-1

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA LIFTOVE NA ELEKTRINI POGON ZA

VERTIKALNI PREVOZ LICA I TERETA
("Sl. list SFRJ", br. 16/86, 28/89 i 22/92 i "Sl. list SRJ", br. 47/95 i 14/96)
I UVODNE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) tehniki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri proizvodnji liftova na elektrini pogon za vertikalni prevoz
lica i tereta (u daljem tekstu: liftovi), u pogledu voznog okna, pri projektovanju, ugradnji, korienju i odravanju
liftova;
2) nain oznaavanja i obeleavanja liftova i delova liftova koji je znaajan za bezbednost i zatitu ivota i zdravlja
ljudi;
3) tehnike mere zatite od poara i tehniko-tehnolokih nezgoda;
4) postupak, nain i intervali vrenja obavezne povremene tehnike kontrole liftova i njihovih delova;
5) nain rukovanja liftovima, nain njihovog odravanja i obaveznost uputstava o rukovanju liftovima i njihovom
odravanju;
6) postupak i nain obezbeenja odreenih svojstava, karakteristika i kvaliteta liftova i nain njihovog ispitivanja;
7) isprave koje prate liftove u prometu, odnosno pri isporuci.
lan 2
Pod liftovima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se trajno ugraena postrojenja pokretana elektrinom
energijom, namenjena prevozu lica i tereta, kojima se opsluuju odreene stanice korienjem kabine ije mere i
konstrukcija omoguavaju pristup licima i utovar tereta, a koja se kree u voznom oknu izmeu najmanje dve
vrsto ugraene vertikalne voice ili izmeu voica nagnutih do 15o prema vertikali.
Ovaj pravilnik primenjuje se na liftove namenjene prevozu lica, na liftove namenjene prvenstveno prevozu lica a
ija je kabina prilagoena i za prevoz tereta i liftove namenjene prevozu bolesnika na krevetima ili na bolesnikim
prevoznim sredstvima (liftovi I, II i III vrste, ije su mere, nosivost i brzine utvrene propisima o jugoslovenskim
standardima za liftove), kao i na liftove prvenstveno namenjene prevozu tereta sa pratiocem (liftovi IV vrste, ije
su mere, nosivost i brzina utvrene propisima o jugoslovenskim standardima za liftove), a koji se ugrauju u
stambene zgrade, poslovne zgrade, banke, hotele i sline objekte, u bolnice i humanitarne ustanove i u objekte u
kojima se obavlja proizvodna ili usluna delatnost.
II VOZNO OKNO
lan 3
Vozno okno du svoje cele visine i sa svih strana mora biti ograeno vrstim i punim zidovima, tavanicom i dnom.
Kabina lifta i njen protivteg moraju se nalaziti u istom voznom oknu.
lan 4
Ako vozno okno nije predvieno za spreavanje proirenja poara, doputeno je da visina zidova, osim na
prilaznim stranama, bude ograniena na 2,5 m od nivoa stanice, kao i od mesta pristupanih licima (na primer,
stepenita), a na prilaznoj strani kabini, iznad visine 2,5 m od nivoa stanice mora biti ugraena puna, reetkasta ili
perforirana ograda ako vrata kabine nemaju mehaniko zabravljivanje, pri emu mere otvora reetki i perforacija
(irina i visina) ne smeju biti vee od 75 mm.
lan 5
Na voznom oknu dozvoljeni su sledei otvori:
1) otvori vrata voznog okna;

-2
2) otvori vrata za odravanje, otvori vrata za nuni izlaz i pristup u vozno okno i otvori vrata za kontrolu;
3) otvori za provetravanje;
4) otvori izmeu voznog okna i mainske prostorije; odnosno voznog okna i prostorije za pomone uetnjae;
5) otvori koji odvode gasove i dim u sluaju poara.
lan 6
Svetla visina otvora vrata za odravanje mora iznositi najmanje 1,4 m, a irina - najmanje 0,6 m.
Svetla visina otvora vrata za nuni izlaz i pristup u vozno okno mora iznositi najmanje 1,8 m, a irina - najmanje
0,35 m.
Svetla visina otvora vrata za kontrolu ne sme iznositi vie od 0,5 m, a irina - od 0,35 m.
lan 7
Ako je rastojanje izmeu nivoa dve uzastopne stanice lifta vee od 11 m, izmeu tih stanica moraju na najvie 11
m postojati vrata za nuni izlaz i pristup u vozno okno, osim u voznom oknu sa najmanje dve kabine lifta i
mogunou prelaska iz jedne u drugu kabinu.
lan 8
Vrata za odravanje, vrata za nuni izlaz i pristup u vozno okno i vrata za kontrolu moraju biti metalna, ne smeju
se otvarati u prostor voznog okna i ne smeju biti perforirana.
lan 9
Zabrava na vratima za odravanje, vratima za nuni izlaz i pristup u vozno okno i vratima za kontrolu mora
omoguiti zatvaranje i zabravljivanje vrata bez upotrebe kljua. Ta vrata se moraju otvarati iz voznog okna bez
kljua i kad su zabravljena, a sa spoljne strane iskljuivo kljuem.
Kabina lifta ne sme da krene ako vrata iz stava 1 ovog lana nisu zatvorena, to se kontrolie elektrinim
sigurnosnim ureajem.
Izuzetno od odredbe stava 2 ovog lana, pogon lifta je dozvoljen sa otvorenim vratima za kontrolu pod uslovom
da se za vreme pogona trajno deluje na sigurnosni elektrini ureaj za kontrolu zatvorenosti, koji mora biti
pristupaan samo ako su vrata otvorena.
lan 10
U vrhu voznog okna moraju postojati otvori za provetravanje, ija je ukupna povrina preseka najmanje 1% od
povrine horizontalnog preseka voznog okna, a kojima se odvodi vazduh iz voznog okna u atmosferu neposredno
ili kroz mainsku prostoriju ili prostoriju za pomone uetnjae.
Vozno okno se ne sme koristiti za provetravanje drugih prostorija.
lan 11
Vozno okno mora izdrati optereenja koja nastaju pri radu pogonske maine, pri dejstvu hvatakog ureaja na
voice, pri nasedanju kabine ili protivtega na odbojnike i pri dejstvu sila koje nastaju radom ureaja za
kompenzaciju.
Sile pri dejstvu hvatakog ureaja na voice i nasedanju kabine ili protivtega na odbojnike odreuju se prema
propisima o jugoslovenskim standardima za liftove.
lan 12
Zidovi voznog okna moraju biti od materijala koji je otporan na mehanika oteenja i vatru i koji ne stvara prainu
ve spreava njeno taloenje.

-3
Zidovi voznog okna moraju imati takvu mehaniku vrstou da se delovanjem upravne sile od 300 N ne sme
pojaviti ugib vei od 10 mm. Ta sila moe da deluje s jedne ili s druge strane zida, na bilo kom mestu, pod
uslovom da je ravnomerno rasporeena na okrugloj ili kvadratnoj povrini od 5 cm2.
lan 13
Zid voznog okna ili njegov deo koji se ne nalazi na strani ulaza u kabinu moe se zastakliti.
Za zastakljivanje voznog okna koristi se prvenstveno liveno staklo za ianim umetkom, nearmirano, armirano i
kaljeno staklo ili staklo za ogledala sa armaturom ili bez armature.
Debljina stakla mora iznositi najmanje 6 mm.
U tabeli br. 1 utvrene su najvea mera manje strane zastakljene povrine i najmanja debljina stakla. Mere iz
tabele br. 1 primenjuju se i na zastakljene povrine koje nisu pravougaonog oblika, tako da prenik upisanog
kruga i debljina stakla odgovaraju vrednostima u toj tabeli:
Tabela br. 1
Mera manje strane ili Liveno staklo sa Nearmirano
prenik upisanog kruga ianim umetkom staklo

Armirano
staklo

Kaljeno
staklo

Staklo
za Armirano staklo
ogledala
za ogledala

Najvie m

Najmanja debljina u mm

0,7

1,0

1,2

10

10

lan 14
Zastakljeni deo zida voznog okna mora biti zatien od udara, ipkom ili na slian nain, i to: ravno staklo i
nekaljeno staklo na visini od 0,8 m iznad poda ili prednje ivice stepenika, a kaljeno staklo ija je debljina manja od
10 mm - na visini od 0,3 m.
lan 15
Povrina zida voznog okna na strani ulaza u kabinu, koji se sastoji od vrata voznog okna, zidova ili delova zidova,
mora biti po irini ulaza u kabinu i po celoj visini voznog okna neprekidna, osim pogonski nunih prekida (zazora).
lan 16
Povrina zida voznog okna liftova bez vrata kabine, na strani ulaza u kabinu, mora biti po celoj irini ulaza u
kabinu i po celoj visini pristupanoj iz kabine neprekidna, vertikalna, ravna, glatka i vrsta, uzimajui u obzir
obavezne otvore za ugradnju vrata voznog okna. Ovaj zid mora biti izraen od materijala otpornog na mehanika
oteenja i ne sme biti od gipsa ili stakla.
Ispupenja ili udubljenja na zidu voznog okna iz stava 1 ovog lana ne smeju biti vea od 5 mm. Ispupenja i
udubljenja vea od 2 mm moraju biti zakoena najmanje pod uglom od 75o prema horizontali.
lan 17
Za zid voznog okna liftova sa vratima kabine, ispod praga svih vrata voznog okna, u visini najmanje 1/2 zone
odbravljivanja, sa dodatkom od 50 mm, moraju biti ispunjeni i sledei uslovi:
1) zid mora biti vezan sa nadvratnikom vrata voznog okna koja se nalaze ispod praga; ili
2) zid mora biti produen nadole vertikalnom vrstom i glatkom povrinom koja je na kraju zakoena pod uglom
od najmanje 60o prema horizontali. To zakoenje mora biti najmanje 50 mm prema neobraenom zidu, mereno
horizontalno, ili do samog neobraenog zida.
lan 18

-4
Ako se ispod voznog okna nalaze radne ili drutvene prostorije ili uopte pristupane prostorije, moraju biti
ispunjeni sledei uslovi:
1) dno jame voznog okna mora se dimenzionisati za najmanje 5000 N/m2 pokretnog optereenja, a ispod
odbojnika protivtega mora se postaviti stub do vrstog tla ili se na protivtegu mora postaviti hvataki ureaj;
2) dno jame voznog okna mora biti konstruisano tako da omogui zaustavljanje optereene kabine ili protivtega u
tom oknu prilikom slobodnog pada sa najvieg poloaja u voznom oknu;
3) ako se putanja kretanja protivtega produava pored prostorija pristupanih licima ispod voznog okna i vodi do
vrstog tla, kroz prostor ispod voznog okna lifta moe prolaziti protivteg.
U delu voznog okna pored prostorija pristupanih licima mora se nalaziti otvor vrata za odravanje.
lan 19
Dno jame voznog okna mora biti vodoravno, osim podnoja odbojnika, voica i odvoda za vodu. Jama voznog
okna mora biti zatiena od prodiranja vode.
Ako je jama voznog okna dublja od 2,5 m, a pored nje postoji pristupaan prostor, moraju se, radi pristupa u jamu,
ugraditi vrata za odravanje.
Ako ne postoje vrata za odravanje, za prilaz u jamu voznog okna moraju se postaviti, bez obzira na dubinu jame,
penjalice pristupane sa vrata najnie stanice kojima se omoguava siguran pristup do dna jame. Penjalice ne
smeju biti u podruju delova lifta koji se kreu.
lan 20
U jami zajednikog voznog okna mora postojati pregrada izmeu pokretnih delova susednih liftova.
Pregrada iz stava 1 ovog lana mora se prostirati od dna jame voznog okna do visine od najmanje 2,5 m.
Ako je horizontalno rastojanje od ivice krova kabine do najblieg pokretnog dela susednog lifta manje od 0,3 m,
pregrada izmeu pokretnih delova susednih liftova mora se prostirati po celoj visini voznog okna i po irini koja
odgovara najmanje irini najblieg pokretnog dela susednog lifta, sa dodatkom 0,1 m sa svake strane.
lan 21
Ako protivteg lifta ija se vua ostvaruje trenjem miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, moraju biti ispunjeni
sledei uslovi:
1) deo voenog puta koji preostaje za kretanje kabine u smeru nagore mora iznositi najmanje 0,1 m + 0,035 v 2, s
tim to se put izraava u metrima, a nazivna brzina u m/s;
2) slobodna visina iznad krova kabine mora iznositi najmanje 1 m + 0,035 v2;
3) slobodno rastojanje izmeu najniih delova tavanice voznog okna i:
a) najviih elemenata na krovu kabine, osim elemenata navedenih u odredbi ove take pod b) mora iznositi
najmanje 0,30 m + 0,035 v2 i,
b) najvie take ureaja za voenje kabine, ureaja za veanje kabine, ograde na kabini i delova vertikalno
pominih vrata, mora iznositi najmanje 0,1 m + 0,035 v2.
Ako kabina lifta miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, ostatak voenog puta navie za protivteg mora iznositi
najmanje 0,1 m + 0,035 v2.
Ako postoji ureaj za kontrolu usporenja, vrednost 0,035 v2 moe se smanjiti:
1) na 1/2 - za liftove za nazivnom brzinom v 4 m/s;
2) na 1/3 - za liftove sa nazivnom brzinom v > 4 m/s.
Vrednosti iz st. 2 i 3 ovog lana ne smeju biti manje od 0,25 m.
Za liftove sa kompenzacionom uadi i zateznim ureajem koji ima ureaj za prigueno ili vrsto ogranienje od
poskakivanja vrednosti 0,035 v2 moe se zameniti zbirom vrednosti istezanja uadi od 1/500 od visine dizanja, ali
ne manje od 0,20 m i vrednosti maksimalno mogueg poskoka zateznog ureaja.
lan 22
Za teretne liftove sa pratiocem (liftovi IV vrste) ija se vua ostvaruje bubnjem ili lananikom, kad se kabina nalazi
tano u nivou gornje krajnje stanice, ostatak voenog puta nagore za kabinu mora iznositi jo najmanje 0,50 m
pre nego to odbojnici stupe u dejstvo.

-5
Ako kabina potpuno sabije gornje odbojnike:
1) slobodna visina iznad krova kabine mora iznositi najmanje 1 m;
2) slobodno rastojanje izmeu najniih delova tavanice voznog okna i najviih elemenata na krovu kabine mora
iznositi najmanje 0,30 m, a izmeu najniih delova tavanice voznog okna i najvie take ureaja za voenje
kabine, ureaja za veanje kabine, ograde na kabini i delova vertikalno pominih vrata mora iznositi najmanje
0,10 m.
Ako kabina lifta sa lananikom miruje na potpuno sabijenim donjim odbojnicima, ostatak voenog puta nagore za
protivteg mora iznositi najmanje 0,30 m.
lan 23
Ako kabina lifta miruje na potpuno sabijenim odbojnicima:
1) u jami voznog okna mora postojati prostor koji omoguuje smetaj kvadra veliine najmanje 0,5 m x 0,6 m x
0,8 m tako da lei na jednoj od svojih povrina;
2) slobodno rastojanje izmeu dna jame voznog okna i najnie take kabine mora iznositi najmanje 0,50 m, a
slobodno rastojanje izmeu dna jame voznog okna i najnie take ureaja za voenje kabine, delova hvatakog
ureaja, zatitnog lima praga i delova vertikalno pominih vrata - najmanje 0,10 m.
lan 24
U jami voznog okna mora biti ugraena sklopka sa natpisom: "STOJ", sa jasno obeleenim poloajima ukljuenja
i iskljuenja, kojom se pogon lifta i automatska vrata iskljuuju i dre u stanju mirovanja. Sklopka mora biti
postavljena tako da joj se moe prii sa vrata koja se koriste za ulaz u jamu voznog okna.
U jami voznog okna mora biti ugraena i dvopolna prikljunica sa zatitnim kontaktom, kao i naizmenina sklopka
za osvetljenje voznog okna, namenski obeleena, koja je vezana sa neizmeninom sklopkom u mainskoj
prostoriji.
lan 25
U vozno okno ne smeju se ugraivati instalacije i ureaji koji nisu sastavni deo lifta.
Dozvoljena je ugradnja ureaja za grejanje voznog okna, pri emu se naprava za posluivanje ureaja za
grejanje mora nalaziti izvan voznog okna. Za te ureaje ne sme se koristiti topla voda ili para.
lan 26
U voznom oknu mora biti trajno ugraeno elektrino osvetljenje, i to po jedna svetiljka udaljena najvie 0,5 m od
tavanice i dna voznog okna, a ostale svetiljke - na rastojanjima od najvie 7 m.
III MAINSKA PROSTORIJA I PROSTORIJA ZA POMONE UETNJAE
lan 27
Mainska prostorija i prostorija za pomone uetnjae moraju biti zatvorene zidovima, podom, tavanicom i
vratima.
lan 28
U mainsku prostoriju i prostoriju za pomone uetnjae mogu ulaziti samo struna lica koja rade na odravanju i
ispitivanju lifta i lica osposobljena za spasavanje lica iz zaglavljene kabine.
lan 29
U mainskoj prostoriji moraju biti smeteni: pogonske maine, pripadajui upravljaki ureaji - po mogunosti u
blizini pogonske maine, vealjke za uad, pomone uetnjae, osim pomonih uetnjaa na kabini i protivtegu, i
graninici brzine, osim zateznog ureaja graninika.

-6
Ako se upravljaki ureaji ne mogu postaviti u mainsku prostoriju, postavljaju se u prostoriju za pomone
uetnjae ili drugu prostoriju koja ispunjava uslove propisane za mainsku prostoriju.
Pomone uetnjae, jednog lifta ili vie liftova, graninici brzine i vealjke za uad, ako se ne mogu postaviti u
mainsku prostoriju, postavljaju se u prostoriju za pomone uetnjae.

Prostorija za pomone uetnjae moe biti izvedena ispod mainske prostorije, bez prilaza sa stepenita zgrade,
ako je bez tekoa i opasnosti pristup omoguen kroz otvor na podu mainske prostorije.
Izuzetno od odredbi stava 3 ovog lana, dozvoljava se:
1) postavljanje pomonih uetnjaa u vozno okno, pod uslovom da se ne nalaze iznad krova kabine i da je
omogueno njihovo odravanje i ispitivanje;

-7
2) postavljanje u vrhu voznog okna, iznad krova kabine, jedne pomone uetnjae, sa jednostrukim ili dvostrukim
obuhvatom uadi koja vode na protivteg, pod uslovom da je omogueno njeno odravanje i ispitivanje sa krova
kabine;
3) postavljanje pogonske uetnjae u vozno okno, pod uslovom da je omogueno njeno odravanje i ispitivanje iz
mainske prostorije;
4) postavljanje graninika brzine u vozno okno, pod uslovom da je omogueno njegovo odravanje i ispitivanje sa
spoljne strane voznog okna.
lan 30
Ispod pomonih uetnjaa koje se nalaze u voznom oknu, mora da postoji zatitna pregrada odgovarajue
vrstine i gustine kojom se spreava da prelomljena osovina padne u vozno okno.
lan 31
Pomone uetnjae moraju imati osigura kojim se spreava da osovina ispadne iz leita, da ue ispadne iz
leba pri olabavljenju ueta i da strana tela upadaju izmeu ueta i lebova pomonih uetnjaa koje su
obuhvaene uetom sa donje strane.
lan 32
U mainsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomone uetnjae ne smeju se ugraivati instalacije i ureaji koji
nisu sastavni deo lifta, osim pogonskih maina za maloteretne liftove i pokretne stepenice, ureaja za
provetravanje i grejanje mainske prostorije i detektora poara ili protivpoarnih ureaja za elektrine instalacije.
lan 33
Mainska prostorija, po pravilu, izgrauje se iznad voznog okna.
lan 34
Prilaz mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetnjae mora biti lako pristupaan i siguran. U
mainsku prostoriju, odnosno u prostoriju za pomone uetnjae mora da se ulazi neposredno preko stepenita
zgrade, a ne kroz stambene i radne prostorije.
Visina prilaza iz stava 1 ovog lana mora da iznosi najmanje 2 m, pri emu se ne uzimaju u obzir pragovi i ograde
ija je visina manja od 0,4 m. Prilaz iz stava 1 ovog lana mora biti dobro osvetljen trajno ugraenim elektrinim
osvetljenjem. Pod prilaza ne sme biti klizav.
lan 35
Mainska prostorija i prostorija za pomone uetnjae moraju biti izvedene tako da izdre optereenja koja
nastaju radom lifta. Pod mainske prostorije mora biti proraunat na pokretna optereenja od najmanje 5000
N/m2.
Zidovi, pod i tavanica mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetnjae moraju biti svetlih boja, od
materijala koji je otporan na vatru i koji ne stvara prainu, nego spreava njeno taloenje.
Pod mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetnjae ne sme biti klizav.
Zidovi i pod mainske prostorije moraju biti zvuno izolovani od stambenih, radnih i drutvenih prostorija.
lan 36
U mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetnjae mora postojati:
1) ispred razvodnih i upravljakih ureaja - slobodna, horizontalna povrina duine najmanje 0,7 m, a irine,
zavisno od irine ureaja, ali ne manje od 0,5 m;
2) slobodna horizontalna povrina veliine 0,5 m x 0,6 m, za odravanje i ispitivanje obrtnih delova lifta, koja je
obezbeena sa strane sa koje se obrtni delovi odravaju i ispituju.

