Biblioteka

ALEF
Urednik Branko Kuki
38. knjiga
Rene GENON
Simbolika krsta
Preveo sa francuskog
Miodrag Markovi
ALEF
Zatitni znak Biblioteke je
alhemijski simbol za Sublimaciju
UMETNIKO DRUTVO GRADAC
1998
Rene Genon Simbolika krsta
Naslov originala
Rene Genon Le symbolisme de la Croix
Oprema
Mile Grozdani
Izdava
Umetniko drutvo Gradac aak - Beograd
tampa
tamparija Zuhra Beograd, Vitanovaka 15
Simbolika krsta
Potovanoj uspomeni na
A-EJHA ABD-AR-RAHMAN ELI- AL-KEBIRA
al-alim al-malki al-magrebi
kome dugujem
prvu zamisao o ovoj knjizi
Misr, al-Kahira, 1329-1349 H.
(Egipat, Kairo, 1329-1349 po hidri)
II
Predgovor
Na poetku knjige oveki njegovo postanjeprema Ve-
rfanf/'nagovestili smo da bi to delo trebalo da bude poe-
tak jednog niza stxidija u kojima bismo, u zavisnosti od slu-
aja, mogli da neposredno izloimo odreene aspekte is-
tonjakih metafizikih doktrina ili, pak, da te doktrine
obradimo na nain koji nam se ini najrazumljivijim i naj-
korisnijim, ostajui pri tom uvek u potpunosti verni njiho-
vom duhu. Taj niz studija sada nastavljamo, poto smo
nakratko morali da ga prekinemo zbog drugih radova uslov-
Ijenih nekim prigodnim razmatranjima, i u kojima smo se
vie pozabavili oblastima sporednih primena; ali, ak i ta-
da, nikada i ni za trenutak nismo izgubili iz vida metafizi-
ka naela koja predstavljaju jediiii temelj svakog pravog
tradicionalnog uenja.
U oveku i njegovom postanju prema Vedantipokaza-
li smo kako na bie kao to je ovek gleda tradicionalna
cloktrina isto metafizikog reda, ograniavajui se pri tom,
to je vie mogue, na striktno izlaganje i tanu interpre-
taciju same doktrine, i odstupajui od tog pravila samo da
bismo naznaili, kada bi se za to ukazala prilika, podudar-
nost date doktrine sa drugim tradicionalnim formama. Mi,
dakle, nikada nismo imali nameru da se zatvorimo samo u
jednu odreenu formu, to bi, uostalom, bilo izuzetno te-
ko ako se ima na umu ono sutinsko jedinstvo koje se
skriva iza raznolikosti vie ili manje spoljanjih formi, ko-
je, uglavnom, nisu nlta drugo do razliita ruha jedne iste
istine. Ako smo, uopteno gledano, svoje centralno stano-
vite preuzeli od hinduistikih doktrina, iz razloga koje
smo ve objasnili na drugom mestu
1
, to ni u kom sluaju
ne bi smelo da nas sprei da, kada se za tim ukae potre-
ba, pribegnemo nainima izraavanja koji pripadaju nekim
clrugim tradicijama, naravno, pod uslovom da se radi o
istinskim tradicijama, onima koje bismo mogli da nazove-
mo regularnim ili pravovernim, uzimajui te rei u znae-
nju kojc smo definisali drugom prilikom
2
. Ovde emo po-
scbno pribei takvom postupku, mnogo slobodnije nego
u prethodnom delu, poto se na ovom mestu neemo po-
svctiti izlaganju nekog ogranka doktrine kakav postoji u
odreenoj civilizaciji, ve objanjenju jednog od onih sim-
1
J. F Col fs, L.i Filiationgnealogique de toutes lesEcolesgothiques,
Paris, liaudry, 1884.
li>lnluctiongiirr.ilf:i l'i-nuii" (lcs </'
I Z l l f . l > . l l l / f l l il K/ l l isl ikl / l il tiitril l il , ' l l l l ' l
/ / / / ' . v c A ' / ; /< Vrd.itn.i, iin< i/ il a nj c ' , y ,] 1
> hindoues (Opti nvod u
111); l.'lloinmc t-t son tlivc-
8/
bola koji su zajedniki skoro svlm tradicijama, a to je, po
nama, znak da su neposredno vezani za veliku primordi-
jalnu Tradiciju.
S tim u vezi, potrebno je da naglasimo jedno mesto od
posebnog znaaja za otklanjanje konfuzija koje su, naa-
lost, odve este u naoj epohi: mislimo na sutinsku raz-
liku koja postoji izmeu sinteze i sinkretizma. Sinkre-
tizam se sastoji u prikupljanju vie ili manje disparainih
elemenata iz spoljanjeg sveta, koji, gledano sa tog slano-
vita, nikada ne mogu biti zaista objedinjeni; to j e, svc u
svemu, neka vrsta eklekticizma, sa svom fragmentarnou
i nepovezanou koju on uvek podrazumeva. U njemu ima
neeg isto spoljanjeg i povrnog; elementi prcuzcti sa
svih strana i spojeni na tako vetaki nain uvck zadr/.ava-
ju svojstvo pozajmica, nesposobnih da sc stvarnn ukl opc
u doktrinu iole dostojnu tog imena. Za razliku od toga, sin-
teza se sutastveno obavlja iznutra; limc cl i mo da ka/c-
mo kako se ona upravo sastoji u sagledavanju slvari kn> z
jedinstvo samog njihovog naela, uoavanju naina na koj i
oneiztognaelaproishodeiodnjcgazavisc, i u nj i hovom
objedinjavanju ili, radije, spoznaji njihovogslvarnog j cdi n-
stva, na temelju jedne u potpunosti unutranje vcze, svoj-
stvene onome to je najdublje u njihovoj prirodi. Ako ovo
primenimo na temu kojom se upravo bavimo, mogli bismo
da kaemo kako e se sinkretizam ispoljiti svaki put kada
se ograniimo na pozajmicu elemenata iz razliitih tradi-
cionalnih formi da bismo ih spolja nakalemili jedne na dru-
ge, zanemarujui da u sutini postoji samo jedna doktrina
ije su te forme tek istobrojni raznoliki izrazi, istobrojna
prilagoavanja posebnim duevnim stanjima, zavisnim od
okolnosti koje su odreene vremenom i mestom. U datom
sluaju, iz takvog spoja ne moe da proistekne nita vred-
no; da se posluimo jednim lako shvatljivim poreenjem,
umesto organizovane celine dobiemo samo bezoblino
mnotvo neupotrebljivih krhotina, a sve zato jer im nedo-
staje ono to bi moglo da im podari celovitost analognu
onoj koju poseduje ivo bie ili neka skladna graevina;
sinkretizmu je, upravo zbog njegove povrnosti, svojstve-
na nemogunost postizanja takvog jedinstva. Nasuprot to-
me, sinteza e se ostvariti ako se poe od samog jedinstva,
i ako se ono ni u jednom trenutku ne izgubi iz vida u mno-
tvu svojih pojavnosti, to bi podrazumevalo da se, izvan i
s one strane formi, dosegla spoznaja o prvotnoj istini ko-
y
j a se ovim zaogre da bi se iskazala i uspostavila komuni-
kaciju u meri mogunosti. Otuda moemo da sc posl u/i -
mo j cdnom ili drugom od ovih for ni i , zavisno od kor i s i i
9 1
koja e se time postii, na potpuno isti nain kao to, u
skladu sa okolnostima, pri prevoenju jedne misli moe-
mo da koristimo razne jezike da bismo bili shvaeni od raz-
liitih sagovornika kojima se obraamo; to je, uostalom,
ono to se u odreenim tradicijama simboliki nazivalo
darom za jezike. Moglo bi se rei da podudarnosti me-
u svim tradicionalnim formama predstavljaju stvarne si-
nonimnosti; mi ih kao takve i sagledavamo, pa, kao to
objanjenje izvesnih stvari moe da bude lake na jednom
jeziku nego na iiekom drugom, tako i jedna od ovih formi
moe bolje od drugih da odgovara izlaganju odreenih isti-
na i njihovom lakem razumevanju. Zbog toga je savreno
legitimno da se, u svakom posebnom sluaju, upotrebi
forma koja se ini najpodesnijom za ono to se namerava;
nikakvu smetnju ne predstavlja ni prelazak iz jedne forme
u drugu, pod uslovom da se zaista spoznaje njihova isto-
znanost, a to je mogue jedino ukoliko se poe od njiho-
vog zajednikog naela. Tako, u svemu tome nema ni traga
nekom sinkretizmu; on, uostalom, i nije nita drugo do pro
fano stanovite, nespojivo sa samim pojrnom svete nau-
ke na koju se ova istraivanja iskljuivo i odnose.
Krst je, kao to smo rekli, simbol koji se u razliitim for-
mama susree skoro svuda, i to od najdavnijih vremena;
on je, dakle, daleko od toga da pripada upravo i iskljuivo
hriaiistvu, kao to su neki u iskuenju da poveruju. Treba-
lo bi ak napomenuti da je hrianstvo, barem u svom
spoljnom i optepoznatom vidu, izgleda donekle smetnu-
lo sa uma simboliku prirodu krsta, posmatrajui ga tek
kao puko obeleje jedne istorijske injenice; u stvarnosti
se takva dva gledita niukoliko ne iskljuuju, pa je ak ovo
potonje u izvesnom smislu samo posledica prvog; ali ovaj
nain gledanja na stvari je u toj meri stran veini naih sa-
vremenika da se na njemu moramo za trenutak zadrati ka-
ko bismo izbegli mogue nesporazume. Zaista, odve e-
sto se smatra kako bi prihvatanje simbolikog znaenja mo-
ralo da podrazumeva odbacivanje doslovnog ili istorijskog
/naenja. Takvo gledite proistie jedino iz nepoznavanja
zakona podudarnosti koji je temelj itave simbolike i na
osnovu koga svaka stvar, sutastveno proishodei iz jed-
nog metafizikog naela iju realnost u potpunosti zadr-
/ava, prenosi ili iskazuje to naelo na svoj nain i u skladu
sa svojim redom postojanja, tako da se, iz reda u red, sve
stvari povezuju i usaglaavaju da bi doprinele univerzalnoj
i polpunoj harmoni j i koja jc u mnotvu pojavnosli sl i na
cul b l cs k u samog prvotnog j cdi us l va. Zbog loga sc /a /,ako-
nr InfciiOmOg ni voa uvck ni t r /.c s i n a l r a l i da SitnboliZUJU
107 IV
realitete jednog superiornog reda koji je istovremeno nji-
hovo naelo i njihov cilj; a ovom prilikom moemo i da se
podsetimo, tim pre to emo za tako neto ovde nai pri-
mera, na greku savremenih naturalistikih tumaenja
tradicionalnih antikih doktrina, tumaenja koja naprosto
okreu naglavce hijerarhiju odnosa izmeu razliitih nivoa
realiteta. Tako, simboli ili mitovi nikada nisu imali za cilj,
kao to to tvrdi jedna odve rasprostranjena teorija naeg
doba, da predstave kretanje zvezda; ali, tano je da se u nji-
ma esto mogu nai forme koje su time nadahnute i ija je
svrha da putem analogije iskau neto sasvim drugo, po-
to zakoni tog kretanja na fiziki nain izraavaju metafi-
zika naela od kojih su zavisni. A ovo to smo rekli za astro-
nomske fenomene moe sa istim pravom da se kae i za
sve druge vrste prirodnih fenomena: ovi fenomeni, samim
tim to proishode iz superiornih i transcendentnih nae-
la, zalsta i jesu njihovi simboli; oigledno je da to ni na ko-
ji nain ne ugroava vlastiti realitet kojim ovi fcnomcni kao
takvi raspolau unutar nivoa postoj anj a komc pripadaju;
naprotiv, upravo time se i daje osnov takvom realitctu, po-
to bi, osloboene zavisnosti od nacla, svc stvari bilc lek
puko nitavilo. Sa istorijskim injcnicama jc kao i sa svim
ostalim: one se takoe neumitno saobraavaju zakonu po-
dudarnosti o kome smo upravo govorili, i time na svoj na-
in odraavaju superiorne realitete iji su, u neku ruku, sa-
mo Ijudski izraz; dodaemo jo da je upravo u tome sav
njihovznaaj, barem po naem miljenju, koje se, prirod-
no, u potpunosti razlikuje od onoga koje zastupaju pro-
fani istoriari
3
. Ovaj bi simboliki karakter, premda svoj-
stven svim istorijskim injenicama, trebalo da bude poseb-
no jasno izraen kod onih koje proishode iz neega to bi
bilo najuputnije nazvati svetom istorijom; a kao takvog
ga prevashodno otkrivamo, na neobino snaan nain, u
svim okolnostima koje prate Hristov ivot. Ako se dobro
shvatilo ono to smo do sada izloili, odmah e se uoiti
kako u tome ne samo da nema osnova za negiranje real-
nosti ovih dogaaja i njihovo posmatranje kao najobini-
jih mitova, ve su, naprotiv, ovi dogaaji onakvi kakvi bi
trebalo da budu i da drugaije nije ni moglo da bude; ka-
ko bi se, uostalom, karakter svetog mogao pridati neemu
to je lieno ma kakvog transcendentnog znaenja? Sled-
stveno tome, ako je Hristos umro na krstu, onda je to bi-
lo, moglo bi se rei, zbog simbolike vrednosti koju krst
kao takav poseduje i koju su mu oduvek priznavale sve tra-
' Istorijska istina je pou/dana samo onda kacla proishodi i/. Nafl a
(Zhuanf&i, );l XXV)
dicije; zbog toga se, ne umanjujui ni u emu njegovo isto-
rijsko znaenje, on moe posmatrati kao neto to samo
proishodi iz te simbolike vrednosti.
Druga posledica zakona podudarnosti je mnotvo zna-
enja ugraenih u svaki simbol: i zaista, ma koja stvar mo-
e da se posmatra ne samo kao olienje metafizikih nae-
la, ve i realiteta svih onih nivoa koji su u odnosu na njen
superiorni, premda jo uvek uslovljeni, jer ti realiteti od
kojih ona vie ili manje zavisi, u odnosu na nju igraju ulo-
gu sekundarnih uzroka; a posledica se uvek moe uzeti
kao simbol uzroka, ma o kom stupnju se radilo, jer je ona
tek izraz neega to je prirodi tog uzroka svojstveno. Ova
mnogostruka i hijerarhijski ureena simbolika znaeiija
meusobno se uopte ne iskljuuju, kao to ne iskljuuju
ni doslovna znaenja; ona su, naprotiv, u potpunosti uza-
jamno usaglaena poto u stvarnosti iskazuju primenu istog
naela na razliitim nivoima; na taj nain se dopunjuju i
potkrepljuju, objedinjujui se u skladu potpune sinteze.
'lb je, uostalom, ono to simboliku ini mnogo manje sku-
enim i ogranienim nainom govora u odnosu na svaki-
danji jezik i to je ini jedinom sposobnom za iskazivanje
i prenoenje odreenih istina. Time ona otvara zaista bez-
granine mogunosti razumevanja i upravo zbog toga ona
zasniva inicijatski jezik u pravom znaenju te rei, kao neo-
phodno sredstvo prenoenja svih tradicionalnih uenja.
Krst, kao i svaki simbol, ima, dakle, mnogostruka zna-
cnja; ali, mi nemamo nameru da ih ovde sva izloimo u
podjednakoj meri, pa emo neka od njih tek tu i tamo po-
menuti. Ono to emo prvenstveno imati u vidu, u stvari
je metafiziko znaenje koje je, uostalom, prvo i najvani-
jc od svih, poto upravo i jeste prvotno znaenje; sve osta-
lo su tek manje vani oblici primena, vie ili manje sekun-
darnl; pa, ako i budemo razmatrali pojedine od tih prime-
na, to e, u sutini, uvek biti zato da bismo ih povezali sa
mci afi zi ki m porctkom, jer se tamo nalazi ono to ih, po
naem miljenju, ini ispravnim i legitimnim, u skladu sa
shvatanjem koje je u savremenom svetu potpuno zaborav-
Ijcno, a kakvo su zastupale tradicionalne nauke.
137
/. Mnotvenost stanja bia
Bilo koje bie, radilo se o Ijudskom biu ili ma kom dru-
gom, oigledno moe da se postnatra sa vie razliitih sta-
novita, mogli bismo ak da kaemo sa neogranienog bro-
ja stanovita, koja nisu od jednakog znaaja, ali su sva pod-
jednako legitimna u svojim respektivnim oblastima, pod
uslovom da nijedno od njih ne tei da iskorai izvan sopstve-
nih granica, a pogotovo da postane iskljuivo i zavri u ne-
gaciji ostalih. Ukoliko je tano da stvari tako stoje, i ako se,
dakle, nijednom od tih stanovita, pa ak i najsekundarni-
jem i najbeznaajnijem od njih, ne moe porei mesto ko-
je mu pripada ve samom injenicom da odgovara nekoj
od mogunosti, s drage strane, nita manje nije oigledno
ni da se sa metafizikog stanovita, koje nas ovde jedino
zanima, razmatranje jednog bia sa individualnog aspekta
nuno pokazuje nedovoljnim, jer kada se kae metafizika,
misli se na univerzalno. Nijedna doktrina koja se ograni-
ava na razmatranje individualnih bia ne bi, dakle, smela
da zaslui naziv metaflzika, ma kakva inae bila njena vanost
i vrednost u drugom pogledu; takva doktrina bi u svakom
sluaju pre mogla da se nazove fizikom, u izvornom zna-
enju te rei, poto se zadrava iskljuivo u domenu pri-
rode, odnosno pojavnosti, i jo uz to ogranienje da sa-
gledava samo formalnu pojavnost, ili ak, jo specifinije,
jedno od stanja koja je sainjavaju.
Daleko od toga da u sebi bude neko relativno i dovre-
no jedinstvo, kako bi to htcla veina zapadnih filozofa, a u
svakom sluaju oni moderni, bez izuzetka, individua u stvar-
nosti predstavlja tek relativno i fragmentarno jedinstvo. 'lb
nije neka zatvorena i samodovoljna celina, zatvoreni sistem
poput Lajbnicove monade, a pojam inciividualne sup-
stance shvaen u tom smislu, kojem filozofi uglavnom pri-
daju tako veliki znaaj, nema nikakvo metafiziko znaenje:
u sutini, on nije nita drugo do logiki pojam subjekta,
pa, ako bez sumnje u tom svojstvu moe da bude od veli-
ke koristi, on se ne moe legitimno preneti van granica ta-
kvog strunog stanovita. Individua, ak i kada je sagleda-
na u itavom opsegu svojih sposobnosti, nije potpuno bi-
e, ve samo posebno stanje pojavnosti jednogbia, stanje
koje je podreeno nekim osobenim iutvrenimuslovima
postojanja, i koje zauzima odreeno mesto u beskrajnom
nizu stanja celovitog bia. Tek je prisustvo forme meu
ovim uslovima postojanja ono to jedno stanje ini indivi-
dualnim; podrazumeva se, uostalom, da ta forma ne mo-
ranuno dasezamisli kao prostorna, jer je ona t akva j cdi
no u telesnom svetu, a prostor je upravo jedan od uslova
koji ovaj tano odreuju
4
.
Ovde bi trebalo da se, barem u kratkim crtama, podse-
timo sutinske razlike izmeu sopstva i ja, ili izmeu
linosti i individualnosti, o emu smo na drugom mestu
ve dali sva potrebna objanjenja
5
. Sopstvo je, kako smo
rekli, transcendentno i permanentno naelo ije je pojav-
no bie, Ijudsko bie, na primer, samo privremena i uslov-
Ijena modifikacija, modifikacija koja, uostalom, ni na koji
nain ne bi mogla da ugrozi samo naelo. Nepromenljivo
po svojoj pravoj prirodi, ono razvija svoje mogunosti kroz
sve modalitete ostvarivanja, kojih ima neogranieno mno-
go, i koji za celovito bie predstavljaju isto toliko razliitih
stanja, stanja od kojih svako raspolae sopstvenim ograni-
avajuim i odreujuim uslovima postojanja, a od kojih
samo jedno ini deo ili, radije, posebno odreenje onog
bia koje jeste ja ili Ijudska individualnost. Istini za volju,
ovaj razvoj se ukazuje takvim samo ako ga sagledavamo iz
ugla pojavnosti, izvan koje sve neizostavno mora da bude
jcdnovremeno u venoj sadasnjosti; i upravo zato perma-
nentan aktualitet sopstva nije time ugroen. Tako je
sopstvo naelo kojim postoje, svako na sopstvenom nivou
koji bismo mogli da nazovemo stupnjem postojanja, sva
stanja jednog bia (a njih bi trebalo shvatiti ne samo kao
pojavna, individualna stanja poput Ijudskog ili, pak, nad-
individualna, drugim reima, formalna ili neformalna, ve
lakoe, premda re postojati tada biva neprikladna, i ona
nepojavna stanja koja sadre sve mogunosti koje, po svo-
joj prirodi, nisu sposobne ni za kakvu pojavnost, kao i same
pojavne mogunosti u prvotnom vidu), ali, samo to sop-
stvo je takvo tek sobom, nemajui i ne mogui da ima, u
potpunom i nedeljivom jedinstvu svoje unutranje prirode,
ikakvo naelo koje bi u odnosu na njega bilo spoljanje.
Prethodno smo pomenuli da re postojati ne moe
da se u pravom smislu primeni na nepojavno, ili, krae re-
cno, prvotno stanje; i zaista, shvaena u striktno etimolo-
kom znaenju (od latinskog ex-stare), ova re oznaava
bie zavisno od nekog naela izvan sebe, ili, drugim rei-
ina, ono to u samom sebi nema svoj dovoljan razlog, da-
klc, uslovljeno bie, koje je istovetno pojavnom biu
6
. Ka-
' Videti L'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. II iXIX
' I bid. , gl. II
"< l i i i i l a pr ni /l a/i cla, slrogo govorci, s vaki cl anj i izra/ posl oj anj c- lio-
i;.i pi vd . s i a vl j a j c-dnu bcsmislicu, hi l n cl a pod Dogoin poclra/umcvanio
l ' i c r , M I I S C i i aj i Vi ' v i i ' i ni , i l i , . l i i j c - |n.s i'.nic, V r l i o vn i i Na cl o koj c j i - ,s
i n i c Mi .mr Ui i .1
dabudemo govorili o Postojanju, mi emo, dakle, pod njim
podrazumevati univerzalnu pojavnost, sa svim stanjima ili
stupnjevima koje ona sadri, stupnjevima od kojih svaki
podjednako moe da se oznai kao jedan svet i kojih ima
neogranieno mnogo; ali, ovaj termin vie nee pristajati
stupnju istog Bia, naelu itave pojavnosti koji je sam ne-
pojavan, a jo manje neemu to je s one strane samog Bia.
Pre svega ostalog, mogli bismo da istaknemo kao nae-
10 da je Postojanje, uopteno posmatrano u skladu sa od-
reenjem koje smo mu dali, jedinstveno po svojoj unutra-
njoj prirodi, kao to je i Bie jedno u sebi, i to upravo iz
razloga tog jedinstva, poto univerzalno Postojanje nije ni-
ta drugo do integralna pojavnost Bia, ili, da se precizni-
je izrazimo, ostvarenje, u pojavnom vidu, svih moguno-
sti koje Bie prvotno obuhvata i sadri u svom jedinstvu.
S druge strane, nita vie od jedinstva Bia na kome je za-
snovana, ta jedinstvenost Postojanja, ako nam se dozvo-
11 da ovde upotrebimo termin koji moe zvuati kao neo-
logizam
7
, ne iskljuuje mnotvenost pojavnih vidova ili njo-
me nije ugroena, jer podjednako obuhvata sve te vidove
ve samim tim to su podjednako mogui, pri emu ta mo-
gunost podrazumeva da bi svaki od njih trebalo da bude
ostvaren pod uslovima koji su mu svojstveni. Otuda pro-
izlazi da Postojanje, u svojoj jedinstvenosti obuhvata,
kao to smo malopre naznaili, neogranieno mnotvo
stupnjeva koji odgovaraju svim vidovima univerzalne po-
javnosti; a ta neograniena mnotvenost stupnjeva Posto-
janja korelativno podrazumeva, za ma koje bie sagledano
u njegovoj celovitosti, jednu slinu neogranienu mnotve-
nost moguih stanja, od kojih bi svako trebalo da se ostva-
ri na odreenom stupnju Postojanja.
Ova mnotvenost stanja bia, koja predstavlja osnovnu
metafiziku istinu, pokazuje se stvarnom ve kada se ogra-
niimo na razmatranje pojavnih stanja, kao to smo ovde
uinili, i kao to bi trebalo da inimo kadgod se bude radi-
lo iskljuivo o Postojanju; ona je, dakle, istinita a fortiori
ako se u isti mah razmotre pojavna stanja i nepojavna stanja,
ije zajednitvo ini celovito bie, sagledano tada, ne vie
samo na nivou Postojanja, pa makar ga uzeli u celini njego-
vog opsega, ve na neogranienom nivou univerzalne Mo-
gunosti. Trebalo bi, naime, imati na umu da Postojanje sa-
dri samo mogunosti pojavnog, pa i to uz ogranienje da
7
Ovaj termin nam omoguava da tanije prevedemo istoznaan arapski
izraz wahdatal-wuj&d. O distinkciji koju bi trebalo napraviti izmeu je-
dinstvcnosti postojanja, jcdinstva Bta i ne-dvojstva Vrhovnog Na-
i -l a, vul i - l i /. 'lloiiiinc cl .viiii (li-i'i-iiir.icliiii /< VdCinf.i, j;l. VI
157
se ove mogunosti shvataju kao takve u meri u kojoj se
stvarno pojavljuju, budui da su one sve dok se ne pojave,
dakle, prvotno, na stupnju Bia. Prema tome, Postojanje
je daleko od toga da bude celokupna Mogunost, shvaena
kao zaista univerzalna i celovita, izvan i s one strane svih
ogranienja, ubrajajui tu ak i ono prvo ogranienje koje
predstavlja najprimordijalnija odreenost, pri emu misli-
mo na potvrivanje istog Bia
8
.
Kada se radi o nepojavnim stanjima nekog bia, opet bi
trebalo napraviti distinkciju izmeu stupnja bia i neega
to je s one strane. U ovom potonjem sluaju, oevidno je
da sam termin bie ne moe vie striktno da se primeni
u svom pravom znaenju; meutim, mi smo primorani, sa-
mim ustrojstvom jezika, da ga u nedostatku nekog adekvat-
nijeg zadrimo, pridajui rau ubudue jedino analognu i
simboliku vrednost, bez ega bi nam bilo nemogue da
na ma koji nain govorimo o datoj temi. Na taj nain erao
moi da nastavimo izlaganje o celovitom biu kao neemu
to je u isti mah pojavno u nekim svojim stanjima i nepo-
javno u drugim stanjima, a da to ni na koji nain ne pod-
razumeva kako bi, u sluaju potonjih, trebalo da se uzdr-
imo od razmatranja onoga to odgovara stupnju svojstve-
nom samom biu
9
.
Nepojavna stanja su sutinski van-individualna, pa, kao
i prvotno sopstvo od kojeg ne mogu da se razdvoje, ni
na koji nain ne mogu da budu individualizovana; to se
pak pojavnih stanja tie, neka od njih su individualna, dok
su druga ne-individualna, to je razlika koja odgovara, sled-
slveno onome na ta smo ve ukazali, distinkciji izmeu
lormalne pojavnosti i neformalne pojavnosti. Ako posebno
razmotrimo sluaj oveka, njegova je aktuelna individual-
nost, koja pravo reeno i ini Ijudsko stanje, samo jedno
pojavno stanje meu bezbroj drugih, koja bi sva trebalo
shvatiti kao podjednako mogua, a time i kao postojea,
inakar virtuelno, ako ne i faktiki ostvarena u biu kakvo
posmatramo, sa jednog relativnog i parcijalnog aspekta, u
lakvom Ijudskom individualnom stanju.
"IVt-balo bi zapaziti kako fllozofi, pri izgradnji svojih sistema, uvek, sve-
MI O i l i nesvesno, nastoje da univerzalnoj Mogunosti nametnu neko ogra-
K i i j i . tn j c- po scbi prolivrcno, al i l o /ahleva ve samo ustanovlj enj e
i i r kog sistema kao takvog; bilo bi ak dosta zanimljivo napraviti istoriju
i i / l n i i i l i modernih fi l ozoi ki h teorijakojeunajveoj meri ispoljavaju taj
! . n i . n - . k i kar akt o-, s vr s r .i vaj ui s cu/s i anovi l e o navodnim ognmi cnj i -
i n . i i mi uT /. al nc Mogx inosti.
| i M . m j t i koj i - ocl i ; i )var a s l u| ) i i j v i I t i i ' -a i l u-us l dvl j cnom s t a n j u koj i ' j c s
. I I . I I I , I t i l . l \ i l l l I I / ' l l , - 1 1 1 1 1 1 , ,' l . :::, , A-| | l l l l ,,1 ,1 ,1 /, ' l', ' tl . ,1 1 1 . 1 \\\ \ 1\
IX V 3. Izd.
167 177
//. Univerzalan ovek
Istinsko ostvarenje mnogostrukih stanjabia upuuje
na koncepciju onoga to razliite tradicionalne doktrine,
a naroito islamski ezoterizam, nazivaju Univerzalnim o-
vekom
10
, koncepciju koja, kao to smo rekli na drugom
mestu, uspostavlja bitnu analogiju izmeu univerzalne po-
javnosti i njenog Ijudskog, individualnog modaliteta ili, da
se poshiimo jezikom zapadnog hermetizma, izmeu ma-
krokosmosa i mikrokosmosa
11
. Ovaj pojam, uostalom,
moe da se razmatra na raznim stupnjevima i u razliitom
opsegu, pri emu analogija ostaje valjana u svakom od ovih
sluajeva
12
: tako, on moe da se ogranii na sam Ijudski
rod, sagledan kroz njegovu specifinu prirodu, ili pak, kroz
njegovo drutveno organizovanje, jer na takvoj analogiji,
pored ostalih moguih primena, sutinski poiva instituci-
ja kasti
13
. Na nekom drugom stupnju, koji je ve malo iri,
isti pojam moe da obuhvati nivo postojanja koji odgovara
celokupnosti jednog odreenog stanja bia, pa ma kakvo
to stanje bilo
14
; ali, ovakvo znaenje, naroito kada se radi
o Ijudskom stanju, ak i posmatranom u sveukupnom raz-
voju svih njegovih modaliteta, ili o nekom drugom indivi-
dualnom stanju, jo uvek je sarao kosmoloko, a ono to
bi ovde prevashodno trebalo da razmotrimo jeste metafi-
zika transpozicija pojma individualnog oveka, transpozi-
cija koju bi trebalo izvesti na van-individualnom i nad-in-
dividualnom nivou. U tom smislu, ako se pozovemo na
ono to smo ranije rekli, koncepcija Univcrzalnog ove-
ka e prvenstveno i najee moi da se primeni na celo-
Univerzalan ovek (na arapskom al-insSn al-k3mil)]c Adam Qadmon
iz hebrejske Kabale; on je takode Kralj (Vfan^) u dalekoistonoj tradi-
ciji (Dao dejing,1 QN). U islamskom ezoterizmu postoji vei broj spisa
raznih autora o al-insan al-kamilu; ovde emo, kao posebno znaajne, po
naem miljenju, pomenuti samo one Muhyiddma Ibn Arabija i Abd al-
-Karima al-Jilija.
11
Na drugom mestu smo ve objasnili kakvo znaenje pridajemo ovim
termininia, kao i nekim drugim, na ija pogrena tumaenja smatramo
da nema svrhe da se vraamo (L 'Homme et son devenir selon le Vedanta,
gl. II i IV). Ovi termini, grkog porekla, u arapskom jeziku imaju odgo-
varajue ekvivalente (al-kaun al-kebiri al-kaun as-sagir), koji se koriste u
istom znaenju.
Slino zapaanje moglo bi da se primenii na teoriju ciklusa, koja je u
sutinl samo drugaiji izraz stanja postojanja: svaki sekundarni ciklus na
izvestan nain reprodukuje, na umanjenoj skali, faze koje korespondira-
)u onima sa ireg tiklusa kome je ovaj podreen.
13
Upor. Purusha-Sukta\i Sig-Vedi,X, 90.
Na ovu temu, a povodom Vaishwnareu hinduistikoj tr adiciji, vidc
ti f.'Homme etson devcnir sclon lc VfdSnta, gl. X I I
kupnost pojavnih stanja; ali, ona moe da se uini i univer-
zalnijom, u pravom smislu te rei, njenim proirivanjem
na nepojavna stanja, to e rei, na potpuno i savreno
ostvarenje celovitog bia, shvatajui ga u onom superior-
nom znaenju na koje smo prethodno ukazali, i uvek uz
ogradu da bi sam termin bie tada trebalo shvatiti isklju-
ivo u prenosnom smislu.
Od izuzetne je vanosti da ovde napomenemo kako bi
svaku metafiziku transpoziciju, poput one o kojoj smo
upravo govorili, trebalo posmatrati kao izraz jedne analo-
gije; da bismo bolje objasnili ta ovim elimo da kaemo,
podsetiemo da bi svaka prava analogija trebalo da bude
primenjena u obratnom smeru: to je ono to ilustruje do-
bro poznat simbol Solomonovog peata, obrazovan spo
jem dva suprotno postavljena trougla
15
. Isto onako, na pri-
mer, kao to je slika nekog predmeta u ogledalu obrnuta
u odnosu na taj predmet, ono to je prvo ili najvee u pr-
votnom redu biva, barem prividno, poslednje ili najmanje
u redu pojavnosti
16
. Ako, pak, pojmove za poreenje po-
Iraimo u oblasti matematike, kao to smo i do sada inili
da bismo olakali razumevanje, videemo da je i geome-
trijska taka na isti nain kvantitativno nitavna i da ne za-
uzima nikakav prostor, premda je (to e kasnije biti de-
taljnije objanjeno) upravo ona naelo iz koga nastaje i-
tav prostor, a koji predstavlja tekrazvoj ili ekspanziju njenih
vlastitih potencijala. Na isti nain je i aritmetika jedinica
najmanji od brojeva ako je posmatramo unutar njihovog
mnotva, ali je u naelu najvea poto ih potencijalno sve
sadri i proizvodi itav njihov niz neogranienim ponav-
Ijanjem sebe same.
Postoji, prema tome, analogija, mada ne i slinost, iz-
meu individualnog oveka, uslovljenog i nedovrenog bi-
a, uzetog ovde kao model za odreeni nain postojanja,
ili ak za sveukupno uslovljeno postojanje, i celovitog bi-
a, neuslovljenog i transcendentnog u odnosu na sve po-
jcdinane i odreene naine postojanja, pa ak i u odno-
su na neuslovljeno Postojanje, celovitog bia koje simbo-
liki nazivamo Univerzalnim ovekom. Na temelju ove
analogije, a u cilju primene, jo uvek u svojstvu primera,
onoga to smo upravo izloili, moglo bi se rei da bi, ako
j c Univerzalni ovek naelo itave pojavnosti, individu-
al ni ovek trebalo da na izvestan nain, unutar svog reda,
15
Vidcti ibid.,%\. I i III
"' l ' oka/al i MIIO k;tko j f ovo vr oi na J. I NMO prt'docno u vi.r i t -ks i ova od
k n j i l i .< r u-ki n a l a / i - n Upanl.liulania, .1 dr m' . i u lcvandcljlma.
187
bude njena rezultanta i neki vid ishoda, i zato su sve tradi-
cije saglasne u tome kada ga sagledavaju kao proizvod sin-
teze svih elemenata i svih prirodnih carstava
17
. Nuno je
da on bude takav da bi analogija bila ispravna, to ona za-
ista i jeste; ali, da bi se ona u jjotpunosti opravdala, a sa
njom i sam naziv Univerzalan Covek, bilo bi potrebno da
se obrazloi kosmogonijska uloga svojstvena Ijudskom bi-
u, a to obrazloenje bi se, ako bismo mu dali sav prostor
koji zahteva, odvie udaljilo od teme kojoj nameravamo da
se posvetimo na specifiniji nain, tako da bi moda nalo
prikladnijo mesto u nekoj drugoj prilici. Ograniiemo se,
dakle, za sada, na napomenu da Ijudsko bie, unutar svog
nivoa individualnog postojanja, ima ulogu koja bi se zai-
sta mogla nazvati sredinjom u odnosu na sva druga bi-
a koja se takoe nalaze na tom nivou; ovakva uloga ini
oveka najpotpunijim izrazom posmatranog individualnog
stanja, ije se sve mogunosti takorei u njemu objedinju-
ju, ili makar samo u izvesnom pogledu, i pod uslovom da
ga sagledavamo ne samo kroz telesni modalitet, ve i u ce-
lokupnosti svih njegovih modaliteta, u neogranienom op-
segu kakav oni nude
18
. Upravo tu poiva najdublji od svih
osnova na kome bi mogla da se utemelji analogija koju
predlaemo; i ba ta posebna situacija dozvoljava isprav-
nu transpoziciju samog pojma oveka, vie od ma kog dru-
gog pojavnog bia u istom stanju, a u cilju njegovog tran-
sformisanjau tradicionalnu koncepciju Univer/alnog o-
veka
19
.
Dodaemo jo jednu napomenu od izuzetne vanosti:
naime, Univerzalan ovek postoji tek virtuelno, i u ne-
ku ruku negativno, poput nekog idealnog arhetipa, sve dok
mu faktiko ostvarenje celovitog bia ne podari aktuelno
i pozitivno postojanje; a isto se odnosi na svako, ma koje
bie, ako se na njega gleda kao da postie ili da bi trebalo
17
U vezi sa cram, naroito skreemo panju na islamsku tradiciju koja se
odnosi na stvaranje anela i stvaranje oveka. Podrazumeva se da stvar-
no znaenje ovih tradicija nema apsolutno nieg zajednikog sa ma ko-
jom transformistikom koncepcijom, ili pak evolucionistikom, u
najoptijem znaenju te rei, niti sa ma kojom od modernih fantazija ko-
je se vie ili manje neposredno inspiriu takvim antitradicionalnim kon-
cepcijama.
Ostvarenje integralne Ijudske individualnosti odgovara primordijal-
nom stanju, o kojem smo esto imali prilike da govorimo, i koje se na-
ziva edenskim stanjem u judeohrianskoj tradlciji.
19
Podseamo, da bismo izbegli svaku dvosmislenost, kako re tran-
sformaclja uvekkoristimo u njenom striktno etimolokom znaenju, ko-
je je prelazak s one strane fornie, dakle, s one strane svega u> pripa-
da redu individualnih postojanja.
197
da postigne slino ostvarenje
20
. Pomenimo, ipak, da bismo
otklonili svaki nesporazum, kako je takav nain izlaganja
koji prikazuje kao sukcesivno ono to je po sebi sutinski
jednovremeno, valjan samo ukoliko se postavimo na po-
sebno stanovite jednog pojavnog stanja bia, uzimajui
to stanje kao polaznu taku ostvarenja. S druge strane, pod-
razumeva se da izraze poput negativnog postojanja i po-
zitivnog postojanja ne bi trebalo shvatati doslovno, u slu-
ajevima kada sam pojam postojanje moe da se prime-
iii tek u odreenoj meri i do izvesne take; ali, nesavrenost
koja je inherentna jeziku, ve samom injenicom da je on
vezan za uslovljenost Ijudskog stanja, a jo posebnije, nje-
govog telesnog i zemaljskog modaliteta, esto nas primo-
rava da koristimo, uz izvesnu predostronost, verbalne
slike sline vrste, bez kojih bi bilo nemogue da budemo
shvaeni, a naroito na onim jezicima koji su tako slabo
prilagoeni iskazivanju metaflzikih istina, kao to je to slu-
aj sa zapadnim jezicima.
///. Metafizicka simbolika krsta
Veina tradicionalnih doktrina simbolizuje ostvarenje
Univerzalnog oveka jednim znakom koji je svuda isti,
poto je, kao to smo rekli na poetku, od onih koji se ne-
posredno nadovezuju na Primordijalnu Tradiciju: to je znak
krsta, koji veoma jasno predoava nain putem kojeg je to
ostvarenje postignuto potpunim objedinjavanjem svih
stanja bia, harmonino i skladno svrstanih u hijerarhiju,
integralnim prostiranjem u oba smera irenja i uzno-
enja
21
.1 zaista, to dvostruko prostiranje bia moe da se,
s jcdne strane, posmatra kao da se odvija horizontalno, to
tc rei na odreenom nivou ili stupnju datog postojanja,
a sa druge strane, vertikalno, to e rei hijerarhijskim nad-
gornjavanjem svih stupnjeva. Na taj nain, horizontalan
I izvesnom smislu, ta dva negativna i pozitivna stanja Univerzalnog
'cka respektivno odgovaraju, u jeziku judeohrianske tradicije, stanju
prethodl padu i stanju koje sledi nakon iskupljenja; to su, dakle,
lano sa ovog stanovita, dva Adama o kojinia govorl sveti Pavle (Ko-
:
;mini;tposlanicaprva,Xy), to istovremeno ukazuje navezuizmeu
livcrzalnog Coveka i Logosa (upor. Autorite spirituelle etpouvoir
il'oicl/Duhovniautoritetisvetovna vlast, 2. izd., gl. VIII, str. 98.).
)vi tcrmi ni su pozaj ml j eni iz jezika islamskog ezoterizma, koji Je po
i p i i . i n j u i/.u/elno precizan. U zapadnom svetu simbol Ruinog Kr-
i r na o jt' pol puno i sl o znacnjc, prr ncgo lo j c modcrno ncrazunic-
r us l ovi l d poj avu n uK i r . i l i ( i n l n o v . i l i l i i l i llpnznihCURUCnjft; /n. i -
< i u /c i t i t c objftinjcno K . i s t i i j c
207
smer predstavlja irenje ili integralni opseg individual-
nosti koji je uzet za osnovu ostvarivanja, opseg koji se za-
sniva na neogranienom razvoju jednog skupa moguno-
sti, podreenih nekim posebnim uslovima pojavnosti; a
trebalo bi imati na umu da, u sluaju Ijudskog bia, taj op-
seg nikako nije ogranien na telesni deo individualnosti,
ve obuhvata sve njene modalitete, budui da je telesno
stanje upravo samo jedan od tih modaliteta. Vertikalan smer
predstavlja hijerarhiju, takoe i tim pre neogranienu, mno-
tva stanja, od kojih je svako, sagledano na isti nain u svo
joj celokupnosti, jedan od skupova mogunosti koji odgo-
varaju podjednakom broju svetova ili stupnjeva, to su
obuhvaeni potpunom sintezom Univerzalnog oveka
22
.
U ovoj kljunoj predstavi, horizontalna ekspanzija odgo-
vara, dakle, neogranienom mnotvu moguih modaliteta
jednog istog stanja bia posmatranog u cclini, dok verti-
kalno nadgornjavanje odgovara neogranienom nizu stanja
celovitog bia.
Podrazumeva se, naravno, da stanje ij i je razvoj pred-
stavljen horizontalnom linijom moe da bude ma koje
stanje; u stvarnosti, to e biti stanje u kojem se trenutno,
to se svoje pojavnosti tie, nalazi bie kojc oslvaruje Uni-
verzalnog Coveka, stanje koje je za njcga pola/na taka i
oslonac ili osnova tog ostvarenja. Svako stanje, pa ma kakvo
ono bilo, moe da jednom biu ponudi slinu osnovu, kao
to e se bolje videti iz onoga to sledi; ako u tom pogle-
du naroitu panju poklanjamo Ijudskom stanju, to je sto-
ga to nas se ono, budui nae, neposrednije tie, tako da
se pre svegabavimo onim biima koja polaze od tog stanja
da bi postigla ostvarenje o kojem je re; ali, svejedno bi tre-
balo imati na umu da, sa stanovita iste metaflzike, ovaj
sluaj ni na koji nain nije privilegovan.
Ve na ovom mestu valjalo bi napomenuti da je potpu-
no ostvarenje bia, budui s one strane svake uslovljeno
Kada se ovek, na 'univerzalnom stupnju', uznosi ka uzvienom, ka-
dase u njemu bude drugi potpuno razvijenistupnjevi (ne-ljudska stanja),
on je tada 'Univerzalan ovek'. Uznoenje kao i irenje dovrili su se u
Proroku (koji je tako istovetan 'Univerzalnom oveku") (Poslanica opo-
javnostiProroka, ejh Muhammed Ibn Fazlullah al-Hindiya). Ovim se olak-
ava razumevanje rei koje je, pre dvadesetak godina, izgovorila osoba
koja je tada u islamskom svetu, ak i u sasvim egzoterinom pogledu, za-
uzimala istaknuto mesto: Ako hriani poseduju znak krsta, muslimani
raspolau njegovom doktrinom. Dodaemo )o da u ezoterinom po-
retku, slinost izmeu Univerzalnog Coveka i Rei, s jedne strane, kao
i Proroka, sa druge strane, ne ostavlja mesta, to se osnova same doktri-
rve tie, nikakvom stvarnom razmimoilaenju izmeu hrianstva i isla-
ma, ako ih shvatimo u njihovom pravom znaenju. Cini se da je koncep-
cija Vohu-Mana, kod drevnih Persijanaca, takoe odgovarala Univcr/.al-
ncmi C.ovcku.
sti, isto ono to hinduistika doktrina naziva Osloba-
anjem (Moksha), ili to islamski ezoterizam naziva Vr-
hovna Istovetnost
23
. Osim toga, u ovoj potonjoj tradicio-
nalnoj formi pouava se da Univerzalan Covek, ukoliko
je predstavljen kompleksom Adam-Eva, poseduje broj
Alaha, to je, opet, jedan od naziva za Vrhovnu Istovet-
nost
24
. U vezi sa ovim trebalo bi dati jednu dosta vanu
napomenu, poto bi se mogla staviti primedba kako izraz
Adam-Eva, premda nesumnjivo podesan u prenosnom
smislu, ipak, u svom pravom znaenju moe da se prime-
ni samo na prlmordijalno Ijudsko stanje: naime, ako je Vr-
hovna Istovetnost zaista postignuta tek potpunim ostva-
renjem mnotva stanja, moglo bi da se kae da je ona na
neki nain potencijalno ve ostvarena u edenskom sta-
dijumu, integrisanjem Ijudskog stanja koje je privedeno
svom izvornom sreditu, sreditu koje je, uostalom, kao
to e se kasnije videti, mesto neposredne komunikacije
sa drugim stanjima
25
.
