You are on page 1of 233

Za i zdavača: Ni kol a Jankovi ć

Gl avni ur e dni k: d r Du š a n Ma r i nkovi ć
Lekt ur a i kor e kt ur a : Pr e d r a g Raj i ć
Di zaj n kor i ca: Me d i t e r r a n Publ i s hi ng
Tehni čko ur e đe nj e : Me d i t e r r a n Publ i s hi ng
Fot ogr af i j a na na s l ovnoj s t r ani : To ma s Eki ns,
Čas iz hirurgije, Jaf f er son Me di c a l Col l ege, Fi l adel fi j a
Copyr i ght © All Ri ght s Reser ved by Pr esses Uni ver si t ai r es De Fr ance.
Copyr i ght © za s r ps ko i zdanj e Me di t e r r a n Publ i s hi ng 2009.
CIP - KaTajioru3auiija y ny6™Kaunjn
5n6iinoTeKa MaTuqe cpncxe, Novi Sad
316:61
167/168:61
<J>yKO, Mwiiien
Rađanje klinike: arheologija medicinskog opažanja /
Mišel Fuko: sa francuskog prevela Olja Petronić. -
Novi Sad: Mediterran Publishing, 2009 (Novi Sad: Art print). -
238 Str.; 21cm. - (Biblioteka Brodel; knj. 3)
Prevod dela:
Naissance de la clinique / by Michel Foucault. -
Tiraž 1.000.-
Bibliografija.
ISBN 978-86-86689-35-1
a) CouMononija MCAHUHIIC
6) Me/tmurna ((f>mi030(jinja)
COBISS.SR-ID 243246087
Št ampa: Ar t Pri nt , Novi Sad
Medi t er r an Publ i shi ng
Ni kol e Pašića 24
21000 Novi Sad
tel: +381. 21. 661. 20. 90 fax: +381. 21. 661. 37. 65
www. medi t er r an. r s
e- mai l : medi t er r an@neobee. net
Nijedan deo ove knjige ne srne biti reprodukovan, analogno ili digitalno,
bez dopuštenja autora i izdavača.
Mišel Fuko
R A Đ A N ) E
K L I N I K E
Arheologija medicinskog opažanja
SA FRANCUSKOG PREVELA:
OL J A P E T RONI Ć
MEDI
TERRAN
PUBUSHINC
Novi Sad
2009.
Naslov originala:
NAISSANCE DE LA CLINIQUE:
Archéologie de la perception médicale
by
Michel Foucault
Presses Universitaires De France
6 avenue Reille
75685 Paris Cedex 14
France
SADRŽAJ
Predgovor 9
PRVO P OG L A V L J E
Prost ori i klase 21
DRUGO P OG L A V L J E
Politička svest 41
T R E Ć E P OG L A V L J E
Sl obodno polje 57
1. Dovođenje u pitanje bolničkih struktura 58
2. Pravo na bavljenje medicinom i podučavanje 64
Č E T V R T O P OG L A V L J E
Starost klinike 73
P E T O P OG L A V L J E
Lekcija o bol ni cama 83
1. Mere od 14. frimera godine III 89
2. Reforme i rasprave u godini V i godini VI 92
3. Kabanijeva intervencija i reorganizacija iz godine XI 98
Š E S T O P OGL A V L J E
Znaci i slučajevi 107
1. Simptomi sačinjavaju prvobitni sloj, 110
neodvojivo označiteljski i označeni 110
2. Intervencija svesti preobražava simptom u znak
3. Biće bolesti je u potpunosti iskazivo
u svojoj istinitosti
112
114
S E DMO P OG L A V L J E
r
ideti, znati 127
OS MO P OG L A V L J E
>ecite nekol i ko leševa 145
D E V E T O P OG L A V L J E
Jevidljivo vidljivo 171
1. Načelo opštenja tkiva 171
2. Načelo nepromočivosti tkiva 172
3. Načelo prodiranja poput svrdla 172
4. Načelo specifičnosti načina napada na tkivo 173
5. Načelo promene promene 174
DE S E T O P OGL A V L J E
Japad grozni ca 197
Zaključak 219
ibliografija 225
Predgovor
U ovoj knjizi reč je o prostoru, jeziku i smrti; reč je o pogledu.
Sredinom XVIII veka Pom (Pomme) je lečio i izlečio j ednu hi-
steričnu ženu tako što joj je prepisao da se „kupa od 10 do 12
sati dnevno, tokom čitavih deset meseci". Na kraju ove kure protiv
isušivanja nervnog sistema i vrućice koja ga je podsticala Pom je
video „opnaste čestice slične komadićima vlažnog pergament a. . .
kako se lagano otkidaju i svakodnevno izbacuju sa uri nom, a desni
mokraćovod obnavlja sluzokožu i čitavu je izbacuje istim putem".
Isto je bilo i sa „crevima, koja su, drugom prilikom, obnovila svoju
unut rašnj u opnu, te smo je videli kako izlazi kroz rektum. Jednjak,
dušnik i jezik takođe su obnovili sluzokožu; bolesnica nam je iz-
bacila razne komadiće, bilo povraćanjem, bilo iskašljavanjem".
1
A evo kako je, manje od stotinu godina kasnije, jedan lekar
video anatomsku leziju na mozgu i njegovim opnama; reč je o
„lažnim membranama" koje se često sreću kod ljudi koji pate od
„hroničnog meningitisa": „Njihova spoljna površina na onoj stra-
ni tvrde moždanice koja je okrenuta paučinastoj moždanici pri-
rasla je za tu stranu, ponekad veoma labavo, tako da se može lako
odvojiti, a ponekad čvrsto i snažno, tako da ih je u t om slučaju
veoma teško razdvojiti. Njihova unutrašnja površina samo se do-
diruje sa paučinastom moždanicom, sa kojom nije povezana ni na
koji nači n. . . Lažne membrane su često providne, naročito kada su
veoma tanke; ali obično su beličaste, sivkaste, crvenkaste, a nešto
rede žućkaste, smećkaste i crnkaste. Ta materija često može biti
različitih nijansi u različitim delovima iste membrane. Debljina
1 P. Pomme , Traité des affections vaporeuses des deux sexes, 4. izd, Li on, 1769, t. I, str.
60- 65.
10 Rađanj e kl i ni ke
ovih slučajnih tvorevina mnogo varira; ponekad su tako fine da
bi se mogle uporediti sa paukovom mrežom. . . Lažne membrane
takođe mogu biti veoma različitog sastava: one tanke su kožura-
ve, slične belančevinastoj opni jajeta i bez razlučive strukture. Na
površini nekih drugih često se mogu videti tragovi krvnih sudo-
va, crvenih i ukrštenih u raznim smerovima. One se često mogu
svesti na listiće naredane jedan na drugi, između kojih su prilično
često umetnuti ugrušci manje ili više bezbojne krvi."
2
Između Pomovog teksta, koji je donosio poslednje oblike mito-
va iz nervne patologije, i Belovog (Bayle) teksta, koji je opisivao,
za vreme iz kojeg još uvek nismo izašli, lezije na mozgu kod ce-
rebralne paralize, razlika je beskrajno mala i potpuna. Potpuna
za nas, pošto svaka Belova reč, u svojoj kvalitativnoj preciznosti,
vodi naš pogled prema j ednom neprestano vidljivom svetu, dok
nam prethodni tekst govori jezikom fantazama, bez opažajne po-
drške. Ali kakvo suštinsko iskustvo ta očigledna podela može da
uspostavi s ovu stranu naših sigurnosti, tamo gde se one rađaju
1 opravdavaju? Ko može da nas uveri kako jedan lekar iz XVIII
veka nije video ono što je video, već da je bilo dovoljno nekoliko
desetina godina da fantastični oblici nestanu i da kroz tako oslo-
bođeni prostor do očiju dođe pravi odsečak stvari?
Nije bilo „psihoanalize" medicinske spoznaje, niti manj e ili više
spontanog prekida imaginarnih investicija; „pozitivna" medicina
nije ona koja je načinila „objektalni" izbor, koji napokon upuću-
je na samu objektivnost. Sve sile vizionarskog prostora kroz koji
komuniciraju lekari i bolesnici, fiziolozi i praktičari (napeti i po-
kidani nervi, velika suvoća, otvrdli i spaljeni organi, novo rađanje
tela iz blagotvornog elementa svežine i vode) nisu nestale; pre će
biti da su premeštene i kao zatvorene u osobenost bolesnika, u
onom područj u „subjektivnih simptoma" koje za lekara više ne
definiše način spoznaje, već svet predmeta koje valja spoznati.
Fantastična veza znanja i patnje, koja ni izdaleka nije prekinuta,
obezbeđuje se put em mnogo složenijim od proste propustljivosti
imaginacije; prisustvo bolesti u telu, napetosti, opekotine, gluvi
svet utrobe, sva crna unutrašnjost tela koju zastiru dugi snovi bez
2 A. L. J. Bayle, Nouvelle doctrine des maladies mentaies, Pariz, 1825, str. 23- 24.
Predgovor 11
očiju, dakle sve je to i st ovremeno osporeno u svojoj objektivnosti
svedenim di skursom lekara i ut emel j eno kao niz objekata za nj e-
gov pozitivni pogled. Oblici bola nisu ot kl onj eni u korist nekakve
neutralizovane spoznaje; oni su ponovo raspoređeni u prost oru u
koj em se ukrštaju tela i pogledi. Ono što se promeni l o jeste neja-
sna konfiguracija u kojoj jezik pronalazi oslonac, odnos situacije i
položaja i zmeđu onoga ko govori i onoga o čemu se govori.
Što se samog jezika tiče, počev od kog trenutka, od koje seman-
tičke ili sintaksičke pr omene možemo prepoznati da se pretvorio
u racionalni diskurs? Koja je odsudna linija, dakle, iscrtana izme-
đu opisa koji oslikava membr ane kao „vlažne pergament e" i onog
drugog, ništa manj e kvalitativnog, ništa manj e met afori čnog, koji
ih vidi raširene preko moždani h opni, kao belance od jajeta? Da li
Belovi „beličasti" i „crvenkasti" listići, u j ednom naučnom diskur-
su, imaju drugači j u vrednosti, veću post oj anost i opredmećenost
od st vrdnut i h komadi ća koje opisuju lekari iz XVIII veka? Nešto
pomni j i pogled, sporiji i utemeljeniji verbalni pregled, prefinjene
epitetske vrednosti, ponekad mal o zamršene, zar to u medi ci n-
skom jeziku nije prosto umnožavanj e stila koji je, još od galenske
medi ci ne, pred sivilo stvari i njihovih oblika prost ro predele svoj-
stava?
Da bi se primetila pr omena diskursa, kada do nje dođe, mora
se, bez sumnj e, preispitati i još ponešt o osim tematskih sadržaja
ili logičkih modaliteta, i obratiti se onoj oblasti u kojoj „stvari" i
„reči" još nisu razdvojene, u kojoj još pri padaj u j edne drugi ma,
na razini jezika, načina na koji se vidi i nači na na koji se iskazuje.
Moraće se preispitati prvobitna raspodela vidljivog i nevidljivog
u meri u kojoj je povezana sa podel om onoga što se iskazuje i
onoga što se prećutkuje: onda će se pojaviti, u j ednom j edi nom
obliku, artikulacija medicinskog jezika i njegovog objekta. Prava
prvenstva što se tiče, njega svi nužno naknadno preispituju; ali
nesvrsi shodno sagledavanje iz novog ugla zaslužuje j edi no go-
vorna st rukt ura opaženog, taj i spunj en prost or unut ar kojeg jezik
dobija svoju zapreminu i svoju meru. Treba se smestiti i j ednom
za svagda održati na nivou suštinske spacijalizacije i verbalizacije
patološkog, t amo gde se rađa i sabira govorljiv pogled što ga lekar
spušta na otrovno srce stvari.
12 Rađanj e kl i ni ke
Moderna medicina je sama utvrdila da je njen datum rođenja u
poslednjim godinama XVIII veka. Kad se poduhvati razmišljanja
0 sebi, ona poreklo svoje pozitivnosti poistovećuje sa povratkom,
izvan svake teorije, delotvornoj skromnosti opaženog. U stvari, taj
pretpostavljeni empirizam ne počiva na ponovnom otkriću apso-
lutnih vrednosti vidljivog, niti na odvažnom napuštanju sistema i
njihovih himera, već na reorganizaciji tog očitog i tajnog prosto-
ra koji je bio otvoren kada se jedan hiljadugodišnji pogled zau-
stavio na patnjama ljudi. Podmlađivanje medicinskog opažanja,
živo osvetljavanje boja i stvari pod pogledom prvih kliničara ipak
nije mit; početkom XIX veka lekari su opisali ono što je vekovima
ostajalo ispod praga vidljivog i iskazivog; no, to ne znači da su se
oni ponovo dali na opažanje nakon što su predugo spekulisali,
ili na slušanje više nego na maštu; to znači da je odnos vidljivog
1 nevidljivog, neophodan svakom konkret nom znanju, promenio
strukturu i uz njega se pod pogledom i u jeziku pojavljuje ono što
je bilo s onu stranu i izvan njihovog domena. Između reči i stvari
začet je novi savez, iz kojeg nastaju videti i reći, i to ponekad u
tako realno „naivnom" diskursu da izgleda da se smešta na neki
arhaičniji nivo racionalnosti, kao da je reč o povratku na konačno
svež pogled.
}. F. Mekel (Meckel) je 1764. želeo da izučava promene na mozgu
nastale usled izvesnog broja oboljenja (apopleksija, manija, tuber-
kuloza); koristio je racionalnu metodu merenja jednakih zapre-
mina i njihovog poređenja, kako bi utvrdio koji su delovi mozga
isušeni, a koji zagušeni i kod kojih bolesti. U moder noj medicini
nije ostalo gotovo ništa od tih istraživanja. Patologija mozga je za
nas uvela svoj „pozitivni" oblik kada su Biša (Bichat), a naročito
Rekamije (Recamier) i Lalman (Lallemand) koristili čuveni „če-
kić, koji se završavao širokom i tankom površinom. Blagim udar-
cima, budući da je lobanja puna, nisu se mogli izazvati potresi koji
bi proizveli poremećaje. Bolje je početi od zadnje strane, zato što,
kada potiljak ostane jedino što još treba razbiti, on je često tako
pokretan da udarci promašuj u. . . Kod veoma male dece kosti su
previše meke da bi se lomile, i previše tanke da bi se testerisale; va-
Predgovor 13
lja ih preseći j aki m makazama".
3
Tada se plod otvara: pod veoma
obazrivo razbi j enom l j uskom pojavljuje se nešto, meka i sivkasta
masa obavijena lepljivim kožicama sa žilicama krvi, t užna krhka
pulpa iz koje zrači, konačno osl obođen, konačno iznet na svetlost
dana, predmet znanj a. Zanat ska okret nost čekića za lomljenje lo-
banj e zamenila je naučnu preciznost vage, i ipak se u nj oj naša
nauka od Bišaa prepoznaj e; precizan pokret , ali bez merenj a, koji
pogledu otvara mnošt vo konkret ni h svari, sa si t nom mrežom svo-
jih svojstava, za nas ut emel j uj e naučni j u opredmećenost nego in-
st rument al no razmat ranj e kvantiteta. Oblici medicinske racional-
nosti uranj aj u u čudesnu gust oću opažanja, nudeći kao prvo lice
istine zrnce stvari, nj i hovu boj u, njihove mrlje, nj i hovu tvrdoću,
sposobnost pri anj anj a. Čini se da se prost or istraživanja poisto-
većuje sa domenom pažljivog pogleda, one empirijske budnost i
otvorene samo za očitost vidljivih sadržaja. Oko post aj e rizničar
i izvor jasnoće; i ma moć da iznese na svetlost dana istinu koju
pri ma samo u onoj meri u kojoj ju je izrodilo; otvarajući se, ono
otvara istinitost prvog otvaranja: pregib koji označava, počev od
sveta klasične jasnoće, prelazak iz prosvetiteljstva u XIX vek.
Za Dekarta i Malbranša, videti je značilo opažati (i to sve do
naj konkret ni j i h vrsta iskustva: anat omske prakse kod Dekar-
ta, mikroskopskih posmat ranj a kod Malbranša); ali reč je bila o
t ome da opažanje post ane t ransparent no za duh, a da ne ostane
bez svog osetljivog tela: svetlost, koja pret hodi svakom pogledu,
bila je element idealnosti, neodredi vo mesto porekla na koj em su
stvari bile izjednačene sa svojom sušt i nom i oblikom u kom su se
sa nj om stapale kroz geomet ri j u tela; doveden do savršenstva, čin
gledanja se utapao u figuru svetlosti bez krivine i trajanja. Krajem
XVIII veka, videti se sastojalo od toga da se iskustvu dopusti nje-
gova najveća telesna neprozirnost; čvrstoća, mračnost i gustina
stvari zatvorenih u sebe i maj u moć istine koju ne pozaj ml j uj u od
svetlosti, već od sporosti pogleda koji prelazi preko njih, obuhvata
ih i mal o-pomal o prodi re u njih, ne donoseći im nikad ništa do
sopstvenu jasnoću. Boravak istine u mr ačnom jezgru stvari para-
3 F. Lal l emand, Recherches anatomo-pathologicjues sur l'encephale, Pariz, 1820, Uvod, str.
VII, napomena.
14 Rađanj e kl i ni ke
doksalno je povezan sa tom suverenom moći empirijskog pogle-
da koji njihov mrak iznosi na svetlost dana. Sva svetlost je došla
od sićušne baklje oka, koje se sada vrti oko zapremina i na tom
putu ukazuje na njihovo mesto i oblik. Racionalni diskurs se ma-
nje oslanja na geometriju svetlosti nego na ustrajnu, nezaobilaznu
gustoću predmeta: njegovom mračnom, ali svakom znanju pret-
hodećem prisustvu podaju se izvor, domen i ograničenost isku-
stva. Pogled je pasivno povezan sa t om prvobitnom pasivnošću
koja mu dodeljuje beskrajni zadatak da prelazi preko nje u celini
i da je ukroti.
Tom jeziku stvari i, bez sumnje, samo njemu, pripadalo je da u
vezi sa individuom odobri znanje koje nije bilo prosto istorijskog
ili estetskog reda. To što je definisanje individue beskrajan posao
više nije bilo prepreka za iskustvo koje je, prihvatajući sopstvena
ograničenja, produžavalo svoj zadatak u beskraj. Osobeno svoj-
stvo, neopipljiva boja, jedinstveni i prolazni oblik, dobili su težinu
i čvrstoću predmeta kad su stekli njegov status. Nikakva svetlost
više neće moći da ih otopi u idealne istine; ali pri mena pogleda,
jednog za drugim, probudiće ih i daće im vrednost na osnovu
opredmećenosti. Pogled više nije reduktivan, već utemeljivač in-
dividue u njegovom neumanjivom svojstvu. I tako postaje mogu-
će da se oko njega organizuje racionalan jezik. Predmet diskursa
može isto tako da bude i subjekat, a da time ne budu pokvareni
oblici opredmećenosti. Upravo je ta formalna i dubinska reorga-
nizacija, i to više nego napuštanje teorija i starih sistema, otvorila
mogućnost kliničkog iskustva; ona je ukinula staru aristotelovsku
zabranu: najzad ćemo moći da u vezi sa individuom koristimo
diskurs koji ima naučnu strukturu.
U tom pristupu individui naši savremenici vide uspostavljanje
„osobenog govora" i zgusnutije formulisanje j ednog starog me-
dicinskog humani zma, starog koliko i samilost ljudi. Bezglave
fenomenologije razumevanja mešaju sa ovom loše sklopljenom
idejom pesak iz svoje pojmovne pustinje; blago erotizovan voka-
bular „susreta" i „para lekar-bolesnik" iscrpljuje se u želji da toli-
kom ne-mišljenju dodeli bledunjave moći neke bračne sanjarije.
Kliničko iskustvo - to otvaranje, prvo u zapadnoj istoriji, kon-
Predgovor 15
kretne i ndi vi due jeziku racionalnosti, taj veoma značaj ni dogadaj
u odnosu čoveka sa sami m sobom i jezika sa stvarima - brzo je
bilo shvaćeno kao prost o suočenje, bez koncepta, j ednog vida i
j ednog lica, j ednog pogl eda i j ednog nemog tela, vrsta kontakta
koji pret hodi svakom diskursu i jezik ga ni na koji način ne ometa,
kroz koji su dve živuće individue „ukavežene" u zajedničku, ali ne
i uzaj amnu situaciju. U svojim posl ednj i m potresima, takozvana
liberalna medi ci na navodi u korist otvorenog tržišta stara prava
klinike, shvaćene kao osobeni ugovor i prećut ni sporazum izme-
đu čoveka i čoveka. Tom se strpljivom pogledu čak pripisuje moć
da se priključi, kroz odmer eno dodavanj e rasuđivanja - ni previ-
še ni premal o - opšt em obliku svake naučno ut vrđene činjenice:
„Da bi se svakom od naših bolesnika mogla predložiti terapija
koja je savršeno prilagođena njegovoj bolesti i nj emu samom, po-
kušavamo da o nj egovom slučaju st eknemo objektivnu i pot pu-
nu ideju, sakupl j amo u j edan dosje, koji je samo njegov (njegovo
' posmatranje' ), sva obaveštenja što ih i mamo o nj emu. ' Posmatra-
mo ga' na isti način na koji posmat r amo zvezde ili laboratorijski
ekperiment. "
4
Čuda nije ni mal o lako izvesti: preobražaj, koji je omogućio, i
koji i dalje, svakoga dana, omogućuj e da bolesnikov „krevet" po-
stane polje istraživanja i naučnog diskursa, nije naj ednom zapa-
ljiva mešavina j edne stare navike i j edne još starije logike, ili pak
mešavina znanja i neobi čnog čul nog spoja „dodira", „pogleda" i
„mirisa". Medicina se kao klinička nauka pojavila u uslovima koji
definišu, sa svojom istorijskom mogućnošću, domen nj enog isku-
stva i st rukt uru nj ene racionalnosti. Zahvaljujući nj i ma post aj e
a priori konkret na, t ako da je sada moguće izneti je na svetlost
dana, možda zato što se upravo rađa j edno novo iskustvo bolesti,
nudeći j oj da s vremenom odgurne mogućnost istorijskog i kri-
tičkog shvatanja.
No, ovde je pot rebno skretanje da bi se utemeljio diskurs o ra-
đanj u klinike. Čudan diskurs, mor am priznati, pošto ne želi da
se osloni ni na aktuelnu svest kliničara, pa čak ni na ponavljanje
onoga što su nekada mogli reći.
4 J.-Ch. Sourni a, Logique et morale du diagnostic, Pariz, 1962, str. 19.
16 Rađanj e kl i ni ke
Verovatno pripadamo dobu kritike u kojem nas odsustvo neke
prvobitne filozofije u svakom t renut ku podseća na vlast i nemi-
novnost: doba razuma koje nas neumoljivo drži na distanci od
izvornog jezika. Za Kanta, mogućnost kritike i njena nužnost bile
su, kroz izvesne naučne sadržaje, povezane sa činjenicom da po-
stoji spoznaja. U naše vreme su povezane - a Niče filolog svedoči
o tome - sa činjenicom da postoji jezik i da je, u bezbrojnim reci-
ma što ih izgovaraju ljudi - bile one razumne ili nerazumne, po-
kazne ili poetične - jedno značenje dobilo telo koje nas nadvisuje,
vodi naše slepilo, ali i čeka u tami da steknemo svest kako bismo
izašli na svetlost dana i počeli da govorimo. Mi smo istorijski po-
svećeni priči, strpljivoj izgradnji diskursa o diskursima, zadatku
da razumemo ono što je već rečeno.
Da lije stoga kobno to što reč ne znamo da upotrebljavamo dru-
gačije nego za komentarisanje? To komentarisanje, pravo rečeno,
ispituje diskurs o onome što kaže i što je želeo da kaže; pokušava
da ukaže na to dvostruko dno reči, u kojem ona ima sopstveni
identitet, a on je, pretpostavlja se, bliži nj enoj istinitosti; stvar je
u tome da se ponovo kaže ono što nikada nije bilo izgovoreno,
tako što će se iskazati ono što je rečeno. U tome komentarisanju,
što pokušava da progura jedan kompaktan diskurs, koji je star i
kao da ćuti u okviru nekog drugog brbljivijeg, istovremeno ar-
haičnijeg i savremenijeg, krije se neobičan stav prema jeziku: ko-
mentarisati po definiciji znači prihvatiti nadmoć označenog nad
označiteljem, nužno neuobličen ostatak misli koji je jezik ostavio
u senci, talog koji je njegova sama suština, izgurana izvan nje-
gove tajne; ali komentarisati pretpostavlja i da ono neizgovoreno
spava u reči, i da se, kroz preobilje svojstveno označitelju, može,
ispitujući ga, navesti sadržaj, koji nije bio eksplicitno označen, da
progovori. Otvarajući mogućnost za komentar, to nas dvostruko
preobilje posvećuje beskrajnom zadatku koji ničim ne može da se
ograniči: uvek postoji označeno koje ostaje i još mu valja dati reč;
što se tiče označitelja, on se uvek nudi u bogatstvu što nas protiv
naše volje ispituje o onome što „želi da kaže". Označitelji i ozna-
čeno tako dobijaju suštinsku autonomiju, koja svakom od njih
odvojeno obezbeđuje blago virtuelnog značenja; na kraju krajeva,
Predgovor 17
j edno bi mogl o da postoji bez drugog i da počne samo da govori:
koment ar se smešta u taj pretpostavljeni prostor. Ali, u isto vreme,
on među nj i ma stvara složenu vezu, čitavu j ednu neodr eđenu pot -
ku koja u igru uvodi poet ske vrednosti izraza: označitelj ne treba
da „tumači" bez skrivanja i ostavljanja označenog u nei scrpnoj
rezervi; označeno se razotkriva samo u vidljivom svetu, breme-
ni t om označiteljem, što je i samo puno značenja kojim ne vlada.
Koment ar počiva na post ul at u da je reč čin „tumačenja", da ima
opasnu povlasticu da slike pokazuj e skrivajući, i da se do u beskraj
može zamenjivati samom sobom u ot vorenom nizu diskurzivnih
ponavljanja; ukratko, on počiva na t umačenj u jezika koje prilično
j asno nosi oznaku svog istorijskog porekla: Egzegeza koja sluša,
kroz zabrane, simbole, osetljive slike, kroz čitav aparat Otkrivenja,
Božji Glagol, uvek tajnovit, uvek s onu st ranu samog sebe. Godi -
nama koment ari šemo jezik svoje kulture upravo sa one tačke na
kojoj smo uzalud čekali, vekovima, odl uku Reči.
Tradicionalno, govoriti o mišljenju drugi h, pokušavati da se
kaže ono što su oni rekli, znači analizirati označeno. No, je li nuž-
no da stvari koje su izgovorili drugi i na drugi m mest i ma budu
obrađi vane isključivo u skladu sa igrom označitelj a i označenog?
Zar nije moguća analiza diskursa koja bi izbegla neumi t nost i ko-
ment ara ne pretpostavljajući nikakav ostatak, nikakvo preobilje u
onome što je rečeno, nego samo to što se pojavilo u istoriji? Onda
ne bi trebalo obrađivati činjenice diskursa kao samostalna jezgra
višestrukih značenja, već kao događaj e i funkci onal ne segmente,
tako obrazujući sistem mal o-pomal o. Značenj e nekog iskaza ne
bi bilo definisano blagom namer a koje bi sadržao, istovremeno ga
otkrivajući i zadržavajući za sebe, već razlikom koja ga uobličava
u odnosu na druge, realne i moguće iskaze, a oni su njegovi savre-
meni ci ili im stoji nasuprot u l i nearnom nizu vremena. Tada bi se
pojavila sistematična istorija diskursa.
Do sada, istorija ideja je znala za samo dve met ode. Jedna,
estetska, bila je met oda analogije - analogije čije smo puteve ra-
sprostiranja pratili u vremenu (geneze, filijacije, srodstva, utica-
ji) ili na površini određenog istorijskog razdoblja (duh vremena,
njegov Weltanschauung, njegove osnovne kategorije, organizacija
18 Rađanj e kl i ni ke
njegovog društveno-kulturnog sveta). Druga, psihološka, bila je
metoda poricanja sadržaja (taj i taj vek nije bio tako racionali-
stički, ili iracionalistički kao što se govorilo ili mislilo), čime se
uvodi i razvija neka vrsta „psihoanalize" misli, čiji je izraz s puni m
pravom reverzibilan - budući da je jezgro jezgra uvek njegova su-
protnost.
Ovde bismo hteli da se okušamo u analizi jednog tipa diskur-
sa - diskursa medicinskog iskustva - u j ednom dobu u kojem je,
pre velikih otkrića iz XIX veka, ovaj manje preinačio svoju građu
nego svoj sistematični oblik. Klinika je, u isti mah, novi odsečak
stvari i načelo njihove artikulacije u jeziku u kojem imamo običaj
da prepoznajemo jezik „pozitivne nauke".
Onome ko bi poželeo da sačini njen tematski inventar, klinika
bi se, bez sumnje, pojavila ispunjena prilično nejasnim vrednosti-
ma; tu bi verovatno dešifrovao bezbojne oblike poput osobenog
dejstva bolesti na bolesnika, raznovrsnosti pojedinačnih naravi,
verovatnoće patološkog razvoja, nužnosti opažanja iz zasede kako
bi se uočili i najmanji vidljivi modaliteti, zatim skupnog i beskraj-
no otvorenog empirijskog oblika medicinskog znanja: toliko sta-
rih, odavno pohabanih pojmova, koji su, nemojte sumnjati, već
bili u sastavu grčke medicine. Ništa u ovom starom arsenalu ne
može jasno označiti šta se dogodilo na zavoju XVIII veka, kada
je ponovno uvođenje u igru stare kliničke teme „proizvelo", ako
je verovati onome što se vidi na prvi pogled, suštinski preobražaj
u medicinskom znanju. No, ako se razmatra kao celina, klinika se
javlja kao novi profil, u iskustvu lekara, opazivog i iskazivog: nova
raspodela neupadljivih elemenata telesnog prostora (izolovanje,
na primer, iz tkiva funkcionalnog dvodimenzionalnog predela,
koji stoji nasuprot funkcionišućoj masi organa i sačinjava para-
doks „unutrašnje površine"), reorganizacija elemenata koji ulaze
u sastav patološkog (gramatika znakova se stavila na mesto bo-
tanike simptoma), definicija linearnih nizova događaja u bolesti
(u opoziciji sa žbunovitošću nozoloških vrsta), spajanje bolesti
sa organizmom (nestajanje opštih entiteta bolesti koji su grupi-
sali simptome u j ednu logičnu figuru, a u korist lokalnog stanja,
koja smešta samo biće bolesti sa svim uzrocima i posledicama u
Predgovor 19
t rodi menzi onal ni prost or). Pojava klinike, kao istorijska činjeni-
ca, mora se poistovetiti sa si st emom tih reorganizacija. Ta je nova
st rukt ura označena, ali ne i iscrpljena, naravno, si t nom i odluč-
nom pr omenom koja je pitanje: „Šta vam je?", koj i m je u XVIII
veku poči nj ao dijalog lekara i bolesnika, sa svojom gramat i kom i
sopstvenim stilom, zamenila oni m drugi m pi t anj em u koj em pre-
poznaj emo igru klinike i načelo čitavog nj enog diskursa: „Gde vas
boli?" Počev od toga, čitav odnos označitelja i označenog se pre-
rasporeduj e, i to na svim nivoima medicinskog iskustva: i zmeđu
si mpt oma koji označavaju i bolesti koja je označena, i zmeđu opisa
i onoga što on opisuje, i zmeđu događaj a i onoga što on najavljuje,
i zmeđu lezije i bola koji ona izaziva, itd. Klinika, koja se nepresta-
no pomi nj e po svom empi ri zmu, skromnost i svoje pažnj e i brizi
sa koj om pušta da stvari t i ho dođu do pogleda, ne uznemi ravaj ući
ih nikakvim di skursom, svoj istinski značaj duguj e činjenici da
je dubi nska reorganizacija ne samo medicinskih spoznaja, nego i
same mogućnost i diskursa o bolesti. Umerenost kliničkog diskur-
sa (koju su označili lekari: odbacivanje teorije, napušt anj e sistema,
ne-filozofija) upućuj e na neverbalne uslove, počev od kojih može
da govori: zajednička st rukt ura koja odvaja i uobličuje ono što se
vidi i ono što se kaže.
Ovde preduzet o istraživanje podrazumeva, dakle, namer an
plan da se bude u isti mah i istoričar i kritičar, u meri u kojoj je
reč, izvan svake propisujuće namere, o ut vrđi vanj u uslova moguć-
nosti medicinskog iskustva, onakvog kakvo ga poznaj e moder no
doba.
Jednom za svagda, ova knjiga nije napisana za neku medi ci nu,
a protiv neke druge, ili protiv medicine, a za odsustvo medicine.
Ovde je, kao i drugde, reč o studiji koja pokušava da iz gustog
diskursa izdvoji uslove za nj enu istoriju.
Ono što je važno u stvarima koje kažu ljudi nije toliko ono što
oni navodno misle s ovu ili s onu st ranu tih stvari, već ono što ih
od ulaska u igru sistematizuje, omogućuj ući im na taj način da u
preost al om vremenu budu beskraj no dost upne novi m diskursima
i otvorene za zadatak da ih preobraze.
P R V O P O G L A V L J E
Prostori i klase
Za naše već izmorene oči ljudsko telo sačinjava, put em prirod-
nog prava, prostor porekla i razmeštanja bolesti: prostor čije je
linije, zapremine, površine i puteve utvrdio, u skladu sa sada po-
znatom nam geografijom, anatomski atlas. Taj čvrsti i vidljivi po-
redak u telu je, međutim, samo jedan od načina na koji medicina
projektuje bolest u prostor. Bez sumnje nije ni prvi, a ni najsuštin-
skiji. Bilo je i biće drugačijih raspodela bolesti.
Kada ćemo moći da definišemo strukture koje su, u tajnovitom
prost oru tela, praćene alergijskim reakcijama? Jesmo li ikada za-
ista sačinili osobenu geometriju širenja virusa po t ankom listiću
isečka tkiva? Da li ove pojave mogu pronaći zakon svog projek-
tovanja u prostor u nekakvoj euklidovskoj anatomiji? A bilo bi,
napokon, dovoljno podsetiti da je stara teorija srodnosti govorila
rečnikom skladnosti, susedstva, homologija: izrazi za koje opaže-
ni prostor anatomije ne nudi nikakvu suvislu leksiku. Svako ve-
liko mišljenje u oblasti patologije propisuje bolesti konfiguraciju
čiji prostorni delovi nisu nužno delovi klasične geometrije.
Pot puno preklapanje „tela" bolesti i tela bolesnog čoveka nije,
bez sumnje, ništa drugo do istorijska i prolazna datost. Njihov
očiti susret je to samo za nas, ili, bolje rečeno, tek poči nj emo da
se od njega odvajamo. Prostor konfiguracije bolesti i prostor lo-
kalizacije bolesti u telu bili su naslagani jedan na drugi, u medi-
cinskom iskustvu, samo u j ednom kratkom periodu: onom koji
se preklapa sa medicinom XIX veka i povlasticama dodeljenim
patološkoj anatomiji. Epoha koja označava sizerenstvo pogleda,
22 Rađanj e kl i ni ke
pošto u istom opažajnom polju, u skladu sa istim kontinuitetima
ili istim pukotinama, iskustvo u jedan mah iščitava vidljive lezije
u organizmu i suvislost patoloških oblika; bolest se artikuliše tač-
no na telu, a njeno logično širenje se od ulaska u igru odvija preko
anatomskih masa. „Pogled" samo treba da deluje na istinu što je
otkriva tamo gde je ona moć koju on ima s puni m pravom.
Ali kako se oblikovalo to pravo, koje se izdaje za vajkadašnje i
prirodno? Kako je to mesto na kojem se javlja bolest moglo su-
vereno da utvrdi figuru u koju su grupisani njeni elementi? Para-
doksalno, nikada prostor za konfiguraciju bolesti nije bio slobod-
niji, nezavisniji od prostora svoje lokalizacije nego u klasifikator-
skoj medicini, to jest u onom obliku medicinskog mišljenja koje
je hronološki neznatno prethodilo anatomsko-kliničkoj metodi, i
učinilo je mogućom u istorijskom smislu.
„Nemojte lečiti bolest pre nego što se uverite koje je vrste", go-
vorio je Žiliber (Gilibert).
1
Od Sovažove (Sauvages) Nozologije
(Nosologie) (1761) do Pinelove Nozografije (Nosographie) (1798),
klasifikatorsko pravilo dominira medicinskom teorijom, a i prak-
som: pojavljuje se kao logika imanentna oblicima bolesti, načelo
njihovog dešifrovanja i semantičko pravilo za njenu definiciju:
„Ne slušajte, dakle, one zavidljivce koji su želeli da bace senku
prezira na spise slavnoga Sovaža... Setite se da je od svih lekara
koji su živeli on možda jedini koji je potčinio sve naše dogme
nepogrešivim pravilima zdravorazumske logike. Vidite sa kakvom
pažnjom definiše reči, sa kakvim obzirom omeđava definicije sva-
ke bolesti". Pre nego je zahvati gustina tela, bolest dobija hijerarhi-
zovanu organizaciju podele na porodice, rodove i vrste. Tu je, oči-
gledno, reč tek o j ednoj „slici", koja omogućuje da nabujali dornen
bolesti postane pristupačan za savladavanje i pamćenje. No, još
dublje od te prostorne „metafore", i da bi je učinila mogućom, kla-
sifikatorska medicina pretpostavlja izvesnu „konfiguraciju" bole-
sti: nikada nije bila uobličena sama za sebe, već se nj eni suštinski
delovi mogu definisati tek naknadno. Kao što porodi čno stablo, s
ovu stranu poredenja koja sadrži i sve njegove i magi narne teme,
pretpostavlja prostor u kojem se srodstvo može formalizovati, no-
] Gilibert, L'anarchie médicinale, Nešatel, 1772,1.1, str. 198.
Prostori i klase 23
zološka slika podr azumeva oblik bolesti koji nije ni nizanje posle-
dica i uzroka, niti hronol oški niz događaj a, a ni njegov vidljivi put
u l j udskom telu.
Ta organizacija izmešta prema nižim probl emi ma lokalizaci-
ju u organi zmu, ali definiše osnovni sistem odnosa koji uvode
potčinjenosti, podele, sličnosti u tu igru umot avanj a. Taj prost or
nosi: „vertikalu", u kojoj buj aj u implikacije - groznica ,,u kojoj se
smenj uj u vrućica i hl adnoća" može da se odigra u j ednoj j edi noj
epizodi, ili u više njih; one pak mogu da se nižu bez prekida ili u
intervalima; taj predah može da bude manj i od 12 sati, da pot raj e
j edan dan, pa čak i čitava dva dana, ili pak da ima gotovo neo-
drediv ritam
2
; i „horizontalu", u koju se prenose homologije - u
dva velika ogranka spazama nalazimo, u savršenoj simetriji, ,,de-
limično toničke", „opšte kloničke", „delimično kloničke" i „opšte
kloničke"
3
; ili pak, u redu izliva, ono što je katar za grlo, to je di-
zenterija za creva.
4
Duboki prostor, koji pret hodi svakom opaža-
nj u i izdaleka nj i me rukovodi ; počev od njega, zatim linija koje se
u nj emu ukrštaju i masa koje raspodeljuje ili hijerarhizuje, bolest,
izlažući se pogledu, utiskuje sopstvena svojstva u živi organizam.
Koja su načela te pr i mar ne konfiguracije bolesti?
1. Po lekarima iz XVIII veka, ona se daje u „istorijskom" isku-
stvu, u opoziciji sa „filozofskim" znanj em. Istorijska je ona spo-
znaja koja omeđava zapaljenje pleuritis sa njegova četiri simpto-
ma: groznicom, teškoćama sa di sanj em, kašljem i bolom sa strane.
Filozofska će biti spoznaja koja dovodi u pitanje poreklo, načelo,
uzroke: hlađenje, serozne izlive, upalu plućne maramice. Razlika
istorijskog i filozofskog ipak nije razlika uzroka i posledice: Ka-
len (Cullen) utemeljuje svoj klasifikatorski sistem na utvrđivanju
bliskih uzroka; nije ni razlika načela i posledica, pošto Si denham
(Sydenham) misli da istražuje istorijsko kad izučava „način na koji
pri roda proizvodi i održava različite oblike bolesti"
5
; a nije baš
2 F. Boissier de Sauvages, Nosologie méthodique, Lion, 1772, t. II.
3 Ibid, t. III.
4 VV. Cul l l en, Institutions de médecine pratique, prevod, Pariz, 1785, t. II, str. 39- 60.
5 Th. Sydenham, Médicine pratique, preveo fault, Pariz, 1784, str. 390.
24 Rađanj e kl i ni ke
ni razlika vidljivog i skrivenog ili pretpostavljenog, pošto pone-
kad valja neumorno goniti „priču", koja se previja i otima prvom
ispitivanju, kao što je tuberkulozna groznica kod nekih obolelih
od tuberkuloze: „hridi skrivene pod vodom".
6
Istorijsko liči na sve
ono što, po činjenicama ili po pravu, ranije ili kasnije, čeono ili
posredno može da se poda pogledu. Razlog koji se vidi, simptom
koji se malo-pomalo otkriva, načelo čitljivo od svoga korena, sve
to ne spada u poredak „filozofskog" znanja, već jednog „veoma
jednostavnog" znanja, koje „mora da prethodi svim ostalima" i
koje smešta prvobitni oblik medicinskog iskustva. Reč je o defini-
sanju neke vrste osnovnog pregleda, u kojem se perspektive po-
ravnavaju i raskoraci su uređeni: posledica ima isti status kao njen
uzrok, ono što prethodi poklapa se sa onim što ga sledi. U tom
homogenom prostoru, nizovi se raspliću, a vreme se mrvi: lokalna
upala nije ništa drugo do idealno naleganje njenih „istorijskih"
elemenata (crvenilo, otok, vrućica, bol), a da ne dolazi u pitanje
njihova mreža međusobni h određenja ili njihovog vremenskog
ukrštanja. •
Bolest se u osnovi opaža u prostoru projekcije bez dubine, i
preklapanja bez odigravanja. Postoji samo jedna ravan i jedan
trenutak. Oblik u kojem se prvobitno rađa istina jeste površina
na kojoj se reljef u isti mah očituje i ukida - portret: „Onaj ko
ispisuje istoriju bolesti treba da. . . pažljivo posmatra jasne i pri-
rodne simptome bolesti, koliko god mu nezanimljivi izgledali. U
tome mora da oponaša slikare koji, kad slikaju portret, brižljivo
beleže sve, do najsitnijih znakova i najmanjih pri rodni h stvari što
se mogu sresti na licu osobe koju slikaju".
7
Prva struktura koju
sebi daje klasifikatorska medicina jeste ravan prostor neprestane
istovremenosti. Sto i slika.
2. To je prostor u kojem analogije definišu suštine. Slike su slič-
ne, ali i liče. Od bolesti do bolesti, razdaljina koja ih razdvaja meri
se samo stepenom njihove sličnosti, a da se u to ne meša čak ni
logičko-vremenski razmak u genealogiji. Nestanak voljnih kretnji,
popuštanje unut rašnj e ili spoljne osetljivosti, to je opšti profil koji
6 Ibid.
7 Th. Sydenham, navedeno kod: Sauvage, loc. cit, 1.1, str. 88.
Prostori i klase 25
se izdvaja u posebni m oblicima, kao što su apopleksija, nesvestica,
paraliza. Unut ar tog velikog srodstva nastaju mali razmaci: usled
apopleksije gube se sva čula i sva voljna pokretljivost, ali su disanje
i srčani pokret i pošt eđeni ; paraliza pogađa samo lokalno odredi v
sektor sistema čula i pokretljivosti; nesvestica je opšta poput apo-
pleksije, ali ona preki da i di saj ne pokrete.
8
Raspodela u izgledu, na
osnovu koje vi di mo si mpt om u paralizi, epizodu u nesvestici, a u
apopleksiji organsko i funkci onal no oštećenje, ne postoji za kla-
sifikatorski pogled, koji je osetljiv samo na površinske raspodele,
u kojima susedstvo nije definisano merljivim razdal j i nama već
analogijama oblikâ. Kada post anu dovoljno zgusnute, te analogije
prelaze prag j ednost avne srodnost i i pri st upaj u sušt i nskom jedin-
stvu. Između apopleksije, koja naj ednom obustavlja pokretljivost,
i hroni čni h i evolutivnih oblika, koji mal o-pomal o osvajaju čitav
mot ori čki sistem, nema suštinske razlike: u t om i st ovremenom
prost oru, u kojem se oblici što ih je raspodelilo vreme spajaju ili
se nadovezuj u, srodnost se zgrči u istovetnost. U ravnom, homo-
genom, nemet ri čkom sistemu, postoji osnovna bolest t amo gde
i ma obilje analogija.
3. Oblik analogije otkriva racionalni poredak bolesti. Kad se
opazi sličnost, ne može se prost o utvrditi sistem zgodni h i relativ-
ni h repera; počinje se sa deši frovanj em razumljivog nacrt a bole-
sti. Zavesa se podiže nad načelom njihovog stvaranja: to je opšti
poredak prirode. Kao kod biljke ili životinje, igra bolesti je suštin-
ski osobena: „Vrhovno biće nije se pokorilo manj e izvesnim za-
koni ma dok proizvodi bolesti ili dok krčka zarazne tečnosti nego
dok ukršt a biljke i životinje. . . Onaj ko bude pažljivo posmat rao
poredak, vreme, čas u kojem poči nj e napad groznice četvrtače,
poj avu drhtavice, vrućice, j ednom rečju sve si mpt ome koji su joj
svojstveni, imaće onoliko razloga da veruj e kako je ta bolest vrsta,
koliko ih ima da veruj e kako biljka predstavlja vrstu koja raste,
cveta i vene uvek na isti način."
9
Ovaj botanički model ima dvostruki značaj za medi ci nsku
misao. Naj pre je omogući o da se načelo analogije oblika obrne
8 W. Cul l en, Médecine pratique, prevod, Pariz, 1785, t. II, str. 86.
9 Sydenham, navedeno kod: Sauvages, loc. cit, 1.1, str. 124-125.
26 Rađanj e kl i ni ke
u zakon proizvodnje suština: stoga opažajna pažnja lekara koji,
tu i tamo, pronalazi i srođuje, s puni m pravom opšti sa ontološ-
kim poretkom koji iznutra, i pre svakog ospoljenja, organizuje
svet bolesti. Poreda!; bolesti nije, s druge strane, ništa drugo do
otisak sveta života: iste strukture vladaju i ovde i tamo, isti oblici
raspodele, isto uređenje. Racionalnost života je istovetna sa racio-
nalnošću onoga što mu preti. One nisu, jedna u odnosu na drugu,
kao priroda i protivptf'troda; ali, u j ednom pri rodnom poretku koji
im je zajednički, one se umeću i slažu jedna na drugu. U bole-
sti prepoznajemo život pošto je zakon života taj koji, povrh svega,
utemeljuje spoznaju bolesti.
4. Reč je o vrstama koje su u isti mah prirodne i idealne. Prirod-
ne pošto bolesti u nj i ma iskazuju svoje suštinske istine; idealne
u meri u kojoj nisu nikada date u iskustvu bez nekog kvara ili
nevolje.
Prvobitni poremećaj je došao sa bolesnikom - on ga je doneo.
Čistoj nozološkoj suštini, koju njegovo mesto u poretku vrsta
utvrđuje i crpe bez ostatka, bolesnik dodaje, isto kao poremećaje,
svoje sklonosti, svoju starost, svoj način života, i čitav niz događa-
ja koji, u odnosu na saštinsko jezgro, predstavlja slučajnosti. Da
bi se spoznala istina o patološkoj činjenici lekar mora da apstra-
huje bolesnika: „Onome koji opisuje neku bolest valja brižljivo
razlučiti simptome koji je nužno prate i koji su joj svojstveni od
onih koji su tek slučajni ili nepredviđeni, kao što su oni koji zavise
od naravi i životnog doba pacijenta".
10
Paradoksalno, pacijent je
u odnosu sa onim od čega boluje samo spoljna činjenica; medi-
cinsko iščitavanje treba da ga uzme u obzir samo da bi ga stavilo
u zagradu. Naravno, valja „spoznati unutrašnju st rukt uru našeg
tela", ali samo da bi se bolje utajila i da bi se pod pogledom leka-
ra oslobodila „priroda i kombinacija simptoma, napada i drugih
okolnosti što prate bolesti".
11
Nije patološko ono što u odnosu na
život funkcioniše kao protivpriroda, već je to bolesnik u odnosu
na samu bolest.
10 Sydenham, navedeno ibid.
11 Clifton, Etat de la medeciue ancienne et moderne, prevod, Pariz, 1742, str. 213.
Prostori i klase 27
Bolesnik, ali i lekar. Njegova intervencija je nasilje ako nije
strogo podvrgnut a i deal nom rasporedu nozologije: „Spoznavanje
bolesti je lekarova busola; uspeh izlečenja zavisi od t ačnog spo-
znavanja bolesti"; pogled lekara se u počet ku ne upravlja ka t om
konkr et nom telu, t om pozi t i vnom mnošt vu koje je naspram njega
- bolesniku, nego intervalima pri rode, prazni nama i razdaljina-
ma, u koj i ma se kao negativ javljaju „znaci po kojima se j edna
bolest razlikuje od druge, prava od lažne, zakonita od nezakonite,
zl oćudna od dobroćudne".
12
Rešetka koja skriva realnog bolesni-
ka i zadržava svaku terapeutsku nesmot renost . Ako se da previše
rano, u nekakvoj pol emi čkoj nameri , lek protivreči suštini bolesti
i remeti je; sprečava je da pristupi svojoj pravoj pri rodi i, učinivši
je neredovnom, čini je neizlečivom. U peri odu najezde lekar samo
mora da zadrži nj en dah, jer su „počeci bolesti napravljeni da bi
se spoznali red, rod i vrsta bolesti"; kada se si mpt omi poj ačaj u i
dobiju u širini, dovol j no je „umanj i t i nj i hovu žestinu i žestinu bo-
lova"; u peri odu mi rovanj a, valja „korak po korak ići put em kojim
ide priroda", ojačati je ako je preslaba, ali je i oslabiti „ako previše
nastoji da uništi ono što joj smeta".
13
Lekari i bolesnici nisu s puni m pravom umešani u racional-
ni prost or bolesti; tolerišu se kao poremećaj i koje je teško izbeći:
paradoksal na uloga medi ci ne sastoji se naroči t o u t ome da se oni
neutrališu, da se i zmeđu nj i h održi najveća moguća razdaljina
kako bi idealna konfiguracija bolesti, u prazni ni koja nastane iz-
među j ednog i drugog, postala konkret an oblik, slobodan i, naj-
zad, sabran u nepokret nu, istovremenu sliku, bez debljine i tajne
u kojoj se prepoznavanj e samo po sebi otvara kad otkrije poredak
suština.
Klasifikatorska misao obezbeđuj e sebi suštinski prostor. Bolest
postoji samo u nj emu, pošto ga sačinjava kao pri roda; a ona ipak
uvek izgleda pomal o izmeštena u odnosu na njega, pošto se, kod
stvarnog bolesnika, nudi pogledu pr et hodno naoružanog lekara.
Lepi ravni prostor port ret a u isti mah je i izvorište i krajnji rezul-
tat: ono što u korenu čini mogući m racionalno i izvesno medi ci n-
12 Frier, Guide pour la conservation de l'homme, Grenobl , 1789, str. 113.
13 T. Gui ndant , La nature opprimée par la médecine moderne, Pariz, 1768, str. 10-11.
28 Rađanj e kl i ni ke
sko znanje, i ono prema čemu se to znanje mora kretati kroz ono
što ga skriva od pogleda. Postoji, dakle, čitav jedan rad medicine
na tome da se spoji sa sopstvenim stanjem, ali putem sa kojeg
mora da obriše sve svoje korake, pošt o cilj postiže neutrališući
ne samo slučajeve na koje se oslanja, već i sopstvenu intervenciju.
Otuda čudnovata narav medicinskog pogleda; on je uhvaćen u
beskrajnu spiralu: obraća se onome vidljivom u bolesti - ali počev
od bolesnika koji skriva to vidljivo pokazujući ga; shodno tome
mora da prepozna da bi spoznao. A taj se pogled povlači napre-
dujući, pošto do istine stiže samo ako joj dopusti da ga nadvlada,
sam se izvlačeći i dozvoljavajući bolesti da sama u svojim fenome-
nima zaokruži svoju prirodu.
Bolest, uočljiva na slici, javlja se i u telu. Tu se sreće sa prosto-
rom čija je konfiguracija posve drugačija: to je prostor zapremina
i masa. Njegove prinude definišu vidljive oblike koje popri ma bo-
lest u bolesnom organizmu: način na koji se širi, očituje, napredu-
je naizmenično se koristeći čvrstim telima, pokretima ili funkci-
jama, izaziva lezije vidljive na autopsiji, otpočinje, u ovoj ili onoj
tački, igru simptoma, izaziva reakcije i tako se usmerava prema
fatalnom ili povoljnom ishodu. Reč je o oni m složenim i izvede-
nim figurama preko kojih se suština bolesti, sa svojom slikovitom
strukturom, artikuliše na širokoj i gustoj zapremini organizma i
stekne telo u njemu.
Kako ravan, istorodan prostor klasa može da postane vidljiv u
geografskom sistemu masa što su izdiferencirane po zapremini i
međusobnoj udaljenosti? Kako bolest, definisana svojim mestom
u porodici, može da se odlikuje sedištem u organizmu? To je pro-
blem onoga što bismo mogli nazvati sekundarnom spacijalizaci-
jom patološkog.
Za klasifikatorsku medicinu, obolelost organa nikada nije ap-
solutno nužna da bi se definisala bolest: ona može da ide od jedne
do druge tačke lokalizacije, da osvaja druge telesne površine, a da
istovremeno ostane iste naravi. Prostor tela može da klizi u odno-
su na prostor bolesti i obrnuto. Jedan isti grč može da se iz donjeg
stomaka, gde će izazvati probavne smetnje, zastoje u varenju, pre-
kide u menst rual nom ili hemoroidalnom izlivu, premesti ka gru-
Prostori i klase 29
di ma i izazove gušenje, l upanj e srca, osećaj knedle u grlu, snaž-
ne napade kašlja, i konačno da stigne do glave, gde će dovesti do
epileptičnih grčeva, nesvestica ili komat oznog sna.
14
Ta klizanja,
praćena ni zom si mpt omski h prei načenj a, mogu s vr emenom da
nast anu kod j edne j edi ne individue; možemo ih pronaći i ispitu-
jući niz individua u kojih su tačke spajanja različite: u st omačnom
obliku spazam se naroči t o sreće kod limfatičara, a u cerebral nom
kod sangviničara. No, u svakom slučaju, suština patološke konfi-
guracije nije i zmenj ena. Organi su pouzdana podrška bolesti, a
nikada ne tvore neophodne uslove za nj u. Sistem tačaka, koji defi-
niše odnos bolesti sa organi zmom, nije ni post oj an ni nužan. Oni
nemaj u pr et hodno definisan zajednički prostor.
U t om telesnom prost oru, po koj em se sl obodno kreće, bolest
prolazi kroz metastaze i met amorfoze. Premešt anj e je delimič-
no preoblikuje. Krvarenje iz nosa može da post ane hemopt i za
(iskašljavanje krvi) ili krvarenj e u mozgu; mora da opst ane samo
specifičan oblik izliva krvi. Zbog toga je klasifikatorska medicina,
t okom čitave karijere, imala deo povezan sa dokt ri nom privlačno-
sti - ove dve koncepcije su mogle samo međusobno da se ojačaju
radi prave ravnoteže sistema. Komuni kaci j u na osnovu privlačno-
sti širom organi zma ponekad osigurava lokalno odrediv preno-
snik (di j afragma za spazme. ili želudac za zastoje u prot oku t ečno-
sti); ponekad to čini čitav j edan sistem prenosa koji je zastupljen
u ćelom telu (nervni sistem za bolove i grčeve, vaskularni sistem
za upale); u drugi m slučajevima osigurava je prosta funkci onal na
veza (prekid lučenja se prenosi sa creva na bubrege, a sa bubrega
na kožu); i, najzad, tu je i podešavanj e osetljivosti od oblasti do
oblasti (slabinski bol kod hidrokele). Ali, i pored veze, prenosa ili
prenosni ka, anatomska preraspodela bolesti ne preinačuje nj enu
suštinsku st rukt uru; privlačnost obezbeđuj e igru prost ora loka-
lizacije i prost ora konfiguracije: ona definiše nj i hovu uzaj amnu
sl obodu i granice te slobode.
Bolje bi bilo reći prag nego granica. Jer s onu st ranu transfera,
na osnovu privlačnosti i sličnosti koju on odobrava, može se od
bolesti do bolesti uspostaviti veza koja spada u oblast kauzalnosti,
14 Enciklopedija, članak „Spazam".
30 Rađanj e kl i ni ke
ali ne i srodnosti. Neki patološki oblik stoga može da izrodi neki
drugi, veoma udaljen na nozološkoj slici, i to pomoću stvaralačke
sile koja mu je svojstvena. Telo je mesto naleganja, nizanja, me-
šanja različitih vrsta. Otuda komplikacije; otuda mešoviti oblici;
otuda neka pravilna ili barem česta nizanja, kao između mani-
je i paralize. Haslam se sretao sa bolesnicima u bunilu kod ko-
jih je „govor poremećen, usta iskrivljena, ruke i noge nisu kadre
da izvode voljne pokrete, a pamćenj e je oslabljeno", i koji, najče-
šće, „nemaju svest o svome položaju".
15
Isprepletenost simptoma,
istovremenost njihovih krajnjih oblika: sve to nije dovoljno da se
oblikuje samo jedna bolest; udaljenost verbalnog nadraživanja od
te pokretačke paralize na slici srodnih bolesti sprečava da hrono-
loška bliskost odnese prevagu i bude ključna odrednica jedinstva.
Otuda ideja o uzročnosti, koja se očituje u blagom vremenskom
raskoraku; čas se prvo pojavi mahnitost, a čas pokretački znaci
uvode čitav skup simptoma: „Razni oblici paralize uzroci su ludila
mnogo češće nego što se misli, a takođe su i veoma uobičajena
posledica mahnitosti". Nikakva translacija na osnovu privlačnosti
ovde ne može da preskoči jaz između vrsta, a celovitost simptoma
u organizmu nije dovoljna da se izgradi jedinstvo koje se opire
suštinama. Postoji, dakle, međunozološka uzročnost, čija je uloga
obrnuta od uloge privlačnosti: ona čuva osnovni oblik tako što
prolazi kroz vreme i prostor; uzročnost osigurava istovremenosti
i ukrštanja u kojima se mešaju suštinske čistote.
U toj patologiji vreme igra ograničenu ulogu. Priznajemo da
bolest može da traje, i da u tom odvijanju razne epizode mogu da
se pojave jedna za drugom; od Hipokrata proračunavamo kritične
dane; znamo značenjske vrednosti arterijskih otkucaja: „Kada se
preskok pojavi pri svakom tridesetom otkucaju, ili oko tridesetog
otkucaja, hemoragija će nastupiti posle četiri dana, nešto malo pre
ili nešto malo kasnije; kada se pojavi pri svakom šesnaestom otku-
caju, hemoragija će nastupiti kroz tri dana. . . Najzad, kada se poja-
vi pri svakom četvrtom, trećem, drugom otkucaju ili je neprestan,
hemoragija se može očekivati u roku od dvadeset četiri sata".
16
15 ). Hasl am, Observations on madness, London, 1798, str. 259.
16 Fr. Solano de Luques, Observations nouvelles et extraordinaires sur la prédiction des
crises, sa nekol i ko novi h slučajeva obogat i o Nihell, franc, pr evod, Pariz, 1748, str. 2.
Prostori i klase 31
No, to broj čano ut vrđeno t raj anj e pri pada suštinskoj st rukt uri bo-
lesti, kao što hr oni čnom kat aru pripada da nakon nekog vreme-
na post ane t uberkul ozna groznica. Ne postoji proces evolucije u
kojem bi t raj anj e samo po sebi i svojom istrajnošću donelo nove
događaje; vreme je integrisano kao nozološka konstanta, a ne kao
organska promenljiva. Vreme tela ne savija, a još manj e određuj e
vreme bolesti.
Ono pomoću čega opšte suštinsko „telo" bolesti i stvarno telo
bolesnika nisu, dakle, ni tačke lokalizacije ni posledice t raj anj a
- t o je pre svega svojstvo. U j ednom od svojih ogleda iz 1764, o
koj em je izvestio Prusku kraljevsku akademiju, Mekel objašnja-
va kako posmat ra pr omene na mozgu kod različitih bolesti. Kada
radi autopsiju, on vadi iz mozga šest kocaka j ednake zapremi ne
(šest linija sa strane), sa različitih mesta u moždanoj masi: za-
tim poredi te uzorke međusobno, kao i sa oni ma koje je uzeo sa
drugi h leševa. Precizni i nst rument za to poređenj e je vaga; kod
tuberkuloze, bolesti iscrpljenosti, specifična težina mozga je re-
lativno manj a nego kod apopleksija, bolesti, nastale zagušenj em
(1 dg 3 gr naspram 1 dg 6 ili 7 gr); kod nor mal nog subjekta, koji
je umr o pr i r odnom smrću, prosečna težina iznosi 1 dg 5 gr. Te
vrednost i mogu da variraju zavisno od oblasti mozga: kod t uber-
kuloze je lakši uglavnom mali mozak, a kod apopleksije su teške
središnje oblasti.
17
Dakle, i zmeđu bolesti i organizma postoje do-
bro smešteni spojevi, i to na pri nci pu oblasti; ali reč je samo o
sekt ori ma u koje bolest luči ili prçmesta svaj.a specifična svojstva:
mozak mani čni h je lak, suv i trošan pošt o je mani j a živa, topla,
eksplozivna bolest; mozak t uberkul oznog čoveka će biti isušen
i slab, i nert an, beskrvan, pošt o tuberkuloza spada u opštu klasu
hemoragi j a. Skup svojstava koji odlikuje bolest odlaže se u organ
koji onda služi kao podrška si mpt omi ma. Bolest i telo opšte samo
preko neprost ornog svojstva.
U takvim uslovima shvatamo da se medi ci na okreće od izve-
snog oblika spoznaje koji je Sovaž označavao kao matematički:
„Spoznati količine i znati ih izmeriti, na pri mer odrediti snagu i
brzi nu pulsa, stepen vrućice, intenzitet bola, jačinu kašlja i druge
17 Izveštaj u: Gazette salutaire, t. XXI, 2. avgust 1764.
32 Rađanj e kl i ni ke
takve simptome".
18
Mekel nije meri o da bi spoznao matematički
oblik; za njega je reč bila o t ome da se premeri intenzitet nekog
patološkog svojstva od kojeg se sastojala bolest. Nikakva izmeriva
mehanika tela ne može, u svojim fizičkim ili matematičkim oso-
benostima, da izvesti o nekom patološkom fenomenu; konvulzije
su možda određene isušivanjem ili skupljanjem nervnog sistema
- što svakako pripada poretku mehanike, ali mehanike svojstava
koja se povezuju, pokreta koji se artikulišu, poremećaja koji se po-
kreću u nizu, a ne mehanike segmenata što se mogu kvantifikovati.
Tu može biti reč o mehanizmu, ali o mehani zmu koji ne proističe
iz mehanike. „Lekari moraju da se ograniče na spoznavanje snage
medikamenata i bolesti pomoću svojih operacija; moraju brižljivo
da ih posmatraju i da nastoje da spoznaju njihove zakonitosti, a ne
da se zamaraju potragom za fizičkim uzrocima."
19
Opažanje bolesti u bolesniku pretpostavlja, dakle, kvalitativni
pogled; da bi se uočila bolest valja gledati tamo gde ima suvo-
će, vreline, nadraživanja, tamo gde ima vlage, zagušenja, slabosti.
Kako pri istoj groznici, istom kašlju, istoj iscrpljenosti razlikovati
pleuritis od tuberkuloze, ako se na j ednom mestu ne prepozna
suva upala pluća, a na drugom serozni izliv? Kako razlučiti, ako
ne po njihovim svojstvima, konvulzije epileptičara koji pati od
upale mozga od konvulzija hipohondra sa visceralnim zastojem?
Za prefinjeno opažanje svojstava, opažanje razlika od slučaja do
slučaja, fino opažanje varijanti potrebna je čitava jedna hermene-
utika patološkog stanja, počev od primerenog i slikovitog ogleda;
odmerićemo varijacije, ravnoteže, viškove i nedostatke: „Ljudsko
telo je sačinjeno od krvnih sudova i tečnosti;. . . kada krvni sudovi
i žile nemaju ni previše ni premalo tonusa, kada su tečnosti guste
baš koliko treba, kada se ne kreću ni previše ni premalo, čovek
je zdrav; ako je kretanje ... previše silovito, čvrsti delovi otvrd-
nu, a tečnosti postanu guste; ako je preslabo, žila se olabavi, a krv
razredi."
20
18 Sauvages, loc. cit, 1, str. 91- 92.
19 Tissot, Avis aux gens de lettres sur leur santé, Lozana 1767, str. 28.
20 Ibid, str. 28.
Prostori i klase 33
A medicinski pogled, otvoren za ta t anana svojstva, nužno po-
staje osetljiv na sve njihove prelive; dešifrovanje bolesti po nj eni m
osobeni m odl i kama počiva na i zni j ansi ranom obliku opažanja,
koje mor a da uzme u obzir svaku poj edi nu ravnotežu. Ali od čega
se sastoji ta osobenost? To ni u kom slučaju nije osobenost orga-
ni zma u koj em bi se patološki procesi i reakcije nizali na j edi n-
stven način, kako bi oblikovali „slučaj". Pre je reč o kvalitativnim
varijetetima bolesti kojima će se, kako bi ih oblikovali na dr ugom
st upnj u, pridružiti varijeteti koji mogu da predstavljaju naravi.
