0

Broj 6. / Privatno elektronsko izdanje.

Svi tekstovi su vlasnitvo autora.
Proledni Ekvinocij / 2015.e.v.

U slobodnozidarskim ceremonijama postoje dva specifina dela obreda koji se izvode prilikom "Otvaranja" i
"Zatvaranja" skupa. Prilikom "Otvaranja" mislimo o naoj nameri zbog koje se okupljamo, a pri rastanku konstatujemo
nadu koja proistie iz realizacije masonskih delovanja.
Ritual kae: "Neka Mudrost vodi nau gradnju" - to je prilino jasno, namera nam je da steknemo mudrost i da
kroz to delujemo na lino i opte usavravanje. "Neka je Snaga izvede" - Snaga je nosioc Rada, te bez odreenih
sposobnosti mudrost i inteligencija nisu delotvorne u realizaciji "gradnje". "Neka je Lepota upotpuni" - cilj doivljaja
usavravanja, sticanja mudrosti i sprovoenja rada jeste u formi koju karakterie "lepota". Ova lepota jeste odreena
harmonija i uzvienost doivljenog i ispoljenog ostvarenog rada koji Masoni sprovode. Iamo ukusi ne poseduju ista
merila, Lepota koju razmatramo jeste kvalitet koji predstavlja lini i opti napredak i boljitak. To je projekcija
Dobroinstva, ovekoljublja i Humanosti.
Ono ta se dogaa u sredinjem delu masonskog rituala je ovom namerom dobilo inicijalno odreenje, podlogu sa
koje se sagledava da sve to se ini jeste u cilju stiganja Mudrosti i Snage (kroz rad) i ostvarenja ideala Lepote.
Kada se rad privodi kraju vode nas sledee promisli. "Neka na zemlji vlada mir" - Mir je sam po sebi kontrateg
nemiru, sukobu, ratu - i znamo da se masonsko, ni obino ljudsko napredovanje ne moe sprovoditi u haosu. Mir se
ostvaruje kroz potovanje i toleranciju, kroz razumevanje unutarnjih i spoljanjih osobenosti i sagledavanje opte
prirode koja je rezultanta unutranjeg posedovanja Mudrosti. "Neka ljubav vlada meu ljudima" - shvatanjem da svako
ima svoju jedinstvenu bogom-datu prirodu, prirodu koju smo razvijali od trenutka roenja, kroz svoje osobine i uticaje
okruenja, biva jasno da zajedniki i lini napredak, niti Rad, ne mogu biti sprovedeni u trvenju, kokanju, svai. Ljubav
kao vezivo meu ljudima jeste oblik altruizma koji ne rtvuje sebe ve ini sadejstvo ljudskih udruenih Volja, koje
svoju snagu angauju (uz dozu Mudrosti) ka finalnom odreditu: "Neka radost bude u svim srcima". Nae uenje ne
govori (poput Budizma) da je sve patnja (ije postojanje ne moemo da poreknemo), ali daje naznake kako sebe da
usmerimo u optim osobinama postupanja da bi Radost, kao ishod utiska o Lepoti, bila ljudsko stanovite egzistencije.
Bilo da ste profani ili inicirani, ne moete da poreknete kvalitet ovih ideala, stoga nam ostaje, da sada kad smo se
podsetili, razmislimo i krenemo da primenjujemo Masonsko Znanje.

Da napiem ovaj tekst navele su me dve okolnosti. Najpre,

imao sam priliku da vidim naslovnu stranicu novog Masona
ve u pripremi, u najavi. Zatim sam, delimino inspirisan istom,
dan ili dva kasnije razgovarao sa Bratom iz jedne druge
objedijencije o enama u Slobodnom Zidarstvu. Posle ovog
pounog razgovora, seo sam da malo sredim misli. Nisam
siguran da sam uspeo potpuno da iz sredim do kraja-pre e
biti da se tu pojavilo nekoliko novih pitanja, koja sam eleo da
podelim sa nekim, jer je uvek bilo da vie glava bolje razmilja

o svemu-pod uslovom, naravno, da glave razmiljaju, to je

kljuno.
Slobodno Zidarstvo danas, to je za moju priu relevantno, deli
se u dva glavna toka-regularno, koje je tradicionalno i time
sklonije da bude konzervativno, i liberalno, koje je, kao to i
ime samo kae, sklono da vie prihvata promene, a sa moje
take gledita, ne samo da ih prihvata, nego po potrebi i
inicira. Jedna od vanih taaka po kojima se ova dva toka

Slobodnog Zidarstva-SZ-razlikuju je pitanje prijema ena,

odnosno Sestara. Sam dolazim iz liberalne opcije, pa je moj
stav po tom pitanju jasan i nedvosmislen.
Prvo pitanje koje sam razmatrao sa gore pomenutim Bratom
bilo je otkuda ova razlika, koja se odrava tako dugo a u
nekim razgovorima sa konzervativnijim Slobodnim Zidarima i
danas izaziva une rasprave.
O ranoj istoriji SZ, dakle pre osamnaestog ili sedamnaestog
veka, to e veina istoriara od struke realno kazati, i danas
slabo znamo. Poreklo SZ je prilino obavijeno nepoznanicama i
esto se vie oslanja na tradiciju koju je teko dokazati.
Moemo da prihvatimo kao teme za razmatranje ideje da je
poreklo SZ povezano sa srednjovekovnim graditeljskim
cehovima, ili vitezima templarima, ili nekim slinim
udruenjima. Realno je, zaista, rei u ovim sluajevima-s tim
da ovde ni ne poinjemo da razmiljamo ta je od ovoga tano
ili ne- da su sva ova udruenja zaista bila iskljuivo muka i da
nisu primala ene u lanstvo. Sa tim, svakako, nema spora.
Problem nastaje ako se zaustavimo na ovoj jednostavnoj
injenici i ne pokuamo da je objasnimo u kontekstu ondanjih
prilika u drutvu, koje je bilo izrazito patrijarhalno, ustrojeno
po jednom modelu sleenom sa vrlo odreenih razloga i
uvanog kao takvog u okolnostima koje su tom drutvu davale
formu i smisao. Ako je izvorite odreenog ponaanja, norme
ili situacije u jednom konkretnom vremenu rezultat odreenih
uzrono posledinih veza nastalih u tom vremenu, onda je, to
je potpuno jasno, teko odravati ponaanja, norme ili situacije
u vremenu koje je dolo kasnije i kada je razvitak drutva
uinio svoje. Srednjovekovno drutvo, ili ono iz sedamnaestog
ili osamnaestog veka, odavno je za nama. Dinamine promene
su sve izraenije kako je vreme prolazilo, a o njihovoj brzini u
dananjem svetu ne treba ni priati.
Drutvo ranijih vremena-onih vremena koje sam pomenuo preimalo je odreeno nepoverenje spram ena. Pitanje je zato se
to nepoverenje, recimo u SZ krugovima, odrava i danas, kada
se toliko toga promenilo.
Neko e rei da je to stvar tradicije. To je reenica koja malo
objanjava ili ne objanjava nita. Tradicija, kako kau
savremeni strunjaci za ovo pitanje, ne zavisi od dugovekosti
trajanja nego od uestalosti ponavljanja. Drugim reima,
tradicija se uva naim postupcima, i od njih zavisi.
Isto kao to od naih postupaka zavisi, po mom miiljenju,
njima moe i da se menja.

Jedan drugi moj Brat-koji dodue dolazi iz konzervativne linije

SZ, pa barem javno, i nee ili ne moe da me nazove Bratomne slae sa sa ovim mojim miljenjem, a njegov argument
uglavnom glasi: A ko smo mi da menjamo tradiciju?
Ovo pitanje implicira da su nai preci, koji su bili, da kaemo,
osnivai SZ u svoje vreme, bili vrlo posebna sorta ljudi,
obdarena nekakvim specijalnim osobinama koje mi danas ne
posedujemo, pa stoga ne smemo da diramo u njihovu
ostavtinu, koju ne moemo da razumemo u potpunosti,
oigledno, za ovo stanovite bivajui na neki nain u
inferiornom poloaju. Sa ovim se ne slaem sa mnogo razloga..
uostalom, ako poemo od jednostavne injenice da su nai
potovani preci imali obiaj da odravaju Radove u
iznajmljenim kafanama, gde su se na rotilju pekle guske, poi
emo jednim putem oigledne demistifikacije istih.
Uostalom, pitanje je moje, koje esto postavim kad sam vodim
ovakve razgovore, ta je to to je specifino muko u tajnama
koje postoje u SZ? Ovde mislim na poznatu krilaticu da SZ nije
tajno drutvo, nego drutvo sa tajnama. ta li je u toj tajni
tako jako maskulizirano da je nedostupno naim Sestrama (da
ponovim, ja sam iz liberalne opcije, pa imam Sestre)?
Kad sam ve kod liberalnih i konzervativnih opcija u SZ, da
kaem neku re i o tome. Sledei istorijski tok, veina Sestara i
Brae a i strunjaka koji se bave ovom temom rekli bi da je
Engleska izvor konzervativnog-Regularnog SZ- kao to je
Francuska izvor liberalnog SZ. Ne mogu sada da naem taan
podatak, ali mislim da prvi izvetaj iz Francuske o prijemu
jedne ene u SZ datira iz tridesetih godina osamnaestog veka,
dakle, relativno rano za tzv. moderno SZ.
Razvoj liberalnog SZ u Francuskoj odnosno regularnog ili
konzervativnog, sa ovog stanovita, u Engleskoj, to se mene
tie, moe lepo da se objasni razliitim istorijskim okolnostima
koje su postojale u ove dve drave od kraja osamnaestog
veka, od doba industrijske revolucije u obe drave i Velike
francuske revolucije u samo jednoj od njih. Tokom
devetnaestog veka, Engleska je proivela fazu brzog razvoja
na raznim planovima i izrasla do veliine prve svetske imperije.
Jedan od rezultata ovog razvoja, na drugoj strani, bila je
prilino jasna stratifikacija drutva i relativno rano
konzerviranje stanja. Jaka monarhija, relativno stabilan
parlamentarni sistem, staro plemstvo, bogati slojevi koji su
vrsto branili sopstvene pozicije, to je u velikoj meri slika
Engleske u ovom razdoblju. Na drugoj strani, Francuska je bila
od kraja osamnaestog do kraja devetnaestog veka u stalnim
previranjima, imajui burna deavanja i u doba Revolucije, i

Napoleona, i stalne sukobe republikanskih i rojalistikih

krugova... jedan dinamian i otvoren sistem, koji je stvorio i
otvoreno i dinamino SZ, ba kao to je relativno
konzervatitvno drutvo na Ostrvu stvorilo svoje vienje istog.
Za ljubitelje teorije zavere, ovo je jedan od argumenata koji bi
mogao da pokae kako okruenje stvara SZ bar u istoj meri u
kojoj SZ utie na svoje okruenje. Ja bih rekao, dodue, da taj
odnos nije proprocionalan i da je sredina bila mnogo moniji
faktor nego to se obino smatra, ali to je druga pria.
Uostalom, ako je re o enama, i ne postoji izraz engleski
ljubavnik. Francuzi, sa trubadurima i truverima jo od
srednjeg veka, imali su sasvim drugaije stavove. ena na
pijedestalu oboavanja, voljena, ona za kojom se pati,
nedostina, femme fatale, Barbara... dah Mediterana naspram
gordog Albiona daje drugaiji oseaj u samoj osnovi.
No ono do ega uvek doemo nas dvojica-gore pomenuti Brat
i ja-kad god priamo o tradiciji SZ, okolnostima, linijama
razvitka, liberalnom i konzervativnom pristupu i tome slinojeste gde smo i dokle smo ustvari stigli.
Kae, gradimo Hram ve vekovima. Da se ne uputamo u
maglovitu prolost SZ koja see do drevnih vremena, jer
onda bi nam bilo moda jo i tee, nego da osmotrimo ta se
radi u ovim modernim vremenima, recimo, od osamnaestog
veka pa do danas. Bile su generacije Majstora Masona koje su
gradile neto, koje su gradile Hram. Nas dvojica nikako da
dokuimo dokle je ta plemenita gradnja stigla. Mi razumemo,
dodue, da je to bar dvostrani proces. Jedna strana je
individualna gradnja samih sebe. Tu smo, drimo, napredovali
malo po malo tokom ovih ivota-sad, dokle smo stigli, cenie
nas po delima naim. Ali ona druga strana-ta je sa tim
Hramom u svetu oko nas, ta smo tu doprineli, ta smo uinili
da se vide promene? Moram da kaem da u naim priama
gradnju Hrama u svetu vidimo prvenstveno kao doprinos
optoj evoluciji istog. Kako se to ini, naravno, tajna je-da opet
pomenem SZ tajnu- koju svaki od nas otkriva za sebe. Ali, ako
istrajno radimo da doprinesemo optoj evoluciji, kako onda

uopte moemo biti konzervativni? Ako smo postavili temelje

Hramu, ako su zidovi ve nad zemljom, onda bi neto valjalo
da se stvarno i vidi od te gradnje. Pojavilo se neto novo. To
novo ne mora nuno da negira staro-mada bi se dijalektiari
sada uhvatili ozbiljno u kotac sa ovakvom tvrdnjom. Ali ak i
da nismo negirali staro, popeli smo se bar malo vie, imamo
drugaiji vidik, na osnovu kojeg moemo da zakljuimo neto
drugo.
Ako su nai preci bili nepoverljivi prema Sestrama, da li su bili
u pravu?
Ako nisu bili u pravu kada je ovo pitanje na redu, da li su
greili i u neemu drugom?
Ako prihvatamo njihove stavove danas, da li i mi greimo u
poneemu?
Da li smo postali deo tradicije suvereno i trajno da moemo da
unesemo i poneku promenu?
E tako se obino zavre nai razgovori. Ponemo zagrejani da
razreimo neku temu, pa se naemo na raskrsnici novih
puteva, od kojih neki vode u Rim, a neki i ne, poto su se
vremena jamano promenila.
Tako i sada ostaje ustvari da se uhvatim alata i krenem dalje
da merim-naprimer, tri put- a onda i da odseem neto. Da li
e od toga ispasti neko majstorsko delo, ili ak i vie, neto to
sluti pribliavanju istinitijem sadraju, ko e ga znati... to uvek
pokae vreme.
Ali kad smo kod alata, poto dolazim iz liberalne struje,
neopozivo drim da su pitanja alati istinskih Majstora Masona
koji moda nisu na standardnim listama istih ali svako mora da
ih ima bez obzira na cenu.
Sad, da li je to jedan od Tajnih Alata Istinskih Majstora, ko bi
ga znao...
Tau Qadosh ..
Misir Loa

masonerije: zabranu inicijacije ena. Naime, Francuskinje tog

vremena nisu imale graansko pravo glasa a time ni pravo
pristupa masoneriji.
Andersonova `Konstitucija` objavljena 1723., vai kao osnovni
zakon za sve obedijencije. lan 3. je izriit: lanovi jedne loe

moraju biti mukarci dobrostojei i lojalni, roeni slobodni,

zrelih godina, umereni ( diskretni kako bi rekli Englezi), na
dobrom glasu, a nikako robovi, ene i nemoralne osobe, kao ni
mukarci ija dela sablanjavaju. Treba li se ogluiti o ovo?

