uzbueno, oiju
prepunih suza.
- Neto bih te zamolila, ako moe. Boravila bih u batenskoj kuici...
OK?
- Boe, dete! Kuica je na svom starom mestu i sasvim shvatam tvoju
elju da boravi u njoj, jer i kao devojka volela si da boravi tamo, to
je tvoj svet i potpuno te razumem - rekla je gospoa Finigen.
Rijen ju je zagrlila i veselo su ule u kuu.
U prostranom holu, poploanim crno-belim mermerom, sa ipendeji
foteljama, Rijen je osetila ispunjenje i doivela neku vrstu regresije.
Setila se detinjstva. Ogledala, stepenice, vitra na prozorima i drugi
detalji vratili su je u prolost.
Uavi u oev radni kabinet Rijen je glasno i radosno pozdravila oca.
- Moja devojica je ponovo kod kue! - rekao je otac drhtavim
glasom.
- Ponovo sam kod kue, tata. Stvarno oseam da me dugo nije bilo -
rekla je kroz osmeh dok su joj se oi caklile od suza.
Uzbuena, nala se u oevom toplom zagrljaju. Maglovitim pogledom
prelazila je po stvarima u sobi i suznih oiju gledala u svoje stare
akvarele, koji su ukraavali zidove.
U oevom kabinetu oseala se prijatna i topla atmosfera. Centralno
mesto zauzimao je kamin uraen od sivkastog kamena, obrubljen
drvenim gredama od orahovine, a iznad kamina nalazio se portret
Patrika Finigena, ulje na platnu, uramljen masivnim ramom. Okolo su
bile poredane kone fotelje, a ispred se nalazio omanji stoi od
mermera i kovanog gvoa. Pravo od ulaza nalazio se pisai sto od
orahovog drveta uraen u duborezu, a na njemu je stajala teka

Pompea

-10-
mesingana lampa, sa okruglim oslikanim abaurom. Iza oevog
radnog stola, impresivna biblioteka je bila prepuna knjiga uredno
sloenih sve do tavanice, koja je delimino bila sputena a iz njenih
uglova dopirala je diskretna svetlost. Zidovi su bili beli, a na nekim
mestima kamen i drvo su upotpunjavali naglaenu rustiku. Pod je bio
uraen u mozaiku, mermeru, i sijao se kao ogledalo. Pokretni zid u
staklu pruao je oaravajui pogled na grad i luku, a u daljini videla se
duga peskovita.obala, o koju su se razbijali modroplavi talasi.
Gospode! Koliko mi je sve ovo nedostajalo, pomislila je Rijen
tuno.
*
Leala je na toplom pesku i prepustila se sunevim zracima. Zaklo-
njenog lica irokim obodom eira, pogledom je lutala po horizontu,
koji se spajao sa isto tako plavim nebom. Plaa je bila delimino
pusta. Nije bilo mnogo turista. Dalje od nje, nekoliko parova je sedelo
ispod suncobrana i veselo su igrali karte. More je bilo modroplavo, a
sunevi zraci su se presijavali kao srebrne iskre, dok su se nemirni
talasi igrali i valjali jedan preko drugog, kotrljajui sitne kamenie
peska.
Rijen se naglo trgla kada je iza jednog peskovitog breuljka ugledala
visoku i snanu priliku, a telom joj je prolo neko unutranje
zadovoljstvo. Dok je skrivenog pogleda ispod tamnih naoara,
slobodno i sa velikim uivanjem gledala u miiavu Martinovu
pojavu, Rijen se nalaktila u elji da ga bolje osmotri. U njoj je od
prvog trenutka budio neka nepoznata oseanja. Iz daljine, osetila je
njegov prodorni pogled i naglo se uspravila i sela. Skupila je noge i
naslonila bradu na kolena, a pogled joj je lutao od njegovog mirnog i
apolonski lepog lica, rasputene i leprave kose, sve do miiavih
grudi i dugih nogu. U momentu bila je zapanjena to se toliko

Pompea
-11-
interesuje za tog oveka. Tako je izgledalo da nijedan detalj njegovog
fizikog izgleda ne moe da izbegne njenu panju.
Boe, ja sam potpuno luda! Prolo joj je kroz glavu oseajui kako
joj obrazi lagano rumene, a srce poinje jako da lupa.
- Dobar dan - srdano ju je pozdravio Martin.
Stajao je iznad nje dok ju je gledao svojim toplim oima. Na sebi je
imao samo orts, koji je za nijansu bio svetliji od njegove tamne koe,
tako da je izgledalo kao da je sasvim nag. Koa mu je bila poput
sjajne bronze, i na prvi pogled bila je glatka. Gledajui u njega, blagi
drhtaj je prostrujao njenim uzavrelim telom, a usne su joj najednom
postale previe suve.
- Dobar dan, Martine - polako je podigla glavu, skinula naoare i
pogledala ga pravo u oi.
Oh, boe! Poznavala je i druge ljude, koji su bili isto tako privlani, ali
nikad nije oseala njihovu magnetnu mo, kao sada, dok je gledala u
njega. Dobila je ludu elju da jagodicama svojih prstiju prati ivicu
njegovih punih i mekih usana, brade i vrata...
Ne! Ja sam totalno poludela! Zato se oseam tako?, zavapila je
Rijen u sebi i blago se stresla.
Uznemirena mislima, naglo je ustala i nala se tik pored njega. Osetila
je vrelinu njegovog tela i u glavi joj je nastala erupcija oseanja, a
noge su blago podrhtavale. U jednom trenutku poklekla je, i moda bi
i pala da je nisu zgrabile njegove snane ruke.
- Mnogo ste na suncu - tiho je rekeo. Danas je pretopio. Bilo bi bolje
da potraite osveenje u vodi i ne ekajui njen odgovor, uzeo je u
naruje, odigao je od zemlje i poneo ka ivici mora.
Dok ju je nosio do vode, Rijen je u njegovom zagrljaju osetila
sigurnost i mir. Miris njegove koe izazivao je u njoj udne i lude
elje, a sva uzdrhtala gledala je nemo pravo u njegove oi.
Martin je spustio Rijen pored vode i seo pored nje. Rukama je
zahvatio vodu i polako je sipao na njeno uzavrelo telo. U momentu se

Pompea

-12-
izvila i glasno nasmejala. Ustala je i elegantnim pokretom skinula
eir i njena gusta i teka kosa rasula se u bezbroj sitnih kovrda po
krhkim ramenima. Telo joj se zateglo, a zanosne obline jo vie su se
isticale ispod tirkiznog jednodelnog kupaeg kostima.
Da bar nije toliko zgodan, pomislila je. Ali, previe je zgodan i
veoma privlaan, grevito je mislila u sebi.
Uzdahnula je ulazei sve dublje u vodu i u momentu se najeila i
stresla, ali to je nije spreilo da zaroni. Osetila je da se oputa.
Zaplivala je, ali talasi su bili preveliki da bi mogla da pliva.
Poela je da se vraa nazad. Doplivala je do plika i pogledala je u
Martina mirkajui, a on je kao stena stajao na istom mestu i gledao
opinjeno. Pogled mu je bio zamagljen i zadivljen.
- Hajde, Martine, voda je ba prijatna - hrabrila ga je.
Ugledala je veliki rez na njegovim grudima. Drhtavih prstiju, prela je
preko neravnog i sveeg oiljka. Naglo je trgla ruku i skrenula pogled
ka njegovom licu, oiju punih pitanja, ali Martin je uhvatio njenu
nenu ruku i zadrao je u svojoj.
- Posledice lova - potpuno mirno je rekao, dok je blagi osmeh titrao
na njegovim usnama.
Napetost je rasla u njoj, a telom joj je proao lagani drhtaj. Rijen ga je
preplaeno gledala i iznenada ruku trgla k sebi.
Martin je konano ustao i zagazio u vodu, sigurno se bacio u talase i
nestao ispod povrine. U jednom momentu Rijen je osetila njegove
ruke oko svog tela, kako je povlae dublje u more. Poluglasno je
vrisnula, ali kada je Martin izronio tik pored nje, njegov pogled bio je
vreo i palio je vatru u njoj, a oi su mu imale neverovatnu magnetnu
mo.
Zbunjena, da bi prekinula magiju, Rijen je poela da se smeje i da ga
prska vodom. Nimalo obeshrabren Martin ju je hitro zgrabio i privio
uz svoje grudi. Osetivi njegovo vrelo telo, Rijen se opustila i talas
elje je zahvatio oboje. Pogledi su im bili zamagljeni, ruke nemirne.

Pompea
-13-
Rumena, snenih oiju i vlanih usana Rijen je mamila na poljubac.
Martin ju je gledao uzbueno nekoliko trenutaka, i kao da se u
njegovoj glavi odigravala grevita borba misli, ali odustao je i zato ju
je naglo pustio.
Malaksala Rijen je jedva otplivala do obale, i samo se spustila na
topao pesak. Duboko i isprekidano je disala, a blagi drhtaji su
potresali njeno telo. Nikako nije mogla da se smiri. Nervozno rukom
je rastresla vlanu kosu i drhtei opustila se i zatvorila oi.
Osetila je Martinovo prisustvo i pogled kako luta njenom vitkom fi-
gurom, a vrelim pogledom pratio je skladnu liniju njenih dugih nogu,
uskih kukova, i lagano se peo do vrstih grudi. U momentu Martin je
duboko uzdahnuo i nagnuo se nad Rijen.
Ona je naglo otvorila oi, koje su bile preplaene kao u devojice. a
usne drhtave i poluotvorene. Privuen nevidljivom silom njene lepote
lagano kao dodir leptira, Martin je spustio topao poljubac na njene
usne. Iznenaena, rairenih oiju, jo vie se zbunila i osetila je kako
se vrelina razliva po obrazima, a zatim struji itavim njenim telom.
Obema rukama Martin ju je prigrlio i privukao snano k sebi, ali...
- 0, Martine, ne bismo smeli... telom su joj proli lagani trnci, a glas
joj je bio tih i drhtav.
- ta ne bismo smeli? To to si ti dama, a ja jedan obian ribar!? -
upitao je uz blagi smeak, promuklog
glasa od uzbuenja.
- Ne! Nisam snob, Martine! Oigledna je razlika u godinama. Ja imam
punih trideset!
- To je strano, draga moja! - odmahnuo je rukama. Vidi, kada ti
bude imala sto ja u imati devedeset pet godina! Zar to nije divno!
Godine neka idu do avola i ne elim da mislim 0 njima! Bitno je ovo
sada. ta godine uopte znae, Rijen? - nasmejao se Martin.
- Mislim da ne znae nita! - rekla je tiho.
- Tako i ja mislim. Godine su bitne samo za vino. to je starije, ono je

Pompea

-14-
sve bolje.
Zgrabio je njeno lice i okrenuo ga k sebi. Gledao je u njene krupne o
kako su preplaene dok su njegov neni prsti milovali njenu glatku
satenski belu kou. Spustio je topao poljubac na njene usne i lagano je
milijui preao sa usana na njen dug i gladak vrat. Martinove ruke su
milovale njen struk i zadrale se na njenim vrstim grudima. Iz
Rijeninog grla oteo se tihi uzdah, a pogled se zamutio. Podigla je
svoje ruke i uplela prste u njegove duge kovrde.
- Koa ti je kao svila - proaputao je promuklo i pogledao je svojim
zamagljenim oima.
Neno ju je ljubio, a ona mu je enjivo uzvraala.
- Oh, Martine! - oteo joj se uzdah sa usana.
Podigao je glavu i video njenu rasutu kosu po pesku, prepunu sitnih
kapljica vode, koje su se caklile i prelivale u sve mogue nijanse.
Rijen je teko disala i maglovitog pogleda lutala negde u daljinu.
Martin je naglo ustao i pruio joj ruku.
- Hajdemo u hladovinu, ovde je sunce previe jako za tebe i tvoju
kou. Tako si mondenski bela! - rekao je tiho.
Rijen je ustala sa toplog peska, hvatajui se kao davljenik za njegovu
ispruenu ruku. Dok su ili, kolena su joj podrhtavala, a duboko i
isprekidano je disala. Nesvesno se oslonila na njegovu snanu ruku i
pokuavala da sabere rasute misli.
- Rijen, imam jedan predlog - i dalje je drao za ruku. Voleo bih da te
izvedem na veeru malo je zastao kao da se neega setio. Ne! Imam
bolju ideju! Veeras bi mogla da poe sa mnom na jedan roendan.
ta misli o tome?
Bila je u trenutku zateena iznenadnim pitanjem i jednostavno nije
mogla odmah da odgovori. utala je jedno vreme. Odmakla se naglo
od njega i nervozno je stavila naoare za sunce prikrivi time svoj
izdajniki pogled. Kroz glavu joj je prolazilo milion pitanja i
potpitanja i nije se jo uvek odvaila da mu odgovori.

Pompea
-15-
- Odgovori mi, Rijen... - nastavio je bojaljivo.
- Ne znam... - jednostavno i pomalo zbunjeno je slegla ramenima.
- Na iji roendan eli da me povede?
- Videe ako poe sa mnom. Pristaje li?
- Ali tamo nikog ne poznajem... - rekla je tiho.
- Nema veze. Poznaje mene! Ostale e upoznati postepeno. Vai!?
- licem mu je jo uvek titrao blagi osmeh, i oprezno je stavio svoju
vrelu ruku na njeno rame.
- Vai! - sagla je glavu i jedva ujno je rekla dok joj je glas od preve-
likog uzbuenja podrhtavao, a tamo gde su bili njegovi prsti koa joj
se doslovno uarila.
- Veeras u sedam dolazim po tebe. budi spremna ustao je i okrenuo
se. Da Ii e se oseati bolje ako ti kaem da izgleda neverovatno
seksi? Sviaju mi se tvoji rumeni obrazi, a tek oi... - pustio ju je
naglo, okrenuo se i makastog koraka, otiao niz plau, svestan njenih
zelenih oiju na svom skladnom telu.

*

Rijen je sedela u svojoj sobi i bila potpuno spremna, kada je ula
zvono na vratima. Gospoa Finigen je otvorila vrata i s neskrivenim
zadovoljstvom je pozdravila Martina. Rijen je izala iz sobe i stala na
vrh stepenita. Sa ushienjem je posmatrala Martinovu figuru. Bio je
nesvakidanje elegantan.
Na sebi je imao be pantalone modernog kroja i stajale su mu sjajno, a
neto tamnija Versae koulja bila je blago raskopana i otkrivala
njegove preplanule grudi. Preko koulje je imao tanak sako od
jelenske koe i u potpunosti se uklopio sa konim kaiem i antilop
izmama. Duga kosa bila je uredno zaeljana i padala je slobodno
preko ramenima.
Martin je podigao pogled i susreo se sa zelenim Rijeninim oima. Sa

Pompea

-16-
divljenjem je gledao u njenu skladno graenu figuru. Njena haljina je
bila uska, pripijena uz vitko i graciozno telo. Tamnozelena boja jo
vie je isticala njenu preplanulu put, a gola ramena, prekrivale su
guste bakarne kovrde. Na nogama je imala zlatne sandale sa tankim
isprepletanim kaiiima u istoj zelenoj boji i manjom potpeticom.
- Veoma si lepa - rekao je Martin tiho, ne skidajui pogled sa njenih
tamnozeienih oiju. Preplanula si i veoma ti lepo stoji.
- Hvala rekla je jednostavno. Bitno je da vie nisam mondenski bela!
Zar ne?
Samo se nasmejao, uzeo za ruku i poveo prema kolima. Martin je s
dubokim naklonom, otvorio vrata svog spitfajera. Smestila se udobno
u srebrni dvosed, jarkocrvenih konih sedita i zagledala u volan od
slonove kosti. Malo se zaudila, bilo joj je nepojmljivo da jedan ribar
poseduje ovako skupocen auto, ali nije elela da zapitkuje.
Jednostavno se opustila.
Martin nije vozio brzo. Uivao je u laganoj vonji, dok je veernji
povetarac pirkao sa mora, donosei sveinu Atlantika. Posle krae
vonje parkirao je kola ispred jedne visoke kamene ograde. Iz dvorita
je dopirala glasna muzika, cika dece i prijatan miris peenog mesa sa
rotilja.
Kada je etvorogodinji on ugledao Martina, ostavio je svoje dru-
gare, izaao iz velike pregrade sa peskom i trei doao do njih.
Martin ga je podigao, a deak je zavritao oduevljeno.
- Ujae! - zagrlio ga oko vrata. - Mama je rekla da nee doi!
Martin je zavrteo ona kroz vazduh.
-Lave, to samo pokazuje da tvoja mama ne mora ba sve da zna -
rekao je veselo.
- Martine, pazi ta mu govori! - prekorila ga je sestra. Toliko je
porastao da e uskoro i sam saznati da njegovi roditelji ne znaju ba
sve. Mogao bi da nas upozna sa tvojom lepom pratiljom. Mislim da si
zaboravio na osnovna pravila lepog ponaanja.

Pompea
-17-
- Nisam zaboravio na lepo ponaanje, draga moja sestrice - nasmejao
se glasno, dok su mu oi poprimile neki udan sjaj. - Prvo, moram da
pozdravim slavljenika, a Rijen Finigen e mi oprostiti to sam je samo
na jedan trenutak zanemario - i pogledao je u Rijen, koja je stajala
pored njega pomalo zbunjena mnotvom sveta, trudei se da se
ljubazno osmehuje.
- Draga moja, to je samo na trenutak. Nadam se da e razumeti. Da li
sam u pravu? - deaka je jo uvek drao na svojim ramenima, a u
Rijen je gledao toplo i izazovno.
- Slavljenik je na prvom mestu - rekla je tiho i trudila se da bude
vesela.
Pruila je poklon detetu, a deak je uzeo crveni kamion iz Rijenih
ruku i poeo da cii od sree, ali na trenutak se uozbiljio i udno
pogledao u Rijen.
- Ti si ujakova devojka! Je I da!?
Rijen se na trenutak zbunila, pogledala u deakove vesele oi i crvena
u licu uspela je samo da se nasmeje.
- Draga, ne obraaj panju na tog malog nevaljalca. Ponekad svojim
nesvakidanjim i radoznalim pitanjima dovodi me u nezgodan poloaj
- duboko je uzdahnula onova mama i nemono podigla ruke uvis. - -
- Mnogo puta pred njim prosto ostajem nema i bez odgovora. Ipak,
Stefani, Martinova polusestra. Jednostavno, zovite me Fani -
nasmeila se sitna, smeokosa mlada ena i pruila svoju nenu ruku
prema Rijen.
- Kao to ste ve uli, Rijen Finigen - rekla je veselo. - on je
predivan deak. Pomalo sam zbunjena ne samim pitanjem ve
njegovom slobodom.
- Mi OGilanovi smo takvi veselo se nasmejao Martin. - Je I' tako
Lave? Ti si pravi dasa. Vidi, potpuno si u pravu. I ja bih voleo da
znam da li je Rijen moja devojka?
- Martine! - potpuno zbunjena i crvena kao rak, Rijen je tiho

Pompea

-18-
negodovala.
- Svia mi se kada tako pocrveni, lii na devojicu - tiho je
proaputao Martin, nagnuvi se blie Rijeninom obrazu.
Njenim telom su prostrujali lagani talasi uzbuenja i potpuno
paralisali svaki njen nerv i zbunjena, preplaeno je pogledala u
Martina i u Fani.
- Martine, ponekad si i ti nemogu i pomalo sirov. Dragi moj, mogao
bi da se pozabavi oko Rijen i da je prestavi ostalim gostima!?
- Rijen, unuka starog gospodina Finigena i erka naeg gradonaelni-
ka! Ohoho! - priao je krupan mukarac, zift crne kose i toplih plavih
oiju. Draga Rijen, dosta sam sluao o vama. Moda greim, ali
poznato mi je da ste slikarka i najmlai profesor na univerzitetu! -
veselo se nasmejao.
- Iver ne pada daleko od klade! Zar ne!? Nauo sam da ste davno
otili iz Golveja, ali sve to nije vano! Ja sam Vili, Fanin mu! - i
poeo je da se grohotom smeje, drei u rukama pun pladanj mesa s
rotilja.
Nakon upoznavanja, Rijen je pronala miran kutak u dvoritu i
udobno se smestila u fotelju od prua, pijuckajui pie, koje joj je
pripremio Vili.
Muzika je svirala, a deca su razdragano trala po dvoritu, dok je on
veselo uz Martinovu pomo otvarao brojne poklone. Skrivena u tami,
imala je predivan pogled i sa uivanjem je analizirala svaki Martinov
pokret. Bila je prijatno iznenaena kada je primetila da se njegovo lice
u potpunosti izmenilo. Oi su mu postale vesele i pune neke topline
dok je posmatrao ona i njegove drugove. Sedeo je meu decom i
irokim osmehom se radovao svakoj novoj otvorenoj kutiji. Prosto i
bez imalo glume radovao se, kao i ostala deca. Izraz njegovog lica, bio
je topao i srdaan, ba isti kao onov pogled.
Naslonila se jednom rukom na deo ograde i misli su joj odlutale negde
u prolost, seajui se svog bezbrinog detinjstva. Setila se perioda

Pompea
-19-
koji je provela na fakultetu. Pogled joj se na trenutak zamaglio i...
- Da li je sve u redu? - upitao je Martin tiho. Uspomene?
- Ne! Ne! O! Sve... Sve je u redu - trgla se naglo i nije primetila da je
seo pored nje, zagledavi se u njene oi. - Sve je u redu - ponovila je
nesvesna trenutka i samo je protresla glavom kao probuena iz nekog
dubokog sna.
- Oprosti mi, malo sam te zanemario, ali morao sam da posvetim malo
vremena onu - neno je rekao i pokuao da je zagrli. O emu si
razmiljala?
- Razmiljala sam o mnogo emu, ak i o tvojoj porodici. Kako ste
divni i sloni, i...
- Stefani je deo moje velike porodice, ali ona nije moja prava sestra.
Postala je deo nas onog dana kada su njeni roditelji poginuli, a moj
otac i majka su je uzeli i postavili sebi teak zadatak da je odgoje.
Tada je imala samo etiri godine.
- To je veoma tuno. Boe! Stvarno, Stefani je imala sree da su se
tvoji roditelji prihvatili tako velike obaveze. Mnogi ljudi su sebini do
te mere da zapostavljaju obaveze prema roenoj deci - Rijen ga je
pogledala i videla da mu je lice bilo veoma neno, dok su mu oi
sijale nekim udnim sjajem.
- Da, ali moji roditelji nisu bili kao drugi ljudi. Za njih je to bio veoma
izazovan zadatak, a ponekad ume da bude kontraproduktivan i pomalo
razoaravajui, ali Fani je uspela da izraste u jednu zrelu, finu i
odgovornu enu - ponosno je rekao Martin.
- Da, veoma je simpatina i prijatna. Vidi se iz njenog pogleda da te
veoma ceni i voli. Martine, izvini, moda sam isuvie radoznala! Ima
li drugih sestara?
- Ne, nisi radoznala. ak mi prija to se raspituje o mojoj porodici.
To mi daje neku nadu da emo se vie i dublje druiti. Ipak da ti
odgovorim na pitanje, draga moja, imam ih tri. Dve su starije, a jedna
je neto mlaa od mene.