Ono što klasifikatorska medi ci na naziva „poj edi načni m ¿storija-
ma" jesu posledice umnožavanj a izazvanih kvalitativnim varija-
cijama (prouzrokovanih naravi ma) suštinskih svojstava koja od-
likuju bolesti. Sa bol esnom i ndi vi duom srećemo se u tački u kojoj
se pojavljuje ishod tog umnožavanj a.
Ot uda nj en paradoksal ni položaj. Ko želi da spozna bolest o
kojoj je reč mora da oduzme individuu, sa nj eni m osobeni m svoj-
stvima: „Tvorac prirode", govorio je Ci mer man ( Zi mmer mann) ,
„učvrstio je tok bolesti nepromenl j i vi m zakoni ma koje brzo ot-
kri j emo ako bolesnik ne prekine ili ne poremet i tok bolesti".
21
Na
t om nivou individua je tek negativni element. Ali bolest nikada ne
može da se oda izvan neke naravi, nj eni h svojstava, nj ene živosti ili
nj ene težine; iako bi sačuvala svoju fizionomiju skupa, nj ene crte
u poj edi nost i ma uvek dobijaju osobene prelive. Isti taj Ci merman,
koji je u bolesniku prepoznavao samo negativ bolesti, „ponekad je
u iskušenju", nasuprot uopšt eni m opisima Si denhama, „da prihva-
ti samo poj edi načne povesti. Mada je pri roda j ednost avna u celi-
ni, ipak je raznolika u delovima; shodno tome, treba da pokušamo
da je spoznamo u celini i u delovima".
22
Klasifikatorska medicina se sa obnovl j enom pažnj om posve-
ćuje poj edi načnom - pažnj om koja je uvek nestrpljivija i manj e
kadra da podnese uopštene oblike opažanja, prenagljena čitanja
suštine. „Izvesni Eskulap je svakog jutra i mao pedeset do šezdeset
bolesnika u predsoblju; saslušao bi nevolju svakog od njih, raspo-
redio ih u četiri reda, prvom redu naložio pušt anj e krvi, dr ugom
21 Zi mme r ma nn, Traité de l'Expérience, franc, prevod, Pariz, 1800,1.1, str. 122.
2^1 Ibid, str. 184.
34 Rađanj e kl i ni ke
čišćenje, trećem klistir, a četvrtom promenu klime."
23
To nije ni-
kakva medicina; isto važi i za bolničku praksu koja ubija svojstva
posmatranja i guši sposobnosti posmatrača brojem stvari za po-
smatranje. Medicinsko opažanje ne sme da se usmerava ni na ni-
zove ni na skupove; mora da se strukturira kao pogled kroz „lupu
koja, postavljena na različite delove jednog objekta, omogućuje
da se na njemu zapaze i drugi delovi, koji se bez toga nisu mogli
primetiti"
24
, i da se započne beskrajan rad na spoznaji osobenih
slabosti. Na toj tački pronalazimo temu portreta koji smo pret-
hodno pomenuli; bolesnik je bolest koja je stekla osobene crte;
ona je data sa senkom i reljefom, modulacijama, prelivima, du-
binom; a posao lekara, kada bude opisivao bolest, biće da obnovi
tu živu gustoću: „Valja vratiti iste one slabosti bolesnika, iste one
njegove patnje, sa istim kretnjama, istim stavom, istim recima i
istim žalopojkama".
25
Igrom pri marne spacijalizacije klasifikatorska medicina sme-
štala je bolest u područj e sličnosti na kojem individua nije mogla
da dobije pozitivan status; u sekundarnoj spacijalizaciji zauzvrat
zahteva oštro opažanje pojedinačnog, oslobođeno kolektivnih
medicinskih struktura, slobodno od svakog grupnog pogleda i
samog bolničkog iskustva. Lekar i bolest upuštaju se u sve veću
bliskost i povezani su, lekar pogledom koji vreba, sve više podu-
pire i prodire, bolesnik skupom nezamenljivih i nemih svojstava
koja odaju - što će reći pokazuju i variraju lepe uređene oblike
bolesti. Između nozoloških odlika i završnih crta što se iščitavaju
na licu bolesnika, svojstva su slobodno kolala kroz telo. U tom
telu lekarski pogled nema nikakvog razloga da se zadržava, barem
u njegovim slojevima i njegovom funkcionisanju.
Tercijarnom spacijalizacijom nazvaćemo skup kretnji kojima
je bolest okružena u j ednom društvu, medicinski opasana, izolo-
vana, podeljena po povlašćenim i zatvorenim oblastima, ili ras-
poređena kroz sredine izlečenja, uređene da budu povoljne. Ter-
cijarna ne znači da je reč o izvedenoj strukturi, manj e suštinskoj
23 Ibid, str. 187.
24 Ibid, str. 127.
25 Ibid, str. 178.
Prostori i klase 35
od pret hodni h; ona uvodi sistem opcija u kojem je reč o nači nu
na koji grupa, kako bi se održala i zaštitila, isključuje, uspostavlja
oblike zbrinjavanja, reaguje na strah od smrti, suzbija ili olakšava
bedu, meša se u bolesti ili ih prepušta nj i hovom pr i r odnom toku.
No, više od drugi h oblika spacijalizacije, ona je mest o raznih dija-
lektika: raznorodni h institucija, hronol oški h raskoraka, političkih
borbi, zahteva i utopija, ekonomski h pri nuda, društ veni h sučelja-
vanja. U nj oj čitav jedan korpus medicinskih praksa i institucija
omogućuj e da se pr i mar na i sekundarna spacijalizacija poigravaju
društ veni m prost orom čije su geneza, st rukt ura i zakonitosti razli-
čite po prirodi. A ipak, ili, bolje rečeno, upravo iz tog razloga, ona
je polazište najradikalnijih osporavanja. Dogodi l o se da se zbog
nje čitavo medicinsko iskustvo zaljulja i za svoja naj konkret ni j a
opažanj a definiše nove di menzi j e i novo tlo.
Po klasifikatorskoj medicini, bolest rođenj em stiče pravo na
oblike i doba što su strani prost oru društava. Postoji „divlja" pri-
roda bolesti koja je istovremeno i nj ena istinska pri roda i nj en
najrazboritiji put: sama, osl obođena od mešanj a spolja, bez me-
dicinskih smicalica, pušta da se pomol e uređene i gotovo biljne
žilice nj ene suštine. Ali, što se društveni prost or u koji je smešt ena
sve više usložnjava, to se ona sve više rasprirođuje. Pre civilizacije
ljudi su imali samo najjednostavnije i naj nužni j e bolesti. Seljaci
i ljudi iz naroda i dalje su bliski osnovnoj nozološkoj slici; jed-
nost avnost njihovog života dopušt a joj da se nazre u svom razu-
mnom poretku: kod njih uopšte nema onih promenl j i vi h, slože-
ni h, pomešani h bolesti nerava, a i ma pouzdani h apopleksija ili
iskrenih napada manije.
26
U meri u kojoj se izdiže iz poretka uslo-
va i u kojoj se društvena mreža steže oko poj edi naca, „čini se da
se zdravlje umanj uj e po stupnjevima"; bolesti se šire i kombi nuj u;
nj i hov broj je već znatan „u višem sloju bur žoazi j e; . . . a najveći je
mogući kod svetskih ljudi".
27
Bolnica, kao i civilizacija, jeste veštačko mest o u kojem presađe-
na bolest rizikuje da izgubi svoje suštinsko lice. Ona se tu odmah
sreće sa oblikom komplikacija koje lekari nazivaju zatvorskom
26 Tissot, Traité des nerfs et de leur maladies, Pariz, 1778-1780, t. II, str. 432- 444.
27 Tissot, Essai sur la santé des gens du monde, Lozana, 1770, str. 8- 12.
36 Rađanj e kl i ni ke
ili bolničkom groznicom, kao što su mišićna astenija, jezik suv,
obložen belom skramom, modr o lice, lepljiva koža, proliv, bleda
mokraća, pritisak u disajnim putevima, smrt osmog ili jedanae-
stog dana, najkasnije trinaestog.
28
Na jedan opštiji način, kontakt
sa drugim bolesnicima, u tom neurednom vrtu u kojem se vrste
ukrštaju, menja prirodu bolesti i čini je teže čitljivom; i kako, u
toj nužnoj bliskosti, „ispraviti pogubno pražnjenje, koje kreće iz
čitavog tela bolesnika, iz gangrenoznih udova, nagrizenih kostiju,
zaraznih čireva, gnojnih groznica"?
29
A zatim, može li se izbrisati
neprijatan utisak koji na bolesnika, otrgnutog od porodice, ostav-
lja pogled na te kuće što za mnoge nisu ništa drugo do „hramovi
smrti"? Ta naseljena samoća i taj očaj remete, sa zdravim reakci-
jama organizma, prirodni tok bolesti; potreban je veoma vešt bol-
nički lekar „da se izbegne opasnost od lošeg iskustva, čiji su ishod
veštačke bolesti, koje on onda mora da leći u bolnicama. Naime,
nijedna bolnička bolest nije čista".
30
Prirodno mesto bolesti jeste pri rodno mesto života - porodi-
ca: toplina spontane nege, svedočanstvo o privrženosti, zajednič-
ka želja za ozdravljenjem, sve se to udružuje kako bi se pomoglo
prirodi što se bori protiv bolesti i pustilo bolesti da se sama ra-
sprostire u svojoj istini; bolnički lekar vidi samo sumnjive, izme-
njene bolesti, čitavu jednu teratologiju patološkog; onaj koji leći
kod kuće „za kratko vreme stiče istinsko iskustvo, utemeljeno na
pri rodni m pojavama svih vrsta bolesti".
31
Svrha te kućne medici-
ne jeste da nužno bude puna uvažavanja: „Posmatrati bolesnike,
pomagati prirodi bez ikakvog nasilja i čekati, skromno priznajući
da nam nedostaje još mnogo znanja".
32
Tako se u vezi sa patologi-
jom vrsta oživljava stara rasprava o medicini koja delà i medicini
koja čeka.
33
Nozolozi su naklonjeni potonjoj, a jedan od posled-
28 Tenon, Mémoires sur les hôpitaux, Pariz, 1788, str. 451.
29 Percival, Let t re à M. Ai ki n, u: J. Aikin, Observations sur les hôpitaux, franc, prevod,
Pariz, 1777, str. 113.
30 Dupont de Nemour s , Idées sur les secours à donner, Pariz, 1786, str. 24- 25.
31 Ibid.
32 Moscat i , De l'emploi des systèmes dans la médicine pratique, franc, prevod, Strazbur,
godi na VII, str. 26- 27.
33 Cf. Vicq d' Azyr, Remarques sur la médecine agissante, Pariz, 1786.
Prostori i klase 37
njih, Vite (Vitet), u klasifikaciji koja sadrži više od dve hiljade vr-
sta i nosi naslov Medicina koja čeka (Médecine ecpectante), uvek
prepisuje ki ni novac kako bi se pomogl o pri rodi da dovrši svoje
pr i r odno kretanje.
34
Klasifikatorska medi ci na podrazumeva, dakle, sl obodnu spaci-
jalizaciju za bolest, bez neke povlašćene oblasti, bez bolničke pri-
nude - neku vrstu spont ane raspodele u mest u na kojem se rađa
i razvija, a koje mor a da funkci oni še kao mesto na koj em se ona
razvija i ostvaruje svoju suštinu, na koj em stiže do svog pr i r odnog
kraja: smrti, neizbežne ako je takva nj ena zakonitost; izlečenja,
često mogućeg ako ništa ne poremet i njegovu pri rodu. Tamo gde
se pojavi, smatra se da će, usled samog svog kretanja, nestati. Ne
treba je učvrstiti u neki medicinski pri preml j en domen, već je tre-
ba pustiti, u pozi t i vnom smislu reči, da „vegetira" na svom prvo-
bi t nom tlu: žarištu, društ venom prost oru shvaćenom u nj egovom
naj pri rodni j em obliku, naj pri mi t i vni j em i moral no najsolidnijem,
koji je istovremeno presavijen i pot puno prozi ran, t amo gde je
bolest prepušt ena sama sebi. No, ta se t ema u pot punost i preklapa
sa nači nom na koji se politički promišlja probl em zbrinjavanja.
Kritika bolničkih fondacija je u XVIII veku opšte mest o eko-
nomske analize. Dobra koja ih sačinjavaju neotuđiva su: tu je
stalan udeo siromašnih. Ali samo siromaštvo nije stalno; pot rebe
mogu da se promene, a pomoć bi moral a nai zmeni čno da se od-
nosi i na sela i na gradove kojima je pot rebna. To ne bi označilo
kršenje volje donatora, već, naprotiv, nj eno ponovno ostvarenje u
istinskom obliku; nj i hov „osnovni cilj je bio da služe javnosti, da
olakšaju državi - ne udaljavajući se od namer a donat ora, čak se
prilagođavajući nj i hovom mišljenju, ukupnu količinu svih dobara
dodel j eni h bolnicama mor amo gledati kao jedinstvenu masu".
35
Fondacija, pojedinačna i nedodirljiva, mora da se rastvori u pro-
st oru uopšt ene pomoći, kojoj je društ vo jedini poslovođa i uj edno
neizdiferencirani korisnik. S druge strane, ekonomska je greška
da se pomoć osloni na imobilizaciju kapitala - što će reći na osiro-
34 Vitet, ta Médecine expectante, Pariz, 1806, 6. sveska.
35 Cahmousset , (C. H. P), Plan général pour l ' admi ni st rat i on des hôpi t aux, u: Vues d'un
citoyen, Pariz, 1757, t. II.
38 Rađanj e kl i ni ke
mašenje nacije, koje onda za sobom povlači nužnost novih fonda-
cija: otuda, na koncu, gušenje aktivnosti. Pomoć ne treba skopčati
ni sa proizvodnim bogatstvom (kapital) ni sa proizvedenim bo-
gatstvom (renta, koja se uvek može kapitalizovati), već sa samim
načelom koje proizvodi bogatstvo: radom. Siromašnima ćemo
pomoći tako što ćemo im omogućiti da rade, a pri tom nećemo
siromašiti naciju.
36
Bolesnik, bez sumnje, nije kadar da radi, ali ako je smešten u
bolnicu on postaje dvostruki teret: pomoć koju dobija odnosi se
samo na njega, a njegova porodica, ostavljena na cedilu, tada je
izložena bedi i bolesti. Bolnica, stvaralac bolesti zatvorenim i kuž-
nim domenom koji ocrtava, po drugi put je to isto u društvenom
prostoru u koji je smeštena. Ta podela, namenj ena zaštiti, prenosi
bolest i umnožava je do beskonačnosti. U obrnut om slučaju, ako
je ostavljena na slobodnom polju svog rođenja i svog razvoja, ni-
kada neće biti ništa više od sebe same: ugasiće se kao što se poja-
vila; a pomoć koja bude pružena bolesniku kod kuće nadomestiće
siromaštvo koje bolest izaziva: nega što će je spontano obezbediti
okolina neće koštati nikoga ništa; od potpore dodeljene bolesniku
imaće koristi čitava porodica: „Neko će morati da pojede meso od
kojeg je skuvana čorbica za njega; a na vatri založenoj da mu se
skuva čaj ogrejaće se i njegova deca".
37
Lanac „bolest na bolest" i
lanac neprestanog osiromašenja sirotinje takođe se prekidaju kad
se odustane od namere da se za bolesnika načini diferenciran, iz-
dvojen prostor, namenjen tome da se, na dvosmislen ali nespretan
način, zaštiti bolest i da se sačuva od bolesti.
Nezavisno od njihovih opravdanja, teme ekonomista i teme
lekara klasifikatora poklapaju se u opštim linijama: prostor u ko-
jem se bolest ostvaruje, izoluje i dovršava jeste apsolutno otvoren
prostor, bez podele i povlašćene ili učvršćene figure, sveden samo
na ravan vidljivih očitovanja; istorodni prostor u kojem je dozvo-
ljena samo intervencija pogleda što se, polažući se, briše, i pomoći
čija vrednost leži samo u učinku jedne pri vremene naknade: pro-
stor bez prikladne morfologije, osim morfologije sličnosti opaže-
36 Turgot, čl anak „Fondaci j a" u Enciklopediji.
37 Dupont de Nemour s , Idees sur les secours a donner, Pariz, 1786, str. 14- 30.
Prostori i klase 39
nih od individue do individue, i morfologije nege što je privatna
medi ci na pruža pri vat nom bolesniku.
Ali, pošto je na taj nači n dovedena do kraja, tematika se obrće.
Zar medi ci nsko iskustvo, razređeno u sl obodnom prost oru druš-
tva, koje organi zuj e samo figura porodice, ne pretpostavlja po-
dršku čitavog društva? Zar ne podrazumeva, osobenom pažnj om
koju upućuj e poj edi ncu, uopšt enu budnost čije se prostiranje pre-
klapa sa čitavom skupi nom? Trebalo bi poj mi t i medi ci nu dovolj-
no povezanu sa državom da bi mogla, u dogovoru sa nj om, da
sprovodi post oj anu i uopšt enu, ali izdiferenciranu politiku pomo-
ći; medi ci na post aj e nacionalni zadatak; a Meni re (Menuret) je na
počet ku revolucije sanjao o besplatnoj nezi koju bi pružali lekari
što bi ih država namirila obezbeđuj ući im svešteničke prihode.
38
Zbog toga bi nad sami m t i m lekarima trebalo sprovoditi kontrolu;
trebalo bi sprečiti zloupotrebe, žigosati šarlatane, izbeći, organizo-
vanj em zdrave i racionalne medicine, da lečenje kod kuće napravi
od bolesnika žrtvu i izloži njegovu okolinu zarazi. Dobra medici-
na moraće da dobije od države svedočanstvo o valjanosti i zakon-
sku zaštitu; na nj oj je da „ustanovi kako postoji istinska umet nost
lečenja".
39
Medicina poj edi načnog opažanja, porodi čne pomoći ,
kućnog lečenja, može da nađe oslonac samo u nekoj kolektivno
kontrolisanoj st rukt uri , koja pokriva celokupan društveni prostor.
Ul azi mo u posve novi, i u XVIII veku gotovo nepoznat oblik in-
stitucionalne spacijalizacije bolesti. Klasifikatorska medi ci na će se
tu izgubiti.
38 J.-J. Menur et , Essai sur les moyens deformer de bons médecin, Pariz, 1791.
39 Jadelot, Adresse à nos seigneurs de l'Assemblée Nationale sur la nécessité et le moyen de
perfectionner l'enseignement de la médicine, Nansi , 1790, str. 7.
D R U G O P O G L A V L J E
Politička svest
U odnosu na klasifikatorsku medicinu, pojmovi endemske bo-
lesti i epidemije imali su u XVIII veku osobenu sudbinu.
Valja se vratiti na Sidenhama i dvosmislenost njegove pouke:
kao osnivač klasifikatorske misli definisao je istovremeno šta je
mogla da bude istorijska svest i geografija bolesti. Sidenhamova
„endemska bolest" nije samostalna priroda, već kompleks - po-
put privremenog čvorišta - skupa prirodnih događaja: kvaliteta
tla, klime, godišnjih doba, kiše, suše, žarišta zaraze, nemaštine; a
u slučajevima u kojima sve to ne svedoči o uočenim pojavama,
ne treba navoditi odlike neke jasne vrste ili rasadnika bolesti, već
mračnog jezgra skrivenog u zemlji. „Variae sunt semper annorum
constitutiones quae ñeque calori ñeque frigori non sicco humidove
ortum suum debent, sed ab occulta potius inexplicabili quadam al-
teratione in ipsis terrae visceribuspendent."
1
Simptomi uopšte nisu
svojstveni endemskim bolestima: one se definišu premeštanjima
akcenta, neočekivanim grupisanjima znakova, intenzivnijim ili
slabijim pojavama: ovde će groznice biti silovite i suve, a t amo
će katari i serozni izlivi biti češći; tokom toplog i dugog leta vis-
ceralni zastoji su brojniji nego obično i uporniji su. London, od
jula do septembra 1661: „Aegri paroxysmus atrocior, lingua ma-
gis nigra siccaque, extra paroxysmum aporexia obscurio, virium et
appetitus prostratio major, major item ad paroxysmum proclinitas,
omnia summatim accidentia ammanioria, ipseque morbus quam
1 Th. Sydenham, Observat i ones medicae, u: Opera medica, Ženeva, 1736,1, str. 32.
42 Rađanj e kl i ni ke
pro more Febrium intermittentium funestior."
2
Endemska bolest
nije upućena na neki specifičan apsolut, kojem bi ona bila manj e
ili više preinačeno očitovanje: ona se opaža samo u relativnosti
razlika - pogledom koji je u neku ruku dijakritički.
Svaka endemska bolest nije epidemija; ali epidemija je endem-
ska bolest gušćeg sastava, postojanijih i homogenijih fenomena.
Raspravljalo se mnogo i dugo, a raspravlja se i danas, kako bi se
saznalo jesu li lekari iz XVIII veka shvatili njihovu zaraznu narav i
jesu li postavili problem agensa njihovog prenošenja. Besmisleno
pitanje, koje ostaje strano, ili barem udaljeno u odnosu na osnov-
nu strukturu: epidemija je više od naročitog oblika bolesti; ona
je, u XVIII veku, samostalan, suvisao i dovoljan način da se vidi
bolest: „Naziv epidemijske bolesti daje se svim onim bolestima
koje u isto vreme i sa nepromenljivim odlikama napadnu veliki
broj osoba u isti mah".
3
Dakle, ne postoji razlika u prirodi ili vrsti
između pojedinačne bolesti i epidemijske pojave; da bi postojala
epidemija dovoljno je da se sporadična bolest pojavi izvestan broj
puta i istovremeno. Čisto aritmetički problem praga: sporadično
je tek epidemija niskog intenziteta. Reč je o opažanju koje više nije
suštinsko i redno, kao u klasifikatorskoj medicini, nego je kvanti-
tativno i osnovno.
Podloga t om opažanju nije neki specifičan tip, već prigodno
jezgro. Osnova epidemije nije kuga ili katar; to je Marselj 1721,
to je Bisetr 1780; to je Ruan 1769, gde je „tokom leta nastala epi-
demija među decom, sa kataralnim žučnim groznicama, gnojnim
žučnim groznicama, sa komplikacijama u vidu osipa, a sa silovi-
tim žučnim groznicama tokom jeseni. Ta endemska bolest se izro-
dila u gnojnu žuč pri kraju tog godišnjeg doba i t okom zime 1769.
1 1770."
4
Okupljeni su poznati patološki oblici, ali radi složene
igre međusobnog ukrštanja, gde zauzimaju mesto analogno me-
stu simptoma u odnosu na bolest. Suštinska osnova je definisana
trenutkom, mest om, onim „živahnim, štipajućim, oštrim, prodor-
2 Ibid, str. 27.
3 Le Brun, Traité historique sur les maladies épidémiques, Pariz, 1776, str. 1.
4 Lepecq de La Cl ôt ure, Collection d'observations sur les maladies et constitutions épi-
démiques, Ruan, 1778, str. XIV.
Politička svest 43
ni m vazduhom" kakav je zimi vazduh u Nimu,
5
oni m drugačijim,
prljavim, gustim, t rul i m vazduhom kakav je u Parizu kad je leto
dugo i teško.
6
Redovitost si mpt oma ne dozvoljava da se filigranski nazre
mudr ost pr i r odnog poretka; ona govori samo o stalnosti uzroka,
upornost i faktora čiji globalni pritisak, što se uvek ponavlja, utvr-
đuj e povlašćeni oblik bolesti. Čas je reč o uzroku koji opstaje kroz
vreme i izaziva, na primer, plike u Poljskoj, škrofule u Španiji; t ada
će se radije govoriti o endemski m bolestima; čas je reč o uzroci ma
koji „naj ednom napadnu veliki broj ljudi na istom mestu, bez obzi-
ra na uzrast, pol ili naravi. Oni predstavljaju dejstvo j ednog opšteg
uzroka, ali pošt o te bolesti vladaju tek u izvesnom vremenu, taj se
uzrok može posmat rat i kao čisto slučajan"
7
: to važi i za variolu,
mal i gnu groznicu ili dizenteriju; to su epidemije u pravom smislu
reči. Ne treba da nas iznenadi to što se, uprkos velikoj raznolikosti
obolelih, njihovih sklonosti i uzrasta, kod svih nj i h bolest javlja
sa istim si mpt omi ma: reč je o t ome da suvoća ili vlažnost, toplo-
ta ili hl adnoća, čim se njihovo dejstvo mal o produži, obezbeđuj u
domi naci j u j ednog od naših konstitutivnih načela: alkalije, soli,
flogistika; „pošto smo izloženi nezgodama koje prouzrokuj e to
načelo, i te nezgode moraj u biti iste na različitim subjektima."
8
Analiza epidemije ne postavlja sebi zadatak da prepozna opšti
oblik bolesti, smeštajući je u apstraktni prost or nozologije, već da
ponovo pronađe, iznad opštih znakova, osobeni proces, pr omen-
Ijiv u zavisnosti od okolnosti, od epidemije do epidemije, i koji od
uzroka do oblika bolesti tka zajedničku pot ku kod svih bolesnika,
ali osobenu u t om t renut ku u vremenu, na t om mest u u prost oru;
Pari zom su 1785. harale groznice četvrtače i gnoj ne groznice, ali
je suština epidemije bila „žuč osušena u kr vni m sudovima, i pre-
tvorena u melanholičnu tekućinu, to jest osiromašenu, zgusnut u i,
da t ako kažemo, lepljivu krv, te organi u donj em st omaku koji su
5 Razoux, Tableau rtosologique et météorologique, Bazel, 1787, str. 22.
6 Menur et , Essai sur l'histoire médico-topographique de Paris, Pariz, 1788, str. 139.
7 Banan i Turben, Mémoires sur les épidémies de Languedoc, Pariz, 1786, str. 3.
8 Le Br un, loc. cit, str. 66, br. 1.
44 Rađanj e kl i ni ke
začepljeni i stoga su postali uzroci ili mesta opstrukcije"
9
: ukratko,
neka vrsta globalne osobenosti, individua sa nekoliko glava, ali
glava koje su slične i čije se crte očituju samo jedan jedini put u
vremenu i prostoru. Specifična bolest se uvek manje ili više po-
navlja, a epidemija nikada sasvim.
U takvoj opažajnoj strukturi problem zaraze je od relativno
malog značaja. Prenošenje sa jedinke na jedinku nije ni u kom
slučaju suština epidemije; ono može da, u obliku „mijazma" ili
„klice" što se prenosi vodom, hranom, dodirom, vetrom, vazdu-
hom, bude jedan od uzroka epidemije, bilo neposredan ili izvo-
ran (kad je to jedini uzrok na delu), bilo drugi (kada je mijazam
proizvod, u nekom gradu ili bolnici, epidemijske bolesti što ju je
izazvao neki drugi faktor). Ali zaraza je samo jedan od modali-
teta masivne činjenice epidemije. Rado ćemo prihvatiti da mali-
gne bolesti, kao što je kuga, imaju prenosiv uzrok; teže ćemo to
priznati za jednostavne epidemijske bolesti (veliki kašalj, ospice,
šarlah, infektivna dijareja, povratna groznica).
1
"
Zarazna ili ne, epidemija ima neku vrstu istorijske individual-
nosti. Ot uda nužnost da se uz nju koristi složena metoda posma-
tranja. Kao kolektivni fenomen, zahteva višestruki pogled; pošto
je jedinstven proces, valja je opisati na osnovu onoga što je u njoj
osobeno, slučajno, neočekivano. Događaj se mora preneti do naj-
sitnijih pojedinosti, ali se mora preneti i sa suvislošću kakvu po-
drazumeva opažanje u više pari očiju: neprecizna spoznaja, loše
utemeljena pošto je delimična, nesposobna da sama dođe do onog
što je suštinsko ili osnovno, sopstvenu zapreminu pronalazi tek
u sužavanju perspektiva, u ponavljanoj i prepravljenoj informa-
ciji, koja konačno zaokružuje, tamo gde se pogledi ukrštaju, po-
jedinačno i jedinstveno jezgro tih kolektivnih fenomena. Krajem
XVIII veka u toku je institucionalizovanje te vrste iskustva: u sva-
koj poddelegaciji upravitelj je odredio jednog lekara i nekoliko hi-
rurga da prate epidemije koje mogu da se jave u nj i hovom kanto-
nu; oni su u vezi sa glavnim lekarom oblasti povodom „vladajuće
bolesti koliko i povodom medicinske topografije njihovog kanto-
9 Menur et , loc. cit, str. 139.
10 Le Brun, loc. cit, str. 2- 3.
Politička svest 45
na"; kada četiri ili pet ljudi oboli od iste bolesti načelnik mora da
upozori poddelegata, koji onda šalje lekara da odredi terapiju što
će je hi rurzi davati svakog dana; u ozbiljnijim slučajevima glavni
oblasni lekar mora da ode na lice mesta.
11
Ali to iskustvo može da dobije svoje puno značenje samo ako je
pot pomognut o st al nom i pr i nudnom intervencijom. Tu bi mogla
da postoji epidemiološka medi ci na samo ako je pot pomognut a
politikom: bdeti nad razmešt anj em grobnica i grobalja, leševe tre-
ba što je češće moguće spaljivati, a ne sahranjivati, kontrolisati
trgovinu hlebom, vi nom, mesom
12
, urediti rad klanica, bojadži-
nica, zabraniti smeštaj u nezdrave stanove; valjalo bi da se, na-
kon podr obne studije celokupne teritorije, za svaku oblast sačine
zdravstvena uputstva koja treba čitati „na propovedi ma ili misa-
ma, nedel j om i praznicima", i koja bi se odnosila na način ishrane,
odevanja, izbegavanja bolesti, prevencije ili lečenja od onih koje
već vladaju: „Ta bi pravila bila poput molitvi koje čak i najneukiji
i deca uspevaju da deklamuju".
13
Trebalo bi, najzad, osnovati kor-
pus zdravstvenih inspektora koji bi se mogli „slati u razne oblasti,
i to tako da se svakom od nj i h poveri ograni čeno područj e"; t amo
bi on zabeležio svoja zapažanja o domeni ma koji i maj u dodi ra sa
medi ci nom, ali i sa fizikom, hernijom, pri rodnj ašt vom, topografi-
j om, ast ronomi j om; propisao bi mere koje treba sprovesti i kon-
rolisao rad lekara; „poželjno bi bilo da država na sebe preuzme te
lekare i da im uštedi sve troškove koje za sobom vuče sklonost ka
kori sni m otkrićima".
14
Epidemiološka medicina suprotstavlja se klasifikatorskoj medi-
cini, kao što se kolektivno opažanj e nekog globalnog, ali jedinstve-
nog i neponovl j enog fenomena može suprotstaviti poj edi načnom
opažanj u onoga što suština neprest ano dopušt a da se vidi o nj oj
samoj i o nj enom identitetu u mnošt vu fenomena. Analiza j ednog
niza u nekom slučaju, dešifrovanje j ednog tipa u drugom; integri-
11 Nepoznat i autor, Description des épidémies qui ont régné depuis quelques années sur la
généralité de Paris, Pariz, 178, str. 35- 37.
12 Le Brun, loc. cit, str. 127-132.
13 Nepoznat i sutor, Description des épidémie, str. 14-17.
14 Le Brun, loc. cit, str. 124.
46 Rađanj e kl i ni ke
sanje vremena za epidemije, definisanje hijerarhijskog mesta za
vrste; određenje uzročnosti - potraga za suštinskom suvislošću;
prefinjeno opažanje složenog istorijskog i geografskog prostora -
definisanje homogene površine na kojoj se iščitavaju analogije. A
ipak, na koncu, kada je reč o tim tercijarnim figurama što moraj u
da raspoređuju bolest, medicinsko iskustvo i kontrolu lekara nad
društvenim strukturama, patologija epidemija i patologija vrsta
nalaze se pred istim zahtevima: definisanje političkog statusa me-
dicine, izgradnja, na nivou države, medicinske svesti, neprestano
zadužene za informisanje, kontrolu i prinudu; svih stvari koje
„podrazumevaju onoliko objekata što se odnose na politiku koli-
ko ima onih što su čisto medicinski".
15
Tu je poreklo Kraljevskog društva za medicinu i njegovog ne-
premostivog sukoba sa fakultetom. Vlada je 1776. odlučila da u
Versaju osnuje komisiju zaduženu za proučavanje epidemijskih i
epizootijskih fenomena, što su se umnožili tokom pret hodni h go-
dina; neposredan povod za to bila je jedna stočna bolest na jugoi-
stoku Francuske, koja je primorala generalnog kontrolora finansi-
ja da naloži uništavanje svih sumnjivih životinja: tako je došlo do
prilično ozbiljnog ekonomskog poremećaja. U preambuli dekreta
od 20. aprila 1776. kaže se da su epidemije ,,u početku kobne i
destruktivne samo zato što njihova narav, budući malo poznata,
čini lekara nesigurnim kad je reč o izboru metode lečenja koju
valja primeniti; ta je nesigurnost posledica toga što nije ulože-
no dovoljno napora u izučavanje i opisivanje simptoma različitih
epidemija i metoda lečenja koje su imale najviše uspeha". Komi-
sija će imati trostruku ulogu: ispitivanja, tako što će biti u toku
sa raznim epidemijskim pokretima; obrade, tako što će porediti
činjenice, beležiti upotrebljene lekove, organizovati oglede; kon-
trole i propisivanja, tako što će lekarima ukazati na metode koje
se čine najprikladnijima. Sačinjena je od osam lekara: direktora,
zaduženog za „poslove korespondencije povezane sa epidemijama
i epizootijama" (De Lason), generalnog komesara, koji obezbeđu-
je vezu sa lekarima iz unutrašnjosti (Vik d' Azir), i šest lekara sa
fakulteta, koji su se posvetili poslovima u vezi sa istim tim tema-
15 Le Brun, loc. cit, str. 126.
Politička svest 47
ma. Kontrolor finansija moći će da ih pošalje da sprovode istrage i
da od nj i h zahteva izveštaje. Najzad, Vik d' Azir će biti zadužen za
časove ljudske i upor edne anat omi j e ostalim članovima komisije,
lekarima sa fakulteta i „st udent i ma koji se budu pokazali dostoj-
ni ma toga".
16
Tako se uspostavlja dvost ruka kontrola: političkih
instanci nad medi ci nskom praksom i povlašćenog medicinskog
tela nad čitavim kor pusom praktičara.
Odmah je došlo do sukoba sa fakul t et om. U oči ma savremeni-
ka, to je sudar dveju institucija, j edne moderne, koja ima podršku
političke elite, druge zastarele i zatvorene u sebe. Jedan pristalica
fakulteta ovako opisuje nj i hov sukob: „Jedna je stara, za pošt o-
vanje zbog svih vrsta titula koje obezbeđuj e i ugl avnom u oči-
ma članova društva koje je većim delom i obrazovala; druga je
moder na institucija, čijim je članovima od vezivanja za njihove
institucije bilo draže vezivanje za Krunu, te su napustili fakul-
tet, za koji bi morali da ih vezuj u javno dobro i njihove zakletve,
kako bi ostvarili karijere spletkaroša."
17
U znak protesta, fakultet
je „štrajkovao" tri meseca: odbi j ao je da izvršava svoje obaveze, a
njegovi lekari su odbijali da se konsul t uj u sa članovima društva.
Ali izlaz iz takve situacije dat je unapred, pošt o je Savet podržao
novi odbor. Već od 1776. zabeležene su otvorene povelje koje su
opravdavale njegov preobražaj u Kraljevsko društ vo za medicinu,
a fakultetu je zabranj eno da „koristi u ovoj stvari bilo kakvu vrstu
odbrane". Društ vo dobija 40.000 livara rente, naplaćenih od mi -
neral ni h voda, dok fakultet dobija jedva 2.000.
18
A uloga Društ va
se bez prestanka proširuje: kao organ kontrole epidemija malo-
pomal o postaje tačka centralizacije znanja, instanca za beleženje i
procenu svake medicinske aktivnosti. Na počet ku Revolucije, Od-
bor za finansije Narodne skupštine potvrdiće njegov status: „Cilj
ovog društva jeste da uspostavi kori snu korespondenci j u i zmeđu
francuske medicine i strane medicine, da sakuplja rasuta opaža-
nja, da ih čuva i grupiše, a naroči t o da istražuje uzroke bolesti
16 Cf. Précis historique de l'établissement de la Société royale de Medécine (s.l.n.d. Nepo-
znat i aut or je Boussu).
17 Retz, Exposé succint à l'Assemblé Nationale, Pariz, 1791, str. 5- 6.
18 Cf. Vacher de La Feuterie, Motif de la réclamation de la Faculté de Médecine de Paris
contre l'établissement de la Société royale de Médécine (s.l.n.d.).
48 Rađanj e kl i ni ke
naroda, da proračuna u kom se vremenskom razmaku javljaju,
da utvrdi koji su lekovi najdelotvorniji u svakom od slučajeva."
19
Društvo više ne okuplja samo lekare posvećene izučavanju kolek-
tivnih patoloških fenomena; postalo je zvanični organ kolektivne
svesti o patološkim fenomenima; svesti koja se razvija na nivou
iskustva kao i na nivou znanja, u kosmopolitskom obliku kao i u
nacionalnom prostoru.
Vrednost ovog događaja je u tome što predstavlja izlazak iz te-
meljnih struktura. Kao nova figura u iskustvu, čije će opšte linije,
oblikovane u razdoblju od 1775. do 1880, potrajati prilično dugo
da bi, tokom Revolucije i sve do vremena Konzulata, iznele mno-
go reformskih projekata. Od svih tih planova malo toga će, bez
sumnje, biti i ostvareno. A ipak je oblik opažanja koji oni podra-
zumevaju jedan od glavnih elemenata kliničkog iskustva.
Novi stil zbrajanja - rasprave iz XVIII veka, institucije, aforiz-
mi, nozologije, smeštali su medicinsko znanje u ograđeni prostor:
na taj način oblikovana slika mogla je da ne bude dovršena do u
detalj, ili na ovoj ili onoj od njenih tačaka zbrkanih u neznanju; u
svom opštem obliku, ono je bilo iscrpno i zatvoreno. Sada je za-
menj eno slikama koje su otvorene i mogu se beskrajno produžiti:
Otsirk (Hautesierck) je već dao primer za to kada je, na Šoazelov
(Choiseul) zahtev, predlagao da lekari i vojni hirurzi rade po ko-
lektivnom planu rada, koji podrazumeva četiri paralelna i neo-
graničena niza: topografska izučavanja (situacija na licu mesta,
teren, voda, vazduh, društvo, narav žitelja), meteorološka opaža-
nja (pritisak, temperatura, vetrovi), analiza epidemija i vladaju-
ćih bolesti, opis neuobičajenih slučajeva.
20
Enciklopedijska tema
ustupa mesto temi postojane i neprestano preispitivane informa-
cije, čiji je cilj da zbroji događaje i da ih utvrdi, a ne da zatvori
znanje u nekakav sistematični oblik: „Istina je da postoji lanac koji
u svemiru, na zemlji i u čoveku povezuje sva bića, sva tela, sve
bolesti; lanac čija se prefinjenost, izbegavajući površne poglede
sitničavog izvođača ogleda i hladnog raspravljača, otkriva istinski
19 Navedeno u: Retz, loc. cit.
20 Haut esi eck, Recueil d'observations de médécine des hôpitaux militaires, Pariz, 1776,1.1,
str. XXI V- XXVI I ) .
Politička svest 49
posmat raćkom duhu".
21
Na počet ku Revolucije, Kanten (Cant i n)
predlaže da taj i nformat i vni rad u svakom depar t manu obezbedi
komisija sačinjena od lokalnih lekara;
22
Matje Žero (Géraud) traži
da se u svakom admi ni st rat i vnom središtu osnuj e „vladina kuća
zdravlja", a u Parizu „dvor zdravlja", koji bi zasedao u okviru Na-
rodne skupštine, pri kupl j ao informacije, slao ih od tačke do tačke,
postavljao pitanja o nej asnoćama i ukazivao na to kakva istraži-
vanja valja sprovesti.
23
Ono što sada sačinjava jedinstvo medicinskog pogleda nije
krug znanj a u koj em se on okončava, već ono otvoreno, beskraj-
no, pokret no zbraj anj e što ga bez prestanka premešt a i obogaćuj e
vreme, čiji tok započinje, i ni kada ne može da ga zaustavi: već
i mamo neku vrstu kliničkog beleženja beskraj nog i promenl j i vog
niza događaja. No, njegova podrška nije opažanj e bolesnika u nj e-
govoj osobenosti, već kolektivna svest o svim i nformaci j ama što
se ukršt aj u, izrastajući u složenu i buj nu krošnj u koja se uvećava
do di menzi j a istorije, geografije, države.
Za klasifikatore, ključni čin medicinske spoznaje bilo je uspo-
stavljanje označavanja: smestiti si mpt om u bolest, bolest u speci-
fičan skup, a njega usmeriti ka unut rašnj ost i opšteg plana patološ-
kog sveta. U analizi endemski h bolesti i epidemija stvar je u t ome
da se uspostavi mreža igrom nizova koji, ukrštajući se, omogućuj u
da se ponovo napravi onaj „lanac" o koj em govori Menire. Razu
(Razoux) je svakog dana beležio meteorološka i klimatska zapaža-
nj a, koja je pot om s j edne strane sučeljavao sa nozol oškom anali-
zom posmat rani h bolesnika, a s druge sa evolucijom, krizama, is-
hodom bolesti.
24
Tada se pojavljivao sistem slučajnih preklapanja,
ukazuj ući na uzročnu potku, kao i na srodnosti i nove veze među
bolestima. „Ako je nešto kadro da usavrši našu veštinu", pisao je
Razuu Sovaž lično, „to je takvo j edno delo, na koj em je pedeset
godi na radilo tridesetak strogih i vredni h lekara. . . Ne bih izosta-
21 Menur et , Essai sur l'histoire médico-topographique de Paris, str. 139.
22 Cant i n, Projet de réforme adresse à l'Assemblé nationale, Pariz, 1790.
23 Mat hi eu Géraud, Projet de décret à rendre sur l'organisation civile des médécins, Pariz,
1791, n° 78- 79.
24 Razoux, Tableau nosologique et météorologique adressé à l'Hôtel-Dieu de Nimes, Bazel,
1761.
50 Rađanj e kl i ni ke
vio ništa od toga ne bih li nekog od naših doktora naveo na ista
zapažanja u našoj bolnici."
25
Ono što definiše čin medicinske spo-
znaje u njegovom konkretnom obliku nije, dakle, susret lekara i
bolesnika, niti sučeljavanje znanja sa opažanjem; to je sistematsko
ukrštanje nekoliko nizova homogeni h informacija, koje su, među-
tim, strane jedne drugima - nekoliko nizova koji obavijaju besko-
načan skup odvojenih događaja, ali iz čijeg prekrajanja, izdvojiva
uprkos svojoj zavisnosti, izranja pojedinačna činjenica.
U tom se pokretu medicinska svest deli: živi na j ednom nepo-
srednom nivou, u poretku neposrednih uočavanja, ali se nastavlja i
na jednom višem nivou, na kojem uočava ustrojstva, sučeljava ih i,
sabirajući se u spontane spoznaje, sa punom suverenošću iskazuje
sud o svome znanju. Postaje centralizovana. Kraljevsko društvo za
medicinu to pokazuje na razini institucija. A na početku Revolu-
cije planova ima u izobilju, i shematizuju tu dvostruku i nužnu in-
stancu medicinskog znanja, uz neprestano komešanje što održava
razdaljinu medu njima tako što je bez prestanka prelazi. Matje
Žero bi želeo da se osnuje Tribunal za zdravstvo, gde bi tužilac
ukazivao na „svakog pojedinca koji, bez dokaza da je za to sposo-
ban, barata oko bližnjeg ili životinje koja mu ne pripada svime što
se tiče neposredne ili posredne primene veštine Iečenja"
26
; presu-
de tog tribunala, koje se tiču zloupotreba, nesposobnosti, profe-
sionalnih grešaka, morale bi da uspostave pravosudnu praksu u
medicini. Tu je, u neku ruku, reč o politici neposrednih spoznaja:
kontroli njihove pouzdanosti. Pored pravosudne, biće potrebna
i izvršna instanca koja će imati „visoku i veliku politiku u svim
granama zdravstva". Ona će propisivati koje knjige treba čitati i
kakva dela pisati; u skladu sa dobijenim informacijama ukazivaće
na to kako treba lečiti od bolesti koje vladaju; objaviće, na osnovu
istraga sprovedenih pod njenom kontrolom ili stranih radova, šta
treba zapamtiti radi sprovodenja prosvećene prakse. Medicinski
pogled se kreće, i to samostalno, unutar prostora u kojem se deli i
sam sebe kontroliše; suvereno dodeljuje svakodnevnom iskustvu
znanje koje je na veoma zaobilazan način pozaj mi o od njega i za
koje je postao i tačka prikupljanja i središte raspodele.
25 Navedeno ibid, str. 14.
26 Mat hi eu Ger aud, loc. rit, str. 65.
Politička svest 51
U nj emu medicinski prost or može da se preklopi sa društve-
ni m ili, bolje rečeno, da ga pr ožme i u pot punost i prodre u nj e-
ga. Lekari post aj u sve prisutniji, a njihovi ukršteni pogledi pra-
ve mrežu i u svakoj tački prostora i svakom t renut ku vremena
sprovode neprestan, pokret an, diferenciran nadzor. Postavlja se
probl em razmešt anj a lekara po selima
27
; želi se statistička kon-
trola zdravlja zahvaljujući registru rođenj a i smrt i (u koj em bi
trebalo da se pomi nj e bolest, način života, uzrok smrti, te bi on
tako post ao lična kart a patologije); traži se da razloge za reformu
detaljno obrazloži savet za inspekciju; i, najzad, da se uspostavi
medicinska topografija svakog depart mana, „brižljivo sači nj eni m
krat ki m pregledom i nformaci j a o toj oblasti, prebivalištima, ljudi-
ma, domi nant ni m strastima, oblačenju, at mosferski m odlikama,
pol j opri vredni m proi zvodi ma, vremenu njihovog punog sazre-
vanja i žetve, kao i o fizičkom i mor al nom vaspitanju žitelja tog
kr aj a"
2 8
1 kao da raspoređivanje lekara nije dovoljno, traži se da
svaki poj edi nac bude medicinski potkovan; biće pot rebno da sva-
ki građani n bude obavešten o onome što je nužno i moguće znati
u medicini. A svaki praktičar će svojoj ulozi nadzorni ka morat i da
doda i ulogu instruktora, jer najbolji način da se izbegne širenje
bolesti jeste širenje medicine.
2
' Mesto gde se oblikuje znanj e više
nije patološko polje po kojem je Bog rasporedi o vrste, već je to
uopšt ena medicinska svest, rasprost ranj ena u prost oru i vremenu,
otvorena i pokret na, povezana sa svakim poj edi načni m životom,
ali i sa kolektivnim životom nacije, koja uvek bdi nad beskraj nom
oblašću u kojoj bolest pokazuj e svoj masivni lik u njegovim ra-
znim vidovima.
U godi nama neposredno pre i neposredno posle Revolucije ro-
dila su se dva velika mita, čije su t eme i polariteti suprotni; mi t o
nacionalizovanoj medicinskoj profesiji, organizovanoj poput sve-
27 Cf. N.-L. Lespagnol, Projet d'établir trois médecins par district pour le soulagement des
gens de la campagne (Sarlvil, 1790); Royer, Bienfaisance médicale et projet financier (Pro-
vens, godi na IX).
28 f.-B. Demangeon, Des moyens de perfectionner la médecine, Pariz, godi na VII, str. 5- 9;
cf. Audi n Rouvière, Essai sur la topographie physiologique et médicale de Paris, Pariz, go-
di na II.
29 Bâcher, De la médecine considérée politiquement, Pariz, godi na IX, str. 38.
52
Rađanj e kl i ni ke
štenstva, koja, na nivou zdravlja i tela, ima moći slične onima koje
sveštenstvo ima nad dušom; te mit o pot punom nestanku bolesti u
društvu bez poremećaja i bez strasti, vraćenom u prvobitno stanje
zdravlja. Očita protivrečnost dve teme ne sme da zavara: obe ove
figure kao da crno-belo izražavaju isti crtež medicinskog iskustva.
Oba sna su izomorfna - jedan na pozitivan način pripoveda o
strogoj, militantnoj i dogmatskoj medikalizaciji društva, gotovo
religijskom konverzijom, a i o razmeštanju sveštenstva terapeuti-
ke; drugi pripoveda o istoj toj medikalizaciji, ali na pobednički i
negativan način, to jest isparavanju bolesti iz popravljene, organi-
zovane i neprestano nadzirane sredine, iz koje bi i sama medicina
konačno nestala, sa svojim objektom i svojim raison d'être.
Sabaro de L'Avernijer (L'Avernière), autor planova sa početka
Revolucije, u sveštenicima i lekarima vidi prirodne naslednike
dveju najvidljivijih misija crkve - duševne utehe i ublaženja pat-
nji. Potrebno je, dakle, da crkvena imovina bude oduzeta visokom
sveštenstvu, koje je izvitoperilo njenu prvobitnu namenu, i vraće-
na naciji, koja jedina zna koje su joj duhovne i materijalne potrebe.
Prihod od toga biće podeljen među parosima i lekarima, tako dà i
jedni i drugi dobiju jednake delove. Zar lekari nisu sveštenici tela?
„Duša se ne može posmatrati odvojeno od živih tela, te ako su
sveštenici od oltara uvaženi i dobijaju od države časnu nadokna-
du, potrebno je i da sveštenici vašeg zdravlja dobijaju određenu
sumu kako bi mogli da se prehrane i priteknu vam u pomoć. Oni
su dobri duhovi svih vaših sposobnosti i oseta."
30
Lekar više neće
morati da naplaćuje svoje usluge onima koje leči; pomoć bolesni-
cima biće besplatna i obavezna - usluga koju nacija obezbeđuje
kao jedan od svetih zadataka; lekar je samo i nst rument izvršenja
tog zadatka.
31
Na kraju ovih studija kaže se da lekar neće moći
da bira mesto na kojem će raditi, već će ići t amo gde bude ras-
poređen u zavisnosti od potreba i upražnjenih mesta, uglavnom
na selu; kad bude stekao iskustvo, moći će da zatraži neko odgo-
30 Sabarot de L' Avernière, Vue de Législation médicale adressé aux Etats généraux, 1789,
str. 3.
31 Kod Menur et a, Essai sur le moyen de former de bons médécins, Pariz, 1791, nalazi se
ideja o finansiranju medi ci ne pr i hodi ma sveštenstva, ali samo kad je reč o lečenju siro-
mašni h.
Politička svest 53
vornije i bolje plaćeno mesto. Moraće da izveštava nadređene o
svojim akt i vnost i ma i biće odgovoran za greške koje počini. Kad
post ane državna, nepri st rasna i kontrolisana, medi ci na će moći
beskraj no da se usavršava; pošt o olakšava fizičke muke, povezaće
se sa starim duhovni m pozvanj em crkve i postaće nj en laički pan-
dan. A armija sveštenika koji bdi j u nad spasom duše podudaraće
se sa armi j om lekara koji se bave zdravljem tela.
Drugi mit proističe iz istorijskog promi šl j anj a dot eranog do
kraja. Budući da su povezane sa uslovima i nači nom života indi-
vidue, bolesti vari raj u u zavisnosti od razdoblja i mesta. U sred-
nj em veku, dobu ratova i gladi, bolesnici su bili prepušt eni st rahu
i iscrpljenosti (apopleksije, nagli skokovi temperature); ali u XVI
i XVII veku vi di mo kako slabe osećanja i osećaj dužnost i prema
otadžbini; egoizam se zatvara u sebe, bludniči se i uživa u dobroj
hrani (venerične bolesti, zagušenja organa i krvni h sudova); u
XVIII veku potraga za uži vanj em prolazi kroz maštu: ide se u po-
zorište, čitaju se romani , zanosi se prazni m razgovorima; živi se
noću, spava se danj u; ot uda histerije, hi pohondri j e, nervne bole-
sti.
32
Nacija koja bi živela bez ratova, bez žestokih strasti, bez do-
kolice, ne bi znala ni za j ednu od tih bolesti; a naročito nacija koja
ne bi znala za tiraniju što je sprovodi bogatstvo nad siromaštvom,
ni zloupotrebe kojima se sama prepušt a. Bogati? - ,,U okviru bla-
gostanja i među životnim zadovoljstvima, nj i hov naprašiti ponos,
njihova ogorčena ljutnja, njihove zl oupot rebe i ispadi na koje ih
navodi prezir prema svim načelima, čine ih pl enom slabosti svih
vrsta; uskoro. . . lice im se izbora, kosa i m pobeli, bolesti ih s vre-
menom pokose."
33
Što se tiče si romašni h, koji su prepušteni des-
pot i zmu bogatih i svojih kraljeva, oni znaj u samo za namet e koji
ih bacaju u bedu, za oskudicu od koje profitiraju zelenaši, nezdra-
va prebivališta koja ih pri moravaj u „da ni kad ne zasnuj u porodice
ili da t užno stvaraju samo slaba i nesrećna bića".
34
Dakle, prvi zadatak lekara je politički: borba protiv bolesti
mora da počne rat om protiv lošeg upravljanja: čovek neće biti
32 Maret , Mémoires où on cherche à déterminer quelle influence les moeurs ont sur la santé,
Pariz, 1792, str. 8.
33 Lant henas, De l'influence de la liberté sur la santé, Pariz, 1792, str. 8.
34 Ibid, str. 4.
54 Rađanj e kl i ni ke
pot puno i konačno izlečen sve dok najpre ne bude oslobođen:
„Ko će, dakle, ljudima ukazati na tirane ako ne lekari, kojima je
čovek jedinstveni predmet izučavanja i koji svakoga dana, kod
siromašnog i bogatog, kod građanina i najmoćnijega, u kućama
od slame i kućama od cigle, posmat raj u ljudske jade što nemaj u
drugog uzroka do tiranije i ropstva?"
35
Iako zna da bude politički
delotvorna, medicina više neće biti nezamenljiva u medicinskom
smislu. A u nekom konačno slobodnom društvu, u kojem nema
nejednakosti i vlada sloga, lekar će igrati tek posredničku ulogu:
davače zakonodavcu i građaninu savete u cilju postizanja telesne
i duhovne ravnoteže. Više neće biti potrebe za visokim školama
i bolnicama: „Jednostavna pravila ishrane, podučavanje građana
umerenosti, upoznavanje mladih ljudi sa zadovoljstvima kojima
je život, pa čak i težak, izvor, navođenje mladih da neguju naj-
strožu disciplinu u mornarici i vojsci, i koliko će samo biti pre-
dupređenih nevolja, umanj eni h troškova, novih olakšica... sve u
cilju ostvarivanja najvećih i najtežih podviga." Tako će se, u tom
mladom naselju, prepuštenom sreći u svome zdravlju, malo-po-
malo izbrisati lice lekara, ostavljajući tek u dnu sećanja ljudi trag
uspomene na ono vreme kraljeva i bogatstava u kojem su bili ro-
bovi, siromašni i bolesni.
Kakva je sve to sanjarija: san o radosnom društvu, o čovečan-
stvu na čistom vazduhu, gde je mladež gola i gde nema zime; po-
znati simbol antičkih stadiona, sa kojim se meša novija tema pri-
rode u kojoj bi se sakupili najraniji oblici istine: sve će te vrednosti
brzo nestati.
36
A ipak su one imale značajnu ulogu: povezujući medicinu sa
sudbinama država, omogućile su da se u njoj pojavi pozitivno
značenje. Umesto da ostane ono što je bila, „suvoparna i tužna
analiza miliona slabosti", sumnjičava negacija negativnog, dobila
je lep zadatak da u živote ljudi uvede pozitivne figure zdravlja,
vrline i sreće; na njoj je da prekida rad praznicima, da veliča mir-
ne strasti; na njoj je da bdi nad onime što se čita i nad čestitošću
35 Ibiđ, str. 8.
36 Lant ena, koj i je bi o ži r ondi nac, stavljen je 2. j una 1793. na listu pr okazani h, a zat i m
je isključen, pošt o ga je Mara nazvao „siromaSnim duhom". Cf. Mat hi ez, La Révolution
française, t. II, Pariz, 1945, str. 221.
Politička svest 55
predstava; na nj oj je i da vodi računa da se brakovi ne sklapaju iz
interesa, ili zbog prol aznog zanosa, već da budu čvrsto utemeljeni
na j edi nom t r aj nom uslovu za sreću, što ide u korist državi.
37
Medicina više ne sme da bude samo tehnički korpus izlečenja
i znanj a koja su za to pot rebna; ona će obuhvatiti i spoznavanje
zdravog čoveka, što će reći i iskustvo nebolesnog čoveka i defini-
ciju čoveka uzora. U upravljanju ljudskim životom ona zauzima
normat i vni položaj, koji je ne ovlašćuje samo za prost u raspodelu
saveta o ur ednom životu, već i za podučavanj e o fizičkim i moral -
ni m odnosi ma individue sa društ vom u kojem živi. Smešta se u
t u r ubnu, ali za moder nog čoveka suverenu zonu, u kojoj nekakva
organska, glatka sreća, bez strasti i mišićava, s puni m pravom op-
šti sa poret kom nacije, snagom nj eni h vojski, pl odnošću nj enog
naroda i strpljivim napredovanj em nj enog rada. Lantena (Lanthe-
nas), taj sanjar, dao je medi ci ni kratku, ali čitavom povešću opte-
rećenu definiciju: „Najzad, medi ci na će biti ono što mora da bude,
spoznavanje pr i r odnog i društ venog čoveka".
38
Važno je da se utvrdi kako se i na koji način razni oblici me-
dicinskog znanj a odnose na pozitivne poj move „znanja" i ,,nor-
malnosti". Na j edan veoma uopšt en način može se reći da se do
kraj a XVIII veka medi ci na mnogo više odnosila na zdravlje nego
na normal nost ; nije se oslanjala na analizu „pravilnog" funkci oni -
sanja organi zma kako bi potražila gde je on izvitoperen, šta ga je
poremetilo, kako se može oporaviti; više se odnosila na svojstva
živosti, mekoće, fluidnosti, koja su nestala zbog bolesti i valja ih
ponovo uspostaviti. U toj meri, medicinska praksa je mogla da
dodeli značaj no mest o načinu života, ishrane, ukratko čitavom
j ednom sistemu pravila za život i ishranu što ih je subjekat sam
sebi namet ao. U taj povlašćeni odnos medi ci ne sa zdravljem bila
je upisana mogućnost da se bude sam svoj lekar. Medicina XIX
veka, nasuprot tome, više raspolaže normal nošću nego zdravljem;
ona oblikuje svoje poj move i propisuje svoje intervencije u odno-
su na j edan tip funkci oni sanj a ili organske strukture; a fiziološka
37 Cf. Ganne, De l'homme physique et moral, ou recherche sur le moyens de rendre l'homme
plus sage, Strazbur, 1791.
38 Lant henas, loc. cit, str. 18.
56 Rađanj e kl i ni ke
spoznaja, za lekara nekada marginalno i čisto teorijsko znanje,
smestiće se (Klod Bernar [Bernard] je svedok tome) u samo srce
svakog medicinskog promišljanja. To nije sve: ugled nauka o živo-
tu u XIX veku, uloga modela koju su igrale, naročito kad je reč o
naukama o čoveku, nije prvobitno povezana sa shvatljivom i pre-
nosivom naravi bioloških pojmova, već pre sa činjenicom da su
ti pojmovi bili raspoređeni u prost oru čija je dubinska struktura
odgovarala opoziciji zdravog i bolesnog. Kada se bude govorilo
o životu grupa i društava, o životu rase, ili čak „psihološkom ži-
votu", neće se misliti samo na unutrašnju st rukt uru organizova-
nog bića, već i na medicinsku bipolarnost normalnog i patološkog.
Svest živi, budući da može da se izmeni, odstrani, skrene s puta,
parališe; društva žive budući da ima bolesnika koji venu i onih
drugih, zdravih, u punoj ekspanziji; rasa je živo biće koje se dege-
neriše, kao i civilizacije, čiju smo smrt već toliko puta ustanovi-
li. Nauke o čoveku su se pojavile kao produžetak nauka o životu
možda upravo zato što su bile biološki utemeljene, ali i zato što
su bile utemeljene i medicinski: nauke o čoveku su, bez sumnje
transferom, unošenj em i često metaforom, koristile pojmove koje
su oblikovali biolozi, ali sam objekat koji su sebi dodelile (čovek,
njegovo ponašanje, njegova pojedinačna i društvena ostvarenost)
dodelio je, dakle, sebi polje podeljeno prema načelu normal nog i
patološkog. Ot uda osobena narav nauka o čoveku, neodvojivih od
negativnosti u kojoj su se pojavile, ali i povezanih sa pozitivnošću
koju implicitno postavljaju kao normu.
T R E Ć E P O G L A V L J E
Slobodno polje
Opozicija između medicine patoloških vrsta i medicine druš-
tvenog prostora bila je, u očima savremenika, vesto izbegnuta za-
hvaljujući previše vidljivim čarima jedne posledice koja im je bila
zajednička: stavljanja van stroja svih medicinskih institucija koje
su bile prepreka novim zahtevima pogleda. Trebalo je, naime, iz-
graditi pot puno otvoreno polje medicinskog iskustva kako bi se
pri rodna nužnost vrsta tu mogla pojaviti bez ostatka i smetnji;
trebalo je i da ono bude dovoljno prisutno u svojoj sveukupnosti
i sabrano u sadržaju da bi mogla da se oblikuje verna, iscrpna
i neprestana spoznaja zdravlja stanovništva. To medicinsko po-
lje, obnovljeno u svojoj iskonskoj istinitosti i prožeto pogledom
u celini, bez prepreka i izmena, analogno je, u svojoj implicitnoj
geometriji, društvenom prostoru o kojem je sanjala Revolucija,
barem u svojim prvobitnim obrascima: homogena konfiguraci-
ja u svakoj od oblasti koje sačinjavaju skup ekvivalentnih tačaka,
kadrih da svojom celinom održavaju stalne odnose; prostor slo-
bodnog kretanja u kojem je odnos delova sa celinom uvek bio
premestiv i povratan.
Postoji, dakle, fenomen usklađenosti zahteva političke ideologi-
je i zahteva medicinske tehnologije. Samo j edni m pokret om lekari
i državnici su, ponekad sličnim rečnikom ali iz različito ukorenje-
nih razloga, zahtevali ukidanje svega što može da bude prepre-
ka izgradnji tog novog prostora: bolnice koje menj aj u specifične
zakone za upravljanje bolešću remete one, ništa manje stroge, za
definisanje odnosa vlasništva i bogatstva, siromaštva i rada; lekar-
58 Rađanj e kl i ni ke
ski ceh koji ometa oblikovanje centralizovane medicinske svesti i
slobodnu igru iskustva bez ograničenja, koje samo po sebi pristu-
pa univerzalnom; i, najzad, fakultete koji priznaju istinito samo u
teorijskim strukturama i od znanja prave društvenu povlasticu.
Sloboda mora da raskine sve okove koji se suprotstavljaju živoj
sili istine. Tu mora postojati svet u kojem pogled oslobođen svih
prepreka više nije podređen ničemu do neposrednom zakonu
istinitog; ali pogled nije veran istinitom niti podređen istini ako
time ne obezbedi suvereno vladanje: pogled koji vidi jeste pogled
koji dominira; i, iako zna da se potčini, on vlada svojim vladarima:
„Despotizmu je potrebna tama, ali sva blistava sloboda slave može
da opstane samo ako je okružena svim svetlostima što mogu da
osvetle ljude; tokom sna naroda može da se uspostavi tiranija i
da se odomaći među nj i ma. . . Potčinite druge nacije, ali ne vašom
političkom vlašću niti vašom vladavinom, već vašim talentima i
vašoj svetlosti, ... postoji diktatura nad narodima čiji jaram nije
nimalo odbojan onima koji se pod nj i me povijaju: to je diktatura
duha".
1
Ideološka tema, koja usmerava sve reforme medicinskih struk-
tura od 1789. do termidora godine II, jeste tema suverene slobo-
de istinitog: veličanstvena silovitost svetlosti, koja je u sebi samoj
sopstvena vladavina, ukida mračno kraljevstvo povlašćenih zna-
nja i uspostavlja carstvo bez prepreke pogledu.
1. Dovođenje u pitanje bolničkih struktura
Odbor za prosjačenje Narodne skupštine usvojio je i ideje eko-
nomista i ideje lekara koji procenjuju da jedino moguće mesto za
oporavak od bolesti jeste prirodna sredina društvenog života, po-
rodica. Tu su troškovi bolesti za naciju svedeni na mi ni mum, a ne-
staje i rizik da će se bolest iskomplikovati, sama od sebe umnožiti
i uzeti, kao u bolnici, neprirodni oblik bolesti. U porodici, bolest
je u „pri rodnom" stanju, što će reći u skladu je sa sopstvenom pri-
1 Boissy d' Angl as, Adresse à la Convention 25 pluviôse an II. Navedeno u: Gui l l aume.
Procès-verbaux du Comité d'Instruction publique de la Convention, t. II. str. 640- 642.