Osim toga, moglo bi se rei da integrisanje Ijudskog
stanja, ili ma kog drugog stanja, prcdstavlja, unutar svog
reda i na svom stupnju, upravo potpuno ostvarenje bia;
a to e biti veoma jasno prikazano geometrijskom simbo-
likom koju emo kasnije izloiti. Ako je tako, onda je to
otuda to se u svim stvarima, a naroito u individualnom
oveku, i jo posebnije, u telesnom oveku, moe otkriti
podudarnost i neto poput slike Univerzalnog oveka,
budui da je svaki od delova Vaseljene, radilo se o nekom
svetu ili nekom pojedinanom biu, sveprisutan i uvek usa-
glaen sa celinom. Otuda je filozof kao to je Lajbnic svaka-
U vezi s ovim, videti poslednja poglavlja u L 'Homme et son devenirse-
lon le Vedanta.
"' Ovaj broj, koji iznosi 66, dobijen je sabiranjem brojanih vrednosti slo-
va koja obrazuju imena Adam wa Hawa. Prema hebrejskom Postanju, o-
vck, stvoren kao muko i ensko, to e rei u androginom stanju, je-
slc prema slici Boijoj; a prema islamskoj tradiciji, Alah je zapovedio
andelima da oboavaju oveka (Kur'an, II, 34; XVII, 61; XVIII, 50). Prvo-
bi l no androgino stanje je u potpunosti Ijudsko stanje, u kome se kom-
plcmentarnosti, umesto da se suprotstavljaju, nalaze u savrenoj ravno-
lci; u nastavku emo jo morati da se vratimo na ovo mesto. Ovde emo
s.niio dodati da se, prema hinduistikoj tradiciji, izraz za ovo stanje slm-
I ic i l iki sadri u rei Hamsah, gde se dva komplementarna pola bia uz to
cluvode u vezu sa dvema fazama disanja, koje predstavljaju faze univer-
/.i l nc pojavnosti.
' I )va s l adi j uma u ostvarivanju Vrhovne Istovetnosti koja smo ovde
i i . i / n a t ' i l i . ocl govaraj u di s l i nkci j i koj u smo vc napravili na drugoni mc-
. i i i . i /. ni f du onoga Ki bi sni o i nogl i d.i i i a/ovc-mo s l var na bc-sni rl nost
i "i i ci UT i ci j a l n c b cs n i r l mi Mi ( v i d i - i i / 'llniiiiiic cl son dcvcnir sclon lc
I . il.inl.l. r ,l XV I I I , 3. l / cl . ) .
22/
ko bio u pravu kada je priznao da svaka individualna sup-
stanca (uz sve ograde koje smo ranije nainili u pogledu
vrednosti ovog izraza) mora da sadri u sebi celokupnu
predstavu Vaseljene, to je ispravna primena analogije ma-
krokosmosa i mikrokosmosa
26
; ali, ograniavajui se
na razmatranje individualne supstance i elei da od nje
naini samo bie, potpuno, pa ak i zatvoreno bie, lieno
ma kakve komunikacije sa onim to ga prevazilazi, on je
sebi onemoguio da sa smera irenja pree na smer uz-
noenja, i time je svoju teoriju liio svakog pravog metafi-
zikog znaenja
27
. Nije nam namera da ovde zalazimo u is-
pitivanje filozofskih koncepcija, ma kakve one bile, niti ma
ega drugog to na slian nain spadau oblast profanog;
ali, ova napomena se sasvim prirodno namee, kao nepo-
sredna ilustracija onoga to smo upravo rekli o dva smera
po kojima se vri ekspanzija celovitog bia.
Vraajui se na simboliku krsta, trebalo bi jo da nagla-
simo kako ona, pored metafizikog i prvotnog znaenja o
kojem smo do sada iskljuivo govorili, ima i razna druga,
vie ili manje sekundarna i sporedna znaenja; a i prirod-
no je da je tako, prema svemu to smo, na jedan uopten
nain, rekli o mnotvu znaenja ukljuenih u svaki simbol.
Pre nego to izloimo geometrijski model bia i njegovih
mnogostrukih stanja, kakav je na sintetiki nain sadran
u znaku krsta, i detaljno uemo u tu simboliku, koja je iz-
uzetno sloena ako elimo da je prikaemo u punom obi-
mu, rei emo poneto o tim drugim znaenjima, jer, prem-
da razmatranja na koja se ona odnose ne predstavljaju pra-
vu temu ovog izlaganja, sve je to ipak na neki nain povezano,
a ponekad i mnogo vie nego to smo skloni da poveruje-
mo, usled onog zakona podudarnosti koji smo ve na po-
etku oznaili kao osnov svake simbolike.
26
Ve smo imall prilike da naglasimo kako je Lajbnlc, koji se po tome raz-
likuje od drugih modernih filozofa, imao uvid u neka Iradicionalna znanja,
dosta turo i nepotpuno, uostalom, i koja, sudei prema nainu na koji
ih je koristio, izgleda da nije uvek najbolje shvatao.
27
Druga bitna mana Lajbnicove teorije, mana koja je, uostalom, sa ovom
moda vie ili nianje blisko povezana, jeste uvodenje moralnog stanovi-
ta u razmatranja univerzalne prirode gde mu nikako nije mesto, putem
naela najboljeg kojim je ovaj filozof eleo da obezbedi dovoljan raz-
log svakom postojanju. Dodajmo jo, u vezi sa ovim, da distinkcija mo-
gueg i stvarnog, kakvu Lajbnic hoe da uspostavi, ne bi mogla da ima nl-
kakvu metafiziku vrednost, jer sve to je mogue samim tim je i stvarno,
na sebi svojstven nain.
237
IV. Smerovi prostora
Pojedini zapadni pisci, koji polau vie ili manje prava
na naziv inicijatskih, hteli su da krstu pridaju iskljuivo
astronomsko znaenje, tvrdei da je on simbol unakrsnog
spoja koji ekliptika obrazuje sa ekvatorom, kao i prikaz
ravnodnevice, koja nastaje kada Sunce, pri svom godinjem
kretanju, sukcesivno pokriva ove dve take
28
. Pravo go-
vorei, ako on to i jeste, onda je to otuda to, kako smo ra-
nije pokazali, sami astronomski fenomeni mogu da se, sa
jednog vieg stanovita, posmatraju kao simboli, i to se u
njima kao takvima, isto kao i na ma kom drugom mestu,
moe pronai ona slika Univerzalnog oveka kakvu smo
nagovestili u prethodnom poglavlju. Ali, ukoliko su ovi fe-
nomeni simboli, oigledno je da oni nisu i simbolizovana
stvar, kao i da se takvim poistoveivanjem obru naglavce
prirodni odnosi izmeu razliitih redova realiteta
29
. Kada
sliku krsta otkrivamo u astronomskim ili nekim drugim fe-
nomenima, ona ima potpuno istu simboliku vrednost kao
i slika koju sami moemo da iscrtamo
30
; to samo dokazuje
kako se prava simbolika, daleko od toga da bude vetaki
izumljena od oveka, nalazi u samoj prirodi, ili, jo bolje,
kako je itava priroda tek simbol transcendentnih realiteta.
ak i poto smo na ovaj nain uspostavili ispravno tuma-
enje onoga o emu je re, u svakoj od dve reenice koje
smo upravo naveli nai emo jednu greku: naime, s jedne
strane, ekliptika i ekvator ne obrazuju krst, poto se te dve
ravni ne seku pod pravim uglom; s druge strane, dve ta-
ke ravnodnevice su oevidno spojene jednom jedinom pra-
vom linijom, tako da tu od nekog krsta ima jo manje tra-
ga. Ono to bi u stvari trebalo razmotriti, to je, s jedne stra-
ne, ravan ekvatora i ose koja je, spajajui polove, upravna
na tu ravan; i to su, s druge strane, dve linije koje respek-
'R
" Ovi citati su, kao veoma karakteristian primer, preuzeti od jednog po-
/natog masonskog autora, .M. Ragona, iz dela Ritualstupnja Ruinog
Krsta (Rituel du grade de Rose-Cmix, str. 25-28).
2
'
;
Moda bi bilo dobro da se na ovom mestu podsetimo, premda smo to
vc uinili u drugim prilikama, kako je ovakvo astronomsko tumaenje,
uvck po sebi nedovoljno i iz osnove pogreno kada pretenduje na isklju-
i'lvost, uzrokovalo nastanak odve uvene teorije o solarnom mitu, ko-
|u su krajem XVIII veka postavili Dipui (Dupuis) i Volnej (Volney), koju
! < kasni j c preuzeo Maks Miler (Muller), a u nae doba, glavni predstavni-
i i lakozvane nauke o religijama, koju nam je savreno nemogue da
. l i v. i i i mo ozbilj no.
/.apa/icmo, uoslalom, kako sinibol nvck /adr/.ava sopslvc-nu vn-cl-
i i < s l , i ,ik i k i ul a j r i so' Ui n htv svr.snr l umcr r , s| n jc' rsl s ki c; i j k < t d n r k i h
i i ! s l i v . K C l l i l l s i l l l h o l a k i i j i MI m M V . I I I I n v i i l i i i > hn n i l i 01 n . l i n cn . H. i
24/
257
tivno spajaju dve take prekretnice i dve take ravnodne-
vice; tako dobijamo ono to bi, u prvom sluaju, moglo da
se nazove vertikalan krst, a u drugom, horizontalan krst.
Celina ova dva krsta koji imaju isto sredite, obrazuje tro-
dimenzionalan krst iji su kraci orijentisani u est prostor-
nih smerova
31
; ovi, pak, korespondiraju sa est stoernih
taaka, koje, zajedno sa sreditem, ine sedmorstvo.
Na drugom mestu smo imali prilike da naglasimo zna-
aj koji su ovih sedam strana prostora imale u istonja-
kim doktrinama, kao i njihovu podudarnost sa odreenim
ciklinim periodima
32
; smatramo korisnim da na ovom me-
stu navedemo tekst koji smo tom prilikom citirali i koji po-
kazuje da se ista stvar moe nai i u zapadnim tradicijama:
Kliment Aleksandrijski kae da iz Boga, kao 'srca Vaseljene',
polaze neograniene protenosti koje su usmerene, jedna
na gore, druga nadole, ova desno, ona levo, jedna una-
pred, a druga unazad; usmeravajui svoj pogled ka ovih
est protenosti kao prema uvck jednakom broju. On do-
vrava svet; on je poetak i kraj (alfai omcga)\ u njemu se
dovrava est faza vremena i kroz njcga one ostvaruju svoj
neogranieni opseg; u tome je tajna broja 7
33
.
Ova simbolika je takoe prisulna u hcbrcjskoj Kabali
koja govori o Svetoj Palati ili Unutranjoj Palati sme-
tenoj u sreditu est smerova prostora. Tri slova boan-
skog Imena/a/jve
34
, svojom estostrukom pcrmutacijom
koja se ravna sa tih est smerova, oznaavaju imanentnost
Boga unutar Sveta, to e rei, manifestaciju Logosau sre-
ditu svih stvari, u primordijalnoj taki ije se neogranie-
no prostiranje ispoljava samo kroz ekspanziju ili razvoj:
On od Tohua (praznine) oblikova neto, i od onoga to
nije bilo, naini ono to jeste. On isklesa velike stubove od
neopipljivog etra
35
. On se zamisli, a Re (Mcmra) proizvede
Ne bi trebalo izjednaavati prostorne smerove i dimenzije: posto-
ji est smerova, ali samo tri dimenzije, od kojih svaka obuhvata dva dija-
metralno suprotna smera. Zbog toga krst o kome govorimo ima est kra-
kova, all ga obrazuju samo tri prave od kojih je svaka upravna u odnosu
na druge dve; svaki krak je, reeno geometrijskim jezikom, jedna polu-
prava orljentisana od sredita u odreenom smeru.
32
Le Roi du Monde (Kralj sveta, gl. VII, str. 62-64).
33
M. P. Vilio (Vulliaud), LaKabbalejuive(JevrejskaKabala, 1.1, str. 215-216).
3
Ovo Ime je obrazovano od etiri slova, iodhe vau he, ali meu njima
su sanio tri razliita, poto se he ponavlja dva puta.
35
Radi se o stubovima seflrotskog drveta: srednjem stubu, desnom
stubu i levom stubu; vratiemo se na ovo malo kasnije. S druge strane,
vano je naglaslti da etar o kome je ovde re ne bi trebalo posmatrati
samo kao prvi element telesnog sveta, ve i u jednom superiornom zna-
enju koje se otkriva primenom analogije, kao i u sluaju Akashe\\ hi n-
dui s t i koj dokt r i ni .
sve predmete i sve stvari kroz njegovo Jedno Ime
36
. Ova
primordijalna taka iz koje je izgovorena boanska Re ne ra-
zvija se samo u prostoru, kao to smo upravo rekli, ve i u
vremenu; ona je Sredite Sveta u svakom pogledu, a to e
rei da je istovremeno u sreditu svih prostora i u sreditu
svih vremena. Sve ovo se, naravno, ukoliko se prihvati u do-
slovnom znaenju, tie samo naeg sveta, jedinog iji uslovi
postojanja neposredno mogu da se iskau Ijudskim jezikom;
samo je ulni svet podreen prostoru i vremenu; ali, poto se
u stvarnosti radi o Sreditu svih svetova, u nadulni poredak
bi moglo da se pree primenom jedne analogije, pri emu
bi prostor i vreme zadrali tek isto simboliko znaenje.
Videli smo da se kod Klimenta Aleksandrijskog govori
0 est faza vremena, kojima respektivno odgovara est pro-
stornih smerova: to su, kao to smo rekli, est ciklinih pe-
rioda, podgrupa jednog veeg perioda, koji se ponekad
predstavljaju i kao est milenijuma. I zaista, Zohar, isto kao
1 Talmud, trajanje sveta deli na hiljadugodinje periode.
Svet e potrajati est hiljada godina, na ta ukazuje prvih
est rei Postanjaff?
1
\ a tih est milenijuma analogno je est
dana stvaranja
38
. Sedmi milenijum je, kao i sedmi dan,
Sabat, to e rei, faza povratka Naelu koje, prirodno, od-
govara sreditu, shvaenom kao sedma oblast prostora.
Ima tu izvesne simbolike hronologije, koju oigledno ne
bi trebalo shvatati doslovno ili, barem, nita vie od onih
koje se susreu u drugim tradicijama. Josif
39
belei kako
est hiljada godina ine deset velikih godina, budui da
velika godina ima est vekova (to je Naros Haldejaca);
ali, drugde se ovim istim izrazom oznaava mnogo dui pe-
riod, deset ili dvanaest hiljada godina kod Grka i Persija-
naca. To, uostalom, nije od vanosti na ovom mestu, gde
se ne bavimo izraunavanjem stvarnog trajanja naeg sve-
ta, to bi zahtevalo dublje izuavanje hinduistike teorije
Manvantarasa\ poto nam to sada nije namera, bie dovoljno
da se zadrimo na simbolikoj vrednosti ovih podela. Zato
emo samo rei kako bi se ovde moglo raditi o est neogra-
nienih faza, dakle, neodreenog trajanja, kao i o jo jed-
noj, sedmoj, koja odgovara svretku svih stvari i njihovom
povratku u prvobitno stanje
40
.
36
Sepher letsirah, W , 5.
37
Siphra di-Tseniutha: Zohar, II, 176 b.
<s
Prisetimo se ovde biblijskih rei: Hiljade godina su kao jedan dan u
I M iinaGospoda.
' ' Anti(iiiili':i/udaiiiucs, I, 4.
'"< ) va j po.slcdnji i ni k' i i i j umbl IHV. . MI I I I I I | C iuugaodasc uporcdi sa hil j a-
i l i i i ' . i i i l i n j i i n c' a r s l vi nn "kn| r ni sr ni mi r l \\Alioknlipsl.
26/
277
Vratimo se kosmogonijskoj doktrini Kabale, onakvoj
kakva je izloena u Sepherletsirahu-. Radi se, kae M. Vi-
lio, o razvoju koji polazi od Misli i ide do modiflkacije Zvu-
ka (Glasa), od neshvatljivog ka razumljivom. Oito je da
smo svedoci simbolikog izlaganja jedne tajne koja za te-
mu ima univerzalno postanje i koja se vezuje za tajnu je-
dinstva. U drugim odlomcima, ta tema e biti 'taka' koja
se putem linija razvija u svim smerovima
41
, i koja e posta-
ti razumljiva tek kroz 'Unutranju Palatu'. Bie to neopi-
pljiv etar (Avir), u kome se odigrava saimanje i iz koga iz-
vire svetlost (Aor)
42
. Taka je zaista simbol jedinstva; ona
je naelo prostiranja, koje postoji tek svojim zraenjem
(budui da je prethodna praznina samo puka virtuel-
nost), ali ona biva shvatljiva tek kada se sama postavi u to
prostiranje, ije sredite tada postaje, kao to emo kasni-
je detaljnije objasniti. Zraenje svetlosti, koje prostiranju
daje realitet, inei od praznine neto, i od onoga to ni-
je bilo ono to jeste, jeste jedno irenjc koje slcdi nakon
saimanja; to su one dve faze udaha i izdaha o kojima se
tako esto govori u hinduistikoj tradicij i, i od kojih po-
tonja odgovara stvaranju pojavnog svcta; a umesno je za-
paziti analogiju, koja u tom poglcdu takodc postoji, sa po-
kretima srca i cirkulactjom krvi kod ivih bia. Ali, da na-
stavimo: Svetlost (Aor) iknu iz tajnc ctra (Avir). Skrivena
taka bi oitovana, naime, slovo /oc/
4
*. Ovo slovo na hije-
roglifski nain predstavlja Naelo, i kac se da su iz njega
stvorena sva ostala slova hebrejske azbukc, a to stvaranje,
prema Sepher letsirahu, simbolizuje ono pojavnog sveta
44
.
Kae se takoe da je nepojmljiva primordijalna laka, ko-
ja je nepojavno Jedno, po formi tri, koja predstavljaju Po-
etak, Sredinu i Kraj
45
, i da te tri take objedinjene ine slo-
vo Jod, koje je na taj nain pojavno Jedno (tanije, potvr-
eno kao naelo univerzalne pojavnosti) ili, pak, govorei
Ove linlje se u hinduistikoj tradiciji prikazuju kao ivina kosa.
42
La Kabbale juive,1.1, str. 217.
4
$ Ibid.,t. I, str. 217.
44
Stvaranje (letsiraK) bi u pravom smislu trebalo razumeti kao nasta-
janje pojavnosti u prefinjenom stanju; pojavnost u grubom stanju nazi-
va se Asiah, dok je, s druge strane, Beriah neuobliena pojavnost. Na dru-
goni mestu smo ve upozorill na potpunu podudarnost svetcrva ko]e raz-
matraju Kabala i Tribhuvaneu hinduistikoj doktrini (L'Homme etson
devenir selon le Vedanta, gl. V).
45
Ove tri take, u tom pogledu, mogu da se izjednae sa trl elementa jed-
noslone rei Aum (Orri) u hinduistikoj simbolici, a takoe i u drevnoj
hrianskoj simbolici (videti L 'Homme et son devenir selon le Vedanta,
gl. XVI, 3. izd., i LeRoiduMonde, gl. IV, str. 33-34).
teolokim renikom, Bog koji se nainio Sreditem Sve-
ta kroz svoju Re. Kada ovo i'odbi stvoreno, kae Sepher
letsirah, ono to preostade od ove tajne ili od skrivenog
Avira (etra) postadeylor(svetlost); izaista, kada reiAvir
oduzmemo iod, preostaje Aor.
M. Vilio, u vezi s ovim, navodi komentar Mojsija od Le-
ona: Poto smo se opomenuli kako Sveti, neka je blago-
sloven, i nespoznatljivi, moe da bude proniknut jedino
preko svojih atributa (middoth) kojima je stvorio sveto-
ve
46
, zaponimo egzegezu prvom reju Tore.- Bereit
47
. Ve-
liki broj starih pisaca pouavao nas je da je ova tajna skri-
vena na vrhovnom stupnju, u istom i neopipljivom etru.
Taj stupanj je ukupni zbir svih poznijih ogledala (to e re-
i, poznijih u odnosu na sam taj stupanj)
48
. Ona odatle pro-
ishode kroz tajnu take, koja je i sama skriveni stupanj sa
izvoritem u tajni istog i tajanstvenog etra
49
. Prvi stupanj,
koji je u potpunosti okultan, (odnosno, nepojavan), ne
inoe se pojmiti
50
. Na isti nain, tajna vrhovne take, ma
koliko duboko bila skrivena
51
, moe da bude shvaena tek
kroz tajnu unutranje Palate. Tajna vrhovne Krune (Kether,
prvog od deset Sefirota) odgovara tajni istog i neopiplji-
vog etra (Avif). Ona je uzrok svih uzroka i poetak svih po-
etaka. Upravo u toj tajni, nevidljivom korenu svih stvari,
'"Ovde nalazimo ekvivalent one razlike koju hinduistika doktrina pra-
vi izmeu neimenovanog Brahme (nirguna) i imenovanog Brahme
(saguna), odnosno, izmeu Vrhovnog i Nevrhovnog, priemu je ovaj
potonji upravo Ivara (videti L 'Homme etson devenirselon le Vedanta,
gl. I iX). Middah doslovno znai mera (upor. sanskritsko matra).
' Zna se da je to re kojom poinje Postanje. In Principio..
Oevidno je da je taj stupan) isto to i univerzalni stupanj islamskog
c-zoterizma u kojem su sintetiki sabrani svi ostali stupnjevi, odnosno sva
sianja Postojanja. Ista doktrina takoe se slui poreenjem sa ogledalom
i drugim slinim porcdenjima: na taj nain, da se nadoveemo na izraz
koji smo ve naveli nadrugom mestu (L'Homme etson devenirselonle
Vdanta, gl. X), Jedinstvo, posmatrano kao da u sebi sadri sve aspekte
Hoanstva (asrarrabbaniyaili tajne gospodnje), odnosno sva boan-
ska svojstva, iskazana imenima sifatiya (videti Le Roi du Monde, gl. III)
jeste odraavajua povrina neogranienog mnotva izbruenih strani-
ca Apsoluta ('Svetog', nepojmljivog izvan Svojih atributa), koji uveava
svako stvorenje to se u njemu neposredno ogleda; a jedva da je potreb-
r u> da se napomene kako se ovde radi upravo o tim asrarrabbaniyama.
''' Slupanj predstavljen takom, koja odgovara JedinsCm, je stupanj i-
siog Bia (IshwaraVi hinduistikoj doktrini).
'"1 1 vc/i sa ovim moglo bt se pozvati na uenje hinduistike doktrine o
(inomc to se nalazi s one strane Bia, to e rei, o neuslovljenom stanju
Almc (vidcli /. 'Homme etson devenirselon lc Vedanta, gl. XY 3.izd., gde
s i no navi -l i ddgi i varaj ua ucnj a dr ugi l i I r acl i ci j a).
""' Hlri- ji' | (> S uvi -k n r p o j a vn i i , al i | i- r i . n c l c i i i l . i vc p i i j a vn i i . s l i
287 297
raa se skrivena 'taka' iz koje sve proishodi. Zbog toga se
u Sepherletsirahu kae: 'Pre Jednog, ta bi mogao da bro-
ji?' Ili, drugim reima: ta bi pre te take mogao da broji
ili da shvati
52
? Pre te take nije bilo niega izuzevAina, od-
nosno tajne istog i neopipljivog etra, imenovanog na taj
nain (prostom negacijom) zbog njegove neshvatljivosti
53
.
Shvatljivi poetak postojanja krije se u tajni vrhovne 'ta-
ke'
54
. A poto je ta taka 'poetak' svih stvari, ona se nazi-
va 'Misao' (Mahasheba)^'. Tajna tvorake Misli odgovara
skrivenoj 'taki'. Upravo u unutranjoj Palati moe da se
spozna tajna vezana za skrivenu 'taku', poto ist i neopi-
pljiv etar uvek ostaje nedokuiv. 'Taka' je etar uinjen opi-
pljivim (putem 'koncentracije', koja je polazna taka sva-
kog razlikovanja) kroz tajnu unutranje Palate ili Svetog
nad Svetima
56
. Sve je, bez izuzetka, prvo zaeto u Misli
57
.
Pa, ako bi neko rekao: 'Gledajte! Ima neeg novog na sve-
tu', uutkajte ga, jer je to prethodno bilo zacto u Misli
58
.
Iz skrivene 'take' izvire unutranja Sveta Palata (kroz lini-
je koje iz ove take ishode ka est smerova prostora). To je
Sveti nad Svetima, pedeseta godina (aluzija na.Jubilej, ko-
ji oznaava povratak u primordijalno stanje)
59
, koja se ta-
koe naziva Glasom to izvire iz Misli
60
. Sva bia i svi uzro-
52
Jedinica je, naime, prvi od svih brojeva; pre nje, dakle, nema niega
to bi moglo da bude brojano; a brojanje je ovde uzeto kao distinktivan
simbol spoznaje.
53
To je metafizika Nulta Taka, ili Ne-Bie u dalekoistonoj tradiciji,
simbolizovana prazninom (upor. Dao deji'ng, XI); na drugom mestu
smo ve objasnili zbog ega su izrazi u negativnoj formi jedini koji mogu
da se primene na onu stranu Bia (L'Homme etson devenir selon le
54
Drugim reima, u Biu, koje je naelo Postojanja, a koje je isto to i
univerzalna pojavnost, kao to je i jedinica naelo i poetaksvih brojeva.
55
Zbog toga to sve stvari moraju da budu zacte milju pre nego to e
biti ostvarene u spoljanjem svetu: ovo bi trebalo da se shvati preko ana-
logije, prenoenjem Ijudskog poretka na kosmiki poredak.
56
Sveti nad Svetima bio je predstavljen sredinjim delom jerusalim-
skog Hrama, gde je bio Tabernakl (mishkaii) u kome se manifestovala
Shekinah, odnosno, boansko prisustvo.
57
To je Re kao boanski Um, koja je, prema izrazu to ga koristt hrian-
ska teologija, mesto mogueg.
58
To je permanentna aktuelnost svih stvari u venoj sadanjostt.
59
Videti Le Roi du Monde, gl. III; uolemo da je 50 = 7
2
+ 1 . Re kul,
sve, u hebrejskom i arapskom ima brojanu vrednost 50. Upor. tako-
e pedesetvratnicaUma.
6To je jo uvek Re, all kao boanski Govor; ona je prvo Misao iznutra
(odnosno, u Sebi), a zatim Govor spolja (to e rei, u odnosu na univer-
zalno Postojanje), budui da je Govor pojavnost Misli; a prva izgovorena
re je Ichi Aor (Fiat I.ux) u Postanju.
ci nastaju, dakle, silom 'take' odozgo. To bi bilo ono to
sc odnosi na tajne tri vrhovna Sefirota
61
. eleli smo da
ovaj odlomak navedemo u celosti, uprkos njegovoj dui-
ni, poto je, nezavisno od znaaja koji ima po sebi, u mno-
go neposrednijoj vezi sa predmetom ove studije nego to
bi to na prvi pogled moglo da se pretpostavi.
Ovu simboliku smerova prostora imaemo da primeni-
mo u svemu onome to sledi, bilo sa makrokosmikog
stanovita, kako smo inili do sada, bilo sa mikrokosmi-
kog stanovlta. Trodimenzionalan krst obrazuje, geome-
irijskim jezikom reeno, jedan koordinatni sistem na koji
inoe da se svede celokupan prostor; a prostor e ovde
simbolizovati skup svih mogunosti, bilo pojedinanog
bia, bilo univerzalnog Postojanja. Ovaj sistem ine tri ose,
jcdna vertikalna i dve horizontalne, koje predstavljaju tri
upravna prenika jedne neograniene sfere, i koje, ak i ne-
/avisno od svih astronomskih razloga, moemo da posma-
tramo kao da su usmerene ka est stoernih taaka: u na-
vcdenom tekstu Klimenta Aleksandrijskog, gore i dole re-
spektivno odgovaraju Zenitu i Nadiru, desno i levo Jugu i
Scveru, napred i nazad Istoku i Zapadu; ovo bi moglo da se
potvrdi podudarnou iskaza koje nalazimo u gotovo svim
tradicijama. Moe se takoe rei da vertikalna osa pred-
stavlja polarnu osu, odnosno nepominu liniju koja spaja
dva pola i oko koje sve stvari rotiraju; to je, dakle, glavna
osa, dok su dve horizontalne ose tek sekundarne i od nje
/avisne. Jedna od ove dve horizontalne ose, Severozapad-
na osa, mogla bi isto tako da se nazove prekretnikom, a
druga, Istonozapadna osa, mogla bi da se nazove ravno-
dnevikom osom, ime se uspostavlja veza sa astronom-
skim gleditem, usled odreene podudarnosti koja posto-
j i izmeu stoernih taaka i faza godinjeg ciklusa, podu-
darnosti ije bi nas detaljno objanjenje odvelo predaleko
i koje, uostalom, ovde nije od vanosti, ali e bez sumnje
nai svoje mesto u nekoj drugoj studiji
62
.
' Navedeno u La Kabbale juive,1.1, str. 405-406.
'- 11 skladu sa reenim, mogla bi takoe da se navede aluzija koju sveti
l ' avl e pravi na simboliku smerova ili dimenzija prostora, kada govori o
' M r i n i , duini, visini i dubini Ijubavi Isusa Hrista (Poslanica Efeanima,
I I I , 18). Ovde su, umesto est, jasno navedena etiri pojma: prva dva re-
l M - k i i v n o odgovaraju dvema horizontalnim osama, pri emu je svaka od
u| i l i uzctau celini; potonja dva odgovaraju dvema polovinama, gornjoj i
i l i i i i j o j , vcrtlkalne ose. Razlogza ovu distinkciju u pogledu dveju polovi-
n.i vci l i k a l nc ose, lei u tome to se one dovode u vezu sa dva razliita
t;iin,i, koj i su u i/vcsnom smislu ak i suprotstavljeni; za razliku od toga,
. I v c ( c l c hori zontal nc osc dovodc sc n vczu sa jcdnim i sti m gunom, kao
h ' < c sr vkl i' l i 11 narcdnoni poglavlju.
307
317
V Hinduistika teorija tri gune
Pre nego to se zaputimo dalje, trebalo bi da se, u vezi
s onim to je reeno, prisetimo objanjenja koja smo na
drugom mestu ve dali o hinduistikoj teoriji tri gune
6
^.
Nije nam namera da u celini izlaemo ovu teoriju sa svim
njenim nainima primene, ve samo da damo saet pre-
gled onoga to bi imalo veze sa naim predmetom. Tri gu-
nesu svojstva ili sutastvena, osnovna i primordijalna od-
reenja bia, sagledanih u razliitim stanjima njihove po-
javnosti
64
: to nisu stanja, ve opti uslovi kojima su bia
podreena, kojima su na neki nain vezana
65
, i u kojima
participiraju u neogranienom mnotvu razliitih razme-
ra, u skladu sa kojima se hijerarhijski rasporeuju unutar
celine tri sveta (Tribhuvana), odnosno svih stupnjeva
univerzalnog Postojanja.
Tri gune su: sattwa, saobraenost istoj sutini Bia (Saf),
koja je istovetna svetlosti Spoznaje (Jnana), simbolizova-
noj sjajem nebeskih sfera koje predstavljaju superiorna
stanja bia; rajas, nagon koji podstie ekspanziju bia u od-
reenom stanju, odnosno razvoj onih mogunosti koje su
prisutne na odreenom nivou Postojanja; i konano, ta-
mas, mrak, izjednaen sa neznanjem (avidya), tamni ko-
ren bia, posmatranog u njegovim inferiornim stanjima.
Ovo vai za sva pojavna stanja bia, ma kakva ona bila, ali,
prirodno je da ova svojstva ili tendencije takoe mogu da
se posmatraju i specifinije, kroz vezu sa Ijudskim stanjem:
sattvra, uzlazna tendencija, uvek se odnosi na superiorna
stanja, u zavisnosti od posebnog stanja koje je uzeto kao
osnova ili polazna taka ove hijerarhijske podele, dok ta-
mas, silazna tendencija, odgovara stanjima koja su inferi-
orna u odnosu na to posebno stanje; to se, pak, rajasa ti-
6$ Videti Introduction generale a J'etude des doctrines hindoues,str. 231-
-232 i L 'Homme et son devenirselon le Vedanta, gl. IV
64 Tri gunesu,u stvari, nerazdvojni od same Prakriti, koja je koren
(mula) univerzalne pojavnosti; oni, uostalom, porvaju u savrenoj rav-
notei unutar njene primordijalne nediferenciranosti i svaka pojavnost
bi predstavljala naruavanje te ravnotee.
^
5
U svom uobiajenom i doslovnom znaenju re guna znai ue; na
isti nain se pojmovi bandha i pasha,koji upravo oznaavaju vezu, pri-
menjuju na sve pojedinane l ograniavajue uslove postojanja (upadhi)
koji specifinije odreuju neko stanje ili vid pojavnosti. Trebalo bi, me-
dutim, napomenuti da se re guna uglavnom koristi za tetivu luka; ona
bi, dakle, barem u odreenom kontekstu, izraavala pojam tenzije u
razliitim stupnjevima, a otuda, po analogiji, i pojam vrednovanja; ali,
moda u nj oj ne bi toliko trebalo itati znaenje tenzije koliko ten-
dencije, koje mu je, uostalom, srodno, kao to i same rei pokazuju, i
koj c- n a j l a t ' n i j i - oi l ni i vai -a odrcdcnju tri gunc.
e, on se odnosi na ovo potonje, budui da zauzima me-
upoloaj izmeu superiornih stanja i inferiornih stanja,
kao da je odreen jednom tendencijom koja nije ni uzla-
zna ni silazna, ve horizontalna; a, u datom sluaju, to stanje
je svet oveka (manava-loka), odnosno nivo ili stupanj
koji u univerzalnom Postojanju zauzima individualno Ijud-
sko stanje. Sada bez tekoa moe da se uoi veza koju sve
ovo ima sa simbolikom krsta, bilo da se ta simbolika sagle-
dava sa isto metafizikog ili sa kosmolokog stanovita, i
bilo da njena primena zadire u makrokosmiki ili mi-
krokosmiki poredak. U svakom od ovih sluajeva moe-
mo da kaemo kako .ra/asodgovara ma kojoj horizontalnoj
liniji ili, radije, ako posmatramo trodimenzionalni krst,
skupu dveju linija koje odreuju horizontalnu ravan; ta-
masodgovara donjem delu vertikalne linije, odnosno onom
koji se nalazi ispod te horizontalne ravni, a samragornjem
delu iste vertikalne linije, odnosno onom koji se nalazi iz-
nad pomenute ravni, i koja na taj nain deli na dve hemis-
fere, gornju i donju, onu neogranienu sferu o kojoj smo
ranije govorili.
U jednom tekstu iz Veda, prikazano je kako se tri gune
pretapaju jedan u drugi, kreui se po uzlaznoj liniji: Sve
je bilo tamas (pri nastanku pojavnosti, posmatrane kao da
proishodi iz primordijalne nediferenciranosti Prakriti). On
jc (odnosno, Vrhovni Brahma) zapovedio da usledi pro-
mena, i tamas\< poprimila boju (odnosno, prirodu)
66
od
rajasa (posrednika izmeu tame i svetlosti); a rajas, poto
jc iznova prlmio zapovest, zaogrnuo je prirodu sattwom.
Ako zamislimo da je trodimenzionalan krst iscrtan polaze-
i od sredita jedne sfere, onako kako smo to ve inili, a
kako emo i nadalje esto imati prilike da inimo, preta-
panje tamasa u rajas moglo bi da se predstavi kao iscrta-
vanje donje polovine ove sfere, od jednog pola do ekvato-
ra, a ono ra/asau sattwu kao iscrtavanje gornje polovine
iste sfere, od ekvatora do drugog pola. Ravan ekvatora, uze-
(a kao horizontalna, predstavlja tada, kao to smo rekli, ni-
vo ekspanzije rajasa, dok tamas i sattwa respektivno tee
1(1
Re varna, koja doslovno znai boja, a uoptenije svojstvo, kori-
Mi sc analogno da bi odredila prirodu ili sutinu nekog naela ili nekog
bla; otuda i njena upotreba u znaenju kaste, poto institucija kasti,
sagledana u svom dubljem znaenju, sutinski izraava raznolikost priro-
i l a svojstvenih razliitim Ijudskim osobama (videti Introduction genera-
li- ;i l'riudc des doctrineshindoues, 3. deo, gl. VI). Osim toga, to se sa-
n i i l i i*unalie, oni su zaista predstavljcni simbolikim bojama: tamascr-
i I D I I I . o/mi -vrnci ni i saHtrabelom (Chhandagya Upanishad,6. l'rjpiilhaka,
\ MI.IIH/.I. sltniti I; npor Autottttspitituvllcfipouvoirtemporel, i. izd.,
, 1 I V M I 5 5 )
32/ 337
ka dva pola, krajevima vertikalne ose
67
. Konano, taka iz
koje je zapoveeno pretvaranje tamasau rajas, a potom
ono rajasa u sattwu, jeste samo sredite sfere, u ta neposre-
dno moemo da se uverimo ako se prisetimo razmatranja
izloenih u prethodnom poglavlju
68
; u produetku emo,
uostalom, imati prilike da to jo iscrpnije objasnimo
69
.
Ovo bi podjednako moglo da se primeni kako na celo-
kupnost stupnjeva univerzalnog Postojanja, tako i na celo-
kupnost stanja ma kog bia; uvek postoji potpuni sklad iz-
meu ova dva sluaja, poto se svako stanje nekog bia raz-
vija, u opsegu za koji je sposobno (a koji je neogranien),
na odreenom stupnju Postojanja. Osim toga, iz ovoga bi
mogli da se izvedu i neki specifiniji naini primene, a na-
roito na kosmolokom planu, u oblasti elemenata; ali, po-
to teorija elemenata ne spada u predmet naeg trenutnog
izlaganja, poeljnije je da sve to se nje tie sauvamo za
neku drugu studiju u kojoj bismo eleli da istraimo uslo-
ve telesnog postojanja.
VLJedinstvo komplementarnosti
Sada bi trebalo da razmotrimo, makar i u saetom vi-
du, jo jedan aspekt simbolike krsta, koji je moda i najvi-
e poznat, premda se, barem na prvi pogled, ini da nije
tako neposredno povezan sa svim onim to smo do sada
saznali: namera nam je da govorimo o krstu kao simbolu
jedinstva komplementarnosti. U tom cilju, zadovoljiemo
se da krst posmatramo, kao to se najee i ini, u njego
vom dvodimenzionalnom obliku; uostalom, da bismo se
odatle vratili trodimenzionalnom obliku, bie dovoljno da
uoimo kako jedina horizontalna prava moe da se posma-
tra kao projekcija itave horizontalne ravni na zamiljenu
vertikalnu ravan u kojoj je slika iscrtana. Poto je to uinje-
no, za vertikalnu liniju moe da se smatra da predstavlja
aktivno naelo, a horizontalna linija pasivno naelo. Ova
dva naela su takoe respektivno oznaena, po analogiji
67
ini nam se da ova simbolika u dovoljnoj meri rasvetljava i opravdava
sliku tetive luka koja je, kao to smo rekli, ukljuena u znaenje pojma
guna.
68
Na ovu ulogu Naela, kako u svetu tako i u svakom biu, odnosi se iz-
raz unutranji upravitelj (antar-yamJ) . on upravlja svini stvarima iznu-
tra, dok sSm obitava na najunutranjijem mestu, koje je sredite (videti
L'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. XIV, 3. izd.).
O ovom istoni tekstu, iz ugla izlaganja sheme uredenja tri sveta, a u
saglasnosti sa tri gune,videti L'esoterisme de Dante (Danteov ezoteri-
Kim, . VI).
sa Ijudskim rodom, kao muko i ensko; ako ih shvatimo
u njihovom najirem znaenju, to e rei, u odnosu pre-
ma celokupnoj univerzalnoj pojavnosti, ona su ta kojima
hinduistika doktrina daje imena Purusha i Prakriti
70
. Ov-
de ne bismo eleli da ponovo zapoinjemo ili razvijamo
raspravu koju bi mogli da podstaknu odnosi izmeu ova
dva naela, ve samo da ukaemo kako, suprotno oeki-
vanjima, postoji odreena veza izmeu ovakvog znaenja
krsta i onog koje smo nazvali njegovim metafizikim zna-
enjem.
Odmah emo rei, sa namerom da se kasnije tome vra-
timo na neto eksplicitniji nain, kako ova veza proisho
di iz odnosa koji, u metafizikoj simbolici krsta, postoji iz-
meu vertikalne ose i horizontalne ravni. Trebalo bi ima-
ti na umu da pojmovi poput aktivnog i pasivnog, ili njihovih
ckvivalenata, imaju znaenje tek jedan u odnosu na dru-
gi, jer komplementarnost sutinski pretpostavlja uzajam-
nost dvaju pojmova. Budui tako, oigledno je da kom-
plementarnost poput one aktivnog i pasivnog moe da se
sagleda na razliitim stupnjevima, tako da e isti pojam
moi da igra aktivnu ili pasivnu ulogu, u zavisnosti od to-
ga prema emu tu ulogu igra; ali, u svim sluajevima uvek
e moi da se kae kako je u nekom odnosu aktivan po-
jam, unutar svog reda, analogan PurushJ, a pasivan pojam
analogan Prakriti. Avideemo iz onoga to sledi kako je
vcrtikalna osa, koja povezuje sva stanja bia prolazei kroz
njihova respektivna sredita, mesto pojavnosti onoga to
clalekoistona tradicija naziva Aktivnou Neba, a to je
upravo ne-delatno delanje Purushe, kojim se u Prakri-
ti izazivaju nastajanja koja odgovaraju svim mogunosti-
ma pojavnosti. Sto se horizontalne ravni tie, videemo
da ona obrazuje ravan odraza, simboliki predstavljenu
kao povrinu voda, a poznato je da su Vode, u svim
tradicijama, simbol Prakritii\i univerzalne pasivnosti
71
.
l'ravo govorei, poto ova ravan predstavlja odreen stu-
panj postojanja (a na isti nain bi mogla da se posmatra
ma koja od horizontalnih ravni koje odgovaraju neogra-
nienom mnotvu pojavnih stanja), ona se ne poistoveu-
jc sa samom Prakriti, ve sa neim to je ve odreeno iz-
vcsnim skupom posebnih uslova postojanja (onim koji
(Klreuju jedan svet), i to u relativnom smislu igra ulogu
l'r.ikriti, na odreenom nivou unutar celine univerzalne
pojavnosti.
"\ n l i n / // ; / / / ; ; < (7 .
1
V i . l i - l i ( /> /( /, (-1. V
.v7n;l li' \'*'-<l .nl.l, i;l . IV
34/ 357
Trebalo bi takoe da razjasnimo jo jedno pitanje, ko-
je je neposredno vezano za razmatranje Univerzalnog Co-
veka: prethodno smo za njega rekli da je sainjen od kom-
pleksa Adam-Eva, a na drugom mestu smo pomenuli da
par Purusha-Prakriti, kako po odnosu prema itavoj pojav-
nosti, tako, jo posebnije, po odnosu prema jednom od-
reenom stanju bia, moe da se posmatra kao ekvivalent
Univerzalnog oveka
72
. Prema ovom stanovitu, jedin-
stvo komplementarnosti bi imalo da bude shvaeno kao
da se njime uspostavlja primordijalni Androgin o kome
govore sve tradicije. Ne zadravajui se due na ovom pi-
tanju, moemo samo da kaemo kako bi ovo trebalo shva-
titi kao da bi, pri potpunom ostvarenju bia, komplemen-
tarnosti zaista imale da budu u savrenoj ravnotei, bez ika-
kve prevage jedne nad drugom. S druge strane, trebalo bi
imati u vidu da se ovom Androginu u simbolici najee
pridaje sferan oblik
73
, koji je od svih najmanje diferenci-
ran, poto se podjednako rasprostire u svim smerovima, i
koji su pitagorejci smatrali za najsavreniji oblik i sliku uni-
verzalne celovitosti
74
. Da bi mogla da na ovaj nain poslu-
i kao predstava o celovitosti, sfera, kao to smo, uostalom,
ve rekli, mora da bude neograniena kao i ose koje obra-
zuju krst, i koje predstavljaju tri upravna prenika te sfe-
re. Drugim reima, sfera se, budui da je nastala samim zra-
enjem svog sredita, nikada ne zatvara, poto je ovo zraenje
neogranieno i ispunjava itav prostor nizom koncentri-
nih talasa, od kojih svaki ponovo proizvodi dve faze, zgu-
njavanja i irenja, one poetne vibracije
75
. Ove dve faze
72
ibid., gl. iv
7
* U vezi sa ovim, poznat je govor koji Platon, u Gozbi, pripisuje Aristo-
fanu, i kojem veina modernih komentatora nepravedno odrie, inae
oiglednu, slmboliku vrednost. Neto sasvim slino otkrivamo u jednom
aspektu simbolike dalekoistonog yina i yanga, o emu e biti rei kasnije.
Od svih linija iste duine, krunica obuhvata najveu povrinu, dok na
isti nain, od tela iste povrine, sfera ima najveu zapreminu; sa isto ma-
tematikog stanovita, to j e razlog to su ovi oblici bili smatrani najsavr-
enijim. Lajbnic je bio podstaknut ovom idejom pri koncipiranju naj-
boljeg od svih svetova, koji je deflnisao kao onaj koji, u neogranicnom
mnotvu svih moguih svetova, obuhvata najvei deo bia ili pozitivnog
realiteta; ali, njegova primena ovakve ideje je, kao to smo ve pokazali,
liena svakog pravog metafizikog znaenja.
7
-* Ovaj svetlosni sferni oblik, neogranten i nezatvoren, sa svojim naiz-
meninim zgunjavanjem i irenjem (koji su sukcesivni sa stanovita po-
javnosti, dok su u stvarnosti jednovremeni u venoj sadanjosti), u
islamskom ezoterizmu se javlja u formi ruh muhammediya; to je ona op-
ta forma Univerzalnog Coveka koju je Bog naloio anelima da obo-
avaju, kao to je prethodno bilo reeno; a sagledavanje te istc forme l-
ni sastavni deo jednog od stupnjeva islamske i ni ci j aci j e.
su, uostalom, i same jedan od izraza komplementarnosti
76
.
Ako ih, pak, oslobaajui se posebnih uslova koji su svoj-
stveni pojavnosti (u sukcesivnom vidu), sagledamo jedno-
vremeno, one se jedna sa drugom uravnoteuju, tako da
se njihovo sjedinjenje u stvarnosti izjednaava sa prvot-
nom nepromenljivou, kao to i skup pojedinanih ne-
ravnotea od kojih je sainjena itava pojavnost, uvek i bez
izuzetka uspostavlja optu ravnoteu.