Pompea

-20-
- Nema brae? - Rijen je upitno podigla jednu obrvu.
- Ne, nemam. I mislim da sam veoma srean, jer ovako imam slatke
tri sestre i Fani - rekao je i nasmejao se.
Nema sumnje, onda sigurno mnogo zna o enama! - Rijen se
nasmeila i pogledala ga ispod oka. - Kladim se da su ti sestre
otvarale svoja srca, a ujedno su te najverovatnije i razmazile.
- Naravno da su me razmazile i na tome sam im veoma zahvalan.
Razmaen sam do sri! - a osmeh mu je postao irok. Draga moja, o
enskoj dui znam mnogo! - i neprimetno joj se pribliio.
- Mora da je u vaoj kui bilo veoma zabavno i veselo - u trenutku
licem joj je preletela seta.
- Meri je roena prva, a mi smo roeni jedno za drugim.
- Da li se via sa sestrama?
- Ne tako esto. Najvie se viam sa Fani, a ostale su takoe udate.
Lara i Edrijen ive u Americi dok Meri ivi s muem na ostrvu Aran.
Moemo da ih posetimo ako bude elela. Moj brod ti je uvek na
raspolaganju. A, ta je sa tobom Rijen?
- Ne razumem!?
Izmeu njih vazduh je bio ispunjen s milion magnetnih estica, a
Rijen je uzaludno pokuavala da skrene pogled s Martinovog upitnog
lica. Meutim, kada je shvatila da joj to ne polazi za rukom, obuzela
ju je jeza. Osetila je u trenutku da se kao slobodna ivotinja nala u
zamci i instiktivno je podigla ruku i stavila je na grudi da bi zaustavila
snane otkucaje srca. Blago je pocrvenela, i na trenutak je poela da
gubi dah. Martin ju je netremice posmatrao i sasvim smirenog lica
nagnuo se prema njoj.
- Rijen - kao da je pokuao ponovo da je dozove u ovdanji svet, jer
njen pogled je ponovo odlutao negde u daljinu. - Da Ii si raspoloena
za jedan ples - tiho je upitao, gledajui je pravo u oi.
Hipnotisana trenutkom samo je klimnula glavom i lagano je ustala.
Martin je uzeo u naruje i poeli su da se njiu u ritmu muzike.

Pompea
-21-
Prigrlio je jae k sebi i uzeo je njenu ruku u svoju, naslonivi je na
svoje tople grudi. Rijen je osetila otkucaje njegovog srca i vrste
miie, pod tankom tkaninom koulje, kako drhte i blago se gre.
Zanesena nenou naslonila je lice na njegova prsa i prepustila se
njegovim rukama da je vode.
Odsutni, tela su im se dodirivala i u trenutku njene butine su se nale
pripijene uz njegove. Topli talasi su strujali njihovim telima, a lagani
trnci su ispunili svaku eliju Rijeninog bia. Srce joj je ubrzano tuklo i
na trenutke je ostajala bez daha. Jo vie se pripiia uz Martina i
zanesena uivala u svakom njegovom dodiru. Uzbuenje i neka
nepoznata elja se budila u njoj i na trenutak je osetila da joj titra
svaki mii na telu, a kolena lagano klecaju. Snano rukama je
obgrlila Martina oko vrata u nadi da je noge nee odati.
Mnogo puta, pa i veeras se pitala: Kakva je to mo u Martinu 0
Gilanu?
- Hoe li da odemo do plae, nadam se da niko nee primetiti da nas
nema - tiho je proaputao.
Rijen je podigla glavu i svoj zamagljen pogled je zadrala na nje-
govim tamnomodrim oima. Uspela je samo da klimne glavom i jo
vie se privila uz njega.
Kao dva lopova neprimetno, Rijen i Martin, su se iskrali i napustili
zabavu, koja je bila na vrhuncu slavlja.
*
No je bila vedra i veoma topla. Mesec se izdigao iznad okeana, a hi-
ljade zvezda prekrile su severno nebo. Martin je seo na jo uvek topao
pesak i drao ruke na kolenima. Netremice i sjajnog pogleda gledao je
u Rijen, koja je naslonjena na stenu, liila na porcelansku lutku, koja
je pri naglom dodiru mogla da se raspukne u hiljadu komada. Martin
je ustao i stao pored nje. Svojim nenim prstima, obuhvatio je njeno

Pompea

-22-
lice i okrenuo ga ka sebi. Dugo ju je gledao i sasvim polako spustio je
lagani poljubac na njene vlane usne. Ona se vidno stresla i naglo je
ustuknula od njega, naslonivi se leima na stenu. Zelene oi bile su
irom otvorene, sjajne i duboke. Isprekidano je disala.
- Smetam li ili me se boji? - tiho je proaputao pored njenog uha.
Zato bei od mene?
Ponovo se stresla, dok se milion trnaca sjurilo niz njenu kimu.
- Ne, ne bojim te se i nigde ne beim, ali ovo... Ovo je sve tako brzo...
- Veoma brzo za mene tiho je rekla.
- Rijen, da li postoji neko u tvom ivotu? Ne bih voleo da neko trai
od mene neko objanjenje, to sam sa tobom u mraku i na pustoj
plai?
Rairenih oiju pogledala je Martina i iznenada je naglo pogled
skrenula u stranu.
Ovaj mukarac nije kao ostali. Ne! Ne!, brujalo joj je u glavi "Ako
mu dopustim da mi se suvie priblii, mogao bi da me razori. Suvie
je mlad, moda i nezreo. Ne! Ne! Mogao bi da me povredi, a to mi ne
treba. Bolje bi bilo da na vreme sve prekinem. Ipak mislim da je ovaj
moj zanos jedna potpuna glupost!
- Rijen, ja ekam? - rekao je tiho, dok mu je glas blago podrhtavao.
- Martine, ti si divan mladi...
- Rijen, ja znam da sam divan mladi, ali mi nisi odgovorila!? - blago
je povisio ton.
- ujem te, sasvim dobro te ujem! - podigla je ruke u odbranu i na
trenutak ih je stavila na ui. - Molim te, Martine, nemoj samo da vie
odmahnula je rukom. Nikada se ponovo neu udati rekla je tiho.
- Dobro, neu da viem. Oprosti! digao je ruke uvis u znak predaje. -
Rijen, ja te ne prosim? Samo sam te pitao da li postoji neko u tvom
ivotu? - lice mu se u momentu zgrilo.
Njegove modre oi bile su tamne i duboke, a pogled je bio leden.
- Ne, ne postoji niko u mom ivotu. Samo...

Pompea
-23-
- Samo se nee nikada vie udavati! - sarkastinim glasom je rekao.
Ko je bio prvi? - na trenutak glas mu je postao otar.
- Fenton Vilborou - tiho je proaputala.
- Ko? Nisam te uo? Budi malo glasnija!
- Fenton Vilborou - rekla je glasnije.
- On? - podigao je obrvu. - Proitao sam negde da je poginuo.
- Vidi, na njegovu sreu veoma je iv - na trenutak kao da se
probudila iz nekog mrtvila.
- Neka njegova dela su mi poznata. Znam da je dobar vajar, ali nisam
uo da neto nije u redu sa njegovim mentalnim zdravljem i rukom
pokazao na glavu. On je lud kada te je pustio da ode - rekao je i
namrtio se. - Da li u ikada saznati ta se dogodilo?
Rijen se samo okrenula i nije imala snage da mu bilo ta odgovori.
Martin joj je lagano priao i polako je okrenuo k sebi. Uhvatio je za
njenu nenu ruku, koja je bila potpuno hladna. vrsto ju je drao za
ruku.
- Martine! - podigla je svoje lice i zagledala se u njegove trenutno
hladne oi. - Moram da budem slobodna, jer drugaije....
- Ima slobodu, ali zapamti ujedno i u svakom trenutku ima i
mene - rekao je tiho i ispruio ruku prema njoj, a oi su mu najednom
postale tamne, duboke i tople.
Rijen je podigla glavu i gledala ga preplaeno i bolno svojim
tamnozelenim oima. Lagano rukom je preao preko njenog glatkog
obraza i nastavio je.
- Nisam siguran kako treba da se ponaam. Moja ruka moe da ti
znai pomo... Zatitu... Odbranu - rekao je, dok su mu ruke poivale
na njenim golim ramenima. - Ovo je sasvim neuobiajeno, ali kao da
su meseci proli od naeg prvog susreta. Treba da zna neto, Rijen.
Kad sam te ugledao prvi put tamo na trgu, bila si tako bespomona,
kao dete, koje se tog trenutka izgubilo. U tom momentu osetio sam da
pripadamo jedno drugom. Da li i ti to osea?

Pompea

-24-
Ona je nemo klimnula glavom.
- ta eli da uinim? - pitao je tiho, dok mu je glas bio pun nenosti.
- Martine, mislila sam da u uspeti da umaknem - rekla je osmehnuvi
se.
- Nee. Kao to ni ja neu - glas mu je bio promukao.
- Nisam sigurna...
Pribliio je svoje lice njenom, gledajui je sve vreme pravo u oi, dah
mu je bio isprekidan, a telo napeto. Rijenine oi bile su irom otvorene
i davale su pristanak, i ve sledeeg trenutka mogla je da oseti
Martinov topao dah na svojim obrazima i meke i tople usne kako
lagano klize, traei njene sone.
Martinov poljubac bio je nean i izazovan. Shvatila je da se nikada
nije oseala tako udno, tako uzbueno i u isti mah uplaeno kao tog
trenutka. Nije bila spremna da prihvati njegovu nenost i njegov
poljubac, ali bilo je to oaravajue i nekako pretee istovremeno.
Zatim su se Martinove ruke obavile oko njenog tela i on ju je privukao
sasvim blizu.
Sledei poljubac bio je estok, razarajui, pun uzimanja i davanja.
Kolena su joj klecala, a toplo uzbuenje se polako razlivalo njenim
telom. Zanesena ljubila ga je sa mnogo strasti, a rukama ga je
privlaila blie k sebi. Na trenutak kao da je ula eksploziju u glavi, i
naglo se odvojila od njega. Naslonila se na stenu teko diui. Bila je
previe preplaena trenutka, i svega onog to se za nju munjevitom
brzinom odvijalo.
- Martine... Ja... Umorna sam - proaputala je jedva ujnim glasom,
dok joj je od uzbuenja titrao svaki nerv na telu, a ruke su lagano
podrhtavale.
Boe, nisam uplaena od Martina, ne od njega... ta mi se deava? ,
pitala se oajniki, elei da dozna. Ne, ne bojim se njegovih
oseanja, u stvari plaim se same sebe, u trenutku joj je proletelo
glavom.

Pompea
-25-
Bila je zbunjena i nije znala ta i gde dalje.
Martin je duboko disao i besno se okrenuo ka moru i duboko
uzdahnuo. U daljini na samoj puini, ugledao je crvena i zelena svetla
ribarskih brodia, koji su se Ijuljukali na talasima. Osetivi njen
pogled na sebi, privuen poput magneta, ponovo ju je pogledao i
video u njenim zelenim oima isprepletenu, strah i bol.
- Dobro, vodim te kui - rekao je pomirljivo.

*

Jutro je odavno svanulo. Sunce je prosulo svoje tople zrake po sobi, a
Rijen je i dalje leala na stomaku, zatvorenih oiju. Konano se ner-
vozno uspravila u krevetu. Umornog pogleda prela je po spavaoj
sobi.
Misli su joj bile u blagom komaru. Videla je ivo Martinov lik i
njegove duge prste kako joj miluju usne i lice. Osetila je njegove
meke i tople usne na svojima, dok joj je zaeleo laku no, pred
vratima batenske kuice.
Bila je pomalo zbunjena zbog njegovog ponaanja, ali jo vie, bila je
okirana zbog svog.
Nemir, je postajao sve jai kada je u nozdrvama osetila sasvim ivo
miris njegovog parfema pomeanog sa mirisom njegove koe. U glavi
joj se blago zavrtelo, a rukama je snano stisnula jastuk.
Pitala se po ko zna koji put, kako se dogodilo da se zainteresuje za
oveka koga je tek srela.
Ne, ne smem da razmiljam tako, vritalo joj je u glavi. Ne! Ne
smem da dozvolim da se ta oseanja razvijaju u tom pravcu. Razum
ju je opominjao. "Boe, ne smem da dozvolim da me ponovo neko
povredi.
Umorna od previranja misli u glavi, nervozno je ustala iz kreveta,
bledog lica i tamnih podonjaka. Pogledala se u ogledalo i videla oi

Pompea

-26-
koje gore, kao u neke iparice. Oseala je napetost i mladalako
uzbuenje, koje je Martin probudio u njoj. Iz misli ju je prenulo
glasno zvrjanje telefona i duboko je uzdahnula.
- Da? - glas joj je bio udan i promukao.
- Zar sam te probudila? - upitala je majka veselo. Osam sati je i
pomislila sam da si budna. Sino si legla dosta rano!?
Da, legla sam rano, ali nisam mogla da zaspim sve do same zore,
pomislila je Rijen sa gorinom.
- Mama, ti me pijunira - pokuala je da se veselo nasmeje.
- Pobogu, dete! Uozbilji se. Sluajno sam sino videla Martina i tebe
kada te je dopratio kui - rekla je gospoa Finigen. Mogu ti rei da je
veoma fin mladi. No, da li hoe da dorukuje i kakvi su ti planovi?
- Da, mama veoma sam preplaena, ba zbog toga to je i previe fin.
Poto umirem od gladi, stiem!
- Onda pouri! Tata i ja elimo malo da budemo s tobom pre nego to
krenemo za Dablin.
- ta ete u Dablinu?
- Tata ima skuptinu, a ja moram da zavrim neke poslove pre
festivala.
- Da! Potpuno sam zaboravila na festival! Uh! Trebalo bi i ja da odem
do Dablina i da ponesem nekoliko slika kolegi Donatanu Rendalu, za
njegovu galeriju. Vidimo se! - veselo je rekla i spustila slualicu.
Pola je u kupatilo i na brzinu se istuirala, obukla beli orts, crvenu
koulju kratkih rukava i bele patike, a kosu je skupila nalama u
punu. Ispod oiju nanela je malo korektora za podonjake i istrala u
dvorite.
- Konano si stigla - rekao je otac i sklopio je jutarnje novine.
- Ma niste morali mene da ekate? Mogli ste slobodno da
dorukujete?
- Rijen! - pogledao ju je malo prekorno. Mislim da si zaboravila na
naa predivna jutra, koja smo provodili uz trpezu...

Pompea
-27-
- Da, tata u pravu si. Sve to je bilo lepo, jednostavno sam zaboravila.
Oprosti!
- Ne zameram ti! i neno je pomilovao po licu.
- Sino si rano stigla sa zabave!?
- Da, vratili smo se pre ponoi. Bili smo na roendanu Martinovog
sestria.
- Oni su veoma fina porodica. Roditelji su trenutno u poseti kod erke
u Americi. Martin je najmlae dete OGilanovih, koliko se seam.
Sve u svemu oni su porodica za primer i Martin mi se veoma dopada.
Deluje veoma zrelo - rekao je gospodin Finigen.
- Hajde, jedite - Rijen se eretski nasmejala. - Ako ovako nastavimo
nikada neete krenuti za Dablin, a o Martinu emo priati sutra rekla
je veselo.
Privuena lepim i prijatnim jutrom, izala je u batu. Vazduh je
mamio mirisom brojnog cvea, a blagi jutarnji povetarac donosio je
miris mora. Duboko je uzdahnula i zamiljeno je sela na jednu klupu.
Zagledala se u grm raznobojnog cvea.
Doruak sa roditeljima je proao u prijatnoj atmosferi. Uurbano su
otili u Dablin, a ona se prihvatila kunih poslova.
Kako je ovde sve lepo... .
Glasno je vrisnula kada je osetila vrelu Martinovu ruku na svom
ramenu.
- Ja sam. Nema ega da se boji - rekao je tiho sa osmehom na licu.
- Martine, prikrada se kao Indijanac!
- Ja sam nevidljivi ovek i dalje se smejao. Doao sam da te vidim i
da te pitam kako si?
- Pa vidi - malo je zastala - Dobro sam.
Zagledao se u njene zelene oi i svojim ispitivakim pogledom
prelazio preko njenog lica.
- Hm, ne bih rekao da si sasvim dobro.
- Zato?

