31. 1596. (La Haue, La Haue Descartes) .

(La Fleche)
(1604). ,
. (Adrian Baillet)
, .
. .
, .


.

(Poitiers). 1616, (Breda). 1618.
(Isaac Beeckman),
. ,
1619. . 1620. 1628.
, (1620), (1621), ,
(1622 1623). 1623. (Marina Mersenne)
.
, , 1625. .
.
.
. ,
, (Le Monde,
ou Trait de la Lumiere).
. ,
.
. .
.
1649. .

, .

, .
, ,
11. 1650. , .


doao Kako je ved spomenuto,delo koje se bavilo svetom,tanije Rsprava o svetu objavljeno je
tek 1677. Godine,nakom to je zabranjeno .Godine 1637. Na francuskom jeziku izlazi njegovo
delo Re o metodi.Delo Praktina i jasna pravila rukovoenja duhom oigledno je bilo napisao
1628. Godine,mada je objavljeno tek nakon Dekartove smrti. Godine 1641. Na latinskom jeziku
se pojavljuje i delo Meditacije o prvoj filozofiji.Ovo delo sadrzinski obuhvata primedbe raznih
teologa i filozofa,kao i Dekartove odgovore na isto.Sve primedbe svrstane su u est grupa.
Godine 1642. Izlazi drugi deo njegovih Meditacija,tanije sedma grupa primedaba Dekartovog
uitelja iz kolea Burdena,kao i Dekartov odgovor na njih. Francuski prevod Meditacija objavljen
je 1647. Godine , a drugo deo je preveden na francuski,a zatim i objavljen 1661. Godine.
Principi filozofije su objavljeni 1644. Godine i to na latinskom jeziku,a francuski prevod uradio je
Abe Klod Piko. Strasi due su objavljene 1649. Godine,malo vremena pre Dekartove smrti. Osim
toga ostavio je nezavren dialog Istraivanje istine prirodnom svetlodu i Primedbe na jedan
program,delo koje predstavljaju Dekartov odgovor na manifest o prirodi duha koji je sainio
Regije,najpre Dekartov prijatelj,a kasnije protivnik.Takodje,njegov stvralaki opus sainjavaju i
razliite njegove prepiske koje u mnogome pomau da se shvate njegove misli.
Kae se da je bio veoma umeren i blagorodan ovek,za koga se kaze da je brinuo o svojoj
posluzi.Imao je bliske prijatelje,kao to je bio Mersen.Nije se zenio i to zbog toga to mu je
trebao tih i povuen ivot za rad.to se tie njegovog verskog opredeljenja,isticao je da je bio
katolik,iako se oko toga javljaju,po mnogima,neke protivrenosti. Ovo se odnosi pre svega n
njegove strahove vezane za objavljivanje Rasprave o svetu.Izbegavao je da se bavi crkvenim
dogmama,smatrajudi da je put do nebasvima podjednako otvoren,bilo da se radi o uenom ili
oveku bez ikakvog obrazovanja.Bio je filozof i matematiar,ne teolog.

Moemo jednom reenicom da kaemo da cilj Dekartovog rada je bio dostizanje filozofske istne
upotrebom uma,sto on i svedoi reenicom gde kaze da eli da se potpuno preda traenju istine
Kada je re o ''Dekartovoj istini'',ona ne predstavlja neku izolovanu istinu,ved istinu u smsilu
sigurne osnove,osnove koja de biti potvrda da sve to je u skladu sa njom sigurno odoleva
destruktivnom uticaju skepticizma.
Kada je re o filozofiji,Dekart je definie kao proavanje mudrosti,a pod mudrodu on je
razumeo ne samo opreznost u postupcima,ved i savreno znanje koje bi oveku pomogli u
upravljanju zivotom,da bi sauvao svoje zdravlje i otkrio sve vetine.