Konano, da damo i sledeu napomenu koja je takoe
bitna: prethodno smo rekli kako pojmovi aktivnog i pasiv-
nog, budui da iskazuju tek jedan odnos, mogu da se pri-
mene na razliitim stupnjevima; otuda proizlazi da bismo,
kod trodimenzionalnog krsta, gde se vertikalna osa i hori-
/ontalna ravan nalaze u tom odnosu aktivnog i pasivnog,
isti odnos mogli da zamislimo i izmeu dve horizontalne
ose, ili izmeu onoga to bi one respektivno predstavljale.
U tom sluaju, ako se i dalje drimo simbolike podudar-
nosti od koje smo i poli, mogli bismo da kaemo kako je,
premda su obe ove ose u stvarnosti horizontalne, jedna od
nj i h, koja ima aktivnu ulogu, relativno vertikalna u odnosu
na drugu. Tako, na primer, ako ove dve ose respektivno
posmatramo kao osu ravnodnevice i osu prekretnice, kao
to smo ranije izloili, a u skladu sa simbolikom godinjeg
ciklusa, mogli bismo jo da kaemo da je osa ravnodnevi-
cc relativno vertikalna u odnosu na osu prekretnice, tako
da u horizontalnoj ravni igra ulogu polarne ose (Severo-
/apadne ose), dok osa prekretnice igra ulogu ekvatorijal-
ne ose (Istonozapadne ose)
77
. Horizontalan krst tako, u
svojoj ravni, preslikava odnose analogne onima koje iska-
/.uje vertikalan krst; pa bismo, ako se ovde vratimo meta-
fi/ikoj simbolici do koje nam je najvie stalo, isto tako mo-
gli da kaemo kako integrisanje Ijudskog stanja, predstav-
Ijcno horlzontalnim krstom, daje, u redu postojanja na koji
sc odnosi, sliku potpunog ostvarenja bia, predstavljenu
vcrtikalnim krstom
78
.
' Prethodno smo napomenuli da se, u hinduistikoj tradiciji, ovo iska-
/uj c kroz simboliku rei Hamsa. U pojedinim tantrikim tekstovima, ta-
Ki i cl e se susree re aha, kojasimbolizuje jedinstvo Shivei Shakti, respek-
l l vno predstavljenih prvim i poslednjim slovom sanskritske azbuke (kao
i n, u hebrejskoj reci eth, aleph i thau predstavljaju esenciju i sup-
Manciju jednog bla).
( > va napomena naroitu primenu nalazi u simbolici swastike,o emu
( r bl t i rci kasnije.
M
11 vc/.i s komplcmentarnoii, skrenuemo panju i na to da se, u simbo-
l i < i .i r.i pskr a/bukc, prva dva slova, . ////i /> ;/, ( (. spcklivno pn.snial raj u k:io
i l . n v n c i i l i i i i t i k n i k a < > pa. s i vi m i l i / i - n s l i i i . l i ni hn' i i l a j c obl i k prvDg vvr l i -
I t l . n i . 1 < l i ui ' * > i', I K H i /< n i i . i l . i n n j i l n n .| > i| > i l > i . i / n j c kr si S dnij;c M I M I I C ,
367
377
VII. Razreenje suprotnosti
U prethodnom poglavlju govorili smo o komplemen-
tarnostima, a ne o protivnostima; bitno je da ova dva poj-
ma ne izjednaimo, kao to se ponekad neosnovano ini,
i da komplementarizam ne shvatimo kao suprotnost. Izve-
snoj konfuziji u tom pogledu moe da doprinese okolnost
da se ponekad iste stvari ine suprotnim ili komplemen-
tarnim, u zavisnosti od ugla posmatranja; u takvom slua-
ju, uvek se moe rei da suprotnost odgovara inferiorni-
jem ili povrnijem uglu gledanja, dok komplementarizam,
unutar koga je ova suprotnost na izvestan nain izmirena
i ve razreena, samim tim odgovara jednom uzvienijem
ili dubljem uglu gledanja, kao to smo objasnili na drugom
mestu
79
. Prvotno jedinstvo u stvari zahteva da ne bude ne-
poto brojana vrednost ovih slova respektivno iznosi 1 i 2, ona se podu-
dara sa pitagorejskom aritmetikom simbolikom, prema kojoj je mona-
da muka, a diada enska; ista usklaenost se, uostalom, moe otkri-
ti i u drugim tradicijama, na primer, u dalekoistonoj tradiciji, gde je, u
crteu gua ili Fu Ksijevih trigrama yang, muko naelo, prikazano pu-
nom linijom, a yin, ensko naelo, prelomljenom linijom (ili, radije, preki-
nutom u sredini); ovi simboli, nazvani dva odreenja, respektivno upu-
uju na pojmove jedinstva i dvojnosti; po sebi se razumc da bi, kao i u
samom Pitagorejstvu, ovo trebalo shvatiti u sasvim drugaijem znaenju
od prostog sistema brojanja kakav je Lajbnic pretpostavio da je u tome
otkrio (videti Orient et Occident, 2. izd. str. 64-70). Na jedan uopten na-
in, prema Yi jingu, neparni brojevi odgovaraju yangu, a parni brojevi
yinu; ini se da pitagorejski pojam parnog i neparnog takoe moe da se
otkrije u onome to Platon naziva istim i drugim, a koji respektivno
odgovaraju jedinstvu i dvojnosti, posmatranim iskljuivo u pojavnotn sve-
tu. U kineskom raunanju, krst predstavlja broj 10 (rimska brojka X je,
uostalom, samo drugaije postavljen krst); u emu bi moglo da se vidi
upuivanje na odnos izmeu dekade i etvorstva: 1 +2 +3 +4 =10,
odnos koji je takode bio prikazan pitagorejskim Tetraktisom. I zaista, pre-
ma saglasnosti geometrijskih slika sa brojevima, krst prirodno predstavlja
etvorstvo; tanije, predstavljagaunjegovomdinamikomvidu, dokgakva-
drat predstavlja u statikom vidu. Odnos izmedu ova dva aspekta iskazan
je hermetikim problemom kvadrature kruga ili, prema trodimenzio-
nalnoj geometrijskoj simbolici, odnosom izmedu sfere i kocke, na koji
smo ve imali prillke da nainimo aluziju povodom slika Zemaljskog Ra-
ja i Nebeskog Jerusalima (Le Roi du Monde, gl. XI). Na kraju, napome-
nuemo jo u vezi sa ovini kako u broju 10, dve brojke, 1 i 0, takoe respek-
tivno odgovaraju aktivnom i pasivnom, predstavljenim kao centar i kru-
nica u jednoj drugoj simbolici, koja, uostalom, moe da se povee sa
simbolikom krsta, ako se uoi da je centar trag vertikalne ose na horizontal-
noj ravni, na kojoj bi onda trebalo zamisliti postavljenu krunicu, koja e
predstavljati ekspanziju u istoj ravni jednog od koncentrinih talasa u ijem
smeru kretanja se ona i vri; krunica sa takom u sredini, slika dekade,
istovremeno je i simbol ciklikog savrenstva, drugini reima, potpunog
ostvarenja mogunosti koje su obuhvaene jednim stanjem postojanja.
7
9 La crise du Mondemoderne (Kriza modernog sveta, gl. III, str. 43-44,
2. izd.)
pomirljivih suprotnosti
80
. Dakle, ukoliko je tano da su-
protnost izmeu dva pojma postoji u spoljnom vidu i po-
seduje relativan realitet na odreenom nivou postojanja,
ta suprotnost bi trebalo da kao takva iezne i da se sklad-
no razrei, sintezom ili integrisanjem, pri prelasku na su-
periorni nivo. Tvrditi da se to ne deava, znailo bi uvesti
neravnoteu ak i u sam prvotni poredak, premda, kao to
smo ranije rekli, sve neravnotee koje sainjavaju elemen-
ti pojavnosti, posmatrani distinktivno, nuno doprino-
se optoj ravnotei, koju nita ne moe da narui ili uniti.
Pa i sam komplementarizam, koji je jo uvek dvojstvo, mo-
ra da se u izvesnoj meri povue pred jedinstvom, a njego-
va dva pojma uravnotee i u neku ruku neutraliu, obje-
dinjujui se sve dok se neraskidivo ne stope u primordijal-
noj nediferenciranosti.
Slika krsta ovde moe da bude od pomoi da bi se shva-
ti l a razlika koja postoji izmeu komplementarizma i su-
protnosti: videli smo da vertikalu i horizontalu moemo
cla zamislimo kao da predstavljaju dva komplementarna
pojma; ali, oito je da se ne moe rei kako postoji suprot-
nost izmeu vertikalnog i horizontalnog smera. Ono to
na istoj slici jasno predstavlja suprotnost, jesu protivni sme-
rovi dveju polupravih koje polaze iz sredita i koje pred-
stavljaju dve polovine jedne iste ose, ma koja osa to bila;
suprotnost, dakle, moe podjednako da se otkrije, kako
unutarvertikalnog, tako i unutar horizontalnog smera. Na
laj nain emo, u dvodimenzionalnom vertikalnom krstu,
dobiti dva para suprotnih pojmova koji obrazuju etvor-
stvo; isti sluaj imaemo kod horizontalnog krsta, ija jed-
na osa moe da se posmatra kao relativno vertikalna, dru-
gim reima, kao da igra ulogu vertikalne ose u odnosu na
clrugu, kao to smo objasnili na kraju prethodnog poglav-
Ija. Ako se dve slike objedine u sliku trodimenzionalnog
krsta, dobijamo tri para suprotnih pojmova, kao to smo
prethodno videli u izlaganju o smerovima prostora i sto-
/.crnim takama. Trebalo bi imati na umu kako bi jednu od
najoptije poznatih etvomih suprotnosti, onu elemenata
i ulnih svojstava koja im odgovaraju, trebalo postaviti na
liorizontalni krst. U tom sluaju, naime, radilo bi se isklju-
ivo o uspostavljanju telesnog sveta, koji je itav smeten
na istom stupnju Postojanja i predstavlja teknjegovveo-
ina ogranien deo. Isto se deava i kada posmatramo samo
Octi ri stoerne take, koje se tada j avlj aj u kao strane ze-
'"l ' i vi na lomc, svaki dual i /am, bi l o i l . i ji- k-oloke prirodc, kao onaj
K n j i M
1
pr i pi . s uj r i n a n i l u- j i i i n . i , i l i f i l i i /nl ' s k r pi i r odc, k a n Di ' kar l ov, pivd-
n i i vc | i o| ;rcMi n k i i u i c - | > i i | n
38/
maljskog sveta, simboliki predstavljene horizontalnom
ravni, dok Zenit i Nadir, suprotstavljeni na vertikalnoj osi,
odgovaraju usmerenju ka svetovima koji su, respektivno,
superiorni i inferiorni u odnosu na taj zemaljski svet. Vide-
li smo da isto vai i za dvostruku suprotnost ravnodnevice
i prekretnice, to je takoe lako shvatljivo, poto je verti-
kalna osa, ostajui fiksna i nepokretna dok sve stvari roti-
raju oko nje, oigledno nezavisna od ciklinih promena,
kojima na izvestan nain upravlja samom svojom nepokret-
nou, kao neka ulna predstava prvotne nepromenljivo-
sti
81
. Ukoliko, pak, posmatramo samo horizontalni krst,
vertikalna osa je na njemu predstavljena samom sredinjom
takom, koja je mesto gde se ona susree sa horizontal-
nom ravni. Na taj nain, svaka horizontalna ravan, simbo-
lizujui ma koje stanje ili stupanj Postojanja, poseduje u
toj taki koja bi mogla da se nazove njenim sreditem (po-
to je izrrorite koordinatnog sistema sa kojim se svaka ta-
ka u ravni moe dovesti u vezu) istu sliku nepromenljivo-
sti. Ako se, na primer, ovo primeni na teoriju elemenata te-
lesnog sveta, sredite e odgovarati petom elementu,
odnosno etru
82
, koji je u stvarnosti prvi od svih po redu
nastanka, onaj iz kojeg svi ostali proishode naizmeninim
diferencijacijama, i koji u sebi objedinjuje sve suprotstav-
Ijene kvalitete, svojstvene ostalim elementima, u jedno
stanje nediferenciranosti i savrene harmonije, koja unu-
tar svog reda odgovara prvotnoj nepojavnosti
83
.
Sredite krsta je, dakle, taka u kojoj se izmiruju i raz-
reavaju sve suprotnosti; u toj taki se uspostavlja sinteza
svih oprenih pojmova, koji su, dodue, u distinktivnom
vidu opreni samo sa spoljanjih i pojedinanih spoznaj-
nih stanovita. Ova sredinja taka odgovara onome to
islamski ezoterizam oznaava kao boansko stanite, a
koje objedinjuje razlike i protivrenosti (al-maqam al-
-ilahi, huwa maqam ijtima ad-djddefri)
84
; to je ono to da-
81
To je Aristotelov nepokretni pokreta, o kome smo na drugim me-
stima ve imali prilike da damo brojne napomene.
82
To je kvintesencija (guinta essentia) alhemiara, koja se ponekad, u
sreditu krsta elemenata, predstavlja simbolom poput zvezde sa pet kra-
kova ili cveta sa pet latica. Kae se, takoe, kako etar poseduje petostru-
ku prirodu; to bi se odnosilo na etar posmatran po sebi, kao naelo osta-
la etiri elementa.
8
' Ovo je razlog to je naziv etra podesan za primenu u prenosnom zna-
enju koje smo ranije pomenuli; on se tada simboliki uzima kao nazna-
ka samog prvotnog stanja.
Do ovog stanita ill stupnja pravog ostvarenja bia stie se putem al-
-fane, odnosno, utrnuem svoga ja povratkom u primordij alno
slanjc; ovo utrnue nij e bez slinosti, ak i u doslovnom znacnj u rc'-
397
lekoistona tradicija, sa svoje strane, naziva Nepromen-
Ijivim Sreditem (zhong-yong), koje je mesto potpune
ravnotee, predstavljeno kao sredite kosmikog toka
85
,
i koje je, istovremeno, taka u kojoj se neposredno odra-
ava Aktivnost Neba
86
. Ovo sredite upravlja svim stva-
rima svojim ne-delatnim delanjem (weiwu wef), koje,
premda nepojavno ili, radije, upravo time to je nepojav-
no, predstavlja u stvarnosti sveukupnost delanja, jer je svoj-
stvo Naela iz koga proishode sva pojedinana delanja; to
je ono to Lao-ce izraava sledeim reima: Naelo je uvek
ne-delatno, pa ipak je njime sve nastalo
87
.
Pravi mudrac je, po taoistikoj doktrini, onaj koji je do-
speo do sredinje take i koji u njoj poiva u neraskidivom
jedinstvu sa Naelom, delei sa njim njegovu nepromen-
Ijivost i podraavajui njegovo ne-delatno delanje: Onaj
ko je postigao savrenu prazninu, kae dalje Lao Ce, upor-
no se dri mirovanja. Vratiti se korenu (odnosno, Naelu,
koje je u isti mah prvobitni uzrok i krajnja svrha svih bi-
a)
88
, znai ui u stanje mirovanja
89
. Praznina o kojoj
je ovde re je potpuna nevezanost u odnosu na sve pojav-
iie, prolazne i sporedne stvari
90
, nevezanost kojom bie iz-
mie promenama toka formi, smenjivanju stanja ivo-
ta i smrti, sabiranja i rasipanja
91
, kreui se od ru-
ba kosmikog toka ka njegovom sreditu koje je i samo
oznaeno kao praznina (nepojavno) koja objedinjuje pa-
i koja ga opisuje, sa Nirvanom hinduistike tradicije. S one strane al-fa-
ne nalazi se jo fana al-fanai, utrnue utrnua, koje na isti nain odgo-
vara Paranirvani(videti L'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. XI-
II, 3.izd.). U izvesnom smislu, prelaz iz jednog od ovih stupnjeva u dru-
gi dovodi se u vezu sa poistoveenjem sredita j ednog stanja bia sa
sreditem celovitog bia, a u skladu sa onim to e kasnije biti objanjeno.
Videti LeRoi du Monde, gl. I i l V i L'esoterisme de Dante, 5. izd., gl.
VIII, str. 65.
r,/f
Konfuijanizam primenjuje Nepromenljivo Sredite na drutveni
poredak, dok njegovo isto metafiziko znaenje izlae taoizam.
87
Dao de/ing, XXXVII.
Re Dao, doslovno Put, koja oznaava Naelo, predstavljena je ide-
ogramom koji objedinjuje znakove za glavu i stopala, to odgovara sim-
l i l u alfei omegeu zapadnim tradicijama.
89
Dao dejing,XVI
'"' Ova nevezanost je identina al-fani; mogll bismo takoe da se pozo-
vcmo na uenje Bhagavad-Gite o ravnodunosti prema plodovima de-
l anj a, ravnodunosti kojom bie izmie beskrajnom lancu posledica tog
(l ul anj a: to je delanje lieno elje (nishkSmakarma), dokj e delanjesa
/clj om (sakama kaima) delanje vreno u cilju sticanja njegovih plodova.
'"Ar i s l i i l d , 11 s l i i un n /nacnj u, kori sl i rei stvaranje i raspadanjc.
407
oke i od njih ini toak
92
. Mir u praznini, kae Li Ce, je
neobjanjivo stanje; ono se ne daje niti uzima; dogodi se
da se u njemu naemo
93
. Ovaj mir u praznini je Veli-
ki Mir islamskog ezoterizma
94
, koji se na arapskom nazi-
va as-sakma, imenom koje ga izjednaava sa hebrejskom
Shekinah, to e rei, sa boanskim prisustvom u sredi-
tu bia, koje je simboliki predstavljeno srcem u svim tradi-
cijama
95
; a to boansko prisustvo je ve uslovljeno jedin-
stvom sa Naelora, koje moe da se ostvari jedino u samom
sreditu bia. Onome ko obitava u nepojavnom pojavlju-
ju se sva bia... Sjedinjen sa naelom, on je, kroz njega, sje-
dinjen sa svim biima. Sjedinjen sa Naelom, on sve spozna-
je u superlornom i optem znaenju, i ne slui se vise svojim
razliitim ulima da bi spoznao ono to je sitno i pojedi-
nano. Pravo znaenje stvari je nevidljivo, neopipljivo, neo-
bjanjivo i neodredivo. Jedino duh koji je postigao stanje
savrene jednostavnosti moe da ga dosegne u dubokoj
kontemplaciji
96
.
92
Dao dejing, XI. Najjednostavnija slika toka je krunica koja je krstom
podeljena na etiri jednaka dela; osim ovog toka sa etiri paoke, forme
koje su najzastupljenije u slmbolici svih naroda su tokovi sa est i osam
paoka; prirodno. svaki od ovih brojeva pridodaje optem znaenju to-
ka neku posebnu odliku. Osmougaona slika osam gua ili trigrama Fu
Ksija, koji je jedan od osnovnih simbola dalekoistone tradicije, odgova-
ra u izvesnom smislu toku sa osam paoka, kao i lotosu sa osam latica. U
drevnim tradicijama Srednje Amerike, sinibol sveta je uvek predstavljen
krunicom u koju je upisan krst.
9 3 Lie Zi, gl. I. Tekstove Li Cea i uang Cea navodimo prema prevodu R.P
Leona Vlgera.
9
To je, takoe, Paxprofunda u rozenkrojcerskoj tradiciji.
95
Videti L'Homme etson devenir selon le Vedanta, gt. XIII, 3. izd., i Le
Roi du Monde, gl. III. Reeno je da Alah sputa Mir u srca vernih (hu-
wa allezianzala as-sakina fiqulub al-muminiri); a hebrejska Kabala govo-
ri potpuno istu stvar: v>Shekinah nosi to ime, kae hebrejista Luis Kapel,
zato to obitava (shakari) u srcu vernih, a to obitavanje je bilo simboli-
ki predstavljeno TabernakLom (mishkari) u kome se smatralo da prebiva
Bog (Critica sacra, str. 311, amsterdamsko izdanje, 1689; naveo M.P. Vi-
lio, La Kabbale juive,1.1, str. 493). Jedva da je potrebno naglasiti kako se
sputanje Mira u srca vernih odigrava po vertikalno) osi: to je mani-
festacija Aktivnosti Neba. Videti takoc, s druge strane, uenjc hindu-
istike doktrine o obitavanju Brahme, simbolizovanog etrom, unutar sr-
ca, odnosno, u ivotnom sreditu Ijudskog bia (L'Homme etson deve-
nirselonle Vedanta, gl. III).
9
Lie Zi, gl. IV Na ovom primeru se moe sagledati sva razlika koja po
stoji izmedu transcendentne spoznaje jednog mudraca i obinog ili pro-
fanog znanja; aluzije na jednostavnost, koja je izraz objedinjavanja
svih moi jednog bia i na koju se gleda kao na naznaku primordijalnog
stanja, este su u taoizmu. Na isti nain, u hinduistikoj doktrini, stanje
detinjstva (baJya), shvaeno u duhovnom smislu, smatra se preduslo-
vom za sticanje prave spoznajc (vidfti /. 'llommc cl .> dcvcnimclon lc
Postavljen u sreditu kosmikog toka, pravi mudrac
ga neprimetno pokree
97
samim svojim prisustvom, ne su-
delujui u njegovom kretanju i ne poklanjajui panju vr-
enju ma koje delatnosti: Savrenstvo se ispoljava kroz
ravnodunost (nevezanost) vieg oveka, koji puta ko-
smiki toak da se nesmetano okree
98
. Ta potpuna ne-
vezanost ini ga gospodarem svih stvari, jer, budui da je
prevaziao sve suprotnosti vezane za mnotvo, ne moe ni-
irn vie da bude ugroen: On je postigao savrenu smi-
renost; ivot i smrt su mu podjednako nevani, i propast
vaseljene (pojavnog) ne bi u njemu izazvala nikakvu uzru-
janost". Dugotrajnim preispitivanjem, on je stigao do ne-
promenljive istine, do spoznaje jedinog univerzalnog Na-
ela. On puta sva bia da ive u skladu sa svojom sudbi-
nom, a sam se zadrava u nepominom sreditu svih
sudbina.
100
Spoljni znak ovog unutranjeg stanja je nepo-
kolebljivost. Ali, ne ona kakvu sreemo kod junaka koji,
/eljan slave, sam juria na armiju spremnu za bitku, ve ne-
pokolebljivost duha koji, superioran u odnosu na nebo,
/emlju i sva bia
101
, nastanjuje jedno telo do kojeg mu ni-
Vdanta, gl. XXIII, 3. izd.). U vezi sa ovim, mogli bismo da se prisetimo
slinih rei koje se nalaze u Jevandelju: Koji ne primi carstva Boijega
kao dijete, nee ui u njega (Luka, XVIII, 17); to si ovo sakrio od pre-
mudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima (Matej, XI, 25; Luka, X, 21).
Sredinje mesto kojim se ostvaruje veza sa superiornim ili nebeskim
stanjima su uska vrata jevanelske simbolike; bogati koji kroz njih
ne mogu da prou su bia vezana za rnnotvo i, stoga, nesposobna da se
Izdignu od distinktivne do objedinjene spoznaje. Siromatvo duha, ko-
jc predstavlja nevezanost za pojavno, ovde se javlja kao drugi simbol, isto-
/naan detinjstvu: Blago siromanima duhom, jer je njihovo carstvo
nebesko (Matej,V,y). Ovo siromatvo (naarapskom al-faqf), imapod-
jcdnako znaajnu ulogu u islamskom ezoterizmu; pored ve reenog,
imo podrazumeva i potpunu zavisnost bia, u svemu to jeste, od Nae-
la izvan kojeg nema niega, apsolutno niega to bi postojalo (MuhyiddTn
I bnArabi, RisSlat aI-Ahadiya).
97
Ista misao je iskazana i u hinduistikoj tradiciji, izrazom Chakravarti,
koji doslovno znai onaj koji okree toak (videti Le Roi du Monde, gl.
II, i /'sotensme deDante, 5. izd., str. 58).
98
ZhuangZi, gl. I. Upor. Le Roi du Monde, gl. IX, str. 80.
99
Uprkos prividnoj slinosti nekih izraza, ova smirenost se u potpu-
IK sii razlikuje od stoike, koja je bila iskljuivo moralne prirode, 1 za
i u sc, uostalom, ini da nikada nije predstavljala vie od obine teorij-
/.amisli.
' l'renia Ceng Cuovom tradicionalnom komentaru Vijinga, re 'sud-
i . i ' oznaava pravi razlog postojanja stvari; sredite svih sudbina je,
l i l c-, Naelo, utoliko to sva bia nalaze u njemu svoj dovoljan razlog.
1
Naclo i l i Srcditc prcl hodi , nainu', svakoj di s t i nkci j i , ubraj aj ui lu
IHI i /i ncdu Ncba (7;;i) i /.rinlje (IV), koj a pivdMavl j a prvii dvojnost,
diu'i da MI ova dva poj i n.i r r s p f k l K ' i ut i .sl o/.i urna /' i //i ;.v/)/i Vt'.ikt'ili
42/ 437
je stalo
102
, nimalo ne mari za utisak koji ostavlja na Ijude
oko sebe, i jednom optom spoznajom sve stvari sagleda-
va u njihovom postojanom jedinstvu
103
. Takav, potpuno
nezavisan duh, gospodar je svih Ijudi; ako bi zaeleo da ih
pozove na okup, nareenog dana svi bi dotrali; ali, on ne
eli da mu se slui
104
.
U sredinjoj taki prevaziene su sve distinkcije koje su
svojstvene spoljanjim stanovitima; sve suprotnosti su i-
ezle i razreene u potpunom uravnoteenju. U primor-
dijalnom stanju, ove suprotnosti nisu postojale. Sve su one
proistekle iz raznolikosti bia (koja je nerazdvojna od po-
javnosti i prolazna poput nje), i iz njihovih dodira, prou-
zrokovanih univerzalnim krunim kretanjem
105
. One bi ne-
stale kada bi nestalo raznolikosti i kretanja. One istog a-
sa prestaju da utiu na bie koje je svoje posebno ja i svoje
pojedinano kretanje svelo na minimum
106
. Takvo bie vi-
e ne dolazi u sukobe ni sa jednim biem, jer je utvreno
u beskonanom i poniteno u neogranienom
107
. Ono je
prispelo i zadrava se na polaznoj taki prcobraaja, na ne-
utralnoj taki gde nema sukoba. Usredsreivanjem svoje
prirode, napajanjem svog ivotnog duha, prikupljanjem
svih svojih moi, ono se ujedinilo sa Naelom svih nasta-
janja. Budui da mu je priroda celovita (sintetiki ostvare-
na u prvotnom jedinstvu), i budui da mu je ivotni duh
netaknut, nijedno bie ne bi moglo da mu nakodi
108
.
Takvo stanje se naziva jivan-mukta (videti L'Homme etson devenir
selon le Vedanta, gl. XXIII, 3. izd.).
' Upor. stanje Pfa/'ne\i hinduistikoj doktrini (ibid., gl. XIV).
ZhuangZi, gl. V Nezavisnost onoga koji je, osloboen svih prolaznih
stvari, dospeo do spoznaje vene istine, potvruje se i u Jevanelju: I po-
znaete istinu, iistina evas izbaviti (Jovan,Vill, 32); dokbi, s druge stra-
ne, prethodna misao mogla da se uporedi i sa ovim jevandelskim reima:
Nego itite carstva Boijega. i ovo e vam se sve dodati (Matej, VII, 33; Lu-
ka, XII, 31). Ovde bi trebalo da se prisetimo bliske veze koja postoji izmeu
pojma pravde i pojmova ravnotee i harmonije; a na drugom mestu smo ta-
koe ukazali na odnos podudarnosti izmeu pojmova pravde i mira (Le
RoiduMonde, gl. I iVI; Autoritespirituelle etpouvoirtemporel, gl. VIII).
Drugim reima, rotiranjem kosmikog toka oko svoje ose.
10"Ovo redukovanje posebnog ja, koje konano iezava resorbujui se
u jednoj taki, isto je to i praznina o kojoj smo ranije govorili; ono je, ta-
koe, al-iana islamskog ezoterizma. Oito je, uostalom, a u skladu sa simbo-
likom toka, da je kretanje tim vie redukovano to je ovo bie blie sreditu.
07
Prvi od ova dva izraza odnosi se na linost, a drugi na individual-
nost.
ZhuangZi, gl. XIX. Poslednja reenica se takode odnosi i na svojstva
primordijalnog stanja: to je ono to judeohrianska tradicija naziva
ovekovom bcsmrtnou pre pada, besmrtnou koju iznova zadobi-
ja onaj koji sc, vrativ.i sc \\ Srcclite Svcla, hrani sa Drvcla lvola.
Ova sredinja i primordijalna taka istovetna je Svetoj
Palati' hebrejske Kabale; ona, kao takva, nije nigde sme-
tena, jei je potpuno nezavisna od prostora, koji je samo
posledica njenog irenja ili njenog neogranienog razvoja
u svim smerovima, i koji, samim tim, u potpunosti iz nje
prpishodi: Prenesimo se u mislima izvan ovog sveta di-
menzija i prostornih ogranienja, i vie nee biti razloga
da se Naelo ma gde smesti
109
. Ali, budui da je prostor
dat, primordijalna taka, ostajui sve vreme sutastveno
nelokalizovana (jer kao takva ne moe ma ime da bu-
de ugroena ili izmenjena), ini od sebe sredite tog pro-
stora (odnosno, u prenosnom znaenju, sredite itave
univerzalne pojavnosti), onako kako smo ve pokazali;
upravo od nje polazi est smerova koji, suprotstavljajui
se dva po dva, preslikavaju sve suprotnosti, a upravo nj oj
se i vraaju, putem naizmeninog irenja i zgunjavanja ko-
ji, kao to je ranije reeno, predstavljaju dve komplemen-
tarne faze svake pojavnosti. Ova druga faza, povratno kre-
tanje ka poetku, pokazuje put koji mudar ovek sledi da
bi ostvario jedinstvo sa Naelom: usredsreivanje njego-
ve prirode i prikupljanje svih njegovih moi, u tekstu
koji smo malopre naveli, veoma jasno na to ukazuju; a jed-
nostavnost, o kojo; je ve bilo rei, odgovara jedinstvu li-
enom dimenzija primordijalne take. ovek koji je sa-
svim prostoduan pokorava svojom prostodunou sva
bia tako da mu se nita ne suprotstavlja u est oblasti
prostora, nita prema njemu nije neprijateljsko, a vatra i
voda ga ne mogu povrediti
110
.1 doista, on se dri sredi-
ta, iz kojeg zraenjem nastaje est smerova i kojem se oni
povratnim kretanjem vraaju, da bi se dva po dva poniti-
li, tako da u toj jednoj taki u potpunosti iezava njihova
Irostruka suprotstavljenost, a nita to iz nje proishodi ili
u njoj nalazi mesto ne moe da dosegne bie koje poiva
u nepromenljivom jedinstvu. Budui da se ovo bie niemu
ne suprotstavlja, nita ne bi moglo ni njemu da se suprot-
stavi, jer je suprotstavljanje nuno reciproan odnos koji
/ahteva prisustvo dva pojma, i koji je, prema tome, nespo-
jiv sa prvotnim jedinstvom; a neprijateljstvo, koje je samo
produetak ili spoljanja manifestacija suprotstavljanja, ne
moe da postoji prema biu koje je izvan i s one strane sva-
kc suprotnosti. Vatra i voda, koje su olienje suprotnosti
u prirodnom svetu, ne mogu da mu nakode jer, pravo
govorei, one za njega vie ne postoje kao protivnosti, bu-
09
Ibid., gl. XXII
""/. //. ) ! . II
44/
457
dui da su se, uravnoteujui i ponitavajui jedna drugu
sjedinjenjem svojih prividno suprotstavljenih, ali stvarno
komplementarnih svojstava
111
, povratile u nediferencira-
nost primordijalnog etra.
Za onoga ko se dri sredita, sve je objedinjeno, jer on
sve sagledava kroz jedinstvo Naela; sva posebna (ili, ako
hoemo,partikularistika) i analitika gledita koja se za-
snivaju samo na sporednim distinkcijama, i iz kojih prois-
hode sve nepodudarnosti individualnih stavova, za njega
su iezla, apsorbovana u potpunoj sintezi transcendent-
ne spoznaje, koja odgovara jednoj i nepromenljivoj istini.
Njegovo stajalite je taka sa koje su, ovo ili ono, da ili ne,
jo uvek neraspoznatljivi. Ta taka je stoer pravila; to je
nepomino sredite jedne krunice po ijem rubu kolaju
sve prolaznosti, distinkcije i individualnosti; odakle se vi-
di jedino beskraj, koji nije ni ovo ni ono, ni da ni ne. Sa-
gledati sve u primordijalnom, jo nediferenciranom jedin-
stvu, ili sa takve razdaljine sa koje se sve utapa u jedno, eto
u emu se sastoji pravo razumevanje
112
. Stoer pravila
je ono to skoro sve tradicije nazivaju Polom
113
, odno-
sno, kao to smo ve objasnili, flksnom takom oko koje
se vre svi obrtaji sveta, u skladu sa pravilom ili zakonom
koji upravlja svakom pojavnou, a koji je sam tek nepo-
sredno zraenje iz sredita, odnosno, izraz Nebeske Volje
u kosmikom poretku
114
.
11
Vatra i voda, koje vie ne sagledavamo sa stanovita suprotnosti, ve
komplementarnosti, jedan su od naina iskazivanja dvaju nacla, aktiv-
nog i pasivnog, na nivou telesne ili ulne pojavnosti; razmatranja vezana
za ovakvo gledite naroito su razvijena u hermetizmu.
112
ZhuangZi, gl. II.
* Ovu simboliku smo posebno obradili u Le Roi du Monde. U daleko-
istonoj tradLciji se za Veliko Jedinstvo (Daiyi) smatra da poiva na zve-
zdi Severnjai, koja se zove Tianj'i, to doslovno znai stvorena od ne-
ba.
Ispravnost (De), ije ime priziva sliku prave linije, a jo posebnije,
linije koja ini Osovinu Sveta, prema uenju Lao Cea, jeste ono to bi
moglo da se nazove odredenjem Puta (Dao) u odnosu na neko bie
ili odredeno stanje postojanja: to je pravac koji bi ovo bie imalo da sle-
di kako bi njegovo postojanje bilo u skladu sa Putem ili, drugim rei-
ma, usaglaeno sa Naelom (pravac je ovde shvaen u uzlaznom smeru,
dok se istim pravcem, ali u silaznom smeru, ispoljava Aktivnost Neba).
Ovo bi moglo da se uporedi sa napomenom koju smo dali na drugom
mestu (Le Roi du Monde, gl. VIII) povodom orij entacij e pri obredima, o
cmu i' kas ni j c b i t i j o rcri.
W II. Rat i mir
Ono to je reeno o miru koji poiva u sredinjoj ta-
ki, navodi nas, ma koliko to liilo na digresiju, da progo-
vorimo poneto i o jednoj drugoj simbolici, simbolici ra-
ta, na koju smo drugde ve nainili neke aluzije
115
. Ova
simbolika naroito je prlsutna u Bhagavad-Giti'. radnju ove
knjige ini prikaz bitke, dat na jedan veoma uopten na-
in, u obliku koji je prilagoen prirodi i funkciji Kshatriya,
kojima je posebno i namenjena
116
. Bojno polje (kshetra)
je oblast delovanja, unutar koje pojedinac razvija svoje mo-
gunosti, a koja je u geometrijskoj simbolici predstavljena
horizontalnom ravni; ovde se radi o Ijudskom stanju, ali,
ista slika bi mogla da se primeni i na ma koje drugo pojav-
110 stanje koje je na slian nain podreeno, ako ne delo-
vanju u uem smislu rei, onda barem promeni i mnotve-
nosti. Ovu koncepciju ne nalazimo samo u hinduistikoj,
ve i u islamskoj doktrini, jer upravo takvo je stvarno zna-
enje svetog rata (Jihad); drutvena i spoljanja prime-
na ovog pojma je od drugostepenog znaaja, to se dobro
vidi po tome da on odreuje samo mali sveti rat (al-jihad
al-asgaf), dok je veliki sveti rat (al-jihad'al-akbaf) isklju-
ivo unutranje i duhovne prirode
117
.
Moglo bi se rei da se sutinsko opravdanje rata, ma u
kom vidu i opsegu ga posmatrali, sastoji u okonanju ne-
reda i uspostavljanju reda; to je, drugim reitna, objedinja-
vanje mnogostrukosti, sredstvima koja pripadaju svetu sa-
me te mnogostrukosti; tek po tom osnovu, i samo po tom
osnovu, rat bi mogao da se smatra legitimnim. S druge stra-
ne, nered je, u izvesnom smislu, svojstven svakoj pojavno-
' Le Roi du Monde, gl. X; Autorite spirituelle etpouvoir temporel, gl.
III i VIII.
Krina i Arduna, koji oliavaju sopstvo i ja, ilt linost i indi-
vidualnost, neuslovljenu Attnu ijivatmu, voze se na istim bornim koli-
ma, koja su vozilo bia posmatranog u njegovom pojavnom stanju; pa,
dok se Arduna bori, Krina upravlja kolima ne borei se, odnosno ne
uzimajui sam uea u akciji. Neki dnagi simboli sa istini znaenjem mo-
gu se nai u vie tekstova Upaniada: dve ptice koje obitavaju na istom
drvetu (Mundaka Upanishad, 3. Mundaka, 1. Khanda, shruti 1; Shwetas-
Invatara Upanishad, 4. Adhyaya, shruti 6), kao i dvojica to su uli u pe-
i'inu (Katha Upanishad, 1. Adhyaya, 3- Valll, shruti 1); peina ovde ni-
jc nita drugo do upljina srca, koja upravo predstavlja mesto sjedinjenja
individualnog sa Univerzalnim, ili ja sa sopstvom (videti L'Homme
cl son devenirselon Je Vedanta, gl. III). Al-Hallaj govori u istom smislu:
Mi smo dva duha spojena u istom Lelu (nahnu ruhanihalalna hadana).
Ovo sc zasniva na l ' rorokovoj i / j ; i vi (h.iditu) koju jc dao po povratku
s.i j cdi ui g ralnoKpohodil V r . n i l i MI I H M- i / i ni i l on svci Dg r al a u vr l i k i svc-
n i . n > i (i.i/.in.i niin .il iili.iil .il .i.\fi.n il.i . I //I /I . /. //. ikh.n).
467
sti gledanoj po sebi, jer je pojavnost liena svog naela, da-
kle, posmatrana kao neobjedinjena mnotvenost, samo
beskrajan niz naruavanja ravnotee. Rat, vien na nain
koji smo upravo izloili, a ne sveden na iskljuivo Ijudsko
znaenje, predstavlja, dakle, kosmiki proces reintegraci-
je pojavnosti u prvotno jedinstvo; i upravo zato se, gleda-
no sa strane same pojavnosti, ova reintegracija prikazuje
kao unitenje, to se jasno vidi po odreenim aspektima
simbolike SJu'veu hinduistikoj doktrini.
Kada se kae kako i sam rat takoe predstavlja nered,
to je u izvesnom smislu tano, a i neizbeno je da takavbu-
de, samim tim to se odigrava u svetu pojavnosti i mnotve-
nosti; ali, to je nered koji ima za cilj da izravna jedan drugi
nered, a prema uenju dalekoistone tradicije na koje smo
prethodno ukazali, upravo zbir svih nereda, ili svih nerav-
notea, daje potpuni red. Red se, prema tome, javlja tek
poto se izdignemo iznad mnotvenosti, i poto prestane-
mo da svaku stvar posmatramo izdvojeno i razgovetno,
kako bismo sve stvari sagledali u jedinstvu. Takvo gledite
bi odgovaralo stvarnosti, poto mnotvenost, liena jedin-
stvenog naela, postoji tek prividno; ali, taj privid, zajed-
no sa neredom koji mu je svojstven, postojae za svako bi-
e sve dok ne bude uspelo da, na sasvim stvaran nain (a
ne tek u vidu puke teorijske zamisli), doe do spoznaje o
jedinstvenosti postojanja (wahdatal-wuju) u svim ob-
licima i na svim stupnjevima univerzalne pojavnosti.
Prema onome to smo upravo rekli, sam cilj rata jeste
uspostavljanje mlra, jer mir, ak i u svom svakidanjem zna-
enju, nije u sutini nita drugo do red, ravnotea ili harmo-
nija, pri emu ova tri, skoro istoznana pojma, ukazuju, sa
donekle razliitih aspekata, na odraz jedinstva u samoj
mnotvenosti, kada se ova jednom svede na svoje naelo.
I zaista, mnotvenost tada ne biva stvarno ponitena, ve
transformisana; a kada se sve stvari privedu jedinstvu,
onda se i to jedinstvo javlja u svim stvarima koje, daleko
od toga da su prestale da postoje, time, naprotiv, zadobija-
ju pravu punou stvarnosti. Na taj nain se dva komplemen-
tarna gledita jedinstva u mnotvu i mnotva u jedinstvu
(al-wahdat fial-kusrat wa al-kusrat Sal-wahdat) neraskidivo
objedinjuju u sredinjoj taki itave pojavnosti, koja je bo-
ansko mesto ili boansko stanite (al-maqam al-ilahi),
o kojem je ranije bilo govora. Za onoga ko je dospeo do
ove take, kao to smo ve rekli, nema vie suprotnosti, pa
samim tim ni nereda. To je upravo mesto reda, ravnotec,
harmonije ili mira, dok je izvan tog mesta, i za onoga ko
mu samo tei, a da jo ni j c stigao do njega, stanjc rala ona-
477
kvo kakvim smo ga opisali, poto suprotnosti, na kojima
nered poiva, jo nisu definitivno prevaziene.
ak i u svom spoljanjem i drutvenom znaenju, legi-
timan rat, usmeren protiv onih koji naruavaju red, a u cilju
da se oni tom redu privedu, sutastveno predstavlja vrenje
pravde, to e rei da, sve u svemu, ima jednu uravno
teujuu ulogu
118
, ma kakvima se inili sekundarni i pro-
lazni spoljanji uslovi; u svakom sluaju, radi se tek o ma-
lom svetom ratu, koji je samo metafora onog drugog ve-
likog svetog rata. Na ovom mestu bi moglo da se primeni
ono to smo u vie navrata, kao i na samom poetku ove
studije, rekli o simbolikoj vrednosti istorijskih injenica,
koje mogu da se posmatraju kao da, na sebi svojstven na-
in, odraavaju realitete jednog superiornog poretka.
Veliki sveti rat je borba oveka protiv neprijatelja koje
nosi u samom sebi, odnosno, protiv svih elemenata koji
su, u njemu, suprotstavljeni redu i jedinstvu. Ne radi se, na-
ravno, o tome da bi trebalo unititi ove elemente koji, kao
i sve to postoji, takoe imaju razlog postojanja i svoje mesto
unutar celine; pre bi se radilo, kao to smo ve napomenu-
li, o njihovom transformisanju putem privoenja jedinstvu,
njihovom resorbovanju unutar njega, da tako kaemo. Co-
vek bi, pre svega i neprestano, trebalo da tei ostvarenju
jedinstva u samom sebi, u svemu onome to ga sainjava,
i u odnosu na sve modalitete svoje Ijudske pojavnosti: jedin-
stvu misli, jedinstvu delanja, i takoe, onome to je moda
najtee, jedinstvu misli i delanja. Vano je, uostalom, da na-
pomenemo, kako je u pogledu svega to se delanja tie, naj-
vanija namera (w'yya), jer jedino ona u potpunosti zavisi
od samog oveka, budui da na nju ne utiu niti je menjaju
spoljanji uslovi, to je uvek sluaj sa posledicama delanja.
Jedinstvo u nameri i neprestana tenja ka postojanom i ne-
promenljivom sreditu
119
simboliki su predstavljeni obred-
nom orijentacijom (qibla), gde se zemaljska duhovna sre-
clita javljaju kao vidljive slike pravog i jedinog sredita i-
lave pojavnosti, koja se, inae, kao to smo ve objasnili,
neposredno odraava u svim svetovima, u sredinjoj taki
svakoga od njih, kao i u svim biima kod kojih se ta sredinja
I aka figurativno oznaava srcem, zbog njene stvarne po-
dudarnosti sa ulogom koju ovo ima u telesnom organizmu.
Za onoga ko je u celosti uspeo da ostvari jedinstvo u se-
bi, ukinuvi time sve suprotnosti, samim tim je ukinuto i
sianje rata, poto je preostao samo potpuni red, gledano
i ni
Vkk-l i /.( Koi (Itl Mimth;
K
l. VI, sl r.
1
' \ n l i - n o n o . l i i MI I O n.i < l i i i j ' . i n i i n i i M i i i i . i | > < n i i i - 1 1 1 1 1 1 i i pr . i vnj nanuTi
i . - i l i i h m i v n l j i . . < / < / < ! < 1/1; l / i . i / , / . .-.I I I I I V I I I ) .
487 497
sa jednog sveobuhvatnog stanovita koje je s one strane
svih pojedinanih stanovita. Takvom biu, kao to je pret-
hodno reeno, nita vie ne moe da nakodi, jer za njega
vie nema neprijatelja, ni u njemu ni izvan njega; jedinstvo,
ostvareno iznutra, ostvareno je jednovremeno i spolja ili,
radije, vie ne postoji ni ono to bi bilo spolja ni ono to
bi bilo unutra, budui da je i to samo jedna od onih suprot-
nosti koje su za njega sada prevaziene
120
. Konano utvr-
en u sreditu svih stvari, on je sam sebi zakon
121
, po-
to je njegovavolja jedno sa univerzalnom Voljom (Voljom
Neba u dalekoistonoj tradiciji, koja se stvarno manife-
stuje u istoj taki gde takvo bie i obitava); on je postigao
Veliki Mir, koji je u sutini, kao to smo rekli, boansko
prisustvo (as-salna, imanentnost Boanskog u toj taki
koja je Sredite Sveta). Budui da je svojim objedinja-
vanjem izjednaen sa samim prvotnim jedinstvom, on sa-
gledava jedinstvo u svim stvarima i sve stvari u jedinstvu,
kroz potpunu jednovremenost vene sadanjosti.
IX. Sredinje drvo
Jedan drugi aspekt simbolike krsta izjednaava ga sa
onim to su razliite tradicije nazivale Drvetom ivota ili
nekim drugim istoznanim terminom; videli smo na dru-
gom mestu kako je to drvo jedan od brojnih simbola za
Osovinu Sveta
122
. Ovde emo, dakle, u prvom redu raz-
motriti vertikalnu liniju krsta, koja je slika te ose: ona ini
stablo drveta, dokmu horizontalna linija (ili dve horizontal-
ne linije, u sluaju trodimenzionalnog krsta) obrazuje grane.