Napredna braa koja trae promenu ustava jo uvek su u

manjini. Postoji takoe, na kraju tog XIX veka, strah od velikog
uticaja svetenstva na ene. Zar se nije govorilo: Glas ene,

glas svetenstva?

Braa iz radionice Pek, Slobodni mislioci ( Libres panseurs),

poslednji koji su pristupili Velikoj simbolikoj kotskoj Loi,
ele da srue tabu i iniciraju enu. Zato se okreu prema Mariji
Derem ( Marie Deraimes). Ova talentovana novinarka, sjajan
govornik, imala je iza sebe dugaku karijeru feministkinje.
Roena je 15. avgusta 1828. godine u buroaskoj porodici. Za
vreme Drugog carstva postaje naklonjena republikancima.
Protivnik crkve, buni se protiv `one bajke o prvobitnom
grehu`. `Vreme je`, kae, `da se oveanstvo oslobodi ovog
legendarnog prokletstva.`

Masoni se plae ena!

Povelja brae je izriita: nema ena u masoneriji! Ali, poto im
je dugo vremena bilo uskraivano pravo glasa, obredi i ulazak
u Hram, ene( na elu sa Francuskinjama) krenule su u
estoku borbu kako bi zauzele svoje mesto u loama
Godina 1880. Te godine za masoneriju duvaju liberalni vetrovi.
Dok u Parizu radikali i republikanci osvajaju vlast, braa
diskutuju o vrednostima novog reima: o demokratiji i
svetovnosti. `Veliki Orijent` prestaje da se poziva na Velikog
Arhitektu Univerzuma i uspostavlja francuski obred u kome
Bog gubi od svoje svetosti. `Vrhovno Vee` koje je proisteklo
iz `Velike Opte kotske Loe Francuske` ( Grande Loge
generale ecossaise de France), pandan `Velikom Orijentu`mora da se suoi s pobunom svoje progresivne brae koji trae
vie demokratije. Iste godine oni se odvajaju i osnivaju `Veliku
Simbolinu kotsku Lou` ( Grande Loge Symbolique
ecossaise) koja danas vie ne postoji. Ali, u vreme svog rada,
njene najhrabrije loe napadaju jedan od nedodirljivih principa

Govori za sebe da je reformista, legalista. Njena deviza

napretka glasi: `Nita
revolucijom, sve evolucijom`.
Zahvaljujui svom govornikom talentu, Marija dri
1866.godine predavanja u salama Velikog Orijenta to joj
donosi naklonost Leona Risea, urednika asopisa `Nacionalno
misljenje` ( L`Opinion nationale) i asnog majstora u Loi
`Mars`. Za razliku od svoje brae, Leon zagovara primanje
ena u loe: `Ako se ljudi plae masona`, kae,` masoni se
plase ena!`
Zajedno s Marijom Derem, Leon osniva drutvo `Pravo
oveka`( Le Droit Humaine). Da bi je inicirali, slobodni mislioci
ne oklevaju da osnuju divlju lou. Odvaan postupak, zrelo
promiljen i pedantno pripremljen. Najzad, etrnaestog
januara 1882. godine, Marija postaje prva prava masonka u
istoriji sveta. `Draga brao`, kae u svom govoru toga dana,
`uinili ste prevrat raskidajui sa starim uskogrudim
tradicijama. Imali ste hrabrosti da se suprotstavite preteranoj

strogosti masonskih principa. Smatraju vas jeretikom braom,

a vi ste reformatori. [...] Zahvaljujui vama, pobeena je jedna
predrasuda.` I dodaje: `Cela legija ena e me pratiti.`
Medjutim, trijumf je kratkog veka. in slobodnih mislilaca
izaziva kod masona negodovanje bez presedana. Pod optim
pritiskom, nekolicina brae iz Radionice Pek mole za oprotenje
i vraaju se u krilo svoje obedijencije. Pet meseci posle
ceremonije inicijacije, Marija je izbaena iz loe. Nije vano:
ona je ipak inicirana.
Jedanaest godina kasnije, uz pomo ora Martena, biveg
brata `Velike kotske simboline Loe`, novinarka osniva,
zajedno sa esnaest pomonica, meovitu Lou `Pravo
oveka`. Ova loa
se okree Drevnom i prihvaenom
kotskom obredu pod zatitom, ne vie Velikog Graditelja
Univerzuma, ve Napretku oveanstva. Tako je roena
ensko - muka masonerija. Dve godine kasnije, loa se
konstituie
u
Obedijenciju.
Godine
1899.
postaje
internacionalna.
Teak poetak
Teko je danas zamisliti(hm?) otpor i predrasude na koje su
nailazile ene na putu ka svojoj emancipaciji. Da bi shvatili to
sporo probijanje enske masonerije, treba se vratiti nekoliko
vekova unazad, tanije - u osamnaesti vek. Jasno je da ene
tog vremena nisu bile slobodne. Pravno govoreci, `uivale` su
poloaj maloletnika stavljenog pod tutorstvo oca ili mua. A to
je daleko, veoma daleko od duhovne slobode jednog
masonskog brata. I ne samo to: ma kakve bile njihove vrline,
ove Evine keri bile su sumnjive u oima mukaraca.
Adamovim sinovima jabuka je jo uvek bila zaglavljena u grlu!
Komentar jednog brata: `Mi se plaimo da zbog ljubavnih ini
braa ne zaborave na bratstvo. Na alost, dodaje masonski
sin iz kafea Prokop, prva lekcija koju dobijamo u ivotu ui
nas da je Adam iz vaih ruku uzeo jabuku( izgleda da se ni

danas ne postavlja pitanje da je Adam svojom odlukom

zagrizao jabuku!) i da bi svaki mukarac, bez vaih drai,
moda bio mason.` Adam je bio, smatraju Braa, prvi pali
mason - i to grekom ene. Nedorastao i nedostojan sluzbe,
enski soj ne moe da ispuni uslove primanja u masoneriju.
Zbog toga su mu vrata hrama zatvorena. Ili skoro zatvorena.

U visokom drutvu osamnaestog veka, braa masoni stekli su

naviku da se posle Radova nalaze sa svojim enama, kako bi
one uile o njihovim aktivnostima. Sve ove ene poticale su iz
aristokratskih krugova. Bile su, za to vreme, jedine koje su
imale potrebno znanje i kulturu da bi uestvovale u filozofskim

raspravama. Supruge, majke, kerke, roake masona, sve su

one uestvovale u ivotu loa.
Te enske `loe` kojima one rukovode, `prisajedinjene` su (
`kalemljene`) mukim loama, ija braa kontroliu njihovo
delanje; dakle, one su stavljenje pod tutorstvo mukih loa.
Ovaj sistem je dobio svoje ime `Damska masonerija`.
Godine 1774., `Veliki Orijent`, obedijencija stara samo godinu
dana, priznaje i registruje enske adoptivne loe. U `Priruniku
adoptivne masonke` ( Manual des franches maconnes),
tampanom 1763, godine, tekst `Poslanice damama` ilustruje
poloaj ena u obedijenciji `Velikog Orijenta`. Obred se
obavlja izvan uputa operativnih graditelja i on ne odgovara
damama. One mogu da se dive Uglomeru i estaru, da
upotrebljavaju Mistriju kako bi, sa rukavicama i keceljama,
cementirale ovu lou: ove se ene nalaze u vreme Postanka, a
loa predstavlja Rajski vrt. Uenice nose, na laniu oko vrata,
uvenu jabuku razdora fatalne Eve, kao i plamtee srce. Na
prvom stepenu, one otkrivaju Nojevu barku i strasti koje unose
nemir u srce. Na drugom stepenu, Jakovljeve lestve pokazuju
napredak koji moraju da ostvare kako bi dosegle savrenstvo.
I najzad, Vavilonska kula na treem stepenu, simbolizuje
prevazienu ljudsku sujetu.
Diskrecija i skromnost zamenjuju lojalnost i hrabrost. Milosre,
milostive dobrote, dobroinstva i umerenosti, donose
masonkama potovanje, blagoslov i uvaavanje brae koji ove
`radove` ipak smatraju `ljupkim tricama` ili `bezazlenom
razonodom`. Jer, ove sestre uspostavljaju svoje delovanje na
filantropskoj planeti, organizujui velike balove dobroinstva.

Loa carice ozefine

Uoi Revolucije, postojalo je etrdesetak adoptivnih loa pod
tutorstvom `Velikog Orijenta`. Meu najpoznatijim Loama su
`Socijalni ugovor` ( Contract Social) kojim predsedava
princeza de Lambal ( Lamballe), prijateljica Marije Antoanete (
Marie- Antoinette) i Sveti Jovan edni ( Saint Jean la
candure) koju vodi vojvotkinja od Burbona ( duchesse de
Bourbon), budui veliki Majstor enske masonerije francuskih
adoptivnih loa i sestra vojvode od artra, Velikog Majstora
`Velikog Orijenta i budueg kralja nazvanog Filip Egalite (
Philippe- Egalite).
Francuska Revolucija e, naravno, uzdrmati ovo krhko zdanje.
Muke i enske loe su uspavane. Ipak, pod Carstvom (
Empire) enski radovi se, pod pokroviteljstvom kraljice
ozefine i njene loe `Sveta Karolina franjevakih vitezova`
nakrakto obnavljaju 1807. ( Saint Caroline des Francs
Chevaliers). Uzletje kratkog daha. Plemstvo je pogubilo glave,

presti i deo svog bogatstva. I sam `Veliki Orijent` rasputa

adoptivne loe i one se za vreme Restauracije gase, da bi
nestale 1860. godine.
Mnogo godina kasnije, tek u vreme Tree Republike, ene se
ponovo otiskuju u masoneriju. Marija Derem, njihov pretea,
videli smo, izazvala je pravu senzaciju kada je 1893. oformila
meanu lou `Pravo oveka`. Meutim, Marija nije vie
usamljena u svom interesovanju za enska pitanja. `Velika
Loa Francuske`, oformljena 1894. godine, pourila je da oivi
stare adoptivne loe. ini li ona to da bi preuzela tafetu od
`Velikog Orijenta`? Ili da uspostavi svoj autoritet? Ipak, tek
1901. godine, `Slobodna misao` ( Libre Examen),
najfeministikija Radionica te Obedijencije, otvara jednu
adoptivnu lou. ene prihvataju da oive staru `Damsku
masoneriju`. One su ponovo `prisajedinjene` mukim
radionicama, dakle pod njihovom paskom.

Podrka Brae
Dve godine kasnije loa se zatvara, a 1906. `Velika Loa
Francuske` ponovo se otvara i usvaja statut kojim se utvruju
pravila obnovljene adoptivne masonerije. Zahvaljujui ovome,
raa se `Novi Jerusalim` ( Nouvelle Jerusalem), preinaena
`Velika kotska Simbolina Loa`. Braa `Novog Jerusalima`,
iniciraju nekoliko ena pre svog pristupanja u svoju novu
strukturu. Godinu dana kasnije, 1907., oni stvaraju lou
Adopcija Novi Jerusalim. Jedanaest sestara se okuplja,
meu njima uiteljice, umetnice, bolniarke... Sledee loe
Slobodna misao(Libre Examain) probuena 1911., zatim
Babef(Babeuf) i Kondorse(Condorset) u Sen Kventinu,
kotska maslina(Olivier Ecossais) u Avru, Jedinstvo i
Dobrocinstvo(Union
et
Bienfaisance),
General
Penje(General Peigne), Drutvena filozofija(La Philosophie
Sociale) i najzad, najmanja i poslednja eba (Tebah) 1935. u
Parizu. etvrt veka kasnije, adoptivne loe se mogu nabrojati
na prste: ima ih devet sa ukupno 300 sestara - bleda slika u
poreenju sa dve hiljade masonki u meanim loama Pravo
oveka(le Droit Humaine).
Godine 1935. Velika Loa Francuske dodvorava se monoj
Velikoj ujedinjenoj loi Engleske. Uz mali problem - s druge
strane Lamana nee ni da uju za masonke. Da bi prema
Engleszima pokazali dobru volju, braa iz Velike loe
Francuske odluuju da se ratosiljaju svojih tienica za koje
smatraju da su pomalo neobuzdane i neugodne. Ovi tutori
planiraju da se oslobode ovih adoptivnih loa dajui im
potpunu autonomiju i mogunost stvaranja enske
masonerije.

Uprkos ovom, naoko, udu, objanjavala je An Mari antiji

(Anne Marie Gentilly), suosniva Velike enske francuske
loe i Velika majstorka enske masonerije od 1946. do 1947.
godine, ova odluka pada teko, kao udarac maljem!
Odricanje je grubo, a istorijski, ironije li, nepotrebno: Velika
loa Francuske nee dobiti englesko priznanje, smatrano
zdravo za gotovim. Rat odlae sprovoenje dekreta o ukidanju
ustava iz 1906. ali je procedura ponovnog pristupanja zapoela
1944. i izglasana dekretom od 17. septembra 1945. Ona
ukida zastarelu formulu, kako objanjava tadanji Veliki
majstor, poto su ene 5. oktobra 1944. dobile pravo glasa.
Sloboda nematine.
Dvadeset prvog oktobra 1945. dvadeset jedna sestra, koje su
preivele pogrom rata, osnivaju ensku masonsku uniju
Francuske, sastavljenu od preivelih loa: Slobodna misao,
Novi Jeruseim, General Penje, Minerva i Teba. Izuzev loe
General Penje, ove majke loe jo uvek su verne svojim
dunostima. Meu sestrama ima mnogo ena iz pokreta otpora
ije e se iskustvo pokazati kao dragoceno. Jer, ove ene
poinju svoj rad u veoma tekim uslovima. Nemaju stalan
hram. Nemaju novaca ili ga imaju toliko malo - dobijaju samo
malu sumu od Velike loe Francuske, na ime naknade za
predhodno uplaenu lanarinu. Svojim brodom moraju da
upravljaju, kako lepo kae jedna ena - pionir, u `slobodi
nematine`. Treba se prvo struktuisati, organizovati.
Na samom poetku, menjaju ime i 1952. obedijencija postaje
`Velika enska Loa Francuske`. Loa `Izida`, osnovana 1954.
unosi spasonosni entuzijazam. Njena Potovana stareina izel
Fevr (Gisele Faivre), koja je jedanaest puta bila Velika
Majstorka enske masonerije, uvodi noenje crne haljine kao
znak jednakosti i noenje medalje na laniu oko vrata. Pet
godina kasnije, `Velika enska Loa Francuske` odbacuje
obred usvajanja. Da bi pruila najbolje dokaze svoje
legitimnosti, ona usvaja Drevni i prihvaeni kotski obred i
zapoinje sa radovima u slavu Velikog graditelja Univerzuma.
Zatim ove prve masonke kreu na vie stepene, jer `Velika
enska Loa Francuske` jo uvek nema `masonsku piramidu`,
osim sokle, to e rei prva tri stepena (Uenica, Pomonica i
Majstorka). izel Fevr brine o tome da svi stepeni ( od 4. do
33), ukljueni u Drevni i prihvaeni kotski obred, budu
dostupni enskoj masoneriji. Jedna engleska obedijencija ( The
Order of Ancient, Free and Accepted masonry) pobrinue se da
uzdigne neke od ovih sestara. One e aprila meseca 1970.
formirati Vrhovno ensko Vee Francuske.
Godine 1973. u `Veliku ensku Lou Francuske` ulazi francuski
obred, posredstvom `Velikog Orijenta`, koji joj daje