Kada se govori o sistemu nauka,Dekarto vidjenje tog sistema,metaforino se prestvlja figurom
drveta,ciji je koren metaizika,stablo odgovara fizici,a grane predstavljaju etiku,medicinu i
mehaniku.Kada se govori o etici,kojom se Dekart nije podrobno bavio,on ju je definisao kao
najsavreniju nauku o moralu koj predstavlja poslednji stepen mudrosti.Ovim Dekart indirektno
istie znaaj etike,kao grane praktine filozofije,a samim tim i cele praktine filozofije.Bitno je da
se istakne da je Dekart smatra kulturu jednog naroda valanom iskljuivo je porededi sa njenom
filozofijom,koja,ako je dobra,pomae oveku da ivi to je bolje mogude.Vratimo se jo jednom
na etiku,koju Dekart poredi sa,moemo redi,vodkom.Na taj nain,on najpre istie da covek
najvie koristi ima upravo od nje ,ali i da ona pretpostavlja znanja fizike,odnosno metafizike.
Moemo redi da Dekartov rad predstavlja raskidanje sa prolodu.Bio je reen da krene iz
poetka,ne oslanjajudi se na autoritet nijedne prethidne filozofije.Aristotelovce je optuzivao
zato to Aristotela,po njemu,nisu najbolje razumeli,kao i zbog toga to su davali odgovore na
pitanja,koristedi Aristotela, za koje je Dekart smatrao da se sam Filozof nije bavio uopte.Sa
druge strane, sholastiare je osuivao za unoenje konfuzije kada je u pitanju oigledna istina ili
za neka uenja koja su smatrali istinom,a kako Dekart smatra,bili su samo verovatne
istine,tanije istine koje se moraju preispitati.
Ovaj stav koji se suprotstavlja aristotlizmu i sholasticizmu,nije graen na osnovu poznavanja
Aristotelovog rada,kao i rada filozofa srednjeg veka,vec je posledica isto subjektivnog
Dekartovog pristupa upravo tim radovima,radovima sledbenika,kako Filozofa(Aristotela),tako i
teologa srednjeg veka.
Kada je napadao sholastiare za neprikosnovenost autoriteta,Dekart je zanemario stav Tome
Akvinskog,koji je i sam smatrao da je pozivanje na autoritet najslabiji od svih argumenata u
filozofiji.
Kada se kae da je Dekart svojim radom eleo raskid sa prolodu,pogreno je shvatanje da je on
smatra da prolost uva samo lai,ved da sva uenja moraju biti ponovo otkivena i podvrgnuta
dokazivanju njihove istinitosti,idudi sistematski,od nesumnjivih stavova do onih
izvedenih.Njegovi napori bili su upravljeni ka traenju metode koja nede stvoriti nekakvu novu
filozofiju,ved filozofiju koja de biti dobro ureena,filozofiju koja de odolevti ,kako je ved
pomenuto,razornom uticaju skepticizma.
Metoda koju Dekart stvara ne pretenduje da dokae da je sve la,odnosno Dekartov
skepticizam nije cilja sam sebi,ved predstavlja put kojim treba da se ide kako bismo doli do
nesumnjivih iskaza.Negova metoda,po njemu,odgovara redukoji zahteva priroda uma.
Cilj Dekartove metode bilo je stvaranje organski povezanog sistema nauno utvrdjenih istina,to
znai,istina tako ureenih da razum ide od fundamentalnih samooevidnih istina,pa do istina
koje prostiu iz ovih prvih.U postizanju ovoga,Dekart smatra,da nam najvie pomae
matematika,kojoj se od rane mladosti divio njenoj jasnosti i izvesnosti.Smatrao je da metoda
koju koristi matematika za izvoenje svojih stavova treba da se primeni i u ostalim nauka.Ovo
pretpostavlja da su ostale nauke sline matematici u smsilu da za dokazivanje svojih stavova
koriste metodu koju koriste i matematiari
Sve nauke zajedno identine su ljudskoj mudrosti,odnosno ne postoji vie vrsta znanja,do znanja
koje je izvesno.