Pompea

-28-
- Pa vidim da nisi dobro spavala. Pitam se da li sam razlog tvoje nesa-
nice ja ili je neto drugo.
- Martine, veoma si samouveren. Nisam mogla da spavam, bila je
vruina - tiho je rekla dok je pogled skrenula u stranu.
- Pa i ja nisam mogao da spavam. Samo razlog moje nesanice bila si
ti, a ne vruina - rukom ju je uzeo za bradu i prisilio je da ga pogleda.
- Nisam mogao da spavam zbog tvojih oiju, usana, kose... - lice mu
se pribliavalo njenom.
Rijen se naglo otrgla i ustala. Odmakla se od njega nekoliko koraka i
duboko je disala. Osetila je uzbuenje, koje se polako pelo iz stomaka
i zahvatalo itavo njeno telo.
- ta te plai Rijen? - rekao je tiho i uzeo je za ruku, a lagani drhtaji
potresali su njeno telo.
- Martine, plaim se onoga to dolazi. Moda u biti manje intere-
santna ako ti kaem. Ja ne spavam sa svakim! - otro je odgovorila.
- Ko je uopte to pominjao? - Martin je ustro odmahnuo rukom.
- Ti dobro zna na ta mislim.
- Da, dobro znam ta misli! - Mirno je odgovorio. - Naravno, palo
mi je na pamet da naa veza postane intimnija, moram da priznam. Ne
bih te izbacio, ako bih te naao u svom krevetu.
- Za ime boga, Martine! Molim te, budi ozbiljan! Ne ali se sa mnom
- Rijen je istog momenta pocrvenela kao devojurak.
- Misli da sam bio neozbiljan - uzeo je njeno lice u svoje ake i
pogledao je pravo u oi. - Rijen Finigen, ja sam veoma ozbiljan ovek
i veoma ozbiljno mislim ono to govorim. Lepo sam ti rekao da me
privlai od prvog trenutka kada sam te ugledao. eleo bih iznad
svega da vodim Ijubav s tobom i da provedemo no zajedno, ali neu
to uiniti sve dok ti to ne poeli. Nadam se da si me razumela! Zar
ne?
Ona je htela neto da mu kae, ali Martin je stavio prst na njene usne.
- Nije potrebno da mi objanjava, Rijen. Razumem te mnogo bolje

Pompea
-29-
nego to ti misli. Znam da nisi spremna za novu vezu. Tek smo se
upoznali. Moda sam ja pogreio, jer su moja oseanja preduhitrila
tvoja - rekao je i zastao malo i posle nekoliko trenutaka razmiljanja,
nastavio je. - Ne mogu da ti obeam da te neu eleti, da neu udeti
za tvojim mekim i Izazovnim usnama ili da te dotaknem, ali samo te
molim da mi veruje. To je jedino za sada to traim od tebe -
uzdahnuo je duboko, pogledao je i naglo je pustio. - Rijen, tu sam i
pokazao je rukom u pravcu luke. - Tamo me potrai, ako me bude
jo elela.
Okrenuo se i otiao niz ulicu.
Ostala je da stoji u vrtu, ukoenog pogleda, a u grudima je osetila jaku
bol i tugu, koje su joj razdirale duu. Oi su joj se napunile suzama,
okrenula se i utrala u svoju batensku kuicu.
Vrtela se po sobi. Muile su je nemo i prolost.
Mahinalno je postavila platno na tafelaj, nacedila boje na paletu i
poela da slika.
Grozniavo je nanosila boju, dok je neka nevidljiva sila vodila liniju
njenih pokreta. Ruke je brisala o koulju, orts, gde god je stigla.
Najzad, slika je bila zavrena.
Iscrpljena, bacila se na krevet i od umora i bola u telu, zaspala je tek
pred zoru.
Probudila ju je neka udna vruina.
Potpuno oamuena odvukla se do kupatila i zaueno je gledala u
svoju prljavu odeu. Pustila je jak mlaz hladne vode da joj tee po licu
i polako je dolazila k sebi. Izala je Ispod tua I sa strahom prila je
slici koju je slikala u transu.
Rairenih oiju gledala je u naslikano platno.
Iza isprekidanih Unija nazirao se njen lik izmuen, iskidan bolom i
dugogodinjom patnjom.
Blago se stresla setivi se svega.
Boe! Ova slika je proistekla iz dubine ranjene due, i u trenutku se

Pompea

-30-
uplaila onog to je videla. Hitrog pokreta zgrabila je s kreveta svoju
tanku, ipkanu spavaicu i prebacila je preko slike.
Niz lice su joj tekle suze, a u dui je oseala neko olakanje.
Nakon hladnog tua, dolo je otrenjenje i buenje iz nekog transa.
Mokre kose, umotana u pekir sela je na ivicu kreveta i gledala u
prekriveno naslikano platno, ali nije bila srena. U grudima ju je neto
pritiskalo i oseala je da joj neto nedostaje.
Naglo je ustala i iz ormara je mahinalno izvadila garderobu, na brzinu
se obukla i izletela iz kue.
*
Skoro trei, Rijen je ila uskim ulicama Golveja i kada je dola do
trga zastala je na trenutak da bi dola do daha. Podigla je pogled i u
daljini je osmotrila luku, i brodove u njoj, koji su se blago njihali uz
maestral.
Pogledom je traila Martinovu brodicu. Kada ga je ugledala, oi su joj
se zasuzile, a srce je poelo da udara ubrzano i jae. U daljini je pre-
poznala njegovu visoku i vitku figuru i tamnu kosu koja je leprala na
vetru. Ubrzala je korak i potpuno zadihana dola do ivice doka,
netremice posmatrajui Martina, kako veto slae kanape u spremite
broda.
Osetivi neije oi kako klize po njegovom telu, lagano je podigao
pogled i susreo se sa Rijeninim oima, koje su sijale kao dve eravice,
na bledom i upalom licu.
Martin se nesvesno osmehnuo i samo joj je pruio ruku koju je ona
nvesrdno prihvatila. Lagano je uskoila na brod i nala se u njegovorn
vrstom zagrljaju. Gledao je njeno lice nekoliko trenutaka i naglo je
pustio iz ruku. Hitro je otiao do komandnog mosta, pokrenuo motore,
koji su snano zabrujali, a onda su napustili luku.
Poetak dana je bio sunan. Lagani vetar je duvao sa okeana. Rijen je

Pompea
-31-
sedela oputeno na drvenoj klupi, sklupana i zagledana u more, koje
je iz minuta u minut bivalo sve uzburkanije. Penualo se, a talasi su se
svakog trenutka poveavali i bivali sve vei.
U jednom trenutku kao da se vratila u sadanjost, podigla je pogled sa
morske povrine i zadrala ga na sivim i tamnim oblacima, koji su
neverovatnom brzinom stizali sa severa. Rijen je i dalje opinjeno
sedela i posmatrala kapljice mora kako se silovito raspruju o bokove
broda. Na trenutak se uznemirila i sa strahom u oima bacila je pogled
ka Martinovom licu.
On je posve mirno stajao i svojim snanim rukama okretao toak
kormila, as levo, as desno. U svakom trenutku talasi su se
poveavali i sve je tee bilo upravljati brodom. Vetar je sve snanije
duvao i podizao vodu, koja je jako zapljuskivala palubu. Nemirno
more se u potpunosti uskomealo, a brod se propinjao i ponirao u
talase. Nekoliko snanih talasa se rasprilo o ivicu broda, a sitne
kapljice vode su pokvasile Rijen.
Zbunjena, ustala je sa svog mesta, i teturajui se ula je kod Martina
ispod komandnog mosta. Odea joj je bila vlana, a kosa mokra
prekrivena sitnim kapljicama mora poput rose.
- Evo sada ima priliku da oseti ari uzburkanog mora - pogledao ju
je na trenutak. Plai li se?
- Ne! Ali ne vidim ar u ovolikim talasima! - usiljeno se nasmeila,
dok joj je brada blago podrhtavala.
- To ti je kao kad vozi formulu jedan, ali ti to ne moe da razume -
odmahnuo je rukom i nasmejao se srdano. Vidim da ti je hladno! Sva
si mokra!?
- Da - rekla je Rijen tiho. - Nikada nisam doivela ovakvo nevreme
na moru.
- Dole, u jednoj kabini, nai e suvu odeu. Odaberi neto za sebe, a
molio bih te da meni donese neto toplo da obuem. Hladno mi je - i
rukom je protrljao svoja obnaena ramena.

Pompea

-32-
Paljivo, Rijen je silazila niz stepenice dok je Martin ostao mirno da
stoji za kormilom, a vetar je sve jae duvao i ogromni talasi su se
prelivali preko palube. Brod se propinjao i sputao, a olujni vetar je
podizao vodenu prainu, koja je bila u momentima gusta i neprovidna
kao magla.
Rijen se nala u potpalublju broda i zadivljeno je zastala. Bila je u
velikom salonu, sa malenim prozorima. Prostorija je bila uraena od
mahagoni drveta. Desno od ulaza nalazile su se klupe presvuene
bordo napa koom, poredane u polukrug sa masivnim stolom u
sredini. Levo od salona nalazila se veoma moderno opremljena
kuhinja.
Rijen je bila zadivljena sjajem drveta i mekoom klupa. Kao u transu
krenula je napred i ula u mali hodnik, odakle su se levo i desno
nalazile dve manje kabine sa po jednim leajem. Sasvim napred iz
omanjeg hola ula je u pramac broda, i nala se u spavaoj sobi.
Rijen je bila fascinirana lepotom enterijera i bila je pomalo zauena,
jer zbog svoje luksuzne opreme, brod je pre izgledao kao moderna
jahta, nego kao ribarski brodi.
Stidljivo je otvarala ormare i naposletku pronala kariranu jaknu,
izbledelu teksas koulju i jedne Martinove farmerke za sebe, a za
Martina je odabrala mornarski debeo teget demper
Nevreme se sve vie poveavalo i Rijen je s vremena na vreme gubila
ravnoteu i tlo pod nogama. S velikim naporom uspela je da se popne
uz nekoliko stepenika i da Martinu doda demper
- Pomozi mi da ga navuem, ne mogu sam. Ne smem da pustim
kormilo - rekao je tiho.
Pomogla mu je da obue demper i dok je more besnelo, a brod se
propinjao po talasima, kao deja igraka nala se u njegovom vrstom
zagrljaju. Podigla je glavu i pogledala u njegove tamne oi. Nita nije
rekla, samo je znala u tom trenutku da se ne plai. Prebacila je svoje
ruke oko njegovog struka i naslonila glavu na njegove grudi, dok su

Pompea
-33-
snane maine brujale i terale brod kroz vodenu maglu, od kie i
talasa.
Rijen nije bila svesna kada je bes oluje oslabio, a razbesneli morski
talasi su poeli da se smiruju. Nije prolo dugo, a sunce je izalo iza
surih oblaka, i more se polako umirilo.
- Sve je prolo, nadam se da se nisi uplaila.
- Kada sam sa tobom, nije me strah - rekla je tiho.
Martin se sa nevericom udaljio od nje i pogledao je udno. Samo se
blago nasmeio i stegao je jae u zagrljaj.
*
Brod je usidrio u jednoj uvali koja je u dnu samog zaliva imala plau
od belog oblutka, a u daljini se nazirao crveni krov usamljene kue.
- Ovde smo bezbedni, saekaemo da se vreme stia, pa emo da se
vratimo nazad. Mislio sam da se odvezemo do moje sestre, ali bilo me
je strah da se previe ne uplai.
- Ne! Rekla sam ti da se ne plaim. More je mirno i mogli smo da
otplovimo do Meri. Da li se tako zove tvoja najstarija sestra?
- Da, tako se zove, ali mislim da je dosta kasno, jedino ako eli
moemo da se vratimo nazad u Goivej.
- Ne, ne elim da se vraam nazad u grad, ovde je predivno samo ti si
lo domain - prekorno ga je pogledala dok joj je na licu titrao
zagonetan osmeh.
- Zato sam lo domain, drim se naeg dogovora...
- Nisam mislila o tome, ve, ovee, umirem...
- Umire za mnom?
- Ma ne - i lice joj je ozario osmeh.
- Umirem od gladi...
- Za mnom!
- Martine, uozbilji se - smejala se glasno. Gladna sam kao vuk.

Pompea

-34-
Nisam jela od jue ujutro - rekla je veselo.
- A ja jadan, kako sam zaostao. Taman sam se ponadao da umire za
mnom, a ona je samo gladna - sada je njegovo lice postalo oputeno i
mirno i krasio ga je osmeh koji je otkrio nisku belih zuba, koji se nisu
videli od brade.
- Oprosti, sada u spremiti lep i bogat obrok - okrenuo se i siao u
kuhinju.
Ona je ostala na palubi gledajui u nebo, koje se konano
razvedravalo.
- Posle moemo da izaemo na kopno da posmatra okoli. Vai!? -
doviknuo je.
- Vai!
Martin je u kuhinji uurbano pripremao obilnu veeru, a Rijen je i
dalje sedela na palubi i posmatraia mirnu vodu i okolna brda. Sivi
oblaci su se razili i lagano dnevna svetlost je jenjavala i preputala
mesto vedroj i prohladnoj noi. S mora je duvao lagani noni vetar, a
slabani talasi su se razbijali o bok elinog broda. Zvezde su prekrile
nebo, a more je svetlucalo na meseini, i prelivalo se u bezbroj zlatnih
tonova. Okolinom je vladala potpuna tiina i samo s vremena na
vreme, uo se huk sove i cvrkut ptica, koje su odlazile na poinak.
Tama je zahvatala krajolik i samo bleda meseeva svetlost se rasula
po morskoj povrini. Oarana lepotom i tiinom, Rijen je duboko
uzdahnula i setila se Martina, koji je spremao jelo. Ustala je, oslonila
se o dovratak salona i pogledala u njega, koji je zadubljeno i uurbano
pekao meso i sekao hleb.
- Da li ti je potrebna pomo? - upitala ga je pomalo odsutno.
- Potrebna mi je pomo kada sam u kuhinji - nasmeio se i podigao
ruke bespomono. Ne mogu da stignem da uradim sve. Hoe II da mi
pomogne?
- ta eli da uradim?
- Pripremi salatu, dok ja zavrim meso, skoro je peeno pokazao je

Pompea
-35-
rukom prema friideru. Mislim da ima nekoliko paradajza, krastavaca,
a moda u kutiji ima i sira. Pogledaj, snai se!
- Ne brini, snaiu se ve nekako - otvorila je friider i sa
radoznalou preturala po njegovom sadraju.
- Da li bi elela da veeramo ovde ili napolju? - Martin je prekinuo
tok njenih misli.
- Dobro je i ovde, napolju je zahladnelo i osea se vlaga - hitro je
odgovorila.
Oh! Kada bi veerali napolju, moda bih pod uticajem vina i
meseine uradila neto, to jo nisam spremna da uinim, proletelo
joj je kroz glavu.
Misli su joj bile u pravom haosu, uskomeane od lepote veeri i
Martinove pojave.
U friideru je nala bocu dobrog francuskog crnog vina i spremila je
obilnu salatu. Sto u salonu je ukrasila sveama, sela je i ekala
Martina da zavri sa peenjem mesa.
Veerali su u tiini. Rijen je bila odsutna i borila se sa svojim mislima,
a Martin je utao i nije eleo da smeta.
- Kako ti se svia hrana? - konano je Martin prekinuo tiinu.
- Da li mogu da budem iskrena?
- Samo izvoli - pogledao je i podigao obrvu, ekajui njen odgovor.
- Sve je savreno, a pojela bih i to poslednje pare mesa, samo me je
sramota - spustila je pogled i blago pocrvenela.
- Uzmi ga. Iskreno reeno, nikada nisam video neku damu da toliko
uiva u jelu - rekao je Martin smejui se.
- Eto, sada si je upoznao. Jednostavno volim da jedem.
- Samo hranu!? Ili sve ostalo to ti se nae na putu? - upitao je Martin
aljivo.
Njeno lice u momentu je poprimilo purpurnu boju i, uzbuena, samo
je spustila pogled.
- Martine, volim samo da jedem, iskljuivo hranu rekla je tiho, dok joj

Pompea

-36-
je glas blago podrhtavao.
Posle veere udruenim snagama su pospremili sudove i konano su
seli u gumeni amac i prebacili se na obalu. Martin je prvi iskoio iz
amca i paljivo ga navukao na ljunak, koji je zautao pod njihovim
nogama. Drei se za ruke, poli su u pravcu kue, koja je bila
osvetljena, samo spolja. Obili su oko kue, ali aluzine su bile
sputene i u njoj nije bilo stanara. Udaljili su se. Poli su uzanim
puteljkom da se penju ka blagom uzvienju. Martin je iao prvi, dok
ga je Rijen pratila u stopu. Peo se strmom stazom kao panter, gipka i
hitra koraka. S vremena na vreme je zastajao da bi pomagao Rijen da
pree ostatak puta.
- Gde me vodi - zadihano ga je upitala.
- Videe i nee zaaliti - neno se nasmejao.
Kada su doli na uzvienje, pruio se predivan pogled u daljinu. Preko
puta njih bilo je neko omanje ostrvo i mali gradi osvetljen, poput
novogodinje jelke. Uline svetiljke u daljini su svetlele kao hiljadu
sitnih lampica u noi. Do njih je dopirao blagi um talasa, koji su
zapljuskivali alo. Mesec je uspeo da se probije kroz oblake, a more se
iskrilo kao bezbroj sitnih svitaca. Vladao je potpuni mir. I na trenutak,
ula se tiina.
U toj tiini, Rijen je samo ula svoje srce kako ludo tue i pogledala je
u Martina krajikom oka i privuena magnetnom silom njegovih oiju
obavila mu je ruke oko vrata. Sama je potraila njegove tople i meke
usne.
Martinove usne su eljno i gladno klizile po njenim, poigravajui se s
njima i upijajui njihov topao dah. Njegovi prsti, upleli su se u njenu
dugu i svilenkastu kosu, a zatim su skliznule na njen satenski beo vrat.
Ruke su se sputale nanie i pratile vitku liniju njenog tela. Rijenino
teio je zadrhtalo i neka udna toplina je ispunila njeno bie. iz grla joj
se oteo tihi jecaj enje i svoje duge prste, zarila je u njegovu gustu
crnu kosu. Poljubac je bio sve strasniji, napetost je bila sve vea i rasla

Pompea
-37-
je iz trenutka u trenutak. Zanesenu od strasti, Martin je naglo prestao
da je ljubi i odmakao od sebe.
Rijen je zatreptala zamagljenih oiju od elje, i kao da se probudila iz
dubokog sna magija je nestala.
- Rijen... pozvao je tiho, dok je stavio svoj dlan na njeno rame.
- Ne, Martine! Oprosti! Ovo je bila ludost! - postiena je sagla glavu.
- Pobogu! O ovome sam ti govorio sve vreme! - blago je povisio ton -
Ovo je magnetna mo naih dua, koje su se na daljinu prepoznale.
Ovo je hemija, koju ne moemo da kontroliemo. Rijen, ovo je
neminovnost - malo je zastao. - Ovo nije ludost, niti prolazno
oseanje...
- Martine, ovo je samo greka - uzviknula je i otrgla se iz njegovog
zagrljaja.
- Ne, nije greka! - stegao je za ramena. Zato nee da budemo
zajedno? Opusti se. Prepusti se neka nas sudbina vodi - oi su mu
svetlele i bile su pune bola a glas dubok.
- Oseam da nam ne bi uspelo. Znam, takva sam - rekla je i okrenula
se od njega.
- Otkud zna kad nisi probala - ponovo je okrenuo k sebi i gledao
njene nemirne oi.
- Martine, budi ono to si i to voli da bude, a ja ne mogu svoj ivot
da promenim niti elim - osetila se panika u njenom glasu.
- Ko to trai od tebe, ni ja ne elim da se menjam, samo elim da
budem s tobom skoro! - viui je rekao.
- Ne i ne! Nemoj da dozvoli da poelim da se mrzimo - rekla je sada
planim glasom.
- Rijen, dozvoli da nas oseanja nose, da se volimo. Zato tako neto
lepo eli da ugui? Mislim da si suvie komplikovana da bi bila
srena - rekao je razdraljivo.
- Moda - proaputala je.
- Onda nemamo o emu vie da govorimo. Javi mi se kada bude

Pompea

-38-
znala ta eli od ivota - procedio je.
Bez neke najave Martin je poao da se sputa niz strmu zemljanu
stazu, a Rijen je nastojala da ga prati i nekoliko puta je skoro pala, ali i
pored ljutnje, Martin je uvek bio spreman da je svojim spretnim
rukama, veto u datom momentu uhvati.
Popeli su se na brod bez ijedne rei. Rijen je potiteno sedela jedno
vreme na palubi i gledala u zvezde, a Martin je sedeo na krmi i utao.
Oi su mu bile tamne i duboke, a kada je konano ustala i srela se s
njegovim pogledom osetila je laganu jezu i samo se stresla.
- Martine, gde mogu da spavam - upitala je bojaljivo.
- Moe gde hoe! - rekao je odseno i ne pogledavi je.
- Mislila sam, u kojoj kabini mogu da spavam - ona je tiho ponovila.
- Rekao sam, moe da spava gde hoe!
Rijen se okrenula, ali Martin je ispruio ruku prema njoj i zaustavio je.
- Rijen, ekaj. Da li... Da li se ti to boji mene?
Okrenula se naglo i gledala ga razmiljajui nekoliko trenutaka.
- Ne, Martine! Vie se bojim same sebe - okrenula se i utrala u
salon.
Izabrala je levu kabinu gde se nalazio jedan krevet. Otila je do
kupatila. Dok se spremala na poinak, gledala je svoje lice u ogledalu.
Videla je tamnozelene oi, koje su sijale njoj ve zaboravljenim
sjajem. Srce je tuklo kao ludo. Duboko je disala i shvatila da je Martin
u pravu. Izmeu njih se dogodila hemijska reakcija i sada tu nita vie
ne moe da se ni oduzme, ni doda.
Da, bila je zaljubljena.
Pocrvenela je jako, dok joj je grlo bilo suvo, dlanovi mokri, a prsti
hladni.
Utrala je u svoju kabinu i htela da zatvori vrata, ali zadrala je
Martinova ruka.
- Ne zakljuavaj ta vrata - rekao je tiho.
Njegove oi su u trenutku bile elino ledene i posmatrale su je

Pompea
-39-
netremice, a ona se blago stresla i okrenula naglo od njega.
- Ne, neu - bilo je sve to je rekla, pre nego to je legla u krevet.
Bez obzira na to koliko je bila umorna nije mogla odmah da zaspi.
Prevrtala se po krevetu, tonula u polusan, ali bila je svesna sve vreme
neeg neprijatnog, neeg to ju je uznemiravalo. Da li se oseala tako
zbog toga to Martin spava u susednoj kabini? Ili to su vrata bila
irom otvorena? Razmiljala je grozniavo, pokuavajui sebe da
primora da zaspi. Videla je da se u salonu svetio iskljuilo deset
minuta kasnije i tada je utonula u san, ali nakon nekog vremena
ponovo se ukljuilo svetio i Rijen se trgla iz sna. Leala je u krevetu
izvesno vreme i oslukivala napregnuto. Podigla se na laktove i ula
neke nejasne umove. Tada je ustala i obukla koulju, iznervirano je
pogledala na svoj asovnik i videla da ie dva sata posle ponoi.
Oprezno je provirila iz kabine i videla je Martina kako sedi u salonu i
glavu dri u rukama, a svojim modrim oima gleda u jednu taku.
- Martine... proaputala je tiho pre nego to je ula.
Martin je naglo ustao i priao. Bio je u izbledelim farmerkama, bos i
nag do pojasa. Njegovo bronzano telo presijavalo se na slabanoj
svetlosti i bilo je mokro od znoja. S klupe je zgrabio staru, izbledelu
kariranu koulju i obukao je.
- Sve je u redu, Rijen, samo mi je ao to sam te probudio.
- Da li se neto dogodilo?
- Ne, nita.
- Zato ne spava? - ula je potpuno u prostoriju.
Njena kosa je padala niz ramena, a velike zelene oi posmatrale su ga
upitno. Rijen je stajala ispred njega i ekala objanjenje.
- Nisam pospan - jednostavno je rekao. Vrati se u krevet, Rijen.
-Azato nisi pospan? - uporno ga je posmatrala i primetila da je
izuzetno uznemiren. Zaboga, pa ti se trese, Martine! Da Ii se osea
dobro? upitala ga je apatom.
- Da, dobro mi je rekao je mirno.