Ovo drvo se uzdie u sreditu sveta ili, radije, u sreditu
jednog sveta, odnosno, podruja unutar koga se odvija jed-
no stanje postojanja, poput Ijudskog stanja, koje se naje-
e i podrazumeva u datom sluaju. Kada je re o biblijskoj
simbolici, onda je to Drvo ivota, postavljeno u sredini
120
Takav je, prema hinduistikoj tradiciji, pogled treeg ivinog oka, ko-
je simbolizuje oseaj venosti, a ije stvarno posedovanje se sutinski
podrazumeva pri ostvarenju primordijalnog stanja (videti L 'Homme et
son devenir se/on le Vedanta, gl. XX, 3. izd., i Le Roi du Monde, gl. V i
VII).
121
Ovaj izraz je preuzet iz islamskog ezoterizma; u istom smislu, hindu-
istika doktrina govori o biu koje je dospelo u to stanje kao swechchha.ch3rl,
odnosno povinujui se sopstvenoj volji.
122
Le Roi du Monde, gl. II, str. 20; o Drvetu Sveta i njegovim razlii-
tim formama videti takode L 'Homme et son devenir sclon lc Vdnta, gl.
VIII. U islamskom c/otcrizmu postoj i jedan spis Muhy i ddTna I bn Ar a b i j a
pod na/i vi > m Drvo .Svctn (Sh.ii.ir.il ;il-k;i\vn).
zemaljskog Raja, koji upravo predstavlja sredite naeg
sveta, kao to smo ve objasnili drugom prilikom
123
. Prem-
da nemamo nameru da se na ovora mestu uputamo u i-
tavu problematiku vezanu za simbolizam drveta, a koja bi
zahtevala jednu posebnu studiju, ipak nam se ini da ovom
prilikom ne bi bilo suvino da razjasnimo neka pitanja.
U zemaljskom Raju nije postojalo samo Drvo ivota;
postojalo je jo jedno, koje je odigralo ne manje znaajnu,
pa ak i uveniju ulogu: to je Drvo Poznanja dobra i zla
124
.
Veze koje postoje izmeu ova dva drveta su veoma tajan-
stvene: neposredno poto je naznaeno da se Drvo ivota
nalazi u sredini vrta, biblijski tekst pominje Drvo Poziranja
dobra i zla
125
; malo kasnije, reeno je da se ono takoe
nalazi u sredini vrta
126
; i konano je Adam, poto je po-
jeo plod sa Drveta Poznanja, trebalo samo da isprui
ruku kako bi dohvatio i plod sa Drveta ivota
127
. U dru-
gom od ova tri navoda, Boija zabrana se ak iskljuivo od-
nosi na drvo koje je u sredini vrta, i za koje nije dato ni-
jedno drugo odreenje; ali, pozivajui se na navod u kojem
j e ta zabrana ve bila izreena
128
, postaje jasno da se u ovom
sluaju radi o Drvetu Poznanja dobra i zla. Veza uspo-
stavljena blizinom ova dva drveta, bez sumnje je razlog nji-
hove tesne povezanosti u simbolici, u toj meri da izvesno
alegorijsko drvee poseduje obeleja koja istovremeno
upuuju na oba drveta; ali, preostaje jo da se objasni u e-
mu se taveza stvarno sastoji.
Priroda Drveta Poznanja dobra i zla mogla bi se, kao
to mu i samo ime kazuje, opisati dvojstvom, jer se u nje-
govom odreenju susreemo sa dva pojma koji nisu ak
ni komplementarni, ve zaista suprotstavljeni, i za koje se
ukratko moe rei da im itav smisao poiva na toj suprot-
slavljenosti, jer, kada se ova jednom prevazie, vie ne bi
inoglo da se govori ni o dobru ni o zlu. Isto, pak, ne bi mo-
glo da se primeni i na Drvo ivota, ija uloga Osovine
Sveta, naprotiv, sutastveno upuuje na jedinstvo. Preraa
lome, kada na nekom alegorijskom drvetu otkrijemo sliku
dvojstva, ini se da bi u njoj trebalo videti aluziju na Dr-
' ^ Le Roi du Monde, gl. V i DC; Autorite spirituelle etpouvoir temporel,
gl.vivm.
2/i
O simbolici biljaka, vezano za zemaljski Raj, videti L 'esoterisme de
l>;mte, gl. VIII, str. 66-69.
125
Postanje, II, 9.
12(1
Ihid., III, 3.
127
//?/</., III, 22.
'~
H
//> /< /, I I , 17.
507
vo Poznanja, iako bi, s obzirom na sve ostalo, dati simbol
neosporno prikazivao Drvo ivota. Takav sluaj imamo,
na primer, kod sefirotskog Drveta u hebrejskoj Kabali,
koje je izriito oznaeno kao Drvo ivota, a na kome,
ipak, desni stub i levi stub daju sliku dvojstva. Meu-
tim, izmeu njih se nalazi srednji stub, gde se uravnote-
uju dve suprotstavljene tendencije, i u kome se na taj na-
in prepoznaje istinsko jedinstvo Drveta ivota
129
.
Uostalom, dvojna priroda Drveta Poznanja ukazuje se
Adamu tek u samom asu pada, poto on tek tada spoznaje
to je dobro, to li zlo
130
. On, takoe, tek tada biva udaljen
od sredita koje je mesto prvobitnog jedinstva i kome odgo-
vara Drvo ivota; a upravo da bi uvali put ka Drvetu i-
vota, postavljeni su /2erz/w/n/(tetramorfl koji u sebi ob-
jedinjuju etvorstvo prirodnih sila), naoruani plamenim
maevima, naulasku u JEden
lil
. Ovo sredite je postalo nedo-
stupno za palog oveka, poto je izgubio oseaj venosti,
koji je istovremeno i oseaj jedinstva
132
. Vratiti se sredi-
tu, us^ostavljanjem primordijalnog stanja, i dosegnuti
Drvo ivota, znailo bi povratiti taj oseaj venosti.
S druge strane, poznato je da se i sam Hristov krst sim-
boliki izjednaava sa Drvetom ivota (lignum vitae), to
je, inae, potpuno shvatljivo; meutim, premajednoj le-
gendi o Krstu koja je bila rasprostranjena tokom srednjeg
veka, on je bio napravljen od Drveta Poznanja, tako da
je ovo, poto je prethodno posluilo kao orue pada,
postalo time i orue iskupljenja. Vidimo kako se ovim
iskazuje povezanost pojmova pada i iskupljenja, koji
su u neku ruku meusobno inverzni, i u tome kao da uo-
avamo izvesnu aluziju na uspostavljanje primordijalnog
poretka
133
. U ovoj novoj ulozi, Drvo Poznanja se na ne-
12
^O sefirotskom drvetu, videti LeRoiduMonde, gl. III. Na isti nain,
u srednjovekovnoj simbolici drvo tvih i mrtvih, svojim dvema strana-
ma iji plodovi respektivno predstavljaju dobra i loa dela, jasno upuu-
je na Drvo Poznanja dobra i zla; dok ga njepovo stablo, koje je sam Hri-
stos, istovremeno izjednaava sa Drvetom Zivota.
Postanje, III, 22, Kada im se otvorie oi, Adam i Eva se pokrie li-
em od smokve (ibid., III, 7); ovo bi trebalo uporediti sa injenicom da
je, u hinduistikoj tradiciji, Drvo Sveta predstavljeno smokvom, kao i
sa ulogom koju ovo isto drro ima u Jevanelju.
131
Jbid., III, 24.
132
Upor. Le Roi du Monde, gl. X str. 41-42.
Ovu simboliku bi trebalo uporediti sa onini to sveti Pavle kae za dva
Adama (Korinanimaposlanica prva,XV), i na ta smo ranije ve skrenu-
li panju. Prikazivanje Adamove lobanje u podnoju krsta, vezano za le-
gendu prema kojoj je on navodno sahranjen na samoj Golgoti (ije ime
znai lobanja), samo je jo jedan slmboliki i/raz istog odnosa.
517
ki nain Izjednaava sa Drvetom ivota, budui da je dvoj-
stvo stvarno reintegrisano u jedinstvu
134
.
Ovo bi jo moglo da nas podseti i na zmiju od mjedi
koju je Mojsije podigao u pustinji
135
, i za koju se zna da je
takoe bila simbol iskupljenja, tako da je motka na kojoj
je bila postavljena, u tom pogledu izjednaena sa krstom,
pa time podsea na isto Drvo ivota
136
. Ipak, zmija se
daleko ee vezuje za Drvo Poznanja; ali, ona se tada
sagledava u svom zlokobnom vidu, a na drugom mestu
smo ve napomenuli kako ona, kao i veina drugih simbo-
la, ima dva suprotstavljena znaenja
137
. Ne bi trebalo izjed-
naavati zmiju koja predstavlja ivot i onu koja predstavlja
smrt, zmiju koja je simbol Hrista i onu koja je simbol Sata-
ne (ak i kada su tako tesno povezane kao u udnovatoj
slici amfisbene ili dvoglave zmije); moglo bi se rei da
odnos izmeu ova dva protivna aspekta nije bez izvesne
slinosti sa ulogama koje respektivno preuzimaju Drvo
ivota i Drvo Poznanja
138
.
Videli smo malopre kako drvo koje preuzima trojnu
formu, poput seflrotskog drveta, moe da, na izvestan
nain, objedini u sebi svojstva Drveta ivota i Drveta
Poznanja kao da su ova spojena u jedno, budui da se troj-
stvo ovde moe ralaniti na jedinstvo i dvojstvo iji zbir
inae predstavlja
139
. Umesto jednog drveta, u istom zna-
enju moe da se pojavi i skup od tri drveta spojena svo-
jim korenjem, pri emu je ono u sredini Drvo ivota,
dok preostala dva odgovaraju dvojstvu Drveta Poznanja.
Neto slino moe da se otkrije u konflguraciji Hristovog
krsta koji se nalazi izmeu druga dva krsta, krsta dobrog i
Trebalo bt napomenuti da se krst, u svom svakidanjem obliku, jav-
I j a medu egipatskim hijerogliflma u znaenju spasa (na primer, u ime-
nu Ptolomej Sotef). Ovaj znak se jasno razlikuje od krsta sa uicama
(ankti) koji, sa svoje strane, simbolizuje pojam ivota, i koji su, uosta-
lom, u prvim vekovima, i sami hriani esto koristili kao simbol. Mogli
bismo da se zapitamo nije 11 prvi od ova dva hijeroglifa bio u nekoj vezi
sa slikom Drveta ivota, ime bi se ova dva razliita obltka krsta meu-
sobno povezala, jer bi im znaenje time postalo delom istovetno; ali, u
svakom sluaju, povezanost pojmova ivota i spasa je oigledna.
Asklepijev tap ima slino znaenje; na Hermesovom tapu nalaze se
dve naspramne zmije, koje se uklapaju u dvostruko znaenje simbola.
137
LeRoiduMonde,^. III, str. 29-30.
138
Zmija obmotana oko drveta (ili oko tapa koji je njegov ekvivalent)
.siinbol j e koji se susree u veini tradicija; videemo kasnije kakvo mu je
v.nacnjc u geomclrijskom modclu i njegovim stanjima.
' ''' 1 1 j r dnom odl oi nku /l.v/iv/'c< ) n ci r r a i l ' l r f r a gi i vor i so o dr vr l u sa Iri
i / d . i n k a , | )i vi n.i j i M l n i i j u. i d i c i | i /.i l i i | i i sc r i n i d.i j r dmi ds l i i i ); pnr ckl a
52/
loeg razbojnika: ovi su respektivno postavljeni desno i
levo od raspetog Hrista, kao to e izabrani i prokleti biti
sa desne i leve strane pobedonosnog Hrista na dan Stra-
nog suda; pa, dok s jedne strane oigledno predstavlja-
ju dobro i zlo, oni takoe, svojim odnosom prema Hristu,
odgovaraju Milosru i Neumoljivosti, osobenim svoj-
stvima dvaju pobonih stubova sefirotskog drveta. Hri-
stov krst uvek zauzima sredinje mesto koje upravo i pri-
pada Drvetu ivota; a kada je postavljen izmeu sunca
i meseca kao to se moe videti na veini starih slika, opet
se radi o istom: on je tada zaista Osovina Sveta
140
.
U kineskoj simbolici, postoji jedno drvo ije su grane
tako prirasle da im se krajevi spajaju u parovima kako bi
doarali jedinstvo suprotnosti ili razreenje dvojstva unu-
tar jedinstva; tako mogu da se nau bilo jedno drvo ije se
grane ravaju i iznova spajaju, bilo dva drveta koja dele isti
koren i spajaju se granama na istovetan nain
141
. To je pri-
kaz procesa univerzalne pojavnosti: sve polazi od jedinstva
i vraa se jedinstvu; u meuvremenu nastaje dvojnost, po-
dela ili diferencijacija iz koje proishodi faza pojavnog po-
stojanja: pojmovi jedinstva i dvojstva su, dakle, ovde obje-
dinjeni kao i u drugim figuracijama o kojima smo do sada
govorili
142
. Postoje isto tako slike dva razdvojena drveta
koja su spojena jednom jedinom granom (to se onda nazi-
va vezano drvo); u ovom sluaju, jedna granica se odva-
ja od zajednike grane, to jasno pokazuje da se radi o dva
komplementarna naela i proizvodu njihovog sjedinjenja;
a taj proizvod moe da bude i univerzalna pojavnost, pro-
izala iz sjedinjenja Neba i Zemlje, koji su ekvivalenti
PurusheiPrakritiVi dalekoistonoj tradiciji ili, pak, akcije
140 Q
VO
poistoveenje krsta sa Osovinom Sveta izriito je naglaeno u
kartuzijanskomgeslu: StatCruxdum vo/viturorbis. Upor. simbol Zem-
Ijine kugle, gde krst, postavljen iznad pola, takoe zauzima mesto ose
(videti L'esoterisme deDante, gl. VIII, str. 64-65).
Ove dve strukture su naroito zastupljene na bareljefima iz perioda Han.
14
^Drvo o kojem je re ima trodelne listove koji su istovremeno privr-
eni za dve grane, a obrubljeno Je cvetovima u obliku sasuda; ptice lete
unaokolo ili su na drvetu. O odnosu izmeu simbolike ptica i simbolike
drvea u razliitim tradicijama videti L 'Homme et son devenir selon Je
Vedanta, gl. III, gde smo povodom toga naveli razne tekstove iz Upania-
da 1 jevaneljsku parabolu o goruiinom zrnu; tome bismo jo mogli da
dodamo, kod skandinavskih naroda, dva Odinova gavrana-glasnika j t uj i
se odmaraju na jasenu Ygdrasilu, a koji je jedan od vidova Drvela Sve-
ta. U srednjovekovnoj simbolici ptice se takoe mogu zatei na drvetu
Peridezionu, u ijem podnoju se nalazi zmaj; ime ovog drvcta jc i skva-
ren oblik rei Paradision, pa se moe uiniti dosta ncobinim to jc bi l a
izoblienau toj meri kaoda j eu odrcdenom trcnul ku bil o /a bnr a vl j ci m
njeno pravo znaenje.
537
i reakcije, reciprone yangu i yinu, mukim i enskim ele-
mentima iz kojih proishode i u kojima imaju uea sva bi-
a, i ijim potpuno skladnim sjedinjenjem se konstituie
(ili rekonstituie) primordijalan Androgin, o kome je
prethodno bilo rei
143
.
Vratimo se sada prikazu zemaljskog Raja: iz njegovog
sredita, to e rei iz samog podnoja Drveta ivota, iz-
viru etiri reke koje teku na etiri strane sveta, upisujui
tako horizontalni krst na samoj povrini zemaljskog sveta,
odnosno u ravni koja odgovara podruju Ijudskog stanja.
Ove etiri reke, koje se mogu dovesti u vezu sa etvorstvom
clemenata
144
, i koje izviru iz jednog izvora koji odgovara
primordijalnom etru
145
, dele na etiri dela, koji se mogu
dovesti u vezu sa etiri faze ciklinog razvoja
146
, kruan
"Na mestu vezanog drveta ponekad susreemo i dve stene spojene
na isti nain; postoji, uostalom, bliska veza izmeu drveta i stene, koja je
ekvivalent planine, kao simbola Osovine Sveta; na jedan jo uopteni-
ji nain u veint tradicija uoljiva je bliskost kamena i drveta.
1
' Kabala ove etiri reke dovodi u vezu sa etiri slova koja obnizuju re
PaRDeS.
'' Prema tradiciji Ljubavi Vernih, ovaj izvor je vrelo vene mladosti
(lons juventutis) i uvekse prikazuje u podnoju nekog drveta; njegova
voda je, dakle, slina napitku besmrtnosti (amrita, u hinduistikoj tra-
cliciji); veze Drveta ivota sa vedskom Somom i mazdejskom Haomom
su, inae, oigledne (upor. LeRoi du Monde, gl. IViVI). U vezi saovim,
prisetimo se takoe svetlosne rose koja, po hebrejskoj Kabali, izvire iz
Drveta ivota i kojom bi trebalo da se obavi vaskrsenje mrtvih (videti
ibid., gl. III); rosa ima podjednako vanu ulogu u hermetikoj simbollci.
11 dalekoistonim tradicijama pominje se drvo slatke rose, smeteno
na brdu Kun lun, koji se esto smatra ekvivalentom Merui drugih sve-
l i l i planina (polarne planine, koja je, poputdrveta, simbol Osovine
Svcta, kao to smo ve napomenuli). Prema istoj tradiciji Ljubavi Ver-
ni h (videti I-Uigi Valli, IlLinguaggio segreto diDante e deiFedeli d'Amo-
rtx<), ovaj izvor je i vrelo nauke, tosedovodiuvezusaouvanj empri-
inordijalne Tradicije u duhovnom sreditu sveta; ovde emo, dakle, iz-
incu primordijalnog stanja i primordij;ilne Tradicije otkriti onu vezu
na koju smo ve ukazali na drugom mestu povodom simbolike Svetog
< I rala sagledanog u dvostrukom aspektu pehara i knjige (Ze Roi du Mon-
(/c, gl. V). Prisetimo se jo, iz hrianske simbolike, slike jagnjetanaknji-
/i /apeaenoj sa sedam peata, na planinisa koje se sputaju etiri reke
(vi deti ibid., gl. IX), a kasnije emo razmotriti odnos koji postoji izmeu
siinbola Drveta ivota i onog Knjige ivota. Jo jedan vid simbolike
k i i j i bi mogao da podstakne zaniniljivaporeenjanalazimo kod nekih na-
11 > da Srednje Anierike koji, na taki preseka dvaju upravnih prenika
npi s ani h u krunicu, postavljaju sveti kaktus, peyotli\i hikuri, koji sim-
I M i l i zuj e 'pehar besmrtnosti', izakoj i misle da se nalazi u sreditu uplje
l opi c' i u sreditu sveta (A. Rouhier, La Plante qui fait les yeux emerve-
illrs. l.c Peyotl, Pariz, 1927, str. 154). Upor. takode, u vezi sa etiri reke,
i ( l i r i /nvcna pchara Rihhuau Vedama.
1
"' V i dc-l i /. 'rstitrritimf tlc D.nili-, gl. V l l l , );<lc SIIHI, xi vczi sa si i nbol oi n
".^l .ui ' .i .s.i K r i l a , Un j i ol i r . i v. t i cl i r i i l n l > . i mvr t .ms l va, uk a /a l i n;i poslo-
> i i | l l l l . l l l l j ' i j l - I / I I H l l l l 1. hl l M l, r I I l ' . l Kl n I i i l l i h I I / r m. l l p. Ki , rn K. l j u
547
prostor zemaljskog Raja, koji nije nita drugo do horizon-
talni presek univerzalnog sfernog oblika o kome je ranije
bilo rei
147
.
Drvo ivota se nalazi u sreditu nebeskog Jerusali-
ma, to je lako shvatljivo kada se zna za odnos izmeu
ovog potonjeg i zemaljskog Raja
148
. Radi se o reintegri-
sanju svih stvari u primordijalno stanje, na osnovu po-
dudaranja kraja ciklusa sa njegovim poetkom, i na nain
koji emo jo objasniti u onome to sledi. Znaajno je da
e ovo drvo, prema apokaliptikoj simbolici, tada doneti
dvanaest plodova
149
, koji mogu da se uporede, kao to smo
rekli na drugom mestu
150
, sa dvanaest^kforaiz hinduisti-
ke tradicije, budui da ovi predstavljaju dvanaest sunevih
fonni koje bi trebalo da se istovremeno pojave pri zavret-
ku ciklusa, vraajui se sutinskom jedinstvu svoje zajed-
nike prirode, poto simbolizuju tek razliite pojavne vi-
dove jedinstvene i nedeljive sutine, Aditi, koja odgovara
onoj jednoj sutini samog Drveta ivota, za razliku od
Diti, koja odgovara dvojnoj sutini Drveta Poznanja do-
bra i zla
151
. U razliitim tradicijama, uostalom, slika sun-
ca esto je vezana za sliku drveta, kao da je sunce plod Dr-
veta Sveta. Ono naputa svoje drvo na poetku ciklusa i
vraa mu se da otpoine pri njegovom zavretku
152
. U ki-
neskim ideogramima, simbol koji oznaava zalazak sunca
prikazuje ovo kako poiva na svom drvem pri smiraju da-
na (to je analogija sa zavretkom ciklusa); mrak je pred-
stavljen simbolom koji prikazuje sunce koje je palo u pod-
noje drveta. U Indiji nalazimo trostruko drvo kako nosi
tri sunca, to je slika Trimurti, kao i drvo to za plodove
147
Videti LeRoiduMonde, gl. XI, str. 92-93.
148
Videti jo ibid., gl. XI. Slika nebeskog Jerusalima nije vie krunog,
ve kvadratnog oblika, budui da je tada ostvarena konana ravnotea za
dati ciklus.
14
^Plodovi Drveta ivota su zlatne jabuke iz vrta Hesperida; zlat-
no runo Argonauta, koje se takoe nalazi na drvetu to ga uvaju zmija
ilizmaj, jo j e jedan simbol one besmrtnosti koju bl ovek trebalo da po-
stigne.
150
Videti Le Roi du Monde, gl. IX str. 38, iXI, str. 93.
151
Za Deve, koji se porede sa Adityama, kae se da potiu od Aditi (ne-
deljivosti); od Diti (podvojenosti) su proistekle Daitye\\i Asure. Adili
je takoe, u izvesnom smislu, primordijalna Priroda, koja se na arap-
skom naziva al-fitra.
^
2
U tome se moe otkriti neka veza sa onim to smo na drugom nu-slu
rekli povodom prenoenja naziva pojedinih polarnih sazveda na 7ocl i -
jakalna sazvea, i obratno (LeRoi du Monde, gl. X). Sunce bi, u i /vc-
snom smislu, moglo da se nazove sinom Pola; otuda i vrcim-n.sko pr-
venstvo polarnc simbolikc u odnosu na sdl arnu.
557
ima dvanaest sunaca, koja predstavljaju, kao to smo ve
rekli, dvanaest Aditya\ u Kini se isto tako moe nai drvo
sa dvanaest sunaca, koja su u vezi sa dvanaest znakova Zo-
dijaka ili sa dvanaest meseci u godini kao Aditye, a pone-
kad i sa deset, brojem ciklikog savrenstva kao u pitago-
rejskom uenju
153
. Na jedan uopten nain, razliita sun-
ca odgovaraju razliitim fazama jednog ciklusa
154
; ona
naputaju jedinstvo na njegovom poetku i vraaju mu se
na kraju, koji koincidira sa poetkom drugog ciklusa, usled
kontinuiteta svih oblika univerzalnog Postojanja.
X.Svastika
Jedna od najosobenijih formi onoga to smo nazvali ho-
rizontalnim krstom, odnosno krstom upisanim u ravan ko-
ja predstavlja odreeno stanje postojanja, jeste simbol swa-
stike, koji kao da se neposredno vezuje za primordijalnu
Tradiciju, jer ga susreemo u najrazliitijim i najudaljeni-
jim zemljama, i to od najdavnijih vremena. Daleko od to-
ga da bude iskljuivo istonjaki simbol, kao to se pone-
kad misli, on je jedan od najrasprostranjenijih simbola, od
Dalekog istoka, pa sve do Dalekog zapada, jer se javlja ak
i kod nekih starosedelaca Amerike
155
. Tano je da se, u sa-
vremeno doba, prevashodno zadrao u Indiji i Srednjoj i
Istonoj Aziji, kao i da se, moda, jedino u tim oblastima
jo uvek zna za njegovo znaenje; pa ipak, on nije u pot-
punosti iezao ni u samoj Evropi
156
. U dalekoj prolosti,
'^Upor., prema hinduistikoj doktrini, deset Avatara se manifestuje to-
kom trajanja jedne Manvantare.
^' Narodi Srednje Amerike smatraju da svakim od etiri doba na koje je
|)odeljen veliki ciklini period, vlada jedno od etiri razUita sunca, lji
nazivi su odreeni na osnovu njihove podudarnosti sa etiri elementa.
"Nedavno smo ak doli do podatka koji kao da ukazuje da tradicije
ilrevne Amerike nisu bile izolovane u meri u kojoj se obino smatra; ini
sc, uostalom, da autor lanka u kome smo podatak otkrili, verovatno ni-
|r bio svestan njegovog znaaja; ovde ga navodimo od rei do rei: "1925.g.,
VI T I deo Kuna Indijanaca su se pobunili, poubijali andarme iz Paname
k c i j i su iveli na njihovoj teritoriji, i osnovali Nezavisnu Republiku Tule,
i '
p
l j a /astava ima swastiku na narandastoj osnovi, oivienoj crvenim.Ova
i r publ i ka, trenutno, jo postoji. (LesIndiensdel'isthmedePaname, G.
< \muUdict: Joumal desDebats, 22. januar 1929). Posebno bitrebalo uo-
1 1 1 i vi ' /i vanj e swastike za ime Tule ili Tula, koje je jedno od najdrevnijih
i / n a k a /.a vrhovno duhovno sredite i koje se naknadno koristilo za po-
| i - i l i n a podredcna sredita (videti Le Koi'du Monde, gl. X, str. 82-84).
1
'"1 1 l . i i v a n i j i i K ur l a n d i j i , M-l j ai i jo. uvi -k i M' r l a va j u l aj znak po kuama;
n i i i i n i i I HV M i i i mj r vi i - nc / n . i j u / n . i i ' r n j f i u nj r i nu vlck' saino /a . l i l ni
l . i l i - . i i i . l i i . l l i l i u i / i l . l |i j < ) s / . l n u u l | i M | i 1< > . ! < i r..i n . i / i v ' . L J i i san.ski i l . s k i l l l i n n
1
567
ovaj znak uglavnom sreemo kod Kelta i u prehelenskoj
Grkoj
157
. A nekada je na Zapadu vaio za jedno od Hristo-
vih obeleja, i kao takav je ostao u upotrebi sve do kraja
srednjeg veka
158
.
Na drugom mestu smo rekli da je swastika po svojoj su-
tini znak Pola
159
; ako je uporedimo sa slikom krsta upi-
sanog u krunicu, lako emo shvatiti da su to, i izvesnom
pogledu, dva istoznana simbola; ali, umesto da rotacija
oko nepokretnog sredita bude predstavljena putanjom
krunice, ona je kod swastike samo naznaena linijama ko-
je su dodate na zavrecima krakova krsta i koje sa ovima
obrazuju prave uglove. Te linije su tangente na krunici,
koje oznaavaju smer kretanja u odgovarajuim takama.
Poto krunica predstavlja pojavni svet, injenica da se ona
ovde, takorei, samo pretpostavlja, veoma jasno pokazuje
da swastika nije slika sveta, ve slika delovanja Naela u od-
nosu na svet.
nom, stvastika. ini se, uostalom, da od svih evropskih jezLka, litvanski
ima ponajvie slinosti sa sanskritom. Podrazumeva se da uopte ne po-
klanjamo panju neprirodnoj, pa ak i antitradicionalnoj upotrebi swa-
stike od strane nemakih rasista koji su, izmiljenim i pomalo konii-
nim nazivom hagenkreuzili kukasti krst, svojevoljno od nje nainili
simbol antisemitizma, pod izgovorom da je taj znakbio obeleje takozva-
ne arijevske rase, dok je on, naprotiv, kao to smo upravo rekli, doista
univerzalan simbol. Pomenimo, u vezi s tim, da je naziv gama krst (cm-
izgammee), koji se svastici esto daje na Zapadu zbog slinosti koju ob-
l i knj eni h krakova iraa sa grkim slovom gama, podjednako pogreSm; u
stvari, znakovi koji su se nekada nazivali gamadia bili su potpuno druga-
iji, iako su ponekad, u prvim vekovima hrianstva, u veoj ili manj oj
meri zaista bili povezivani sa swastikom. Jedan od tih znakova, nazvan jo
i krst Rei, obrazovan je od etiri game iji su uglovi okrenuti ka sredi-
tu; unutranji deo sllke koji ima oblLk krsta, predstavlja Hrista, dok e-
tiri uglaste ^amepredstavljaju etiri Jevaneliste; ova slika sc time izjed-
naava sa dobro poznatim prikazom Hrista okruenog etirma ivotinjama.
Drugaiji raspored sreemo tamo gde je sredinji krst okruen sa etiri
game postavljene u kvadrat (pri emu su uglovi okrenuti napolje ume-
sto unutra); znaenje ove slike je isto kao i kod prethodne. Dodaemo
jo, ne zadravajui se due na tome, kako ovi znakovi simboliku uglo-
mera (koji ima oblik game) dovode u neposrednu vezu sa krstom.
^
7
Postoje razliite varijante swastike, medu kojima jedan oblik ima svi-
nute krakove (tako da podsea na dva ukrtena slova S), a svi oni ukazu-
ju na odnos prema raznim simbolima u ije znaenje ovde ne mocmn
da ulazimo; najvaniji od tih oblika je takozvana kljuonosna swastikt,
nazvana tako zato to joj krakove obrazuju kljuevi (vidcti La Grande Tri-
ade/Velika trijada, gl. W). S druge strane, odreeni oblici koj i su zadr-
aliisto dekorativan karakter, kao onaj koji se naziva grkim, izvorno
su proistekli iz swastike.
158
Videti LeRoiduMonde, gl. II, str. 19-20.
*"Ibid., gl. II. Poto smo tom pri l i kom vc uka/al i na ncka pogir.na l u-
macnja modi-rnih /apadnj aka, nctVmo sc/ na lo ovdc v r a r a i i
577
Ako se svvastika dovede u vezu sa rotacijom jedne sfe-
re, kao to je ona nebeska, oko svoje ose, onda bi je treba-
lo zamisliti upisanu u ekvatorijalnu ravan, a tada e sredi-
nja taka, kao to smo ve objasnili, biti projekcija ose na
tu ravan koja je u odnosu na nju upravna. to se, pak, tie
smera rotacije na koji slika upuuje, on je od drugostepe-
nog znaaja i ne utie na opte znaenje simbola; u stvari,
to to susreemo i jedan i drugi oblik koji upuuju na rota-
ciju s desna nalevo i s leva nadesno
160
, ne znai da bi tu
uvek trebalo i videti nameru da se izmeu njih uvede neki
suprotstavljen odnos. Tano je da je u izvesnim zemljama
i u izvesnim periodima, a u odnosu na pravovernu tradici-
ju, moglo da doe do raskola iji su zagovornici hotimi-
no davali slici smer suprotan uobiajenom za sredinu od
koje su se distancirali, kako bi svoj otpor iskazali na jedan
uoljiv nain, ali to ni u emu ne naruava sutinsko zna-
enje koje u svim sluajevima ostaje neizmenjeno. Uosta-
lom, ponekad oba oblika nalazimo zdruena; tada moe-
mo da ih posmatramo kao da predstavljaju jednu istu ro-
taciju vienu sa jednog i drugog pola; ovo se dovodi u vezu
sa veoma sloenom simbolikom dveju hemisfera, koju ov-
de nismo u mogunosti da detaljnije razmotrimo
1151
.
Na isti nain, ne moemo da se uputamo ni u sva ona
razmatranja kojima bi mogla da nas odvede simbolika swa-
titike, i koja, uostalom, nisu u neposrednoj vezi sa samim
predmetom ove studije; ali, zbog njegovog izuzetnog zna-
aja sa stanovita tradicije, nije nam bilo mogue da u pot-
punosti prenebregnemo ovaj specifian oblik krsta. Sma-
irali smo, dakle, nunim, da u vezi sa njim damo barem sa-
/ete napomene, na koje emo se i ograniiti da bismo izbegli
preduge digresije.
U sanskritu se za sve oblike datog simbola koristi re swastika; termin
Sovastika, koji su neki eleli da primene na jedan od ova dva oblika kako
bi se razlikovao od drugog (koji bi tada bio jedina prava swastika), u stra-
i i j e samo pridev izveden iz swastike, koji oznaava ono to se odnosi na
laj simbol ili na njegova znaenja. to se same rei svastika tie, ona se
i /vndi iz su asti, izraza za blagoslov u doslovnom znaenju te rei, a ko-
1. 1 i i na odgovarajui ekvivalent u hebrejskom ki-tob'n. Postanja. Upogle-
. ln ovog potonjeg, injenica da se on ponavlja pri kraju opisa svakog od
d.ui a stvaranja dosta je znaajna ako se ima na umu prethodno pore-
<l'ii| c: ini se da ona ukazuje na to kako su ovi dani slini istobrojnim
i nl aci j ama swastikeiM, drugim reima, dovrenim obrtajima toka sve-
i . i ", ohrt aj i ma iz kojih proishodi smenjivanje veeri i jutra o kojem se
I K i i n r i i govori (upor. takode La Grande Triade, gl.V).
"' 1 1 K I I I I pdgludu po.sloji vcza i /nu-du simbola xwaslitci dvos i r ukcs pi -
r.i l c, koj i |V l akodi - /n. i r . i i . i n ;i l i o j i j c, s dr uj ' c s l r ai u-, u vt -oni a hl i s k oi n
M i i t l Mvi i s.i dalckoisli n M i i i i ( i i i i .iui:< 'iii 11 < t -i un < r I > i l i icri k. i Mi i j c
587
597
XI. Geometrijski model stupnjeva Postojanja
Do sada smo samo istraivali razliite aspekte simboli-
ke krsta, ukazujui na njihovu vezanost za metafiziko zna-
enje koje smo u prvom redu istakli. Budui da su ova raz-
matranja, koja bi u neku ruku mogla da se smatraju tek
uvodnim, sada dovrena, trebalo bi da se posvetimo izla-
ganju tog metafizikog znaenja, poklanjajui posebnu pa-
nju istraivanju geometrijske simbolike kojom se u isti
mah predstavljaju kako stupnjevi univerzalnog Postojanja,
tako i stanja svakog bia, zavisno od dva stanovita koja
smo nazvali makrokosmiko i mikrokosmiko.
Prisetimo se na poetku kako bi pri sagledavanju bia
u njegovom individualnom Ijudskom stanju posebno treba-
lo obratiti panju na to da je telesna individualnost u stva-
ri samo jedan ui deo, obian modalitet Ijudske individu-
alnosti, kao i da je ova, u svojoj celokupnosti, sposobna za
neogranien razvoj, manifestujui se u oblicima ija je mno-
gostrukost takoe neograniena, ali ija celina ipakini sa-
mo jedno odreeno stanje bia, koje je itavo smeteno na
jednom istom stupnju univerzalnog Postojanja. U sluaju
Ijudskog individualnog stanja, telesni modalitet odgovara
oblasti grube ili ulne pojavnosti, dok ostali modaliteti spa-
daju u oblast prefinjene pojavnosti, kao to smo ve obja-
snili na drugom mestu
162
. Svaki modalitet je odreen sku-
pom uslova koji mu ograniavaju mogunosti i od kojih
svaki, posmatran nezavisno od ostalih, moe da se prosti-
re izvan oblasti tog modaliteta i da se tako zdruuje sa raz-
liitim uslovima kako bi obrazovao oblasti drugih modali-
teta, ostajui pri tom deo iste celovite individualnosti
163
.
Na taj nain, ono to odreuje izvestan modalitet nije tek
neki poseban uslov postojanja, ve pre kombinacija ili skup
razliitlh uslova; da bismo ovo bolje razjasnili, bilo bi po-
trebno da se posluimo primerom poput onog koji nude
uslovi telesnog postojanja, a ije detaljnije izlaganje bi, kao
to smo ve napomenuli, zahtevalo posebnu studiju
164
.
162
L 'Homme et son devenir selon le VedSnta, gl. II, kao i gl. XII i XIII,
3.izd. Trebalo bi takoe napomenuti da smo, kada govorimo o preflnje-
noj pojavnosti, esto primorani da tim pojmom obuhvatimo i ne-ljudska
individualna stanja, pored vantelesnih modaliteta Ijudskog stanja o koji-
ma je ovde re.
"Bilo bi umesno, takoe, a mogli bismo da kaemo barem kada je u
pitanju Ijudsko stanje, da modalitete posmatramo kao neki vid ekstenzi-
ja nastalih ukidanjem jednog ili vie ograniavajuih uslova.
164
O ovim uslovima videti L'Homme etson devenirselon le Vdanta, gl.
XXIX 3. izd.
Svaka od oblasti za koje smo upravo rekli da sadre moda-
litete pojedinanog bia moe, uostalom, ako je posmatramo
uopteno i samo u odnosu na uslove koje podrazumeva,
da sadri i sline modalitete koji pripadaju neogranienom
mnotvu drugih pojedinanih bia, od kojih je svako, sa
svoje strane, pojavno stanje jednog od bia Vaseljene: to su
ona stanja i modaliteti koji su zajedniki svim biima. Skup
oblasti koji sadri sve modalitete jedne iste individualnosti,
oblasti kojih, kako smo rekli, ima neogranieno mnotvo i
od kojih je svaka neograniena i po prostiranju, takav skup,
dakle, ini jedan stupanj univerzalnog Postojanja, koje,
pak, u svojoj celokupnosti sadri neogranieno mnotvo
pojedinanih bia. Podrazumeva se da u ovom sluaju pret-
postavljamo takav stupanj Postojanja koji obuhvata jedno
individualno stanje, ve samim tim to smo za primer uze-
li Ijudsko stanje; ali, sve to se odnosi na mnogostruke mo-
dalitete podjednako vai za ma koje, individualno ili nein-
dividualno stanje, poto individualni uslovi mogu da uve-
du samo restriktivna ogranienja, a da pri tom mogunosti
koje sadre nimalo ne izgube od svoje neogranienosti
165
.
Prema onome to smo do sada rekli, jedan stupanj Po-
stojanja mogli bismo da predstavimo horizontalnom rav-
ni koja se neogranieno prostire u dve dimenzije, a koje
oclgovaraju dvoma neogranienim mnotvima koja bi ovde
trebalo da razmotrimo: s jedne strane, onom mnotvu poje-
dinanih bia, koje bi moglo da se predstavi skupom pravih
u ravni, paralelnih u odnosu na jednu od dimenzija, odre-
ctcnom, ako tako elimo, presekom te horizontalne ravni
jcdnom frontalnom ravni
166
; a s druge strane, mnotvu
oblasti koje su svojstvene razliitim individualnim moda-
litetima i koje e tada biti predstavljeno skupom pravih u
horizontalnoj ravni, upravnih na prethodni pravac, to e
rei paralelnih u odnosu na vizuelnu ili prethodno-naknad-
l
^
5
Podseamo na to da je individualno stanje, kao to smo prethodno
rekli, stanje koje u svoje odreujue uslove ubraja i formu, tako da su in-
dividualna pojavnost i formalna pojavnost istoznani izrazi.
]
"Dabismo bolje shvatilt termine preuzete iz nauke o perspektivi, neo-
phodno je da se podsetimo kako je frontalna ravan jedan poseban sluaj
vertikalne ravni, dok je horizontalna ravan poseban sluaj poloene rav-
ni. I obratno, vertikalna prava je poseban stuaj frontalne prave, dok je
poloena prava poseban sluaj horizontalne prave. Trebalo bi takode na-
pnmcnuti kako kroz svaku taku prolazi samo jedna vertikalna prava i
u-ogranieno mnotvo horizontalnih pravih, ali, zato, samo j edna hori-
ni al na ravan (koja sadri sve horizontalne prave to prolaze kroz istu
k u) i ncogranicno mnolvo vur t i kal ni h ravni (kojc svc prola/e kroz
r l i ka l nu pravu koj a ini j c zaj cdni ki prcvsck, i od koj i h jc svaka odrcdc-
i I D I I I vc' i l i k a l n o i n pravoin i j ci l i ui ni oil horl /onl al ni h pravi h ito
kl ' d/ < l ; l l l ) l ; u' kt l ).
607
nu osu, iji pravac odreuje drugu dimenziju
167
. Svaka od
ove dve kategorije sadri neogranieno mnotvo meu-
sobno paralelnih pravih, od kojih je svaka neograniene
duine; svaka taka u ravni bie odreena presekom dve
prave koje respektivno pripadaju ovim dvema kategorija-
ma, pa e, samim tim, predstavljati poseban modalitet jed-
nog od bia ukljuenih u dati stupanj.
Svaki od stupnjeva univerzalnog Postojanja, koje ih sadr-
i bezbroj, mogao bi da se na isti nain predstavi u trodimen-
zionalnom prostoru preko horizontalne ravni. Videli smo
da bi presek takve ravni frontalnom ravni predstavljao poje-
dinano bie ili, pre, reeno na uopteniji nain koji bi bez
razlike mogao da se primeni na sve stupnjeve, odreeno
stanje jednog bia, stanje koje moe da bude individualno
ili neindividualno, zavisno od uslova stupnja Postojanja
kojem pripada. Sada, dakle, moemo da posmatramo fron-
talnu ravan kao da predstavlja jedno bie u njegovoj celo
kupnosti; to bie u sebi sadri neogranieno mnotvo stanja,
koja su ovde predstavljena svim horizontalnim pravama te
ravni, ije su vertikale, s druge strane, obrazovane skupo-
vima modaliteta koji su kod svih tih stanja respektivno usa-
glaeni. U trodimenzionalnom prostoru, inae, postoji neo-
granieno mnotvo takvih ravni, koje predstavljaju neogra-
nieno mnotvo bia obuhvaenih itavom Vaseljenom.
XII. Geometrijski model stanja bia
Na geometrijskom modelu u tri dimenzije koji smo
upravo izloili, svaki modalitet ma kog stanja bia nazna-
en je samo takom. Takav modalitet je, meutim, takoe
u stanju da se razvija tokom jednog pojavnog ciklusa koji
doputa neogranieno mnotvo sekundarnih promena.
Tako e se, za telesni modalitet Ijudske individualnosti, na
primer, ove promene sastojati od svih trenutaka njenog
postojanja (posmatranog, naravno, u vidu vremenske suk-
cesije, koja je jedan od uslova kojima je ovaj modalitet pod-
reen) ili, to izlazi na isto, sva dela i radnje, ma kakvi oni
bili, koje e ova preduzeti tokom svog postojanja
168
. Da bi
" U horizontalnoj ravni, pravac prve dimenzije je pravac frontalnih (ili
transverzalnih) pravih, a pravac druge je onaj poloenih pravih.
168 Ovje hotimino koristimo re radnja poto ona upuuje na jednu vc-
oma znaajnu metaflziku teoriju koja, meutim, ne ulazi u okvir tckuc
studije. Letimian uvid u ovu teoriju moe se dobiti pozivanjem na ono
to smo na drugom mestu rekli u vczi s pojmom npdrva u hi ndui s t i koj
doktrini, kao i odgovarajuih akci j a i rcakdja (liilioi/iicfinii^i nrr.ilt-;i
/'rliK/c (Ic.i(l<n1 rincx hinilmifn, .V ili-o, ^l. XI I I , st r . 2 i d-. > i K , S i /d.).
na model mogao da obuhvati sve ove promene trebalo bi
da dati modalitet zamislimo ne vie kao taku, ve kao jed-
nu pravu, ija bi svaka taka tada bila jedna od sekundar-
nih promena o kojima je re, imajui pri tom u vidu kako
ta prava, premda neograniena, nije time manje limitira-
na, kao to je to, uostalom, i svaka neogranienost, pa ak,
ako je dozvoljeno tako rei, i svaka potencija neogranie-
nO
gi69 Budui da je prosta neogranienost predstavljena
pravom linijom, dvostruka neogranienost, ili neograni-
enost na drugi stepen, bie predstavljena preko ravni, a
trostruka neogranienost, ili neogranienost na trei ste-
pen, prostiranjem u tri dimenzije. Ako je, dakle, svaki mo-
dalitet, sagledan kao prosta neogranienost, prikazan jed-
nom pravom, stanje bia koje sadri neogranieno mno-
tvo takvih modaliteta, odnosno dvostruku neogranienost,
sada e biti u celosti prikazano preko horizontalne ravni,
dok e bie, u svoj svojoj celovitosti i neogranienom mno-
tvu stanja, biti prikazano trodimenzionalnim prostorom.
Ovaj novi model je time potpuniji od prvog, premda je oi-
gledno da se pomou njega, izuzev ako ne izaemo van
irodimenzionalnog prostora, moe posmatrati samo jed-
no bie, a ne kao pre, celina svih bia u Vaseljeni, poto bi
nas razmatranje takve celine primoralo da ovde uvedemo
jo jednu neogranienost, koja bi tada bila etvrtog stepe-
na, i koja bi mogla da se geometrijski prikae jedino ako
se pretpostavi dopunska etvrta dimenzija pridodata pro-
storu
170
.
Prvo to uoavamo na ovom novom modelu jeste da
kroz svaku taku posmatranog prostora prolaze tri prave,
respektivno paralelne u odnosu na tri dimenzije tog pro-
stora; svaka taka bi, dakle, mogla da se posmatra kao teme
jcclnog pravouglog triedra, koja pri tom obrazuje koordi-
natni sistem sa kojim bi itav prostor mogao da se dovede
11 vezu, i ije bi tri ose formirale trodimenzionalni krst. Pret-
postavimo da je za taj sistem zadata vertikalna osa; ona e
'"'' Neogranieno, koje proishodi iz konanog, uvek je na ovo svodivo,
I ii > slo je samo razvoj onih mogunosti koje su ukljuene ill sadrane u
kc manom. Elementarna je istina, koja se ipak esto previa, da takozva-
M.I matematika beskonanost (kvantitativna neogranienost, broja-
na ili geometrijska) uopte nlje beskonana, budui ograniena odre-
i l i -r i j i ma koja su svojstvena njenoj prirodi; bilo bi, uostalom, nepriklad-
i 1 1 la sc due zadravamo na ovoj temi o kojoj emo kasruje iniati prillke
"( )vd ni j e pravi trenutak za izlaganje problema etvrte dimenzije
pi ci s l or a, koji jc dao povoda mnogim pogrcnim ili fantastinim tcorija-
i i i . i , i koj i bi pr i kl adni j f nu-si o i i a a< i 11 j cdnoj sui di j i posvccnoj usl ovi -
M I i i fl i -s noK ps l < i | anj a
62/
637
prolaziti kroz svaku horlzontalnu ravan u jednoj taki, ko-
j a e biti nulta taka pravougaonih koordinata na koje e
ta ravan moi da se svede, koordinata ije e dve ose formi-
rati dvodimenzionalni krst. Moglo bi da se kae da je ta ta-
ka sredite ravni, i da je vertikalna osa mesto na kome se
stiu sredita svih hori2ontalnih ravni. Svaka vertikala, tani-
je, svaka paralela u odnosu na datu osu, takoe sadri ta-
ke koje meusobno korespondiraju u tim istim ravnima.