Ovakav pristup istraivanju,sutinski ga razlikuje od aristotelovaca,koji su smtrali da se ne moe
isto pristupati matematici ili etici.Meutim,treba da se istakne to da je Dekart razlikovao nauke
koje u potpunosti zavise od spoznajne delatnosti razuma i nauke koja podrazumeva vebanje i
vetine.
Moemo da kaemo da Dekart razlikuje ''znanje ta'' od ''znanja kako''
Dekartov idealni cilj je,u skladu sa navedenim, da konstruie sveobuhvatnu naunu filozofiju.
Saznanje kod Dekarta zapoinje utvrdjivanjem postojanja sopstva,kriterijuma istinitosti,pa do
istine o postojanju Boga,kao garanta naih iskaza.
Kada se ovako govori o Dekartu,mogude je stvoriti utisak da je on eleo sa samo sredi ono to je
ved bilo poznato.Meutim,njegov cilj ide ka tome da primenom metode dodje i do istina koje
ko nisu otkrivene.ak je nekoliko puta i prigovarao da logika sholasticizma nije bezvredna,ali
njena jedina vrednost se sastoji u tome da objasni drugima one stvari koje su ved poznate
Treba da se razmotri i problem koji se javlja u vezi sa time da nam ''nova'' logika omogudava da
otkrijemo jos neotkrivene istine.Ukoliko primenom matematike metode elimo da otkrijemo
istine o svetu,morademo da asimilujemo uzroni odnos u odnos logike implikacije,to bi nam
omogudilo da, primera radi, istine u fizici izvodimo a priori.Ovakav pristup nas primorava da
usvijimo Spinozin monistiki sistem u kojem su sve stvari posledica jednog krajnjeg logikog
naela.Tako de eksperimenti izgubiti na znaaju ili de samo predstavljai potvrdu da ono to je
izvedeno iz prvih naela zaista jeste i tano.Medjutim,njegova filozofija,kao demo videti,nije ba
u potpunosti odgovarala njegovoj zamisli kada je re o idealnoj matematikoj metodi.
Ved toliko puta je spomenuta re metoda,a da nije bilo rei o njoj samoj.Naime metoda,po
Dekarta, je skup izvesnih i lakih pravila koji omoguduju da niko ko se njih dri ne smatra neto
to je lano za istinito i da de svako ko koristi ovu metodu stidi do istinitog razumevanja svih onih
stvari koje ne prevazilaze mogudnosti onih koji je koriste.
Moemo da kaemo da je Dekartova zamisao metode bila podreena duhu,koji nikako ne sme
da se izoluje kada je re o trganju za istinom.Metoda Dekartova podraava duh,koji ostavljen
sam sebi ,nede pogreiti.Tada on primenjuje svoju prirodnu svetlost i sposobnosti na predmete
kji ne prevazilaze sposobnost njegovog razumevanja.U suprotnom,nikakva tehnika ne bi mogla
da nadoknadi odsustvo ove svetlosti.
Odsustvo ove svetlosti uzrokovano je postojanjen raznih inilaca,koje Dekart prepoznaje kao
predrasude,uticaj obrazovanja,nestrpljivost,brzopleta zelja za postizanjem rezultat.Usled
prisustva ovih inilaca deava nam se da skrenemo sa puta racionalnog miljenja.Zato je niz
pravila od velike vanosti ,ak i ako te sposobnosti pretpostavljaju sposbnosti i radnje duha.
Dve osnovne radnje duha su intucija i dedukcija.Intucijija nije opisana kao'' kolebljiva sigurnost
koju daju ula ili lani sud koji proizilazi iz ravih konstrukcija mate,ved kao pojam koji potie iz
istog i paljivog duha tako neposredno i razgovetno da smo u potpunosti osloboeni sumnje u
predmet naeg razumevanja. Sa druge dedukcija predstvalja nuno izvoenje iz injenica koje
se znaju sa izvesnodu.Istina je da svaka dedukcija ukljuuje i intuciju,jer mi moramo da
sagledamo istinitost svakog iskaza jasno i razgovetno pre nego to preemo na slededi
korak.Ono to odvaja intuciju i dedukciju jeste to da dedukcija,za razliku od intucije,sadri
izvesno kretanje ili sukcesiju.