Slobodno polje 59
rodom, i sl obodno se nudi obnoviteljskim silama pri rode. Pogled
koji bližnji upravljaju na nj u sadrži životnu silu blagonaklonosti i
opreznost u iščekivanju. U sl obodno posmat ranoj bolesti postoji
nešto što je već nadomešt ava: „Nesreća. . . svojim prisustvom po-
buđuj e bl agot vornu samilost, u srcima ljudi budi preku pot rebu
da se nesrećni ku donese olakšanje i uteha, a nega koja se pruža
nesrećnicima u nj i hovom sopst venom utočištu vešto se koristi
oni m pl odni m izvorom dobara kakvo je poj edi načno dobroči n-
stvo. Siromah se smesti u bolnicu? Svi ti resursi nestaju za nje-
ga. . . "
2
Bez sumnj e, post oj e i bolesnici koji nemaj u porodi cu, i oni
koji su toliko si romašni da žive „nagomilani na tavanima". Za ove
prve treba osnovati „opštinske kuće za bolesnike", koje bi morale
da funkci oni šu kao zamena za porodi cu i da obezbede protok, u
uzaj amnom obliku, samilosnih pogleda; „jadnici će tako naći u
svojim sapatnicima pr i r odno samilosna bića, za koja barem nisu
pot puni stranci".
3
Tako će bolest svuda pronaći svoje pri rodno, ili
gotovo pr i r odno mesto: tu će imati slobodu da ide svojim t okom
i da se sama uki ne u svojoj istinitosti.
Ali ideje Odbor a za prosjačenje vežu se i za t emu društ vene i
centralizovane svesti bolesti. Ako je porodi ca povezana sa bole-
sni kom prirodnom dužnošću da saoseća, nacija je s nj i m pove-
zana društvenom i kolektivnom dužnošću da pomogne. Bolničke
fondacije, kao nepokret na dobra koja samom svojom inercijom
stvaraju siromaštvo, mor aj u da nestanu, ali u korist nacionalnog i
neprest ano pokretljivog bogatstva koje svakome može da obezbe-
di pot rebnu pomoć. Država će, dakle, morat i da „otuđi u svoju ko-
rist" i movi nu bolnica, a onda da je objedini u „zajedničku masu".
Biće osnovana centralna administracija, zadužena za upravljanje
t om masom; ona će oblikovati nešto poput stalne medicinsko-
ekonomske svesti nacije; biće univerzalno opažanj e svake bolesti
1 t renut no prepoznavanj e svih potreba. Veliko Oko bede. Zaduži-
će je da „dodeljuje neophodne sume, pot puno dostatne za pomoć
nesrećnicima". Finansiraće „Opšt i nsku kuću" i pružaće pojedi-
načnu pomoć siromašnim porodi cama koje same neguj u svoje
bolesnike.
2 Bloch i Tutey, Procès-verbaux et rapports du Comité de Mendicité, Pariz, 1911, str. 395.
3 Ibid, str.396.
60 Rađanj e kl i ni ke
Dva problema su izazvala propast ovog projekta. Jedan, pro-
blem otuđenja bolničke imovine, političke je i ekonomske prirode.
Drugi je medicinske prirode i tiče se složenih ili zaraznih bolesti.
Zakonodavna skupština se vraća na načelo nacionalizacije
imovine; draže joj je bilo da prosto sjedini prihode od nje kako
bi ih dodelila fondu za pomoć. Osim toga, ne treba jednoj jedinoj
centralnoj administraciji poveriti brigu za upravljanje tim priho-
dima; bila bi preglomazna, previše udaljena i stoga nemoćna da
odgovori na potrebe. Da bi bila neposredna i delotvorna, svest o
bolesti i bedi mora da bude geografski specifikovana. A zakono-
davna skupština se, u toj, kao i u mnogi m drugim oblastima, vraća
sa centralizma Ustavotvorne skupštine na jedan mnogo labavi-
ji sistem, engleskog tipa: opštine su zadužene za uspostavljanje
ključnih prenosnika i moraće da budu u toku sa potrebama i da
same raspoređuju prihode; izgradiće mnogost ruku mrežu za nad-
zor. Tako je postavljeno načelo komunalizacije pomoći, koju će na
kraju prihvatiti i Direktorijum.
Ali decentralizovana i lokalnim instancama poverena pomoć
ne može više da obezbedi kaznene funkcije: dakle, moraće da se
odvoje problemi pomoći od problema represije. U brizi za rešava-
njem pitanja Bisetra i Salpetrijera, Tenon je želeo da Zakonodavna
skupština osnuje odbor „za bolnice i kuće za zadržavanje", u čiju
bi opštu nadležnost spadale bolničke ustanove, zatvori, skitnja i
epidemije. Skupština se tome usprotivila, tvrdeći da bi se „na neki
način ponizile najniže klase naroda kad bi se istim osobama po-
verila i briga za unesrećene i briga za kriminalce".
4
Svest o bolesti
i pomoći što se u tom slučaju mora pružiti siromašnima zadobija
autonomiju; sada se obraća veoma specifičnom tipu bede. Shod-
no tome, lekar počinje da igra odlučujuću ulogu u organizovanju
pomoći. Na nivou društva u kojem se ona raspoređuje on postaje
detektor potreba i procenjuje prirodu i stepen pomoći koju treba
pružiti. Decentralizacija sredstava pomoći ovlašćuje medikaliza-
ciju njenog sprovođenja. Tu se može prepoznati ideja bliska Ka-
baniju (Cabanis), a to je ideja o lekaru-magistratu; nj emu naselje
treba da poveri „život ljudi" umesto da „ga prepusti na milost i
nemilost opsenari ma i alapačama"; on mora da proceni kako ,,ži-
4 Navedeno u: Irabert, Le droit hospotalier sous la Révolution et l'Empire, Pariz, 1954, str. 52.
Slobodno polje 61
vot moćni ka i bogataša nije dragoceniji od života slabašnoga i si-
romaha"; i, najzad, on će znati da uskrati pomoć „opšt epoznat i m
zlikovcima".
5
Osi m uloge medi ci nskog tehničara, on igra i eko-
nomsku ulogu u raspodeli pomoći , moral nu i nazovi pravosudnu
ulogu u nj enoj dodeli; post ao je „nadzorni k moral a, kao i javnog
zdravlja".
6
U takvoj konfiguraciji, u koj oj su medicinske instance višestru-
ke kako bi se bolje obezbedi o nepreki dan nadzor, bolnica mora
da i ma svoje mesto. Neophodna je bolesnicima bez porodice, ali
je nužna i u slučajevima zaraze i teških, složenih, „izuzetnih" bo-
lesti, sa koj i ma medi ci na u svom svakodnevnom obliku ne može
da se nosi. I tu je vidljiv uticaj Tenona i Kabanija. Bolnica koja,
u svom naj opšt i j em obliku, nosi samo stigme bede, javlja se na
l okal nom nivou kao nezamenljiva mera zaštite. Zaštite zdravih
ljudi od bolesti; zaštite bolesnih od prakse neznalica: valja „saču-
vati nar od od njegovih sopstvenih grešaka"
7
; zaštite bolesnika od
drugi h bolesnika. Ono što Tenon zamišlja jeste izdiferenciran bol-
nički prostor. I to izdiferenciran u skladu sa dva načela: načelom
„oblikovanja", po kojem bi svaka bolnica bila namenj ena j ednoj
kategoriji bolesnika ili j ednoj porodi ci bolesti; načelom „raspo-
dele", po koj em se unut ar j edne iste bolnice definiše poredak koji
treba poštovati „kako bi se smestili bolesnici koje bi tu trebalo
primiti".
8
Tako je porodici, pr i r odnom mest u bolesti, pri dodat još
j edan prost or koji mora da, poput nekakvog mi krokosmosa, re-
pr odukuj e specifičnu konfiguraciju patološkog sveta. Tu će, pod
nadzor om bolničkog lekara, bolesnici biti grupisani prema redo-
vima, rodovi ma i vrstama, u racionalizovani domen koji obnavlja
iskonsku raspodelu suština. Tako zamišljena, bolnica omogućuj e
da se „klasifikuje toliko bolesnika da svaki pronađe ono što odgo-
vara nj egovom stanju, a da svojim pri sust vom ne otežava muke
drugi ma, da ne širi zarazu, bilo u bolnici, bilo van nje".
9
Bolest tu
sreće svoje najuzvišenije mesto, i nešto poput pr i nudnog prebiva-
lišta svoje istinitosti.
5 Cabani s, Du degré de certitude de la médecine, str. 135.
6 Ibid, str. 146, br. 1.
7 Cabani s, Du degré de certitude de la médecine, str. 135.
8 Tenon, Mémoires sur les hôpitaux, Pariz, 1788, str. 359.
9 Ibid, str. 354.
62 Rađanj e kl i ni ke
U planovima Odbora za pomoć dve instance su, dakle, stav-
ljene jedna uz drugu: uobičajena, koja, preko raspodele pomoći,
podrazumeva neprekidan nadzor društvenog prostora sistemom
snažno medikalizovanih regionalnih ispostava; a što se tiče ne-
uobičajene instance, ona je sačinjena od isključivo medicinskih
isprekidanih prostora, strukturiranih prema modelu naučnog
znanja. Bolest je tako uključena u dvostruki sistem posmatranja:
postoji pogled koji je meša i usisava u skup društvenih beda što ih
valja iskoreniti, te pogled koji je izoluje kako bi je bolje uokvirio u
njenoj pri rodnoj istini.
Zakonodavna skupština je ostavila Konventu dva problema
koja nisu bila rešena: problem vlasništva nad bolničkom imo-
vinom i novi problem bolničkog osoblja. Osamnaestog avgusta
1792. Skupština je proglasila raspuštenim „sva verska društva i sve
sekularne kongregacije muškaraca ili žena, sveštenika ili laika".
10
Ali većinu bolnica držali su religijski redovi, ili, kao što je bio slu-
čaj sa Salpetrijerom, laičke organizacije utemeljene na gotovo ma-
nastirskom modelu; zbog toga se u dekretu dodaje: „Međutim, u
bolnicama i milosrdnim ustanovama, iste osobe će nastaviti da
pomažu siromasima i da neguju bolesnike, ali kao pojedinci, pod
nadzorom opštinskih i administrativnih tela, sve do konačnog
organizovanja, o kojem će Odbor za pomoć neprestano obave-
štavati Narodnu skupštinu". U stvari, sve do termidora Konvent
će razmišljati o ukidanju pomoći i bolnice. Žirondinci su tražili
da se odmah ukine pomoć države, pošto su se plašili da će opšti-
ne politički uokviriti najsiromašnije klase ako budu zadužene za
raspodelu pomoći; za Rolana (Roland), sistem manuelne pomoći
„je najopasniji": dobročinstvo, bez sumnje, može i mora da se vrši
„ličnim angažovanjem, ali država ne sme u to da se meša; bila bi
prevarena i ne bi pomogla nikome, ili bi pomogla nedovoljno".
11
Ukidanje bolnica su tražili montanjari zato što su u njima videli
institucionalizovanje bede; stoga Revolucija mora da se pobrine
da one nestanu tako što će ih učiniti beskorisnim; u vezi sa bolni-
com posvećenom „čovečanstvu koje pati", Lebon je pitao: „Mora
10 J.-B. Duvergi er, Collecton complète des lois..., I IV, str. 325.
11 Archives parlamentaires, t. LVI, str. 646; navedeno u: I mber t , Le droit hospitalier sous la
Révolution et l'Empire, str. 76, nr. 29.
Slobodno polje 63
li da postoji bilo koji deo čovečanstva koji pati?. . . Stavite, dakle,
iznad vrata tih utočišta natpise kojima se najavljuje nj i hov skori
nestanak. Jer ako po završetku Revolucije među nama i dalje bude
nesrećnika, naši revolucionarni napori će biti uzaludni".
12
A Ba-
rer (Barere) će tokom rasprave o zakonu od 22. floreala godi ne II
izreći slavni obrazac: „Što više milostinje, to više bolnica".
Sa pobedom mont anj ar a prevagu odnosi ideja o državnom or-
ganizovanju pomoći i uki danj u, u manje-više dugom roku, bol-
ničkih ustanova. Ustav iz godi ne II proglašava u svojoj Deklaraciji
0 pravima da je „državna pomoć sveti dug"; zakon od 22. floreala
propisuje obrazovanje „velike knjige naci onal nog dobroči nst va"
1 organizovanje sistema pomoći na selu. Kuće zdravlja su pred-
viđene samo za „bolesnike koji nemaj u prebivalište ili ne mogu
da pri maj u pomoć kod kuće".
13
Nacionalizacija bolničke imovine,
čije je načelo usvojeno 19. mar t a 1793, ali je njegova pri mena mo-
rala da bude odložena do „pot punog, konačnog i na više aktivno-
sti podel j enog organizovanja državne pomoći", post aj e t r enut no
izvršna sa zakonom od 23. mesi dora godine II. Bolnička imovina
će biti prodat a kao naci onal na imovina, a pomoć će obezbediti
Trezor. Oblasne agencije biće zadužene za raspodel u neophodne
pomoći po kućama. Tako poči nj e da se ostvaruje, barem u zako-
nodavstvu ako ne u stvarnosti, veliki san o pot punoj dehospitali-
zaciji bolesti i bede. Siromaštvo je ekonomska činjenica za koju će
pomoć morat i da bude lek sve dok postoji; bolest je poj edi načna
nezgoda sa koj om mora da se izbori porodi ca tako što će obezbe-
diti neophodnu negu žrtvi. Bolnica je anahr ono rešenje, koje ne
zadovoljava stvarne pot rebe siromaštva i koje žigoše bolesnog čo-
veka u njegovoj bedi. Stoga mora da postoji idealna država u kojoj
ljudsko biće više neće znati za iscrpljenost od napor nog rada, niti
za bolnicu koja vodi u smrt . „Čovek nije sazdan ni za cehove, ni za
bolnice, ni za sirotišta: sve to je užasno."
14
12 Ibid, str. 78.
13 Zakon od 19. mar t a 1793.
14 Saint-Just, u: Bûchez i Roux, Histoire parlementaire, t. XXXV, sîr. 296.
64 Rađanj e kl i ni ke
2. Pravo na bavljenje medicinom i podučavanje
Marlijevi dekreti, usvojeni u mart u 1707, uredili su za čitav
XVIII vek medicinsku praksu i obrazovanje lekara. Tada je bilo
važno boriti se protiv šarlatana, nadrilekara, ,,i osoba bez titule
i sposobnosti, koje su se bavile medicinom"; istovremeno s tim,
trebalo je reorganizovati fakultete koji su se već nekoliko godina
nalazili u stanju „krajnje raspuštenosti". Bilo je propisano da će se
medicina od sada predavati na svim univerzitetima u kraljevstvu
koji imaju, ili su imali, odgovarajući fakultet; da se o katedrama,
umesto da budu beskrajno dugo prazne, raspravlja čim se oslobo-
de; da studenti dobiju titulu tek nakon tri godine studija, i da oba-
vezno moraju overavati upis svaka četiri meseca; da svake godine
budu podvrgnuti ispitivanju pre nego što dobiju titulu maturanta,
diplomca ili doktora; da obavezno moraju prisustvovati časovi-
ma anatomije, hemijske i galenske farmacije i demonstracijama
biljaka.
1S
Među pojedinim uslovima, član 26 dekreta postavljao
je načelo: „Niko neće moći da se bavi medicinom, niti da daje
lek, pa čak ni besplatno, ako nije dobio titulu diplomca"; u tek-
stu je dodato - što je bilo njegova prvobitna posledica i cilj koji
su medicinski fakulteti platili reorganizacijom: „Da sva sveštena
lica, bilo da prose ili ne, budu obuhvaćena zabranom izrečenom u
pret hodnom članu".
16
Krajem veka javljaju se j ednodušne kritike
na račun barem četiri pitanja: šarlatanstvo i dalje cveta; kanonska
nastava koja se održava na fakultetu više ne odgovara zahtevima
prakse, niti novim otkrićima (predaje se samo teorija; nema mesta
ni za matematiku ni za fiziku); ima previše medicinskih škola da
bi se nastava mogla svuda obezbediti na zadovoljavajući način;
vlada korupcija (katedre se kupuju, profesori drže privatne časo-
ve; studenti kupuj u ispite, a teze im pišu siromašni lekari), zbog
čega su studije medicine postale veoma skupe, utoliko više što, da
bi se konačno obučio i praktično, novopečeni lekar mora da prati
u vizitama nekog uglednog praktičara, kome onda mora za to da
15 Čl anovi 1, 6, 9, 10, 14 i 22.
16 Čl anovi 26 i 27. Cel okupan tekst Marlijevih dekret a naveo je Gi l i bert , Vanarchie médi-
cinale, Nešat el , 1772, t. II, str. 58- 118.
Slobodno polje 65
plati.
17
Pred Revolucijom su, dakle, dva niza zahteva: jedni su u
korist strožeg ograni čenj a prava na bavljenje medi ci nom; drugi su
u korist rigoroznijeg univerzitetskog programa. No, i j edni i drugi
se opi ru čitavom t om pokret u reformi, koji se završava uki danj em
cehovskog starešinstva i cehova, i zatvaranjem univerziteta.
Ot uda tenzija i zmeđu zahteva za reorganizacijom znanja, zah-
teva za uki danj em povlastica, i, najzad, za del ot vorni m nadzorom
nad zdravljem nacije. Kako sl obodan pogled koji medi ci na i, kroz
nju, vlast mor aj u da polože na građane može da bude oboružan i
upućen a da ne bude umešan u ezoterizam nekog znanja i krut ost
društ veni h povlastica?
Prvi probl em: može li medi ci na da bude sl obodna delatnost
koju ne bi štitio nikakav cehovski zakon, nikakva zabrana bav-
ljenja, nikakva povlašćenost zbog stručnosti? Može li medi ci n-
ska svest nacije da bude j ednako spont ana kao nj ena građanska
ili moral na svest? Lekari brane svoja cehovska prava tvrdeći da
ona ne označavaju povlastice - već saradnj u. Medicinski korpus
se razlikuje, s j edne strane, od političkih korpusa u t ome što ne
pokušava da ograniči slobodu bližnjeg i da namet ne zakone ili
obaveze građani ma; imperative upućuj e samo sebi; njegova „sud-
ska nadležnost usredsređena je samo na njegov zabran"
18
; ali, on
se razlikuje i od drugi h profesionalnih korpusa, zato što nije na-
menj en očuvanju prava i mračni h tradicija već poredenj u i pre-
nošenj u znanja: bez izgrađenih organa prosvećenost bi se ugasila
čim se rodi, svačije iskustvo bi bilo izgubljeno za sve. Udr užu-
jući se, lekari polažu sledeću implicitnu zakletvu: „Želimo da se
prosvetlimo jačajući se svim svojim spoznaj ama; slabost nekih
od nas ispravlja se nadmoćnošću drugih; okupljajući se u okvi-
ru zajedničke politike neprest ano ćemo podsticati nadmetanje".
19
Lekarski korpus kritikuje samog sebe koliko se i štiti, i stoga je
nezamenljiv pri zaštiti naroda od njegovih sopstvenih zabluda i
17 Cf. u vezi sa ovim Gilibert, citirano nešt o ranije; Thiery, Voeux d'un patriote sur la
médecine en France, 1789: t aj tekst je navodno napi san 1750. i obj avl j en samo povodom
dr žavni h staleža.
18 Cant i n, Projet de réforme adressé à l'Assemblé Nationale, Pariz, 1790, str. 14.
19 Cant i n, ibid.
66 Rađanj e kl i ni ke
od šarlatana mistifikatora;
20
„ako lekari i hirurzi sačinjavaju kor-
pus neophodan društvu, njihove značajne funkcije zahtevaju da
ih zakonodavna vlast posebno razmotri kako bi se predupredile
zloupotrebe".
21
Slobodno stanje koje želi da očuva građane oslo-
bođene grešaka i nevolja koje ona nosi sa sobom ne može da do-
zvoli slobodno bavljenje medi ci nom.
U stvari, niko neće ni pomisliti, čak ni među najliberalnijim
žirondincima, da u potpunosti oslobodi medicinsku praksu i da
je otvori ka režimu konkurencije bez kontrole. I sam Matje Žero
je, kad je tražio ukidanje svih ustrojenih medicinskih korpusa, že-
leo da u svakom departmanu uspostavi sud koji bi sudio „svakom
pojedincu koji se meša u medicinu, a da nije dokazao da je za
to obučen".
22
Ali problem bavljenja medicinom bio je povezan sa
trima drugim problemima: opštim ukidanjem cehova, nestankom
Društva za medicinu, a naročito sa zatvaranjem univerziteta.
Sve do termidora ima bezbroj planova za reorganizaciju medi-
cinskih škola, koji se mogu grupisati u dve porodice - jedni pret-
postavljaju opstanak univerzitetskih struktura, a drugi uzimaju u
obzir dekrete od 17. avgusta 1792. U grupi „reformista" neprestano
srećemo ideju da treba izbrisati lokalne težnje za samostalnošću
ukidanjem malih fakulteta koji vegetiraju, na kojima malobrojni
i nedovoljno stručni profesori dele ili prodaju ispite i titule. Ne-
koliko značajnih fakulteta osnovaće u čitavoj zemlji katedre koje
će držati najbolji; oni će obrazovati doktore čiji kvalitet niko neće
moći da ospori; kontrola koju će sprovoditi država i javno mnje-
nje tako će učestvovati na delotvoran način u genezi znanja i me-
dicinske svesti, koja je najzad postala adekvatna potrebama nacije.
Tjeri (Thiery) procenjuje da bi četiri fakulteta bila dovoljna; Galo
(Gallot) da su dovoljna samo dva, uz nekoliko specijalnih škola za
nastavu nižeg nivoa.
23
Biće potrebno i da studije traju duže: sedam
godina po Galou, deset po Kantenu; stvar je u tome da sada u
20 Cabani s, Du degré de certitude de la médecine.
21 Jadelot, Adresse à Nos Seigneirs de IAssemblé Nationale, Nansi , 1790, str. 7.
22 Cf. supra, str. 49.
23 Thiery, loc. cit\ J.-P. Gallot, Vues générales sur la restauration de de l'art de guérir, Pariz,
1790.
Slobodno polje 67
nastavni program treba uključiti mat emat i ku, geometriju, fiziku i
herniju,
24
sve što i ma organsku vezu sa medi ci nskom naukom. Ali
naročito treba razmot ri t i prakt i čnu nastavu. Tjeri bi želeo Kra-
ljevski institut, gotovo nezavisan od fakulteta, koji bi obezbedi o
eliti ml adi h lekara usavršeno i uglavnom prakt i čno obrazovanje;
u Kraljevom vrtu bi se osnovala neka vrsta i nt ernat a sa bol ni com
(mogao bi se koristiti i obližnji Salpetrijer); tu bi profesori podu-
čavali obilazeći bolesnike; fakultet bi se zadovoljio delegiranjem
profesora dokt ora za javne ispite na Institutu. Kanten predlaže da
se, kad nauče ono glavno, kandi dat i za lekare šalju čas u bolnice,
čas na selo, kod lekara koji t amo rade; stvar je u t ome da je i na
j ednom i na dr ugom mest u pot rebno pomoćno osoblje, a bole-
snicima koji se t amo lece retko su pot rebni visokostručni lekari;
praveći na taj način, od regiona do regiona, medicinski krug oko
Francuske, budući doktori bi dobili naj raznovrsni j e obrazovanje,
naučili bi da prepoznaj u bolesti iz svih klimatskih uslova i obave-
stili bi se o met odama koje najbolje deluju.
Praktična obuka mora biti j asno razdvojena od teorijske i
univerzitetske nastave. Iako medicina (kao što ćemo videti ne-
što dalje) već poseduj e poj move koji bi joj omogućili da definiše
j edi nst vo kliničke nastave, reformat ori ne uspevaju da predlože
institucionalnu verziju te vrste: praktična obuka nije prosta i jed-
nost avna pri mena apst rakt nog znanj a (onda bi bilo dovoljno po-
veriti prakt i čnu nastavu profesorima iz sami h škola), ali ona ne
može da bude ni ključ tog znanj a (samo j ednom se može steći
neko znanj e stečeno drugde); stvar je u t ome da je ta praktična
nastava definisana prema nor mama medi ci ne društ vene grupe,
dok se univerzitetsko obrazovanje ne odvaja od medi ci ne koja je
manj e ili više bliska srodnica teorije vrsta.
Na jedan prilično paradoksalan način, to sticanje prakse, ko-
jim domi ni ra tema društvene korisnosti, gotovo u pot punost i
je prepušt eno privatnoj inicijativi, budući da država kontroliše
samo teorijsku nastavu. Kabani bi želeo da svaki bolnički lekar
ima dozvolu da „obrazuje školu prema planu koji on proceni kao
najbolji": samo on bi određivao svakom učeni ku t raj anj e neop-
24 Thiery, loc. cit, str. 89- 98.
68 Rađanj e kl i ni ke
hodni h studija; za neke bi dve godine bile dovoljne; za druge, ma-
nje nadarene, bile bi potrebne četiri; pošto je reč o pojedinačnoj
inicijativi, ti bi se časovi nužno plaćali, a profesori bi određivali
njihovu cenu; ona bi, bez sumnj e, mogla da bude veoma visoka
ako je profesor slavan a njegovi časovi traženi, ali u tome nema
ničega neprikladnog: „Plemenito nadmet anj e pothranjivano svim
vrstama motiva moglo bi da se odvija samo u korist bolesnika,
đaka i nauke".
25
Neobična je struktura te reformatorske misli. Podrazumevalo
se prepuštanje pomoći pojedinačnoj inicijativi i održavanje bol-
ničkih ustanova za složeniju i kao povlašćenu medicinu; konfigu-
racija nastave je obrnuta: ona prati obavezan i javni put na uni-
verzitetu, u bolnici postaje privatna, konkurentna i komercijalna.
Tada se norme sticanja znanja i pravila za obrazovanje opažanja
još uvek ne mogu naslagati jedne na druge: način na koji se polaže
pogled i način na koji se o tome podučava nisu povezani. Polje
medicinske prakse podeljeno je između slobodnog i beskrajno
otvorenog domena, a to je domen kućne prakse, i jednog ograđe-
nog mesta, zatvorenog za istine vrsta koje otkriva; polje obuke je
podeljeno između ograđenog domena prenesenog znanja, i onog
slobodnog, u kojem istina govori sama po sebi. A bolnica naiz-
menično igra tu dvostruku ulogu: kao mesto sistematskih istina
za pogled, koji polaže lekar, ona je mesto slobodnih iskustava za
znanje koje oblikuje učitelj.
U avgustu 1791, zatvaranje univerziteta; u septembru, raspušta-
nje Zakonodavne skupštine. Dvosmislenost tih složenih struktura
će se razgraditi. Žirondinci se pozivaju na slobodu koja bi morala
samu sebe da ograničava upravo time što postoji, a njima priskaču
u pomoć svi oni koji, oslanjajući se na staro stanje stvari, misle
da u odsustvu svake organizacije mogu ponovo da steknu, ako
ne svoje povlastice, ono barem svoj uticaj. Katolici poput Dirana
Majana, oratorijanci kao Donu ili Sijes, umerenjaci kao Furkroa
(Fourcroy), pristalice su najekstremnijeg liberalizma u nasta-
vi nauka i umetnosti. Kondorseov plan, po nj i hovom mišljenju,
25 Cabani s, Observations sur les hôpitaux, Pariz, 1790, str. 32- 33.
Slobodno polje 69
preti da obnovi j edan „strahoviti ceh"
26
; videli bi kako se ponovo
rađa ono što su tek ukinuli - „gotski univerziteti i aristokratske
akademije"
27
; tada više ne bi bilo pot rebe da se dugo čeka obnav-
ljanje mreže sveštenstva koja bi bila „možda još strasnija od one
što j u je r azum naroda upravo svrgnuo".
28
Umesto tog cehovskog
udruži vanj a, poj edi načna inicijativa će nositi istinu svuda gde
bude stvarno slobodna: „Vratite duhu svu širinu moći i slobode
koju on zahteva; proglasite njegova prava nezastarivim; obaspite
državni m počast i ma i platama korisne t umače pri rode, gde god se
nalazili; ne stežite u uski krug svetlosti koje samo pokušavaju da
se šire".
29
Nema organizacije, već je tu prost o data sloboda: „Gra-
đani upućeni u književnost i umet nost pozvani su da se uključe u
nastavu na čitavoj teritoriji Republike Francuske". Nisu pot rebni
ni ispiti niti kakve druge pot vrde o stručnosti do starost, iskustvo,
poštovanje građana; ko želi da predaj e mat emat i ku, lepe umet no-
sti ili medicinu, moraće samo da dobije od opštine pot vrdu o ro-
doljublju i čestitosti: ako mu je pot rebno i ako to zaslužuje, moći
će da zatraži od lokalnih organa i da mu pozaj me materijal za
nastavu i oglede. Te sl obodne časove đaci će plaćati u dogovoru sa
učiteljem, ali će lokalne vlasti moći i da isplaćuju plate oni ma koji
to zaslužuju. U režimu ekonomskog liberalizma i konkurenci j e
nastava se nadovezuje na starogrčku slobodu: znanj e se spont ano
prenosi Rečju, a pobeđuj e ona koja u sebi nosi više istine. I kao da
želi da na svoj san utisne beleg nostalgije i nepristupačnosti, da
mu da još „grčkiju" siglu koja će njegove namer e zaštititi od sva-
kog napada i bolje sakriti njegove stvarne ciljeve, Furkroa predlaže
da se, nakon 25 godina podučavanj a, učitelji pritisnuti godi nama,
i u znak poštovanja, poput Sokrata kojeg je naj zad priznala bolja
Atina, u starosti hrane u pritaneju.
Paradoksalno je što su upravo mont anj ari i oni najbliži Robe-
spjeru branili ideje bliske Kondorseovom pl anu. Peltije, čiji je plan
26 Dur and Maillane, J. Gui l l aume, Procès-verbaux du Comité d'Instruction publique de la
Convention, 1.1, str. 124.
27 Fourcrouy, Rapport sur l'enseignement libre des scineces et des arts, Pariz, godi na II,
str. 2.
28 Ibid, str. 2.
29 Ibid, str. 8.
70 Rađanj e kl i ni ke
nakon njegovog ubistva preuzeo Robespjer, i Rom (kad su žiron-
dinci pali) imaju na umu centralizovanu nastavu, na svakom ste-
penu pod kontrolom države; čak su i montanjari zabrinuti za onih
„40.000 tamnica u koje se predlaže zatvaranje generacije što se
rađa".
30
Bukije (Bouquier), član Odbora za državno obrazovanje,
uz podršku jakobinaca nudi jedan mešoviti plan, manje anarhičan
od plana žirondinaca, manje strog od Peltijeovog i Romovog. On
tu pravi značajnu distinkciju između „znanja neophodnih građa-
ninu", bez kojih on ne može da postane slobodan čovek - država
mu duguje takvo obrazovanje, kao što mu duguje i samu slobodu
- i „znanja neophodnih društvu": država „mora da ih podupire,
ali ne može da ih organizuje, niti da ih kontroliše kao ona pret-
hodna; ona služe kolektivitetu, ne oblikuju individuu". Njima pri-
pada i medicina, sa naukama i umetnostima. U devet gradova će
biti osnovane zdravstvene škole, svaka sa sedam „učitelja"; ona u
Parizu imaće ih 14. Osim toga, „jedan zdravstveni radnik će dava-
ti časove u bolnicama namenj eni m ženama, deci, luđacima i ve-
neričnim bolesnicima". Te učitelje će plaćati država (3.500 Hvara
godišnje), a postavljaće ih komisije koje će izabrati „upravitelji te
oblasti zajedno sa građanima".
31
Tako će javna svest u toj nastavi
pronaći i svoj slobodni izraz i korist za kojom traga.
Kada je došao termidor, bolnička imovina je nacionalizovana,
cehovi zabranjeni, društva i akademije ukinuti, Univerzitet, sa
medicinskim fakultetima i školama, više ne postoji; ali Konvent
nije imao priliku da sprovede u delo politiku pomoći čije je načelo
usvojio, ni da postavi granice slobodnom bavljenju medicinom,
niti da definiše vrstu stručnosti koja je za to potrebna, a ni da,
najzad, utvrdi oblike nastave.
Takva teškoća iznenađuje kada se pomisli na to da je o svakom
od ovih pitanja raspravljano desetak godina, da se odavno pred-
lažu najraznovrsnija rešenja, što ukazuje na teorijsku svest o pro-
blemima; i da je naročito Zakonodavna skupština postavila kao
načelo ono što će se od termidora do Konzulata ponovo otkriti
kao rešenje.
30 Sainte-Foy, Journal de In Montagne.n° 29, 12. decembar 1793.
31 Fourcroy, loc. cit.
Slobodno polje 71
Tokom čitavog tog peri oda nedostajala je j edna preko pot rebna
struktura: ona koja bi mogla da obezbedi jedinstvo j ednom obliku
iskustva već defi ni sanom poj edi načni m posmat ranj em, ispitiva-
nj em slučajeva, svakodnevnom praksom bolesti, i j ednom obliku
nastave za koji je j asno da se mora odvijati u bolnici pre nego na
fakultetu i u zaokruženom obilasku konkret nog sveta bolesti. Nije
se znalo kako rečju obnoviti ono za šta se zna da je dato samo
pogledu. Vidljivo nije bilo izrecivo, a ni poučno.
Reč je o t ome da je, iako su se medicinske teorije mnogo izme-
nile u posl ednj i h pola veka, iako je bilo mnogo novih opažanja,
tip objekta koj em se obraćala medi ci na ostao isti; položaj subjekta
koji spoznaje i opaža ostao je isti; poj movi su se oblikovali prema
istim pravilima. Ili, bolje rečeno, čitav skup medicinskog znanj a
pokoravao se dvama tipovima pravilnosti: j edan je bio tip poj edi -
načnih i konkret ni h opažanj a iscrtan prema nozološkoj slici vrsta
bolesti, a drugi je bio tip nepreki dnog, globalnog i kvantitativnog
beleženja medi ci ne klima i mesta.
Čitava pedagoška i tehnička reorganizacija medicine spoticala
se zbog j edne središnje manjkavosti: odsustva novog, suvislog i
uni t arnog modela za oblikovanje medi ci nski h objekata, opaža-
nja i poj mova. Političko i naučno jedinstvo medicinske institucije
podrazumeval o je, da bi bilo ostvareno, i tu dubi nsku mutaciju.
No, kod reformat ora iz doba Revolucije to jedinstvo je ostvareno
samo u obliku teorijskih t ema koje su naknadno pregrupisale već
izgrađene elemente znanja.
Te plutajuće teme zahtevale su jedinstvo medicinske spoznaje i
prakse; one su mu odredile idealno mesto, ali su isto tako bile glav-
na prepreka njegovom ostvarenju. Ideja o prozi rnom domenu, bez
ograda, od vrha do dna ot vorenom upućenom i povlašćenom po-
gledu, poništila je sopstvene teškoće tako što je slobodi dala razna
ovlašćenja: po njoj, bolest je moral a da obrazuj e sama po sebi jed-
nu nei zmenj enu istinu, ponuđenu, bez prepreka, pogl edu lekara; a
društvo, medicinski opskrbljeno, obučeno i nadzirano, moral o je
sami m tim da se oslobodi bolesti. Veliki mit o slobodnom pogledu
koji, u svojoj vernosti otkrivanju dobija snagu da uništava; pre-
čišćeni pogled koji prečišćava; osl obođen senke, rasteruje senke.
72 Rađanj e kl i ni ke
Kosmološke vrednosti implicitne Aufklarungu vrede i ovde. Me-
dicinski pogled, čije moći počinju da se prepoznaju, još nije dobio
svoje nove uslove za vežbanje u kliničkom znanju; on je tek jedan
segment dijalektike prosvetiteljstva prenesen u oko lekara.
Jednom posledicom, povezanom sa sudbinom moderne medi-
cine, klinika će za većinu duhova ostati srodna temama svetlosti
i slobode, koje su je uglavnom izbegavale, a ne sa diskurzivnom
strukturom u kojoj se zaista rodila. Rado će se misliti da je kli-
nika rođena u tom slobodnom polju, u kojem, svi se slažu, lekar
i bolesnik idu u susret jedan drugom, a opažanje, usled nemosti
teorija, nastaje samo jasnoćom pogleda, u kojem se sa učitelja na
đaka iskustvo prenosi ispod samih reči. A u korist te istorije, koja
povezuje plodnost klinike sa naučnim, političkim i ekonomskim
liberalizmom, zaboravlja se da je on godinama bio ideološka tema
koja je predstavljala prepreku organizaciji kliničke medicine.
Č E T V R T O P O G L A V L J E
Starost klinike
Načelo da se medicinsko znanje oblikuje u samom krevetu bo-
lesnika ne datira s kraja XVIII veka. Mnoge, ako ne i sve revolu-
cije u medicini podignute su u ime tog iskustva, postavljenog kao
prvobitni izvor i postojana norma. Ali ono što se bez prestanka
menjalo bila je sama rešetka kroz koju se to iskustvo odavalo, ar-
tikulisalo u raščlanjive elemente i pronalazilo diskurzivni obra-
zac. Ne samo da imena bolesti, ne samo da grupisanja simptoma
nisu bila ista, već su varirali i osnovni opažajni kodovi koji su se
primenjivali na telo bolesnika, polje objekata kojima se obraćalo
opažanje, površine i dubine koje je prožimao pogled lekara, čitav
sistem usmerenja tog pogleda.
No, od XVIII veka, medicina ima izvesnu težnju ka pripove-
danj u sopstvene istorije kao da je bolesnikov krevet oduvek bio
mesto postojanog i stabilnog iskustva, kao suprotnost teorijama i
sistemima što bi se neprestano menjali i svojim bi spekulisanjem
zamaskirali čistotu kliničke očitosti. Teorijsko je uvek bilo element
neprestanog preinačenja, početna tačka od koje se rasprostiru sve
istorijske varijacije medicinskog znanja, mesto sukoba i nestana-
ka; u t om bi teorijskom elementu medicinsko znanje obeležilo
svoju krhku relativnost. Nasuprot tome, klinika bi bila element
njegovog pozitivnog gomilanja: upravo je taj postojani pogled u
bolesnika, ta hiljadugodišnja a ipak u svakom trenutku nova pa-
žnja, koja bi omogućila medicini da ne nestane u pot punost i sa
svakom od svojih spekulacija, već da se očuva, da mal o-pomal o
popri mi lik istine koja bi bila konačna a ipak ne i dovršena, ukrat-
74 Rađanj e kl i ni ke
ko, da se razvija nad bučnim epizodama iz svoje povesti, u ne-
prekidnom istoricitetu. U invarijanti klinike medicina bi svezala
istinu i vreme.
Otuda sve one pomalo mitske pripovesti u kojima se krajem
XVIII i početkom XIX veka sakupila povest medicine. Upravo je u
klinici, govorilo se, medicina pronašla svoju iskonsku mogućnost.
U zoru čovečanstva, pre svakog jalovog verovanja, pre svakog si-
stema, čitava medicina je obitavala u neposrednom odnosu patnje
sa onim što je olakšava. Taj je odnos bio nagonski i čulni mnogo
više nego iskustveni; uspostavila ga je individua sama za sebe, pre
nego što je uključena u mrežu društva: „Bolesnik pomoću čula
uči da mu neki položaj prija a neki smeta".
1
Upravo taj odnos,
bez posredovanja znanja, utvrđuje zdrav čovek, a samo to opaža-
nje nije opcija za buduću spoznaju; čak se i ne odvija svesno, već
se vrši neposredno i naslepo: „Tajanstveni glasić nam ovde kaže:
posmat raj prirodu"
2
; pošto se umnožava sam od sebe, i prenosi
od jednih do drugih, postaje opšti oblik svesti kojoj je svaka in-
dividua uj edno i subjekat i objekat: „Svi su se bez razlike bavili
tom medi ci nom. . . iskustva koja svako stiče prenošena su drugim
osobama. . . a ta su znanja prelazila sa oca na decu".
3
Pre nego što
je bila znanje, klinika je bila univerzalni odnos čovečanstva sa
samim sobom: doba apsolutne sreće za medicinu. Pad je počeo
kada su uvedeni pisanje i tajna, što će reći podela tog znanja u
povlašćenoj grupi i raskidanje neposrednog odnosa, bez prepreka
i granica, između Pogleda i Reči: ono što se znalo nije se više pre-
nosilo drugi ma niti je prebacivano na račun prakse kad je jednom
prešlo sa ezoterizma na znanje.
4
Dugo će, bez sumnje, medicinsko znanje ostati otvoreno i znalo
je da između viđenja i znanja pronađe ravnotežu koja će ga štititi
od greške: ,,U davna vremena, medicinska veština se predavala u
prisustvu svog objekta i mladi su učili medicinsku nauku pored
bolesnikovog kreveta"; bolesnici su čak često ležali u lekarevoj
1 Cant i n, Projet de réforme adressé à l'Assemblé Nationale, Pariz, 1790, str. 8.
2 Ibid.
3 Coakl ey Let t son, Histoire de l'origine de la médecine, f r anc, pr evod, Pariz, 1787, str. 7.
4 Ibid, str. 9- 10.
Starost klinike 75
kući, a đaci su uj ut r u i uveče pratili učitelja u vizitama njegovim
mušterijama.
5
Hi pokrat bi uj edno bi o i posl ednj i svedok te ravno-
teže i nj en najdvosmisleniji predstavnik: grčka medi ci na iz V veka
ne bi bila ništa dr ugo do kodifikacija te univerzalne i neposredne
klinike; ona bi oblikovala nj enu pr vu pot punu svest, i u t om bi
smislu bila podj ednako „j ednost avna i čista" kao to prvo iskustvo;
ali u meri u kojoj ga organi zuj e u jedan sistematski korpus, kako
bi ga „olakšala" i „skratila njegovo izučavanje", nova dimenzija je
uvedena u medi ci nsko iskustvo: iskustvo o znanj u za koje se može
reći da je doslovno slepo, pošt o je bez pogleda. To spoznavanje
koje ne vidi u korenu je svih zabluda; post aj e moguća medi ci na
koju pohodi metafizika: „Nakon što je Hi pokrat sveo medi ci nu na
sistem, posmat r anj e je napušt eno, a u nj u se uvukla filozofija".
6
Takva je pomrči na koja je omogućila dugu istoriju sistema, sa
„mnošt vom različitih suprotstavljenih i protivrečnih sekti".
7
Isto-
rija koja se t i me uki da, sačuvavši od vremena samo njegov ru-
šilački znak. Ali ispod one koja uništava bdi neka druga povest,
vernija vremenu, zato što je bliža njegovoj iskonskoj istini. U nj oj
se nepr i met no sabira gluvi život klinike. Ona ostaje ispod „speku-
lativnih teorija"
8
, sada kao medi ci nska praksa u kont akt u sa opa-
ženi m svetom i otvarajući ga neposr ednom pejzažu istine: ,,U sva-
kom su vremenu postojali lekari koji su se, nakon što su uz pomoć
analize tako pri rodne l j udskom duhu izvukli iz izgleda bolesti sve
neophodne podat ke o nj enoj idiosinkraziji, zadovoljavali izučava-
nj em si mpt oma. . . "
9
Nepokret na, ali uvek bliska stvarima, klinika
obezbeđuj e medicini nj en istinski istorijski pokret; ona briše si-
steme, dok iskustvo koje ih opovrgava gomila svoju istinu. Tako
se tka pl odan kontinuitet koji patologiji obezbeđuj e „neprekinu-
tu uni formnost te nauke u različitim vekovima".
10
Protiv sistema,
5 P. Moscat i , De l'emploi des systèmes dans la médicine pratique, franc, prevod, Strazbur,
godi na VII, str. 13.
6 Moscat i , loc. cit, str. 4- 5.
7 Ibid, str. 26.
8 Dezei meri s, Dictionnaire historique de la médecine, Pariz, 1828, 1. 1, čl anak „Klinika",
str. 830- 837.
9 J.-B. Regnaul t , Considérations sur l'Etat de la médecine, Pariz, 1819, str. 10.
10 P.-A.-O. Mahon, Histoire de la médecine clinique, Pariz, godi na XII, str. 324.
76 Rađanj e kl i ni ke
koji pripadaju negatorskom vremenu, klinika je pozitivno vreme
znanja. Dakle, ne mora da se izumeva, već je se mora ponovo ot-
kriti: ona je već bila tu sa prvim oblicima medicine; izgradila je
čitavu njenu punoću; dovoljno je, dakle, poreći ono što je poriče,
uništiti ono što poništava nju, što će reći „ugled" sistema, i ostaviti
je, najzad, da „uživa u svim svojim pravima".
11
Medicina će tada
biti na ravnoj nozi sa svojom istinom.
Ta idealna pripovest,koja se tako često sreće krajem XVIII veka,
mora da se razume u odnosu na nedavno uređivanje institucija i
kliničkih metoda: ona im daje istovremeno univerzalan i istorijski
status. Daje im vrednost obnavljanja vajkadašnje istine u nepre-
ki dnom istorijskom razvoju, u kojoj su samo događaji bili nega-
tivni: zaborav, zabluda, pomrčina. U stvari, takav način ponovnog
pisanja istorije i sam je izbegavao jednu mnogo složeniju povest.
Maskirao ju je svodeći kliničku met odu na bilo koju studiju sluča-
ja, u skladu sa starim značenjem te reči; time je odobrio sva poto-
nja pojednostavljenja, koja su od klinike morala da načine, a čine
to i u današnje vreme, prost i jednostavan pregled individue.
Da bi se razumelo značenje i struktura kliničkog iskustva va-
lja najpre ponovo ispisati istoriju institucija u kojima se očitovao
njegov organizacioni napor. Do poslednjih godina XVIII veka, ta
je istorija, shvaćena kao nastavak u hronološkom smislu, snažno
ograničena.
Fransoa de la Bo (La Boe) 1658. otvara kliničku školu u bolnici
u Lajdenu: objavljuje zapažanja iz nje pod naslovom Collegium
Nosocomium.
12
Najslavniji među njegovim naslednicima biće Bur-
have (Boerhaave); moguće je, međutim, da je od kraja XVI veka
postojala klinička katedra u Padovi. U svakom slučaju, iz Lajde-
na je, sa Burhaveom i njegovim učenicima, u XVIII veku započet
pokret osnivanja kliničkih katedri ili instituta po čitavoj Evropi.
Burhaveovi učenici su 1720. reformisali Univerzitet u Edinburgu
i osnovali kliniku po uzoru na lajdensku; ona je oponašana i u
Londonu, Oksfordu, Kembridžu, Dablinu.
13
Od Van Svitena (Van
11 lbid.stT.323.
12 Leyden, 1667.
13 J. Ai ki n, Observations sur les hôpitaux, franc, pr evod, Pari z, 1777, str. 94- 95.
Starost klinike 77
Swieten) je 1733. zatražen plan za osnivanje klinike u bolnici u
Beču: na nj oj je predavao još j edan Burhaveov učenik, De Han
(De Haen), a nakon njega Stol (Stoll), zatim Hildenbrand
14
; za
tim pr i mer om su krenuli u Getingenu, gde su j edan za dr ugi m
predavali Brendel, Fogel (Vogel), Baldinger i J.-P. Frank
15
; u Pa-
dovi je nekoliko bolničkih kreveta posvećeno klinici, sa Kni psom
kao profesorom; Tiso (Tissot), zadužen za organizovanje klinike
u Paviji, izložio je svoj projekat u uvodnom predavanj u od 26. no-
vembra 1781:
16
oko 1770, Lakasenj (Lacassaigne), Buri (Bourru),
Gilber (Guilbert) i Kolombije (Colombier) želeli su da organizuju,
na ličnu inicijativu i o svom trošku, kuću zdravlja sa 12 kreveta,
namenj eni h teškim bolesnicima; lekari koji bi tu radili istovre-
meno bi držali i prakt i čnu nastavu;
17
ali taj projekat je propao.
Fakultet je, kao i korpus lekara uopšte, i mao previše interesa da se
održi staro stanje stvari, kada su prakt i čnu nastavu držali u gradu,
poj edi načno i uz plaćanje, i to najugledniji učitelji. Klinička nasta-
va je naj pre organizovana u voj ni m bolnicama; Pravilnik o bolni-
cama, donet 1775, u svom članu XIII kaže da svaka godina studija
mora da obuhvati „praktični i klinički kurs o glavnim bolestima
koje vladaju među t r upama u armi j ama i garnizonima".
18
A Ka-
bani kao pri mer navodi kliniku u mornari čkoj bolnici u Brestu,
koju je osnovao Dibrej (Dubreil) pod pokroviteljstvom maršala
De Kastrija.
1
' Zapazićemo, najzad, osnivanje klinike za porođaj e u
Kopenhagenu 1787.
20
Takav je, čini se, redosled činjenica. Da bi smo mu razumeli
značenj e i da bi se identifikovali probl emi koje postavlja, valja se
14 A. Storck, Instituta Facultatis medicae Vivobonensis, Beč 1775.
15 Dezei meri s, Dictionnaire historique de la médecine, Pariz, 1828,1.1, str. 830- 837. (čla-
nak „Cl i ni que").
16 Tissot, Essai sur les études de médecine, Lozana, 1785, str. 118.
17 Col ombi er, Code de Justice militaire, II, str. 146-147.
18 Pravi l ni k za voj ne bol ni ce u St razburu, Mecu i Lilu, po kr al j evom nar eđenj u sači ni o
P. Haut ersi erck, 1775, navedeno u: Boulin, Mémoires pour servir à l'histoire de la médecine,
Pariz, 1776, t. Il, str. 73-80.
19 Cabani s, Observations sur les hôpitaux, Pariz, 1790, str. 31.
20 J.-B. Demangeon, Tableau historique d'un triple établissement réuni en un seul hospice
à Copenhague, Pariz, godi na VII.
78 Rađanj e kl i ni ke
najpre vratiti na izvestan broj konstatacija koje bi morale da mu
umanj e značaj. Ispitivanje slučajeva, detaljan izveštaj o njima, nji-
hov odnos sa mogućim objašnjenjem veoma je stara tradicija u
medicinskom iskustvu; organizacija klinike nije, dakle, korelativ-
na sa otkrićem pojedinačnog kao činjenice u medicini; bezbroj-
ne zbirke slučajeva, napisane od renesanse, dovoljan su dokaz o
tome. S druge strane, postojao je i veoma širok konsenzus o nuž-
nosti praktične nastave: bilo je opšteprihvaćeno da budući lekari
posećuju bolnice, a dešavalo se i da neki od njih dovrše obrazova-
nje u bolnici u kojoj su živeli i radili pod vodstvom nekog lekara.
21
U takvim uslovima, kakve bi to novine donosile i kakav bi značaj
imale te kliničke ustanove koje je XVIII vek, naročito pri kraju,
toliko cenio? Po čemu je ta protoklinika mogla da se razlikuje i
od spontane prakse koja je napravila jedinstveni korpus sa me-
dicinom, i od klinike kakva će se organizovati kasnije u složen i
suvisao korpus, u kojem će se udružiti jedan oblik iskustva, jedna
metoda analize i jedan tip nastave? Može li joj se odrediti speci-
fična struktura koja bi, bez sumnje, bila svojstvena medicinskom
iskustvu XVIII veka, kojem je savremenica?
1. Ta je protoklinika više od uzastopnog i kolektivnog izučava-
nja slučaja: ona mora da objedini i da učini opazivim organizovani
korpus nozologije. Klinika, dakle, neće biti ni otvorena svakome,
kao što to može da bude svakodnevna praksa lekara, niti specija-
lizovana, kao što će biti u XIX veku; ona nije ni ograđeni domen
onoga što je neko izabrao da izučava, niti otvoreno statističko po-
lje onoga što je nekome namenjeno; zatvara se didaktičkom to-
talitetu nekakvog idealnog iskustva. Nema obavezu da prikazuje
slučajeve, njihove dramatične tačke, pojedinačne naglaske, već da
u j ednom sveobuhvatnom preletu očituje krug bolesti. Edinbur-
ška klinika je dugo bila žanrovski model; ona je načinjena tako
da su u njoj objedinjeni „slučajevi koji se čine najprikladnijima
za podučavanje".
22
Pre nego što postane susret bolesnika i lekara,
21 Takav je bi o sl učaj u Francuskoj , na pri mer u Opšt oj bol ni ci ; t okom čitavog XVIII veka
budući hi r ur g je živeo u Sal pet ri j eru, pratio je hi rurga u vi zi t ama i s am pr užao osnovnu
negu.
22 Aikin, Observations sur les hôpitaux, franc, prevod, Pariz, 1777, str. 94- 95.
Starost klinike 79
istine koju treba dešifrovati i neznanj a, i da bi mogla to da bude,
klinika mora konstitucionalno da oblikuje posve strukturirano no-
zološko polje.
2. Nj en način priključivanja na bolnicu je osoben. Ona nije ni
nj en neposredan izraz, budući da j edno načelo po i zboru služi kao
granica odabi ra među nj i ma. Taj odabir nije prost o kvantitativan,
iako opt i mal an broj kreveta u j ednoj klinici ne sme, po Tisou, da
bude veći od tridesetak
23
; nije ni samo kvalitativan, iako prven-
stveno upućuj e na taj i t aj slučaj visoke poučne vrednosti. Odabi -
rajući, on menj a samu pri rodu načina na koji se očituje bolest, i
nj en odnos sa bol esni kom; u bolnici i mamo posla sa i ndi vi duama
koje bez razlike i maj u ovu ili onu bolest; uloga bolničkog lekara
jeste da otkrije bolest u bolesniku; a ta unut rašnj ost bolesti deluje
tako da je bolest često zakopana u bolesniku, skrivena u nj emu
poput kri pt ograma. Na klinici je obrnut o, tu i mamo posla sa bole-
stima čiji nosilac može biti bilo ko: ono što je pri sut no jeste sama
bolest, u telu koje joj je svojstveno i koje nije telo bolesnika već
telo istine. „Različite bolesti služe kao tekst";
24
bolesnik je samo
ono kroz šta se tekst daje na čitanje, ponekad komplikovan i zbr-
kan. U bolnici, bolesnik je subjekat svoje bolesti; to znači da je reč
o slučaju; na klinici, gde je reč samo o primeru, bolesnik je slučaj-
nost svoje bolesti, pri vremeni objekat kojeg se dočepala.
3. Klinika nije i nst rument za otkrivanje još nepoznat e istine; to
je izvestan način da se raspolaže već stečenom istinom i da je se
predstavi kako bi se sistematski razotkrivala. Klinika je neka vrsta
nozološkog pozorišta, za koje učeni k pri ulasku u igru nema ključ.
Tiso propisuje da ga treba naterati da ga dugo traži. Savetuje da se
svaki bolesnik sa klinike poveri dvama učenicima; oni, i samo oni
će ga pregledati „pristojno i blago, sa onom dobrot om što je tako
utešna za te jadne nesrećnike".
25
Počeće tako što će ga propitati o
otadžbini i endemski m bolestima koje t amo vladaju, o zani manj u,
pr et hodni m bolestima; o načinu na koji je t renut na bolest počela,
23 Ti ssot , Mémoi r e pour la const r uct i on d' un hôpi t al clinique, u: Essai sur les études
médicales, Lozana, 1785.
24 Cabani s, loc. cit, str. 120.
25 Tissot, loc. cit, str. 120.
80 Rađanj e kl i ni ke
0 uzetim lekovima; ispitaće njegove životne funkcije (disanje, puls,
temperaturu),fiziološke potrebe (žeđ, apetit,pražnjenje) i psihičke
funkcije (čula, sposobnosti, san, bol); moraće i da mu „prepipaju
donji stomak kako bi ustanovili u kakvom su mu stanju unutraš-
nji organi".
26
Ali šta oni tako traže, i koje hermeneutičko načelo
mora da upravlja njihovim pregledom? Kakvi su odnosi uspostav-
ljeni između uočenih pojava, onoga što je naučeno o pret hodnom
stanju, zapaženih problema i nedostataka? Ništa drugo do ono što
omogućuje da se izgovori ime, ime bolesti. Kad se završi imeno-
vanje iz njega će se lako proizvesti uzroci, prognoza, pokazatelji,
„pitajući se: kakva je to greška u ovom bolesniku? Šta samim tim
treba da se promeni?"
27
U odnosu na kasnije metode pregleda,
ova koju preporučuje Tiso nije ništa manj e pomna, skoro da se i
ne razlikuje od njih. Razlika od onog ispitivanja sa „kliničkim pre-
gledom" je u tome što se tu ne pravi inventar bolesnog organizma;
iz njega se izdvajaju elementi koji omogućuju da se položi ruka na
idealni ključ - ključ koji ima četiri funkcije budući da predstav-
lja način imenovanja, načelo suvislosti, zakon evolucije i korpus
pravila. Drugi m recima, pogled koji prelazi preko bolesnog tela
pridružuje se istini koju traži tek pri prolasku kroz dogmatski tre-
nutak imena u kojem se prikuplja dvostruka istina: ona, koja je
skrivena ali već prisutna, o bolesti, i ona, jasno izvodiva, o izlazu
1 sredstvima. Sam pogled nema, dakle, moć analize i sinteze, već
ga ima istinitost diskurzivnog znanja koje se dodaje spolja i kao
nadoknada za budni pogled đaka. U toj kliničkoj metodi u ko-
joj gustina opaženog skriva samo zapovedničku i lakonsku istinu
koja imenuje, nije reč o pregledu, već o dešifrovanju.
4. Razume se da je u tim uslovima klinika išla samo jednim
smerom: oni m koji odozdo nagore ide od izgrađenog znanja do
neznanja. U XVIII veku postoji samo pedagoška klinika, i to u
j ednom suženom obliku, pošto se ne priznaje da sama medici-
na može t om met odom u svakom trenutku pročitati istinu koju
je priroda odložila u bolest. Klinika se tiče samo onog uputstva,
u užem smislu reči, koje učitelj daje svojim učenicima. Ona nije
26 Ibid, str. 121- 123.
27 Ibid, str. 124.
Starost klinike
81
sama u sebi iskustvo, već sažetak pret hodnog iskustva, namenj en
za upot rebu drugi ma. „Profesor ukazuje svojim učenicima na po-
redak u kojem se objekti mor aj u posmat rat i da bi bili bolje viđeni
i bolje se urezali u sećanje; skraćuje im posao; navodi ih da isko-
riste njegovo iskustvo."
28
Ni na koji način klinika neće otkrivati
pogl edom; samo će udvostručiti umet nost dokazivanja pokaziva-
njem. Tako je Dezo (Desault) shvatao časove hi rurške klinike koje
je držao od 1781. u Opšt oj bolnici:
„Pred svoje slušaoce je dovodio najteže bolesnike, klasifikovao je
njihove bolestj, analizirao njihove crte, propisivao pravila ponašanja
prema njima, izvodio neophodne operacije, izveštavao o svojim po-
stupcima i motivima da baš tako postupi, izveštavao svakog dana o
promenama koje su se odigrale, i zatim predstavljao njihovo stanje
nakon izlečenja... ili je pokazivao na telu lišenom života promene
koje su učinile njegovu umetnost beskorisnom."
29
5. Dezoov pri mer pokazuj e, međut i m, da je ta reč, koliko god
didaktička bila u svojoj suštini, uprkos svemu prihvatala svaki sud
i rizik događaja. U XVIII veku klinika nije st rukt ura medi ci nskog
iskustva, već je iskustvo barem u smislu u kojem je iskušavanje:
iskušavanje znanj a koje vreme mor a da potvrdi, iskušavanje uput -
stava koja će se u konačnom i shodu pokazati kao ispravna ili po-
grešna, i to pred spont ano okupl j enom por ot om koja se sastoji od
studenata: kao da se pred svedocima odigrava dvoboj sa bolešću
koja i ma šta da kaže i koja, uprkos dogmat skoj reči što je mogla da
je i menuj e, ima sopstveni jezik. Zbog toga se lekcija koju drži uči-
telj može okrenuti protiv njega i iskazati, iznad njegovog jalovog
govora, pouku koja je pouka same pri rode. Kabani t ako objašnja-
va t u lekciju rđave lekcije: ako se profesor vara, „njegove će greš-
ke ubrzo razotkriti pri roda. . . čiji je govor nemoguće ugušiti ili
izmeniti. One čak često post anu korisnije od njegovih uspeha i
onesposobljavaju slike koje bi bez toga možda na nj i h ostavile tek
prolazne utiske".
30
Dakle, kad se profesorovo i menovanj e bolesti
28 Cabani s, Observations sur les hôpitaux, Pariz, 1790, str. 30.
29 M. -A. Petit, Eloge de Desault, u: Médecine du coeur, str. 108.
30 Cabani s, Observations sur les hôpiatux, str. 30.
82 Rađanj e kl i ni ke
pokaže pogrešnim i kada ga vreme učini beznačajnim, kretanje
prirode bude prepoznato kao takvo: znanje se ućuti i posmat ra.
Ispravnost tog kliničkog iskušavanja bila je velika, pošto se vezi-
vala za sopstveni ulog nekom vrstom svakodnevno obnavljanog
ugovora. Na edinburškoj klinici učenici su vodili dnevnik o po-
stavljenim dijagnozama, stanju bolesnika pri svakoj viziti i lekovi-
ma uzetim tokom dana.
31
Tiso, koji takođe preporučuje da se vodi
dnevnik, u izveštaju grofu Firmijanu, u kojem opisuje idealnu kli-
niku, dodaje da bi se on morao svake godine objaviti.
32
1, najzad,
u slučaju smrti, seciranje mora da omogući konačnu potvrdu.
33
Tako se učena i sintetička reč koja imenuje otvara prema polju po-
smatranih mogućnosti da bi obrazovala hroniku ustanovljenog.
U XVIII veku klinika je, dakle, već mnogo složenija figura od
prostog i jednostavnog spoznavanja slučajeva. A ipak, ona nije
odigrala specifičnu ulogu u samom pokretu naučnog spoznava-
nja; oblikuje marginalnu strukturu koja se artikuliše na bolnič-
kom polju, a da nema istu konfiguraciju kao ono; cilja praktičnu
obuku koju više rezimira nego što je analizira; regrupiše čitavo
iskustvo oko igara verbalnog razotkrivanja koje nije ništa drugo
do jednostavan oblik njegovog prenošenja, teatralno okasnelog.
No, za nekoliko poslednjih godina tog veka, klinika će biti na-
glo restrukturirana: izdvojena iz teorijskog konteksta u kojem je
rođena, dobiće polje za primenu što više nije ograničeno na ono
u kojem se izriče neko znanje, saekstenzivno onome u kojem se
rađa, iskušava i dovršava: napraviće korpus sa celinom medicin-
skog iskustva. Još je potrebno da toga radi bude naoružana novim
moćima, odvojena od jezika kojim su je izgovarali kao lekciju i
oslobođena za pokret otkrića.
31 J.Aikin, Observations sur les hôpitaux, franc, prevod, 1777, str. 95.
32 Ti ssot , Mémoi r e pour la const ruct i on d' un hôpi t al cl i ni que, u: Essai sur les études
médicales.
33 Cf. Ti ssot , ibid, i M. -A. Petit, Eloge de Desault, navedeno rani j e.
P E T O P O G L A V L J E
Lekcija o bolnicama
U članku „Zloupotreba" u Medicinskom rečniku, Vik d' Azir
daje organizaciji nastave u bolničkoj sredini vrednost univerzal-
nog rešenja za probleme medicinskog obrazovanja; po njegovom
mišljenju, tu treba obaviti glavnu reformu: „Bolesti i smrti nude
velike lekcije u bolnicama. A da li se to koristi? Da li se pišu istori-
je bolesti koje tu pogađaju tolike žrtve? Da li se tu predaje veština
posmatranja i lečenja bolesti? Da li su tu osnovane katedre za kli-
ničku medicinu?"
1
No, ta će reforma ubrzo dobiti beskrajno šire
značenje; priznaće joj sposobnost da se reorganizuje čitava medi-
cinska spoznaja i da se u znanje o samoj bolesti uvedu nepoznati
ili zaboravljeni, ali temeljniji i odlučniji oblici iskustva: klinika i
samo klinika moći će da ,,u moderna vremena obnovi hramove
Apolona i Eskulapa".
2
Način podučavanja i kazivanja postao je
način učenja i viđenja.
Krajem XVIII veka, pedagogija kao sistem normi obrazovanja
artikulisala se neposredno na osnovu teorije predstavljanja i niza-
nja ideja. Detinjstvo, mladost stvari i ljudi bili su opterećeni dvo-
smislenom moći: iskazati rođenje istine, ali i staviti na iskušenje
poznu istinu ljudi, prečistiti je, približiti je nagosti. Dete postaje
neposredni učitelj odraslog u meri u kojoj se istinsko obrazovanje
poistovećuje sa samom genezom istinitog. U svakom detetu stva-
ri neumorno obnavljaju svoju mladost, svet obnavlja kontakt sa
natalnim oblikom: nikada nije odraslo za onoga ko ga gleda prvi
1 Vicq d' Azyr, Oeuvres, Pariz 1805, t. V, str. 64.
2 Demangeon, Du moyen de perfectionner la médecine, str. 29.
84 Rađanj e kl i ni ke
put. Kad razmrsi svoja stara srodstva, oko može da se otvori na
razini stvari i doba; a od svih čula i od svih znanja - oko je ono
koje vesto biva najneveštije dok okretno ponavlja svoje davnašnje
neznanje. Uho ima svoje prioritete, ruka svoje linije i nabore; oko,
koje je srodnik svetlosti, podnosi samo svoju sadašnjost. Ono što
omogućuje čoveku da obnovi veze sa detinjstvom i da se pridruži
permanent nom rađanju istine jeste ta jasna, udaljena, otvorena
istina pogleda. Otuda dva velika mitska iskustva u kojima je filo-
zofija XVIII veka želela da zasnuje svoj početak: strani posmatrač
u nepoznatoj zemlji i slepac od rođenja vraćen istini. Pestaloci
(Pestalozzi) i Bildungsroman takođe se upisuju u veliku temu Po-
gled-Detinjstvo. Diskurs sveta prolazi kroz otvorene oči, i to kao
da su u svakom trenutku otvorene prvi put.