Ukoliko se, izvan vertikalne ose, odredi posebna horizon-
talna ravan koja e initi osnovu koordinatnog sistema, ti-
me e i pravougli trieadar, o kome smo prethodno govo-
rili, biti u potpunosti odreen. Ukazae se dvodimenzio
nalni krst, iscrtan dvema od tri ose, na svakoj od tri koordinatne
ravni, od kojih je prva ona posmatrana ravan, dok su dru-
ge dve ortogonalne ravni, od kojih je svaka postavljena du
vertikalne ose i du jedne od dveju horizontalnih osa. Ova
tri krsta imae kao zajedniko sredite teme triedra, koji je
sredite trodimenzionalnog krsta i kojeg takoe moemo
da smatramo sreditem itavog prostora. Sredite bi mo-
gla da bude svaka taka i moe se rei da ona to potenci-
jalno i jeste. Ali, u stvarnosti je nuno da bude odreena
jedna posebna taka, a naknadno emo pokazati i kako, da
bi krst zaista mogao da se iscrta, odnosno da bi mogao da
se premeri itav prostor ili, pak, po analogiji, da se ostva-
ri potpuna spoznaja bia.
XIII. Odnosi izmeu dva prethodna modela
Na naem drugom modelu u tri dimenzije, gde smo raz-
matrali samo bie u njegovoj celokupnosti, horizontalan
pravac du kojeg se razvijaju modaliteti svih stanja tog bi-
a podrazumeva, kao i vertikalne ravni koje su u odnosu
na njega paralelne, jednu predstavu logikog sleda, dok
vertikalne ravni koje su u odnosu na njega upravne odgo-
varaju, korelativno, predstavi logike istovremenosti
171
.
Ako se itav prostor projektuje na onu od tri koordinatne
ravni koja pripada ovim potonjim, svaki modalitet svakog
stanja bia projektovae se prema jednoj od taaka hori-
zontalne prave, iji e skup initi projekciju celine odre-
enog stanja bia, a u posebnom sluaju, ono bie ije se
sredite podudara sa sreditem celovitog bia predstavie
7
* Po sebi se razume da bi pojmove sleda i istovremenosti ovde trebalo
posmatratl sa isto logikog, a ne hronolokog stanovita, poto je vre-
me samo poseban uslov, neemo akrei celokupnog I j udskogst anj a,
ve izvesnih modal i l ct a tog s t anj a.
se horizontalnom osom u ravni na koju se vri projekcija.
Na taj nain smo se vratili naem prvom modelu, gde je ce-
lokupno bie postavljeno u vertikalnoj ravni. Horizontalna
ravan e tada ponovo moi da predstavlja stupanj univer-
zalnog Postojanja, a uspostavljanje ove podudarnosti iz-
meu dva modela, omoguavanjem lakog prelaenja iz jed-
nog u drugi, liava nas potrebe da napustimo trodimenzi-
onalan prostor.
Kada predstavlja neki od stupnjeva univerzalnog Posto-
janja, svaka horizontalna ravan obuhvata celokupan razvoj
pojedine mogunosti, ijapojavnost, u svojoj celini, ini
ono to bi moglo da se nazove rnakrokosmosom ili, pak,
drugim rcima, jednim svetom, dok je u drugom modelu,
koji se odnosi na samo jedno bie, ona tek razvoj iste mogu-
nosti u tom biu, ono to ini jedno od njegovih stanja, ce-
lokupnu individualnost ili neindividualno stanje, koje bi
u svakom od ovih sluajeva moglo da se, po analogiji, nazo-
ve mikrokosmosom. Bitno je, uostalom, da napomene-
mo kako je i sam makrokosmos, kao i mikrokosmos,
kada se posmatra izolovano, tek jedan od elemenata Vaselje-
ne, kao to je i svaka pojedinana mogunost samo jedan
eleraent celokupne Mogunosti.
Onaj od dva modela koji odgovara Vaseljeni mogao bi,
pojednostavljenja radi, da se nazove makrokosmikim,
a onaj koji odgovara jednom biu, mikrokosmikim mo-
delom. Videli smo kako je u ovom potonjem bio iscrtan
trodimenzionalni krst; to e na isti nain biti izvedeno i u
makrokosmikom modelu ukoliko u njcmu odredimo
odgovarajue elemente, to e rei vertikalnu osu koja e
biti osovina Vaseljene, i jednu horizontalnu ravan, koja bi,
po analogiji, mogla da se nazove njenim ekvatorom; a opet
bi trebalo da napomenemo kako e u ovom sluaju svaki
makrokosmos imati svoje sredite na vertikalnoj osi, isto
onako kao to ga je u drugom modelu imao i mikroko-
smos.
Iz svega izloenog vidi se analogija koja postoji izmeu
makrokosmosa i mikrokosmosa, budui da je svaki
deo Vaseljene analogan drugim delovima, i budui da su mu
analogni i sopstveni delovi, poto su svi zajedno analogni
cclokupnoj Vaseljcni, kao to smo ve ranije rekli. Otuda
proizlazi da je, kada posmatramo mikrokosmos, njemu
analogna svaka od odreenih oblasti koje on sadri; na isti
nain je, u sluaju makrokosmosa, njemu takoe analo-
gan svaki od njegovih modaliteta. Tako se, u posebnom
sl uaj u, za tclesni modal i l ct Ijuciske individualnosli moe
s mal r al i cl a, u s voj i m r a / l i r i l i n i dc-lovima, s i mbol i /uj c i st n
64/
tu individualnost posmatranu u celini
172
. Ali, zadovoljie-
mo se da taj momenat samo naznaimo, jer mislimo da
nam ne bi bilo od koristi da se na ovom mestu uputamo
u slina razmatranja, koja su po nama od drugostepenog
znaaja i koja, uostalom, u obliku u kojem se najee iz-
lau, daju tek veoma turu i dosta povrnu sliku ustrojstva
Ijudskog bia
173
. U svakom sluaju, kada zaelimo da se
upustimo u slina razmatranja, pa ak i onda kada se za-
dovoljavamo veoma uoptenim podelama unutar indivi-
dualnosti, ne bi trebalo da izgubimo iz vida kako ova u
stvarnosti raspolae neogranienim mnotvom jednovre-
menih modaliteta, kao to se i sam telesni organizam sa-
stoji od neogranienog mnotva elija, od kojih svaka ras-
polae i sopstvenim postojanjem.
XIV. Simbolika tkanja
Postoji jedna simbolika koja ima neposredne veze sa
onim to smo upravo izloili, premda se ponekad primenju-
je na nain koji se, na prvi pogled, donekle udaljava od re-
enog: u istonim doktrinama, za drevne knjige se esto
koriste izrazi koji se, u doslovnom znaenju, dovode u vezu
sa tkanjem. Tako, u sanskritu, 5O-adoslovno znai nit
174
:
knjiga moe da se sastoji od skupa sutri, kao to tkanje mo-
e da nastane spajanjem niti; tantra takoe ima znaenje
niti i tkanja, a jo specifinije, oznaava osnovu jed-
nog tkanja
175
. Isto tako, u kineskom jcziku, jing)c osnova
jedne tkanine, a we/je njena prea; prva od ove dve re-
i istovremeno oznaava neku znaajnu knjigu, dok druga
oznaava njene komentare
176
. Ovo razlikovanje osnove
172
Videti L'Homme et son devenirselon le VedSnta, gl. XII, 3. izd.
7
Skoro da bi se isto moglo rel i za poredenja Ijudskog drutva sa ne-
kim organizmom, koja, kao to snio ve napomenuli na drugom mestu
poTodom institucije kasti, svakako sadre u sebi deo istine, ali koja je ve-
likl broj sociologa upranjavao neumereno, a ponekad i bez dovoljno
osnova (videti Introduction generale a l'etude des doctrines hindoues,
gl.VI, str. 194-195, 5. izd.)
7
Ova re je istovetna latinskom sutura, pri emu se isti koren rei, u
znaenju plesti, moe nai u oba jezika. U najmanju ruku je zanlmlji-
vo ustanovitt da je arapska re suraft), koja oznaava poglavlja Kur'ana,
sastavljena od potpuno istih elemenata kao i sanskritska sutra; ova re,
inae, ima znaenje blisko redu ili nizu, a natn njenog nastanka je
nepoznat.
^
7
^Koren ove rei, tan, prvenstveno iskazuje ideju prostiranja.
' Za simboliku tkanja se takode vezuje upotreba uzica sa vorovima,
koje su se u Kini, u davnim vrcni cni ni a, kori.il ili: utm-Mo pi s i na; ovc u/.i-
657
i pree u tradicionalnim spisima odgovara, prema hindu-
istikoj terminologiji, razlici izmeu Shruti, koja je plod
neposrednog nadahnua, i Smrti, koja je proizvod reflek-
sije nad onim to potie od Shruti
1 77
.
Da bi se dobro shvatilo znaenje ove simbolike, treba-
lo bi da odmah napomenemo kako osnova, sainjena od
niti razapetih na razboju, predstavlja nepromenljiv i prvo-
tan element, dok niti prediva koje povlaenjem unka pro-
laze izmeu niti osnove, predstavljaju promenljiv i nesta-
lan element, odnosno primenu naela pod nekim poseb-
nim uslovima. S druge strane, ako se posmatra jedna nit
osnove i jedna nit pree, odmah se uoava da njihov spoj
obrazuje krst, na kome su one, respektivno, vertikalna i
horizontalna linija; a svaka taka tkanja, budui takoe me-
sto susreta dveju meusobno upravnih niti, samim tim je
sredite takvog krsta. Dakle, prema svemu to smo uoili
u vezi sa optom simbolikom krsta, vertikalna linija pred-
stavlja ono to uzajamno objedinjuje sva stanja jednog bi-
a ili sve stupnjeve Postojanja, povezujui im odgovaraju-
e take, dok horizontalna linija predstavlja razvoj jednog
od tih stanja ili tih stupnjeva. Ako se ovo dovede u vezu sa
onim to smo malopre pomenuli, moglo bi se rei, kao to
smo prethodno i uinili, da e horizontalan smer, na pri-
mer, prikazivati Ijudsko stanje, a vertikalan smer ono to
je transcendentno u odnosu na to stanje. Ova transcen-
dentna priroda upravo odgovara Shruti, koja je sutastve-
no ne-ljudska, dok Smrti doputa mogunost primene
na Ijudsku vrstu i posledica je ispoljavanja speciflno Ijud-
skih svojstava.
Ovde bismo mogli da dodamo jednu napomenu koja
e jo vie naglasiti podudarnost razliitih simbolizama,
koji su povezani u mnogo veoj meri nego to bi to u prvi
mah moglo da se pomisli: radi se o onom aspektu po ko-
jcm krst simbolizuje jedinstvo komplementarnosti. Videli
smo da, gledano iz tog ugla, vertikalna linija predstavlja ak-
livno ili muko naelo (PurusJia), a horizontalna linija pasiv-
110 ili ensko naelo (Prahriti), budui da je sva pojavnost
cx- su bile istovetne onima koje su upotrebljavali. drevni Peruanci i koje
su nazivali iraenom kipui. lako se ponekad tvrdi kako su ove potonje slu-
/i l e samo za raunanje, ini se da su one iskazivale L neke mnogo sloe-
ni j e ideje, tim pre to je reeno da su bile letopisi carstva, kao i da, uo-
scilutn, Peruanci nikada nisu poznavali drugi nain pisanja, iako su po-
r d n va l i vcoma usavren i sloen jezik; ova vrsta ideografskog pisma
i ni i ogucna jc mnotvom kombinacija, pri emu je korienje uzica raz-
l i r i l i h boj a igralo vanu ulogu.
V k k - i i /. 'Hniiiiiic < / . (iii flcvt-iiiraflon lc Vt'dSnta, gl. I, kao i Aiilnn'lr
/liriliiclli' ct i>nu\'i>ii Ifiii/tnK-l (,',! V I I I , .11 r 1( 11-102.
667
677
nastala ne-delatnim delovanjem prvoga na drugo. Ali, s
druge strane, Shruti}e izjednaena sa neposrednom sve-
tlou, koja se predstavlja u vidu sunca, a Smrtisa reflek-
tovanom svetlou
178
, koja se predstavlja u vidu meseca;
istovremeno, sunce i mesec, u skoro svim tradicijama ta-
koe respektivno simbolizuju muko i ensko naelo uni-
verzalne pojavnosti.
Simbolika tkanja ne primenjuje se samo na drevne spi-
se; ona se takoe koristi da bi predstavila svet ili, tanije,
skup svih svetova, odnosno, neogranienog mnotva stanja
ili stupnjeva koji sainjavaju univerzalno Postojanje. Tako
se u Upaniadama Vrhovni Brahma naziva onim na emu
su, u vidu osnove i pree, istkanl svetovi, ili drugim sli-
nim izrazima
179
. Naravno, osnova i prea imaju i ovde ista
respektivna znaenja koja smo ve definisali. S druge stra-
ne, prema taoistikoj doktrini, sva bia su podlona iiepre-
stanom smenjivanju dvaju stanja, ivota i smrti (saimanju
i rasipanju, menama yanga i 77/73)
18
; a komentatori to
smenjivanje nazivaju hodom unka na kosmikom razbo-
ju za tkanje
181
.
Izmeu ove dve primene iste simbolike se utoliko pre
moe uspostaviti veza to se i samaVaseljena, u pojedinim
tradicijama, simboliki predstavlja knjigom: ovim povo-
dom emo se samo prisetiti Liber MIM//Rozenkrojcera,
kao i poznatog simbola apokaliptike Liber Vtiae
1 82
. Sa ove
178
Ovde je poeljno uoiti dvostruko znaenje rei refleksija.
179
Mundaka Upanishad, 2. Mundaka, 2. Khanda, ruti 5; Brihad-Aranyaka
Upanishad, 3. Adhyaya, 8. Brahmana, ruti 718. Budistiki monah Kumarajrea
preveo je na kineski jezik jedno sanskritsko delo po imenu Brahmina
mrea (Fan wengjing), u kojem se kae da su svi svetovi rasporeeni kao
oice na mrei.
180
Daodejing,KVl.
181
Chang Hungyang ovo smenjivanje takode poredi sa disanjem, pri e-
mu aktivan udah odgovara ivotu, a pasivan izdah odgovara smrti, budu-
i da je kraj jednog poetak drugog. Istt komentator se, kao nainom za
poreenje, slui meseevim menama, gde pun mesec predstavlja ivot,
a mlad mesec smrt, uz dva prelazna perloda uspona 1 opadanja. Ono to
je ovde reeno za disanje trebalo bl dovesti u vezu sa fazama postojanja
jednog bia uporeenog sa samom osobom koja die; s druge strane, u
univerzalnom poretku, izdah odgovara nastanku pojavnosti, a udah po-
vratku u nepojavno, kao to je ranije reeno; zavisno od toga da Hse stva-
. ri sagledavaju u odnosu na pojavnost ili u odnosu na Naelo, nc bi irc-
balo zaboravlti da se analogija primeni i u obratnom smeru.
182
Prethodno smo pomenuli da se na nekim slikama, knjiga zapeac-
na sa sedam peata, na kojoj lei jagnje, nalazi, kao 1 Drvo ivota, na
zajednikom izvoru etiri rajske reke, i tom prilikom smo nai ni l i al u/i -
ju na vezu izmeu simbolike drveta i knjige: listovi drvcta i slova l/ k n j i -
genasl l annai nprcdst avl j aj usvabi aVascI j i .-i H' (dc.-sc.-l l i i l j a d a hi i -a u
dalekoUtoinoj i r adi dj i ).
take gledita, niti osnove kojima su povezane odgovaraju-
e take svih stanja, ine svetu Knjigu u pravom smislu rei,
koja je prototip (ili, pre, arhetip) svih drevnih pisama, i i-
ji su ona samo iskaz na Ijudskom jeziku
183
. Niti pree, od
kojih svaka predstavlja tok dogaaja u odreenom stanju,
ine njen komentar, u tom smislu to nude razliite naine
primene u odnosu na odgovarajua stanja. Svi dogaaji,
sagledani kroz jednovremenost neprolaznog, takoe su
zapisani u ovoj knjizi gde svako, da tako kaemo, predstav-
Ija jedno slovo, koje se, opet, moe izjednaiti sa takom
na tkanju. Na temu ove simbolike knjige naveemo i saeti
prikaz uenja Muhyiddtna Ibn Arabija: Vaseljena je ogromna
knjiga; slova te knjige su, u naelu, sva ispisana istim masti-
lom i prepisana za venim Stolom pomou boanskog pe-
ra; sva su prepisana istovremeno i ne mogu se razdvojiti;
zbog toga su osnovni boanski fenomeni skriveni u 'tajni
nad tajnama' dobili naziv 'transcendentnih slova'. Aista ta
transcendentna slova, to e rei, sva stvorenja, nakon to
su bila virtuelno saeta u boanskom sveznanju, spustila
su se boanskim dahom u nie regije, da bi sainila i obra-
zovala pojavnu Vaseljenu
184
.
Jo jedna forma simbolike tkanja, koja se takoe susre-
e u hinduistikoj tradiciji, jeste slika pauka koji plete svo-
ju mreu, slika koja je utoliko verodostojnija to pauk tu
mreu pravi od materije sopstvenog bia
185
. Usled krunog
oblika mree, koji je, inae, slika ravni kosmogonijskog sfe-
roida, odnosno nezatvorene sfere na koju smo ve aludirali,
osnova je ovde predstavljena nitima koje zrae iz sredita,
a prea nitima rasporeenim u koncentrine krunice
186
.
Da bismo se odavde vratili uobiajenoj slicl tkanja, dovoljno
jc da sredite posmatramo kao da je beskonano udalje-
no, tako da poluprenici postaju paralelni, pratei vertika-
lan pravac, dok koncentrine krunice postaju prave uprav-
ne na te poluprenike, drugim reima, horizontalne.
Kao zakljuak, moglo bi da se kae da osnovu predstav-
I j aj u ona naela koja meusobno povezuju sve svetove ili
sva stanja, pri emu svaka od njenih niti vezuje odgovara-
jue take u tim razliitim stanjima, a da su prea oni sku-
^ Ovo izriito povruju Vede i Kur'an; pojani venog Jevandelja tako-
dc pokazuje da ovakva koncepcija nije u potpunosti strana hrianstvu.
' Al-futuhat al-mekkiya. Ovde bi moglo da se naini poreenje sa ulo-
Km koju slova imaju i u kosmogonljskoj doktrini Sepher letsiraha.
HS
Komentar Shankar3charye na Brahma-Sutre, 2. Adhyaya, 1. Pada, sutra
25.
Wl
I Si ukkoj i sc nalaziu.sredi.lu svojc mrcc podseanaslikusuncaokrue-
n i p H s vo j i i n /r a i ' i i na ; l a kn "i i ni i i /r da .sc s mal r a predstavoffl Siva Svcla.
68/
povi dogaaja koji se odigravaju u svakom od svetova, tako
da je svaka nit te pree, kao to smo ve rekli, tok dogaa-
ja u nekom odreenom svetu. Sa drugog stanovita, mo-
glo bi opet da se kae da su pojavnost nekog bia u odre-
enom stanju postojanja, kao i bilo koji dogaaj, definisa-
ni susretom jedne niti osnove sa jednom niti pree. Svaka
nit osnove je tada jedno bie sagledano u svojoj sutastve-
noj prirodi koja, kao neposredna projekcija prvotnog Sop-
stva, ostvaruje vezu izmeu svih stanja, odravajui pri
tom sopstveno jedinstvo unutar njihove neograniene mno-
gostrukosti. U tom smislu, ona nit pree koju ta nit osnove
susree u odreenoj taki odgovara jednom deflnisanom
stanju postojanja, a njihovo ukrtanje odreduje odnos tog
bia, to se njegove pojavnosti u datom stanju tie, prema
kosmikom okruenju u kome se u tom vidu nalazi. Indivi-
dualna priroda jednog Ijudskog bia, na primer, bie rezul-
tanta susreta tih dveju niti; drugim reima, uvek e biti po-
eljno da se razdvoje dve vrste elemenata koji bi mogli da
se dovedu u respektivnu vezu sa vertikalnim i horizontal-
nim smerom: prvi izraavaju ono to je svojstveno posma-
tranom biu, dok drugi proishode iz uslova okruenja.
Pomenimo jo da se niti koje ine tkanje sveta, u jed-
noj drugoj, istoznanoj simbolici, nazivaju ivinom ko-
som
187
. Moglo bi da se kae kako su to, u neku ruku, li-
nije sila pojavne Vaseljene, i kako su smerovi prostora nji-
hova predstava u telesnom redu. Lako moe da se uoi
koliko razliitih primena mogu nai sva ova razmatranja;
ali, mi smo ovde samo eleli da ukaemo na sutastveno
znaenje simbolike tkanja koja je, kako se ini, na Zapadu
veoma slabo poznata
188
.
187
Na ovo smo ve ukazali kada smo govorili o smerovima prostora.
188
Ipak, na tragove simbolike sline vrste nailazimo u grko-latinskoj an-
tici, a naroito u mitu o Mojrama, ali, ini se da se ovaj odnosi samo na
niti pree, pa se njegova zlokobna priroda moe objasniti odsustvom
pojma osnove, odnosno injenicom da se bie posmatra samo u svom in-
divtdualnom stanju, lieno svesnog posredovanja (za datu osobu) nje-
nog linog transcendentnog naela. Ovakvo tumaenje je, inae, oprav-
dano nainom na koji Platon posmatra vertikalnu osu u mitu o Jermeni-
nu Eru (Drava, knjigaX): doista, prema njemu, svetlosna osovina svcia
je vreteno NunostL; to je osovina od dijamanata, okruena sa vie kon-
centrinih okvira, raznih veliina i boja, koje odgovaraju razliitim planc-
tarnim sferania; Mojra Klota je obre desnom rukom, dakle s desna na-
levo, to je takoe uobiajen i najpravilniji smer rotacije swastike. Povo-
dom ove osovine od dijamanata napomenimo kako j c ti bcl anski s i i n-
bol vajre, ije ime istovremeno oznaava grt)in i t l i j ani anl , l aki i dc pc> -
vezano sa Osovinom Svcia.
697
XV. Model kontinuiteta razliitih modaliteta
istog stanja bia
Poto razmatramo jedno stanje bia koje je na opisa-
nom mikrokosmikom modelu predstavljeno horizon-
talnom ravni, sada nam jo preostaje da na neto odree-
niji nain izloimo emu odgovara sredite te ravni, kao i
vertikalna osa koja kroz to sredite prolazi. Ali, da bismo u
tome uspeli, bie neophodno da se opet posluimo jednim
geometrijskim modelom, malo drugaijim od prethodnog,
na kome emo prikazati ne samo podudarnosti ili usagla-
enosti, kao to smo do sada inili, ve i uzajamni kontinu-
itet svih modaliteta svakog stanja bia, kao i svih stanja me-
u sobom, pri ustrojstvu jednog celovitog bia.
Razume se da emo usled toga biti primorani da u na-
u sliku unesemo neke izmene koje odgovaraju onome to,
u analitikoj geometriji, predstavlja prelaz sa sistema pra-
volinijskih koordinata na sistem polarnlh koordinata. Na-
ime, umesto da razliite modalitete istog stanja predstavi-
mo paralelnim pravama, kao to smo ranije inili, moemo
da ih predstavimo koncentrinim krunicama upisanim u
istoj horizontalnoj ravni, sa zajednikim centrom u samom
sreditu te ravni, to e rei, a u skladu sa onim to smo ra-
nije objasnili, u taki njenog susreta sa vertikalnom osom.
Na taj nain, jasno se vidi da je svaki modalitet kona-
an i ogranien, poto je prikazan krunicom koja je zatvo-
rena kriva ili, u najmanju ruku, linija ije su nam krajnje
take poznate i gotovo zadate
189
; dok, s druge strane, ta
krunica sadri neogranieno mnotvo taaka
190
, koje pred-
stavljaju neogranieno mnotvo sekundarnih promena
unutar posmatranog modaliteta, pa ma kakav on bio
191
.
89
Ovo ogranienje iskaza Je nuno da reeno ne bi protivreilo, makar
i samo prividno, onome to sledi.
TO
Vano je uoiti da ne kaemo neogranien broj, ve neogranieno
mnotvo, poto je mogue da neogranienost o kojoj je re premai sve
brojeve, pa makar i sam niz brojeva bio neogranien, ali u jednom diskon-
linuitetu, doksu take na liniji to u kontinuitetu. Pojam mnotvo je iri
i obuhvatniji od brojanog mnotva, pa moe da se primeni ak i izvan
< > blasti kvantiteta, iji je broj samo specifian obllk; to su dobro shvatili sho-
lasiiki filozofi, koji su taj pojam mnotva premestili u red transcen-
dcnata, odnosno univerzalnih svojstava Bia, gde se on nalazi u istom
analognom odnosu prema brojanom mnotvu kao i pojam metafizikog
k'dinstva prema aritmetlkoj ili kvantitativnoj jedinici. Trebalo bi imati
na umu da je upravo o ovoj transcendentalnoj mnotvenosti re kada
govorimo o mnogostrukim stanjima bia, budui da je kvantitet tek je-
. l . i n poseban uslov koji moe da se primeni samo na neka od ovih stanj a.
Hudui da j c du/i na kni /.ni i r ul o l i k i i vcra uknl i ko j r kr u/ni ca ud a l j r -
l l i j a <)<! MC l l i l a , n . l pr vl p n r l i i l M- c i i n k . i k c i l n c i \ .1 i K - l i . i l n d . l . s . l i l l / i i l l n
707
tavie, koncentrine krunice ne bi smele da izmeu se-
be ostave nikakav slobodan prostor, sa izuzetkom ifinite-
zimalnog rastojanja dveju susednih taaka (malo kasnije
erao se vratiti na ovo pitanje), tako da bi njihov skup sa-
drao sve take ravni, to bi pretpostavljalo kontinuitet svih
krunica. Dakle, da bi zaista bilo kontinuiteta, nuno je da
se kraj svake krunice podudara sa poetkom naredne kru-
nice (a ne sa onim iste krunice). Ali, da bi to bilo mogu-
e, a da se dve sukcesivne krunice pri tom ne preklope,
nuno je da ove krunice ili, radije, krive, koje smo kao ta-
kve i posmatrali, u stvarnosti budu nezatvorene krive.
Mogli bismo, uostalom, da produimo i dalje u istom
smislu-. faktiki je savreno nemogue iscrtati liniju koja bi
zaista bila zatvorena kriva; da bismo se u to uverili, do-
voljno je da uoimo kako je, u prostoru u kojem se nalazi
nae telesno oblije, sve u neprestanom kretanju (usled
delovanja spoja prostornih i vremenskih uslova), tako da
emo se, ako zaelimo da iscrtamo jednu krunicu, i ako
taj crte zaponemo u odreenoj taki prostora, neizbe-
no zatei u nekoj drugoj taki kada ga budemo dovrava-
li, a da nikada neemo ponovo prei preko polazne take.
Na isti nain, kriva koja simbolizuje tok ma kog evolucio-
nog ciklusa
192
nikada ne bi smela da dva puta proe kroz
istu taku, to znai da ne bi smela da bude zatvorena kri-
va (niti, pak, krivakoja sadri viestruke take). Ovaj mo-
del pokazuje kako u Vaseljeni ne mogu da postoje dve isto-
vetne mogunosti, to bi, uostalom, uslovilo ogranienje
sveukupne Mogunosti, ogranienje koje je nemogue, jer
bi trebalo da ukljui i Mogunost koja u njega ne moe da
llko vie taaka; ali, s druge strane, ako uoimo da je svaka taka na kru-
nici kraj jednog od njenih poluprenika, i da dve koncentrine kruni-
ce poseduju iste poluprenike, iz toga bi trebalo da zakljuimo kako na
veoj krunici nema vie taaka nego na manj oj . Razreenje ove privid-
ne tekoe nalazi se u onome na ta smo ukazali u prethodno) napome-
ni: naime, da u stvarnosti ne postoji neki odreden broj taaka jedne lini-
je, i da se te take ne mogu u pravom smislu rei prebrojati, budui da
je njihovo mnotvo s one strane brojeva. Osim toga, ukoliko uvek posto-
ji istlbroj taaka (ako je u datim okolnostima uopte mogue upotrebiti
taj izraz) jedne krunice koja se smanjuje pribliavajui se svom centru,
poto se ta krunica, pri svom kraju, svodi na sam centar, ovaj centar,
premda nlje nita drugo do jedna taka, trebalo bi da tada sadri sve ta-
ke krunice, to bi znailo da su sve stvari sadrane u jedinstvu.
19
^Pod evolucionim ciklusom podrazumevamo jedino, a u skladu sa
izvornim znaenjem rei, proces razvoja mogunostt obuhvaenih ma
kojim oblikom postojanja, a da pri tom taj proces ne pretpostavlja bilo
ta to bi imalo i najmanje veze sa evolucionistikom teorijom (upur.
L'Homme etson devenir selon le Vedanta, gl. XVII, 3. izd.); inac S I I K I
ve dovoljno puta naglasili ta bi irebalo mi sl i t i o sl i ni m t conj ai ua, pa
ji- i/.HJSno da sc na tonic ovcle /.adr/.avamo.
717
se ukljui. Zato je svako ogranienje univerzalne Mogu-
nosti, u pravom i striktnom znaenju te rei, jedna nemo-
gunost; i zbog toga su svi filozofski sistemi, kao sistemi
koji eksplicitno ili implicitno istiu zahtev za takvim ogra-
nienjima, osueni na neuspeh sa metafizikog stanovi-
ta
193
. Zadravajui se na mogunostima koje su istovetne
ili makar samo uzete kao takve, radi tanijeg odreenja,
jo emo skrenuti panju na to da se dve mogunosti koje
bi zaista bile istovetne ne bi razlikovale ni po jednom od
uslova svoga ostvarenja; a ako su svi uslovi isti, onda se
opet radi o jednoj, a ne o dvema posebnim mogunostima,
poto u tom sluaju postoji podudarnost u svakom pogle-
du
194
. Ovakvo rasuivanje moe da se u potpunosti prime-
ni na sve take naeg modela, budui da svaka taka pred-
stavlja jednu posebnu modifikaciju kojom se ostvaruje ne-
ka odreena mogunost
195
.
Poetak i kraj ma koje od krunica koje bi trebalo da
razmotrimo nisu, dakle, ista taka, ve dve uzastopne take
istog poluprenika, pa se, u stvari, ak ne bi moglo ni rei
da pripadaju istoj krunici; jedna jo uvek pripada prethod-
noj krunici, iji je zavretak, a druga ve pripada narednoj
krunici, iji je poetak. Krajnji lanovi jednog neograni-
enog niza mogu da se posmatraju kao da se nalaze izvan
tog niza, ve samim tim to uspostavljaju kontinuitet sa
drugim nizovima: a sve ovo posebno moe da se primeni
na raanje i smrt telesnog oblika Ijudske individualnosti.
Tako se dve krajnje modiflkacije svakog modaliteta ne podu-
daraju, ali meu njima postoji usaglaenost unutar celine
onog stanja bia iji je taj modalitet sastavni deo, budui
da je takva usaglaenost odreena mestom njihovih odgo-
varajuih taaka na istom polupreniku koji poinje u sre-
ditu ravni. Usled toga e isti poluprenik sadrati krajnje
modifikacije svih modaliteta posmatranog stanja, modali-
teta koje, inae, ne bi trebalo smatrati sukcesivnim u pra-
vom smislu te rei (jer oni isto tako mogu da budu i jed-
Oigledno je, takoe, da se ovim odbacuju sve u manjoj ili veoj rae-
ri reinkarnacionistike teorije, koje su ugledale svetlo dana na moder-
nom Zapadu, kao i uveno Nieovo veno vraanje istog i druge sli-
nc teorije; ova razmatranja smo, inae, opirnije izloili u L'Erreurspiri-
te, 2. deo, gl. VI.
' * To je jedan momenat koji je, kako se ini, Lajbnic dosta dobro uoio,
i/.loivi svoje naelo nerazluljivog, premda ga moda nije dovoljno
jasno formulisao (upor. Autorite spirituelle etpoitvoirtemporel, gl. VII).
'^ Ti-niiin mogunost ovde uzimamo u njegovom najuem i najspe-
dfinij cm znacnj u: nt- radi M- i'ak ni o nckoj pojedinanoj mogi.icno.sli
Npos nbi mj /a i H' i i g r a i i i ci - n I . I / M I J \ i - c .s.irno o ma kom od cl cmcnal a k i > -
H' l a ka v i a / \ c i i | > i i i l r . i / i i i i n \ .1
72/
novremeni), ve samo logiki povezanim. Krive koje pred-
stavljaju te modalitete, umesto da budu krunice, kako smo
na poetku pretpostavili, jesu naizmenine zavojnice jedne
neograniene spirale upisane u horizontalnoj ravni i koja
se odmotava iz njenog sredita. Ova kriva se iz zavojnice u
zavojnicu neprestano uveava, pri emu se poluprenik
menja, poev od infinitezimalne veliine, koja predstavlja
rastojanje izmeu dve uzastopne take na tom polupre-
niku. Ovo rastojanje moemo da zamislimo malim koliko
elimo, ve prema samoj definiciji infinitezimalnih velii-
na koje su u stanju da se neogranieno smanjuju. Ali, ono
nikada ne moe da se smatra nepostojeim, poto se dve uza-
stopne take ne podudaraju; ako bi moglo da ne postoji,
tada bi postojala jo samo jedna jedina taka.
XVI. Odnos take iprostiranja
Poslednja napomena koju smo izrekli pokree jedno
pitanje koje zasluuje da se na njemu malo vie zadrimo,
ne uputajui se, ipak, na ovom mestu u razmatranje pro-
stiranja u punom obimu koji dozvoljava taj predmet, kome
bi pre bilo mesto u studiji o uslovima telesnog postojanja.
Pre svega, elimo da istaknemo da rastojanje izmeu dveju
susednih taaka, kojem smo posvetili panju pri uvoenju
kontinuiteta u geometrijski model bia, moe da se posma-
tra kao granica prostiranja za veliine koje se neogranie-
no smanjuju; drugim reima, ono je najmanji mogui pro-
stor, posle koga prostiranja vie nema, odnosno nema vi-
e prostornih uslova, tako da ono ne bi moglo da se ukine,
a da se pri tom ne napusti podruje postojanja koje je tim
uslovima podreeno. Kada se, dakle, prostor neogranie-
no deli
196
, i kada se ta deoba produi to je vie mogue,
odnosno, do granica prostornih mogunosti kojima je delji-
vost uslovljena (a koja je inae neograniena, kako u po-
gledu smanjivanja tako i u pogledu rasta), u krajnjem isho-
du nee se stii do take, ve do osnovnog rastojanja izme-
u dve take. Otuda proizlazi da je za prostiranje ili prostornc
uslove neophodno da ve postoje dve take, a (jednodimen-
zionalan) prostor koji je nastao njihovim istovremenim pri-
sustvom, i koji upravo jeste njihovo rastojanje, ini trei
^Kaemo neogranieno, a ne beskonano, to bi predstavljalo ap-
surd, budui da je deljivost nuno svojstvo jedne ograniene oblasti, jer
su prostorniuslovi od kojih onazavisi i sami sutinski ogranieni; potrcb-
no je, dakle, da postoji granica deljivosti, kao i ma koj e r el at i vnosi i ili dr-
terminisanosti, i moemo bi ti sigurni da takva granica i poMoj i . i'ak i ka-
da nam trcnul no ni j c pnj ml j i va.
737
element koji izraava postojei odnos izmeu te dve take,
objedinjujui ih i razdvajajui u isti mah. Uostalom, ovo ra-
stojanje, ukoliko ga posmatramo kao odnos, oigledno nije
sainjeno od delova, jer bi delovi na koje bi moglo da bu-
de podeljeno, i kada bi to moglo, bili samo novi odnosi ra-
stojanja, od kojih je ono logiki nezavisno, kao to je u broj-
anom smislu, jedinlca nezavisna od sastavnih delova
197
.
Ovo vai za ma koje rastojanje kada se posmatra samo u
odnosu na dve take koje su njegovi zavreci, i vai a for-
tioriza. infmitezimalno rastojanje, koje nipoto nije defini-
sana veliina, ve samo izraava prostorni odnos izmeu
dve susedne take, poput dve uzastopne take na ma ko-
joj liniji. S druge strane, same take, posmatrane kao zavr-
eci jednog rastojanja, nisu delovi prostornog kontinuu-
ma, premda odnos rastojanja upuuje na to da se na njih
gleda kao da se nalaze u prostoru. U stvarnosti je, dakle,
rastojanje pravi element prostora.
Sledstveno tome, strogo uzevi, ne bi se moglo rei da
se linija sastoji od taaka; to se lako da i shvatiti, jer, bu-
dui da nijedna taka ne poseduje prostornost, njihovprost
xbir, ak i ako ih ima neogranieno mnogo, nikada ne mo-
e da obrazuje neki prostor. Linija se u stvarnosti sastoji
od osnovnih rastojanja Izmeu svojih uzastopnih taki. Na
isti nain, i iz slinog razloga, kada u nekoj ravni posma-
tramo neogranieno mnotvo paralelnih pravih, ne moe-
ino da kaemo da je ta ravan nastala kao skup svih tih pra-
vi h, niti da su one stvarni konstitutivni elementi ravni; stvar-
ni elementi su rastojanja izmeu tih pravih, rastojanja usled
kojih su one razdvojene, a ne podudarne prave, pa, ako te
prave u izvesnom smislu i obrazuju ravan, to nije zahvalju-
jui njima samima, ve njihovom rastojanju, kao to je slu-
aj i sa takama u odnosu na svaku pravu. I opet, u istom
smislu, trodimenzionalan prostor se ne sastoji od neogra-
nienog miiotva paralelnih ravni, ve od rastojanja izme-
ctu svih tih ravni.
Taka je, meutim, onaj primordijalni element koji po-
sloji sam po sebi, jer je rastojanje ve podrazumeva i od
nje je zavisno; samo prostiranje, dakle, podrazumeva ta-
ku. Moglo bi da se kae da ona poseduje sposobnost pro-
stiranja, koju moe da razvije jedino tako to e se prvo
5)7
Sastavni delovi, dakle, ne bi mogli da budu, u pravoni smislu rei,
ik-lovi jednog, jer pravo jedno oigledno nema delove; ova pogrena
ck-l ' i ni ci j a koja se esto pridaje sastavnim delovima, ukazuje na nerazli-
kovanj c brojanog jednog, koje je sutinski nedeljivo, 1 mernih jedlni-
i .1. koj i ' su j edi ni t v sai nn u r ol al i vnom i dogovorenom znaenju, i koje
su, budui da spadaj u u rrd k o n l l i u i i i a i i i l i vcl i l na, nuno dcljivc i saslav-
74/
udvostruiti, da bi se na neki nain postavila nasuprot se-
bi samoj, a zatim neogranieno umnogostruiti (ili, radi-
je, umalostruiti), kako bi itav pojavni prostor proiste-
kao iz njene diferencijacije ili, tanije reeno, iz nje same
kao one koja se diferencira. Ova diferencijacija je, uosta-
lom, stvarna samo kada se posmatra sa strane prostorne
pojavnosti; ona je prividna u odnosu na samu prvotnu ta-
ku, koja time ne prestaje da bude taka po sebi kao to je
bila, i ije sutastveno jedinstvo time ni na koji nain ne bi
moglo da bude ugroeno
198
. Taka, gledana po sebi, uopte
nije podreena uslovima prostora, poto je, naprotiv, ona
njegovo naelo: ona je ta koja stvara prostor, i koja ostva-
ruje prostiranje svojim delovanjem, a koje se, unutar vre-
mena (i samo u njemu), ispoljava kao kretanje; ali, da bi
na taj nain proizvela prostor, potrebno je da se nekim od
svojih modaliteta i sama postavi u taj prostor, koji bez nje
nije nita, a koji e ona itavog ispuniti sopstvenim spo-
sobnostima delovanja
1
". U cilju ostvarenja svih potenci-
jalnih taaka tog prostiranja, ona moe da se sa njima po-
istoveti, sukcesivno, u vremenu, ili simultano, izvan te uslov-
Ijenosti (to bi nas, uzgred reeno, izvelo van svakidanjeg
trodimenzionalnog prostora)
200
, budui da je ovo prosti-
ranje tada sagledano kao ista potencijalnost bia, koja ni-
je nita drugo do potpuna virtuelnost take shvaene u nje-
nom pasivnom vidu ili, pak, kao potencijalnost, mesto ili
sadritelj svih pojavnosti njenog delovanja, sadritelj koji
trenutno ne postoji, izuzev kroz ostvarenje svog mogueg
sadraja
201
.
^
8
Kada bi iezla prostorna pojavnost, sve take smetene u prostoru
bile bi usisane u jednu prvotnu taku, poto izmeu njih ne bi bilo nika-
kvog rastojanja.
*99 Lajbntc je s pravom razlikovao ono to naziva metafizikim taka-
ma, koje su po njemu prave jedinice supstancije, nezavisne od pro-
stora, od matematikih takl, koje su obini modaltteti ovih prethod-
nih, utoliko to predstavljaju njihova prostorna odreenja, koja im daju
respektivna stajalita kako bi prikazale ili izrazile Vaseljenu. Lajbnic ta-
kode smatra da jedino ono to je smeteno u prostoru daje pravu real-
nost tom prostoru; ali, oigledno je da se sa prostorom ne bi moglo do-
vesti u vezu, kao to to on ini, sve ono to je, unutar svakog bia, izraz
celokupne Vaseljene.
200 pretvaranje sukcesije u jednovremenost, prilikom integrisanja Ijud-
skog stanja, podrazumeva u neku ruku prostorovanje vremena, koje
bi moglo da se prikae dodavanjem etvrte dimenzije.
201
Lako emo ustanoviti da je odnos prvotne take i virtuelnog ili, radi-
je, potencijalnog prostora, analogan onom esencije i supstancije, pri
emu ov-a dva termina uzimamo u njihovom univerzalnom znaenju, od-
nosno kao da oznaavaju dva pola pojavnosti, ;iktivni i pasivni, a kojc hin-
duistika doktrina naziva Purusha i /
J
raAr/y/(vidcli /. 'lloinmc cl xn </< -
vctiir. < /< /< Vril.inl.i. );1. I V) .
757
Budui da je primordijalna taka liena dimenzija, ona je
takoe i bez oblika; ona, dakle, ne pripada redu individu-
alnih postojanja; ona se na izvestan nain individualizuje
tek kada se postavi u prostor, i to ne kao ona sama, ve jedi-
no kroz neki od svojih modaliteta, tako da su, pravo govo-
rei, oni ti koji su zaista individualizovani, a ne prvotna ta-
ka. Uostalom, da bi oblikpostojao, nuno je da ve postoji
diferencijacija, odnosno u odreenoj meri ostvarena mno-
tvenost, to je opet mogue tek kada se taka sebi suprot-
stavi, ako tako moemo da kaemo, kroz dva ili vie svojih
modaliteta prostorne pojavnosti; a ta suprotstavljenost je
ono to, u sutini, uspostavlja rastojanje, ije je ostvarenje
prva aktualizacija prostora, koji bez njega, kao to smo ve
rekli, predstavlja tek istu mogunost. Napomenimo, takoe,
da rastojanje u poetku postoji samo virtuelno i implicitno,
u onom sfernom obliku o kome smo ranije govorili, i koji
odgovara najmanjoj meri diferencijacije, budui izotropan
u odnosu na sredinju taku i lien ma ega to bi neki pra-
vac razlikovalo od svih ostalih; poluprenik, koji je ovde
izraz rastojanja (posmatranog od sredita ka periferiji), nije
stvarno upisan i ne ini sastavni deo sfernog oblika. Rasto-
janje se jasno ispoljava teku vidu prave linije, kao njen pr-
vobitni i sutinski element koji proishodi iz odreenja jed-
nog utvrenog pravca; od tog trenutka, prostor vie ne moe
da se smatra izotropnim, ve bi ga, sa tog stanovita, pre
trebalo dovesti u vezu sa dva simetrina pola (dve take iz-
meu kojih postoji rastojanje) nego sa jednim sreditem.
Taka koja ostvaruje celokupno prostiranje, kao to smo
upravo pokazali, ini sebe njegovim sreditem, odreuju-
i sve njegove dimenzije neogranienim istezanjem krako-
va krsta u svih est smerova, ili ka est stoernih taaka tog
prostiranja. Ovaj krst ne simbolizuje individualnog ove-
ka (koji, kao takav, ne moe da dosegne nita to bi bilo iz-
van njegovog sopstvenog stanja bia), ve Univerzalnog
oveka, koji je zaista mera svih stvari, da upotrebimo
Protagorin izraz koji smo ve naveli na drugom mestu
202
,
ne pretendujui, naravno, da grkom sofisti pripiemo ika-
kav uvid u ovakvo metafiziko tumaenje
203
.
12
L'Homme etson devenirselon Je Vedanta, gl. XVI, 3. izd.
Da smo imali nameru da se na ovom mestu uputamo u opsenije is-
I niivanje prostornih uslova i njihovih ogranienja, trebalo bi da pokae-
i ni ) kako, iz razmatranja izloenih u ovom poglavlju, moe da se izvede
dokaz o besmislenosti atomistikih teorija. Pomenuemo samo, ne zadr-
/. i vaj ui sc duc na tome, da je sve ono to je telesno nuno i deljivo, sa-
mim lim lo sc- pro.sliiv, odnoMio (i nu- lo j i- podrcdeno prostornim uslo-
v i i n . i (upor. / i :l n>( / u< ' t i i i . i ; ,i i ,r . i / r . i l ' fi nt l i - </r.v tioctiinc.'i hinilinics, '$.