Dekart ini sve da dedukcuju svede na intuiciju.Tako,moemo da kaemo da su iskazi koji su
izvedeni iz prvih neospornih i nesumnjivih injenica,tanije da je istinitost onih koji slede iz tih
injenica utvrena na osnovu dedukcije ili na osnovu intuicije zavisno od ugla posmatranja.Ali
bitno je napomenuti da se osnova,tanije prve istine dokazuju putem inutucije, a da istinitost 3.
Svoje misli sprovodimo po redu, poinjudi od onih predmeta koji su najjednostavniji i najlaksi za
razumevanje da bih, malo-pomalo, postepeno, do saznanja najsloenijih: pretpostavljajuci
poredak meu onima koji nisu prirodno rasporeeni u nizu.
svih ostalih iskaza sledi iz dedukcije.Takoe,u dugom precesu dedukcije,izvesnost iskaza koji se
potvruju zavisi i od pamdenja,koje sada postaje novi inilac.
Bitno je da se odvoji to da INTUICIJA i DEDUKCIJA,i pored svoje efikasnosti u sticanju sigurnog
znanja,nisu metode o kojima Dekart govori.Jer metodu ine pravila koja pretpostavljaju
upotrebu ovih duhovnih radnji. Pravila o kojima Dekart govori,izloena su u Pravilima
rukovoenja duhom i u Rei o metodi.
Ta pravila su:
1. Ne prihvatam nita kao istinito to nisam jasno prepoznao kao takvo: to jest, da pazljivo
izbegavam prenagljivanje i predrasude, i da u svojim sudovima ne prihvatim nita to mom duhu
nije predstavljeno tako jasno i razgovetno da ne bude vie prilika u kojima mogu u to sumnjati.
2. Podelim svaku od tekoda koju sam ispitivao na to je vie mogude delova i na onoliko koliko
je potrebno da bi se one najbolje reile.
4. Najzad, svuda vrim tako potpuna nabrajanja i tako opte preglede kako bih bio siguran da
nita nisam izostavio.
Uzeta sam za sebe, ova pravila teko da veoma prosvetljuju, i tako moemo videti da ima neke
osnove za Lajbnicovo izrugivanje da su Dekartova pravila metode kao recepti nekog apotekara;
uzmi ono to ti je potrebno i radi ono to bi trebalo i dobide ono to eli1. Ali Dekart nije
pretpostavljao da Rasprava objanjava njegov Metod:

Moj cilj nije ovde da poduavam o Metodu koji svaka osoba treba da sledi da bi dobro upravljala
svojim umom, ved samo da pokaem na koji sam nain pokuao da upravljam svojim. (Discourse
Deo i: VI 2, HRI 83),

a Vatijeu je pisao da ni Rasprava niti njeni pratedi traktati ne izraavaju adekvatno Metod (22.
februara 1638: I 559 ff., K 45-6; pismo jos vie rasvetljava Dekartov stav prema knjizi iz 1637).
No, ne radi se samo o tome da jedno delo, ili odreeni skup ogleda, ne uspevaju da u potpunosti
objasne Metod nijedan ito apstraktan pristup to ne moe. Dekart uveliko smatra da je
stvarno izlaganje intelektualnim problemima neophodno da bi se maksimama pridao ikakav
sadraj; te izreke stiu znaenje jedino iz iskustva koje imamo kada se bavimo samim naunim
pitanjima
Ipak, jedno od pravila, i to prvo, ima status. U spisu Regulae nalazio se nalog da se odbaci svo
znanje koje je samo verovatno i da se veruje samo onome to se savreno zna i u ta se ne moe
sumnjati. (Reg. Ii: X 362, HR1 3), no to izgleda samo kao jedan od mnogih metodoloskih saveta.
