1

SADRAJ:

Broj 1. Privatno elektronsko izdanje. Svi tekstovi su vlasnitvo autora. Jesenji Ekvinocij 2013.e.v.

pouka i bisera koje Masonerija odgaja na svom mirnom gradilitu, u svojim radionicama, Hramovima, Loama. Turbulentna kakva jesu, vremena previranja i promena mundanog sveta, uticala su da se i neki aspekti, s adraji i organizaciona stanja samog Slobodnog Zidarstva menjaju a koje uspeva pri tome da zadri svoju Univerzalnost. Uvereni smo da smo zahvaljujudi Znanjima steenim iz riznice Slobodnog Zidarstva doli do odreenog stadijuma kada slobodno moemo da komuniciramo bez ogranienja koja profani postavljaju sebi iz razno raznih razloga. U ova naa, takoredi moderna, vremena svata se zna o Masoneriji, o poznatim linostima koje su bili Slobodni Zidari, mnogo se zna o naim uenjima, radovima, postupcima, ponaanju... Stoga, da ne bi bilo zabuna i da bi se iole predupredile nepoznanice i mogude mistifikacije Brada i Sestre nekolicine Loa i raznolikih obedijencija su donela odluku da prezentuju svoj Rad kroz magazin koji ved poseduje korene u tradiciji Slobodnog Zidarstva. Pouke o harmoniji i ljubavi meu Bradom i Sestrama, o predanosti i revnosti u naem Savezu, o Istini, Pravdi i Slobodi, o irenju Slobodno Zidarskog lanca, o umnim sposobnostima, kao i mnoge druge, su nas inspirisale i povele u zamisli da moemo i umemo da ponovo pokrenemo Svetlost Masonske Rei kojom demo podsticati kako Bradu i Sestre naih Loa, tako i sve one znatieljne kojima de "MASON" biti dostupan. ... zato, na ovim stranicama koje slede nedete saznati o onima koji su preuzeli na sebe ovaj Rad, ved dete, u njihovoj elji da slue dobrobiti svih, saznati vie i jasnije o Slobodnom Zidarstvu.

Slobodno Zidarstvo je od samih svojih poetaka imalo dva principa po pitanju odnosa sa "vanjskim" svetom - elju za sveoptim dobromnapretkom i linu diskreciju. elje i postupke ka ostvarivanju ideja i namera koje su vodile ka boljitku zajednica i naroda Masoni su podravali svim onim poukama kojima su obdareni prijemom, napredovanjem i uzdizanjem u Bratstvu primenjujudi kroz lina shvatanja smisla koji prepoznaju kao moralne i intelektualne imperative oveanstva. Naspram toga oduvek je postojala izvesna doza tajnosti koja je obavijala nae Bratstvo. eledi da pomognu svetu Masoni su se odluili da ne prikazuju sebe i ne eksponiraju svoje malenkosti smatrajudi Rad neprikosnovenom slubom kojom se sprovode Slobodno Zidarski principi. Elektronski Magazin MASON je imao svoj prvi niz inkarnacija u jedanaest brojeva izdatih tokom 6005-6006.g.i.s. koji je raznolikim sadrajem (ali vizuelno ist i nenametljiv kao glasnik) bio pionirski poduhvat jedne Istraivake radionice, te se u njemu sadralo mnotvo

Br.S..

Draga Brao u Kraljevskoj Umetnosti. Masonerija se obrela u XXI veku! Ostalo je jo samo 5 godina do velikog Slobodno Zidarskog jubileja, jo samo 5 godina nas deli od puna 3 veka zvaninog i u ovom obliku manje vie neizmenjenog Bratstva koje iluminira svojim idejama i uenjem oveanstvo i u svojim nedrima uva, neguje, dovodi do klijanja klice Lui, odnosno Brau koju odailje svuda po svetu da se kao polen vetrom noen razmnoava i podstie druge diljem nae planete na klijanje. Svoj sadanji oblik i kontinuitet, Masonerija, duguje udruivanju i institucionalizaciji iz 1717.e.v., ali ona see mnogo dalje u prolost, ne mislim samo na gilde kamenorezaca ili na legende o kontinuitetu sa vitezovima Templarima, ili bilo koje druge legende, ve na inicijatiku tradiciju, mahom zapadnu i blisko-istonu, koja see u antiku, Grku, dinastiki Khem, pa po legendama ak i dalje u prolost. Njeni principi i misterije se napajaju na znanju prohujalih vremena, ona je jedan od uvara znanja svekolikog oveanstva. Njeni principi su svo ovo vreme ostali manje vie neizmenjeni, simboli i rituali su pretrpeli manje ili vee izmene ali je sutina inicijacije ostala ista i poznata je svakome ko je spoznao Bagrem bez obzira kojim jezikom govorio ili kojom kulturom operisao. Da li masonerija u XXI veku treba da se menja? Smatram da taj proces, ve uveliko i bez naeg uplitanja, traje i dobija neki svoj prirodni evolutivni tok. Sve u prirodi mora konstantno da se menja, adaptira, prilagoava, kako bi preivelo. Sve raste i menja se, pa i ovo nae Drevno i Prihvaeno Bratstvo slobodnih ljudi, slobodne Volje. Za ovu dasku, a po pozivu asnog Stareine izneu neka svoja miljenja u vezi savremene Masonerije, odnosno skoncentrisau se na dva pitanja, drugom od njih u posvetiti malo vie panje poto ga smatram urgentnijim. Prvo od ova dva pitanja koja su neminovna u savremenom svetu je pitanje Otvorenosti Masonerije ka profanima, ka javnosti, uopte izlaenje i takozvano pribliavanje masonerije oima javnosti. Odmah u izneti svoje duboko lino miljenje, a ono je potpuno i apsolutno protiv otvaranja vrata masonerije. Protiv sam istupanja u javnosti, osim naravno linog po sopstvenoj Volji, jer ko je taj pojedinac, taj tesani kamen, taj Brat koji moe da predstavlja celu gradjevinu Slobodnog Zidarstva? Da li jedan kamen, pogotovo u ovako eklektinoj gradjevini moe da predstavlja, odslikava celu strukturu ove nae Katedrale Slobodne Volje i Duha ?

Masonerija je pre svega i uprkos standardizovanoj ritualnoj inicijaciji, lini doivljaj, lina sutinska transformacija grubog kamena Ega u finu supstancu glatkog i po svojim dimenzijama jedinstveno sainjenog Ego -kamena. Ne mogunost predstavljanja, izuzev linim stavovima onoga ta Masonerija zaista istinski jeste, ona je za svakog Brata razliita, sopstvena potraga na putu prosvetljenja, formule inicijacije su egzoterino istovetne, ali ezoterian doivljaj svakog od nas je neto potpuno drugaije i jedinstveno. Moje vienje nije isto kao i Brata koji sedi do mene, asni Stareina ne mo e da predstavlja celo Bratstvo jer ima i drugih asnih Stareina, Veliki Majstor bilo koje objedijencije takoe, jer ima mnogo Velikih Majstora raznih Objedijencija. Ne kaem da Masonerija treba da bude u Okuultaciji, odnosno potpuno skrivena za javnost, ali javno eksponiranje bi po meni dovelo do neke vrste profanizacije, razinjavanja, skidanja i ono malo preostale aure tajnovitosti u ovom modernom svetu hiper komunikacija, mislim ne bi dovelo do sveopteg prihvatanja masonskih ideja i idela od strane oveanstva, a sa druge strane bi mozda odbilo potencijalne, istinske tragaoce predstavom o dobrotvornom drutvu tipa Rotary club-a, ili nekog kluba dentlmena. Ipak se mi ovde bavimo izvesnim misterijama, uprkos brojnom lanstvu koje nije ni zagrebalo povrinu ostajui na nivou burazerskih transakcija sa finim polutajnovitm rukovanjem. Aktivnim izlaenjem u javnost , bi sigurno poveali interesovanje i na koncu goli broj lanstva, ali Masonerija treba da se zapita emu tei? Kvantitetu i nezrelosti kandidat a ili kvalitetu i njihovoj zrelosti. ovek da bi stupio na stazu prosvetljenja, prvenstveno mora da bude zreo u smislu da ga njegova sopstvena Klica Lui vue ka tome, to je lina odluka i lini unutranji poziv: trai i nai e, kucaj i bie ti otvoreno. A to se tie skidanja fame sa masonerije, mislim da malo misterije nikada nije kodilo... niti e. Inicijacija jeste za svakoga! To je svaije, pa reklo bi se bogom dano pravo, ali svaki ovek, svaka Zvezda treba da oseti kada je dolo vreme za njegovu ili njenu inicijaciju, a tada treba da stupi na onu predivnu stazu uzbuenja, tenje i strepnje pre nego to pronadje svoj put do vrata Hrama. Izlaenjem u javnost, popularizacijom i lakom dostupnou naih vrata bi potencijlne tragaoce samo liili tih prvih, mukotrpnih ispoetka, a posle veoma slatkih deijih koraka na putu ka prosvetljenju.

Slobodno Zidarstvo svakako treba da se menja. Promena je Alfa i Omega kontinuiteta Lemnisa ( beskonanog) , zmijina usta i rep u Oroborosu, odnono promena je u telu zmije koje se kree. Tradicije i naela , kontinuitet, su dobri ali u koliko se ne menjaju, ukoliko nakon izvesnog vremena ne evoluiraju, moraju da zgasnu i osue se, propadnu, nestanu poput kamene ploe unitene kataklzmama. Katklizmama u smislu promena vekova, promena Eona, samo slep i slabovid ne vidi da se oveanstvo menja, da evoluira u svakom smislu i fizikom i duhovnom. Masonerija vue korene iz drevnim misterija, drevnog znanja koje je aktuelno i danas, ali ukoliko ih ne oplodi i ne prome sadanjim stanjem i makrokosmikim tendencijama nema izgleda da preivi u dugoronom bujajuem smislu, moe samo da se pretvori u anahronizam i tavori, a to ba i nije za jedno Bratstvo proeto svetlou, zar ne? Zato draga Brao predlaem sada i na ovom mestu, a u skladu sa pokretima novog doba, talasom nove energije koja zapljuskuje na makrokosmos, sa oslobaanjem svake individualne due, koja napokon nakon vekova mranjatva i zatucanosti, slepe pokornosti pravovernih, androcentrinih verovanja konano moe da die, bez stega, predlazem da priznamo i mi, iako sutinski nije na nama nikome nita da priznamo, ali smo u poziciji makar da omoguimo, ENI NJENO NEOTUIVO PRAVO NA INICIJACIJU. Predlaem da uzmemo u razmatranje, a to smo dobili kao pravo pod okriljem V.O.F.-a pristup ena naem Bratsvu a posebno naoj Loi. Svaki Mukarac i Svaka ena je Zvezda. Nema razlike, svaka pojedinana dua ima Klicu Lui u sebi, moe da prodje i tei INICIJACIJI. ena podjednako koliko i mukarac ima neopozivo pravo na Inicijaciju, koja joj je sticajem nesrenih religijskoideoloko-politikih okolnosti pre dva Milenijuma ukinuta, svedena, dolaskom umirueg Boga na presto oveanstva i njegovog klira. Slobodno Zidarstvo se evo ve gotovo puna tri veka bori protiv svake vrste diskriminacije, koja je bolest oveka odvajkada, ali isto to Slobodno Zidarstvo u svojoj ogromnoj veini previa jednu strahovitu nepravdu, implicira da ena kao individua ne moe da ustane iz groba posle simboline smrti. Zato mi Brao, enama ne dozvoljavamo da spoznaju Bagrem ? Je li ona nie bie kao to organizovane religije ele da je predstave ? Svakako nije ! ena je imala podjednaku ulogu kao i mukarac u mnogim prirodnim i antikim religijama i kultovima iz kojih masonerija crpi svoje znanje i svoju mudrost. Pa ipak do skora nismo sebi dali za pravo da eni, toj Roditeljici sveta, bez koje ovecanstvo ne bi opstalo pruimo pristup misterijama i privilegijama Slobodnog Zidarstva. O koliko si zaista Slobodno , Zidarstvo , kada ka tebi ne mogu svi da pristupe samo zato to su drugog pola ! Ko smo mi mukarci da enama zabranjujemo pristup misterijama i da ih ljubomorno uvamo samo za sebe ? Da li bi uopte postajali da nema ena ? Jesu li one samo posuda, sredstvo za

reprodukciju, ili i same poseduju Duu, Klicu Lui, inteligenciju, intuiciju i sve ostalo sto je potrebno da bi se spoznala i proivela Inicijacija ? Da li ima ivota bez Joni, Kteis ? Ne naravno, Lingam, Falus sam ne moe da se reprodukuje. Muko i ensko su neodvojivi kvaliteti, nadopunjujui , proimajui. Alhemijsko venanje nije samo venanje Duha i Due ono je i spajanje Mukog i enskog u istinski prosvetljeno Androgino bie. Venanje Mukog i enskog principa , njihovo stapanje u jedno, donosi najveu misteriju saznatljivog sveta i donosi klju za reavanje misterije postojanja, Prokreacije. Ko smo mi da eni koja je polovina tog procesa uskratimo nae misterije i smatramo je nedostojnom da pojmi, da sagleda, da uestvuje u mistinom procesu koji se ovde ispod povrine u naem Hramu deava ? Anima i Animus su podjednako vani delovi ovekove psihe, njihov equilibrium je garant stabilne persone. Meovitom Loom, smatram, ne bi izgubili nita na takozvanoj autentinosti Slobodnog Zidarstva, njenoj pravovernosti, mi smo taj put na svu sreu odavno napustili samim prilaskom V.O.F. Veliki Neimar Svih Svetova je ovu Lou Slobodnih i Liberalnih ljudi u pravi as doveo pod okrilje jedne Objedijencije u kojoj zatucanost i pravoverna dogmatinost ne stanuju, ve buja ivot liberalnih, slobodnih ideja i ljudi. enska emancipacija donosi podjednaka prava, ali i obaveze, ena je duna prema sebi, prema svojoj Klici Lui da je raspali, ona ne sme nemo da promatra svet, ve mora aktivno da oplouje svoj Duh. Emancipacija mora podjednako da se sprovodi i u sekularnim ali i u duhovnim domenima. ena kao i svaka individua ima pravo i mora svojom Voljom da stupi na stazu Inicijacije i duhovnog puta, a mi smo Brao, ova naa mala Loa po prvi put u poziciji da joj tako neto i omoguimo. Nastupio je novi period u razvoju oveanstva, neki ka u doba Vodolije, neki kazu Eon Osvajakog i Pobedobnosnog deteta, neki kau dola je sekularizacija, tehnologija, razum, kako god, neto se promenilo, i svest ljudska se menja. Takoe i Masonerija mora da se menja da ne postane samo anahroni relikt prohujalih vremena vrsto urezan u svoje dogme i nepogreive istine. Masonerija je uvek od svog nastanka bila bastion svetlosti i traganja, traimo Brao i menjajmo se uz to, jer prosvetljenje dolazi uz kretnju i promenu ! Rekao sam! U Or.. Sremska Mitrovica Dana 11.V 6012 G..I . .S.. Brat V.. S..

se nadopunjuju, i ine dva pola izmedju kojih stalno osciluje klatno ljudskog iskustva , nadanja, elje i vere. Ako bismo sveli ove pojmove na upotrebne vrednosti shodne ideji i tradiciji Slobodnog Zidarstva, ono to je profano je sve to je izvan sveta iniciranih u Masonstvo, izvan naih Hramova,odnosi se na ljude koji nisu upueni u simboliku , jezik inicijacije,rituala, gestova, oni koji nisu dotaknuti masonskom tajnom. Uzmemo li u obzir broj onih koji nisu inicirani, naspram onih koji su posveeni Slobodni Zidari, jasno je da broj profanih daleko vei, u bilo kom trenutku prolosti i sadanjosti a verovatno i u budunosti. Bez obzira na ovu injenic u, medjutim, mi koji smo aktivni Slobodni Zidari, zainteresovani da gradimo Hram, pa time da doprinesemo poboljanju oveanstva kroz istoriju u celini, treba da se zapitamo kakav je odnos onih koji su zaposleni na velikom gradilitu spram tokova i procesa koji su naizgled odeljeni od nas, da li su i koliko odvojeni od svega to radimo, kakav je njihov medjusobni odnos i da li smo u tom odnosu pasivni ili aktivni inioci. inom ulaska u red Slobodnih Zidara, novoinicirani Uenik zapoinje svoje putovanje i uzima uee u izgradnji Hrama. Deo ivota postaje ritual, odvija se u novim i neobinim okolnostima, predstavlja susret sa oblau tajne, sa oblau Svetog. Dodir onoga to je izvan svakodnevnog iskustva sve je ei, i postaje moan alat koji oblikuje s vakoga u skladu sa tradicijom, u skladu sa arhetipskim slikama i simbolima koji predstavljaju nasledje Slobodnog Zidarstva. Uestvujui u radovima koji se vre u slavu Velikog Arhitekte Univerzuma, postepeno se uimo da budemo usaglaeni sa suptilnim tokovima stvarnosti koji su skriveni od pogleda profanih. Ulazei u Hram, da bismo prisustvovali Radovima, ulazimo u drugu oblast prostora i vremena, koja postoji paralelno sa ovim svakodnevnim svetom, a ipak je veoma udaljena od njega. Uimo se da na svojstveni nain transcendiramo svakodnevnicu. To moe biti znaajno iskustvo koje zahvata najdublje slojeve oveka, a istovremeno se moe pretvoriti i u detalje koji su naizgled sitnice, ali predstavljaju dokaz kako ova iskustva deluju u praksi. Uvek u pamtiti jednog starijeg brata koji je pri ulasku u Hram , pre poetka ritualnih Radova, skidao sat sa ruke. Na pitanje zato to ini, sa osmehom je odgovarao da se sa ulaskom u Hram seli u venost, pa time zemaljsko merenje vremena gubi svaki znaaj. Njegovo poimanj e svetosti Hrama oigledno je bilo lino doivljeno, i proizvodilo je konkretne promene u shvatanju stvarnosti. Ovaj lini doivljaj Svetosti je jedna od bitnih osobina Masonstva i masonskih Radova uopte. Na poetku smo videli da su

Profano i Sveto jesu jedan od najstarijih parova suprotnosti ije znaenje duboko proima ljudsku civilizaciju i sve kulture koje su postojale u razliitim vremenima. Ove izrazi se esto koriste, u razliitim krugovima, objanjeni su na razliitim nivo ima, prilagodjeno razliitim potrebama i interesovanjima, to nije udno s obzirom na njihovu uestalost i prisutnost. Nas interesuje u kakvoj su vezi sa Slobodnim Zidarstvom i naroito kakav praktian znaaj mogu da imaju u svakodnevnom ivotu onoga ko j e zakoraio stazom Inicijacije. Izraz profan, profano je latinskog porekla i oznaava nekoga ili neto to se nalazi van Hrama, to je neposveeno, svakidanje, zajedniko svima, obino, ono to se moe sresti u svakodnevnom ivotu i aktivnostima. Nasuprot, ono to je sveto je neto ili neko to je odvojeno od svakodnevnog iskustva, od svakodnevnog sveta, ono to taj svet nadilazi ili prevazilazi ( premda ga na taj nain zapravo moe uiniti boljim, kompletirati i slino), to je odeljeno od uobiajenog poimanja prostora i vremena. Ove dve vrste iskustava ponekad su medjusobno suprotstavljena, ponekad

objanjenja Svetosti razliita u zavisnosti od mnogih uticaja, i u zavisnosti od sredine iz koje dolaze. Dodir sa Svetim u Slobodnom Zidarstvu u mnogome se razlikuje od dodira sa Svetim kojeg veina religioznih ljudi doivljava kroz svoju veru, u Hramovima te iste vere. Iskustvo Svetog je drugaije utoliko to se posreduje kroz sakramente, kojima, kao to je poznato , Slobodno Zidarstvo ne rukovodi ( govorimo o sakramentima s obzirom da je veina ljudi u naim krajevima upuena na neku od hrianskih tradicionalnih crkava, ne osporavajui i druge pristupe religioznosti, svakako). Uestvujui, medjutim, u Radovima u kojima se na poetku uvek priziva Veliki Arhitekta Univerzuma kao najvia sila, i izvor ukupne kreativnosti, mudrosti, snage i lepote, omogueno je otvaranje ka sutinskom izvoru , a estim ponavljanjem ove prakse mogue je postaviti sebe u aktivan odnos spram tog istog izvora, i sa njega piti u jednom intimnom kontaktu koji po sebi predstavlja sr doivljavanja Svetog. Povremeno emo proitati, u knjigama koje se bave istorijom Slobodnog Zidarstva, da je u ranom periodu , kada je ono jo bilo u povoju, u njegove temelje bilo poloeno vie razliitih uticaja, medju kojima i nasledje antikih i srednjovekovnih alhemiara i / ili ranih gnostika. Ova transformacija koja se deava u prisustvu Svetog mogla bi da bude jedna od skrivenih niti koja vezuje savremene Slobodne Zidare sa idejama koje su primljene kroz reene linije uticaja. Razumemo da je pri ulasku u Hram neophodno ostaviti na njegovom ulazu sve to nas vezuje uz svakodnevni svet, kako bismo to potpunije mogli da se predamo utisku i uticaju Svetog koji postoji unutra, i zbog ega svaki Hram i jeste to to jeste. Profano bi trebalo da ostane tamo gde po definiciji i pripada. Svedoci smo , medjutim i na nesreu , da ima onih koji profano unose u Hram i time ga skrnave, i na taj nain se sami zatvaraju, odeljuju od Svetog i odbijaju blagotvorni uticaje koji bi mogli da budu primljeni. Kada sretnete one koji su u Slobodnom Zidarstvu radi statusa, uticaja, drutvenih veza, moi, i drugih profanih igara, sreli ste one koji su u Hram uneli profano. Oni su pogreno razumeli svrhu postojanja Slobodnog Zidarstva; umesto da pristupe kao Uenici drevnom Redu koji moe da ih pripremi da razumeju ono to je skriveno a tako dragoceno, oni ulaze u Hram da bi se nametnuli kao oni koji su nauili sve najvanije lekcije ivota i u skladu sa tim ele da oblikuju svet oko sebe, pa i Masonstvo samo. To prouzrokuje niz neprilika kojima je Slobodno Zidarstvo bilo izloeno u prolosti, blioj ili daljoj, i bojim se da je to mogunost koja postoji i u budunosti, kao to je to delom i sadanjost naeg Reda ( kada kaem na Red, mislim na Masonstvo u celini, ne razmiljajui o razliitim Velikim Loama, Objedijencijama i slino). Neko e to nazvati duhom vremena , ili aktuelnog trenutka, neko e to nazvati iskuenjima koje treba savladati da bismo postali jai, sve u zavisnosti od linog stava,