Pompea

-40-
- Ti ima groznicu!
- Ne, nemam.
- Da li pati od nesanice?
- Ne! - uzviknuo je Martin glasno. - Ne patim od nesanice!
- Dobro - pokuala je da mu se nasmei. - Bilo bi strano kada bi
provodio tako nemirne noi. Da li te mue komari?
- Molim? - lice mu je prebledelo, a oi su mu jo vie potamnele. ta
to radi? - rekao je zaueno kada je video da odlazi do friidera i
otvara ga.
- elim da te izleim - pogledala ga je i rekla neno.
Izvadila je mleko, nasula ga u lone i stavila na tednjak da se ugreje.
- Rijen - obratio se otrim i nervoznim tonom. - Ne patim od
komara. Bio sam samo uznemiren, eleo sam samo da proverim brod,
i to je sve.
- U redu je, nema potrebe da vie i da se nervira zbog toga - mirno
je nasula toplo mleko u solju. Ja sam strunjak da leim ljude od
komara.
- Da li si... da li si i ti patila od toga? - upitao je Martin zbuinjenim
glasom.
- Imala sam uasne snove u jednom periodu svog ivota. Samo tada
nikog nije bilo da mi pomogne i da bude pored mene. Hajde, popij
mleko. Ukljuiu TV.
Rijen mu je pruila mleko i pokazala na meko kono sedite da sedne.
Prila je televizoru.
- Moraemo da pronaemo neki program, koji ima neto zanimljivo
ili moda neki dobar stari i pomalo dosadan film? Opa, vidi, super!
ini mi se da je to jedan dobar film iz etrdesetih godina sa Gretom
Garbo. Ba nam takav treba. Lepo se nasloni, podigni noge i opusti se
- rekla mu je mirno i sela pored njega. - Popij mleko dok se ne
ohladi!
- Rijen... ja... - Martin je zastao kao da nije znao ta da joj kae.

Pompea
-41-
Nisam se probudio zbog komara. Cenim tvoje nastojanje da mi
pomogne, ali...
- Ne govori nita, popij mleko i gledaj film. U ovom filmu Greta
glumi vedsku kraljicu, koja se zbog ljubavi odrie prestola.
- Ona se odrie prestola zbog Ijubavi? Ve mi je bolje - pokuao je da
se naali s njom.
- Da li ti je bolje zbog mleka ili Grete Garbo?
- Mislim da mi je bolje zbog spoznaje da neko zbog Ijubavi napusti
kraljevski tron, ali tvoje prisustvo me smiruje.
- Hmmm... - podigla je obrvu i pogledala ga iskosa.
Osetio je kako mu se crto lica oputaju, a miii na grudima i rukama
su bili neto manje zategnuti.
- Zato si ti imala teke snove? - upitao je tiho.
- Prolazila sam kroz emocionalnu krizu - tiho je rekla.
- Da li je to bilo zbog Ijubavi?
- Neto slino tome.
- Da li bi ti ostavila kraljevstvo zbog Ijubavi?
- Svaka ena bi zbog prave Ijubavi ostavila kraljevstvo, u stvari,
Martine, gledaj film i nastoj da se smiri - rekla je kroz blagi smeak.
- Voleo bih da budem tvoj... - stavila mu je prst na usne i prekinula
ga usred reenice.
- Martine, gledaj film i smiri se!
Sedeli su i posmatrali film. Posle izvesnog vremena, Rijen je osetila
da su joj kapci teki i da joj se spava.
- ta misli, da li e moi da zaspi sada? - upitala ga je pospanim
glasom.
- Da, bie sve u redu - rekao je mirno.
- Onda u otii da spavam - rekla mu je, ali osetila je neku udnu
elju da ostane pored njega, jo malo.
Martinovo lice se u potpunosti opustilo i sklopio je oi. Rijen je ula
njegovo ravnomerno disanje. Pogledala ga je s mnogo topline i osetila

Pompea

-42-
da joj je sada mnogo blii, kada je znala da i on ima ljudske slabosti.
Ispruila je ruku i dotakla njegov obraz, a koa mu je bila meka i
topla. Martin se pomerio, ali se nije probudio. Pokrila ga je lagano
ebetom i ugasila TV. U polutami nazrela je njegove usne, koje je
skrivala mala brada. Polako se sagla i spustila jedan nean poljubac na
njih.
*
- Bilo je tako divno kada sam utonuo u san. ini mi se da nisam
spavao nikada tako dobro Martin se nasmeio dok je ispijao gutljaje
tople kafe.
- Da li pati esto od komara?
- Nije to komar. Ne mogu da ti objasnim ta oseam u tim trenucima,
ali... Uostalom, to nije ni bitno. Hvala to si mi pomogla.
Rijen je stajala na sredini salona naslonjena o sudoperu i posmatrala
Martina. Poelela je da sedne pored njega i sazna neto vie o
njegovim oseanjima i o njegovoj linosti, koja nije bila jednostavna.
Uinila joj se veoma sloenom. Ni sama nije znala zato, ali poelela
je da mu pomogne i da ga utei.
Posle doruka, plovili su do luke Golvej. More je bilo mirno, a sunce
se probijalo kroz tanane oblake. Nigde ni traga od one jueranje
oluje. U daljini se nazirao zvonik Golvejske katedrale, koja se nalazila
u samom centru grada.
Ulice su bile pune ljudi. Grad se odavno probudio, a u luci su se
nalazili ukotvljeni ribarski brodici, koji su se rano tog jutra pre
svitanja vratili iz ribolova. Ribari su nosili prepune kasete ulovljene
ribe, a na obali su ih ekali mali brzi kamioni hladnjae, koje su
odnosile jutarnji ulov u najblie restorane ili fabrike na dalju preradu.
- Voleo bih da svaki put pre nego to zaspim, osetim tvoje usne na
svojima - zagonetno se smekao Martin, dok ju je pratio do kue.

Pompea
-43-
Prstima je preao po ivici njene brade, pratio liniju njenih punih usana,
i spustio nean poljubac na njih. Duboko je uzdahnuo, okrenuo se i
otiao.
Rijen i Martin su sledeih dana sve vie bili zajedno. Sudbinski
privueni jedno drugome, oni su se nali u nekom zaaranom krugu, iz
kojeg je ona povremeno, ali bezuspeno elela da izae, dok je on
nastojao da krug oko nje potpuno zatvori.
Martin je esto nestajao na nekoliko dana, ali ona ga nikada nije pitala
gde je bio. Dolazio je kod Rijen i odlazio od nje u razna doba dana i
noi. Primala ga je u svoj svet, ali ipak to nije bilo do kraja i otvoreno
za njega. Nije se krila u nonoj tiini kao prvi put, krila se iza svojih
zidina, koje je podigla oko sebe.
Dani su prolazili, a Martin je sve vie eznuo da vodi Ijubav s njom,
ali znao je da mora da se uzdri, bar jo neko vreme. Disciplinovao je
svoje ruke, svoje rei, svoje ponaanje.
Sanjao je o njoj u snu i na javi. Katkad ne bi mogao da se koncentrie.
Posmatrao je njene ruke i eleo da ih oseti na sebi, gledao je kako se
smeje i udeo je svakodnevno za njenim toplim usnama. enjivo i
gladno, posmatrao je njeno telo i arko ga eleo uz svoje. Bila je to
vrsta muenja. Biti s njom, a ne imati je!? Sluati njen glas, njen
smeh...
Za sve to, bila je potrebna ogromna samokontrola. Svaki njihov dodir
u njemu je izazivao pravu erupciju oseanja, a u glavi mu je uvek
zvonilo na uzbunu. Njegova odluka da je pusti i da joj da slobodu da
bira i da ona bude prva, koja e prii njemu i moliti za dodir, poljubac
i milovanja, bivala je sve tea.

*
Dani festivala i svetkovine u Dablinu su se u potpunosti pribliili.

Pompea

-44-
Rijen je uurbano pripremala slike, koje e izloiti u galeriji i
dovravala nekoliko svojih radova. Radila je previe, nekako
grozniavo, ali kada bi Martin naiao uvek je pronalazila vremena za
njega i uivala u njegovoj prii i drutvu.
Ponekad se Martin pitao, da li je ona svesna toga da joj je on bio
vaniji od slikanja. Trudio se da ne bude toliko sebian i da
zloupotrebljava njeno vreme. ili su zajedno u Dablin da pogledaju
galeriju u kojoj je trebalo da bude otvorena Rijenina izloba. Bila je to
mala galerija u centru grada u pomalo zabaenoj ulici, gde su
uglavnom bile galerije. Pogledavi okolo Martin je bio otvoren i dosta
kritian.
- Prostor je i suvie mali - rekao je kada su stigli u galeriju Donatana
Rendala.
- Mala!? Pobogu, Martine, pa koliko ja to imam slika? Pola mi je
ostalo u Londonu kod biveg mua, a... - rekla je gnevno.
- Ne ljuti se, ali mislim da ima dovoljno radova da ovaj prostor ne
moe da ih primi. Tvoje slike i talenat nee moi da dou do izraaja.
Tvojim slikama treba prostor, bolje rei irina - i znaajno ju je
pogledao.
- Pa... meni je dovoljan - dobro je razumela dvosmislenost njegovih
rei, ali durila se kao malo dete.
- Kako bi bilo da probamo kod Vendersa. Njegova galerija bi ti u pot-
punosti odgovarala.
- Kako!? Svi prostori su ve odavno zakupljeni - rekla je alosno.
- Ne, nisu - mirno je rekao. Bio sam kod Nika Vendersa i za svaku
sigurnost rezervisao sam njegovu galeriju - mirno je rekao Martin.
- Ne mogu da verujem! - glasno je uskliknula i spontano ga zagrlila i
poljubila.
Martinove ruke su se sklopile oko njenog tela i nastavio je da je neno
i eljno ljubi. Prolaznici su ih sa uenjem gledali, ali ona naglo se
trgla i odvojila od njega. Posmatrala ga je svojim tamnim oima od

Pompea
-45-
strasti i pocrvenevi samo se naglo okrenula.
- Ti si kao zver, Martine! Samo vreba priliku - rekla je tiho.
Martin je svoje iznenaenje prikrio osmehom. - Zato se smeje?
uzviknula je glasno i jo jae pocrvenela od besa.
- Mislio sam da se savreno prikrivam, da se odlino kontroliem,
mada sam blizu eksplozije, jer te toliko elim.
Svojom rukom preao je lagano preko njene kose i jednim prstom pra-
tio liniju njene brade i usana. Zadrao se na donjoj usni i neno
palcem preao preko nje, a Rijen je lagano zadrhtala i osetila
neverovatnu elju i magnetsku snagu privlanosti. Podigao je rukom
njenu bradu i zagledao se pravo u njene oi.
- Tako si lepa. Dopusti da te gledam.
Ona je zatvorila oi i klimnula glavom. Naglo joj se telo ukoilo, a oi
su se napunile suzama.
- Oh, Ijubavi! ta ti je uradio?
- Nita - odgovorila je i pogledala ga uplaeno.
- Reci mi! - Otvori se privukao je u zagrljaj i tople poljupce sputao
po kosi.
Seli su na oblinju klupu, koja se nalazila na glavnom trgu. Okolo su
se uzdizale katedrale iz esnaestog veka. Grad je bio svearski
ukraen, a trg je bio prepun radoznalih ljudi i turista, koji su sa
velikom panjom sluali i gledali u kolonu mladia, koja je uigranim
korakom marirala dok se iz njihovih ruku razlivala predivna i tanana
muzika instrumenata. Mladii su na glavama imali zelene berete,
kratke sakoe zelene boje od debele oje, ukraene zlatnim dugmiima
i gajtanima.
Rijen je utala i duboko je uzdahnula.
- Kada sam se udala za Fentona Vilboroua, jo na poetku nije ilo
kako treba, a kako je na brak odmicao, shvatila sam da je sve bilo

Pompea

-46-

Greka - zastala je i duboko uzdahnula. - Oenio se samnom mnome
iz opklade! To mi je rekao jednom, kada je bio isuvie pijan. Nije me
voleo, bila sam samo hir njegove sujetne due - osetila je gorinu u
ustima, dok su joj se krupne suze slivale niz lice. - Ako neto nije bilo
dobro, krivio bi mene. Jednostavno, ja sam bila glavni krivac za
njegove loe skulpture i nedostatak inspiracije. Ponekad je bio nasilan
i brutalan i plaila sam ga se. Maltretiranje... - glas joj je preao u
apat.
- Podlac - rekao je Martin besno.
- Prolo je sve, ali jo uvek ujem kako lupa po vratima moga stana i
preti. Znala sam da provodim besane noi u strahu da e provaliti
vrata, i kao razjarena zver da e uleti i da me... - duboko je uzdahnula
dok su iz grla izieteli bolni jecaji. Pretio mi je preko telefona,
presretao me na ulici, pratio me u stopu blagi drhtaji su proli njenim
telom. Nasmeila se tuno. Sada bih ja morala da popijem olju toplog
mleka, jer sve ovo to sam ti ispriala za mene je jedan komar.
Martin ju je neno zagrlio i poljubio u vlaan obraz.
- Ne plai, nije vredan nijedne tvoje suze - rekao je neno, i podigao
je s klupe. Svojim dlanom je obrisao njene suze.
Neno je svojim dodirnuo njene meke i ustreptale usne, i stegao je
jako u zagrljaj.
- Sada samo treba da misli na izlobu. Videe, sve e biti kako
treba.

Dan pred izlobu Rijen je bila uasno nervozna. Neprestano je
premetala stvari po kui i na kraju, je sila u batu i besciljno etala.
Neki unutranji nemir, nije joj davao mira. Oiala je nekoliko tuja, ali
ni tada nije nala mir. Martin je zatekao u kratkom ortsu, kako isti
ribnjak od sitnog opalog lia i nabujale trave.
Pogledavi ga, ona je shvatila da je upravo on uzrok njenoj nervozi i

Pompea
-47-
uljez, koji se kao crv uunjao u njen branjeni bedem samoe. Pogledao
je i priao joj bez rei, odigao je od zemlje i poneo u batensku kuicu.
Spustio je na veliki otoman, koji se nalazio ispod prozora.
Leala je jo nesvesna onog to joj se dogaa, ali ipak s nekom
slutnjom u pogledu.
Martin je skinuo svoju koulju i pustio je da padne na pod. Skinuo je
sve sa sebe.
Rijen ga je nemo posmatrala i povremeno je zatvarala oi. Zatim je
doao kod nje, dotakao je njene usne svojim. Poljubio je jedno oko, pa
drugo, a onda, dotakao usnama vrh njenog nosa.
Njeno lice je poprimilo rumenu boju, a oi su bile tamne i duboke.
Vrhom jezika dodirnuo je njene meke i tople usne polako ih ispitujui.
Uivao je u njenom predavanju. Dok je nastavio da je ljubi, sasvim
polako je legao preko nje. Leali su priljubljeni jedno uz drugo.
Bokovi su se dodirivali dok im je telom strujala ista elja. Martinovo
telo, bilo je vrsto i toplo, a njeno meko, sagoreio od elje, topei se u
njegovom zagrljaju. vrsto ga je zagrlila oko vrata i zarila duge prste
u njegovu gustu kosu.
Vreme kao da je stalo. Svet vie nije postojao.
Martinove ruke su pratile liniju Rijeninog tela i ona se nesvesno izvi-
jala prema njemu. Polako je skinuo i poslednji deli njene garderobe i
pred njim se zabelasala njena meka i satenski glatka put. Grudi su bile
vrste i od strasti nabrekle. Kada ih je Martin lagano dodirnuo, blagi
trzaji su potresli itavo njeno telo, a iz grla joj se oteo enjivi uzdah.
Mekim usnama polako je preao preko njenih grudi i sputao se sve
vie ka njenom zategnutom stomaku. Zgrila se od strasti, a onda se
ponovo opustila, predajui se daljem uivanju. Zagrlila ga je strasnije i
grevito potraila njegove tople usne.
- Boe, koliko te volim - mrmljao je promuklo Martin.
Telo joj je gorelo od enje.
Rijen je milovala njegove bokove i privlaila ga k sebi. Ruke su se

Pompea

-48-
kretale nekontrolisano i poudno, palei jo vie razbuktalu strast.
Drhtala je nemona da dalje potiskuje i sputava neobuzdanu potrebu
koju je oseala. Padala je sve dublje u ponor iz kojeg nije bilo
povratka.
- Oh, Martine - jeknula je eljno.
Uzavrela tela su skoro bila spojena, njihali su se u ritmu zaneseni, a
enjiv uzdah preleteo je preko njenih mekih i poudnih usana. Vie
nije mogla da eka. Zahvatilo ju je ludo nestrpljenje.
- Martine - izgovorila je njegovo ime poput vapaja. Molim te, pomozi
mi jedva je rekla Rijen, zamagljenog pogleda od strasti, dok su njene
rei izazvale u njegovoj glavi bujicu jo vee elje.
Nastavio je da je miluje, oseajuii kako se ona sve vie gubi, a onda
ga je zgrabila i izvila se ka njemu isputajui krik enje.
Rijen ga je doekala eljno. Upio se u toplinu njenog tela i svet je nes-
tao. Nastala je tama i bili su izgubljeni u svetu beskrajnih ulnih
zadovoljstava.
*
Martin je leao pored Rijen i polako se vraao u stvarnost.
Oseao se divno!
Velianstveno!
Neizmerno zadovoljstvo se videlo na njegovom licu. Stavio je ruku na
njen ravan stomak i toplo i neno je pogledao. Njeno lice bilo je
blistavo i mirno. Kao da je pronala spokojstvo i mir. Pogledala ga je
jo uvek svojim zamagljenim oima i zagnjurila glavu u njegove
grudi.