`majstorsko pismo`. Od tog trenutka delatnost ove enske

loe bukvalno je procvetala. U toku pola veka, ona je postala
prva svetska enska obedijencija sa, u ovom trenutku, skoro
ertnaest hiljada sestara rasporeenih u 483 loa. Za ovakav
uspeh moda treba zahvaliti velikoj spretnosti ove organizacije.
`Velika enska Loa Francuske` nije Savez obreda, kao `Veliki
Orijent`, ve Savez loa koje rade s nekoliko rituala. Dok je
istorija drugih obedijencija imala mnogobrojne i raznovrsne
rascepe svih vrsta, `Velika enska loa Francuske` nikada se
nikad nije podelila.
ANTRFILE I
ENSKA MASONERIJA
Danas su ene u Francuskoj masoneriji zastupljene oko 20 %,
to iznosi skoro etrnaest hiljada lanica, a ovaj je broj u
stalnom porastu. Masonka je preteno srednjih godina, izmeu
etrdeset i pedeset godina, i dolazi iz vie srednje klase.
Najee profesije: predava, sudija, arhitekta, dosta je

zastupljen zdravstveno - socijalni sektor kao i slobodne

profesije.
ANTRFILE II
`Velika enska Loa Francuske` ima sve kvalitete dobre
vrtlarke i sjajne sejaice. Poto je decenijama bila
`prisajedinjena`, danas ona moe da kalemi onako kako joj
odgovara. Ima zelene prste i zahvaljujui tome, u njenom vrtu
rastu mnogobrojne rue: `kotska rua` ( la Rose Ecossaise),
`Rua aron ( la Rose de Saron), `Zlatna rua` ( la Rose d`
Or), `Rua svetla` ( la Rose de Lumiere), Rosa Maris, Rosa
Stellai naroito, `Rua vetrova` ( la Rose des vents) koja je
jo od 1978. Loa koja inicira ene celog sveta. Zahvaljujui
njoj, `Velika enska Loa Francuske` danas radi u
mnogobrojnim zemljama. Meu njima su i dve loe iz Srbije:
Vera Fides I Danica.
Sr:.Izida

usaglaavanje ritmova pojedinca i univerzuma kroz spoznaju i

prijateljsku ljubav.
Izreka Sve je broj se zato moe tumaiti kao Odnosi,
odnosno, proporcije vladaju prirodom, to je do danas ostalo
najvanije naelo nauke olieno u mnogobrojnim prirodnim
zakonima. Sa druge strane, na temeljima Pitagorinog uenja
nastala je i sakralna, ezoterina, geometrija koja govori da
postoji skriveni mistini simbolizam brojeva, geometrijskih
oblika i njihovih proporcija.
Pitagorina kola je vie vekova sistematski razvijala
matematiku teoriju odnosa, dobivi 10 proporcija (analogija ili
jednakosti dvaju razmera), na primer aritmetiku, geometrijsku
i harmonijsku sredinu. U ovim proporcijama nisu figurisale
samo numerike vrednosti, ve su uopte prikazivale odnose u
razliitim domenima. Na primer, harmonijska sredina je
direktno povezana sa geometrijskim oblicima, tj. definicijom
pet pravilnih poliedara koji se zovu i Platonova tela.

Sve je broj (ili "Sve je uraeno na osnovu broja") je

najvanije naelo u filozofskom uenju pripisanom Pitagori sa
Samosa esto nazivanom i Majstor. Legenda kae da je
Pitagora prouavao muziku harmoniju, tj. slaganje tonova
nastalih trzanjem ice koju je graninikom delio na dva dela.
Uvideo je da delovi ice, zavisno od razmere podele, proizvode
razliite zvukove koji zajedno mogu biti prijatni, neprijatni,
umirujui ili uzbuujui. Za odreene odnose delova ice je
smatrao da daju muzici snagu da harmonizuje neuravnoteena
tela. Zakljuio da isto pravilo odnosa vlada i estetikom, a
harmoniju je pronaao i u modelu univerzuma po kome
nebeska tela krue oko zemlje po sferama koje su u takvim
odnosima duina penika da prilikom okretanja stvaraju
boanske muzike ritmove koji upravljaju kosmosom (skladno
ureenim univerzumom). Konano, i sreu je shvatao kao

U jednoj od spomenutih deset proporcija nastaje Zlatni presek.

Za pitagorejce zlatni presek je broj-odnos koji dominira
sveoptim skladom. To je odnos dijagonale pravilnog petougla
i njegove stranice. Drugaije, to je taka koja du deli na dva
dela sa osobinom da je odnos kraeg prema duem delu
jednak odnosu dueg dela prema celoj dui. Zlatni presek je
iracionalni broj priblinog zapisa 1,618... Sam naziv Zlatni
presek potie iz prve polovine XIX veka. Istorijski, u estoj
knjizi Euklidovih elemenata, u tridesetom tvrenju, pokazano
je kako lenjirom i estarom podeliti liniju u srednjoj i krajnjoj
razmeru to odgovara nalaenju take Zlatnog preseka na
dui. Luka Paoli je uveo naziv Boanska proporcija u knjizi De
divina proportione posveenoj primeni matematikih proporcija
u arhitekturi. Konano, Johan Kepler je koristio i naziv
neprekidna proporcija. Oznaku za zlatni presek, grko slovo ,
predloena je poetkom XX veka, navodno u ast Fidije,
grkog vajara,u ijim radovima se redovno pronalaze odnosi
zlatnog preseka.
Zlatni presek postoji u mnogim arhitektonskim ostvarenjim
starog veka, poput atinskog Partenona, ali i u srednjevekovnim
katedralama i drugim umetnikim delima. Leonardov poznati
crte oveka predstavljenog kao petokraka zvezda u krugu je
poznata ilustracija uspostavljanja harmonije fizikog (zvezda) i
spiritualnog (krug). U Keopsovoj piramidi, zlatni presek se

10

javlja u raznim odnosima veliina, recimo kao veoma priblian

odnos duina visine bone stranice i polovine stranice osnove.
Zapravo, njihove duine su 89 i 55 mernih jedinica, gde su ovi
brojevi uzastopni lanovi jednog drugog matematikog
objekta, nazvanog Fibonaijev niz. Taj niz prirodnih brojeva
ima osobinu da kolinik uzastopnih lanova tei vrednosti
Zlatnog preseka i slui za njegovu aproksimaciju. Zato ne udi i
da se pojava i Zlatnog preseka i Fibonaijevog niza moe sresti
na mnogim mestima u prirodi: u broju latica cvea, drvenastih
listia iarki, u strukturi puevih kuica, na telima ivotinja i
ljudi itd. Smatra se da privlanost tih oblika upravo nastaje iz
podsvesnog prepoznavanja Zlatnog preseka. Uopte, izgleda
da utisak lepog proistie iz prisustva simetrije shvaene kao
viestrukog ponavljanja usklaenih odnosa celine i njenih
delova. U Bibliji, u Knjizi izlaska (25:10) Jahve zapoveda
Mojsiju da mu naprave od akacije Zavetni koveg dva i pol
lakta dug, a lakat i po irok i visok, gde je ponovo prisutan
odnos priblian vrednosti Zlatnog preseka.
Pentada, broj pet pitagorejcima je bila broj ljubavi, zdravlja,
lepote. Njen simbol je pravilni petougao (pentagram) u koga
se upisuje pravilna petokraka zvezda za koju kau da je bila
tajna lozinka i geometrijski simbol pitagorejskog bratstva.
Zajedno, oni odraavaju beskonano: linije petokrake obrazuju
novi manji pentagram u koga se ponovo upisuje petokraka
zvezda i tako bez kraja. Pentagram i u njega upisana
petokraka zvezda, neodvojivi su od Zlatnog preseka. U duhu
grke matematike moe se rei da poznavanje geometrijske
konstrukcije bilo kog od njih znai istovremeno i poznavanje
konstrukcije ostalih oblika. Zlatni presek se u pentagramu
javlja u mnogim odnosima. Pored ve spomenutog odnosa

duina dijagonale i stranice, na primer presena taka deli dve

dijagonale pravilnog petougla u odnosu Zlatnog preseka itd.
Simbolizam Zlatnog preseka, pentagrama i uopte broja 5 u
masonstvu je viestruk. Zlatni presek je priblino jednak
koliniku broja godina kalfe, 5, i egrta, 3, koji su inae
uzastopni lanovi Fibonaijevog niza. asni Stareina, dva
nadzornika, besednik i zapisniar ine 5 svetlosti Loe. Prilikom
podizanja u stepen kalfe izvrava se 5 putovanja tokom kojih
se kandidat obuava da razvija svoja ula, da upoznaje
arhitekturu, vetine umetnosti i nauke, imena posveenih
velikana i smisao masonskog rada.
Masonska plamtea zvezda sa slovom G u centru, za iju
konstrukciju se koristi Zlatni presek je jedan od najvanih
simbola masona koji ih obasjava dajui im svetlo ivota.
Plamtea zvezda na izvestan nain simbolizuje masona koji,
usavravajui se na putu istine, i sam postaje zvezda koja sija
u mraku. Plamtea zvezda, tako, predstavlja vodilju na tom
putu i, konano, samu istinu. Sve ovo se moe rei i na sledei
nain: geometrija je drugo ime za masonstvo, i jednako kao
to pokazuje osobine pirode, ona ukazuje i na moralne istine..
Reima Johana Keplera Geometrija ima dva velika blaga. Prvo
je Pitagorina teorema, a drugo je zlatni presek. Prvo moemo
uporediti sa zlatom, ali drugo je dragocen biser., za kraj
moemo dodati uverenje da nije nikakva sluajnost veza reio
racio (u smislu odnos) i racio (u smislu razum).
Ja sam rekao: Br. Z.O., Beograd

11

Kad ve budem mrtav i beo

Ja bih ipak nekako hteo
Da makar kakva nekakva
Svetiljka budem
Volfang Borhret
Strah od sopstvene smrti je najjai ovekov strah. ivotinje u
tom smislu sigurno su bez trunke straha. Kada mala ivotinja
bei od velike, koja pokuava da je pojede, ona se ne plai.
Bilo koja ivotinja u tom trenutku maksimalno aktivira svoje
fizike mogunosti da bi se spasila. Drugim reima nepostojei
strah kod ivotinje je zbog prostog razloga to joj je ivot
neprekidan strah, a da bi spoznao strah, potrebno je da ima i
trenutke u kojima ga ne osea.
ovek se plai, ali uspeva da potisne strah, kada se pretvara
da ne raspoznaje uzrok svog straha. Da li vam se deavalo da
se preko noi iznenada probudite uasnuti saznanjem da ste
sami, i da ete jednog dana otii, a da e svet nastaviti i dalje
da postoji bez vas.
ovek uglavnom misli slino, a zahvaljujui smeni godinjih
doba prolee, leto, jesen i zima mi znamo da priroda umire
makar i ne potpuno, kako bi se potom ponovo rodila. Na ovoj
sasvim povrnoj i nesigurnoj osnovi mi se nadamo da e se
isto desiti i sa nama, da emo na nekakav voleban nain
vaskrsnuti posle smrti. Cela priroda se skoro uvek obnavlja
kroz vatru, ali da li smo i dokle sigurni da neemo do kraja
izgoreti u toj vatri ?

ovek je najverovatnije jedino bie, koje osea vreme, a

odatle i svoju beskrajnu prolaznost i beznaajnost u odnosu na
kosmos koji ga okruuje. Nijedna ivotinja ne moe tako silno
da se uplai kao to moe ovek i to samo pri pomisli koliko
je nitavan u beskraju Vaseljene, a jo je vie za na razum
nedostupno saznanje da u Vaseljeni postoje granice, makar i
da je beskrajna. to u najmanju ruku pretpostavlja i bezbroj
drugih vaseljena, do kojih mi nemamo apsolutno nikakav, ak
ni teoretski prilaz.

U naem svetu, ukljuujui i istoriju ima dosta primera

ponovnog roenja. Dve hiljade godina Jevreji nisu imali svoju
dravu , a rasprsnuti po celom svetu duboko su verovali da e
doi dan kada e povratiti carstvo. Na jednom od svojih
godinjih praznika Jevreji su ponavljali stalno istu elju u toku
te dve hiljade godina dogodine u Jerusalimu. Ta elja im se
ostvaruje 1948. godine. Drugo je pitanje to je na taj nain
stvoren i jedan od najduih i krvavih konflikata u savremenoj
epohi.
Slinu sudbinu imaju i balkanski narodi. U XV veku otomanski
Turci unitavaju njihove drave, ali 400 godina kasnije one
vaskrsavaju makar i posredstvom krvavih sukoba.
Drevni Egipani su mislili da je smrt iluzija, a da je ivot vean.

12

Kao tek prosveena deca skloni smo da se ubedimo u

istinitost date tvrdnje samo ako se to dokae loginim ili
eksperimentalnim putem. Takvi dokazi mogu se nai u staro
indijskom verovanju o ponovnom roenju.
Nasledni kod, koji sadri DNK najverovatnije bi sasvim
mogao da predodredi viekratno raanje jedne te iste osobe u
najrazliitijim epohama i isto tako u najrazliitijim delovima
planete. Ve je vie ili manje dokazano da je celo oveanstvo
proizilo od jednog para. Neki misle da je bila jedna Eva, a
moda vie od jednog Adama, ali to ne menja sutinu.
Nasledni kod prvog para, ili prvih parova neminovno se
predaje na svako sledee pokolenje i na taj nain programira
svako ljudsko bie.
Po svemu izgleda da je sve vie linosti koje se raaju prvi
put, koje nisu postojale u nikakvoj formi od ranije. Danas,
broj ljudske populacije je oko est i po milijardi. Prema veoma
popularnom idiomu Marfijev zakon koliina inteligencije
celog oveanstva je konstanta, ali broj ljudi se poveava, tako
u stvari na kraju XX veka i poetkom XXI veka broj ljudi koji
ive u ovom trenutku prvi put nadmauje broj svih koji su
umrli ili poginuli otkada se pojavio Homo sapiens. Ne znamo
da li ovaj podatak treba da nas plai ili raduje?

Tema o vaskrsnuu prisutna je skoro u svakoj religiji. Ideja o

ponovnom roenju je u osnovi brahmanizma i budizma.
Hriansko Sveto Trojstvo preoblikuje se u ezoterinoj formi
raanja Vaseljene, i isto tako se odnosi i prema bezgrenom
zaeu. Tek savremena fizika pravi otkria o neem to je
bilo poznato starim Indijcima, da u stvari prvo koje se
pojavljuje prilikom Velike eksplozije su negativna i pozitivna
sila. Bez njih ovaj svet u kome ivimo ne bi bio mogu.
ini se da bi vaskrsenje Hrista trebalo posmatrati kao duhovni
fenomen. Nije sutinski vano da li je Isus vaskrsao u fizikom
smislu ili nije, ak sam i sklona da mislim da je Isus veoma
velik da bi imao potrebu od dopunskih trikova makar i da su u
principu mogui.
Tako u kanonskim Jevaneljima se istie da smo svi mi Boija
deca i da svako od nas ima neku esticu od Boga. Stari Jevreji
kau da svaki oveiji organizam predstavlja mikro Vaseljenu.
Da li je onda mogue da Bog moda ivi u nekom od nas?