iskustva i karaktera- ali pravi Slobodni Zidari znaju da se protiv profanog u Hramu sasvim sigurno treba izboriti, sa ovog ili onog razloga, svejedno. Ako se slaemo da neemo dozvoliti da profano udje u Hram i u oblast Svetog, pitanje je kako emo to to je Sveto izneti iz Hrama, u profani svet, i na taj nain omoguiti da taj svet evoluira i napreduje u skladu sa onim to je krajnja vrednost svih nas. Mislim da je ovo pitanje jedno od kljunih pitanja kojima Mason treba da se pozabavi u svom Radu i ivotu, i mislim da ono prirodno dolazi na red kako svako od nas stie iskustvo kroz rad i napreduje kr oz Inicijacije. Svi mi , kada radimo iskreno, radimo pozivajui se na vrhunsko dobro, na najvie moralne vrline, sa eljom da uestvujemo u oblikovanju sebe i drugih Masona u bolje i celovitije linosti. Ali , po mom miljenju - a ono, naravno , nije ni originalno ni jedino- taj rad se ne zavrava u Hramu. Naprotiv, u atmosferi Svetog, koja je tamo doivljena, gotovo je oekivano da svako u sebi oseti najuzvienije ideale, da o njima razmilja, direktno ih doivi, i da ta iskustva podeli sa drugima. Ali uvek je pitanje ta od tih ideala ostane kada se iz ove atmosfere Svetosti premestimo u profani svet. Takva iskustva brzo potamne kada se susretnemo sa stvarnou u kojoj vreme brzo protie, u kojoj se uspeh ne meri vrlinom nego ee agresivnou, eljom za moi, dominacijom, beskrupuloznou, i svim drugim manama koje izgleda da se mnoe svuda oko nas hitrije nego to moemo i da zamislimo. Tu moramo biti svesni ko smo i ta smo, moramo biti hrabri i postojani, moramo biti spremni ak i da podnesemo rtve kao to su ih podnosili nai preci, kao to smo uostalom naueni i u ritualima Inicijacije. Moramo uvek biti svesni da smo ueni tome ta su razliite Svetlosti, ta su prave mere za svakog oveka, kako se i zato skladno gradi na svoje dobro i na dobro svih drugih. Moramo znati kada da uzmemo alate u ruke, kako i zato da ih upotrebimo. Moramo znati da prepoznamo kada da pruimo pomo u nevolji, ak i potpunom strancu. Moramo znati kada da budemo milosrdni, a kada da upotrebimo snagu. Sve ono to smo nauili u Hramu, valja da nauimo i kako da primenimo svakog dana, ak i u naoko potpuno bezazlenim situacijama. Na taj nain, moemo pokazati da smo istinski Slobodni Zidari, na taj nain moemo da pokaemo da smo istinski Majstori svog Zanata, ali i da budemo svesni da kao takvi stalno i iznova treba da uimo, jer se zapravo rad Uenika nikada ne zavrava. Na taj nain, moemo privesti profano Svetom i uestvovati u izgradnji istinskog Hrama. BR.`.N. D.

Kada se ruke puste, i kada se Slobodni Zidari u tiini razidju, Bratski Lanac se ne raskida; on ostaje u naim srcima. To je zavet koji je dubok, i o kome stalno treba da razmiljamo. I taj lanac srca nije neto to moemo da dokuimo samo razmiljanjem, i samo umom; tek kada um i oseanje budu ujedinjeni, kada budu zajedno na delu, tada moemo rei da smo krenuli ispravnim putem, kao to su inili oni koji su bili Majstori Kraljevske Umetnosti pre nas, kao to emo mi u Lancu biti putokaz onima koji tek treba da dodju. Nai preci u antikom Egiptu govorili su o ovome slavei velikog Boga Ptaha, koji je bio jedna od predstava Velikog Arhitekte Univerzuma; govorili su da je stvaralaka misao najpre nikla u njegovom srcu, i da srce radja svako istinsko znanje. Ne zaboravimo ovu pouku, i kada Bratski Lanac ruku ostane iv u naim srcima i kada izadjemo iz Hrama u profani svet, pustimo da ono bude sudija koji e uravnoteiti nae delovanje u naizgled obinim situacijama; jer u njima se ogleda da li smo istinski nauili ono o emu smo uli dok smo se izgradjivali radei na sebi kao na neobradjenom kamenu. Nije li Bratski Lanac jedan od najuzvienijih simbola Slobodnog Zidarstva? On nas podsea na sve ono to smo bili, jesmo i to emo biti. On ujedinjuje nas koji uestvujemo u gradnji Hrama sa onima koji su bili pre nas, i onima koji e doi za nama. Bratski Lanac nije samo fizika manifestacija jedinstva koja se obrazuje u Hramovima, to je energetski impuls koji premouje vreme. Podsea nas da je Slobodno Zidarstvo bez poetka i kraja, da se protee kroz razliite civilizacije, da postoji u razliitim oblicima ali da je sutina uvek ista, prisutna i delatna kroz sve nas koji smo njime povezani. Ujedinjeni sa naim precima, u mislima, oseanju i akciji, dostojno uestvujemo u neprekinutoj gradnji koja stvara sada bolji svet za budunost. Seanje i nada se kroz Bratski Lanac stapaju u moan tok koji stvara jedinstveno Slobodno Zidarstvo ne dajui da vreme utie , ni zaboravom, ni postepenim opadanjem snage ili vitalnosti; ovaj Lanac je sigurni zalog neprekidne i jedinstvene sile Bratstva. Bratski Lanac obrazuju nae ruke. To je podseanje da smo mi delatna bia, da se nikada ne zadovoljavamo postignutim, nego da aktivnost naih ruku, koja proistie iz umova, vazda treba da stvara, oblikuje, gradi na dobrobit svih nas, i ljudskog roda u celini. Bratski Lanac podsea nas na odgovornost koju imamo prema sebi i prema drugima. Znamo dobro izreku koja kae da je svaki lanac jako onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika. Da li smemo sebi da dozvolimo da budemo najslabija karika ovog uzvienog Bratskog Lanca? Da li emo dozvoliti sebi da protekne dan, a da se ne zapitamo ta i kako smo uradili, i da li smo napredovali ma i jedan korak na Stazi kojom smo se uputili? Samo ako istrajno analiziramo sebe, postupke, razmiljanja, oseanja i akcije, moi emo da se neprestano usavravamo i na taj nain uinimo da Bratski Lanac postaje sve jai. Konano, Bratski Lanac je univerzalna odlika Slobodnog Zidarstva bez obzira na pripadnost razliitim Loama i Objedijencijama. To je simbol koji moe da pokae kako svi mi nosimo iste obaveze, koji moe da nas podseti kako je smisao naih Zaveta isti, bez obzira na male formalne razlike, i da smo u tom Bratskom Lancu svi isti pred licem Velikog Arhitekte Univerzuma. Sledei ideju ovog simbola, moemo da uvek pruimo ruke jedni drugima mislei pre svega na doprinos kojeg dajemo optem dobru, i na taj nain moemo biti sigurni da smo na pravom putu. Br.`. N.D.

okruenja. Br. Tili je okupio grupu ljudi posveenih traganju za svjetlom, koji su uporno i samoprijegorno putovali u udaljene krajeve, tamo uili i prolazili stupnjeve ezoterine inicijacije, vjerojatno tada niti ne sanjajui da e se to jednoga dana, nakon godina masonskog rada i izgradnje, razviti u veliku organizaciju nazvanu V..O..S.., te e se preko toga to isto svjetlo , koje je krenulo iz Zagreba, na kraju u njega i vratiti. Ljudska civilizacija ima svoj konstantni napredak u svim vidovima postojanja i ivljenja (premda se vie puta ne ini tako). Ono to je pak znakovito za ljudsku vrstu jest da posjeduje samosvijest te stalno nastoji spoznati vie o svojoj prirodi te zakonitostima svijeta u kome prebiva. Jedan od rezultata toga razvoja samosvijesti jest i shvaanje i prihvaanje injenice da ljudska dua nema spola, da je ona ista i za ene i za mukarce, te da oni stoga mogu i trebaju podjednako sudjelovati u svim vidovima ivota, pa tako i duhovnom ivotu. To je sukladno starim uenjima koja govore da su sva ljudska bia jednaka i dio jedinstvenoga plana Velikog Arhitekta Svemira. Uostalom, ene su bile lanovi i nekih od najstarijih drevnih redova srednjega Istoka, pa su se tako i danas pokazale kao vrijedne Sestre potpuno posveene naim vrlinama i ciljevima. Stoga osnivanje mjeovite masonske loe ispunjava prazninu koja je postojala u nastojanjima zadovoljenja te ljudske potrebe za znanjem i samorazvojem. S druge strane, premda na Red pripada takozvanom liberalnom masonstvu, to ne znai da se mi ne drimo temeljnih principa slobodnoga zidarstva. Sve to se tie ritualnoga rada te obiaja i praksi tradicionalnoga masonstva i mi njegujemo i prakticiramo uz svu potrebnu ozbiljnost. Radovi se odvijaju u naim vlastitim prostorima, odgovarajue ureenim vrijednim radom lanova, te intenzitetom koji omoguava kontinuirani rad pojedinca na izgradnji samoga sebe i ugradnji sebe u jedinstvenu i zajedniku graevinu Slobodnog Zidarstva. S druge strane je to dinamika koja ne oduzima previe dragocjenog vremena, iji utroak danas svim lanovima, zaposlenim u razliitim vidovima ljudskih aktivnosti, predstavlja znaajno odricanje. Svi zainteresirani za bilo kakav kontakt mogu nam se javiti na e-mail: info@veliki-orijent-hrvatske.org, gdje e to Sekretar loe dalje proslijediti prema procjeni i potrebi. Starjeina Loe "Hermes", Br. D.B.

Obnova mjeovitog Slobodnog Zidarstva u Hrvatskoj Dana 15. 02. 6012. Veliki Orijent Slovenije izdao je Povelju kojom se trojici Brae Majstora, lanova Loe "St. Germain", Or. Tabor, omoguava samostalni rad u Trokutu koji je u Zagrebu osnovan pod imenom "Hermes". Nakon to su ta trojica Brae vrijedno radila, uz svesrdnu pomo BB i SS iz V..O..S.., uzdignut je dovoljan broj Majstora Masona, te je dana 07. 07. 6013. majinska Loa "St. Germain" unijela Svjetlo u novu Pravilnu i Potpunu Lou "Hermes", Or. Zagreb, osnovanu kao etvrta mjeovita Loa pod zatitom V..O..S... To je prvi put da je na podruju R. Hrvatske, u Zagrebu, osnovana mjeovita loa., nakon to su u razdoblju od 1932. do 1939. djelovale dvije mjeovite loe, "Pitagora" i "Humanitas" pod zatitom ko-masonske objedijencije "Le Droit Humain" iz Pariza. Njihovo je djelovanje bilo kratko, ali je ostavilo traga jer je pod tim tragom njihova svjetla, preko nekadanje sestre iz loe "Pitagora", sadanji Veliki Majstor V..O..S.. Br. Tili krenuo na svoj masonski Put, stupivi u kontakt sa BB i SS te objedijencije u Karlsruheu. Kad spominjem taj nevidljivi trag, onda moram ukazati na to kako jedna ideja u svijesti jednoga ovjeka ili male grupe ljudi moe imati dalekosene posljedice u razvoju svijesti njihova

Naime mi, kao i mnoga iva bia koristimo ula da prikupljamo podatke o svetu u kojem se kreemo, ne samo da bismo obezbedili opstanak i zadovoljili svoje vitaln e potrebe ve da bismo izgradili svoje iskustvo, svoju intuiciju i podigli interakciju sa okolinom na duhovni nivo. Prvo putovanje pomonika je zapravo putovanje o spoznaji pet ula. Akoelimo da sve to proizvede blagotvorne rezultate, tj. da o svetu saznajemo na dobrobit i duhovno produbljivanje i nas samih i svoje okoline, potrebna nam je pomo bratske zajednice, ne u odrevanju intelektualnog modela, iji izbor je, u skladu sa principima masonstva, slobodan, ve u snazi koje bratstvo u sebi nosi, a koju smo osetili pri inicijaciji, kada smo se, vezanih oiju odvojili od profanog sveta i usredsredili na nematerijalnu, duhovnu stranu ivota, na makrokosmos i tako razumeli snagu zajednitva. Relativno nova nauka, neuro-lingvistiko programiranje ili NLP il i studija ekselencije, kako ga mnogi nazivaju, na putu je odreivanja praktino-psiholokog sistema razumevanja sebe, sticanja znanja i interakcije sa stalno menjajuim svetom. Ad. 1. Treba znati da uenje bilo ega, bez obzira da li je motorika, intelektualna ili kombinatorna vetina, ima 4 faze: nesvesna nekompetentnost, kada nismo svesni da neto postoji, ili ako i postoji ne zanima nas, pa nemamo elju da ga nauimo. Ko se od malih nogu vozi u automobilu, verovatno nema nameru da naui da vozi bicikl; svesna nekompetentnost, kada smo kupili bicikl, jer ga ljudi iz nae okoline sve vie koriste, pa poinjemo i mi da ga vozimo. Padamo esto, drhte nam ruke dok drimo upravlja i bicikl nam esto ne ide onim pravcem kojim bismo hteli. Ta faza je, u sluaju bicikla, dosta kratka; svesna kompetentnost, sada vozimo bicikl prilino sigurno, drimo pravac, ali koncentracija mora da bude visoka. U veini ciljeva ucenja, ova faza se smatra zadovoljavajuom; nesvesna kompetentnost je najvii stepen uenja, kada s e postie automatizam, veliko i komotno znanje, kada se ostvari ne samo rutinsko poznavanje stvari ve i mo kombinovanja sa novim znanjima. U sluaju vonje bicikla, to je lagodna, paralelna vonja sa prijateljima,

Veliki Neimar Univerzuma je uredio poloaj, svrsishodnost i interakciju svih ivih i neivih pojava sveta. ivim stvorovima je dao raznovrsne mogunosti da utiu, a uticajem i da ureuju, svet u kojem postoje, i da ga neprestano menjaju gradei ga i rue i ga. ovek slobodni zidar, snagom zajednitva i svojom posveenou dobrobiti oveanstva, stremi duhovnom razumevanju sveta sa ciljem da spozna sebe kroz putovanja koja, uz bratsku pomo, preduzima. Aristotel je oko 3650. G.I.S. rekao da Priroda (mislei na V.N.U.) ne ini nita to je beskorisno, da je ovek, u sveukupnosti ivih bca stvoren kao deo ivotinjskog sveta i da se istakao samo time da je politika ivotinja. Iako se kosnemo kad nas neko svrsta u tu kategoriju, injenice se, ipak, moraju prihvatiti. Bez obzira na mogue dalje konotacije, ovim tekstom bih eleo da se kratko osvrnem na tehnologiju sticanja informacija koje su kod svih ivih bia, rekao bih ak i kod biljaka, od vitalnog znaaja, a kod oveka i od duhovnog, kojim on stie veliku mo da menja svet, za sada, oko sebe.

10

lako izbegavanje naglo nastalih situacija i sl. Imajui u vidu faze uenja, treba znati da se kroz njih mora svakako proi da bi se ostvario pozitivan rezultat. Ad. 2. Treba znati da se pre zapoinjanja bilo koje namere ili aktivnosti odreuje cilj te namere ili aktivnosti. On treba da je postavljen u skladu sa sposobnostima, interesovanjima i samomotivacijom. Ako je postavljen prenisko, bie ga lako ostvariti, te nee biti dovoljnog samopotovanja, a moe da dode i do frustracije. Ako je cilj suvie visoko postavljen, skoro redovno dolazi do frustracije. Da bi se cilj uopte postavio, treba da se sagleda polazite, tj. gde se nalazimo, koje su nam sposobnosti i i ime raspolazemo za ostvarenje cilja, te koliko to uopte elimo. Treba znati da put do cilja nee biti pravolinijski, jer bi tada suvie nisko bio postavljen, ve da emo morati da se suoavamo sa raznim preprekama. Pripadnost slobodnom zidarstvu je divno jer, kroz putovanja, naroito pet putovanja pomonika i simbola i simbolinih radnji na tom putu, poduava o duhovnim preprekama, o izazovima srebra, bronze i gvoa, ime se obezbeuje onaj vanredan kvalitet ostvarenog cilja. Tehnologija savladavanja prepreka i nastavak puta do cilja zavisi od mnogo faktora kao to su: prethodno znanje, iskustvo, inventivnost, pomo drugih koji su tim putem ili pre nas (knjige, asopisi, tehnoloki podaci, direktni kontakti, internet itd.). Od neprocenjive duhovne vanosti je snaga zajednitva, podrka bratstva. Ostvarenje velikih ciljeva su pomogli, a i samo ostvarili, veliki duhovi. Veina je prip adala slobodnozidarskom bratstvu. Ostvarili su to sveukupnopu duhovnih vrednosti, pre svega snagom koju su delili sa svojom braom, te predanim radom i inventivnou. Ad 3. Treba znati da kroz kretanje ka cilju kojem teimo vrimo interakciju sa svojom okolinom, i ivom i neivom. Kroz tehnologiju tih interakcija, zapravo naim stilom, gradimo ili ruimo svet oko sebe, jer svaki, pa i najmanji deo tog sveta vsi povratnu interakciju, pa i ono i gradi i rui. Kretanje ka cilju je kao veslanje. Sedei ukraj amca, i pravei prvi zaveslaj otvorenim veslom, amac e krenuti u jednu stranu, u zavisnosti na kojoj strani veslamo. Da bi amac iao pravco, potrebna je korekcija. Kada ve znamo da veslamo, svaki zaveslaj emo odmah i korigovati, te e se na amac kretati pravo. Isto je i u interakciji sa okolinom, posle svakog zaveslaja treba da se osvrnemo i vidimo ta on proizvodi i to, ako je potrebno, odmah menjamo. ovek modernog doba je uinio mnogo dobrih i loih stvari, ali je sebi uinio naao odrekavi se, skoro u potpunost,i korienja nekih ula. Ukus, miris i dodir su skoro izopteni, a ostali su nam samo ulo vida i donekle ulo sluha, sasvim nedovoljno za formiranje pravog znanja i intuicije. Bez obzira to je ulo vida oduvek smatrano glavnim sakupljaem informacija, ono vlada i naim duhovnim biem. Ne verujem dok ne vidim nas zapravo

vodi u slepilo. Slobodno zidarstvo, simbolino nas vodei kroz iskuenja i otkrivajui prepreke na koje nailazimo na putu traganja za znanjem, prilika je da nas svetlo, koje se pojavilo pre 6013 godina, i dalje vodi. Zadatak slobodnog zidarstva je zapravo taj da, uei nas na najbolji i najcelishodniji nain gradi hram ljudskosti i saznanja kroz simboliku koju svaki slobodni zidar treba da oseti, kroz znanje, saradnju i bratsku ljubav. Ako znamo da nain izvravanja dela sjedinjuje sva dela, nain kojim se smanjuju negativnosti i poveava efikasnost, i rezultat mora da bude blagotvoran i za onog koji radi i za zajednicu. Ciljevi slobodnozidarskog uenja koji su, na pomonikom stepenu, iskazani kroz pet simbolikih putovanja, na kojima se ui o znaenju slova G, o pet ula, arhitekturi i sedam umetnosti, kao i o pet velikih posveenika, upuuju nas na neophodnost saznavanja i uenja, a ovaj tekst ima nameru da prui doprinos efikasnosti tog procesa kroz jednu nadasve jednostavnu tehnologiju. Br.K.H.

11

spomenutih starih vjerovanja. Naime, ve oko godine 300. Katolika je crkva poela posveivati popularne poganske praznike svojim svecima. Tako je 24. 06., najdui dan u godini, proglaen je danom Sv. Ivana Krstitelja, dok je 27. 12., najkrai dan, posveen Sv. Ivanu Evanelistu. Masoni se na njih referiraju skupa kao na Sv. Ivane, kojima su tradicionalno posveene Plave loe. Simbol takoer prikazuje primjerak Knjigu Svetog Zakona na vrhu. U Masonstvu toka predstavlja individuu, a krug je granica njena djelovanja. Tu treba sagledati tradicionalno shvaanje karaktera dvaju Ivana. Ivan Krstitelj, koji je ivio u pustinji u blizini rijeke Jordan, nosio je odijelo od devine dlake, jeo pustinjsku hranu, divlji med i skakavce, te sa arom i strau propovijedao blizinu kraljevstva bojeg i potrebu za obraenjem. Ivan Evanelist je, s druge strane, bio vrlo uen i ostavio iza sebe djela duboke teologije. Stoga, uzevi ga u cjelini, simbol podrazumijeva da Mason treba konzultirati svete tekstove svoje vlastite religije, ili vjerovanja openito, da bi postigao odgovarajui balans izmeu strasti i siline s jedne strane te znanja i uenja s druge. Drugim rijeima, on treba izjednaiti edukaciju, uzbuenje i vjeru da bi uinkovito ukrotio svoje strasti. Na neki nain je to grafiki prikaz savjesti. Naravno, iza toga etikog shvaanja mogu se pronai i neka skrivenija, ezoterina, koja otvaraju duboka pitanja o nastanku i funkcioniranju svijeta, o kozmikim zakonitostima te o ovjekovu mjestu i mogunostima unutar toga svijeta. Naroito je tu znaajna povezanost Ivanovog Otkrivenja sa skrivenim znaenjem lekcije 2 York Obreda. U tom djelu koje je nabijeno ezoterinim i simbolikim sadrajem on upornom tragaocu daje mnoge odgovore, te ono ostaje trajni izvor teolokog, ezoterinog, umjetnikog i svakovrsnog drugog nadahnua i daje mu dublji i bogatiji smisao. On u tom svom djelu naroito objanjava mistinu simboliku brojeva, koja je i jedan od temeljnih zadataka prouavanja na stupnju Pomoni ka Masona, te nam tako daje jedan drukiji i novi pogled na tu tematiku, razliit od jednostavne i ponekad nedostatne numeroloke analize.