Čim je stigla termidorska reakcija, Kabanijev i Kantenov pe-
simizam izgleda potvrđen: predviđena „otimačina"
3
počinje svu-
da. Od početka rata, a naročito od masovne mobilizacije u jesen
'93, mnogi lekari su otišli u vojsku, dobrovoljno ili po pozivu; na-
drilekari imaju „odrešene ruke".
4
Peticija upućena Konventu 26.
brimera godine II, koju je napisao izvesni Karon iz sekcije Poa-
sonijer, još uvek je lekare obrazovane na fakultetu nazivala pro-
stim „šarlatanima", od kojih je narod želeo da se brani.
s
No, taj je
strah brzo promeni o predznak i shvaćeno je da opasnost dolazi
od šarlatana koji nisu lekari: „Javnost je žrtva gomile slabo obra-
zovanih pojedinaca koji se, svojim autoritetom, uzdižu u zvanje
učitelja te veštine, koji daju lekove po nahođenj u i ugrožavaju ži-
vote nekoliko hiljada građana".
6
Posledice te divlje medicine su
tako katastrofalne u nekim departmanima, na pri mer u Eru, da
je Direktorijum, uzbunjen, o tome obavestio Savet pet stotina
7
, te
je u dva navrata, 13. mesidora godine IV i 24. nivoza godine VI,
vlada zahtevala od zakonodavne vlasti da ograniči tu opasnu slo-
3 Cant i n, Projet de réforme adressé à l'Assemblée, Pariz, 1790, str. 13.
4 Lioult, Les charlatans dévoilés, Pariz, godina VIII, nepagi ni r ani uvodni k.
5 A. N. 17, A 1146, d. 4, navedeno u: A Soboul . Lej Sans-culottes parisiens an l'an II, Pariz,
1958, str. 494, br. 127.
6 Poruka Di r ekt or i j uma upućena Savetu pet stotina 24. nivoza godi ne VI, a navodi je
Baraillon u svom i zvešt aj u od 6. žerminala godi ne VI.
7 22. br i mer a i 4. f r i mer a godi ne V.
Lekcija o bolnicama 85
bodu: „O, građani predstavnici, čujte materinske krike otadžbine,
a izvršni Di rekt ori j um nj en je organ! Jedno od njegovih pi t anj a
mor a hi t no da se reši: kašnj enj e od j ednog dana možda je smr t na
presuda za nekoliko građana".
8
Priučeni lekari i iskusni nadrile-
kari sve su opasniji kako hospitalizovanje siromašnih bolesnika
postaje sve teže. Nacionalizacija bolničke imovine ponekad je išla
čak do oduzi manj a gotovog novca, t ako da su mnogi upravitelji
(u Tuluzu, u Di žonu) bili pri morani da prost o i j ednost avno ot-
puštaju bolesnike koje nisu mogli da izdržavaju. Vojni ranjenici i
bolesnici zauzimaju broj ne ustanove: opštinske vlasti su zbog toga
veoma zadovoljne, a onda im preostaje samo da nađu resurse za
svoje bolnice: u Poatjeu je 15. jula 1793. iz Opšte bolnice otpušte-
no 200 bolesnika kako bi se napravilo mesta za vojne ranjenike,
čije je lečenje plaćala vojska.
9
Ta dehospitalizacija bolesti, kakvu
nameću činjenice kada se na neobičan način pokl ope s velikim re-
vol uci onarni m mašt anj i ma, ne samo da pr i r odnoj istini ne vraća
nj ene glavne patološke suštine koje bi već samim tim bile svede-
ne, nego čak uvećava broj štetnih posledica i ostavlja stanovništvo
bez pomoći i zaštite.
Brojni zdravstveni radnici, osl obođeni iz vojske, bez sumnj e
dolaze da rade kao lekari u gradovi ma i selima kraj em t ermi dor-
skog peri oda ili počet kom Di rekt ori j uma. Ali to novo naseljava-
nje nije homogeno.
Mnogi zdravstveni radnici nisu dovoljno obučeni i iskusni. U
godini II, Odbor za javno zdravlje zatražio je od Odbora za javno
obrazovanje da pri premi projekat dekreta koj i m se definiše na-
čin da se „bez odlaganja obrazuj u zdravstveni radnici za pot rebe
vojske Republike",
10
ali, pošto je hi t nj a bila previše velika, uzeti su
svi dobrovoljci i na licu mesta je obrazovano neophodno osoblje.
Osim zdravstvenih radnika prve klase, koji su morali da dokažu
pr et hodno obrazovanje, svi ostali su znali o medi ci ni samo ono
što su o nj oj mal o-pomal o naučili zahvaljujući na brzinu prenese-
8 Por uka od 24. nivoza godi ne VI.
9 P. Rambaud, L'Assistance publique à Poitiers jusqu'à l'an V, t. II, str. 200.
10 Gi l l aume, Procès-verbaux du Comité d'Instruction publique de la Convention, t. IV, str.
878- 879.
86 Rađanj e kl i ni ke
nom iskustvu. U vojsci su im već zamerali zbog velikog broja gre-
šaka.
11
A radeći među civilnim stanovništvom, bez hijerarhijske
kontrole, takvi lekari prave mnogo veću štetu: navodi se pri mer
zdravstvenog radnika iz Kreza, koji ubija svoje bolesnike koristeći
arsenik kao purgativ.
12
Sa svih strana se zahteva osnivanje kon-
trolnih instanci, kao i novi zakonski propisi: „Sa koliko neznalica
ubica biste preplavili Francusku kad biste dozvolili hirurzima i
apotekarima 2. i 3. klase... da se bave svojim poslom bez novog
ispita; ... u tom se društvu ubica danas pogotovo mogu naći naj-
ugledniji, najopasniji šarlatani, oni koje zakon mora naročito da
nadzire".
13
Kao reakcija na takvo stanje stvari spontano se rađaju zaštitni
organizmi. Jedni, veoma nesigurni, potiču iz naroda. Iako neke
najumerenije pariške sekcije ostaju verne aksiomu montanjara:
„Što više siromaha, to više bolnica", i nastavljaju da traže dode-
lu pojedinačne pomoći bolesnicima koji bi se lečili kod kuće,
14
druge, najsiromašnije, prinuđene su da zbog nestašice materijala i
teškoća u obezbeđivanju lečenja zahtevaju osnivanje bolnica koje
bi primale, hranile i lečile siromašne bolesnike; želi se vraćanje na
načelo prihvatilišta za siromašne;
15
i zaista su otvarane kuće, oči-
gledno van svake inicijative vlasti, sredstvima koja su sakupila na-
rodna društva i skupštine.
16
Nakon termidora, naprotiv, taj pokret
dolazi odozgo. Prosvećene klase, intelektualni krugovi, koji su se
vratili ili su konačno došli na vlast, žele da vrate znanju povlastice
kadre da zaštite i društveni poredak i živote pojedinaca. U nekoli-
ko velikih gradova, administracije, „zastrašene nevoljama kojima
su bile svedoci", ne čekaju odluke zakonodavne vlasti: odlučuju da
same uspostave kontrolu nad onima koji tvrde da se bave medici-
nom; stvaraju komisije sačinjene od lekara iz starog režima, koje
1 ] Baraillon, Rapport au Conseil des Cinq-Cents (6. žer mi nal godi ne VI), str. 6, u vezi sa
skandal om oko amput aci j a.
12 Ibid.
13 Opinion de Porcher au Conseil des Anciens (sedni ca od 16. vandemi j er a godi ne VI),
str. 14-15.
14 Sekcija De Lombar, cf. Soboul , loc. cit, str. 495.
15 Obr aćanj e sekcija Naor užani čovek, Invalidi i Lepeltije Konvent u (ibid).
16 Prihvatilište za t r udni ce koj e je osnovala sekcija Dr ušt veni ugovor.
Lekcija o bolnicama 87
moraj u da pr osuđuj u o titulama, znanj u i iskustvu pridošlica.
17
To
nije sve: neki uki nut i fakulteti nastavljaju da funkci oni šu u pol u-
tajnosti: nekadašnj i profesori okupljaju one koji žele da se obrazu-
ju i vode ih sa sobom u vizite; ako i maj u posao u bolnici, t amo će,
uz krevete bolesnika, držati nastavu i moći da sude o sposobnosti
svojih učenika. Dešava se čak da nakon tih čisto privatnih studi-
ja, u cilju nagrađivanja, ali i označavanja distance, bude izdavana
neka vrsta uslužne di pl ome, koj om se pot vrđuj e da je đak post ao
pravi lekar. Upravo to se događalo u neki m naročito umer eni m
oblastima, kao što su Kan ili Due.
Monpelje daje primer, bez sumnj e prilično redak, susreta iz-
među raznovrsni h oblika reakcija: t u se pojavljuje i neophodnost
obrazovanja lekara za vojsku, angažovanje medi ci nski h st ručnj a-
ka koje je blagoslovio stari režim, intervencija narodni h skupšti-
na, ali i neophodnost uspostavljanja administracije i spont ani na-
crt kliničkog iskustva. Bom, bivši profesor univerziteta, poslat je, i
zbog svog iskustva i zbog svojih republikanskih uverenja, u voj nu
bolnicu u mest u Sent Eloa. U t om svojstvu i mao je da odabere
kandidate za posao zdravstvenih radnika, ali, pošt o nije organi-
zovana nikakva nastava, učenici su se obratili j ednom nar odnom
društvu, a ono je uz pomoć peticije dobilo od oblasne admi ni st ra-
cije dozvolu za pokret anj e kliničke nastave u bolnici Sent Eloa.
Držanj e nastave je dodel j eno Bomu. Naredne godine, 1794, Bom
je objavio rezultat svojih posmat r anj a i svoje nastave: „Metoda le-
čenja bolesti prema t ome kako se pojavljuju t okom medicinske
godine".
18
Ovaj pri mer je, bez sumnj e, izuzetak, ali svejedno nije manj e
znakovit. Sretanjem i ukršt anj em pritisaka i zahteva društ veni h
klasa, institucionalnih st rukt ura, međusobno veoma različitih
t ehni čki h i naučni h probl ema, u t oku je oblikovanje novog isku-
stva. Očigledno je da ono samo ponovo obel odanj uj e, kao jedini
mogući put spasa, kliničku tradiciju koju je razradio XVIII vek. U
stvari, tu je već reč o nečemu dr ugom. U t om samost al nom pokre-
17 E. Pastoret, Rapport fait au nom de la Commission d'Instruction publique sur un mode
provisoire d'examen pour les officiers de santé, 16. t er mi dor godi ne V, str. 2.
18 A. Girbal, Essai sur l'esprit de la clinique médicale de Montpellier, Monpel j e, 1858, st.
7- 11.
88 Rađanj e kl i ni ke
tu, i gotovo polutajnosti u kojoj je začet i koja ga štiti, taj povratak
klinici je, u stvari, prva organizacija jednog mešovitog i uj edno te-
meljnog medicinskog polja: mešovitog pošto se bolničko iskustvo
u svojoj svakodnevnoj praksi tu pridružuje opštem obliku peda-
gogije, ali je i temeljno zato što, za razliku od klinike u XVIII veku,
nije reč o naknadnom susretu već oblikovanog iskustva i neznanja
koje treba prosvetliti; reč je o novom razmeštaju objekata znanja:
domenu u kojem se istina sama po sebi i na isti način pokazu-
je pogledu iskusnog posmatrača i pogledu još naivnog učenika; i
za jednog i za drugog postoji samo jedan govor: bolnica, u kojoj
je niz pregledanih bolesnika sam po sebi škola. Ukidanje starih
bolničkih struktura i univerziteta tako je omogućilo neposrednu
komunikaciju nastave sa konkretnim poljem iskustva, ali je još i
više brisalo dogmatski diskurs kao ključni trenutak u prenošenju
istine; ućutkivanje univerzitetske reči, ukidanje katedre, omogu-
ćilo je da se ispod starog govora i u senci pomalo slepe prakse,
uzdrmane okolnostima, razvija diskurs čija su pravila bila posve
nova: morao je da se uredi prema pogledu koji se više ne zadovo-
ljava uočavanjem, već otkriva. U tom naglom pribegavanju klinici
rađala se druga klinika - klinika dolazećeg XIX veka.
Ne treba se iznenaditi ako naglo, krajem Konventa, tema me-
dicine u potpunosti organizovane oko klinike nadjača temu, do-
minantnu do 1793, slobodno obnovljene medicine. Tu, pravo go-
voreći, nije reč ni o reakciji (iako su njene društvene posledice
uglavnom bile „reakcionarne"), ni o napretku (iako mu je medi-
cina, kao praksa i kao nauka, doprinela na razne načine); reč je o
rekonstrukciji, u j ednom preciznom istorijskom kontekstu, teme
„slobodne medicine": u oslobođenom domenu, nužnost istinitog
koje se nameće pogledu definisaće institucionalne i naučne struk-
ture koje su mu svojstvene. Ne samo iz političkog oportunizma,
već bez sumnj e i zbog nekakve nejasne vernosti suvislostima koje
nikakva gibanja u događajima ne mogu da saviju, Forkroa je u
godini II ustao protiv svakog projekta rekonstrukcije „gotskih
univerziteta i aristokratskih akademija"
19
, a u godini III želeo je
19 Fourcroy, Rapport et projet de décret sur l'enseignement libre des sciences et des arts,
godi na II, str. 2.
Lekcija o bolnicama 89
da pri vremeno uki danj e fakulteta omogući nj i hovo „reformi sanj e
i poboljšanje"
20
; nije trebalo da „ubistveno nadrilekarstvo i am-
biciozno neznanj e postavljaju sa svih strana zamke lakovernoj
bolesti"
21
; ono što je do t ada nedostajalo, „sama praksa umet nost i ,
posmat ranj e bolesnika u krevetu" moral o je da post ane suštinski
deo nove medi ci ne.
Termi dor i Di rekt ori j um su uzeli kliniku kao glavnu t emu in-
stitucionalne reorganizacije medicine: za njih je to bilo sredstvo
da se stavi tačka na opasno iskustvo pot pune slobode, ali i način
da joj se dâ pozitivno značenje, kao i put ka obnavljanju, u skladu
sa željama nekih, nekoliko st rukt ura starog režima.
1. Mere od 14. frimera godine III
Forkroa je bio zadužen da Konventu podnese izveštaj o osni-
vanju Zdravstvene škole u Parizu. Opravdanj a koja iznosi vredna
su pažnje, utoliko pre što će gotovo doslovno biti preuzeta u obra-
zloženjima dekreta zaista izglasanog, iako se više nego j ednom
udaljio od slova i duha projekta. Reč je, pre svega, o osnivanju, po
uzoru na Cent ral nu školu za javne radove, jedinstvene škole za či-
tavu Francusku, u kojoj će se obrazovati zdravstveni radnici neop-
hodni bolnicama, a naroči t o voj ni m bolnicama: zar nije 600 lekara
pogi nul o u vojsci za manj e od 18 meseci? Osim hi t nj e i nužnost i
da se stavi tačka na nedela šarlatana, treba uputiti i izvestan broj
važnih prigovora protiv te mere koja može da obnovi nekadaš-
nje cehove i njihove povlastice: medi ci na je praktična nauka čija
istinitost i uspesi zani maj u naciju u celosti; osnivanjem škole ne
daje se prednost šačici poj edi naca, već se nar odu omogućuj e da,
preko kvalifikovanih posrednika, oseti blagotvornost istine: „To
znači oživeti", kaže izveštač, ne bez stilskih i mi saoni h pot eško-
ća, „nekoliko kanala koji omogućuj u cirkulisanje vešte aktivnosti
20 Fourcroy, Rapport à la Convention au nom des Comités de Salut public et d'Instruction
publique, 7. f r i mer godi ne III, str. 3.
21 Ibid.
90 Rađanj e kl i ni ke
umetnosti i nauka u svim ograncima društvenog tela".
22
No, ono
što tako shvaćenoj medicini garantuje da je znanje korisno svim
građanima jeste njegov neposredan odnos sa prirodom: umesto
da bude kao nekadašnji fakultet, mesto ezoterijskog i knjiškog
znanja, nova škola će biti „hram prirode"; tu se uopšte neće učiti
ono što su mislili da znaju nekadašnji učitelji, već onaj oblik isti-
ne otvorene svemu što očituje svakodnevno vežbanje: „praksa i
manipulacija će biti spojene sa teorijskim pravilima. Učenici će se
vežbati u hemijskim ogledima, anatomskom seciranju, hirurškim
operacijama, rukovanju aparatima. Malo čitati, mnogo videti i
mnogo činiti, vežbati se u samoj praksi, i to pored bolesnikovog
kreveta: eto šta će ih naučiti, umest o jalove fiziologije, istinskoj
'veštini lečenja'".
23
Klinika, dakle, postaje ključni trenutak za naučnu koheren-
tnost, ali i za društvenu korist i političku čistotu nove medicinske
organizacije. Ona je njena istina u garantovanoj slobodi. Furkroa
predlaže da u tri bolnice (Prihvatilište čovečanstva, Prihvatilište
jedinstva i Školsku bolnicu) kliničku nastavu obezbede profesori
plaćeni dovoljno da mogu tome da se posvete u potpunosti.
24
Vra-
ta nove zdravstvene škole biće širom otvorena javnosti: nadaju se
da će tako svi oni koji se bave medicinom bez zadovoljavajućeg
obrazovanja spontano doći da upotpune svoje iskustvo. U svakom
slučaju, u svakoj oblasti će biti odabrani učenici koji se odlikuju
„lepim ponašanj em, dobrim navikama, ljubavlju prema Republi-
ci i mržnj om prema tiranima, prilično negovanom kulturom, a
naročito znanjem iz nekih nauka koje služe kao osnova veštini
lečenja", i biće poslati u Centralnu medicinsku školu da nakon tri
godine post anu zdravstveni radnici.
25
Furkroa je za unutrašnjost predvideo samo specijalne škole. Za-
stupnici sa juga su se tome usprotivili i zahtevali su da i Monpelje
dobije svoju centralnu školu. Najzad, Erman (Ehrman) je traži i za
22 Rapport de Fourcroy à la Convention, au nom des Comités de Salut public et d'Instruction
publique, 7. f r i mer godi ne III, str. 6.
23 Ibid, str. 9.
24 Ibid, str. 10.
25 Ibid, str. 12- 13.
Lekcija o bolnicama 91
Strazbur, t ako da dekret od 14. fri mera godi ne III donosi osniva-
nje triju medi ci nski h škola. Bile su predviđene tri godine nastave.
U Parizu, „klasa počet ni ka" u prvom semest ru izučava anatomiju,
fiziologiju, medi ci nsku herniju, a u dr ugom medicinsku materiju,
botaniku, fiziku; t okom čitave godine učenici će morati da pose-
ćuj u bolnice „kako bi stekli naviku da gledaju bolesnike i upoznali
se sa opštim nači nom njihovog negovanja".
26
Na drugoj godini se
najpre izučava anatomija, fiziologija, hernija, farmacija, operativ-
na medi ci na, zatim medicinska materija, interna i eksterna pato-
logija; t okom te godine st udent i će moći da u bol ni cama „budu
upot rebl j eni u službi bolesnika". I, najzad, t okom poslednje godi-
ne ponovo se pohađaj u pr et hodni kursevi, i, koristeći već stečeno
bolničko iskustvo, poči nj e se sa klinikom u pravom smislu reči.
Đaci se raspoređuj u u tri bolnice, gde će ostati četiri meseca, a za-
tim će se zameniti. Klinika podrazumeva dva delà: „Pored kreveta
svakog bolesnika profesor će se zadržati onoliko koliko je neop-
hodno da ga podr obno ispita, da ga pregleda kako treba; ukazaće
učeni ci ma na dijagnostičke znake i na važne si mpt ome bolesti";
zatim će u amfiteatru profesor ponoviti uopšt enu istoriju bole-
sti posmat rani h u bolničkim sobama: ukazaće na njihove uzroke,
„poznate, verovatne i skrivene", objaviće prognozu i dati „vitalne",
„lekovite" ili „ublažujuće" pokazatelje.
27
Ono što odlikuje ovu reformu je to što je ponovno uravnoteže-
nje medi ci ne oko klinike tu korelativno j ednoj teorijski proši renoj
nastavi. U t renut ku u koj em se definiše prakt i čno iskustvo, izgra-
đeno počev od samog bolesnika, insistira se na nužnosti povezi-
vanja poj edi načnog znanja sa opštim sistemom spoznavanja. Dva
prva načela kojima nova pariška škola t umači dekrete od 14. fri-
mera kažu da će ona omogućiti da se „spozna životna ekonomi j a,
od el ement arne st rukt ure neživog tela do najsloženijih pojava u
organi zmu i životu"; trudiće se da pokaže u kakvim su odnosi ma
živa tela sa svim oni ma čija je pri roda složena.
28
S druge strane, to
će proširenje dovesti medi ci nu u kontakt sa čitavim ni zom proble-
26 Plan général de l'enseignement dans l'Ecole de Santé de Paris, Pariz, godi na III, str. 11.
27 Ibid, str. 39.
28 Ibid, str. 1.
92 Rađanj e kl i ni ke
ma i imperativa prakse: obelodanjujući solidarnost živog bića sa
materijalnim uslovima života pokazaće kako se „može dugo oču-
vati život oslobođen bolesti onoliko koliko je ljudima dozvolje-
no da se nadaju", i očitovaće „tačku kontakta u kojoj se umet nost
lečenja vraća u civilni poredak".
29
Klinička medicina nije, dakle,
medicina potisnuta na prvi stupanj empirizma, koja pokušava da
sve svoje spoznaje, čitavu svoju pedagogiju metodičkim skepticiz-
mom svede samo na uočavanje vidljivog. Medicina se, u to prvo
vreme, ne definiše kao klinička a da se odmah ne definiše kao
višestruko znanje o prirodi i spoznaja o čoveku u društvu.
2. Reforme i rasprave u godini V i godini VI
Mere preduzete 14. frimera nisu ni izbliza resile sve postoje-
će probleme. Osnivači Zdravstvene škole za javnost nadali su se
da će u nju privući nedovoljno obrazovane zdravstvene radnike i
da će zbog slobodne konkurencije nestati nadrilekari i oni brojni
priučeni lekari. Od toga nije bilo ništa: premali broj škola, odsu-
stvo ispita, osim za đake koji plaćaju, sprečili su stvaranje korpusa
kvalifikovanih lekara; u četiri navrata, 13. mesidora godine IV, 22.
brimera i 4. frimera godine V, 24. nivoza godine VI, Direktorijum
je bio pri moran da Skupštinu podseti na štetu koja je nastala zbog
slobodnog bavljenja medicinom, rđavog obrazovanja praktičara i
odsustva delotvornih zakonskih propisa. Valjalo je, dakle, pronaći
sistem kontrole lekara koji su počeli da rade u vreme Revolucije i
povećati broj đaka, strogost i uticaj novih škola.
S druge strane, i nastava koja se odvijala u sami m školama bila
je meta kritika. Program je, zbog svoje prevelike opširnosti, bio
prenaduvan, utoliko pre što su studije, kao i u starom režimu, tra-
jale samo tri godine: „Kad se zahteva previše, ne postiže se ništa".
30
Različiti kursevi uopšte nisu bili objedinjeni: tako se u pariškoj
školi učila, s jedne strane, klinička medicina simptoma i znakova,
dok je Dubi (Double) u internoj patologiji predavao najtradicio-
29 Ibid, str. 1- 2.
30 Baraillon, Rapport au Conseil des Ciny-Cents, 6. žer mi nal godi ne VI, str. 2
Lekcija o bolnicama 93
nalniju klasifikatorsku medi ci nu (najopštije uzroke, zatim „opšte
pojave, pri rodu i narav svake klase bolesti i njihove glavne pode-
le"; ponavljao je „isti ispit o rodovi ma i vrstama").
31
Što se klinike
tiče, ona bez sumnj e nije imala obrazovnu vrednost koja se očeki-
vala: previše studenata, a i previše bolesnika: „Brzo se protrči kroz
sobu, kažu se dve reči na kraj u te trke, zatim se žur no povuče, i to
se zove nastavom i nt erne klinike. U velikim bol ni cama obično se
vidi mnogo bolesnika, ali veoma mal o bolesti".
32
Najzad, i znošenj em svih tih pritužbi i nj i hovi m neumor ni m ši-
renj em kako bi se snažnije zahtevala rekonstrukcija medicinske
profesije, koju bi definisala st ručnost i štitili zakoni, medicinska
društva, koja su nestala sa univerzitetom u avgustu 1792, obnov-
ljena su mal o nakon zakona od 14. fri mera. Naj pre je obnovljeno
Zdravstveno društvo, osnovano 2. žerminala godi ne VI, sa Dežne-
tom (Desgenettes), Lafisom (Lafisse), Bert ranom Peltijeom (Pe-
lletier) i Levejeom (Leveillé); ono, u pri nci pu, samo želi da bude
nešto poput sl obodnog i neut ral nog organa za informisanje: brzo
prenošenj e zapažanja i iskustava, uvećanog znanj a svima oni ma
koji se bave veštinom lečenja, ukratko, neka vrsta velike klinike
na naci onal nom nivou, u kojoj će biti važni samo posmat ranj e i
praksa: „Medicina je", kaže se u pr vom prospekt u ovog društva,
„utemeljena na pravilima kojima samo iskustvo može da služi kao
osnova. Da bi se ona sakupila, pot rebna je saradnj a posmat rača.
Osim toga, nekoliko grana medi ci ne čamilo je u mest u od uni št enj a
naučni h udruženj a. Ali one će ponovo porasti i procvetati u sen-
ci vlade koja samo sa zadovoljstvom može da gleda na osnivanje
sl obodni h društava posmatrača-praktičara".
33
U t om je duhu ovo
društvo, uvereno da je „izolovanje l j udi . . . u pot punost i št et no za
interese čovečanstva",
34
izdavalo Periodičnu zbirku (Recueil pério-
dique), koju je ubrzo pratila još j edna, posvećena st ranoj medi ci n-
skoj literaturi. Ali, veoma brzo je ta briga za univerzalnu i nforma-
31 Plan générale de l'enseignement dans l'Ecole de Santé de Paris, godi na III, str. 31.
32 Opinion de J.-Fr. Baraillon, sedni ca Skupšt i ne pet st ot i na, 17. t er mi nai godi ne VI, str.
4.
33 Pr ospekt uz prvu i spor uku Recueil périodique de la Société de Santé de Paris.
34 Recueil périodique, I, str. 3.
94 Rađanj e kl i ni ke
ciju pokazala šta je, bez sumnj e, njih zaista zanimalo: regrupisanje
onih lekara čija je stručnost potvrđena uobičajenim studijama i
borba za ponovno definisanje ograničenja slobodnom bavljenju
medicinom: „Neka mi bude dozvoljeno da od istorije ukradem
uspomenu na one katastrofalne trenutke u kojima je bezbožna i
varvarska ruka u Francuskoj polomila oltare posvećene kultu me-
dicine! Nestala su ona tela o čijim je stalnim uspesima svedočila
njihova drevna slava".
35
Ovaj se pokret, sa tim više selektivnim
nego informativnim značenjem, proširio u unutrašnjost: osni-
vaju se društva u Londonu, Briselu, Nansiju, Bordou, Grenoblu.
Iste te godine, 5. mesidora, još jedno društvo je održalo osnivač-
ku sednicu u Parizu, sa Aliberom (Alibert), Bišaom, Bretonoom
(Bretonneau), Kabanijem, Dežnetom, Dipitrenom (Dupuytren),
Furkroaom, Lareom (Larrey) i Pinelom. Ono je bolje od Zdrav-
stvenog društva predstavilo opcije nove medicine: treba zatvoriti
vrata hrama onima koji su, ne zaslužujući to, u njega ušli, koristeći
to što se „na prvi znak Revolucije svetilište medicine poput Janu-
sovog hrama širom otvorilo i što je rulja onda prosto utrčala u
njega";
36
ali treba reformisati i met odu nastave koja se pri menj u-
je u školama od godine III: prebrzo i zbrkano obrazovanje, koje
lekaru ne obezbeđuje nikakvu pouzdanu met odu posmatranja i
postavljanja dijagnoze; oni, dakle, žele da „filozofskim i promišlje-
nim kretanjem metode zamene nepravilno i nerazborito kretanje
nepromišljenosti".
37
Pred javnim mnj enj em, van Direktorijuma i
Skupštine, ali ne i bez njihovog, barem prećutnog, odobrenja, i uz
postojanu podršku predstavnika prosvećene buržoazije i ideolo-
ga bliskih vladi,
38
ta će društva voditi neprestanu kampanju. A u
tom će pokretu klinička ideja dobiti prilično drugačije značenje
od onog koje su uvodili zakonodavci iz godine III.
U članu 365 Direktorijumovog ustava stajalo je da „zakon nad-
zire profesije koje su od interesa za zdravlje građana"; oko tog
člana, koji je naizgled obećavao kontrolu, ograničenja i garancije,
35 Recueil périodique, II, str. 234.
36 Mémoires de la Société médicale d'émulation, 1.1, godi na V, str. II.
37 Ibid, str. IV.
38 Počev od mar t a 1789, Kabani ima sedište u Skupšt i ni pet st ot i na, u i me Instituta.
Lekcija o bolnicama 95
liiće vođene sve polemike. Nije moguće pozabaviti se svima nji-
ma podrobno. Recimo samo da se suština rasprave odnosila na to
da li je valjalo naj pre reorganizovati nastavu a zatim uspostaviti
uslove za bavljenje medi ci nom, ili, naprotiv, u pr vom redu treba
očistiti medicinski korpus, defmisati nor me prakse, a zatim utvr-
diti tok neophodni h studija. Ove dve teze j asno su ukazivale na
političku podel u; oni koji su bili bliži konvenci onal noj tradiciji,
poput Donua (Daunou), Prijer de la Kot d' Ora, želeli su da re-
integrišu zdravstvene radni ke i sve sl obodne strelce u medicinu
zahvaljujući široko ot vorenoj nastavi; drugi, oni oko Kabanija i
Pastorea (Pastoret), želeli su da ubrzaj u rekonstrukciju zatvore-
nog medicinskog korpusa. Na počet ku Di rekt ori j uma ovi prvi su
dobili veću pažnju.
Prvi plan reforme napisao je Donu, j edan od autora ustava iz
godine III, koji je u Konventu i mao nakl onost žirondinaca. On
nije želeo da preinači suštinu dekreta iz fri mera, već je hteo da
se pokrenu „kompl ement arni medicinski kursevi" u dvadeset tri
bolnice u unutrašnjosti;
39
praktičari će moći da usavršavaju svo-
ja znanj a i tako će lokalnim vlastima biti moguće da zahtevaju
dokaze o stručnosti za bavljenje medi ci nom: „Nećete vaspostaviti
cehovsko starešinstvo, već ćete zahtevati dokaze o sposobnosti,
ljudi će moći da post anu lekari bez ikakve škole, ali ćete od svakog
kandidata tražiti zvanično jemstvo o znanj i ma: tako ćete pomiriti
prava na ličnu sl obodu sa pravi ma na javnu bezbednost".
4
" Tu se,
još jasnije nego ranije, klinika pojavljuje kao konkret no rešenje
problema obrazovanja lekara i definicije medicinske stručnosti.
Donuov projekat je, u svojoj reformat orskoj stidljivosti i ver-
nosti načelima iz godi ne III, bio j ednodušno kritikovan: „istin-
sko organizovanje ubistva", kaže Barajon (Baraillon).
41
Nekoliko
nedelja kasnije Komisija za javno obrazovanje predstavila je još
jedan izveštaj, ovoga puta Kalesov (Calés). On je već u drugači j em
duhu: da bi naveo nadležne da prihvate rekonstrukciju, implicitnu
39 P.-C.-F. Daunou, Rapport à l'Assemblée des Cinq-Cents sur l'organisation des écoles spé-
ciales, 25. floréal godi ne V, str. 26.
40 Ibid.
41 Baraillon, Rapport au Conseil des Anciens, 6. t er mi nai godi ne VI, str. 2.
96 Rađanj e kl i ni ke
njegovom projektu profesionalnog korpusa lekara, ustaje protiv
distinkcije kojom su lekari rezervisani za gradove, budući da su
„hirurzi sve što je potrebno selu", a apotekarima su poverena de-
çà.
42
Potrebno je da u pet škola, koje će biti otvorene u Parizu,
Monpeljeu, Nansiju, Briselu i Anžeu časovi budu zajednički za
lekare, hirurge i apotekare. Na kraju studija polagaće se šest ispi-
ta, na koje će učenici izlaziti kada budu spremni (biće dovoljno
položiti tri da se postane hirurg). Najzad, u svakom departmanu,
zdravstvena komisija sačinjena od lekara i apotekara „biće kon-
sultovana o svim pitanjima koja se odnose na veštinu lečenja i na
javno zdravlje".
43
Iako kao izgovor koristi racionalizaciju nastave,
koju će obezbediti brojniji fakulteti i rasporediti je ravnomerno
svima onima koji se bave javnim zdravljem, glavni cilj Kalesovog
projekta je vaspostavljanje korpusa kvalifikovanih lekara siste-
mom normalizovanih studija i ispita.
I Kalesov projekat je, uprkos podršci lekara, na pri mer Barajo-
na i Vitea, žestoko napadan: i spolja - napadala ga je škola iz Mon-
peljea, koja je tvrdila da je zadovoljna merama što ih je preduzeo
Konvent, i iznutra - u samoj Skupštini su ga napadali svi oni koji
su ostali vernu duhu iz godine III. Stvari su se otegle. Koristeći
udarac zadat kontrarevoluciji 18. fruktidora, Prijer de la Kot d'Or,
bivši član Odbora za javnu dobrobit, uspeva da isposluje odbijanje
Kalesovog projekta pred Komisijom za javno obrazovanje. Zame-
ra mu što klinika u nj emu ima beznačajno mesto i što se vraća na
pedagogiju starih fakulteta: no, „nije dovoljno da učenik sluša i
čita, on mora da vidi, da dodirne, a pogotovo mora da vežba kako
bi stekao naviku".
44
Takvom argumentacijom Prijer je stekao dvo-
struku taktičku prednost: tako je na naučnom nivou proglašavao
valjanim iskustvo koje su stekli oni što su od 1792. bili manje ili
više priučeni lekari; s druge strane, i sam podvlačeći koliko je ta
klinička nastava skupa, predlaže da se zadrži samo škola u Parizu,
umesto da se uvećava njihov broj i tako da se žrtvuje kvalitet. Sve
42 Rapport de J.-M. Calés sur les Ecoles spéciales de Santé, 12. preri j al godi ne V, str. 11.
43 Ibid, članovi 43- 46.
44 Motion d'ordre de C. A. Prieur relative au projet sur les écoles de Santé, sedni ca Skupšti-
ne pet st ot i na od 12. br i mer a godi ne V, str. 4.
Lekcija o bolnicama 97
ovo predstavlja prost o vraćanje na ono što je bio Furkroaov pro-
jekat u prvobi t nom obliku.
Ali, u međuvr emenu i uoči nasilja koje će ga, prokazuj ući ga
kao j ednog od vođa rojalističke zavere, pri morat i na izgnanstvo,
Pastore je isposlovao da se u Skupštini pet stotina usvoji dekret
u vezi sa bavl j enj em medi ci nom. U t ri ma zdravstvenim školama
postoji komisija sačinjena od dva lekara, dva hi rurga i j ednog
apotekara, koja je zadužena da kontroliše sve one koji budu želeli
da se bave medi ci nom u svom delokrugu; osim toga, „svi oni koji
se t renut no bave vešt i nom lečenja a da nisu zakonski ovlašćeni
za to u oblicima koje propi suj u stari zakoni, moraće da izađu na
ispit u roku od tri meseca".
45
Dakle, svi lekari koji su počeli da
rade u pret hodni h pet godina podvrgnut i su reviziji, a tu reviziju
vrše komisije obrazovane u staroj školi; lekari će ponovo moći da
kontrolišu pridošlice u svoju struku; rekonstruišu se kao kor pus
kadar da definiše kri t eri j ume svoje stručnosti.
Načelo je usvojeno, ali je njegova pri mena otežana malim bro-
j em škola; zahtevajući da se broj škola dodat no smanj i Prijer mi -
sli da će onemogući t i pr i menu Pastoreovog dekreta. U svakom
slučaju, taj će dekret ostati mr t vo slovo na papi ru, i nije prošlo ni
četiri meseca od njegovog izglasavanja, a Direktorijum je nanovo
bio pr i mor an da privuče pažnj u zakonodavaca na opasnost koju
je za građane predstavljala nekontrolisana medicina: „Neka neki
pozitivan zakon obaveže na duge studije i na ispit pred st rogom
komi si j om onoga koji želi da se bavi nekom od profesija u veštini
lečenja; neka nauka i navika budu uvažavane, a nesposobnost i
nepromi šl j enost savladane; neka se j avni m kaznama zaplaše po-
hlepni i kazne zločini koji su veoma slični ubistvu".
46
Na sednici
Skupštine od 17. ventoza godi ne VI, Vite preuzi ma glavne linije
Kalesovog plana: pet medicinskih škola; u svakom depar t manu
zdravstveni savet koji se bavi epi demi j ama i „načinima da se oču-
va zdravlje građana, i koji učestvuje u izboru profesora; niz od če-
tiri ispita, koji se održavaju određenog datuma". Jedina novina je
45 Rapport fait par Pastoret sur un mode provisoire d'examen pour les officiers de Santé,
16. t er mi dor godi ne V, str. 5.
46 Por uka Di r ekt or i j uma Skupšt i ni pet st ot i na, 24. nivoz godi ne VI.
98 Rađanj e kl i ni ke
ispit iz klinike: „Kandidat za lekara izložiće pored kreveta bolesni-
ka narav te vrste bolesti i način njenog lečenja". Tako su prvi put
u jedinstvenom institucionalnom okviru objedinjeni kriterijumi
teorijskog znanja i kriterijumi prakse koja može da bude vezana
samo za iskustvo i naviku. Viteov plan ne omogućuje postepenu
integraciju ili asimilaciju u zvaničnu medicinu tih slobodnih stre-
laca koji rade od 1792, ali priznaje teorijski i u ciklusu normal ni h
studija vrednost prakse stečene u bolnicama. Time nije priznata
šarlatanska medicina, već vrednost iskustva kao takvog u medi-
cini.
Godine V pokazalo se da je Kalesov plan preterano strog; Vite-
ov plan, koji su podržali Kales i Barajon, naišao je na snažno pro-
tivljenje. Jasno je da nijedna reforma nastave neće biti moguća sve
dok ne bude rešen problem kojem ona služi kao paravan: problem
bavljenja medicinom. Kalesov plan je odbijen, Barajon je pred-
ložio Skupštini pet stotina rešenje koje pojašnjava ono što mu je
bilo implicitno značenje: niko neće moći da se bavi lečenjem ako
nema titulu, bilo iz novih škola, bilo sa starih fakulteta.
47
Porše
(Porcher) je u Savetu drevnih podržao tu tezu.
48
Takav je politički
i pojmovni ćorsokak u koji je zapao problem; sve ove diskusije su
barem omogućile da se na svetlost dana iznese ono što je zaista
bilo u pitanju: ne broj programa ili program zdravstvenih škola,
već sam smisao medicinske profesije i povlašćena narav iskustva
koje je definiše.
3. Kabanijeva intervencija i reorganizacija iz godine XI
Po hronološkom redu, Kabani smešta svoj izveštaj o medicin-
skoj politici između Barajonovog plana i rasprave iz vendemijera
u Savetu drevnih, 4. mesidora godine VI. U stvari, taj je tekst već iz
drugog vremena; označava trenutak u kojem će ideologija početi
47 Baraillon, Rapport à l'Assemblée des Cinq-Cents sur la partie de la police qui tient à la
médicine, 6. žer mi nal godi ne VI.
48 Porcher, Opinion sur le mode provisoire d'examen pour les officiers de Santé, Savet drev-
ni h, 16. vandemi j er godi ne VI.
Lekcija o bolnicama 99
da igra aktivnu i često odl učuj uću ulogu u političkom i društve-
nom rest rukt uri ranj u. U t oj meri je Kabanijev tekst o medicinskoj
politici po duhu bliži reformama iz vremena Konzulata nego ak-
tuelnim pol emi kama iz tog doba. Osim što pokušava da definiše
uslove za neko prakt i čno rešenje, on naročito nastoji da u opštim
linijama postavi teoriju o medicinskoj profesiji.
Neposredno i na nivou prakse, Kabani preuzi ma na sebe dva
problema: probl em zdravstvenih radni ka i probl em ispita.
Glavnim službenicima se može dozvoliti da rade bez novih
formalnosti, a ostali će, naprotiv, morat i da polože ispit koji će
biti namenj en samo njima; taj će ispit biti ograničen na „osnovna
znanja o toj veštini, a naročito o onome što ima veze sa praksom".
Što se tiče uobičajenih studija medicine, moraće da se završe ispi-
t om koji će se sastojati iz tri delà: pismenog, usmenog i „vežbi iz
anatomije, operativne medicine i kliničke medicine, kako interne
tako i eksterne". Kada se j ednom ustanove kri t eri j umi stručnosti,
moći će da se odaberu oni kojima će se bez zazora poveriti životi
građana; medicina će tada postati zatvorena profesija: „Svako ko
se bude bavio medi ci nom a da nije položio ispite u školi ili pred
komisijom biće osuđen na novčanu kaznu i na zatvor u slučaju
recidiva".
49
Suština teksta se tiče toga šta je, po svojoj prirodi, medicinska
profesija. Problem je bio u t ome da joj se dodeli ograđen i za nju
rezervisan prostor, bez obnavljanja cehovskih st rukt ura iz starog
režima, onih oblika državne kontrole koji mogu da podset e na
peri od Konventa.
Kabani u toj delatnosti, u naj ši rem smislu reči, razlučuje dve
kategorije objekata. Neki su takvi da sami korisnici procenj uj u
nj i hovu korisnost: to znači da je svest javnosti dovoljna da i m se
utvrdi vrednost, ta vrednost, koj u ut vrđuj e javno mnj enj e, spoljna
je u odnosu na objekat: u nj oj nije moguća tajna, greška i misti-
fikacija pošto prebiva u konsenzusu. Ideja o utvrđivanju vredno-
sti dekret om nema ništa više smisla nego želja da joj se namet ne
istinitost spolja; istinska vrednost može da bude samo sl obodna
49 Cabani s, Rapport du Conseil des Cinq-Cents sur un mode provisoire de police médicale,
4. mesi dor godi ne VI, str. 12-18.
100 Rađanj e kl i ni ke
vrednost: ,,U dobro uređenom društvu, pred slobodom bavljenja
nekom veštinom ne treba da stoji nikakva prepreka; ona mora da
bude potpuna, neograničena; a pošto razvoj neke veštine može
da postane koristan onome koji je neguje samo ako je i ona sama
korisna javnosti - iz toga proizilazi da je opšti interes ovde zaista
pomešan sa pojedinačnim".
Ali postoje delatnosti koje su takve da njihov objekat i njego-
va vrednost ne zavise od kolektivne procene: bilo da su ti objekti
među onima koji služe da se utvrdi tržišna vrednost drugih (tako
i dragoceni metali), bilo da je reč o ljudskoj jedinki, za koju svaka
greška postaje kobna. Tako se vrednost nekog objekta delatnosti
ne može utvrditi konsenzusom kada postoji tržišni kriterijum ili
kada se tiče postojanja nekog člana konsenzusa. U oba slučaja,
objekat delatnosti ima unutrašnju vrednost koja nije odmah vid-
ljiva: ona je, dakle, podložna grešci i prevari; shodno tome, treba
je izmeriti. Ali kako dati stručnoj javnosti merni instrument koji
bi podrazumevao upravo stručnost? Potrebno je da ona ovlasti
državu za kontrolu, ne nad svakim od proizvedenih objekata (što
bi bilo protivno načelima ekonomske slobode), već nad samim
proizvođačem: treba potvrditi njegovu sposobnost, njegovu mo-
ralnu vrednost, te, s vremena na vreme, „stvarnu vrednost i valja-
nost proizvoda koje prodaje".
Treba, dakle, nadzirati lekare kao i kujundžije, što će reći ljude iz
sekundarnih delatnosti, koji ne proizvode bogatstvo, već obrađuju
ono što meri ili proizvodi bogatstvo: „Eto zašto naročito lekari,
hirurzi, apotekari moraju da budu ispitivani o njihovim znanjima,
sposobnostima, moralnim navikama... To nije ometanje delatno-
sti, to ni u kom slučaju nije napad na slobodu pojedinca".
5
"
Kabanijev predlog nije prihvaćen; on je ipak, u svojim temelj-
nim linijama, ukazivao na rešenje koje će biti usvojeno, propisu-
jući za medicinu taj status slobodne i zaštićene profesije koji je sa-
čuvala do XX veka. Zakon o bavljenju medi ci nom od 19. ventoza
godine XI u skladu je sa Kabanijevim temama i, na jedan opštiji
način, sa idejama ideologa. On predviđa hijerarhiju na dva nivoa
u medicinskom korpusu: doktori medicine i hirurgije obrazovani
50 Ibid, str. 6- 7.
Lekcija o bolnicama 101
u j ednoj od šest škola; zdravstveni radnici, koji konačno institu-
cionalizuju one koje je Kabani želeo da pri vremeno reintegriše.
Doktori će, nakon četiri ispita (anatomija i fiziologija; patologija
i nozografija; medicinska materija; higijena i sudska medicina),
polagati i ispit iz i nt erne ili eksterne klinike, zavisno od toga da
li žele da budu lekari ili hirurzi. Zdravstveni radnici, koji će „pru-
žati naj osnovni j u negu", studiraće samo tri godi ne u školama; no,
to nije obavezno - biće im dovol j no da podnesu dokaz o pet ili
šest godina prakse u civilnim ili voj ni m bolnicama, ili da su šest
godina bili daći ili lični pomoćni ci nekog doktora. Ispitivače ih
komisija dot i čnog depart mana. Svako ko se, izvan ovih dveju ka-
tegorija, bude bavio medi ci nom, suočiće se sa kaznom koja ide od
novčane do zatvorske.
Svaki pokret ideja, planova i mera od godi ne VI do godi ne XI
nosi odl učna značenja.
1. Da bi se definisala zatvorena narav medicinske profesije, us-
peva se u nakani da se pozaj mi stari cehovski model, i da se, s
druge strane, izbegne ta kontrola samih medi ci nski h postupaka,
koja je mrska ekonomskom liberalizmu. Načelo izbora i njegova
kontrola utemeljeni su na poj mu stručnosti, što će reći na skupu
virtuelnosti koje odlikuju samu ličnost lekara: znanje, iskustvo, ali
i onu „priznatu ispravnost" o kojoj govori Kabani.
51
Medicinski
pot upak vredeće onoliko koliko vredi onaj ko ga je izveo; njego-
va unut rašnj a vrednost je funkci j a društ veno priznatog kvaliteta
proizvođača. Tako se, unut ar ekonomskog liberalizma, očigledno
nadahnut og Adamom Smitom, definiše profesija koja je uj edno i
„sl obodna" i zatvorena.
2. U taj je svet sposobnosti ipak uvedena razlika u nivou: s jed-
ne strane „doktori", a sa druge „zdravstveni radnici". Nekadašnj u
razliku između lekara i hirurga, i zmeđu i nt ernog i eksternog,
onoga što se zna i onoga što se vidi, prekrila je i u drugi plan
potisnula ta nova distinkcija. Više nije reč o razlici u objektu, ili
u nači nu na koji se on očituje, već o distinkciji nivoa u iskustvu
subjekta koji spoznaje. Bez sumnj e je i zmeđu lekara i hi rurga već
51 Cabani s, ibid.
102 Rađanj e kl i ni ke
postojala hijerarhija koja je bila označena u institucijama, ali ona
je proizilazila iz prvobitne razlike u objektivnom domenu njihove
aktivnosti; ona je sada pomerena prema kvalitativnoj oznaci te
aktivnosti.
3. Ta distinkcija ima objektivni korelat: zdravstveni radnici će
negovati „delatan i aktivan narod".
52
U XVIII veku se smatralo
da su ljudi iz naroda, a naročito sa sela, koji žive jednostavnijim,
moralnijim i zdravijim životom, uglavnom obolevali od spoljnih
bolesti, za čije je lečenje bio potreban hirurg. Počev od godine XI,
ta distinkcija postaje naglašeno društvena: da bi se lečio narod,
koji često doživljava „proste nezgode" i boluje od „jednostavne
nelagodnosti", nije bilo pot rebno da se bude „učen i duboko teo-
rijski potkovan"; tu će biti dovoljan zdravstveni radnik sa svojim
iskustvom. „Istorija ove veštine, kao i istorija ljudi, dokazuje da
priroda stvari, kao i poredak u civilizovanim društvima, neizo-
stavno zahteva tu distinkciju."
53
U skladu sa idealnim poretkom
ekonomskog liberalizma, piramida kvaliteta odgovara slaganju
društvenih slojeva.
4. Na čemu se zasniva distinkcija među onima koji se bave le-
čenjem? Suština obrazovanja zdravstvenog radnika jesu godine
prakse, čiji broj može da ide do šest; lekar upot punj uj e teorijsku
nastavu koju je stekao kliničkim iskustvom. Ta razlika između
prakse i klinike sačinjava, bez sumnje, najnoviji deo zakonskih
propisa iz godine XI. Praksa koja je zahtevana od zdravstvenog
radnika jeste kontrolisano nadrilekarstvo. Znati da se uradi nakon
što se videlo; iskustvo je integrisano na nivou opažanja, pamćenja i
ponavljanja, što će reći na nivou primera. U klinici je reč o mnogo
tananijoj i kompleksnijoj strukturi, u kojoj se integracija iskustva
odvija u pogledu koji je u isto vreme i znanje; čitavo novo šifrira-
nje polja objekata ulazi u igru. Praksa će se otvoriti zdravstvenim
radnicima, ali će se za lekare rezervisati uvođenje u kliniku.
Ta nova definicija klinike bila je povezana sa reorganizacijom
bolničkog domena.
52 Kao r ef er encu naveo J.-C.-F. Caron, Réflexions sur l'exercice de la médecine, Pariz, go-
di na XII.
53 Fourcroy, Discours prononcé au corps législatif le, 19. vent oz godi ne XI, str. 3.
Lekcija o bolnicama 103
Termidor i Di rekt ori j um su se na počet ku vratili liberalnim
načelima Zakonodavne skupštine; Delkloa (Delecloy) se 11. ter-
inidora godine III obrušava na dekret o nacionalizaciji bolničke
imovine, kojim se za pomoć zadužuj e isključivo država, a u stvari
bi je trebalo staviti „pod zaštitu sveopšteg sažaljenja i staratelj-
stvo bogatih ljudi".
54
Od plivioza do žerminala godine IV vlada je
opšt i nama slala cirkularna pi sma u kojima se, u suštini, ponav-
ljaju moral ne i ekonomske kritike upućene, uoči Revolucije i na
nj enom početku, načelu hospitalizacije (povećani troškovi bolesti
lečene u bolnici, ljudi se tu olenje, finansijske nevolje i moral na
beda porodi ce lišene oca ili majke); požel j no je da se mnogo više
ljudi šalje na kućno lečenje.
55
Međut i m, to više nije ono vreme
u kojem se verovalo da je kućno lečenje dobro za sve i u koj em
se sanjalo o društ vu bez prihvatilišta i bolnica: beda je previše
pri sut na - bilo je više od 60.000 si romaha u Parizu godine II,
56
a njihov broj je neprest ano rastao; previše se zazire od narodni h
pokreta, previše se čuva od mogućnost i upot rebe pružene pomoći
u političke svrhe, da bi se dozvolilo da na kućnom lečenju po-
čiva čitav sistem pomoći . Treba pronaći, za izdržavanje bolnica
kao i za medicinske povlastice, st rukt uru koja se može pomi ri t i
sa načelima liberalizma i nužnošću post oj anj a društvene zaštite,
dvosmisleno shvaćene kao zaštita siromaštva bogatstvom, i zaštita
bogatih od siromašnih.
Jedna od posl ednj i h mera t ermi dorskog Konventa bila je da 2.
bri mera godine IV obustavi sprovođenj e zakona o nacionalizaciji
bolničke imovine. Zakon od 23. mesi dora godine II konačno je
vraćen u opticaj u novom Delkloaovom izveštaju, 12. vandemi j era
godine IV prodat a i movi na moraće da bude zamenj ena nacional-
nom i movi nom, i t i me se vlast oslobađa svake obaveze; bolnice
će nanovo postati civilne; nj i hovo organizovanje i upravljanje po-
vereno je opštinama, koje će morat i da postave izvršnu komisiju
od pet članova. Ta komunalizacija bolnica oslobađala je državu
obaveze da pomogne, i ostavljala je suženi m kolektivitetima duž-
54 Navedeno u: Imbert , Le droit hospitalier sous la Révolution et l'Empire, str. 93, br. 94.
55 lbid, str. 104, br. 3.
56 Cf. Soboul, Les Sans-Culottes parisiens en l'an II, Pariz, 1958.
104 Rađanj e kl i ni ke
nost da se osećaju solidarnim sa siromašnima: svaka opština je
postala odgovorna za svoju bedu i način na koji će se od nje zašti-
titi. Između bogatih i siromašnih - sistem obaveze i naknade nije
više prolazio kroz državni zakon, već kroz neku vrstu ugovora,
promenljivog u prostoru, poništivog u vremenu, koji je, budući da
je smešten na nivo lokalnih administracija, pre pripadao poretku
slobodnog pristanka.
Ugovor iste vrste, samo skriveniji i čudniji, sklopljen je u tišini
u istoj toj epohi između bolnice u kojoj se leče siromašni i klinike
na kojoj se obrazuju lekari. I tu se, u tim poslednjim godinama
Revolucije, ponekad reč po reč preuzima ono što je bilo formu-
lisano u periodu neposredno pre nje. Najznačajniji moralni pro-
blem koji je klinika podstakla bio je sledeći: s kojim pravom se u
objekat kliničkog posmatranja mogao preobraziti bolesnik koga
je siromaštvo primoralo da zatraži pomoć u bolnici? Zatražio je
pomoć u bolnici čiji je bio apsolutni subjekat u meri u kojoj je ona
zamišljena za njega, a sada se ona traži za pogled, čiji je on objekat,
i to relativni objekat pošto je ono što taj pogled dešifruje u njemu
namenj eno boljem razumevanju drugih. To nije sve: posmatra-
jući, klinika istražuje, a taj prostor, koji pravi za novinu, otvara je
riziku: lekar koji je u domenu ličnog, zapaža Ekin (Aikin),
57
mora
da vodi računa o svojoj reputaciji; njegov put će uvek biti put,
ako ne izvesnosti, a ono sigurnosti; ,,u bolnici mu takva sputanost
služi kao zakon, te njegov duh može da se iskaže na jedan novi
način". Zar se postavljanjem sledećeg načela ne menj a sama sušti-
na pomoći u bolnici: „Bolesnici u bolnici su, kako kaže nekoliko
izveštaja, najprikladniji subjekti jednog oglednog pravca"?
58
Tu ne dolazi, ako se ispravno shvati ravnoteža stvari, ni do ka-
kvog narušavanja prirodnih prava bolesti, niti onih koja društvo
duguje bedi. Bolnički domen je dvosmislen: u teoriji je slobodan i
otvoren za nepristrasno eksperimentisanje zbog neugovorne na-
ravi veze lekara sa bolesnikom, a ipak je pun moralnih obaveza
i ograničenja usled prećutnog - ali obavezujućeg - ugovora koji
povezuje čoveka uopšte sa bedom u nj enom univerzalnom obli-
57 J. Ai ki n, Observations sur les hôpitaux, franc, pr evod, Pariz 1777, str. 104.
58 Ibid, str. 103.
Lekcija o bolnicama 105
ku. Ako se u bolnici lekar, mada osl obođen svakog poštovanja,
ipak ne upušt a u teorijske eksperimente, to je zato što čim u nj u
ude ot poči nj e odl učuj ući moral ni eksperi ment koji njegovu ni-
čim ograni čenu praksu stavlja u okvire j ednog zatvorenog sistema
dužnosti. „Pri ulasku u utočišta u kojima čame beda i bolest, op-
lirvaće ga ta bolna osećanja, to aktivno saosećanje, ta žestoka želja
da donese olakšanje i utehu, to i nt i mno zadovoljstvo koje se rađa
iz uspeha i koje uvećava prizor sreće što se širi. Tu će naučiti da
bude religiozan, čovečan, saosećajan."
59
Ali gledati da bi se znalo, pokazati da bi se podučilo, zar to nije
nemo nasilje, utoliko preteranije što ćuti, nad bol ni m telom koje
traži olakšanje, a ne izlaganje? Može li bol da bude predstava? On
to može da bude, pa čak i mora, silom j ednog prefi nj enog prava
koje prebiva u t ome što niko nije sam, a siromašak je manj e sam
od drugi h, i može da dobije pomoć samo posredst vom bogataša.
Pošto se bolest može izlečiti samo ako drugi intervenišu svojim
znanj em, svojim resursima, svojom samilošću, pošto bolesnik
može da se izleći samo u društ vu, pravo je da se bol j edni h preo-
brazi u iskustvo drugi h, i da bol tako dobije moć da očituje: „Bo-
lan čovek ne prestaje da bude građani n. . . Istorija pat nj i na koje se
sveo neophodna je njegovim bližnjima zato što iz nje uče kakve
im sve bolesti prete". Ako bi odbio da bude objekat podučavanj a,
bolesnik bi „postao nezahvalan, zato što je i on uživao prednost i
društvenosti, a nije platio dug znanju".
60
Zauzvrat se za bogatog
iscrtava korist od toga što je pritekao u pomoć hospitalizovanim
siromasima: plaćajući njihovo lečenje, sami m t i m će platiti da se
bolje upoznaj u bolesti od kojih i on sam može da oboli; blagona-
klonost prema si romahu tako se preobražava u znanj e pri menj i vo
na bogataša: „Blagotvorni darovi će ublažiti bolove siromaha, a iz
toga će ishoditi svetlost za očuvanj e bogataša. Da, bogati dobro-
činitelji, velikodušni ljudi, taj bolesnik kojeg polažu u krevet što
ste mu ga vi obezbedili sada pati od bolesti koja i vas može veoma
brzo da napadne; on će se izlečiti ili umret i ; ali šta god da se desi,
59 Menur et , Essai sur les moyens de former de bons médecin, Pariz, 1791, str. 56- 57.
60 Cha mbon de Mont aux, Moyen de rendre les hôpitaux plus utiles à la nation, Pariz, 1787,
str. 171- 172.
106 Rađanj e kl i ni ke
njegova sudbina može da prosvetli vašeg lekara i da vam spase
život".
61
To su, dakle, uslovi ugovora koji sklapaju bogatstvo i siromaštvo
pri organizovanju kliničkog iskustva. U režimu ekonomske slobo-
de bolnica u tome pronalazi mogućnost da zainteresuje bogata-
ša; klinika ustanovljuje postepenu isplatu druge ugovorne strane;
ona je, za siromaha, interes plaćen za bolničku kapitalizaciju koju
je odobrio bogataš; interes koji treba razumeti u svim njegovim
značenjima, pošto je reč o odšteti koja spada u objektivni interes
za nauku i životni interes za bogataša.
Bolnica postaje isplativa za privatnu inicijativu onog trenutka
kada se bol koji u njoj traži olakšanje vrati kao predstava. Pomoć
se na kraju isplati zahvaljujući vrlinama kliničkog pogleda.
Ove teme, tako svojstvene predrevolucionarnoj misli i neko-
liko puta formulisane u vreme Revolucije, pronalaze smisao u
liberalizmu Direktorijuma i tada dobijaju neposrednu primenu.
Objašnjavajući godine VII kako funkcioniše klinika za porođaje
u Kopenhagenu, Demanžon (Demangeon), nasuprot svim pri-
govorima o čednosti i diskreciji, ističe da se t amo pri maj u samo
„neudate žene, ili one koje tvrde da su neudate. Čini se da ništa ne
može da bude bolje zamišljeno, jer je to vrsta žena čiji se osećaj za
čednost smatra najmanje prefinjenim".
62
Tako će ta moral no razo-
ružana i po društvo toliko opasna klasa moći da bude od najveće
koristi časnim ženama; moral će biti obeštećen upravo onim što
ga izvrgava ruglu, jer „iako te žene nisu u stanju da čine dobro. . .
barem doprinose stvaranju dobrih lekara i tako stostruko uzvra-
ćaju svojim dobročiniteljima".
63
Lekarov pogled predstavlja malu uštedu u obračunskim razme-
nama sl obodnog sveta...
61 Du Laur ens, Moyens de rendre les hôpitaux utiles et de perfectionner la médecine, Pariz,
1787, str. 12.
62 J.-B. De ma nge on, Tableau historique d'un triple établissement réussi en un seul hospice
à Copenhaque, Pariz, godi na VII, str. 34-35.
63 Ibid, str. 35- 36.
Š E S T O P O G L A V L J E
Znaci i slučajevi
Evo, van svake mere, prostiranja domena klinike. „Prozre-
ti načelo i uzrok neke bolesti kroz zbrku i pomrči nu simptoma;
spoznati nj enu prirodu, njene oblike, komplikacije; razlučiti na
prvi pogled sve njene naravi i sve njene razlike; okret nom i prefi-
nj enom analizom odvojiti od nje sve što joj je strano; predvideti
povoljne i štetne događaje koji moraju da se pojave u toku bo-
lesti; upravljati povoljnim trenucima koje priroda podstiče kako
bi došla do rešenja; proceniti životnu snagu i aktivnosti organa;
po potrebi uvećati ili umanjiti njihovu energiju; precizno utvr-
diti kada treba delovati, a kada čekati; sa sigurnošću se odlučiti
za j ednu od nekoliko metoda lečenja, od kojih svaka ima svoje
prednosti i nedostatke; odabrati onu za koju se čini da će najbr-
že, najbolje i najizvesnije dovesti do uspeha; služiti se iskustvom;
koristiti prilike; kombinovati sve šanse, proračunati sve rizike;
postati gospodar bolesnika i njihovih bolesti; olakšati im muke;
umiriti ih; odgonetnuti njihove potrebe; podnositi njihove hirove;
imati obzira prema njihovoj naravi i zapovedati njihovom voljom,
ne kao okrutni tiranin koji vlada svojim robovima, već kao nežni
otac koji bdi nad sudbinom svoje dece."
1
Ovaj svečani i brbljivi tekst isporučuje svoje značenje ako se
suoči sa jednim drugim, čiji lakonski govor paradoksalno naleže
na njega: „Nauku treba učiniti očnom, u onoj meri u kojoj ona to
1 C.-L. Sumas, Eloge de Hanri Fouquet, Monpel j e, 1807, navedeno u: A. Girbal, Essai sur
l'esprit de la clinique médicale de Montpellier, Monpelje, 1858, str. 18.
k
108 Rađanj e kl i ni ke
po sebi i jeste".
2
Tolike moći, od laganog rasterivanja, uvek opre-
znog čitanja suštine, preračunavanj a vremena i šansi, do ovlada-
vanja srcem i oduzimanja očinskog ugleda, jesu čitav niz oblika
kroz koje se uspostavlja suverenost pogleda. Oko koje zna i koje
odlučuje, oko koje vlada.
Klinika, bez sumnje, nije prvi pokušaj da se podredi delovanju
1 odlukama pogleda. Istorija prirode je od druge polovine XVII
veka sebi bila namenila analizu i klasifikaciju bića iz prirode po
njihovim vidljivim svojstvima. Čitavo to „blago" znanja što su ga
sakupili antičko doba i srednji vek - i u kojem se radilo o vrli-
nama biljaka, moćima životinja, saglasjima i tajnim privlačnosti-
ma - sve to je od Reja (Ray) palo na margine znanja prirodnjaka.
Ostalo je da se, nasuprot tome, spoznaju „strukture", što će reći
oblici, raspored u prostoru, broj i veličina elemenata: istorija pri-
rode je dala sebi zadatak da ih uoči, da ih prevede u govor, da ih
sačuva, sučeli i kombinuje, da s jedne strane omogući utvrđivanje
bliskosti i srodnosti živih bića (dakle, sve stvoreno), a sa druge
brzo prepoznavanje bilo koje jedinke (dakle, njegovo osobeno
mesto u stvorenom).
Klinika od pogleda zahteva isto koliko i istorija prirode. Isto
toliko, i do izvesne mere istu stvar: videti, izolovati crte, prepo-
znati one koje su istovetne i one koje su različite, regrupisati ih,
klasifikovati ih po vrstama ili porodicama. Prirodnjački model
kojem se medicina pokorila u XVIII veku i dalje je aktivan. Stari
san Boasjea de Sovaža, da bude Line (Linné) bolesti, nije pot puno
zaboravljen u XIX veku: lekari će još dugo botanisati na polju pa-
tološkog. Ali medicinski pogled se organizuje, osim toga, na nov
način. Najpre, on više nije pogled bilo kog posmatrača, već pogled
lekara kojeg podržava i opravdava jedna institucija, pogled lekara
koji ima moć odlučivanja i intervencije. Zatim, to je pogled koji
nije obavezan gustom mrežom strukture (oblik, raspored, broj,
veličina), već može i mora da uhvati boje, varijacije, sitne anoma-
lije, uvek vrebajući odstupanja. Najzad, to je pogled koji se ne za-
dovoljava ustanovljavanjem onoga što se očigledno može videti;
mora da omogući iscrtavanje šansi i rizika; on je kalkulator.
2 M. -A. Petit, Discours sur la manière d'exercer la bienfaisance dans les hôpitaux, 3. no-
vembar 1797, Essai sur la médecine du coeur, str. 103.