Pompea
-49-
- Hej, hej pa nisi dete da bi se stidela - glasno se nasmejao i pogledao
je u oi.
Rijen je utala i samo ga gledala. S poda, paljivo je podigla svoju
koulju i pokrila se njome, a on je bez rei skinuo.
- ta to radi? - upitao je zaueno.
- Onako. Moda eli da se pokrijem?
- Zato? - zabezeknuto je pogledao.
- Pa moj bivi mu je uvek traio da se pokrijem.
Martin je na pomen Fentonovog imena pobledeo i osetio neverovatan
gnev. Brzo se meutim, savladao. - Jadna budala - podigao se na lakat
i zagledao se u njeno lice. Besneo je zbog nedostataka inspiracije, a
inspiracija ma je bila tu pred samim nosem, ali ta se tu moe kada je
neko slep.
Rijen je stidljivo podigla ruku, pomilovala ga po licu i zagledala se u
njega.
- Ja nikada nisam nita tako snano osetila. Bila sam potpuno van
sebe.
Martin je proistio grlo i zagledao se u njene sjajne oi,
- Uh... moramo to ponoviti, i to odmah i poljubio je u vrat.
Nastavio je da je miluje, znalaki, polako, a ona je osetila kako se
ponovo budi luda elja u njoj.
- Martine, ja tek sada sve otkrivam - rekla je posve tiho.
- Boe, ta je to on uinio od tebe - neno je zagrlio i privio jo blie.
- Moda sam jednostavno bila... rekla je tiho.
- Frigidna! Ti! Nikad! Ili si frigidna ili nisi - uzviknuo je glasno. -
On je bio samo veliki samoivac - Ijutito je rekao Martin. - Ostani
tako, elim da te gledam. Mmmm, poslednjeg ega se seam bilo je da
si me molila da ti pomognem - poljubio je u rame. Zato smatram da si
prihvatila moje udvaranje - nasmejao se glasno. Uvek sam pomagao
damama u nevolji. Spreman sam da ti pomaem i dalje, ako treba -
pogledao je eretski. Samo, treba malo da poradi i da privue moju

Pompea

-50-
panju. ta misli o tome?
- Sada... Odmah?
~ Draga, mogu da se kladim tako e biti itave noi.
-Ali...
- Nema, ali. Bio sam dovoljno strpljiv - proaputao je muklo. - elim
te, Rijen, samo kad bi znala koliko. Jadni Fenton. Ne zna ta je
propustio.
- Ja sam... ja sam bila hladna, nisam sigurna da je to samo njegova
greka,
- Boe, Rijen. On je jedna neznalica - rekao je skoro srdito.
- Bila sam neuredna i neljubazna, ak veoma loa domaica - priznala
je stidljivo.
- Gospode, pa on se nije oenio kunom pomonicom. Gradila si kari-
jeru, trebalo je da te podri u tome - zastao je. - Ali oigledno, eleo
je samo da ima istovremeno kuvaricu i kunu pomonicu. ena mu
nije bila potrebna.
- Mora da shvati, ja sam bila ena Fentona Vilboroua. Morala sam
da budem u lanstvu svih moguih dobrovoljnih odbora. Trala sam
od jednog do drugog ruka, sedela sam sa ljudima, koji su bili skoro
duplo stariji od mene, a tada sam imala oko dvadeset i dve godine.
Skoro sam pokuala da se setim nekog razgovora, ali to su bile samo
prazne i ljubazne prie. Ni dan-danas ne mogu da se setim o emu
smo sve priali. Sastanci, rukovi i opte ludilo... kokteli veere, face i
velika imena. To je bio moj posao,
- Da li je smatrao da ti je potrebna pomo!? Ne mogu da verujem da
je sve sam uradio u ivotu?
- Rano je ostao bez roditelja i sam se probijao kroz ivot. Uvek je
govorio da je sve postigao u ivotu svojim samostalnim radom -
priala je dok joj se u glasu oseala doza potovanja. Uvek je bio
ambiciozan, a kada smo se venali bio je petnaest godina stariji od
mene. U poetku tolika razlika u godinama nije mi nimalo smetala, ali

Pompea
-51-
to je vreme vie odmicalo, dolazilo je do sukoba miljenja, a jaz je
svakim danom bivao sve vei. Znao je da kae da ovek samo
samostalnim radom moe da postigne mnogo.
Vidim, on je sve postigao sopstvenim radom! - gorko se nasmejao.
- Da, Rijen, ne budi luda. Da je morao sve sam da obavlja, to to si mi
nabrojala, ne bi imao vremena ni da spava, a kamo li da postane
poznati vajar. Samo nemoj da ga pravda - Martin je povisio ton.
- Samo nemoj da vie - rekla je tiho.
- Oprosti, ali to je u ovom trenutku bilo jae od mene - uzeo ju je u
naruje i neno je poljubio. Sve to elim od tebe jeste da podelim
ovaj krevet sa tobom i pare hleba da ne bismo umrli od gladi rekao je
tiho, dok su mu oi sijale posebnim sjajem.
- Ne dolazi u obzir rekla je kroz blagi smeak.
- Hou da se venamo.
- Ne. Moram ostati samo svoja.
- Uzgred i moj - a jae je stegao u zagrljaj.
- Nisam tvoja...
- Draga moja, sada emo to odmah da proverimol Da li si spremna? -
Njegove ruke su lagano klizile niz njeno glatko telo i poele da bude u
njoj vatru, koja je sve vie rasla i poput eksplozije se razlivala itavim
telom. Tokom noi, tu vatru je Martin gasio i ponovo palio, i po ko
zna koji put su se vraali u stvarnost.
- Volim te, Rijen. Udaj se za mene
- tiho je proaputao.
Rijen je dugo utala, a onda je polako odmahnula glavom. Martin je
dugo posmatrao njeno lepo izvajano lice.
- Da li si dobro? - upitao ju je tiho.
Zatvorila je kapke i na usnanna joj se pojavio lagani osmeh.
- Da li eli da odem? - promuklim glasom je rekao.
Rijen se namrtila, otvorila svoje krupne zelene oi i pogledala ga.
-Ne!

Pompea

-52-
- Pa ta e uraditi sa mnom?
- Hm! Da razmislim. Pa jednostavno u te iskoristiti.
- Rijen, ti si u stvari jedna obina varalica! Samo misli na sebe! ta
e biti sa mnom? Misli da u dopustiti da budem tvoj seksualni
objekat?
- Zar nisi?
- Da, jesam, ali elim mnogo vie, Udae se za mene?
Poela je glasno da se smeje i neno ga obgrlila oko vrata.
- Za sada se zadovolji samo time to elim da ti budem ljubavnica.
- Samo to?
- Samo to! Za sada samo to mogu da ti pruim. Uzmi ili ostavi rekla je
tiho. Moram da imam svoju slobodu,
- imae je! Nisam udovite! Niko ti je nee uskratiti!
- Vidi, ali ti eli da ti ja pripadam.
- Rijen, pa i ja tebi bih pripadao - rekao je neno. imam svoj brod i
posao, a ti bi se bavila onim to najvie voli, a to je slikarstvo. Bilo bi
teta da zapostavi svoj talenat i ne bih dozvolio da bude zatvorena u
svoju kulu samoe.
- Ja volim svoju kulu. To je ivot kakav volim - rekla je tiho.
- Mora da bude meu ljudima i da im veruje.
- Ja sam bila savreno zadovoljna svojim ivotom, ali ti si upao u
njega. Neplanirano, naravno. Pristala sam da bude deo tog ivota, ali
nemoj da trai vie i da ide dalje.
- Rijen, to dalje je za itav ivot!
- Martine, imala sam jednom ve to. Vie ga ne elim. Ovako mi je
dobro i oseam se sigurno.
- Za ime sveta! Napravio je od tebe...
- Operisao me je od braka. To mi je uradio!
- Mislim da ti je uradio mnogo vie.
- Martine, shvati jedno. On mi nikada nije pruio ono to si mi ti
noas pruio. To je bilo velianstveno, nezaboravno. Hvala ti.

Pompea
-53-
- Rijen, ne zahvaljuj mi, to je bilo uzajamno. Dali smo jedno drugom
mnogo vie od zadovoljstva. Bila je to Ijubav.
- ta e biti kad Ijubav proe...
- Zato bi Ijubav prola? Ljubav se uzajamno gaji, neguje. Znam, ti
strepi zbog mojih godina?
- Pomalo - rekla je tiho i pogledala ga u oi.
- Jesam mlai od tebe, ak mnogo mlai od tvog biveg mua, ali
mislim da u meni ima mnogo vie zrelostinego to e Fenton ikada
imati. Ali... - zastao je u momentu dok su mu oi sevale besno.
Uhvatio je obema rukama njeno lice i okrenuo ga k sebi, gledao je
pravo u oi i nastavio. - Ja sam strpljiv i mogu da ekam. Nigde ne
urim - mirno je rekao. Kao to sam ekao da poeli da se naa tela
spoje, tako e poeleti da se i nai ivoti ujedine.
- Martine, tvoja oekivanja nisu realna.
- Moda, videemo - rekao je Martin i uzeo je u naruje. Reci, gde je
soba za spavanje, sav sam se ukoio.
Rijen se glasno smejala dok ju je Martin nosio do njene sobe.
- Nemoj, Martine, neuredna je - rekla je smejui se.
- Ba me briga. Treba mi samo krevet.
Kada je spustio na krevet, federi su zakripali pod njihovom teinom,
a ona se glasno smejala, dok je on seo na ivicu kreveta i gledao je
svojim modrim oima.
- Mogu li da ostanem noas prestao je da se smeje i rekao, veoma
ozbiljnog lica.
- Volela bih pogledala ga je i dalje joj je titrao osmeh na licu. Kada
budem prala posteljinu, zvau te.
- Nema problema. Meni aravi nisu ni potrebni nagnuo se nad nju i
svojim usnama dotakao njene meke i izazovne usne.
- To samo dokazuje da si u poetku veoma savitljiv... - rekla je
veoma ozbiljno, dok joj je glas zahvatala strast.
- Ne, to dokazuje da te volim i da mi druge i sporedne stvari nisu

Pompea

-54-
vane. Vana si mi ti! Samo ti! - gledao je dok mu je pogled lagano
poprimao koprenu strasti.
Njegove ruke i usne su klizile po njenom telu i svaka uspavana elija
se ponovo polako budila. U vrtlogu strasti pronalazili su jedno drugo i
gladno i edno, gasili su vatru, koja je zahvatila njihova uzavrela tela.
Uzimali su i davali dok skrhani umorom nisu klonuli i nali tako
eljen mir, jedno drugom u naruju. U toku noi budili bi se i otkrivali
jedno drugo, osmehivali se i ljubili, pa ponovo tonuli u san.
Jutarnji sunevi zraci su pali na njihova usnula lica i oni su se istovre-
meno probudili.
- Lepo je probuditi se uz tebe - rekao je Martin, dok je rukom
sklanjao pramenove kose s njenog pospanog lica.
- I meni se dopada, ali znaj da neemo iveti zajedno - rekla je tiho.
- Opet ti! - nasmejao se. Nisam traio da ivimo zajedno! Moda
ponekad. Kada nou bude hladno, valjda me nee izbaciti da se po
kii i vetru vraam kui.
- Videemo! Sve zavisi od tebe kakvim se bude pokazao! Ako ne
bude dobar - vrisnula je od smeha, kada je Martin celom svojom
teinom legao preko nje. - Martine! Danas je otvaranje izlobe -
rekla je panino, izmigoljila se ispod njegovog tela i uletela u
kupatilo.
Martin je utrao za njom, pre nego to je ona uspela da zatvori vrata
za sobom. Stajali su pripijeni jedno uz drugo dok se topli mlaz vode
slivao niz njihova tela.
- Oh koliko te elim - rekao je tiho dok joj je svojom rukom prelazio
preko meke i tople koe. Rijen, ne pamtim kad mi je bilo ovako lepo -
rekao je tiho i gledao je nekoliko trenutaka bez rei. Bilo bi dobro da
pouri - rekao je promuklim glasom.
Izaao je ispod tua, uzeo veliki crveni pekir i povrno se obrisao.
Obmotao ga je oko kukova i uao u sobu. Seo je na krevet i tek tada
na tafelaju je primetio naslikano platno pokrivena ipkanom

Pompea
-55-
spavaicom.
Polako je razotkrio sliku i iznenaeno je ustuknuo.
Stajao je pred naslikanim platnom i posmatrao svaki detalj na njemu.
U jednom trenutku je duboko uzdahnuo.
Nikad jo nije video sliku iz koje snano izbija bol i patnja.
Lice mlade ene je bilo umorno i bezlino, a na ramenu je leala jaka i
vrsta muka ruka.
Martin je uzbueno seo na krevet, bio je potresen. U trenutku je osetio
Rijenine nene ruke kako ga grle oko vrata.
Sedeli su zagrljreni i gledali u sliku.
Rijen se podigla na krevet i zagrlila Martinov snaan vrat.
- Martine, osnovno pravilo je da ne pretura po tuim stvarima, a
posebno ako si u toj kui samo gost - rekla je veoma tiho, sa blagim
smekom.
- Ovo si ti? - upitao je, dok mu je bolan izraz preleteo preko lica. A
ovo sam ja - pokazao je ruku.
- Da li eli da me zatiti?
- Uvek - pogledao je svojim modrim oima.
- Od ega? tiho je upitala.
- Od... - poeo je, a zatim je paljivo pogledao i osmehnuo se. Od
tebe same.
*
Bila je veoma nervozna i zabrinuta pred otvaranje izlobe. Stajala je u
blizini vrata i ekala dolazak prvih gostiju. Razmiljajui tog
popodneva ta da obue, za otvaranje izlobe, Rijen je odluila da na
posetioce ostavi to bolji utisak. Obukla je dugu bordo plianu suknju,
koja se na svetlosti reflektora presijavala, a uska crna i ipkana majica
sa rol kragnom, isticala je svu lepotu njenog tena i zelenih oiju.
Suknja je bila uska i imala je visoki lic s leve strane, koji se otvarao

Pompea

-56-
pri svakom pokretu gde su se isticala njena lepa kolena. Obula je crne
cipele koje su imale visoku tiklu, a kosu je pustila da pada u sitnim
kovrdama niz lea. Na ui je stavila srebrne naunice sa kamenom
boje rubina i isti dugi lanac. Lice je naminkala neto jaom
veernjom minkom. Bila je zadovoljna svojim izgledom.
Kada se pogledala ponovo u ogledalo, videla je enu sjajnih i zado-
voljnih oiju. Pomislila je na predhodnu no i blaga i slatka elja je
prostrujala njenim telom. Srce je poelo jae da lupa, a ona je samo
duboko uzdahnula.
Martin je izgledao veoma elegantno i nesvakidanje. Odelo je bilo
tamnosivkaste boje i na svetlosti se presijavalo. Sako je bio dueg
kroja sa dva reda dugmadi, a reveri su bili oivieni satenskom trakom.
Koulja je bila svetlija od sakoa, i jo vie je isticala njegov taman ten.
Pantalone su bile tamne i veoma modernog kroja. Martin je nosio
odelo sa takvom lakoom, kao da se rodio u njemu. Na nogama je
imao cipele po poslednjoj modi.
Stajao je sa strane i paljivo posmatrao zvanice. Posetioci su se divili i
zaista cenili ono to je Rijen radila. Paljivo su razgledali slike, a
skoro polovina slika bila je prodata za prvih sat vremena. Mnogi su se
raspitivali za njene ranije radove, a neki su odluili da saekaju njen
novi ciklus. Martin je bio zadovoljan.
Negde pred samo zatvaranje izlobe, iznenada u galeriju je uao
Fenton Vilborou sa nekolicinom nepoznatih ljudi.
Rijen je bez rei buljila u njega i poela da se trese, a kolena su joj
blago podrhtavala i teko je disala. Martin je bio pored nje i zatitniki
je obgrlio oko struka, privukao blie k sebi, dajui na znanje da je uz
nju. Stajao je pored nje i sevao svojim modro-plavim oima. Nastala
je neka neprijatna tiina.
Fenton je priao i poljubio je u obraz, ne obazirui se na Martinovo
prisustvo.
- Mala, mogu ti rei da nisi loa, ali ti ume mnogo bolje - svojim

Pompea
-57-
svetloplavim oima odmerio ju je drsko od glave do pete.
Blago se stresla i zanemela je.
To je tako liilo na njega. Uvek je negirao svako dobro u njoj, a
posebno njen slikarski talenat.
- Mladiu - zajedljivo je pogledao u Martina, dok mu se podnadulo
lice od alkohola iskrivilo u cinian osmeh.
- Vidim da se muva oko moje ene. Da nije malo matora za tebe? A
ti mi lii na malu nezrelu devojicu sa konjskim repom - glasno je
rekao dok je edno ispijao ampanjac.
Martin se blago odvojio od Rijen i svojim elinim prstima stegao
Fentonovu miicu, ije su oi svetlucale, a obrazi bili sve crveniji.
- Rijen je vaa biva ena i drago mi je da sam vas konano upoznao,
gospodine Vilborou. Znam da ste poznati vajar, ali meni se ini da ste
ipak podlac i nitavilo - stisak oko Fentonove ruke, Martin je pojaao.
Molio bih vas da ispijete pie do kraja i polako napustite galeriju, ali
to je mogue tie - rekao je stisnutih zuba.
Fenton je pogledao u Martinovo bezizraajno lice i usne nemono
iskrivio u osmeh. Uspeo je da otrgne ruku iz Martinovog elinog
stiska i bez rei izvetaenog osmeha konano se udaljio od njih.
Kad je prolazio pored gostiju oko njega je nastao amor. Nastavio je
polako da razgledao slike, glasno se srnejui sa drutvom. Neto je
tiho komentarisao, to na svu sreu nije dopiralo do Rijen i najzad su
otili bez pozdrava. Martin je primetio kako je Rijen vidno odahnula.
- Da Ii je sve u redu? - upitao je neno grlei njena drhtava ramena.
- Jeste - pogledala ga je pravo u oi. Pitam se kako je samo saznao -
rekla je sasvim tiho.
- Moda je sluajno nabasao.
- Moda.
Martin je samo klimnuo glavom i nastavio da miluje njena uzdrhtala
ramena.
- Oseam da je izloba uspela i jedva ekam prve kritike preko lica

Pompea

-58-
mu je preao smeak, menjajui temu.
-I ja - rekla je Rijen neto vedrijeg tona.
- Sutra idemo kod Meri - zagrlio je apuui joj na uvo. Fani oekuje
bebu, pa idemo svi da je iznenadimo.
- Divno! rekla je veselo.
Neno ga poljubila. Kada je podigla pogled, srela se sa njegovim
tamnoplavim oima, koje su u momentu postale crne i duboke kao
more. Skrenula je pogled u stranu i lice proarano crvenilom. U
trenutku srela se sa majinim i oevim pogledom, punim odobravanja.
Gosti su se polako razilazili i amor je utihnuo. Rijen se umorno
spustila u udobno sedite Martinovog dvoseda i osetila je jaku bol u
svakom miiu. U momentu je imala oseaj da joj je svaka koska bila
smrvljena. Lagano je zevnula, naslonila glavu na kono sedite i tog
trenutka jedina misao bio je krevet.
im je stigla kui, poela je da se skida i poput meseara ne palei
svetio napipala je krevet. Sa olakanjem se spustila na meke jastuke i
pokrila se toplim pokrivaem. Svaki nerv joj je podrhtavao od
napetosti. U trenutku se sklupala. ula je Martina kako se svlai,
zatim je doao i brzo legao pored nje. Obgrlio je njeno hladno i
drhtavo telo koje je privukao blie k sebi. Martin ju je samo neno
drao uz sebe, milujui je kao da je dete.
- Volim te - rekao je tiho. Zapamti to!
- Martine, hvala ti na svemu. Vidim da nisam vie tako jaka.
- Ljubavi, zato ima mene. Nita vie ne mora sama. Tu sam ja.
Rijen se sklupala pored Martina i zaspala mirnim snom deteta,
mislei o tim njegovim reima. On ipak dugo nije mogao da zaspi, a
kada je zaspao, bio je svestan svakog njenog uzdaha i pokreta.