U amerikoj tradiciji Slobodnog zidarstva, u obredu York (American Rite), jedan od najmanje shvaenih simbola jest odreena toka unutar kruga, omeena dvama paralelnim linijama, s Knjigom Svetog Zakona na vrhu. Prikaz je baziran na starom astrolokom i alkemijskom simbolu. Toka u centru predstavlja Zemlju, koja je bila shvaana kao centar svemira. Vjerovalo se da se nebesa vrte oko Zemlje i predstavljena su krugom. Dvije linije predstavljaju ljetni i zimski solsticij, najdui i najkrai dan u godini. Tisuama su godina ovi dani bili slavljeni kao poganski praznici diljem svijeta, i bili su naroito znaajni poljodjelskim drutvima, jer su oni bili astronomske metode odreivanja sezone sjetvenih i drugih rad ova. Jo jedan prikaz istoga simbola postavlja na dvije granine linije dva lika koja predstavljaju dva Ivana, dva kranska sveca iji praznici padaju upravo na razdoblje dvaju solsticija te su na taj nain sukladni s njima. To je naravno naslijee ve

12

Budui da Ivanovo otkrivenje zahtijeva godine studiranja i prouavanja, ja u ovom prilikom ukazati samo na jedan segment tog znaajnog djela, koji se odnosi na simboliku broja 7. To je Knjiga Istine, koju uvaju sedam peata. Tek otvaranjem tih sedam peata, jednog po jednog, moe se doi do istine, to i jest cilj svakoga istinskog Masona. to nam Ivan Evanelist e li time rei?

omoguava na taj nain spoznati istinsku prirodu svega to nas okruuje. Logika kao sposobnost uobliavanja ideja u neto to kao logiku cjelinu moemo prenijeti drugim ljudima, te je tako uz pomo mentalnih slika vie ljudi oivjeti. Aritmetika kao znanost o brojanoj sutini kozmikih zakona, kojima V..A.. upravlja naim svijetom, a ti brojevi daju obrazac za stvaranje kompliciranijih oblika, kojima kao samosvjesna bia pokuavamo replicirati prirodu. Geometrija kao disciplina koja nam omoguava spoznati kozmike uzorke iz kojih je sastavljena struktura svih stvari, i ije nam poznavanje omoguava spoznavanje nae ljudske strukture, ime moemo shvatiti i utjecati na poboljanje zdravlja i kvalitete ljudskog ivota. Glazba kao uitak u spajanju zvunih vibracija u skladne i harmonine cjeline, koje nam pomau uivati u ljepoti ivota i svijeta iji sastavni dio jesmo. Astronomija kao astroloko razumijevanje utjecaja kozmikih zakona i energija na na svijet, te uenje o tome kako ivjeti u skladu s njima. Glavni znak Sv. Ivana, uz knjigu, je orao, znak uzviena nadahnua, kakve su i njegove poruke koje nam je ostavio. On se je u svojim spisima uzdignuo sve do nebesa, ba poput orla koji se uz njega prikazuje, i tako nam prenio Boansku rije koju je tamo dobio. U drevnom Egiptu su dvije vertikalne linije s obje strane toke unutar kruga kao simbol datirale prije Salomona, a koji je ivio skoro 1000 godina prije nego to je Ivan Krstitelj roen. Na ranim egipatskim spomenici ma pronaeni su Alfa i Omega, simbol Boga na poetku i na kraju, tj. time vjenoga, u centru kruga omeenog dvama uspravnim, okomitim paralelnim zmijama.

Na stupnju Pomonika od nas se trai da uimo i studiramo sedam liberalnih znanosti i umjetnosti. To su gramatika, retorika, logika, aritmetika, geometrija, glazba i astronomija. No, to nisu tek obine znanstvene i umjetnike discipline, koje se pouavaju na svjetovnim kolama, i koje spadaju u podruje ope kulture suvremenog, prosjeno obrazovanog ovjeka. Od nas se trai da prouimo njihovu mistinu komponentu, u kojoj se skrivaju natruhe kozmikih zakona u onom stupnju u kojem smo to k ao ljudi sposobni uope shvatiti. To su oni isti zakoni koji upravljaju i suncem kao generatorom energije naega svijeta, kao i naom Zemljom i svima nama koji ju napuujemo. Kad navodim mistino znaenje i sadraj navedenih znanosti i umjetnosti, to se odnosi na sljedee: Gramatika kao prouavanje titrajne prirode naega svijeta, zvuka kao glavnog pokretaa kozmike evolucije "Na poetku bijae rije " Retorika kao umjetnost kombiniranja zvuka u smislene cjeline, kao kabalistika vjetina zvana Gematrija, koja nam

13

Omega sama jest simbol boginje Ishtar i izvorno predstavlja njezino pokrivalo za glavu (kasnije ono boginje Hathor), dok je Alpha izvedena iz pokrivala za glavu u obliku volovskog roga, pripisanog nizu mukih boanstava i boanskih kraljeva. Tu se svakako moe iitati staro znanje o skrivenim energijama u ovjeku kao dijelu kozmosa, koje, predstavljajui dva energetska pola te titrajui u meusobnom proimanju, omoguavaju ivot i predstavljaju neiscrpan izvor energije koga ljudi imaju unutar sebe, ali su ga s vremenom zapustili i zaboravili na koji se nain upotrebljava. Na je zadatak da to iznova otkrijemo te nauimo koristiti se time. Znameniti masonski autor Albert Mackey u svom djelu "Simbolizam masonstva" upuuje i na falusnu simboliku te povezanost sa simbolikom egipatskih Ozirisovih misterija, ali to neu ovom prilikom dalje obrazlagati ve zainteresirane upuujem na dalju samostalnu potragu za tim segmentom tajnoga znanja. Na kraju u spomenuti i alkemijsku i kabalistiku simboliku. U alkemijskom prikazu itav se simbol moe promatrati u obliku alkemijskog trokuta manifestacije, gdje su paralelne linije dva suprotna elementa, aktivni sumpor i pasivna sol te Knjiga SZ na vrhu trokuta kao rezultat njihove interakcije, produkt element iva tj. Merkur. Trokut predstavlja materijalnu manifestaciju jer je okrenut vrhom prema gore, gdje nas dobi vena iva spaja s boanskim principom, koji nam dolazi u obrnutom trokutu s vrhom prema dolje, i ta se dva trokuta potom spajaju svojim vrhovima omoguavajui nam tako barem privremeno pribliavanje i djelomino dodirivanje s tim boanskim principom.

sefiru Tipharet, a buenjem ovjeka pojavljuje se i skrivena se fira Daath na mjestu Knjige SZ, koja predstavlja skriveno znanje unutar ovjeka. Kada Tragalac za Svjetlom razvije svoju vanjsku svijest do te mjere da moe neposredno komunicirati sa svojim unutarnjim biem i unutarnjom svijeu, te preko nje i s Univerzalnom svijeu, tada se svekoliko znanje ovjeanstva, sva prijanja i budua iskustva i uvidi otvaraju pred njima kao otvorena knjiga i na njemu je samo da iz nje ita te da proitano iri materijalnim svijetom na dobrobit i u korist daljeg razvoja "ovjek a i ovjeanstva do ovjenosti", kako se to prekrasno navodi u naem Ritualu.

Ovime je dano puno natuknica svima onima koji ele dublje kroiti u skrivena znanja koja prenosi masonska tradicija. Ali na kraju moram napomenuti da se mnoga od njih ne nalaze napisana u knjigama, niti se mogu nauiti od druge osobe, ve ovjek mora zaroniti u svoju unutarnjost i pronai svog Unutarnjeg Majstora koji e ga onda pouiti najdublje skrivenim tajnama ovjeka i kozmosa. U kabalistikom shvaanju paralelne linije predstavljaju lijevi i desni stup Drveta ivota i balansiranjem obaju stupova ojaava se srednji stup, gdje toka u centru predstavlja centralnu Tau Donaticus

14

UVOD
Ovaj tekst ima za cilj da upozna brau i sestre postojeim stanjem u mentalnom ivotu mladih. Smatram da je bavljenje problemima omladine ne samo filantropski zadatak slobodnog zidarstva, ve i neophodnost ouvanja zdravlja drutva u kojem nameravamo da delujemo i sada i u budunosti i iz kojeg crpimo lanstvo. Namera mi je bila da neki od navedenih stavova budu pogodni za dalju diskusiju. Tri fronta delovanja slobodnog zidarstva, s obzirom na ciljeve, su sledea: filosofija, filantropija i progresivnost. Ovog puta u u prvi plan staviti filantropiju, ovekoljublje, pomo da nai blinji, bez obzira da li su to naa braa i sester ili oni koji borave u profanom svetu, ostvare materijalni i duhovni preduslov za odrivo ivljenje, pa i eventualni prosperitet. Filantropsko delovanje se ne ogleda samo u pruanju materijalne pomoi onima kojima je neophodna, ve i u nedostajuoj ili nedostupnoj duhovnoj podrci razumevanju i formiranju blagotvornih uticaja. Da bi jedno drutvo funkcionisalo na nain mio veini koja u njemu ivi, od osnovnog je znaaja otkr ivanje i leenje anomalija i poremeaja. Bez poznavanja postojee situacije nije mogue trasirati takav put kojim e se stii do cilja. Ako ne znamo zato smo krenuli i kuda idemo, neemo nikad na odredste stii. Treba da se otkrije i odredi uzrok problem a, a po otkrivanju uzroka, treba prionuti na trasiranje takvog puta koji e dovesti do reenja. Da bi se filantropski zadatak slobodnog zidarstva uspeno obavio, treba zatrubiti na uzbunu i okupiti raspoloiva znanja i resurse, treba se upoznati, validni m i strunim analizama i/ili iskustvom onih koji problem poznaju, osvestiti sve one od kojih se oekuje akcija, bilo verbalnog bilo materijalnog tipa.

Neosporno je, te nepotrebno detaljno pominjati, da je u drutvu dananjice pomerena duhovna ravnotea u skoro svim oblastima profanog ivota. Svedoci smo sijaset negativnosti, anomalija, nerazumljive, sitne rasprodaje duhovnih vrednosti u kojima uestvuju skoro svi. Omladina, neiskusna, neodgojena kakva jeste, stasava u takvoj klimi, nekritiki primajui nov e uticaje koji i njima, a pogotovo njihovim potomcima, ograniavaju priliku da ive ivot koji bi zasluili. Cilj ovog plana je da brau i sestre upozna sa izazovima kojima je sadanja omladina izloena, sa posledicama takvih izazova, promenama u percepciji sveta i ivota, sa posebnim osvrtom na ensku populaciju, greke koje se time javljaju u formiranju linosti, te nekim reenjima nove pedagogije. Veliki Neimar Univerzuma je, stvarajui odnose medju svojim kreacijama, dao da ovek, budui da ga je po stavio na vrh ovozemaljske piramide, svojim delovanjem izaziva kako blagotvorne, tako i destruktivne uticaje na sebe i svoju okolinu, iskuavajuci tako njegovu vetinu i intelekt kojima je obdaren. Korektivnost, a pogotovo spremnost na preduzimanje korektivnih akcija je ono to nastale probleme stavlja pod kontrolu. Od nas, slobodnih zidara, oekuje se mnogo vie nego od drugih da probleme reavamo na tri fronta spomenuta na poetku ovog teksta. Dakle, sagledajmo tamne sile koje nam omladinu odvode daleko u nepoznato. POSTOJEI PROBLEMI

MUKA POPULACIJA
Ad 1. Siromatvo duha. ovek mase, ovek filma su moderne odrednice za dananjeg mladog oveka. Izloen izuzetno jakim uticajima masovne spoljnje sredine mladi ovek se liava potrebe, i elje, da se duhovno usavrava. Preteranim korienjem

15

masovnih medija, uglavnom na najprimitivniji nain, on prihvata bazine ljudske nagone kojima ga bombarduju. Preputa se uvlaenju u svetove koji te nagone podstiu,a ne daju recepte za reavanje konflikata na civilizovan, ali tei, nain ve se isti konflikti reavaju brzo, stihijski, uglavnom na agresivan nain gde samo jedna strana odnosi pobedu. Mladi ovek, fizcki neaktivan, bez razvijenih sposobnosti i iskustva, jer ostaje neangaovan, krije se iza modernih, agresivnih idola kod kojih duhovnost ne postoji ve samo gruba fizika sila. Ad 2. Prihvatanje drugo- i treerazrednih vrednosti. Vlast, bogatstvo i slava su ba one stvari na koje slobodno zidarstvo opominje, a omladina oberuke prihvata i na tome for mira svoj sistem vrednosti. Stavovi kao to su jednom se ivi ili bolje ja, nego on tj. bolje on nego ja (u zavisnosti od situacije) kao i ne bi' ja radio za toliko postale su zvezde vodilje. Vano je zaraditi to vie, bilo kojim sredstvima, i nemilice troiti, bez ulaganja u znanje i svoj duhovni napredak. Ad 3. Povodljivost za novim idolima. Ko su oni? Oni koji su isplivali iz noi u svetlost reflektora, kojih su pune senzacionalistike strane medija dubioznog kvaliteta, ali su to i oni koji su ostvarili lini doivljaj u sticanju svog nazovi -statusa. Veina mladih, u nemogunosti neposrednog ostvarenja linog iskustva, a bez dovoljno znanja i vetine razluivanja dobrog od zla, povodi se za negativnim idolima poistoveujui se sa njima i nadajui se da e se i njima osmehnuti situacija. ak i da im se to i ostvari, toliko su se poistovetili da jo dublje tonu u apatiju i frustraciju. Pozitivni idoli se apriori naputaju ili im je podrka kratkog daha, zbog ogromnog rada koji bi trebao da se ulo i. Ad 4. Pomerena ravnotea i raskid sa prolou. Preterana kritinost prema prolosti, egzistencijalizam, nepotovanje svojih korena i prolosti u celini. Lii se na pijanog oveka koji, teturajui se tamo-amo, gubi svoje rasuivanje i orijentaciju i upada u ambis bez povratka. S druge strane, sve se preispituje i izlae kritici. Oni koji su nemoni da stvaraju novo, kritikuju sve to im se nae na putu. Naroito su na udaru tajna drutva, iz pukog neznanja, naravno. Nisko obrazovanje, opte neprijatel jstvo prema nepoznatom i kompenzacija neznanja agresivnou, kao i nespremnost da se uloi rad stvara ljubav prema danas, mrnju prema jue, a nesigurnost u sutra. Ispravljanje takvih stavova e biti muktrpan posao jer onaj koji razume, objanjenje mu n ije potrebno, a onaj koji ne razume, objanjenje mu nije dovoljno. Ad 5. Jaanje ljubavi prema tami. Moe da se shvati i fiziki i simboliki. Omladina nam sve vie vremena provodi u mraku, eventualno pod vetakim osvetljenjem, skrivajui svoj strah od kontakata sa drugim ljudima i stvarnou ivota. Ova je injenica u uskoj vezi sa gornjim takama. U poetku je beg u tamu pasivna

refleksija unutarnje nelagodnosti i straha, a kasnije moe da se preinai u mranu aktivnost kao odgovor drutvu u koje se nisu mogli uklopiti sredstvima i nainima koje diktira to drutvo. Jo jedan razlog za odvajanje i okretanje lea tradiciji. Ad 6. Naputanje dnevnih rutina. One su evidentne u ivotinjskom svetu i neophodne u svakodnevnom ivotu ljudi jer mentalne i fizike probleme stavljaju u okvir balansiranog reavanja. Veterinari, stoari i uvari zoo -vrtova dobro znaju da se zdravlje ivotinja utvruje na osnovu poremeaja u njihovim dnevnim rutinama. Za mnoge mentalne i fizike poremeaje kod ljudi odgovorne su promenjene rutine. Buntovniko brisanje rutina, bez da se nadomeste novim, drukijim, sve vie proozvodi frustraciju i neto to bih nazvao pobunom 24 - colnog lenjira.

ENSKA POPULACIJA
Ad 1. Olako prihvatanje svetskih trendova i naturalizacija. Kod enske populacije, koja je oduvek posveivala veu panju religiji od muke populacije, znatno je opalo interesovanje za duhovne vrednosti. Fanatina elja za sticanjem materijalnih dobara, po svaku cenu, kod devojaka izaziva pogubnije posledice nego kod deaka. Veliki skok u krajnosti savremene civilizacije ostavlja vakuum koji se popunjava duhovno neprihvatljivim sadrajem. Ad 2. Nova emancipacija. U pokretima enske emancipacije sa kraja 19. i poetka 20. veka, tenja je bila da se enski pol u socijalnom smislu izjednai sa mukim. Iako to nije ni dandanas realizovano, pogotovo u ultra-konzervativnim zajednicama, nad svet tzv. naprednihivotnih shvatanja nadvila se nova avet. Mlai enski narataj rapidno gubi mo samoocenjivanja gajei ogromnu elju da se izjednai sa mskarcima. Prihvata se muki pogled na svet, silina stihijske uspenosti, te rezultat nije nita drugo do zaluenost svetom mukaraca. Mlade ene prihvataju sistem vrednosti mukaraca potinjavajui im se u potpunosti. Zbog odbacivanja duhovnih vrednosti sve se vie podvode pod fanatinu tenju za materijalnim dobrima koje oekuju d a im mukarac pribavi jer im se to ini lakim putem ostvarivanja nazovi-statusa, varljivog i nepouzdanog. Moralni zakoni se ne potuju. Mukarcu, meutim, nije prihvatljiva takva ena koja je odbacila ideju pra-ene i postala muki surogat, bie koje je zaraeno mukou, a teko da pripada ijednom polu. Ad 3. Histerija. Mlada ena, odvojena od prirodnih vrednosti, odlazi u ekstremizam. udljivost je istaknuta osobina, a emocije se valjaju kao talasi na nemirnom moru od jednog do drugog esktrema. Histerino pokuava da se suprotstavi izazovima spoljnjeg sveta, ali bez podrke zajednice teko u tome uspeva.

16

Ad 4. Vaspitanje i obrazovanje enske populacije. U ranijim vremenima, cilj obrazovanja i vaspitanja je bio zadravanje postojeeg imida male princeze koja u pubertetu prerasta u razmaenu, nesnosnu divu, pa jedino mesto koje jo ume sa njom da izae na kraj, u mnogim zemljama Evrope, je internat sa svim svojim prestrogim propisima. U dananjim nestabilnim vremenima potrebno je vie od toga; ne zadravanje postojeeg ve jaanje moi, pre svega duhovne, radi suprotstavljanja izazovima novog sveta. Cilj je pronai teite koje e izmiriti tenje koje namee novi svet i bioloke dispozitive pola. Skoro zaboravljene omladinske organizacije predstavljaju lek u tom smislu. POSLEDICE TAKVOG STANJA Ad 1. Anksioznost. Do nje dolazi zbog ranijeg fizikog sazrevanja, a kasnijeg mentalnog i duhovnog sazrevanja u poreenju sa vremenom od pre jednog veka. Pre 100 godina, mentalna zrelost se dostizala izmeu 18. i 22. godine. Donja starosna granica za prijem u redove slobodnih zidara je bila 24. Danas se granica sazrevanja pomerila na 25- 27. poto celokupno drutvo 21. veka zapravo doivljava svoj pubertet. Ad 2. Sveprisutno i preterano kritizerstvo. S obzirom na to koliko se u nedavnoj prolosti manipulisalo omladinom, udo je da ona uopte ima vere u pozitivne vrednosti. Oni koji su u 20. veku trebali da slue kao primer omladini, poev od roditelja do nastavnika i onih u poznim godinama, duboko su je izneverili svojom slabom duhovnou i olakom spremnou da napuste svoje ideale zarad prolaznih vrednosti. To je dovelo do nemoi verovanja u bilo kakve pozitivne vrednosti i odsustvo potovanja onih kojima bi to potovanje prirodno pripadalo: roditeljima, nast avnicima i starijima uopte. Renome se brzo topi, a sa njim i ideologija i zvezda vodilja u bolji svet. Simbolika slobodnozidarskih rituala nas ba tome ui da treba da naemo snage da se odupremo privremenim vrednostima i izazovima koji mogu da nagrde duh. Naravno da se to ne moe oekivati od sveta koji jo nije uoio pravu svetlost, ali tu se nalazi polje delovanja slobodnog zidarstva, izmeu ostalog, da se ovom pubertetskom svetu vrate vrednosti kroz primere graditeljskog duha. Ad 3. Problemi logikog rasuivanja. Ovo je u uskoj vezi sa gornjim. Raskid sa autoritetima neminovno proizvodi nemo logikog rasuivanja i odsustvo praktinog, razumskog pristupa reavanju nastalih problema. Mladi grade svoj svet anulirajui sve to je pre njih postojalo, ali svoj svet ne grade znalaki, s potovanjem usvajajui graditeljska umea starih. Greaka je puno i zgrade su im od samog poetka ruevne. Smatraju da poznaju najvee tajne graditeljstva, da su obdareni savrenim sposobnostima na kojima nije neophodno raditi. Kritikuje se i nipodatava sve to je postojalo ranije i ne posveuje se skoro

nikakva panja metodologiji i razvoju vetina. U tome im priskae u pomo obrazovni sistem koji ih odvaja od praktinosti i mantristikim emama ubija logiko rasuivanje. Ad 4. Radikalno nepoverenje. Sve je manje vere u odanost principima, ljudima, a sve vie raste nepoverenje prema onima i onome to je drukije. Dobro je to se svet osvestio i prionuo na rad sa omladinom da suzbije netolerantnost, pa e se, verovatno, tako i suzbiti paranoja kao posledica odsustva duha i duhovnosti. Ad 5. Manija poreenja i takmienja. Danas se uporeuje skoro sve. Porede se ljudi, zajednice, narodi, stanja, izgledi, postupci. Ne bi to bilo loe da se porede sa ciljem poboljanja. Meutim, to stalno poreenje proizilazi iz nesigurnosti i praznine linosti. Nismo sigurni u svoje kvalitete, pa elimo da saznamo da li i takvi kakvi jesmo moemo da opstanemo, ali nismo spremni da na tome i radimo. Ad 6. Kompenzacija. Proizilazi iz uporeivanja. Neprestanim poreenjem sa svim i svaim postepeno prevladava tendencija potcenjivanja. Verujem d a ako drugog omalovaavam ili ga smatram inferiornim, mislim da u time postati snaniji. Meutim, takvi stavovi dovode do elje da se razlike kompenzuju onim aktivnostima i delima koje je lake vriti i koje proizvode vee trenutano zadovoljstvo. U potcenjivanju drugih moe da bude zadovoljstva, ali ne moe da bude radosti. Nebrojeni su naini kompenzacije, ali je malo pozitivnih, jer to zahteva veliku elju i dugotrajno i predano putovanje ka stvarnom primitku svetlosti. TRI GREKE U FORMIRANJU LINOSTI Ad 1. Potiskivanje. Potiskivanje se vri na tri fronta: seksualno, emocionalno, i versko. Rekli smo da drutvo doivljava svoj pubertet, da je u previranju i traga za ravnoteom. Spomenuta tri potiskivanja nisu proizvod dananjeg drutva, ali ima ju na njega snaan uticaj dovodei do problema u formiranju linosti. Potiskivanje izaziva nelagodnost, introvertnost, a to redovito dovodi do povodljivosti, konflikata razne vrste i emocionalnih ekstrema. Ad 2. Pomanjkanje oinske samosvesti. V.N.U. nas ui da teimo za idealnou. Otac, kao stvaraoc ivota nosi i najveu odgovornost za odranje tog ivota i njegov pravilan razvoj na radost i korist svih. Najvanija osobina oca je plemenitost, a ostale su: doslednost, stalna prisutnost, znanje, mudrost, pravednost i razumevanje greaka, sa spremnou opratanja. Otac treba da deluje kao autoriteti i primer smelosti da se uhvati u kotac sa izazovima. Ako su navedene karakteristike oca okrnjene ili ih i nema, mladi ovek moe da potrai utehu u aktivnostim a ili