Znaci i slučajevi 109
Bilo bi, bez sumnj e, net ačno u kliničkoj medicini s kraja XVIII
veka videti prost o povrat ak čistoti pogleda dugo opterećenog po-
grešnim spoznaj ama. Nije čak reč ni o prost om premešt anj u tog
pogleda, niti o prefi nj eni j oj pri meni njegovih sposobnosti. Novi
objekti će se dati medi ci nskom znanj u u meri u kojoj se spozna-
jući subjekat reorganizuje, prei načuj e i počinje da funkcioniše na
nov način, i i st ovremeno s nj i m. Dakle, nije se prvo promeni l a
koncepcija bolesti, a zatim način da se ona prepozna; nije se naj-
pre pr omeni o ni sistem označavanja, pa za nj i m teorija, već sve
zajedno, i još dublje se pr omeni o odnos bolesti sa t i m pogl edom
kojem se nudi i koji i st ovremeno sačinjava. Na t om nivou na treba
praviti podel u i zmeđu teorije i iskustva, ili met oda i rezultata; tre-
ba pročitati dubinske st rukt ure vidljivosti u koj i ma su polje i po-
gled povezani šiframa znanja; izučavaćemo ih u ovom poglavlju u
nj i hovi m dvama glavnim oblicima: lingvističkoj st rukt uri znaka i
neizvesnoj st rukt uri slučaja.
U medi ci nskoj tradiciji XVIII veka bolest se predstavlja posma-
t raču prema simptomima i znacima. I j edni i drugi se razlučuju po
semantičkoj vrednosti koliko i po morfologiji. Si mpt om - ot uda
njegovo kraljevsko mest o - jeste oblik u koj em se predstavlja bo-
lest: od svega što je vidljivo, on je najbliži suštinskom; on je prvi
prepis nepri st upačne pri rode bolesti. Kašalj, t emperat ura, bol sa
strane i teškoće pri di sanj u nisu sam pleuritis - on se nikada ne
nudi čulima, „otkrivajući se samo rasuđi vanj em" - već obrazuj u
njegov „suštinski si mpt om" pošto omogućuj u da se označi pato-
loško stanje (kao suprot nost zdravlju), suština bolesti (različita,
na pri mer, od pneumoni j e), te neposredni uzrok (izliv vodenast e
tečnosti).
3
Simptomi dopušt aj u da se nazre, mal o u pozadini, vid-
ljivoj i nevidljivoj, nepromenl j i vi lik bolesti.
Znak najavljuje: prognostički, ono što će se dogoditi; anamne-
stički, ono što se dogodilo; dijagnostički, ono što se t r enut no deša-
va. Između njega i bolesti postoji razdaljina koju ne prelazi a da j e
ne podvuče, zato što se nudi iskosa i često iznenada. Ne daje da se
spozna; najviše što se može, počev od njega, jeste da se načini nacrt
za prepoznavanj e. Prepoznavanj e koje naslepo napreduj e kroz di-
3 Cf. Zi mme r ma n, Traite de l'expérience , franc. prevod, Pariz, 1774,1.1, str. 197-198.
I
110 Rađanj e kl i ni ke
menzije skrivenog: puis odaj e nevidljivu silu i ritam cirkulacije; ili
pak znak razotkriva vreme, poput plavih noktiju koji neizostavno
najavljuju smrt, ili kriza četvrtog dana koje kod crevnih groznica
obećavaju izlečenje. Kroz nevidljivo, znak ukazuje najdalje, ono
što je ispod, najkasnije. U nj emu je sve pitanje konačnog ishoda,
života i smrti, vremena a ne one nepokretne istine, date i skrivene
istine kojima simptomi obnavljaju prozirnost pojava.
Tako je XVIII vek prenosio dvostruku prirodu bolesti - prirod-
nu i dramsku; tako je zasnivao istinitost spoznaje i mogućnosti
prakse. Srećna i mirna struktura, u kojoj se uravnotežuje sistem
Priroda-Bolest, sa vidljivim oblicima što se ukorenjuju u nevidlji-
vo, i sistemom Vreme - Konačni ishod, koji anticipira nevidljivo
zahvaljujući vidljivom uočavanju.
Ova dva sistema postoje sami za sebe; razlika među njima je
prirodna činjenica, kojoj se medicinsko opažanje podređuje ali ne
ulazi u nj en sastav.
Obrazovanje kliničke metode povezano je sa pojavljivanjem
pogleda lekara u polju znakova i sistema. Priznavanje njegovih
ustanovljenih prava za sobom vuče brisanje njihove apsolutne di-
stinkcije i postulat da će od sada označitelj (znak i simptom) biti u
potpunosti proziran za označeno koje se pojavljuje, bez nejasnoća
i ostatka, u samoj svojoj stvarnosti, i da će se biće označenog - srce
bolesti - u potpunosti iscrpeti u razumljivoj sintaksi označitelja.
1. Simptomi sačinjavaju prvobitni sloj,
neodvojivo označiteljski i označeni
S onu stranu simptoma više nema patološke suštine: sve u bole-
sti je fenomen nje same; u toj meri simptomi igraju naivnu ulogu,
prvu po prirodi: „Njihovo sabiranje obrazuje ono što se naziva
bolešću".
4
Oni nisu ništa drugo do istina u potpunosti data po-
gledu; njihova veza i njihov status ne ukazuju na neku suštinu,
već označavaju pri rodnu sveukupnost koja ima samo svoja načela
4 J.-L.-V. Br oussonnet , Tableau élémentaire de la séméiotique, Monpel j e, godi na VI, str.
60.
'/.naci i slučajevi 111
sklapanja i svoje manj e ili više pravilne oblike trajanja: „Bolest je
celina, pošt o joj se mogu odrediti elementi; i ma cilj, pošt o mogu
ila joj se pr er ačunaj u rezultati; ona je, dakle, sva smeštena među
granice počet ka i kraja".
5
Si mpt om je tako lišen svoje uloge su-
verenog indikatora, budući da je samo f enomen j ednog zakona
pojavljivanja; on je u razini pri rode.
Ali ne u pot punost i , međut i m: nešto u neposrednost i si mpt oma
znači patološko, čime se on suprotstavlja j ednom fenomenu koji
prosto i j ednost avno proističe iz organskog života: „Pod fenome-
nom podr azumevamo svaku znat nu pr omenu u zdravom ili bole-
snom telu; ot uda podel a na zone koje pri padaj u zdravlju i one koji
naznačuj u bolest: ove druge se lako mogu pomešat i sa si mpt omi -
ma ili čul ni m poj avama bolesti".
6
Ti m prost i m suprotstavljanjem
oblicima zdravlja si mpt om odust aj e od svoje pasivnosti pri rod-
nog fenomena i postaje označitelj bolesti, to jest sam po sebi uple-
ten u sveukupnost, pošt o bolest nije ništa drugo do zbirka simp-
toma. To je osobena dvosmislenost, pošt o u svojoj označiteljskoj
funkciji si mpt om ukazuje i na međusobnu povezanost fenomena,
na ono što sačinjava nj i hovu sveukupnost i oblik njihovog sapo-
stojanja, i na apsolutnu razliku koja razdvaja zdravlje od bolesti;
on, dakle, usled tautologije znači sveukupnost onoga što t i me što
se pojavio jeste i isključivanje onoga što nije. On je u svom životu
čistog fenomena nesporno sama pri roda bolesti, a bolest sačinjava
samu njegovu pri rodu specifičnog fenomena. Kad je označitelj u
odnosu na samog sebe, on je, dakle, dvost ruko označen: sami m
sobom i bolešću koja ga, odlikujući ga, suprotstavlja nepat ol oški m
pojavama; ali, uzet kao označeno (samim sobom i bolešću), može
da dobije značenje samo j edni m starijim či nom, koji ne pri pada
njegovoj sferi: či nom koji ga totalizuje i izoluje, što će reći či nom
koji ga je unapred preobrazio u znak.
Ta složenost u strukturi si mpt oma može se naći u čitavoj filo-
zofiji pri rodnog znaka; klinička misao samo prebacuje, u lakon-
skiji i često zbrkaniji rečnik prakse, j ednu poj movnu konfiguraci-
ju, čijim diskurzivnim oblikom u čitavoj njegovoj širini raspolaže
5 Audi bert -Cai l l e, Mémoire sur l'utilité de l'analogie en médicine, Monpel j e, 1814, str. 42.
6 J.-L.-V. Broussonnet , loc. cit, str. 59.
112 Rađanj e kl i ni ke
Kondijak (Condillac). U opštoj ravnoteži kliničke misli simptom
gotovo da igra ulogu govora delanja: uzet je kao takav, u opštem
pokretu prirode; njegova snaga očitovanja je isto tako iskonska,
tako prirodno data kao i „instinkt" koji nosi taj početni oblik
govora;
7
on je bolest u očitovanom stanju, kao što je jezik delanja
sam utisak u živosti koja ga produžava, održava i vraća u spoljni
oblik, koji je istog porekla kao njegova unutrašnja istina. Ali, kon-
cepcijski je nemoguće da taj neposredni jezik dobije značenje za
pogled nekog drugog, ako se ne umeša neki čin sa drugog mesta:
čin čijoj se igri unapred predaje, dajući svest dvama subjektima
bez reči, zamišljenim u njihovoj neposrednoj motorici,
8
i čiju je
osobenu i suverenu prirodu sakrio umećući je u pokrete opštenja
i istovremene sa instinktom.
9
Kad postavi govor delanja u koren
reči, Kondijak je u to tajno ubacivao, oduzimajući joj svaku kon-
kretnu figuru (sintaksu, reči i čak zvuke), lingvističku strukturu
inherentnu svakom od činova subjekta koji govori. Tada je po-
stalo moguće da se iz toga izdvoji posve kratak govor, pošto je tu
mogućnost unapred obezbedio. Isto to u klinici važi za odnose tog
govora delanja, koji je simptom, i eksplicitno lingvističke struktu-
re znanja.
2. Intervencija svesti preobražava simptom u znak
Znaci i simptomi su isto i govore isto: i to toliko da znak kaže
isto ono što simptom upravo jeste. U svojoj materijalnoj stvar-
nosti znak se poistovećuje sa samim simptomom; simptom je
nezamenljiva morfološka podrška znaku. Dakle, „nema znaka
bez simptoma".
10
Ali ono zbog čega znak i jeste znak ne pripa-
da simptomu, već aktivnosti koja dolazi sa drugog mesta. Dakle,
7 Condi l l ac, Essai sur l' origine des connai ssances humai nes (Oeuvres completes), godi na
VI, 1.1, str. 262.
8 Condi l l ac, ibid, str. 260.
9 Condi l l ac, ibid, str. 262- 263.
10 A.-J. Landre-Beauvai s, Semeiotique, Pariz, 1813, str. 4.
' /. naci i slučajevi 113
„svaki si mpt om je znak" s pravom,,,ali svaki znak nije simptom",
11
u smislu da sveukupnost si mpt oma nikada neće uspeti da iscrpe
stvarnost znaka. Kako se vrši ta operacija koja preobražava simp-
tom u označiteljski element, i koja označava upravo bolest kao
neposrednu istinu si mpt oma?
Raznim operaci j ama post aj e vidljivo polje iskustva u svakom
trenutku i ukl anj aj u se sve neprozi rne strukture:
• operacija koja zbraja poredeći organizme: otok, crvenilo,
vrućica, bol, puis, osećaj napetosti, sve to zaj edno post aj e
znak pot kožne upale zato što se poredi j edna ruka sa dr u-
gom, j edna individua sa drugom;
12
• operacija koja se priseća nor mal nog funkci oni sanj a: hladan
dah subjekta je znak da je nestala životna toplota i da će
stoga doći do „radikalnog slabljenja životnih sila i njihovog
skorog uništenja";
13
• operacija koja beleži učestalost i st ovremenog pojavljivanja
ili nizanja: „Kakva je veza i zmeđu otežalog jezika, drht a-
nja gornje usne i nagona za povraćanjem? To ne znamo, ali
posmat ranj e često omogućuj e da prva dva fenomena prati
takvo stanje i to je dovoljno da oni u budućnost i post anu
znaci ;
4
• i, najzad, operacija koja, s onu st ranu onoga što se vidi na
prvi pogled, t emel j no istraži telo i otkrije na autopsiji vid-
ljivo nevidljivo: t ako je pregledanje leševa pokazalo da su, u
slučajevima peri pneumoni j e sa iskašljavanjem, nagli nesta-
nak bola i puis koji post aj e sve neosetniji znakovi „hepatiza-
cije" plućnog krila.
Simptom, dakle, postaje znak pod pogl edom osetljivim na ra-
zliku, na istovremenost ili nizanje, i na učestalost. Spont ano dife-
rencijalna operacija, posvećena sveukupnosti i pamćenj u, koja je,
pored toga, i proračunska; shodno t ome je čin koji samo j edni m
11 Ibid.
12 Favart, Essai sur l'entendement médicale, Pariz, 1822, str. 8- 9.
13 J. Landré-Beauvai s, loc. cit, str. 5.
14 lbid, str. 6.
114 Rađanj e kl i ni ke
pokretom spaja element sa međusobno povezanim elementima,
po čemu, u suštini, nije ništa drugo do Kondijakova Analiza pri-
menjena u medicinskom opažanju. Zar ovde nije prosto reč o
„sklapanju i rasklapanju naših ideja kako bi se vršila različita po-
ređenja i da bi se na taj način otkrili odnosi među njima i nove
ideje koje one mogu da proizvedu"?
15
Analizi i kliničkom pogledu
zajedničko je i to što sklapaju i rasklapaju samo da bi obelodanili
raspored koji je sam prirodni poredak: njihovo umeće leži u tome
što operišu samo činom koji obnavlja ono izvorno: „Ta analiza je
prava tajna otkrića zato što nam omogućuje da dosegnemo po-
reklo stvari".
16
Za kliniku, taj izvor je prirodni poredak simpto-
ma, oblik u kojem se nižu ili uzajamno određuju. Između znaka
i simptoma postoji odlučujuća razlika koja dobija vrednost samo
na osnovu suštinske istovetnosti: znak je sam simptom, ali u svojoj
izvornoj istinitosti. Najzad, na obzoru kliničkog iskustva iscrtava
se mogućnost iscrpnog čitanja, bez nejasnoća i ostatka: za lekara
čija bi znanja bila dovedena „do najvišeg stepena savršenosti, svi
bi simptomi mogli da postanu znaci";
17
sva patološka očitovanja
govorila bi jasno i uređeno. Najzad bi bili na ravnoj nozi sa onim
spokojnim i dovršenim oblikom znanja o kojem govori Kondijak,
i koji je „dobro sačinjen jezik".
3. Biće bolesti je u potpunosti iskazivo
u svojoj istinitosti
„Spoljni znaci uočeni na osnovu stanja pulsa, telesne toplote,
disanja, funkcija rasuđivanja, izmenjenosti crta lica, oštećenja
nerava ili grčeva, poremećaja prirodnih potreba, svojim raznim
kombinacijama obrazuju izdvojene slike, manj e ili više razluči-
ve ili snažno izražene... Bolest se od početka do kraja mora raz-
matrati kao nedeljiva celina, kao pravilan skup karakterističnih
15 Condi l l ac, Essai sur l'origine des connaissances humaines, str. 109.
16 Condi l l ac, ibid.
17 Demor cy- Del et t r e, Essai sur l'analyse appliquée au perfectionnement de la médecine,
Pariz, 1810, str. 102.
' /. naci i slučajevi 115
si mpt oma i ni zanj a perioda."
18
Više nije stvar u t ome da se dâ ono
po čemu će se prepoznat i bolest, već da se na nivou reči obnovi
istorija koja t i me pokriva čitavo biće. Iscrpnom prisustvu bolesti
u nj eni m si mpt omi ma odgovara prozi rnost bez prepreka pato-
loškog bića, sa si nt aksom opisnog govora: temeljni izomorfizam
strukture bolesti i verbal nog oblika koji je okružuj e. Opisni čin je,
s puni m pravom, shvatanje bića i obrnut o, biće se ne može videti
u si mpt omskom, dakle sušt i nskom, očitovanju, a da se ne ponudi
govoru koji je sama reč stvari. U klasifikatorskoj medicini, priro-
da bolesti i nj en opis nisu mogli da budu u vezi bez j ednog po-
sredničkog t renut ka koji je, sa svoje dve dimenzije, bio „slika": u
klinici, biti viđen i biti izgovoren otprve opšte u očitoj istinitosti
bolesti, dakle to je upravo čitavo biče. Bolest postoji samo u ele-
mentu vidljivog i, shodno t ome, iskazivog.
Klinika uvodi u igru odnos, temeljan kod Kondijaka, opažaj nog
čina i elementa govora. Kliničarev opis, poput filozofove Analize,
izriče ono što je dato pr i r odni m odnosom operisanja svesti i zna-
ka. A u t om se obnavl j anj u iskazuje poredak pri rodni h nizanja;
sintaksa govora ni izbliza ne izopačuje logičke nužnosti vremena,
već ih obnavlja u nj i hovoj naj i zvorni j oj artikulaciji: „Analizirati
nije ništa drugo do posmat rat i kako se nižu svojstva nekog objek-
ta kako bi im se u t om duhu podari o istovremeni poredak u ko-
jem ona i post oj e. . . No, kakav je to poredak? Pri roda ukazuj e na
njega sama po sebi - to je poredak u kojem nudi objekte".
19
Pore-
dak istine čini samo j edno sa poret kom govora, zato što i jedan i
drugi rekonstruišu vreme u nj egovom nužnom i iskazivom, to jest
diskurzivnom obliku. Istorija bolesti, kojoj je Sovaž dao nekakvo
nej asno prost orno značenje, sada dobija hronol ošku dimenziju.
Protok vremena u st rukt uri tog novog znanj a osvaja ulogu koju
je u klasifikatorskoj medi ci ni držao ravni prost or nozološke slike.
Nestala je opozicija i zmeđu pri rode i vremena, i zmeđu onoga
što se očituje i što se najavljuje; nestala je i podela na suštinu bole-
sti, nj ene si mpt ome i znake; nestale su, najzad, i igra i razdaljina u
18 Ph. Pinel, La medicine clinique, treće i zd„ Pariz, 1815, uvod, str. VII.
19 Condi l l ac, navedeno u: Ph. Pinel, Nosographie philosophique, Pariz, godi na VI, uvod,
str. XI.
116 Rađanj e kl i ni ke
kojima se bolest očitovala, ali, kao u pozadini, kroz koje se odavala,
ali u daljini i neizvesnosti. Bolest je izmakla toj povratnoj struktu-
ri vidljivog koja je čini nevidljivom, i nevidljivog koja je navodi da
vidi, kako bi se rasula u vidljivoj mnoštvenosti simptoma što joj
bez ostatka označavaju smisao. Medicinsko polje više neće znati
za te neme vrste, date i povučene; otvoriće se nečemu što uvek go-
vori solidarnim jezikom u svom životu i svom značenju pogleda
koji ga dešifruje - jezikom koji je u isto vreme i čitan i čita.
Kao izomorf ideologije, kliničko iskustvo mu nudi neposredan
domen primene. Nije da se, tobožnjim Kondijakovim tragom, me-
dicina konačno vratila empirijskom poštovanju opažene stvari,
nego je u Klinici, kao i u Analizi, armatura stvarnog iscrtana po
modelu govora. Kliničarev pogled i filozofovo promišljanje imaju
analogne moći, zato što i jedno i drugo pretpostavljaju istovetnu
stukturu objektivnosti: u njoj se sveukupnost bića iscrpljuje u oči-
tovanjima koja su njegov označitelj-označeno; u njoj se vidljivo
i očito spajaju u, u najmanju ruku, virtuelnu istovetnost; u njoj
opaženo i opazivo mogu da budu u potpunosti rekonstruisani u
jeziku, čiji strogi oblik iskazuje njegovo poreklo. Lekarevo diskur-
zivno i promišljeno opažanje i filozofovo diskurzivno promišlja-
nje o opažanju spajaju se naležući tačno j edno na drugo, zato što
je svet za njih analogon govora.
Medicina, neizvesna spoznaja: stara tema na koju je XVIII vek
bio naročito osetljiv. U njoj je video, dodat no podvučeno nedav-
nom istorijom, tradicionalno suprotstavljanje medicinske veštine
spoznavanju inertnih stvari: „Nauka o čoveku se bavi previše slo-
ženim objektom, obuhvata mnoštvo previše raznolikih činjenica,
operiše na elementima previše prefinjenim i previše brojnim da
bi ogromnom broju kombinacija za koje je kadra podarila jed-
noličnost, očiglednost, izvesnost kojima se odlikuju fizičke i ma-
tematičke nauke".
2
" Neizvesnost koja je bila znak kompleksnosti
objekta, nesavršenosti nauke, nikakva objektivna podloga nije
data pogađačkoj naravi medicine izvan krajnje oskudnog odnosa
sa tim preteranim bogatstvom.
20 C.-L. Duma s , Discours sur les progrès futurs de la scinece de l'homme, Monpel j e, godi na
XII, str. 27- 28.
' /. naci i slučajevi 117
Od tog nedost at ka XVIII vek u posl ednj i m godi nama pravi po-
zitivan el ement spoznaje. U Laplasovo (Laplace) doba, bilo pod
njegovim ut i caj em, bilo unut ar pokreta misli istog tipa, medi ci na
otkriva da neizvesnost može da se obrađuj e analitički, kao suma
izvesnog broja stupnjeva izvesnosti što se mogu izolovati i strogo
proračunati. Tako će taj zbrkan i negativan poj am, koji je dobi o
značenje kroz t radi ci onal no suprotstavljanje mat emat i čkoj spo-
znaji moći da se izvrne u pozitivan poj am, sl obodan za prodor
tehnike svojstvene proračunu.
To poj movno izvrtanje bilo je odlučujuće: otvorilo je za istraži-
vanje domen u kojem je svaka uočena, izolovana, a zatim sa sku-
pom suočena činjenica mogla da zauzme mesto u čitavom nizu
događaja kod kojih se u načelu mogl o izmeriti koliko su usklađe-
ni ili koliko se mimoilaze. Od svakog opaženog elementa pravilo
je zabeleženi događaj, a od neizvesnog razvoja u kojem se odvija
slučajni niz. To je davalo kliničkom polju novu st rukt uru, gde je
individua što se ispituje manj e bolesna osoba a više patološka či-
njenica beskraj no obnovljiva kod svih koji pate od slične bolesti;
gde pluralitet ut vrđeni h činjenica više nije prost o protivrečnost
ili pot vrda, već je post epena i teorijski beskrajna usklađenost;
gde vreme, najzad, nije element nepredvidljivosti koja može da
zamaski ra i koj om treba da domi ni ra anticipatorsko znanj e, već
dimezija koju valja integrisati, pošt o u sopstvenom prot oku do-
nosi elemente niza kao i stupnjeve izvesnosti. Unošenj em pro-
babilističkog mišljenja medi ci na je u celosti obnavljala opažajne
vrednosti svog domena: prostor na koji je morala da se usmeri le-
kareva pažnj a postajao je neograni čen, sačinjen od elemenata što
se mogu izolovati i čiji je oblik solidarnosti pri padao poret ku niza.
Prosta dijalektika patološke vrste i bolesne individue, ograđenog
prost ora i neizvesnog vremena, u načelu je razrešena. Medicina
se više ne odaj e gledanju istinske suštine ispod čulne individu-
alnosti; pred nj om je zadatak da do u beskraj opaža događaje u
j ednom ot vorenom domenu. To je klinika.
Ali ta tema u to vreme nije ni radikalizovana, ni promišljena,
pa čak ni ustanovljena na apsolutno suvisao način. Pre nego o
st rukt uri skupa, ovde je reč o st r ukt ur ni m t emama koje se nado-
118 Rađanj e kl i ni ke
vezuju jedna na drugu, a da nisu pronašle podlogu. Dok je suvi-
slost prethodne konfiguracije (znak-govor) bila stvarna, iako če-
sto u polumraku, ovde se neprestano poziva na verovatnoću kao
oblik objašnjenja i opravdanja, ali je dostignuti stepen suvislosti
nizak. Razlog za to nije u matematičkoj teoriji verovatnoće, već
u uslovima koji su mogli da je učine primenljivom: popis fizio-
loških ili patoloških činjenica, poput popisa stanovništva ili niza
astronomskih događaja, nije bio tehnički izvodljiv u doba u kojem
je bolničko polje i dalje bilo na margini medicinskog iskustva u
tolikoj meri da je često izgledalo kao njegova karikatura ili krivo
ogledalo. Pojmovno ovladavanje verovatnoćom u medicini po-
drazumevalo je otelovljenje bolničkog domena, koji je kao prostor
iskustva mogla da prepozna samo već probabilistička misao. Otu-
da nesavršena, nestabilna i delimična narav proračuna izvesnosti,
i činjenica da je on za sebe tražio zbrkanu osnovu, suprotstavljenu
njegovom unutrašnjem tehnološkom značenju. Tako je Kabani
pokušavao da opravda kliničke instrumente, još u nastajanju, uz
pomoć pojma čiji je tehnički i teorijski nivo pripadao mnogo sta-
rijem talogu. Ostavio je stari pojam neizvesnosti po strani samo
da bi reaktivirao onaj, mnogo prilagođeniji, nepreciznog i slobod-
nog obilja prirode. On „ne unosi ništa u tačnost: čini se da je ona
za sebe želela da sačuva izvesnu širinu, kako bi pokretima koje
izaziva dala tu pravilnu slobodu, koja im nikada ne omogućuje
da izađu iz poretka, već ih čini raznovrsnijim i daje im više čari".
21
Ali važan i odlučujući deo teksta nalazi se u belešci uz njega: „Ta
širina tačno odgovara onoj koju umetnost može sebi dati u praksi,
ili joj pak obezbeđuje meru". Nepreciznost koju Kabani pripisuje
pokretima prirode nije ništa drugo do praznina ostavljena da se
u nju smesti i utemelji tehnička armatura opažanja slučajeva. Evo
njenih glavnih trenutaka.
1. Kompleksnost kombinovanja. - Nozografija XVIII veka po-
drazumevala je konfiguraciju iskustva kakvu su fenomeni, ona-
ko zamršeni i složeni kakvi su konkretno predstavljeni, manje
ili više neposredno izvlačili iz suštine, čija je sve veća uopštenost
21 Cabani s, Du degré de la certitude de la médicine, trece i zdanj e, Pariz, 1819, str. 125.
' / . naci i slučajevi 119
f.arantovala sve manj u kompleksnost: klasa je bila jednostavnija
od vrste, koja je uvek bila jednostavnija od pri sut ne bolesti, sa
svim nj eni m f enomeni ma i svakim od preinačenja kod date indi-
vidue. Kraj em XVIII veka, i u definisanju iskustva istog tipa kao
Kondijakovo, j ednost avnost se ne sreće u suštinskoj uopštenosti,
već na prvom nivou datog, u mal om broju beskraj no ponavljanih
elemenata. Nije klasa groznica ona koja je, zahvaljujući slabom
shvatanju tog poj ma, načelo razumljivosti, već je to mali broj ele-
menata neophodni h da se sačini groznica, u svim konkret ni m
slučajevima u kojima se pojavljuje. Kombi nat orni varijetet jed-
nostavnih oblika sačinjava empirijsku raznovrsnost: ,,U svakom
novom slučaju mogl o bi se pomisliti da su to nove činjenice, ali to
su samo drugačije kombinacije, to su samo drugačiji prelivi: u pa-
tološkom stanju uvek postoji tek mali broj glavnih činjenica, sve
ostale proi shode iz njihovog mešanj a i različitih stupnjeva nj i ho-
vog intenziteta. Poredak u kojem se javljaju, njihov značaj, njihovi
razni odnosi dovoljni su da izrode sve varijetete bolesti."
22
Shodno
tome, kompleksnost poj edi načni h slučajeva više ne treba stavljati
na račun tih preinačenja bez kontrole, koja remet e suštinske istine
i dozvoljavaju da se one deši fruj u samo u činu prepoznavanj a što
zanemaruj e i apstrahuje; ona se može shvatiti i prepoznat i u samoj
sebi, u vernosti bez ostatka svemu što ona predstavlja ako se ana-
lizira prema načelima kombi novanj a, to jest ako se definiše skup
elemenata koji ulaze u nj en sastav i oblik te složevine. Spoznava-
nje će, dakle, biti rekonstrukcija pokret a koj i m pri roda združuj e.
I u t om se smislu spoznavanje života i sam život pokoravaj u istim
zakonima geneze - dok je, u klasifikatorskoj misli, to prekl apanj e
moglo da postoji samo j edanput i u božanskom poi manj u; napre-
dak nauke sada ima isto poreklo i upleteno je u isto empirijsko
post aj anj e kao i napredak života: „Priroda je htela da izvor naši h
spoznaj a bude isti kao izvor života; treba pri mat i utiske da bi se
živelo; treba primati utiske da bi se spoznavalo";
23
a zakon razvoja
i ovde i t amo jeste zakon kombi novanj a tih elemenata.
22 Ibid, str. 86- 87.
23 Ibid, str. 76- 77.
120 Rađanj e kl i ni ke
2. Načelo analogije. - Kombinatorno izučavanje elemenata obe-
lodanjuje analogne oblike sapostojanja ili nizanja, koji omogućuj u
da se utvrde simptomi i bolesti. Klasifikatorska medicina se t i me
koristila i u dešifrovanju patoloških fenomena: prepoznavala se
sličnost poremećaja od slučaja do slučaja, kao što se od biljke do
biljke prepoznaje izgled njihovih organa za razmnožavanje. Ali te
se analogije nikada ne odnose ni na šta do na inertne morfol oš-
ke datosti: reč je bila o opaženim oblicima čije su se opšte linije
mogle naslagati jedna na drugu, o „neaktivnom i post oj anom sta-
nju tela, stanju stranom trenutnoj prirodi funkcije".
24
Analogije na
koje se oslanja klinički pogled kako bi na različitim bolesnicima
prepoznao znake i simptome pripadaju drugačijem poretku; one
„se sastoje od odnosa koji najpre postoje među sastavnim delovi-
ma jedne iste bolesti, a zatim između poznate bolesti i one koj u
treba spoznati".
25
Tako shvaćena, analogija više nije sličnost po
više ili manje bliskoj srodnosti, i koja se briše u meri u kojoj se
udaljavamo od suštinske istovetnosti; to je izomorfizam odnosa
među elementima: odnosi se na sistem uzajamnih veza i delanja,
na funkcionisanje ili loše funkcionisanje. Tako su teškoće sa disa-
nj em fenomen koji se, uz veoma male morfološke razlike, može
naći u tuberkulozi, astmi, bolestima srca, pleuritisu i skorbutu, ali
držati se takve sličnosti bilo bi varljivo i opasno; plodna analogija
koja označava identitet nekog simptoma jeste odnos koji se odr-
žava sa drugim funkcijama i drugim smetnjama: slabost mišića
(koja se sreće u vodenoj bolesti), modro lice (slično kao kod op-
strukcija), mrlje po telu (kao kod variole) i otok desni (istovetan
sa oni m koji nastaje od nakupljenog kamenca), predstavljaju sticaj
okolnosti u kojem sapostojanje elemenata označava funkcionalnu
interakciju svojstvenu skorbutu.
26
Analogija tih odnosa omogući-
će da se identifikuje neka bolest kod niza bolesnika.
Ali to nije sve: unutar jedne iste bolesti, i kod jednog istog bo-
lesnika, načelo analogije može omogućiti da se omeđi skup oso-
benosti bolesti. Lekari iz XVIII veka su, nakon poj ma privlačno-
24 Audi bert -Cai l l e, Mémoire sur l'utilité de l'analogie en médicine, Monpel j e, 1814, str. 13.
25 Ibid, str. 30.
26 C. -A. Brulley, De l'art de conjecturer en médecine, Pariz, 1801, str. 85- 87.
' /. naci i slučajevi 121
sti, koristili i zloupotrebljavali poj am „komplikacije", koji je uvek
omogućavao da se pronađe patološka suština, pošt o se od očitih
si mpt oma mogl o oduzet i ono što je, u protivrečnosti sa suštin-
skom istinom, bilo označeno kao smet nj a. Tako je zapaljenje že-
luca (groznica, glavobolja, žeđ, osetljivost predela iznad pupka)
ostajalo saglasno svojoj suštini kada je praćeno malaksalošću,
nevoljnim pražnj enj em, slabim i nepravilnim pul som, teškoćama
pri gutanju: tada ga „komplikuje" adi nami čka groznica.
27
Stroga je
upotreba analogija moral a da omogući da se izbegne takva pro-
izvoljnost u podel ama i grupi sanj u. Od si mpt oma do si mpt oma,
u j ednom istom pat ol oškom skupu, može se pronaći izvesna ana-
logija u nj i hovi m odnosi ma sa „spoljnim ili unut r ašnj i m uzroci-
ma koji ih proizvode".
28
Tako je sa gnoj nom per i pneumoni j om,
koju su mnogi nozografi smatrali kompl i kovanom bolešću: ako
se opaža sličnost odnosa koji postoji i zmeđu „gastrizma" (koji sa
sobom povlači digestivne si mpt ome i bolove u predelu pupka) i
iritaciju plućnih organa koja priziva upalu i sve moguće disajne
smetnje, različiti si mpt omski sektori, koji se, čini se, izdvajaju iz
jasno razlučivih suština bolesti, ipak omogućuj u da se bolesti po-
dari identitet: identitet kompleksne figure u suvislom jedinstvu, a
ne mešovite stvarnosti nači nj ene od ukršt eni h suština.
3. Opažanje učestalosti. - Medicinska spoznaj a će biti izvesna
samo u proporciji sa broj em slučajeva na koje će se odnositi nj eno
ispitivanje: ta će izvesnost „biti celovita ako se izvuče iz dovoljno
verovatne mase"; ali, iako nije „stroga dedukci j a" dovoljno broj-
nih slučajeva, znanje „ostaje u poret ku nagađanj a i verovatnoća;
ona više nije ništa do j ednost avan izraz posebni h opažanja".
29
Medicinska izvesnost ne nastaje počev od potpuno uočene indi-
vidualnosti, već od mnoštvenosti potpuno prožete pojedinačnim
činjenicama.
Usled svoje mnoštvenosti, niz post aj e nositelj naznake usklađe-
nosti. Sovaž je hemopt i zu smestio u klasu hemoragija, a t uberku-
27 Ph. Pinel, Médecine clinique, str. 78.
28 Audi bert -Cai l l e, loc. cit, str. 31.
29 C.-L. Dumas, Discours sur les progrès futurs de la sciences de l'homme, Monpel j e, go-
di na XII, str. 28.
122 Rađanj e kl i ni ke
lozu u klasu groznica: podela usklađena sa strukturom fenomena,
koju nikakav spoj simptoma nije mogao da dovede u pitanje. Ali
ako skup tuberkuloza-hemoptiza (uprkos mnogi m odvajanjima u
zavisnosti od slučaja, okolnosti, trenutka) u ukupnom nizu dosti-
gne izvesnu kvantitativnu gustinu, iz njihove će pripadnosti t om
skupu, s onu stranu svakog susreta ili svake praznine, čak izvan
očitog kretanja fenomena, nastati suštinski odnos: „Izučavanjem
najučestalijih fenomena, razmišljanjem o poretku njihovih odno-
sa i njihovog pravilnog nizanja, pronalaze se osnove opštih zako-
na prirode".
30
Pojedinačne varijacije spontano se brišu integrisanjem. U kla-
sifikatorskoj medicini je to brisanje osobenih preinačenja obezbe-
đivala pozitivna operacija: da bi se pristupilo čistoti suština bilo je
potrebno da ona već poseduje i potre prebogati sadržaj iskustva;
trebalo je da se, prvobitnim izborom „razluči ono što je postojano
od onog što je promenljivo, i suštinsko od onog što je tek puka
slučajnost".
31
U kliničkom iskustvu varijacije se ne udaljavaju, već
se same po sebi dele; poništavaju se u opštoj konfiguraciji, zato što
se integrišu u domen verovatnoće; nikada ne padaj u van granica,
koliko god da su „neočekivane" i „izuzetne"; nenormal no je samo
jedan od oblika pravilnosti: „Izučavanje čudovišta i čudovišnosti
ljudske vrste daje nam ideju o plodnim resursima prirode i rasko-
racima kojima ona može da se prepusti".
32
Onda treba odustati od ideje o idealnom i t ranscendent nom
Posmatraču, kojem bi duh i strpljenje stvarnih posmatrača mogli
manje ili više da se približe. Sam normativni posmat rač jeste sve-
ukupnost posmatrača: njihove greške iz pojedinačnih perspektiva
razdeljuju se u skup koji ima sopstvene moći ukazivanja. Njiho-
ve usklađenosti puštaju da se u tom jezgru, u kojem se, uprkos
svemu, one prekrajaju, pojavi profil neosporivih identiteta: „Više
posmatrača nikada ne vidi istu činjenicu na istovetan način, osim
ako im ih pri roda nije zaista ponudila na isti način".
U senci i približnim rečnikom pojmovi cirkulišu, i to tamo gde
se može prepoznati greška u proračunu, zatim raskorak, ograniče-
30 F.-J. Doubl e, Séméiologie générale, Pariz, 1811,1.1, str. 33.
31 Zi mme r ma n, Traité de l'expérience, 1.1, str. 146.
32 F.-J. Doubl e, Séméiologie générale, 1.1, str. 33.
' / . naci i slučajevi 123
nja, vrednost prošeka. Sve t o ukazuj e na to da vidljivost medi ci n-
skog polja dobija statističku st r ukt ur u i da medi ci na kao opažaj no
polje sebi više ne dodel j uj e polje vrsta, već domen događaja. Ali
još ništa nije formalizovano. I neobi čno je to što će se u napor u
da se promisli proračun medi ci nski h verovatnoća iscrtati poraz, i
pojaviće se razlozi za poraz.
Poraz koji u načelu ne drži do neznanj a ili previše površne upo-
trebe mat emat i ke, " već do organizacije polja.
4. Proračun stepena izvesnosti. - „Ako se u proračunu verovat-
noće j ednog dana pronađe met oda koja može na pravi način da
se pri l agodi složenim obj ekt i ma, apst rakt ni m idejama, promenl j i -
vim el ement i ma medi ci ne i fiziologije, t u će se uskoro proizvoditi
najviši stepen izvesnosti do kojeg nauke mogu da stignu."
34
Reč je
o proračunu koji od ulaska u igru vredi unut ar domena ideja, bu-
dući da je u isti mah načelo njihove analize po sastavnim elemen-
tima i met oda indukcije počev od učestalosti; iskazuje se na dvo-
smislen način, kao logičko i aritmetičko rasklapanje približnosti.
Stvar je, nai me, u t ome da medi ci na s kraja XVIII veka nikada nije
znala da li se obraća ni zu činjenica, čije je zakone pojavljivanja i
usklađivanja moral o da određuj e samo proučavanje ponavljanja,
ili se obraća skupu znakova, si mpt oma i očitovanja, čija se suvi-
slost moral a tražiti u pr i r odnoj strukturi. Neprest ano je oklevala
i zmeđu patologije fenomena i patologije slučajeva. Zbog toga se
proračun stepena izvesnosti odmah mešao sa analizom si mpt om-
skih elemenata: na veoma čudan nači n je znak kao element skupa
određen, po nekoj vrsti pr i r odnog prava, koeficijentom verovat-
noće. No, ono što mu je davalo vrednost znaka nije bila ari t me-
tika slučaja, već je bila veza sa skupom fenomena. Pod pri vi dom
matematičke operacije ocenjivala se stabilnost neke figure. Izraz
„stepen izvesnosti", koji koriste matematičari, označavao je, istro-
šenom ari t met i kom, manj e ili više nužnu narav implikacije.
Jedan j ednost avan pri mer omogućiće da se shvati ta temeljna
zbrka. Brili (Brulley) podseća na načelo formul i sano u Ars conjec-
33 Brulley, na pri mer, dobr o poznaj e tekstove Bernouillija, Condor cet a, S' Gravesandy,
Essai sur l'Art de conjecturer en médecine, Pariz, godi na X, str. 35- 37.
34 C.-L. Dumas , loc. cit, str. 29.
124 Rađanj e kl i ni ke
tandi Žaka Bernulija (Bernoulli), da se svaka izvesnost može „raz-
matrati kao celina, deljiva na onoliko verovatnoća koliko se želi".
35
Tako se izvesnost trudnoće kod žene može podeliti na osam
stupnjeva: nestanak menstruacije; mučni ne i povraćanje u prvom
mesecu; u drugom uvećanje zapremine materice; još znatnije
uvećanje u trećem mesecu; zatim očitovanje materice iznad pu-
bične kosti; šesti stupanj je u pet om mesecu, ispupčenost čitavog
trbuha; sedmi stupanj su spontani pokreti fetusa, koji udara unu-
trašnju površinu materice; najzad, osmi stupanj izvesnosti nastaje
početkom devetog meseca, pokretima ljuljanja i premeštanja.
36
Svaki od znakova, dakle, nosi u sebi osminu izvesnosti: nizanjem
četiri prva nastaje poluizvesnost„koja oblikuje sumnj u u pravom
smislu reči i može se smatrati nekom vrstom ravnoteže"; nakon
toga počinje verovatnoća.
37
Takva aritmetika implikacije vredi za
indikacije u lečenju kao i za dijagnostičke znake. Bolesnik koji je
došao kod Brilea želeo je da se operiše od kamena; u korist inter-
vencije bile su dve „povoljne verovatnoće": dobro stanje bešike,
mali obim kamena, ali protiv su bile četiri nepovoljne okolnosti:
„bolesnik je šezdesetogodišnjak; muškog je pola; žučne je naravi;
ima kožnu bolest". No, subjekat nije želeo da shvati tu jednostavnu
aritmetiku; nije preživeo operaciju.
Aritmetikom slučajeva želi se uravnotežiti pripadnost logičke
strukture; pretpostavlja se da je između fenomena i onoga što on
označava veza ista kao i između događaja i niza kojem pripada. Ta
zbrka je moguća samo zbog dvosmislenih svojstava poj ma anali-
ze, na koju su se lekari pozivali u svakom trenutku: „Bez analize,
te amblematske niti za izlazak iz lavirinta, često ne bismo mogli
tim krivudavim putevima da dođemo do utočišta istine".
38
No, ta
je analiza definisana po epistemološkom modelu matematike i po
instrumentalnoj strukturi ideologije. Kao i nst rument , ona služi da
se u svom kompleksnom skupu definiše sistem implikacija: „Tom
metodom se razgrađuje, secira subjekat, složena ideja; odvojeno
35 C.-A. Brulley, loc. cit, str. 26- 27.
36 Ibid, str. 27- 30.
37 Ibid, str. 31- 32.
38 Roucher-Derat t e, Leçons sur l'art d'obeserver, Pariz, 1807, str. 53.
' / . naci i slučajevi 125
se ispituju delovi j edni za drugi ma; naj pre najhitniji, zatim oni
manj e bitni, u nj i hovi m raznovrsni m odnosi ma; uzdiže se do naj-
j ednost avni j e ideje"; ali po mat emat i čkom model u ta će analiza
služiti da se utvrdi nepoznat a: „Ispituje se način slaganja, način na
koji je ono obavljeno, i t ako se stiže od nepoznat og do poznat og i
to kori šćenj em indukcije".
39
Sel (Selle) je o klinici govorio da ona nije ništa drugo do „sama
pri mena medi ci ne pored bolesničkih kreveta".
40
Mnogo više od
ponavl j anj a starog medi ci nskog empirizma, klinika je konkre-
tan život, j edna od prvobi t ni h pr i mena Analize. Isto tako, iako se
protivi sistemima i teorijama, ona pri znaj e svoju blisku srodnost
sa filozofijom: „Zašto razdvajati nauk lekara od nauka filozofa?
Zašto razlučivati dve studije koje se mešaj u zbog zajedničkog po-
rekla i usmerenja?"
41
Klinika otvara polje što je postalo „vidljivo"
zahvaljujući uvođenj u u patološki domen gramatičkih st rukt ura
i st rukt ura verovatnoće. One se mogu istorijski datirati, pošt o su
Kondijakove savremenice i naslednice. Sa nj i ma se medi ci nsko
opažanj e oslobađa igre suštine i si mpt oma, i igre, ne manj e dvo-
smislene, vrste i jedinki: nestaje figura koja je upravljala vidljivim
i nevidljivim po načelu da bolesnik uj edno skriva i pokazuj e spe-
cifičnost svoje bolesti. Domen jasne vidljivosti otvara se pogledu.
Ali zar nisu dvoznačni i sam taj domen i ono što ga t emel j no
čini vidljivim? Gramatički model, odomaćen u analizi znakova,
ostaje implicitan i uvijen bez formalizacije u osnovi poj movnog
pokret a: reč je o prenosu oblika razumljivosti. Matematički mo-
del je uvek eksplicitan i prizivan; pri sut an je kao načelo suvislosti
poj movnog procesa, koji se dovršio van njega: reč je o uvođenju
tema formalizacije. Ali ta temeljna dvosmislenost nije doživljena
kao takva. A pogled koji se polaže na taj očito osl obođen domen
na t renut ak je izgledao kao srećan pogled.
39 Ibid, str. 53.
40 Selle, Introduction à l'étude de la nature, franc, prevod, Pariz, godi na III, str. 229.
41 C. -L. Dumas , loc. cit. str. 21.
S E D M O P O G L A V L J E
Videti, znati
„Hipokrat se vezao samo za posmatranje i prezirao je sve siste-
me. Samo idući njegovim stopama medicina može da se usavrši."
1
Ali povlastice koje je klinika upravo priznala posmat ranj u mnogo
su brojnije i pot puno su drugačije prirode od čari koje su mu pri-
pisivane u tradiciji. To su ujedno povlastice čistog pogleda, pret-
hodećeg svakoj intervenciji, vernog neposrednom koje preuzima
ne preinačujući ga, i povlastice pogleda opremljenog čitavom lo-
gičkom armat urom koja od ulaska u igru isteruje naivnost ne-
pripremljenog empirizma. Sada treba opisati konkret nu pri menu
takvog opažanja.
Pogled koji posmatra čuva se intervenisanja: on je nem i bez
pokreta. Posmatranje ostavlja u mestu; za njega nema ničega
skrivenog u onome što se odaje. Korelat posmatranja nikada nije
nevidljivo, već je uvek ono neposredno vidljivo, kad se j ednom
uklone prepreke koje u razumu podstiču teorije, a u čulima ima-
ginaciju. U tematici kliničara, čistota pogleda je povezana sa izve-
snom tišinom koja omogućuje da se sluša. Brbljivi govori sistema
moraj u da se prekinu: „Svaka teorija ćuti i uvek zamire u krevetu
bolesnika"
2
; isto tako moraju da se umanj e i brbljanja imaginacije,
koja najavljuju ono što će se opaziti, otkrivaju varljive odnose i
navode ono što je nepristupačno čulima da progovori: „Kako je
1 Cl i ft on, Etat de la médecine ancienne et moderne, nepagi ni rani predgovor prevodi oca,
Pariz, 1742.
2 Corvi sart , predgovor prevodu Auenbrugger, Nouvelle méthode pour reconnaître les ma-
ladies internes da la poitrine, Pariz, 1808, str. VII.
128 Rađanj e kl i ni ke
redak onaj savršeni posmatrač koji u tišini imaginacije, u mi ru
duha i pre nego što oblikuje sud, zna da čeka izveštaj čula koje je
trenutno na delu!"
3
Pogled će se obistiniti u sopstvenoj istinitosti
i imaće pristup istini o stvarima ako se u tišini položi na njih; ako
sve ćuti oko onoga što vidi. Klinički pogled ima to paradoksalno
svojstvo da čuje govor u trenutku kad opaža predstavu. U klinici,
ono što se očituje jeste izvorno ono što govori. Opozicija između
klinike i eksperimentisanja tačno prekriva razliku između govora
koji se čuje i, shodno tome, prepoznaje, i pitanja koje se postavlja,
što će reći nameće: „Posmatrač... čita prirodu, a onaj ko izvodi
ogled ispituje je".
4
U toj meri, posmatranje i ogled se suprotstav-
ljaju ali se ne isključuju: prirodno je da prvo vodi drugom, ali pod
uslovom da ovo drugo ispituje samo rečnikom i unutar govora
koji su mu predložile posmatrane stvari; ta se pitanja mogu ute-
meljiti samo ako su odgovori na odgovor koji je i sam bez pitanja,
na apsolutni odgovor koji ne podrazumeva nikakav prethodni
jezik zato što je, u strogom smislu, prva reč. To je ona povlastica
nezaobilaznog porekla koju je Dubi prevodio u termine uzročno-
sti: „Ne treba brkati posmatranje sa ogledom; ogled je rezultat ili
posledica posmatranja; posmatranje je njegovo sredstvo ili uzrok;
posmatranje pri rodno vodi ogledu".
5
Pogled koji posmatra očituje
svoje vrline samo u dvostrukoj tišini: relativnoj tišini teorija, ima-
ginacija i svega što predstavlja prepreku čulnoj neposrednosti; i
apsolutnoj tišini svakog govora koji bi pret hodi o govoru vidljivog.
Na sloju tog dvostrukog ćutanja viđene stvari najzad mogu da se
čuju, i to da se čuju samo zato što su viđene.
I tada pogled koji se održava na rubu svake moguće interven-
cije, svake ogledne odluke, taj pogled koji ne preinačuje, pokazuje
da je njegova uzdržanost povezana sa čvrstinom njegove arma-
ture. Da bi bio ono što mora da bude, nije mu dovoljno da bude
oprezan ili skeptičan; neposredno kojem se otvara iskazuje istinu
samo ako je istovremeno koren, to jest polazna tačka, načelo i za-
kon sklapanja; a pogled mora da rekonstruiše kao istinu ono što
3 lbiđ, str. VIII.
4 Roucher - Der at t e, Leçons sur l'art d'observer, Pariz, 1807, str. 14.
5 Doubl e, Séméiologie générale, 1.1, str. 80.
Videti, znati 129
je bilo proi zvedeno u skladu sa genezom: drugi m recima, mora da
reprodukuj e u operaci j ama koje su mu svojstvene ono što je bilo
dato u samom pokret u sklapanja. Upravo u t ome je on „analitič-
ki". Posmat ranj e je logika na nivou opažaj ni h sadržaja, a veština
posmat ranj a „bi bila logika za čula, koja bi na osobeniji način po-
učavala o nj i hovi m operaci j ama i upot rebama. Jednom rečju, to bi
bila veština da se bude u odnosu sa okol nost i ma koje nas zanima-
ju, da se stiču utisci o obj ekt i ma onako kako nam se nude i da se iz
nj i h izvuku zaključci koji su njihove prave posledice. Logika j e. . .
osnova veštine posmat ranj a, ali bi ta veština mogla i da se gleda
kao j edan od delova Logike čiji bi objekat bio zavisniji od čula".
6
Može se, dakle, za počet ak približno, taj klinički pogled defini-
sati kao opažajni čin koj em je u osnovi logika operacija; analitički
je zato što rekonstruiše genezu sklapanja; ali je i očišćen od svake
intervencije u meri u kojoj je ta geneza tek sintaksa jezika koj i m
govore same stvari u izvornoj tišini. Pogled posmat ranj a i stvari
koje on opaža opšte j edni m istim Logosom, koji je ovde geneza
skupova a t amo logika operacija.
Kliničko posmat ranj e pretpostavlja organizovanje dvaju dome-
na koji su spojeni: bolničkog domena i pedagoškog domena.
Bolnički domen je onaj u koj em se patološka činjenica pojav-
ljuje kao osobeni događaj i u nizu koji je okružuj e. Još donedavno,
porodi ca je bila pr i r odno mest o na kojem je istina izranjala na
površinu nei zmenj ena; sada je otkriveno da ona poseduj e dvo-
st ruku moć obmane: t u postoji rizik da bolest bude zamaskirana
negom, nači nom života i taktikom koji je remete, i upletena je u
osobenost fizičkih uslova zbog kojih se ne može porediti sa dr u-
gima. Budući da se medicinsko spoznavanj e definiše t ermi ni ma
učestalosti, ne postoji potreba za pr i r odni m okruženj em, već za
neut ral ni m domenom, što će reći homogeni m u svim svojim de-
lovima, kako bi poređenj e bilo moguće i ot voreno svakom obliku
patološkog događaja bez načela odabi ra ili isključivanja. Potrebno
je da tu sve bude moguće, i to moguće na isti način. „Ima li bo-
ljeg izvora obrazovanja od dve bolnice sa po 100 do 150 bolesni-
6 Senebier, Essai sur l'art d'observer et de faire des expériences, 2. i zdanj e, Pariz, 1802,1.1,
str. 6.
130 Rađanj e kl i ni ke
ka!... Kakva raznovrsna predstava groznica i unutrašnjih upala,
zloćudnih ili dobroćudnih, čas veoma razvijenih i snažne građe,
čas veoma slabo izraženih i kao prikrivenih, i sa svim oblicima i
preinačenjima što mogu da ih ponude starost, način života, godiš-
nja doba i manje ili više energične moralne bolesti!"
7
Što se tiče
starog prigovora da bolnica izaziva preinačenja koja su i patološki
poremećaji i poremećaji u rasporedu patoloških oblika, on nije
ni opovrgnut ni zanemaren, već je sasvim ispravno poništen, po-
što dotična preinačenja važe jednako za sve događaje; moguće je,
dakle, izolovati ih analizom i obrađivati ih odvojeno; odvajajući
na stranu preinačenja povezana sa mestom, godišnjim dobima,
prirodom lečenja „može se u kliniku bolnica i bavljenje medici-
nom uopšte uvesti stepen predviđanja i tačnosti za koji je i dalje
kadra".
8
Klinika, dakle, nije onaj mitski predeo u kojem se bolesti
pojavljuju same po sebi i pot puno razotkrivene; ona dopušta in-
tegrisanje u iskustvo bolničkog preinačenja u postojanom obliku.
Ono što je klasifikatorska medicina nazivala prirodom otkriva se
kao ništa drugo do diskontinuitet heterogenih i veštačkih uslova,
a „veštačke" bolesti iz bolnice dozvoljavaju umanj enj e homoge-
nosti polja patoloških događaja; bolnički domen, bez sumnje, nije
pot puno proziran za istinu, već prelamanje koje mu je svojstveno
svojom postojanošću omogućuje analizu istine.
Beskrajnom igrom preinačenja i ponavljanja, bolnička klinika,
dakle, omogućuje da se propratno izdvoji u stranu. No, ista ta igra
omogućuje gomilanje suštinskog u spoznaji: varijacije se, naime,
poništavaju, a posledica ponavljanja postojanih fenomena spon-
tano iscrtava temeljne spojeve. Istina, ukazujući se i sama u obliku
ponavljanja, ukazuje na put koji omogućuje da se do nje dođe.
Predaje se spoznavanju predajući se prepoznavanju. „Učenik. . . ne
može previše da se srodi sa ponovljenim pogledom na izmene
svih vrsta, čiju će sliku njegova pojedinačna praksa u nastavku
moći da mu ponudi."
9
Geneza očitovanja istine takođe je geneza
spoznaje istine. Dakle, ne postoji razlika u pri rodi između klinike
7 Ph. Pinel, Médecine clinique, Pariz, 1815, Uvod, str. II.
8 Ibid, str. I.
9 Maygrier, Guide de l'étudiant en médécine, Parz, 1818, str. 94- 95.
Videti, znati 131
kao nauke i klinike kao pedagogije. Tako se obrazuje grupa, koja
se sastoji od učitelja i njegovih učenika, u kojoj se čin prepozna-
vanja i t rud da se spozna okončavaju u j ednom j edi nom pokretu.
Medicinsko iskustvo, u svojoj st rukt uri i svoja dva vida očitovanja
i sticanja, sada i ma kolektivni subjekat; ono se više ne deli između
onoga ko zna i onoga ko ne zna; načinili su ga solidarno onaj ko
razotkriva i oni pred koj i ma se razotkriva. Iskaz je isti; bolest go-
vori istim jezikom i j edni ma i drugi ma.
Kolektivna st rukt ura subjekta medicinskog iskustva; sakupljač-
ka narav bolničkog polja: klinika se događa pri susretu dvaju sku-
pova; iskustvo koje je definiše prelazi preko površine njihovog su-
čeljavanja i nj i hovog uzaj amnog ograničavanja. Tamo stiče svoje
nei scrpno bogatstvo, ali i svoju dovoljnu i zatvorenu figuru. Ona
je odsečak beskraj nog domena događaja, nastao ukršt anj em po-
gleda i dogovorenih pitanja. Na klinici u Edi nburgu kliničko po-
smat ranj e se sastojalo od četiri niza pitanja: prvi o starosti, polu,
naravi, zani manj u bolesnika; drugi o si mpt omi ma koji mu se jav-
ljaju; treći se ticao porekla i razvoja bolesti; četvrti se odnosi o na
daleke uzroke i pret hodne nezgode.
10
Drugačija met oda - a ona se
koristila u Monpeljeu - sastojala se od uopšt enog ispitivanja svih
vidljivih promena u organi zmu: „1° promene koje predstavljaju
svojstva tela uopšte; 2° pr omene koje se opažaju u izlučevinama;
3° i konačno promene koje se odaj u obavl j anj em funkcija."
11
Ti m
dvama oblicima ispitivanja Pinel upućuj e istu zamerku: bezgra-
nične su. Prvoj prigovara: ,,U t akvom obilju pi t anj a. . . kako zapa-
ziti suštinska i specifična svojstva bolesti?", a drugoj, na simetričan
način: „Kakvo beskraj no nabraj anj e si mpt oma. . . ! Zar nas to neće
baciti u novi haos?"
12
Bezbrojna su pitanja koja treba postaviti, a
beskraj ne stvari koje treba videti. Ako je otvoren samo zadacima
jezika ili zahtevima pogleda, klinički domen ne može imati ogra-
du, te shodno t ome ni organizaciju. On ima granicu, oblik i znače-
nje samo ako se ispitivanje i pregled artikulišu j edno na drugom,
definišući na nivou koda, koji im je zajednički, „mesto susreta"
10 Ph. Pinel, Médécine clinique, str. 4.
11 Ibid, str. 3.
12 lbid, str. 5 i 3.
132 Rađanj e kl i ni ke
lekara i bolesnika. Klinika u svom izvornom obliku pokušava da
odredi to polje na tri načina:
1. Smenjivanje trenutaka govora i trenutaka opažanja u jednom
posmatranju. - U shemi idealnog istraživanja, koju je nacrtao Pi-
nel, opšta naznaka prvog trenutka je vizuelno: posmatra se tre-
nut no stanje u svojim očitovanjima. Ali, unutar tog ispitivanja,
upitnik već obezbeđuje mesto jezika: beleže se simptomi koji ot-
prve pogađaju čula posmatrača, ali odmah zatim se ispituje bole-
snik o bolovima koje oseća, i, najzad - meštoviti oblik opaženog i
izgovorenog, pitanja i posmatranja - utvrđuje se stanje poznatih
velikih fizioloških funkcija. Drugi trenutak je u znaku jezika i vre-
mena, podsećanja, razvoja i uzastopnih opadanja. Stvar je u tome
da se najpre kaže šta je u datom trenutku bilo opazivo (podsetiti
na oblike proboja, redosled simptoma, pojavu njihovih trenutnih
svojstava i već primenjene lekove); zatim treba ispitati bolesnika
ili njegovo okruženje o njegovim navikama, zanimanju, prošlom
životu. Treći trenutak posmatranja je ponovo trenutak opažanja;
iz dana u dan se izveštava o napretku bolesti u četiri rubrike: ra-
zvoj simptoma, eventualna pojava novih fenomena, stanje izlu-
čevina, učinak primenjenih lekova. I, najzad, poslednji korak, re-
zervisan za reč: propisivanje načina života tokom oporavka.
13
U
slučaju smrti, većina kliničara - ali Pinel nevoljkije od drugih, a
videćemo i zašto - rezervisala je za pogled poslednju i najodluč-
niju instancu: anatomiju tela. U tom redovnom smenjivanju reči
i pogleda bolest malo-pomalo iskazuje svoju istinu, istinu kojoj
dopušta da se vidi i da se čuje, i čiji tekst, što ipak ima samo jedno
značenje, mogu da rekonstruišu, u nesumnjivoj celosti, samo dva
čula: ono koje gleda i ono koje sluša. Zbog toga su upitnik bez pre-
gleda, ili pregled bez ispitivanja, bili posvećeni beskrajnom zadat-
ku: ni j ednom od njih ne pripada da ispuni praznine koje proističu
iz onog drugog.
2. Napor da se definiše statusni oblik korelacije između pogleda i
govora. - Teorijski i praktični problem koji se namet nuo kliniča-
13 Ph. Pinel, ibid, str. 57.
Videti, znati
133
ri ma bio je da se ustanovi da bi li bilo moguće u prost orno čitljivu
i poj movno suvislu predst avu uvesti ono što o bolesti proističe
iz vidljive simptomatologije i verbalne analize. Taj se probl em
očitovao u t ehni čkoj poteškoći koja mnogo otkriva o zahtevima
kliničke misli: slici. Da li je moguće integrisati u sliku, što će reći
u i st ovremeno vidljivu i čitljivu st rukt uru, prost ornu i verbalnu,
ono što je na površini tela opazilo oko kliničara i ono što je isti t aj
kliničar čuo od suštinskog govora bolesti? Najnaivniji pokušaj bez
sumnj e pri pada Fordajsu (Fordyce): na apscisu je unosi o sve za-
beleške o klimi, godi šnj i m dobima, vladajućim bolestima, t empe-
rament u bolesnika, osetljivosti, navikama, starosti i pr et hodni m
nezgodama; na ordi nat i je naznačio si mpt ome po organu ili f unk-
ciji koja ih je očitovala (puis, koža, t emperat ura, mišići, oči, jezik,
usta, disanje, želudac, creva, urin).
14
Jasno je da ova funkci onal na
distinkcija i zmeđu vidljivog i iskazivog, a zatim i njihova korela-
cija u mi t u o analitičkoj geometriji, nije mogla da bude ni mal o
del ot vorna u radu kliničke misli; takav napor je značajan kad je
reč o uspostavljanju korelacije i zmeđu podat aka o probl emu i ter-
mi na. Slike koje iscrtava Pinel očigledno su jednostavnije: njihova
poj movna st rukt ura zaista je prefinjenija. Ono što je stavljeno na
ordi nat u jesu, kao kod Fordajsa, simptomski elementi koje bolest
nudi opažanj u, ali na apscisu unosi značenjske vrednosti koje ti
si mpt omi mogu da steknu: tako, u akut noj groznici, bol nu oset-
ljivost predela oko pupka, glavobolju, snažnu žeđ, treba staviti na
račun gastričke simptomatologije; nasuprot tome, malaksalost i
pritisak u st omaku i maj u adi nami čko značenje; najzad, bol u udo-
vima, suv jezik, ubrzano disanje, paroksizam koji se javlja naroči t o
uveče jesu znaci i gastrizma i adinamizma.
15
Svaki vidljivi segment
t ako dobija značenjsku vrednost, a slika u kliničkoj spoznaji ima
funkci j u analize. Ali očigledno je da analitičku st rukt uru ne daje
niti otkriva sama slika; analitička st rukt ura j oj je prethodila, a
korelacija između svakog si mpt oma i njegova si mpt omat ol oška
vrednost učvršćena je j ednom za svagda u suštinskom a priori;
u svojoj očito analitičkoj strukturi, uloga slike je samo da raspo-
14 Fordyce, Essai d'un nouveau plan d'observations médicales, franc, prevod, Pariz, 1811.
15 Ph. Pinel, Médécine clinique, str. 78.
134 Rađanj e kl i ni ke
ređuje vidljivo u unutrašnjosti već date pojmovne konfiguracije.
Dakle, ne treba raditi na uspostavljanju korelacije, već na prostoj
i jednostavnoj preraspodeli onoga što je dalo opazivo prostiranje
u unapred definisanom poj movnom prostoru. Ona ne omogućuje
da se bilo šta spozna, već samo da se prepozna.
3. Ideal iscrpnog opisa. - Proizvoljni ili tautološki izgled tih sli-
ka odvlači kliničku misao prema j ednom drugačijem obliku ko-
relacije između vidljivog i iskazivog; to je neprekidna korelacija
jednog potpuno, što će reći dvostruko vernog opisa: u odnosu na
svoj objekat on, naime, mora da bude bez praznina; a u jeziku u
koji ga prenosi ne sme sebi da dozvoli nikakvo odstupanje. De-
skriptivna strogost biće rezultanta tačnosti u iskazu, i pravilnosti
u imenovanju: ono što je, po Pinelu, „metoda koja se sada sledi u
svim drugim delovima istorije prirode".
16
Tako je jeziku data dvo-
struka funkcija: svojom tačnošću uspostavlja korelaciju između
svakog sektora vidljivog i iskazivog elementa koji mu najtačnije
odgovara, ali taj iskazivi element, unutar svoje opisne uloge, ra-
zigrava jednu imeniteljsku funkciju koja, artikulisanjem pomoću
postojanog i učvršćenog rečnika, odobrava poređenje, uopštava-
nje i usađivanje u unutrašnjost skupa. Zahvaljujući toj dvostru-
koj funkciji rad na opisivanju obezbeđuje „mudru opreznost da
bi se uzdiglo do uopštenih pogleda a da se ne unese stvarnost u
apstraktne terminie", i „jednostavnu, pravilnu raspodelu, nepro-
menljivo utemeljenu na odnosima struktura ili organskim funk-
cijama delova".