Pompea
-59-
Jutro je bilo sunano i pomalo prohladno. Sunce na horizontu s
mukom se probijalo kroz jutarnju izmaglicu.
Martinov brod je isplovio negde oko osam asova izjutra.
Samouvereno je stajao za komandnim mostom i vrstom rukom
upravljao kormilom, dok je pored njega na visokoj stolici sedeo on i
s pogledom odraslog oveka, gledao u morsko plavetnilo. Fani i njen
mu, sedeli su na pramcu, dok je Rijen sedela na krmi i zamiljenog
lica gledala u more. Naslonila se i lice prepustila slabanim sunevim
zracima da je miluju.
lako je neki unutranji glas govorio Fani da se ne mea u line stvari
izmeu Martina i Rijen, nije mogla a da ne pokua neto da uradi. Dok
je biia mala, Martin je bio za nju idol mladia a kasnije i mukarca.
Volela ga je neizmerno. Rijen je poznavala veoma kratko, ali dopala
joj se odmah.
- Rijen, elim da ti kaem dve stvari: uvek moe da se osloni na
mene i ako eli s nekim da razgovara imae u meni uvek strpljivog
sagovornika - pogledala je u Rijenino zabrinuto lice.
- Hvala, Fani - rekla je Rijen mirno, Vidim da mnogo voli Martina
- rekla je tiho.
- Da, mnogo ga volim i elela bih da ga vidim srenog - najednom
oi su joj blesnule.
- Mislim da je srean - bacila je Rijen brz pogled prema komandnom
mostu, gde se nalazio Martin,
- Srean!? Nije u potpunosti. Veruj mi, poznajem ga veoma dobro -
rekla je Fani.
Rijen ju je pogledala i oi su joj potamnele. Pogledala je u daljinu i
videla kako se pribliavaju ostrvu Aran.
- Fani, vie od ovoga ne mogu da mu pruim - pogledala je u Fanino
mimo lice i tiho je rekla slomljenog glasa.
Fani je uutala, sela blie Rijen i neno je zagrlila.
- Rijen, uini ga srenim, poslednjih dve godine Martin je mnogo

Pompea

-60-
propatio - rekla je skoro apatom.
Pribliili su se obali i Martin je paljivo pristao. Vili je prvi iskoio s
broda i privezao ga za obalu.
Meri je bila veoma obradovana kada ih je videla sve na okupu. Lice
joj je bilo ozareno, a u oima se videla srea. Uurbano je radila po
kui, spremajui ruak dobrodolice. Fani je pomagala sestri, dok su
mukarci spremali vatru za rotilj u prostranom dvoritu iza velike
dvospratne kamene kue.
Meri je imala dve predivne devojice plavih oiju i veoma svetle kose.
Liile su jedna na drugu u toj meri kao da su bliznakinje, iako to nisu
bile.
on, jedini deak u porodici, despotski je maltretirao sestre, koje su
mu ispunjavale svaku elju. Rijen je sedela u hladovini razgranate
kronje drveta i iz udobne fotelje posmatrala je srenu i harmoninu
porodicu na okupu. Bili su povezani suptilnim nitima preutne
Ijubavi. Kod njih su oi govorile sve.
Martin se igrao sa decom i smirivao vatrenu narav malog ona, a s
vremena ne vreme bacao je pogled ka Rijen. Osetio je da je odlutala
negde u svoj svet, a u tom svetu on je bio suvian.
Oi su joj prelazile s jednog do drugog lika i dobro je znao da je u
njenoj dui dolo do sudara, prolosti, sadanjosti i budunosti.
U jednom momentu Rijen je ustala sa stolice, prela preko dvorita i
ula u prostranu kuu. Potraila je u kuhinji Meri i Fani. Bez mnogo
rei, prihvatila se posla oko pravljenja salate i postavljanja velikog
stola u bati. elela je da pomogne.
Obedovali su u prii i ali. Sestre su veselo priale dogodovtine iz
detinjstva, dok se Martin glasno i veselo smejao. Njihov razgovor i
nene ale su se otegle uz dobro crno vino. Vee se sputalo i
postajalo je prohladno.
Drutvo je ulo u kuu i smestili su se u prostrani dnevni boravak.
Merin mu je zapalio vatru u kaminu, a prijatna toplota ispunila je

Pompea
-61-
prostor koji je liio na srednjevekovni zamak. Kamin se nalazio na
sredini sobe. Bio je uraen od neklesanog kamena, sivkaste boje i
dobro se uklapao sa enterijerom. Zidovi su bili obloeni svilenim
tapetama, a na sredini zida nalazili su se zlatni gipsani ramovi u
kojima su bile smetene umetnike slike. Tavanica je bila visoka i
okreena u belo, ukraena gipsanim ornamentima. Sa plafona sputao
se ogroman tifani luster, koji je visio na debelim lancima. Iste takve
zidne lampe bile su ravnomerno rasporeene. Prostorija je tokom
dnevne svetlosti bila osvetljena zahvaljujui visokim i irokim
prozorima, koji su sada bili zastrti tekim zavesama, koje su se u
slapovima kamera slivale od plafona do poda.
Mukarci su posedali na dva troseda i mirno pijuckali pie dok su sa
zanimanjem pratili fudbalsku utakmicu koja se odvijala izmeu
Haestera i Liverpula.
Merine dvojice, starija Eliza i mlaa Anabela, svesrdno su se trudile
da ona naue "ovee, ne ljuti se, ali deak je samo ruio figure. Bio
je previe umoran, spavalo mu se. Za njega je ovo bio veoma naporan
dan, pun novina i iznenaenja. Fani ga je povela na spavanje.
Rijen je sedela u udobnoj fotelji blizu prozora i gledala kako se
munjevitom brzinom sputala vlana i hladna no. U ruci je drala
au vina boje rubina i zaneseno s vremena na vreme ispijala kratke
gutljaje prijatne tenosti. Meri je sela preko puta nje i sa zanimanjem
gledala u njene fine i duge prste, dugu kovrdavu kosu, dok joj se
pogled nije zadrao na njenim tamnozelenim oima.
- Rijen Finigen - rekla je tiho. - Mnogo sam sluala o vama - rekla je
Meri irokog osmeha. Drago mi je za vas...
- Za tebe - rekla je Rijen.
- Dobro. Drago mi je za tebe i Martina to ste u vezi, samo bih elela
da te neto upozorim - rekla je Meri zabrinuto. Martin je veoma
ranjiv, kao i svi mukarci, ali on je neto drugo duboko je uzdahnula.
Veoma rano se odvojio od porodice i poao svojim putem. Taj put koji

Pompea

-62-
je izabrao nije bio nimalo lak. Mi, lanovi njegove porodice nismo
nikada prihvatili njegov odabir, ali to je njegov ivot izvadila je
maramicu i obrisala suze u oima. Rekla sam ti vie nego to je
trebalo. Bilo bi najpotenije da ti Martin sam sve ispria, a ne da uje
od mene - neno je uhvatila za ruku.
- Hvala ti i za to neto to si mi ispriala - neno joj se osmehnula
Rijen.
- Samo znam da te Martin voli, i to Veoma duboko. Razmisli - rekla
je Meri mirno.
Znam, ali...
Martin se pribliio i stao neujno pored Meri.
Moje dame, veoma ste tajanstvene. Prekinuo sam vas u ogovaranju ili
greim?
- Ne grei, ba smo ogovarale tebe! - rekla je Meri, smejui se.
- Nisam ni sumnjao - glas mu je bio pomirljiv.
- Idem da spremim sobe za spavanje Meri je naglo ustala.
- Meni nemoj da sprema sobu, ti dobro zna da ja volim da spavam
na brodu - Martinovim licem preletela je tamna senka.
- Onda u spremiti sobu za Rijen.
- Kako hoe - rekao je Martin, dok je gledao u sve napetije Rijenino
lice.
Boe, koliko malo znam o njemu. Jedino znam da ga sestre
neizmerno vole i da se brinu za njega.
*
Stajala je na balkonu, umotana u ebe, a no je bila vedra i prohladna.
S mora je duvao bridak vetar, dok je meseina obasjavala more, koje
se na horizontu blago talasalo. Videla je luku i brodove u njoj.
Duboko je uzdahnula i osetila nemir tela. Vratila se u sobu i legla u
postelju. Pokuala je da zaspi, ali tanani trnci su palili svaki deli

Pompea
-63-
njene koe, i u trenutku se najeila, a san joj nije dolazio na oi.
Osetila je kako je zatvoren prostor gui i da je neka sila vue prema
luci. Lagano kao lopov, Rijen se iskrala iz kue u kojoj je vladao
potpuni mir. Pogledala je na asovnik i videla da je jedan sat posle
ponoi. Oprezno, spustila se uskim i nepoznatim ulicama do obale.
Paljivo je ula u brod i osetila dve snane ruke koje su je vrsto
zagrlile.
- Dugo ti je trebalo da doe - ula je tihi apat Martinovih usana u
kosi.
- Nisam mogla da spavam - vrsto ga je zagrlila i naslonila se na
njegove grudi.
- Ni ja, tako si mi nedostajala - enjivo je rekao i jae je stegao u
topli zagrljaj, potraivi njene meke i tople usne.
Martinove usne su eljno klizile po njenim, kao da je hteo da udahne
strast koja se budila u njima. Njene usne su ga doekale i prihvatile
iskreno. Rijen se izgubila u njegovom zagrljaju. Usnama je prelazila
preko snanih grudi i oseala kako se svaki mii zatee i titra.
aputala je Martinovo ime, dok su njegove spretne ruke otkopavale
njenu tanku koulju, koja je jednim delom pala preko ramena i
oslobodila njene vrste i bele grudi. Martin je spustio lagani poljubac
na njih dok je Rijen sva drhtala. Sa usana se oteo uzdah enje i elje.
Lagano je spustio na veliku vreu za spavanje i nastavio dalje da je
ljubi. Njegovi prsti su klizili po njenom telu sa takvom strau da je u
jednom momentu kriknula. Njegovi topli poljupci istraivali su dalje.
Zagrlila ga je oko vrata i privukla ga blie k sebi, strasno se upijala u
njegove snane miice, dok joj je na usnama lebdelo njegovo ime.
Telo joj je podrhtavalo u ritmu i postalo prava buktinja.
- Martine! - kriknula je glasno i nestrpljivo.
On je skinuo farmerke ispod kojih nije imao nita i legao pored nje.
Skoro neprimetna svetlost pala je na njegovo lice i Rijen je u
njegovim oima, pored elje, videla beskrajnu nenost koja moe da

Pompea

-64-
bude prisutna samo tada kada ovek voli bezgranino i strasno.
Njegovi poljupci su goreli na njenom vratu, grudima i stomaku a
njegovi prsti istraivali savren oblik njenih nogu i dovodili je u stanje
potpune agonije i elje za zadovoljenjem,
- Martine, elim te! Oh, koliko te elim! - uzviknula je, grlei ga sve
jae.
Poletela je i izgubila je oseaj za mesto i vreme. S usana joj se oteo
vapaj zadovoljstva, a blago grenje tela vraalo ju je u stvarnost.
Teko je disala i jedva je dolazila do vazduha. Lagano je otvorila oi i
primetila da je Martin posmatra netremice. Meseina se poigravala
njegovim oima koje su sada izgledale kao more u rano jutarnje
svitanje.
Telo joj je bilo oputeno, a lice sreno.
Na usnama joj je titrao osmeh.
Mlaz mlake vode milovao je njeno telo. Prepustila se blagodeti bistrih
kapljica, koje su se slivale po njenoj barunastoj koi. Lagano je
rukama prelazila preko svojih oblina i jo uvek oseala vrele
Martinove poljupce na usnama.
Prijatno se iznenadila kada je osetila tako poznat miris njegove koe i
Martinove nene ruke oko pasa. Srce joj je poelo jae da udara, a
lagani trnci su joj prolazili telom. Kada se okrenula, srela se sa dva
tamna i od strasti modra oka i usne su im se stopile u dug poljubac.
udnja koja se tek bila smirila, poela je ponovo da se budi i da
zahvata svaki deli Rijenine due. Rukama je neno prelazila preko
Martinovih snanih ramena, a jagodicama je pratila liniju njegovih
snanih miia.
Lagani trzaji su potresali Martina i tihi i enjivi uzdah mu se oteo s
usana. Rijen se sve strasnije upijala u njegovo vrsto telo. On je
svojim dugim prstima prelazio preko njenih oblina da bi mu se ruke na
trenutak smirile u njenoj mokroj kosi.
Iznenada, nalet hladne vode izmamio je krik i ona se samo nasmejala

Pompea
-65-
i hitro izletela ispod tua.
- Mislim da je bilo dosta! - povikala je glasno, zgrabila pekir i
mekom tkaninom obmotala svoje zaareno telo.
Na vrhovima prstiju otila je do svoje kabine da se obue. Prolazila je
pored Martinove i nesvesno pogled joj je pao na otvorenu fioku pored
kreveta i ko zna iz kakve pobude nije mogla da savlada napad
znatielje. Zavirila je unutra i videla uredno sloeno nekoliko pasoa,
konu futrolu u kojoj se nalazio pitolj. Sve to privuklo je njenu
panju. Od silne znatielje rairenih oiju gledala je u te stvari. Polako
je podigla pitolj i videla vojna dokumenta sa Martinovim imenom i
njegovom slikom. Disala je uzbueno i isprekidano. Lagano je rukom
uzela jedan paso i videla Martinovu sliku, ali ispod slike je pisalo Nik
Silver. Lagano se stresla. Paljivo je vratila paso na svoje mesto i
uzela drugi. Sa zebnjom u srcu listala je stranice pasoa gde je bila
identina Martinova slika samo je ime bilo Mark Basterman. Rijen se
sledila od straha. ta to treba da znai? Pitolj, pasoi sa tuim
imenima! Ko je Nik Silver ili Mark Basterman?
Rijen je osetila da joj se soba okree. Nije ula kad joj se Martin
pridruio. Jo uvek je drala u jednoj ruci pitolj u drugoj otvoreni
paso, a Martin je stajao u dovratku kabine i gledao je ledenim
pogledom,
- Izigrava detektiva, Rijen?
Ona se uplaeno odmakla od njega i pala preko kreveta. Dugo su se
gledali. Njeno bledo lice, rairene oi, pitale su ko si ti?
Priao je i uzeo je za ruku, Seo je pored nje i svojom rukom je preao
preko njenog lica. Gledao ju je toplo i pomirljivo, elei da razotkrije
duu i da joj se konano otvori.
- Rijen, samo mora da mi veruje i ne sme da se plai - rekao je
tiho i neno.
- Martine, ko si ti? - tiho je upitala promuklim glasom, dok joj se krv
polako vraala u blede obraze.

Pompea

-66-
Pogledala ga je u oi i videla njegov deaki pogled pun molbe i elje
da ga razume. elela je da sazna vie 0 njegovim oseanjima i o
njegovoj linosti koja nije bila jednostavna. Mislila je da ga poznaje
ali sada u ovom trenutku shvatila je da pred sobom ima potpuno
novog Martina OGilana, ako se tako zove.
- Martine... Mislim da bi trebalo da raistimo neto pre nego...
- Znam - prekinuo je odmah. - Ne bih voleo da meu nama ima
nedoumica - rekao je tiho i uzeo je za ruku.
- Ko si ti? - upitala je tihim i drhtavim glasom.
- Rijen, ja sam Martin OGilan, ovek koji te voli i koji bi eleo da se
oeni tobom - rekao je mirno, dok ju je gledao toplo i neno.
- Martine, nisam mislila to. Ve, ko si ti? Da li si ti Nik Silver, Mark
Basterman ili Martin kojeg znam... samo mi to reci - dok su joj niz
lice lagano klizile suze.
Telo joj je bilo ukoeno i zategnuto kao struna, a blagi trzaji su
potresali njeno izmueno i napeto lice.
- Rijen, rekao sam ti. Mogu samo ovo da ti kaem, jedno vreme sam
radio u vojsci. Pri jednoj akciji su me zarobili i kada sam bio
osloboen dao sam otkaz. Kupio sam brod i postao ribar - rekao je
mirno.
- Ne mogu da ti verujem. Ne, ne mogu! - rekla je promuklo, dok su se
obrazi arili, a oi sevale ljutito.
- Ne! Ne laem te. Samo ne mogu da ti kaem sve - gledao je pravo u
oi. Mora da mi veruje ili da mi ne veruje. Tree ne postoji oajno
je rekao Martin.
Rijen je sklopila oi dok su joj se razne misli vrzmale po glavi, a u
njenoj dui nastao je pravi haos.
Martin je vrsto drao za ruku koja je podrhtavala, a niz bledo lice su
joj se slivale suze.
- Sea li se one noi kada nisam mogao da spavam? To je posledica
iz zarobljenitva. Ne mogu da boravim dugo u zatvorenom prostoru

Pompea
-67-
rekao je tiho.
- Ali svaki ovek ima ponekad to uasno oseanje zatvorenog
prostora, Martine!
- A ta se dogaa kada se taj zatvoreni prostor smanjuje, sve vie i
kada osea da ne moe da pobegne? Kada se zidovi toliko blizu
tvoga tela da misli da e se uguiti. Kada ti telo gori i plamti
uasnim plamenom i kada misli da e umreti...
- Martine! - uzviknula je Rijen glasom oajnika.
On se tada okrenuo ka njoj. Njegove modre oi bile su duboke, a u
dubini je mogla da vidi sav uas njegovih tek izgovorenih rei. Nije
mogla da izdri i pomilovala ga je neno po obrazima. Bila je to
nenost koju samo ena moe da prui jednom mukarcu.
- Rijen...
- Sve je u redu - rekla je tiho.
Martinove usne su se pomerale nemo izvesno vreme, a pogled je bio
neuhvatljiv, mutan i pun straha.
- Bila je to zatvorska elija, uasno mesto u nekom zabaenom delu
Bejruta. Bio sam tamo zatvoren i mis lio sam da u umreti njegove
oi su se pomerale uznemireno po njenom licu. Oekivao sam svakog
asa smrt, koja bi mi olakala patnje, ali nisam... Nisam eleo da
umrem!
- Martine! To je uasno!
- Uspeo sam. Nisam dozvolio da me unite. Imao sam dovoljno snage
da stvorim odbrambeni mehanizam u svojoj svesti, koja se borila
protiv njih danima i mesecima rekao je tiho. Jednog dana kada mi je
uvar doneo hranu...
-ta se dogodilo - oekivala je nestrpljivo i napregnuto svaku njegovu
re.
- uvar je mrtav, a ja sam tu. Eto, to dogodilo.
Martine! - zadrhtala je i pogledala ga je na trenutak uplaeno, Njen
pogled je svakim trenom postajao sve meki i topliji. - elela bih da ti

Pompea

-68-
pomognem - rekla je tiho i svoje duge prste umrsila u njegovu gustu
kosu.
- Moe da mi pomogne, samo na jedan mogui nain, a to je da mi
veruje - rekao je promuklo.
*
Prvi jutarnji zraci su se probijali kroz nonu izmaglicu dok su se sitne
kapi rose slivale niz metalne delove broda. Oboje su leali
isprepletanih tela ispod meke i tople vree za spavanje. Rijen se
sklupala, a Martinova ruka bila je prebaena preko njenog struka.
Promekoljila se lenjo i tada je on otvorio oi.
- Dobro jutro - rekla je tiho.
- Draga damo, da li su vai bedemi dobro branjeni odjutros?
Rijen je utala. Svojim tankim prstima prela je preko njegovih toplih
usana i nastavila da prati liniju njegovog lica. Osetila je prijatnu
golicavost po svojim jagodicama od njegove otre brade.
Martin je uzeo njeno lice u svoje ake i zagledao se u njene oi.
- Ti si moj ivot, kao to sam ja tvoj - rekao je sasvim ozbiljno.
-Ja samo elim da ivim sopstveni ivot - rekla je tiho, dok je sputala
pogled i sakrila ga iza gustih trepavica.
- A ja te volim - neno je rekao.
- Oh, Martine - rekla je i obavila ruke oko njegovog vrata i zarila lice
u njegove grudi.
vrsto je stegao u svoj zagrljaj. Njemu je to bilo sasvim dovoljno.
*
Martinov brodi je snano probijao talasa i tek negde predvee
uplovio je u Golvej. Fani je sa onom i Vilom pola kui i veselo se
pozdravila sa Rijen.