U Dekartovim zrelim radovima, ovo pravilo poinje da igra istaknutu i formativnu ulogu. Nije re
o tome da nas ovo pravilo, uzeto izdvojeno, moe vie od drugih pravila prosvetliti, ukoliko se ne
sueljavamo sa stvarnim intelektualnim problemima. Pre se radi o tome da relevantni problemi
mogu biti osnovni problemi filozofije, a osobenost ovog pravila se sastoji u tome da ono, kada
se primeni dovoljno radikalno radikalnije nego to je primenjeno u sklopu spisa Regulae
prua osnovu za kritiku celokupnog znanja i stoga osnovu za osobeno filozofsko istraivanje. I
ostala pravila igraju svoju ulogu u tom istraivanju, kao to to ine i u svakom drugom sreenom
intelektualnom projektu, ali prvo pravilo ima naroitu mod da ga generie. Ono daje osobeni
karakter Dekartovom istraivanju znanja, a metod koji on koristi u svom istraivanju, slededi ovo
pravilo do njegovih krajnjih granica, nairoko je poznat kao Metod sumnje.
to se tie drugog pravila,ono je predstavlja analizu.Ona nam po Dekartu omogudava da
doemo do intuicije o ''prostim prirodama''.Kako bismo to bolje razumeli ovaj izraz,Dekart nam
daje primer tela.Naime,telo ima protenost i oblik.Meutim,ne moemo redi da je doslovno
sastvaljeno od telesne prirode,protenosti i oblika,jer ti elementi ne postoje samostalno.Te
prirode,u naem poimanju.sainjavaju telo.Telo se moe ralaniti na njih,ali se one
izuzimaju,zbog nemogudnosti,daljeg ralanjivanja.Pored ovih priroda,postoje i tzv. Duhovne
proste prirode koje obuhvataju sumnju,htenje.
Ove proste prirode obuhavta jedna druga grupa priroda,grupa koja ih povezuje,a to su
postojanje,trajanje i jedinstvo.Ove prirode Dekart oslovljava kao zajedniki pojmovi.
Podvrgavi sumnji sve u ta je mogao da sumnja,Dekart dolazi do ''prostog'' i nesumnjivog
iskaza Cogito,ergo sum.Nakon ega raspravlja o prirodi dokazanog sopstva,da bi se
kasnije,poput produene ivorne intuicije posvetio dokazivanju Boga.
Bitno je istadi i jos dva izraza koji imaju krucijalnu vanost kada je re o redu stvaranja
Dekartvog sveta.Naime,to su izrazi ordo cognoscendi,red saznavanja, i red bivstvovanja-ordo
essendi.Po prvom,sospstveno postojanje je prvo,dok po drugom Boije postojanje zauzima prvo
mesto.Na osnovu ova dva egzistencijalna suda-suda o postojanju misledeg sopstva i Boga,Dekart
dokazuje i postojanje materijalnog sveta i to zbog ideja koje imamo o njima,ali i garanta-Boga.
Kada se okrenemo fizici,vidimo Dekartov govor koji kae da se zakoni fizike mogu izvesti iz
metafizike.Medutim,tu treba da se pravi razlika izmeu onih zakona koji bi vladali u scakom
Bogom stvorenom svetu i znanja koja se odnose na materijalne stvari u svetu.Kad on kae da iz
metafizike sledi fizika,Dekart podrazumeva najoptije fizike zakone.
Ovakvo deduktivno tumaenje fizike dovodi u pitanje status eksperimenta u Dekartovim
istraivanjima.
Pre svega,Dekart nije mislio da moemo a priori dedukaovati neke pojave.Da, recimo, postoji
takva stvar kao magnet,mi znamo iz iskustva,ali njegove oroste prirode mi saznajemo na osnovu
metode.Tako uoavamo i to da su empirijske informacije pretpostavljene u Dekartovoj
metodi.Navodi se jo i to da da je uloga eksperimenta dopuna nesavrenosti ljudskog duha.
to se tie istina koje je Dekart izvodio,on sam kae da su one proistekle iz izvesnih klica istine
koje na prirodan nain postoje u naim duama(fusnota Re o metodi),a da je jedina mogudnost
da dodjemo do istine upotreba razuma.Takoe,on tvrdi da mi imamo uroene ideje iz
kojih,moemo tumaiti, dedukujemo saznanja o svetu.Promatrajudi ovo,da nam se da
zakljuimo da metafiziku i fiziku moemo da konstruiemo na osnovu odreenog broja uroenih
ideja,smetenih u naem duhu.