-8
Prilaz slobodnim povrinama iz stava 1 ovog lana mora biti irok najmanje 0,5 m, a izuzetno se moe smanjiti na
0,4 m, pod uslovom da se u tom delu ne nalaze pokretni delovi lifta.
lan 37
Visina mainske prostorije, merena od povrine poda, odnosno od povrine sa koje se opsluuje pogonska
maina do najnie ivice nosaa za podizanje teih delova lifta, mora iznositi najmanje 2 m.
Visina prostorije za pomone uetnjae, merena od poda do tavanice, mora iznositi najmanje 1,5 m. Ako se u
prostoriju za pomone uetnjae ugrauje upravljaki ureaj lifta, visina od poda do tavanice mora iznositi
najmanje 2,0 m.
lan 38
Iznad najvieg dela pogonske maine koja je smetena u mainskoj prostoriji mora se ostaviti slobodan prostor
visine najmanje 0,3 m.
Ako mainska prostorija, odnosno prostorija za pomone uetnjae ima vie radnih nivoa, ija se visina razlikuje
za vie od 0,5 m, moraju se postaviti stepenice i ograda.
Jame ili kanali u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetnjae, koji su dublji od 0,5 m i ui od 0,5
m, moraju biti pokriveni.
lan 39
Svetla visina vrata mainske prostorije mora iznositi najmanje 1,8 m, a vrata prostorije za pomone uetnjae najmanje 1,4 m. Svetla irina vrata mainske prostorije i vrata prostorije za pomone uetnjae mora iznositi
najmanje 0,7 m.
Vrata mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetnjae moraju da budu izraena od metala, moraju
da se zakljuavaju i ne smeju da se otvaraju prema mainskoj prostoriji ili prostoriji za pomone uetnjae. Ako su
vrata mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetnjae zakljuana, moraju se sa unutranje strane
otvarati bez upotrebe kljua.
Prozori u mainskoj prostoriji moraju da budu izraeni od metala.
lan 40
Za unoenje delova opreme lifta ili zamenu tih delova, u podu mainske prostorije, odnosno ako se zahteva, i u
podu prostorije za pomone uetnjae mora postojati montani otvor, ija svetla veliina iznosi najmanje 1 m x
1,40 m i koji se koristi bez stepenica.
Montani otvor na podu mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetnjae mora biti zatvoren
metalnim kapkom, sa bravom koja se zakljuava iznutra. Zatvoreni metalni kapak mora biti konstruisan tako da
izdri masu od najmanje 200 kg ili dve osobe. Kapak se mora otvarati prema gore u mainskoj prostoriji, odnosno
prostoriji za pomone uetnjae. Montani otvor mora da bude obezbeen (na primer ogradom) da ne moe da
se padne dok je kapak otvoren.
lan 41
Otvori na postolju pogonske maine, graninika brzine, kao i na podu mainske prostorije, odnosno prostorije za
pomone uetnjae moraju imati zaobljene ivice podignute najmanje 50 mm iznad poda ili postolja, izraene od
lima, betona ili drugog pogodnog materijala.

lan 42
Mainska prostorija, odnosno prostorija za pomone uetnjae mora biti suva i provetravana. Motori, elektrini
upravljaki ureaji i drugi ureaji u mainskoj prostoriji moraju biti zatieni od praine, tetnih gasova i vlage u
stepenu zatite koji zahtevaju radni uslovi.

-9
Otvori za provetravanje mainske prostorije moraju biti izvedeni tako da odvode gasove i dim u sluaju poara.
Kroz mainsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomone uetnjae ne smeju se provetravati prostorije koje ne
pripadaju liftu.
Temperatura u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetnjae, ako se u njima nalaze upravljaki
ureaji, mora biti izmeu plus 5oC i plus 40oC.
lan 43
U mainskoj prostoriji, odnosno u prostoriji za pomone uetnjae, moe se postaviti grejno telo za zagrevanje tih
prostorija, pod uslovom da se ne koristi topla voda ili para. Otvor ili otvori za dovod nezagrevanog vazduha
moraju se zatvoriti pri zagrevanju tih prostorija.
lan 44
Mainska prostorija, odnosno prostorija za pomone uetnjae mora imati elektrino osvetljenje jaine najmanje
200 lx, mereno na podu. Sklopka za osvetljenje mora biti postavljena sa unutranje strane, pored ulaznih vrata.
Strujno kolo za osvetljenje mainske prostorije mora biti nezavisno od strujnog kola pogona lifta. Struja se mora
dovoditi ili preko zasebnog strujnog voda ili vezom ispred glavne sklopke.
Najmanje jedna prikljunica sa zatitnim kontaktom mora biti postavljena na mainskoj prostoriji, odnosno
prostoriji za pomone uetnjae. Prikljunica se vezuje na instalaciju objekta, preko posebnog osiguraa.
lan 45
U prostoriji za pomone uetnjae, pored ulaza mora biti postavljena sklopka s natpisom "STOJ", sa jasno
obeleenim poloajima ukljuenja i iskljuenja, kojom se pogon lifta i automatska vrata iskljuuju i dre u stanju
mirovanja.
lan 46
Za unoenje teih delova opreme lifta, mora se ispod tavanice mainske prostorije ugraditi jedan montani nosa
(kuka) za dizalicu ili vie njih, koji se dimenzioniu prema predvienim optereenjima. Na montanom nosau
(kuki) za dizalicu mora biti oznaeno najvee dozvoljeno optereenje.
Montani nosai (kuke) moraju biti poreani prema rasporedu opreme lifta i montanom otvoru.
lan 47
Ako se u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetnjae nalaze upravljaki ureaji, mora se u toj
prostoriji postaviti aparat za gaenje poara na elektrinim ureajima.
Potroni materijal (krpe za ienje, maziva itd.) mora se drati u kantama sa poklopcem izraenim od
nezapaljivog materijala.
IV VRATA VOZNOG OKNA
lan 48
Vrata voznog okna ine puna krila i okvir. U zatvorenom poloaju zazori izmeu krila vrata, krila i okvira i praga i
krila vrata ne smeju da budu vei od 10 mm. Ako postoje udubljenja, ona se moraju uzeti u obzir pri merenju
zazora.
Na krilima automatskih vrata sa spoljne strane ne smeju se nalaziti udubljenja ili ispupenja vea od 3 mm. Ta
ispupenja ili udubljenja moraju biti zaobljena u oba smera kretanja krila vrata.
Ako se na vratima voznog okna nalazi ruka u udubljenju na krilu, sa unutranje strane, dubina tog udubljenja ne
sme biti vea od 30 mm, a irina - od 40 mm. Zakoenja udubljenja nagore i nadole moraju obrazovati ugao od
najmanje 60o prema horizontali.
Ako je kabina lifta bez vrata, vrata voznog okna moraju sa unutranje strane biti ravna i glatka, a u zatvorenom
poloaju moraju biti u ravni sa zidom voznog okna.

- 10
lan 49
Vrata voznog okna (krila i okvir) moraju biti od metala, osim providnih kontrolnih otvora, otpornog na deformacije i
izraena i ugraena tako da obezbeuju pravilan rad zabrave vrata.
Mehanika vrstoa i krutost vrata voznog okna moraju biti takve da ih horizontalna sila od 300 N (koja deluje
normalno na povrinu od 5 cm2), na bilo kom mestu krila zabravljenih vrata, s jedne ili s druge strane, ne
deformie trajno, da ih ne deformie elastino za vie od 15 mm i da ne prouzrokuje poremeaj koji e uticati na
ispravan rad vrata i zabrave.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, krila horizontalno pominih automatskih vrata voznog okna mogu biti
izraena od stakla:
a) ako se koriste na liftovima namenjenim za prevoz lica u objektima koji nisu namenjeni za stanovanje;
b) ako ispunjavaju uslove utvrene jugoslovenskim standardom JUS M.D1.575.
lan 50
Ako je kabina lifta bez vrata, na vratima voznog okna elastine deformacije prema unutranjosti voznog okna ne
smeju biti vee od 5 mm kad sila od 300 N deluje normalno na povrinu od 5 cm2 sa spoljne strane krila vrata.
Pri delovanju rune sile od 150 N, bez upotrebe alata, na najkritinijem mestu u pravcu otvaranja horizontalno
pominih vrata voznog okna, zazori izmeu krila vrata, krila i nadvratnika, praga i krila vrata ne smeju biti vea od
30 mm.
lan 51
Svetla visina vrata voznog okna mora iznositi najmanje 2 m, s tim to je dozvoljeno umanjenje od najvie 50 mm.
Svetla irina vrata voznog okna ne sme iznositi vie od 50 mm, sa svake strane, od irine ulaza u kabinu.
lan 52
Na svakom prilazu voznom oknu mora se nalaziti prag koji izdrava sva optereenja pri ulasku i izlasku lica i pri
utovaru i istovaru tereta.
lan 53
Vrata voznog okna moraju biti izraena tako da u pogonu ne doe do njihovog zaglavljivanja, ispadanja iz leita
ili voica i prekoraenja puta voenja.
Horizontalno pomina vrata voznog okna moraju biti voena na gornjoj i donjoj ivici krila praga.
Vertikalno pomina vrata voznog okna moraju biti voena na obema vertikalnim ivicama krila vrata.
lan 54
Krila vertikalno pominih vrata moraju biti obeena na dva nezavisna nosea elementa i uravnoteena. Voice za
krila vrata moraju biti otporne na vatru.
Svi nosei elementi proraunavaju se sa sigurnosnim faktorom od najmanje 8.
Prenik uetnjae za nosee ue mora da iznosi najmanje 25 x d, pri emu d oznaava prenik ueta.
Nosea uad, odnosno lanci, moraju biti obezbeeni od ispadanja iz uetnjae, odnosno sa lananika.
Nosa krila vrata mora biti proraunat tako da izdri teret koji prelazi preko njega, uzimajui u obzir i uslove
oslanjanja otvorenih vrata. Nosa donjeg krila vrata mora da bude izraen tako da pri dodiru sa podom ne povredi
lice koje prilazi stanici. Ivica gornjeg krila vrata mora biti obloena elastinom trakom.
lan 55
Za horizontalno pomina automatska vrata voznog okna, odnosno druge vrste mainski pokretanih vrata moraju
biti ispunjeni sledei uslovi:
1) prednja ivica vrata mora biti glatka i zaobljena;

- 11
2) sila koja je potrebna da bi se spreilo zatvaranje vrata ne sme biti vea od 150 N, osim u prvoj treini putanje
zatvaranja vrata;
3) kinetika energija krila vrata voznog okna i mehanikih delova koji su sa krilima vrata vrsto povezani,
proraunata ili merena pri srednjoj brzini zatvaranja, ne sme biti vea od 10 J. Ako lice prilikom ulaska ili izlaska iz
kabine sprei zatvaranje vrata, zatitnim ureajem vrata se moraju automatski otvoriti. Dovoljno je da se takav
zatitni ureaj postavi samo na vratima kabine. Zatitni ureaj moe se iskljuiti za vreme poslednjih 50 mm
putanje svakog krila vrata. Ako se zatitni ureaj za spreavanje zatvaranja vrata, posle isteka podeenog
vremena, iskljui, kinetika energija pokretnih delova vrata ne sme biti vea od 4 J;
4) ako je kinetika energija, proraunata prema taki 3 ovog lana, vea od 10 J, srednja brzina zatvaranja krila
vrata mora biti manja od 0,3 m/s, a vrata se moraju zatvarati neprekidnim pritiskom na dugme.
lan 56
Vertikalno pomina vrata voznog okna dozvoljena su samo za liftove za prevoz tereta sa pratiocem i prevoz
motornih vozila.
Mainsko zatvaranje vertikalno pominih vrata, dozvoljeno je ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) da se neprekidnim pritiskom na dugme upravlja radom vrata;
2) da srednja brzina zatvaranja vrata iznosi najvie 0,3 m/s;
3) da su vrata kabine zatvorena najmanje dve treine pre nego to vrata voznog okna ponu da se zatvaraju.
Vrata kabine mogu biti izraena od iane mree, s tim da duina okca ne iznosi vie od 10 mm, a visina - vie od
60 mm.
lan 57
irina jednog krila automatskih obrtnih vrata ne sme biti vea od 0,60 m i mora ispuniti uslove predviene u lanu
55 ovog pravilnika.
lan 58
Prirodno ili vetako osvetljenje, mereno na podu, ispred vrata voznog okna, mora iznositi najmanje 50 lx.
lan 59
Na vratima voznog okna koja se otvaraju runo po pravilu se postavlja jedan ili vie providnih kontrolnih otvora, za
koje moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1) da su takve mehanike vrstoe i krutosti da ih horizontalna sila od 300 N koja deluje normalno na povrinu od
5 cm2, na bilo kom mestu krila zabravljenih vrata, sa jedne ili sa druge strane, ne deformie trajno, da ih ne
deformie elastino za vie od 15 mm i da ne prouzrokuje poremeaj docnijeg ispravnog rada vrata i zabrave;
2) da je vrsto ugraeni providni materijal debljine najmanje 6 mm;
3) da ukupna povrina kontrolnih otvora svakih vrata voznog okna iznosi najmanje 150 cm2, a povrina
pojedinanih kontrolnih otvora - najmanje 100 cm2;
4) da irina kontrolnih otvora ne sme iznositi manje od 60 mm niti vie od 150 mm, a donja ivica kontrolnih otvora
ija je irina vea od 80 mm mora biti najmanje 1 m iznad poda.
lan 60
Ako je lift u pogonu ili kabina nije u stanici ili u zoni odbravljivanja, prilikom pristajanja mora biti spreeno
otvaranje vrata voznog okna, odnosno bilo kog krila ako su vrata viekrilna.
Zona odbravljivanja moe se prostirati najvie 0,25 m iznad i ispod praga vrata voznog okna. Ako su vrata voznog
okna automatska, i ako se pokreu zajedno sa vratima kabine, zona odbravljivanja moe se poveati najvie do
0,35 m iznad i ispod praga vrata voznog okna.

lan 61

- 12
Kabina lifta ne sme se pokrenuti niti kretati ako vrata voznog okna ili bilo koje krilo viekrilnih vrata nije zatvoreno i
zabravljeno.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, dozvoljeno je da se kabina lifta kree ako su vrata otvorena u zoni
odbravljivanja prilikom pristajanja i naknadnog podeavanja tanosti pristajanja u stanici i iznad nivoa stanice pri
vonji na rampu u podruju od najvie 1,65 m, pod nadzorom pratioca lifta.
Visina slobodnog prostora izmeu praga kabine i nadvratnika vrata voznog okna, bez obzira na poloaj kabine
prilikom vonje na rampu, mora iznositi najmanje 2 m i mora postojati mogunost za normalno zatvaranje vrata
voznog okna.
lan 62
Zabrava vrata voznog okna mora delovati kad su vrata zatvorena pre nego to se kabina pokrene sa stanice.
Elementi zabrave i elementi za privrenje zabrave moraju biti izraeni od metala ili ojaani metalom i otporni na
udar.
Zabrava mora biti zatiena od praine.
Zabrava obrtnih vrata mora drati vrata zabravljena ak i ako se spusti krilo vrata.
U visini (taki) zabravljivanja, zabrava mora, bez trajnih deformacija, izdrati silu koja deluje u smeru otvaranja
vrata, i to najmanje 1000 N ako su vrata pomina, a 3000 N ako su vrata obrtna.
lan 63
Zabravljiva vrata voznog okna mora zahvatiti najmanje 7 mm (crte br. 2), to se kontrolie elektrinim
sigurnosnim ureajem za kontrolu zabravljenosti vrata voznog okna.
Mere u mm

Crte br. 2
Veza izmeu pokretnog dela sigurnosnog kontakta koji prekida sigurnosno strujno kolo i zabravljivaa mora biti
direktna, bez podeavanja ili sa naknadnim podeavanjem. Naknadno podeavanje kontakta moe vriti samo
struno lice koje radi na odravanju i ispitivanju lifta.
Kontrola elemenata zabrave mora biti jednostavna.
Ako su kontakti zabrave smeteni u kuite, odvrnuti zavrtnji poklopca kuita moraju ostati u rupicama kuita ili
poklopca.
lan 64
Zabravljiva mora delovati i drati se u zabravljenom poloaju silom sopstvene teine, stalnog magneta ili opruge.
Opruge moraju delovati na pritisak i biti voene, a pri odbravljivanju navoji opruge ne smeju nalegati jedan na
drugi.
Ako se zabravljiva dri u zabravljenom poloaju silom stalnog magneta, dejstvo magneta ne sme biti oslabljeno
udarcima ili zagrevanjem.
Pri kvaru stalnog magneta ili opruge ne sme doi do odbravljivanja usled delovanja teine zabravljivaa.

lan 65
Ako se nasilno odbravljuju vrata voznog okna kad se kabina kree, mora se zaustaviti rad lifta.

- 13
Sva vrata voznog okna moraju biti izraena tako da se mogu odbraviti spolja specijalnim trouglastim kljuem
(crte br. 3):
Mere u mm

Crte br. 3
Posle odbravljivanja specijalnim trouglastim kljuem, zabravljiva ne sme ostati u odbravljenom poloaju ako su
vrata voznog okna zatvorena.
Ako se vrata voznog okna pokreu zajedno sa vratima kabine, mora postojati ureaj (opruge ili teg) kojim se
automatski zatvaraju vrata voznog okna kad kabina nije u zoni odbravljivanja tih vrata.
lan 66
Svaka vrata voznog okna moraju imati elektrini sigurnosni ureaj za kontrolu zatvorenosti vrata.
Ako se horizontalno pomina vrata voznog okna i vrata kabine pokreu zajedno, moe se koristiti isti ureaj za
kontrolu zatvorenosti i kontrolu zabravljenosti, pod uslovom da taj ureaj deluje samo kad su potpuno zatvorena
vrata.
Ako su vrata voznog okna okretna, ureaj za kontrolu zatvorenosti vrata mora biti smeten na strani na kojoj se
zatvaraju vrata ili na zabravi vrata.
lan 67
Ako horizontalno i vertikalno pomina vrata imaju vie krila koja su meusobno neposredno mehaniki povezana,
dozvoljeno je zabravljivati samo jedno krilo, pod uslovom da se zabravljivanjem tog krila spreava otvaranje
ostalih krila.
Elektrini sigurnosni ureaj za kontrolu zatvorenosti vrata moe se postaviti samo na jednom krilu vrata.
lan 68
Ako su krila vrata voznog okna meusobno posredno mehaniki povezana uadima, lancima ili kaievima, oni
moraju biti izraeni prema uslovima rada vrata. Ta povezanost, u pogledu sigurnosti, ispituje se u odreenim
vremenskim razmacima, prema uputstvu proizvoaa.
Dozvoljeno je zabravljivati samo jedno krilo vrata pod uslovom da se zabravljivanjem tog krila spreava otvaranje
ostalih krila. Na ostalim krilima vrata ne smeju se nalaziti ruice za otvaranje.
Poloaj zatvorenih a nezabravljenih krila vrata mora se kontrolisati sigurnosnim elektrinim ureajem za kontrolu
zatvorenosti nezabravljenih krila ako vrata imaju vie krila.

lan 69

- 14
Poluautomatska vrata voznog okna moraju imati ureaj za usporenje zatvaranja, koji stupa u dejstvo najdocnije
na rastojanju od 50 mm izmeu prednje ivice krila vrata i okvira vrata.
lan 70
Automatska vrata voznog okna, po isteku utvrenog vremena, moraju se zatvoriti ako nije data komanda za
vonju.
lan 71
Lift mora biti konstruisan tako da se ni sa kog mesta pristupanog licima ne moe staviti u pokret samo jednom
neuobiajenom radnjom ako vrata voznog okna nisu zatvorena i zabravljena.
V KABINA
lan 72
ista visina unutranjosti kabine mora da iznosi najmanje 2,2 m.
Svetla visina ulaza u kabinu mora da iznosi najmanje 2 m, s tim to je dozvoljeno smanjenje najvie za 50 mm.
lan 73
Najvee korisne povrine poda kabine za prevoz lica, da ne bi dolo do preoptereenja lifta, utvrene su u tabeli
br. 2.
Tabela br. 2
Nazivna nosivost kg Najvea korisna povrina poda kabine u m2 Najvei broj lica
100