Dosta neobinih otkria je napravljeno poslednjih nekoliko

decenija u vezi sa smru. Kako se zna modani i nervni procesi
protiu brzinom koja je bliska brzini svetlosti. Da li ovo znai
da smrt koja za ive predstavlja samo jedan mig, predstavlja
beskraj za umirueg. Niko od nas ne sea se raanja, a jo
manje moe da zapamti svoju smrt. Moda pokojnici ostaju
negde tamo u jednoj taki, koja je sasvim nedostupna za
nae vreme i prostranstvo.
Masoni treba da nose veru, nadu i ljubav, kako za sebe, svoju
brau i sestre, tako i za ljude iz profanog sveta. U tom sluaju
neopravdano je gledanje sa visine prema neposveenima.
ovek se uzdie samo linim samopregorom i radom. Kada
dosegne stepen konanog prosvetljenja, on se ponovo raa u
novom ruhu, kao novo bie kae i Vilijam Blejk.
Indijci veruju da je najefikasnija borba protiv neprijatelja da
ga neprekidno zasipa ljubavlju. Jedna od istaknutih linosti
XX veka je bez sumnje Mahatma Gandi koji je postigao
nezavisnost Indije putem nenasilja i graanske neposlunosti.
Rekla sam : Sr.S.S. Beograd

13

Prije tri mjeseca ritualno smo upalili mistino Svjetlo u vrijeme Sv.
Ivana ev. koje je cijelo vrijeme do sada raslo. U vidljivome svijetu
dani su postajali sve dui, a nodi sve krade, temperatura zraka je
polako, postupno rasla i svaki dan je sve toplije. Zadnji snijeg se
otopio. I ovjek je ivnuo, skinuo pokoji komad odjede te ono to je
smiljao kroz zimu sada namjerava realizirati. Cijelo to vrijeme, ispod
snijega i u smrznutoj zemlji priroda (nevidljivo mistino svjetlo)
pripremala se za dananji, proljetni trenutak. Svi potencijali koji
bujaju u zametcima, biljnim, ivotinjskim, nevidljivi ljudskom oku,
izlaze u svijet. Proljetnice se probijaju i kroz zadnje tragove snijega
izlaze listovi i cvjetovi na granama, ivotinje dobivaju mlade, priroda
je probuena, uskrsla i buja.

unka ide na sjeverozapad-smee-zemlja i s vinom predstavlja stare

namirnice, iz prolog ciklusa prije dolaska svjetla. Tu spada i kruh
koji se pozicionira na sjeveroistoku, jer je ito takoer iz prolog
ciklusa, ali je uto pa pripada i sjeveru i istoku, i to na mjestu
jutarnje zvijezde. Sol koja objedinjuje sve te namirnice, jer je u trijadi
Merkur-sol-sumpor materijalna, a i koristi se u jedenju, ide u centar
Hrama.

Starinski religijski obiaj je da se o Uskrsu nosi hrana na posvedenje

u znak novog poetka plodne godine.
Razliiti su sadraji koarica prekrivenih ukrasnom salvetom, no
najede se u njima nalazi: unka, mladi luk, kruh, jaja, rotkvice, boca
vina, sol. Sedam elemenata koje ima svaka koara.
Razmiljajudi o tim danima, inspiracija mi je krenula u smjeru
mistinih elemenata i njihove veze s tim obiajem.
Najprije sam elemente rasporedio na njihove strane u Hramu. Na
istok - zrak, na jug - vatru, na zapad - vodu, a na sjever - zemlju.
Nevidljivi peti je u sredini.

I sada, kada smo rasporedili elemente i hranu po Hramu, preostaje

nam pojesti i popiti. Ako idemo na nain kako se i kredemo u Hramu,
primijetit demo da tako i konzumiramo u realnom ivotu.
Dakle, prvo zareemo, jedemo unku, zagrizemo luk pa kruh, malo
jaja te rotkvice i na koncu zalijemo vinom! Naravno da smo prije
neke od namirnica posolili iz sredine, prije jela!
Nakratko bih samo spomenuo i svetkovinu Posljednje veere. Na
meniju je bio samo kruh i vino, no to je u stvari i ova slika, mistino
reeno, sve to spada od istoka do zapada, sve to sadri, ovdje jest
na stolu! Zrak i voda, uto i plavo, intelekt i svijest, kombinacije boja
najviih dostignuda, od mistika, kraljeva, ezoteriara, alkemista, SZ
(pregae)!

Nakon toga sam namirnice posloio prema elementima: Luk-zelenozemlja-sjever, jaje-uto-zrak-istok, rotkvice-crveno-vatra-jug, vino
(kao tekudina)-plavo-voda-zapad.

Zeleno i crveno, znanje i emocije, zasad su u drugom planu,

horizontala vertikali, mada bez tih komponenti nema ovih drugih, a
kamoli cjelovitosti, otvaranja Rue u sjecitu, sredini.
Eto, draga brado i sestre, kao i kod svakog obroka, tako naroito kod
uskrnjeg, jedite s mislima na Stvoritelja, jer nam i u malim stvarima
nudi svoje golemo znanje, kreaciju na tako jednostavan nain.
Fr .. M

14

Zvjezdane staze (eng. Star trek), serija koja je poela 1966 doivjela
je velik uspjeh to je rezultiralo snimanjem nastavaka serije te
filmova i igrica. Mnogim dostignudima u realnom ivotu moemo
zahvaliti ovoj seriji kao npr. Mobiteli i tableti koji su prvi prikazani
upravo u ovoj seriji. No daleko interesantnije to se iz ove serije
moe izvudi je razmatranje raznih rasa koje su na nekom stupnju
razvoja te razmatranju socijalnih pitanja kao i pitanja ljudskih prava.
Rase moemo razmatrati i po pitanju realnom razvoju ljudskog roda
te povijesti ali i psiholokih stanja pojedinaca. ak je i sam Stephen
Hawking napisao predgovor knjige Fizika Zvjezdanih staza.
Opdepoznati znak u seriji Zvjezdane staze bio je znak rase Vulkanca,
Mr. Spocka (Leonard Nimoy) uz rijei ivi dugo i uspjeno. No
mislim da malo ljudi zna da pokojni Leonard Nimoy, glumac koji je
utjelovio Mr. Spocka je bio idov, kabalist, fotograf, pjesnik, pisac i
da je znak idovski znak posvedenja od strane svedenika. O ovome i
sam pie u svojim knjigama Ja sam Spock i Ja nisam Spock.

Navedeni znak se naziva 'nesiat kapayim' (uzdizanje ruku), ime se

posveduje i blagoslivlja narod tradicionalno od strane Kohanim
(svedenika) te se nerijetko pokazuje i na grobovima idova. Prilikom
blagoslova svedenstvo (kohanim) die ruke u znaku prema narodu,
dlanovima okrenutim prema dole, a palevi se dodiruju uz
izgovaranje blagoslova:
Neka te Gospod blagoslovi I uva.
Neka Gospod poalje svoje svijetlo na tebe I bude ti milostiv.
Neka ti Gospod uputi pogled I da ti mir.
Amen.
Boanska prisutnost isijava kroz prste svedenik, a kongregacija
zatvara oi u potovanju I strahu od gledanja svijetla Bojeg.

Ako tako stave sinove Izraelove pod zatitu imena mojega, ja du ih

blagosloviti. (Brojevi 6:27)

15

Dublje razmatranje znakova i blagoslova.

Znak ruke oznaava hebrejsko slovo Shin ( ), hebrejskog Alef-Bet-a
te aludira na ime Shaddai (Svemogudi). Shin je jedno od tri
majinskih slova (Shin, Alef, Mem) te predstavlja korjen Vatre dok
Alef predstavlja korjen Zraka, a Mem korjen Vode. Tim elementima
je Najvii stvorio svijet. Interesantno je to se to moe povezati sa
simbolima Guna, Sunca (vatra), Mjeseca (vode) I Merkura (zraka), a
time I sa tri svijetla u slobodnom zidarstvu. Kada govorimo o Shin,
kao korjenu vatre, to nije vatra u klasinom smislu rijei. To je Vatra
boanskog principa koja se uvia kroz rijei INRI, Ignis Natura
Renovatur Integra, kroz Vatru se priroda obnavlja.
Tri majinska slova su Alef-Mem-Shin u Univerzumu su zrak, voda,
vatra. Nebesa su stvorena od Vatre, Zemlja od Vode, a Dah je
medijator meu njima (Sefer Yetzirah 3:4)
Ova tri slova formiraju rije Ime, Shem koje se koristi kao zamjena
za ime Boga (haShem) gdje se slovo Shin I Mem povezuju kroz
tihi, zrani Alef.
Slovo Shin je, zanimljivo, 21 slovo (21=2+1=3) alef-beta, a
numeroloka vrijednost mu je 300 (300=3+0+0=3), a interesantno
to je slovo prikazano ba sa tri plamena jezika, kao trostruka
vatra, a sama rije vatra je (Alef-shin). Ako promotrimo od ega je
sastavljeno slovo Shin, uviamo slova Nun (50), Zain (7) I Vav (6).
Ako zbrojimo 50+7+6=63=6+3= 9 =3+3+3 ili 3x3.
Posebno interesantna rije glava (
) koja je pozicija misli I novih
ideja se sastoji od Resh (glava) +Alef (zrak) +Shin (vatra). To nam
govori da imamo tri glave, intelektualnu, emotivnu I seksualnu.
Poto smo uoili da postoje tri majinska slova koja simboliziraju
korjen elemenata, navedeno moemo uvidjeti na drvetu ivota.
Kether, Aleph, korjen zraka, Hokhma, Mem, korjen vode I Binah,
Shin korjen vatre. Sva tri se nalaze iznad bezdana u svijetu
arhetipova tj. u etvrtoj, najvioj sferi egzistencije Atziluth.
Prilikom sputanja iz najvieg principa, nematerijaliziranog
univerzuma, Ain Soph Aur preko najvie toke prve trijade, Kether,
na prvu trijadu Kether-Hokhma-Binah izgleda kao dualitet no
dualnosti iznad abisa nema. Teko je pojmiti povezanost naoigled
odvojenih elemenata vatre, vode I zraka, no ako razmatramo
principe Guna, kao univerzalnog rastapatelja, Sumpor, Merkur I Sol
mogude je uoiti principe. Krv je ivot I sve to krvari umire. Krv je
vatrena tekudina jer sadri esenciju ivota, Nephesh, najnii oblik
due (animalna dua), a u pludima se povezuje sa zrakom prenosedi
ga organima da bi funkcionirali. tovie, I posljednje slovo u
Nephesh je Shin to samo potvruje kreativnu vatru bez koje ne bi
bilo ivota. Time smo pokazali spoj nespojivih elemenata.

Povezivanje ta tri korjenska elementa bi mogli gledati kroz oblik

triskiliona.
No, poto ovjek ne moe pojmiti toliko apstraktne pojmove oni
(sefiroti) se prikazuju odvojeno sa potencijom razdvajanja to je
vidljivo pogotovo u niim trijadama pa I slovima alef-beta. Tako se
polarnost manifestirala I u ovjeku, mukarcu (
) I eni (
) kao
I u cijelom manifestiranom univerzumu.
Ako promotrimo slova, I kod mukarca (
) I ene (
) vidimo
korjen zraka, aleph ( ) I korjen vatre ( ) pri emu vidimo I kod
mukarca Jod, a kod ene He, zajedno Jod-He, JaH kao primarni
princip to nam aludira na Jod-He-Vav-He pri emu je Jod muki
princip, a He enski princip te vidimo I mjeanje mukih I enskih
principa: Jod, vatra, muko, He, voda, ensko, Vav, zrak, sin te
zavrno He, zemlja, kder. Mogli bi kroz psihoanalizu moda redi da su
Jod I He kao muki I enski principi, anima I animus koji se nalaze
u svakom mukarcu I eni koji bi u ovom sludaju bili, I nimalo krivo
predstavljeni kao Vav I posljednje He, djecu (sina I kder) ljudskog
roda.
No, ako postavimo ovdje Shin, kao simbol duha svetoga koji se
prikazuje vatrom dobivamo Jod-He-Shin-Vav-He. tovie, ako
razmotrimo pojam Mesije,(
) Mem-Shin-Jod-Chet-Aleph,
uviamo prisutnost sva tri majinska slova, sva tri korjena
elemenata ali I Jod-Chet, ivot te dobivamo manifestiranog Adepta,
Krista, Buddha-u, probuenog, savreno obraenu kocku, onoga tko
je postao jedno sa Ozirisom, bogoovjeka.
to je sa korjenom vode, Mem ( ) kao tredeg stvaralakog
principa? Mem je tekudina spolnih organa u mukarcu I eni te
jedino kroz vatreno, kreativno stvaralatvo te dvije polarnosti u
jednome, kroz seksualni akt, donosi savrenstvo, novi ivot,
sina/kder Vav/zavrno He.
Pozdrav izgovoren u seriji zvjezdane staze je takoer vrlo blizak
hebrejskom pozdravnom blagoslovu Shalom Aleichem ili
arapskom Salaam alaykum sa znaenjem neka mir bude sa
tobom. I u starom egiptu imamo bliski pozdrav ankh wedja seneb
ivi, blaguj I imaj zdravlje.
Ako uz blagoslov razmatramo I molitvu, Uviamo posvedivanje
boanskom vatrom (Shin). Molitva je temeljena na Brojevi 6:24-26:
Yebhrkh-kh Adhny weyishmerkh - Neka te blagoslovi
Gospod i neka te uva.
Ysr Adhny pnw lekh wisunnkk - Neka da Gospod, da
njegovo lice sja nad tobom, i neka ti bude milostiv.

16

Yiss Adhny pnw lekh wiysm lekh shlm - Neka obrati

Gospod lice svoje k tebi i neka ti udijeli mir.
Blagoslov se sastoji od tri reenice od po tri, pet i sedam rijei to
aludira i na 3,5 i 7 stepenica Hrama. Prva ima tri rijei i odnosi se na
blagoslov i povedanje i sigurnost materijalnog uspjeha. Druga
reenica blagoslova ima pet rijei i odnosi se na blagoslov duhovnog
razvitka, obasjavanje Boanske Prisutnosti ili Shechinah, enski
aspekt Svemogudeg (Shaddai). Treda reenica blagoslova ima sedam
rijei i poruka joj je mir te je peat na prvi i drugi blagoslov. Moemo
biti materijalno i duhovno blagoslovljeni no ako nemamo mir, ne
znai nam mnogo.
Change is the essential process of all existence.
--SPOCK, Star Trek: The Original Series,
"Let That Be Your Last Battlefield"
Rev. Parsifal;
Polaris Temple;
Zagreb;

17

Vazdan neka preklapanja termina i guva, kojoj se kraj teko

razabire... Danas, napokon, termin koji je, koliko-toliko,
odgovarajui iako je dan prenapuen unapred dogovorenim
obavezama. Bie dobro sve! Verujem u to i idem sa tom
energijom kroz dan. Stigoh da zavrim poslove sa Prijateljima,
a sad idem kod onih koji e, moda, biti PRAVI i PRAVIJI
prijatelji.
Govorim taksisti, jer je vreme da se stigne do reke
sve krae, da me odveze do restorana So i biber. Zebnja

narasta u grudima... ta me tamo eka? Znam ja dobro i u

kojoj sam zemlji, i u kom sam gradu, i koliko su predrasude i
neznanja veliki i jaki... Da, zato je bolje rei da ide u kafanu,
nego na skup odabranih.
ak sam stigla i ranije, Brankov most je udo kad
nije zakren... Super, inae ne volim da kasnim a sad imam
vremena i da razgledam, saberem duu, razgrnem misli. Dakle,
ta sad?