(k-n, nl. X, Mr. >
767
XVII. Ontologija Gorueggrma
Znaenje udvostruenja take putem polarizacije, kakvo
smo upravo izloili, jo bolje bismo razjasnili ako bismo ga
posmatrali sa jednog, u pravom smislu rei, ontolokog
stanovita; a da bismo to uinili shvatljivijim, za poetak bi-
smo mogli da se posluimo logikim, pa ak i jednostavnim
gramatikim pristupom. U ovom sluaju, naime, raspolae-
mo sa tri elementa, sa dve take i rastojanjem meu njima,
pa je lako uvideti da ta tri elementa u potpunosti odgovaraju
elementima jednog logikog stava: dve take predstavljaju
njegova dva pojma, a rastojanje meu njima, koje izraava
njihov meusobni odnos, igra ulogu kopule, odnosno
elementa koji dva pojma povezuje jedan sa drugim. Ako
logiki stav posmatramo u njegovoj uobiajenoj i u isti mah
najoptijoj formi predikatnog stava, kod koga je kopula
glagol biti
204
, videemo da ona iskazuje istovetnost, ba-
rem u izvesnom pogledu, izmeu subjekta i imenskog pre-
dikata; a ovo opet odgovara injenici da su u stvarnosti dve
take samo udvostruenje jedne iste take, koja se, tako-
rei, postavlja nasuprot sebi, kao to smo ve objasnili.
S druge strane, odnos izmeu dva pojma moe da se
posmatra i kao spoznajni odnos: u tom sluaju, bie koje
se, da tako kaemo, postavlja nasuprot sebi da bi se spozna-
lo, udvostruava se na subjekat i objekat; ali, i ovde su to
dvoje u stvarnosti jedno. Ovo bi moglo da se primeni na
svaku pravu spoznaju, koja sutinski podrazumeva poisto-
veenje subjekta i objekta, to bi moglo da se iskae i kon-
statacijom da je, s obzirom i u meri u kojoj spoznaja po-
stoji, bie koje spoznaje u isti mah spoznato bie. Odmah
se vidi kako se ovo stanovite neposredno nadovezuje na
prethodno, jer moe da se kae da je spoznati objekat imen-
skipredikat (odnosno, modalitet) spoznajueg subjekta.
Ako sada razmotrimo univerzalno Bie, ije je nedelji-
vo jedinstvo predstavljeno prvotnom takom, i za koje su
sva bia, kao pojavni vidovi Postojanja, u krajnjoj liniji sa-
mo uea, moemo da kaemo kako se ono polarizuje
na subjekat i imenski predikat, a da time njegovo jedinstvo
nimalo nije narueno; a stav iji je ono istovremeno subje-
kat i imenski predikat poprima sledeu fonnu: Bie je Bi-
e. To je upravo iskaz onoga to logiari nazivaju princi-
pom identinosti. Ali, vidi se da, u ovoj formi, njegov do-
maaj daleko prevazilazi podruje logike, kao i da jc to
2
"4 Sve druge forme stavova koje pojedini logiari razmatraju uvck mc> -
gu da se svedu na predikatnu formu, poto odnos koj i ,sc ovoni i s ka/uj i -
ima fundament al ni j i znaaj od svih oslalih.
777
zaista jedno prevashodno ontoloko naelo, pa ma kakva
bila njegova primena unutar razliitih redova. Moglo bi se
jo rei da je to izraz odnosa Bia kao subjekta (Onoga to
jeste) i Bia kao imenskog predikata (Onoga to Ono je-
ste), i da je, s druge strane, budui da je Bie-subjekat Spo-
znajue, a Bie-imenski predikat (ili objekat) Spoznato,
ovaj odnos u stvari Spoznaja sama. Ali, u isti mah, to je i
odnos istovetnosti; apsolutna Spoznaja je, dakle, sama isto-
vetnost, pa svaka prava spoznaja, budui da u njoj uestvu-
je, takoe podrazumeva istovetnost u odnosu na meru svog
ostvarenja. Dodajmo jo kako su, budui da odnos pose-
duje realitet tekprisustvom dva pojma koje povezuje, i po-
to su ovi jedno, tri elementa (Spoznajue, Spoznato i Spo-
znaja) u stvari takoe samo jedan
205
; to bi moglo da se is-
kae kao Bie koje Sobom spoznaje Sebe
206
.
Ono to je znaajno, i to dovoljno svedoi o tradicij-
skoj vanosti iskaza koji smo ovako razjasnili, jeste inje-
nica da se on doslovno pominje u hebrejskoj Bibliji, u opi-
su Boijeg objavljenja Mojsiju iz Gorueg grma
207
: poto
ga je Mojsije upitao za Njegovo Ime, On odgovara: Eheieh
asAerJShe/ eh
208
, to se najee prevodi kao: Ja sam Onaj
koji jesam (ili Ono to jesam), ali ije je najispravnije
znaenje Bie je Bie
209
. Postoje dva razliita naina da
205
Videti ta smo o trojstvu SacfichJdanandena.pisa.li ML'Homme etson
devenirselon le Vedanta, gl. XIX 3- izd.
Uislamskom ezoterizmu takode nalazimo sline izraze: Alah je svet
stvorio iz Sebe, Sobom i u Sebi, ili: Poslao je Svoju poruku od Sebe, Se-
bi, Sobom. Ova dva izraza su, uostalom, istoznana, jer je boanska po-
ruka u stvari Knjiga Sveta, arhetip svih svetih Knjiga, a transcendent-
na slova od kojih se ova Knjiga sastoji su sva stvorenja, kao to je pret-
hodno ve objanjeno. Otuda takoe proizlazi da je nauka slova (iltn
al-liurujf), shvaena u svom superiornom znaenju, spoznaja svih stvari,
kroz samo Naelo, kao venih sutina; u znaenju koje bi se moglo na-
zvati uobiajenim, to bi bila kosmogonija; i konano, u svom inferiornom
znaenju, to bi bilo poznavanje svojstava imena i brojeva, u meri u kojoj
izraavaju prirodu svakog bia, poznavanje koje bi omoguavalo da se
putem njih, a na temelju te podudarnosti, magijskl deluje na sama bia.
37
U pojedinim kolama islamskog ezoterizma Gorui grm, nosilac
boanske pojavnosti, shvata se kao simbol onog privida individualnog
koji preostaje nakon to je bie doseglo Vrhovnu Istovetnost, to od-
govara sluaju jivan-mukteu hinduistikoj doktrini (videti L'Homme et
son devenirselon le Vedanta, gl. XXIII, 3. izd.): to je srce koje blista od
svetlosti SheJdne, zbog ostvarenog prisustva Vrhovnog Sopstva u sre-
clitu Ijudske individualnosti.
208
Izlazak, III, 14.
19
Eheieh ovde, u stvari, ne bi trebalo posmatrati kao glagol, ve kao
imc, to se vidi iz productka teksta, u kome se Mojsiju nalac da saop-
Mi narodu: Elii'ich I I K - j < - pns l an k vama. Sl o sr, pak, l i c-c ndnosnc z a-
nu-ni a- .v.v/ici', k i i j i < i . k.i d.i i r . i . i nl i i r . u . . Kopul c", kan i i i m n n s l u^a j n, <> na
llll.l /ll.ll'cilil-i;I.IK(il.l . il il M. . i l | < ill. ItUilllill.ll M. lv . l I/ . III/ IIN. I
787
se sagleda struktura ovog iskaza, od kojih se prvi svodi na
njegovo ralanjivanje u tri sukcesivne i postupne faze, prema
samom redosledu tri rei koje ga obrazuju: Eheieh, Bie;
Eheieh asher, Bie jeste; Eheieh asher Eheieh, Bie je
Bie. Naime, budui da se Bie podrazumeva, ono to se
o njemu moe rei (a trebalo bi jo dodati: ono to o njemu
ne moe da se ne kae), jeste, pre svega, da Ono jeste, aza-
tim da je Ono Bie; na ovim nepobitnim tvrdnjama sutin-
ski se zasniva itava ontologija u pravom smislu te rei
210
.
Drugi nain da se sagleda isti iskaz, sastoji se u tome da se
u poetku posmatra prvo Eheieh, a zatim ono drugo, i to
kao da je odraz prvoga u nekom ogledalu (to je slika kon-
templacije Bia Njim samim); u treem koraku, kopula
asAerpostavlja se izmeu ova dva pojma kao veza koja iz-
raava njihov uzajamni odnos. Ovo se n potpunosti slae
sa onim to smo prethodno izloili: taka, koja je u poet-
ku jedna, potom se udvostruava polarizacijom, koja je ta-
koe jedan vid odraza, i uspostavlja se odnos rastojanja
(sutinski reciproan) izmeu dve take, ve samom inje-
nicom njihovog naspramnog poloaja
211
.
XVIII. Prelaz sa pravolinijskih koordinata na
polarne koordinate; kontinuitet rotacijom
Sada bi trebalo da se vratimo geometrijskom modelu
koji smo poslednji izloili, i ije uvoenje je podrazume-
valo, kao to smo ve mogli da uoimo, zamenu pravoli-
nijskih i pravougaonih koordinata naeg prethodnog mi-
krokosmikog modela polarnim koordinatama. Svaka pro-
mena poluprenika spirale koju smo posmatrali odgovara
ekvivalentnoj promeni na osi koja preseca sve modalitete,
odnosno koja je upravna na pravac razvoja svakog moda-
liteta. to se, pak, tie promena na osi paralelnoj u odnosu
na ovaj drugi smer, one se ogledaju u promeni poloaja
210
uveni ontoloki argument svetog Anselma i Dekarta, koji je iza-
zvao tolike rasprave, i koji je, inae, veoma sporan u onoj dijalektikoj
formi u kojoj je izloen, postaje potpuno bespredmetan, kao i svako dru-
go dokaztvanje, kada, umesto da govorimo o postojanju Boga (imc
se, uostalom, implicira prezriv odnos prema znaenju rei postojanje),
jednostavno iznesemo iskaz: Bie jeste, koji predstavlja najneposrcd-
niju oiglednost, koja proishodl iz intelektualne intuicije, a ne iz diskur-
zivnog uma ( videti Introductiongenerale a l'etude des doclrines hindo-
ues, 2. deo, gl. VI, str. 105-106).
211
Jeva da je potrebno da napomenemo kako se, budui da je hcbrej-
sko Eheieh isto Bie, znaenje ovogboanskogimcnau pot punosl i po-
dudarasa i menom /.v/iir.;rcu hinduistikoj dnki r i ni , k nj i na sl i i ' an nai ' i n
.. ^..Ui ^-nl r /i t n i i s t v i i S;l l ' h<' hif l :it1 ' . in(l c
797
poluprenika koji se obre oko pola (sredita ravni ili nul-
te koordinatne take), odnosno u promeni njegovog ugla
rotacije, merenog u odnosu na odreeni poloaj uzet za
nultu taku. Ovaj poetni poloaj, koji e predstavljati ra-
dijalni pravac poetka spirale (krive koja iz sredita polazi
tangencijalno u odnosu na poluprenik koji je na nju upra-
van), bie poloaj poluprenika koji sadri, kao to smo
rekli, krajnje modiflkacije (poetak i kraj) svih modaliteta.
Ali, meu ovim modalitetima jedino su poetak i kraj
jedno drugome saglasni, a svaka od prelaznih modifikaci-
ja ili ma koji element nekog modaliteta odgovara svima
drugima, budui da su odgovarajue modifikacije uvek
predstavljene takama postavljenim na istom polupreni-
ku koji polazi iz pola. Ako bi se ovaj poluprenik, ma koji
on bio, uzeo kao radijalni pravac poetka spirale, uvek bi-
smo dobili istu spiralu, ali bi itava slika bila rotirana za iz-
vestan ugao. Da bi se predstavio potpuni kontinuitet koji
postoji izmeu svih modaliteta, kao i u podudarnosti svih
njihovih elemenata, trebalo bi zamisliti kako ova slika isto-
vremeno zauzima sve mogue poloaje oko pola, pri e-
mu se sve ove sline slike meusobno proimaju, poto
svaka od njih, u celokupnosti svog neogranienog razvo-
ja, u istoj meri sadri sve take ravni. Pravo govorei, radi
se tek o jednoj istoj slici u neogranienom mnotvu razli-
itih poloaja, poloaja koji odgovaraju neogranienom
mnotvu vrednosti to moe da ih ima ugao rotacije, pod
pretpostavkom da se taj ugao menja na kontinuiran nain
sve dok se poluprcnik, polazei od zadatog poetnog po-
loaja, ne bude vratio, posle punog obrtaja, da se sa tim
prvim poloajem iznova preklopi.
Ovakvom pretpostavkom stekli bismo pravu sliku jed-
nog oscilatornog kretanja koje se, u koncentrinim krugo-
vima, neogranieno iri iz svoje polazne take, u jednoj ho-
rizontalnoj ravni kakvu predstavlja slobodna povrina ne-
ke tenosti
212
; a to bi, takoe, bio i najverodostojniji
geometrijski simbol kojim bi mogla da se prikae celokup-
nost jednog stanja bia. Ako bismo hteli da se dublje uputa-
mo u razmatranja matematike prirode, koja nas ovde zani-
maju jedino u meri kojom nam nude simbolike modelc,
inogli bismo ak da pokaemo kako bi ostvarenje ove cclo-
kupnosti odgovaralo integrisanju diferencijalne j ednai nc
koja izraava postojei odnos izmeu jednovremenih vari-
j aci j a poluprenika i njegovog ugla rotacije, gde sc i j cdan
''"liacli se o ononu-.lo si- u f i / i i i na/i va u-orijski s l ubndi i i mi pnvi . M
i i i i i n , j i - r si', u s n l i n i , sl dbodn.i pnvr .si n.i nckc l cnos l i nc pr oMi i r m-ci -
i ' . r . l i i n i n ci i ni k. i d. l I I p i i l p i i i i n M i l u i i l n . i / i i | i l n i t i / i i i i l . i l i i i l i . i v. ui
807
i drugi istovremeno menjaju, i to jedan u funkciji drugog,
na kontinuiran nain, odnosno u infinitezimalnim vredno-
stima. Izabrana konstanta koja se javlja u integralu, bila bi
odreena poloajem poluprenika koji je uzet za poetni,
a ta ista vrednost, koja je fiksna samo za zadati poloaj sli-
ke, trebalo bi da na kontinuiran nain varira od 0 do 2 7t za
svaki svoj poloaj, tako da bi, ako ove posmatramo kao po
tencijalno jednovremene (to bi znailo ukidanje vremen-
ske uslovljenosti, koja delovanju pojavnosti daje specifi-
no svojstvo kretanja), nedeterminisanu konstantu trebalo
zadrati izmeu ove dve ekstremne vrednosti.
Trebalo bi, ipak, imati na umu da su ovi geometrijski mo-
deli, ma koji, uvek vie ili manje nesavreni, kao to je to,
uostalom, nuno i svaka predstava i svaki formalni iskaz.
Mi smo, dakle, prosto primorani da ih postavimo u jedan
poseban prostor, na jednu odreenu povrinu, a prostor,
ak i sagledan u punom opsegu koji mu je dostupan, nije
nita vie od posebnog uslova sadranog u jednom od stup-
njeva univerzalnog Postojanja, i kome su (inae, objedinje-
nom ili kombinovanom sa drugim uslovima istog reda)
podreene pojedine od mnogostrukih oblasti obuhvae-
nih tim stupnjem Postojanja, oblasti od kojih je svaka, u
makrokosmosu, analogna onome to je u mikrokosmo-
su odgovarajui modalitet stanja bia koje se nalazi na
tom istom stupnju. Ovakav model je nuno nesavren, ve
samim tim to je zatvoren u ue granice od onoga to je
njime predstavljeno, a kada bi, uostalom, bilo drugaije,
on bi postao izlian
213
. Ali, s druge strane, on je utoliko
manje nesavren ukoliko, ostajui stalno unutar granica
trenutno pojmljivog, pa ak i unutar onih, mnogo uih gra-
nica zamislivog (koje u potpunosti proishodi iz ulnog),
ipak biva manje ogranien, to bi, u sutini, znailo da se
poziva na neki vii stepen neogranienog
214
. Ovo se u pro-
stornim modelima uglavnom ilustruje dodavanjem jo jed-
213
Zbog toga, ono to je superiorno ne moe ni na koji nain da simbo-
lizuje inferiorno, ve je, naprotiv, uvek njime simbolizovano; da bi ostva-
rio ulogu uporita, jasno je da simbol mora da bude shvatljiviji, pa ti-
me i manje sloen ill manje obuhvatan od onoga to se njime izraava ilt
predstavlja.
214
Kod inflnitezimalnih veliina postoji neto to u potpunosti, alt u
obratnom smeru, odgovara tini rastuim stepenima neogranlenog: to
su razliiti opadajui redovi istih inflnitezimalmh veliina. U oba sluaja,
veliina odredenog reda je neograniena, u rastuem ili opadajuem sme-
ru, ne samo u odnosu na proste konane veliine, ve takoe i u odno-
su na veliine koje pripadaju svim prethodnim redovima neogranienojj;
ne postoji, dakle, sutinska heterogenost izmcdu proslih vcl i i na (po-
smatranih kao promcnljivc) i neogranieno ra.siiu'ili ili i u-i > ) > r a i i k Y i i < > npa-
daj ui h vcl i i na.
ne dimenzije, kao to smo ranije ve napomenuli; uosta-
lom, ovo pitanje e biti detaljnije razjanjeno u nastavku
naeg izlaganja.
XIX. Model kontinuiteta razliitih stanja bia
Na naem novom modelu do sada smo razmotrili samo
horizontalnu ravan, odnosno jedno jedino stanje bia, a
sada bi trebalo da prikaemo i kontinuitet svih horizontal-
nih ravni, koje predstavljaju neogranienu mnogostrukost
svih stanja. Ovaj kontinuitet e se geometrijski prikazati
putem analogije: umesto pretpostavke da je horizontalna
ravan nepokretna u trodimenzionalnom prostoru, pret-
postavke koju injenica kretanja, uostalom, ini podjed-
nako materijalno neostvarivom kao i iscrtavanje zatvore-
ne krive, trebalo bi samo da pretpostavimo kako se ona je-
dva primetno pomera, paralelno u odnosu na sebe samu,
ostajui, dakle, stalno upravna na vertikalnu osu, i to tako
da sukcesivno susree tu osu u svim njenim uzastopnim
takama, pri emu prelaz sa jedne take na drugu odgova-
ra duini jedne od zavojnica koje smo prethodno razmo-
trili. Spiralno kretanje emo ovde smatrati izohronim, pre
svega da bismo to vie pojednostavili model, a i zato da
bismo prikazali istoznanost mnogostrukih modaliteta bi-
a u svakom od njegovih stanja, posmatranih sa stanovita
Univerzalnog.
Radi vee jednostavnosti, mogli bismo ak da iznova i
privremeno posmatramo svaku od zavojnica onako kako
smo je ve sagledali u horizontalnoj ravni, drugim reima,
kao krunicu. Ni ovog puta krunica se nee zatvoriti, jer
kada se poluprenik koji je opisuje bude vratio da se preklo-
pi sa svojim poetnim poloajem, vie se nee nalaziti u is-
toj horizontalnoj ravni (koja je, po pretpostavci, nepokret-
iia i paralelna u odnosu na pravac jedne od koordinatnih
ravni, i oznaava jedan odreen poloaj na osi upravnoj
na taj pravac). Osnovno rastojanje koje razdvaja dva kraja
tc krunice ili, radije, krive uzete kao krunica, tada nee
biti mereno na polupreniku koji polazi od pola, ve na
jcdnoj paraleli u odnosu na vertikalnu osu
215
. Ove krajnje
take vie ne pripadaju istoj horizontalnoj ravni, ve dve-
ma superponiranim horizontalnim ravnima; one su postav-
Ijene sa jedne i sa druge strane horizontalne ravrii posma-
irane u njenom intcrmedijarnom kretanju izmeu ta dva
' Drugi rn iTi'inu, k i i v . i M.M.I | C nl vmcn.i u vr r l l kal nom smmi, a nc u ho-
n / i i l i M l i i i n i i M I I I - I C I . K . I H > l | n i l l i i n l i i i i i i i v l n i . i | n
827
poloaja (kretanju koje odgovara razvoju stanja predstav-
Ijenog ovom ravni), poto oznaavaju kontinuitet svakog
stanja bia sa onim koje mu prethodi i onim koje mu ne-
posredno sledi u hijerarhiji celovitog bia. Ako se posma-
traju poluprenici koji sadre krajnje take modaliteta svih
stanja, videe se kako se njihovim preklapanjem obrazuje
jedna vertikalna ravan na kojoj oni predstavljaju horizon-
talne prave, dok je ta vertikalna ravan mesto na kojem se
nalaze sve krajnje take o kojima smo govorili, i koje bi mo-
gle da se nazovu graninim takama razliitih stanja, kao
to su to bile, u prethodnom sluaju, za razliite modalite-
te svakog pojedinanog stanja. Kriva koju smo privremeno
posmatrali kao krunicu, u stvarnosti je zavojnica infinite-
zimalne visine (jednake rastojanju dve horizontalne ravni
koje susreu vertikalnu osu u dve uzastopne take), sa spi-
ralom upisanom na jednom obrtnom valjku ija osa nije
nita drugo do vertikalna osa naeg modela. Podudarnost
izmeu taki na naizmeninim zavojnicama ovde je nazna-
ena mestom na istoj izvodnici valjka, odnosno, na istoj
vertikali. Take koje, unutar mnogostrukih stanjabia, jed-
na drugoj odgovaraju, izgledaju kao da se podudaraju ka-
da ih posmatramo u celokupnosti trodimenzionalnog pro-
stora, ortogonalno projektovane na ravan osnove valjka,
odnosno na odreenu horizontalnu ravan.
Da bismo dovrili na model, sada e biti dovoljno da
istovremeno posmatramo, s jedne strane, ovo spiralno kre-
tanje koje se vri u jednom vertikalnom cilindrinom siste-
mu koji se sastoji od neogranienog mnotva koncentri-
nih valjkova (pri emu se poluprenik osnove, od jednog
do drugog, menja za infinitezimalnu veliinu), a s druge
strane, ono spiralno kretanje koje smo prethodno posma-
trali na svakoj horizontalnoj ravni, uzetoj kao nepokretna.
Usled kombinovanja ova dva kretanja, ravna osnova verti-
kalnog sistema bie upravo horizontalna spirala, izjedna-
ena sa neogranienim mnotvom nezatvorenih koncen-
trinih krunica; a da bismo zaotrili analogiju koja se re-
spektivno odnosi na dvodimenzionalni i trodimenzionalni
prostor, kao i da bismo bolje simboliki predstavili potpun
uzajamni kontinuitet svih stanja, spiralu bi trebalo da sagle-
damo ne samo u jednom poloaju, ve u svim poloajima
koje moe da zauzme oko svog sredita. Time bi se dobilo
neogranieno mnotvo vertikalnih sistema poput prethod-
nog, koji poseduju istu osu i uzajamno se proimaju kada
ih posmatramo kao jednovremene, poto svaki od njih u
isti mah sadri celokupnost taki istog trodimenzionalnog
prostora u kome su svi smeteni. U ovom sluaju opet ima-
837
mo isti sistem koji se istovremeno posmatra u neogranie-
nom mnotvu svih poloaja koje moe da zauzme pri vr-
enju potpune rotacije oko vertikalne ose.
Vldeemo, ipak, kako se u stvarnosti, ovako uspostavlje-
na analogija pokazuje nedovoljnom; ali, pre nego to na-
stavimo, napomenuemo kako sve to smo do sada rekli
moe da se primeni i na makrokosmiki model, podjed-
nako kao na mikrokosmiki. U tom sluaju, umesto da
predstavljaju razliite modalitete jednog stanja bia, naiz-
menine zavojnice neograniene spirale upisane u hori-
zontalnoj ravni predstavljae mnogostruke oblasti jednog
stupnja univerzalnog Postojanja, dok e se vertikalno usa-
glaavanje odnositi na podudarnost svakog stupnja Posto-
janja sa svim ostalim stupnjevima, po svakoj od moguno-
sti koje on obuhvata. Dodajmo, takoe, da se ne bismo na
to vie vraali, kako e ova podudarnost izmeu makro-
kosmikog i mikrokosmikog modela vaiti i za sve to
dalje sledi.
XX. Univerzalan sferni vrtlog
Ako se vratimo sloenom vertikalnom sistemu o kojem
smo govorili, videemo kako oko take koja je uzeta za sre-
dite trodimenzionalnog prostora tog sistema, ovaj pro-
stor nije izotropan ili, drugim reima, kako usled odre-
enja jednog posebnog, i u neku ruku povlaenog prav-
ca, koji ima osa sistema, odnosno vertikalan pravac, slika
nije homogena u svim pravcima kada se poe od te take.
Za razliku od toga, kada smo u horizontalnoj ravni istovre-
meno posmatrali sve poloaje koje spirala zauzima oko sre-
dita, ova ravan je bila sagledana na homogen nain i kao
izotropna u odnosu na to sredite. Da bi se isto ovo ostva-
rilo u trodimenzionalnom prostoru, trebalo bi imati u vi-
du kako bi svaka prava koja prolazi kroz sredite mogla da
se zamisli kao osa jednog sistema kakav smo upravo po-
menuli, tako da bi svaki pravac mogao da preuzme ulogu
vertikale. Na isti nain, budui da je svaka ravan koja pro-
lazi kroz sredite upravna na jednu od ovih pravih, otuda
proizilazi da bi, korelativno, svaki pravac ravni mogao da
preuzme ulogu horizontalnog pravca, pa ak i pravca pa-
ralelnog u odnosu na ma koju od tri koordinatne ravni. I
zaista, svaka ravan koja prolazi kroz sredite moe da po-
stane jedna od ove tri ravni u neogranienom mnotvu pra-
vougaonih koordinatnih sistema u prostoru, jer sadr/i nco-
granieno mnotvo parova ortogonalnih pravih l i ni j a ko-
84/
je se seku u sreditu (budui da su, u konfiguraciji spira-
le, sve ove prave linije poluprenici koji polaze od pola),
parova meu kojima svi mogu da obrazuju ma koje dve od
tri ose jednog od ovih sistema. Kao to je svaka taka u pro-
storu potencijalno sredite, o emu smo prethodno govo-
rili, svaka prava u tom istom prostoru je potencijalna osa,
pa ak i kada bi sredite ve bilo odreeno, svaka prava ko-
ja prolazi kroz tu taku opet bi, potencijalno, predstavlja-
la ma koju od tri ose. Poto bi se izabrala sredinja ili glav-
na osa jednog sistema, preostalo bi jo da se odrede dru-
ge dve ose u ravni upravnoj na prvu, koja takoe prolazi
kroz sredite; ali, neophodno je da, poput samog sredita,
budu odreene i tri ose da bi krst stvarno mogao da se iscr-
ta, odnosno dabi itav prostor zaista mogao da se premeri
u svoje tri dimenzije.
Sve sisteme koji, poput naeg vertikalnog modela, za
svoje sredinje ose respektivno imaju sve prave to prola-
ze kroz sredite, moemo da smatramo sapostojeim, jer
oni zaista jednovremeno postoje u potencijalnom stanju,
to nas, uostalom, nimalo ne spreava da zatim odabere-
mo tri ose odreenih koordinata, na koje e itav prostor
biti sveden. I u ovom sluaju, svi sistemi o kojima govori-
mo su, u stvarnosti, samo razliiti poloaji jednog istog si-
stema, dok njegova osa zauzima sve mogue poloaje oko
sredita, a ovi se uzajamno proimaju, iz istog razloga kao
i ranije, naime, usled toga to svaki od njih obuhvata sve
take prostora. Moglo bi se rei da upravo prvotna taka o
kojoj smo govorili, budui liena svakog odreenja i pred-
stavljajui bie po sebi, proizvodi ili ostvaruje to prosti-
ranje, koje je sve do tada bilo samo potencijalno i shvae-
no tek kao ista razvojna mogunost, ispunjavajui itavu
zapreminu prostora, neogranienu na trei stepen, svojom
punom ekspanzijom u svim pravcima. A upravo ostvarenjem
te ekspanzije postie se i potpuna homogenost, kao to,
sa druge strane, vrhunska distinkcija moe da se ostvari je-
dino unutar najvee optosti
216
. U sredinjoj taki bia, kao
to smo ranije rekli, uspostavlja se potpuna ravnotea iz-
meu sukobljenih pojmova svih suprotnosti i svih antino-
mija koje su uzrokovane spoljanjim i pojedinanim sta-
novitima.
Poto u okvirima novog sagledavanja svih sapostojeih
sistema, svi pravci prostora igraju ravnopravnu ulogu, i-
renje koje se odvija iz sredita moe da se posmatra kao
216 ovim ponovo ciljamo na objedinjavanje dva stanoviSta o j ecl i nMvu
u mnotvu i mnotvu u jedinslvu, o koj i ma j c prclhodno bllo rcl, a u
^kl .i du sa ui Vn| i -m LslamskoK ezoteri/ma.
857
sferno ili, tanije, kao da ima sferoidan oblik: ukupna za-
premina prostora, kao to smo ve pomenuli, jeste jedna
kugla koja se neogranieno protee u svim smerovima, i
ija povrina nije zatvorena, kao to to nisu bile ni krive
koje smo prethodno opisali; uostalom, spirala u ravni, jed-
novremeno sagledana u svim svojim poloajima, nije nita
drugo do odseak te povrine jednom ravni koja prolazi
kroz sredite. Rekli smo kako ostvarenje integralnosti jed-
ne ravni moe da se iskae kao izraunavanje integrala; u
ovom sluaju, poto se radi o zapremini, a ne o povrini,
ostvarenje celokupnosti prostora iskazalo bi se kao izrau-
navanje dvostrukog integrala
217
; dve konstante koje bi se
uvele u ovaj raun mogle bi da budu odreene izborom
dve koordinatne ose, ime bi bila utvrena i trea osa, po-
to bi ona morala da bude upravna na ravan druge dve i da
prolazi kroz sredite. Trebalo bi jo da napomenemo kako
irenje ove kugle nije nita drugo do neogranieno raspro
stiranje jednog oscilatornog kretanja (ili, talasnog, budu-
i da su ta dva pojma u sutini sinonimi), ne vie samo u
horizontalnoj ravni, ve u itavom trodimenzionalnom pro-
storu, ijim se sreditem moe smatrati polazna taka tog
kretanja. Ako se, pak, ovo prostiranje posmatra kao geo-
metrijski, odnosno prostorni simbol celokupne Moguno-
sti (nuno nesavren simbol, poto je limitiran samom svo-
jom prirodom), model koji smo ovim dobili predstavljae,
u meri mogunog, sliku jednog univerzalnog sfernog vr-
tloga u skladu sa kojim se odigrava ostvarenje celokupnog
zbivanja, a koji dalekoistona metafizika tradicija naziva
Dao, odnosno Put.
XXI. Odreenje elemenata na modelu bia
Ovim to smo upravo izloili uoptili smo na geome-
trijski simbol do krajnjih granica pojmljivog ili, radije, za-
mislivog (poto se uvek radi o modelu koji je ulne priro-
de), time to smo u njega postupno, u vie sukcesivnih fa-
za ili, da budemo precizniji, faza sukcesivno razmotrenih
tokom naeg ispitivanja, uvodili sve veu nedeterminisa-
nost, koja odgovara onome to smo nazvali viim potenci-
jama neogranienog, ne naputajui, ipak, pri tome, tro-
Vano je imati na umu, premda ovde ne moenio due na tome da se
/adravamo, da integral ne moe da se izrauna pojedinanom i sukce-
sivnom obradom njegovih ck-menal a, jer sc, na taj nain, izraunavanj c
ni k a d a nc bi okonaln; i nl i ' K i ' i ^a ni i ' nio/i- da sc oMvar i s ai ni ) pul i -m ji--
di ns l vi -i u- s i nl i -l i k i - npr r . U' i j r , dok l > i . n ul i l i i k i pnMupak f ' or i i i i r a nj a a r i l -
i m-t i ki h skupova mog.io d.i -.1 n i < \:> n l u- - . k i - . i i
867
dimenzionalni prostor. Pre nego to do toga doe, treba-
lo bi da, u neku ruku, ponovo preemo isti put u obrat-
nom smeru, kako bismo pristupili odreenju svih eleme-
nata ove slike, odreenju bez kojeg ona, uprkos tome to
postoji u virtuelnom stanju, ne bi stvarno mogla da bude
iscrtana; ali, takvo odreenje, koje smo na poetku sagle-
davali, da tako kaemo, samo hipotetiki, kao istu mogu-
nost, sada e postati stvarno, poto emo moi da prida-
mo tano znaenje svakom od konstitutivnih elemenata
glavnog simbola koji takvo odreenje karakterie.
Na samom poetku, neemo razmotriti univerzalnost
bia, ve jednog jedinog bia u svojoj celokupnosti; pret-
postavtemo da je vertikalna osa odreena, a zatim da je
takoe odreena i ravan koja prolazi tom osom i sadri
krajnje take modaliteta svakog stanja. Time emo se vra-
titi vertikalnom sistemu koji za ravnu osnovu ima horizon-
talnu spiralu, posmatranu u samo jednom poloaju, siste-
mu koji smo prethodno ve opisali. Ovim su odreeni prav-
ci tri koordinatne ose, pri emu je jedino vertikalnoj osi
stvarno odreen i poloaj; jedna od dve horizontalne ose
bie postavljena u vertikalnoj ravni koju smo pomenuli,
dok e druga, prirodno, biti na nju upravna; ipak, horizon-
talna ravan na kojoj e se nalaziti ove dve pravougaone pra-
ve jo uvek je ostala nedeflnisana. Ukoliko odredimo tu ra-
van, samim tira emo odrediti i sredite prostora, odno-
sno nultu taku koordinatnog sistema na koju taj prostor
moe da se svede, budui da ta taka nije nita drugo do
ukrtanje horizontalne koordinatne ravni sa vertikalnom
osom; tako e faktiki biti odreeni svi elementi slike, to
e omoguiti iscrtavanje trodimenzionalnog krsta koji pre-
merava sveukupni prostor.
Trebalo bi ponovo da se prisetimo kako smo, u cilju
stvaranja sistema koji predstavlja celovito bie, prvo po-
smatrali jednu horizontalnu spiralu, a zatim vertikalan na-
voj valjka. Ako izdvojeno posmatramo ma koju zavojnicu
takvog navoja, moi emo da je sagledamo, zanemarujui
prirodnu razliku u nivoima njenih krajnjih taki, kao kru-
nicu upisanu u horizontalnoj ravni. Na isti nain moi e-
mo da posmatramo kao krunicu i svaku zavojnicu one
druge krive, horizontalne spirale, ukoliko zanemarimo pri-
rodno variranje poluprenika izmeu njegove dve krajnje
take. Sledstveno tome, svaka krunica upisana u horizon-
talnu ravan, sa centrom u samom sreditu te ravni, odnosno
u taki preseka sa vertikalnom osom, moi e inverzno, i
sa istom priblinou, da se posmatra kao zavojnica koja
istovremeno pripada vertikalnom navoju i horizontalnoj
877
spirali
218
; otuda proizilazi da kriva koju prikazujemo kao
krunicu u stvarnosti, strogo govorei, nije ni zatvorena ni
ravna.
Takva krunica e predstavljati bilo koji modalitet stanja
ma kog bia, ako je posmatramo u pravcu vertikalne ose,
koja e se sama horizontalno projektovati u jednoj taki,
centru te krunice. S druge strane, ako je posmatramo iz
pravca jedne ili druge od dveju horizontalnih osa, ona e
se projektovati kao odseak, simetrian u odnosu na ver-
tikalnu osu, jedne horizontalne prave koja sa ovom po-
tonjom obrazuje dvodimenzionalni krst, pri emu ova ho-
rizontalna prava predstavlja liniju ravni u kojoj je upisana
posmatrana krunica, na vertikalnoj ravni projekcije.
Sto se, pak, tie znaenja krunice sa centralnom ta-
kom, s obzirom da ova potonja predstavlja trag vertikalne
ose u horizontalnoj ravni, napomenuemo da, prema jed-
noj uoptenoj simbolici, centar i krunica oznaavaju po-
laznu taku i ishod nekog od vidova pojavnosti
219
. Oni, da-
kle, respektivno odgovaraju onome to su, na planu Uni-
verzalnog, esencija i supstancija (Purushai PrakritiM.
hinduistikoj doktrini) ili, pak, Bie po sebi i njegova mo-
gunost, i oni predstavljaju, za svaki vid pojavnosti, vie ili
manje specifian izraz tih dvaju naela sagledanih kao kom-
plementarna, aktivno i pasivno, jedno u odnosu na drugo.
Time se potvruje ono to smo ranije rekli za odnos koji
postoji izmeu razliitih aspekata simbolike krsta, jer iz to-
ga moemo da zakljuimo da e, na naem geometrijskom
modelu, horizontalna ravan (koja je, po pretpostavci, ne-
pokretna ako se posmatra kao koordinatna ravan, a koja,
inae, moe da zauzme ma koji poloaj, budui odreena
jedino pravcem) igrati pasivnu ulogu u odnosu na verti-
kalnu osu, to znai da e se odgovarajue stanje bia ostva-
riti u punoj meri pod aktivnim uticajem naela koje osa
predstavlja
220
; ovo e se bolje razumeti u nastavku, ali je
bilo vano da na to ve sada ukaemo.
218 Q
va
krunica je identina onoj koja sa spoljanje strane oiviava sli-
ku poznatu pod nazivom yin-yang\\ dalekoistonoj simbolici, sliku koju
snio ve pominjali 1 o kojo) e posebno biti rei malo kasnije.
219
Videli smo kako, u simbolici brojeva, ova slika odgovara desetorstvu,
shvaenom kao potpuni razvoj jedinstva.
22(
^Ako posmatramo dvodimenzionalni krst dobijen proj ckcij um na vcr-
tikalnoj ravni, krstkoj ij e prirodno obrazovan jednom vcr l i kal i uun i ji-d-
nom horizontalnom linijom, videemo kako, pod dati m u.sl ovi ma, ki . s i
zaista simbolizuje jedinstvo dvaju nacla, aklivnoj; i pa s i vi > c> n
887
897
XXII. Dalekoistoni simbolyin-yanga; metafi-
zika istoznanost raanja i smrti
Da bismo se odavde vratili odreenju nae slike, do-
voljno je da posebno razmotrimo samo dve stvari: s jedne
strane, vertikalnu osu, i s druge, horizontalnu koordinat-
nu ravan. Znamo da horizontalna ravan predstavlja jedno
stanje bia, iji svaki modalitet odgovara jednoj ravnoj za-
vojnici koju smo izjednaili sa krunicom; gledano iz dru-
gogugla, krajnje take ove zavojnice, u stvarnosti ne lee
u ravni krive, ve u dvema susednim ravnima, jer je ta ista
kriva, posmatrana u vertikalnom cilindrinom sistemu,
jedna zavojnica, jedna funkcija navoja iji je korak infini-
tezimalan. Zbog toga, budui da trenutno ivimo, delamo
i rasuujemo u prolaznom, mogli bismo, pa ak i morali,
da grafiki prikaz individualne evolucije
221
posmatramo
kao (ravnu) povrinu. Aona, u stvarnosti, zaista poseduje
sva njena svojstva i kvalitete, i razlikuje se od povrine tek
ako se posmatra sa stanovita Apsoluta
222
. Na taj nain, u
naoj ravni (ili stupnju postojanja), 'ivotni krug' je neo-
sporna injenica, i krug daje pravu sliku individualnog Ijud-
skog ciklusa
223
.
Yin-yang, koji u tradicionalnoj simbolici Dalekog istoka
predstavlja krug individualne sudbine, doista i jeste krug,
iz prethodno navedenih razloga. To je krug koji prikazu-
je razvoj pojedinca ili vrste
224
, i on tek dvema svojim di-
menzijama ini deo univerzalnog ciklinog valjka. Budui
da ne poseduje nikakvu debljinu, on nije neproziran, ve
se prikazuje kao providan i transparentan, to bi znailo
da se grafiki prikazi evolucija koje mu prethode i slede
225
,
22
^Bilo jednog njenog modaliteta, bilo celokupne indtvidualnosti, ako
je sagledavamo izdvojenu unutar bia; kada se posmatra samo jedno
stanje, trebalo biga predstavlti ravnom povrtnom. Podsetiemo jo jed-
nom, da bismo predupredili svakl nesporazum, kako re evolucija za
nas moe da oznaava jedino razvoj odreenog skupa mogunosti.
222
Odnosno, ako se bie sagledava u svojoj celokupnosti.
223
Maoji (Matgioi), Za VoieMetaphysique, str. 90.
224 Vrsta, naime, nije neko transcendentno naelo u odnosu na indivi-
dualna bia koja je sainjavaju; ona i sama pripada redu individualnih po-
stojanja i ne prevazilazi ga; ona se, dakle, nalazi na istom nivou univcr-
zalnogPostojanja, pa se moe reidase pripadnostvrsti ostvarujeu hci -
rizontalnom smeru; moda emo jednom posvetlti posebnu studiju ovoni
problemu uslovljenosti vrste.
22
-* Ove evolucije su razvoj drugih stanja, i ovako su ra/dvojenc sanio u
odnosu na Ijudsko stanje; prisetimo se da, mct afi zi ki Kli' dano, < > pi
hodnosti i naknadnosti moc da sc govori j i -di no u s mi s l u u/rori
l-: :. . UII, , /. ;, , . , 1-, ; , ln, i vl -f t l H ' l l OS l S V l l l M
vide i sagledavaju kroz njega
226
. Naravno, nikada ne bi
trebalo smetnuti sa uma da, premda, gledan po sebi, yin-
-yangmoe da se posmatra kao krug, on u nizu pojedinanih
modifikacija
227
predstavlja element navoja: svaka individu-
alna modifikacija je u sutini trodimenzionalan vrtlog
228
;
postoji samo jedno Ijudsko stanje, i nikada se iznova ne
prolazi putem koji je ve preen
229
.
Dve krajnje take zavojnice navoja sa infinitezimalnim
korakom su, kao to smo rekli, dve susedne take na izvod-
nici valjka, paralelnoj u odnosu na vertikalnu osu (inae,
smetenu u jednoj od koordinatnih ravni). Ove dve take
ne pripadaju doista individualnosti ili, na jedan uopteni-
ji nain, stanju bia predstavljenom horizontalnom ravni
koju posmatramo. Ulaenje u yin-yangi izlaenje iz yin-
yanganz stoje naraspolaganju individualnom biu, jer to
su dve take koje pripadaju, kako yin-yangu, tako i zavoj-
nici upisanoj na pobonoj (vertikalnoj) povrini valjka, i
podreene su delovanju 'Volje Neba'. I zaista, u stvarnosti,
ovek nije slobodan ni u odnosu na svoje roenje, ni u od-
nosu na svoju smrt. Pri raanju, nije slobodan ni u pogledu
prihvatanja, ni u pogledu odbijanja, niti u pogledu izbora
trenutka. Kod smrti, on nema slobodu da je izbegne; a, po
analogiji, takoe ne bi trebalo da ima ni slobodu izbora
nsto l
i , koj ;i nc l > i i s k l j uf i va l a |
Madoji, La Voie Metaphysique, str. 90. Slika je podeljena na dva de-
la, tamni i osvetljeni, koji respektivno odgovaraju ovim prethodnim i na-
knadnim evolucijama, ija stanja, kada ih uporedimo sa Ijudskim stanjem,
moemo da posmatramo na simboliki nain, jedna kao mrana, druga
kao svetla; istovremeno, tamni deo predstavlja yin stranu, dok je svetli
deo yangstrana, u skladu sa izvornim znaenjem ova dva pojma. Gleda-
no iz drugog ugla, budui da su yangi yin takode i naela mukog i en-
skog, ovim dobijamo, kao to smo ranije napomenuli, sliku primordijal-
nog Androgina ije su dve polovine ve diferencirane a da jo nisu raz-
dvojene. Konano, kao prikaz ciklinog kretanja, ije su faze vezane za
naizmeninu prevlast yanga i yina, ista slika odgovara simbolu swastike,
kao i onom dvostruke spirale, na koji smo ranije ve skrenuli panju; ali,
ovo bi nas odvelo u razmatranja koja ne spadaju u nau temu.
Posmatranim u odnosu na svoju uzajamnu podudarnost (po logi-
kom redosledu) u razliitlm stanjima bia, koja bi, inae, trebalo sagle-
datl jednovremeno kako bi razliite zavojnice na navoju mogle da se me-
du sobom uporede.
228
Ona je element univerzalnog sfernog vrtloga o kojem je prethodno
bilo rei; uvek postoji analogija, a u izvesnom smislu i reciprocitet (a
da pri tom ne mora da postoji 1 neka zajednika mera) izmeu celine i
svakog od njenih elemenata, pa makar oni bili infinitezimalni.
2y
Maoji, La Voie Metaphysique, str. 92 (fusnota). Ovim se i formalno
i.skljuuje mogunost reinkarnacije. U tom pogledu, sa aspekta geome-
i i ' i j s kog modela, mogli bismo da uoimo kako prava moe da susretne
r .i van samo u jednoj taki; to je posebno sluaj sa vertikalnom osom, u
ndnosu na svaku horizontalnu ravan.
907
trenutka smrti. U svakom sluaju, on nije slobodan po pi-
tanju ma koje od okolnosti ova dva ina: roenje ga neu-
mitno uvodi u krug jednog postojanja koje nije ni traio
ni birao; smrt ga izvodi iz tog kruga i neumitno ga uvodi u
drugi, odreen i predvien Voljom Neba, a da on pri tom
ne moe tu nita da izmeni
230
. Tako je zemaljski ovek rob
u odnosu na svoj ivot i u odnosu na svoju smrt, to e re-
i, u odnosu na dva najvanija ina njegovog individual-
nog ivota, jedina koji u sebi saimaju njegovu specifinu
evoluciju u odnosu na Beskraj
231
.
Trebalo bi imati na umu da su fenomeni smrti i raanja,
posmatrani po sebi i izvan svih ciklusa, savreno podudar-
ni
232
; moglo bi se ak rei da se u stvarnosti radi o jednom
istom fenomenu posmatranom sa dve suprotne strane, iz
ugla oba uzastopna ciklusa izmeu kojih on posreduje. To,
uostalom, odmah moe da se uoi na naem geometrij-
skom modelu, poto kraj ma kog ciklusa uvek nuno ko-
incidira sa poetkom nekog drugog, i poto rei roenje
i smrt koristimo u njihovom najoptijem znaenju samo
da bismo oznaili prelaze meu ciklusima, ma kakav ovi,
inae, imali opseg, i radilo se o svetovima ili osobama. Ova
dvafenomena se dakle, prate iuzajamno dopunjuju: ove-
kovo roenje je neposredna posledica jedne smrti (u nekom
drugom stanju); ovekova smrt je neposredan uzrok jed-
nog roenja (opet, u nekom drugom stanju). Jedan od ovih
sluajeva nikada se ne odigrava bez drugoga. Tako, budui
da vreme ovde ne postoji, moemo da potvrdimo kako iz-
meu sutastvene vrednosti fenomena roenja i sutastvene
vrednosti fenomena smrti, postoji metafizika istovetnost.
to se, pak, tie njihove relativne vrednosti, vezane za nepo-
srednost posledica, smrt je na krajnjoj taki ma kog ciklu-
sa superiorna u odnosu na roenje u istom ciklusu, i to za
itavu vrednost delovanja 'Volje Neba' na taj ciklus, odno-
sno, matematiki reeno, za korak evolucionog navoja
233
.