0,40

180

0,50

225

0,70

300

0,90

375

1,10

400

1,17

450

1,30

525

1,45

600

1,60

630

1,66

675

1,75

750

1,90

10

800

2,00

10

825

2,05

11

900

2,20

12

975

2,35

13

1 000

2,40

13

1 050

2,50

14

1 125

2,65

15

1 200

2,80

16

- 15
1 250

2,90

16

1 275

2,95

17

1 350

3,10

18

1 425

3,25

19

1 500

3,40

20

1 600

3,56

21

1 800

3,88

24

2 100

4,36

28

2 500
5,00
33
Ako je nazivna nosivost lifta vea od 2500 kg, za svakih novih 100 kg tereta korisna povrina kabine moe se
poveati za najvie 0,16 m2.
Za meuvrednosti nazivne nosivosti najvea korisna povrina izraunava se linearnom interpolacijom.
Izraunavanje najveeg broja lica vri se prema izrazu:
nazivna
nosivost
najvei broj lica = ---------------------------------------, a rezultat se zaokruuje na prvi manji ceo broj.
75
Ako je nazivna nosivost lifta vea za vie od 15% od vrednosti u tabeli, najvei dozvoljeni broj lica mora
odgovarati korisnoj povrini kabine.
lan 74
Za liftove za prevoz nametaja sa pratiocem, najvee nazivne brzine 1m/s, nazivna nosivost mora se proraunati
sa najmanje 220,0 kg/m2 korisne povrine poda kabine.
Za bolnike liftove sa krevetom i pratiocem, nezavisno od nazivne brzine, nazivna nosivost mora se proraunati
sa najmanje 300 kg/m2 korisne povrine poda kabine.
Za liftove za prevoz tereta sa pratiocem ija je nazivna nosivost najvie 1000 kg i koji su prvenstveno namenjeni
za komadnu robu koja se utovaruje i istovaruje runo ili pomou runih kolica, nazivna nosivost mora se
proraunati sa najmanje 150,0 kg/m2 korisne povrine poda kabine.
Za liftove za prevoz tereta sa pratiocem, nazivne nosivosti preko 1000 kg u koje ulazi viljukar, korisni teret mora
se proraunati sa najmanje 250,0 kg/m2 korisne povrine poda kabine.
Za liftove za prevoz motornih vozila sa pratiocem, korisni teret mora se proraunati sa najmanje 200,0 kg/m2
korisne povrine poda kabine.
Za liftove sa bubnjem ili lananikom sa pratiocem, korisni teret mora se proraunati sa najmanje 200,0 kg/m 2
korisne povrine poda kabine.
Liftovi iz st. 1 do 6 ovog lana moraju se koristiti samo sa pratiocem.
Vrata voznog okna i sistem za upravljanje liftovima iz st. 1 do 6 ovog lana moraju biti izvedeni tako da se lift
koristi samo pomou posebnog kljua.
lan 75
U objektu ija je najvia stanica na visini veoj od 30 m, raunajui od nivoa terena, mora postojati najmanje
jedan lift sa kabinom poveanih dimenzija. irina poda kabine tog lifta mora iznositi najmanje 1 m, a duina 2,1 m.
irina otvora ulaza u kabinu mora iznositi najmanje 0,8 m. Pod kabine ovog lifta proraunava se sa optereenjem
od najmanje 500,0 kg/m2.
Nazivna nosivost lifta iz stava 1 ovog lana mora biti srazmerna povrini poda kabine, prema odredbama lana 73
ovog pravilnika. Nazivna nosivost tog lifta moe se smanjiti najvie do 400 kg pod uslovom:
1) da je u kabini ugraen ureaj za kontrolu preoptereenja, kojim se iskljuuje komanda i daju zvuni i svetlosni
signali preoptereenja;
2) da je ureaj za prinudno zaustavljanje kabine dimenzionisan za nosivost srazmernu povrini poda kabine;
3) da je vuna sposobnost pogonske uetnjae pri statikom optereenju dimenzionisana tako da pri optereenju
srazmernom povrini poda kabine ne dolazi do klizanja uadi.

- 16
lan 76
Bolniki liftovi sa krevetom i liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, povrine poda kabine do 3,5 m 2, koji se
upotrebljavaju samo povremeno za prevoz bolesnika ili tereta, kod kojih jedan deo kabine, najvie polovina, slui
za prevoz lica, mogu se pregraditi vratima. Nazivna nosivost lifta odreuje se samo prema nepregraenom delu
kabine, ali ne manje od 400 kg. Ako se otvore pregradna vrata, lift mora da stane, a novi poziv moe se dati samo
iz kabine dejstvom preklopnika sa kljuem. Ako je komanda lifta sabirna, kad se pregradna vrata otvore, lift mora
da stane, a spoljni pozivi se ne ponitavaju.
lan 77
Kabina i protivteg lifta moraju imati najmanje po etiri ureaja za voenje kabine klizanjem ili kotrljanjem.
Ureaji za voenje kabine moraju da budu izraeni i postavljeni tako da se ne odvoje od voice i ako se otete.
lan 78
Prilikom prorauna noseih elemenata lifta moraju se uzeti u obzir najvea optereenja koja nastaju od tereta i
utovarnih ureaja pri utovaru ili istovaru tereta.
lan 79
Kabina lifta mora biti ograena punim zidovima, podom i tavanicom.
Na kabini lifta dozvoljeni su otvori za ulaz lica ili utovar tereta, otvor za nuni izlaz, sa vratima ili kapkom, i otvori
za provetravanje.
lan 80
Zidovi, pod i tavanica kabine, okvir kabine i ureaj za voenje, moraju kao celina imati dovoljnu mehaniku
vrstou da izdre udare i optereenja kojima je kabina izloena za vreme rada lifta, kad deluju hvataki ureaji i
kad kabina naseda na odbojnike.
Zidovi kabine moraju biti izraeni tako da bez trajne deformacije izdre silu od 300 N koja deluje upravno na bilo
koju taku zida, pod uslovom da ravnomerno optereuje krunu ili kvadratnu povrinu od 5 cm2.
Pri delovanju sile iz stava 2 ovog lana ugib ne sme iznositi vie od 15 mm.
Zidovi, pod i tavanica kabine ne smeju biti izraeni od lako zapaljivog materijala koji stvara veliku koliinu dima i
gasova opasnih po ivot.
Pod kabine lifta mora se proraunati sa optereenjem od najmanje 500 kg/m2.
lan 81
Elektrini sigurnosni ureaj kojim se iskljuuje spoljna komanda lifta mora stupiti u dejstvo kad se pod kabine
optereti najvie 15 kg, s tim to se to ne odnosi na liftove sa sabirnom komandom.
Delovi poda kabine koji naleu na opruge ili elastine podloge i slue da elektrini sigurnosni ureaj za
iskljuivanje spoljne komande stupi u dejstvo, moraju da lee na ulaznoj strani kabine, da budu iste irine kao
kabina i da im duina iznosi najmanje 0,6 m, mereno od prednje ivice praga.
Spoljna komanda moe se iskljuiti posebnom bistabilnom sklopkom samo na liftovima sa pratiocem.
lan 82
Ako su na liftovima za prevoz lica u zgradama koje nisu namenjene stanovanju zastakljena vozna okna, mogu se
zastakliti i zidovi kabine.

- 17
lan 83
Za zastakljivanje zidova kabine mora se koristiti providno i kaljeno staklo. Ako irina stakla iznosi najvie 0,7 m,
debljina stakla mora iznositi najmanje 11 mm, ako irina stakla iznosi najvie 0,5 mm, debljina stakla mora iznositi
najmanje 9 mm, a ako irina stakla iznosi 0,25 m, debljina stakla mora iznositi najmanje 7 mm.
Donja ivica stakla mora biti postavljena na najmanje 0,3 m iznad poda kabine.
lan 84
Zastakljivanje zida kabine ispred putanje protivtega nije dozvoljeno.
lan 85
Na pragu kabine mora se nalaziti zatitni lim irine jednake najmanje svetloj irini vrata voznog okna. Vertikalni
deo zatitnog lima praga mora biti na donjem kraju zakoen pod uglom od najmanje 60 o u odnosu na horizontalu,
a zakoenje mora iznositi najmanje 50 mm mereno horizontalno.
Ukupna visina zatitnog lima praga mora iznositi najmanje 0,75 m.
lan 86
Vertikalni deo zatitnog lima praga lifta za vonju na rampu mora se prostirati najmanje 0,10 m ispod praga vrata
voznog okna kad se kabina nalazi u najviem poloaju.
lan 87
Na svakom ulazu u kabinu mora se nalaziti prag koji mora izdrati sva optereenja pri utovaru i istovaru tereta.
Ako su u pitanju liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, prednja ivica poda kabine na ulazu u kabinu mora se
proraunati za optereenje u jednoj taki veliine 30% od teine tereta koji je postavljen na sredini ivice poda.
Za liftove u iju kabinu ulazi viljukar sa teretom prilikom utovara ili istovara, prednja ivica poda kabine na ulazu u
kabinu mora se proraunati za optereenje od 40% u obe take postavljene levo i desno na 0,4 m od sredine
prednje ivice poda.
Ako su u pitanju liftovi za prevoz motornih vozila, proraun optereenja obuhvata optereenje postavljeno na
prednju ivicu poda kabine prema stavu 3 ovog lana, ali sa optereenjem na odstojanju od 0,6 m, umesto 0,4 m.
lan 88
Na ulazima u kabinu lifta moraju se nalaziti vrata.
Jedan ili dva ulaza u kabinu lifta za prevoz tereta sa pratiocem mogu biti bez vrata ako su ispunjeni sledei uslovi:
1) da se lift koristi samo sa pratiocem;
2) da je nazivna brzina manja ili jednaka 0,63 m/s;
3) da je najkrae rastojanje izmeu ivice praga ulaza i otvora na bonoj strani kabine vee od 0,8 m ili da je
najkrae rastojanje izmeu ivice praga ulaza i otvora kabine na suprotnoj strani vee od 1,5 m;
4) da je dozvoljeni broj lica za prevoz ogranien prema tabeli 2, pri emu se za izraunavanje korisne povrine
poda kabine ne uzima u obzir 0,1 m, mereno od ivice praga kabine;
5) da je kutija za upravljanje u kabini udaljena najmanje 0,4 m od ulaza u kabinu.
lan 89
Vrata kabine moraju imati puna krila.
Ako su u pitanju liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, dozvoljena je ugradnja reetkastih vertikalno pominih
vrata, pod uslovom da otvor reetke horizontalno iznosi najvie 10 mm, a vertikalno najvie 60 mm.

lan 90

- 18
Vratima kabine mora se zatvarati ceo ulaz u kabinu.
Ako su u pitanju liftovi za prevoz tereta sa pratiocem i ako visina ulaza u kabinu iznosi vie od 2,5 m, dozvoljeno
je da visina zatvorenih vrata kabine iznosi najmanje 2 m, pod uslovom da su vrata vertikalno pomina i da
nazivna brzina lifta nije vea od 0,63 m/s.
lan 91
Ako su vrata kabine zatvorena, zazori izmeu krila vrata, krila i okvira vrata i krila i praga ne smeju biti vei od 10
mm. Udubljenja, ako postoje, moraju se uzeti u obzir pri merenju zazora.
lan 92
Ako su vrata kabine okretna, moraju postojati graninici kojima se ograniava ugao otvaranja krila vrata.
lan 93
Kontrolni otvori na vratima kabine obavezni su ako takvi otvori postoje na vratima voznog okna. Za zatvaranje tih
otvora mora se upotrebiti providno i kaljeno staklo debljine najmanje 7 mm ili drugi providni materijal.
Najmanje jedan od kontrolnih otvora na vratima kabine mora se podudarati sa kontrolnim otvorom na vratima
voznog okna kad kabina stoji u stanici.
Ako su vrata kabine automatska, kontrolni otvori nisu obavezni.
lan 94
Vrata kabine u zatvorenom poloaju moraju biti takve mehanike vrstoe i krutosti da ih horizontalna sila od 300
N, koja deluje normalno na povrini vrata sa unutranje strane kabine, a rasporeena je na povrini od 5 cm2, na
bilo kom mestu krila vrata, ne deformie trajno, ne deformie elastino za vie od 15 mm, i ne prouzrokuje
poremeaj ispravnog rada vrata.
lan 95
Vrata i okvir vrata moraju biti izraeni tako da se lica ne mogu povrediti prilikom zatvaranja ili otvaranja vrata.
Na unutranjoj strani krila mainski pokretanih vrata ne smeju se nalaziti udubljenja ili ispupenja vea od 3 mm.
Ta ispupenja ili udubljenja moraju biti zaobljena u oba smera kretanja krila vrata.
lan 96
Ako su samo vrata kabine automatska, ona se ne smeju automatski zatvoriti kad su vrata voznog okna otvorena.
lan 97
Za horizontalno pomina automatska vrata kabine moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1) prednja ivica vrata mora biti glatka i zaobljena;
2) sila koja je potrebna da bi se spreilo zatvaranje vrata ne sme biti vea od 150 N, osim u prvoj treini putanje
zatvaranja vrata;
3) kinetika energija krila vrata kabine i mehanikih delova koji su sa krilima vrata vrsto povezani, proraunata ili
merena pri srednjoj brzini zatvaranja, ne sme biti vea od 10 J.
Ako lice prilikom ulaska ili izlaska iz kabine sprei zatvaranje vrata, zatitnim ureajem vrata se moraju
automatski otvoriti. Zatitni ureaj moe se iskljuiti za vreme poslednjih 50 mm putanje svakog krila vrata.
Ako se zatitni ureaj za spreavanje zatvaranja vrata posle isteka podeenog vremena iskljui, kinetika energija
pokretnih delova vrata ne sme biti vea od 4 J;
4) ako je kinetika energija, proraunata prema taki 3 ovog lana, vea od 10 J, srednja brzina zatvaranja krila
vrata mora biti manja od 0,3 m/s, a vrata se moraju zatvarati pod stalnom kontrolom lica (na primer, neprekidnim
pritiskom na dugme).

- 19
5) ako su horizontalno pomina automatska vrata voznog okna izraena od stakla i horizontalna pomina
automatska vrata kabine moraju biti izraena od stakla s tim da moraju pored tehnikih uslova i zahteva
propisanih ovim pravilnikom da ispune i zahteve utvrene standardom JUS M.D1.575.
lan 98
Vertikalno pomina vrata kabine dozvoljena su samo za liftove za prevoz tereta sa pratiocem.
Mainsko zatvaranje vertikalno pominih vrata dozvoljeno je ako radom vrata neprekidno upravlja pratilac lifta i
ako srednja brzina zatvaranja krila vrata iznosi najvie 0,3 m/s.
lan 99
U kabini bez vrata mora se nalaziti foto-elektrini ili slian ureaj kojim se spreava da kabina krene, odnosno
kojim se kabina zaustavlja ako je u pokretu.
Svetlosna prepreka mora se nalaziti na 0,7 m iznad poda kabine, na okviru ulaza u kabinu.
Kabina se ponovo pokree davanjem komande za vonju iz kabine.
Pod kabine liftova bez vrata kabine za prevoz tereta kolicima sa pratiocem mora imati nagib 1:100, od ulaza
prema unutranjosti kabine.
lan 100
Na vratima kabine mora se nalaziti elektrini sigurnosni ureaj za kontrolu zatvorenosti vrata kabine kojim se
spreava kretanje kabine ako vrata ili bilo koje krilo viekrilnih vrata nije zatvoreno.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog lana, dozvoljeno je da se kabina kree kad su vrata otvorena:
1) ako elektrini ureaj kojim se iskljuuje spoljna komanda lifta preko poda kabine nisu opteretila lica ili teret;
2) u zoni odbravljivanja prilikom pristajanja i naknadnog podeavanja tanosti pristajanja u stanici;
3) iznad nivoa stanice pri vonji na rampu u podruju od najvie 1,65 m, pod nadzorom pratioca lifta.
lan 101
Ako su horizontalno ili vertikalno pomina vrata kabine sastavljena od vie krila koja su meusobno neposredno
mehaniki povezana, moe se samo na jednom krilu ugraditi elektrini sigurnosni ureaj za kontrolu zatvaranja.
Ureaj iz stava 1 ovog lana mora se ugraditi na vodee krilo teleskop-vrata, odnosno na pogonski ureaj vrata,
pod uslovom da su krilo vrata i pogonski ureaj neposredno povezani.
Ako se na viekrilnim vratima kabine nalazi zabrava, dozvoljeno je da se mehaniki zabravi samo jedno krilo
vrata, pod uslovom da se zabravljivanjem tog krila spreava otvaranje drugih meusobno neposredno povezanih
krila.
lan 102
Ako su krila vrata kabine meusobno mehaniki povezana uadima, kaievima, lancima i slino, oni moraju biti
izraeni prema uslovima rada vrata. Sigurnost i ispravnost mehanike veze mora se kontrolisati prema uputstvu
proizvoaa.
Dozvoljava se da elektrini sigurnosni ureaj za kontrolu zatvorenosti vrata bude ugraen na krilo vrata koje nije
pogonsko, pod uslovom da je drugo krilo neposredno mehaniki povezano sa pogonskim ureajem vrata.
lan 103
Ako se kabina zaustavi u blizini vrata voznog okna i ako je iskljuen pogon vrata, mora se omoguiti da se vrata
kabine otvore kroz otvor vrata voznog okna, odnosno da se vrata kabine i vrata voznog okna otvore iz kabine, ako
ta vrata imaju zajedniki pogon.
Otvaranje vrata kabine prema odredbi stava 1 ovog lana mora se omoguiti u zoni odbravljivanja. Sila potrebna
za otvaranje ovih vrata ne sme biti vea od 300 N.
Sila potrebna za otvaranje vrata kabine, ako je kabina u pogonu za nazivne brzine lifta vee od 1 m/s, mora biti
vea od 50 N, osim u zoni pristajanja kabine.

- 20
lan 104
Da bi se vrata kabine zabravljivala, moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1) ako je slobodan prostor izmeu zatvorenih vrata kabine i naspramnog zida vei od 150 mm, vrata kabine se
moraju automatski zabraviti pre nego to kabina napusti zonu stanice. Zabrava se mora dovesti u zahvatni
poloaj pomou sile opruge ili sile tee. Ako je mehanizam zabrave u zahvathom poloaju, vrata kabine mogu se
otvoriti najvie 50 mm;
2) ako kabina napusti zonu stanice sa nezabravljenim vratima, i to najkasnije kad se kabina udalji za 0,4 m od
stanice, vrata kabine se prinudno zabravljuju ili se sigurnosno kolo upravljanja liftom prinudno prekida pomou
kontrolnog kontakta i lift se zaustavlja.
lan 105
Lica se iz kabine spasavaju spolja, po pravilu, pomou ureaja za povratnu vonju.
lan 106
Ako su u pitanju bolniki liftovi i liftovi za prevoz lica nosivosti vee od 8 lica i ako je razlika u nivou izmeu dve
susedne stanice vea od 3,5 m, i ako ostaje manje od 0,5 m slobodne visine otvora kabine ispred otvora voznog
okna kad kabina potpuno sabije odbojnike i miruje na njima, na krovu kabine mora se nalaziti otvor za nuni izlaz.
Otvori za nuni izlaz na krovu kabine zatvaraju se zabravljivanjem kapka.
Mere otvora za nuni izlaz na krovu kabine moraju iznositi najmanje 0,35 x 0,50 m.
lan 107
Ako se na krovu kabine ne nalazi otvor za nuni izlaz, krov mora biti izraen od materijala koji se moe prosei.
Na spoljnoj strani krova mora biti oznaeno mesto za najpogodnije prosecanje.
lan 108
Vrata za nuni izlaz iz kabine mogu se ugraditi ako u voznom oknu ima najmanje dva lifta, a horizontalno
rastojanje dva susedna praga vrata za nuni izlaz nije vee od 0,3 m.
Visina svetlog otvora vrata za nuni izlaz mora iznositi najmanje 1,8 m, a irina - najmanje 0,35 m.
lan 109
Vrata za nuni izlaz iz kabine moraju se otvarati spolja bez kljua, a iz kabine - samo pomou specijalnog kljua
(crte br. 3).
Krila vrata iz stava 1 ovog lana ne smeju se otvarati u prostor voznog okna.
Vrata se ne smeju postaviti na strani putanje protivtega, niti na strani neke vrste pregrade koja bi spreavala
spasavanje lica iz kabine.
lan 110
Kapak otvora za nuni izlaz mora se otvarati iz unutranjosti kabine specijalnim kljuem (crte br. 3), a spolja bez upotrebe kljua.
Kapak se ne sme otvarati u unutranjost kabine. U otvorenom poloaju kapak ne sme prelaziti ivice krova kabine.

lan 111
Kapak, odnosno vrata za nuni izlaz iz kabine moraju biti zabravljena u zatvorenom poloaju.