17

mestima koja e ga odvesti na lo put. Nekad se deava i suprotno, ali takvi izuzeci dokazuju pravilo. Ad 3. Nepostojanje autoriteta majke. Majka je ta koja sa detetom prva ostvaruje kontakt i od koje dete bioloki zavisi u poetku svog razvoja. Ubrzo se zajednikom vaspitanju pridruuje otac koji slui kao potpora i zvezda vodilja detetu u njegovoj prirodnoj tenji da se otrgne od kolevke i zakorai u ivot ispitivanja sveta i time svog duhovnog razvoja. Ono to takav prirodan sled ubrzano naruava je suprotstavljanje autoriteta oca i autoriteta majke. Sukob je sve ee otvoren i sve ei, a zavrava se razvodom i duhovnom patnjom deteta. Ako otvoren sukob autoriteta formira pozadinu razvoja deteta, mladog coveka e celog ivota neminovno pratiti neodlunost i latentna agresivnost. NOVA PEDAGOGIJA Dobar izbor kvalifikovanih i kvalitetnih edukatora je od osnovne vaznosti kod prevazilazenja gornjeg stanja kroz pravilno saznavanje razloga, osobina i nacina prevazilaenja opasnosti, kao i metoda izlaska iz duhovne krize. Ponosno detinjstvo. Polazei od toga da sredina formira linost oveka, u ranijim drutvima se stvarao ovek mase, primitivni ovek koji reaguje na svoje telesne potrebe. Vaspitanje danas ima zadatak da tu sliku promeni i oveka ui ni angaovanijim. Na raspolaganju je toliko obilje sredstava koja svet do sada nije video, ali se sva komunikativnost, dostupnost i otvorenost dananje elektronike i prateih znanja mora, u znatno veoj meri, staviti u slubu formiranja pozitivnog coveka. Pored neumerene zabave, senzacionalnosti i opte drugorazrednosti sadraja, treba dati prostora i promovisanju duhovnosti, ime se nikako ne iskljuuje zabavnost; Herojska skromnost, takva na koju e mladi ovek biti ponosan, treba da bude sastavni deo obrazovnog i vaspitnog sistema. Usredsreivanje na kvalitet rezultata je ono to treba postii; Portvovnost. Treba razviti oseaj dunosti i reciprociteta

prema primljenoj pomoi, usluzi ili asti; Razvijanje poverenja u druge. Dete mora da se na nekog ugleda. To ne znai da od sebe i drugih treba napraviti idole ve to da treba podravati detinje u detetu tj. imati poverenja u njegov izbor. Idealna zajednica Razna drutva propovedaju idealnost. Iz tamnice kolektivizma se neprestano ulazi u tamnicu individualizma i obrnuto i sva se drutva kunu da su postigla najvie. Zajednica koja potstie individualizam, a podrava zajednitvo i odgovornost prema drugim zajednicama je zajednica budunosti. Porodini sto oko kog se okupljamo nije samo sto za uivanje ve i sto za rtve. Razvijanje odlunosti Vaspitavanje za ciljeve. Dobar pedagoki model je onaj koji pomae mladima da postave svoj realistian cilj i objanjava im kako da do tog cilja dou, postavljajui niz pod -ciljeva na putu ka glavnom. To je, zapravo, ivotno putovanje sa preprekama, a pomo se ogleda u pomoi u izboru metodologije njihovog savlaivanja i duhovnom jaanju. Odluan ovek je onaj kod koga su razvijene i svest i elja za stvaralatvom. Timski rad. esto se kae: to se truds kada i tako ne moe to postii?. To je recept za apatiju. Treba prihvatiti sledee: Radi onoliko koliko moe i moli druge da nastave. Timski rad podrazumeva formiranje malih, elitnih grupa koje deluju u svim pravcima: unutar grupe, ka neposrednom okruenju i ire. Kako se to i u prolosti pokazalo, male, elitne grupe su kako predvorja odranja pozitivnih tekovina drutva, tako i pripremne prostorije velikih promena. Dobra je ona mala grupa koja se usredsreuje na stvaralatvo, koja zadrava svoju intimnost i ko ja je otvorena prema duhovnim vrednostima. Iako nije uvek eksplicitno reeno, gornji tekst je u velikom saglasju sa idealima slobodnog zidarstva i delovanjem nas, slobodnih zidara kroz filosofski, filantropski i progresivni rad. Br.K.H.

18

Ulaskom iz profanog sveta u carstvo svetlosti ne ostavljamo za sobom sistem vrednosti koji smo, tokom godina, primali putem vaspitanja, koji nam je, zapravo, nametan i u poetnom stadijumu razvoja nae lcnosti, a i kasnije u fazi kvazi -formirane linosti. Poto smo dobri ljudi na dobrom glasu, svakako smo ih donekle morali i menjati, prilagoavati i usavravati da bismo ispunili osnovne kriterije prijema u svet slobodnih zidara. Profani svet, zbog svoje poslovine sirovosti i nesavrenosti, stvorio je od nas grub, neotesan kamen koji ne bi nikako mogao da se uklopi u savren hram, simbol vrhunskog stvaralatva i ogledalo sveljudskog intelekta i vetine u slavu V.N.U. koji nas je njima obdario. Da bismo u svetu iluminiranosti shvatili nau ulogu, ispuni li oekivanja i svoja sopstvena i svoje brae i sestara i zasluili svoje mesto meu graditeljima, moramo marljivo raditi na izgradnji svoje linosti na optu korist graditelja hrama, a i profanog sveta u kojem ivimo. U tom cilju, veoma je vano sagledati postojee stanje tj. razumeti na koji nain na um prihvata i formira znaajke duhovnog razvoja. Svaki pojedinac poseduje, iz gorespomenutih razloga, sistem vrednosti, tj. ono to otelotvoruje sve to nam je od neke vanosti, a podravamo naim verovanji ma. Vrednosti u koje verujemo zapravo ine na identitet. To su osnovni principi po kojima ivimo. Neki su nam nametnuti, ali su nam najvaniji oni koje smo samo izabrali i prisvojili, svesni posledica. Na njih smo ponosni i ispunjavaju nas zadovoljstvom i pozitivnim oseajima, ali ih ne tretiramo na viim nivoima svesti. To su prosto elementi nae linosti i takve ih prihvatamo. Ako se naemo u grupi, gde se oekuje ostvarenje interaktivnog odnosa, bilo da je to radno mesto ili pripadnost nekoj zajednici kao to je slobodno zidarstvo, od nas se oekuje da prihvatimo sistem vrednosti koji vlada u tim drutvima. Ako je na sistem vr ednosti, u daljem tekstu kriteriji, drukiji od oekivanog, drutvo dobija samo jednu nau polovinu, jer su kriteriji razlozi zato se neto radi i ta se time dobija. Izrazivi reima, to moe da bude zabava, mo, ostvarenje prijateljstva, uspeh, slava, bogatstvo, zdravlje, uenje,

duhovno zadovoljstvo, napredovanje, status, karijera i jo mnogo toga. Nai kriteriji upravljaju naim razlozima za delanje bilo kog vida odreujui, recimo, kako emo provesti dan, kakocemo urediti na ivotni prostor ili kakve cipele emo obuti. Tempiranjem, odreivanjem tempa tj. praenjem kriterija neke druge osobe, izgradnjom mosta izmeu naih kriterija i kriterija druge osobe stvara se neto to je jednom reju teko opisati, neka vrsta sinhronizacije izmeu dve linosti kad se one nau na istoj talasnoj duini. To, meutim, ne znai da se sa kriterijima onog drugog moramo sloiti. Meutim, treba da ih potujemo. Ako shvatimo duhovni znaaj razumevanja i pstovanja kriterija drugih, ve smo nainili znaajan korak u pravcu jaanja bratstva kom pripadamo. Da bismo unapreivali svoje pozitivne vrednosti i time bili dobri, i sve bolji, graditelji hrama, moramo svoje kriterije razumeti odnosno dovesti do nivoa pratktine svesti, pa ih tada izraziti u pozitivnom obliku. N a primer, zapoinjemo jednim nizom pitanja: ta je za mene vano?, ta me motivie? i ta je za mene istinito? Nakon davanja odgovora, upitajmo se: Kako u znati da sam to postigao?. Ako smo za primer uzeli, recimo, 'moralni razvoj', moramo da ga, uz pomo daljih pitanja i odgovora koje sebi postavljamo, uinimo praktinim jer svakodnevni ivot stavlja sve nedovoljno definisane stvari na iskuenje, a potom ih puta niz vetar. Dalja pitanja mogu da glase: Koje su mogunosti?, Kako u znati da sam postupio moralno?, Kako sam se oseao?, Da li sam uradio neto to ranije nisam, ta je to proizvelo kod drugih?, Da li u i dalje tako raditi?, Kako mogu biti siguran? ta konkretno treba da poduzmem?, Da li sam svoj cilj postavio prenisko ili previsoko? itd. Moramo se upitati do koje mere je realistino ostvarenje onoga to smo sebi zacrtali. Ako nam 'moralni razvoj' znai, na primer, prestanak govorenja neistina o finansijama kompanije u kojoj radimo, ne mora da znai da smo postali moralniji. Sve zavisi od stavova o 'moralnom razvoju' drugih sa kojima dolazimo u kontakt, tj. na 'moralni razvoj' mora da se slae sa kriterijem 'moralnog razvoja' ostalih. Za druge, 'moralni razvoj' moe da znai, pored iskrenosti, i portvovnost za druge, religioznost, poznavanje razlika izmeu dobra i zla, stabilnost stavova itd.

19

Videli smo da kriteriji zavise od interaktivnog konteksta u kom se javljaju, da tada treba da budu praktino definisani i izraeni na pozitivan nain zbog uspostavljanja mostova sa drugima. Treba, medjutim, razumeti da postoji hijerarhija meu kriterijima s obzirom na socijalni kontekst. Kriterij e biti drukiji u profanom svetu nego u slobodnozidarskom okruenju. Uzmimo za primer sledee: postao sam lan neke asocijacije. Pod kojim uslovima bih napustio lanstvo? Tu ne treba ii u krajnosti ve sagledati paljivo koji bi to bio element koji bi tas vage pomerio malo u stranu odlaska? Potom ispitajmo i drugu stranu problema: ta je ono sto bi slovilo u prilog ostanka? i ta bi se desilo ako odem? Odgovore treba birati na osnovu, za nas, najvanijih kriterija. Sa pitanjima treba nastaviti sve dotle dogod nita vie ne prepreuje put odlaska ili ostanka. Veoma esto radimo i ono to ne izrazava nae kriterije tj. sistem vrednosti, a ne radimo ono sto je u potpunosti u skladu sa njima jer se rezultat kosi sa rezultatom vieg ranga, recimo rezultatom koji bi bio neprihvaen od sredine. Meutim, ako nakon ve spomenutih analiza mislimo da ono to bi uradili ima veliku vanost, povezujemo ga sa visokim kriterijem i prepreke bivaju lake savladive ili nestaju. Recimo, ne piemo planove jer ne nalazimo vremena za njih. Ako, meutim, poveemo pisanje planova sa uenjem i 'moralnim razvojem' na dobrobit sve bra i sestara, moe se lakse prevazii taj ozbiljan vremenski teg kojim smo vezani. Dakle, sto vru vanost pridajemo odreenom kriteriju, to ga jasnije definiemo, to snanija oseanja za njega vezujemo, to je jasnija slika i jai zvuk kojim odjekuje u nama, toliko e delotvornije i motivirajue biti njegovo dejstvo i na sebe i na okolinu.

Razumevanje naina na koji povezujemo dogaaje i ideje ne znai samo posedovanje informacija o njima ve i njihovo povezivanje sa putevima kojim idemo, naom putnom mapom koju koristimo u interakciji sa okolinom i koju stalno treba da usavravamo, dodajui joj nove detalje da bismo, pazei na rezultate koje nae puteestvije proizvodi na nas i okolinu, efikasnije, mudrije i lepe koracali. Tajna sveukupnog usavravanja svoje linosti lei u takvom razvijanju kriterija koje e nas uiniti pleminitijima u interakciji i sa braom i sestrama, te sa profanim svetom. U osnovi se to postie razbijanjem i preispitivanjem svojih planiranih postupaka na to manje celine, idui od opteg ka posebnom i od celine ka delovima, a potom se dobijeni elementi opet slau na takav nain da poizvedu novu pozitivnu dimenziju. Na nama je da, saznavajui metode ostvarivanja saglasja sa svojom okolinom, a zadravajui ono to nas ini osobenim, postajemo sve bolji. Ako teimo ka razumevanju funkcionisanja sveta u kojem ivimo, a to radimo na dobrobit tog sveta, ini mi se da dobro obavljamo svoj zadatak. Zavrio bih reima Nikole Tesle: Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom, tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnua. Ono nas veno privlci. Ja oscam njegovu mo i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je odrava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kad hou da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad pokuam da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru osea se snaan, rad mu ini radost, jer se i sam osea jednim tonom u sveoptoj harmoniji. Br.K.H.

20

Draga Brao u Kraljevskoj Umetnosti. Tiina, mrak, odsustvo zvuka, stojim pred vratima vakuma. Kucam 3 puta 3 kako bi uao u Sredinju Sobu. apuem tajnu lozinku koja mi omoguava da se nadjem na mestu gde tajna obitava, uao sam u Hram, spoznao Bagrem. Nosim tajnu u srcu hodajui kroz svet, ulazei u Lou . Prisustvujem radovima sa Braom i Sestrama koji takodje znaju tajnu. Tajno drutvo Slobodnih Zidara, tajne rei, tajne lozinke, tajni znaci raspoznavanja. Ali, da li mogu tu tajnu koju nosim sa sobom podeliti sa profanima, da li mogu da je napiem, zabeleim kako bi je drugi shvatili, spoznali, otkrili a koji nisu spoznali Bagrem? Hiram nije mogao da oda tajnu, tajna je u Srcu u Tifaretu, ona ne moe da se sazna ispod Vela Paroketh-a. Oni koji nisu unutranje SUNCE spoznali , ne mogu iz Tame spoznati tajnu pa ak i kad bi bilo mogue saoptiti je. Znati tajnu, znai osvestiti , spoznati svoju istinsku Volju, suptilizirati se u materiji, savladati emocije , hir i kapric. Ovladati sobom, znai postati sposoban primiti, odnosno bolje rei OTKRITI TAJNU koja lei u svakome od nas, nainiti sebe posudom u koju e se izli ti Znanje, Razumevanje, Mudrost, energija viih sfera, ona je od poetka tu u nama, ali latentna i skrivena , kao tajna za neupuene. Profani trae izvan sebe, samo inicirani znaju gde da trae, tajne su skrivene u sebi. 1* Rodjenje 2* ivot i Rad 3* Smrt i Spoznaja Nakon to se prebrodi Smrt, nakon to se pozna Bagrem, dolazi tajna tiina spoznaje. Da li Masonska Tajna moe da se izda neupuenima? Ne! Da li objavljivanje rituala predstavlja otkrivanje Masonske Tajne? Ne!

Rituali su odavno objavljeni i dostupni celom svetu na prouavanje ali Masonska Tajna izmie neposveenima i dalje. Da li Masonska Tajna moe da se saopti reima? Ne! Ona je neizreciva, kao neizvrecivo ime Boga i za svakog novog Brata koji spozna Bagrem bar za molekul drugaija od onog koji je pre njega uzdignut, ali opet ona je sutastveno ista za sve u mistinom smislu. Kao to svi mogu lako da saznaju od kojih gradivnih elemenata , od kojih slova se sastoji Tetragramaton: Jod, He , Vau, He, on i dalje ostaje Neizrecivo Ime Boga, posveeni znaju da Duh mora da sie u obliku plamteeg slova in, da oplodi, i rasplamsa, da transformie Tetragramaton u Pentagramaton da bi u tiini sobstva u kojoj hui od Iluminacije se spoznala Tajna, tako i profani mogu da naslute, da imaju razne elemente, rituala, ponaanja, masonske Lozinke , simbole ali nikada ne mogu da shvate, da izgovore , da postanu Masoni dok ne spoznaju Bagrem , prebrode smrt i rasplamsaju Klicu Lui plamteeg Duha u Sebi. Naravno ovde izuzimam masone bez kecelje kojih u svetu ima mnogo, a koji se ponaaju, pojme i ive Masonski ivot. Inicijacije su razne, mnoge imaju isto ishodite a razliite elemente Puta. Nemamo mi jedinstveno pravo na spoznaju, nismo mi jedino bratstvo koje proizvodi Inicijate. Svako trai svoj jedinstven put koji moe da bude uokviren simbolima raznih Bratstava, sistema , uenja koja su se pojavljivala kroz Eone. I svaki individualni Put koji neko preduzme, je Legitiman i Istinit, ukoliko se otvorenog srca na njega krene. Spontano, znanje, saznanje, Gnoza, ako se pravilno upali na bilo koji od nebrojeno naina, irie svoje blagotvorne krake iz sredista Pentagrama, iz crvene take u njemu, iz Mikrokosmosa oveka, iz Srca Tifareta da obasja svet. Tajna re izgubljena? , O Ne! Nikako, ona se svakim novouzdignutim Bratom pronalazi, osveava, osnauje, postaje jasnija i jae svetli , gurajui tamu neprosvenosti sveta jos dalje od sredita iz kojeg je poelo irenje. Tajnost je veza koja nas spaja poput Bratskog lanca, ono to je Bratski Lanac u Hramu , Tajnost je u profanom saobraanju sa svetom. Tiina koja vlada u profanom svetu meu Braom, koja se tie diskrecije i potovanja odluke nekog Brata da se ne otkriva

21

profanima, saobrazna je tiini koja melodino proima Bratski Lanac u Hramu. Kao to neki Brat , ako mu je po Volji, moe da urla na sav glas u profanom svetu da je Mason, ne otkrivajui identitet ostale Brae , Tako Brat moe i svima Masonsku tajnu da govori ali njenu sutinu nikada ne moe da razotkrije nupuenima. Moram da se dodirnem i jednog kurentnog pitanja Masonerije u XXI veku a to je pitanje Tajnovitosti, odnosno poto ivimo u informatikom dobu svekolike dostupnosti informacija, Aure te Tajnovitosti. Da li je ona za Masonsko Bratstvo izlina , da li je anahronizam ili je preko potrebna? Da li treba da objavimo svetu na svakom koraku da smo Mi , Masoni ( hranei pritom svoj Ego koji smo se zakletvama obavezali da svedemo na najmanju meru, teei Anihilaciji istog), da paradiramo ulicama i da se slikamo u regalijama ili da u tiini svojih Masonskih Hramova tiho, izolovani od buke spoljanjeg sveta radimo? Moje lino stanovite je ovo potonje, smatram da je Tajnovitost preko potrebna Masonskom radu, ona je spoljna membrana i brana podivljalim talasima profanizacije, komercijalizacije, brana uvoenja kamera u Hramove, buka povrnih znatieljnika treba da ostane ispred vrata Hrama. Veliki Brat treba da ostane izvan vrata Bratstva. Svako treba dobro da razmisli pre nego to kuca na Vrata Hrama i zato kuca, treba da se dobro preispita a ne samo da gvirne da vidi dal e mu se na kratko i to dopasti na tritu svakolike zanimacije. Vrata Hrama treba da budu skrivena za sve one koji ne trae iz iste potrebe Due, onaj ko trai, ko osea poziv Puta lako e ih nai, kada bude zreo, kada nasluti Klicu Lui koja poinje da ga pecka iz nekog sredita sobstva koje u tom trenutku ne moe da locira, poinje da tinja. Da ga uzbuuje i sama pomisao da na Put krene. Anubis treba da stoji ispred vrata Hrama nailjenih u iju, isukanih maeva i da prodere svakoga ko je sluajno nabasao tu a jos uvek ima strah u Srcu, to znai da on jo nije spreman, da jo nije ni prohodao, a Put nema kraja.