17
U tom se prelasku, iscrpnom i bez ostatka, sa celovitosti vidlji-
vog na strukturu skupa iskazivog, najzad obistinjuje ta značenjska
analiza opaženog, koju naivno arhitektonska geometrija slike nije
uspevala da obezbedi. Baš opis, ili, bolje rečeno, implicitni trud je-
zika u opisu, kojim se odobrava preobražaj simptoma u znak, pre-
lazak bolesnika u bolest, pristup pojedinačnog poj movnom. I tu
se, spontanim vrlinama opisa, stvara veza između slučajnog polja
patoloških događaja i pedagoškog domena u kojem oni formulišu
16 Ph. Pinel, Nosographie philosophique, Uvod, str. III.
17 Ibid, str. III-IV.
Videti, znati 135
poredak njihove istine. Opisivati znači pratiti raspored očitovanja,
ali to znači i razuml j i v sied njihove geneze; to znači videti i znati
u isto vreme, zato što, kad se kaže ono što se vidi, to se spont ano
integriše u znanje; to znači i naučiti da se vidi, pošt o to znači dati
ključ govora koji vlada vidljivim. Dobro sačinjen govor, u kojem
su Kondijak i njegovi naslednici videli ideal naučne spoznaje, ne
sme, dakle, da se traži, kao što su prenagljeno radili neki lekari,
18
na strani jezika proračuna, već na strani onog odmerenog jezika
koji je uj edno i po meri stvari što ih opisuje i govora u kojem ih
opisuje. Treba, dakle, zameniti san o aritmetičkoj st rukt uri medi -
cinskog govora pot ragom za izvesnom unut r ašnj om mer om, sa-
či nj enom od vernosti i učvršćenosti, od prvobi t nog i apsolutnog
otvaranja stvarima i od strogosti u promi šl j enoj upot rebi seman-
tičkih vrednosti. „Veština opisivanja činjenica je vrhovna veština
u medicini: sve bledi pred njom."
19
Iznad svih tih napora kliničke misli da se definišu nj ene meto-
de i naučne norme, lebdi veliki mit o čistom Pogledu koji bi bio
čisti Jezik: oko koje bi govorilo. Odnosi l o bi se na sveukupnost
bolničkog polja, pošto bi pri mal o i sabiralo svaki od osobeni h do-
gađaja koji se proizvode u nj emu; a u meri u kojoj bi videlo, videlo
više i bolje, sačinilo bi sebi reč što iskazuje i podučava; istina koju
bi događaji svojim ponavl j anj em i uskl ađenošću iscrtali pod po-
gledom, bila bi, istim t i m pogl edom i u samom nj i hovom poret ku,
rezervisana u obliku podučavanj a za one što ne znaj u i za one što
još nisu videli. To oko koje govori bilo bi sluga stvari i gospodar
istine.
Može se razumet i kako je, oko tih tema, mogao da se rekonst ru-
iše izvesni medicinski ezoterizam nakon revol uci onarnog sna o
apsolutno otvorenoj nauci i praksi: sada se vidljivo vidi samo zato
što se zna Jezik; stvari se nude onome koji je pr odr o u ograđeni
svet reči; a te reći opšte sa stvarima zato što se pokoravaj u pravilu
koje je unut ar njihove gramatike. Taj novi ezoterizam je različit
u svojoj strukturi, svom značenju i svojoj upot rebi od onog zbog
kojeg su Molijerovi lekari govorili latinski: t ada je bila stvar samo
18 Cf. supra, poglavlje VI.
19 Amar d, Association intellectuelle, Pariz, 1821,1.1, str. 64.
136 Rađanj e kl i ni ke
u tome da ih niko ne razume i da se na nivou jezičkih recepata
održe cehovske povlastice j edne profesije; sada se traži operativ-
no ovladavanje stvarima pomoću ispravne sintaksičke upotrebe i
teške sintaksičke bliskosti sa jezikom. Smisao opisivanja u klinič-
koj medicini nije da stavi skriveno ili nevidljivo nadohvat ruke
onima koji tu nemaju pristupa, već da navede ono što svako vidi
ne videći ga da progovori, da ga navede da progovori samo onima
koji su upućeni u pravu reč. „Koliko god pravila da se daje o tako
osetljivoj materiji, ona će uvek ostati izvan domašaja mnoštva."
20
Tu ponovo pronalazimo, na nivou teorijskih struktura, tu uvodnu
temu čiji se crtež već nalazi u institucionalnim konfiguracijama
iste epohe:
21
u srcu smo kliničkog iskustva - obliku očitovanja
stvari u njihovoj istinitosti, obliku uvođenja u istinitost stvari; to
je ono što će Bujo (Bouillaud) iskazati kao banalnost očiglednosti
četrdeset godina kasnije: „Medicinska klinika može da se razma-
tra, bilo kao nauka, bilo kao način izvođenja nastave medicine".
22
Pogled koji sluša i pogled koji govori: kliničko iskustvo pred-
stavlja trenutak ravnoteže između reči i predstave. Ta je ravnoteža
privremena, jer počiva na strahovitom postulatu: da je čitavo vid-
ljivo iskazivo, i da je u potpunosti vidljivo zato što je u potpunosti
iskazivo. Ali povratnost bez ostatka vidljivog u iskazivo ostala je u
klinici zahtev i granica pre nego izvorno načelo. Potpuna opisivost
jeste prisutni i udaljeni obzor; to je san o j ednoj misli mnogo više
nego osnovna pojmovna struktura.
Za to postoji jedan jednostavan istorijski razlog: stvar je u tome
da Kondijakova Logika, koja je služila kao epistemološki model
klinici, nije dozvoljavala nauku u kojoj bi vidljivo i izrecivo bili
pot puno izjednačeni. Kondijakova filozofija se malo-pomalo
premeštala sa analize izvornog utiska na operativnu logiku zna-
kova, a zatim sa te logike na uspostavljanje znanja koje bi bilo i
jezik i proračun: korišćen na ta tri nivoa, i svaki put u različitim
značenjima, poj am elementa je tokom čitavog tog promišljanja
obezbeđivao dvosmislenu neprekidnost, ali bêz definisane i suvi-
20 Ibid, I, str. 65.
21 Cf. supra, pogl avl j e V.
22 Boui l l aud, Philosophie médicale, Pariz, 1831, str. 244.
Videti, znati 137
sle logičke st rukt ure; Kondi j ak nije nikada postavio univerzalnu
teoriju elementa - bilo da je taj element opažajni, lingvistički ili
proračunljiv; neprest ano je oklevao i zmeđu dve logike operaci-
ja: logike geneze i logike proračuna. Ot uda dvost ruka definicija
analize: svesti kompl eksne ideje „na j ednost avne ideje od kojih
su sačinjene i pratiti napredak njihove generacije"
23
; i tražiti isti-
nu „nekom vrstom proračuna, što će reći sklapajući i rasklapajući
poj move kako bi se na najpovoljniji način uporedili sa otkrićima
koja se i maj u u vidu".
24
Ta je dvosmislenost pritiskala kliničku met odu, ali ona je igra-
la u skladu sa poj movni m nagi bom koji je suprotstavljen upravo
Kodijakovom razvoju: obrt anj e korak po korak počet ne tačke i
završne tačke.
Ona se spušta sa zahteva za proračunavanj em na pri mat geneze,
što će reći da mu, nakon što je pokušala da definiše postulat izjed-
načavanja vidljivog sa iskazivim univerzalnom i strogom prora-
čunljivošću, daje značenje pot pune i iscrpne opisivosti. Suštinska
operacija više ne pri pada poret ku kombi nat ornog, već poret ku
sintaksičke transkripcije. O t om pokret u, koji u obr nut om smer u
preuzi ma čitav Kondijakov post upak, ništa ne svedoči bolje nego
Kabanijeva mi sao ako se uporedi sa Brileovom analizom. Ona želi
da „razmot ri izvesnost kao celinu deljivu na onoliko verovatnoća
koliko se želi"; „verovatnoća je, dakle, stupanj, deo izvesnosti od
koje se ona razlikuje kao što se deo razlikuje od celine"
25
; medi -
cinska izvesnost mora, dakle, da se dobije kombi nat ori kom ve-
rovatnoća; nakon što joj je ustanovio pravila, Brile objavljuje da
neće ići dalje, budući da jedan slavniji lekar mora da u tu t emu
unese svetlost koju bi on sam tek uz veliku muku doneo.
26
Veoma
je verovatno da je tu reč o Kabaniju. No, u Revolucijama medicine
(Révolutions de la médécine), izvesni oblik nauke nije definisan
t i pom proračuna, već organi zovanj em čije su vrednosti suštinski
izražajne; više nije reč o t ome da se ustanovi proračun pomoću
23 Condi l l ac, Origine des connaissances humaines, str. 162.
24 Ibid, str. 110.
25 C. -A. Brulley, Essai sur l'art de conjecturer en médecine, str. 26- 27.
26 Brulley, ibid.
138 Rađanj e kl i ni ke
kojeg se od verovatnog dolazi do izvesnog, već da se učvrsti sin-
taksa pomoću koje bi se od opaženog elementa stiglo do suvi-
slosti diskursa: „Teorijski deo nauke mora, dakle, da bude jedno-
stavan iskaz nizanja klasifikacije i odnosa svih činjenica od kojih
se ta nauka izgrađuje; on mora da bude njen, da tako kažemo,
sumarni izraz".
27
A Kabani pravi mesto za proračun verovatnoća
u izgradnji medicine samo u smislu elementa, među ostalima, u
sveukupnoj izgradnji naučnog diskursa. Brile je pokušavao da se
smesti na nivo Jezika proračuna {Langue des calculs); Kabani uza-
lud navodi taj poslednji tekst, njegova misao je epistemološki na
ravnoj nozi sa Ogledom o poreklu spoznaja (Essai sur l'origine des
connaissances).
Moglo bi se pomisliti - a svi kliničari te generacije tako su i
mislili - da će stvari ostati na tome i da je na tom nivou ravnote-
ža bez problema bila moguća između oblika složevine vidljivog i
sintaksičkih pravila iskazivog. Kratak period euforije, zlatno doba
bez sutrašnjeg dana, u kojem su videti, kazati i naučiti da se vidi
kazivanjem šta se vidi opštili u neposrednoj prozirnosti: iskustvo
je s puni m pravom bilo nauka; a „spoznati" je hodalo u korak sa
„naučiti". Pogled je suvereno čitao tekst, čiju je jasnu reč bez na-
pora sabirao kako bi je rekonstruisao u drugom i istovetnom dis-
kursu: data vidljivim, ta je reč, ništa ne menjajući, davala da se
vidi. Pogled je u svojoj suverenoj primeni preuzimao strukture
vidljivosti koju je sam odložio u svoje polje opažanja.
Ali taj uopšteni oblik prozirnosti ostavlja neprozirnim status
govora, ili barem sistem elemenata koji mora da mu bude i temelj,
i opravdanje, i prefinjeni instrument. Takav nedostatak, koji je u
isto vreme nedostatak Kondijakove Logike, otvara polje izvesnom
broju epistemoloških mitova koji ga maskiraju. Ali oni već vode
kliniku u nove prostore, u kojoj se vidljivost zgušnjava, zamućuje,
u kojima se pogled sudara sa mračnim masama, sa neprozirnim
zapreminama, sa crnim kamenom tela.
1. Prvi od tih epistemoloških mitova tiče se alfabetske strukture
bolesti. - Krajem XVIII veka alfabet se gramatičarima ukazivao
27 Cabani s, Coup d'oeil sur les Révolutions et la réforme de la médecine, Pariz, 1804, str.
271.
Videti, znati 139
kao idealna shema za analizu i poslednji oblik razgradnj e jezika;
on je sami m tim sačinjavao put ovladavanja tim jezikom. Ta se
alfabetska slika bez suštinskog preinačenja izmestila u definiciju
kliničkog pogleda. Naj manj i mogući osmot ri v segment, onaj od
kojeg treba krenut i i van kojeg se ne može posegnuti, jeste osobe-
ni utisak koji se stiče o bolesniku, ili bolje rečeno o si mpt omu kod
bolesnika; on ne znači ništa sam po sebi, već će dobiti značenje i
vrednost, počeće da govori, ako se složi sa drugi m elementima:
„Pojedinačna, izolovana zapažanja za nauku su ono što su slova
i reči za diskurs; on se ut emel j uj e samo sticanjem i okupl j anj em
slova i reči, koj i ma treba proučiti i promisliti mehani zam i vred-
nost pre nego što se na dobar i koristan način upotrebe; isto važi i
za zapažanja".
28
Ta alfabetska st rukt ura bolesti ne garantuje samo
da se uvek može dosegnuti nezaobilazni element: ona obezbe-
duj e i da broj tih elemenata bude dovršen i čak sužen. Ono što
je raznovrsno i očigledno beskraj no nisu prvi utisci, već njihova
kombi naci j a u unut rašnj ost i j edne iste bolesti: isto kao što je mali
broj „preinačenja koja su gramatičari označili i menom suglasni-
ka" dovoljan da se „izrazu osećanja da preciznost misli", t ako se za
patološke pr omene ,,u svakom novom slučaju mislilo da su nove
Činjenice, ali to su samo druge kombinacije. U patološkom stanju
uvek postoji samo mali broj glavnih f enomena. . . Poredak u ko-
jem se javljaju, nj i hov značaj, njihovi razni odnosi dovoljni su da
izrode sve varijetete bolesti".
29
2. Klinički pogled izvodi na biču bolesti nominalističko umanje-
nje. - Sačinjene od slova, bolesti nemaj u druge stvarnosti do po-
retka svoje složevine. Njihovi varijeteti u kraj nj oj analizi upućuj u
na tih nekoliko j ednost avni h jedinki, a sve što se može izgraditi
od nj i h i iznad nj i h jeste samo ime. I to ime u dvost rukom zna-
čenju: značenj u koje koriste nominalisti kada kritikuju osnovnu
stvarnost apstraktnih i uopšt eni h bića; i u dr ugom značenju, bli-
žem filozofiji jezika, pošto je oblik složevine bića bolesti lingvi-
stičkog tipa. U odnosu na poj edi načno i konkret no biće bolest je
28 F.-J. Doubl e, Séméiologie générale, Pariz, 1811,1.1, str. 79.
29 Cabani s, Du degré de certitude, treće i zdanj e, Pariz, 1819, str. 86.
140 Rađanj e kl i ni ke
samo ime; u odnosu na izolovane elemente od kojih je sačinjena
ima svu onu strogu arhitekturu verbalnog označavanja. Pitati šta
je suština bolesti „jeste kao da pitate kakva je priroda suštine jed-
ne reči".
30
Čovek kašlje; pljuje krv; teško diše; puls mu je ubrzan i
snažan; temperatura mu raste: toliko neposrednih utisaka, toliko
slova, da tako kažemo. Objedinjena, ona obrazuju bolest, pleuritis:
„Ali šta je, dakle, pleuritis?"... To je sticaj onih slučajnosti koje
je sačinjavaju. Reč „pleuritis" samo ih predstavlja na kraći način.
„Pleuritis" ne odnosi sa sobom više bića nego same te reči; samo
„izražava apstrakciju duha"; ali, kao i reč, ono je dobro definisana
struktura, mnogostruka figura „u kojoj su sve ili gotovo sve slučaj-
nosti kombinovane. Ako nedostaje j edno ili više njih, to nije pleu-
ritis, ili barem pravi pleuritis".
31
Bolest je, kao i ime, lišena bića, ali
je, kao i reč, obdarena konfiguracijom. Nominalističko umanj enj e
postojanja oslobađa postojanu istinu. Zbog toga:
3. Klinički pogled izvodi nad patološkim pojavama umanjenje
kemijskog tipa. - Pogled nozografa je do kraja XVIII veka bio
pogled baštovana; valjalo je među raznovrsnim prividima prepo-
znati specifičnu suštinu. Početkom XIX veka nameće se drugačiji
model: model hemijske operacije, koja izolujući sastavne elemen-
te omogućuje da se definiše složevina, da se ustanove zajednič-
ke tačke, sličnosti i razlike u odnosu na druge skupove, i da se
tako utemelji klasifikacija koja se više ne temelji na specifičnim
tipovima, već na oblicima odnosa: „Umesto da slede primer bo-
taničara, zar nozolozi ne bi pre morali da uzmu za model sisteme
hemičara-mineraloga, što će reći da se zadovolje klasifikovanjem
elemenata bolesti i njihovih najčešćih kombinacija?"
32
Pojam ana-
lize, kojoj smo već priznali, primenjeno na kliniku, jedno gotovo
lingvističko značenje i jedno gotovo matematičko značenje,
33
sada
će se približiti hemijskom značenju: za horizont će imati izolova-
30 lbid, str. 66.
31 lbid, str. 66.
32 Demor cy- Del et t r e, Essaí sur l'analyse appliquée au perfectionnement de le médéáne,
str. 135.
33 Cf. supra,poglavlje VI.
Videti, znati 141
nje čistih tela i stavljanje na sliku njihovih kombinacija. Sa t eme
kombi nat ori ke prešlo se na t emu sintakse, i najzad na t emu kom-
binacije.
A, po načelu uzaj amnost i , pogled kliničara postaje funkci onal -
ni ekvivalent vatre hemi j ski h sagorevanja; kroz njega može da se
oslobodi suštinska čistota fenomena: on je agens odvajač istina. A
baš kao što sagorevanja izgovaraju svoju t aj nu tek u samoj živosti
vatre, i kao što bi bilo uzal udno ispitivati, kad se ugasi vatra, ono
što može da ostane nepokret an prah, caput mortuum, isto t ako se
u činu glasa i žive svetlosti koju on širi otkriva istina: „Lekaru nije
važno da zna šta je ostalo nakon sagorevanja bolesti, već koja je
vrsta sagorevanja".
34
Klinički pogled je pogled koji spaljuje stvari
do njihove kraj nj e istinitosti. Pažnja s koj om posmat ra i pokret
koj i m iskazuje ponovo su, na kraj u krajeva, u t om paradoksal nom
činu spaljivanja. Stvarnost kojoj spont ano čita diskurs kako bi ga
rekonst rui sao onakvog kakav jeste nije izjednačena sa sobom ko-
liko se mogl o pretpostaviti: njegova istinitost se daje u razgradnj i
koja je mnogo više od čitanja, pošt o je reč o osl obođenj u implicit-
ne st rukt ure. Od sada se vidi da zadatak klinike više nije da prost o
čita vidljivo; zadatak joj je da otkriva tajne.
4. Kliničko iskustvo se poistovećuje sa lepom čulnošću. - Me-
dicinski pogled nije pogled intelektualnog oka kadrog da ispod
f enomena opazi nepreinačivu čistotu suština. To je pogled kon-
kret ne čulnosti, pogled koji ide od tela do tela, i čija se čitava put a-
nja smešta u prostor čulnog očitovanja. Svaka istina je za kliniku
čulna istina: „Teorija ćuti ili gotovo zamire u krevetima bolesnika,
kako bi ustupila mest o posmat ranj u i iskustvu; hej! na čemu se
temelje iskustvo i posmat ranj e ako ne na izveštaju naših čula? A
šta bi bili i j edno i drugo bez tih vernih vodiča?"
35
A ta spoznaja,
na nivou neposredne upot rebe čula, nije data ot prve i može da
stekne dubi nu i veštinu ovladavanja, i to ne zbog pr omene nivoa
koja bi j oj omogućila da pristupi i nečem dr ugom do samoj sebi,
34 Amar d, Association intellectuelle, t. II, str. 389.
35 Cor vi sar t , predgovor pr evodu Auenbrugger, Nouvelle méthode pour reconnaître les
maladies internes de la poitrine, Pariz, 1808, str. VII.
142 Rađanj e kl i ni ke
već zahvaljujući suverenosti posve unutrašnjoj nj enom sopstve-
nom domenu; ona se uvek produbl j uj e na svom nivou, koji je nivo
čiste čulnosti, jer se čulo uvek rađa samo iz čula. Šta je, dakle, „taj
lekarev letimični pogled koji tako često odnosi prevagu nad naj-
širom erudicijom i najsolidnijim obrazovanjem, ako nije rezultat
čestog, metodičnog i ispravnog rada čula, iz čega proizilazi ta la-
koća u primeni, ta hitrina u izveštavanju, ta ponekad toliko brza
sigurnost u suđenju da svi činovi izgledaju istovremeni i čiji skup
shvatamo pod imenom takt?"
36
Tako se ta čulnost znanja, koja
ipak podrazumeva spajanje bolničkog domena sa pedagoškim
domenom, definisanje polja verovatnoće i lingvističke strukture
stvarnog, skuplja u pohvalu neposredne čulnosti.
Čitava dimenzija analize rasprostire se samo na nivou esteti-
ke. Ali ta estetika ne definiše samo izvorni oblik svake istine; ona
istovremeno propisuje pravila primene i postaje, na drugom ni-
vou, estetika u onom smislu u kojem propisuje norme umet no-
sti. Čulna istina je sada otvorena jednoj lepoj čulnosti pre nego
samim čulima. Čitava kompleksna struktura klinike se sažima i
dovršava u zanosnoj brzini umetnosti: „Budući da u medicini sve
ili gotovo sve zavisi od letimičnog pogleda ili srećnog instinkta,
izvesnosti se pre nalaze u samim osetima umetnika nego u nače-
lima umetnosti."
37
Tehnička armatura medicinskog pogleda pre-
obražava se u savete o razboritosti, sklonosti, umešnosti: potrebna
je „velika oštroumnost", „velika tačnost", „velika okretnost", „veli-
ko strpljenje".
38
Na t om nivou, sva pravila su stavljena van snage ili, bolje reče-
no, ona koja su sačinjavala klinički pogled malo-pomalo i u očitom
neredu biće zamenjena onima koja će sačinjavati letimičan pogled.
A ona su veoma različita. Pogled, naime, podrazumeva otvoreno
polje, a njegova suštinska aktivnost pripada uzastopnom poretku
čitanja: on beleži i zbraja; malo-pomalo rekonstruiše imanentne
organizacije; pruža se po svetu koji je već svet govora, i zato se
spontano srođuje sa slušanjem i govorom; oblikuje kao povlašćeni
36 Cor vi sar t , ibid, str. X.
37 Cabani s, Du degré de certitude, treće izdanje, 1819, str. 126.
38 Roucher - Der at t e, Leçons sur l'art d'observer, Pariz, 1807, str. 87- 99.
Videti, znati 143
spoj dva temeljna vida Kazati (ono što je kazano i ono što se kaže).
Letimičan pogled ne nadleće polje: udara u j ednu tačku, koja ima
povlasticu da bude središnja ili odl učuj uća tačka; pogled je be-
skraj no modul i ran, a letimičan pogled ide pravo: on bira, a linija
koj u povlači j edni m pot ezom izvodi, u j ednom t renut ku, podel u
suštinskog; on, dakle, ide s onu st ranu onoga što vidi; neposredni
oblici čul nog ne mogu ga prevariti, jer zna da pređe preko njih; on
je demistifikatorski po svojoj suštini. On udara u svojoj silovitoj
pravičnosti samo da bi slomio, da bi uzdigao, da bi odsekao privid.
Ne zapliće se u sve zloupotrebe govora. Letimičan pogled je nem
kao upereni prst koji ukazuje. Letimičan pogled pri pada never-
bal nom poret ku kontakta, bez sumnj e čisto idealnog, ali udarnijeg
u suštini, zato što bolje prelazi preko i ide dalje pod stvari. Klinič-
ko oko otkriva da je srodno novom čulu koje mu propisuje svoju
nor mu i svoju epistemološku st rukt uru; to više nije uho okrenut o
prema nekom govoru, to je kažiprst što opipava dubi ne. Ot uda ta
met afora takta koj om će lekari neprest ano definisati šta je njihov
letimičan pogled.
39
A na toj novoj slici, koju stiče o samom sebi, kliničko iskustvo
se oboružava kako bi istražilo novi prost or: opipljiv prostor tela,
koji je istovremeno ona neprozi rna masa u kojoj se kriju tajne,
nevidljive lezije i sama tajnovitost izvora. A medi ci na si mpt oma
će mal o-pomal o početi da nazaduje, pa će nestati pred medici-
nom organa, žarišta, uzroka, pred čitavom kl i ni kom ur eđenom u
patološkoj anatomiji. To je Bišaovo doba.
39 Corvi sart , navedeno ranije, str. 122.
O S M O P O G L A V L J E
Isecite nekoliko leševa
Istoričari su veoma rano povezali novi medicinski duh sa ot-
krićem patološke anatomije; činilo se da ga ona definiše u onome
što je ključno, da ga nosi i prekriva, da mu obrazuje u isti mah i
najživlji izraz i najdublji razlog; činilo se da mu metode analize,
klinički pregled, pa čak i reorganizacija škola i bolnica pozajmlju-
ju svoje značenje. „Sasvim nova epoha za medicinu upravo je po-
čela u Francuskoj...; analiza primenjena na izučavanje fizioloških
fenomena, prosvećena sklonost spisima iz antičkog doba, objedi-
njenje medicine i hirurgije, organizovanje kliničkih škola, sve to je
izvelo tu zapanjujuću revoluciju koja se odlikuje napretkom pato-
loške anatomije."' Ona je dobila neobičnu povlasticu da u posled-
nj em trenutku znanja donese prva načela svoje pozitivnosti.
Čemu taj hronološki obrt? Zašto bi vreme odložilo za kraj puta
ono što je bilo sadržano na početku, što ga je raščistilo i već ga
opravdalo? Isto objašnjenje ponavljano je 150 godina: medicina je
mogla da pronađe pristup onome što ju je naučno temeljilo samo
kada bi lagano i oprezno zaobišla glavnu prepreku, onu koju su
religija, moral i glupe predrasude postavljale pred sečenje leševa.
Patološka anatomija je živela u tami, na granicama zabranjenog, i
zahvaljujući odvažnosti potajnih znanja spremnih da istrpe pro-
kletstvo; seciralo se samo pod zaštitom nepouzdanog sumraka,
u velikom strahu od mrtvaca: „kad se rađa dan, kad se bliži noć",
Valsalva „se kradom uvlačio na groblja da bi t amo na mi ru izuča-
1 P. Rayer, Sommaire d'une histoire abrégée de l'anatomie pathologique, Pariz, 1818, uvod,
str. V.
146 Rađanj e kl i ni ke
vao napredak života i uništenja"; može se videti i Morganji „kako
pretražuje grobove mrtvih i uranja svojim skalpelom u leševe
izvađene iz sanduka".
2
Onda je došlo prosvetiteljstvo; smrt je ste-
kla pravo na svetlost i postala je za filozofski duh objekat i izvor
znanja: „Kada je filozofija unela svoju baklju medu civilizovane
narode, najzad je bilo dozvoljeno da se uperi ispitivački pogled u
nežive ostatke ljudskog tela, i ti su otpaci, nekada jeftini plen crva,
postali plodan izvor najkorisnijih istina".
3
Lepa transformacija
leša: bezlično poštovanje osuđivalo ga je na truljenje, na mračno
dejstvo uništenja; u odvažnosti kretnje koja skrnavi samo da bi
iznela na svetlost dana, leš postaje najsvetliji trenutak u figurama
istine. Znanje teče tamo gde se obrazovala larva.
Ovo preuređenje je istorijski lažno. Morganji sredinom XVIII
veka nije imao poteškoća da radi autopsije, a ni Hanter nekoliko
godina kasnije; sukobi o kojima pripoveda njegov biograf spadaju
u anegdote i ne ukazuju ni na kakvo načelno protivljenje.
4
Klinika
u Beču je od 1754. imala salu za seciranje, poput one u Paviji koju
organizuje Tiso; Dezo u Opštoj bolnici može slobodno da „po-
kaže na telu lišenom života promene pred kojima je veština bila
nemoćna".
5
Dovoljno je da podsetimo na član 25 Marlijevog de-
kreta: „Naložimo magistratima i direktorima bolnica da obezbede
leševe profesorima, kako bi mogli da održavaju vežbe iz anatomije
1 da bi pokazali kako se izvode hirurški zahvati."
6
Dakle, nema
oskudice u leševima u XVIII veku, nema oskrnavljenih grobova
niti anatomskih crnih misa; secira se usred bela dana. Zbog jedne
zablude, česte u XIX veku, kojoj je Mišle podari o dimezije mita,
istorija je kraj starog režima obojila bojama srednjeg veka iz nje-
govih poslednjih godina, i sa razdorima iz renesanse mešala je
probleme i rasprave Aufklàrunga.
2 Rost an, Traité élémentaire de diagnostic, de pronostic, d'indications thérapeutiques, Pariz,
1826,1.1, str. 8.
3 J.-L. Al i bert , Nosologie naturelle, Pariz, 1817, uvodni k. I, str. LVI.
4 Cf. Istorija aut opsi j e diva, u; D. Ottley, Vie de John Hunt er, u: Oeuvres complètes de }.
Hunter, franc, pr evod, Pariz, 1839,1.1, str. 126.
5 M. -A. Petit, Eloge de Desaul t , 1795, u: Médecine du coeur, str. 108.
6 Cf. Gi l i bert , loc. cit. str. 100.
Isecite nekoliko leševa 147
U istoriji medi ci ne ta zabluda ima precizno značenje; funkci -
oniše kao retrospektivno opravdanje: ta su stara verovanja tako
dugo imala takvu moć zabrane upravo zato što su lekari mora-
li osećati, iz dubi ne svog naučnog apetita, pot i snut u pot rebu da
seku leševe. Tu je tačka u koj oj se greši, i tihi razlog zbog kojeg se
ona tako često pravi: od onog dana kada je prihvaćeno da se lezi-
j ama objašnjavaju si mpt omi i da patološka anatomija utemeljuje
kliniku, valjalo je pozvati preobraženu istoriju, u kojoj je sečenje
leševa, barem u svojstvu naučnog zahteva, pret hodi l o posmat ra-
nju, najzad pozi t i vnom, bolesnika; pot reba da se spozna mrt vo
morala je već postojati kad se javljala briga da se razume živo. Iz
temelja je, dakle, zamišljena mr ačna zavera seciranja, crkva bor-
bene i bolne anatomije, čiji bi skriveni duh mogao da omogući
kliniku pre nego što i sam ispliva na površi nu u redovnoj, ovlašće-
noj i dnevnoj praksi autopsije.
Ali hronologija nije savitljiva: Morganji objavljuje De sedibus
1760, i posredstvom Boneovog Sepulchretuma smešta se u veli-
ku lozu Valsalve; Lijeto (Lieutaud) daje kratak pregled svega toga
1767. Leš pripada, bez religijskog ili moral nog osporavanja, me-
di ci nskom polju. No, Biša i njegovi savremenici i maj u osećaj, če-
trdeset godina kasnije, da ponovo otkrivaju patološku anat omi j u
izvan zone senke. Period prigušenosti razdvaja Morganj i j ev tekst,
kao i Auenbrugerovo otkriće, od t renut ka kad su Biša i Korvizar
(Corvisart) počeli da ih koriste: četrdeset godi na koje su godine
obrazovanja kliničke met ode. Tu, a ne u starim opsesijama, počiva
tačka potiskivanja: klinika, neut ral an pogled pol ožen na očito-
vanja, učestalosti i hronologije, zauzeta srođavanj em si mpt oma i
shvatanjem njihovog jezika, bila je po svojoj st rukt uri strana t om
istraživanju nemi h i vanvremeni h tela; bila je ravnodušna prema
uzroci ma ili sedištima: istorija, a ne geografija. Anatomija i kli-
nika nisu istog duha: koliko god čudno to izgledalo sada, kada
je uspostavljena i uronj ena daleko u vreme anatomsko-klinička
suvislost, klinička misao je četrdeset godina sprečavala medicinu
da čuje Morganjijevu lekciju. Sukob se ne odvija i zmeđu ml adog
znanja i starih verovanja, već i zmeđu dve figure znanja. Da bi se,
iz unut rašnj ost i klinike, iscrtalo i namet nul o podsećanj e na pato-
148
Rađanj e kl i ni ke
lošku anatomiju, biće pot rebno dvostruko udešavanje: ovde, po-
java novih geografskih linija, a t amo novi način čitanja vremena.
Na kraju te sporne strukturacije, spoznaja žive i sumnjive bolesti
moći će da se svrsta uz belu vidljivost mrtvih.
Ponovo otvoriti Morganjija za Bišaa, međutim, nije značilo pre-
kinuti sa kliničkim istraživanjem koje je upravo stečeno. Naprotiv,
vernost metodi kliničara ostaje suština, a izvan nje je i briga, koju
deli s Pinelom, da se obezbedi temelj nozološkoj klasifikaciji. Pa-
radoksalno, povratak pitanjima iz De sedibusa odvija se počev od
problema grupisanja simptoma i dovođenja bolesti u red.
Kao Sepulchretum i mnogi traktati iz XVII i XVIII veka, Mor-
ganjijeva pisma su obezbedila specifikaciju bolesti lokalnom ras-
podelom njihovih simptoma i njihove početke tačke; anatomska
rasutost bila je rukovodeće načelo nozološke analize: mahnitost
je, kao i apopleksija, pripadala bolestima glave; astma, peripneu-
monija i hemoptiza obrazovale su bliske vrste zato što su sve tri
lokalizovane u grudima. Srodnost bolesti je počivala na načelu
organskog susedstva: prostor koji ju je definisao bio je lokalni.
Klasifikatorska medicina, a zatim i klinika, odvojile su patološku
analizu od te prostornosti, i sačinile su za nju prostor koji je isto-
vremeno bio kompleksniji i apstraktniji, u kojem je stvar bila u
poretku, nizanju, slučajnosti i izomorfizmima.
Glavno otkriće iz Traktata o membranama (Traité des membra-
nes), koje je zatim sistematizovano u Opštoj anatomiji (Anatomie
générale), jeste načelo dešifrovanja telesnog prostora koji je isto-
vremeno intraorganski, interorganski i transorganski. Anatomski
element prestao je da definiše temeljni oblik spacijalizacije i da
upravlja, preko susedskih veza, putevima fiziološkog ili patološ-
kog opštenja; više nije ništa drugo do drugi oblik pri marnog pro-
stora koji ga sačinjava uvijanjem, naleganjem, zgušnjavanjem. Taj
temeljni prostor u potpunosti je definisan tananošću tkiva; Opšta
anatomija ih nabraja 21: ćelijsko, nervno telesnog života, nervno
organskog života, arterijsko, vensko, tkivo krvnih sudova koji is-
puštaju, tkivo onih koji upijaju, koštano, moždinsko, hrkavičavo,
vezivno, vezivno-hrskavičavo, mišićno telesno, mišićno, sluza-
vo, serozno, sinovijalno, žlezdano, tkivo kože, epiderma i dlake.
Isecite nekoliko leševa 149
Membrane su tkivne individualnosti koje se, uprkos svojoj često
kraj nj oj tananosti, „povezuju samo posredni m odnosi ma organi-
zovanja sa susedni m delovima"
7
; globalni pogled ih često meša sa
organom koji obavijaju ili definišu; bavilo se anat omi j om srca bez
razlučivanja srčane marami ce, anat omi j om pluća bez izolovanja
plućne marami ce; mešala se pot rbušni ca sa želucem.
8
Ali može se
i mora načiniti analiza tih organskih zapremi na na površi nama
tkiva, ako se želi shvatiti kompl eksnost funkci oni sanj a i prome-
na: šuplji organi su obloženi sluzavim membr anama, prekriveni
„tečnošću koja im obi čno vlaži sl obodnu površinu i koju obez-
beduj u male žlezde nerazdvojive od njihove strukture"; srčana
marami ca, plućna marami ca, pot rbušni ca, paučinasta moždanica,
jesu serozne membr ane „koje se odlikuju l i mf nom tečnošću što
ih neprest ano podmazuj e i koja se isparivanjem izdvaja od mase
krvi"; pokosnica, tvrda moždani ca i aponeuroze obrazovane su od
membr ana „koje ne vlaži nikakva tečnost" i „koje su sačinjene od
belog vlakna anal ognog tetivama".
9
Počev od samih tkiva, pri roda sa kr aj nj om j ednost avnošću ob-
delava materijale. Ona su elementi organa, ali ih proži maj u, sro-
duj u, i, iznad njih, sačinjavaju prost rane „sisteme" u kojima ljud-
sko telo pronalazi konkret ne oblike svog jedinstva. Biće onoliko
sistema koliko je tkiva: u nj i ma se nei scrpna kompleksna inivi-
dualnost organa rasipa i naj ednom se pojednostavljuje. Tako se
pri roda pokazuj e kao „jednolična svuda u svojim post upci ma,
promenl j i va samo u nj i hovi m i shodi ma, škrta u sredstvima koja
koristi, čudesna u rezultatima koje dobija, preinačujući na hiljadu
načina nekoliko opštih načela".
10
Između tkiva i sistema, organi se
javljaju kao j ednost avni funkci onal ni nabori, pot puno povezani,
po ulozi i poremećaj i ma, sa el ement i ma od kojih su sačinjeni i sa
skupovi ma u koje su upleteni. Treba analizirati nj i hovu gustoću i
projektovati ih na dve površine: onu, poj edi načnu, njihovih mem-
brana, i onu, opštu, sistema. A načelo diverzifikacije po organi-
7 X. Bichat, Traité des membranes, i zdanj e iz 1827, sa na pome na ma Magendi ea, str. 6.
8 Ibid, str. 1.
9 lbid, str. 6- 8.
10 Ibid, str. 2.
150 Rađanj e kl i ni ke
ma, koje je zapovedalo Morganjijevom anatomijom i anatomijom
njegovih prethodnika, Biša zamenj uj e načelom izomorfizma tki-
va, utemeljenom na „istovremenom identitetu spoljnog sastava,
strukture, životnih svojstava i funkcija".
11
Dva opažanja, strukturalno veoma različita: Morganji želi da
opaža pod telesnom površinom gustoću organa, čije raznovrsne
figure specifikuju bolest; Biša želi da svede zapremine organa na
velike homogene površine tkiva, na predele istovetnosti u kojima
će sekundarna preinačenja pronaći svoje temeljne srodnosti. Biša
nameće, u Traktatu o membranama, dijagonalno čitanje tela, koje
se odvija u skladu sa anatomskim slojevima sličnosti što proži-
maju organe, obavijaju ih, dele, sklapaju i rasklapaju, analiziraju i
uj edno ih čitaju. Tu je reč o istom načinu opažanja kao što je onaj
koji je klinika pozajmila iz Kondijakove filozofije: obelodanjivanje
elementarnog, koje je u isto vreme univerzalno, i metodično čita-
nje koje, prolazeći preko oblika rasklapanja, opisuje zakone skla-
panja. Biša je, u strogom smislu reći, analitičar: svođenje zapremi-
ne organa na prostor tkiva verovatno je, od svih primena Analize,
najbliže matematičkom modelu koji je sebi namenila. Bišaovo oko
je oko kliničara, zato što on daje apsolutnu epistemološku povla-
sticu površinskom pogledu.
Ugled koji je veoma rano stekao Traktat o membranama para-
doksalno se održava u onome što ga u suštinskim pitanjima raz-
dvaja od Morganjija i smešta u prav tok kritičke analize: analize u
koju, međut i m, donosi težinu značenja.
Bišaov pogled nije površinski u tačno onom smislu u kojem je
to bilo kliničko iskustvo. Predeo tkiva više uopšte nije ona tak-
sonomska slika na kojoj se redaju patološki događaji ponuđeni
opažanju; ona je segment prostora koji je i sam opaziv i u koji
se mogu uneti fenomeni bolesti. Površnost se sada, zahvaljujući
Bišau, otelovljuje na stvarnim površinama membrana. Slojevi tki-
va obrazuju opažajni korelat tog površinskog pogleda koji je de-
finisao kliniku. Površina, struktura posmatrača, postala je figura
posmatranog, realistički raskorak u kojem će medicinski pozitivi-
zam pronaći svoj koren.
11 Ibiđ, str. 5.
Isecite nekoliko leševa 151
Ot uda izgled koji na počet ku popri ma patološka anatomija:
izgled konačno objektivnog, stvarnog i nesumnj i vog utemeljenja
opisa bolesti: „Nozografija utemeljena na oboljenju organa biće
nužno nepromenljiva".
12
Naime, analiza tkiva omogućuj e da se
iznad Morganjijevih geografskih podela uspostave opšti geograf-
ski oblici; videće se kako se kroz organski prostor iscrtavaju velike
porodi ce bolesti, koje i maj u iste glavne si mpt ome i isti tip razvoja:
sve upale seroznih membr ana koje se prepoznaj u po zgušnjava-
nju, nest anku prozirnosti, beličastoj boji, zrnastim pr omenama,
srastanju sa susedni m tkivima. I isto kao što su tradicionalne no-
zologije počinjale definicijom najopštijih klasa, patološka anato-
mija će početi „istorijom pr omena zajedničkih svakom sistemu"
kakvi god da su oboleli organi ili područja.
13
Unut ar svakog si-
stema zatim će biti pot rebno da se rekonstruiše izgled koji, u za-
visnosti od tkiva, popr i maj u patološki fenomeni . Upala, koja ima
istu st r ukt ur u u svim seroznim membr anama, ne napada ih sve
podj ednako lako i ne razvija se istom brzi nom: po opadaj ućem
st epenu osetljivosti i mamo pl ućnu marami cu, srčanu marami cu,
vaginalnu opnu i, najzad, paučinastu moždanicu.
14
Prisustvo tkiva
iste teksture po čitavom organi zmu omogućuj e da se od bolesti do
bolesti proči t aj u sličnosti, srodnosti, ukratko, čitav jedan sistem
opštenja koji je upisan u dubi nsku konfiguraciju tela. Ta konfigu-
racija, koja nije lokalna, nači nj ena je od umet anj a konkret ni h op-
štosti, od čitavog j ednog organizovanog sistema implikacija. Ona,
u suštini, ima istu logičku armat uru kao nozološka misao. A izvan
klinike, od koje kreće i koju želi da utemelji, Biša ne pronalazi
geografiju organa, već poredak klasifikacija. Patološka anatomija
bila je redna pre nego što je bila lokalizatorska.
Ona je ipak davala Analizi novu i odl učuj uću vrednost, poka-
zujući, obr nut o od kliničara, da je bolest pasivan i zbrkan objekat
na koji je treba primeniti samo u meri u kojoj je već i sama po
sebi aktivan subjekat što je neumoljivo izvodi na organizmu. Bo-
lest treba analizirati upravo zato što je i sama analiza; a ideološko
12 Anatomie pathologique, Pariz, 1825, str. 3.
13 Anatomie générale, Pariz, 1801,1.1, predgovor, str. XCV1I.
14 Anatomie pathologique, str. 39.
152 Rađanj e kl i ni ke
rasklapanje može da bude samo ponavljanje, u lekarevoj svesti,
onoga koje besni u bolesnikovom telu. Iako ih je Van Horn jasno
razlučio u drugoj polovini XVII veka, mnogi autori, kao što je Li-
jeto, mešali su paučinastu i meku moždanicu. Promena ih jasno
razdvaja; kad se upali, meka moždanica pocrveni, pokazujući da
je čitava od tkiva krvnih sudova; tada je tvrđa i suvlja; paučina-
sta moždanica postane belja i prekrije se lepljivom sluzi; samo
ona može da dobije vodenu bolest.
15
U organskoj sveukupnosti
pluća, pleuritis napada samo plućnu maramicu; peripneumonija
sunđerasto tkivo; katarni kašalj sluzave membrane.
16
Dipitren je
pokazao da dejstvo podvezivanja nije isto u čitavom arterijskom
kanalu: čim se stegne, srednja i unutrašnja opna popušta i deli se;
odupire se samo stanična opna, koja je, međutim, najisturenija ka
spolja, zato što je njena struktura najgušća.
17
Načelo homogenosti
tkiva, koje obezbeđuje opšte patološke tipove, za korelat ima na-
čelo stvarne podele organa pod dejstvom promena što ih izaziva
bolest.
Bišaova anatomija je mnogo više od obezbeđivanja polja za
objektivnu pri menu metoda analize; on od analize pravi ključ-
ni trenutak patološkog procesa. On je ostvaruje unutar bolesti, u
potki njene istorije. Ništa, u nekom smislu, nije dalje od impli-
citnog nominalizma kliničke metode, u kojem se analiza odno-
sila, ako ne na reči, a ono bar na segmente opažanja što su uvek
kadri da budu preneseni u govor; sada je reč o analizi uvučenoj
u niz stvarnih fenomena, koji igraju tako da razgrađuju funkcio-
nalnu kompleksnost na anatomske jednostavnosti; ona oslobađa
elemente koji nisu ništa manje stvarni i konkretni zbog toga što
su izolovani apstrakcijom; ona omogućuje da se u srcu pojavi sr-
čana maramica, u mozgu paučinasta moždanica, sluz u crevnom
aparatu. Anatomija je mogla da postane patološka samo u meri u
kojoj patologija spontano anatomizuje. Bolest, autopsija u tami
tela, seciranje naživo.
15 Traité des membranes, str. 231-264.
16 Anatomie pathologique, str. 12.
17 Navedeno u: Lal l emand, Recherches anatomo-pathologique sur l'encephale, Pariz, 1820,
t., str. 88.
Isecite nekoliko leševa 153
Oduševljenje koje su Biša i njegovi učenici odmah osetili pre-
ma otkriću patološke anat omi j e tu dobija smisao: oni nisu prona-
lazili Morganjija preko Pinela ili Kabanija; oni su pronalazili ana-
lizu u samom telu; oni su, u dubi ni stvari, obelodanjivali poredak
površina; definisali su za bolest sistem analitičkih klasa, u kojima
je element patološkog rasklapanja bio načelo uopštavanja vrsta
bolesti. Sa analitičkog opažanj a prelazilo se na opažanj e stvarnih
analiza. A Biša je sasvim pr i r odno u svom otkriću prepoznao do-
gađaj simetričan Lavoazjeovom otkriću: „Hernija ima svoja jed-
nostavna tela, što raznovrsni m kombi naci j ama za koje su kadra
obrazuj u složena tela. . . Isto tako, anatomija ima svoja jednostav-
na tkiva koj a. . . kombi nuj ući se obrazuj u organe."
18
Met oda nove
anatomije jeste, kao i met oda hernije, analiza: ali analiza odvojena
od svoje lingvističke podrške, i koja definiše prost ornu deljivost
stvari više nego verbalna sintaksa događaj a i fenomena.
Ot uda paradoksal na reaktivacija klasifikatorske misli na po-
četku XIX veka. Daleko od toga da patološka anatomija, iako je
nameravala da ga ukloni nekoliko godina ranije, poništava stari
nozološki projekat, ona mu daje novu snagu, u meri u kojoj mu,
čini se, pruža solidan temelj: stvarnu analizu po opazivim povr-
šinama.
Mnogi su bili i znenađeni što je Biša u načelu svog otkrića na-
vodio jedan Pinelov tekst - tog Pinela, koji mor a da je do kraj a ži-
vota ostao gluv za suštinske lekcije patološke anatomije. U pr vom
izdanju Nozografije Biša je mogao da pročita narednu rečenicu,
koja je na njega delovala poput munj e: „Zašto je važno to što pa-
učinasta moždanica, plućna marami ca, pot rbušni ca obitavaju u
različitim područj i ma tela, kad su te membr ane ugl avnom slične
po strukturi? Zar ne t rpe lezije analogne stanju upale?"
19
Tu je,
naime, bila j edna od prvi h definicija načela analogije pri menj e-
nog na patologiju tkiva, ali Bišaov dug Pinelu je još veći, pošt o je
u Nozografiji nailazio na formulisane, ali ne i na i spunj ene zah-
teve, na koje je moralo da odgovori to načelo izomorfizma: zah-
teve za analizom sa klasifikatorskom vrednošću, koja omogućuj e
18 Anatomie générale, 1.1, str. LXXIX.
19 Pinel, Nosographie philosophique, 1.1, str. XXVIII.
156 Rađanj e kl i ni ke
ne u vremenu što joj je svojstveno. Postoje, naravno, fenomeni
raspadanja, teško razdvojivi od onih koji pripadaju kliničkoj slici
gangrene ili gnojne groznice; postoje, nasuprot tome, i fenomeni
povlačenja ili brisanja: crvenilo izazvano iritacijom nestaje veoma
brzo nakon zastoja u cirkulaciji; taj prekid prirodnih kretanja (ot-
kucaja srca, izlivanja limfe, disanja) sam određuje posledice koje
nije lako razdvojiti od elemenata bolesti: jesu li zagušenje u moz-
gu i brzo omekšanje koje usledi posledice patološke navale krvi ili
prekida cirkulacije izazvanog smrću? Najzad, možda treba uzeti u
obzir ono što je Hanter nazvao „stimulusom smrti", i što izaziva
prestanak života, a da ne pripada bolesti, od koje ipak zavisi.
26
U
svakom slučaju, fenomeni iscrpljenosti koji nastaju na kraju hro-
nične bolesti (mišićna mlitavost, umanj ena osetljivost i pokret-
ljivost) više proističu iz izvesnog odnosa života i smrti nego iz
definisane patološke strukture.
Dva niza pitanja postavljaju se patološkoj anatomiji koja želi
da utemelji nozologiju: jedan se tiče spajanja vremenskog skupa
simptoma i prostornog sapostojanja tkiva; drugi se tiče smrti i
stroge definicije njenog odnosa sa životom i smrću. U naporu da
reši te probleme, Bišaova anatomija poljuljala je sva njena izvorna
značenja.
Da bi se otpočeo prvi niz prigovora, činilo se da nije bilo potre-
be za preinačenjem same strukture kliničkog pogleda: zar nije do-
voljno gledati mrtve kao što se gledaju živi? I primeniti na leševe
dijakritičko načelo medicinskog posmatranja: patološka činjenica
postoji samo kao uporedna.
Pri upotrebi tog načela Biša i njegovi naslednici ne pronalaze
samo Kabanija i Pinela, već i Morganjija, Bonea i Valsalvu. Prvi
anatomi su dobro znali da je valjalo biti„uvežban u seciranju zdra-
vih tela" ako se želi na lešu dešifrovati bolest: kako drugačije razlu-
čiti crevnu bolest od onih „polipastih otvrdnuća" koje proizvodi
smrt, ili koje ponekad donose godišnja doba kod dobrodržećih?
27
Treba takođe uporediti subjekte umrle od iste bolesti, prihvata-
26 J. Hunt er , Oeuvres complètes, Pariz, 1839,1.1, str. 262.
27 Morgagni , Recherches anat omi ques (izdanje iz: Encyclopédie des Sciences médicales,
7. odel j ak, t. Vl l . s t r . 17.
Isecite nekoliko leševa 157
jući staro načelo koje je bilo formul i sano već u Sepulchretumu;
pr omene uočene na svim telima definisali su, ako ne uzrok, a ono
bar žarište bolesti i možda nj enu pri rodu; one koje se razlikuju od
autopsije do autopsije pri padaj u poret ku posledice, privlačnosti ili
komplikacije.
28
1, najzad, sučeljavanje onoga što se vidi o j ednom
i zmenj enom organu i onoga što se zna o njegovom nor mal nom
funkci oni sanj u: treba „neprest ano porediti te čulne fenomene
svojstvene životu zdravlja svakog organa sa poremećaj i ma koje
svaki od nj i h predstavlja u svojoj leziji".
29
Ali svojstvo anatomsko-kliničkog istraživanja jeste to što je
pri meni l o dijakritičko načelo na j ednu mnogo kompleksniju i
probl emat i čni j u di menzi j u: onu u kojoj se artikulišu prepoznat -
ljivi oblici patološke istorije i vidljivi elementi kojima dopušt a da
se pojave kada se dovrši. Korvizar sanja o t ome da stari traktat
iz 1760. zameni j edni m tekstom, prvom i apsol ut nom knj i gom iz
patološke anatomije, čiji bi naslov bio: De sedibus et causis morbo-
rum per signa diagnostica investigatis et per anatomen confirma-
tis.
i0
A tu anatomsko-kliničku suverenost, koju Korvizar opaža u
smislu pot vrde nozologije aut opsi j om, Laenek definiše u obr nu-
t om smeru: povrat ak lezije si mpt omi ma koje je izazvala: „Patološ-
ka anat omi j a je nauka što za cilj ima spoznaj u vidljivih pr omena
koje stanje bolesti proizvodi na organi ma ljudskog tela. Sečenje
leševa jeste način da se ostvari ta spoznaja, ali da bi postala ne-
posredno kori sna. . . treba j oj pri druži t i posmat ranj e si mpt oma ili
pr omenu funkci j e što se pokl apaj u sa svakom vrst om pr omena na
organima".
31
Pot rebno je, dakle, da medicinski pogled pređe put
koji mu do t ada nije bio otvoren: vertikalan put koji ide od simp-
tomske površine do površine tkiva, put u dubi nu koji se spušta
od očitog prema skrivenom, put koji treba prelaziti u oba smera
i neprest ano ako se želi, s kraja na kraj, definisati mreža suštin-
skih nužnosti. Medicinski pogled koji se, kako smo videli, spuštao
28 Th. Bonet , Sepulchretum, Predgovor; na to načel o podseća Morgagni , ibid, str. 18.
29 Corvi sart , Essai sur les maladies et les lésions organiques, du coeur et des gros vaisseaux,
Pariz, treće i zdanj e, 1818, Uvodni govor, str. XII.
30 Corvi sart , loc. cit, str. V.
31 Laënnec, čl anak „Anat omi e pathologique", u: Dictionnaire des Sciences médicales, t.
II, str. 47.
158 Rađanj e kl i ni ke
na dvodimenzionalne predele tkiva i simptoma, moraće, da bi ih
podesio, da se i sam premešta duž treće dimenzije. Tako će biti
definisana anatomsko-klinička zapremina.
Pogled uranja u prostor preko kojeg će, kako je sam sebi dao
u zadatak, preći. Kliničko čitanje u svom prvobitnom obliku po-
drazumevalo je spoljni subjekat koji dešifruje i koji je, počev od,
i izvan onoga što je sricao, dovodio u red i definisao srodnosti.
U anatomsko-kliničkom iskustvu, medicinsko oko mora da vidi
kako se bol pruža i stepenasto raspoređuje pred njim u meri u
kojoj sam prodire u telo, napreduje među svojim zapreminama,
zaokružuje ih ili im podiže mase, silazi u dubine. Bolest više nije
snop obeležja rasutih tu i tamo na površini tela i međusobno po-
vezanih statistički uočljivim istovremenostima i nizanjima; ona
je skup oblika i deformacija, figura, slučajnosti, premeštenih, uni-
štenih i preinačenih elemenata koji se nižu jedni na druge po ge-
ografiji što se može pratiti korak po korak. To više nije patološka
vrsta koja se umeće u telo, tamo gde je to moguće; to je samo telo
koje postaje bolesno.
Na prvi pogled, moglo bi se pomisliti da je tu reč samo o sma-
njenju distance između subjekta koji spoznaje i objekta spoznaje.
Zar lekar iz XVII i XVIII veka nije ostajao na „distanci" od svog
bolesnika? Zar ga nije gledao izdaleka, posmatrajući samo povr-
šinske i odmah uočljive oznake, vrebajući fenomene, bez kontak-
ta, i opipavanja, i osluškivanja, odgonetajući unutrašnjost samo
po spoljnim naznakama? Zar se promena u medicinskom znanju
krajem XVIII veka ne sadrži uglavnom od toga što se lekar pribli-
žio bolesniku, što je ispružio prste i naslonio uho, što je, menjajući
na taj način nivo, počeo da opaža ono što se nalazilo neposred-
no iza vidljive površine i da je tako mal o-pomal o bio naveden da
„pređe na drugu stranu" i da uočava bolest u tajnovitim dubina-
ma tela?
Tu je reč o mi ni mal nom tumačenju promene. Ali njegova teo-
rijska diskretnost ne sme da zavara. Ona sa sobom nosi izvestan
broj delova ili referenci koje ostaju prilično nedovoljno razrađene:
napredak posmatranja, briga da se razvija i proširi iskustvo, sve
veća vernost onome što mogu da otkriju podaci što su ih saku-
Isecite nekoliko leševa 159
pila čula, odust aj anj e od teorija i sistema u korist naučnijeg em-
pirizma. A iza svega toga, pretpostavlja se da subjekat i objekat
spoznaje ostaju ono što jesu: njihova sve veća bliskost i nj i hovo
najbolje podešavanj e samo su omogućili da objekat razotkrije sa
više jasnoće ili poj edi nost i t aj ne koje su njegove i koje subjekat či-
sti od zabluda koje su prepreka istini. Izgrađeni j ednom za svagda
i konačno smešteni sučelice, oni mogu, t okom bilo kakvog istorij-
skog preobražaja, samo da se zbliže, da umanj e razdaljinu među
sobom, uki nu prepreke koje ih razdvajaju i da pronađu oblik uza-
j amnog prilagođavanja.
Ali t u je, bez sumnj e, odbačena u istoriju j edna stara teorija
spoznaje, kojoj već odavno znamo posledice i nedela. Nedovoljno
precizna istorijska analiza otkriva izvan tih prilagođavanja posve
drugačije načelo preobražavanja: ono se solidarno odnosi na tip
objekata koje valja spoznati, na rešetku koja omogućuj e da se on
pojavi, izoluje ga i odseca elemente zgodne za moguće znanje, na
položaj koji subjekat mora da zauzima da bi ih uočio, na i nst ru-
ment e koji mu omogućuj u da ih dohvati, na modalitete beleženja
i pamćenj a koje mora da pokrene, na oblike predočenj a koje mora
da pri menj uj e i koji ga označavaju kao subjekat legitimne spo-
znaje. Ono što je prei načeno tako što je ustupilo mest o anat om-
sko-kliničkoj medicini, nije, dakle, j ednost avna površina kontakta
između subjekta koji spoznaje i spoznavanog objekta; to je opštiji
razmešt aj znanja koji određuj e uzaj amne položaje i međusobnu
igru onoga koji mora da spozna i onoga što se mora spoznati.
Pri st upanj e medi ci nskog pogleda unut rašnj ost i bolesnog tela
nije nastavak pokreta zbližavanja koji bi se manj e ili više redov-
no razvijao od dana u kojem se jedva učeni pogled prvog lekara
usmeri o izdaleka ka telu prvog pacijenta; to je ishod pret apanj a
na nivou samog znanja, a ne na nivou nagomilanih, prečišćenih,
produbl j eni h, podešeni h spoznaja.
Da je tu reč o događaj u koji doseže razmeštaj znanja, dokaz se
nalazi u činjenici da se spoznaje u poret ku anatomsko-kliničke
medi ci ne ne obrazuj u na isti način i po istim pravilima kao u pro-
stoj i j ednost avnoj klinici. Nije reč o istoj igri, nešto usavršenijoj,
već o drugači j oj igri. Evo nekih od tih novih pravila.
160 Rađanj e kl i ni ke
Anatomsko-klinička medicina zamenjuje medotu simptomskih
istovetnosti analizom koja bi se mogla nazvati kockastom ili sloje-
vitom. U očita ponavljanja često su umešani oblici bolesti, čiju ra-
znovrsnost može da pokaže samo anatomija. Osećaj gušenja, izne-
nadno lupanje srca, naročito nakon napora, kratak i isprekidan
dah, naglo buđenje, izraženo bledilo, osećaj pritiska ili stezanja u
predelu grudi, težine i utrnulosti u levoj ruci ukazuju na veoma
upadljiv način na bolesti srca, u kojima samo anatomija može da
razluči perikarditis (koji pogađa membranozne omotače), aneu-
rizmu (oboljenje mišićne materije), sužavanja i otvrdnjavanja (u
kojima je srce pogođeno u žilastim ili vlaknastim delovima).
32
Preklapanje ili barem redovno smenjivanje katara i tuberkuloze
ne dokazuje, uprkos nozografima, njihovu istovetnost, pošto au-
topsija u j ednom slučaju pokazuje povredu sluzave membrane, a u
drugom promenu na sunđerastom tkivu koja može da ide do na-
stajanja čira.
33
Ali obrnuto, treba objediniti, kao da pripadaju istoj
lokalnoj ćeliji, tuberkulozu i hemoptizu, između kojih simptoma-
tologija poput Sovažove nije nalazila vezu po učestalosti dovoljnu
da ih objedini. Slučajnost koja definiše patološku istovetnost ima-
će vrednost samo za lokalno ograđeno opažanje.
To znači reći da će medicinsko iskustvo zameniti beleženje uče-
stalosti uočavanjem nepokretne tačke. Simptomski tok tuberkuloze
pluća daje: kašalj, teškoće pri disanju, iscrpljenost, tuberkuloznu
groznicu, i ponekad iskašljavanje gnoja, ali ni j edno od tih vid-
ljivih preinačenja nije neophodno (ima obolelih od tuberkuloze
koji ne kašlju), a njihov redosled ulaska na scenu nije strogo ure-
đen (groznica može da se pojavi rano ili na samom kraju razvoja
bolesti). Jedina postojana pojava, potreban i dovoljan uslov da je
reč o tuberkulozi: lezija na plućnom sunđerast om tkivu, koja se na
autopsiji „pokazuje posuta sa manje ili više gnoj ni h žarišta. U ne-
kim slučajevima, ona su tako brojna da plućno krilo izgleda samo
kao alveolarno tkivo koje je njima ispunjeno. Ta žarišta su prožeta
velikim brojem spona; u susednim delovima nalazi se manje ili
32 Corvi sart , loc. cit.
33 G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, Pariz, 1810.
Isecite nekoliko leševa 161
veće otvrdnuće".
34
Si mpt omi klize i nestaju pod t om nepokr et nom
tačkom; naznaka verovat noće koj om ih je klinika obeležavala bri-
še se u korist samo j edne neophodne implikacije, koja ne spada u
poredak vremenske učestalosti, već lokalne postojanosti: „Treba
gledati kao t uberkul ozne one poj edi nce koji nemaj u ni groznicu, a
nisu ni mršavi, niti iskašljavaju gnoj; dovoljno je da se na plućima
nalazi lezija koja teži t ome da ih dezorganizuje i da ih zagnoji;
tuberkuloza je sama ta lezija".
35
Povezan sa t om nepokr et nom tačkom, kronološki niz si mpt oma
se podređuj e, u obliku sekundarni h fenomena, grananju lezijskog
prostora i nužnost i koja mu je svojstvena. Proučavajući „neobi čno
i neobjašnjivo" kret anj e neki h groznica, Peti sistematski sučelja-
va slike posmat ranj a nači nj ene u toku bolesti i ishod autopsija:
smanjivanje crevnih, želudačnih, grozničavih, žlezdanih, pa čak
i moždani h znakova, mor a se u svojoj sveukupnosti prvobi t no
povezati sa „savršeno sličnim pr omenama na crevnom kanalu".
Uvek je reč o podr učj u ileocekalnog zaliska; ono je prekriveno
mrl j ama boje vina, naduveno prema unut ra, a žlezde marami čnog
segmenta koje mu odgovaraju natekle su, t amnocrvene su i pla-
vičaste, pune krvi i zagušene. Ako je bolest dugo trajala, došlo je i
do gnoj enj a i uni št enj a crevnog tkiva. Može se, dakle, prihvatiti da
je tu reč o škodljivom dejstvu na digestivni kanal, čije su funkcije
prve izmenjene; taj je agens „apsorbovanj em prenet u žlezde tr-
bušne maramice, u l i mfni sistem" (otuda vegetativni poremećaj ),
a odatle ,,u čitav sistem", a naroči t o u njegove moždane i nervne
elemente, što objašnjava pospanost , slabljenje funkcija čula, buni -
lo i faze komat oznog stanja.
36
Ni zanj e oblika i si mpt oma onda se
pojavljuje prost o kao hronol oška slika j edne kompleksnije mreže:
prost orno-vremensko buj anj e počev od izvornog napada i kroz
čitav organski život.
Analiza anatomsko-kliničkog opažanja, dakle, obel odanj uj e tri
reference (lokalizacija, žarište i izvornost), koje suštinski preina-
34 X. Bichat, Anatomie pathologique, str. 174.
35 G.-L. Bayle, loc. cit, str. 8- 9.
36 M. -A. Petit, Traité de la fièvre entero-mèsentrique, Pariz, 1813, naroči t o str. XIX, XXX,
i st r . 132-141.
162 Rađanj e kl i ni ke
čuju vremensko čitanje klinike. Organska rešetka koja omogućuje
da se odrede nepokretne ali odrvenele tačke ne ukida gustinu pa-
tološke istorije u korist čiste anatomske površine; ona je uvodi u
specifikovanu zapreminu tela, omogućujući da se prvi put u medi-
cinskoj misli preklope vreme bolesti i uočljivo kretanje organskih
masa. Tada, ali samo tada, patološka anatomija ponovo pronalazi
Morganjijeve teme, i izvan njih, Boneove: samostalan organski
prostor, sa svojim dimenzijama, svojim stazama, sa sopstvenim
načinima artikulisanja udvostručava prirodni ili značenjski pro-
stor nozologije i zahteva da mu on u suštini bude vraćen. Rođeno
iz kliničke brige da se definišu strukture patološke srodnosti (cf.
Traktat o membranama), novo medicinsko opažanje konačno daje
sebi zadatak da uoči figure lokalizacije (cf. istraživanja Korvizara
i G.-L. Bela). Pojam gnezda konačno je zamenio pojam klase: „Šta
je posmatranje", pitao je već Biša,„ako se ne zna sedište bolesti?"
37
A Bujo je morao da odgovori: „Ako postoji aksiom u medicini, to
je onda ta rečenica da ne postoji bolest bez sedišta. Ako bi se pri-
hvatilo suprotno mišljenje, trebalo bi onda prihvatiti i da postoje
funkcije bez organa, što je opipljiva apsurdnost. Određenje sedišta
bolesti ili njihova lokalizacija jeste jedno od najlepših osvajanja
moderne medicine."
38
Analiza tkiva, čiji je prvobitni smisao bio
generički, veoma brzo je dobila vrednost pravila lokalizacije.
Morganji ipak nije bio ponovo pronađen bez jednog velikog
preinačenja. On je spojio pojam patološkog sedišta sa poj mom
uzroka: De sedibus et causis...; u novoj patološkoj anatomiji odre-
đenje sedišta ne ide uz određenje uzročnosti; pronaći u adina-
mičkim groznicama ileocekalne lezije nije značilo iskazati njihov
određujući uzrok; Peti će misliti na „štetni agens", Bruse (Bro-
ussais) na iritaciju. Nije važno: lokalizovati znači samo utvrditi
prostornu i vremensku polaznu tačku. Za Morganjija, sedište je
bilo tačka umet anj a lanca uzročnosti u organizam; ono se poisto-
većivalo sa poslednjom karikom. Za Bišaa i njegove naslednike,
pojam sedišta je oslobođen uzročne problematike (a u tome su
naslednici kliničara); okrenut je ka budućnosti bolesti pre nego
37 X. Bichal, Anatomie générale, 1.1, str. XCIX.
38 Boui l l aud, Philosophie médicale, str. 259.
Isecite nekoliko leševa 163
prema nj enoj prošlosti; sedište, to je tačka iz koje zrači patološka
organizacija. Ne poslednji uzrok, već prvobitno žarište. U t om smi-
slu utvrđivanje segmenta nepokret nog prostora na lešu može da
reši probl eme nastale vremenski m razvojem bolesti.