230
Ovo usled toga to je pojedinac kao takav samo prolazno bie, koje
u samom sebi nema sopstveni dovoljan razlog; otuda se i tok njegovog
postojanja, ako ga sagledavamo ne uzimajui u obzir variranja po vcrti-
kalnom smeru, prikazuje kao ciklus nunosti.
231
Maoji, La VoieMetaphysique, str. 92-93- Ali, izmeu svog rodcnj a
i smrti, individualno bie je slobodno u pogledu vrenja, kao i smera, sv i 11
svojih zemaljskih injenja; unutar 'ivotnog kruga' vrste i individuc, m
osea se delovanje "Volje Neba'.
232
Ibid., str. 96 (fusnota).
233
Ihid., str. 95-96. O ovom pi tanj u metafi /i kc i sl o/nai ' i ni .sl i r odi -nj a i
smrti, videti takode L'Homme et son dcvt-nir st-lon /< \'i'-il:ini.i, i;l v i l l i
XVI I , 3. i/d.
917
XXIII. Znaenje vertikalne ose; uticaj
Volje Neba
l z onoga to prethodi, proizlazi da je koraknavoja, ele-
menta kojim krajnje take jednog individualnog ciklusa,
ma kojeg, izmiu oblasti individualnog, mera privlane
sile Boanstva
234
. Uticaj Volje Neba na razvoj bia meri
se, dakle, paralelno u odnosu na vertikalnu osu. Ovo oigled-
no podrazumeva istovremeno posmatranje mnotva stanja,
koja ine istobrojne celovite cikluse postojanja (horizon-
talne spirale), pri emu se taj transcendentni uticaj ne ose-
a unutar nekog od istih stanja, posmatranog izolovano.
Vertikalna osa predstavlja, dakle, metafiziko mesto is-
poljavanja Volje Neba, i prolazi kroz svaku ravan u nje-
nom sreditu, odnosno u taki gde se ostvaruje ravnotea
na kojoj upravo i poiva to ispoljavanje ili, drugim reima,
potpuna podudarnost svih osnovnih elemenata stanja od-
govarajueg bia. Upravo to je ono, kako smo ve videli,
to se podrazumeva pod Nepromenljivim Sreditem
(zhongyong), gde se u svakom stanju bia (kroz ravnote-
u, koja kao da simbolizuje prvotno Jedinstvo u pojavnom
vidu) odslikava Aktivnost Neba, koja je po sebi ne-delat-
na i nepojavna, premda bi je trebalo smatrati sposobnom
za delovanje i ispoljavanje, a da je to ni na koji nain ne
dovodi u pitanje niti, pak, modiflkuje, pa je, ak, za svako
delovanje i ispoljavanje sposobna upravo time to je s one
strane svih pojedinanih delovanja i ispoljavanja. Prema
tome, mogli bismo da kaemo da, na modelu jednog bia,
vertikalna osa predstavlja simbol Linog Puta
235
koji vo-
di Savrenstvu, i koji je jedno od bliih odreenja Univer-
zalnog Puta, prethodno prikazanog preko neogranienog
i nezatvorenog sferoidnog oblika. Prema istoj geometrij-
skoj simbolici, a u skladu sa reenim, ovo blie odreenje
moe da se postigne utvrivanjem jednog odreenog prav-
ca u prostoru, naime pravca te vertikalne ose
236
.
Ovde smo pomenuli Savrenstvo, a povodom toga, neo-
phodno je krae razjanjenje: kada se taj pojam upotrebi
na slian nain, trebalo bi ga shvatiti u apsolutnom i sveo-
buhvatnom smislu. Ali, da bi se o njemu mislilo, pod tre-
imtnim uslovima u kojima se nalazimo (kao bia kojima je
234
Ibid., str. 69.
^ Podsetimo se jo jednom da je po nama linost transcendentno i
i i . i j no naelo bia, dok je individualnost tek njegov prolazan i prize-
111:111 p n j a vn i obl i k.
*'' <)vi i n MIIO dci kr aj a r . i /. j . i Mi i l l i > n < > 11.1 .l.i M I I I I vn' uk a /a l i povndoin od-
I H I -. . I "l ' l l l . l (l > . l tl ) \ "| S | I I . H H I I S l l . . ( / ) ( )
927 937
svojstveno Ijudsko individualno stanje), potrebno je da se
ta koncepcija uini razumljivijom na jedan distinktivan na-
in. Ta zamislivost bila bi aktivno savrenstvo (Qiari), pri-
sustvo volje u Savrenstvu, kao i svemoi, koja je istovetna
onome to se naziva Aktivnost Neba. Ali, da bi o njoj mo-
glo da se govori, ovu koncepciju bi trebalo uiniti i ulno
prijemivom (poto jezik, kao i svi spoljanji naini izraa-
vanja, nuno pripada ulnom poretku). U tom sluaju, ra-
dilo bi se o pasivnom savrenstvu (Kuri), sposobnosti za
delovanje shvaenoj kao povod i kao cilj. Qian je volja ko-
ja je u stanju da se ispolji, a Kun je objekat tog ispoljavanja;
ali, osim toga, im se kae aktivno savrenstvo ili pasiv-
no savrenstvo, vie se ne misli na Savrenstvo u apsolut-
nom smislu, poto tu ve postoji neka distinkcija i odre-
enje, pa time i ogranienje. Mogli bismo takoe da kae-
mo, ukoliko tako elimo, kako je Quian delatna sposobnost
(tanije bibilo rei uplivna), koja odgovara Nebu (Tiari),
a da je Kun sposobnost za oblikovanje, koja odgovara Zem-
Iji (>/). Ovde unutar Savrenstva otkrivamo analogiju, sa-
mo jo univerzalniju, sa onim to smo u Biu oznaili kao
esenciju i supstanciju
237
. U svakom sluaju, ma kakvo
bilo naelo kojim se odreuju, trebalo bi imati na umu da
Qian i Kun metafiziki postoje jedino sa naeg stanovita
pojavnih bia, isto onako kao to se Bie ne polarizuje u
sebi da bi se odredilo kao esencija i supstancija, ve
je takvo samo u odnosu na nas, i u meri u kojoj ga sagle-
davamo sa stanovitauniverzalne pojavnosti ije je naelo
i kome i sami pripadamo.
Ako se vratimo naem geometrijskom modelu, videe-
mo da je vertikalna osa odreena kao izraz Volje Neba u
razvoju bia, ime se istovremeno odreuje pravac hori-
zontalnih ravni koje predstavljaju razliita stanja, kao i nji-
hova horizontalna i vertikalna usaglaenost, i time uspo-
stavlja njihovahijerarhija. Usled ove usaglaenosti, grani-
ne take tih stanja odreene su kao krajnje take pojedinih
modaliteta; vertikalna ravan koja ih obuhvata je jedna od
koordinatnih ravni, kao i ona koja je na nju upravna u prav-
cu ose. Ove dve vertikalne ravni upisuju na svakoj od ho-
rizontalnih ravni jedan dvodimenzionalan krst iji se cen-
tar nalazi u Nepromenljivom Sreditu. Preostao je, da-
kle, jo samo jedan neodreen element: to je poloaj
posebne horizontalne ravni koja e predstavljati treu ko-
ordinatnu ravan. Toj ravni, u celovitom biu, odgovara iz-
vesno stanje ije e odreenje omoguiti da se iscrta sim-
boliki trodimenzionalni krst, odnosno da se postigne pot-
puno ostvarenje bia.
Pre nego to nastavimo dalje, trebalo bi da damo slede-
u vanu napomenu: vertikalno rastojanje koje razdvaja
krajnje take ma kog evolucionog ciklusa je konstantno,
to bi, ini se, znailo da, ma koji ciklus posmatrali, pri-
vlana sila Boanskog uvek deluje istim intenzitetom; a
tako zaista i jeste ako se primeni na Beskraj: to je ono to
iskazuje zakon univerzalne harmonije, kojl zahteva neki
vid matematikog reciprociteta meu svim varijacijama.
Tano je, meutim, da prividno ne bi moralo tako i da bude,
ako bismo zauzeli jedno posebno stajalite, i ako bismo
posmatrali samo tok jednog odreenog ciklusa koji bismo
eleli da u datom kontekstu uporedimo sa drugima; tada
bismo, za tano odreeni poloaj u koji bismo se postavi-
li (pod pretpostavkom da se zaista moe govoriti o nekom
postavljanju, to je, u svakom sluaju, strano jednom isto
metafizikom gleditu), morali da procenimo veliinu ko-
raka na navoju; ali mi ne znamo pravu veliinu tog geo-
metrijskog elementa, zato to ne posedujemo aktualnu
svest o ciklinim stanjima kroz koja prolazimo i poto, da-
kle, ne moemo da odredimo metaflziku visinu koja nas
danas deli od onoga iz ega dolazimo
238
. Tako ne raspo-
laemo nikakvim neposrednim nainom da procenimo me-
ru delovanja Volje Neba; spoznaemo je samo putem
analogije (na temelju zakona harmonije) ako, u naem tre-
nutnom stanju, i sa sveu o prethodnom stanju, budemo
mogli da procenimo pridodatu metafiziku vrednost
239
i
da, u skladu sa tim, izmerimo silu uspona. Ne kaemo da
je tako neto nemogue, poto je lako shvatljivo; ali to ni-
je u opsegu mogunosti sadanjeg Ijudskog roda
240
.
^VietiopetL'HommeetsondevEnirselonle Vdanta, gl. IV U Fu K.si-
jevitn guaima, Qian]e prikazan sa tri pune linije, a A"u/?sa tri pr cki nuu-
linije; ave smo vldeli da je puna linija simbol j7/nn,';/ili a kt i vnon muVl a,
dok j e preklmila l i nl j a simbol )in;i il i pasi vnon nai vl a.
23
^Maoji, La Voie Metaphysique, str. 96 (fusnota).
*Razume se da bi pojam vrednosti, koji je ovde opravdan primenom
matematike simbolike. trebalo shvatiti u iskljuivo analognom smislu;
isto, uostalom, vai i za rc sila. kao i za svc druge kojima se doarava-
ju slike preuzete iz ulnog sveta.
2
Ibid., str. 69. U poslednjem navodu uneli smo neke izmene, ne menja-
jui mu pri toni smisao, da bismo primenili na svako bie ono to je bilo
reeno za Vaseljenu u celini. ovek ne moe da uini nita za sopstveni
ivot, poto mu zakon koji upravlja ivotom i smru, njegovim sopstve-
nim promenama, izmie; ta bi tek onda mogao da zna o zakonu koji
upravlja vclikim kosmikim promenama, univerzalnim razvojem? (Zhu-
.tngZi, gl. XXV). U hi ndui s l i koj ( r a d i d j i , l'iirincka/uju kako se ne mo-
i;u i /i i u-r i l i pi vl hoi l nr i i i a k n a i l n c K.ilpc, o d i K i MK i i ' i kl ns i k i p j i M- I K | I K I S C
na clruKi' s l upnj i ' vc i i n i v c r / , i l n i > K l ' i i s K i | - i n | - i
94/
Pomenimo uzgred, samo zato da bismo ukazali, kao to
inimo svaki put kada za to imamo priliku, na podudarnost
koja postoji meu svim tradicijama, kako bi, prema onom
to smo izloili o znaenju vertikalne ose, moglo da se da
jedno metafiziko tumaenje poznatih rei iz Jevanelja,
prema kojima Re (ili Volja Neba u delovanju) predstavlja
(u odnosu na nas) Put, Istinu i ivot
241
. Ako se na trenutak
vratimo naem poetnom mikrokosmikom modelu, i
ako razmotrimo njegove tri koordinatne ose, Put (odreen
u odnosu na posmatrano bie) e biti, kao i ovde, pred-
stavljen vertikalnom osom; od dve horizontalne ose, jedna
e tada predstavljati Istinu, a druga ivot. Dokse Put
vezuje za Univerzalnog oveka, sa kojim se poistoveu-
je Sopstvo, Istina se ovde vezuje za intelektualnog o-
veka, a ivot za telesnog oveka (premda su kod ovog
poslednjeg pojma mogua i izvesna odstupanja)
242
; od ova
dva poslednja pojma, koji pripadaju oblasti istog posebnog
stanja, odnosno istom stupnju univerzalnog Postojanja,
prvi bi ovde trebalo izjednaiti sa celokupnom individual-
nou, iji je ovaj drugi samo modalitet. ivot e, dakle,
biti predstavljen osom paralelnom u odnosu na pravac raz-
voja svakog modaliteta, a Istina osom koja objedinjuje
sve modalitete, prolazei kroz njih upravno u odnosu na
isti pravac (osom koja, premda je takoe horizontalna, moe
da se posmatra kao relativno vertikalna u odnosu na drugu,
u skladu sa onim to smo ranije rekli). Ovim se, inae, pret-
postavlja kako je crte trodimenzionalnog krsta povezan
sa zemaljskom individualnou oveka, jer smo ovde jedi-
no u odnosu na nju posmatrali ivot, pa ak i Istinu;
ova slika prikazuje delovanje Rei pri ostvarenju celovitog
bia i njegovom poistoveenju sa Univerzalnim Covekom.
XXIV. Nebeski Zrak i njegova ravan odraza
Ako razmotrimo preklapanje horizontalnih ravni koje
predstavljaju sva stanja bia, moemo jo da kaemo kako,
u odnosu na njih, posmatranih izdvojeno ili u celini, ver-
2
Da bismo izbegli svaki mogui nesporazum, a imajui u vidu zabune
do kojih esto dolazi na modernom Zapadu, stalo nam je da jasno nazna-
imo kako se ovde radi iskljuivo o metafizikom, a ni u kom sluaju o
religioznom tumaenju; iznieu ova dva gledita lei ista ona razlika ko-
ja, u islamu, postoji izmedu haqiqa (metaflzikog i ezoterinog) i shariya
(drutvenog i egzoterinog).
242
Ova tri aspekta oveka (od kojih su, pravo govorei, Ijudska samo
poslednja dva) u hebrejskoj tradiciji se respektlvno oznaavaju pojmovi-
ma Adam, Aish, Enosh.
957
tikalna osa, koja ih sve meusobno povezuje u sreditu ce-
lovitog bia, simbolizuje ono to su razliite tradicije nazi-
vale Nebeskim Zrakom ili Boanskim Zrakom: to je
naelo koje hinduistika doktrina oznaava imenima Bud-
dhii Mahat
24
*, koje ini superiorni neotelovljeni element
u oveku, sluei mu kao vodi kroz faze univerzalnog raz-
voja
244
. Univerzalan ciklus, predstavljen celinom nae sll-
ke, i ija Ijudskost (u indMdualnom i 'vrsnom' znaenju)
ini samo jednu fazu, raspolae sopstvenim kretanjem
245
,
nezavisnim od nae Ijudskosti, od svih Ijudskosti, i od svih
ravni (koje predstavljaju sve stupnjeve Postojanja), iji neo-
granien zbir (ili 'Univerzalnog oveka'), on obrazuje
246
.
To sopstveno kretanje, koje proishodi iz sutastvene veze
'Nebeskog Zraka' sa svojim izvoritem, neodoljivo ga usme-
rava ka svom Kraju (Savrenstvu), koji je istovetan njego-
vom Poetku, usmeravajuoj sili koja je uzlazna i boanski
blagotvorna (odnosno, harmonina)
247
, i kojanije nita
drugo do ona privlana sila Boanstva o kojoj je bilo re-
i u prethodnom poglavlju.
Morali bismo da naglasimo kako je kretanje univer-
zalnog ciklusa nuno nezavisno od ma koje individualne
volje, pojedinane ili kolektivne, koja moe da deluje je-
dino unutar svoje posebne oblasti, ne oslobaajui se ni-
kada determinisanih uslova postojanja kojima je ta oblast
podreena. ovek, kao (individualan) ovek, ne bi mo-
gao da raspolae niim boljim i veim od svoje Ijudske sud-
bine, iji individualni tok je, uostalom, u stanju da okon-
a. Ali, to prolazno bie, obdareno prolaznim vrlinama i
sposobnostima, ne bi moglo da se kree, ni da se zausta-
vi, niti da samo na sebe deluje izvan specifine prolazne
ravni na kojoj je privremeno smeteno i gde svoje sposob-
nosti ispoljava. Bilo bi nerazumno pretpostaviti da bi ono
moglo da izmeni, ili a /ort/'ar/zaustavi veni tok univerzal-
nog ciklusa
248
. Osim toga, neogranieno irenje individu-
alnih mogunosti, sagledano u punom opsegu, nita na
ovome ne menja, poto to irenje, prirodno, ne bi moglo
243
Videti L 'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. VII, kao i gl. XXI,
3. izd., povodom simbolike sunevog zraka (sushumna).
Simon iTeofan (Simon etTheophane), LesEnseignementssecretsdc
la Gnose, str. 10.
245
Re kretanje je i u ovom sluaju iskljuivo analogan izraz, poSt i i jr
univerzalni ciklus, u svojoj celini, oigledno nezavisan od vrcmcn.skl l i I
prostornih uslova, kao i od ma kojih drugih posebnih uslm.i
Ovaj neogranien zbir je, pravo govorei, jedan i
247
Ibid. str. 50.
248
Ibid, str. 50.
967
da ga oslobodi svih ograniavajuih uslova koji su svojstve-
ni stanju bia kome ono, kao individua, pripada
249
.
Nebeski Zrak prolazi kroz sva stanja bia, obeleava-
jui svojim tragom, kao to smo ve rekli, centralnu taku
svakoga od njih na odgovarajuoj horizontalnoj ravni, a
mesto svih tih centralnih taki je Nepromenljivo Sredi-
te. Ali, ovo delovanje Nebeskog Zraka imae uinka sa-
mo ako svojim odrazom na jednoj od ovih ravni bude pro-
izvelo vibraciju koja e, irei se i pojaavajui se celinom
bia, obasjati njegovhaos, kosmiki ili Ijudski. Kaemo: ko-
smiki ili Ijudski, zato to ovo podjednako moe da se pri-
meni na makrokosmos kao i na mikrokosmos; u oba
sluaja, skup mogunosti bia zaista obrazuje samo bez-
oblian i prazan haos
250
, u kojem je sve samo tama, do
trenutka kada se dogodi ovo obasjanje koje e mu podari-
ti skladno ustrojstvo prelaskom iz delotvornosti na delanje
251
.
Ovo isto obasjanje u potpunosti odgovara pretapanju tri
gune jednog u drugi, kako smo prethodno opisali na osno-
vu jednog teksta iz Veda: ako razmotrimo dve faze tog pre-
tapanja, videemo da se uinak prvog od njih, ostvaren u
inferiornim stanjima bia, vri u samoj ravni odraza, dok
drugi zadaje odraenoj vibraciji uzlazni smer, koji je pre-
nosi kroz itavu hijerarhiju superiornih stanja bia. Ravan
odraza, ije je sredite, ili taka upada Nebeskog Zraka,
polazna taka ove neograniene vibracije, bie tada sredi-
nja ravan u celini stanja bia, odnosno horizontalna ko-
ordinatna ravan naeg geometrijskog modela, a njeno sre-
dite e zaista biti sredite celovitogbia. Ova sredinja ra-
van, na kojoj su iscrtani horizontalni kraci trodimenzionalnog
krsta, u odnosu naNebeski Zrak koji joj predstavlja ver-
tikalan krak, igra ulogu analognu pasivnom savrenstvu
u odnosu na aktivno savrenstvo, ili, pak, supstancije
u odnosu na esenciju, ili Prakritiu odnosu na Purushu:
njome se uvek simbolizuje Zemlja u odnosu prema Ne-
bu, i to je ono to sve kosmogonijske tradicije zajedniki
predstavljaju kao povrinu Voda
252
. Moglo bi jo da se
kae kako je to ravan razdvajanja donjih Voda i gornjih
Ovo narotto vai za besmrtnost, shvaenu na zapadnjaki nain,
odnosno, zamiljenu kao produetak Ijudskog individualnog stanja kroz
venost ilivremensku neogranlenost (videti L'Homtne etson devenir
selon /e Vedanta, gl. XVIII, 3. izd.).
250
To je doslovan prevod hebrejskog izraza tohu va-bohu, koji Fabr d'Oli-
ve (Fabre d'Olivet, La Langue hebraigue restitue) tumai kao pr ul a/ni
potenctjal bia u potencijalnosti bia
251
Upor. Postanje, 1,2-3.
' Vldetl l.'lliiniiin-fl MIII ilfi-fin'i'.VC/IKI /< \'i''<l.inl.i. |(l. V.
977
Voda
253
, to e rei dva haosa, onog uoblienog i onog
bezoblinog, individualnog i vanindividualnog, kao i svih
stanja, nepojavnih kao i pojavnih, ija celina sainjava sve-
ukupnu Mogunost Univerzalnog oveka.
Delovanjem Univerzalnog Duha (Atma) odailje se
Nebeski Zrak koji se odraava na ogledalu Voda unu-
tar kojih je zatvorena boanska iskra, nestvorena duhovna
klica, koja u moguoj Vaseljeni (Brahmandi, ili Jajetu Sve-
ta) predstavlja ono odreenje Ne-Vrhovnog Brahme
(Apara-Brahtna) koje hinduistika tradicija oznaava kao
Hiranyagaibhu (odnosno, Zlatni Embrion)
254
. U svakom
biu sagledanom pojedinano, ta iskra jasne Svetlosti obra-
zuje, ako tako moe da se kae, fragmentarno jedinstvo (iz-
raz koji je, uostalom, netaan ako ga shvatimo doslovno,
budui da je jedinstvo u stvarnosti nedeljivo i lieno delo-
va) koje e se, razvijajui se da bi se faktiki poistovetilo sa
celokupnim Jedinstvom, sa kojim je, inae, istovetno po
potencijalima (jer u sebi sadri nedeljivu sutinu svetlosti,
onako kao to je priroda vatre u potpunosti sadrana u sva-
koj iskri)
255
, rairiti poput zraka u svim smerovima, poev
od sredita, i svojim irenjem ostvariti ispunjenje svih mo-
gunosti bia. Ovo naelo boanske sutine pohranjene u
biima (samo prividno, uostalom, jer na nju ne bi stvarno
mogle da utiu prolazne pojave, tako da i ovo stanje po-
hranjenosti postoji jedino sa stanovita pojavnosti), u
vedskoj simbolici prikazano je kao Agni
256
, koji se manife-
stuje u sreditu swastike, koja je, kao to smo videli, krst
iscrtan u horizontalnoj ravni, i koja, obrtanjem oko svog
sredita, proizvodi evolucioni ciklus kojim je obuhvaen
svaki od elemenata univerzalnog ciklusa. Sredite, jedina
taka koja ostaje nepokretna pri ovom krunom kretanju,
upravo zbog svoje nepokretnosti (slike prvotne nepromen-
Ijivosti) jeste pokreta toka postojanja; ono u sebi po-
seduje Zakon (u znaenju sanskritskog izraza Dharma)
2%7
,
253
Upor. Postanje, 1, 6-7.
254
Videti L 'Homme et son devenir selon le Vedanta, gl. XIII, 3. izd.
255
Videti ibJd, gl. V
Agnise prikazuje kao ognjeno naelo (isto kao i svetlosni Zrak koji
je stvara), budui da se na vatru gleda kao na aktivan element u odnosu
na vodu koja je pasivan element. Agniu sreditu swastike, isto je to i jag-
nje na izvoritu etirireke u hrianskoj simbolici (videti L'Homme etson
devenirselon le Vedanta, gl. III; L 'esoterisme de Dante, gl. IV; LeRoidu
Monde,sl.TX.).
^
7
Vi cl cl i Intfoductlonnrnrrjh .1 l'r-tutlc </r.v iloctrincs hiiKloucs, 3. ili:<> ,
Kl . V i /.' l/ omnif cl xn ilcrcnii'*rli>t> lc \'< il.inl.i, gl I V Na i l n i i ' c i n i t nc-
. l i i st no \ < vi k; l /: l l i n.i ml i u is Ui i j l | > < i s h i | l l / i i i r i l i i i r t ' i 1 >lt.u in.i i s.ui sl u i l
98/
997
to e rei, izraz ili manifestaciju Volje Neba, za ciklus
koji odgovara horizontalnoj ravni u kojoj se ovo kruno
kretanje ostvaruje, a, u skladu sa onim to smo rekli, nje-
gov uticaj se meri, ili bi se merio kada bismo to bili u stanju,
korakom evolucionog navoja na vertikalnoj osi
258
.
Tako se ostvarenje mogunosti bia odvija putem jed-
nog delanja koje je uvek unutranje, poto se vri iz sredi-
ta svake ravni; ali, uostalom, sa metafizikog stanovita,
ne bi ni moglo da postoji spoljanje delovanje koje bi se
vrilo na celovitom biu, jer je takvo delovanje moguno
samo sa relativnog i specifinog stanovita kakvo je indivi-
dualno
259
. Samo ovo ostvarenje predstavljeno je u razlii-
tim simbolizmima kao rascvetavanje, na povrini Voda,
jednog cveta koji je, najee, lotos u istonim tradicijama,
i rua ili krin u zapadnim tradicijama
260
; ali, mi ne namera-
vamo da ovde detaljno izlaemo te razliite simbolike pri-
kaze, koji u odreenoj meri mogu da variraju i da se menja-
ju usled brojnih prilagoavanja, ali koji, u sutini, uvek i
skog naziva za Pol, Dhruva, respektivno izvedenih iz korena dhri'i dhru,
koji imaju isto znaenje i sutinski iskazuju ideju postojanosti (Le Roi du
Monde, gt. II).
258
Ako sada (\mutar pojavnosti) upotrebljavamo re 'Naelo', taj po-
jam vie ne oznaava usamljeno Bie, onakvo kakvo je prvobitno bilo; on
oznaava Bie koje postoji u svim biima, kao univerzalno pravilo koje
upravlja kosmikim razvojem. Priroda Naela i priroda Bia su neshvatlji-
ve i neizrecive. Jedino ono to je ogranieno moe da se shvati (u indivi-
dualnom Ijudskom obliju) i da se izrazi. Za Naelo koje deluje kao pol,
kao osovina sveukupnosti bia, rei emo samo da je pol i da je osovina
sveukupnog razvoja, ne pokuavajui da ga objasnimo (ZhuangZi, gl.
XXV). Zbog toga je imenovant Dao, koji je Majka deset hiljada bia
(Dao dejing, gl. I) Veliko Jedinstvo (Daiyf), simboliki smeteno, kao
to smo ranije videli, na zvezdu Severnjau: Ako bi trebalo dati neko ime
Daou (premda se on ne moe imenovati), nazvali bismo ga (priblinim
izrazom) 'Veliko Jedinstvo'... Deset hiljada bia nastalo je kroz Daiyi, i
bilo izmenjeno delovanjem yina i yanga. Na Zapadu, u drevnom ope-
rativnom Slobodnom zidarstvu, jedan visak, kao siiku vertikalne ose, bio
je obeen u taki koja simbolizuje nebeski pol. To je takoe i taka rav-
notee na terazijama o kojoj govore razliite tradicije (videti Le Roidu
Monde, gl. X); to pokazuje kako nita (Ain) u hebrejskoj Kabali odgo-
vara ne-delanju (wu wet) u dalekoistonoj tradiciji.
"Imaemo jo prilike da se vratimo na distinkciju unutranjeg i
spoljanjeg, koja je takoe simbolika, kao to je to ovde i svako dru-
go odredenje mesta; ipak, stalo nam je da naglasimo kako nemogunost
spoljanjeg delovanja moe da se odnosi samo na celovito bie, a ne i na
indivtdualno bie, i kako se time iskljuuje slinost, koju bismo moda
bili u iskuenju da otkrijemo, sa prividno analognom tvrdnjom, ali lie-
nom metaflzikog znaenja, kakvu Lajbnicov monizam pretpostavlja u
pogledu individualnih supstanci.
260 f^
a
cJrugom mestu smo skrenult panju na odnos koji postoji izme-
u ova dva simbolika cveta i toka koji se smatra simbolom pojavnog
sveta (Le Roi du Monde, gl. II).
svuda proishode iz istog naela, uz izvesna sekundarna od-
stupanja koja se uglavnom odnose na brojeve
261
. U sva-
kom sluaju, rascvetavanje o kojem je re moglo bi u po-
etku da se posmatra u sredinjoj ravni, odnosno u hori-
zontalnoj ravni odraza Nebeskog Zraka, kao integrisanje
odgovarajueg stanja bia; ali, ono e se iriti i izvan ove
ravni, na celokupnost svih stanja, pratei u svim smerovi-
ma od sredinje take, neogranien razvoj onog univerzal-
nog sfernog vrtloga o kojera smo prethodno govorili
262
.
XXV. Drvo i zmija
Ukoliko se sada ponovo vratimo simbolu zmije obmo-
tane oko drveta, o kojem smo poneto ve rekli, ustanovi-
emo da je ova slika istovetna putanji navoja oko vertikal-
nog valjka, na geometrijskom modelu koji smo razmatra-
li. Budui da drvo simbollzuje Osovinu Sveta, kako smo
ve rekli, zmija e, dakle, predstavljati sveukupnost ciklu-
sa univerzalne pojavnosti
263
; i zaista, kretanje kroz razlii-
ta stanja prikazuje se, u nekim tradicijama, kao seoba bia
kroz telo te zmije
264
. Poto ovo kretanje moe da se po-
smatra kao da se odvija u dva protivna smera, bilo u uzla-
znom smeru, ka viim stanjima, bilo u silaznom smeru, ka
niim stanjima, time se, sami po sebi, objanjavaju i dva su-
protstavljena aspekta simbolike zmije, od kojih je jedan
povoljan, a drugi zlokoban
265
.
261
Prethodno smo videli kako se broj paoka na toku menja zavisno od
okolnosti; isto vai i za broj latica amblematskih cvetova. Lotos najee
ima osam latica; na zapadnjakim prikazima uglavnom sreemo brojeve
5 i 6, koji se respektivno odnose na mlkrokosmos i makrokosmos.
2
"
2
O ulozi Boanskog Zraka pri ostvarenju bia 1 prelasku u superior-
na stanja, videti takoe L'esoterisme deDante, gl. VIII.
2
* Izmedu ove slike i uroborosa, odnosno zmije koja prodire vlastiti
rep. postoji isti odnos kao izmedu itavog navoja i krune slike yin-yan-
ga, kod koje je jedna od zavojnica izdvojena i zamiljena kao ravna; uro-
bomspredsta.vlja neogranienost jednog izdvojeno posmatranog ciklu-
sa, neogranienostkoja, za Ijudsko stanje, ausled postojanja vremenske
uslovljenosti, poprima vid venosti.
2
Ovakva simbolika se naroito susree u gnostikoj Pistis Sophkt, gde
je telo zmije podeljeno prema sazveima Zodijaka i njihovim znacima,
to nas opet vraa na sliku urobomsa,jer pod ovim uslovima, moc bi t i
rei samo o prelaenju jednog jedinog ciklusa kroz razliite modal i l t ' l c
istog stanja; u tom sluaju, naime, posmatrana seoba bia dgrank' ava M-
na produenja indivldualnog Ijudskog stanja.
' Ponekad se simbol udvostruava dabi niogao da odgovni i i l cd n i i i n
i drugom aspektu, i tada dobijamo dvc / n i i j c uvi j i - m- \\ M i p mi n l n i M I I I -
rovimaoko iste osovine, kao u sl i ci Iddu ceja, Ekvivalent ovome ic mu ti
1007
1017
Zmiju zatiemo obmotanu, ne samo oko drveta, ve i
oko mnogih drugih simbola za Osovinu Sveta
266
, a naroi-
to oko planine, to otkrivamo u hinduistikoj tradiciji, u sim-
bolici mlaenja mora
267
. Tu je zmija Shesha ili Ananta,
koja predstavlja neogranienost univerzalnog Postojanja,
obmotana oko Meru, kao polarne planine
268
, dok je u
suprotnim smerovima vuku Deve i Asure, koji respektivno
odgovaraju viim i niim stanjima u odnosu na Ijudsko
stanje. Time dobijamo dva aspekta, povoljni i zlokobni, u za-
visnosti od toga da li zmiju posmatramo iz ugla Deva. ili iz
ugla Asura
26>)
. S druge strane, ako njihovo znaenje protuma-
imo terminima dobra i zla, dobiemo oitxi podudar-
nost sa dvema suprotnim stranama Drveta Poznanja i
drugim slinim simbolima o kojima smo ranije govorili
270
.
nai u izvesnim oblicima brahmanskog tapa (Brahma-danda), gde se
dvostruko uvijene linije dovode u respektivnu vezu sa dva smera rotaci-
je swastike. Ova simbolika ima mnogostruku primenu, u koju na ovom
mestu nemamo mogunosti da se uputamo; jedna od najvanijih je ona
koja se odnosi na prefinjena strujanja unutar Ijudskog bia (videti L 'Honj-
meet son devenie selon le Vedanta, gl. XX, 3 izd.); analogija izmeu mi-
krokosmosa i makrokosmosa vai, uostalom, i za ovaj poseban sluaj.
Najee je zatlemo obmotanu oko omphalosa, kao i na nekim prl-
kazima Jajeta Sveta (videti Le Roi du Monde, gl. IX); u vezi s ovim, uka-
zali smo na vezu koja, uopteno gledano, postoji izmedu simbola drve-
ta, kamena, jajeta i zmije; to bi moglo da navede na neka zanimljiva raz-
miljanja, ali bi nas ona odvela predaleko od teme.
Taj simbollki opis se nalazi u R3mayani.
268
Vldetl Le Roi du Monde, gl. K, str. 73-74.
2
ova dva aspeku takoe mogu da se dovedu u vezu sa dva suprotna
znaenja koja ima sama re Asura, u zavisnosti od naina na koji je ra-
lanjujemo: asu-ra, koji daje ivot; a-sura. ne-svetlosni. Jedino ovim
potonjim znaenjem Asuresc suprotstavljaju Devama,ije ime oznaava
svetlost nebesklh sfera; za razliku od toga, svojim drugim znaenjem oni
su u stvarnosti poistoveenl (otuda i primena tog naziva Asura, u nekim
vedskim tekstovima, na Mitru i Varunii); trebalo bi obratiti posebnu pa-
njuna to dvostruko znaenje, da bi se razreile neke prividne protivre-
nosti koje ono moe da uslovi. Ako se na niz ciklusa primeni simbolika
vremenske sukcesije, bez imalo muke e se shvatiti zbog ega je reeno
da Asure prethode Devama. U najmanju ruku je zanimljivo uoiti kako,
u simbolici hebrejskog Postanja, stvaranje biljnog sveta pre stvaranja zve-
zda l vidjela moe da se dovede u vezu sa tom prethodnou; 1 zaista,
prema hinduistikoj tradlciji, biljni svet proishodi iz prirode Asura,od-
nosno iz stanja koja su nia u odnosu na Ijudsko stanje, dok nebeska te-
la prirodno predstavljaju Deve, odnosno via stanja. Dodajmo takoe, u
vezi sa ovim, kako je razvoj biljnog sveta u Edenu razvoj klica koje po-
tiu iz prethodnog ciklusa, to opet odgovara istoj simboUct.
27
"U vremenskoj simbolici takoe otkrivamo analogiju sa dva/anusova
lika, utoliko to se za jedan od nj ih smatra da je okrenutka budunosti,
a drugi ka prolosti. Moda emo jednom, u nekoj drugoj studiji, moi da
na odrecniji nain ncgo to smo do sada inili, uka/emo na dublj u ve-
/.u koj a posl oj i MH-i tu s vi ni ovi m si i nl > ol i ma r a/l i i l i l i I radi donal ni h fonni .
Bilo bi poeljno da sagledamo jo jedan aspekt u kojem
se zmija, unutar svoje opte simbolike, javlja, ako ne kao
zlokobna (to bi nuno pretpostavljalo prisustvo povoljnog
korelativa, budui da se dobro i zlo, kao dva pojma
svake dvojnosti, ne mogu shvatiti jedno bez drugog), on-
da barem kao opasna, u meri u kojoj oliava vezanost bi-
a za neogranieni niz ciklusa pojavnosti
271
. Ovaj aspekt
naroito odgovara ulozi zmije (ili zmaja, koji je tada njen
ekvivalent) kao uvara odreenih simbola besmrtnosti ko-
jima brani prilaz: tako je nalazimo obmotanu oko drveta
sa zlatnim jabukama u vrtu Hesperida, ili oko bukve iz Kol-
hidske ume, sa koje visi zlatno runo; oigledno je da
ova drveta nisu nita drugo do razliite forme Drveta ivo-
ta i da, sledstveno tome, takoe predstavljaju Osovinu
Sveta
272
.
Da bi se bie u potpunosti ostvarilo potrebno je da iz-
makne tom ciklinom sledu i sa obima dosegne sredite,
odnosno taku gde osa susree ravan koja predstavlja stanje
u kojem se to bie trenutno nalazi; budui da je samim tim
postignuto i integrisanje tog stanja, potpuno ostvarenje e
se zatim sprovesti iz date ravni osnove, u pravcu vertikal-
ne ose. Trebalo bi imati u vidu da, premda, kao to smo
ve rekli, izmeu svih stanja posmatranih u njihovom ci-
klinom toku postoji kontinuitet, dosegnue sredita su-
tinski pretpostavlja diskontinuitet u razvoju bia. U tom
pogledu, ovo dosegnue bi moglo da se uporedi sa onim
to bi, sa matematikog stanovita, bilo dosegnue grani-
ne vrednosti jednog neogranienog niza sa kontinuiranom
varijacijom. I zaista, budui da je granica, po deflniciji, odre-
ena vrednost, ona, kao takva, ne moe da se dosegne to-
kom te kontinuirane varijacije, ak i ako se ova produi u
beskraj. Budui da nije podreena datoj varijaciji, ona ne
pripada nizu iji je zavretak, pa bi moralo da se izae iz tog
niza da bi se ona dosegla. Na isti nain je potrebno da se
izae iz neogranienog niza pojavnih stanja i njihovih pro-
271
To je budistika samsara, beskrajno obrtanje toka ivota, koga bi-
e mora da se oslobodi da bi doseglo Nirvanu. Vezanost za mnotvenost
je, u izvesnom smislu, i biblijsko iskuenje, koje udaljava bie od izvor-
nog sredinjeg jedinstva i spreava ga da dosegne plod sa Drveta ivo
ta, aupravo tinie je bie potinjeno smenjivanju cikltnih promena, od-
nosno radanju 1 smrtl.
27
Po srodnosti unutranje sadrine, trebalo bi jo da pomenemo sinibo-
like legende koje, u brojnim tradicijama, prikazuju zmiju ili zmaja kao ai-
vare skrivenih blaga; onisu povezani sa drugim, izuzetno znaaj nim ^i r n-
bolima, poput crnogkamena i podzemnc vatrc (vidcli /.< Koi</n MIMI-
de, gl. I iVtl); ovo je jo jedna od br oj ni h U'ma na kojc- i i i i i /i -i no s ai nn
usput da ukaemo, saeljom da ini sc vr ai i i nn i i f k oi n dni K i nn p r l l i k o i n
102/
mena da bi se doseglo Nepromenljivo Sredite, nepo-
kretna i postojana taka koja upravlja kretanjem, ne uzi-
majui uea u njemu, kao to je i itav matematiki niz,
sa svojom varijacijom, ureen u odnosu na svoju grani-
nu vrednost, koja mu time daje zakonitost, doksama osta-
je s one strane iste zakonitosti. Kao i dosegnue granine
take, ili integrisanje, koje je u neku ruku samo njegov po-
seban sluaj, ni metafiziko ostvarenje ne moe da se po-
stigne korak po korak. Ono je po tome slino sintezi ko-
joj ne moe da prethodi nikakva analiza i u odnosu na ko-
ju bi se svaka analiza pokazala nemonom i u potpunosti
lienom znaenja.
Postoji u islamskoj doktrini jedno zanimljivo i vano
mesto koje je povezano sa onim to smo upravo rekli: is-
pravan put (as-sirat al-mustaqirri) o kojem se govori u fati-
hi (doslovno, otvaranju), ili prvoj silr/Kur'ana, nije ni-
ta drugo do vertikalna osa posmatrana u svom uzlaznom
smeru, jer bi njegovu ispravnost (istovetnu sa Lao-ceo-
vim Deoni) trebalo, prema samom korenu rei koja ga ozna-
ava (gama, podii se), sagledati u vertikalnom smislu.
Prema tome, lako bi moglo da se shvati znaenje posled-
njeg stiha, u kojem se taj ispravan put definie kao put
onih na koje Ti izliva Svoju milost, a ne onih na kojima le-
i Tvoj gnev ili onih koji gree (sirat aHezina anamta aleyhim,
gayri al-magdubi aleyhim wa la ad-dalliri). Oni na kojima
je boanska milost
273
su oni koji neposredno primaju
uticaj Aktivnosti Neba, i koji su njome voeni ka viim
stanjima i potpunom ostvarenju, budui da im je bie u
skladu sa univerzalnom Voljom. S druge strane, budui da
je gnev neposredno suprotstavljen milosti, njegovo
delovanje bi takoe trebalo da se ispoljava po vertikalnoj
osi, ali sa obratnim uinkom, prelazei je u silaznom sme-
ru, ka niim stanjima
274
: to je pakleni put koji se suprot-
stavlja nebeskom putu, a ova dva puta su dve polovine,
gornja i donja, vertikalne ose, posmatrano sa nivoa koji od-
govara Ijudskom stanju. Konano, oni koji gree, u do-
slovnom i etimolokom znaenju te rei, jesu oni koji, po-
put ogromne veine Ijudi, privueni i zadrani mnotve-
nou, beskrajno lutaj u ciklusima pojavnosti, koji su
27
^Ova milost je izlivanje rose koje se, u hebrejskoj Kabali, dovodi
u neposrednu vezu sa Drvetom ivota (videti Le Roi du Monde, gl. III,
str. 28).
27/
* To neposredno sputanje bia po vertikal noj osi rslo sc- pnrcdi sa
padom anela; kadase radio Ijudskim bi i ma, ovo oi i nk-dno mo/c- d;i
sc primi' ni sainn na ncke posi-bne llu ajCVG, a j cdi m i . i k vn hke - si
p
na/.i-
va mlia,lh-SheytGn, '.\\t\ l < > ji-, u r i i -ku r uku, p r o l i vn n s vr l n i n r mHui
1037
predstavljeni zavojnicama zmije obmotane oko Sredinjeg
Drveta
275
.
U vezi s ovlm, podsetimo se takoe da je pravo znaenje
rei Islam pokoravanje boanskoj Volji
276
; zbog toga je
u nekim ezoterinim uenjima reeno kako je svako bie
tnuslim, po tome to je oigledno da nijedno od njih ne
moe toj Volji da izbegne, i to, sledstveno tome, svako od
njih nuno zauzima mesto koje mu je odreeno u celini
Vaseljene. Podela bia na verna (muminuri) i neverna
(kuffar)
21 7
zasniva se, dakle, jedino na tome to se prva
svesno i voljno pokoravaju univerzalnom poretku, dok me-
u drugima ima onih koja se zakonu pokoravaju samo pro
tiv svoje volje i onih koja naprosto ive u neznanju. Tirae
dobijamo tri kategorije bia koja je trebalo da razmotrimo;
vernl su oni koji slede ispravan put, koji je mesto mi-
ra, a njihovo pokoravanje univerzalnoj Volji ini ih istin-
skim saradnicima na boanskom projektu.
XXVI. Nesamerljivost celovitog bia i
individualnosti
Sada bi trebalo da vie panje posvetimo jednom pi-
tanju koje je, po nama, od izuzetnog znaaja: radi se o to-
me da se tradicionalna koncepcija bia, kakvu ovde izlae-
mo, sutinski razlikuje, po samom svom naelu i tim nae-
lom, od svih onih antropomorfnih i geocentrinih koncepcija
kojih se zapadnjaki nain miljenja tako teko oslobaa.
Mogli bismo ak da kaemo kako se od njih neogranieno
razlikuje, i to ne bi bilo neko preterivanje u izrazu kao to
je najee sluaj pri svakidanjem korienju ove rei, ve,
naprotiv, izraz koji je opravdaniji od svih drugih i primere-
niji koncepciji u odnosu na koju ga primenjujemo, poto
je i ova u pravom smislu rei neograniena. ista metafizi-
275
Ove tri kategorije bia mogle bi da se respektivno oznae kao iza-
brani, odbaeni i zabludeli; trebalo bi uoiti kako one tano odgo-
varaju trima gunama: prva odgovara sattwi, druga tamasu, a trea rajasu.
Pojedini egzoterini komentatori Kur'ana tvrdili su kako su odbaeni
biliJevreji, a zabludeli hriani; ali, to je veoma usko tumaenje, dosta
sporno ak i sa egzoterinog stanovita, koje, u svakom sluaju, ne nio-
e da se uporedi sa jednini objanjenjem u skladu sa haqiqom. U vezi s
prvom od tri kategorije o kojima se ovde govori, trebalo bi da napome-
nemo kako je Izabrani (al-Mustafa), u islaniu, naziv koji se koristi za
Proroka a, sa ezoterinog stanovita, za Univerzalnog oveka.