Pompea
-69-
Martin ju je ispratio do njene kue, neno je poljubio i vrsto obeao
da e se videti za manje od pola sata.
Probudila se kada je sunce ve bilo visoko odskoilo. Pomerila je
svoje ukoeno telo i bolno je jauknula. Duboko u no je ekala
Martina i zaspala je u drvenoj stolici za ljuljanje. Lagano, ustala je i
jo uvek snenog i umornog pogleda prela po sobi.
Blago se osmehnula kada joj se pogled zadrao na otomanu, a lagani i
topli trnci prostrujali su njenim telom, i nene uspomene nizale su
slike slatkih ljubavnih trenutaka. Teka i ukoena koraka otila je do
kuhinje i pristavila vodu za aj. Bespomono se oslonila na sudoperu i
zatvorila oi. Isprekidano i duboko je disala, a zloslutni gr je zahvatio
dubinu stomaka i neverovatnom brzinom se irio itavim telom.
U trenutku ju je hvatala panika. Uspela je da se dokopa kupatila i
pustila mlaku vodu da klizi niz njenu napetu kou u nadi da e
odagnati napetost i misli koje su okupirale njen um.
Munjevito, glavom su joj prostrujala seanja na Martinove poljupce,
tople zagrljaje i vrsto dato obeanje da e se videti za manje od pola
sata. Izala je ispod tua, ali olakanje nije osetila. Obmotala je oko
sebe veliki pekir i otila do telefona. Pozvala ga je ali telefon je
uzaludno zvonio poto se niko nije javljao.
Okrenula je novi broj i posle nekoliko trenutaka ula je deji glas.
- Ovde on. Ko je to?
- one, ovde Rijen - rekla je polako.
- Rijen! Devojka moga ujaka! - rekao je deak smejui se veselo u
slualicu.
- Tako nekako, one - prekinula ga je Rijen neraspoloeno. Da li ti je
mama tu?
- Hoe li se ti udati za mog ujaka i imati bebu kao moja mama?
- Ne znam, one! Moda jednog dana. Sada budi ljubazan, i daj mi
mamu.
- Mama! - ulo se glasno dozivanje ona u slualicu.

Pompea

-70-
- Fani! Ti si - rekla je Rijen tiho.
- Rijen! Da mila! ta se dogodilo?
- Fani je bila vidno iznenaena Rijeninim pozivom.
- Oprosti to ti smetam, ali Martin sino nije doao kod mene! Kada

Pompea
-71-
smo se rastajali vrsto mi je obeao da emo se videti za napunih pola
sata - rekla je sa tugom u glasu.
- Koliko je meni poznato trebalo je da doe kod tebe, ali ne znam
detalje - Fani je bila zabrinuta.
- Idem do luke. Poljubi ona! uemo se kasnije - rekla je Rijen.
- Nita ti drugo ne preostaje. Pogledaj, moda je na brodu. Izvini za
onovo nepristojno ponaanje. Takav je, a ta njegova sloboda u
govoru i ponaanju me dovodi do ludila - rekla je Fani
- 0, nemoj da brine. On je pravo srce. Kod njega mi se mnogo svia
ta njegova iskrenost i neposrednost, Fani. Videemo se kasnije.

Obukla se sportski. Farmerke, patike, puniju kariranu koulju i debeli
crni demper. Zabrinutog lica ila je uskim ulicoma Golveja do luke.
Vreme je prolazilo veoma sporo. Na momente uinilo joj se da je
prepeaila kilometre. S vremena na vreme zastajala je, a noge su je
izdavale. Zadihana, tromih i klecavih kolena stigla je do luke i mesta
gde je bio usidren Martinov brod. Popela se i nemirnog pogleda prela
po unutranjosti broda i ustanovila da Martina nema.
Ribari, koji su bili ukotvljeni pored njegovog broda, uveravali su
Rijen da to jutro nije dolazio.
Slomljena i skrhana nekim zloslutnim slutnjama sruila se na oblinju
klupu. Olovno teke noge nisu je sluale. Osetila je kako se gui, a
jecaji potresaju krhka i slabana ramena. Odsutno, suznih oiju,
uputila se ka svojoj kui. Ula je plaui u batensku kuicu i bacila se
na krevet.
Bila je bleda a njene zelene oi bile su crvene i naduvene od plaa.
Posteljina je jo uvek bila razbacana a u vazduhu se oseao prijatan
miris Martinovog tela ispunivi svaki kutak sobe. Lice je duboko
zagnjurila u jastuk i bolno je zajecala.
- Martine gde si? - zavapila je bolno, glasno jecajui.

Pompea

-72-
*
Bliio se Boi; a meseci bez Martina su prolazili sporo i monotono.
etala je pustom plaom i seala se njihovog prvog susreta, zagrljaja i
poljupca. Rijen je duboko uzdahnula. Naslonjena na stenu gledala je u
horizont, koji se belasao od uzburkanog mora. Talasi su se valjali
jedan prekog drugog, kidajui i nosei sve pred sobom. Razbijali su se
o stenovitu i peskovitu obalu. Vetar je mrsio guste kovrde Rijenine
kose, a suze su joj polako klizile niz upale obraze.
Noi, koje je provodila dozivajui seanja na Martinove poljupce i
njegove tople ruke svakim danom su bivale tee. Potisnula je svoja
oseanja duboko i zaaurila se. Sklonila se od spoljnog sveta u svoj
neki unutranji svet samoe. Mislila je na Martina svakodnevno, a u
momentima inilo joj se da se sve to dogaa nekom drugom.
Utehu i snagu da nastavi dalje nalazila je u slikanju, a znala je satima
da gleda u jednu taku i da oseti tako ivo Martinove vrele poljupce
na svojim usnama i prste kako lagano klize po njenoj mekoj koi i
znalaki ispitujui svaki skriveni kutak njenog vitkog tela. Naglo se
trgla i na vratima ugledala zabrinuto lice Eleonore Finigen.
- Mama! - Rijen je pozvala majku glasom oajnika i bacila joj se
plano u zagrljaj.
- De! De! Polako! - rekla je gospoa Finigen tiho.
-Ali ne razumem! Martin je samo nestao - jecala je oslonjena o
majino rame.
- Rijen, moda ne sme da se javi ili ne moe! Nemoj biti toliko
kritina.
- Mama, nisam kritina, ve oseam u dubini due da neto nije u redu
rekla je tiho.
Prenula se i naglo se otrgla iz majinog zagrljaja kada je ula kucanje
o vrata batenske kuice. Rijen je sva usplahirena otvorila vrata i
ugledala Fani, izmuenog lica, upalih obraza i crvenih oiju od plaa.

Pompea
-73-
- Martin? - proaputala je Rijen i shvatila da neto nije u redu.
Fani je samo klimnula glavom.
- Ne znaju da li e ostati iv - rekla je tupo. Trai tebe.
-Trai mene?
- Mora ii, Rijen... Bez obzira na to ta osea prema njemu, moda
e mu to znaiti ivot - rekla je Fani sva u oajanju.
- Naravno da u ii! - rekla je Rijen odluno i zapoela grozniavo da
pakuje najosnovnije stvari za put.
Tek kada su sele u avion, Rijen je duboko uzdahnula i primetila Fanin
veliki stomak.
- Gospode, ti si skoro pred poroajem. Mogao je neko drugi da poe
umesto tebe.
- Ne! Da sam ostala kod kue, ne bih imala mira. Ovako je mnogo
bolje, veruj mi - rekla je Fani drhtavim glasom.
- Reci mi kako se sve to dogodilo?
- Morao je, Rijen! Morao je! - rekla je Fani uplakano.
- Zato je ba on morao? - uspela je da promuca od nekog udnog
straha koji se tog trenutka javio u Rijeninoj dui.
- On je jedini uspeo da pobegne iz njihovog zatvora. Da li ti je priao
o tome - pitala je Fani kroz suze.
- Priao mi je neto sasvim malo - rekla je Rijen tiho.
- Bio je otet sa grupom kolega. Za vreme jednog praznika, nepanjom
straara Martin je uspeo da pobegne - zastala je i duboko uzdahnula.
Kada se vratio u Golvej, kupio je brod i nikada vie nije spavao u
svom stanu. Zatvoren, prostor ga je izluivao, ali ipak je znao da e
doi dan kada bude morao da se vrati po zarobljene drugove. I doao
je taj dan, jesenas. Pri povlaenju lake je ranjen, ali pored svega
zadobio je duboku ranu na glavi.
- Gospode! - proaputala je tiho Rijen.
- Zato se sve iskomplikovalo - rekla je Fani duboko uzdiui. - Rana
od metka je sanirana, ali jedino taj nesretni udarac u glavu zadobio je

Pompea

-74-
pri padu i nalazi se na gadnom mestu - nastavila je da pria plaui. -
- Kada je stigao u bolnicu, mislili su da e svakog trenutka izdahnuti.
Lekari su primenili sve svoje umee i uspeli su da ga povrate u ivot,
ali samo ta rana na glavi je problematina.
Nastalo je dugo i muno utnje.
Posle dugog leta, stigle su do Nacionalne bolnice.
Doktorov osmeh na licu u trenutku im je ulio nadu.
- Ovo mi je najtei i najudniji sluaj koji znam. Vidite, organizam je
odlino reagovao na lekove. Rana od metka je zanemarljiva, ona je
odavno zarasla. Najvie me brine rana na glavi. Moe se desiti da vas
ne prepozna. Doiveo je amneziju. Niega se ne sea i jo uvek se
nalazi u nekom stadijumu delirijuma i stalno doziva Rijen, ali kada mu
se svest vrati, niega se ne sea - pogledao je u Rijen svojim sivim
oima i skinuo naoari. Pogled mu se zadrao neto due na njoj. - Vi
ste Rijen?
- Da, ja sam.
- Odlino. Moda ete vi uiniti ono to mi nismo mogli. ini mi se...
Da on ne eli da ivi... Vrlo udno, on je veoma snane konstitucije -
rekao je lekar mirnim glasom.
Sa zebnjom u srcu Fani i Rijen su bez rei pratile doktora u bolesniku
sobu. Tiho su uli. Sestra je sedela pored postelje, a Rijen je ugledala
Martinovo skoro beivotno telo i osetila otar bol, koji joj je parao
grudi.
Na trenutak joj je zastao dah.
Martinovi obrazi su bili mravi i ispijeni, a nekada tako jake i snane
ruke beivotno su leale na belom aravu. Oi su mu bile zatvorene,
a lice skoro sivo i tamno zaraslo u gustu i neurednu bradu. Bio je
senka nekadanjeg oveka. Glava mu se nemirno pokretala s jedne
strane na drugu, dok je svojim ispucalim usnama mrmljao promuklim
glasom neto nerazumljivo. elo mu je bilo oroeno znojem, dok mu
se duga kosa rasula po belom jastuku.

Pompea
-75-
- Sagnite se - posavetovao je doktor Rijen.
Ona ga je posluala i kada se pribliila, ula je kako apue njeno ime.
Tog trenutka, sve barijere i sva vrata, koja je do tada vrsto drala
zatvorenim, najednom su se otvorila. Zgrabila je njegovu beivotnu
ruku i stavila je na svoj vlaan obraz od suza.
-Volim te, Martinel Ljubavi! Volim te! govorila je jecajui. -Ljubavi
moja! Nisam ni bila svesna koliko te volim!
U momentu se upitala kako je mogla da sve to vreme ivi bez njega
I da istrpi period razdvojenosti. Duboko je uzdahnula, jer vie nita
nije bilo vano, samo je elela da ozdravi.
- Martine, mili moj, tu sam tiho - mu je aputala na uho dok je on
mrmljao njeno ime.
Lagano se sagla i poljubila njegove ispucale usne. Istog trenutka, on je
otvorio oi i njegova slabana ruka ju je potraila nasumino. Ona je
toplo obavila svojim prstima njegovu aku oseajui sve vei bol u
srcu dok je gledala u te mutne oi u kojima nije vie bilo onog
nekadanjeg sjaja. Onda, dok su se njegovi slabi prsti trudili da joj
uzvrate stisak, u njegovim oima se pojavila srea.
- Ja... Ja ne znam ko si ti - proaputao je promuklo. - Ali oseam da
mi je drago to si tu - zatvorio je umorne oi i mirno zaspao drei je
za ruku.
Za trenutak Rijen je osetila neki unutranji strah.
Bio je udno smiren.
Uznemireno je podigla glavu i upitno pogledala u doktora, koji se
zadovoljno smekao, a njen strah se u momentu izgubio.
- Divno, gospoice! - tiho je uzviknuo doktor. - Sada e mu biti bolje.
- Zaista...? - zautala je i nenim pogledom gledala u usnulo i
spokojno Martinovo lice.
- Kada se bude ponovo probudio videete poboljanje.
- Da li e me prepoznati?
- Ne znam, gospoice - samo je slegao ramenima. - Ne znam. Vrlo

Pompea

-76-
je mogue da nee. Sve je to za njega jo rano...
- To je privremeno, zar ne? - pitala je Fani, progovorivi prvi put
otkako su ule.
- Ne znam, draga moja. Amnezija je veoma udna bolest, iznenada se
pojavi, a isto tako iznenada zna da nastane. Sve u svemu, gospodin
OGilan je imao mnogo sree to je uopte ostao iv. Smatram da e
njegovo stanje postepeno iz dana u dan biti bolje naklonio se i poao
prema vratima. Izvinite me, moram da obiem i druge bolesnike. Ako
vam zatrebam samo se obratite glavnoj sestri i ona e me potraiti.

Kada su se vrata za njim zatvorila, Rijen je sela pored Martina i
ponovo gledala u njegovo izmueno lice. Bol se ponovo vratila i
silinom je stegla njene grudi. Na trenutke je teko disala i na momente
se guila, Htela je da krikne ali nije mogla,
Boe, koliko se izmenio, pomislila je oajniki,
- Rijen, on te mnogo voli! Izgubio je pamenje, a ipak te doziva -
rekla je Fani tiho,
Rijen je samo utala i gledala u Martina. Drala ga je i dalje za ruku,
dok su joj se niz lice slivale suze,
- Fani, volim i ja njega! Bila sam opsednuta prolou pa to nisam
mogla da shvatim na vreme da bih mu rekla. Shvatila sam da je on
moj ivot - rekla je Rijen slomljenog glasa.
Fani je sedela u svojoj fotelji gledala as u Martina, as u Rijen.
- Bila sam suvie mala, a... - Fan je prekinula tiinu, a glas joj je bio
plaan i promukao. - Roditelji su m poginuli i kada sam stigla kod
OGilanovih, bila sam jako preplaena Martin je bio neverovatno
nean i strpljiv sa mnom. Prema meni se ophodio kao stariji brat -
priala je tiho. titio je mene i sestre u svakom pogledu. Pogibijom
mojih nesrenih roditelja stekla sam novu porodicu, punu Ijubavi i
razumevanja. Tokom vremena dok sam prolazila kroz sve faze
odrastanja, shvatila sam da sam u datom trenutku bila veoma sreno

Pompea
-77-
bie koje je imalo ludu sreu da pripadne porodici kao to su
OGilanovi. Martin se veoma rano odvojio od porodice. Jednostavno,
jednog dana je nestao - rekla je Fani zamiljeno. - Vratio se kui
nakon sedam godina. Zreo i ozbiljan. Vie to nije bio onaj neni
Martin, ve ovek, koji je veoma lako donosio prave odluke u
najteim trenucima. Jednog dana dok me je pratio do kole, usput u
neformalnom razgovoru, nabacio mi je da je bio u specijalnim
jedinicama kraljevske vojske. U prvom momentu nisam mogla da
poverujem, ali sam samo bacila pogled na njegovo lice, koje je
odluno i ruke, koje su bile proarane oiljcima. Nisam elela da ga
pitam dalje, a on neto vie nije eteo da pria. S vremena na vreme
znao je da nestane po nekoliko dana. Ja nisam jednostavno elela da
mislim, tako mi je bilo najlake - slegla je ramenima.
- Zabila sam glavu u pesak kao noj. Kada je proli put otet svi smo
bili na ivici ludila, a sada je jednostavno nestao bez ijedne rei malo je
zautala i kao da se zamislila. Ne mogu da ga krivim. Moda mu je
bilo teko da ivi okruen sa etiri sestre - rekla je Fani tiho.
Verovatno je u njemu proradio ponos i elja za dokazivanjem.
- Fani, isuvie se dokazao - rekla je Rijen tiho.
*
Dok je Martin spavao, ona ga je drala vrsto za ruku. Volela ga je
ludo i za nju vie nije bilo nita vano. Pojavili su se prvi zraci zore, a
Martin se naglo trgao i otvorio oi. Toplim pogledom je preao preko
Rijeninog umornog lica, a oi su mu sijale nekadanjim sjajem.
- Bila si tu i sino - osmehnuo se neno.
Primetila je da mu je glas jai.
- Da, mili, bila sam - rekla je Rijen tiho. - Biu tu sve dok ti budem
potrebna.
On se opet osmehnuo i u oima mu se pojavilo duboko zadovoljstvo,

Pompea

-78-
koje je izmamilo suze, Martin je polako pomerio ruku i s velikim
naporom je dotakao njen vlaan obraz.
- ime sam to zasluio? - pitao je tiho.
- Ne znam, samo znam da te volim - jednostavno je rekla.
- Oseam da i ja tebe volim, ali kao da nas neto dri razdvojene
rekao je sa setom u glasu.
- Nei Martine! Vie nita nas nee razdvojiti rekla je odluno, dok su
joj zelene oi sevale.
Ponovo se osmehnuo dok mu je na licu igrao osmeh zadovoljstva.
- Veoma si lepa kada se ljuti... rekao je tiho, a njegove oi su ponovo
poele da se sklapaju.
- Spavaj - neno ga je pomilovala po licu i kaiprstom lagano je
pratila liniju njegovog lica i usana.
Osetila je neizmernu radost.
"Sve e biti u redu, mislila je sreno.
Martinovo lice je bilo potpuno mirno i video se neki spokoj na njemu i
bezbrino je ponovo utonuo u miran san. Rijen je sedela pored njega i
zaljubljeno upijala svaku crtu i boru na njegovom izmorenom licu.
Malo potom doktor ju je pozvao da izae.
- Gospoice Rijen! On e lepo spavati. Zadivljen sam, jer ste vi
napravili pravo udo. Vae prisustvo je bolje delovalo na njega nego
svi nai lekovi.
- Hvala, doktore - Rijen se osmehnula, znajui da to nije istina.
- Predlaem da se sada i vi malo odmorite da biste mogli biti pored
njega kada se probudi.
- Ne bih htela da ga ostavim... - rekla je nesigurno.
- Sada nita ne moete uiniti za njega, dovoljno ste mu pruili, a to je
volja za ivotom.
- Mislite da stvarno nije eleo da ivi? - glas joj je bio uzdrhtao i pun
strepnje.
- Da. Moda niega nije mogao da se seti zbog ega bi trebalo da ivi.