- 21
Zabravljenost kapka, odnosno vrata kontrolie se elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu zabravljenosti
vrata i kapka otvora za nuni izlaz na kabini, kojim se spreava pogon lifta ako kapak, odnosno vrata nisu
ispravno zatvorena i zabravljena.
lan 112
Krov kabine, pored zahteva za mehaniku vrstou zidova kabine, mora ispunjavati i sledee uslove:
1) da krov povrine do 1,3 m2, na svakom mestu izdri najmanje dva lica ili teret od 200 kg, a ako je povrina
vea od 1,3 m2, da izdri najmanje tri lica ili teret od 300 kg, bez trajnih deformacija;
2) da postoji slobodna ravna povrina od najmanje 0,12 m2, duine ili irine najmanje 0,25 m.
lan 113
Na strani putanje protivtega, kao i na drugim stranama gde je rastojanje od ivice krova kabine do zida voznog
okna vee od 0,3 m, mora se proiriti krov kabine (osim na strani protivtega) ili postaviti zatitna ograda visine
najmanje 0,8 m.
Ako se zatitna ograda na krovu kabine obara, mora postojati elektrina sigurnosna sklopka kojom se spreava
da kabina doe do krajnje gornje stanice, ako je ograda podignuta. Kretanje kabine servisnom vonjom mogue
je samo ako je zatitna ograda podignuta, odnosno normalnom vonjom - ako je zatitna ograda sputena.
Ako je kabina u zastakljenom voznom oknu ili u voznom oknu koje nije zatvoreno po celoj visini, na svim
stranama krova kabine, osim na strani ulaza u kabinu, mora se postaviti puna zatitna ograda visine 0,1 m da alat
sa krova kabine ne pada u vozno okno.
lan 114
Ako je svetli otvor vrata voznog okna vii od kabine, iznad nadvratnika ulaza u kabinu, po celoj irini svetlog
otvora vrata voznog okna, mora se postaviti vertikalni zatitni lim do visine nadvratnika vrata voznog okna.
lan 115
Delovi za upravljanje i zaustavljanje lifta u kabini lifta moraju biti postavljeni najnie na 0,9 m, a najvie 1,7 m
iznad poda kabine i u blizini ulaza.
Liftovi koji su namenjeni prevozu lica u invalidskim kolicima moraju imati elemente za upravljanje u kabini lifta i na
stanicama na visini od najmanje 0,9 m do najvie 1,2 m iznad poda, a delovi za upravljanje iz kabine mogu se
postaviti i horizontalno.
lan 116
Na krovu kabine ili na gornjem nosau okvira kabine mora se nalaziti ureaj za servisno upravljanje, prekida za
zaustavljanje lifta i dvopolna prikljunica sa zatitnim kontaktom. Ureaj za servisno upravljanje i prekida za
zaustavljanje lifta moraju biti pristupani, a njihovo rastojanje od prednje ivice krova kabine ne sme biti vee od 1
m.
lan 117
Povrina otvora za provetravanje kabine sa punim vratima u gornjem i donjem delu kabine mora iznositi najmanje
1% od korisne povrine poda kabine.
Za proraun povrine otvora za provetravanje, mogu se na vratima kabine uraunati zazori do 50% od njihove
ukupne vrednosti.
Otvori za provetravanje moraju biti izraeni tako da se iz unutranjosti kabine kroz njih ne moe provui okrugli
tap prenika 10 mm.
Ako kabina nema vrata, prostor izmeu zida voznog okna i poda kabine, kao i izmeu zida voznog okna i krova
kabine, mora se uraunati u povrinu otvora za provetravanje.
Kabine liftova za prevoz lica nosivosti od 10 lica i vie, bolnikih liftova i liftova za prevoz motornih vozila, osim
otvora za provetravanje, moraju se provetravati i ureajima za provetravanje.

- 22
lan 118
Kabina lifta mora imati elektrino osvetljenje, a zatitne kugle od stakla montiraju se tako da ne mogu da padnu.
Osvetljenost poda kabine i kutije za upravljanje u kabini mora iznositi najmanje 50 lx.
Za osvetljenje kabine slue najmanje dve sijalice, vezane paralelno.
Ako je kabina dua ili ira od 3 m, moraju postojati najmanje dva sijalina mesta sa po dve sijalice vezane
paralelno.
Kabina bolnikog lifta mora imati indirektno osvetljenje sa fluorescentnim cevima jaine 200 lx.
lan 119
Ako se prekine normalno napajanje svetlosnog izvora, u kabini mora postojati pomoni izvor elektrine energije
za nuno osvetljenje, sa stalnim punjenjem, koji se ukljuuje automatski odmah po nestanku stalnog napona.
Pomoni izvor elektrine energije iz stava 1 ovog lana mora biti dimenzionisan tako da najmanje 1 as napaja
svetlosni izvor snage od najmanje 1 W. Ako se taj izvor elektrine energije upotrebljava i za napajanje ureaja za
uzbunu, njegova snaga mora biti projektovana prema potrebama potroaa.
VI PROTIVTEG
lan 120
Protivteg lifta izrauje se u jednom komadu ili se sastoji od vie meusobno vrsto spojenih delova ili je u obliku
limenog sanduka napunjenog materijalom za punjenje. Delovi protivtega moraju biti izraeni tako da ne ispadaju,
da se ne lome i da se ne troe.
Ako se protivteg sastoji iz vie delova, mora se postaviti okvir koji vrsto dri delove protivtega da se ne bi
pomerili ili ispali.
Umesto okvira za uvrenje delova protivtega mogu se koristiti najmanje dve eline ipke, s tim to delovi
protivtega moraju biti od metala, a nazivna brzina lifta ne sme biti vea od 1 m/s.
lan 121
Ako se protivteg kree preko eline uadi, preko elinih ica ili po krutim voicama, slobodan prostor izmeu
protivtega i zida voznog okna, izmeren na najuem mestu, ne sme biti manji od 50 mm.
Ako se protivteg kree preko eline uadi, elinih ica ili po krutim voicama, slobodan prostor izmeu
pokretnih delova lifta, izmeren na najuem mestu, ne sme biti manje od 70 mm.
Ako se protivteg kree po krutim voicama, slobodan prostor iz stava 1 ovog lana moe se smanjiti najvie toliko
da i ako se ureaj za voenje protivtega oteti, ne moe doi do dodira protivtega i zida voznog okna.
lan 122
Na liftovima sa bubnjem zabranjena je upotreba protivtega.
VII NOSEA SREDSTVA I UREAJI ZA IZJEDNAAVANJE OPTEREENJA
lan 123
Kabina i protivteg moraju biti obeeni o elinu noseu uad ili lance sa paralelnim lancima (Galov lanac ili lanac
sa valjcima).
lan 124
Za noseu uad moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1) nazivni prenik mora da iznosi najmanje 8 mm;
2) nazivna zatezna vrstoa ica mora da iznosi:
a) 1570 MPa ili 1770 MPa - za uad iste zatezne vrstoe ica;

- 23
b) 1370 MPa za spoljne ice i 1770 MPa za unutranje ice uadi sa dve nazivne zatezne vrstoe ica.
Sastav, istezanje, ovalnost i savitljivost moraju da ispunjavaju uslove propisane jugoslovenskim standardima za
elinu uad i ispitivanje mora da se vri prema tim propisima.
lan 125
Kabina i protivteg moraju biti obeeni o najmanje dva nezavisna nosea ueta ili lanca.
Nosea uad ili lanci moraju biti ravnomerno optereeni bez obzira na njihov broj.
Nosea uad ne smeju se spajati ili popravljati upletanjem.
Ako je potrebno zameniti jedno ue ili vie uadi u grupi, moraju se zameniti sva uad u toj grupi.
lan 126
Odnos izmeu nazivnog prenika pogonske uetnjae, pomonih uetnjaa i bubnja prema nazivnom preniku
noseeg ueta mora iznositi najmanje 40, bez obzira na broj ica u uetu.
lan 127
Koeficijent sigurnosti nosee uadi mora iznositi najmanje:
1) 12 - za liftove sa pogonskom uetnjaom sa tri nosea ueta ili vie noseih uadi;
2) 16 - za liftove sa pogonskom uetnjaom sa dva nosea ueta;
3) 12 - za liftove sa bubnjem.
lan 128
Nosivost elemenata za privrenje noseeg ueta mora iznositi najmanje 80% od nosivosti noseeg ueta.
lan 129
Krajevi nosee uadi moraju biti privreni za kabinu, protivteg i ureaj za veanje zalivanjem u konine ahure,
pomou pljosnate konine ahure ili drugim sistemom sa istom sigurnou.
lan 130
Konine ahure i pljosnate konine ahure izrauju se i koriste za vezivanje krajeva nosee eline uadi na
nain utvren u propisima o jugoslovenskim standardima za konine ahure i pljosnate konine ahure.
lan 131
Ako su u pitanju liftovi sa bubnjem, nosea uad privruju se pomou klina, pomou najmanje dve stezaljke ili
drugim sistemom sa istom sigurnou.
lan 132
Koeficijent sigurnosti noseih lanaca ne sme biti manji od 10.

lan 133
Krajevi svakog noseeg lanca moraju biti privreni za kabinu, protivteg i ureaj za veanje draima ija
nosivost mora iznositi najmanje 80% od nosivosti lanca.
lan 134

- 24
Ako su u pitanju liftovi sa pogonskom uetnjaom, kad protivteg miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, vuna
sposobnost pogonske uetnjae mora biti takva da sprei podizanje kabine okretanjem pogonske uetnjae.
Vuna sposobnost proraunava se prema propisima o jugoslovenskim standardima za liftove.
Specifini pritisak izmeu nosee uadi i leba vune uetnjae mora ispunjavati uslove predviene propisima o
jugoslovenskim standardima za liftove.
lan 135
Bubanj i lananik nisu dozvoljeni kao ureaji za vuu liftova za prevoz lica, osim za teretne liftove sa pratiocem
(liftovi IV vrste).
lebovi bubnja za uad moraju biti zaobljeni, glatki i rezani u obliku spirale. Radijus leba za ue mora iznositi
0,54 d.
Ako se kabina nalazi na potpuno sabijenim odbojnicima, na bubnju mora ostati najmanje jedan i po namotaj
noseeg ueta.
Ue se namotava na bubanj samo u jednom sloju.
Odstupanje ose noseeg ueta od ose leba bubnja ne sme biti vee od 4o.
lan 136
Da bi optereenje nosee uadi ili lanaca bilo ravnomerno, mora postojati bar na jednoj strani veanja ureaj za
izjednaavanje optereenja.
Ako se za izjednaavanje optereenja upotrebljavaju opruge, one moraju biti optereene na pritisak.
Nosei lanac koji ide preko lananika mora imati na oba kraja ureaj za izjednaavanje optereenja.
Pomoni lananici na istoj osovini moraju se okretati nezavisno.
lan 137
Ako se jedno nosee ue ili lanac olabavi ili prekine, pogon lifta mora se zaustaviti elektrinom sigurnosnom
sklopkom za kontrolu labavog noseeg ueta ili lanca.
Ureajem za izjednaavanje duine ueta ili lanca spreava se da se posle podeavanja uad ili lanci sami
olabave.
lan 138
Ako se kod liftova sa nazivnom brzinom veom od 2,5 m/s izjednauje masa noseih sredstava, moraju se
ugraditi kompenzaciona uad sa zateznom uetnjaom ijom se silom tee zateu uad.
Zatezanje kompenzacionog ueta kontrolie se elektrinom sigurnosnom sklopkom za kontrolu zatezanja
kompenzacione uadi.
Odnos izmeu nazivnog prenika zatezne uetnjae i nazivnog prenika kompenzacionog ueta mora biti
najmanje 30.
lan 139
Kompenzaciona uad, kojih mora biti najmanje dva, moraju biti uvrena za donji deo okvira kabine i za
protivteg. Za kompenzacionu uad mora se postaviti uetnjaa u dnu voznog okna.

lan 140
Ako su u pitanju liftovi sa nazivnom brzinom veom od 3,5 m/s, mora se primeniti dodatni ureaj kojim se
spreava poskakivanje zateznog ureaja kompenzacionog ueta.
Dejstvom ureaja iz stava 1 ovog lana pogon lifta mora se zaustaviti elektrinom sigurnosnom sklopkom za
kontrolu poskakivanja zateznog ureaja za kompenzaciju.

- 25
lan 141
Ureajima za zatitu lananika moraju se spreiti povrede lica, iskakanje lanca usled olabavljenja i prodiranje
stranih tela izmeu lanca i zubaca. Ti ureaji ne smeju ometati kontrolu lananika.
VIII HVATAKI UREAJ
lan 142
Kabina lifta mora imati najmanje jedan hvataki ureaj. Hvataki ureaj mora dejstvovati samo u vonji nadole i
mora kabinu sa nazivnim optereenjem zaustaviti dejstvom graninika brzine i drati je na voicama ak i pri
slobodnom padu.
Ako se hvataki ureaj nalazi na protivtegu, on mora dejstvovati samo pri kretanju protivtega nadole i mora
protivteg zaustaviti dejstvom graninika brzine i drati ga na voicama ak i pri slobodnom padu.
Zabranjeno je da se hvataki ureaj stavlja u dejstvo pomou elektrinih, hidraulinih i pneumatskih ureaja.
lan 143
Ako je nazivna brzina lifta vea od 1 m/s, mora se ugraditi hvataki ureaj za postupno koenje.
Ako je nazivna brzina lifta manja ili jednaka 1m/s, moe se na kabini ugraditi hvataki ureaj za trenutno koenje
sa priguenjem.
Ako je nazivna brzina lifta manja ili jednaka 0,63 m/s, moe se na kabini ugraditi hvataki ureaj za trenutno
koenje.
Ako kabina lifta ima vie od jednog hvatakog ureaja, moraju se ugraditi hvataki ureaji za postupno koenje.
Ako je nazivna brzina lifta manja ili jednaka 1m/s, moe se na protivtegu ugraditi hvataki ureaj za trenutno
koenje.
lan 144
Ako su u pitanju liftovi brzine do 1 m/s, hvataki ureaj na protivtegu moe stupiti u dejstvo kidanjem ureaja za
veanje ili pomou sigurnosnog ueta.
lan 145
Za hvatake ureaje za postupno koenje, srednje usporenje iz slobodnog pada, sa nazivnim teretom u kabini,
mora iznositi izmeu 0,2g i 1g (g = 9,81 m/s2).
lan 146
Hvataki ureaj na kabini (ili na protivtegu) otputa se samo kretanjem kabine (ili protivtega) nagore.
Posle dejstva hvatakog ureaja, samo struno lice koje radi na odravanju moe pustiti lift u pogon.
Posle otputanja, hvataki ureaj mora raditi ispravno.
lan 147
Kleta hvatakog ureaja i njihovo kuite ne smeju se koristiti kao klizai za voenje kabine (protivtega).
lan 148
Ako je u pitanju hvataki ureaj za trenutno koenje sa priguenjem, priguiva mora biti izraen kao sistem koji
pretvara ili akumulira energiju sa povratnim priguivanjem i mora odgovarati zahtevima za odbojnike kabine i
protivtega.
lan 149

- 26
Hvataki ureaj nalazi se, po pravilu, na donjem delu kabine, a ako se nalazi na protivtegu, on je, po pravilu, na
donjem delu protivtega.
lan 150
Posle dejstva hvatakog ureaja, ako je optereenje ravnomerno rasporeeno u kabini, nagib poda kabine ne
sme biti vei od 5% u odnosu na normalni poloaj poda kabine.
lan 151
Nosei delovi hvatakog ureaja kabine lifta ili protivtega proraunavaju se primenom koeficijenta sigurnosti
najmanje 5 u odnosu na granicu elastinosti upotrebljenog materijala.
Na svakom hvatakom ureaju mora se nalaziti elektrina sigurnosna sklopka za kontrolu dejstva hvatakog
ureaja kojom se zaustavlja pogon lifta najdocnije pri stupanju u dejstvo hvatakog ureaja.
lan 152
Putanja koju kabina sa hvatakim ureajem za postupno koenje pree nadole ne sme biti dua od 1 m u odnosu
na privreno ue na graniniku brzine da bi se hvataki ureaj doveo iz normalnog slobodnog poloaja u
poloaj kad poinje pritisak na voice.
IX GRANINIK BRZINE
lan 153
Hvataki ureaj kabine ne sme stupiti u dejstvo pomou graninika brzine pre nego to se postigne brzina od
115% nazivne brzine.
Brzina pri kojoj stupa u dejstvo hvataki ureaj mora biti manja od:
1) 0,80 m/s - za hvatake ureaje za trenutno koenje sa klinovima;
2) 1,00 m/s - za hvatake ureaje za trenutno koenje sa valjcima;
3) 1,50 m/s - za hvatake ureaje za trenutno koenje sa priguenjem i za hvatake ureaje za postupno koenje
za nazivne brzine lifta do 1,00 m/s;
0,25
4) 1,25 v + ------- - za sve ostale vrste hvatakih ureaja, s tim to se v - nazivna brzina izraava u m/s.
v
Delovanjem na graninik brzine mora se staviti u dejstvo hvataki ureaj i pri brzinama manjim od navedenih u
stavu 2 ovog lana.
lan 154
Ako su u pitanju liftovi sa velikom nosivou i malom brzinom, graninici brzine moraju se konstruisati tako da
njihova brzina stupanja u dejstvo bude to je mogue blie vrednostima utvrenim u lanu 153 ovog pravilnika.

lan 155
Brzina pri kojoj stupa u dejstvo graninik brzine hvatakog ureaja protivtega mora biti vea od brzine pri kojoj
stupa u dejstvo graninik brzine hvatakog ureaja kabine, ali najvie do 10%.
lan 156

- 27
Sila kojom pri stupanju u dejstvo graninik brzine dejstvuje na hvataki ureaj mora biti najmanje jednaka
dvostrukoj sili potrebnoj za stupanje u dejstvo hvatakog ureaja, ali ne manja od 300 N.
lan 157
Smer obrtanja graninika brzine pri kome stupa u dejstvo hvataki ureaj mora biti vidno obeleen na graniniku.
lan 158
Graninik brzine mora se pokretati elinim uetom nazivnog prenika najmanje 6 mm.
Koeficijent sigurnosti ueta graninika brzine, uzimajui u obzir nazivnu zateznu vrstou i sile koje se javljaju u
uetu, mora iznositi najmanje 8.
Odnos izmeu prenika uetnjae graninika brzine i nazivnog prenika ueta mora iznositi najmanje 30.
lan 159
Ue graninika brzine mora biti zategnuto zateznim ureajem ija uetnjaa ili teg moraju biti voeni.
Odnos izmeu prenika uetnjae zateznog ureaja i nazivnog prenika ueta graninika brzine mora biti
najmanje 30.
lan 160
Stupanjem u dejstvo hvatakog ureaja, ni ue graninika brzine, kao ni njegova veza, ne smeju se prekinuti ak i
kad je put koenja vei od normalnog.
Ue mora biti vezano tako da se moe lako odvezati od hvatakog ureaja.
lan 161
Graninik brzine mora biti pristupaan radi odravanja i pregleda za vreme rada lifta.
lan 162
Graninikom brzine ili drugim ureajem mora, preko elektrinog sigurnosnog ureaja, da se iskljui pogon lifta pre
nego to brzina kabine u smeru nagore ili nadole dostigne brzinu stupanja u dejstvo graninika brzine.
Ako nazivna brzina lifta nije vea od 1 m/s, elektrini sigurnosni ureaj iz stava 1 ovog lana mora ispuniti sledee
uslove:
1) da deluje najdocnije pri stupanju u dejstvo graninika brzine, ako je motor do ukljuenja mehanike konice
napajan direktno iz mree;
2) da deluje tek kad brzina kabine dostigne vrednost 115% nazivne brzine, na liftovima koji se napajaju
promenljivim naponom ili imaju kontinualnu promenu brzine.
lan 163
Ako se graninik brzine posle otputanja hvatakog ureaja ne vrati automatski u svoj radni poloaj, elektrinom
sigurnosnom sklopkom za kontrolu vraanja graninika brzine u radni poloaj mora da se sprei pokretanje lifta
sve dok je graninik brzine zakoen.
Ponovno putanje lifta u pogon mora izvriti samo struno lice koje radi na odravanju lifta.
lan 164
Ako se ue graninika brzine olabavi ili prekine, elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu zategnutosti ueta
graninika brzine mora da se zaustavi pogon lifta.
lan 165

- 28
Graninik brzine mora biti plombiran.
X VOICE
lan 166
Kabina i protivteg moraju biti voeni nepokretnim vrsto ugraenim elinim voicama.
Broj voica mora biti paran.
Duine voica moraju biti tolike da ih kabina i protivteg ne mogu napustiti.
lan 167
Voice, njihove konzole i spojnice moraju izdrati dinamika naprezanja prouzrokovana dejstvom hvatakog
ureaja, kao i savijanje usled neravnomernog optereenja kabine. Savijanje voica ne sme uticati na ispravan rad
lifta.
lan 168
Na konzole i zid voznog okna voice se moraju privrstiti tako da je pri normalnom sleganju zgrade mogue
samopodeavanje voica ili da ih je mogue dovesti u ispravan radni poloaj.
Voice moraju biti privrene tako da se onemogui ispadanje voica zakretanjem sklopa za uvrenja.
lan 169
Klizne povrine voica liftova nazivne brzine vee od 0,4 m/s moraju biti obraene struganjem ili hladno vuene.
Voice liftova sa hvatakim ureajem za postupno koenje moraju biti obraene struganjem ili hladno vuene,
bez obzira na nazivnu brzinu lifta.
lan 170
Ako rastojanje izmeu krajnjih taaka veze voica nije vee od 30 m, dozvoljeno je voenje protivtega i pomou
eline uadi ili preko ianih elinih voica, za brzine lifta do 1,0 m/s.
lan 171
Ako se protivteg vodi pomou eline uadi ili ianih elinih voica, njih mora biti najmanje 4, a raspored mora
biti takav da se sprei dodir protivtega i kabine i protivtega i zida voznog okna.
Svako elino ue ili iana elina voica mora biti zategnuta.
XI ODBOJNIK KABINE I ODBOJNIK PROTIVTEGA
lan 172
Putanja kabine i protivtega mora biti na donjem kraju ograniena odbojnicima.
Ako su odbojnici privreni za kabinu ili protivteg, oni moraju na kraju putanje nasesti na stub visine najmanje
0,50 m. Stub nije potreban za odbojnik protivtega ako u jamu voznog okna nije mogu pristup ispod protivtega (na
primer, ograivanje reetkastom ogradom).
lan 173
Liftovi sa bubnjem ili lananikom moraju imati odbojnike i na gornjoj strani kabine, koji stupaju u dejstvo u vrhu
voznog okna.
Ako liftovi sa lananikom imaju protivteg, odbojnici na gornjoj strani kabine moraju stupiti u dejstvo kad su
odbojnici protivtega potpuno sabijeni.