Ovakva tvrdnja naila je kod Regija na kritiku.On kae da razum ne potrbuje nikakve ideje,tanije
da je sam sebi dovoljan,kako bi se objasnili procesi koji se deavaju u njemu.Na ovakve kritike
Dekart odgovara da te ideje nisu razliite od sposobnosti miljenja(fusnota Prigovor na jedan...)
Kako bi ovo podrobnije objasbnio,Dekart se slui primerom naslednih bolesti,koje predstvalja
kao dispozicije ili sklonosti ka oboljenju, a ne kao steene u utrobi majke.
Drugim reima,mi imamo sposobnost miljenja i tom sposobnodu,zahvaljujudi njenoj uroenoj
konstrukciji,stvari se shvataju na odreene naine.
Jednostavno govoredi,za Dekarta su uroene ideje ekvivalentne nainima na koji razum
funkcionie.Tako aksiom ex nihilo nihil fit ne predstavlja nekakav rani objekat miljenja,ved
oliava nain na koji razmiljamo.Dekartova teorija o urodjenim idejama predstavlja nekakvu
anticipaciju Kantove teorije o apriornom,s tim da se Dekart ne slae sa tim da se
one,ideje,odnose samo na iskustvene injenice.Sa druge strane,uroene ideje nisu samo
ograniene na forme miljenja,ved u vie od toga.Tako Dekrt uroenom idejom naziva i ideju
Boga,koja ne postoji u bebinom razumu kao oformljenje,nego da su njihove klice prisutne,a ako
demo da se metaforiki izraavamo,biljka raste uz pomod iskustva.Pored ovih ideja Dekart
razlikuje ideje koje su pridoole i svoje postojanje ne duguju sopstvu koje ih prima.Govoredi
ovo,podrazmevamo ideje koje potiu iz spoljanjeg sveta.Pored uroene ideje o Bogu,imamo i,
na primer, uroene ideje o najoptijim zakonima fizike.
Ved nekoliko puta smo govorili o nekoj Dekartovoj sumnji,no sada je potrebno da kaemo neto
o njoj samoj,tanije da je determiniemo.Najpre,to je moda najprigodnije,treba da se kae da je
ime Dekartove sumnje ''metodska''. Odreivanje ovog atributa,moda najvie pomae u
razjanjenju same sumnje.Dekart pod njom podrazumeva traganje za neim to je
nesumnjivo,tanije za apsolutnom izvesnodu. Zbog toga je bilo potrebno smatrati za lanim sve
ono to smo do sada prihvatili kao istinu.Ona se metodskom naziva jer nije cilj sama sebi,ved je
preliminarni stadijum u postizanju izvesnosti i u razluivanju istine od lai.Ona nije
revolucionarnog karaktera,u smislu korenitog preobraaja svega postojedeg,ved je treba shvatati
kao ''filter'' koji odvaja istinu od lai,gradedi vrst temelj novom znanju, znanju koje de poivati na
istinitoj osnovi.Bitno je istadi jo i to da je sumnja samo teorijskog karaktera,u smislu da se
njome ne treba koristiti u ivotu.Terojiska je jer tei ponovnom ''preelavanju'' filozofskih
sistema.Ovim dovodimo u pitanje filozofije kao nauke od koje moemo oekivati praktinu
korist.

to se tie karatktera Dekartove sumnje moemo da kaemo da i pored toga to on sumnja u
sve,ipak donekle dozu sumnje smanjuje kada su u pitanju neki matematiki iskazi,poput toga da
je 2+2 uvek etiri,onosno analitiki sudovi uopte.I pored hipoteze o zlom duhu,ove tvrdnje
nekako ''na miidima'' opstaju.