18

Dok ispijam kafu, vidim oveka pred ulazom. Stoji

kao boji straar. Prav, tanak, nem i nepomian. Da li bi sam
Posejdon bio ovim zadivljen. Ko je on, pitam se. Da li je to
odsada moj brat? Ima li jo nekog crno-belog? Osvrem se i
ne vidim. So i Biber, da li je to sluajnost ili znak...

Kreem, kree i straar na kapiji. Lagano, koraamo

okolo, sada ve sa osmesima prilazimo ulazu. Osmehujemo se
kao da se znamo, da nam je sve jasno, da znamo da je sada
konano taj as i dan. Ili to osmehom prekrivamo iekivanje i
neznanje?

U bati ljudi uore, a neki i galame. ujem kako

nekog slikara, zvonki i zavodniki enski glas, bari da obori
cenu slike. Pitam se, znaju li ta se u susednoj zgradi sprema.
ta bi rekli da ih neko pita za stav ili sud o Brai?

U holu, prvi razgovor. Naravno, ja ga zapodevam jer

ne volim prazninu i ta god da inim volim da znam s kim.
Razgovaraj sa ovekom da ga upozna, to mi je uvek klju.
ovek i nije mnogo priljiv i u nekim je svojim mislima ali je
prijatan. ini se topao i odmeren. Kad li u mu rei svoju prvu
asocijaciju o njemu kao straaru noi? Radoznalost raste i neka
blaga toplina me ispunjava. Moram jo neto da vidim, da
osmotrim i upoznam prostor u kojem sam. Tu su neke slike?
Prilazim i zagledam.. o, pa, ni manje ni vie nego Tapi!
Malopre sam o njemu mislila. Tu je jo neko, ne znam ko,
neka, kao, povelja...ini mi se. mrano je i ne uspevam ba
dobro da proitam ta je a slova su...

Misli su mi pomeane. Da li sam na pravom mestu?

Kako u znati koji je znak i kako e poznati taj neko,
tajanstveni, da se ba meni obrati? Nisam ni svesna da se ova
moja misao zavrava pokretom skidam jaknu da se bolje vidi
moje crno i belo... Da me ne promai ili ne zameni za nekog
drugog taj neko?
ta sam ono bee itala o brai...niu mi se
zamiljene scene iz Skrivenog simbola...seam se misterije sa
Tapijem. ta e se od mene traiti veeras? Da li sam na
pravom mestu? So i biber...
-

Tanja, ti si? Hajdemo, valjda sam to ula? O,

sjajno, nju poznajem i iz ovog obino
neobinog ivota.

Tiina traje izmeu straara i mene, svako je u

svojim mislima, a u svetu okolo odzvanja graja i lopta. Boe,
kako je tanak zid meu svetovima? utim i zbrajam misli oko
iekivanja... I, evo. Poinje.. Kreem na put otkrivanja
nepoznatog dela univerzuma . Dobijam povez i znam da je to
start.
Neije brine ruke govore mojim oima kuda ii.
Neiji prijatan glas govori mom telu pravce. Zato li skidam
nakit, on me ne ini on me samo malo uveseljava? Zato se
mora sa povezom, inae ne vidim dobro a volim i moram da
gledam sve? Koliki je ovaj prostor? Kakva su svetla? Gde su
ljudi i koliko ih je? Kako izgledaju, ko su? Zato, kako,
gde...stalno imam nekih pitalica i nije mi lako da se prepustim.
Otkrivam da ja ne volim da me vode, vie sam voa. Ne
volim kontrolu i pasivnost, rae bih da sama odreujem naine
i put, pitam, istraujem... svata u jo o sebi u sebi otkriti u
ovo malo neobinog kretanja i u ovom opsegu vremena, za
koje ne znam, koliko e trajati ni ime e jo biti ispunjeno.
Sad sam u polumranoj sobi i traim vezu meu
simbolima na stolu. Svaki je neki znak. Iako mali svaki je kao
steak kraj puta. U ovo vreme deluju stereotipno. Pa, dobro,
sada i tada, nekada i davno, svetovi su izgledali drugaije. To
je ritual i on je veza - zakljuujem. Sada je sve optereeno
drugaijim znaenjima, konotacijama, ak politikom. Sada
mnoge stvari izgledaju drugaije kada se tumae, ali koliko
smo mi drugaiji? Nisam sigurna ima li velike promene u
oveku, znam samo da su vrednosti iste. Ljubav, istina, nada,
vera, sloboda, lepota, dobro manje se menjaju od kamena. Ne

19

volim da piem na brzinu, volim da mi se misao lagano uoblii

dok putuje kroz svest i lebdi oko simbola. Volim da lagano
obue svoje boje od emocija i slika koje u sebi nosi, a pitanja
su duboka. Volim da mislim polako i u svom ritmu, no, hajd i
sad budi svoja, hrabrim se. Odgovorih vie po impulsu,
nesvesna zato je, kome i da li zaista vano ta sam
odgovorila. Znam samo da negde duboko i neobraeno,
iskonski tako oseam to to odgovaram. A, emocije nose
istinu i energiju misli. Oseam da gradim sliku, jer volim da u
slikama razmiljam. Slika je jednostavna, kao atinski hram na
bregu svojim sam kratkim i nebruenim odgovorima
postavila stubove. Slutim, oko tih e se stubova tek plesti misli,
duvae vetrovi nedoumica, sijae sunce ideja, prosijavae zraci
pitanja novih... Priznajem sebi, ovo su pitanja o kojima sam
imala samo podrazumevanu svest, naelni stav, ali nikada
iskazanu i jasnu tvrdnju.
Sad se, opet, negde kree. Hladno je. Odjekuju
koraci. Neki mi se glasovi ine poznatim. Pokuavam da im
otkrijem vlasnike, ija grla ih tvore.
Priznajem, pomalo virim dok hodam. To je ono
nestrpljivo dete u meni. inim to kada elim da testiram svog
brinog vou, ali i zbog lepote same igre stvaranja tajne.

Najzad, svetlo i ljudi. Proosmo vetar, vodu i vatru.

Okonae se krugovi. Na svetlu je sve jednostavnije i jasno.
No, arolija je i dalje tu. Mislila sam da je mnogo vie ljudi u
sali. ta to znai, razmiljau veeras, kod kue, kad u mislima
i koi ispitam tragove seanja i utisaka...
Nekako se oseam lako. Nije mi jasno ta sa svojom
potrebom da preuzimam inicijativu za zadate naloge? Da li
mogu da idem prvo ja, pa brat straar? Da li su pravila
rituala rodno nadreena, da li je prvenstvo kretanja i
ponaanja stereotipno ureeno, pa nastupa prvo muko a
onda ensko bie? Onda se setih da je jedan od sinonima
odabranih sloboda. Ma, idem sve onako kako mi je prirodno.
Ako i greim to sam ja i moj izbor. Neka me takvu i
upoznaju.
Dok se itahu ritualne izjave, koje zvue pomalo
arhaino, kao da je malo nategnuta atmosfera. Smeta mi
previe mira i sleda. Pratim i osmatram sebe i druge. Dobro se
oseam. Meu ovim ljudima u moi da rastem, jer me sa
osmehom doekae! Greice u voenju su dokaz da su ovde
ljudi i sa njima ja. Njihova sam sestra i oni moje Sestre i
Braa!
Sr:.Tatjana M

20

oslonca temeljno je uenje o simbolima Loe i ponavlja se na

svakom stupnju. To ponavljanje naglaava vanost tih atributa,
ali i potie na spoznaju o viem znaenju. Na stupnju
Pomonika tri stube na poetku zavojitog uspona ponovno
naglaavaju tri stupa: Mudrost, Snagu i Ljepotu kao trojstvo
svojstava koja obitavaju u nutrini svakoga pojedinca i polako
se otkrivaju, ovisno o uloenom trudu u duhovni napredak.
Stupovi u svojoj simbolici jame graevini vrstou. Kao bitni
elementi graditeljstva predstavljaju nosae i povezuju razliite
razine graevine. Uzdrmati ih znai ugroziti itavo zdanje.
Simboliziraju postojanost nekog zdanja bilo drutvenog ili
osobnog. Zajedno s bazom i kapitelom, stup simbolizira stablo
ivota, baza je korijenje, trup stupa deblo stabla, a kapitel
lie. Stupovi tako daju ivot graevini koju podupiru.

Neka svjetlo Mudrosti osvjetljuje na rad. Njegova je mudrost

beskrajna.
Neka svjetlo Snage podupre na rad. Njegova je mo
svemogua.
Neka svjetlo Ljepote manifestira na rad. Njegova svjetlost sja
po itavom kozmosu.
Rad u Loi poinje otvaranjem kada palimo svjetla, a kod
zatvaranja gasimo svijee, simbolino i stvarno. Svjetlo svijea
rasvjetljuje tamu hrama i pokazuje nam put kojim trebamo
kroiti. Svjetlo u svim misterijskim kolama simbol je obnove i
razvoja, ali i krajnji cilj ovjeka, spoznaja o svjetlu,
prosvjetljenje. Stupovi na kojima se nalaze svijee zovu se
Mala svjetla i dodijeljeni su im atributi: Mudrost, Snaga i
Ljepota. Tri su stupa postavljena u sreditu hrama koja
okruuju tri Velika svjetla, a predstavljaju oslonac slobodno
zidarske loe, oni su tri glavna uporita masonstva.
Na Radnom tepihu Uenika uzdiu se stupovi u visinu
podravajui nevidljivu strukturu naega hrama podsjeajui
nas na vanost duhovnoga trojstva i potiui nas na
promiljanje o dubljoj simbolici broja tri. Razumijevanje o tri

Ispod Velikih i Malih svjetala na podu Loe postavlja se crnobijeli etverokut kako bi se osvijestila dualnost u nama
samima, materijalna dimenzija i nadogradnja duhovnoga broja
tri. Crno-bijeli kvadrati takoer simboliziraju sve vidljive i
nevidljive energije u nama. Poznato je da u ovjeku struje tri
glavne energije. Oslukujui svoju nutrinu moemo gospodariti
energijama i usmjeriti svoj razvoj prema viim sferama,
svjetlu. Na putu samospoznaje prema Velikim svjetlima
pomau nam tri Mala svjetla, trojstvo boanskih atributa
pridodanih trima slubenicima u Loi. Samo pomou tri Mala
svjetla moemo dosegnuti Velika svjetla jer su oni nositelji
ispoljavanja svih energija u svijetu i ovjeku.
Loa predstavlja ovjeka, njegovu nutrinu. ovjek je sloeno
bie kojeg ine razliita svojstva i sposobnosti sakupljenih u
cilju uzajamnog harmonijskog djelovanja i izgraivanja svrhe
ivota. Tri Mala svjetla predstavljaju tri dimenzije ovjeka:
fiziku, moralnu i duhovnu, tri potencijala u nama plamte kao
mogunosti koje, kada su sinkronizirane, ovjek je utiman
kao najbolje ugoen instrument za primanje svjetla i moe
spoznati viu svrhu postojanja. Sve to trebamo za na razvoj
nalazi se u nama samima. Trebamo nauiti sluiti se alatima i
koristiti te potencijale kako bi upalili Mala svjetla u nama.
Tvorci rituala spekulativnih masona u 17. stoljeu pridodali su
atribute svim elementima unutar Hrama kako bi se spoznavale
njihove energije i pomou njih ovjek mogao duhovno uzdii.

21

Uz pomo tri Mala svjetla u nama ovjek je sposoban razumjeti

od ega je sastavljena njegova priroda, kakvih je dimenzija
njegova loa: duina, irina, visina i dubina njegova bia. Mala
svjetla predstavljaju putovanje.
Mudrost predstavlja Istok i S, a pripada mu simboliki jonski
stup koji u svojoj arhitekturi kombinira i ljepotu korintskog i
snagu dorskog. Snaga predstavlja Zapad, SN i simboliki dorski
stup, jer je masivan i snaan. Ljepotu zastupa MN i korintski
stup jer je u arhitekturi on najljepe ukraen. Slubenicima
moemo pridodati i atribute trokuta Sunce, Mjesec i S.
Simbolian Istok predstavlja ovjekovu duhovnost, njegov
najvii oblik svijesti. S upravlja Loom s Istoka, poziva na red
i poslunost. U Loi predstavlja Potpunog ovjeka koji je
jainom volje gospodar svog ivota, usmjerava svoje postupke
prema duhovnom razvoju i obuzdava impulse svoje nie
prirode. S u ovjeku duhovni je princip u njemu koji je vrh i
korijen njegova bia i kome sve njegove pomone sposobnosti
trebaju biti podreene i odgovorne.
Zapad predstavlja razum, svijest koju ovjek upotrebljava u
svakodnevnim stvarima, sklonost prema materijalnom ili zdrav
razum. Na Zapadu je postaja SN koji podupire S, a u
odsutnosti S preuzima njegovu dunost. U duhovnom smislu
SN je prenositelj svjetlosti s Istoka, jer Zapad (mjesec) ne
zrai svoju svjetlost ve reflektira boanska naela. Mjesec je
pasivni princip, atribut mu je razum. SN personificira duu,
psihiki ili animistiki princip u ovjeku koji, ako se ne udrui i
ne osvijetli sa svjetlou Duha ostaje puki razum.
Jug se nalazi izmeu Istoka i Zapada, predstavlja stjecite
duhovne intuicije i razuma, toka koja oznaava apstraktnu
intelektualnost, a naa se intelektualna snaga razvija od svog
vrhunca upravo kao to sunce dosee svoj sjaj u podne na
Jugu. MN u Loi simbolizira ispravno ponaanje meu Braom,
sjedi na Jugu gdje je simbolika pozicija sunca u podne. U
ovjekovu hramu MN personificira toku ravnotee ili sjecite
ovjekovog prirodnog razuma i njegove duhovne intuicije. MN
simbolizira sunce, spiritualnu svijest, vie aspiracije i emocije
due.
Nasuprot Jugu nalazi se Sjever gdje postoji mrak i neznanje,
ovdje vladaju ulne reakcije i utisci koji se primaju na taj
nepouzdan nain percepcije na nau fiziku ulnu prirodu.