Simboli, znaci, regalije, rituali imaju uvek dva osnovna sloja znaenja, Egzoterino za mase koje mogu biti radoznale ili ne i Ezoterino za upuene ili za one koji trae. Masovnost u brojkama , kvantitet, nikad nije bila metoda rada Masonerije, ogromne mase ne mogu biti instant prosvetljene, Tajna se NE nalazi u kesici kojoj samo treba dodati mlaku vodu pomodnog interesovanja i puf,,, eto razumevanja, eto inicijacije, eto Bratskog lanca nesigurnih u svoja stremljenja, eto karika kojima e kad tad interesovanje prestati i koji e oslabiti ukupnu strukturu. Ne! Masonerija je uvek radila u tajnosti, tiho oblikujui one koji trae, a njih nikada nije bilo u brojevima, one koji su zapalili svoju Klicu Lui, one koji rade na sebi i kroz njih , kroz njihov individualni, mukotrpni napredak poboljavaju svet oko sebe, iz potaje, tajnovito, iz tiine, sa prstom preko usta Harpokrata, bez potrebe za javnim priznanjem, lentama i ordenjem. Bez uzdizanja svog primarnog kvazi Ega u oima masa. A na kraju da se malo poigram kabalom, linim promiljanjem. ovek XXI veka je ovek formule Boanskog imena AHIH ( ). Taj atribut Boga koji znai , Ja sam Onaj koji Jesam odnosno Ja Jesam, Biu, Postojau je sastavljen od slova: Alef ( ) brojane vrednosti 1 , He ( ) brojane vrednosti 5, Jod ( ) brojane vrednosti 10 i poslednje He ( ) opet 5 to u zbiru daje broj 21, koji je i gle! , broj ovog veka, veka individualnosti, spoznavanja sebe, individualnog postojanja i nadamo se osveivanja za Ljudsku rasu. Ali spoznati Sebe, ne treba da znai Razglasiti to celom svetu na sva zvona i time uzdignuti Ego koji je ovom formulom ve savladan, to je i nemogue. Spoznati Sebe, postati Onaj Koji Jesi , znai raditi u Sebi Tajno, Tiho, Isijavajui svoje blagotvorne Zrake oko sebe a na polzu i na radost itavog oveanstva. I da zakljuim ovu instrukciju, ali tiho,,, Draga Brao i Sestre, uzdignimo Bratski naa Srca , Arcana Arcanorum je u nama samima! Rekao Sam! U Or .. Sremska Mitrovica Dana 28.IV 6013. G.. I.. S.. Brat V.. S..

22

OSNOVNI BIOGRAFSKI PODACI Istoriar slobodnog zidarstva, roen u Carlstonu, Juna Karolina, 12. marta 1807. godine. Diplomirao je na medicinskom fakultetu u Carlstonu 1834. godine i narednih 20 godina posvetio se svojoj profesiji, da bi nakon toga, od 1854. pokazivao ivo zanimanje za pisanje slobodnozidarskih radova. U toku Amerikog graanskog rata, podravao je unioniste. 1865 ga je tadanji predsednik SAD Johnson naimenovao za efa carine u njujorkoj luci. U tom periodu se okuavao u politici, ali ga je u trci za senatorsko mesto porazio tadanji senator Sawyer. 1870. godine doktor Mackey preselio se u Washington D.C. (Distrikt Kolumbija). Sto se tie njegove slobodnozidarske karijere, Doktor Maki je iniciran i uzdignut u slobodnog zidara u Loi br. 10 u Carlstonu, Juna Karolina, 1841. godine. Iste godine je postao lan i Solomonove Loe br. 1, isto iz Carlstona, a za Uvanog Stareinu iste loe izabran je sledee, 1842. godine. Izmeu 1842. i 1867. obavljao je dunosti Velikog Sekretara. Za njegovo ime se vezuje

sva inokorespondencija Velike Loe u tom periodu. 1851. godine je bio jedan od osnivaa Loe br. 76 Landmark (orijentir). 1841. ili 1842. je uzdignut i primljen u Kapitularno slobodno zidarstvo. Naziv potie od operativnog zidarstva gde se u poslednjoj fazi gradnje luka u sredinu postavlja najvaiji, zavrsni kamen luka, iznad kojeg se kasnije stavlja kamen poklapaa, glava luka, otud kapitularno slobodno zidarstvo. Kapitularno slobodno zidarstvo je zidarstvo povraaja, oporavka. Ui nas da, bez obzira na duinu proteklog vremena, znaajna verovanja slobodnog zidarstva nikad nisu zauvek izgubljena, da e se u budunosti ona znanja koja su zamrznuta i stavljena na uvanje, jednom povratiti slobodnom zidarstvu, te da e se sve obaviti u pravo vreme. Za kasnije napredovanje u ritualu Jorka neophodno je biti lan kapitularnog slobodnog zidarstva. Poto je zavni kamen taj koji zatvara luk, a poklapaa vrh luka i itavog zida, Slobodno Zidarstvo Kraljevskog Luka, (Royal Arch Masonry) smatra se poklapaom tj. vrhovnim kamenom drevnog zidarstva prva tri

23

stepena i zna se kao kapitularni ritual. Slobodno Zidarstvo Kraljevskog Luka prenosi sledee stepene: Mark Master (majstor znaka), Virtual Past Master (virtualni bivi majstor, onaj koji je iskusan i moe da obuava pomomike), Most Excelllent Master (najizvrsniji masjtor) i The Most Sublime Degree of the Holy Royal Arch (najuzvieniji stepen svetog kraljevskog luka), na kojem se osvetljavaju mnoge sutinske karakteristike slobodnog zidarstva nosiocima SAMO ovog stepena i objanjavaju mnogi ifrovani tekstovi prva tri stepena koje majstor treeg stepena ne moe da odgonetne. Bez njihovog poznavanja masonski karakter ne moe da bude zaokruen. Albert Galatin Maki je decembra 1844. godine izabran za Visokog Svetenika, a 1848. godine u rang Zamenika i uzdignut u Velikog Svetenika. Reizabran je u dva naredna mandata do 1855. godine. Izmeu 1855. i 1867. redovno je, svake godine, biran za Generalnog Velikog Svetenika. Na tom poloaju je ostao do 1868. godine. Bio je i templar. Inici ran je u Komandarijatu br. 1 u Junoj Karolini 1842. godine. 1844. godine je izabran za Eminentnog Komandera, a kasnije primio poasnu titulu Biveg Velikog Nadzornika Velikog Amerikog Priorata, a za Suverenog Generalnog Inspektora 33., poslednjeg. stepena proglaen je 1844. godine. Dugi niz godina bio je Generalni Sekretar Vrhovnog Saveta, June Jurisdikcije Vrhovnog Saveta Drevnog i Prihvaenog kotskog Rituala. Doprinos doktora Mackeya literaturi i nauci slobodnog zidarstva je bio toliko znaajan da se ni jedan autor, ni u kom delu sveta, ne moe porediti sa njim. 1845. je objavio svoje kapitalno delo Leksikon slobodnog zidarstva. Slede mnogi radovi meu kojima treba istai Principe masonskog prava, 1856. godine; Udbenik

prihvatio da bude urednik Amerikog slobodnog zidara (American Freemason), gde je ostao godinu dana. Saraivao je, u toku tri godine, u Slobodnozidarskoj mistriji (Masonic Trowel). Oktobra 1871. je pokrenuo svoj asopis Mackeyev nacionalni slobodni zidar (Makey's National Freemason) koji je izlazio tri godine. Neumorno radei na edukaciji i informisanju lanstva, 1875. godine doktor Mackey postaje jedan od urednika asopisa Glas slobodnog zidarstva (Voice of Masonry) postavi i njegov stalni saradnik u toku sledee 4 godine., kada je iz zdravstvenih razloga prestao sa radom. Albert Gallatin Mackey je umro u mestu Fortress Monroe u Virdiniji, 20. juna 1881. godine, u 74. godini, a sahranjen je u Washingtonu 26. juna uz sve poasti po slobodnozidarskim ritualima. Zahvaljujuci njegovom nesebinom i neumornom radu, njegovom obrazovanju, genijalnim linim kvalitetima i uzvienom karakteru, kao i dubokom poznavanju slobodnozidarske filozofije, prava i praktine problematike, kao i slobodnozidarskih obiaja, zauvek je zaduio slobodnozidarski svet. ENCIKLOPEDIJA SLOBODNOG ZIDARSTVA Enciklopedija slobodnog zidarstva je kapitalno delo na engleskom jeziku u 2/3 toma i 688 stranice koja obuhvata slobodnozidarsku terminologiju, rituale i sve ono to je u vezi slobodnog zidarstva, templarstva i srodnih redova. To je neophodan prirunik za sve slobodne zidare eljne znanja o svim pitanjima slobodnog zidarstva, kao i nauke, filosofije i istorije u vezi sa njim. To je iscrpan prirunik. Pisan je engleskim jezikom sredine 19. veka, ali je nekoliko puta pretampavan, preraivan i jeziki osavremenjavan. Prvi tom jer tampan 1783., a drugi 1878. godine. Na jeziku pomalo drugaijem od dananjeg engleskog, ali postoji niz edicija iz kasnijih vremena, sve do dananjih dana, gde je jezik usklaen sa najmodernijim engleskim. Postoji velika potreba da se Enciklopedija pojavi i na srpskom jeziku jer sadi sve ono to ste ikad eleli da znate o slobodnom zidarstvu. Br.K.H.

slobodnozidarske juristike mudrosti, 1859.; Istorija slobodnog zidarstva u Junoj Karolini, 1861.; Prirunik za lou, 1869.; Simbolizam slobodnog zidarstva i slobodnozidarskih rituala., 1869.; Enciklopedija slobodnog zidarstva, 1874.; Masonski parlamentarni zakonik, 1875.,ifrovano slobodno zidarstvo, 1877.; Doktor
Mackey je pisao i lanke za masonske asopise, a izmeu 1849 i 1854. izdavao je asopis Juna i zapadna slobodnozidarska svatara (Southern and Western Masonic Miscellany). 1857. godine je tampao tromesenik Slobodnozidarski Pregled (Masonic Review) koji je izlazio i toku dve godine, a 1859. je

24

DEO I - ta su o utanju rekli ... SENEKA (oko 4 pre n.e. 65 n.e.) starorimski knjievnik i filosof : "Velika je stvar znati pravo vreme govora i utanja." JEAN DE LA BRIER (1645 1696), francuski esejist i moralist: "Prava je muka kada ovek nema dovoljno duha da bi govorio, a ni dovoljno pameti da bi utao." SVETI NIKODIM AGIORIT (1748 1809), monah grkog manastira Dionizija na Sv. Gori: "Neophodno je znati kako treba upravljati jezikom i obuzdavati ga. Pokreta jezika je srce. ime je puno srce, to se izliva preko jezika. Ali i obrnuto, ono to se pr eko jezika izlilo, jae i dublje se usauje u srce. Dobra oseanja su utljiva, a samoljubiva ele da budu objavljena. Mnogogovorljivost u veini sluajeva dolazi iz neke gorde samouverenosti. Uobraavajui da mnogo znamo i da je nae miljenje o neemu tano, oseamo nesavladivu potrebu da nairoko i nadugako, s mnogim ponavljanjima, predamo to miljenje i drugim a, nameui im se

netraeni za uitelje, verujui da poduavamo one kojicesto znaju daleko vie od nas." ARTUR SACHOPENHAUER (1788-1860), nemaki filosof: U svakom je sluaju bolje da se razboritost pokae onimsto se preuti nego onim to se kae." THOMAS CARLYLE (1795-1881) kotski advokat i satiriar: "utanje je duboko kao venost, govorljivost je plitka kao vreme ABRAHAM LINCOLN (1809-1865), 16. ameriki predsednik: "Bolje je utati i biti smatran budalom nego progovoriti i odstraniti svaku sumnju." ARNE GABORG, (1851-1924), norveki pisac: "Niko nije sasvim obrazovan pre nego to naui utati." NEPOZNATI AUTOR: Koliina izreene mudrost i je uvek manja od neizreene ludosti. Puno prce, ne samo da oduzima vreme, ve ovek i sebe i druge moe da dovede u opasnost. Nepromijeni

25

impulsi i elja da ih jezik objavi uinili su previe zla. Stoga, bolje je ostaviti barem mali razmak izmeu zelje da se neto obznani i samog akta objavljivanja, jer ak i jedan trenutak moe sadravati i mnogo mudrosti i mnogo ludosti, i dobra i zla. DIN KUNC (r. 1945), americki pisac:"Pravo prijateljstvo nastaje onda, kada utanje izmeu dva oveka postane prijatno." DEO II Stav slobodnog zidarstva prema tajni i utanju uenika i Zavet utanja Principi tajnosti i utanja bili su prisutni u antikom drutvu, u misterijama i raznim vidovima tovanja verskih i drugih sistema. Kada su pitali Aristotela koja je to stvar koja mu se ini najteom, odgovorio je kriti tajnu i utati. Idui dalje u prolost, videemo da su stari Egipani toliko cenili utanje i tajnu u misterijama svoje religije, da su u svom panteonu imali i boga utanja heleniziranog imena Ha rpokrat, tj. sin Horusa, mnogoznanog boga koga su posebno tovali. Prikazivali su ga desnom rukom podignutom u visini brade i kaprstom poloenim preko usana. Njegova statua nalazila se kod ulaza u hramove posveene bogovima Isis odnosno Aset (boginji vere) i Serapisu (bogu dobrobiti i uskrsnua, simbolinom spoju Ozirisa i bika Apisa tj. fuziji grkog i egipatskog panteona), da bi se tako ukazalo na potrebu utanja i uvanja tajnosti u vezi svega to se deavalo unutar hrama. Apulej, starorimski pisac, koji je bio inicijant u nekolicini kultova i misterija, kae: "Nikakva opasnost me ne moe primorati da neinicijantima otkrijem stvari koje su mi poverene uslovom da o njima utim." U Pitagorinoj koli nauk utanja je tumaio sofos, tj. spiritualni uitelj. Svi uenici su bili obavezni da prou petogodinji novicijat koji su morali da provedu u potpunom utanju i verskom i filosofskom razmiljanju. Na kraju tog perioda, kada je uenik priman u drutvo, morao je da poloi zakletvu utanja na svetom tetraktisu, trougloj geometrijskoj slici koja se sastoji od 10 taaka ureenih u 4 reda, ekvivalentu jevrejskog tetragramatona, po grkom etiri slova tj. teonima YHWH, odnosno samog Boga. U manastiru opatije Cluni, koja je osnovana 910. godine u Francuskoj, u 11. veku praktikovala se stroga disciplina negovorenja. Po prvi put se tu, u meusobnoj komunikaciji, umesto rei koristio sistem znakova koji je kasnije usavrio poznati opat Sv. William (1075-80 - 1153). Doktrina savrene tiine u takvim zajednicama postala je znaajna u istoriji, posebno kod onih koji su se nazivali Conversi (preobraenici) ili barbati fratres (bradata braa), nadasve poteni i posveeni ljudi, koji su se u svojim zrelim godinama opredeljivali za kontemplativni ivot u

srednjevekovnim opatijama. Radove su obavljali u grupama od po deset pod rukovodstvom stareina manastira, koje su pak naukovali visoki masonski oficiri. Kao prvo, uenik ne moe da uti o tajnama slobodnog zidarstva, jer ih nije ni saznao. Meutim utanje u loi i utanje o njoj i njenim deavanjima osnovna je vrlina posebno uenika, a i ostalih. To su osnovne vrline masonskog karaktera i uvari institucije masonstva i esto treba na njih podseati na svim stepenima. Uenik zapoinje svoj masonski put uenjem dunos ti ouvanja tajnosti i utanja, te je otud pogodno da se na prvom stepenu, inae teko dokuiva mainerija simbolizma, koristi za utiskivanje tih znaajnih vrlina u um neofita. Inicijant se upuuje da ne govori u loi, od inicijacije do uzdizanja do stepena majstora, te se tako oivljava najstarija tradicija drevnih inicijatnih drutava: utanje. Iako uenik moe da deluje pasivno, povlaei se u sebe, tih, u refleksiji i prijemivosti, on je daleko od pasivnog poloaja jer su mu sva ula budna: gleda, slua, razmilja i uti. Uenik poinje da ui da sjedinjavanjem svih informacija koje do njega stiu, sagledava njihovu razliitost u odnosu na ono to je ranije primao iz profanog sveta i izvlai zakljuke koji dovode do novog i boljeg sagledavanja. Zavetom utanja, uenik u tiini samorefleksije, voen simbolikom masonstva, treba da spozna sebe. On pravi prve korake na stazi slobodnog zidarstva i treba postepeno da radi na otkrivanju i okultnog znaenja akronima VITRIOL (Visita Interiora Terrae, Rectificando, Invenies Occultaum Lapidem) to znai: poseti unutranjost zemlje i razmiljajui shvatie okultni kamen. Predajui se, slobodni zidar je kao hermetist u potrazi za kamenom mudrosti koji, kad se pronae, pretvara profanu linost u savrenu. Ovom okultnom znaenju slobodni zidar tei u svojoj borbi pretvaranja grubog kamena u kamen savrenog oblika, neeg to se moe iskoristiti za gradnju novog, unutranjeg sveta. U prirunicima za uenike kae se disciplina utanja je jedna od kljunih nauka slobodnog zidarstva. Onaj ko mnogo pria malo razmilja, a i to radi na povran nain. Slobodno zidarstvo trai od sledbenika da postanu bolji mislioci nego govornici". utanje i tajnost se nazivaju i "kardinalnim vrlinama Majstora izbora (Select Master)," devetog stepena u ritualu Jorka. Saznati, usvojiti i primenjivati utanje o onome emu smo se zavetovali, vrlina je ija svetlost treba da nas vodi u poimanju naina i tehnika izgradnje naeg hrama. Br.K.H.

26

Drago mi je to Vam ovom prilikom mogu poslati matrikule osam kandidata iz Beograda i tri iz Zemuna uz napomenu da u sledeom prilikom pred Lou izneti jos 6-8 matrikula. Ako bi se kojim sluajem mogla osnovati loa u Zemunu po ugledu na La vraie Union - verujem da bi prosperirala, jer e se broj uveavati kada budemo imali svoju lou. Pozdravljam uvaenu slobodnozidarsku Lou i elim joj puno sree. Zemun, 20. novembra 1888. godine Sluga pokorni

Br. Klmn Kszegvry

24. juna, godine 1887. Klmn Kszegvry alje dopis stareini segedinske loe Arpad u kojem ga obavetava da planira da osnuje lou, zajedno sa nekolicinom svojih poznanika iz Beograda i Zemuna, koji su svi na visokim poloajima i besprekornih moralnih kvaliteta, te moli Lou Arpad za podrku u tom smislu. Iz Arpada mu odgovaraju da im je drago da se tako neto planira i da e rado uiniti sve to je u njihovoj moi da do osnivanja loe doe. Naalost, prvi pokuaj Klmna Kszegvrya ne uspeva, ali ga to ne odvraa od ostvarenja plana, ve nalazi nove potencijalne lanove i u Segedin upuuje sledee pismo:

Neumorni Klmn Kszegvry, 14. decembra alje matrikule 3 Zemunca i tri Beograanina, 4. januara 1889. jednu zemunsku i dve beogradske matrikule, a 8. oktobra dve zemunske i dve beogradske matrikule. Da bi Loa pokazala najvei oprez u izboru lanova, u Beograd i Zemun upuuje dva svoja majstora u cilju prikupljanja podataka o kandidatima. 15. februara, na osnovu prispelih izvetaja brae, dva kandidata bivaju odbijena, a dvanaest ih, istim balotiranjem, preporue za prijem. Prvog marta, jo tri kandidata prolaze balotiranje. Nakon toga zapoinje inicijacija zemunskih i beogra dskih kandidata. Od petnaestorice kandidata iji je prijem usvojen, pojavljuje se njih samo osmorica, a svetlost od Loe Arpad primaju ovim redosledom: Ferencz Staud 29. marta 1889. I i II stepen; 30. marta III stepen. Vladislav Allin, 21. aprila 1889. Joseph Fuchs, 21. aprila 1889. Dezs Goldner, 21. aprila 1889. Alexander Engel, 21. aprila, 16. juna II stepen 1889. Andra Jankovi, 10. juna 1889. I i II stepen. Mosin Beck, 28. jula, a 20. novembra 1889. II i III stepen. Vasa Radulovi, 1. septembra 1889. Na radovima 24. maja se, po prvi put Loa Arpad bavi molbom beogradske i zemunske brae da se onima koji tamo ive prui pomo za osnivanje loe u Orijentu Zemun.

Uvaeni Stareino! Draga Brao! Kao to izvoljevate znati, jo protekle godine sam se trudio da isposlujem osnivanje jedne loe. Moji su napori bili bezuspeni jer se veina zainteresovanih, iz nepoznatih razloga, predomislila u poslednji as. Od maarskih podanika koji stanuju u Beogradu, meutim, javilo se nekoliko kandidata.

27

Braa odluuju da se na unoenje svetla u novu Lou upute u Zemun, da se odreknu pov eanja nadnice u korist svoje enske loe te da zadue Br. dr. Sndora Polgara da ostvari dogovor sa beogradskom i zemunskom braom u vezi daljih poslova. 10. juna besednik javlja da beogradska i zemunska braa spremno prihvataju sva reenja Loe Arpad. Meutim, zbog proteklih politikih dogaaja u Beogradu unoenje svetlosti u Lou jedva da e biti ostvarivo. Da lep rezultat prvih koraka ovog pokreta ne bi bio uzaludan, Loa Arpad se rado prihvata zadatka da nove kandidate inicira u Beogradu, pod vedrim nebom. Beogradska i zemunska braa su, svojim zalaganjem, savladali sve prepreke i 30. novembra 1889. godine sledea arhitektonska tabla obavetava o osnivanju nove Loe:

U prvom redu, treba zakljciti da e Loa u osnivanju raditi pod nazivom Stella Orientalis, u Orijentu Zemun na nemakom jeziku i treba je ustanoviti, to je pre mogue, te je u tom smislu sledee i sastavljeno.
Stareina Loe Stella Orientalis: Alphonse Brun, lan Loe Arpad Zamenik: Klmn Kszeghvry, lan Loe Arpad I nadzornik: Samuel Ludassy, lan Loe Hiram II nadzornik: Alekxander Engel*, lan Loe Arpad Besednik: Julius Stielly, lan Loe Galilei Sekretar: Vasa Radulovi, lan Loe Arpad Rizniar: Andra Jankovic*, lan Loe Arpad Pripremajui majstor: Joseph Wolfner, lan Loe Knyves Klmn Bibliotekar: Vladislav Allin*, lan Loe Arpad Ceremonijal majstor: Mosin Beck, lan Loe Arpad Dvernik: Dezs Goldner, lan Loe Arpad.