U medi ci nskoj misli XVIII veka smrt je bila i apsolutna činje-
nica i najrelativniji f enomen. Ona je bila kraj života, ali i kraj bo-
lesti, ako je u nj enoj pri rodi bilo da bude kobna; počev od nje,
dosegnut a je granica, istina je dovršena, a sami m tim i savladana:
u smrti, bolest koja je došla do kraj a trke ućutala bi i postajala
stvar pamćenj a. Ali ako bi se desilo da bolest ostavi traga na lešu,
onda nikakva očiglednost nije mogla apsolutno da razluči koji su
tragovi njeni, a koji smrti; njihovi znaci su se ukrštali u nerazmrsi -
vom neredu, tako da je smrt bila ona činjenica počev od koje više
nema ni života ni bolesti, a nj ena su rastrojstva bila iste pri rode
kao svi fenomeni bolesti. Kliničko iskustvo u prvobi t nom obliku
nije dovodilo u pitanje taj dvosmisleni poj am smrti.
Patološka anatomija mor a poj mu tehnika leša dati stroži, što
će reći i nst rument al ni j i status. To poj movno ovladavanje smrću
mogl o je naj pre da se ostvari, na j ednom veoma el ement arnom
nivou, organizovanjem klinika. Mogućnost da se odmah seku tela,
skraćujući što je više moguće peri od i zmeđu premi nuća i aut op-
sije, omogućila je da se preklope, ili gotovo preklope posl ednj i
t renut ak patološkog vremena i prvi t renut ak vremena u svojstvu
leša. Posledice organskog raspadanj a su ukl onj ene, barem u naj o-
čitijem i naj neugodni j em obliku, tako da t renut ak smrt i može da
odigra ulogu repera bez gustine koju pronalazi nozografsko vre-
me, kao što skalpel pronalazi organski prostor. Smrt više nije ništa
do vertikalna i apsolutna tanka linija koja razdvaja, ali omogućuj e
da se j edan na drugog uput e niz si mpt oma i niz lezija.
S druge strane, Biša se, preuzi maj ući raznovrsne Hanterove na-
znake, t rudi da razluči dva poretka fenomena koje je Morganjijeva
anat omi j a mešala: očitovanja istovremena sa bolešću i očitovanja
koja pret hode smrti. Naime, nije nužno da neka pr omena upu-
ćuje na bolest i patološku st rukt uru; ona može upućivati na ra-
zličit proces, delom samostalan a del om zavisan, koji najavljuje
put smrti. Tako mišićna mlitavost pri pada semiologij.i nekih pa-
164 Rađanj e kl i ni ke
raliza moždanog porekla, ili nekom vitalnom oboljenju kao što je
astenična groznica; ali ona se može sresti i u bilo kojoj hroničnoj
bolesti, ili čak u nekoj akut noj epizodi pod uslovom da i jedna i
druga dugo traju; vidimo je kod upala paučinaste moždanice, ili
u poslednjim fazama tuberkuloze. Taj fenomen, koga ne bi bilo
bez bolesti, ipak nije sama bolest: udvostručuje svoje trajanje ra-
zvojem koji ne ukazuje na neku figuru iz sfere patološkog, već na
bliženje smrti; procesom bolesti označava pridružen ali različit
proces „umrtvljenja".
Tim fenomenima bez sumnje ne manjkaju analogije sadržaja
sa kobnim ili povoljnim „znacima", koje je tako često analizirao
Hipokrat. Po funkciji, međutim, a i po semantičkoj vrednosti, ima
ih veoma različitih: znak upućuje na krajnji ishod, idući ispred
vremena; ukazivao je bilo na suštinsku ozbiljnost bolesti, bilo na
nj enu slučajnu ozbiljnost (kad je nastala kao posledica komplika-
cije ili greške u terapiji). Fenomeni delimične ili nastupajuće smr-
ti ne nagađaju nikakvu budućnost: oni pokazuju proces u toku
odigravanja; nakon apopleksije, većina životnih funkcija pri rodno
je obustavljena i, shodno tome, smrt je za njih već počela, dok
organske funkcije nastavljaju da žive svojim životom.
39
Osim toga,
stupnjevi te smrti u pokretu ne prate samo, niti u velikoj meri,
nozološke oblike, već pre linije olakšavanja svojstvene organizmu;
ti procesi tek na sporedan način ukazuju na smrt od bolesti - oni
govore o propusnosti života prema smrti: kada se patološko stanje
produži prva tkiva pogođena umrtvljenjem uvek su ona u kojima
je ishrana najaktivnija (sluzava), zatim je red na sunđerasto tkivo
organa i, u poslednjoj fazi, tetive i aponeuroze.
40
Smrt je, dakle, mnogostruka i rasuta u vremenu: ona nije ap-
solutna i povlašćena tačka počev od koje se vremena zaustavljaju
da bi se obrnula, ona je, kao i sama bolest, vrveće prisustvo koje
analizom može da se podeli u vremenu i prostoru; malo-pomalo,
tu i tamo, svaki od čvorova se raskida, sve dok ne prestane or-
ganski život, barem u svojim glavnim oblicima, pošto će dugo
nakon smrti individue sićušne i delimične smrti rastakati talase
39 X. Bichat, Recherches physiologiques sur la vie et la mort, i zd. Magendi e, str. 251.
40 X. Bichat, Anatomie pathologique, str. 7.
Isecite nekoliko leševa 165
života koji se ne predaju.
41
U pr i r odnoj smrti, prve se gase životne
funkcije: naj pre dolazi do gašenja čula, pa do uspavljivanja mozga,
slabljenja pokretljivosti, krut ost i mišića, umanj enj a njihove spo-
sobnosti da se grče, gotovo pot punog paralisanja creva, i konač-
no zaustavljanja srca.
42
Ovoj hronol oškoj slici uzast opni h smrt i
treba dodat i i pr ost or nu sliku interakcija koje pokreću, od tačke
do tačke u organi zmu, lanac smrti; i maj u tri glavna prenosni ka:
srce, pluća i mozak. Može se ustanoviti da smrt srca ne povlači za
sobom smrt mozga ner vni m put em, već arterijskom mr ežom (za-
ustavljanje pokret a koji održava mozak u životu) ili vaskul arnom
mrežom (zaustavljanje pokreta, ili, naprotiv, dot ok crne krvi koja
omet a mozak, guši ga i sprečava da radi). Može se pokazati i kako
smrt pluća za sobom povlači smr t srca: bilo zato što je krv u plu-
ćima naišla na neku mehani čku prepreku cirkulaciji; bilo zato što,
budući da su pluća prestala da rade, hemijske reakcije više nemaj u
čime da se hrane i prekidaju se kontrakcije srca.
43
Procesi smrt i koji se ne poistovećuju ni sa procesima života
ni sa procesi ma bolesti ipak po svojoj pri rodi osvetljavaju organ-
ske f enomene i njihove poremećaje. Spora i pri rodna smrt star-
ca predstavlja, u obrnut om smeru, razvoj života kod deteta, kod
embri ona, možda čak i kod biljke: „Stanje života koje će pri rodna
smrt poništiti približava se stanju u koj em se nalazio u maj či nom
st omaku, pa čak i stanju biljke koja živi samo unut ra, i za koju
je čitava pri roda u tišini".
44
Uzastopni omot ači života pri rod-
no se odvajaju, najavljujući svoju samostalnost i svoju istinitost
u samom onome što ih negira. Sistem funkci onal ni h zavisnosti
i nor mal ni h ili patoloških interakcija rasvetljava se i det al j nom
analizom tih smrti: može se prepoznat i da, iako postoji neposred-
no dejstvo pluća na srce, ono samo posr edno t rpi uticaj mozga:
apopleksija, epilepsija, narkotičnost, potresi mozga ne izazivaju
nikakvo neposredno i odgovarajuće prei načenj e na srcu; doći
će samo do sekundarni h posledica posredst vom mišićne parali-
41 X. Bichat, Recherches physiologiques, str. 247.
42 lbid, str. 234, 238.
43 lbid, str. 238.
44 lbid, str. 238.
166 Rađanj e kl i ni ke
ze, prekida disanja ili poremećaja cirkulacije.
45
Tako učvršćena u
sopstvenim mehanizmima, smrt sa svojom organskom mrežom
više ne može da se pomeša sa bolešću ili njenim tragovima; može,
naprotiv, da služi kao tačka gledišta na patološko i da omogući da
mu se utvrde oblici ili etape. Izučavajući uzroke tuberkuloze, G.-L.
Bel više ne razmatra smrt kao paravan (funkcionalni i vremenski)
koji bi je razdvajao od bolesti, već kao spontanu oglednu situaciju
koja otvara pristup samoj istini bolesti i njenim različitim hro-
nološkim fazama. Smrt, naime, može da nastane tokom čitavog
patološkog kalendara, bilo pod dejstvom same bolesti, bilo zbog
nekog pridodatog oboljenja, bilo zbog neke nezgode. Kad se spo-
znaju nepromenljivi fenomeni i promenljiva očitovanja smrti kad
se ovlada njima, može se, zahvaljujući t om otvaranju vremenu, re-
konstruisati razvoj čitavog jednog niza bolesti. Kod tuberkuloze
su to najpre čvrste, homogene, beličaste tuberkule; zatim nešto
mekše tvorevine, koje u središtu imaju jezgro od gnojne materije
koja im menja boju; najzad dolazi stanje gnojenja, koje izaziva
gnojne čireve i uništavanje plućnog sunđerastog tkiva.
46
Sistema-
tizujući istu metodu, Laenek je pokazao, nasuprot samom Belu, da
melanoza ne predstavlja poseban patološki tip, već moguću fazu u
razvoju. Vreme smrti može da klizi tokom čitavog razvoja bolesti;
a pošto je ta smrt izgubila svoju neprozirnu narav, ona postaje,
paradoksalno i kao posledica prekida u vremenu, instrument koji
omogućuje da se trajanje bolesti integriše u nepokretni prostor
prekrojenog tela.
Život, bolest i smrt sada sačinjavaju tehničko i pojmovno troj-
stvo. Prekinut je stari kontinuitet hiljadugodišnjih mučenja koja
su u život smeštale pretnju od smrti, a u bolest blisko prisustvo
smrti: na njegovom se mestu artikuliše trouglasta figura, čiji je
najviši vrh definisan smrću. Sa visine smrti mogu se videti i anali-
zirati organske zavisnosti i patološki nizovi. Umesto da bude ono
što je dugo bila, ona tama u kojoj se život briše, u kojoj se i sama
bolest muti, ona je sada obdarena onom velikom moći prosvetlje-
nja, dominira i obelodanjuje u isti mah prost or organizma i vreme
45 Ibid, str. 480, 500.
46 G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, str. 21- 24.
Isecite nekoliko leševa 167
bolesti. . . Povlastica nj ene nevremenosti, koja je, bez sumnj e, jed-
nako stara kao i svest o nj enoj neizbežnosti, prvi put je izvrnuta
u tehnički i nst r ument koji omogućuj e da se shvati istina života
i pri roda njegovog bola. Smrt je veliki analitičar, koji pokazuj e
povezanosti razmot avaj ući ih i omogućuj e da se rasvetle čuda ge-
neze u neumoljivosti raspadanja: i treba ostaviti reč raspadanje da
posrče pod t eži nom svog značenja. Analiza, filozofija elemenata i
njihovih zakona, pronalazi u smrt i ono što je uzalud tražila u ma-
tematici, herniji, samom jeziku: neophodan model, koji propisuje
priroda; na taj će se veliki pri mer medicinski pogledi sada oslo-
niti. To više nije pogled živog oka, već pogled oka koje je videlo
smrt . Velikog belog oka koje raskida sa životom.
Imalo bi se mnogo šta reći o Bišaovom „vitalizmu". Istina je da
je, pokušavajući da zaokruži osobenu narav života kao fenomena,
Biša među njegove specifičnosti ubraj ao i rizik od bolesti: prost o
fizičko telo ne može se odvojiti od svog pri rodnog tipa.
47
Ali to
sprečava analizu bolesti da se odvija samo sa stanovišta smrt i - te
smrti kojoj se život opire po definiciji. Biša je relativizovao poj am
smrti, omogućuj ući mu da se izgubi iz onog apsolutnog u koj em
se javljao kao neodvojiv, odl učuj ući i nepovrat an događaj: raspli-
nuo ga je i razdelio po životu, u obliku detaljnih smrti, delimičnih
smrti, progresivnih i koje se tako lako dovrše s onu st ranu same
smrti. Ali iz tog razloga je od njega obrazovao suštinsku st rukt u-
ru medicinske misli i opažanja; ono čemu se život suprotstavlja
i čemu se izlaže; ono čemu je živa opozicija, dakle život; ono u
odnosu na šta je analitički izložen, dakle istinito. Mažandi (Ma-
gendie), kao biolozi kada su kritikovali definiciju života koj om se
otvaraju Fiziološka istraživanja (Recherches physiologiques): „Po-
grešna ideja, pošto umret i u svim jezicima znači prestati živeti
i što se stoga ta t obožnj a definicija svodi na ovaj začarani krug:
život je skup funkcija koje se opi ru odsustvu života."
48
Ali Biša
je krenuo od prvog anat omsko-pat ol oškog iskustva, onog koje je
sam sačinio: iskustva po kojem je smrt j edi na mogućnost da se
47 Cf. G. Cangui l hem, La connaissance de la vie, Pariz, 1952, str. 195.
48 F.-R. Rui sson, De la division la plus naturelle des phénomènes physiologiques, Pariz,
1802, str. 57. Cf. i Magendi e. br . 1 na str. 2 nj egovog i zdanj a Recherches psyisiologiques.
168 Rađanj e kl i ni ke
životu dâ pozitivna istinitost. Nesvodivost živog na mehaničko ili
hemijsko tek je sekundarno u odnosu na tu temeljnu vezu života i
smrti. Vitalizam se pojavljuje na osnovu tog „mortalizma".
Pređeni put je ogroman od trenutka, ipak bliskog, u kojem je
Kabani znanju o životu pripisivao isto poreklo i isti temelj kao
životu samom: „Priroda je htela da je izvor naših spoznaja bio isti
kao izvor života. Treba pri mat i utiske da bi se živelo; treba pri-
mati utiske da bi se spoznavalo; i pošto je nužnost da se izučava
uvek neposredan povod njihovog delovanja na nas, sledi da su
naši načini obrazovanja uvek u skladu sa našim potrebama".
49
Za
Kabanija, kao i za XVIII vek i čitavu jednu tradiciju koja je bila
poznata već u renesansi, spoznaja života se s puni m pravom osla-
njala na suštinu živog, pošto je i ona bila samo jedno od njegovih
očitovanja. Zbog toga se bolest uvek pokušavala promišljati samo
počev od živog, ili od njegovih modela (humoralnih, hemijskih);
i vitalizam i antivitalizam rađali su se iz te temeljne prednosti ži-
vota u iskustvu bolesti. Sa Bišaom, spoznaja života pronalazi svoj
koren u uništenju života i u njegovoj kraj nj oj suprotnosti; bolest
i život govore smrti svoju istinu: specifičnu istinu, neumanjivu,
zaštićenu od svih izjednačavanja sa neorganskim krugom smrti
koji ih označava kao ono što jesu. Kabani, koji je život uronio tako
duboko u korene, bio je posve prirodno više mehaničar nego Biša,
koji ga je promišljao samo u njegovom odnosu sa smrću. Sa dna
renesanse do kraja XVIII veka, znanje o životu je bilo u krugu
života što se zatvara u sebe i zaljubljeno se posmatra; počev od Bi-
šaa ono se odmiče od života, i odvojeno je od njega neprelaznom
granicom smrti, u čijem ogledalu je gleda.
Bez sumnj e je za medicinski pogled bio težak i paradoksalan
zadatak da sprovede takav jedan obrt. Jedna vajkadašnja naklo-
nost, stara koliko i strah ljudi, okretala je pogled lekara prema
uklanjanju bolesti, prema izlečenju, prema životu: tu je mogla da
bude reč samo o nj enom obnavljanju. Smrt je ostajala, iza leđa
lekaru, velika mračna pretnja u kojoj se ukidalo njegovo znanje
i njegova umešnost; ona je bila rizik ne samo života i smrti, već i
znanja koje ih je ispitivalo. Sa Bišaom, medicinski pogled se vrti
49 Cabani s, Du degré de certitude de la médiane, t reće i zdanj e, Pariz, 1819, str. 76-77.
Isecite nekoliko leševa 169
oko samog sebe i traži od smrti račun o životu i bolesti, u ko-
načnoj nepokret nost i nj i hovog vremena i njihovih pokreta. Zar
nije trebalo da medi ci na zaobiđe svoju najstariju brigu kako bi u
onome što je svedočilo o nj enom neuspehu pročitala ono što je
moral o da utemelji nj enu istinitost?
Ali Biša je uradi o mnogo više od oslobađanja medi ci ne straha
od smrti. On je t u smrt integrisao u tehnički i poj movni skup, u
kojem ona dobija svoja specifična obeležja i svoju t emel j nu vred-
nost iskustva, tako da veliki rez u istoriji zapadne medi ci ne poti-
če upravo iz t renut ka u koj em je kliničko iskustvo postalo ana-
tomsko-klinički pogled. Pinelova Klinička medicina (Médecine
clinique) potiče iz 1802; Revolucija u medicini (Révolution de la
Médecine) pojavila se 1804; čini se da pravila analize t r i j umf uj u
nad čistim deši frovanj em si mpt omski h skupova. Ali godi nu dana
ranije Biša ih je već bio poslao u istoriju: „Dvadeset godi na ste
od jutra do večeri pored kreveta bolesnika hvatali beleške o obo-
ljenjima srca, pluća, st omačni h organa, tako da će za vas sve biti
zbrka si mpt oma koji će vam, budući da ne pristaju ni uz šta, po-
nuditi sied nesuvislih fenomena. Isecite nekoliko leševa: odmah
ćete videti kako nestaje t ama koju je samo posmat ranj e mogl o da
rastera."
50
Živa noć se povlači pred svetlošću smrti.
50 X. Bichat, Anatomie générale, predgovor, str. XCIX.
D E V E T O P O G L A V L J E
Nevidljivo vidljivo
Viđena iz smrti, bolest ima zemlju, uočljivu otadžbinu, podze-
mno mada pouzdano mesto, u kojem se zameću njene srodnosti
i njene posledice; lokalne vrednosti defnišu njene oblike. Počev
od leša, smrt se opaža kao paradoksalno živa. Kao da živi životom
koji više nije život starih privlačnosti ni kombinatornih zakona
komplikacija, već koji ima sopstvene figure i zakone.
1. Načelo opštenja tkiva
Rederer (Roederer) i Vagler (Wagler) već su bili definisali mor-
bus mucosus kao zapaljenje kadro da dosegne unut rašnj u i spo-
ljašnju stranu digestivnog kanala čitavom njegovom dužinom;
1
opažanje koje generalizuje Biša: patološki fenomen ide u organiz-
mu povlašćenim putem koji propisuje istovetnost tkiva. Svaki tip
membrane ima patološke modalitete koji su mu svojstveni: „Po-
što su bolesti samo promene vitalnih svojstava, i kako se svako
telo razlikuje od drugih po odnosu tih svojstava, očigledno je da
se ono mora od njih razlikovati i po svojim bolestima."
2
Pauči-
nasta moždanica može da oboli od raznih oblika vodene bolesti
kao i plućna maramica ili potrbušnica, pošto je i ovde i t amo reč
0 seroznim membranama. Mreža privlačnosti, koja je bila utvr-
1 Roeder er i Wagler, Tractatus de morbo mucoso, Get i ngen, 1783.
2 X. Bichat, Anatomie générale, predgovor, 1.1, str. LXXXV.
172 Rađanj e kl i ni ke
đena samo na sličnostima bez sistema empirijskih uočavanja, ili
verovatna naznaka mreže nerava sada počiva na strogoj analogiji
strukture: kada su ovojnice mozga upaljene, osetljivost oka i uha
je uvećana; u operaciji hidrokele ubrizgavanjem, iritacija vaginal-
ne opne izaziva bolove u slabinskom području; zapaljenje crevne
maramice može usled „privlačnosti tonusa" da izazove oboljenje
mozga.
3
Patološko sada ide svojim obaveznim putevima.
2. Načelo nepromočivosti tkiva
Ono je korelativ prethodnog. Protežući se u slojevima, proces
bolesti se kreće horizontalno kroz jedno tkivo, bez vertikalnog
prodiranja u druga. Simpatičko povraćanje se tiče vlaknastog
tkiva, a ne sluzave membrane želuca; bolesti pokosnice su stra-
ne kostima, a kad se javi katar u bronhi j ama plućna maramica
ostaje nedirnuta. Funkcionalno jedinstvo organa nije dovoljno
da iznudi prebacivanje neke patološke činjenice iz tkiva u tkivo.
Kod hidrocele, testis ostaje netaknut usred zapaljenja opne koja
ga obmotava;
4
dok su oboljenja moždine retka, oboljenja paučina-
ste moždanice su česta, i veoma su različitog tipa od onih koja, s
druge strane, napadaju meku moždanicu. Svaki tkivni pojas zadr-
žava i čuva svoja pojedinačna patološka obeležja. Širenje bolesti je
pitanje izomorfnih površina, a ne susedstva ili naleganja.
3. Načelo prodiranja poput svrdla
Ne dovodeći ih u pitanje, ovo načelo ograničava dva prethodna.
Ono nadomeštava pravilo homologije pravilima oblasnih uticaja,
a pravilo nepromočivosti prihvatanjem odlike prodiranja po slo-
jevima. Može se dogoditi da oboljenje traje dovoljno da prožme
donja ili susedna tkiva: to se dešava kod hroni čni h bolesti kao
što je kancer, u kojem sva tkiva jednog organa budu postepeno
3 X. Bichat, Traité des membranes, izdanje Magendi e, str. 122- 123.
4 Ibid, str. 101.
Nevidljivo vidljivo 173
zahvaćena i završavaju „pomešana u j ednol i čnu masu".
5
Odvija-
ju se i teže odredivi prelazi: ne proži manj em ni kont akt om, već
dvost ruki m pokr et om koji ide od tkiva do tkiva, i od st rukt ure do
funkci oni sanj a; pr omena na j ednoj membr ani može, ne zahvativši
susednu, da na manj e ili više pot pun način spreči vršenje nj eni h
funkcija: lučenje sluzi u želucu može da bude poremećeno zapa-
ljenjem vlaknastih tkiva, a intelektualne funkcije mogu da budu
onemogućene lezijama na pauči nast oj moždanici.
6
Oblici međut -
kivnog prodi ranj a mogu da budu još kompleksniji: dosegnuvši
membr anozne omot ače srca, perikarditis izaziva poremećaj f unk-
cionisanja koji za sobom povlači hi pert rofi j u organa, i shodno
t ome prei načenj e njegove mišićne materije.
7
Pleuritis izvorno do-
tiče samo pl ućnu marami cu, ali ona, pod uticajem bolesti, izluču-
je j ednu al bumi nsku tečnost koja, u slučaju da oboljenje post ane
hroni čno, prekriva čitavo pl ućno krilo; ono onda atrofira, aktiv-
nost mu se umanj uj e sve do gotovo pot punog prestanka funkci o-
nisanja, i t ada su mu površina i zapremi na toliko umanj ene da se
može poverovati u uni št enj e najvećeg delà njegovih tkiva.
8
4. Načelo specifičnosti načina napada na tkivo
Promene kojima su put anj a i dejstvo određeni pr et hodni m
načelima proističu iz tipologije koja ne zavisi samo od tačke
koju napadaj u, već i od pri rode koja im je svojstvena. Biša nije
otišao daleko u opisu njihovih raznovrsnih načina, pošto je ra-
zlučio samo zapaljenja i izrasline. Laenek se, kao što smo videli,
9
oprobao u opštoj tipologiji pr omena (u teksturi, obliku, ishrani,
položaju, i najzad onih koje su nastale usled prisustva stranih
tela). Ali sam poj am pr omene u teksturi nije dovoljan da opiše
raznovrsne načine na koje unut rašnj a građa tkiva može biti za-
5 X. Bichat, Anatomie générale, 1.1, predgovor, str. XCI.
6 Ibid, str. XCII.
7 Corvi sart , Essai sur les maladies et les lésions organiques du coeur et des gros vaisseaux.
H G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, str. 13-14.
9 Cf. supra, str. 154.
174 Rađanj e kl i ni ke
hvaćena. Dipitren predlaže da se razluče preobražaji j ednog tkiva
u drugo i proizvodnje novih tkiva. U jednom slučaju organizam
proizvodi tkivo koje inače postoji, ali koje se obično može naći
samo na nekom drugom mestu: tako i protivprirodna okoštava-
nja; proizvode se razne vrste tkiva: ćelijsko, zatim masno, vezivno,
hrskavičavo, koštano, serozno, sinovijalno, sluzavo; tu je reč o od-
stupanjima, a ne o promenama. Suprotno tome, u slučaju kada se
stvara novo tkivo zakoni organizovanja su temeljno poremećeni;
lezijsko tkivo se udaljava od svakog tkiva koje postoji u prirodi:
tako i zapaljenje, tuberkule, izrasline, kancer. Najzad, artikulišu-
ći tu tipologiju na načelima lokalizacije tkiva, Dipitren beleži da
svaka membrana ima povlašćeni tip promene: polipi, na primer,
za sluzave, a vodena bolest za serozne.
10
Primenjujući to načelo
Bel je mogao da s kraja na kraj prati razvoj tuberkuloze, da pre-
pozna jedinstvo njenih procesa, da specifikuje njene oblike, i da
je razluči od oboljenja čija simptomatologija može da bude slična,
ali koja odgovaraju apsolutno različitom tipu promena. Tuberku-
loza se odlikuje „postepenim raspadanjem" pluća, koje može da
dobije tuberkulozni, gnojni, peščani, zrnasti oblik, sa melanozom
ili kancerozni; a ne sme se mešati ni sa iritacijom sluzavih (katar),
ni sa promenama na seroznim izlučevinama (pleuritis), a naročito
ne sa preinačenjem koje takođe napada sama pluća, ali na način
upale: hroni čnom peripneumonijom.
11
5. Načelo promene promene
Pret hodno pravilo na uopšten način isključuje dijagonalna
oboljenja, koja ukrštaju razne načine napada i koriste ih jedan
po jedan. Ipak postoje olakšanja u nizanju različitih poremećaja:
upala pluća i katar ne sačinjavaju tuberkulozu, ali ipak podstiču
njen razvoj.
12
Hroničnost, ili barem pružanje u vremenu jednog
10 Čl anak „Anat omi e pathologique", u: Bulletin de l'Ecole de Médecine de Paris, godi na
XIII, pr va godi na, str. 16- 18.
11 G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, str. 12.
12 Ibid, str. 423- 424.
Nevidljivo vidljivo 175
napada, ponekad ovlašćuje izazivanje j ednog oboljenja drugi m.
Moždana kap u t r enut nom obliku naglog otoka izaziva napregnu-
tost krvni h sudova (otuda vrtoglavice, smetenost, optičke varke,
zuj anj e u ušima) ili, ako je usredsređena na j ednu tačku, pucanj e
krvni h sudova sa hemoragi j om i t r enut nom paralizom. Ali ako
do kapi dođe laganim proboj em, naj pre dolazi do prodi ranj a krvi
u moždanu materiju (praćeni m grčevima i bolovima), pa korela-
tivno i do omekšavanja te materije, koja se, mešajući se sa krvlju,
dubinski menj a, zgušnjava obrazujući nepokret na ostrvca (otuda
paralize); konačno nastaje pot puno rastrojstvo arteriovenskog si-
stema u sunđerast om tkivu mozga, a često čak i paučinaste mož-
danice. Od prvi h oblika omekšavanja mogu se ustanoviti serozni
izlivi, zatim prodi ranj e gnoja koji se ponekad sakupi u apsces; na
kraju krajeva gnoj enj e i kraj nj e omekšavanje krvni h sudova za-
menj uj u iritaciju nastalu navalom krvi u nj i h i nj i hovu preveliku
napetost.
13
Ta načela definišu pravila patološkog cursusa i unapred opisuju
moguće puteve kojima on mora da ide. Ut vrđuj u mrežu njegovog
prostora i razvoja, omogućuj ući da se j asno pojave šavovi bole-
sti. Ona popr i ma oblik velike organske vegetacije, koja i ma svo-
je oblike izdanaka, svoj koren i svoja povlašćena područj a rasta.
Smešteni u organizam u skladu sa linijama i predel i ma koji su
im svojstveni, patološki fenomeni popr i maj u izgled živih procesa.
Ot uda sve posledice: bolest je pri kopčana na sam život, hraneći
se iz njega i učestvujući u toj „uzaj amnoj trgovini del anj em u ko-
joj se sve nadovezuje, reda i povezuje".
14
Ona više nije događaj ili
pri roda uvezena spolja; ona je život koji se prei načuj e u kri vom
funkci oni sanj u: „Svaki fiziološki fenomen se u posl ednj oj liniji
odnosi na svojstva živih tela razmat rani h u nj i hovom pr i r odnom
stanju; svaki patološki fenomen proizilazi iz njihovog uvećanja,
njihovog umanj enj a i njihovih promena. "
15
Bolest je unut rašnj a
devijacija života. Osim toga, svaki skup bolesti se organizuje po
13 F. Lal l emand, Recherches anatomo-pathologiques sur l'encéphale et ses dépendances, I,
str. 98- 99.
14 X. Bichat, Anatomie générale, t. IV, str. 591.
15 Ibid, I, predgovor, str. VII.
176 Rađanj e kl i ni ke
modelu žive pojedinačnosti: postoji život tuberkula i kancera;
postoji život zapaljenja; stari pravougaonik koji ga je imenovao
(tumor, crvenilo, vrućica, bol) nedovoljan je da se rekonstruiše
njegov razvoj duž raznih organskih raslojavanja: u krvni m kapila-
rima prolazi kroz razlaganje, gangrenu, otvrdnjavanje, gnojenje i
apsces; u sitnijim kapilarima kriva ide od razlaganja do belog i tu-
berkuloznog gnojenja, i odatle do neizlečivog izjedajućeg gnojnog
čira.
16
Treba, dakle, ideju o bolesti koja bi napala život zameniti
mnogo zgusnutijim poj mom patološkog života. Fenomene bolesti
treba razumeti počev od samog teksta o životu, a ne od nozološke
suštine:„Bolesti su se razmatrale kao nered; u njima se uopšte nije
video niz fenomena koji svi zavise jedni od drugih i koji najčešće
teže neodređenom kraju: pot puno je zanemaren patološki život."
Nehaotičan, konačno uredan razvoj bolesti? - Ali to je već po-
stignuto, i to odavno; botanička pravilnost, postojanost kliničkih
oblika uveli su red, mnogo pre nove anatomije, u svet bolesti. Ure-
đenost nije nova činjenica, već je nov način na koji se utemelju-
je. Od Sidenhama do Pinela, bolest je imala izvor i lice u opštoj
strukturi racionalnosti u kojoj je bila reč o prirodi i poretku stvari.
Počev od Bišaa, patološki fenomen je opažan na osnovu života, i
tako je bio povezan sa konkretnim i obaveznim oblicima koje po-
prima u organskoj individualnosti. Život, sa svojim dovršenim i
definisanim marginama varijacije, odigraće u patološkoj anatomi-
ji ulogu koju je u nozologiji osiguravao širok poj am prirode: ona
je neiscrpan, mada ograđen fond u kojem bolest pronalazi uređe-
ne izvore svojih nereda. Daleka, teorijska promena koja na dugi
rok preinačuje filozofski obzor, ali može li se reći da on odmah
pritiska svet opažanja i taj pogled koji lekar polaže na bolesnika?
Pritiska, i to velikom i odlučujućom težinom, bez sumnje. Feno-
meni bolesti tu pronalaze svoj novi epistemološki status. Paradok-
salno, klinički „nominalizam" je puštao da na granici medicinskog
pogleda, na sivim granicama vidljivog i nevidljivog pluta nešto što
je istovremeno bilo celina fenomena i njihov zakon, njihova tačka
ponovnog sabiranja, ali i strogo pravilo njihove suvislosti; bolest
je imala istinu samo u simptomima, ali ona jeste bila uistinu dati
16 F.-J. Broussais, Histoire des phlegmasies chroniques, Pariz, 1808,1.1, str. 54-55.
Nevidljivo vidljivo 177
simptomi. Otkriće vitalnih procesa kao sadržaja bolesti omoguću-
je da mu se dâ temelj koji ipak nije ni udal j en ni apstraktan: temelj
što je moguće bliskiji onome što je očito; bolest više neće biti ništa
do patološki oblik života. Velike nozološke suštine, koje su lebdele
iznad poretka života i ugrožavale ga, sada su okružene njime: ži-
vot je neposredno, sadašnje i opazivo s onu stranu bolesti, a ona se
pri družuj e svojim f enomeni ma u bol esnom obliku života.
Reaktivacija vitalističke filozofije? Istina je da je Bordeova
(Bordeu) ili Bartezova (Barthez) mi sao bila poznat a Bišau. Ali,
iako je vitalizam specifična shema t umačenj a fenomena zdravlja
ili bolesti u organi zmu, to je poj am suviše t anak da bi izvestio o
događaj u kakav je bilo otkriće patološke anatomije. Biša je preu-
zeo t emu specifičnosti živog samo da bi smestio život na dublji
i određeni j i epistemološki nivo: ona za njega nije skup obeležja
koja se razlučuju od neorganskog, već fond počev od kojeg opi-
ranje organizma neživom može da se opazi, smesti i napuni svim
pozitivnim vrednost i ma sukoba. Život nije oblik organizma, već
je organizam vidljivi oblik života u nj egovom ot poru onome što
ne živi i što mu se opire. Rasprava i zmeđu vitalizma i mehani zma,
kao i i zmeđu humor i zma i solidizma, imala je smisla samo u meri
u kojoj je pri roda, preširok ontološki temelj, ustupala mesto igri
tih interpretativnih modela: nor mal no ili nenor mal no funkci oni -
sanje mogl o se objasniti samo pozi vanj em, bilo na neki pret hodno
postojeći oblik, bilo na neki specifičan tip. Ali počev od t renut ka
u kojem život ne objašnjava samo niz pri rodni h figura, već preu-
zima za svoj račun ulogu opšteg elementa za fiziološke i patološke
fenomene, sama ideja o vitalizmu gubila je svoje značenje i suštin-
ski deo svog sadržaja. Dajući životu, i t o pat ol oškom životu, tako
temeljan status, Biša je oslobodio medi ci nu vitalističke rasprave,
kao i oni h koje su sa nj om bile povezane. Ot uda taj osećaj, koji je
nosilo teorijsko razmišljanje većine lekara počet kom XIX veka,
da su konačno oslobođeni sistema i spekulacija. Kliničari, Kaga-
ni (Caganis), Pinel, iskušavali su nj i hovu met odu kao ostvarenu
filozofiju,
17
anatomo-patolozi u nj i hovoj otkrivaju j ednu ne-filo-
17 Cf. na pr i mer Pinel, Nosographie philosophique, uvod, str. XI; ili C.-L. Dumas, Recueil
de discours prononcés à la Faculté de Médecine de Montpellier, Monpel j e, 1820, str. 22- 23.
178 Rađanj e kl i ni ke
zofiju, ukinutu filozofiju, koju su pobedili najzad naučivši da opa-
žaju: reč je samo o raskoraku u epistemološkom utemeljenju na
koje su oslanjali svoje opažanje.
Smešten na taj epistemološki nivo, život je povezan sa smrću,
kao sa onim što pozitivno ugrožava i rizikuje da uništi njegovu ži-
votnu silu. U XVIII veku bolest je bila u isti mah priroda i protiv-
priroda, pošto je imala uređenu suštinu, ali je u njenoj suštini bilo
da narušava prirodni život. Počev od Bišaa, bolest će igrati istu tu
ulogu mešavine, ali mešavine života i smrti. Ali taj odnos nikada
nije bio naučno promišljen, ni strukturiran u medicinskom opa-
žanju; početkom XIX veka stiče figuru koja se može analizirati
na dva nivoa. Onaj koji već poznajemo: smrt kao apsolutna tačka
gledišta na život, te otvaranje (u svim značenjima te reči, do naj-
tehničkijeg) prema istini. Ali smrt je i ono o šta se život svakod-
nevno spotiče; u njoj se život prirodno razrešava: i bolest gubi svoj
stari status nezgode da bi ušla u unutrašnju, postojanu i pokretnu
dimenziju odnosa života sa smrću. Čovek ne umire zato što se
razboleo; čoveku se dešava da se razboli upravo zato što može
da umre. A u hronološkom odnosu ži vot -bol est -smrt iscrtava se
jedna drugačija figura, prethodna i dublja, ona koja povezuje život
i smrt, da bi uz to oslobodila znakove bolesti.
Nešto više, smrt se javljala kao uslov onog pogleda koji u čita-
nju površina prikuplja vreme patoloških događaja; omogućavala
je bolesti da se najzad artikuliše u istinskom diskursu. Sada se jav-
lja kao izvor bolesti u samom svom biću, ona mogućnost unutar
života, ali jača od njega, koja ga navodi da se troši, da skreće s puta
i najzad da nestane. Smrt je bolest omogućena u životu. I istina je
da je za Bišaa patološki fenomen prikopčan na fiziološki proces i
da se iz njega izvodi, a da se to izvođenje, u raskoraku koji sačinja-
va i koji ukazuje na činjenicu o bolesti, temelji na smrti. Odstupa-
nje u životu pripada poretku života, ali života koji ide ka smrti.
Ot uda značaj koji je od pojave patološke anatomije dobio po-
jam „degeneracije". To je već stari pojam: Bifon (BufFon) ga je
primenjivao na individue ili nizove individua koje se udaljava-
ju od svog specifičnog tipa;
111
koristili su ga i lekari da označe to
18 Buffon, Hi st oi re naturelle, Oeuvres complètes, Pariz, 1848, t. III, str. 311.
Nevidljivo vidljivo 179
slabljenje snažnog pr i r odnog čovečanstva, koje život u društ vu,
civilizacija, zakoni i jezik mal o- pomal o osuđuj u na život obeležen
veštačkim t vorevi nama i bolestima; degenerisati je značilo opisa-
ti pokret pada počev od izvornog statusa, koji se po pr i r odnom
pravu javlja na vrhu hi j erarhi j e savršenstava i vremenâ; u t om se
poj mu prikupljalo sve negativno što su istorijsko, atipično i pro-
tivpriroda mogli da sadrže. Osl onj ena, počev od Bišaa, na najzad
konceptualizovano opažanj e smrti, degeneracija će mal o-pomal o
dobiti pozitivan sadržaj. Na granici dva značenja, Korvizar defini-
še organsku bolest či nj eni com da je „organ, ili bilo koje post oj ano
živo biće, u celini ili u nekom od svojih delova dovoljno degene-
risano u odnosu na pr i r odno stanje da njegovo lako, pravilno i
post oj ano delanje time bude oštećeno ili poremećeno na osetan i
stalan način".
19
Široka definicija koja obuhvata svaki mogući oblik
anatomske i funkci onal ne promene; ali i negativna definicija, po-
što degeneracija nije ništa drugo do distanca zauzeta u odnosu
na pri rodno stanje: definicija koja, međut i m, već odobrava prvi
pokret pozitivne analize, pošt o j oj Korvizar specifikuje oblike kao
„promene u teksturi", prei načenj a u simetriji i pr omene u „načinu
da se bude fizički i hemijski".
20
Tako shvaćena degeneracija jeste
spoljna kriva na koju se smeštaju, da bi je podržali i iscrtali, oso-
beni vrhovi patoloških fenomena; to je u isto vreme načelo čitanja
njihove fine strukture.
Unut ar j ednog tako uopšt enog okvira, tačka pri mene poj ma
bila je predmet rasprave. U j ednom radu o organskim bolestima,
Marten (Martin)
21
suprotstavlja t vorevi nama tkiva (poznatog ili
novog tipa) degeneracije u pravom smislu reči, koje prei načuj u
samo oblik ili unut rašnj u st rukt uru tkiva. Kritikujući previše ne-
određenu upot rebu t ermi na degeneracija, Kriveje (Cruveilhier)
želi, nasuprot tome, da ga nameni samo onoj nepravilnoj aktivno-
sti organi zma koja stvara tkiva bez analogije u stanju zdravlja; ta
tkiva koja uglavnom i maj u „slaninastu, sivkastu teksturu", nalaze
se u t umor i ma, u nepravilnim masama obrazovani m naušt rb or-
19 Corvi sart , Essai sur les maladies et lésions organiques du coeur, str. 636- 637.
20 lbid, str. 636, br. 1.
11 Cf. Bulletin des Sciences médicales, t. 5, 1810.
180 Rađanj e kl i ni ke
gana, u čirevima ili fistulama.
22
Za Laeneka, o degeneraciji se može
govoriti u dva precizna slučaja: kada se tkivo izmeni u neko dru-
go, koje već postoji u drugom obliku i na drugom mestu u orga-
nizmu (koštana degeneracija hrskavice, masna jetra), i kada tkivo
dobije teksturu i konfiguraciju bez pret hodno postojećeg modela
(tuberkulozna degeneracija limfnih žlezda ili plućnog sunđera-
stog tkiva; gutava degeneracija jajnika ili testisa).
23
Ali se, u sva-
kom slučaju, ne može govoriti o degeneraciji u vezi sa patološkim
naleganjem tkiva. Očigledno zgušnjavanje tvrde moždanice nije
uvek okoštavanje; pri anatomskom ispitivanju moguće je odvojiti
s jedne strane listić paučinaste, a s druge tvrdu moždanicu: tada se
pojavljuje tkivo koje se smestilo između membrana, ali tu nije reč
o degenerativnom razvoju nijedne od njih. O degeneraciji ćemo
govoriti u vezi sa procesom koji se odvija unutar teksture tkiva;
ona je patološka dimenzija njegovog sopstvenog razvoja. Tkivo se
degeneriše kada je bolesno kao tkivo.
Uz tu bolest tkiva mogu se staviti tri naznake. Ona nije prost
pad, niti slobodno odstupanje: pokorava se zakonima: „Priroda
je primorana na postojana pravila u izgradnji kao i u razgradnji
bića".
24
Organska legalnost nije, dakle, samo privremen i krhak
proces; to je povratna struktura čiji trenuci iscrtavaju obavezan
put: „Životni fenomeni slede zakone sve dok se ne izmene".
25
Put
trasiran figurama čiji je nivo organizovanja sve slabiji; prva se
briše morfologija (nepravilna okoštavanja); zatim intraorganske
diferencijacije (ciroze, hepatizacija pluća); najzad nestaje unutraš-
nja kohezija tkiva: kada je upaljena, ćelijska košuljica arterija ,,dâ
se deliti poput slanine"
26
, a tkivo jetre može se pocepati bez napo-
ra. Na kraju, dezorganizacija postaje samouništenje, kao u slučaju
tuberkulozne degeneracije, kada zagnojenost čvorića ne samo da
izaziva uništenje sunđerastog tkiva, nego i tkiva samih tuberkula.
22 J. Cruvei l hi er, Anatomie pathologique, Pariz, 1816,1.1, str. 75- 76.
23 R. Laënnec, čl anak „Dégénération", u: Dictionnaire des Sciences médicales, 1814, t. VIII,
str. 201- 207.
24 R. Laënnec, Uvod i pr vo poglavlje u: Traité inédit d'anatomie pathologique, str. 52.
25 Dupuyt r en, Dissertation inaugurale sur quelques points d'anatomie, Pariz, godi na XII,
str. 21.
26 Lal l emand, Recherches anatomo-pathologiques sur l'encéphale, I, str. 88- 89.
Nevidljivo vidljivo 181
Degeneracija nije, dakle, povrat ak na neorgansko; ili, bolje rečeno,
ona je taj povrat ak samo u meri u kojoj je nepogrešivo usmere-
na ka smrti. Raspadanj e koj om se odlikuje nije raspadanj e ne-
organskog, to je rastrojstvo neživog, života koji se upravo ukida:
„Pl ućnom t uberkul ozom mora se nazvati svaka lezija pluća koja,
prepušt ena sama sebi, proizvodi progresivno raspadanj e tog or-
gana nakon kojeg dolazi do njegove promene i konačno smrti."
27
Zbog toga postoji oblik degeneracije koji je post oj ana prat nj a ži-
vota i definište čitavom nj egovom duži nom njegovo sučeljavanje
sa smrću: „To je ideja na kojoj se najveći broj autora nije usudi o
zaustaviti, a t o je ideja o pr omenama i lezijama na delovima naših
organa do kojih dolazi sami m tim što ti organi rade."
28
Istrošenost
je neizbrisiva vremenska dimenzija organske aktivnosti: ona meri
prigušeni rad koji razgrađuj e tkiva sami m tim što ona obezbeđu-
ju sopstveno funkci oni sanj e, i što sreću „gomilu spoljnih agensa"
kadrih da „odnesu pobedu nad nj i hovi m otporom". Smrt, malo-
pomalo, od prvog t renut ka delanja i u prvom suočavanju sa spo-
ljašnjošću, poči nj e da iscrtava svoju neizbežnost: ona se ne uvlači
samo u obliku moguće nezgode; obrazuje sa životom, njegovim
pokret i ma i njegovim vr emenom, jedinstvenu pot ku koja ga isto-
vremeno sačinjava i uništava.
Degeneracija, to znači da je u samom načelu života nužnost
smrti koja je od njega nerazdvojiva, kao i najopštija mogućnost
bolesti. Pojam čija se veza sa anat omsko-pat ol oškom met odom
sada pojavljuje sasvim jasno. U anat omskom opažanju, smrt je
tačka gledišta sa visine sa koje se bolest otvarala istini; trojstvo
ži vot - bol est - smr t artikuliše se u trougao čiji vrh kul mi ni ra u
smrti; opažanj e može da obuhvati kao celinu život i bolest samo
u meri u kojoj ukl j učuj e smrt u sopstveni pogled. A u opaženi m
st rukt urama može se pronaći ista konfiguracija, ali obrnut a, kao u
ogledalu: život sa stvarnim t raj anj em i bolest kao mogućnost od-
st upanj a pronalaze svoje korene u tački duboko uronj enoj u smrt;
ona odozdo upravlja nj i hovi m post oj anj em. Smrt, koja, u anat om-
27 Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, str. 5.
28 Corvi sart , Essai sur les maladies et les lésions organiques et des gros vaisseaux, Uvodni
govor, XVII.
182 Rađanj e kl i ni ke
skom pogledu, retroaktivno govori istinu o bolesti, anticipacijom
omogućuje njen stvarni oblik.
Vekovima je medicina tražila koji bi način artikulacije mogao
da definiše odnose bolesti i života. Samo intervencija trećeg čla-
na mogla je dati oblik njihovom susretu, njihovom sapostojanju,
njihovom mešanju, oblik koji je bio utemeljen istovremeno kao
pojmovna mogućnost i u opaženoj punoći; taj treći član je smrt.
Počev od tog momenta, smrt dobija telo u prostoru koji se po-
klapa sa prostorom organizma; ona prati linije bolesti i kroji je;
organizuje se prema nj enoj opštoj geometriji; svija se takođe pre-
ma njenim osobenostima. Počev od trenutka u kojem je smrt bila
upletena u tehnički i pojmovni organon, bolest je mogla da bude i
spacijalizovana i individualizovana. Prostor i individua, dve zdru-
žene strukture, koje nužno proističu iz opažanja koje u sebi nosi
smrt.
U svojim dubinskim pokretima, bolest ide mračni m, ali nuž-
nim putevima reakcija tkiva. Ali šta sada postaje nj eno vidljivo
telo, taj skup fenomena bez tajni, zahvaljujući kojem je postajala
pot puno vidljiva za pogled kliničara: a znači li to da je prepoznat-
ljiva po znacima, ali i da se može dešifrovati u simptomima čija je
sveukupnost bez ostatka definisala njenu suštinu? Zar čitav taj je-
zik ne rizikuje da bude olakšan za svoju specifičnu težinu i sveden
na niz površnih događaja, bez gramatičke strukture i semantičke
nužnosti? Pripisujući bolesti mukle puteve u zatvorenom svetu
tela, patološka anatomija umanjuje značaj kliničkih simptoma i
metodologiju vidljivog zamenjuje kompleksnijim iskustvom u
kojem istina izlazi iz svoje nedostupne rezerve samo prelaskom
na nepokretno, na nasilje nad isečenim lešom i time na oblike u
kojima se živo značenje briše u korist masivne geometrije.
Novo obrtanje odnosa među znakovima i simptomima. U kli-
ničkoj medicini, u njenom prvobitnom obliku, znak nije bio po
prirodi različit od simptoma.
29
Svako očitovanje bolesti moglo je
bez suštinskih preinačenja da poprimi vrednost znaka, pod uslo-
vom da je upućeno medicinsko čitanje bilo kadro da je smesti u
hronološku sveukupnost bola. Svaki simptom je bio znak u punoj
29 Cf. supra, str. 92.
Nevidljivo vidljivo 183
snazi, a znak nije bio ništa dr ugo do pročitani si mpt om. No, u ana-
tomsko-kliničkom opažanj u, si mpt om može da ostane savršeno
nem, a značenj sko jezgro, za koje se verovalo da je oboružano, da
se pokaže kao nepostojeće. Koji vidljivi si mpt om može sa sigur-
nošću da ukaže na pl ućnu t uberkul ozu? Ni problemi sa disanjem,
koji se mogu naći u slučaju hroni čnog katara, a mogu se ne naći
kod obolelog od tuberkuloze; ni kašalj, koji pri pada i peri pneu-
moniji, ali ne uvek i tuberkulozi; ni t uberkul ozna groznica, česta
kod pleuritisa, ali koja se često veoma kasno javi kod t uberkul o-
znih.
311
Nemost si mpt oma može da se zaobiđe, ali ne i da se pobe-
di. Znak igra upravo tu ulogu skretanja: on više nije si mpt om koji
govori, već ono što zamenj uj e t emel j no odsustvo reči u si mpt omu.
Bel je 1810. bio pri nuđen da post epeno isključi sve semiološke na-
znake tuberkuloze: ni j edan nije bio očigledan ni pouzdan. Devet
godina kasnije Laenek je, slušajući bolesnika za kojeg je mislio
da boluje od plućnog katara poj ačanog žučnom groznicom, i mao
utisak da čuje kako mu glas izlazi di rekt no iz pluća, i to na j ednoj
maloj površini, veličine kvadrat nog palca otprilike. Možda je to
bila posledica neke plućne lezije, neke vrste otvora na telu pluć-
nog krila. Pronašao je isti taj f enomen kod dvadesetak obolelih
od tuberkuloze; zatim ga je razlučio od j ednog prilično srodnog
fenomena koji se može uočiti kod obolelih od pleuritisa: čini se
da glas izlazi iz pluća, ali je mnogo piskaviji nego obično; srebr-
nast je i drhtav.
31
Laenek t ako postavlja „pektorilokviju" kao jedini
pouzdan pat ognomoni čni znak pl ućne tuberkuloze, a „egofoniju"
kao znak pleuritičnog izliva. Vidi se da u anat omsko-kl i ni čkom
iskustvu znak ima pot puno različitu st rukt uru od strukture koju
mu je tek nekoliko godina ranije pripisala klinička met oda. U Ci-
mermanovom ili Pinelovom opažanj u znak je bio utoliko rečitiji i
utoliko pouzdani j i što je i mao više površine za očitovanje bolesti:
tako je groznica bila glavni si mpt om i, shodno tome, znak koji je
naj pouzdani j i i najbliži suštinskom, po koj em se može prepoznati
onaj niz bolesti što je s pravom nosi o ime „groznice". Za Laeneka,
vrednost znaka više nema veze sa prost i ranj em simptoma; nje-
30 G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire, str. 5- 14.
31 Laënnec, Traité de l'auscultation médiate, Pariz, 1819,1.1.
I
184 Rađanj e kl i ni ke
gova marginalna, sužena, gotovo neprimetna narav omogućuje
mu da prolazi, kao iskosa, kroz vidljivo telo bolesti (sklopljeno
od uopštenih i nepouzdani h elemenata) i da u j ednom potezu
dosegne njenu prirodu. Samim tim se rešavao statističke struk-
ture koju je imao u čistom kliničkom opažanju: da bi mogao da
proizvede izvesnost, znak je morao da pripada usklađenom nizu,
a to je bila slučajna konfiguracija skupa koji je nosio istinu; znak
sada govori sam, a ono što izgovara je odrešito: kašalj, hronična
groznica, slabljenje, iskašljavanje, hemoptiza, daju sve verovatnije,
ali na kraju krajeva nikad pot puno sigurno, tuberkulozu; pektori-
lokvija sama za sebe bez greške ukazuje na nju. Najzad je klinički
znak upućivao na samu bolest; anatomsko-klinički znak na lezi-
ju; ako su neke promene na tkivu zajedničke za nekoliko bolesti,
znak koji će ih učiniti vidljivim neće moći da kaže ništa o prirodi
poremećaja: može se uočiti hepatizacija pluća, ali znak koji na nju
ukazuje neće moći da kaže koja bolest joj je uzrok.
32
Dakle, znak
može samo da uputi na to da postoji lezija, ali nikada na neku
patološku suštinu.
Značenjsko opažanje je, dakle, epistemološki različito u svetu
klinike kakva je postojala u prvobitnom obliku, i kakva je prei-
načena anatomskom metodom. Ta se razlika može osetiti sve do
načina na koji se merio puis pre i posle Bišaa. Za Menirea je puis
znak zato što je simptom, što će reći u meri u kojoj je prirodno
očitovanje bolesti, i u kojoj s punim pravom opšti sa svojom sušti-
nom. Tako „pun, snažan, skakutav" puis ukazuje na preobilje krvi,
silinu otkucaja, zagušenje vaskularnog sistema, dopuštajući da se
predvidi žestoka hemoragija. Puis „svojim uzrocima drži do kon-
stitucije mašine, do najznačajnije i najraširenije od njenih funk-
cija"; „svojim vešto uočenim i razvijenim obeležjima razotkriva
čitavu unutrašnjost čoveka"; zahvaljujući nj emu, „lekar učestvuje
u nauci o vrhovnom biću".
33
Razlučujući glavne otkucaje, u grudi-
ma i stomaku, Borde ne preinačuje oblik opažanja puisa. Uvek je
reč o tome da se pročita izvesno patološko stanje u toku njegovog
32 A.-F. Chomel , Elément de pathologie générale, Pariz, 1817, str. 522- 523.
33 Menur et , Nouveau traité du pouls, Amst er dam, 1768, str. I X- X.
Nevidljivo vidljivo 185
razvoja i da se predvidi njegov razvoj sa najvećom verovatnoćom;
tako je j ednost avni gr udni puis mek, pun, rastegnut; otkucaji su
jednaki ali talasavi, obrazuj ući neku vrstu dvostrukog talasa „sa
lakoćom, mekoćom i bl agom snagom oscilacije, koja nije dozvo-
ljavala da se ta vrsta pulsa pomeša sa drugima".
34
To je bio znak
izliva u predelu grudi. Kada, naprotiv, Korvizar meri puis svog
bolesnika, on ne ispituje si mpt om oboljenja, već znak da postoji
lezija. Puis više nema izražajnu vrednost u svojim svojstvima me-
koće ili punoće, ali anat omsko-kl i ni čko iskustvo je omogućilo da
se ustanovi slika o dvoznačni m slaganjima između ritma otkucaja
i svakog tipa lezija: puis je snažan, tvrd, treperav, učestao u aktiv-
nim aneuri zmama bez komplikacija; mek, spor, pravilan, i može
se lako prigušiti u prost i m pasivnim aneuri zmama; nepravilan,
nej ednak, talasav u hr oni čni m suženjima; isprekidan i u nej ed-
naki m intervalima u t r enut ni m suženjima; slab i jedva osetan u
ot vrdnj avanj i ma, okoštavanjima, omekšavanju; brz, učestao, ne-
pravilan i kao grčevit u slučaju prekida u j ednom ili više mišićnih
snopova.
35
Tu više nije reč o nauci anal ognoj onoj o Vrhovnom
Biću, i uskl ađenoj sa zakoni ma pri rodni h pokreta, već o oblikova-
nj u izvesnog broja označeni h opažanja.
Znak više ne govori pri rodni m jezikom bolesti; popri ma oblik i
vrednost samo unut ar pitanja koja postavlja medicinska pretraga.
Ništa, dakle, ne sprečava da ga ona podst akne i gotovo proizvede.
On više nije ono što se spont ano iskazuje o bolesti, već tačka iza-
zvanog susreta kretnji istraživanja i bolesnog organizma. Tako se
može objasniti zašto je Korvizar mogao da reaktivira, bez velikih
teorijskih probl ema, relativno staru i zaboravljenu Auenbrugero-
vu teoriju. To je otkriće počivalo na dobro stečenim patološkim
spoznaj ama: umanj enj e zapremi ne vazduha u torakalnoj šupljini
kod mnogi h plućnih oboljenja; ono se takođe tumačilo i podat -
kom iz j ednost avnog ogleda: udarac u bure, kada zvuk post ane
pot muo, ukazuje na to do koje je visine puno; najzad, pot vrđeno
je i j edni m ogledom na lešu: „Ako je u bilo kom telu torakalna
šupljina ispunjena tečnošću put em ubrizgavanja, onda će zvuk,
34 Bordeu, Recherches sur le pouls, Pariz, 1771,1.1, sïr. 30- 31.
35 Corvi sart , Essai sur les maladies et les lésions organiques du coeur, str, 397-398.
186 Rađanj e kl i ni ke
na strani grudi koja je ispunjena, postati nejasan u visini koju je
dosegla ubrizgana tečnost".
36
Bilo je normalno da klinička medicina krajem XVIII veka osta-
vi u senci tu tehniku uz pomoć koje se veštački pojavljivao znak
tamo gde nije bilo simptoma, i tražio se odgovor kada medicina
nije govorila o sebi: klinika u kojoj se od čitanja očekuje koliko i
od terapije. Ali počev od trenutka u kojem patološka anatomija
klinici propisuje da ispita sve organske slojeve tela i da omogući
izranjanje na površinu onoga što je postojalo samo u dubokim
slojevima, ideja o veštačkoj tehnici kadroj da iznenadi leziju po-
novo postaje naučno utemeljena. Povratak Auenbrugeru tumači
se istim reorganizovanjem struktura kao i povratak Morganjiju.
Lupkanje nije opravdano ako je bolest sačinjena od potke simpto-
ma; postaje nužno ako bolesnik nije ništa drugo do ispunjen leš,
napola puno bure.
Ustanoviti te znake, veštačke ili prirodne, znači baciti na živo
telo čitavu jednu mrežu anatomsko-patoloških oznaka: iscrtati po
tačkama buduću autopsiju. Problem je, dakle, da izroni na površi-
nu ono što je naslagano u dubini; semiologija više neće biti čitanje,
već onaj skup tehnika koji omogućuje da se sačini projekcijska pa-
tološka anatomija. Kliničarev pogled se odnosio na niz i područje
odigravanja patoloških događaja; morao je da bude sinhron i di-
jahron u isti mah, ali je u svakom slučaju bio podređen vremenu;
analizirao je niz. Pogled anatomo-kliničara moraće da označi za-
preminu; imaće posla sa kompleksnošću prostornih podataka koji
su trodimenzionalni prvi put u medicini. Dok je kliničko istraži-
vanje podrazumevalo pravljenje mešovitepotke vidljivog i čitljivog,
nova semiologija zahteva neku vrstu čulnog utrougljenja, u kojem
moraju da sarađuju raznovrsna, i do tada iz medicinskih tehnika
isključena područja: uho i dodir pri družuj u se vidu.
Lekari su, napokon, desetak vekova probali urin. Veoma kasno
su počeli da dodiruju, lupkaju, slušaju. Moralne zabrane, konačno
ukinute u doba prosvetiteljstva? Kad bi to bilo objašnjenje, onda
bi se rđavo shvatilo to što je Korvizar u doba carstva ponovo izu-
36 Auenbr ugger , Nouvelle méthode pour reconnaître les maladies internes de la poitrine,
pr evod Cor vi sar t , Pariz, 1808, str. 70.
Nevidljivo vidljivo 187
meo lupkanje, i što je Laenek u vreme restauracije prvi naginjao
uho prema grudi ma žena. Moral na prepreka je bila izložena isku-
šenju tek kad se javila epistemološka potreba; naučna nužnost je
obelodanila zabranu kao takvu: znanj e izumeva t aj nu. Već je Ci-
mer man želeo, da bi spoznao snagu cirkulacije, da „lekari i maj u
slobodu da stave ruku na srce kako bi došli do zapažanja s tim u
vezi", ali je zaključio i da nas „naši osetljivi običaju sprečavaju da
to činimo, naročito kad je reč o ženama".
37
Dubi 1811. kritikuje tu
„lažnu skromnost", i tu „preteranu uzdržanost", mada ne smat ra
da je takva praksa dozvoljena bez ikakve rezerve, ali „takvo is-
pitivanje, koje se obavlja samo preko košulje, može da se odigra
uz svu moguću pristojnost".
38
Moralni paravan, čija je nužnost
priznata, postaće tehnički posredni k. Libido sciendi, osnažen za-
branama koje je izazvao i otkrio, okreće ga dajući mu zapovednič-
ku moć; obezbeđuj e mu naučno i društ veno opravdanje, upi suj e
ga u nužnost kako bi se bolje pretvarao da ga briše iz etike i na
nj emu gradi st rukt uru koja ga proži ma održavajući ga. Kontakt
više ne sprečava čednost, već prljavština i beda; ne više nevinost,
već neprijatnost u kont akt u s telom. Pošto je neposredno, sluša-
nje je t akode „neugodno i za lekara i za bolesnika; zbog osećanja
odvratnosti gotovo da se i ne izvodi u bolnicama; većini žena se
skoro ne može ni predložiti, a kod nekih je čak veličina dojki fizič-
ka prepreka za njegovu primenu". Stetoskopom se meri zabrana
preobražena u odvratnost, i materijalnu prepreku: „Kod mene je
1816. došla j edna mlada osoba sa si mpt omi ma bolesti srca, i kod
koje polaganje ruke na grudi i lupkanje nisu imali mnogo svrhe
zbog gojaznosti. Godi ne i pol bolesnika zabranjivali su mi vrstu
pregleda o kojoj sam upravo govorio (prislanjanje uha na predeo
srca), pa sam se prisetio j ednog veoma poznat og akustičkog fe-
nomena: ako se uho stavi na jedan kraj grede, na dr ugom kraju
se razgovetno čuje ubod iglom."
39
Stetoskop, učvršćena distanca,
prenosi dubinske i nevidljive događaje duž polutaktilne, pol uau-
ditivne osovine. Inst rument kao posredni k sa spoljne strane tela
37 Zi mme r ma nn, Traité de l'expérience médicale, II, str. 8.
38 F.-J. Doubl e, Séméiologie générale.
39 R. Laënnec, Traité de l'auscultation médiate, 1.1, str. 7- 8.
188 Rađanj e kl i ni ke
dozvoljava uzmak kojim se odmerava moralna distanca; zabrana
fizičkog kontakta omogućuje da se učvrsti virtuelna slika onoga
što se dešava daleko ispod vidljivog predela. Udaljenost čednosti
je, za skriveno, ekran na koji se projektuje. Ono što se ne može
videti pokazuje se na distanci od onoga što ne srne da se vidi.
Medicinski pogled, tako oboružan, obuhvata više nego što kaže
sama reč „pogled". Zbija u jedinstvenu strukturu različita čulna
polja. Trojstvo vi d-dodi r-sl uh definiše opažajnu konfiguraciju u
kojoj nedost upnom bolu u trag ulaze oznake, dubinski ga preme-
ravaju, izvlače na površinu i virtuelno projektuju na rasute organe
leša. „Bacanje pogleda" je postalo kompleksna organizacija, čiji je
cilj da se utvrdi položaj nevidljivog u prostoru. Svaki čulni or-
gan dobija delimičnu funkciju instrumenta. A oko tu svakako nije
najznačajnije; šta vid može da pokrije osim „tkiva kože i početka
membrana"? Dodir omogućuje da se otkriju tumori na unutraš-
njim organima, izrasline, otoci na jajniku, proširenja srca; a uho
hvata „pucketanje fragmenata kostiju, šum aneurizme, manje ili
više jasne zvuke u toraksu ili abdomenu, kad se po njima lupne";
40
medicinski pogled je od sada obdaren višečulnom strukturom.
Pogled koji dodiruje, čuje i, povrh svega, i to ne suštinski ili nuž-
no, vidi.
Jedna lasta ne čini proleće; citiraću jednog istoričara medicine:
„Čim se pomoću uha ili dodira može na živom biću prepoznati
ono što je otkrivalo seciranje leša, opis bolesti i, shodno tome, te-
rapija krenuli su posve novim putem."
Ne treba da dozvolimo da nam pobegne suština. Taktilna i au-
ditivna dimenzija nisu se prosto i jednostavno pridružile dome-
nu vida. Čulno utrougljenje, neophodno u anatomsko-kliničkom
opažanju, ostaje u dominantnom znaku vidljivog: najpre zato što
je to višečulno opažanje tek način da se najavi taj trijumf pogleda
kakav će biti autopsija; uho i ruka su samo privremene zamene
dok smrt ne vrati istini blistavo prisustvo vidljivog; reč je o ozna-
čavanju u životu, što će reći u noći, da bi se ukazalo na ono što bi
stvari bile u beloj jasnoći smrti. A promene koje otkrije anatomija
naročito se tiču „oblika, veličine, položaja i usmerenj a" organa ili
40 A.-F- Chomel , Eléments de pathologie générale, Pariz, 1817, str. 30- 31.
Nevidljivo vidljivo 189
njihovih tkiva:
41
to znači prost orne datosti koje po pravu porekla
proističu iz pogleda. Kada Laenek govori o pr omenama u struk-
turi nikad nije reč o onome što je van vidljivog, pa čak ni o onome
što bi bilo osetljivo na prefi nj en dodir, već o preki di ma kontinui-
teta, gomi l anj u tečnosti, nenor mal ni m uvećanjima, ili upal ama na
koje ukazuj u otoci na tkivu i nj i hovo crvenilo.