Kethera ili Krune, prvi oblik razumljiv ovjeku. Tu je smjeten

Savren ovjek, magi, gospodar iluzije koji svojim tapom
kreira sve vidljivo i nevidljivo. Smjeten je na mukom stupu
i predstavlja aktivno naelo dualnosti. Ovdje je takoer
smjeten izvor individualnosti, ljudski ego, izvorna volja koja
pokree ovjeka i spaja na mikrokozmos s makrokozmosom,
najviom voljom univerzuma.
Geburah, suprotstavljeni dualni sefirot Cheseda, predstavlja
Snagu u najirem smislu bez koje nema razvoja i napretka.
Ova energija izlazi iz Binaha, pasivnog, enskog naela, ali
se odlikuje i strogou i disciplinom. Ljepota, Tipharet sredinji
je sefirot koji prima utjecaj direktno iz Kethera. Bit je Tiphareta
ravnotea koja znai promjenu i razvoj, osvjeivanje due radi
neuravnoteenih ostalih seforota, prevelike sile ili ljubavi, elje
ili praznog intelekta.
Ako sagledamo astroloki Merkur: Sunce i dva aspekta
Mjeseca, njegovu dnevnu i nonu fazu. Dnevna faza pada u
znak Djevice, a atribut joj je boica Atena ili Mudrost. Nona
faza pada u Blizance ijih su atributi bogovi Apolon i Heraklo ili
Ljepota i Snaga.
Mala su svjetla dio cjeline i ne treba ih promatrati kao
izdvojene dijelove. Svaki pojedini djeli Hrama, svaka
izgovorena rije i pokret imaju svoje mjesto i znaenje za
poticanje nae nutrine u sklad i harmoniju. Tri Mala svjetla kao
i tri glavna slubenika predstavljaju osnovu, temelj na koju se
nadograuju ostale osobine i spoznaje u svrhu naega razvoja.
ovjek koji gaji uzviene misli, ivi prema visokim moralnim
vrijednostima i ispravno djeluje ovladao je trima dimenzijama i
kroi sigurnim putem prema Velikom svjetlu.
Mala svjetla put su samospoznaje. Svatko e u sebi pronai
najbolje tumaenje tri naela: Mudrosti, Snage i Ljepote koja
za njegovu osobnost predstavljaju oslonce i vode ga u
jedinstvo s boanskim.
Schroeder nas podsjea: Samo
Mudrost, Snaga i Ljepota, moe
Tek kada se S, SN i MN, uvari
ispunjen je taj uvjet i Hram se
snagom Majstorske rijei i
zahvatom.

kada u srcu ovjeka djeluju

se pronai Majstorska rije.
tri plamena ujedine u lancu,
moe probuditi u novi ivot
biti uzdignut Majstorskim

Sr.I..
U Kabali, Mudrost, Snaga i Ljepota atributi su tri sefire ili
sefirota na Drvetu ivota. Chokmah ili Mudrost je odmah iza

22

Ptica ibis simbol je jednog od najznaajnijih bogova drevnog

Egipta. Tot je smatran gospodarom meseca, tvorcem pisma,
matematike i astronomije, ali najznaajnija titula bila mu je
Gospodar Magije. Njegova povezanost sa mesecom pribavila
mu je titulu merilac vremena, a kao tvorac pismenosti bio je
smatran zatitnikom obrazovanja i umetnosti. U svetu bogova
zauzimao je veoma znaajno mesto kao srce Ra, jer su
boanske rei, zahvaljujui pisanju, mogle da budu prenete
svima i budu sauvane od zaborava.
Shodno svojim znanjima i moima, Tot je bio legendarni sudija
u sukobu Horusa i Seta, a njegovo poznavanje magije bilo je
presudno prilikom oivljavanja Ozirisa i izleenja mladog
Horusa. To mu je obezbedilo i veoma znaajno mesto u
zagrobnom svetu. Boanski pisar i sudija, Tot je oitavao
rezultat merenja pokojnikovog srca i oglaavao njegovu
ispravnost, dok su prisutni bogovi samo potvrdili njegovu
presudu. Kao simbol mudrosti i znanja, Tot je smatran
gospodarom zakona u njihovom fizikom i moralnom smislu,
pa je esto povezivan sa boginjom Maat, simbolom reda i
pravednosti. Totovo ime verovatno je izvedeno iz veoma
starog naziva za pticu ibis-tehu, ali kasniji nain pisanja
upuuje na re tekh, koja oznaava teinu. Takvo izvoenje
nastalo je zahvaljujui Totovoj ulozi meraa srca u zagrobnom
svetu, jer uz re tekh obino stoji determiniv za srce. Sa druge

strane, u velikom broju zapisa, kao prvi glas u imenu,

pojavljuje se d, ali to je konsonant slian arapskom dad, tako
da se u govoru esto zamenjuje bezvunim t. Postoji
argumentacija za itanje Totovog imena ehuti, no kako
koptski zapisi kao prvo slovo imena koriste grko teta,
zadraemo uobiajen naziv-Tot. U svakom sluaju za Tota je
najee korieno ime hab-ibis.
Kultni centar Tota bio je grad Hemennu, grki Hermopolis i
arapski Amunejn, grad u kojem je Tot nazivan Veliki Gaka,
onaj koji je sneo kosmiko jaje iz kojeg su nastali bogovi i
svet. Tesna povezanost sa bogovima Donjeg Egipta svedoi o
njegovom severnom poreklu, iako mu se kultni centar nalazio
u Gornjem Egiptu. Verovatno je Tot veoma staro boanstvo
koje je kasnije nametnuto boanskom pautu iz Hemennua,
preuzimajui osobine starog boga Meseca po imenu Aah. Hram
Tota u Hemennu bio je poznat kao Het Abtit-Kua Mree, a
pojedini zapisi iz Knjige Izlaska u Dan pominju mreu kao
oruje kojim se slui Ra u borbi sa neprijateljima. Zanimljivo je
pomenuti da se mrea pominje kao boansko oruje i u
Asirskim legendama. Kakva je veza Tota sa boanskom
mreom nije mogue pouzdano rei, jer nije sauvana ni jedna
legenda sa tom tematikom, a fragmenti ne daju dovoljno
podataka.

23

Tot je smatran srcem i jezikom Ra, to znai da je bio simbol

boanskih misli, odnosno volje, pretoenih u jezik i pisane rei.
Zato je Tot smatran boanskim govorom, a u kasnijem periodu
mogao bi se poistovetiti sa Platonovim Logosom. Zbog njegove
uloge boanskog pisara i glasnika, Grci su ga poistovetili sa
Hermesom, a egipatski titularni naziv Tot, tri puta
velianstveni, pretvoren je u Hermes trismegistos. Klement
Aleksandrijski pominje 42. Totove knjige koje sadre
celokupno znanje Egipana. Tot je smatran tvorcem dela iz
oblasti nauke, a svaki zapis je smatran njegovom tvorevinom,
poto je on tvorac pisma. Kako sam ve pomenuo, Totova
sveta ivotinja bila je ptica ibis, ali i pavijan koji je jo u
predinastikom periodu bio povezan sa kultom meseca. Na
slikama i relikvijama Tot je prikazan kao ibis ili ovek sa
ibisovom glavom i pisarskim priborom.
Ve pomenuta Knjiga Tota, meu iniciranim svetenicima
drevnog Egipta bila je poznata kao Knjiga Istine. Generalno
vlada miljenje da je ona bila napisana na zlatnoj foliji, i da je
sadravala 22. zasebna poglavlja. Tot je tako bio uvar Tajne
ili Knjige Proroanstva. Staroegipatska tradicija pominje Knjigu
Tota, koja sadri Tajni Proces regeneracije oveanstva, kao i
klju za druge svete spise. Inicirani svetenici vekovima su
tvrdili da simboli iz Totove Knjige poseduju Klju Besmrtnosti.
Totova Knjiga poseduje kriptogram, za hijeroglife koji su
nekada bili ispisani na velikoj piramidi u Gizi, a koji su bili
identini stranama Totove Knjige. Najstariji Egipatski spisi
nazivaju Tota Gospodarem Boanskih Knjiga i Pisarom
Boanske Eneade. Drevne prie o Totovoj Knjizi u misteriju
ukljuuju izvesnu krinju nainjenu od gvoa. Po Veskart
papirusu, Khufuov sin, Herutataf, rekao je svom ocu da jedan
starac od 110. godina poznaje broj skrivenih komora Tota.
Starac nije znao broj komora, ali je Khufuu rekao da zna mesto
gde se nalazi krinja, u jednoj graevini u Heliopolisu. Naalost
Vestkart papirus ne pominje da li je Khufu pronaao krinju, ali
otkriva da je krinja jo uvek postojala oko 2560. godine p.n.e.
Knjiga se pominje nekih est vekova kasnije, u tekstu izvesnog
Ipuvera, svetenika Heliopolisa, tokom vladavine Amenemheta
I (1900 godina p.n.e). Ipuver pominje da je izgubljena krinja
nekada bila skrivena ispod nogu statue Ra-Kefre.
Najstariji rukopis Knjige Izlaska u Dan takoe pominje kutiju
od gvoa a koju titi Gospod Skrivene krinje. Kopija ovog
teksta ispisana je na spoljanjim stranama sarkofaga Mentuhetep, kraljice iz XI Dinastije (2040. godine p.n.e.). Godine
422. p.n.e. isto poglavlje otkriveno je u grobnici Hose-ptija,
estog kralja Prve Dinastije. Jedna rubrika teksta sa sarkofaga
kraljice Mentu-hotep, istie da je identina rukopisu koji je
uvan u krinji u Heliopolisu, ispisan lapis-lazulijem, skriven

ispod nogu boanstva koji ga je lino napisao. Sin Ramzesa

Velikog, po imenu Setna, uo je za priu koja potie iz
vremena Nefrekeptaka, sina Amen-hotepa iz 1448. godine
p.n.e. Nefrekeptak je tvrdio da je pronaao drevnu knjigu koja
sadri sve tajne bogova, otkrivi da je sve skriveno meu
zvezdama. Po njemu to je bila Knjiga Tota. Nefrekeptak je
ceo svoj ivot posvetio izuavanju knjige. Verovatno je re o
istoj knjizi koju je otkrio svetenik Hilkiah oko 400. godine
p.n.e. nazvavi je Boija Knjiga.
Jedna druga tradicija, tvrdi da je u zlatnoj krinji bog Ra lino
pohranio svoj tap sa kobrom. Kada je Geb, trei faraon po
redu doao na vlast naredio je da mu se Raov Koveg donese
na proveru. Kada su je otvorili, dah nebeske kobre, ubio je sve
Gebove pratioce, a on lino je zadobio teke opekotine. Ova
antika tradicija verovatno je bila inspiracija Ezri u
Starozavetnoj prii o Kovegu Zaveta. Ta Arka opisana je kao
koveg obloen zlatom u kojoj je uvan Aronov tap, a takoe
je bila i mono oruje. 1226. godine n.e. Arapski pisac Idrisi,
zabeleio je da kada su Arapi 1196. godine uli u Mikerinosovu
piramidu, pronali su plavi sud, u kome je bila zlatna tabla
ispisana misterioznim simbolima. Uzeli su zlatnu tablu i od
terakote napravili identinu kopiju. Originalnu tablu su prodali,
a njena sudbina do danas je nepoznata.
Mnogi istraivai tvrde da je Knjiga Tota nestala u poaru
Aleksandrijske Biblioteke. Meutim postoji osnovana sumnja
da su izvesni spisi sauvani i pokopani u pustinji. Njihova
lokacija otkrivena je inicijatima kola Misterija, najverovatnije
Rozenkrojcerima. Legenda kae da je nakon unitenja
Serapeuma, grupa svetenika uspela da sauva 22. zmijske
tajne Rituala Serapisa. Njihovi potomci i danas ih posveeno
uvaju. Knjiga Tota je sinteza celokupnog ljudskog znanja.
Pria ide daleko u prolost, kada Drevni Magi vie nisu mogli
da se suprotstave materijalizmu. Okupili su se i razgovarali
kako da sauvaju Knjigu Tota. Tako su se rodile Tarot Karte.
Od samog poetka one su imale maginu mo, izraavajui sve
mogunosti ljudskog ivota. Stari Adepti na taj nain uspeli su
da sauvaju univerzalno znanje i dublju istinu ivota. Drevni
Egipatski svetenici nazivali su je Knjigom Istine. Kompletan
pil Tarota danas ima 78. karti, podeljenih u dve grupe, 56.
manjih Arkana i 22. velikih Arkana. Re Arkana, upuuje da
Tarot, i znai neto skriveno, tajno ili misteriozno. 56. manjih
Arkana kasnije je dodato 22. veoj Arkani.
Tokom drugog milenijuma pre Hrista, Egipatski kolonisti nosei
sa sobom svete Misteriji pronali su novi dom u mnogim
zemljama Evrope. Ili su daleko na zapad, do Britanskih
ostrva, ti ljudi bili su poznati pod nazivom Romi. Oni su bili ti

24

koji su u Evropu doneli Tarot. Moderni istraivai istiu da se

Tarot u Evropi pojavio u trinaestom veku. Pojava Tarota
izmeu 1300. i 1322. godine poklapa se sa progonom Vitezova
Templara 1314. godine od strane Filipa Lepog. Osim Tarota
pojavila se i druga knjiga, Enohova. Ostaci originalnog Tarota
danas se mogu videti na ruevinama hrama u Tebi, prestonice
Egipta iz 2000. godine p.n.e. kao i na zidovima palate u
Medinet-Abou. Izraz Rota Mundi bio je tajni termin koji je
koristilo Bratstvo Rue i Krsta. Re Rota, postala je Taro i Tora.
22. velike Arkane direktno su povezane sa fizikim aspektom
Giza kompleksa, kao i sa prvih pet knjiga Biblije. Odvojeno i u
kompletu predstavljaju principe, zakon, mo ili elemente
prirode. Tarot karte, dizajnirane su kao put ivota ljudskog
bia, od njegovog poetka do njegovog kraja, a zajedno
otkrivaju kompletnu sliku svih mogunosti u ljudskom ivotu.
Takoe, one su suma Inicijacije, srce svakog Tajnog Drutva ili
kole Misterija na svetu. One ne pripadaju ni jednoj rasi ili
kulturi, ve su knjiga namenjena svakom ozbiljnom aspirantu
koji trai istinu. Tarot je klju mitskim doktrinama i filozofiji
drevnog sveta, i zato su jedno vreme nazivane Arkana
Kljueva Solomonovih. 22. slova Hebrejskog alfabeta
formulisana su iz istog izvora, Knjige Tota. Svakom slovu
odgovara jedna Tarot karta. 22. kosmika glifa, u formi zmije,
emitovali su spiralno svetlo iz Ben-bena, na vrhu velike
piramide.

Knjiga Tota bila je Sveti Gral Antikog sveta.

Bez Knjige Tota i velike piramide ne bi bilo ni Biblije. Stari
Egipani su veliku piramidu nazivali raznim imenima, najee
su u potrebi bila dva, Khuti-Horizont i Mr-Trougao. Hebreji su
je nazivali Adoni sa znaenjem Moj Gospod. Meutim, postoji
jo stariji, drevniji, prvobitni naziv, Pa-Henok.