- 29
lan 174
Odbojnici bez priguenja mogu se upotrebiti samo za liftove ija nazivna brzina nije vea od 1 m/s.
Odbojnici sa povratnim priguenjem mogu se upotrebiti samo za liftove ija nazivna brzina nije vea od 1,6 m/s.
Odbojnici sa priguenjem mogu se upotrebiti za sve liftove bez obzira na nazivnu brzinu.
lan 175
Ukupni mogui hod odbojnika bez priguenja mora biti jednak najmanje dvostrukoj visini odskoka izraunatog sa
115% nazivne brzine (0,134 v2), pri emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s. Hod odbojnika ne sme biti
manji od 65 mm.
Proraunati hod mora da se postigne pod statikim optereenjem koje je dva i po do etiri puta vee od sile koju
proizvodi masa kabine sa nazivnim optereenjem, odnosno protivteg.
lan 176
Ukupni mogui hod odbojnika sa povratnim priguenjem mora biti jednak najmanje dvostrukoj visini odskoka
izraunatog sa 115% nazivne brzine (0,134 v2), pri emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s. Hod
odbojnika ne sme biti manji od 65 mm.
Proraunati hod mora da se postigne pod statikim optereenjem koje je dva i po do etiri puta vee od sile koju
proizvodi masa kabine sa nazivnim optereenjem, odnosno protivteg.
lan 177
Ukupni mogui hod odbojnika sa priguenjem mora biti jednak najmanje visini odskoka izraunatog sa 115%
nazivne brzine lifta (0,067 v2), pri emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s.
Ako postoji ureaj za kontrolu usporenja na krajnjim stanicama, za izraunavanje hoda odbojnika, umesto
nazivne brzine lifta, moe se uzeti kontrolisana brzina kretanja kabine ili protivtega.
Tako skraeni hod odbojnika sa priguenjem ne sme biti manji od:
1) jedne polovine izraunatog hoda odbojnika prema stavu 1 ovog lana ako nazivna brzina lifta nije vea od 4
m/s;
2) jedne treine izraunatog hoda odbojnika prema stavu 1 ovog lana, ako je nazivna brzina lifta vea od 4 m/s.
Skraeni hod odbojnika ne sme biti manji od 0,42 m.
Grafiki prikaz potrebnih ugiba odbojnika dat je na crteu br. 4.
lan 178
Pri koenju kabine sa nazivnim optereenjem dejstvom odbojnika, srednje usporenje iz slobodnog pada ne sme
biti vee od 1 g (g = ubrzanje zemljine tee). Za vreme do 1/25 s, usporenje ne sme biti vee od 2,5 g.
Brzina nailaenja kabine na odbojnik ne sme biti vea od brzine za koju je odbojnik konstruisan.
lan 179
Ako su u pitanju odbojnici sa priguenjem, pogon lifta se mora onemoguiti dok se odbojnici ne vrate u poetni
radni poloaj, to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu povratka odbojnika u poetni radni
poloaj.
lan 180
Na hidraulinim odbojnicima mora se omoguiti laka i jednostavna kontrola nivoa tenosti.
XII SKLOPKA ZA ZAUSTAVLJANJE KABINE NA KRAJNJIM STANICAMA
lan 181

- 30
Lift sa jednom brzinom zaustavlja se otvaranjem kontakata postavljenih u voznom oknu ili na kopirnom ureaju.
Kontakti se moraju otvarati direktno pri kretanju kabine ili pomou kopirnog ureaja, pod uslovom da je kopirni
ureaj povezan sa kabinom, uetom, lancem ili trakom ije bi kidanje prouzrokovalo zaustavljanje lifta.
Ako su u pitanju liftovi sa veim brojem brzina vonje ili liftovi sa kontinualnom regulacijom, za zaustavljanje u
krajnjim stanicama mora se predvideti dodatna sklopka koja e dati nalog za usporenje ako to nije uinio ureaj
za upravljanje liftom.
XIII KRAJNJA SKLOPKA
lan 182
Pogon lifta posle prolaska kabine kroz krajnju stanicu iskljuuje se krajnjom sklopkom.
Krajnja sklopka mora da stupi u dejstvo pre nego to kabina ili protivteg dodirne odbojnike i pre nego to kabina
pree krajnju stanicu za najvie 0,25 m.
Dejstvo krajnje sklopke ne sme prestati ni kad su odbojnici potpuno sabijeni.
lan 183
Zabranjeno je da se krajnja sklopka lifta koristi kao sklopka za zaustavljanje lifta u krajnjoj stanici.
lan 184
Ako su u pitanju liftovi sa bubnjem ili lananikom, krajnja sklopka mora se iskljuiti na jedan od sledeih naina:
1) pomou ureaja povezanog sa pogonskom mainom;
2) pomou kabine ili protivtega, ako je sklopka postavljena u vrhu voznog okna;
3) pomou kabine u vrhu i u jami voznog okna, ako lift nema protivtega.
lan 185
Krajnja sklopka liftova sa pogonskom uetnjaom mora se iskljuiti na jedan od sledeih naina:
1) pomou kabine u vrhu i u jami voznog okna, ili
2) pomou ureaja koji je mehaniki povezan sa kabinom lifta.
Ako nastane lom ili se olabavi mehanika veza, mora se iskljuiti pogon lifta elektrinom sigurnosnom sklopkom
za kontrolu mehanike veze izmeu kabine i ureaja za iskljuenje krajnje sklopke.
lan 186
Krajnjom sklopkom liftova sa bubnjem ili lananikom mora se direktno, prinudnim prekidanjem dovoda struje na
pogonski motor i na konicu lifta, iskljuiti pogon lifta. U tom sluaju galvanska veza izmeu namotaja pogonskog
motora i namotaja konice mora biti prekinuta.
Krajnjom sklopkom liftova sa pogonskom uetnjaom i sa jednom brzinom ili sa dve brzine mora se iskljuiti
pogon kao u stavu 1 ovog lana ili prinudno prekinuti direktni dovod struje na namotajima dvaju sklopnih aparata
za napajanje pogonskog motora i konice lifta iji su kontakti vezani na red. Svaki od sklopnih aparata mora se
dimenzionisati za prekidanje pod optereenjem.

lan 187
Ako su u pitanju liftovi sa promenljivim naponom napajanja, odnosno kontinuiranom regulacijom brzine, krajnjom
sklopkom mora se zaustaviti pogonska maina bre nego kod lifta u normalnom pogonu.
lan 188

- 31
Posle dejstva krajnje sklopke, ponovno stavljanje lifta u pogon mora izvriti struno lice koje radi na odravanju
lifta.
Ako postoji vie krajnjih sklopki, na kraju puta kabine mora se najmanje jednom od njih spreiti kretanje lifta u oba
smera.
lan 189
Krajnja sklopka koja nije postavljena u mainskoj prostoriji mora se automatski vratiti u poloaj u kome je bila
ukljuena kad se kabina vrati u nivo krajnje stanice.
XIV SIGURNOSNI UREAJ KOJI RADI KAD KABINA ILI PROTIVTEG U VONJI NADOLE NAIE NA
PREPREKU
lan 190
Lift sa bubnjem ili lananikom mora imati elektrinu sigurnosnu sklopku za kontrolu labavosti ueta ili lanca, kojom
se zaustavlja pogon lifta i dri u stanju mirovanja kad je sputanje kabine ili protivtega spreeno nekom
preprekom u voznom oknu.

- 32

lan 191
Lift sa pogonskom uetnjaom mora imati elektrini ureaj kojim se zaustavlja pogon lifta i dri u stanju mirovanja:
ako postoji komanda za vonju a kabina ne kree ili ako kabina ili protivteg u vonji nadole naie na prepreku od
koje proklize uad na pogonskoj uetnjai.
Elektrini ureaj iz stava 1 ovog lana mora stupiti u dejstvo tokom vremena koje ne prelazi najmanju od sledeih
vrednosti:
1) 45 s;
2) vreme vonje potrebno za celu visinu dizanja uveano najvie za 10 s;
3) vreme vonje potrebno za celu visinu dizanja uveano najvie za 20 s, kad vreme vonje za celu visinu dizanja
ne prelazi 10 s.
Elektrini ureaj iz stava 1 ovog lana moe se premostiti za vreme servisne vonje ili vonje povratnim
upravljanjem.

- 33
XV RASTOJANJA IZMEU ULAZNE STRANE KABINE I ZIDA VOZNOG OKNA
lan 192
Ako se na kabini lifta nalaze vrata, horizontalno rastojanje izmeu zida voznog okna i praga kabine, vrata kabine
ili okvira vrata ne sme da iznosi vie od 0,15 m.
Horizontalno rastojanje iz stava 1 ovog lana moe se poveati do 0,20 m kad duina udubljenja, po visini zida
voznog okna, nije vea od 0,5 m ili se moe poveati du cele visine voznog okna za liftove sa vertikalno
pominim vratima kabine, koji su namenjeni za prevoz tereta sa pratiocem ili prevoz motornih vozila.
Horizontalno rastojanje iz st. 1 i 2 ovog lana nije ogranieno kad se vrata kabine mehaniki zabravljuju i kad
mogu da se odbrave samo u zoni odbravljivanja. Kabina ne sme da krene pre nego to se vrata kabine zabrave,
to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu zabravljenosti vrata kabine.
Horizontalno rastojanje izmeu praga vrata kabine i praga vrata voznog okna ne sme iznositi vie od 0,035 m.
Horizontalno rastojanje izmeu vrata voznog okna i vrata kabine ne sme iznositi vie od 0,12 m.
lan 193
Ako se na kabini lifta ne nalaze vrata, horizontalno rastojanje izmeu praga kabine i zida voznog okna ne sme
iznositi vie od 0,020 m.
Ako je svetla visina ulaza u kabinu manja od 2,5 m, rastojanje izmeu nadvratnika kabine i zida voznog okna ne
sme iznositi manje od 0,070 m niti vie od 0,12 m.
U prostoru iz stava 2 ovog lana ne smeju se postavljati pokretni delovi.
XVI POGONSKA MAINA
lan 194
Svaki lift mora imati najmanje jednu pogonsku mainu.
lan 195
Za vuu kabine i protivtega dozvoljene su dve vrste pogona:
1) silom trenja izmeu pogonske uetnjae i nosee uadi;
2) neposrednom vezom izmeu pogonskih i noseih delova pod uslovom da nazivna brzina lifta nije vea od 0,63
m/s, i to:
a) izmeu bubnja i uadi,
b) izmeu lananika i lanca kod liftova sa protivtegom, gde pogonski delovi moraju biti proraunati i za sluaj da
protivteg ili kabina nasednu na odbojnike.
lan 196
Kaievi se mogu upotrebiti za vezu jednog ili vie motora sa delom pogonske maine na koji dejstvuje konica
lifta, s tim da se upotrebe najmanje tri kaia.
lan 197
Ako su upotrebljene konzolno smetene pogonske uetnjae ili lananici, moraju se preduzeti mere za
spreavanje:
1) iskakanja uadi iz lebova uetnjae ili ispadanja lanca sa lananika;
2) upadanja stranih tela izmeu uadi i lebova uetnjae ili izmeu lanca i lananika, ako pogonska maina nije
postavljena iznad voznog okna.
lan 198

- 34
Na pogonskoj maini mora se nalaziti konica lifta kojom se deluje automatski ako nestane napon mree i ako
nestane napon upravljanja.
Sklopovi pogonske maine kojima se prenose obrtni momenti ne smeju biti vareni.
Za vezu izmeu pogonskog motora i pogonske uetnjae mogu se upotrebiti vrste i elastine spojnice.
lan 199
Lift mora imati elektromehaniku konicu kojom se koi silom trenja, uz koju se mogu koristiti i druge vrste
koenja (na primer elektrino).
lan 200
Elektromehanika konica mora sama zaustaviti kabinu lifta optereenu sa 125% nazivne nosivosti kad se kree
nazivnom brzinom nadole. Pri tom zaustavljanju usporenje ne sme biti vee od usporenja koje nastaje pri dejstvu
hvatakog ureaja ili nasedanju na odbojnike.
Kona ploa ili dobo mora biti mehaniki povezan u celinu sa pogonskom uetnjaom, bubnjem ili lananikom.
Elektromehanika konica mora se otkoiti elektrinom energijom.
Dovod energije konici mora se prekinuti sa najmanje dva meusobno nezavisna elektrina sklopna aparata. Za
to se mogu koristiti isti sklopni aparati kojima se prekida dovod elektrine energije pogonskoj maini.
Ako se za vreme mirovanja lifta u jednom od sklopnih aparata ne razdvoje kontakti, mora se spreiti pokretanje
lifta, najdocnije prilikom prve promene smera kretanja lifta.
Ako pogonski motor radi u generatorskom reimu, mora se spreiti napajanje elektromehanike konice iz
pogonskog motora.
Koenje mora da usledi odmah posle razdvajanja elektrinog strujnog kola konice. Upotreba dioda ili
kondenzatora koji se paralelno prikljuuju na namotaj konice ne uzima se u obzir za vremensko usporenje.
Elektromehanika konica mora imati napravu za runo otkoivanje koja je izraena tako da se posle prestanka
delovanja na tu napravu konica automatski zakoi.
Kona sila mora se ostvariti pritisnim voenim oprugama ili tegovima.
Koenje se vri dejstvom najmanje dve kone papue sa oblogama na koni dobo ili na konu plou.
Zabranjena je upotreba konica sa trakom.
Kone obloge ne smeju biti od zapaljivog materijala.
lan 201
Ako je sila za runo pokretanje kabine sa nazivnim teretom u smeru nagore manja od 400 N ili jednaka 400 N,
pogonska maina mora imati ureaj za povratnu vonju kojim se kabina runo dovodi u najbliu stanicu.
Ureaj iz stava 1 ovog lana mora biti izraen tako da pri obrtanju ne povredi lice koje rukuje tim ureajem.
Ako je sila za runo pokretanje kabine sa nazivnim teretom u smeru nagore vea od 400 N, u mainskoj prostoriji
mora da postoji ureaj za povratnu vonju kojim se kabina mainski dovodi u najbliu stanicu.
Smer kretanja kabine mora biti jasno oznaen na pogonskoj maini.
U mainskoj prostoriji mora se jasno oznaiti da li se kabina nalazi u zoni odbravljivanja (na primer, obeleavanje
na uadima).
lan 202
Pri nazivnoj uestanosti i nazivnom naponu napajanja, brzina kabine u smeru nadole, optereene polovinom
nazivne nosivosti, u srednjoj zoni putanje (ne uzimajui u obzir periode ubrzanja i usporenja), moe biti vea od
nazivne brzine do 5% i manja - do 8%.

lan 203

- 35
Tanost pristajanja kabine mora biti u granicama najvie 50 mm, a ako su u pitanju bolniki liftovi, teretni liftovi sa
viljukarima i slino, mora biti u granicama najvie 30 mm, bez obzira na optereenje i smer kretanja kabine.
lan 204
Prilikom zaustavljanja pogonske maine elektrinim sigurnosnim ureajem mora se za naizmenine i
jednosmerne motore, direktno napajane iz mree, prekinuti dovod energije sa dva nezavisna kontaktora iji su
kontakti vezani na red u kolu napajanja motora. Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni kontakti dok lift
miruje, mora se spreiti ponovno pokretanje lifta najkasnije pri sledeoj promeni smera vonje.
lan 205
Prilikom zaustavljanja pogonske maine elektrinim sigurnosnim ureajem, pri pogonu pomou Vard-Leonard
sistema sa rotacionim pretvaraem, sa dva meusobno nezavisna kontaktora, mora se prekinuti:
1) veza izmeu pogonskog motora lifta i pretvaraa; ili
2) kolo pobude generatora; ili
3) jednim kontaktorom veza pogonskog motora lifta i pretvaraa, a drugim kontaktorom kolo pobude generatora.
Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni kontakti dok lift miruje, mora se spreiti ponovno pokretanje lifta
najkasnije pri sledeoj promeni smera vonje.
U sluajevima iz ta. 2 i 3 stava 1 mora se spreiti nekontrolisano obrtanje pogonskog motora zbog remanentnog
polja generatora.
lan 206
Prilikom zaustavljanja pogonske maine elektrinim sigurnosnim ureajem, pri pogonu pomou Vard-Leonard
sistema sa rotacionim pretvaraem i pobudom od statikog pretvaraa, moraju se primeniti uslovi iz lana 205
ovog pravilnika ili sistemi koji se sastoje iz:
1) kontaktora kojim se prekida kolo pobude generatora ili veza pogonskog motora lifta i pretvaraa. Pri tom se
namotaj kontaktora mora iskljuiti najmanje pri svakoj promeni smera, a ako se na kontaktoru ne otvore glavni
kontakti, mora se spreiti pokretanje lifta;
2) upravljakog ureaja kojim se prekida dovod energije u statike elemente;
3) ureaja kojim se kontrolie da li je dovod energije prekinut pri svakom zaustavljanju lifta. Ako dovod energije
nije prekinut, tim ureajem prekida se pobuda kontaktora iz take 1 ovog stava i spreava se ponovno pokretanje
lifta.
Nekontrolisano obrtanje pogonskog motora zbog remanentnog polja generatora mora se spreiti.
lan 207
Prilikom zaustavljanja pogonske maine elektrinim sigurnosnim ureajem, pri pogonu sa motorom na
naizmeninu ili na jednosmernu struju, koji se napaja iz statikog pretvaraa mora se primeniti jedno od sledeih
reenja:
1) sistem koji se sastoji od dva meusobno nezavisna kontaktora kojima se prekida dovod energije pogonskom
motoru. Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni kontakti dok lift miruje, mora se spreiti ponovno
pokretanje lifta najkasnije pri sledeoj promeni smera vonje; ili
2) sistem koji se sastoji iz:
a) kontaktora kojim se prekida dovod energije na svim polovima, iji se namotaj mora iskljuiti najmanje pri svakoj
promeni smera. Ako se na kontaktoru ne otvore glavni kontakti, mora se spreiti ponovno pokretanje lifta;
b) upravljakog ureaja kojim se prekida dovod energije u statike elemente;
v) ureaja kojim se kontrolie da li je dovod energije prekinut pri svakom zaustavljanju lifta. Ako dovod energije
nije prekinut, tim ureajima prekida se pobuda kontaktora iz odredbe pod a) taka 2 ovog lana i spreava
ponovno pokretanje lifta.
lan 208
Za kontrolu usporenja lifta kod skraenog hoda odbojnika moraju biti ispunjeni sledei uslovi:

- 36
1) da se elektrinim sigurnosnim ureajima za kontrolu usporenja lifta kod odbojnika sa skraenim hodom
kontrolie usporenje pre ulaska kabine u krajnju stanicu;
2) ako usporenje nije u predvienim granicama, da se tim kontrolnim ureajima smanjuje brzina lifta tako da
kabina ili protivteg ne nasedne na odbojnike veom brzinom od brzine za koju su odbojnici proraunati;
3) ako kontrolni ureaj ne moe da razlikuje smer kretanja kabine lifta, mora da postoji ureaj kojim se kontrolie
da li je smer kretanja kabine u skladu sa programiranim smerom.
lan 209
Ako su ureaji za kontrolu usporenja ili njegovi delovi smeteni u mainskoj prostoriji, moraju biti ispunjeni sledei
uslovi:
1) da se taj ureaj, odnosno njegovi delovi stavljaju u dejstvo ureajem koji je mehaniki vezan za kabinu;
2) da podatak o poloaju kabine ne zavisi od ureaja koji se pogone trenjem, zahvatanjem ili preko sinhrono
pokretanih ureaja;
3) ako se u mainskoj prostoriji upotrebljavaju lanci, uad ili trake za prenos podataka o poloaju kabine, mora
postojati elektrina sigurnosna sklopka za kontrolu mehanike veze izmeu kabine i ureaja za kontrolu
usporenja, kojom se, u sluaju njihovog loma ili labavljenja, zaustavlja pogon lifta.
lan 210
Delovi pogonske maine koji se obru, kao to su klinovi, vijci, lanci, kaievi, zupanici i slobodni krajevi osovina
moraju biti zatieni tako da ne mogu povrediti lica u njihovoj blizini.
Za delove kao to su uetnjae, bubnjevi, zamajci, tokovi za runo pokretanje i rotirajui deo graninika brzine
dovoljno je da su glatki i obojeni utom bojom.
XVII ELEKTRINE INSTALACIJE I UREAJI
lan 211
Odredbe ovog pravilnika o elektrinim instalacijama i ureajima primenjuju se na glavnu sklopku energetskog kola
struje i na sve to je iza nje prikljueno, kao i na sklopku kola osvetljenja kabine i sve to je iza nje prikljueno.
lan 212
Otpor izolacije izmeu provodnika, kao i izmeu provodnika i zemlje, mora iznositi vie od 1000 W/V, ali ne manje
od:
1) 500.000 W - za energetsko strujno kolo i za sigurnosno strujno kolo;
2) 250.000 W - za ostala strujna kola (upravljanje, osvetljenje, itd.).
lan 213
Za elektrina kola upravljanja i sigurnosna strujna kola srednja vrednost jednosmernog napona ili efektivna
vrednost neizmeninog napona izmeu provodnika i izmeu provodnika i zemlje ne sme biti vea od 250 V.
Nulti i zatitni provodnik moraju biti meusobno odvojeni provodnici.
lan 214
Glavni kontaktori, kao i kontaktori koji slue za zaustavljanje pogonske maine, moraju odgovarati kategoriji
upotrebe:
1) AC3 - za kontaktore naizmeninih strujnih kola;
2) DC2 - za kontaktore jednosmernih strujnih kola.
Kontaktori iz stava 1 ovog lana moraju biti dimenzionisani tako da se 10% od ukupnog broja ukljuivanja i
iskljuivanja moe izvesti sa strujom pokretanja motora.
Ako pomoni kontaktori slue za upravljanje glavnim kontaktorima, oni moraju da odgovaraju upotrebnoj
kategoriji:

- 37
1) AC11 - za pomone kontaktore u naizmeninim strujnim kolima;
2) DC11 - za pomone kontaktore u jednosmernim strujnim kolima.
lan 215
Glavni i pomoni kontaktori moraju ispunjavati sledee uslove:
1) ako je jedan od mirnih kontakata zatvoren, svi radni kontakti moraju biti otvoreni;
2) ako je jedan od radnih kontakata zatvoren, svi mirni kontakti moraju biti otvoreni.
Ako se umesto pomonih kontaktora u sigurnosnom strujnom kolu za upravljanje glavnim kontaktorima
upotrebljavaju releji, moraju biti ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog lana. U tom sluaju nepotpuno privlaenje kotve
ne uzima se u obzir pri razmatranju greaka.
lan 216
Pogonski elektromotori koji se napajaju direktno iz mree moraju biti zatieni od preoptereenja i struje kratkog
spoja.
Pogonski elektromotori koji se napajaju iz rotacionog pretvaraa moraju biti zatieni od preoptereenja.
Ako otkae samo jedna faza elektrinog napajanja, mora se spreiti oteenje na motoru.
Zatita od preoptereenja elektromotora koji se napaja direktno iz mree mora biti izvedena pomou ureaja
kojima se automatski prekidaju svi aktivni (fazni) provodnici napajanja motora. Ponovno ukljuivanje zatitnog
ureaja mora da izvri struno lice koje radi na odravanju lifta.
Ako usled prekomerne struje doe do prekomernog povienja temperature na namotajima motora, ureajem za
prekid napajanja strujom iskljuuje se struja, a posle dovoljnog hlaenja motora, moe se automatski ukljuiti
dovod struje.
Odredbe st. 4 i 5 ovog lana primenjuju se na sve namotaje motora koji se napajaju razliitim strujnim kolima.
lan 217
U mainskoj prostoriji, pored ulaza, mora postojati za svaki lift po jedna glavna sklopka, kojom se istovremeno na
svim polovima prekida dovod struje liftu. Ta sklopka mora biti napravljena za najjau struju koja je dozvoljena pri
normalnom pogonu lifta. Ona mora vrsto stajati u poloaju ukljuenja ili iskljuenja.
Glavna sklopka ne sme prekidati strujna kola:
1) za osvetljenje i provetravanje kabine;
2) za prikljunice na krovu kabine;
3) za prikljunice u mainskoj prostoriji, prostoriji za pomone uetnjae i u pomonim prostorijama za upravljake
ureaje;
4) za osvetljenje u mainskoj prostoriji, prostoriji za pomone uetnjae i pomonim prostorijama za upravljake
ureaje;
5) za osvetljenje voznog okna;
6) za provetravanje mainske prostorije, prostorije za pomone uetnjae i pomonih prostorija za upravljake
ureaje;
7) za ureaj za uzbunu.
Na glavnoj sklopki mora se nalaziti oznaka "Glavna sklopka" i mora biti jasno obeleen ukljuen i iskljuen
poloaj.
Glavna sklopka ne sme se koristiti istovremeno i kao krajnja sklopka lifta.
lan 218
Kao glavna sklopka mogu se upotrebiti rastavlja i kontaktor kojima upravljaju jedna ili vie sigurnosnih sklopki za
upravljanje kontaktorom glavne sklopke. Te sklopke moraju biti vezane tako da se posle iskljuivanja napajanja
ponovno ukljuivanje vri samo istom sklopkom. Na tim sklopkama mora se nalaziti oznaka "Glavna sklopka" i
mora biti jasno obeleen ukljuen i iskljuen poloaj.
lan 219

- 38
Ako je mainska prostorija izraena tako da su pojedini delovi lifta smeteni u posebnim prostorijama, u tim
prostorijama mora postojati ureaj za iskljuenje upravljanja liftom.
lan 220
Za grupu liftova, delovi za upravljanje koji posle iskljuivanja glavne sklopke jednog lifta ostaju pod naponom
moraju se iskljuiti pojedinano, odnosno zajedno iz mainske prostorije.
lan 221
Ako postoje kondenzatori za ispravljanje faktora snage, oni se moraju prikljuiti ispred glavne sklopke lifta.
Ako se javlja poveanje napona pri napajanju motora dugakim vodovima, glavnom sklopkom lifta prekida se i
prikljuak kondenzatora.
lan 222
Svi elektrini provodnici i kablovi u mainskoj prostoriji, prostoriji za pomone uetnjae i voznom oknu, osim
prateeg kabla za kabinu, ako su izloeni mehanikom oteenju, moraju biti zatieni cevima, polaganjem u
kanale i slino. Zatitni omota moe biti od metala, plastike ili drugog materijala.
Elektrini vod grejaa u kabini lifta i vod telefona, ako postoje, moraju biti odvojeno postavljeni i zatieni.
lan 223
Napojni vod za liftove mora dolaziti sa glavne razvodne table graevinskog objekta u koji su liftovi ugraeni.
Napojni vod moe biti zajedniki za vie liftova ako oni imaju zajedniku mainsku prostoriju.
Napojni vod mora se smestiti u cevi, hodnike ili sline prostorije izvan voznog okna.
Napojni vod lifta mora biti dimenzionisan tako da pri pokretanju lifta pad napona na njemu ne bude vei od 5%.
lan 224
Presek provodnika elektrine instalacije lifta izraenih od bakra koji ulaze u sastav sigurnosnog strujnog kola ili
nekog drugog kola prikljuenog sigurnosnom strujnom kolu mora da iznosi najmanje:
- 1,5 mm2 za provodnike i kablove u stalno poloenim instalacijama (fiksnim instalacijama),
- 0,75 mm2 za savitljive provodnike i kablove.
Presek provodnika za upravljanje liftom, za signalizaciju i telefon, kao i provodnika veza elektronskih upravljakih
ureaja, ako su izraeni od bakra, mora iznositi najmanje 0,5 mm2.
lan 225
Na elektrinim instalacijama lifta moraju se nalaziti oznake provodnika i prikljunih stezaljki.
Veze, stezaljke i prikljunice moraju biti smetene u posebnim ormariima ili na tablama predvienim za ovu
namenu.
lan 226
Ako posle iskljuivanja glavne sklopke lifta neke prikljune stezaljke ostanu pod naponom veim od 50 V, one
moraju biti jasno oznaene i odvojene od ostalih stezaljki koje nisu pod tim naponom.

lan 227
Prikljune stezaljke kod kojih bi sluajni kratki spoj izazvao opasno pogonsko stanje lifta moraju biti jasno
meusobno odvojene, ak i ako je njihova izrada takva da je iskljuena ta opasnost.

- 39
lan 228
Da bi se obezbedila trajna mehanika zatita vodova i kablova, mora se postaviti zatitni omota ili uvodnica na
ulazu u kuite aparata.
Zatvoreni okviri vrata voznog okna i vrata kabine smatraju se kuitem aparata.
Vodovi koji su vezani za elektrine sigurnosne ureaje moraju biti mehaniki zatieni, ako postoji opasnost da ih
otete pokretni delovi ili otre ivice kuita.
lan 229
Ako se u istoj cevi elektrinog voda ili u istom kablu nalaze elektrina strujna kola sa razliitim naponima, svi
elektrini provodnici moraju imati izolaciju koja odgovara najveem naponu.
lan 230
Ureaji i naprave sa utinim spojevima u sigurnosnim strujnim kolima moraju biti izraeni tako da je nemogua
zamena veza.
Uslov iz stava 1 ovog lana ne primenjuje se na utine spojeve vodova koji se posle montae mogu razdvojiti
samo alatom.
lan 231
Dovod elektrine energije za osvetljenje kabine, voznog okna, mainske prostorije i prostorije za pomone
uetnjae, dovod elektrine energije prikljunicama koje se nalaze na krovu kabine, u mainskoj prostoriji,
prostoriji za pomone uetnjae i jami voznog okna i dovod elektrine energije ureajima za provetravanje kabine,
mainske prostorije i prostorije za pomone uetnjae, vri se posebnim vodom ili vodom prikljuenim na napojni
vod lifta ispred glavne sklopke. Svako kolo struje mora biti posebno zatieno od preoptereenja.
Prikljunice moraju biti dvopolne, sa zatitnim kontaktom i mogu biti napajane direktno.
lan 232
Dozvoljeno je napajanje prikljunice na kabini i osvetljenja kabine provodnicima od bakra preseka najmanje 0,75
mm2, pod uslovom da su zatieni od strujnog preoptereenja prema ovom preseku i da su deo savitljivog kabla.
lan 233
Strujno kolo za osvetljenje kabine lifta mora se iskljuivati sklopkom u blizini glavne sklopke. Ako je vie
pogonskih ureaja smeteno u jednoj mainskoj prostoriji, mora se posebno iskljuivati osvetljenje svake kabine
lifta.
Iskljuenjem osvetljenja kabine sklopkom, iz stava 1 ovog lana, mora se iskljuiti i upravljanje liftom.
lan 234
Sklopke za osvetljenje voznog okna i mainske prostorije moraju se nalaziti u mainskoj prostoriji blizu ulaza.
lan 235
Ako se sigurnosno kolo prikljui mrei sa naizmeninom strujom preko transformatora, jedan izvod sekundarnog
namotaja ili, ako je za ovaj izvod prikljuen ispravlja, jedan kraj sekundarnog namotaja ili izlaz iz ispravljaa
jednosmerne struje, mora se jednim delom direktno uzemljiti za zatitni vod, a drugim delom prikljuiti za
sigurnosno kolo preko razdvojivog prikljuka.
lan 236

- 40
U sigurnosnom kolu iji je jedan kraj prikljuen za nulu, ili za uzemljeni pol na transformatoru, ili za sekundarnu
stranu ispravljaa mora postojati poseban osigura kojim se prekida sigurnosno kolo ako doe do direktnog spoja
izmeu vodova koji su pod naponom uzemljenja u sigurnosnom kolu ili u nekom drugom kolu prikljuenom tom
kolu.
lan 237
Metalni delovi elektrinih sigurnosnih ureaja moraju biti uzemljeni prikljuivanjem za zatitni vod, bez obzira na
visinu napona struje.
Najmanji presek voda uzemljenja, koji je vezan za metalne delove pogonskog motora i metalne okvire komandne
table, ne sme biti manji od preseka napojnih vodova, s tim to mora iznositi najmanje 6 mm 2 ako je vod od bakra,
odnosno 25 mm2 ako je od pocinkovane trake.
lan 238
Presek voda uzemljenja elektrinih ureaja i metalnih nosaa koji nose elektrine provodnike i elektrine ureaje
ne sme biti manji od preseka napojnih vodova.
lan 239
Postrojenje lifta mora biti zatieno od atmosferskog elektrinog pranjenja prema propisima o jugoslovenskim
standardima za gromobranske instalacije.
XVIII ZATITA OD ELEKTRINIH GREAKA
lan 240
Opasno pogonsko stanje lifta ne sme nastupiti usled pojave samo jedne od sledeih greaka:
1) nestanka napona;
2) nedozvoljenog pada napona;
3) gubitka elektrine provodnosti voda;
4) spoja sa masom ili zemljom;
5) kratkog spoja ili prekida u elektrinim delovima, kao to su otpornici, kondenzatori, poluprovodnici i sijalice;
6) neprivlaenja ili nepotpunog privlaenja kotve kontaktora ili releja;
7) nevraanja u poetni poloaj kotve kontaktora ili releja (lepljenje kotve za jezgro);
8) neotvaranja jednog kontaktnog dela;
9) nezatvaranja jednog kontaktnog dela;
10) zamene faza.
Greka iz take 8 stava 1 ovog lana ne mora se uzeti u obzir kad su u pitanju sigurnosne sklopke.
lan 241
Ako se u sigurnosnom strujnom kolu pojavi spoj sa masom ili sa zemljom, mora se odmah zaustaviti pogon lifta ili
spreiti ponovno kretanje, posle prvog zaustavljanja.
Ponovno putanje lifta u pogon moe izvriti samo struno lice koje radi na odravanju lifta.

lan 242
Stupanjem u dejstvo elektrinog sigurnosnog ureaja spreava se pokretanje pogonske maine ili se odmah
zaustavlja pogonska maina.
Elektrini sigurnosni ureaji moraju biti izraeni:

- 41
1) od jedne sigurnosne sklopke ili vie sigurnosnih sklopki kojima se direktno prekida dovod elektrine energije do
namotaja kontaktora i njihovih releja; ili
2) od sigurnosnih sklopova koji obuhvataju:
a) jednu sigurnosnu sklopku ili vie sigurnosnih sklopki kojima se ne prekida direktno dovod elektrine energije do
namotaja kontaktora i njihovih releja; ili
b) sklopke koje nisu sigurnosne.
lan 243
Za elektrine sigurnosne ureaje moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1) ne smeju biti prikljueni na zemljovod niti na zatitni provodnik;
2) ne smeju nikakva elektrina pogonska sredstva biti paralelno vezana na sigurnosne sklopke, osim sredstava
predvienih ovim pravilnikom (na primer namotaj kontaktora, releja itd.);
3) induktivne ili kapacitivne smetnje ne smeju izazvati smetnje u radu elektrinih sigurnosnih ureaja, bilo da su u
samom ureaju bilo da dolaze spolja;
4) sklopno stanje izlaza elektrinih sigurnosnih sklopova ne sme se zbog ukljuenja prikljuenih aparata izmeniti
tako da nastane opasno pogonsko stanje lifta;
5) prilikom viekanalnih izvoenja sigurnosnih sklopova informacija za upravljanje i obradu podataka moe se
izvesti samo sa jednog istog kanala;
6) ureaji sa pohranjivanjem informacija ili sa kanjenjem, ni u sluaju kvara, ne smeju uticati na zaustavljanje lifta
usled dejstva elektrinih sigurnosnih ureaja;
7) konstrukcijom i rasporedom ukljuivanja ureaja za napajanje elektrinom energijom mora se spreiti da se
zbog ukljuivanja ili iskljuivanja pojave pogreni signali na izlazima elektrinih sigurnosnih ureaja.
Naponski udari koji se pojavljuju pri pogonu lifta i drugih aparata prikljuenih na mreu moraju se ograniiti da ne
bi tetno delovali na elektronske elemente.
lan 244
Za sigurnosnu sklopku moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1) kontakti sigurnosne sklopke moraju se razdvajati prinudno;
2) ako su sigurnosne sklopke vrata voznog okna ili kabine izvedene kao mosni kontakti, delovi kontakata koji
provode napon kad su vrata otvorena moraju biti zatieni tako da se ne mogu sluajno dodirnuti, nezavisno od
veliine napona upravljanja;
3) sigurnosne sklopke moraju biti predviene za nazivni napon od 250 V ako kuite obezbeuje stepen
mehanike zatite najmanje IP4X, ili 500 V ako je stepen mehanike zatite manji od IP4X;
4) ako je stepen mehanike zatite manji od IP4X, puzne staze i vazduni razmaci moraju iznositi najmanje 6
mm, a zazori razdvajanja izmeu radnih kontakata - najmanje 4 mm;
5) delovi sigurnosne sklopke pod naponom moraju se smestiti u zatitno kuite;
6) ako se viestruko prekinu kontakti, svaki zazor izmeu radnih kontakata mora iznositi najmanje 2 mm;
7) ako se kontakti taru o izolovane delove, to ne sme dovesti do kratkog spoja.
lan 245
Sigurnosni sklopovi obuhvataju:
1) sklopne aparate sa galvanskim razdvajanjem (na primer, releje, magnetske sklopke, kontaktore);
2) sklopne aparate bez galvanskog razdvajanja (na primer, poluprovodnike sklopke, Hal-generatore).

lan 246
Za sigurnosne sklopove, pored uslova iz lana 243 ovog pravilnika, moraju biti ispunjeni i sledei uslovi:
1) ako jedna greka, zajedno sa nekom drugom grekom, dovodi do opasnog pogonskog stanja, najdocnije
prilikom sledee promene stanja pogona pri kome bi trebalo da stupi u dejstvo neispravni deo, mora se zaustaviti
lift.