Pompea
-79-
Onda ste doli vi i vai poljupci su ga vratili u ivot. Presrean sam
zbog toga.
Njeno srce je poskoilo od sree, a oi su se napunile suzama.
- Hou, ali obeajte da ete me pozvati im se probudi.
Doktor ju je potapao po ramenu i neno joj se osmehnuo.
Rijen je otila u hotel. Mada je bila isuvie umorna ipak nije mogla da
zaspi, Zamiljenog pogleda sedela je u mekoj fotelji i prelistavala
asopise. Buka i nesnosna jara je dolazila sa ulice. Ustala je za
trenutak i posmatrala vrevu grada. Ulice su bile prepune ljudi i
automobila i svi su nekuda urili u elji da u kasno popodne obave
svoje poslove.
Naslonjena o ogradu, setila se perioda ivota koji je provela u
Londonu, a onda se naglo stresla. Glavom su joj proletele sumorne i
bolne uspomene na propali brak sa Fentonom. Tek sada je shvatila
koliko je taj brak bio poguban za nju.
Fentonova sebinost je prelazila u sadistiko ponaanje i dovelo je
Rijen u stadijum da vie nikome nije mogla da veruje. Zatvorila se u
svoj svet i oko sebe je podigla neprobojne zidine. Za nekog spolja, ko
bi eleo da ue u
njen svet nije bilo mesta u njenom ivotu. Ali samo je Martin svojim
strpljenjem i ljubavlju uspeo da probudi njenu nepoverljivu duu da
pone da osea, veruje i voli.
Naglo se trgla kada je ula kucanje na vratima sobe.
- Rijen, telefonirali su iz bolnice! - rekla je usplahireno Fani. Rekli su
da moe da vidi Martina.
Kada je stigla u bolnicu, doekao ju je doktor.
- Gospoice, primetiete veliku promenu - rekao je sa osmehom
ohrabrenja na licu. Mislim, promenu nabolje. Gospodin O'GIlan se
sjajno oporavlja. Sada ete se uverlti dodao je lekar tiho. Samo jedno
mi nije jasno, kako dva bia koja se toliko vole nisu zajedno. I kako
ste dozvolili da se gospodin odvai na opasnu avanturu, a da vas

Pompea

-80-
ostavi tako lepu kod kue?
Rijen je jednostavno pocrvenela.
- Doktore, nikad ovek nije svestan da ima neto dragoceno pored
sebe, sve do onog momenta dok to neto ne izgubi - rekla je tiho, dok
su joj dve suze izdajniki kliznule iz oka.
Kada se nala u Martinovoj sobi, sama s njim, obuzeo ju je neki strah,
koji joj je stezao grudni ko i oduzimao glas. Stala je pored vrata,
gledajui u njega. Sestre su Martina podigle na dva velika jastuka i bio
je skoro u sedeem poloaju. Gledao je u nju onim istim pogledom,
kojim je lagano odmeravao svaki detalj njenog vitkog i skladnog tela.
Rijen se tog pogleda vrlo dobro seala.
- Prii blie - zatraio je.
Mekoa njegovog glasa podsetila je koliko je jo uvek bio slab. Prila
je i stala pored njega. Gledala ga je toplo i rado prihvatila njegovu
ispruenu ruku i sela pored njega.
- Tako je ve bolje - rekao je ne isputajui njenu ruku iz svoje.
Sagla se i poljubila ga. lako je izgubio pamenje, s nenou je
posmatrao.
- Da li uvek pocrveni kada te poljubim? - rekao je tiho, ne isputajui
njenu ruku.
Njeno lice se jo vie zaarilo.
- Martine! Doktor mi je rekao da si bolestan, ti samo simulira - rekla
je tiho.
Naslonila je glavu na njegove grudi i sakrila lice od njegovog
prodornog pogleda. Osetila je u nozdrvama dobro poznat miris
njegove koe, a lagani trnci su poeli da prolaze njenim venama.
Sklopila je oi i ostala je tiha i mirna, dok je njegova ruka prebirala po
njenim dugim kovrdama, a potisnuta enja je poela da zahvata
njeno telo.
- Koliko si mi nedostajao rekla je promuklo.
- Rekli su mi da sam uestvovao u jednoj akciji spasavanja, samo ne

Pompea
-81-
mogu da se setim gde se ti uklapa u tu priu - rekao je tiho.
- Ne sme da se uznemirava, ima vremena, setie se - rekla je Rijen
tiho.
- Ti si me uznemirila im si ula njegova ruka je stegla njenu. Ti
nema pojma kako je to leati i truditi se da se seti ko si! Rekli su mi
kako se zovem, ali to ne znai nita. Ja bih im poverovao ma kakvo
ime da su mi rekli,
- ega se sea? pitala je tiho.
- Niega! Ispriali su mi neto o mojoj porodici, ali to je zvualo kao
da sluam o nekom drugom. Ne znai nita lino rekao je i ovoga puta
je osetila da mu je veoma teko.
- Ne razmiljaj o tome. Polako e se setiti, jednom rekla je tiho.
*
Prola su puna dva meseca i Martin se dovoljno oporavio da je mogao
da ustane iz kreveta. Kleoavih kolena uspevao je da ode do kupatila i
da se istuira. Svakim danom je bivao sve snaniji, snaga mu se
polako vraala u nemono i iscrpljeno telo.
U meuvremenu, Fani se vratila u Golvej i ubrzo porodila. Na svet je
donela devojicu koju su nazvali Anelika. Nisu je jo krstili u crkvi.
ekali su da Martin definitivno ozdravi i vrati se, i da kao kum krsti
dete u staroj katedrali u Golveju.
Rijen je odlazila svakodnevno kod Martina u bolnicu i ostajala bi s
njim sve do kasno u no.
Za nju su bile najtee noi pune samoe i neke unutranje zebnje da li
e sve biti kao pre.
Martinu se seanje nije vraalo, a Rijen mu je svakodnevno priala o
prolosti, elei da mu time pomogne da bi se bilo ega prisetio.
Svakim danom je postepeno bivao sve snaniji. Prema Rijen je
pokazivao sve vie topline i panje, ali to je sve bilo sa ustruavanjem.

Pompea

-82-
Kada bi na trenutak uhvatila njegov pogled, Rijen bi se zacrvenela.
Pogled mu je goreo i bio prepun enje i elje za njom. Ali, sve je
ostajalo samo na pogledu.
Za nju je ovaj deo ivota bio jedan od najteih. Ponekad kada bi
pomislila na razvod izmeu nje i Fentona, mislila je da je to bila samo
jedna mala ivotna epizoda, koja je bila, trajala i prola.
Ovo to joj se dogodilo sa Martinom bio je deo stvarnog ivota, o
kojem nije ni sanjala da se moe desiti. Sve je izgledalo nadrealno.
Drei Martinovu ruku, njenim telom se razlivala toplota i Ijubav.
Pogledala je u njegove oi i blago se zarumenela.
Bila je luda za ovim ovekom, trenutno izgubljenim u praznom pros-
toru svoga uma.
No su proveli isprepletanih tela, na prostranom krevetu u hotelskoj
sobi. Rijen je leala srena u Martinovom zagrljaju, a on je mrsio
njenu gustu kosu, neno i drhtavom rukom prelazio je preko njenog
ustreptalog tela. Usne su pronalazile njene i Rijen bi osetila dobro
poznat ukus njegovog poljupca, koji je palio uspavanu poudu u njoj.
Rijen je drhtavih ruku milovala njegova ramena i jagodicama prstiju je
pratila liniju kime da bi konano prste uplela u njegovu gustu kosu.
Sklopivi oi, strasno ga je ljubila i svakim trenom e za njegovim
telom i dodirima rasla je i pretvarala se u pravu aruu buktinju, koja
je gorela u dubini stomaka i poput plamena lagano se razlivala telom.
Izvijala se eljno i mazno se pripijala uz njegovo telo, gladno upijajui
nene poljupce sa njegovih usana. U glavi joj je brujalo i na trenutak
je gubila dodir sa spoljnim svetom. Ali svaki nov poljubac u njoj je
rasplamsavao vatru, koja je u jednom trenutku postala ivi oganj.
Ljubili su se strasno i Martinove ruke su nemirno lutale njenim vitkim
telom. Zanos ih je zahvatio oboje i ustreptala Rijen se izvila ka
Martinu, ali...
- Oprosti Rijen! Ne mogu - Martin je oajniki zajeao i odmaknuo
se od nje.

Pompea
-83-
Rijen ga je gladala zamagljenog pogleda, teko diui i nadajui se
da se nee uguiti. Strahovita bol odbijanja je ophrvala njeno bie i
ona je mimo sklonila bolan pogled u stranu.
- Zar me ne voli, Martine? - upitala je posle nekoliko trenutaka
glasom oajnika.
- Rijen, nije u tome stvari Znam i u dui oseam da te volim, ali ne
mogu da se setim. Ne mogu! - i zario je lice u svoje ruke.
- Martine! - pozvala ga je tiho. - Sve je u redu. Moda je za tebe sve
to prebrzo. Usporiemo malo. Sada ja elim da ti meni veruje!
Nadam se da e se kad-tad setiti - obgrlila je njegova snana ramena i
prisilila ga da legne pored nje.
Lagano je pronala njegove usne, koje su se stopile u topao i nean
poljubac. I sve je ostalo na tom strastvenom poljupcu za laku no.
Rijen dugo nije mogla da zaspi.
Pod slabanom svetlosti meseca, dugo je posmatrafa usnulo
Martinovo lice. Brada mu je bila gusta i proarana ponekom sedom
vlasi. Duga kosa bila je rasuta i meka kao svila. Rijen je gledala
njegovo usnulo lice izbrazdano tu i tamo dubokom borom. Za ovo
vreme koje je proveo u bolnici izgledao je dosta starije.
eljna, drhtavih prstiju prela je preko njegovih usana, pratila njihovu
liniju i nagla se nad njegovim usnulim licem i poput dodira svile
spustila nean poljubac na njih. Martin se naglo trgao, uhvatio je
snano za ruku, hitro i naglo je otvorio oi, prepune straha. Sve je u
redu. To sam bila ja - rekla je tiho Rijen i rukom je neno prelazila
preko njegovog lica.
Martin ju je pogledao i samo se blago nasmeio.
- Oprosti ako sam te povredio - rekao je jo uvek je drei snano za
ruku.
Rijen se osmehnula, i ponovo ga neno poljubila. Duboko u sebi,
osetila je neizmernu Ijubav i stresla se od saznanja da bez Martina ne
bi vie mogla da ivi. Zagrlila ga je jae i potajno se nadala da e sve

Pompea

-84-
biti u redu. Trebalo je samo da mu se seanje vrati i tada e sve biti
kao pre.
Sutra je dan povratka u Golvej. Oseam da je kraj beznau, srce joj
je udno poskoilo. "Sve e biti kako treba. Tu je porodica, a posebno
Fani i mali on, i u dubini due osetila je po prvi put, spokojstvo i
mir.
Negde u dnu srca oseala je da je kraj agoniji.
Avion je rulao aerodromskom pistom i lagano se odlepio od tla.
Nadleteo je predgrae grada i uhvatio svoju putanju leta ka Dablinu,
Rijen je naslonila glavu na sedite i duboko je uzdahnula, vrsto
drei Martinovu ruku u svojoj.
Sve je dobro! Sve e biti dobro!, ponavljala je bezbroj puta, sve dok
nije ula pitom i mio glas domaice u avionu, kako ih obavetava da
se pribliavaju dablinskom aerodromu.
Martin ju je snanije stegao za ruku kada je avion tokovima dodirnuo
pistu. Jo neko vreme se kretao i konano su se maine umirile a
putnici poeli jedan po jedan da izlaze iz aviona.
Rijen je videla Fani, kako u rukama dri malu Aneliku, dok je on
cupkao pored nje. Vili ga je vrsto drao za ruku i time ga spreavao
da svakog trenutka ne izleti na pistu i ne poleti Martinu u zagrljaj.
Konano kada je stao na prvi stepenik, svojim modrim oima Martin
je preleteo preko lica putnika, ali oi su mu ostale mirne i hladne.
Nikoga nije prepoznao.
Kada su proli carinsku kontrolu, Fani je dotrala do brata i zagrlila ga
vrsto, ali Martin je ostao nem. Njegov pogled je bio upitan.
on je ciei skoio Martinu u naruje, ali to nije bilo ono Martinovo
srdano radovanje. Sve mu je bilo nepoznato. Za njega su ti ljudi bili
stranci.
- Jo ne moe da se seti tiho je upitao Vili Rijen, dok se srdano poz-
dravljao s njom.
- Ne! Prolost je izbrisana kao gumicom. Ipak. doktor je rekao da

Pompea
-85-
postoji nada i treba se nadati. Vili!
- Duo! Dobro dola! - rekla je Fani srdano. Vidim da je Martinovo
zdravstveno stanje odlino i od poslednjeg vienja veoma je napre-
dovao. - Seanje mu se nije vratilo!?
- Ne, Fani, ali treba mnogo strpljenja i verujem da e taj dan doi -
rekla je tiho.
*
Vonja kolima je bila duga, a on je bez prekida radosno grlio
Martina i svakog asa ga je neto zapitkivao. Martin je s neizmernim
strpljenjem odgovarao deaku na bezbroj pitanja.
Konano iza jedne krivine ugledali su Golvej, koji se sa svojim
primorskim kuama skupio u dubini zaliva, okupan popodnevnim
suncem. Rijen je duboko uzdahnula i setno pogledala u Martina, ali
njegov pogled i oi su pred velianstvenom panoramom ostale bez
nekog veeg sjaja.
Martin i Rijen su izali na Golvejski trg u nadi da e Martina neto
animirati i pomoi mu da se bar neega priseti. Lagano su proetali
obalom i polako su se uputili ka kui Finigenovih.
Kada su ugledali Martina, gospoa Eleonora i gospodin Finigen su ga
srdano pozdravili. Martin je bio veoma ljubazan, ali u njemu i njego-
vom ophoenju nije bilo one njegove srdanosti, kojom je znao da
pleni ljude oko sebe.
Mnogo ranije Finigenovi su bili obaveteni o Martinovom stanju do
detalja, u opirnom pismu, koje im je poslala Rijen u trenucima oaja.
Iscrpljen penjanjem Martin je seo na jednu klupu u vrtu. Svojim
tunim i beivotnim pogledom prelazio je po bati u nadi da e makar
neki cvet osveiti njegovo pamenje.
Avaj! Sve je uzalud, neto je brujalo u Martinovoj glavi.
Gledao je Rijen i moleivog pogleda je traio pomo.
- Hajde, Martine! Potreban ti je odmor - rekla je Rijen tiho i pomogla

Pompea

-86-
mu da ustane s klupe,
Proli su pored bazena sa ribicama i beiim lokvanjima i uli u
batensku kuicu. Na samom pragu Martin je na trenutak zastao i
bacio pogled po prostoriji, koja je bila tog trenutka obasjana rumenim
zracima zalazeeg sunca. Nametaj u sobi se presijavao i poprimio
ruiastu notu, a beli zidovi su se prelivali iz zlatne u roze boju.
Martinov pogled je privukao veliki otoman, koji se nalazio ispod
prozora. Na trenutak je pogledao u Rijen, ali bez rei se polako uputio
dalje. Na trenutak je zastao kod stepenita i poeo da se penje stepenik
po stepenik. Naao se u Rijeninoj spavaoj sobi. Umorno se spustio na
ivicu kreveta i maramicom je obrisao vlano elo.
Martin je pogledom prelazio preko oslikanih platana i konano mu se
pogled zadrao na slici, koju je u magnovenju i vrelini svog oaja
oslikala pre Martinove nesree.
Gledao je u tu sliku, sumornog lica, ali vatrenih oiju.
- Ovo si ti? upitao je skoro bezglasno.
- Da! To sam ja! - rekla je isto tako tiho.
Rijen je stajala pored njega, a ruka joj je poivala na njegovom
ramenu.
Na slici se video Rijenin lik izmuen patnjom, borbom i prevelikom
tugom, koja se ocrtavala u njenim zelenim oima a na njenom desnom
ramenu poivala je naslikana vrsta muka ruka.
Posmatrao je naslikano platno i svaki detalj na njemu. U jednom
trenutku je duboko uzdahnuo.
Drhtavom rukom je ponovo preao preko ela.
- Rijen! - rekao je tiho i rukom je uhvatio njenu ruku, koja je mirno
poivala na njegovom ramenu.
- Reci, Martine! - u glasu joj se nasluivala nada.
- Ova naslikana ruka je moja? - rekao je na trenutak.
Martin se setio, htela je da vrisne od sree, ali gledala ga je nemo i
bez rei, dok su njegove tamnomodre oi poprimile boju noi.

Pompea
-87-
- Martine! - jedva ujno je progovorila.
Uzbueno i radosno, rairenih oiju je gledala u njega.
On je samo klimnuo glavom, kao da joj je proitao misli.
- Martine, to je tvoja ruka koja me titi - tiho je rekla, ostajui bez
daha.
- Da li ima mesta za mene u tvom svetu, Rijen, ili jo uvek eli da
bude samo svoja?
- O! Martine! Setio si se! - povikala je od sree. Da li me jo uvek
voli? - stavila mu je ruke oko vrata.
- Da li ti to mene, Rijen, prosi!? iskrivio je lice u osmeh.
- Da! rekla je tiho.
-Trebalo bi da razmislim, ali prvo mora da me zamoli? - rekao je
ozbiljnog lica.
- Martine! Nita nisi zaboravio! - rekla je uzbueno, gledajui ga
svojim sjajnim oima. - Martine! Molim te!
- Znai, vai bedemi su srueni, madam - rekao je tiho.
- Martine! Da li me jo uvek eli? - pitala je grlei ga oko vrata.
- Da, ludice jedna! elim te! Oh, kad bi samo znala koliko te elim!
bolno je jeknuo.
Tog trenutka Rijen se nala u njegovom toplom i nenom zagrljaju.
Ruke su lutale njenim uzavrelim telom i istraivale svaku liniju, a
lagani trnci su strujali i blagi potresi su izazivali tanane greve njenog
tela. Poput nabujale reke nezasita strast je kuljala i svake sekunde
poput bujice je narastala u njima. Pokreti ruku i tela, i poljupci bili su
nestrpljiviji i kada su im se tela spojila u arkom ritmu, Rijen se
potpuno izgubila u naletu strasti. Eksplozije nesavladive elje su je
potresale i polako je vraale u stvarnost, a lice joj je krasio osmeh
srene i zadovoljne ene.
- Rijen, elim samo da rekapituliram - rekao je Martin konano
dolazei do vazduha i sa srenim

Pompea

-88-

osmehom na licu. Da li sam dobro zapamtio? Ti si me zaprosila? Nisi
se valjda predomislila?
- Pa ne znam... Oh! Martine! Volim te! - a oi su joj se napunile
suzama.
- Ljubavi! Ne bih mogla da zamislim ivot bez tebe! Da li zna to!?
- Znam. Ni ja bez tebe ne bih mogao da ivim - rekao je neno.
Lice mu je sijalo od sree, a nekadanja grubost je sasvim nestala.
Rijen ga je pogledala i glasno se nasmejala.
- Ko bi rekao da si do pre nekoliko nedelja bio tako krotak i
nesposoban, a sada...
- Ti si mi dala volju za ivotom. Da nisam izaao iz bolnice, umro bih
od elje za tobom. Sada, kada mi se seanje vratilo, ja gorim. eno!
Gorim od elje za tobom.
Martin ju je ljubio strasno, a ona mu je uzvraala istim arom. Rijen
se privila uz njegove snane grudi kao mae i ula je kako mu srce
uzbueno kuca, ba kao i njeno. Svi strahovi i strepnje nestali su kao
nekim udom i znala je da kad-tad bi morala da ga pusti da ue u njen
ivot.
*
Martin je usidrio brod u omanjoj uvali, i bacivi lenger, hitrog koraka
je proao preko palube i naao se u kabini broda. Rijen je leala na
krevetu i eljno ga iekivala. Oseala je da drhti dok je gledala u
Martinove poudne oi, koje nije skidao s njenog lica. Blago rumenilo
je obliio njene obraze i od siline elje skrenula je pogled u stranu.
Martin je polako skidao deo po deo odee, a sa Rijeninih usana se
otrgao glasan uzdah. Legao je pored nje i osetila je kako svaki mii
njegoveg tela vibrira. Usne su se pronale i spojile se u dug i tako
eljen poljubac. Svojim dugim prstima Martin je mrsio njenu dugu

Pompea
-89-
kosu i prelazei usnama po mekoj koi, ljubio je strasno i sa puno
ara. eleo je da poljupcima nadoknadi svaki izgubljen sekund
njihove bezgranine ljubavi. Noeni nezasitom eljom izgubili su se u
vrtlogu strasti.
Rijen je mirno leala u toplom Martinovom zagrljaju i mokri od znoja
rukama su ponovo palili vatru u njihovim telima.
- Da li me voli, gospoo OGilan?
Otvorila je oi zamagljene od strasti.
Gledala ga je nemo. Lagano je pomilova!a njegove obraze i prste je
uplela u njegovu dugu kosu. Privukla je Martinovu glavu na svoje
grudi.
- Oboavam te! - uspela je tiho da progovori.
- Voljena moja - glas mu je na trenutak zadrhtao. Da Ii si me konano
pustila u tvoj ivot ili sam jo uvek negde tu pokazao je rukom po
vazduhu.
- Pripadam tebi i samo tebi. elim da budem tvoja - rekla je tiho.
Podigao se na lakat i zagledao se dugo u njene oi koje su svetlele
poput dva smaragda.
- Ne eli vie da bude samo svoja?
Ona se iroko osmehnula i odmahnula glavom.
- Nisam uo odgovor, Rijen? - rekao je toplo.
- elim da budem tvoja i svoja. eli li me?
- O ludice jedna, kako te ne bih eleo, a moda za sve treba da zah-
valim bogu to se ovako desilo, jer ti me nikada ne bi pustila u tvoj
zaaureni svet - tiho je proaputao Martin i strastveno je prigrlio
potraivi njene usne koje su ga mamile od prvog asa kada ju je sreo.






Pompea

-90-
I kao i predhodnih noi njihova tela su se ujedinila u savrenom ritmu,
dajui im na znanje da e ih snaga njihove Ijubavi veno inspirisati,
iznova jaati i braniti od svih iskuenja koje ivot nosi.






Kraj