Patrijarh Enoh jeste staroegipatski bog Tot, graditelj veliike

piramide.
Po Hebrejskoj hronologiji roen je 622. godine od postanja
sveta, iveo je 365. godina, koraao je uz Boga, a kada vie
nije, Bog ga je uzeo. Njemu se u viziji, Boanstvo pojavilo u
vidljivom obliku, razotkrivi mu svoje pravo ime. Bio je
uznesen i prenet u podnoje planine u obliku Delte iji je vrh
bio skriven u Nebesima, i pojavio se dosegnuvi zvezde. Tamo,
usred oblika, u slovima od bljetavog svetla, ugledao je
vieznanu Re. Odjednom se naao u okomitom sputanju u
utrobu zemlje, prolazei kroz devet podzemnih prostorija,
svaka natkrivena svodom, a plafon svake je tvorio kljuni
kamen, sa na njima urezanim misterioznim znakovima koji su

oznaavali devet imena ili svojstva Boanskog. U devetom i

najniem on je pronaao granitini pijedestal, na kojem je bila
trougaona zlatna ploa, okruena zracima bljetavog svetla na
kojoj je bilo urezano isto, misteriozno, vieznano ime,
otkriveno njemu na planini. Nakon buenja Enoh je prihvatio
svoju viziju kao nebesku inspiraciju, i putovao je tragajui za
planinom koju je video u svojoj viziji.
Uz pomo svog svog sina Metuzaleha i dobrih i mudrih ljudi, te
Hijerofanata zemlje, nainio je u utrobi zemlje devet prostorija,
svaka natkrivena lukom, koji je imao kljuni kamen sa
misterioznim znakovima na sebi, onako kako ih je video u
viziji. Dovrivi te radove, nainio je dve delte od najistijeg
zlata i urezao na obe misteriozne znakove. Jednu je od delti
postavio na granitni pijedestal, kojeg je spustio u najdublji luk,
kao to je bilo pretskazano u njegovom snu, drugo je zadrao.
Patrijarh Enoh, da bi osigurao svetlost zlatne delte tako
postavljene u devetom luku, zahtevao je od svih da izgovore
sveani zavet da nee razotkriti njenu lokaciju ikome na svetu
ili je ponovo otvoriti izuzev u prisustvu ostale dvojice.
Zakljuivi svoj rad, zatvorio je otvor na vrhu kvadratnim
kamenom, koji je na stranicama imao urezane hijeroglife.
Takoe je podigao preko Svetog luka nepokriveni hram, od
ogromnog, neobraenog kamena u slavu Boga.
Da bi znanje ovog svetog mesta i blago koje je sadravalo
mogli preiveti potop, za koji je Enoh znao da e uskoro
preplaviti svet u jednom velikom unitavajuem moru, on je
podigao dva stuba na brdu, jedan mesingani da bi prkosio
vodi, drugi granitni da izdri vatru. Na granitnom stubu urezao
je objanjenje podzemnih lukova, a na drugom zaetke
umetnosti i nauke. Granitni stub je bio odvuen u bezoblinu
masu poplave, dok je onaj mesingani ostao uspravan
vekovima nakon Potopa.

Enohova-Totova planina, nalazila se u Egiptu, to je velika

piramida na Giza platou. Dva stuba podignuta na brdu jesu
dva obeliska koja su stajala sa june i severne strane velike
piramide. U Knjizi Izlaska u Dan, govori se da je Tot bio
dizajner i graditelj velike piramide, a ona je pak bila isklesana
u kamenu u samoj zori civilizacije na planeti zemlji. Elementi te
prie pronaeni su i u Tekstovima Piramida, datirane oko
2450. godine p.n.e. Antika tradicija pominje postojanje samo
dve piramide na Giza platou, jedna velika piramida, posveena
bogu Horusu-Suncu, a druga manja posveena bogu SinuMesecu. Velika piramida bila je bele boje, druga mnogo manja
bila je crne boje. Drugu piramidu, podigao je faraon Kefren,
kao kopiju velike piramide, obloivi je belim kamenim
ploama. Vrh piramide bio je od crvenog i sivog kamena, koji

25

je uglaan, reflektovao suneve zrake. Piramidu je podigao na

ostacima Hrama Solarnog oveka.

To je izgubljeni Solomonov Hram, koji je prvobitno podigao

Enoh-Tot, jedan od osnivaa Masonerije!
Takoe, lice Sfinge, nije lice faraona Kefrena, kako se veruje,
ve je to lice originalnog graditelja velike piramide i
Solomonovog Hrama, Tota-Enoha lino.
Sfinga uva ulaz u podzemne galerije i tunele, koji su
meusobno povezani, a izgraeni su kada i velika piramida, u
zori oveanstva. Herodot je tvrdio da su mu staroegipatski
svetenici otkrili postojanje podzemnih kripti. Piramide, Sfinga,
Heliopolis i podzemni tuneli, bili su deo velikog kompleksa koji
su drevni graditelji nazivali jednim zajednikim imenom,
Memfis. 1994. godine Egipatski zvaninici potvrdili su
postojanje podzemnih komora ispod Sfinge, a tadanji direktor
Gize, uveni arheolog dr. Zahi Havas, rekao je da nema
sumnje da su tuneli veoma stari, ali da ne zna kuda oni vode.
Masoni i Rozenkrojceri, veruju da je Sfinga pravi portal velike
piramide, i da ona komunicira sa svim piramidama upravo
preko podzemnih tunela. Ta informacija, po njima potie
direktno od Kristijana Rozenkrojca , koji je otkrio skrivenu
komoru, u kojoj je bila drevna biblioteka puna tajnog znanja.
Podzemni kompleks, prvobitno je bio podignut izmeu velike
piramide, Hrama Solarnog oveka i kasnije Kefrenove
piramide. Takoe, postoji i tunel koji povezuje Hram Solarnog
oveka na platou i Sfingin Hram u dolini. Arheolozi su 1998.
godine otkrili etiri vertikalna otvora izmeu Sfinge i Kefrenove
piramide, koji vode do sedam zajednii povezanih prostorija. U
nekim od komora, pronaeni su orgomni sarkofazi od bazalta i
granita. Ispod njih otkrivena je velika prostorija sa belim
sarkofagom, i ona je nazvana Ozirisov Grob, a po prvi put je
zvanino otvorena za javnost u televizijskom dokumentarcu,
marta 1999. godine.
U to vreme meu Kairskim novinarima procurila je vest o
otkriu ouvane skulpture kraljice Nefertiti, remekdelo Amarna
umetnosti. Meutim vest je brzo zatakana, a statui se gubi
svaki trag. Arheolog dr. Selim Hasan, otkrio je da je u blizini
velike piramide otkrivena Kapela Ponude, koja je ukelsana u
veliki stenu. U centru kapele, po dr. Selimu, stoje tri stuba
rasporeena u obliku trougla.

Nisu li to stubovi Enoha? Odnosno, tri Masonska stuba:

mudrosti, snage i lepote!

Ovaj podzemni dizajn, podsea na centralni oltar Masonske

loe. U prvom veku nove ere, Josif Flavije, pisao je da je Enoh
iz Starog Zaveta konstruisao podzemni hram sa devet svodova.
U devetoj komori hrama, sa tri stuba, Enoh je na oltaru poloio
trouglastu zlatnu tablu na kojoj je ispisao ime Boga. Opis
Enohovog hrama odgovara opisu Kapele Ponuda, ispod peska,
istono od velike piramide. U neposrednoj blizini ove kapele
pronaena je jo jedna komora, sa sarkofagom od belog
kamena i kolekcijom prelepih vaza od alabastera. Zidovi su
oslikani scenama, natpisima i amblemima lotosa. Natpisi i
alabaster vaze sa lotosovim cveem neverovatno su slini
predmetima koji su pronaeni u hramu na Sinaju, 1904.
godine od strane Ser Vilijama Petrija. Rozenkrojcer H.Spenser
Luis, zabeleio je da je bio duboko impresioniran novim
otkriem, posebno drevnim relikvijama velike umetnike
vrednosti.
Godine 1935. jedna tajna ekspedicija otkrila je ispod Giza
platoa ogromno jezero, kompleks graevina, kao i sferine
kristalne objekte. O postojanju podzemnih gradova i ljudima
koji ive ispod zemljine povrine, mogu se nai tragovi u
Postanju, Knjizi Jaerovoj i Knjizi Enohovoj. Verovatno se ovaj
drevni grad nazivao Gigal, a jedan od ulaza bio je na mestu
dananje Koptske etvrti u Starom Kairu. To je bio i glavni ulaz
u Vavilon. Jedan drevni staroegipatski papirus, danas se uva
u jednoj od Kairskih damija, a govori o grupi ljudi koji su uli
u podzemni prostorije ispod piramida, u istraivake svrhe.
Dakle, po starim Egipanima Tot-Enoh, bio je personifikacija
Boijeg uma, poslat na zemlju kao pisar boga Ra i boginje
pravde Maat. On je stvorio staroegipatsku religiju, kao i
verovanje u uskrsnue mrtvih u duhovnom telu. Bio je graditelj
velike piramide, Kue Zmije, kao zavetanje buduim
generacijama posveenika. Posveenici su drali i dre glavne
kljueve jedne sinteze znanja poznate pod imenom Ozirisa, OSir-Is, intelektualnog gospodara. Velika piramida je simbol
toga i njegov matematiki gnomon. Tot-Enoh, bio je
misteriozni i prvi posveenik, u tajna uenja Khema. On se
nalazi na proelju nadzemaljskog regiona i nebeske inicijacije.
Njegovo ime je talisman, magini znak koji evocira. Uenje o
Vatri kao Principu i o Rei Svetlosti, ostaje vrhunac i osnova
egipatske inicijacije. Zato su u potonjim vekovima posveenici ,
kada bi ugledali lice Sfinge-Tota, oseali u sebi ivu Tajnu i
tiho savijali svoja krila svoga duha pred jednom unutranjom
istinom.
Br.B.T.

26

Pohlepa

Prodrljivost

Pohlepa vodi zabludele do izolacije koja je i potpuna i sterilna.

Razotkrivanje, otkrovenje, uenje, prenos, sve to je sam
primio ili nauio od drugih je uvek bolno i okantno za
njega/nju. On uva knjige i rukopise, dokumenata i inicijacije,
ali nikada n

Halapljivost vodi oveka da "prodire" dokumenate, knjige,

materijale i eme koji su mu dostupni - bez kontrole: one
doktrine koje su najvie strane, iz najvie razliitih zemalja
uenja, kao i meovita uenja - on ne odbacuje. Pomaman na
bilo ta to zadovoljava njegovu radoznalost i apetit za
znanjem, on guta sve na bolje ili gore, a od ove udne
meavine, pod dejstvom svojega ponosa, on pokuava da
izvue iz svega linu doktrinu koju menja, te originalna
tradicija na taj nain postaje oerupana i zbunjujua. Ako
svemu doda Lenjost koja se mea sa ulnim udnjama, upravo
ekscesi njegovog znanja nekontrolisano, slabo varenje od
lenjog duha, e ga dovesti da se iznenada vrati materijalizmu,

svoju ulogu. On gomila i sakuplja, pribaVlja, obezbeuje,

proiruje, skladiti i nadodaje - samo za sebe. Pohlepa
odgovara mani "Zemlje" i suprotna je Razboritosti.

27

gde moe da se uiva u sitosti i u odmoru. Prodrljivosti

odgovara mani "Vode" i suprotno od Umerenosti.

Pohlepa je gomilanje eljenoga "spolja", a Prodrljivost je

gomilanje eljenoga "unutar" sebe. Razboritost je mo
prosuivanja o tome koje ivotne okolnosti odgovaraju
ovekovoj prirodi, a Umerenost je sposobnost odluivanja o
istinskim potrebama za ivljenje.

ravnotee u spoljanjem i unutranjem ivljenju koja moe da

odri sistem ivim, funkcionalnim, zdravim i sa obnovljivom
potrebnom energijom za
Zavist
Zavist vodi pseudo-inicijata da eli ne samo vlast i pseudo
poasti, ve ga i inspirie da ne okleva, da ometa, ak sprei
napr

Pouda
,
apriori, biti neprijateljski raspoloen/a prema drugim
doktrinama, on/a e delovati previe duhovno ili suvie
asketski
prema niem aspektu ljudske prirode. On nesmotreno prenosi
inicijaciju i uenja za koje je naslednik - na neprilagoene
primaoce, ne shvatajui da je ovo "Struja". On jednostavno
ustupa i uvodi u ta
niim strujama kada vidi da od viih sila nema ni za ta u ovim
domenima. Pouda je nadreivanje nad niim aspektima,
previranje bazinih oseanja, kao veo i zadovoljenje koje ne
vodi dalje od materijalnog sveta. Pouda odgovara "Vazduhu" i
protiv je Pravde.

posedovanjem svega to ostali posed

, pa ak i ako je
intelektualno protiv toga. Zavist odgovara devijaciji principa
"Soli", a razlikuje se od Dobronamernosti.
Ljutnja

ga
dovesti do toga da zlostavlja slabe i neupuene. I ako je
nesrean da postane pun mrnje (to je gore od zavisti),
njegova pseudo - znanja mogu napraviti od njega crnog maga.
Bes odgovara devijaciji principa "ive", nasuprot ega je Nada.

Lenjost
Ponos
Lenjost nosi zabludelog aspiranta ka nekoj vrsti Tihovanja,
koje ga vodi, bez

da patnje jesu ravnopravan rezultat prolih greaka. On gubi

interes za sebe, a oslanja se na Provienje da mu omogui
postignue moralnog savrenstva, koristei neznanje i
nedelovanje kao nain za (eventualno) saznanje. To vodi
stagniranju, smirivanju, gubitku snage, raspadu i truljenju.
Lenjost odgovara "Vatri" i protivi se Snazi.

Pouda je sila elje za upijanjem svega u sebe, a lenjost

inertnost da se ini ita oko sebe. Pravinost, pak, koja
savladava line mane (sposobnou generisanja linih
postojeih sposobnosti) i koja upravlja osobenostima oveka,
uz Snagu talenta i line kreativnosti uspostavljaju uslove da
ovek izvrava upravo ono za ta je inkarniran, a da elemente
koji nisu adekvatni njegovoj prirodi i ne koristi. Postoji potreba

Ponos

nost, opravdano svojim

"zaslugama". On esto sebe zamilja pre svega da je neka
poznata ili znaajna linost u prethodnom ivotu. U takvom
okruenju stekne vrst i nadmen prezir prema onome to on
zove poniznost i dostojanstvo. U prolosti i sadanjosti, k
, on je jedan koji je uzrok svega i koji je posledica i
zahteva sve. Ponos odgovara izoblienju principa "Sumpora",
pa je protiv Vere.

Trostrukost viih aspekata ljudske devijantnosti prouzrokovane

ogranienjem shvatanja o svojoj prirodi, ukazuje da ljudi u
svom ogranienju pojme da im "neto" nedostaje i da "neko"
ima bolje osobine ili ostvarenja nego to to oni vide za sebe.
Zavist postavlja pasivno poniavanje sebe, odakle dejstveno

28

proistiu
postupci
zlobe
nasuprot
potencijala
dobronamernosti koja proistie iz tolerancije. Ljutnja je aktivan
princip, ushienost sile u oveku koja deluje u sprovoenju i
iskazivanju svojih agresivnih stavova koji proistiu iz shvatanja
da ogranienost u drugima mora da se savlada i potini
nametanjem volje. Nada kao pozitivna osobina omoguava da
se uspostave odnosi potovanja i sadejstva u iznalaenju
aktivnosti koje vode ostvarenju ciljeva. Ponos je lina deluzija
o veliini i znaaju, o posebnosti i znaajnosti u odnosu na
druge. Vera konstatuje ravnopravnost na ljudskim osnovama
prirodnih osobina i slobodi u ostvarivanju linih potencijala.
Slepilo

omoguavajui slobodu bivstvovanja svih ljudskih bia u

njihovim pravima i nameri da ispolje svoju prirodu.
ovek kao jedinstveno bie koje emanira ceo splet sadraja
unutar i izvan sebe moe iveti u slobodi samo ako svim
ostalim biima omogui apsolutno ista prava. Slobodu od
ogranienja.
Osloboditi sebe od ogranienja, stega, veza i zabluda, korak je
ka prelasku praga svetlosti i ivljenju u linoj ispunjenosti i
zadovoljenju svoje egzistencije. Osloboenje sveta jeste Put
Prosvetljenosti,... ideal svih osloboenih i nesputanih ljudi.
Tau Libero.'.

vezuje za protivniku polovinu dobra i zla, svetlosti i tame.