276
Videti Le Roi du Monck; gl. VI, str. 49 ; tamo smo ukazali na bl tsku
srodnost ovc rcl sa oni i na kn| i- n/i i a r a va j u .spa.sfnjv i mlr (as-si'/iim),
Ova podi' la sc- nc ( i i l i u i . s i s . ui i n n.i l | ml r . | cr sr n l s l a n i s k i > | I r.i dk I j l l . i
k i K | C pi i i n c i i j uj c i n.l /inih < i i -.h . 111 i M I . I n i o /r i l . i -,r | i i i i n r n l n.l s\ .1 hl i ,i
1047
1057
ka ne bi ni na koji nain smela da dopusti antropomorfi-
zam
278
; ako se ponekad uini kako je ovaj uspeo da se pro-
krade u neki izraz, u tome bi trebalo videti samo spoljanji
privid koji je, uostalom, u odreenoj meri i neizbean, jer
ako elimo da neku stvar iskaemo, nuno moramo da se
posluimo Ijudskim jezikom. To je, dakle, samo posledica
nesavrenstva koje je silom prilika svojstveno svakom izra-
avanju, ma kakvo ono bilo, usled njegovih sopstvenih
ogranienja; a ta posledica se tolerie samo kao neki vid
iskupljenja greha, privremen i prolazan ustupak slabostima
individualnog Ijudskog razuma, i njegovoj nesposobnosti
da dosegne ono to prevazilazi oblast individualnog. Usled
te nesposobnosti, neto slino odigrava se ve i pre svakog
spoljanjeg izraza, u kategoriji formalnog miljenja (koje
se, uostalom, takoe javlja u vidu izraza, ako ga sagledava-
mo u odnosu na neformalno) . svaki pojam o kome se inten-
zivno razmilja na kraju se pojavljuje, poprimajui na iz-
vestan nain Ijudski oblik, oblik samog mislioca. Reklo bi
se da, kao u slikovitom poreenju Shankaracharye, mi-
sao tee u oveku onako kao to se rastopljeni metal iri u
kalupu za livenje. Sam intenzitet misli
279
ini da ona u
potpunosti obuzima oveka, slino nainu na koji voda is-
punjava jednu vazu do njenih ivica; ona, dakle, poprima
oblik onoga to je sadri i to je ograniava ili, pak, druga-
ije reeno, postaje antropomorfna. U tome je jo jedna
od nesavrenosti kojima individualno bie, u skuenim i
specifinim uslovima svog postojanja, nikako ne moe da
umakne; pravo govorei, ono u tome ne bi moglo da uspe
ni kao individua, mada bi trebalo tome da tei, jer potpu-
no oslobaanje od takvih ogranienja moe da se postig-
ne samo u vanindividualnim i nadindividualnim stanjima,
odnosno u onim neformalnim, koja se postiu pri istin-
skom ostvarenju celovitog bia.
Poto smo time otklonili sve mogue prigovore u ovom
pogledu, biva oigledno kako ne moe da postoji nikakva
zajednika mera izmeu Sopstva, s jedne strane, sagle-
danog kao potpuno ostvarenje bia koje se integrie po tri-
ma dimenzijama krsta, da bi se konano reintegrisalo u
svom prvobitnom Jedinstvu, ostvarenom samom ekspan-
zijom koja simbolizuje itav prostor i, s druge strane, ma
O ovom pitanju, videti tntroductiongenerale a l'etude des doctrines
hindoues, 2. deo, gl. VII.
27
Podrazumeva se da ovu re, intenzitet, ne bl trcbalo shvatiti u kvan-
tttativnom smislu, kao i da se, budui da misao ni j c podrcdcna vrcnien-
ski m vislovima, nj ena forma nl na kojl nain nc mo'/.c Iokall7.ov.itl; ona
.spada u ivd pri Tmj i -noK, a ni- u r c-i l U'k-Miun.
koje individualne modiflkacije, predstavljene inflnitezimal-
nim elementom istog prostora, ili ak celokupnou jednog
stanja, ija ravna konfiguracija (ili, barem, zamiljena kao
ravna uz sve ograde koje smo nainili, to e rei, sve dok
to stanje posmatramo izolovano) obuhvata tek jedan infi-
nitezimalan element u odnosu na trodimenzionalni pro-
stor, poto bi se, postavljanjem takve slike u prostor (od-
nosno, u celinu svih stanja bia), njena horizontalna ravan
pomerala za inflnitezimalnu vrednost po pravcu vertikal-
ne ose
280
. Poto se radi o inflnitezimalnim elementima, ak
i u okvirima geometrijske simbolike koja je nuno skuena
i ograniena, jasno je da, u stvarnosti i afortiori, u pogledu
onoga to je respektivno simbolizovano pomou dva poj-
ma koja smo poredili, postoji apsolutna nesamerljivost,
koja ne zavisi ni od kakve vie ili manje proizvoljne konven-
cije, kao to je to uvek sluaj pri izboru odreenih relativnih
jedinica kod obinog koliinskog merenja. I opet, kada se
radi o celovitom biu, neogranienost je tu uzeta kao sim-
bol Beskraja, u meri u kojoj je dozvoljeno rei da Beskraj
moe da bude simbolizovan; ali, podrazumeva se da to ni-
kako ne znai da bi ih trebalo poistovetiti, kao to esto i-
ne zapadnjaki matematiari i filozofi. Premda neograni-
enost moemo da posmatramo kao sliku Beskraja, na Bes-
kraj ne moemo da primenimo rasuivanje o neogranienosti;
simbolika se sputa, a nikako ne ide na gore
281
.
Ovim integrisanjem dodaje se jedna dimenzija odgova-
rajuem prostornom modelu; poznato je, uostalom, da,
ako se poe od linije koja je prvi stupanj neogranienosti
u prostoru, integral odgovara izraunavanju jedne povri-
ne, a dvostruki integral izraunavanju zapremine. Ako je,
dakle, prvo integrisanje bilo neophodno da bi se sa linije
prelo na povrinu, odreenu dvodimenzionalnim krstom
koji opisuje neogranien krug to se ne zatvara (ili ravnom
spiralom, jednovremeno sagledanom u svim moguim po-
loajima), drugo integrisanje je neophodno da bi se sa po-
vrine prelo na zapreminu, u kojoj trodimenzionalni krst,
zraenjem iz svog sredita u svim smerovima prostora u
kome se nalazi, proizvodi jedan neogranien sferoid iju
sliku nam daje oscilatorno kretanje, sa zapreminom koja
je uvek otvorena u svim smerovima i koja simbolizuje uni-
verzalni vrtlog Puta.
280 p
oc
|
se
amo da je pitanje sutinskog razlikovanja Sopstva i ja ili,
krae reeno, celovitog bia i individualnosti, koje smo saeto izloili na
poetku ovc studije, mnogo op i r ni j r obradeno u L'ftorjimc ct stHi dc-
vt'tiir selon /c VdCtntu, ^1. I I .
I
Madoj i, i i , Mr 71 .
1067
XXVII. Mesto individualnog Ijudskog stanja u
celokupnosti bia
Prema onome to smo u prethodnom poglavlju rekli u
vezi sa antropomorfizmom, jasno je da Ijudska individual-
nost, ak i kada je sagledana u svojoj celokupnosti (a ne
samo ograniena na svoj telesni modalitet), ne bi mogla
da zauzme povlaeno i vanserijsko mesto u neograni-
enoj hijerarhiji stanja celovitog bia; ona se tu rangira kao
ma koje drugo stanje i sa potpuno istim pravom, ni manjim
ni veim od drugih, a u skladu sa zakonom harmonije ko-
ji regulie odnose meu svim ciklusima univerzalnog Po-
stojanja. Njen poloaj je odreen posebnim uslovima ko-
ji karakteriu dato stanje i omeuju njegovu oblast; pa, ako
trenutno ne moemo da ga spoznamo, onda je to otuda
to nam, kao Ijudskim individuama, nije mogue da izae-
mo van tih uslovljenosti kako bismo ih uporedili sa onima
drugih stanja, ije oblasti su nam po sili stvari nedostupne;
ali, dovoljno nam je, svakako, i dalje kao individuama, da
shvatimo kako je taj poloaj onakav kakav bi trebalo da bu-
de i da drugaiji ne bi ni mogao da bude, budui da je svaka
stvar na pravom mestu koje bi trebalo da zauzima kao ele-
ment celokupnog poretka. Osim toga, usled istog zakona
harmonije koji smo upravo pomenuli, budui da je evo-
lucioni navoj pravilan svuda i u svim svojim takama, pre-
lazak iz jednog stanj a u drugo odvija se podjednako logi-
no i podjednako jednostavno kao i prelazak iz jednog po-
loaja (ili modiflkacije) u neku drugu unutar istog stanja
282
,
a da pri tom, barem sa ovog stanovita, nigde u Vaseljeni
nema ni najmanjeg prekida u kontinuitetu.
Ako bi, ipak, trebalo da uvedemo neko ogranienje u
pogledu kontinuiteta (bez kojeg sveopta kauzalnost ne bi
mogla da bude zadovoljena, jer ona zahteva da sve bude po
vezano bez ikakvih prekida), onda je to zato to, kako smo
ranije napomenuli, po gleditu koje se razlikuje od onog
to posmatra tokove ciklusa, postoji jedan trenutak dis-
kontinuiteta u razvoju bia: taj trenutak, apsolutno jedin-
stven po svojoj prirodi, jeste onaj u kojem se, pod dejstvom
Nebeskog Zraka koji deluje na ravan odraza, proizvodi
vibracija koja odgovara kosmogonijskom Fiat Lux, i koja
svojim zraenjem obasjava itav haos mogunosti. Poev
od tog trenutka, red zamenjuje haos, svetlost zamenjuje
tamu, delo zamenjuje delotvornost, i stvarno zamenjuje
mogue; a kada ta vibracija dostigne svoj pun uinak, po-
2K2
Madoj i , La VoieMetaphysique, str. 69.
1077
jaavajui se i odbijajui od samih granica bia, ovo, budui
da je tada ostvareno u punom opsegu, nee vie biti prisilje-
no da prelazi neki poseban ciklus, poto ih sve obuhvata
u potpunoj istovremenosti jedne sintetike i ne-distink-
tivne spoznaje. To bi bilo ono u emu se u pravom smi-
slu rei sastoji preobraenje, shvaeno kao povratak
preoblikovanih bia neoblikovanom biu, izvan i s one
strane svih posebnih uslova koji odreuju stupnjeve po-
javnog Postojanja. Preoblikovanje, po reima mudraca
Shi-ping wena, je mehanizam putem kojeg nastaju sva bi-
a; preobraenje je mehanizam unutar kojeg se sva bia
stapaju u jedno
283
.
Ova transformacija (u etimolokom znaenju prela-
ska s one strane forme), kojom se ostvaruje Univerzalni
ovek, nije nita drugo do Oslobaanje (na sanskritu
Moksha ili Mukti) o kojem smo govorili na drugom me-
stu
284
; ona, pre svega, zahteva prethodno odreenje jed-
ne ravni odraza Nebeskog Zraka, kako bi odgovarajue
stanje samim tim postalo sredinje stanje bia. Uostalom,
ma koje stanje bi, u naelu, moglo da preuzme ulogu tog
stanja, poto su sva u potpunosti istoznana kada se sagle-
davaju sa stanovita Beskraja; a injenlca da se Ijudsko stanje
ni po emu ne razlikuje od drugih, za njega, kao i za ma ko-
je drugo stanje, oito podrazumeva mogunost da to sre-
dinje stanje i postane. Transformacija, dakle, moe da
se ostvari sa polazitem iz Ijudskog stanja, pa ak i iz sva-
kog modaliteta tog stanja, to znai da je ona u izriitom
smislu ostvariva za telesno i zemaljsko Ijudsko bie. Dru-
gim reima, i kao to smo ve rekli na drugom mestu
285
,
Oslobaanje moe da se postigne u ivotu (jivan-muk-
ti), to nimalo ne utie na injenicu da ono sutinski pret-
postavlja, za bie koje ga postie, kao i u svim drugim slu-
ajevima, apsolutno i potpuno oslobaanje od ogrania-
vajuih uslova svih modaliteta i svih stanja.
to se, pak, tie stvarnog naina razvoja koji biu omo-
guava da, nakon prolaska kroz odreene prethodne faze,
dospe do pravog trenutka u kojem dolazi do transforma-
cije, ovde nemamo nameru da o tome govorimo, poto
je oigledno da njegov opis, ak i u saetom obliku, ne bi
ulazio u okvire jedne ovakve studije, ija bi priroda treba-
lo da ostane isto teorjska. eleli smo samo da naznaimo
' Da bi ovaj iskaz bLo ispravan, trebalo bi da se reju nain zameni
potpuno neadekvatna re mehanizam, koju je Maoji dosta nesreno
preuzeo iz Filastrovog prevoda Vijinga.
284
L'Homme etson devenirselon le VedSnta, gl. XVII, 3. Izd.
285
Ibid., gl. XVIII, 3. izd.
1087
kakve su mogunosti Ijudskog bia, mogunosti kojima,
posmatranim iz ugla potpunog ostvarenja, ovo bie nuno
raspolae u svakom od svojih stanja, poto ona inae ne bi
mogla da se meu sobom diferenciraju u odnosu na Bes-
kraj, gde obitava Savrenstvo.
XXVIII. Velika Trijada
Ukoliko poslednja razmatranja uporedimo sa onim to
smo rekli na poetku, lako emo uvideti da tradicionalna
koncepcija Univerzalnog oveka, uprkos svom nazivu,
nema u sebi nieg antropomorfnog; ali, ako je svaki antro-
pomorfizam otvoreno antimetafizike prirode, i ako bi ga
kao takvog trebalo u potpunosti odbaciti, preostaje nam da
tano odredimo u kom smislu i pod kojim uslovima bi se
odreeni antropocentrizam ipak mogao smatrati legitim-
nim
286
. Pre svega, kao to smo ve napomenuli, Ijudski rod,
sa kosmikog stanovita, zaista ima centralnu ulogu u
odnosu na stupanj Postojanja kome pripada, ali samo u
odnosu na njega, a svakako ne i u odnosu na celokupnost
univerzalnog Postojanja, gde je taj stupanj samo jedan u
neogranienom mnotvu, lien ma ega to bi mu podarilo
neki izuzetan poloaj u odnosu na druge. U tom pogledu,
dakle, o nekom antropocentrizmu bi moglo dabude govo-
ra samo u suenom i relativnom smislu, koji je, ipak, dovoljan
da bi opravdao primenu analogije na pojam oveka, pa,
sledstveno tome, i sam naziv Univerzalnog oveka.
S druge strane, videli smo da svako Ijudsko bie, kao,
uostalom, i svaki pojavni oblik nekog bia u ma kom stanju,
raspolae mogunou da sebe uini sreditem u odnosu
na celovito bie; moglo bi, dakle, da se kae kako ono to i
jeste u virtuelnom smislu, i kako je cilj koji bi trebalo sebi
da postavi, u tome da ovu virtuelnost preobrazi u faktiku
stvarnost. Tombiu je, dakle, dozvoljeno, i pre postizanja
takvog ostvarenja, a imajui ga u vidu, da se na neki nain
idealno postavi u sredite
287
. Usled toga to se nalazi u Ijud-
286
Trebalo bi, uostalom, da dodamo kako ovaj antropocentrizam nije ni
u kakvoj nunoj uzajamnoj vezt sa geocentrizmom, protivno onome to
se iznosi u nekim profanim teorijama; ono to bi moglo da izazove ne-
sporazume u tom pogledu jeste okolnost da se zemlja ponekad uzima
kao simbol itavog telesnog stanja; ali, po sebi se razume, da zemaljski
Ijudski rod ne ini sav Ijudskt rod.
28
^U ovome ima neega to bi moglo da se uporedi sa nainom na koji
se Dante, u skladu sa simbolikom vremena, a ne prostora, postavio u sre-
dite velike godine da bi proputovao trl sveta (videti Vesoterisme de
, K'-VIII, str. 63-66)
1097
skom stanju, njegov poseban ugao gledanja pridaje tom
stanju pretean znaaj, za razliku od situacije kada se to
stanje sagledava sa stanovita iste metaflzike, odnosno sa
stanovita Univerzalnog; a takva pretenost e biti, da ta-
ko kaemo, opravdana aposterioriu sluaju kada to bie,
faktiki uzimajui dato stanje kao polaznu taku i kao osno-
vu svog ostvarenja, naini od njega istinsko sredinje stanje
svoje celovitosti, koje odgovara horizontalnoj koordinat-
noj ravni naeg geometrijskog modela. Ovo pre svega pret-
postavlja reintegrisanje bia posmatranog u samom sredi-
tu Ijudskog stanja, reintegrisanje koje u pravom smislu
rei podrazumeva obnavljanje primordijalnog stanja, a
zatim, za isto to bie, izjednaenje samog Ijudskog sredi-
ta sa univerzalnim sreditem. Prva od ove dve faze je ostva-
renje integralnosti Ijudskog stanja, dok je druga ostvarenje
celovitosti bia.
Prema dalekoistonoj tradiciji, pravi ovek (zhen reri)
je onaj koji se, time to se povratio u primordijalno stanje
i u punoj meri ostvario Ijudskost, ubudue zanavek utvr-
dio u Nepromenljivom Sreditu, i time ve sada izmakao
obrtajima toka zbivanja. Iznad tog stupnja je vii ovek
(junreri), koji takoreivie nije ovek, budui da je preva-
ziao Ijudskost i da je u potpunosti osloboen njenih po-
sebnih uslovljenosti: on je onaj koji je postigao potpuno
ostvarenje, Vrhovnu Istovetnost; on je, dakle, zaistapo-
stao Univerzalan ovek. Ovo ne vai i za pravog ove-
ka, ali se ipak moe rei da on jeste Univerzalan ovek
makar virtuelno, u tom smislu to, budui da vie ne mo-
ra da u distinktivnoj formi prolazi kroz druga stanja, poto
je sa obima stigao u sredite, za njega Ijudsko stanje nuno
mora da predstavlja sredinje stanje celovitog bia, prem-
da ono to jo uvek nije i na faktiki nain
288
.
Ovo nam omoguava da bolje razumemo u kom zna-
enju bi trebalo shvatiti intermedijarni pojam Velike Tri-
jade o kojoj svedoi dalekoistona tradicija: ta tri pojma
su Nebo (Tiari), Zemlja (Di) i ovek (Reri), pri e-
mu ovaj poslednji na neki nain igra ulogu posrednika
izmeu druga dva, i kao da u sebi objedinjuje njihove dve
prirode. Tano je da se, ak i kada je u pitanju individua-
288
Razlika izmedu ova dva stupnja je ista kao izmeu onoga to smo na
drugom mestu nazvali virtuelnom besmrtnou i faktiki ostvarene be-
smrtnosti (L'Homtne etson devenir selon le Vedanta, gl. XVIII, 3. izd.):
to su ona dva stupnja koja smo od poetka razlikovall pri ostvarenju Vr-
hovne Istovetnosti. Pravi ovek odgovara, u arapskoj terminologiji,
Prvobitnom oveku (al-insan al-gadlm), a vii ovek odgovara Uni-
verzalnom Coveku (al-insan al-kamil). O odnosu iznieu pravog ove-
ka i vieg oveka, upor. La Grande Triade, gl. XVIII.
1107
lan ovek, moe rei da on stvarno ima u sebi neega od
Neba i od Zemlje, koji su poput Purushei Prakriti, dva
pola univerzalne pojavnosti; ali, tu nema niega po emu
bi poloaj oveka bio izuzetan, poto isto nuno vai za
svako pojavno bie. Da bi, u odnosu na univerzalno Posto-
janje, ovek zaista mogao da ispuni ulogu o kojoj je re,
trebalo bi da je uspeo da se postavi u sredite svih stvari,
odnosno da je dostigao barem stanje pravog oveka, pa
makar ga tada faktiki ispoljavao samo unutar jednog stup-
nja Postojanja; a ova mogunost e u punom obimu biti
ostvarena teku stanju vieg oveka. Ovo bi znailo da je
pravi posrednik, u kome je jedinstvo Neba i Zemlje
u potpunosti ostvareno sintezom svih stanja, upravo Uni-
verzalan ovek, koji je istovetan Rei; a, napomenimo uz-
gred, kako bi mnoga vana pitanja u zapadnim tradicija-
ma, pa ak i ona isto teoloke prirode, ovim mogla da do-
biju svoje najutemeljenije razjanjenje
289
.
S druge strane, budui da su Nebo i Zemlja dva
komplementarna naela, jedno aktivno, a drugo pasivno,
njihovo jedinstvo moe da se predstavi i slikom Androgi-
289
Jedinstvo Neba i Zemlje isto je to i jedinstvo dveju priroda, bo-
anske i Ijudske, u linosti Hrista, ukoliko se ovaj posmatra kao Univer-
zalan ovek. Meu drevnim slmbolima Hrista nalazi se 1 zvezda sa est
krakova, odnosno, dvostruki trougao Solomonovog peata (upor. Le
Roi du Monde, gl. IV); a u simbolici jedne kole hermetizma sa kojom su
bili povezani Albertus Veliki i sveti Toma Akvinski, uspravan trougao pred-
stavlja Boanstvo, dok obrnuti trougao predstavlja Ijudsku prirodu (na-
injenu po slici Boijoj, kao njen odraz u obratnom smeru na ogleda-
lu Voda), tako da jedinstvo dva trougla prikazuje jedinstvo dveju priro-
da (LSMta i Nasuta, u islamskom ezoterizmu). Trebalo bi uoiti kako, sa
posebnog stanovita hermetizma, trojstro Ijudskog bia: spiritus, ani-
ma, corpus, odgovara trojsmi alhemijskih naela: sumpor, iva, so. S
druge strane, sa stanovita simbolike brojeva, Solomonov peat je sli-
ka broja 6, koji je vezivni broj (slovo vauu hebrejskom i arapskom),
broj jedinstva i meditacije; to je takoe i broj stvaranja, pa, kao takav, on
odgovara i Rei per quem omnia facta sunt. Zvezde sa pet i est krako-
va respektivno predstavljaju mikrokosmos i makrokosmos, kao i indi-
vidualnog oveka (vezanog za pet uslovljenosti svoga stanja, kojima od-
govaraju pet ula i pet telesnih elemenata) i Univerzalnog Coveka ili
Logos. Uloga Rei, u odnosu na univerzalno Postojanje, moe da se tani-
je predstaviupisivanjem krsta u sliku Solomonovog peata: vertikalan
krak povezuje vrhove dva suprotstavljena trougla, ill dva pola pojavno-
sti, dokhorizontalankrakpredstavlja povrinu Voda. U dalekoistonoj
tradiciji, susreemo jedan simbol koji se po strukturi razlikuje od Solo-
monovog peata, premda mu je u brojanom pogledu istoznaan: est
paralelnih linija, punih ili prekinutih, zavisno od sluaja (ezdeset i etirl
heksagrama kralja Wena u Yijingu, od kojih je svaki obrazovan spajanjem
po dva od osamgua, ili trigrama Fu Ksija), predstavljaju graflke pri-
kaze Rei (povezane sa simbolikom Zmaja); a predstavljaju takoe i
oveka kao sredinji pojam Velike Trijade (pri emu gornji trigram
odgovara Nebu, a donji trigram Zemlji, to ih respektivno izjedna-
ava ,sa dva i ni ugl a, uspravni m i obrnutim, Solomonovog peata.
l l l /
na, to nas vraa nekim razmatranjima koja smo ve na
samom poetku izneli u vezi sa Univerzalnim ovekom.
Ovde, takoe, udeo dva naela postoji u svakom pojavnom
biu, i u njemu se ispoljava kroz prisustvo dva pojma, yan-
ga i yina, ali u razliitim razmerama i uvek uz prevagu jed-
nog ili drugog; potpuno uravnoteeno jedinstvo ova dva
pojma moe da se ostvari jedino u primordijalnom stanju
290
.
to se, pak, celovitog bia tie, tu vie ne bi moglo da bude
govora ni o kakvoj distinkciji yanga i yina, koji su se ovde
vratili prvotnoj nediferenciranosti; tu se, dakle, ne bi moglo
vie govoriti ni o Androginu, koji jo uvek pretpostavlja
izvesno dvojstvo unutar samog jedinstva, ve jedino o ne-
utralnosti Bia posmatranog po sebi, koje je izvan distink-
cija na esenciju i supstanciju, Nebo i Zemlju, Pu-
rushuiPrakriti. Jedino se, dakle, u odnosu na pojavnost,
kao to smo prethodno rekli, par Purusha-Prakritimoe
poistovetiti sa Univerzalnim ovekom
291
; a sa tog stano-
vita se ovaj oigledno i pojavljuje kao posrednik izme-
u Neba i Zemlje, budui da ovi pojmovi i sami ie-
zavaju kada se pree s one strane pojavnosti
292
.
XXIX. Sredite i obim
Razmatranja koja smo izloili nee nas nikako navesti,
kao to bi neosnovano moglo da se poveruje satno da iz
predostronosti nismo na to ve ukazali, da posmatramo
prostor kao jednu sferu ije je sredite svuda, a obim nig-
de, prema esto navoenom izrazu Paskala, koji se, uo-
stalom, moda i nije prvi toga dosetio. U svakom sluaju,
nemamo nameru da ovde istraujemo kakvo znaenje je
J0
Zbog toga dve polovine yin-yanga svojim spojem obrazuju dovreni
kruni oblik (koji u ravni odgovara sfernom obliku u trodimenzionalnom
prostoru).
291
Ono to smo ovde rekli o pravom mestu Androgina u ostvarenju
bia i njegovom odnosu prema primordijalnom stanju objanjava zna-
ajnu ulogu koju ova koncepcija ima u hermetizmu, ija uenja se odno-
se na kosmoloku oblastkao i na produenja Ijudskih stanja unutar pre-
finjenog reda ili, krae reeno, na ono to bi moglo da se nazove in-
termedijarnim svetom, koji ne bi trebalo izjednaiti sa oblau iste
metafizike.
Ovim bi mogao da se dokui i jedan vii smisao one reenice iz Jevan-
delja: Nebo i zemlja e proi, ali e moje rei ostati. Re po sebi, a sled-
stveno tome i Univerzalan ovek, koji je njo) istovetan, s one je strant-
svake distinkcije u odnosu na Nebo i na Zemlju; on, dakle, vcno
ostaje takav kakav jeste, u punoi svoga bia, dok svaka pojavnoM i ^\ .1
ka diferencijacija (odnosno, itavredprolaznihpostojanja) ic/ava ui i u
tar potpune transformacije.
1137
sam Paskal pridavao ovoj reenici, koja je mogla da bude
i loe protumaena; to nam nije od velike vanosti, jer je
oigledno da pisac odve uvenih razmiljanja o dve bes-
konanosti, uprkos nepobitnim zaslugama u pogledu dru-
gih stvari, nije raspolagao nikakvim saznanjima metafizi-
ke prirode
293
.
Bez sumnje je tano da je na prostornom modelu celo-
vitog bia svaka taka, ak i pre ma kog odreenja, poten-
cijalno sredite bia koje predstavlja taj prostor u kojem je
smetena; ali, ona je to samo potencijalno i virtuelno, sve
dok stvarno sredite ne bude i faktiki odreeno. Ovo odre-
enje podrazumeva da je sredite poistoveeao sa samom
prirodom prvotne take koja, gledano po sebi, takorei ni-
je nigde, budui da nije podreena prostornim uslovima,
to joj omoguava da raspolae svim njihovim moguno-
stima; ono to se, dakle, nalazi svuda, u prostornom smi-
slu, samo su pojavni oblici te prvotne take, koji doista is-
punjavaju itav prostor, ali koji nisu nita drugo clo obini
modaliteti, tako da je njihova posvudanjost, u sutini,
samo vidljiva zamena za onu pravu sveprisutnost
294
. Sta-
vie, ako se sredite prostora na neki nain izjednaava sa
svim ostalim takama putem vibracije koju im prenosi, on-
da je to samo u meri u kojoj ini da one imaju udela u istoj
nedeljivoj i neuslovljenoj prirodi kakva je postala njegova
vlastita, a taj udeo ih, u meri svog delovanja, samim tim
oslobaa prostorne uslovljenosti.
Bilo bi poeljno da se pri svemu ovome ima na umu je-
dan osnovni opti zakon koji smo u vie navrata pomenu-
li i koji nikada ne bi trebalo smetnuti sa uma, premda se
ini da ga neki skoro sistematski ignoriu: radi se o tome
da izmeu injenice ili ulnog objekta (to je, u sutini,
jedno isto) koji uzimamo kao simbol, i ideje, ili, radije, na-
ela koje njime elimo da, koliko je mogue, simbolizuje-
mo, uvekpostoji obratna analogija, to, uostalora, vai za
svaku pravu analogiju
295
. Tako, u prostoru sagledanom u
svojoj aktualnoj stvarnosti, a ne vie kao simbolu celovitog
bia, nijednataka nije, niti moe dabude, sredite; sve
take podjednako spadaju u oblast pojavnosti, ve samom
293
Mnotvo beskonanosti je oito nemogue, poto bi jedna drugu ogra-
niavale, tako da nijedna od njih ne bi zaista bila beskonana; Paskal, po-
put mnogih drugih, izjednaava beskonano sa neogranienim, pri e-
rau se ovo drugo shvata na kvantitativan nain i sagledava u oba suprot-
stavljena smera opadajuih i rastuih veliina.
294
Videti L'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. XXX 2.izd., kao
i Apetfus surl'Initiation (Opaske o inicijaciji, gl. XLII, str. 271).
" * U vezi s ovim, moglo bi se pozvati na ono to smo na noetku rekli o
a na l oni j l i/.nicdu i ndi vkl ual nog ovcka i Univerealnog Coveka.
injenicom da pripadaju prostoru, koji je jedna od mogu-
nosti ije ostvarenje podrazumeva ta oblast, a koja, uzeta
u svojoj celokupnosti, nije nita vie od obima toka zbi-
vanja ili, pak, ono to bismo mogli da nazovemo spolja-
njou univerzalnog Postojanja. Upotreba rei unutra-
nje i spoljanje u ovoj prilici, kao i pominjanje sredi-
ta i obima, uostalom, sainjava jedan simboliki jezik, i to
jezik simbolike prostora; ali, nemogunost da se u potpu-
nosti liimo takvih simbola svedoi jedino o onom venom
nesavrenstvu naih sposobnosti izraavanja na koje smo
ranije ve ukazali. Ukoliko u izvesnoj meri i uspevamo da
svoje zamisli prenesemo drugoj osobi, u pojavnom i formal-
nom svetu (poto se radi o jednom ogranienom individu-
alnom stanju, izvan kojeg, takorei, ne bi ni moglo da bude
govora o nekom drugom, barem u razdvojnom znaenju
kakvo ta re podrazumeva u Ijudskom svetu), onda je to
samo putem slika kojima se te zamisli iskazuju kroz odre-
ene oblike, to e rei, putem podudarnosti i analogija.
U tome lei naelo i osnov postojanja svake simbolike, a
svako izraavanje, ma koje vrste ono bilo, nije u stvarnosti
nita drugo do jedan simbol
296
. Ipak, dobro se uvajmo
da ne izjednaimo stvar (ili pojam) sa tronom formom u
kojoj jedino moemo da ga prikaemo, a moda ak i spo-
znamo (kao Ijudske individue); jer su najgore metaflzike
zablude (ili, radije, antimetafizike) proistekle iz nedo-
voljnog poznavanja i pogrenog tumaenja simbola. Prise-
timo se uvek boga Janusa, koji je predstavljen sa dva lica,
a koji ipak ima samo jedno, koje nije ni jedno ni drugo od
onih koja moemo da dotaknemo ili vidimo
297
. Ova slika
Janusa bi u potpunosti mogla da se primeni na razlikovanje
spoljanjeg i unutranjeg, kao i na razmatranje pro-
losti i budunosti, a ono jedinstveno lice koje ni jedno
uslovljeno i prolazno bie ne moe da osmotri ukoliko
prethodno ne izae iz svog ogranienog stanja, ne bi mo-
glo da se na bolji nain uporedi sa treim okom Shive, ko-
ji sve stvari sagledava u venoj sadanjosti
298
.
Da bismo, pod ovim uslovima, i uz sva ogranienja ko-
ja se u skladu sa reenim nameu, usaglasili na iskaz sa
uobiajenim odnosom kakav postoji meu analogijama (a
koji bismo drage volje, posluivi se geometrijskim termi-
nom, nazvali odnosom obrnutog preslikavanja), mogli bi-
9
"Videti Introductiongneraleal'etudedesdoctiineshindoues,'i. deo,
gl. VII.
297
Madoji, La VoieMetaphysiquc, str. 21-22.
298
Videti L'Homme etson dcvenirm-lnn lc \'<'d.itii.i.y,\. XX, ,\ l / cl . K.m
i Le Roi du Monde, str. 41 -12.
1157
smo, pa ak i morali, da preokrenemo doslovan tekst Pa-
skalovog iskaza koji smo prethodno pomenuli. To smo, uo-
stalom, ve uoili u jednom od taoistikih tekstova koje
smo ranije naveli. Taka koja je stoer pravila, nepokret-
no je sredite jedne krunice po ijem rubu kolaju sve pro-
laznosti, distinkcije i individualnosti
2
". Na prvi pogledbi
skoro moglo da se poveruje kako ove dve slike mogu da
se uporede, ali, u stvarnosti, one su potpuno suprotne jed-
na drugoj; u sutini, Paskal je dozvolio da ga ponese geo-
metrijska matovitost, koja ga je navela da okrene naglav-
ce prave odnose, kakve bi trebalo sagledati sa metafizikog
stanovita. Upravo je sredite ono koje se u pravom smi-
slu ne nalazi nigde, poto je, kao to smo ve rekli, sutin-
ski nelokalizovano; ono ne moe da se otkrije ni na kom
mestu pojavnosti, budui da je u odnosu na ovu potpuno
transcendentno, dok je u isti mah prisutno unutar svih stva-
ri. Ono je s one strane svega to se moe dokuiti ulima i
sposobnostima koje proishode iz ulnog sveta: Naelo ne
moe da se dokui ni vidom ni sluhom. Naelo ne moe
da se uje; to to se uje, nlje Ono. Naelo ne moe da se
vidi; to to se vidi, nije Ono. Naelo ne moe da se izrekne;
to to je izreeno, nije Ono. Budui da Naelo ne moe da
se zamisli, ne moe ni da bude opisano
300
. Sve ono to
moe da se vidi, uje, izrekne ili opie, nuno pripada po-
javnosti, i to formalnoj pojavnosti. U stvarnosti je, dakle,
obim taj koji se nalazi svuda, poto su sva mesta u prosto-
ru ili, jo uoptenije, sve pojavne stvari (budui da je pro-
stor ovde tek simbol univerzalne pojavnosti), sve prola-
znosti, distinkcije i individualnosti, samo elementi toka
fonni, take na obimu kosmikog toka.
Ako bismo, dakle, eleli da sve ovo samemo u nekoli-
ko rei, mogli bismo da kaemo kako se, ne samo u prosto-
ru, ve u svemu pojavnom, ono to je spoljanje, ili obim,
nalazi svuda, dok sredite nije nigde, poto je ono nepojav-
no; ali (upravo ovde, izraz u obratnom smeru poprima
svoje puno znaenjeV ono to je pojavno ne bi bilo nita
bez te sutastvene take koja u sebi nema niega od pojav-
nog, i koja upravo usled svoje nepojavnosti, u naelu sadr-
i sve mogue pojavnosti, budui istinski nepokretni po-
kreta svih stvari, nepromenljivo izvorite svake diferen-
cijacije i svake modifikacije. Ova taka proizvodi itav prostor
(kao i druge pojavnosti) izlazei u neku ruku izvan sebe,
razvojem svoje virtuelnosti kroz neogranieno mnotvo
modaliteta kojima ispunjava itav taj prostor; ali, kada ka-
emo da ona izlazi iz sebe kako bi ostvarila taj razvoj, takav
nepotpun izraz ne bi trebalo shvatiti doslovno, jer bi to bi-
la velika greka. U stvarnosti, budui da prvotna taka o ko-
joj govorimo nikada nije podreena prostoru, poto ga
upravo ona ostvaruje i poto odnos zavisnosti (ili kauzal-
ni odnos) oito nije povratan, ona ostaje neugroena
stanjem ma kog od svojih modaliteta, to znai da uvek
ostaje istovetna sebi samoj. Kada ostvaruje svoju celokup-
nu mogunost, ona to ini zato da bi se vratila (premda
pojmovi povratka i novog poetka ovde ni na koji na-
in ne bi mogli da se primene) kraju koji je istovetan sa
poetkom, odnosno onom prvobitnom Jedinstvu koje je
u naelu sve sadralo, Jedinstvu koje, budui takvo (sagle-
dano kao Sopstvo), ne moe ni na koji nain da posta-
ne neto drugaije od sebe samog (to bi pretpostavljalo
dvojnost), i iz ega, sledstveno tome, i sagledano po sebi,
ono nikada nije ni izlazilo. Prema tome, sve dok se radi o
biu po sebi, koje je simbolizovano takom, pa ak i o uni-
verzalnom Biu, mi moemo da govorimo samo o Jedin-
stvu, kao to smo do sada i inili; ali, ako bismo poeleli
da, prekoraujui granice samog Bia, sagledamo potpu-
no Savrenstvo, trebalo bi da istovremeno iskoraimo iz-
van tog Jedinstva, u metafiziku Nultu Taku, koju nijed-
na simbolika ne bi mogla da predstavi, kao to i nijedan
naziv ne bi bio u stanju da je imenuje
301
.
XXX. Zakljune napomene o simbolici
prostora
U svemu to je prethodilo, mi nismo nastojali da uspo-
stavimo jasnu distinkciju izmeu respektivnih znaenja dva
pojma, prostora i prostiranja, pa smo ih ak, u dosta
sluajeva, koristili, ne pravei razliku izmeu jednog i dru-
gog. Ova distinkcija, poput one vremena i trajanja, mo-
e da bude od velike koristi u izvesnim fllozofskim speku-
lacijama, a moe da ima ak i neku stvarnu vrednost sa ko-
smolokog stanovita, ali, sasvim je sigurno da istoj metafizici
tako neto nije potrebno
302
. Uostalom, uopteno gledano,
29 9
ZhuangZi,gl.Il.
300
Ibld., gl. XXII. Upor. L'Homme etson devenir selon le Vedanta, gl.
XX S.lzd.
' Videti L'Homme et son devenir seJon Je Vedanta, gl. X\( 3. izd.
'*"Dok se prostiranje obino posmatra kao partikularizacija prostora,
odnos izmeu vremena i trajanja ponekad se sagledava u obrnutom smi-
slu; naime, preraa nekim teorijama, a naroito onoj sholastikih filozo-
fa, vreme je samo osobeni vid trajanja; ali, ovakav stav, koji je inae pot-
puno prihvatljiv, povezan je sa nekim razmatranjima koja su strana naoj
1167
1177
vie bismo voleli da se uzdrimo od svakog uslonjavanja
jezika koje ne bi bilo apsolutno nuno za razumljivost i
preciznost naeg izlaganja; a u skladu sa jednim iskazom
koji ne potie od nas, ali koji bismo u potpunosti mogli da
usvojimo: klonimo se da metaflziku optereujemo novom
terminologijom, opominjui se da su terminologije uvek
skopane sa raspravama, pogrekama i da bude nepove-
renje; oni koji ih stvaraju, voeni oitim potrebama koje
im dokazivanje namee, gomilaju ih na nerazumljiv nain
u svojim tekstovima, i vezuju se za njih sa toliko Ijubavi da
ove jalove i beskorisne terminologije esto predstavljaju
jedinu novinu predloenog sistema
303
.
Ako nam se, mimo ovih uoptenih razloga, esto dea-
valo da nazovemo prostorom ono to bi u stvarnosti, pra-
vo govorei, bio poseban vid prostiranja u tri dimenzije,
to je zato to, ak i na najviem stupnju uoptavanja sim-
bola prostora koji smo razmatrali, nismo prekoraili gra-
nice tog prostiranja, zadate da bi nam pruile jednu nuno
nesavrenu sliku celovitog bia, kao to smo ve objasnili.
Ukoliko bismo se, meutim, odluili za jednu strou pri-
menu jezika, re prostor bi, bez sumnje, trebalo da ko-
ristimo samo za oznaavanje celokupnosti svih pojedina-
nih prostiranja. Na taj nain, prostorna mogunost, ija ak-
tualizacija je jedan od posebnih uslova za neke modalitete
ispoljavanja (kao to je, recimo, na telesni modalitet) na
stupnju postojanja kome pripada Ijudsko stanje, sadrae
u svojoj neogranienosti sva mogua prostiranja, od kojih
je svako i samo neogranieno na jednom niem stupnju, i
koja meu sobom mogu da se razlikuju po broju dimen-
zija ili drugim svojstvima, pa je, prema tome, oigledno da
je takozvani euklidovski prostor, koji se odnosi na obi-
nu geometriju, samo poseban sluaj prostiranja u tri di-
menzije, poto nije njegovjedini zamislivi modalitet
304
.
Uprkos ovome, prostorna mogunost, ak i u okvirima
uoptenosti unutar koje je sagledavamo, ipak je samo jed-
na odreena mogunost, neograniena, dodue, pa ak i
neograniena na viestruku potenciju, ali, pri svemu tome
temi. Sve to u tom pogledu moemo da kaemo je, da se pojam tra-
janje tada koristi u uoptenom znaenju svakog vida sukcesije, odno-
sno svakog uslova koji, u drugim stanjima postojanja, moe da po analo-
giji odgovara onome to je vreme u Ijudskom stanju; ali, korienje ovog
pojma moglo bi da izazove odreene konfuzije.
303
Madoji, La VoieMtaphysique,stt. 29 (fusnota).
3
4 Potpuna logika koherentnost razliitih ne-euklidovskih geometri-
ja dovoljan je dokaz za to; ali, po sebi se razume da ovde nije pravo me-
sto da ispitujemo znaenje i vanost ovih geometrija, kao, uostalom, ni
hipcrgeometrij e ili genmetrlje sa vic od tri dimenzija.
konana, jer, kao to pokazuje niz brojeva koji polazi od
jedinice, neogranieno proishodi iz konanog, to je mo-
gue jedino pod uslovom da samo konano potencijalno
sadri tu neogranienost; a oigledno je da ono to je ve-
e ne moe da proishodi iz manjeg, niti, pak, beskona-
no iz konanog. Uostalom, kada bi bilo drugaije, istovre-
meno postojanje neogranienog mnotva drugih mogu-
nosti koje u ovu nisu ukljuene
305
, i od kojih je svaka
podjednako u stanju da se neogranieno razvija, bilo bi nc-
mogue; ak i samo taj razlog, u nedostatku ma kog dru-
gog, bio bi potpuno dovoljan da dokac bcsmislcnosi log
beskonanog prostora koji jc loliko puia bio /.loupoirc-
bljavan
306
, jer stvarno beskonano nio/c cla bndc- > i i o jc-
dino to sve obuhvata, i izvan cga ncina i i i i Vga slo bi );.i
na ma koji nain ograniilo, a to e rcd, sai no s vcnknpn. i
i univerzalna Mogunost
307
.
Ovim emo okonati sadanjc i /l aganj c, /a dr / i v. i j u< i
zaneku drugu studiju preostala razmal ranj a vc/ana /.a m<
tafiziku teoriju mnogostrukih stanj a bi a, koj u i t-mo la-
da sagledati nezavisno od geometrijskc simbolike kojoj c> i u
daje povoda. Da bismo ostali unutar granica koje smo pri-
vremeno sebi zadali, dodaemo samo sledee, to bi mo-
glo da poslui kao zakljuak: tek spoznajom Istovetnosti
Bia, koja je postojana u neogranienom mnotvu moda-
liteta jedinstvenog Postojanja, u samom sreditu naeg Ijud-
skog stanja, podjednako kao i u svim drugim stanjima, ma-
nifestuje se onaj transcendentni i neformalni, pa, dakle, i
neotelovljeni i neindividualizovani element koji nazivamo
Nebeskim Zrakom; a takva spoznaja, koja je po tome su-
periorna u odnosu na svaku sposobnost formalne prirode,
305
Da se zadrimo samo na ononie to je svima poznato: ve je i najo-
binija misao, onakva kakvom je sagledava psihologija, izvan prostora i
nl na koji nain ne moe da se u njeniu locira.
3
6 Isto onako kao to, uopteno gledano, navodna kvantitativna bes-
konanost beskonanog broja, u svim svojim vidovima, nije i ne mo-
e da bude nita drugo do prosta neogranienost; time iezavaju sve one
protivrenosti svojstvene takozvanoj beskonanosti, koje zadaju toliko
muka matematiarima i fllozofima.
307
Ako nam je, kao to smo ranlje rekli, nemogue da prihvatimo sku-
eno gledite geocentrizma, koje se obino vezuje za antropomorfizani,
ne odobravamo ni onu vrstu naune ili, radije, pseudo-naune lirike, ka-
kva je izgleda osobito draga pojedinitn astronomima, a u kojoj se bez pre-
stanka govori o beskonanom prostoru i venom vremenu, koji su,
ponavljamo to, iste besmislice, poto beskonano 1 veno moe da bu-
de jedino ono to je nezavisno od prostora i vremena; u sutini, ovde se
radi o jednom od brojnih pokuaja modernog duha da univerzalnu Mo-
gunost svede na meru sopstvenih sposobnostl, koje ne prevazilaze gra-
nice ulnog sveta.
1187
to e rei, sutastveno nad-racionalna, i koja pretpostav-
Ija pristajanje uz zakon harmonije koji povezuje i objedinju-
je sve stvari u Vaseljeni, takva spoznaja, dakle, naem indi-
vidualnora biu, ali nezavisno od njega samog i od uslova
kojima je ono podreeno, zaista daje oseaj venosti
308
.
308
Po sebi se razurne da re oseaj ovde nije upotrebljena u doslov-
noni znaenju, i da bi je trebalo shvatlti u prenosnom smislu, kao jednu
intuitivnu sposobnost koja neposredno poimasvoj objekat, kao to ose-
aji to ine unutar svoga reda; ali, u tonie se ogleda sva ona razlika koja
deli intelektualnu intuiciju od ulne intuicije, i nad-racionalno od pod-
-racionalnog.
Sadraj
Predgovor /7
I. Mnotvenost stanja bia /12
II. Univerzalan ovek /16
III. Metafizika simbolika krsta /19
IV Smerovi prostora / 23
V Hinduistika teorija tri gune / 30
VI. Jedinstvo komplementarnosti 732
VII. Razreenje suprotnosti / 36
VIII. Rati mi r /45
K. Sredinje drvo / 48
X. Svastika 755
XI. Geometrijski model stupnjevaPostojanja 758
XII. Geometrijski model stanja bia /60
XIII. Odnosi izmeu dva prethodna modela /62
XIV Simbolikatkanja /64
XV Model kontinuiteta razliitih modaliteta istog
stanjabia /69
XVI. Odnos take i prostiranja / 72
XVII. Ontologija Gorueg grma /76
XVIII. Prelaz sa pravolinijskih koordinata na polarne
koordinate; kontinuitet rotacijom / 78
XIX. Model kontinuiteta razliitih stanja bia /81
XX. Univerzalan sferan vrtlog / 83
XXI. Odreenje elemenata na modelu bia / 85
XXII. Dalekoistoni simbol ym-yanga; metafizika
istoznanost raanja i smrti / 88
XXIII. Znaenje vertikalne ose; uticaj Volje Neba 791
XXIV Nebeski Zrak i njegova ravan odraza / 94
XXV Drvoizmija /99
XXVI. Nesamerljivost celovitog bia
i individualnosti /103
XXVII. Mesto individualnog Ijudskog stanja
u celokupnosti bia /106
XXVIII. VelikaTrijada /108
XXIX. Sredite i obim /l l l
XXX. Zakljune napomene o simbolici prostora /115