Braca obeleena zvezdicom su se jednokratno primila navedenog zadatka prilikom osnivanja Loe. Iz priloga ovom izvetaju vidi se da je Loa Arpad pristala da, u cilju osnivanja, brau Engela, Radulovia, Jankovia, Allina i Goldnera uzdigne na trei stepen. Ona braa koja su svojim profanim poslovima spreena da se u veoma bliskoj budunosti pojave u Orijentu Segedin, mole Uvaenu Veliku Lou da postavi nekog od brae kao Upravitelja, koji e u ime, i u gornjem cilj, da preduzme uzdizanje navedene brce pod vedrim nebom, te da ostane do konstituisanja Loe. Po osnivanju Loe, iz raznih razloga, a pre svega zbog znatnih neprijatnosti putovanja u Segedin, koje postoje ve due vreme, molimo Uvaenu Veliku Lou za razumevanje u donoenju odluke, te da nas istovremeno obavesti da li je potrebno da se oznai poreklo brae koja su nam prela, a koja su delegirana od strane Uvaene Velike Loe, ili ne. Molimo Vas takodje da overite dokumente koje vam aljemo, da bi ovi bili punovani, tako da nam mogu sluiti kao dokaz o osnivanju Loe. Po delegatu emo Vam poslati sredstva za gornju pomo, kao i za takse koje dugujemo. S obzirom da su nam finansijska sredstva ograniena, te da treba da imamo pred oima sudbinu Loe, a koja zapoinje svoj ivot znaajnim dugom, koji se moe isplatiti samo uz velike napore i portvovnost brae, odluili smo da uvedemo maksimalnu tednju za sve i svakoga dok ne budemo oj aali nae finansije i bili u

Orijent Beograd, 30. novembra 1889. godine Najuvaenijoj Velikoj Loi Maarske Orijent Budimpeta Voeni eljom da na Istoku Kraljevsku Umetnost irimo i imajui u vidu znaaj misije kojom se nae plemenite veze sa zemljama u polukultivisanim provincijama odravaju, potpisnici koji ive u Zemunu i Beogradu odluili su da svoju Lou stave pod zatitu Najuvaenije Simbolike Velike Loe Maarske. S tim ciljem okupili smo se na ovoj Konferenciji na kojoj e se doneti definitivni zakljuci, to je i zadatak arhitektonske table koja je pred nama.

28

mogunosti da izdvajamo sredstva za vie ciljeve Kraljevske Umetnosti. Ovako steena sredstva bi, u prvom redu, namenili za objekat Lze, te mislimo da kada to bude mogue izvrimo akviziciju takvog objekta, razmatrajui istovremeno kupovinu opreme jedne od 20-22 uspavljenih loa, o kojoj nemamo nikakva saznanja, ni gde se nalazi, ni ko je vlasnik, ni koga treba kontaktirati, pa molimo Uvaenu Veliku Lou za podrku u naoj stvari i da eventualno zamoli oficijelni Organ za posredovanje u kupovini preko Kancelarije Uvaene Velike Loe. S obzirom na to, da su mnoga nasa braa i danas lanovi Loe Arpad u Orijentu Segedin, a nekolicina i drugih poznatih loa, te da je u cilju osnivanja Loee njihovo lanstvo kod nas odobreno, zahvaljujemo se Velikoj Loi na podsci, i reju i delom. Konano, molimo Uvaenu Veliku Lou da ponovo udovolji naoj molbi, uz najaurnije izvsenje, i da nas o tome istovremeno obavesti na nau profanu adresu Alphonse Brun, ef biroa srpskih eleznica, Beograd, Hotel Grand. Ostajemo s bratskim pozdravom. Engel, Stielly, Wasa Radulovics, Brun, Beck, Goldner, Wolfner prisutni. Br. Allin, Jankovits i Kesegvari odsutni, koje predstavlja i vodi: Br. Brun.
Loa Arpad e, s najveom predusretljivou, ispuniti sve elje osnivake brae Stelle Orientalis: poveae nadnice, izglasae traeni povraaj naknada, posredovae u nabavci opreme Loe Zur Grossmuth i regulisae razreenje brae. Poto je Br. Mosin Beck doao u Segedin sa pozivom na osnivaku sveanost, koji zemunska i beogradska braa upuuju majci -loi Arpad, Loza odluuje da uputi trolanu delegaciju, pozivajui istovremeno svu brau da se pridrue delegaciji. U ime zemunske i beogradske brae, Br. Alexander Engel alje pismo Loi Arpad u kojem, toplim reima, poziva brau na osnivake radove i kae da e se datum sveanosti odrediti i javiti depeom onda kada bude primio obavetenje o dolasku delegata Velike Loe. Meutim, ne malo iznenaenje meu braom Loe Arpad izaziva pismo u kojem se trai hitno reenje molbe Ferencza Stauda za prijem u bratstvo, a samo uzgred se spominje da je 19. januara 1890. Loa Stella Orientalis odrala osnivake radove zaobilazei majku-lou u potpunosti. Arhitektonska tabla Stelle Orientalis od 10. marta, potpisana od strane pet svetlosti radionice, pokuava da objasni gornji propust

time da su osnivaki radovi obavljeni bez ikakvih sveanih tonova i, reima punim hvale za majku-lou, mole se braa i Stareina Loe da sami odrede neku od nedelja kada bi bili voljni da dou, a Stella Orientalis bi tada odrala sveane radove u ast Loe Arpad. Loa Arpad je s radou primila srdaan poziv. Da bi dala doprinos jaanju bratskih odnosa, Arpad upuuje sedmolanu delegaciju na sveane radove Stelle Orientalis 27. aprila. Tom prilikom, Dr. Lszl Szivessy, Uvaeni Veliki Majstor, oduevljeno pozdravlja Klmna Kszegvrya, koga Loa Arpad bira za poasnog lana 14. marta, zbog zasluga oko osnivanja Loe Stella Orientalis. Delegacija, u kojoj su bile i dve sestre, iz Zemuna odlazi i u Beograd u posetu tamonjoj brai. Na oba mesta su Segedinci oduevljeno primljeni, te se sa tog prijatnog i edukativnog putovanja vraaju puni lepih utisaka. Takoe 14. marta, Stella Orientalis bira Pla Nyilassya, Stareinu Loe Arpad za poasnog lana, koji se sledeim pismom zahvaljuje na asti:

Draga Brao! Sa zahvalnou sam primio Vau arhitektonsku tablu od 14. marta 1890. godine u kojoj navodite da me primate za poasnog lana loze Stella Orientalis. Daleko bilo da ovo nezaslueno priznanje pripiem sebi koji jo nisam imao priliku da uinim nsto za zemunsku brau. Znam, meutim, da je ovo priznanje, preko mene, zapravo priznanje segedinskoj majci-loi. Stoga, ja u svoje ime, te u ime Loe Arpad uveravam dragu brau da e se bratske veze i dalje razvijati. elja mi je da V.N.U. da Stelli Orientalis vremena i sree da, sa te svoje odabrane straare nadaleko iri prosveenost i pravi humanizam, te da ml adi plamen zvezde sja tako jako i visoko da je majka-loa i iz doma svog moe ugledati. Preporuujem se zemunskoj Loi i ljubavi svih lanova elei da oseanja uzajamne bratske veze jo dugo i stalno traju, te da nai kontakti u budunosti budu to eci. Nyilassy, Stareina Loe

Br.K.H.

29

prijateljem Nikolom Putinom bei iz Temivara i peai do Hopova, gde postaje uenik a 1757 i kaluer. Nakon neto vie od tri godine u Hopovu, gde je uio staroslovenski i klasini grki, sada ve imenom Dositej, Dimitrije Obradovi naputa Hopovo i odlazi u Zagreb gde ui latinski. Mnogi Srbi su u to vreme odlazili u Bel, u dobro opremljene kole i bogate biblioteke, ili u Rusiju u pravoslavne kole. Dositej, meutim, odlazi u Dalmaciju, koja je u to doba bila pod Mlecima, u mesto Golubi, kao uitelj, da naukuje decu tamonjih Srba i zaradi neto novca za dalje studije. Umesto na studije, njegov nemirni duh ga je iz Dalmacije odveo na desetogodinje putovanje po Crnoj Gori, Albaniji i u to doba prosperitetnoj Grkoj, zaraujui za ivot kao privatni uitelj i stiui ogromno praktino znanje i izvrsno poznavanje tog dela sveta. Dospeo je i do Carigrada i Male Azije, gde je upotpunjavao svoja znanja o nehrianskim kulturama, istraujui istovremeno same korene hrianstva. Iz Male Azije odlazi u Rusiju, Rumuniju, Maarsku, Poljsku, Nemaku, Francusku, Englesku, Italiju. U Dalmaciji je nauio italijanski, a u Grkoj i moderni i klasini grki, koji je od ranije u prilinoj meri poznavao. Pored svog maternjeg srpskog, govorio je i rumunski, jezik sredine u kojoj je roen. Sem navedenih jezika, znao je nemaki, engleski, francuski, ruski i albanski. Na poziv Karaora Petrovia dolazi u Srbiju i postaje prvi srpski ministar obrazovanja. U radu ministarstva je primenjivao znanja steena u Poljskoj, koja je prva u Evropi imala ministarstvo obrazovanja 1760. godine. Ono za ta se Dositej u Srbiji najvie zalagao, i kao ministar i kao autor mnogih radova u tom smislu, bilo je prihvatanje srpskog narodnog jezika tj. borba protiv ruskoslovenskog jezika, na kojem je sva tadanja srpska knjievnost pisana, dajui podsticaj obrazovanim Srbima da piu narodnim jezikom. Pored toga, pomogao je, pre svega, svojim prevodima pisanija i knjievnih dela, da se srpski ivalj na teritoriji pod turskom okupacijom bolje upozna sa delima obrazovanih Srba koji su tada iveli u Austro-ugarskoj, kao i delima zapadno-evropskog kulturnog podruja. Dositej i Vuk Karadi smatraju se ocima savremene srpske pismenosti. Stanovnitvo u doba Dositeja Obradovia esto je patilo od gladi, te je on, zahvaljujui svojim velikim praktinim znanjima bio zasluan i za uvoenje u Srbiju gajenja krompira kao poljoprivredne kulture.

Dositej Dimitrije Obradovi je bio knjievnik, folosof, poliglota, lingvista, prevodilac, ovek irokog obrazovanja, svetski putnik, edukator i prosvetitelj, prvi ministar obrazovanja u Srbiji, veliki patriota i pravoslavac. Smatra se zaetnikom moderne srpske knjievnosti. Bio je i istaknuti slobodni zidar verovatno lan mnogih evropskih loa, jer mu je ak i posthumno dodeljivano lanstvo u nemakim, engleskim i italijanskim loama. Ime Dositej je stekao kao kaluer manastira Hopovo. Dimitrije Obradovi je rodjen oko 1739 u mestu Csk tj. Cakovu, u banatskom delu Rumunije, koja je tada bila deo Habsburke Carevine, u siromanoj porodici. Rano je izgubio roditelje, pa je brigu o njemu preuzeo roak koji ga je uio osnovnoj pismenosti, te ga poslao na egrtovanje u Temivar. itanje i obrazovanje ga je vie zanimalo od pravljenja kapa, pa je svo slobodno vreme posveivao itanju itija svetaca, jedinih knjiga do kojih je u oblinjem manastiru mogao da doe. Zanesen verom, udotvorstvom svetaca i monakim ivotom, sa tri groa u depu i

30

Njegova najznaajnija dela su: autobiografija ivot i prikljuenija

Dimitija Obradovia, nareenoga u kaluers tvu Dositej, n'im' istim' spisan' i izdat (1783.), Pismo ljubeznom Haralampiju(1783.), zbirka pounih saveta za omladinu Sovjeti zdravoga razuma (1784.), basne i pesme: Pesma o izbavljeniju Serbije i Vostani Serbie.
Dositej Dimitrije Obradovc je umro 1811. godine u Beogradu. Sahranjen je ispred Saborne crkve. Moti su mu dva puta izmetane, prvi put 1837. zbog ruenja stare i zidanja nove Saborne crkve i 1897. godine da bi se njegov grob postavio naporedo sa grobom Vuka Karadia, ije su moti te godi ne prenete iz Bea. ivei u evropskim metropolama: Beu, Parizu, Londonu, Lajpcigu i Trstu, Dositej Obradovi je dolazio u dodir kako sa slobodnim zidarstvom tako i svojim suvremenicima, istaknutim slobodnim zidarima: Mocartom, Hajdnom, Volterom i Geteom sa kojima je razmenjivao ono najbolje to su svi oni nosili u sebi. Nije potpuno jasno gde je Dositej iniciran u slobodnog zidara. Spominju se London, Be, Lajpcig i Trst. Verovatno je to bio jedan od dva poslednja grada, a najverovatnije je da je bio lan u svim navedenim gradovima, pa i jo nekim, s obzirom na 40 -godinja putovanja po svim krajevima Evrope i kontakte koje je ostvarivao. Smatram da ako suvremenici nekog vremena pokazuju ivo zanimanje za dostignua svog vremena i u materijalnoj i u duhovnoj sferi, ako imaju pristup publikacijama tog vremena, a pogotovo ako su u prilici da ostvare lini kontakt, stvaran ili preko pisama, onda svakako imaju meusobnog uticaja na formiranje miljenja i izbor ivotnog puta. Takoe smatram da je u prolosti, zbog manjeg obima dostupnih informacija, te iz toga i vee potrebe linog kontakta, meusobni uticaj, pogotovo linosti

znaajnih za razvoj misli, mogao da bude usmereniji nego danas. Otud i ideje prosvetiteljstva i slobodnog zidarstva i u naim krajevima. Donosili su ih ljudi kao to je bio i Dositej Obradovi koji je, iz najboljih namera, svom narodu eleo da osvetli put u humanije drutvo, uz potovanje svih osobenosti kulture, jezika i vere. Veliki ljudi nisu veliki jer ih svako bespogovorno sledi, ve su veliki jer svojim primerom i idejama ukazuju na put blagotvoran i za one koji danas danas i za one koji tek dolaze. Ne oekuje se da ih u tome svi razumeju. Veliki Neimar Svetova je odredio da ovek dugo, dugo luta, ali da lutajui nailazi na otkria, i materijalna i duhovna koja e ga initi boljim. Iako je Dositej Obradovi, pored prijatelja, imao i protivnike u svom vremenu, a ima ih i danas, pogotovo u klerikalnim krugovima, njegova slobodnozidarska pripadnost i slobodnozidarske ideje: dostizanje duhovne visine i moralne savrenosti, kroz ljubav prema blinjem, toleranciju, dobroinstvo i prosveenost, opte su prihvaene. U Sovjetima zdravog razuma, koje je umnogome pravo slobodnozidarsko delo, Dositej razmilja o boljem, svetu. Podnaslovi: O ljubavi (bratskoj i prema domovini), Ne kaj se dobro inei, Pravo reci te gledaj te uteci, O istrebljenju zlobe u svetu i Dobro delanje upuuju na ono to i slobodnozidarstvo postavlja za svoje ciljeve. Dositej put svetlosti vidi u prosveenosti, te kae: Bolje je mnogo jednu polaznu (tj.pounu) knjigu s kolikim mu drago trokom dati da se na na jezik prevede i natampa nego 12 zvonara i u sve nji velika zvona poizveati! Knjige brao, knjige, a ne zvona i praporce! Br.K.H.

31

Duhovni razvoj je nekompatibilan autoritativnim strukturama.

nauno istaivanje, a "Coagula" predstavlja Sintezu istraivanja i steenih sazananja i iskustava koji jesu Iluminacija.

Dokazano je istorijski, iskustveno, da su autoriteti - voe, gurui, "majstori" uvek predstavljali krutu okosnicu sistema hijerarhije koji su praktikovali. Definitivno je jasno da razvojem ljudskog uma i sagledavanjem linih, individualnih i optih ljudskih mogunosti i sloboda autoritativna struktura ne predstavlja uvek najkvlaitetniji pristup duhovnom razvoju. Svako, zaista treba da sebi pronae najpovoljniji nain linog duhovnog razvoja, te ukoliko to nije striktno definisana struktura iz toga proizilazi da mora postojati sloboda od "autoritativne strukture". Ovaj nain duhovnog istraivanja i rada ima svoje principe, koncepte i "hijerarhiju", ali ne namee obaveze i pogotovo ne predstavlja pretnju za izvravanjem i povinovanjem.

Slobodne zajednice povezane u slobodno drutvo e biti ostvarenje ovog Novog Eona.
Vremena se menjaju, samim tim ljudi i naro di usvajaju drugaije drutvene i moralne norme, odrednice ponaanja, ivota, religioznosti. Do sada smo ve videli i shvatili da odreena ustrojstva pogoduju duhovnom razvoju, a druga ne - to moramo ostaviti linom izboru i svakom pojedinanom Biu - mukarcu i eni da za sebe odredi i da prihvati za sebe, kroz shvatanje svoje prirode, kojem e se nainu Duhovnog Rada "pridruiti". Kompleksnost modernog ivljenja i obaveza u "mundanom svetu" pruaju raznolike mogunosti, ali i ogranienja u mogunostima pronalaenja onih ljudi sa kojima se moe sprovoditi slian ili isti nain duhovnosti. Takoe postoji i vea sloboda komunikacija i otvoreniji kanali saznavanja. Ogranienja obaveza, povinovanja i slepog verovanja predstavljaju okove za svaku slobodu. Ljudima se mora omoguiti da ne budu obavezani krutom strukturom i striktnim odrednicama sistema. Svako treba da sledi svoju Volju, oseajui kroz ta, koga i gde se javlja zraenje line Ljubavi. Zajednice istomiljenika treba da budu potpuno slobodne da sprovode Nauni iluminizam na naine kako samostalno osmisle i kako se kroz toleranciju usaglase. Teritorijalne odrednice "masonskih" obedijencija i Velikih Loa po dravama, tvrdnje nekih spiritualnih organizacija i pokreta da su nadreeni celokupnom oveanstvu predstavljaju nebulozne izjave i automatski izazivaju sumnju u kvalitet ispoljavanja - koji treba da budu okarakterisani (ne patnjom, ve) Radou i Uitkom rada i zajednikog duhovnog ivljenja.

Nauni Ilumnizam zahteva eksperimentalni pristup.

ne -dogmatski,

Sam ternim "Nauni iluminizam" podrazumeva da postoji odreeni sistem Znanja, odreeni sadraji koji su ve poznati i koji se daju kao Teorija, kojoj je nadopuna odreeni sistem Praksi. Nauni pristup podrazumeva naunu metodologiju, a ne slepo sledbenitvo, dogmatizam i usvajanje znanja na osnovu verovanja i obaveze uenja. Nauni pristup radu podrazumeva definisanje polaznih ostova - predznanja, odreivanje teorije, odreivanje cilja istraivanja, iznalaenja metoda i principa istraivanja, sprovoenje samog rada "eksperimentisanja" sa Teorijom i Praksom, te sakupljanjem iskustava i informacija o sprovedenim poduhvatima, radovima i istraivanjima, te izraavanje zakljuaka koji predstavljaju Uvide tj. Iluminaciju u odnosu na prethodno stanje Znanja i sprovedeni Nauni metod istraivanja. Iako postoje hijerarhijski d efinisani sistemi i kompleksi uenja i znanja koje smo prikupili i kojima nam je pristup omoguen, mi te sisteme ne prihvatamo a priori kao injenino tane i bespogovorno nepromenljive. Smisao naunog iluminizma je "Gnosis" - dakle ne sakupljanje Znanja (intelektualnog i umnog) ve ostvarivanje i doivljaj Direktnog iskustva "Istine" koja u sri i stvarnoj prirodi predstavlja to Znanje. Ovaj nain rada je u skladu i sa starom krilaticom alhemiara: "Solve et Coagula" - pri emu je "Solve" proces Analize t j. samo

Mi omoguavamo, mi ne vodimo. Mi vrimo Rad, ne zahtevajui zavete ili lanarine, niti obavezujui dogmatskim uverenjima.
Mi posedujemo odreena znanja, koja jesmo sakupili radi line Iluminacije, ali ujedno kroz spoznaju imamo shvatanja da ta Znanja trebamo i moramo deliti sa onima koji su zainteresovani,

32

voljni, znatieljni i u nameri da to ive i Rade. Kako jedno od bazinih uenja kae da je "Svaki mukarac i svaka ena je zvezda" (kao predstava sutine smisla alata masonske "Libele") samim tim smo ponitili svaku hijerarhijsku nadmenost i "nadmo" autor iteta kako je to postojalo u ranijim vremenima. Kako smo ve sakupili znanja, mi moemo u manjoj ili veoj meri da omoguimo drugima da to uine za sebe, a time da ujedno postanu dalji prenosioci Gnoze i Iluminacije u svet. Ovom svetu zaista treba jo iluminacije, dosta ima ogranienja i sputavanja sloboda, stoga su ljudi sa malo "zrelijim" shvatanjima o potencijalima ivljenja Slobode predloili da duhovni rad bude sprovoen i na ovaj nain, vrlo liberalno, komforno, slobodno. Mi hoemo zajedniki da radimo, a ne da budemo slueni i oboavani kao "autoriteti". Ako sluite ili sledite Vou, Gurua ili Majstora, Spasitelja, Mesiju da li ste odani Duhovnom, Boanskom? Ne, to je skretanje i poremeaj "percepcije" u duhovnosti. Struktura i hijerarhija saznanja i saznavanja o prirodi Univerzuma i oveka jeste postojea, ali ne kao uslov ve kao prirodno stanje postojanja. "Spasenje" ne dolazi kroz drugoga - ko to porie usmerava Vau energiju i Svest na vezivanje za Ego tog "autoriteta" uskraujui Vam slobodu - slobodu da izaberete i ivite bilo ta to shvatite da je u skladu sa Vaom Istinskom Prirodom. Da li plaate lekcije znanja, pouke, inicijacije, lanarine? Mislite li da u svetu, okruenju i univerzumu ne postoji neuslovljen izvor Duhovne Moi kojem moete slobodno pristupiti i neogranieno se napajati bez da to "nadoknaujete" nekome ko Vam to "prenosi"? Da li ste obavezani Zavetom? Ako se obaveete sebi to je u cilju Vae spoznaje, ako ste se zavetovali nekom drugom to je ogranienje i ropstvo. "Duhovni razvoj je nekompatibilan s autoritativnim strukturama" vidimo kakav nam je svet, duhovno/religiozne strukture nisu omoguile i ostvarile principe razvoja i sveoptih sloboda, kao ni sprovoenje potovanja ljudskih prava za veinu itelja ove male planete. Stoga autoritativne strukture dokazuju sebe kao nefunkcionalne i beskorisne - te ih treba odbaciti (bivajui svesni ta sve to predstavlja i nosi sa sobom). "Nauni Ilumnizam zahteva ne-dogmatski, eksperimentalni pristup" - slepa vera i odanost autoritativnih religioznih struktura nisu doneli iluminaciju svetu, oveanstvo je rastrzano izmeu sekti