Skriveno znaenje rei, neizleivo prikriva od nas Ezoterizam i
vii smisao tekstova i ini nas ljubiteljima rei koje ubijaju nad
duhom koji oivljava. To nas spreava da dostignemo duboko
razumevanje u zapisima i svetim knjigama. Slepilo vlada
duama svih materijalista i ateista, to postanu kroz namerni
in volje; jer i vladaju stalnim silaskom u slepilo koje dolazi iz
svesnog preputanja, vezivanja za jednu stranu izbora. To
prikriva od nas duhovnu realnosti skri
, vene istine postaju nedostupne
zabludelom oveku.
Greka
Ova Tamna Snaga nam donosi unutranju konfuziju i uklanja
presudu Dobra i Zla, pravednog i nepravednog, lepog i runog,
dobrog i loeg. U ovim domenima sva razboritost je uklonjena.
U zabludi Aspirant nije u stanju sagledati ta je od koristi za
njega, a

zamisliti sebe da je na putu Svetlosti, kada je na putu Tame.

Slepilo i greka su dualnost ogranienja, jedno je voljna i

promiljena devijacija, druga je nesvesna i spontana. Obe
osobine proistiu od ne sposobnosti da se razmilja, osea i
prosuuje sa irim i otvorenijim pogledom na raznolike
interpolacije meusobnih proimanja elemenata, stanja,
procesa, energija i sadraja ljudskog ivota, bez postavljanja
polarnosti u suoavanje sa svojom nasuprotnou i ne

29

Draga Brao u Kraljevskoj Umetnosti.

U poetku bee Re, ali ta bee pre rei, i jo vanije, ta ishodi Rei ?
Na poetku ove Instrukcije me obuzima jedan paradoks. Imam nameru (Volju) da govorim o
Tiini. Kako govorom izraziti, spoznati Tiinu ? Kako utanjem neto da kaem? Kako prvom,
dosei etvrtu vrlinu Sfinge ?
Tiina, vakum svepostojei, potencijal koji ne postoji ? Maksimalno kondenzovana energija,
prapoetak misli, latentni univerzum. Nije li to Tiina?
Razmiljam o troslojnoj formuli : Tiina - Re - Tiina. Nije li to falusna formula moi ? Re
kao energija se izdie iz dva rezervoara Tiine, latencije, svekolikog potencijala, kako bi se
oplodila u manifestaciji. Re se manifestuje iz Tiine u koju se i vraa.
Roje se misli, buka vlada u umu im sam pomislio da promislim o Tiini.
etvrta vrlina sfinge je utanje, nije li i 4. stepen u Masoneriji, a prvi iznad tri osnovna, prvi
u Loi Usavravanja proet prstom na usni ?
Nakon simbolike , inicijatike Smrti dolazi Tiina. Tiina preplavljenosti Spoznajom.
Kosmiki je zakon da Jedno mora da umre kako bi se Novo po kvalitetima rodilo. Za razliku
od biolokog novog rodjenja praenog glasnim zvucima, inicijatiko novo rodjenje je praeno
Tiinom Spoznaje. Novi ovek je roen obznanjuju Braa sveanim usklikom, ali on ne uje
nita. On uti, u njemu se slau obradjene kamene komponente. Nema tona, ali je
Razumevanje sveprisutno.
Svaku inicijaciju, nakon prelaska u novi stadijum prati Tiina nutrine Bia. Tamo je ovek
jedino Sam sa svojim Bogom proet, u tiini obuzet Spoznajom.
Tiina je simbol najvie duhovne spoznaje, transcendiranja znanja steenog umom, ali i
intuicijom, prevazilaenje Razuma u sticanju Mudrosti, saimanje subjekta i objekta u jedno
nedeljivo, ono koje je Boansko.
Tiina je klju formule : Naspram svake ideje, stavi njenu potpunu suprotnost, jer brak
njihov je ponitenje iluzije.
Tisina je najpotentniji jezik, zato to upravo treba da se manifestuje, rodi, da postane.
Tiina je graninik govora. Smrt naspram ivota, ali ona oploujua smrt koja je conditio
sine qua non novog ivota. Tiina je i najavljiva i odjavljiva ivota. Iz nje je sve sazdano,
kroz nju se sve menja, sve se u Tiinu vraa.
Tiina je Razumevanje.
Istinska Inicijacija reima ne moe da se izrazi,,, ali Tiinom Pustinjaka moe.

30

Tiina omoguava Ueniku da apsorbuje energije, znanja,

pouke koje mu odailju, ponekad nesvesno, Majstori. Tiina
Uenika mu dozvoljava da otvori svoj Um kako bi primio
pouke i u njoj uspeo da shvati, spozna ta one znae.
Tiina je latentna re. Re se iz Tiine stvara , ali re u njoj i
nestaje , biva apsorbovana, poslata u venost, pridodata
podacima u Akaa hronici venosti.
Problem buke ljudskog mozga, misli, uma je konstantan.
Mnoge svetske religije, doktrine, u svojoj sri imaju potrebu,
cilj, tenju ka kroenju te bujice, tog cunamija misli koji se
odvija svima u glavi. Uhvatiti energiju te poplave i kanalisati je
Voljno ka Razumevanju, ka utilitarizmu. Iskoristiti energiju i
uzdii se na njenim talasima poput surfera koji kroti najvie
talase.
Moderni, mundani, ivot se odvija po sistemu buke. Sve je
manje tiine u ljudskom ivotu, panperpetualni agor
modernog ivota obavija skoro svaki sekund nae egzistencije.
Sve je manje mesta na koje moderan ovek moe da pobegne
da bi pronasao tiinu, bio sam sa sobom, sve manje fizikih
mesta, ali ono jedno najvanije je uvek prisutno i uvek oveka
prati kroz ceo njegov ivot samo to ga on skrenut panjom na
mundane stvari ne primeuje. ovekova Tiina je u sopstvenoj
nutrini, u sebi samom, a tamo je on pravi i potpuni, onakakv
kakav bi trebao da bude. Traei se izvan sebe , ovek se
udaljava od mesta na kome je on istinski On. Sunce u svojoj
sutini. Tifaret sopstvenog sunca se nalazi u oveku samome.
Moderni ovek elei da se ogreje luta , pokuava Sunce to
dalje od svoje nutrine da nae, zaboravljajui da Klica Lui
koju svako u sebi ima ,jeste To Sunce koje mu je potrebno i za
kojim traga celoga ivota.
Opte otuenje oveka je danak prenaseljenosti, danak
digitalizaciji ljudskog bivstvovanja, hiperprodukcije i inflacije
sadraja. Povrnost vlada. U prvim redovima borbe za tiinu su
oni malobrojni duhovni pregaoci koji pokuavajui Spoznati
samog sebe pokuavaju da razviju Boansku Klicu Lui u sebi.
Kada u Meditaciji, buka, topot rojeih Misli pree u Tiinu ,
tada se dogaa Spoznaja. Negacija misli kroz Tiinu je njeno
ovaploenje, Intelektualno prelazi u Gnozu, direktnu
iskustvenu spoznaju.
Apsolutna Tiina je Pan, sve. Kao to je u beloj boji skriven
ceo spektar , tako je u Tiini skriven ceo govor.

Okultna anatomija svakom prstu ruke dodeljuje odreeno

znaenje, odnosno simbol. Tako je 5 prstiju povezno sa 4
osnovna tvorbena elementa Univerzuma Vatrom , Vodom,
Vazduhom i Zemljom nad kojima vlada peti element odnosno
Duh. Drevni su atribuirali prste na sledei nain , a on je
povezan sa rasporedom elemenata upisanih u Pentagram :
Malom prstu su dodelili element Vazduha, Domalom Zemlju,
Srednji falusni prst je od Vatre, a kaiprst je prst Vode, dok je
palac, koji je pokreta i najvaniji prst cele ake pripisan Duhu.
Taj takozvani Neopozibilni palac, koji nije u ravni sa ostalim
prstima kod Homo Sapiensa je i u anatomiji prepoznat kao
jedan od osnovnih uzronika razvoja nae vrste i ak veoma
zasluan za razvoj kognitivnih sposobnost, a ne samo
motorno-senzornih. ovek je uspeo u svojoj evoluciji da ovlada
elementima oko sebe zahvaljujuci sposobnosti palca da
pridrava objekte i da njima vlada ba kao to Duh vlada nad
ostala 4 elementa.
Dva su najea naina davanja Znaka Tiine u Hermetikoj
tradiciji.
Prvi je onaj Bebe u indigo jajetu, bebe na lotosu, Harpokrat sa
prstom na instrumentu govora.
Harpokrat, Egipatsko-Helenizovani oblik drevnog Boanstva
Tiine Khema, koji se zove Hoor-Paar-Kraat je predstavljen
kao Beba koja sedi na lotosu sa kaiprstom u ustima. Kaiprstu
je pripisan elemenat Vode, beba je povezana sa prenatalnom
vodom Tiine u kojoj je ceo Univerzum sadran, Univerzum
koji je Sui Generis ,samodovoljan, neispoljeni a potpuni
potencijal. U prenatalnoj vodi je Velika Majka Razumevanja iz
koje Beba u Jajetu prstom objavljuje Tiinu spoznaje u
manifestovanom Univerzumu.
Nakon Buke , glasa formacije pri roenju , tog cepanja tiine
koji je manifestacija, dete se smiruje i ponovo instinktivno
stavlja prst na (u) usta, ono razume u svom nerazumevanju.
Ono je glasno i buno, pokuava sebe da izrazi neartikulisanim
glasovima, jo ne smislenim za odrasli svet? A moda ono
perfektno razume ono to eli da kaze? Nakon te buke, tog
glasnog ispoljavanja iste energije , odjednom, gotovo
nenadano ono stavlja svoje prstie u usta i bi Tiina. Tiina
nekad glasnije govori od svekolikih reci.
Drugi nain je kada Tajni majstor , kaiprstom i srednjim
prstom dodirne usne, on direktno pokazuje Univerzumu da ga
je Tiinom spoznao. Srednji prst simbolizuje Vatru dok kaiprst
simbolizuje Vodu. Ova dva elementa se predstavljaju kao

31

trougao sa vrhom na gore za Vatru, te vrhom na dole za Vodu.

Spojeni, prepleteni , ova dva trougla tvore Davidovu Zvezdu,
odnosno Solomonov Peat, drevni simvol Heksagarama
odnosno Univerzuma, spoj Mukog i enskog, Vatre I Vode,
sve suprotnosti u Univerzumu u jednom, posle ega sledi
Tiina. Dodirujui svoje usne kao organ govora predstavom
svetog Heksagrama, Tajni Majstor ponitava govor, odnosno
sublimira ga u Tiinu spoznaje Univerzuma. Jer Tiinom, koju
je spoznao, Tajni Majstor eli da obavije ono to je spoznao, a
to je Sjajni, Izvrsni Univerzum.
Tiina kao i Smrt je graninik, meas svakog ciklusa, trenutak
pre roenja a takoe i zvono smrti, ona najavljuje i odjavljuje.
Masonska potraga za izgubljenom reju se obavlja u Tiini.
Svaki Brat Majstor nosi svoju Majstorsku re duboko u sebi,
ona je Univerzalna ali i za svakog metafiziki razliita. Ona se
otkriva svakom ponaosob, dugo nakon samog rituala
inicijacije, kada se odigra istinska Inicijacija, kvalitativna
Promena Bia. Tiina obavija Inicijacijski proces i peati
spoznaju. Ovaj proces je za svakog razliit. Ritualom se
pokree proces, ali istinska Inicijacija se obavlja u Dui, Klici
Lui, u pravo vreme, kada Nar svake individue sazri.

utanja Uenika i Tiina Tajnog majstora, su razliite Tiine po

kvalitetu ali obzirom na maksimu Kako gore tako dole
proimajue u sutini.
Jedna je savetovana a druga iskustvena, Tiina Uenika nije
Voljna, Voljna je ona Tajnog Majstora i zato je njegov prst na
usni, a Tiina Uenika se ispoljava rukom na grlu, zabranom,
onemoguavanjem rei, kaznenim znakom.
Svaka nova Inicijacija je penjanje lestvicama, savlaivanje
napora, uspinjanje na mesto odakle se malo bolje vidi nego na
prethodnom. Vazduh je sve sveiji, um brzi, svest budnija.
Re je manifestacija, stvaranje, instrument misli. Naknadna
Tiina je Razumevanje.
Spekulisau na kraju Rada da Inicijant masonerije u neku ruku
prolazi kroz iste 4 faze kao i Sunce u drevnom Khemu.
Kao Uenik on je Ra, jutarnje Sunce u svom Usponu, die se u
Spoznaji Samog Sebe, uiva u svojoj novootkrivenoj Snazi.
Kao Pomonik je kao Ahathoor podnevno Sunce koje obasjava
svet, obasjava drutvo u kome dela u svojoj Pobedi nad sobom
i Lepoti kojom zrai kliui SLAVA RADU.

utanje je zlatno moda zvui kao mnogo puta ponovljena

floskula narodne mudrosti, izlizana estom verbalnom
zloupotrebom i jo eim neprimenjivanjem u ljudskoj praksi,
ali narodna mudrost skriva i vie nego to se na prvi pogled
inilo. Alhemiari su u simbolinom smislu pokuavali da sirove
metale od kojih je sastavljena svaka individua pretvore u Zlato,
odnosno da sebe iz osnovnih materijala transformiu u Zlatnog
oveka, Savrenog, onog koji je proao mnoge Inicijacije te
isklesao sebe na tom putu. utanje je najvia faza spoznaje ,
Zlato u Alhemijskom smislu i utanje savreno Iniciranog
Samotnika su korespondentni.

Kao Majstor on je Tum, Sunce u Zalasku , on je u Sputanju ka

dolini smrti kako bi se preporodio u novi ivot koji je u Radosti.
Nakon toga, usavravajui se , nadilazei Majstorski Stepen ,
zapoinjajui novi ciklus Inicijacija u svom tajnovitom Skrovitu
on je Khephra u svojoj Tiini, ponono zalo sunce u svom
sublimirajuem ciklusu, nona sublimacija razumevanja.
Tiina N.O.X.-a najavljuje ponovnu probuenu svetlost L.V.X.-a
ali u novom ciklusu.

Ako Tiina ne oplodi govor, govor je uzaludan.

U Or .. Sremska Mitrovica
Dana 1.XII 6014. G.. I.. S..
Brat V.. S.. / Fr. Bennu

I na kraju zavriu umesto uobiajenog rekao sam.

Neka Tiina oplodi govor!

32

http://www.uvls.org.rs/

http://www.rgls.org/

http://www.mason.org.rs/

http://www.godf-serbie.org/

BALKANSKI MASONI
https://www.facebook.com/groups/465644020200935/