- 42
Dok se greka ne otkloni, mora se spreiti ponovno automatsko pokretanje lifta, pri emu se ne uzima u obzir
druga greka koja moe dovesti do opasnog pogonskog stanja pre nego to se promenom stanja pogona
zaustavi lift;
2) ako je nastajanje opasnog pogonskog stanja mogue samo pri odreenom redosledu vie greaka,
zaustavljanje lifta mora uslediti najdocnije pre nego to nastupi greka koja bi zajedno sa postojeim grekama
dovela do opasnog pogonskog stanja.
Ako nestane napon, nije neophodno da lift prilikom ponovnog dolaska napona ostane u stanju mirovanja, pod
pretpostavkom da e uz sledeu promenu stanja pogona biti ponovo zaustavljen u sluajevima iz ta. 1 i 2 stava
1 ovog lana.
lan 247
Dejstvom elektrinog sigurnosnog ureaja mora se spreiti pokretanje pogonske maine ili se mora smesta
zaustaviti njeno kretanje. Dovod elektrine energije otkonom ureaju takoe se prekida.
Elektrini sigurnosni ureaji moraju dejstvovati neposredno na ureaje koji slue za dovod elektrine energije
pogonskoj maini.
Ako se za dovoenje elektrine energije pogonskoj maini upotrebljavaju kontaktori za pripremu pokretanja lifta,
oni se smatraju ureajima koji slue za dovod elektrine energije do pogonske maine.
lan 248
Delovi za stavljanje u dejstvo elektrinih sigurnosnih ureaja moraju biti izraeni tako da ne prestaju da dejstvuju i
pored mehanikih naprezanja koja nastaju u trajnom pogonu.
Ako su delovi za stavljanje u dejstvo elektrinih sigurnosnih ureaja pristupani licima, oni moraju biti izraeni
tako da se ne moe uticati jednostavnim pomonim sredstvom na njihovo dejstvo.
Magnet ili kratkospojnik, u smislu ovog pravilnika, ne smatra se jednostavnim pomonim sredstvom.
XIX UPRAVLJANJE
lan 249
Komande za vonju kabine daju se elektrinim putem, pomou dugmadi. Dugmad moraju biti ugraena tako da ni
jedan deo pod naponom ne bude pristupaan licu u liftu. Upotreba uadi, uzica ili motki za davanje komandi
izmeu kabine i mainske prostorije dozvoljena je samo u posebnim sluajevima (vlana, agresivna ili
eksplozivna sredina).
lan 250
Izuzetno od odredaba ovog pravilnika, dozvoljeno je pristajanje i naknadno podeavanje pristajanja kabine sa
otvorenim vratima voznog okna i kabine, pri emu zabravljiva ostaje u odbravljenom poloaju, pod sledeim
uslovima:
1) da je kretanje kabine ogranieno na zonu odbravljivanja, pri emu se:
a) svako kretanje kabine izvan zone odbravljivanja mora spreiti najmanje jednim sigurnosnim ureajem za
kontrolu zone odbravljivanja kad se vrata voznog okna ranije otvore i kad se naknadno podeava pristajanje, koji
u zoni odbravljivanja premouje sigurnosne ureaje zatvorenosti i zabravljenosti vrata;
b) zbog kidanja ili olabavljenja dela za vezu, delovanjem sigurnosne sklopke, zavisno od dela koji je direktno
vezan sa kabinom, mora zaustaviti pogonska maina;
v) premoenje sigurnosnih ureaja zatvorenosti i zabravljenosti vrata voznog okna moe dozvoliti samo kad
postoji komanda za zaustavljanje na nekoj stanici;
2) da brzina ulaska kabine u zonu odbravljivanja nije vea od 0,8 m/s.
Ako su u pitanju liftovi na kojima se vrata voznog okna otvaraju runo, kontrolom se mora utvrditi:
a) da je kod pogonskih maina iji najvei broj obrtaja zavisi od uestanosti mrea ukljuena mala brzina;
b) da kod drugih pogonskih maina, u trenutku ulaska kabine u zonu odbravljivanja, brzina nije vea od 0,8 m/s;
3) da brzina naknadnog podeavanja pristajanja nije vea od 0,3 m/s, pri emu se kontrolom mora utvrditi:
a) da je kod pogonskih maina, iji broj obrtaja zavisi od uestanosti mree ukljuena mala brzina;

- 43
b) da kod pogonskih maina napajanih iz pretvaraa brzina naknadnog podeavanja pristajanja nije vea od 0,3
m/s.
lan 251
Na krovu kabine mora se postaviti ureaj za servisno upravljanje liftom.
Ureaj iz stava 1 ovog lana mora se ukljuivati i iskljuivati bistabilnom sklopkom za ukljuivanje i iskljuivanje
ureaja za servisno upravljanje, koja je njegov deo, a ispunjava uslove za sigurnosne ureaje i zatiena je od
nenamernog preklapanja (servisna sklopka).
Ukljuivanjem ureaja za servisno upravljanje mora se iskljuiti:
1) spoljno i kabinsko upravljanje liftom, ukljuujui i otvaranje mainski pokretanih vrata;
2) upravljanje za vonju na rampu;
3) povratno upravljanje;
4) naknadno podeavanje pristajanja.
Iskljuivanjem upravljakog ureaja pomou servisne sklopke ponovo se uspostavlja normalno upravljanje liftom.
Ako se iskljuivanja iz ta. 1 do 4 stava 3 ovog lana ne vre direktno kontaktima servisne sklopke, spoj se mora
izvesti tako da se sprei neeljeno kretanje kabine pri pojavi jedne od greaka iz lana 240 ovog pravilnika.
Servisna vonja kabine moe se ostvariti samo neprekidnim pritiskom na dugme koje je zatieno tako da se ne
moe nenamerno pritisnuti. Smer vonje mora biti jasno oznaen.
Servisni upravljaki ureaj moe imati poseban upravljaki ureaj za upravljanje automatskim vratima.
Servisni upravljaki ureaj mora imati sklopku: "STOJ" postavljenu najdalje na 1 m od vrata voznog okna.
Pri upravljanju liftom pomou servisnog ureaja brzina kretanja kabine ne sme biti vea od 0,63 m/s, pri emu se
nijedan od sigurnosnih ureaja ne iskljuuje.
Pri servisnoj vonji kabina ne sme prei krajnje stanice.
Pri servisnom upravljanju liftom ne sme se vriti premoenje sigurnosnih kontakata vrata voznog okna i
iskljuivanje krajnjih stanica i krajnjih sklopki.
lan 252
Za pogonske ureaje za iji je runi pogon za podizanje kabine sa nazivnim teretom potrebna sila vea od 400 N
mora postojati sklopka za povratno upravljanje u mainskoj prostoriji.
Pogonski motor, pri povratnom upravljanju, napaja se energijom iz elektrine mree ili iz rezervnog izvora
elektrine energije.
lan 253
Posle ukljuivanja sklopke za povratno upravljanje, kabina se pokree iz mainske prostorije stalnim pritiskom na
dava komande za vonju. Dava komande za vonju mora biti zatien tako da se ne moe nenamerno
pritisnuti. Smer vonje mora biti jasno oznaen. Prilikom povratne vonje mora se nadgledati pogonska maina.
lan 254
Ako je ukljuen ureaj za povratno upravljanje, kretanje kabine mora biti mogue jedino pomou ovog ureaja.

lan 255
Ukljuivanjem ureaja za povratno upravljanje mogu se direktno sklopkom povratnog upravljanja ili drugim
sigurnosnim ureajem staviti van dejstva sledei elektrini sigurnosni ureaji: krajnje sklopke, graninik brzine,
hvataki ureaj, odbojnici kabine i protivtega i kontakt labavog ueta.
lan 256
Brzina kretanja kabine, pri povratnom upravljanju, ne sme biti vea od 0,63 m/s.

- 44
lan 257
Za vonju na rampu moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1) kretanje kabine mora se omoguiti samo u podruju do najvie 1,65 m iznad nivoa stanice;
2) kretanje kabine mora se ograniiti jednim sigurnosnim ureajem za ogranienje puta pri vonji na rampu, ije
dejstvo zavisi od smera vonje;
3) brzina vonje na rampu ne sme biti vea od 0,3 m/s;
4) vrata voznog okna i vrata kabine mogu biti otvorena samo na strani na kojoj se nalazi rampa;
5) kretanje kabine pri vonji na rampu mora biti vidljivo sa mesta upravljanja;
6) upravljanje vonjom na rampu ukljuuje se sigurnosnom sklopkom na klju za ukljuivanje upravljanja, koji se
moe izvui samo u iskljuenom poloaju;
7) ako je ukljuena sigurnosna sklopka na klju:
a) normalno upravljanje liftom mora biti iskljueno i ako sklopni delovi koji se koriste za ovo iskljuenje nisu
sigurnosni ureaji, moraju se tako spojiti da se sprei svako nenamerno kretanje kabine i ako nastane neka od
greaka iz lana 240 ovog pravilnika;
b) vonja na rampu mora biti mogua samo dok je dugme za vonju pritisnuto. Smer vonje mora biti jasno
oznaen;
v) elektrini sigurnosni ureaji zabravljenosti i zatvorenosti vrata kabine i voznog okna, na strani na kojoj se vri
utovar, odnosno istovar tereta, moraju biti premoeni direktno sigurnosnom sklopkom na klju ili nekim drugim
sigurnosnim ureajem;
8) u kabini se mora nalaziti sklopka sa natpisom "STOJ".
lan 258
Ako se u kabini lifta nalaze vrata kojima se deli prostor kabine, prilikom otvaranja pregradnih vrata lift mora stati.
Nova komanda moe se dati samo iz kabine, stupanjem u dejstvo sklopke pomou kljua. Klju sklopke moe se
izvui samo u iskljuenom poloaju.
lan 259
Sklopka sa natpisom "STOJ" za nuno zaustavljanje lifta mora biti elektrini sigurnosni ureaj.
Sklopka iz stava 1 ovog lana mora biti bistabilna i izraena tako da se njome zaustavlja pogon lifta prinudno i
trajno. Ponovno stavljanje lifta u pogon pomou sklopke sa natpisom "STOJ" mora se vriti samo namernom
radnjom.
Ako se kabina sa vratima kree dok su vrata otvorena i ako je kabina bez vrata, prilikom pristajanja ili nivelisanja
mora biti postavljena sklopka sa natpisom "STOJ" ili ruica, na udaljenosti najvie 1 m od ulaza u kabinu.
Sklopka sa natpisom "STOJ" mora biti izraena kao pritisna ili preklopna. Ako je sklopka preklopna, lift se
zaustavlja pomeranjem ruice nadole.
Stupanjem u dejstvo sklopke sa natpisom "STOJ", kod sabirnog upravljanja, ne smeju se ponititi spoljni pozivi.
Sklopka sa natpisom "STOJ" mora biti jasno oznaena.

lan 260
Ako je ureaj za zaustavljanje izveden sa ogranienim povratnim hodom (relejni prekida), za ponovno kretanje
lifta on se mora runo vratiti u neutralni poloaj.
lan 261
Ako se pogonska maina lifta pokree pomou motora sa jednosmernom strujom, mora postojati zatitni relej ili
slino, kojim se spreava da lift krene ako strujno kolo motora ostane bez struje.

- 45
lan 262
U kabini lifta mora biti postavljen lako uoljiv i pristupaan ureaj za uzbunu.
Ureaj za uzbunu napaja se sa pomonog izvora elektrine energije za nuno osvetljenje kabine ili sa izvora koji
ima ista svojstva.
Ureaj za uzbunu moe biti zvono, govorni ureaj (interfon), telefon i slino.
Zvuni signal ureaja za uzbunu mora se jasno uti u kabini i na glavnoj stranici u stambenim zgradama, a u
ostalim zgradama - i na jo jednom pogodnom mestu (recepcija, vratar, prostorija pogonskih elektriara itd.).
lan 263
Radi odravanja i ispitivanja lifta, ako je visina dizanja via od 30 m, mora se postaviti instalacija za govornu vezu
izmeu kabine i mainske prostorije. Ova instalacija napaja se preko pomonog izvora elektrine energije.
lan 264
Na liftovima na kojima se vrata runo pokreu mora postojati ureaj za vremensko kanjenje od najmanje 2
sekunde posle zaustavljanja kabine u stanici.
lan 265
Lice koje je ulo u kabinu, posle zatvaranja vrata mora imati na raspolaganju najmanje 2 sekunde za davanje
komande za vonju, osim ako su u pitanju liftovi sa sabirnim upravljanjem ili liftovi sa automatskim vratima kabina.
lan 266
Pri sabirnom upravljanju, na svakoj stanici mora postojati uoljiv svetlosni signal smera dalje vonje.
lan 267
Ako je u pitanju grupa liftova, mora postojati zvuni signal koji oznaava dolazak kabine u stanicu.
lan 268
Ako se iz kabine lifta ne vide oznake spratova, na vratima voznog okna mora se nalaziti pokaziva poloaja
kabine.
lan 269
Ako se na vratima voznog okna koja se runo otvaraju ne nalaze kontrolni otvori, na prilazu liftu moraju se
postaviti svetlosti pokazivai koji pokazuju da kabina miruje na odgovarajuoj stanici, a mogu da zasvetle i u
trenutku pristajanja kabine u tu stanicu.

lan 270
Na svim prilazima voznom oknu lifta sa jedinanim upravljanjem mora se postaviti signal zauzetosti lifta.
Na svim prilazima voznom oknu i u kabini lifta sa sabirnim upravljanjem mora se postaviti signal potvrde prijema i
izvrenja komande.
XX NATPISI, OBAVETENJA I OZNAKE
lan 271

- 46
Svi natpisi, obavetenja i oznake moraju biti uoljivi, itki i razumljivi, izraeni od postojanog materijala i trajno
privreni.
lan 272
U kabini lifta i na vratima voznog okna mora se postaviti natpis na kome su naznaeni nazivna nosivost u kg i
dozvoljeni broj lica.
U kabini i na vratima voznog okna liftova iz lana 74 ovog pravilnika mora se postaviti natpis na kome su
naznaeni namena lifta i nazivna nosivost u kg i ispisan tekst: "UPOTREBA LIFTA DOZVOLJENA SAMO SA
PRATIOCEM" i "VRATA VOZNOG OKNA MORAJU SE ZAKLJUAVATI".
Najmanja visina slova i brojeva natpisa mora iznositi:
1) 10 mm - za velika slova i brojeve;
2) 7 mm - za mala slova.
Najmanja visina slova i brojeva natpisa u kabini lifta za prevoz motornih vozila mora iznositi:
1) 100 mm - za velika slova i brojeve;
2) 70 mm - za mala slova.
U kabini lifta mora se postaviti oznaka firme, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa i broj lifta.
lan 273
Deo za stavljanje u dejstvo sklopke sa natpisom "STOJ" mora biti crvene boje, sa trajnim natpisom "STOJ", visine
slova najmanje 7 mm.
Deo za stavljanje u dejstvo ureaja za uzbunu mora biti ute boje, sa trajnim natpisom "UZBUNA", visine slova
najmanje 7 mm ili mora imati simbol u obliku zvona.
U kabini je zabranjena upotreba crvene i ute boje za oznaavanje drugih elemenata osim za svetlosne signale.
lan 274
Delovi za davanje komandi u kabini moraju biti jednoobrazno obeleeni brojevima, slovima ili simbolima.
Deo za davanje komande za ponovno otvaranje vrata mora biti obeleen simbolom.
Ako u kabini postoje delovi nekih drugih upravljakih ureaja, oni moraju biti oznaeni prema svojoj nameni.
lan 275
Na krovu kabine moraju se postaviti sledei natpisi i oznake:
1) na sklopki za zaustavljanje i pored nje - oznaka "STOJ";
2) na servisnoj sklopki ili pored nje - oznaka "NORMALNO" i "SERVIS";
3) na elementima za davanje komande za servisnu vonju ili pored njih - oznaka smera vonje.

lan 276
Na spoljnoj strani vrata za ulaz u mainsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomone uetnjae moraju se
postaviti natpisi: "OPASNO PO IVOT", "POGON LIFTA", "NEOVLAENIMA ULAZ ZABRANJEN".
Pored kapka otvora u podu mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetnjae mora se postaviti
natpis: "OPASNOST OD PADA - ZATVORI KAPAK".
Ako se u mainskoj prostoriji nalaze ureaji za vie liftova, svi ureaji koji pripadaju istom liftu moraju biti oznaeni
istim brojem ili slovom kojim je oznaen odgovarajui lift. Te oznake moraju se nalaziti na najpogodnijoj stanici, na
vratima voznog okna ili pored tih vrata.
Ako posle iskljuenja glavne sklopke neki delovi tog lifta ostanu pod naponom, oni moraju biti jasno oznaeni.

- 47
U mainskoj prostoriji mora postojati uputstvo za runo pokretanje kabine, povratno upravljanje i upotrebu kljua
za prinudno otvaranje vrata voznog okna.
Na toku za runo pokretanje kabine ili pored njega mora biti jasno obeleen smer kretanja kabine "GORE" "DOLE". Ako se toak za runo pokretanje kabine skida, na pogonskoj maini mora se postaviti oznaka smera
kretanja kabine.
Na delovima za davanje komande za povratno upravljanje ili pored njih moraju se postaviti oznake smera kretanja
kabine.
Na sklopki povratnog upravljanja ili pored nje moraju se postaviti oznake "NORMALNO" - "POVRATNO".
Na sklopki za zaustavljanje u prostoriji za pomone uetnjae ili pored nje mora se postaviti tablica sa natpisom
"STOJ".
lan 277
Na sklopki za osvetljenje kabine, voznog okna, mainske prostorije i prostorije za pomone uetnjae i na sklopki
za ureaje za provetravanje kabine, mainske prostorije i prostorije za pomone uetnjae mora se nalaziti tablica
sa natpisom: "OSVETLJENJE KABINE"; "OSVETLJENJE VOZNOG OKNA", "OSVETLJENJE MAINSKE
PROSTORIJE" i "OSVETLJENJE PROSTORIJE ZA POMONE UETNJAE"; "UREAJ ZA PROVETRAVANJE
KABINE", "UREAJ ZA PROVETRAVANJE MAINSKE PROSTORIJE" i "UREAJ ZA PROVETRAVANJE
PROSTORIJE ZA POMONE UETNJAE".
lan 278
Na spoljnjoj strani vrata za odravanje i vrata za nuni izlaz na voznom oknu moraju se postaviti tablice sa
natpisom "OPASNO PO IVOT", "VOZNO OKNO LIFTA", "NEOVLAENIMA ULAZ ZABRANJEN".
lan 279
Na spoljnoj strani vrata voznog okna lifta za prevoz tereta sa pratiocem mora se postaviti tablica sa natpisom:
"ZABRANJENO KORIENJE LIFTA NEOVLAENIM LICIMA", kao i oznaka nazivne nosivosti lifta, u kg.
lan 280
Na svim vratima voznog okna, sa unutranje strane, mora se postaviti jasna oznaka sprata, vidljiva iz kabine i kad
su vrata kabine sa kontrolnim otvorom zatvorena a kabina se nalazi u stanici.
lan 281
Na spoljnjoj strani vrata voznog okna lifta za prevoz motornih vozila mora se postaviti oznaka nazivne nosivosti
lifta, u kg.
lan 282
Na graniniku brzine mora se postaviti tablica sa sledeim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa;
2) brzina stupanja u dejstvo (m/s);
3) oznaka graninika;
4) tehnike karakteristike ueta.
lan 283
Na sklopki "STOJ" u jami voznog okna ili pored nje mora se postaviti oznaka "ISKLJUENO".
lan 284
Na odbojnicima kabine i protivtega sa priguenjem mora se postaviti tablica sa sledeim podacima:

- 48
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa;
2) oznaka odbojnika;
3) najvee i najmanje dozvoljeno optereenje, u kg i najvea brzina nasedanja, u m/s;
4) dozvoljena oblast viskoziteta ulja, naznaena u Englerovim stepenima na temperaturi od 20oC.
lan 285
Na pogonskoj maini ili pored nje mora se postaviti tablica sa sledeim podacima o uadima i lancima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa;
2) prenik uadi za svaku grupu uadi i njihov tip, odnosno broj lanaca i njihov tip;
3) zatezna vrstoa ice, odnosno zatezna vrstoa svakog lanca.
lan 286
Kontaktori, releji, osigurai i prikljune stezaljke upravljakih ureaja moraju biti oznaeni prema elektrinoj emi.
Ako se primene viepolni utini spojevi (na primer konektori), nije potrebno oznaavati pojedine vodove.
lan 287
Na ureaju za zabravljivanje vrata voznog okna mora se postaviti oznaka ureaja.
lan 288
Na hvatakom ureaju mora se postaviti oznaka ureaja.
Na hvatakom ureaju, na vidnom mestu, mora se postaviti metalna tablica sa sledeim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa;
2) najvea ukupna masa, u kg za koju je namenjen hvataki ureaj;
3) najvea dozvoljena brzina lifta za koju se moe upotrebiti hvataki ureaj.
lan 289
Na pogonskoj maini, na vidnom mestu, mora se postaviti metalna tablica sa sledeim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa;
2) tehnike karakteristike: tip reduktora, broj hodova pua, broj zubaca na punom kolu i modul, prenik izlaznog
vratila i ugao klina leba na pogonskoj uetnjai;
3) tehnike karakteristike maziva;
4) masa pogonske maine;
5) fabriki broj i godina proizvodnje.
lan 290
Na pogonskoj maini mora se postaviti natpis: "PRE RUNOG POKRETANJA, ISKLJUI GLAVNU SKLOPKU
LIFTA".
XXI TEHNIKA KONTROLA
lan 291
Novoizgraeni i rekonstruisani liftovi, liftovi osposobljeni za upotrebu posle nesrenog sluaja, liftovi na kojima je
izvrena zamena bilo kog od sledeih delova: nosee uadi, pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika
brzine, upravljakih ureaja, ureaja za koenje ili ureaja za dizanje i liftovi za koje je pri pregledu utvrena
neispravnost koja moe dovesti do opasnog pogonskog stanja i zbog koje je lift iskljuen iz upotrebe, ne smeju se
pustiti u pogon pre nego to se tehnikom kontrolom lifta utvrdi da su ispunjeni svi propisani uslovi za njegov
bezbedan rad.
Liftovi podlee obaveznoj povremenoj tehnikoj kontroli.