(koje kroz finansijsku, politiku i religioznu "mo" nameu vlast sile, a ne Duha). Sekte koje su se izgradile u masovne religijske denominacije, i pored odreenih elemenata koji se mogu poimati kao razumna, kvalitetna i smislena shvatanja duhovnosti dovele su do civilizacijskih devijacija - samim tim dokazujui da dogme koje odreuju nisu duhovne i da treba postojati sloboda u dosezanju line i zajednike religioznosti kroz drugaije naine saznavanja. Shvatamo da e, "Slobodne zajednice povezane u slobodno drutvo biti ostvarenje ovog Novog Eona" - ograniavanja na drave, konglomerate korporacija, robovanje ogranienjima i odvajanju "naroda", "naro dnosti", "plemena", "dravljana" uskrauje ljude u shvatanju da smo svi zajedno Ljudi Zemlje planete koja nam nije postavila fiktivne egoistine politiko finansijske-kulturoloke-moralne odrednice, ve Prirodne, a uz to ljudi ove civilizacije su uskraeni i ogranieni u shvatanju i ivljenju da su "Zvezde". Verujete li mi? Ne nikako! Morate shvatiti da li sve ovo odgovara Vaim shvatanjima, da li e te kroz ove rei oseati vie slobode ili Vam ovo uskrauje mogunosti duhovnog i religioznog linog o stvarenja. Da li moemo da Vam omoguimo da stiete odreena Znanja injenino to jeste dokazivo, nauno proverivo. Da li Vas mi "vodimo" - to bi bilo ogranienje, ukoliko elimo da Vas obaveemo da budete nai "sledbenici". Mi tvrdimo da na "pokret Kongregacijskog iluminizma" predstavlja i sprovodi sve ove ideje i principe, da omogui zdrav, razuman i duhovan ivot, unutar Ljudi i unutar Zajednica koje mogu postojati u svim svojim slobodno odabranim vezama i slobodama. Da li treba neto da nam platite za sve ovo? Hvala lepo, uinili smo to iz line zanimacije i zadovoljstva da Vam prenesemo uverenja koja proistiu iz Iluminacije da sloboda koju ivimo jeste puna Sree i Zadovoljstva naspram onoga ta vidite u svom okruenju, a prouzrokovano je ostalim postojeim nainima ivljenja. Moglo bi se rei da Kongregacijski iluminizam (praktikovan od strane pripadnika "Drevnog i Izvornog Obreda Memfis-Mizraim") vodi dalje od shvatanja da je Sve Patnja, ka realizaciji da sve moe biti i jeste Radost. AGAPE!

33

"Volja ide uporedo sa Sudbinom kao usmeravajui potencijal nae evolucije" A.D.
Moram priznati da sam malo sentimentalno vezan za knjigu koju bih Vam sada predstavio - a smatram je zlata vrednom. Izdata je prvi put, kod nas, podaleke 1990.godine, kada sam je i sam prvi put itao, dakle prva knjiga o Slobodnom zidarstvu koju sam ikada proitao. Mogao bih odmah tvrditi da je ovo i jedna od trenutno najkvalitetnijih knjiga na temu Masonerije - objavljene kod nas, jer jasnim uvodom, detaljnom obradom sva tri simbolina stepena, objanjava simbolizam i pouke na ezoterian, ali smislen i razumljiv nain. Anri Dirvil je ovu malenu knjigu utefterio jo 1923.godine, koja je jedna od njegovih trinaest objavljenih knjiga. Dirvil je izuavao ljudski magnetizam, hipnozu, dejstvo sugestije, tadanju psihologiju (psihoterapeut; kao pretea neuro -lingvistike), ali oito sa implementiranim znanjima o mistinim i ezoterinim aspektima. Ova knjiga je mala, makar deluje mala formatom svog "depnog" izdanja, ali u sebi koncentrie promuurnost i precizno razaznavanje svih vanih detalja koje jedan mason moe (ili pak treba) da poima o ritualima. Dirvil jasno predoava da postoji razlika izmeu masonerije i spiritizma, telesnog i suptilnog psiholokog. On je uobliio svoje tumaenje rituala kao sled impresija, utisaka, razmiljanja o radnjama, alatima, poukama svakog od rituala, preputajui se toku rituala da vodi njegovu inspiraciju u pisanju. Iako smo u meuvremenu, tokom proteklih dvadesetak godina mogli da proitamo jo poneku knjigu na "nae" teme, sami se bavei izuavanjima, itajui planove Brae o raznim temama, ova knjiga ipak stoji kao odreena Sinteza onoga ta Simboliko znanje Masonerije predstavlja. Kada sam kao mladunac itao ovu knjigu bila mi je pravo otkrovenje smislenosti, kako mistike, tako i odreenog sistema posveenja (koji tada jo nisam poznavao). Kada sam DOIVEO prijem u Bratstvo, ova knjiga mi se tada, kroz moja lina shvatanja potvrdila kao biser masonskog znanja. Jer je tano odslikavala utiske i ideje koji su mi se probudili u svesti, potvrujui mi da sam, voljom svojom, moa sudbinom, voljom prijatelja i Brae, Voljom Velikog Neimara doao na pravo mesto kojem volim da pripadam, meu Masone.

34

Prva zabeleena slobodnozidarska loa na teritoriji dananjeg Novog Sada bila je loa "Potenje" (Probitas) utemeljena 1785. godine u Petrovaradinu. Prema sauvanim podacima, to je bila oficirska (asnika) loa. Utemeljio ju je voa narodne odbrane grof Andrej Hadik). Oko 1800. godine, stareina Loe bio je Simon Hirl (Hirschl), sudija, predsednik jevrejske optine.

Tokom XVIII veka, vie uglednih Srba bilo je ukljueno u "bratski lanac Slobodnih Zidara". Meu njima su bili baki Vladika Josif Jovanovi akabenta kao i Mitropolit Stefan Stratimirovi. Prva slobodnozidarska loa, osnovana u graanskom ambijentu Novog Sada, bila je loa "Libertas", osnovana pod zatitom Velikog Orijenta Maarske. Osnovali su je sedmorica majstora Slobodnih Zidara koji su iveli i radili u Novom Sadu, a trei stepen kraljevske vetine su stekli u Beloj Crkvi i u Aradu. Osnivai su se sastali 15. januara 1875. godine, kada su odluili da osnuju slobodnozidarsku lou, a od Velikog Majstora Joanovi ora su dobili odobrenje 23. novembra 1875. godine. Instalacioni rad obavljen je 14. decembra 1875. godine, kada je za prvog stareinu izabran apotekar Grossinger Carl. Vrlo brzo, loa je okupila mnoge viene i ugledne Novosaane te je 1876. godine brojala 17 lanova. Meu Srbima, u graanstvu su se isticali: Stevan Popovi -Pecija senator u maarskom parlamentu i gradonaelnik Novog Sada, Teofil Popovi-Pecija veletrgovac, Vasilije Popovi direktor kole i brat ure Daniia, Jovan Trebi arhitekta i dr. Posle 21 godine rada, 1896. loa je ugaena zbog tadanje zabrane rada slobodnozidarskih loa u Austrougarskoj monarhiji . Nakon formiranja nove drave, Kraljevine SHS, dolo je i do obnavljanja rada Slobodnozidarskih loa. Prvi sastanak Slobodnih Zidara u Novom Sadu odran je 29. maja 1924. godine. kada je i proitana je odluka Velike Loe SHS "Jugoslavija" br. 4126 od 26. marta 1924. godine, kojom se dozvoljava osnivanje Slobodnozidarskog Venia "Stratimirovi". Za stareinu Venia izabran je Milko Aleksejevi, a za sekretara Daka Popovi. Na sastancima Venia Stratimirovi, koji su se odravali na vie lokacija u Novom Sadu, okupljala su se br aa iz drugih loa. Knjiga "Slobodni zidari u Novom Sadu" generalno predstavlja zbornik pisanih instrukcija, tekstova, radova, radnih tepiha, arhitektonskih tabli uvaene Loe "Mitropolit Stratimirovi" (koja trenutno radi pod zatitom R.V.L.S.), te stoga predstavlja i zlata vredan nauk kako svaka loa moe i treba da ubelei svoju istoriju postojanja. Knjiga upoznaje itaoca sa time kako je radio literarni odbor, finansijski i milosrdni odbor, kako su iveli i radili slobodni zidari u Novom Sadu do pre II svetskog rata. Navodi niz dobrotvornih ustanova kojima je Loa pomagala svojim doprinosima i angaovanjem Brae. Ova knjiga predstavlja i spisak Brae sa kratkim biografijama svih znamenitih linosti Novog Sada koji su bili lanovi bratstva i ove Loe, ime je u celosti zaokruena istorija i bitna obeleja njihovog delovanja. Iako na samim graevinama Novog Sada nije ostalo mnogo znamenja o prisustvu masonerije u gradu iz ove knjige se stie snaan utisak da su ljudi, sa svim njihovim kvalitetima, radom i znaajem najvanija obeleja Slobodnog Zidarstva.

35

"Lvx Novae Aurorae" Loa #24 / Or.Vrac

ukljuujui i one koji bi nam naudili zbog svog zadovoljstva i profita. Saoseajna Ljubav je cilj koji, kao Ezoterini Masoni, stremimo da usadimo u nae ivote. Saoseajna ljubav znai ponekad potrebu prihvatiti neprihvatljivo i oprostiti neoprostivo. Milosre je pruanje uloga naeg vremena, energije i novca prema onima koji su manje sreni nego mi, ne zbog priznanja koje nam ono donosi, ve zato to je to naa dunost kao Masona. Milosre nastoji da uskladi potrebe nae line porodice u odnosu na potrebe sve nae brae i sestara u ovom svetu. Milosre znai ponekad odustajanje od neega to mi elimo zbog potreba drugih. Istina je ujedno na cilj kao tragaa za istinom i na nain ivota kao Ezoterinih Masona. Govorenje i ivljenje istine dovodi nas blie Boanskom i svem oveanstvu. Istina je da mi traimo i istina je da ivimo kao Ezoterini Masoni. Saoseajna Ljubav, Milosre i Istina su naela Ezoterinog Masonstva i vodi i propis za ivljenje sadrajnog ivota kao Ezoterini Masoni.
UVOD U EZOTERINO SLOBODNO ZIDARSTVO AA&EF Ezoterino Masonstvo sadri sva uenja, rituale i inicijacije takozvane regularne Masonerije. AA&EF Ezoterino Masonstvo takoe sadri ezoterina uenja, rituale i inicijacije za svaki stepen. Ova uenja prevazilaze regularno Masonstvo i namenjena su kao pomo aspirantu Masonu da postane vie etian, sve moralniji i duhovniji u skladu s njegovim ili njenim izabranim duhovnim putem. Nita u uenjima, inicijacijama ili ritualima EM nije namenjeno promeni kandidata na bilo koji drugi nain od toga da kandidat namerno promeni sam sebe. Za razliku od regularnih Masona, AA &EF ne diskriminie nikoga bez obzira na godine, boju, veru, ekonomski status, obrazovanje, pol, hendikep, zanimanje, politiku filozofiju, rasu, religiju, seksualne sklonosti ili drutveni status u zajednici. Od kandidata ispod 18 g.

NAELA MASONSTVA

Masonstvo je bratska organizacijska posveena Bratskoj Ljubavi, Potpori i Istini. Bratska ljubav je snana veza koja ujedinjuje ljude slinog intelekta. Potpora nudi ruku pomoi ljudima kojima pomo treba. Istina se izraava kad je Mason iskren i istinoljubiv prema svim ljudima. To su Naela priznata od veine regularnih Masonskih Loa. Ezoterino Masonstvo je organizacija za mukarce i ene posveene Saoseajnoj Ljubavi, Milosru i Istini. Saoseajna Ljubav je ujedno i prihvatanje i pratanje svima drugima,

36

se zahteva pristanak njihovih roditelja ili staratelja osim ako su samostalni. Za razliku od regularnih Masona, sve poslove Loe vre izabrani slubenici (Stareina i dvojica Nadzornika). Radi toga to Loa nema trokova i lanovi ne plaaju nikakvu lanarinu ili naknadu Loi, Loa nema blagajnu niti izabranog blagajnika. Troak bilo kakvih zakuski ili ostalih izdataka se namiruje kako lanovi odlue. Za razliku od regularnih Masona koji imaju nedeljne, polumesene, mesene ili kvartalne sastanke, EM imaju tendenciju da se susreu i nezvanino, osim inicijacija i vebi. Neformalni sastanci uz jelo ili leerno pie su jedan od naina da lanovi razmene misli i ideje oko rada na postajanju boljom linou kroz EM. Neformalni sastanci s prijateljima i drugim bitnim ljudima da bi raspravljali vana pitanja su drugi nain da EM rade uz visak, sretnu se iskreno i razdvoje ugomer. Raditi uz visak znai biti uspravan ovek koji radi najbolje to moe da svakodnevno prihvati ivot, sebe i druge. Sresti iskreno je sresti od srca, licem u lice, kao jednakog u prisutnosti Boanskog. Razdvojiti ugomer znai podeliti osjeanja prijateljstva i najboljih elja za druge. EM imaju tendenciju da potroe vie vremena na poboljavanje ljudi nego regularni Masoni jer su ezoterina uenja i rituali projektovani da im daju potrebne alate za to. Ovi alati zahtevaju lini napor. Oni koji koriste ove alate da bi poboljali ljude, vie su nego regularni Masoni. Veina regularnih Masona koji postanu EM kau da je to tako. EM je namenjeno onim ljudima koji ele da se produhove u njihovom svakodnevnom ivotu, za one koji ele

poboljati sebe i njihov ivot kakav je danas, i za tragae za istinom. Istinito je da nas ini slobodnim. Istinito je da nam pomae da postanemo vie od onoga to jesmo. Istinito je da nam pomae da putujemo linim duhovnim putem prema Boanskom. Drevni i Prihvaeni Ezoterini Masoni su dobili inicijalnu povelju od Velikog Orijenta 14. maja 1928. 17. novembra 1976. Veliki Majstor Juliet Ashley je osnovala Suverenu i Nezavisnu Veliku Lou Drevnih, Prihvaenih i Ezoterinih Masona. Ovaj postupak je bio ratifikovan na godinjem sastanku u Washingtonu, D.C. 22. juna 1977., a ime Velike Loe je bilo slubeno promenjeno u Internacionalna Suverena i Nezavisna Velika Loa Drevnih i Prihvaenih Ezoterinih Masona. Na tom sastanku Velika Loa je takoe osnovala Akacija Lou #1 A:.A:.&E:.F:. kao prvu Lou Majstora Masona pod novom jurisdikcijom. Aktuelni Veliki Majstor je John F. Gilbert PhD. Loa "Lvx Novae Aurorae" je arterovana i posveena od strane Suverene i Nezavisne Velike Loe Drevnih i Prihvaenih Ezoterinih Masona dana 23. marta 6009.g.i.s. prilikom ega joj je dodeljeno pravo da Prima, Unapreuje i Uzdie kandidate u simboline stepene Drevne i Prihvaene Ezoterine Masonerije. Loa "Lux Novae Aurorae" je povezana sa sistemom viih stepena Slobodnog Zidarstva i nalazi se pod zatitom Loe "MISIR" koja deluje kao Suvereno Svetilite Drevnog i Izvornog Egipatskog Obreda Memfis-Mizraim.

37

U naunim krugovima, di Sangro je poznat kao pronalaza, jo kao student je izmislio hidrauline ureaje koji mog u crpeti vodu na bilo koju visinu, redizajnirao je konstrukciju pozorita, on je stvorio "veni plamen", kolica sa drvenim konjima koji su voeni unutranjim mehanikim sistemom koji su mogli da putuju na kopnu i vodi, razvio je tampariju koja je mogla tampati razliite boje u jednom tisku. Bio je prijatelj i bliski saradnik kralja Karla IV u Napulju, za koga je izmislio vodotoporni ogrta da ga zatiti od kie dok lovi. Takoe je izumeo puku dvocevku. Poput Leonarda, posedovao je strast za ratne maine. Tokom svoje vojne komande, on je sainio top od laganih materijala koji su imali dui domet od standardnih topova tog vremena. Ali je njegov intelekt je otiao i dalje - bio je vojni strateg, napisao je niz rasprava o organizovanju peadije, zbog ega ga je ak pohvalio i Fridrih II Pruske. Dok se za Leonarda tvrdilo da je lan raznih "egzotinih" organizacija, poznato je da je di Sangro bio jedan od vodeih lanova Slobodnog zidarstva. On je bio stareina napolitanske masonske Loe, Sve do momenta kada je bio ekskomuniciran iz crkve, mada je Papa Benedikt XIV ubrzo povukao optube o jeresi - koje su protiv njega bile proizvod klevete i zavisti. Di Sangro je odluio da od porodine kapele, na uglu Via De Sanktis, naini svoj lini legat. Kapela se nala zi ponad San Domeniko Maore, Dominikanske crkve gde su ljudi poput ordana Bruna iveli. "San Severo" je mnogo manja kapela, ali je po umetnikoj vrednosti parira. Poreklo kapele datira iz kraja 16. veka, kada je nevino osuen ovek odvuen u zatvor, prolazei kraj bati Di Sangro palate, video deo uruenog batenskog zida gde mu se ukazala slika Blaene Device. ovek je obeao da e dati srebrni medaljon za Bogorodicu ako se dokae da je nevin, to se i dogodilo. On je odrao svoje obeanje i od tog trenutka pa nadalje, mesto ukazanja Bogorodice postalo je veoma potovano. ovani Franesko Paolo di Sangro, prvi knez Sansevero, podigao je malu kapelu, Kapela Santa Maria della Pieta ili Pietatella. Oko 1590, kapela je postala poivalite di Sangro porodic e. Kasnije, Alesandro, patrijarh Aleksandrijski i arhiepiskop Benevento, poeli su rekonstrukciju kapele, a Raimondo je ostvario sadanji nivo prefinjenosti. Di Sangro je naruio dela najveih umetnika tog vremena, ukljuujui i venecijanskog Koradinija, kao i Kueiroloa i

U italijanskom gradu Napulju, lokalna crkva, Kapela Sansevero, je delo plemenitog suverena Raimonda di Sangra. San Severo je graevina ispunjena smislom Alhemije i Masonerije. Raimondo di Sangro, sedmi princ San Severo, direktan potomak arlemanja, roen je u 1710. godine. Studirao je na koledu Klementina jezuita u Rimu, govorio vie evropskih jezika, kao i arapski i hebrejski, kretao se u najviim drutvenim krugovima i dopisivao sa najveim naunim um ovima svog doba. Bio je pronalaza, zainteresovan za ljudsko telo i oigledno zainteresovan za alhemiju... veoma nalik Leonardu da Viniju.

38

Sammartinoa. On lino je izabrao mermer, predloio tehnike i teme za svaki rad i odredio mesta za remek-dela. Kada je umro u 1771., crkva je postala njegovo zavetanje i sada predstavlja olienje napolitanskog baroka i zaista se veruje da sadri ifrovanu, masonsku poruku.

Masoni tog doba su identifikovali kapelu kao izraz masonskog ideala, odnosno napredovanja ka spasenju i prosvetljenju. Di Sangro je ilustrovao ovaj Put preko grobova, koji idui, od vrline do vrline, dosee vrhunac. Ove vrline su: pristojnost, liberalnosti, religija, posveenost braku, iskrenost, samokontrola, obrazovanje i boanska ljuba vi. On je naglasio poslednje na dva groba - kroz skromnost i razoarenje. "Skromnost" je grob Sesilije Gaetani, Raimondve majke, koja je predstavljena kao rimska Vestalska devica. Slomljeni natpis i kruna cvea podseaju nas da je umrla veoma mlada, dok kadionica podsea na preiavanje vazduha. Hrast predstavlja antiko znanje. Skulptura "Razoaranje" je posveena Raimondovom ocu pokazuje osobu koja pokuava da se oslobodi mree, to moe da simbolizuje borbu sa neznanjem, ili grehom, uz pomo vostva anela, koji simbolizuje razum.

De Sangro nije u potpunosti realizovao svoju kapelu kako je osmislio. Na kraju kapele trebala je da se nalazi mala "peina", poto prvobitni planovi pokazuju da je ova soba trebalo da bude proirena i odreena za sahranjivanje potomaka. Prostor je trebao da bude osvetljen pomou "venog plamena" koji je Di Sangro izumeo (meajui magnezijum i fosfor koji su u nedogled mogli da gore nesmanjenim sjajem, uz minimalnu koliinu materije), ali to nije ostvareno. Umesto toga, on sadri dve staklene vitrine u kojoj su kosturi mukarca i ene sa sistemom vena i arterija potpuno ouvanih nakon smrti - ak i tokom vekova nisu oteeni. Ova dva skeleta su nazvani "Anatomskim mainama". Istinska je misterija kako su sainjeni budui da ni tada, a ni danas ne postoji tehnologija kojom bi se skelet i splet krvnih sudova ouvao na ovaj nain. Veruje se da je to jedno od Di Sangrovih alhemijskih uda.