- 49
XXII TEHNIKA KONTROLA LIFTA PRE PUTANJA U POGON
lan 292
Tehnika kontrola novoizgraenog lifta i lifta osposobljenog za upotrebu posle nesrenog sluaja vri se:
1) pregledom celokupnog postrojenja lifta;
2) statikim ispitivanjem lifta;
3) dinamikim ispitivanjem lifta.
O izvrenoj tehnikoj kontroli iz stava 1 ovog lana, sastavlja se izvetaj o ispitivanju.
lan 293
Pregled celokupnog postrojenja obuhvata proveru: ispravnosti rada svih sigurnosnih ureaja i delova lifta,
stepena njihove istroenosti i bezbednosti rada lifta, a naroito:
1) zazora izmeu pua i punog kola;
2) nosee uadi ili lanaca i njihove veze sa kabinom i protivtegom;
3) pravilnog optereenja protivtega, kabine i okvira kabine;
4) voice kabine i protivtega;
5) rada svih sigurnosnih strujnih kola i rada sigurnosnih elektrinih ureaja;
6) snage, brzine lifta i otpora izolacije svih strujnih kola;
7) zabrave vrata voznog okna;
8) ureaja za uzbunu;
9) ureaja za preoptereenje;
10) ureaja za povratnu vonju;
11) rada strujnih kola za osvetljenje i signalizaciono-informacijskog strujnog kola;
12) zatite od previsokog napona dodira;
13) prikljuaka na gromobransku instalaciju;
14) zvune izolacije mainske prostorije, kabine i prilaza voznom oknu;
15) osvetljenosti mainske prostorije i njenog prilaza, kabine, prilaza voznom oknu i voznog okna.
lan 294
Statiko ispitivanje lifta obuhvata proveru zatezne vrstoe i deformacije lifta i sledeih njegovih delova: kabine,
nosee uadi, odnosno lanaca i njihovog vezivanja za kabinu i protivteg, nosee ploe ili nosee eline
konstrukcije pogonske maine i ispravnosti konica.
Statiko ispitivanje lifta ija se vua ostvaruje preko trenja obuhvata proveru ispravnosti vue, odnosno klizanja
uadi u lebovima pogonske uetnjae.
Za liftove na pogon jednosmernom strujom (Vard-Leonard sistem sa rotacionim pretvaraem), statikim
ispitivanjem proverava se sigurnost elektrinog koenja bez mehanike konice.
lan 295
Statiko ispitivanje lifta vri se kad se kabina nalazi u najnioj stanici. Kabina se ravnomerno optereuje u trajanju
od najmanje 10 minuta, i to:
1) 100% poveanim nazivnim optereenjem, pri ispitivanju liftova nazivne nosivosti do 1000 kg;
2) 50% poveanim nazivnim optereenjem, pri ispitivanju liftova nazivne nosivosti preko 1000 kg;
3) nazivnim optereenjem pri otvorenoj mehanikoj konici za liftove na pogon jednosmernom strujom, a ako se
ispitivanje vri u trajanju od 30 sekundi, kabina se ravnomerno optereuje 50% poveanim nazivnim
optereenjem.
lan 296
Dinamiko ispitivanje lifta obuhvata proveru vune sposobnosti lifta i ispravnosti rada konice pogonske maine,
hvatakog ureaja, graninika brzine i odbojnika.

- 50
lan 297
Vuna sposobnost lifta ispituje se viestrukim zaustavljanjem lifta sa najveim moguim usporenjem. Pri svakom
zaustavljanju kabina se mora potpuno zaustaviti.
Ispitivanje se vri:
1) u vonji nagore praznom kabinom, raunajui od polovine visine dizanja;
2) u vonji nadole i sa 25% poveanim nazivnim optereenjem, raunajui od polovine visine dizanja.
Za vreme rada pogonske maine i pri koenjima, uad u lebovima pogonske uetnjae mogu klizati najvie do
30 mm, i to samo pri polasku i zaustavljanju kabine, pri emu se moraju sama umiriti.
Ako se protivteg nalazi na svojim potpuno sabijenim odbojnicima, okretanjem pogonske uetnjae neoptereena
kabina ne sme se pokrenuti nagore.
lan 298
Ispravnost i efikasnost rada konice pogonske maine ispituje se koenjem kabine sa 25% poveanim nazivnim
optereenjem dok se kabina kree nazivnom brzinom nadole. Dovod energije za motor i otkoni ureaj mora biti
iskljuen.
lan 299
Ispravnost rada hvatakog ureaja ispituje se runim ukljuivanjem graninika brzine u vonji nadole dok je
konica otvorena i pogonski ureaj ukljuen. Ispitivanje se obavlja sve dok nosea uad ne ponu da klize ili dok
se ne olabave.
Hvataki ureaj za postupno koenje ispituje se kad je kabina optereena sa 25% poveanim nazivnim
optereenjem, rasporeenim ravnomerno na povrinu poda kabine.
Ispitivanje hvatakog ureaja vri se smanjenom brzinom u odnosu na nazivnu brzinu, i to blizu vrata voznog
okna da bi se kabina oslobodila hvatanja i da bi se omoguilo njeno rastereenje.
Hvataki ureaj za trenutno koenje i hvataki ureaj za trenutno koenje sa priguenjem ispituju se kad je kabina
optereena ravnomerno rasporeenim nazivnim optereenjem pri nazivnoj brzini.
Ako su u pitanju liftovi za prevoz motornih vozila, hvataki ureaj ispituje se sa 50% poveanim nazivnim
optereenjem.
Hvataki ureaj na protivtegu proverava se na nain odreen u st. 1 do 5 ovog lana, ali bez preoptereenja.
Hvataki ureaj na protivtegu koji se ne ukljuuje graninikom brzine ispituje se pomou kinematike ureaja za
ukljuivanje hvatakog ureaja koja stupa u dejstvo olabljivanjem ili kidanjem uadi.
lan 300
Brzina ukljuivanja graninika brzine ispituje se u smeru obrtanja koji odgovara vonji kabine nadole.
Ispitivanjem graninika brzine proverava se, u oba smera vonje lifta, da li se graninikom brzine ili prekidaem
na njemu zaustavlja lift. Graninikom brzine mora se zaustaviti lift pre nego to brzina kabine u vonji nagore ili
nadole prekorai njegovu brzinu stupanja u dejstvo.
lan 301
Ispitivanje odbojnika bez priguenja vri se tako to kabina, sa nazivnim optereenjem, nasedne na odbojnik, pri
emu se, sa potpuno labavim noseim uadima, proverava da li sabijanje odbojnika odgovara grafikom prikazu
potrebnih ugiba odbojnika (crte br. 4).
Ispitivanje odbojnika sa priguenjem i odbojnika sa povratnim priguenjem vri se tako to kabina sa nazivnim
optereenjem ili protivteg nailaze na odbojnike nazivnom brzinom ili brzinom koja je uzeta za proraun hoda
odbojnika koji imaju skraeni hod a postoji ureaj za kontrolu usporenja.
lan 302
Masa protivtega mora odgovarati vrednosti koju je naznaio u uputstvu proizvoa, to se ispituje uporeivanjem
merene veliine struje kod trofaznih motora i veliine napona kod jednosmernih motora.

- 51
lan 303
Ispitivanjem zabravljivanja vrata voznog okna proverava se da li se zabravljivaem zahvata najmanje 7 mm pre
stupanja u dejstvo elektrinog sigurnosnog ureaja za kontrolu zabravljivanja, tako da lift ne sme da krene ako su
vrata voznog okna otvorena ili nezabravljena.
XXIII POVREMENA TEHNIKA KONTROLA LIFTA
lan 304
Povremena tehnika kontrola lifta mora se izvriti najdocnije po isteku jedne godine od prethodne tehnike
kontrole tog lifta.
Povremena tehnika kontrola lifta obuhvata:
1) pregled celokupnog postrojenja kao prilikom tehnike kontrole pre putanja u pogon;
2) dinamiko ispitivanje kao prilikom tehnike kontrole pre putanja u pogon, s tim da se ispravnost rada
hvatakog ureaja i odbojnika za kabinu i za protivteg ispituju sa praznom kabinom i sa smanjenom brzinom.
O izvrenoj tehnikoj kontroli iz stava 2 ovog lana sastavlja se izvetaj o ispitivanju.
lan 305
Tehnika kontrola rekonstruisanih liftova i liftova na kojima je izvrena zamena opreme obavlja se na sledei
nain:
1) ako se izvri zamena nosee uadi, mora se obaviti statiko ispitivanje, a ako se izvri zamena ili remont
pogonskog motora, kao i zamena konog ureaja ili pogonske maine, mora se obaviti statiko i dinamiko
ispitivanje bez provere hvatakog ureaja i odbojnika;
2) ako se izvri zamena hvatakog ureaja, graninika brzine ili hidraulikog odbojnika, mora se obaviti dinamiko
ispitivanje;
3) ako se izvri zamena upravljakih ureaja, kopirnog ureaja i izmena konstrukcionog reenja krajnje sklopke,
zabrava i spratnih prebacivaa, ne obavlja se statiko i dinamiko ispitivanje, ve se samo proverava rad ovih
ureaja.
XXIV ODRAVANJE
lan 306
Svaki lift mora biti snabdeven uputstvom proizvoaa o rukovanju liftom i o njegovom odravanju.
Redovno odravanje lifta obuhvata: pregled postrojenja lifta i kontrolu njegovog rada, prema uputstvu
proizvoaa, otklanjanje utvrenih nedostataka i zamenu neispravnih i oteenih elemenata, a naroito:
1) proveru pravilnosti rada svih sigurnosnih ureaja, a naroito rada sigurnosnih ureaja konice pogonske
maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, krajnjih sklopki, odbojnika, vrata voznog okna i zabrave vrata
voznog okna;
2) proveru nosee uadi ili lanaca i njihove veze sa kabinom i protivtegom;
3) proveru vue koja se ostvaruje preko trenja;
4) proveru izolacije svih strujnih kola i njihovih veza sa uzemljenjem;
5) proveru prikljuaka na gromobransku instalaciju;
6) ienje i podmazivanje delova lifta;
7) proveru ispravnosti rada lifta pri vonji od stanice do stanice du voznog okna u oba smera, kao i pri
pristajanju;
8) proveru nunih izlaza;
9) proveru ispravnosti pogonskih i upravljakih ureaja lifta.
lan 307
Redovno odravanje lifta mora se vriti najmanje jedanput meseno.

- 52
Svi nedostaci u radu lifta moraju se pri redovnom odravanju otklanjati bez odlaganja, a neispravni i oteeni
delovi moraju se zameniti ispravnim.
Ako se pri pregledu lifta utvrde neispravnosti koje mogu dovesti do opasnog pogonskog stanja, lift se mora
iskljuiti iz upotrebe dok se takve neispravnosti ne otklone.
lan 308
Svaki lift mora imati knjigu odravanja, koja sadri:
1) opte podatke o liftu (podatke o korisniku i mestu ugradnje lifta; datum i broj dozvole za upotrebu lifta; firmu,
odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa lifta; broj i godinu proizvodnje lifta);
2) osnovne karakteristike lifta (podatke o: vrsti lifta, nazivnoj nosivosti i brzini; najveem broju ukljuaka na as;
broju asova rada u toku 24 asa; broju stanica i oznaci glavne stanice; visini dizanja; vrsti elektrine struje i
naponu za strujna kola; zatiti od previsokog napona dodira; vrsti kabine, njenoj veliini i materijalu od kog je
izraena; konstrukciji kabine i poda kabine; merama i veanju voica kabine; merama i veanju voica protivtega;
konstrukciji hvatakog ureaja i veliini putanje hvatanja; provetravanju mainske prostorije; provetravanju
kabine; vrsti reduktora; broju hodova pua i broju zuba na punom kolu; preniku uetnjae, obuhvatnom uglu i
uglu leba uetnjae; tehnikim karakteristikama eline uadi za kabinu i protivteg; ureaju za kompenzaciju;
graniniku brzine; kopirnom ureaju; krajnjim sklopkama i tehnikim karakteristikama pogonskog motora (tip,
snaga, broj obrtaja, nazivna struja, zamajni moment i provetravanje); sigurnosnim ureajima; broju komandnih
tabli; preseku glavnog elektrinog voda i vrsti odbojnika ispod kabine, odnosno protivtega);
3) podatke o izmenama optih podataka i osnovnih karakteristika lifta;
4) podatke o odravanju i iskljuivanju lifta iz upotrebe zbog neispravnosti: pregledima, kvarovima, popravkama i
zameni delova lifta;
5) podatke o organizaciji udruenog rada ili licu koje odrava lift.
XXV ISPRAVE KOJE PRATE LIFTOVE U PROMETU
lan 309
Liftovi u prometu, odnosno pri isporuci moraju biti snabdeveni garantnim listom.
Garantni rok za ispravno funkcionisanje lifta ne moe biti krai od dve godine.
Garantni rok iz stava 2 ovog lana poinje da tee od dana predaje lifta na upotrebu, odnosno od dana
pribavljanja dozvole za upotrebu lifta.
Rok u kome je davalac garancije, odnosno ovlaeni servis duan da postupi po zahtevu imaoca garantnog lista
za izvrenje usluga odravanja, odnosno popravki lifta iznosi deset dana od dana prijema takvog zahteva.

lan 310
Liftovi moraju biti snabdeveni tehnikim uputstvom proizvoaa, koje mora da sadri: tehnike i druge podatke
znaajne za ispravno montiranje, putanje u pogon i korienje lifta, otklanjanje smetnji i kvarova i nabavku
rezervnih delova; upozorenja na opasnosti pri korienju lifta i uputstva za njihovo otklanjanje i podatak o roku
obezbeenog servisiranja lifta.
Rok obezbeenog servisiranja lifta ne moe biti krai od deset godina, raunajui od dana predaje
novougraenog lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavljanja dozvole za upotrebu tog lifta.
XXVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 311
Zabrave vrata voznog okna liftova projektovanih, odnosno ugraenih u zgrade do dana stupanja na snagu ovog
pravilnika moraju se uskladiti sa uslovima propisanim za zabravu vrata voznog okna u ovom pravilniku najdocnije
do 6. aprila 1998. godine.

- 53
lan 312
Liftovi koji su ugraeni u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika a nemaju pristup mainskoj prostoriji
preko stepenica zgrade, moraju se uskladiti do 6. aprila 2006. godine, tako da ispunjavaju sledee uslove:
- da pristup mainskoj prostoriji bude preko metalnih lestvica koje moraju biti stabilne;
- da metalne lestvice budu iroke najmanje 0,5 m, sa nagibom od najmanje 60o u odnosu na pod pristupa
mainskoj prostoriji;
- da na vrhu lestvica bude ugraena jedna ili dve ruke i leobran.
lan 313
Do 6. aprila 2006. godine pristup mainskoj prostoriji liftova ugraenih u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog
pravilnika mora se uskladiti tako da ispunjava sledee uslove:
- da pristup mainskoj prostoriji preko krova zgrade bude irok najmanje 0,8 m i da ima zatitnu ogradu visoku
najmanje 1 m, koja moe imati otvore ije su najvee mere 0,35 m x 0,35 m;
- da se zatitna ograda, ako se postavlja samo na jednu stranu prolaza preko krova zgrade ka mainskoj
prostoriji, mora postaviti na onu stranu na kojoj je nagib krova vei od 1:10 ili na onu stranu koja se nalazi na
rastojanju manjem od 2 m od ivice krova;
- da se za pristup mainskoj prostoriji preko krova pokrivenih crepom, talasastim ploama i ravnim limom ili preko
krovova koji nemaju dovoljnu nosivost i ne predstavljaju stabilan oslonac za noge obezbedi posebna staza (na
primer, od reetkastog lima);
- da se put do izlaza na krov zgrade i prolaz do mainske prostorije obelee tablicama na kojima je oznaen smer
kretanja i koje su osvetljene.
lan 314
Liftovi koji su ugraeni u zgrade pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti do 6. aprila 2006.
godine, tako da ispunjavaju sledee uslove:
- ako imaju pristup mainskoj prostoriji kroz otvor na njenom podu, taj otvor mora ispunjavati uslove utvrene u
lanu 40 stav 2 ovog pravilnika;
- slobodan otvor kapka mora imati mere najmanje 0,80 m x 0,80 m;
- zakljuan kapak otvora kroz koji se ulazi u mainsku prostoriju mora se iznutra otvarati bez kljua.
lan 315
(Brisan)
lan 316
Liftovi projektovani, odnosno ugraeni u zgrade do dana stupanja na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa
odredbama lana 316a ovog pravilnika najdocnije do 6. aprila 2006. godine.
lan 316a
Liftovi projektovani, odnosno ugraeni u zgrade do dana stupanja na snagu ovog pravilnika moraju ispunjavati i
uslove propisane ovim pravilnikom za:
- prilaznu stranu voznog okna u irini ulaza u kabinu;
- vrata za odravanje, nuni ulaz i pristup u vozno okno, osim mera i materijala za izradu vrata;
- zastakljivanje voznog okna, s tim da za povrinu manju od 0,5 m2 i za meru manju od 0,5 m, debljina armiranog
stakla moe biti najmanje 4,5 mm;
- mehaniku vrstou i krutost vrata voznog okna, puna krila vrata voznog okna i kontrolne otvore;
- odbravljivanje vrata voznog okna spolja pomou specijalnog trouglastog kljua bar na krajnjim stanicama;
- vrata kabine, s tim da ne mora biti ispunjen uslov iz lana 93 ovog pravilnika i da za brzine od 1,2 m/s krila
kabinskih vrata mogu biti reetkasta, tako da rastojanje izmeu vertikalnih letvi ne bude vee od 70 mm. Za liftove

- 54
ugraene u objekte koji nisu namenjeni za stanovanje, a ija je brzina manja ili jednaka 1,2 m/s, vrata kabine ne
moraju se ugraivati s tim da su ispunjeni uslovi propisani u l. 99 i 259 ovog pravilnika;
- vrata i kapak za nuni izlaz iz kabine;
- glavne sklopke i sklopke u mainskoj prostoriji;
- uzemljenje, zatitu od previsokog napona dodira i zatitu od atmosferskog pranjenja;
- zatitu od elektrine greke;
- ureaj za uzbunu, osim ureaja za uzbunu iz st. 2 i 3 lana 262 ovog pravilnika.
Za liftove iz stava 1 ovog lana, osim uslova iz tog stava, moraju biti ispunjeni i uslovi iz lana 19 stav 3, lana 20
st. 1 i 2, lana 39 st. 2 i 3, l. 44, 74, 84 i 85, lana 113 st. 1 i 2, lana 134 stav 1, lana 137, lana 151 stav 2, l.
164 i 165, lana 172 stav 1, l. 181, 213, 249, 271, 272 i 273, osim za boje, l. 274 do 281, l. 286 i 290 i l. 312
do 314 ovog pravilnika, a za liftove namenjene iskljuivo za prevoz tereta bez pratioca - i uslove iz lana 74 stav 8
ovog pravilnika.
lan 316 b
Liftovi koji se ugrauju u graevinski zavrene zgrade ili u zgrade ija je izgradnja otpoela pre dana stupanja na
snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa uslovima propisanim ovim pravilnikom, osim sa uslovima iz lana 3
stav 2, lana 6, lana 10 stav 1, lana 19 stav 2, lana 38 stav 1, lana 40 stav 1, lana 46, lana 75 stav 1, lana
82 i lana 93 stav 2 ovog pravilnika.
Pri usklaivanju liftova iz stava 1 ovog lana sa uslovima propisanim ovim pravilnikom moe se odstupiti od:
- lana 7 ovog pravilnika, s tim da rastojanje izmeu nivoa dve uzastopne stanice ili izmeu stanice i vrata za
nuni ulaz bude najvie 15 m,
- lana 25 ovog pravilnika, ali samo za napojni vod uz odgovarajue mere zatite,
- lana 29 ovog pravilnika, s tim da se sprovedu odgovarajue mere zatite,
- lana 34 ovog pravilnika, s tim da je usklaen sa l. 312, 313 i 314 i da visina prilaza omoguava bezbedan
pristup,
- lana 37 i lana 39 stav 1 ovog pravilnika, s tim da je obezbeeno bezbedno opsluivanje opreme,
- lana 51 stav 1 ovog pravilnika, s tim da svetla visina vrata voznog okna ne moe biti manja od 1,8 m,
- lana 72 ovog pravilnika, s tim da ista visina unutranjosti kabine ne sme biti manja od 2 m, a svetla visina
ulaza u kabinu ne manja od 1,8 m,
- lanova kojima se propisuje zastakljenje, s tim da za povrine manje od 0,5 m 2 i za manje mere do 0,5m
debljina armiranog stakla moe biti najmanje 4,5 mm.
lan 137
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae:
1) odredbe l. 1 do 196 i l. 213 do 215 Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za liftove ("Slubeni list SFRJ",
br. 51/70);
2) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove sa ureajem za kontrolu smanjenja brzine pri ulasku kabine u donju
krajnju stanicu ("Slubeni list SFRJ", br. 6/80).
lan 318
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".
Samostalni
lan
Pravilnika
o
izmenama
i
Pravilnika o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za vertikalni prevoz lica i tereta
("Sl. list SRJ", br. 47/95)
lan 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku dva meseca od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".

dopunama