39

to uini. Neki tvrde da su velovi dobijeni kristalizacijom - mada niko do danas nije uspeo da izvede ovaj proces - i dobije ovako fascinantne skulpture. Moe se rei da postoji jedna specifina "anomalija" u ovom prekrivenom Hristu, jer postoji malo udubljenje u nozdrvi, kao da se pokrov usisava od daha - da li je iv "mrtav Isus"? Da li je di Sangro verovao da Isus nije umro na krstu? Ako je tako, moda on nije bio samo Mason, ve lan neke druge organizacije, jo tajanst venije. Iako je bio obrazovan meu Jezuitima, jo kao mlad Di Sangro se pridruio Rozenkrojcerima gde je obuavan i iniciran u dublje misterije Svete Umetnosti. Kada je poelo buenje Slobodnog zidarstva u Napulju oko 1750. Di Sangro im se pridruio, te bivajui uglednim lanom zajednice, plemike klase, Braa su ga izabrala da bude Veliki Majstor. Kako je veina plemia, tadanjih Masona, bila opinjena ezoterijom, okultizmom i alhemijom, veina ih je bila privuena kotskim ritualima, a Princ Reimondo je u meuvremenu stvorio nekoliko Loa u Napulju sa gotovo hiljadu lanova.

Na podu "peine" kapele su pravougaone mermerne ploe, vizuelni trag da je tu trebao da je pokriveni Hrist. Umesto toga, ova izuzetna skulptura nalazi se u centru kapele (inei trougao sa skulpturama "oca" i "majke"), kao centralno i neverovatno umetniko remek-delo zbog kojeg veina turista dolazi na ovaj mesto. Sammartinova Skulptura Isusa je jedna od najznaajnijih umetnikih dela u svetu, izvajan je 1753. i pokazuje veo koji prekriva telo Hristovo. Mnogi su osetili da u tom prisustvu, postoji utisak da se posmatra istinsko telo Hristovo. Najupadljiviji aspekt skulpture je veo, neki veruju da veo bukvalno "okamenjen", kroz hemijski proces. Na statui "Razoarenja", vajar Franesko Kueirolo je uinio da mrea potpuno okruuje statuu koja je ve izvajana, a ipak su sastavni deo. Kako je to mogue uraditi - vajanje ispod siune rupe mree, ali bez razbijanja mree da i dalje bude mogue da oblikujete telo do najsitnijih detalja? U svakom sluaju, pitanje je kako se ovi skulptori su uspeli da pokriju svoja dela sa velovima i mreom od mermera - jasno da ne postoji nijedan poznat nain za postizanje finalnog proizvoda? Pronai dva takva primera u jednoj kapeli sugerie da je to di Sangrovo (al)hemijsko majstors tvo koje je moda doprinelo da se

40

Masonska tradicija kojoj di Sangro pripadao je Obred Memfisa i Misraima. U Engleskoj Masoni su ujedinjeni 1717.godine, a u Napulju ulaze u masonsku istoriju 1750.godine - pod vostvom Reimonda di Sangra. On je radio sa baronom Teodor Henrijem de oudijem (1724-1769), autorom masonskog katehizma "Flaming Star". Di Sangro je povezan sa Kaljostrom, jednim od najpoznatijih Masona, koji je prema predanju bio njegov inicijator. Kaljostro ga susree na Malti 1766. i ostaje sa njim u Napulju i u 1773., kada prima instrukcije koje su mu omoguile da se uspostavi egipatski Obred Masonerije. Pred rimskim sudom Svete inkvizicije, 1790., Kaljostro je tvrdio da je sve svoje znanje o alhemiji uio pre mnogo godina u Napulju od "princa koji je imao veliku strast za hemiju". Sudije mu nisu verovale. Ovaj princ nije niko drugi do di Sangro. Bilo kakvi detalji sa suenja i dalje su nedostupni i proglaeni tajnom i do dananjeg dana ostati zaklju ani unutar Vatikana.

Pod pritiscima spletki i pretnji prokletstva od strane crkve on se nije libio dela i praktino je jedan od prvih koji su izdali svoju masonsku Brau odajui imena Brae dravnoj i crkvenoj evidenciji - to mu je donelo najomraenije mesto u tadanjem masonskom svetu. Stekao je oprost od crkve, ali ne i od svoje masonske Brae. Ipak, postoji uverenje da je on ovim delom izveo "proienje" Bratstva od onih koji su ne dostojno primili i stekli inicijacije. rtvovao je sebe i svo j ugled zarad Istine koju je Red prenosio kao Tajnu. Prinev se spomenik jo uvek moe videti u kapeli. Umro je 22. marta 1771., "od iznenadne bolesti izazvane eksperimentima" kako pie na odru. Njegov sarkofag, meutim, ne sadri telo; neko ga je ukrao. Raimondo je izradio plaketu koja se nalazi u kapeli, tvrdei da je naruilac tih dela namerno premeten eljom "da zauditi, razotkrije i naui". Kapela Sansevero je jedna od najzagonetnijih kapela u Evropi, jer je njen tvorac Raimondo di Sangro, bio smatran za Leonardo da Vinija svog vremena. Tau Libero .'.

41

Masonerije koja je uspostavljena 1785 godine (u istoj onoj godini kada je poela represija usmerena prema Iluminatima). Kaljostro je inicirao i Napoleona Bonapartu u Egipatsku Masoneriju, dok sama legenda Reda spominje da je tokom Napoleonovih osvajanja Egipta dolo do susreta plemia-oficira koji su bili Masoni (preko U.V.L. Engleske) sa izvesnim tajnim Redom koji je ouvao drevne egipatske Obrede. Do 1803. godine u Napulju (Italija) trojica brae Bedarid su primila vrhovne moi Reda te su zatim razvili Obred u Francuskoj. etiri najvia stepena su nazvana "Arkana Arkanorum" (njihov alhemijski sadraj je najvea Tajna uvana u svetilitima Obreda) koje je Kaljostro primio od Viteza Luiija Akvina, Brata Velikog Majstora Napuljske Masonerije. Inicijati Reda su dali odobrenje da se "spoljanja" struktura Obreda, koja se sastojala od 33 stepena razvija zasebno, ime je omogueno da se "kotski" Obred uspostavi i praktino iz Francuske prenese u Ameriku gde je 1804.godine formiran prvi Vrhovni Savet ovog Obreda. Takoe je omogueno da se preko odreenih misterija o izgradnji Solomonovog hrama oformi i razvija i "Obred Jorka" koji je detaljnije prenosio pouke duhovnosti kroz graditeljski simbolizam. Tokom XIX veka Obred se tiho odravao u Loama Francuske, Engleske, Egipta (pod vostvom Brata Salvatore Aventure Zole), da bi Markonis de Negr Obred doneo 1856.godine u Ameriku. 1881.godine italijanski general uzepe Garibaldi (33 u A.A.S.R.) je postao veliki Svetenik Obreda. Poetkom XX veka Obred M+M je dosta potisnut u masonskim okruenjima od strane dva Obreda - kotskog i Jorka, te se u svojevrsnim previranjima, ali i dalje nastavljajui svoje radove, ouvao do danas. Tokom vremena Drevni i Izvorni Obred se irio na razne strane te je poprimao druge oblike upijajui sisteme i duhovne tradicije Masona koji su primali Inicijacije. U nekim ograncima Obred je praktino izgubio svoj "ritualizam" toliko karakteristian za Masoneriju, te su neki prenosili stepenove kao lekcije znanja, a neki su razraivani ezoterinim uticajima evoluirajui u prave magike duhovne sisteme. Praktino postoje tri grane viih stepena koji su najzastupljeniji. To su tzv. Obred Jorka, kotski Obred (A.A.S.R.) i Drevni i Izvorni Obred Memfis-Mizraima. Ostali Obredi, kojih je pravo mnotvo su donekle ili inkorporirani ili izuzetno slini navedenima.

Jedna od masonskih legendi kae da je poetkom XII. veka grupa od osamdeset jednog slobodnog zidara dola iz Egipta u vedsku, gde su predoili svoju tradiciju tamonjem biskupu, koji im je dao blagoslov i odobrenje za rad. Odatle je Masonerija poela da se iri Evropom. Pria see dalje u istoriju. Sam zaetak egipatskog obreda masonerije se oslanja na spajanje gnostikih- hrianskih uenja ("Red Krsta") preko Sv.Marka sa uenjima egipatskih Serafikih svetenika ("Red Rue") koje je predstavljao Majstor Ormus. Na taj nain su sjedinjena duhovna znanja koja su tvorila sr prave Rozenkrojcerske tradicije. Ne treba se zaboraviti i masonska pouka da je Kecelja starija od Zlatnog runa i rimskog Orla - to direktno upuuje na tradiciju koja im je prethodila - u Egiptu. Egipat je drevno tlo na kojem su izgraeni misteriozni hramovi i piramide inicijacije odakle potie Znanje koje su graditelji preneli do dananjih vremena. Moderna istorija masonerije spominje da je grofa Aleksandra Kaljostra (1749-1796) inicirao u tajne Egipatske Masonerije "misteriozni" Majstor Altotas 1776. godine (kada je osnovan i Red Iluminata) tokom njegove posete Egiptu. On je nakon primanja inicijacija uspostavio novu strukturu viih stepena Masonerije. Kaljostro je bio blizak prijatelj sa Velikim Majstorom Reda Maltekih Vitezova Manuelom Pintom de Fonsekom, a posebne pouke o alhemiji je dobio od Rejmonda di Sangra San Severa. U stvarnosti je postojala tajna veza izmeu Iluminata i Egipatske

42

Obred Jorka (postoje dve "grane" koje se razlikuju - engleska i amerika) je hrianizovana linija hramovnike Masonerije najzastupljenija u zemljama engleskog govornog podruja. kotski obred je skup filozofskih i istorijskih stepena - praktino je najbrojniji po lanstvu - i najpristupaniji. Gotovo da veina svetskih obedijencija i Velikih Loa radi po sistemu kotskog Obreda od 33 stepena. Obred Memfisa i Mizraima je po brojnosti manji, ali zato obiluje u mnotvu viih stepena - ak 95 operativnih (i jo par titularnih - upravnih). Ovaj Masonski Obred tj. Sistem je potpuno ezoterian i hermetian. Drevni i Izvorni Obred Memfisa i Mizraima (skr. D.I.O.M.M. ili engl. A.P.R.M.M.) je sistem u kojem su sjedinjena dva toka zapadne inicijatske tradicije. Neki ga nazivaju dualistikim MasonskoIluministikim sistemom koji je inkorporirao razliite forme obreda viih stepena. Ime Obreda potie od rei "Misraim" - Misir - Egipat i "Memfis" - grad koji je bio glavno kultno sredite u Egiptu, gde je kao vrhovno boanstvo bio oboavan Ptah - Veliki Neimar Svih Svetova. Sam po sebi, koliko je komplikovan toliko je i u svom razvoju doveo do meanja uticaja raznolikih filozofija, "upijanja" znanja, te je nadvien nad kotskim Obredom - u nekim obedijencijama, dok neke Velike Loe koje praktikuju "ist" Obred imaju ak i prva tri stepena usaglaena sa Egipatskim simbolizmom. Tako je npr. prijem tj. roenje Masona u Slobodnozidarsko Bratstvo simbolizovano ritualom roenja egipatskog Boga Horusa, drugi stepen razrauje simbolino znanje egipatske duhovne tradicije, dok Majstorski stepen opisuje smrt Boga Ozirisa i njegovo uzdizanje iz groba. Nad tim, kao kod kotskog obreda slede stepeni u kojima se traga za ubicama Majstora Hirama Abifa i izvravanje "osvete", u egipatskoj masoneriji op is sledi traganje Izide za delovima tela Boga Ozirisa, te borbu boga Horusa sa mranim bogom Set-om i njegova osveta zbog Ozirisovog ubijanja - gde se Tajno ime Boga Ra spoznaje u 14 stepenu, a potpuna Pobeda i Iluminacija u 18 stepenu. Dalji vii stepenov i slede putovanje due kroz "posmrtni" svet da bi, paralelno sa kotskim 33 stepenom, Dua ula u "Obitavalite Bogova - Duant". 34 stepen DIOMM upuuje Inicijata - Iluminiranu Duu o Duhovnim zakonima koji vladaju u vrhovnim sferama. Nadalje se stiu ezoterina, hermetina i okultna znanja - raznih sistema i tradicija, ne samo egipatskog porekla. Drevni i Izvorni Obred Memfis+Mizraim je u potpunosti u skladu sa Osnovnim Naelima Slobodnog Zidarstva, kako su ona definisana u Ustavu Velike Simbolike Loe. Obred nije zamena, niti "konkurencija" kotskom i Jork Obredu i potpuno je nezavisna i suverena grana viih stepena Masonerije.

Masonerija Drevnog i Izvornog Obreda Memfisa i Mizraima je humanitarna, filozofska, inicijatska i duhovna institucija koja u osnovi ima za verovanje u Vrhovnu Mo koja se naziva i priziva pod imenom Veliki Neimar Svih Svetova ili Veliki Arhitekta Univerzuma. Ne postavlja se granica slobodi u potrazi za Istinom i garantuje slobodu svima koji krenu tim Putem. Ona ima za cilj moralno i duhovno usavravanje oveanstva te u tom cilju propagira filantropiju kroz korienje simbolinih i ezoterinih formi koje se mogu razotkriti inicijacijom. Obred ima za cilj da primenom Kraljevske Umetnosti naini suverene Majstore slobodne i nezavisne, koje ne ometaju predrasude i tiranija, strasti i neznanje. U potpunosti se potuje individualnost i miljenje drugih. Obred je protiv sektaenja (to gotovo predstavklja odbacivanje priznavanja "obedijencija" kako se trenutno ograniavaju postojee Velike Loe) i prenosi Masonima oseaj harmonije i zajednitva. Obred nalae potovanje zakona drave u kojoj se ivi, kao i odanost porodici i zajednici - to su osnove nad kojima se uzdie Duhovnost Obreda Memfisa i Mizraima. Aspiranti su potpuno posveeni ispoljavanju linih kvaliteta u profanom ivotu, tih kvaliteta koji izviru iz sutinske prirode koja se isti osnovnim slobodnozidarskim uenjem i radom, a nadgrauje se unutarnjom inicijacijom i iluminacijom kroz napredovanje Putem stepenova Memfisa i Mizraima. Ezoterino ini Misao, Egzoterino ini strukturu. Egzoterino moe biti naueno, preneeno ili dato, Ezoterinom se ne moe poduiti, ne moe se dati ili preneti, "ono dolazi odgore". Svaki stepen D.I.O.M.M. deluje na vie ravni prilikom prijema Ini cijacija, kao i asimilacije Znanja i Gnoze stepena. U osnovi moe se rei da sistem prenosa deluje na bazine etiri ravni, koje bi se mogle uporediti sa etiri Kabalistika Sveta. Prvi nivo Rada obuhvata ritualno-meditativne radove samih ceremonija svako g stepena. Stepeni "Plave" Loe su u dobroj meri uslovljeni teritorijalnou i vremenom u kojem se ivi, tako da postoje raznolike "varijacije". Sama "Plava Loa" bi trebala da predstavlja ovovremenost stanja Slobodnog Zidarstva, da izrazom sadanjice prenese osnovne pouke o simbolizmu Masonerije, to se kasnije razvija, ali i "odvaja" od samog "graevinskog" simbolizma. Stepeni od 4 do 33 predstavljaju "filozofsku" razradu steenih simbolinih Znanja, ali seu i dublje u "vremenu" i rasponu u kojem se Masonsko Znanje emanira. Obred je iznedrio ovu strukturu "kotskog Obreda" kako bi usaglasio delovanje i povezivanje Egipatskog sistema Rada sa dananjim osobenostima ljudi, drutva i civilizacije uopte. Stoga, tek poevi sa 33 stepenom i vie zapoinje se detaljnije pouavanje o Egipatskim znanjima. Prvi nivo rada jesu ceremonije, koje na fizikom planu povezuju Inicijate sa Egipatskim Tokom Slobodnog Zidarstva - koje je samo

43

"odraz" onog Znanja koje emanira u inicijatskom Toku koji vodi "Izlasku u dan". Sledei nivo, koji se "budi" u svakom stepenu jeste suptilno-energetski - to su radovi i aktivacije "vruih taaka" ("97 akri"). Prilikom ove aktivacije dolazi do sadejstva samog energetskog mesta i upliva svesne koncentracije korienjem "lozinki", "svetih rei" i "znamenja" koja su precizno definisana za svaki stepen. Pozicija "vrue take" nasleena je kroz tradiciju, "lozinke" stepena otvaraju i aktiviraju "taku", dok "sveta re" utvruje samo stanje i povezuje ravan postojanja sa ljudskom sveu, koja prilikom koncentracije koristi "znamenje" da bi usredsredila panju i prisutnost na odreenom nivou/stepenu na kojem se radi. Ovakav nain rada proima ljudsku svest na sva "etiri" nivoa poimanja, te omoguava potpunije povezivanje i stabilizaciju realizacije tj. postignua odreenog "stepena". Iz ovoga proizilazi i oslobaanje ljudskog shvatanja ka suptilnim, astralnim regijama "postojanja" te svaki stepen moe (i trebao bi) da bude oplemenjen Vizijom. Ovo se obavlja celokupnim procesom Rada, uz praktikovanje "skrajinga" i drugih meditacija i kontemplacija o prirodi Stepena. Drevni i Izvorni Obred Memfis+Mizraim ne dodeljuje stepene zarad hijerarhije, titulom ugaajui egu inicijata, ve predstavlja stvarnu duhovnu kolu egipatskih misterija, osloboe nu autoritativne strukture, koja izuava misterije kroz duhovne eksperimente, rituale i iskustva koja razotkrivaju istinsku prirodu oveka i Univerzuma, vodei ga do zajednitva u "Zajednici Svetaca" koji su pravi sluitelji Velikog Neimara Svih Svetova. Uzimajui u obzir sve postupke sa kojima su inicijati pripremili, osnaili i usavrili sebe do stupanja u "Suvereno Svetilite" tj. do samog ulaska u polje dejstva Egipatskog Obreda izvreno je fino usaglaavanje Due sa Mudrou koja od ovog nivoa daje veu Snagu i Lepotu celom doivljaju Slobodnog Zidarstva - Piramidi Iluminacije oveka i Civilizacije. 1-3 D.I.O.M.M. - Simboliko znanje o aspektima i smislu Drveta ivota daje se kroz uenje o graditeljstvu kao najmaterijalnijem obliku aktivnosti. Majstori Masoni su tek kandidati za stvarno duhovno napredovanje. 4-33 D.I.O.M.M. - Filozofska razrada i primena na individuu i drutvo celovitog Drveta ivota. Novajlije u Istinskom Redu moraju da se usklade sa linim i optim prirodnim principima, te se dubljim uranjanjem u znanje i povezivanje sa Masonskim tokom dospeva i do suptilnog povezivanja sa zajednikom sveu - "egregorom". Polarnosti vode ka spoznaji

smisla Krsta koj je sjedinjenje. Otvaranje Oka dolazi uz pomo Bogova, a ne ljudi. 34-43 D.I.O.M.M. - Deset sefirota Drveta ivota; Bave se misterijama svetilita u kojima su sadrana i sakupljana Znanja i Mudrosti iz davnina. Svetilita koja su iznedrila religije i uenja. Obitavanje u zajednici Bogova - Mason ovde postaje stvarni Uenik Viih Duhovnih Misterija. Buenje duhovnih centara unutar oveka - potencijali evolucije. 44-66 D.I.O.M.M. - 22 staze Drveta ivota; veze sa izvoritima Gnoze u regionima Zodijaka i planete Zemlje. irenje svesti u svim pravcima prostiranja Univerzuma. Vrhunac je konsekracija i povezivanje sa Gnostikom Crkvom. 67-74 D.I.O.M.M. - Osmostruka veza sa zracima Sirijusa. Uzdizanje due. 75 -95 D.I.O.M.M. - Polarnosti sefirota Drveta ivota. Skoncentrisanost na najvie misterije korenskih religija. 95 - Bavi se istinskim uenjem Misira i Memfisa. Rastapanje i sagorevanje poslednjih ostataka neistoa i vezanosti za bilo ta to nije Istina i Svetlost. Slobodan Let unutar Jajeta Duha. 96 - Nacionalni poglavar kao ina taka isijavanja lokalne Moi Misterija. 97 - Internacionalni poglavar - veza sa Tajnim Majstorima. 98 - Tajni Poglavar i usmeriva - medijator Gnoze M.M. uvari Univerzalne Religije. 99 - Stvarni i Skriveni Poglavar svih Redova. Stepene iznad 95 ine Istinski Iluminati. Loa Misir predstavlja Suvereno Svetilite Drevnog i Izvornog Obreda Memfis-Mizraim koji je ustanovljen u svom Sreditu, na Zenitu Vrac, u Srbiji i predstavlja Vie Stepene Ezoterinog Slobodnog Zidarstva. Lou Misir je 02. juna 6009.Godine Istinskog Svetla prepoznala i opunomoila poveljom Loa The Sons And Daughters of Aaron A.P.R.M.M. koju predstavlja Majstor Tau Alen Grinfild 97, koji je i glaveina Pokreta Kongregacijskog Iluminizma. Suvereno Svetilite Drevnog i Izvornog Obreda Memfis-Mizraim - Loe Misir je opunomoeno i uspostavljeno poveljom 01. decembra 6010.Godine Istinskog Svetla. Loa Misir radi i deluje kroz nekoliko Loa i Trouglova u okviru svoje nadlenosti, ne samo u Srbiji ve i u drugim Balkanskim zemljama i radi u svojim Hramovima kroz Odeljke Rue -Krsta, Vrhovni Savet, Konzistorijum, Mistini Hram , Veliki Tribunal i Suvereno Svetilite Gnoze. Loa Misir je otvorena i raspoloena da naini bratske i prijateljske veze sa svim organizacijama i drutvima koja neguju Kraljevsku Umetnost i koja prihvataju liberalnu i meovitu Masoneriju kao moderan Put samo-razvoja Ljudskog Bia i nadasve razvoj ljudske svesti i na taj nain prepoznaju, priznaju i prihvataju bratske organizacije koje rade na ovaj nain. Tau Libero .'.

44

45