42
U svakom slučaju,
apsolutna linija i osnova opažaj nog ispitivanja iscrtane su uvek
j asnom ravni barem virtuelne vidljivosti. „To je slika koju za sebe
slikaju", kaže Biša, govoreći o anat omi ma, „pre nego stvari koje
saznaju. Više mor aj u da vide nego da razmišljaju."
43
Kad Korvizar
čuje srce koje rdavo radi, a Laenek piskav glas koji drhti, oni vide
hipertrofiju i izliv, tim pogl edom koji t aj no pohađa njihov sluh i
pokreće ga van njega samog.
Tako je medicinski pogled udvost ručen od otkrića patološke
anatomije: postoji lokalni i omeđen pogled, pogled susedan dodi -
ru i sluhu, koji pokriva samo j edno od čulnih polja i dotiče samo
vidljive površine. Ali postoji i apsolutni pogled, apsolutno integri-
šući, koji domi ni ra svim opažaj ni m istraživanjima i utemeljuje ih.
On st rukt uri ra u j ednu suverenu celinu ono što proističe iz naj-
nižeg nivoa oka, uha i dodira. Kada lekar posmat ra, a sva čula su
mu otvorena, j edno drugo oko pol oženo je na temeljnu vidljivost
stvari i, kroz prozi rnu datost života sa kojim su poj edi načna čula
pri morana da krivudaju, obraća se pravo i bez pretvaranja jasnoj
pouzdanost i smrti.
Uj edno opažaj na i epistemološka st rukt ura koja upravlja pat o-
loškom anat omi j om i čitavom medi ci nom koja proizilazi iz nje,
jeste st rukt ura nevidljive vidljivosti. Istina koja je, po pr i r odnom
pravu, napravljena za oko, ukr adena mu je, ali je pot aj no odmah
otkriva ono što pokušava da je izbegne. Znanj e se razvija kroz
pravu igru omotača; skriveni el ement popri ma oblik i ritam skri-
venog sadržaja, zahvaljujući čemu je u samoj prirodi vela da bude
•I I X. Bichat, Essai sur Desault, u: Oeuvres chirurgicales de Desault, 1798,1, str. 10 i 11.
•12 Laënnec, Dictionnaire des Sciences médicales, t. II, čl anak „Anat omi e pathologique",
sir. 52.
•13 X. Bichat, Essai sur Desault, u: Oeuvres chirurgicales de Desault, 1798,1, str. 11.
190 Rađanj e kl i ni ke
proziran:
44
cilj anatoma „je postignut kada neprozirni omotači
koji prekrivaju delove našeg tela za njihove uvežbane oči više nisu
ništa do prozirni veo što dopušta da se otkrije skup i odnosi u
njemu".
45
Pojedinačna čula vire kroz te omotače, pokušavaju da ih
zaobiđu ili da ih podignu; njihova okretna radoznalost nalazi hi-
ljadu načina, pa se čak besramno (svedok je stetoskop) služi čed-
nošću. Ali apsolutno oko znanja već je oduzelo i preuzelo u svojoj
geometriji linija, površina i zapremina, promukle ili piskave glaso-
ve, zviždanja, otkucaje, hrapavu ili nežnu kožu, krike. Sizerenstvo
vidljivog. I to utoliko moćnije što u sve to ubraja moć smrti. Ono
što krije i obavija, zavesa noći na istini, jeste paradoksalno život; a
smrt, naprotiv, otvara svetlosti dana crni kovčeg tela: mračni život,
bistra smrt, najstarije imaginarne vrednosti zapadnog sveta ukr-
štaju se tu u neobičnom kontrasmeru koji je sam smer patološke
anatomije, ako priliči da se ona smatra civilizacijskom činjenicom
istog onog reda kojem, zašto da ne, pripada i preobražaj zapaljive
kulture u kulturu koja sahranjuje. Medicinu XIX veka posećuje to
apsolutno oko koje olešuje život i u lešu ponovo pronalazi preki-
nutu krhku liniju života.
Nekada su lekari opštili sa smrću velikim mi t om o besmrtnosti
ili barem o granicama života koje se malo-pomalo povlače.
46
Sada
su ti ljudi koji bdiju nad ljudskim životom opštili sa svojom smrću
u sitnom i strogom obliku pogleda.
To projektovanje bola na ravan apsolutne vidljivosti daje, me-
đutim, medicinskom iskustvu neprozirno dno, van kojeg mu više
nije moguće da se protegne. Ono što nije na nivou pogleda pada
van domena mogućeg znanja. Otuda odbacivanje izvesnog broja
naučnih tehnika, koje su lekari ipak koristili u prethodnim godi-
nama. Biša odbija da upotrebi mikroskop: „Kad se gleda u tami,
svako vidi na svoj način."
47
Jedini tip vidljivosti koji priznaje pato-
44 Dal eko od toga da ova st rukt ura datira s počet ka XIX veka; u svom opšt em obrisu,
ona domi ni r a obl i ci ma znanj a i erotizma u Evropi od sr edi ne XVIII veka, i preovl ađuj e do
kraj a XIX veka. Pokušaćemo kasnije da je pr ouči mo.
45 X. Bichat, Essai sur Desault, u: Oeuvres chirurgicales de Desault, 1798,1, str. 11.
46 Cf. i neki tekst s kraj a XVIII veka, kao što je Huf el and, Makrobiotik oder der Kunst das
Leben zu verlargen, Jena, 1796.
47 X. Bichat, Traité des membranes, Pariz, godi na VIII, str. 321.
Nevidljivo vidljivo 191
loška anat omi j a jeste onaj koji je definisan svakodnevni m pogle-
dom: vidljivost po pravu, koja obavija u pri vremenoj nevidljivosti
j ednu neprozi rnu prozi rnost , a ne (kao u istraživanju mi krosko-
pom) nevidljivost po pri rodi koju na neko vreme zauzima tehnika
veštački umnoženog pogleda. Na način koji nam se čini čudni m,
ali koji je st rukt ural no nužan, analiza patoloških tkiva godi nama
je izbegavala da koristi čak i najstarije optičke i nst rument e.
Još značajnije je nepri hvat anj e hernije. Analiza na Lavoazjeov
način služila je kao epistemološki model novoj anatomiji
48
, ali nije
funkcionisala kao tehnički produžet ak nj enog pogleda. U medici-
ni XVIII veka eksperi ment al ne ideje bile su brojne; kad se želelo
znati od čega se sastoji upal ni napad groznice radile su se anali-
ze krvi: poredila se prosečna težina zgrušane mase sa prosečnom
težinom „limfe koja se iz nje izdvaja"; destilisalo se i merile su se
mase čvrste i rastvorljive soli, ulja i zemlje pronađene kod bole-
snika i kod zdravog subjekta.
49
Početkom XIX veka taj eksperi-
mentalni aparat nestaje, a jedini tehnički probl em koji se nameće
jeste da se sazna hoće li nakon sečenja leša oboleli od upal nog
napada groznice imati ili neće imati vidljive promene. „Da bi se
okarakterisala lezija prouzrokovana bolešću", objašnjava Laenek,
„obično je dovoljno da se opišu nj ena fizička ili vidljiva obeležja
i da se ukaže na to koj i m je put em išla t okom svog razvoja i za-
vršetka"; po volji se mogu koristiti i neki „hemijski reagensi" pod
uslovom da su veoma j ednost avni i da su namenj eni samo t ome
da se „pomoću nj i h izvuku neka fizička obeležja": tako se može
/.agrevati jetra, ili sipati kiselina na degenerisano tkivo za koje se
ne zna je li masno ili albuminozno.
50
Pogled sam za sebe domi ni ra čitavim poljem mogućeg znanja;
intervencija tehnika koje postavljaju probl eme merenj a, materi-
je, sastava, na nivou nevidljivih st rukt ura stavljena je van opti-
caja. Analiza se ne radi u smislu beskraj nog produbl j enj a prema
najprefinjenijim konfiguracijama, i to sve do neorganskih; u t om
•18 Cf. supra, pogl . VIII.
•I') Ogl edi Langri sha i Tabora navedeni u: Sauvages, Nosologie méthodique, t. Il, str. 331 —
Mi.
'() R. Laënnec, Introduction et chapitre I du Traité inédit d'anatomiepathologique, objavio
V. Corni l , Pariz, 1884, str. 16-17.
192 Rađanj e kl i ni ke
pravcu veoma rano se sudari sa apsolutnom granicom koju joj
propisuje pogled, te odatle, krenuvši okomito, klizne bočno prema
diferencijaciji pojedinačnih svojstava. Na liniji na kojoj je vidljivo
spremno da se rastvori u nevidljivom, na tom rubu preko kojeg
se obrušava, u igru ulaze osobenosti. Diskurs o individui je po-
novo moguć, ili bolje rečeno nužan, zato što je on jedini način
da pogled ne odustane od samog sebe, da se ne ukine u figurama
iskustva u kojima bi bio razoružan. Načelo vidljivosti za korelat
ima načelo diferencijalnog čitanja slučajeva.
Čitanje čiji se proces veoma razlikuje od kliničkog istraživanja
u njegovom prvobitnom obliku. Analitička metoda bi razmatrala
„slučaj" samo u njegovoj funkciji semantičke podrške; oblici sa-
postojanja ili niza u koje je bio upleten omogućavali su da se u
njemu poništi ono što je moglo da sadrži nešto slučajno ili pro-
menljivo; njegova čitljiva struktura javljala se samo u neutraliza-
ciji onoga što nije bilo suštinsko. Klinika je bila nauka o slučajevi-
ma u meri u kojoj je u početku pristupala filcovanju individualno-
sti. U anatomskoj metodi pojedinačno opažanje je dato na kraju
prostorne rešetke, kojoj sačinjava najfiniju, najizdiferenciraniju i,
paradoksalno, onu strukturu koja je najotvorenija slučajnom, iako
je bila najeksplikativnija. Laenek posmatra ženu koja ima simp-
tome svojstvene oboljenju srca: bledo i naduveno lice, ljubičaste
usne, obraze upali, kratko, ubrzano disanje, zadihanost, napadi
kašlja, ležanje na leđima nemoguće. Sečenje leša pokazuje plućnu
tuberkulozu sa postojanim šupljinama i tuberkulama žućkastim u
središtu, a sivim i prozirnim po ivicama. Srce je bilo u gotovo pri-
rodnom stanju (sa izuzetkom veoma proširene desne pretkomo-
re). Levo plućno krilo bilo je spojeno sa marami com staničnom
opnom i na tom mestu je bilo nepravilnih i isprepletenih brazda;
na vrhu plućnog krila bilo je prilično mnogo širokih i isprepleta-
nih rezova.
51
Taj naročiti modalitet tuberkulozne lezije izveštavao
je o poremećenom disanju, pomalo zagrcnutom, promenama u
cirkulaciji, koje su kliničkoj slici davale izgled čisto srčane bo-
lesti. Anatomsko-klinička metoda u st rukt uru bolesti integriše
postojanu mogućnost pojedinačne modulacije. Ta je mogućnost
51 R. Laënnec, De l'auscultation médiate, 1.1, str. 72- 76.
Nevidljivo vidljivo 193
svakako postojala i u rani j oj medicini: ali je bila promi šl j ena tek
u apst rakt nom obliku naravi subjekta, ili uticajima sredine, ili te-
rapijskim intervencijama, zaduženi m da spolja preinače patološki
tip. U anat omskom opažanj u bolest ni kad nije data sa izvesnom
„pomerenošću": ona ima, od ulaska u igru,* širinu umet anj a, pre-
meštanja, intenziteta, ubrzanj a, što iscrtava njegovu poj edi načnu
figuru. Ona nije odst upanj e pri dodat o patološkom odst upanj u;
sama bolest je neprest ano odst upanj e unut ar svoje suštinski od-
stupajuće pri rode. Bolest postoji samo kao poj edi načna: ne zato
što individua reaguje na sopstvenu bolest, već zato što se delanje
bolesti odvija, s puni m pravom, u obliku individualnosti.
Ot uda novi pregib dat medi ci nskom jeziku. Više nije reč, dvo-
značni m usklađivanjem, o promovi sanj u vidljivog u čitljivo, i nj e-
govom prelaženju u značenj sko usled univerzalnosti kodifikova-
nog jezika, već, naprotiv, o otvaranju reči izvesnoj kvalitativnoj
istančanosti, uvek konkretnijoj, individualnijoj, oblikovanijoj;
značaj boje, čvrstoće, „zrnastosti", prednost data met afori u odno-
su na mer u (velik kao. . . , visok poput . . . ) ; sud o lakoći i teškoći u
j ednost avni m operacijama (pocepati, zgnječiti, pritisnuti); vred-
nost međučul ni h svojstava (gladak, mast an, kvrgav); empirijska
poređenj a i reference na svakodnevicu ili na nor mal no (t amni j i
nego u pr i r odnom stanju, prelazni osećaj „i zmeđu osećaja vlažne
bešike napola i spunj ene vazduhom kad se stiska među prst i ma
i pri rodnog pucket anj a pl ućnog tkiva u zdravom stanju").
52
Više
nije reč o t ome da se u korelaciju stave opažajni sektor i j edan
semantički element, već da se jezik u pot punost i okrene prema
onom podr učj u u kojem opaženo, u svojoj osobenosti, rizikuje da
pobegne od oblika reči i da konačno post ane nepr i met no zbog
toga što nije moglo da bude izrečeno. Tako da otkriti više neće biti
konačno u neredu pročitati suštinsku suvislost, već gurnut i nešto
dalje liniju pene jezika, omogućiti joj da zagrize u ono podr učj e
peska koje je još otvoreno jasnoći opažanja, ali to više nije pozna-
toj bolesti. Uvesti jezik u tu pomrči nu u kojoj pogled više nema
reči. Naporan i prefinjen rad; rad koji omogućuje da se vidi, kao
što Laenek omogućuj e da se izvan zbrkane mase izraslina j asno
52 Ibid, str. 249.
194 Rađanj e kl i ni ke
vidi prva cirotična jetra u istoriji medicinskog opažanja. Izuzetna
formalna lepota teksta povezuje, samo jednim pokretom, unu-
trašnji trud jezika koji prožima opažanje čitavom snagom svog
stilističkog istraživanja, i potragu za patološkom individualnošću
do tada neopaženom: „Jetra svedena na trećinu svoje zapremine
nalazila se, da tako kažemo, skrivena u području koje zauzima;
njena spoljna površina, blago posuta neravninama i prazna, bila
je sivo-žućkasta; kad se zaseče, izgledalo je kao da je u potpuno-
sti sastavljena od mnoštva sitnih okruglih ili jajastih zrna, čija je
veličina varirala od zrna prosa do semena konoplje. Ta zrna, lako
odvojiva jedna od drugih, nisu među sobom ostavljala bilo kakav
prazan prostor u kojem bi se još mogao razaznati ikakav ostatak
pravog tkiva jetre; boja im je bila riđa ili riđe-žuta, mestimično
vukući na zelenkasto; njihovo tkivo, prilično vlažno, neprozirno,
na dodir je bilo pre mlohavo nego meko, i kad bi se zrna stisnula
među prstima, mali deo bi ih se smrvio, a ostatak je pod prstima
ličio na komad meke kože."
53
Figura nevidljivog vidljivog organizuje anatomsko-patološko
opažanje. Ali, kao što se vidi, prema povratnoj strukturi. Reč je
o vidljivom koje živa individualnost, ukrštanje simptoma, dubina
organa, zaista čine nevidljivim na neko vreme, pre nego što ana-
tomski pogled povrati suverenost. Ali reč je i o onom nevidljivom
pojedinačnih modulacija, čije se odgonetanje činilo nemogućim
čak i kliničaru poput Kabanija
54
, i koje oštar, strpljiv i nagrizajući
napor jezika najzad nudi zajedničkoj svetlosti - ono što je za sve
vidljivo. Jezik i smrt igrali su na svakom nivou tog istraživanja i
čitavom svojom debljinom, da bi najzad ponudili naučnom opa-
žanju ono što je za njega tako dugo ostalo nevidljivo vidljivo - za-
branjena i neizbežna tajna: znanje o individui.
Individui nije početni i najoštriji oblik u kojem se predstavlja
život. Konačno, dat je znanju samo na kraju jednog dugog pokreta
spacijalizacije, čiji su odlučujući elementi bili izvestan način upo-
trebe jezika i teška konceptualizacija smrti. Bergson ide u strogo
suprot nom smeru kada traži u vremenu a protiv prostora, u nemoj
53 Ibid, str. 368.
54 Cf. supra. st ra. 60-61.
Nevidljivo vidljivo 195
zapleni unut rašnj ost i , u l uđačkom j ahanj u ka besmrt nost i , uslovi-
ma u kojima je moguće promišljati živu individualnost. Biša je
vek ranije držao ozbiljniju lekciju. Stari aristotelovski zakon, koji
je zabranjivao naučni diskurs o individui, uki nut je kada je smrt u
jeziku našla mest o za svoj poj am: prostor je onda otvorio pogl edu
diferencirani oblik individue.
Prema poret ku istorijskih usklađenosti, to uvođenj e smrt i u
znanje proteže se daleko: kraj XVIII veka vraća na svetlost dana
j ednu t emu koja je od renesanse ostala u senci. Videti u životu
smrt, u nj enoj promeni nepokret nost , i na njegovom kraju poče-
tak obrnut og vremena koje vrvi od bezbroj ni h života, jeste igra
istraživanja čije ponovno pojavljivanje pot vrđuj e prošli vek, četiri
stotine godina nakon fresaka iz „Svetog polja". Zar nije Biša, sve
u svemu, savremenik onoga koji je j edni m pot ezom u najdiskur-
zivniji među jezicima uveo erotizam i njegov neizbežni vrhunac,
smrt? Još j ednom znanj e i erotizam u t om prekl apanj u ukazuj u na
svoju duboku srodnost. U svim posl ednj i m godi nama XVIII veka
ta pri padnost otvara smrt zadatku i beskraj ni m novim počeci-
ma jezika. Devetnaesti vek će tvrdoglavo govoriti o smrti: Gojina
divlja i uškopljena smrt , vidljiva, mišićava, skulpturalna smrt kod
Žerikoa, pohot na smrt u požari ma kod Delakroe, lamartinovska
smrt od vodeni h izliva, Bodlerova smrt . Spoznaja života data je
samo surovom, pri gušuj ućem i već pakl enom znanj u koje ga želi
samo mrt vog. Pogled koji obavija, miluje, komada, para naj i ndi -
vidualniju plot i izvlači nj ene t aj ne ugrize, to je onaj nepokretni,
pažljivi, pomal o razroki pogled, koji je, sa visine smrti, već osudio
život.
Ali opažanje smrti u životu nema istu funkci j u u XIX veku kao
u renesansi. Ono je t ada nosilo pri gušuj uća značenja: razlika u
sudbini, sreći, uslovima bila je izbrisana nj egovom uni verzal nom
kret nj om; ona je neopozivo vukla svakoga prema svemu; pleso-
vi skeleta su na naličju života predstavljali neke vrste egalitarnih
saturnalija; smrt je nepogrešivo nadomešt al a sudbinu. Sada je,
naprotiv, sastavni deo osobenosti; nj oj se individua pri družuj e,
izbegavajući monot one živote i nj i hovo poravnavanje; u sporom,
napola podzemnom, ali već vidljivom približavanju smrti, pot mu-
196 Rađanj e kl i ni ke
li zajednički život najzad postaje individualnost; jedan crni krug
ga izoluje i obezbeđuje stil njegovoj istinitosti. Otuda značaj mor-
bidnog. Jezovito je podrazumevalo homogeno opažanje smrti, kad
se j ednom pređe njen prag. Morbidno ovlašćuje prefinjeno opaža-
nje načina na koji život u smrti pronalazi svoju najizdiferencira-
niju figuru. Morbidno je razređeni oblik života; u t om smislu da
se postojanje iscrpljuje, onemoćava u praznini smrti; ali i u t om
drugom smislu, da tu dobija svoju neobičnu zapreminu, nesvodi-
vu na usklađivanja i navike, na stečene nužnosti; osobenu zapre-
minu, koju definiše njena apsolutna retkost. Povlastica obolelog
od tuberkuloze: nekada se dobijala lepra zbog velikih kolektivnih
kazni; čovek XIX veka postaje plućni zaokružujući, u toj groznici
koja požuruj e stvari i odaje ih, svoju nesaopštivu tajnu. Zbog toga
su grudne bolesti potpuno iste prirode kao bolesti od ljubavi: one
su strast, život kojem smrt daje lice što se ne zamenjuje.
Smrt je napustila svoje staro tragično nebo; postala je lirsko
jezgro čoveka: njegova nevidljiva istinitost, njegova vidljiva tajna.
D E S E T O P O G L A V L J E
Napad groznica
Poglavlje u kojem će se govoriti o poslednjem procesu kojim
anatomsko-kliničko opažanje pronalazi oblik svoje ravnoteže.
Poglavlje koje bi bilo dugačko kad bismo dopustili da nas osvoji
pojedinost elementa: više od dvadeset pet godina (od 1808, kada
se pojavljuje Istorija hroničnih unutrašnjih upala [Histoire des
phlegmasies chroniques], do 1832, kada se rasplamsavaju raspra-
ve o koleri), teorija o osnovnim groznicama i kritika koju je na
njen račun uputio Bruse zauzimaju znatno mesto u medicinskom
istraživanju; još znatnije, bez sumnje, nego što bi morao da do-
zvoli jedan problem, prilično brzo rešen na nivou osmatranja; ali
toliko polemika, takva teškoća da se razumeju kad su se slagali
o činjenicama, tako široka upotreba argumenata stranih domenu
patologije, sve to ukazuje na suštinsko sučeljavanje, poslednji su-
kob (najžešći i najzamršeniji) između dva neuskladiva tipa medi-
cinskog istraživanja.
Metoda koju je sačinio Biša i njegovi prvi naslednici ostavljala
je otvorenima dva niza problema.
Prvi su se ticali samog bića bolesti i njegovog odnosa sa le-
zijskim fenomenima. Kad se ustanovi serozni izliv, degenerisana
jetra, plućno krilo puno šupljina, da li su ono što vidimo baš pleu-
ritis, ciroza, tuberkuloza, i to do njihovog patološkog dna? Da li je
lezija izvorni i trodimenzionalni oblik bolesti, čije bi biće tako bilo
prostorne prirode - ili se pak mora odmah smestiti s onu stranu,
u područj e bliskih uzroka, ili neposredno s ove strane, kao prvo
vidljivo očitovanje procesa koji je ostao skriven? Jasno se vidi - ali
200 Rađanj e kl i ni ke
delo stiče smisao i svoj neobični ugled. Budući da je obrazovan u
Monpeljeu i Parizu, u tradiciji Sovaža i pod nešto skorijim utica-
jem Kalena, Pinelova misao ima klasifikatorsku strukturu, ali ona
je imala i nesreću i sreću da se razvija u vreme kada su klinička
tema, a zatim i anatomsko-klinička metoda, lišavale nozologiju
njenog stvarnog sadržaja, ali ne bez posledica, privremenih uosta-
lom, u vidu uzajamnog jačanja: videli smo kako je ideja klase bila
korelat izvesnog neutralnog opažanja simptoma,
7
kako je kliničko
dešifrovanje podrazumevalo čitanje suština;
8
sada vidimo kako se
patološka anatomija spontano podređuj e izvesnom obliku nozo-
grafije. No, svako Pinelovo delo duguje svoju snagu svim svojim
pojačanjima: njegova metoda tek sekundarno zahteva kliniku ili
anatomiju lezija; u suštini, tu je reč o organizovanju, prema stvar-
noj ali apstraktnoj suvislosti, prelaznih struktura kojima su klinič-
ki pogled ili anatomsko-patološko opažanje u već postojećoj no-
zologiji u j ednom trenutku tražili podršku ili ravnotežu. Nijedan
od lekara stare škole nije bio osetljiviji od Pinela i pristupačniji
za nove oblike medicinskog iskustva; rado je predavao kliniku i,
bez previše skrivanja, radio je autopsije; ali, zapažao je samo ono
što se ponavlja, prateći, pri rađanju novih struktura, samo linije
oslonca koje su one uzimale od starih:
9
tako se nozologija potvr-
đivala u svakom trenutku, a novo iskustvo se preziralo. Biša je
možda bio jedini koji je od početka razumeo neuskladivost svoje
metode sa metodama nozografa: „Otkrivamo kako znamo i ume-
mo procese u prirodi. . . Ne pri daj emo preterani značaj ovoj ili
onoj klasifikaciji": nikada nam nijedna od njih neće dati „preci-
znu sliku hoda pridode".
10
Laenek, zauzvrat, priznaje bez proble-
ma umotanost anatomsko-kliničkog iskustva u prostor nozološ-
ke podele: šeći leševe, pronaći lezije, znači obelodaniti ono što je
„čvršće, pozitivnije i manje promenljivo u lokalnim bolestima";
7 Cf. supra, pogl . I, str. 18.
8 Cf. supra, pogl. VII.
9 P. A. Prost pr i poveda kako je „profesorima Kor vi zar u i Pi nel u pokazao upal e i pr omene
na unut r aš nj oj me mbr a ni creva, u koje su t ako mal o s umnj al i da su leševi na koj i ma im ih
je pokazao izašli iz nj i hovi h r uku a da im ni su pregl edal i creva", Traité de cholera-morbus,
1832, str. 30.
10 X. Bi dchat , Anatomie descriptive, 1.1, str. 19.
Napad groznica 201
to znači izolovati „ono što mor a da ih odlikuje ili specifikuje"; to,
na kraju krajeva, znači služiti uzrok nozologije nudeći mu pouz-
danije kriterijume.
11
U t om duhu je Društ vo za nadmet anj e, koje
je okupljalo ml adu generaciju i verno predstavljalo novu školu,
postavilo na t akmi čenj u iz 1809. čuveno pitanje: „Koje su bolesti
koje se mor aj u posebno gledati kao organske?"
12
Svakako, ono o
čemu je bila reč jeste poj am osnovne groznice i nj ene neorganske
prirode, kojoj je Pinel bio privržen, ali u vezi sa ovom preci znom
tačkom postavljeni probl em je i dalje bio probl em vrste i klase. O
Pinelu se raspravljalo, ali njegova medi ci na nije bila revalorizova-
na od vrha do dna.
Ono što će uraditi samo Bruse 1816, u Ispitivanju opšteprihva-
ćene doktrine (Examen de la Doctrine généralement admise), gde
radikalizuje kritike koje je već bio formul i sao objavivši osam go-
dina ranije Istoriju kroničnih unutrašnjih upala. Na neočekivan
način će biti pot rebna ta eksplicitno fiziološka medi ci na, ta tako
laka i tako opuštena teorija o privlačnostima, opšta upot reba poj-
ma iritacije, i time povrat ak na izvestan patološki moni zam, što
je blizak rođak Braunovom moni zmu, pa da patološka anatomija
bude stvarno oslobođena tutorstva nozografa, i da problematika
suština bolesti prestane da zamenj uj e opažaj nu analizu organskih
lezija. S vr emenom će se zaboraviti da je st rukt ura anatomsko-kli-
ničkog iskustva mogla da se uravnoteži samo zahvaljujući Bruseu;
sačuvaće se samo sećanje na besomučne napade na Pinela, čiju je
neopipljivu kontrolu Laenek, zauzvrat, t ako dobro podržavao; se-
ćaće se samo neumerenog fiziologa i njegovih brzopletih uopšta-
vanja. A nedavno je dobri Mondor pod svojim bezazlenim perom
ponovo pronašao žar svežih uvreda i uput i o ih Bruseovoj seni.
13
Nesmot renj ak nije pročitao tekstove, niti dobro razumeo stvari.
11 Laënnec, Traité de l'auscultation, predgovor, str. XX.
11 U j e dnom radu, koji je bio nagr ađen, Mar t en kri t i kuj e previ še j ednost avnu upot r ebu
t er mi na bolest, koji je on želeo da rezerviše za obol j enj a nast al a usled nei spravnost i u
ishrani tkiva, cf. Bulletin des Sciences médicales, t. 5, 1810, str. 167-188.
13 H. Mondor , Vie de Dupuytren, Pariz, 1945, str. 176: „Lekar pi j an od komedi j ašenj a. . .
suj et ni i bučni šarl at an. . . njegova lukavstva, njegova besr amnost , nj egova bor benost na
rečima, nj egove vi sokoparne gr eške, . . . nj egovo s amopouzdanj e iluzioniste."
202 Rađanj e kl i ni ke
Evo ih.
Neuroze i osnovne groznice su krajem XVIII i početkom XIX
veka, po prilično opštem slaganju, smatrane bolestima bez lezi-
ja. Bolesti razuma i nerava su, zahvaljujući Pinelu, dobile prilič-
no osoben status, tako da njihova istorija, barem do otkrića A.-L.
Bela u periodu od 1821. do 1824, ne kroji rasprave o organskom
poreklu bolesti. Groznice su više od petnaest godina bile u samom
središtu tog problema.
Hajde da najpre ponovo povučemo nekoliko opštih linija poj-
ma groznice u XVIII veku. Pod tom rečju se u prvom redu podra-
zumeva finalizovana reakcija organizma koji se brani od nekog
patogenog napada ili neke patogene supstance; groznica koja se
javi tokom bolesti ide u suprotnom smeru i pokušava da joj okre-
ne tok; ona nije znak bolesti, već otpora bolesti, „oboljenje života
koji se trudi da se udalji od smrti".
14
Ona, dakle, ima, u strogom
smislu reči, lekovitu vrednost: pokazuje da organizam „morbife-
ram aliquam materiam sivepraeoccupare seve removere intendit".
15
Groznica je pokret lučenja sa pročišćavajućom svrhom; a Štal
(Stahl) podseća na etimologiju: februare, što će reći ritualno iste-
rati iz kuće senke pokojnika.
16
Na toj osnovi krajnjeg cilja, pokret groznice i njen mehanizam
lako se analiziraju. Nizanje simptoma ukazuje na njene različite
faze: drhtavica i prvi osećaj hladnoće ukazuju na periferni spa-
zam i proređenost krvi u kapilarima u koži. Brzina pulsa ukazuje
na to da srce reaguje tako što šalje što je moguće više krvi prema
udovima: vrućica pokazuje da krv, naime, cirkuliše brže i da su
sve funkcije samim tim ubrzane; pokretačke sile opadaju propor-
cionalno: otuda osećaj malaksalosti i mlohavosti mišića. I, naj-
zad, znojenje ukazuje na uspeh te febrilne reakcije, koja uspeva da
ukloni supstancu bolesti; ali kada ova uspe da se obnovi na vreme,
javljaju se prezdanice.
17
14 Boerhaave. Aphorisme.
15 Stahl, navedeno u: Dagoumer , Précis historique de la fièvre, Pariz, 1831, str. 9.
16 Navedeno ibid.
17 S r azl i kom od samo nekol i ko varijanti, ova se s hema može naći kod Boerhaavea, Ap-
horismes, 563, 570, 581, kod Hof f mana, Fundamenta Medica, kod Stolla, Aphorismes sur la
connaisance et la curation des fièvres, kod Huxhama, Essai sur les fièvres, kod Boissier de
Napad groznica 203
To j ednost avno t umačenj e, koje je veoma očigledno povezivalo
očite si mpt ome sa nj i hovi m organskim korelatima, u istoriji me-
dicine je bilo od t rost rukog značaja. S j edne strane, analiza gro-
znica, u svom opšt em obliku, tačno pokriva mehani zam lokalnih
upala; i ovde i t amo postoji taloženje krvi, grč koji izaziva manj e
ili više dug zastoj, zatim napor sistema da se ponovo uspostavi
cirkulacija, i sami m tim silovito kretanje krvi; videće se da „crve-
ne globule prelaze u l i mfne sudove", što u lokalnom obliku izaziva
konjunktivitis, na primer, a u opšt em obliku vrućicu i gibanje u
čitavom organi zmu; ako se kretanje ubrza, najređi delovi krvi će
se odvojiti od težih, koji će ostati u kapilarima, gde će se limfa pre-
obraziti u neku vrstu želea": ot uda zagnojena mesta u di saj nom
ili crevnom sistemu u slučaju uopštene upale, ili u obliku apscesa,
ako je reč o lokalnoj groznici.
18
Ali funkci onal na istovetnost upale i groznice postoji zato što
je sistem cirkulacije suštinski element tog procesa. Reč je o dvo-
st r ukom raskoraku u nor mal ni m funkci j ama: najpre usporava-
nje, zatim preterivanje; najpre iritirajući fenomen, a zatim feno-
men iritacije. „Svi ti fenomeni mor aj u da se izvedu iz povećane
i podst i cane iritabilnosti srca i arterija, te, najzad, i dejstva bilo
kakvog stimulusa i opi ranj a života na taj način iritiranog štetnim
stimulusom."
19
Tako groznica, čiji unut rašnj i mehani zam može da
bude i opšti i lokalni, u krvi pronalazi organski i izdvojiv oslonac
koji je može učiniti opšt om ili lokalnom, ili pak opšt om nakon što
je bila lokalna. Zbog te raširene iritacije krvnog sistema groznica
može da bude i opšti si mpt om neke bolesti koja ostaje lokalna to-
kom čitavog svog razvoja: ona će, dakle, moći da bude i osnovna i
simpatička, a da se ništa ne preinači u nj enom načinu delanja. U
shemi poput ove, probl em post oj anj a osnovnih groznica bez lezija
nije mogao da bude izložen: kakav god da je njen oblik, polazna
tačka ili površina na kojoj se očituje, groznica je uvek imala isti tip
organske podrške.
Sauvages, Nosologie méthodique, t. II.
18 Huxman, Essai sur les fièvres, franc, prevod, Pariz, 1732, str. 339.
19 Stoll, Afori zam o spoznavanj u i lečenju grozni ca (u: Encyclopédie des Sciences médica-
les, sedmi odeljak, t. 5, str. 347.
204 Rađanj e kl i ni ke
Najzad, daleko od toga da fenomen vrućice sačinjava suštinu
pokreta groznice; on je samo njen najpovršinskiji i najprelazni-
ji završetak, dok kretanje krvi, nečistoće koje se nj om prenose
ili one koje se njom izbacuju, zagušenja ili lučenja koja nastaju,
ukazuju na to šta je groznica po svojoj suštinskoj naravi. Grimo
(Grimaud) upozorava na fizičke instrumente koji „sigurno mogu
da nas upoznaju samo sa stupnjevima intenziteta vrućice; a te su
razlike od najmanjeg značaja za praksu; . . . lekar mora naročito da
se pot rudi da u grozničavoj vrućici razluči svojstva koja se mogu
opaziti samo veoma uvežbanim dodirom, i koja izbegavaju i oslo-
bađaju se svih sredstava koja fizika može da obezbedi. Takvo je to
oporo i iritirajuće svojstvo grozničave vrućice" zbog kojeg imamo
utisak „da nam je dim ušao u oči" i koje najavljuje gnojnu gro-
znicu.
20
Ispod homogenog fenomena vrućice, groznica, dakle, ima
sopstvena svojstva, neku vrstu supstancijalne i izdiferencirane
čvrstoće, koja joj omogućuje da se deli po specifičnim oblicima.
Prelazimo, dakle, pri rodno i bez problema, sa groznice u groznice.
Pomak u značenju i poj movnom nivou, koji nam pada u oči,
21
između označavanja jednog opšteg simptoma i određenja speci-
fičnih bolesti može da opazi samo medicina XVIII veka, budući
da je to oblik analize pomoću kojeg je ona dešifrovala mehanizam
groznice.
Taj će XVIII vek u ime veoma homogene i suvisle koncepcije
„groznice" prihvatiti znatan broj „groznica". Štol ih prepoznaje
dvanaest, kojima dodaje „nove i nepoznate" groznice. Za njih je
specifičan - čas mehanizam cirkulacije koji ih objašnjava (upalni
napad groznice koju analizira Ž.-P. Frank i koja se tradicionalno
naziva gnojnom), čas najznačajniji afebrilni simptom koji ih pra-
ti (Štalova, Selova, Štolova žučna groznica), čas organi zahvaćeni
upalom (Baljivijeva maramična groznica), i, najzad, čas svojstvo
izlučevina koje izaziva (Halerova, Tisoova, Štolova gnojna gro-
znica), a čas varijeteti oblika koje popri ma i razvoja koji je sebi
namenila (Selova maligna ili ataksična groznica).
20 Gr i maud, Traité des fièvres, Monpelje, 1791,1.1, str. 89.
21 Bouillaud ga j asno anal i zi ra u Traité des fièvres dites essentielles, Pariz, 1826, str. 8.
Napad groznica 205
Ta mreža, na naše oči zamršena, postala je zbrkana tek onog
dana kad je medicinski pogl ed pr omeni o epistemološki oslonac.
Došlo je do prvog susreta anatomije i si mpt omske analize gro-
znica, mnogo pre Bišaa, mnogo pre prvih Prostovih posmat ranj a.
Susreta čisto negativnog, pošto se anatomska met oda odricala
svojih prava i odustala je od dodeljivanja sedišta neki m febril-
ni m bolestima. U 49. pi smu svog Traktata Morganji je rekao da
seciranjem bolesnika umrl i h od žestokih groznica nije pronašao
„vix quidquam... quod earum gravitati aut impetui responderet;
usque ad ideo id saepe latet per quodfaber interficiunt".
22
Analiza
groznica samo na osnovu njihovih si mpt oma i bez napora da im
se pronađe žarište bila je omogućena, čak nužna: da bi se dala
st rukt ura različitim oblicima groznice valjalo je organsku zapre-
mi nu zameniti prost orom podele, u koji bi ušli samo znaci i ono
što oni označavaju.
To što je Pinel ponovo doveo stvari u red nije bilo samo na
liniji njegove sopstvene met ode nozološkog dešifrovanja; ona se
umet al a baš u podel u definisanu tim prvi m oblikom patološke
anatomije; groznice sa lokalnom lezijom su simpatičke. Ti idio-
patski oblici, što se odlikuju svojim spol j ni m očitovanjima, dopu-
štaju da se pojave „opšta svojstva koja kao da obustavljaju apetit i
varenje, izazivaju pr omene u cirkulaciji, izazivaju prekide u izlu-
čivanju, omet aj u san, pobuđuj u ili umanj uj u rasuđivanje, napa-
daj u neke funkcije čula ili ih čak obustavljaju, sputavaju svako na
svoj način kretanje mišića".
23
Ali raznovrsnost si mpt oma omogu-
ćuje i čitanje različitih vrsta: jedan oblik upale ili angine „spolja
obeležen znacima iritacije, ili napet ošću krvni h sudova" (čest je
u pubert et u, na počet ku t rudnoće, nakon pret eranog opijanja);
j edan „meningo-gastrični" oblik sa nervni m si mpt omi ma, ali i
drugi m, osnovnijim, koji kao da „se podudaraj u sa epigastričnim
područjem", i koji prate, u svakom slučaju, poremećaj e želuca;
jedan adeno-meni ngni oblik, „čiji si mpt omi ukazuj u na iritaciju
sluzavih membrana crevnog kanala", sreće se naroči t o kod subje-
kata limfatične naravi, kod žena i staraca; j edan adi nami čki oblik,
22 Morgagni , De sedibus et causis morborum, Pi smo 49, čl. 5.
23 Ph. Pinel, Nosographie philosophtque, pet o i zdanj e, 1813,1, str. 320.
206 Ra đa nj e kl i ni ke
„koji se naročito očituje spolja, znacima krajnje slabosti i opšte
mišićne mlitavosti", koja je verovat no posledica vlage, nečistoće,
posećivanja bolnica, zatvora i amfiteatara, loše ishrane i pretera-
ni h telesnih užitaka; i, najzad, ataksična ili maligna groznica odli-
kuje se „smenjivanjem uzbuđenj a i slabljenja, sa veoma osobeni m
nervni m anomalijama", kojoj pret hode gotovo isti događaj i kao
adinamičkoj groznici.
24
Dakle, u samom načelu te specifikacije obitava paradoks. U op-
štem obliku, groznica se odl i kuj e samo svojim posledicama; odse-
kli su je od svakog organskog supstrata; čak ni Pinel ne pomi nj e
vrućicu kao suštinski znak ili glavni si mpt om klase groznica; ali
kada treba podeliti tu suštinu, funkci j a raspodele je obezbeđena
načelom koje ne proističe iz logičke konfiguracije vrsta, već iz or-
ganske prost ornost i tela: krvni sudovi, želudac, sluzokoža creva,
mišićni ili nervni sistem pozivaju se, j edno po jedno, da služe kao
tačka suvislosti za bezobličnu raznovrsnost si mpt oma. A to što
mogu da se organizuju tako da obrazuj u vrste nije posledica toga
što su suštinski izrazi, već toga što su lokalni znaci. Konkretni i
specifikovani sadržaj načela suštastvenosti groznica jeste samo
mogućnost da ih lokalizuje. Od Sovažove Nozologije do Pinelove
Nozografije, konfiguracija se obrnula: u prvoj su lokalna očitova-
nja uvek moguća opštost, u drugoj opšta st rukt ura obavija nuž-
nost lokalizacije.
U t akvi m uslovima je shvatljivo što je Pinel pomislio da može
da u svoju si mpt omat ol ošku analizu groznica integriše Rederero-
va i Vaglerova otkrića: oni su 1783. pokazali da je sluzava groznica
uvek bila praćena tragovima unut rašnj e i spoljašnje upale u dige-
stivnom kanalu.
25
Shvatljivo je i to što je prihvatio rezultate Pro-
stove autopsije, koja je očitovala jasno vidljive crevne legije, ali je
shvatljivo i zašto ih sam nije video;
26
lokalizacija lezija se, po nje-
govom mi šl j enj u, odvijala sama po sebi, ali u svojstvu sekundar-
nog fenomena, unut ar simptomatologije u koj oj lokalni znaci nisu
upućivali na sedište bolesti, već na nj i hovu sušt i nu. Razumljivo je,
24 / bui . st r. 9 - 1 0 i 323- 324.
25 Roeder er i VVagler, De morba mucoso, Getigen(?), 1783.
26 Cf. supra, str. 205.
Napad groznica 207
najzad, i to što su Pinelovi branitelji u nj emu mogli da vide prvog
lokalizatora: „Nije se ograničio na klasifikovanje objekata: materi-
jalizujuči na neki način nauku koja je do tada bila previše metafi-
zička, t rudi o se da lokalizuje, ako se tako može reći, svaku bolest
ili da joj pripiše sedište u prost oru, što će reći da odredi mesto
nj enog prvobi t nog post oj anj a. Ta se ideja očigledno pokazuj e u
davanj u novih i mena grozni cama koje je nastavio da zove osnov-
ni m, kao da želi da ukaže posl ednj u počast do t ada domi nant ni m
idejama, ali dodel j uj ući svakoj posebno sedište, i navodeći da se,
na primer, žučne i sluzave groznice sastoje od nekih drugi h pri
posebnoj iritaciji nekih del ova crevnog kanala."
27
U stvari, ono što je Pinel lokalizovao nisu bile bolesti, već znaci,
a lokalna vrednost koj om su bile oboj ene nije ukazivala na pore-
klo po područj u, prvobi t no mest o rođenj a i oblika bolesti; ona je
samo omogućavala da se prepozna bolest koja je sebi davala tu
oznaku kao karakteristični si mpt om svoje suštine. U tim uslovi-
ma, uzročni i vremenski lanac koji valja uspostaviti nije išao od
lezije do bolesti, već od bolesti do lezije, kao do nj ene posledice i
nj enog možda povlašćenog izraza. Šomel (Chomel ) će 1820. ostati
i dalje veran Nozografiji kada bude analizirao crevne čireve što
ih je uočio Bruse „kao posledicu a ne uzrok febrilnog oboljenja":
zar oni ne nastaju relativno kasno (tek desetog dana bolesti, kada
nadi manj e, osetljivost desne strane stomaka i gnoj ne izlučevine
ukazuj u na njihovo postojanje)? Zar se ne pojavljuju u onom delu
crevnog kanala u koj em bolešću već iritirane materije već odavno
borave (kraj ileuma, cekum i viši delovi debelog creva), i u kosim
delovima creva mnogo češće nego u vertikalnim i uzlaznim?
28
Tako se bolest odlaže u organizam, tu usidrava svoje znake, sama
po sebi se raspoređuje po sekundar nom prost oru tela; ali njegova
suštinska struktura ostaje preteča. Organski prost or je snabdeven
referencama na tu st rukt uru; on ukazuje na nj u, ali je ne ureduj e.
Pregled (Examen) iz 1816. išao je do dna Pinelove dokt ri ne
kako bi ukazao, i to sa zapanj uj ućom teorijskom lucidnošću, na
nj ene postulate. Ali Istorija unutrašnjih upala postavljena je u
27 Ri cherand, Histoire de la chirurgie, Pariz, 1825, str. 250.
28 A.-F. Chomel , De l'existance des fièvres essentilesses, Pariz, 1820, str. 10-12.
208 Rađanj e kl i ni ke
obliku dileme - ono što je do tada smatrano savršeno uskladivim:
ili je groznica idiopatska ili se može lokalizovati, a svaka uspešna
lokalizacija lišiće groznicu nj enog statusa suštine.
Bez sumnje je tu neuskladivost, koja se logično upisivala u unu-
trašnjost anatomsko-kliničkog iskustva, pritajeno formulisao ili
bar naslućivao Prost kad je pokazao groznice koje se među sobom
razlikuju po „organu čija im je obolelost obezbedila mesto", ili po
„načinu na kojima se odvijaju promene" na tkivu;
29
to su uradi-
li i Rekamije i njegovi učenici kada su izučavali one bolesti kod
kojih je potrebna sreća: meningitise, pokazujući da su „groznice
tog reda retko osnovne bolesti, da možda, pa čak i uvek, zavise od
oboljenja mozga, kao što je unutrašnja upala, gomilanja vode".
î0
Ali ono što je omogućilo Bruseu da preobrazi te prvobitne pristu-
pe u sistematičan oblik tumačenja svih groznica jeste, bez ikakve
sumnje, raznovrsnost i u isto vreme suvislost poljâ medicinskog
iskustva preko kojih je prešao.
Obrazovan nešto pre Revolucije, po medicinskoj doktrini XVI-
II veka, nakon što se kao zdravstveni radnik u mornarici upoznao
sa problemima svojstvenim bolničkoj medicini i hirurškoj praksi,
a zatim kao učenik Pinela i kliničara iz nove Zdravstvene škole,
nakon čega je išao na Bišaove kurseve i na Korvizarova predava-
nja iz klinike, na kojima se upoznao sa patološkom anatomijom,
ponovo je stupio u vojnu službu i sa vojskom je išao od Utrehta do
Majnca i od Češke do Dalmacije, uvežbavajući se, poput njegovog
učitelja Dežneta, u uporednoj medicinskoj nozografiji i prime-
njujući met odu autopsija u velikoj meri. Svi oblici medicinskog
istraživanja koji se ukrštaju krajem XVIII veka poznati su mu; ne
iznenađuje što je mogao da iz njihovog skupa i njihovih linija pre-
secanja izvuče radikalnu lekciju, koja je svakom od njih morala da
obezbedi značenje i zaključak. Bruse je samo tačka usklađivanja
svih tih iskustava, pojedinačno izvajan oblik njihove konfiguracije
skupa. On je to, uostalom, znao, a znao je da mu je o tome govo-
rio „onaj lekar posmatrač koji neće prezreti iskustvo drugih, već
29 Prost, La médecine des corps éclairée par l'ouverture et l'observation, Pariz, godi na XII,
1.1, str. XXII i XXIII.
30 P.-A. Dan de la Vautrie, Disseration sur l'apoplexie considérée spécialement comme l'effet
d'une phlegmasie de la substance cérébrale, Pariz, 1807.
Napad groznica 209
će želeti da ga pot vrdi svoj i m. . . Naše medicinske škole, koje su
umele da se osl obode j arma starih sistema i da se sačuvaju od za-
raznosti novih, obrazovale su već nekoliko godina subjekte koji su
kadri da podupr u još j edanput nesi gurno kretanje veštine lečenja.
Razbacani među sugrađani ma ili rasuti po dalekim predelima u
našim vojskama, posmat raj u, razmi šl j aj u. . . Jednog dana će se, bez
sumnj e, čuti i nj i hov glas".
31
Vraćajući se iz Dalmacije 1808, Bruse
objavljuje svoju Istoriju kroničnih unutrašnjih upala.
To što groznica i upala proističu iz istog patološkog procesa
predstavlja i znenadan povrat ak pretkliničkoj ideji. Ali, dok je u
XVIII veku ta istovetnost bacala u drugi plan distinkciju opšteg
i lokalnog, kod Brusea je ona pri rodna posledica Bišaovog tkiv-
nog načela, što će reći obaveze da se pronađe površina napada na
organ. Svako tkivo će se menj at i na samo nj emu svojstven način:
dakle, analizom naročitih oblika upale na nivou predela u orga-
ni zmu treba početi izučavanje onoga što se naziva groznicama.
Biće upala u tkivima puni m krvni h kapilara (poput meke mož-
danice ili plućnih režnjeva), koje izazivaju veliki rast t emperat u-
re, pr omene u nervni m funkci j ama, poremećaj e u izlučivanju, i
eventualno poremećaj e u mi ši ći ma (drhtanje, grčenje); tkiva sla-
bo snabdevena širim kapilarima (tanke membr ane) daj u slične ali
ublažene poremećaje; najzad, upala l i mfni h sudova izaziva pore-
mećaj e u ishrani i u serozni m izlučevinama.
Na osnovu te posve globalne specifikacije, koja je po stilu ve-
oma bliska Bišaovim analizama, svet groznica se naročito poj ed-
nostavljuje. U plućima će se sada naći samo unut rašnj e upale koje
odgovaraju prvom tipu upale (katar i peri pneumoni j a), one koje
proizilaze iz drugog tipa (pleuritis), i najzad one čije je poreklo
upala l i mfni h sudova (tuberkuloza). Za digestivni sistem, sluza-
va membr ana može da bude napadnut a u visini želuca (gastritis),
bilo u crevima (enteritis, peritonitis). Što se tiče njihovog razvoja,
on je usklađen sa logikom širenja tkiva: upala krvni h sudova, dok
traje, uvek zahvata l i mfne sudove; zbog toga se unut rašnj e upa-
le respiratornog sistema „sve završavaju t uberkul ozom pluća";
32
31 F.-J.-V. Broussais, Histoire des phlegmasies chronicjues, t. II, str. 3- 4.
32 Ibid, 1.1, predgovor, str. XIV.
210 Rađanj e kl i ni ke
crevne upale redovno teže čirevima peritonitisa. Homogene po
poreklu i usklađene u svojim završnim oblicima, unutrašnje upale
proizvode višestruke simptome samo u tom međuprostoru. Pu-
tem privlačnosti osvajaju nova područj a i tkiva: čas je reč o napre-
dovanju duž prenosnika organskog života (tako i upala sluzoko-
že creva može da izmeni lučenje žuči, urina, prouzrokuje pojavu
mrlja na koži ili bele skrame na jeziku); čas se jedna za drugom
obrušavaju na prenosne funkcije (glavobolja, bolovi u mišićima,
vrtoglavica, pospanost, bunilo). Tako svi simptomski varijeteti
mogu da se rode iz tog uopštavanja.
Tu obitava veliki pojmovni obrt koji je Bišaova metoda odo-
brila, ali ga još nije pojasnila: uopštavajući se, lokalna bolest daje
pojedinačne simptome svake vrste; ali, uzeta u svom prvobitnom
geografskom obliku, groznica nije ništa drugo do lokalno indivi-
dualizovan fenomen sa opštom patološkom strukturom. Druga-
čije rečeno, pojedinačni simptom (nervni ili jetreni) nije lokalni
znak; to je, naprotiv, naznaka uopštavanja; samo opšti simptom
upale nosi u sebi zahtev za dobro lokalizovanom tačkom napada.
Biša je ostao obuzet brigom da se organski utemelje opšte bolesti:
otuda njegova potraga za organskim univerzalnostima. Bruse je
razdruživao dublete, pojedinačni simptom - lokalna lezija, opšti
simptom - promena u skupu, sa njima ukrštao elemente i pokazi-
vao promene u skupu kod pojedinačnog simptoma, a geografsku
leziju kod opšteg simptoma. Od sada je organski prostor za lokali-
zaciju stvarno nezavisan od prostora za nozološku konfiguraciju:
potonji klizi pod prvi, premešta svoje vrednosti u odnosu na nje-
ga, i na njega upućuje samo po cenu obrnute projekcije.
Ali šta je upala, proces opšte strukture, ali sa i dalje lokalizova-
nom tačkom napada? Stara simptomska analiza odlikuje ga tumo-
rom, crvenilom, vrućicom, bolom; što ne odgovara oblicima koje
poprima u tkivima; pri upali membrane nema ni bola, ni vrućice,
a još manj e crvenila. Upala nije zbir znakova, ona je proces koji
se razvija unut ar tkiva: „svaki lokalni nadražaj organskih pokreta,
dovoljno zamašan da poremeti sklad funkcija i da razgradi tkivo
u koje je učvršćen, mora da se smatra upalom".
33
Reč je, dakle, o
33 Ibid, 1.1, str. 6.
Napad groznica 211
fenomenu koji sadrži dva patološka sloja različitog nivoa i hr ono-
logije: naj pre napad na funkciju, a zatim na teksturu. Upala ima
fiziološku stvarnost koja može da najavi anat omsku razgradnj u,
koja je čini osetljivom za oči. Ot uda nužnost fiziološke medi ci ne
„koja posmat ra život, i to ne apstraktni život, već život organa i u
organi ma, u odnosu sa svim agensima koji mogu da izvrše neki
uticaj na njih";
34
patološka anat omi j a shvaćena kao j ednost avan
pregled telâ bez života samoj sebi je ograničenje sve dok „uloga i
privlačnosti svih organa nisu ni izbliza savršeno poznati".
35
Da bi se otkrio taj prvobi t ni i temeljni funkci onal ni poremećaj
pogled mora da zna da se odvoji od lezijskog žarišta, jer nije dat
od ulaska u igru, iako se bolest, u svojoj prvobi t noj ukorenjenosti,
uvek može lokalizovati; treba samo pravilno uočiti taj organski
koren pre lezije, zahvaljujući funkci onal ni m poremećaj i ma i nji-
hovim si mpt omi ma. Ovde simptomatologija ponovo pronalazi
svoju ulogu, ali ulogu u pot punost i ut emel j enu na lokalnoj naravi
patološkog napada: idući put em organskih privlačnosti i uticaja,
ona mora, u beskraj no prot egnut oj mreži si mpt oma, „da i ndu-
kuje" i „dedukuj e" (Bruse koristi ove dve reči u istom značenju)
počet nu tačku fiziološkog poremećaj a. „Proučavati i zmenj ene or-
gane bez pomi nj anj a si mpt omâ bolesti, znači raditi kao da se že-
ludac razmat ra nezavisno od varenja."
36
Tako umest o da se veliča,
kao što se „bez mere, u dnevni m izveštajima, veličaju prednost i
opisa", a umanj uj e se značaj „indukcije nazivajući je i meni ma hi-
potetičke teorije, a priori sistema jalovih nagađanja",
37
dopri neće
se t ome da pri posmat ranj u si mpt oma progovori sam jezik pat o-
loške anatomije.
Nova organizacija medicinskog pogleda u odnosu na Bišaa: od
Traktata o membranama načelo vidljivosti je apsolutno pravilo,
a lokalizacija je samo njegova posledica. Sa Bruseom se poredak
obrće; upravo zato što je po pri rodi lokalna, bolest je, na j edan
34 Broussais, Sur l'influence que les travaux des médecins physiologistes ont exercée sur
l'état de la médecine, Pariz, 1832, str. 19-20.
35 Broussais, Examen des doctrines, dr ugo i zdanj e, Pariz, 1821, t. II, str. 647.
36 Ibid, str. 671.
37 Broussais, Mémoire sur la philosophie de la médecine, Pariz, 1832, str. 14-15.
212 Ra đa nj e kl i ni ke
drugi način, vidljiva. Bruse, naroči t o u Istoriji unutrašnjih upala,
prihvata (i u t ome ide dalje od Bišaa, za koga vitalne bolesti mogu
da ne ostave tragove) da svako „patološko oboljenje" podrazu-
meva „preinačenje naročito vezano za fenomen koji rekonstruiše
naša tela po zakonima neorganske materije": shodno t ome, „ako
nam se ponekad učinilo da su leševi nemi, to znači da ni smo znali
kako da ih ispitamo".
38
Ali te promene, naročito kad je napad fizio-
loškog oblika, jedva da se mogu opaziti; ili pak mogu, kao mrl j e na
koži kod crevnih groznica, da nest anu sa smrću; mogu da budu,
u svim slučajevima, u svom prost i ranj u i opažaj nom značaju, bez
zajedničke mere sa poremećaj em koji izazivaju: naime, ono što je
važno, nije ono što se o tim pr omenama nudi pogledu, već ono što
je u nj i ma određeno mestom na koj em se razvijaju. Rušeći nozo-
lošku pregradu koju je Biša održavao i zmeđu vitalnog ili funkci -
onal nog poremećaj a i organske promene, Bruse, usled očigledne
st rukt ural ne nužnosti, stavlja aksiom lokalizacije ispred načela
vidljivosti. Bolest je iz prostora pre nego što je za pogled. Nesta-
nak posl ednj i h dveju velikih a priori nozoloških klasa otvorio je
medi ci ni polje u pot punost i prost ornog istraživanja, i određeno s
kraja na kraj tim lokalnim vrednostima. Zani ml j i vo je uočiti da ta
apsolutna spacijalizacija medicinskog iskustva nije posledica ko-
načne integracije nor mal ne i patološke anatomije, već prvobi t nog
napora da se definiše fiziologija fenomena bolesti.
Ali treba posegnut i još dalje u sastavne el ement e te nove me-
dicine i postaviti pitanje porekla upale. Budući da ona predstavlja
lokalnu nadraženost organskih pokreta, u tkivima pretpostavlja
izvesnu „sposobnost da se kreće" u kont akt u sa tim tkivima, kao
i agens koji podstiče i preuveličava mehani zam. Takva je iritabil-
nost, „sposobnost tkiva da se kreću u kont akt u sa st rani m telom
Haler (Haller) je t o svojstvo pripisivao samo mišićima, ali danas
se svi slažu da je zajedničko svim tkivima".
39
Ne t reba je mešati sa
osetljivošću, koja je „svest o pokretima izazvanim st rani m telima",
i predstavlja tek proprat ni i sekundarni f enomen u odnosu na iri-
tabilnost: embr i on još ne oseća, a šlogiran čovek više ne oseća; a i
38 Broussais, Histoire des phlegmasies, I, predgovor, str. V.
39 Broussais, De l'irritation et de la folie, Pariz, izd. iz 1839,1, str. 3.
Napad groznica 213
jedan i drugi su iritabilni. Povećanje iritativnog dejstva izazvano
je „telima ili živim ili neživim objektima"
40
, što st upaj u u kont akt
sa tkivima; to su, dakle, unut rašnj i ili spoljni agensi, ali u svakom
slučaju strani funkci oni sanj u organa; serum nekog tkiva može da
post ane iritantan za neko drugo ili za sebe samo ako je preobi-
lan, ali to može i pr omena klime ili način ishrane. Organi zam je
bolestan samo u odnosu sa uticajima iz spoljnog sveta, ili pr ome-
nama u nj egovom funkci oni sanj u ili njegovoj anatomiji. „Nakon
mnogi h kolebanja u svom kret anj u napred, medi ci na najzad ide
j edi ni m put em koji može da je dovede do istine: posmat ranj e od-
nosa čoveka sa spoljnim modifikacijama, i međusobni h odnosa
čovekovih organa."
41
Takvom koncepci j om spoljnog agensa ili unut rašnj eg preina-
čenja, Bruse zaobilazi j ednu od t ema koja je, sa mal i m izuzecima,
vladala medi ci nom od Sidenhama: nemogućnost da se definiše
uzrok bolesti. Nozologija je od Sovaža do Pinela sa te tačke gledi-
šta bila poput figure umet nut e u unut rašnj ost tog odust aj anj a od
određi vanj a uzroka: bolest se udvostručavala i sama se temeljila na
svojoj suštinskoj afirmaciji, a uzročni nizovi su bili samo elementi
unut ar te sheme u kojoj joj je pri roda patologije služila kao delo-
tvoran uzrok. Sa Bruseom - što još nije bilo stečeno sa Bišaom -
lokalizacija priziva uzročnu shemu koja obuhvata: sedište bolesti
je samo tačka o koju se kači iritantni uzrok, tačka koja je određena
i iritabilnošću tkiva i agensovom snagom iritacije. Lokalni prost or
bolesti je u isto vreme, i neposredno, uzročni prostor.
Tada - e to je veliko otkriće iz 1816. - nestaje biće bolesti. Kao
organska reakcija na iritantni agens, patološki fenomen više ne
može da pripada svetu u kojem bi bolest, u svojoj naroči t oj st ruk-
turi, postojala u skladu sa j edni m zapovedni čki m t i pom, koji bi joj
bio preteča, i u kojem bi se ona prikupljala, kad se j ednom udalje
poj edi načne varijacije i sve slučajnosti bez suštine; upletena je u
organsku pot ku u kojoj su st rukt ure prost orne, određenj a uzroč-
na, a fenomeni anatomski i fiziološki. Bolest više nije ništa do
izvestan kompleksni pokret tkiva, kao reakcija na iritantni uzrok:
40 Ibid, str. 1, br. 1.
41 Ibid, pr edgovor i zdanj u iz 1828, i zd. i z 1839,1.1, str. LXV.
214 Ra đa nj e kl i ni ke
u t ome je čitava suština patološkog, jer više nema ni suštinskih
bolesti, ni suština bolesti. „Sve klasifikacije koje teže da nas na-
vedu da bolesti smat ramo poj edi načni m bićima nepot pune su, a
razboriti duh je bez prest anka i kao protiv svoje volje upravljen
prema istraživanju obolelih organa."
42
Tako groznica ne može da
bude osnovna: ona nije „ništa do ubrzanj e cirkulacije krvi . . . sa
uvećanjem topline i lezijom glavnih funkcija. To stanje ekonomi j e
je uvek zavisno od lokalne iritacije".
43
Sve groznice se razgrađu-
ju u j ednom dugom organskom procesu, koji se gotovo u celosti
mogao nazreti u tekstu iz 1808;
44
pot vrđen je 1816, a nanovo she-
matizovan osam godina kasnije u Katekizmu fiziološke medicine
(Catéchisme de la Médicine physiologique). U korenu svih je j edna
j edi na gastrointestinalna iritacija: najpre j ednost avno crvenilo,
zatim sve broj ni j e mrlje boje vina u ileocekalnom područj u; te
mrl j e često popri me izgled nadut i h površina, što na dugi rok iza-
ziva čireve. Na toj post oj anoj anat omsko-pat ol oškoj potki, koja
definiše porekl o i opšti oblik gastroenteritisa, procesi se granaju:
kada iritacija digestivnog kanala više dobije u dužini nego u dubi-
ni ona izaziva znat no lučenje žuči i bol u mišićima ekstremiteta:
to je ono što je Pinel nazivao žučnom grozni com; kod limfatičnog
subjekta, kada su creva puna sluzi, gastroenteritis popri ma izgled
zbog kojeg je zaslužio ime sluzave groznice; ono što je naziva-
no „adi nami čkom groznicom" nije ništa dr ugo do gastroenteri-
tis koji je dostigao takav stepen intenziteta da se snaga umanj uj e,
a umne sposobnost i opadaju, „. . . jezik post ane smeđ, a usta se
prevuku crnkast om skramom"; kada iritacija put em privlačnosti
zahvati moždane opne dobijamo „maligni" oblik groznica.
45
Preko
tih grana, a i nekih drugi h, gastroenteritis mal o- pomal o zahvata
čitav organi zam: „Istina je da je cirkulacija krvi ubrzana u svim
tkivima, ali to ne dokazuj e da uzrok tih f enomena prebiva u svim
tačkama na telu."
46
Groznici, dakle, treba oduzet i nj en status op-
42 Broussais, Examen de ¡a doctrine, Pariz, 1816, predgovor.
43 Ibid, izd. iz 1821, str. 399.
44 Bruse je 1808. stavljao po st rani maligne t i fuse (at aksi čne grozni ce) kod kojih na au-
topsiji ni j e naš ao upal u unut r ašnj i h organa, Examen des doctrines, 1821, t. Il, str. 666-668.
45 Broussais, Catéchisme de la Médecine physiologique, Pariz, 1824, str. 28- 30.
46 Examen des doctrines, 1821, t. II, str. 399.
Napad groznica 215
šteg stanja, i, u korist fiziološko-patoloških procesa koji su speci-
fikovali nj ena očitovanja, „razsuštiniti je".
47
Ta razgradnj a febrilne ontologije, sa greškama koje je sadrža-
la (u doba u koj em je razlika i zmeđu meningitisa i tifusa počela
j asno da se uočava), naj poznat i j i je element analize. U stvari, ona
je, u opštoj ekonomi j i svoje analize, samo negativna protivstrana
j ednog pozitivnog i mnogo prefinjenijeg elementa - ideje o medi-
cinskoj met odi (anatomskoj, a naročito fiziološkoj), pri menj enoj
na organska oboljenja: treba „crpsti iz fiziologije karakteristične
crte bolesti i učenom analizom razmrsiti često zbrkane krike obo-
lelih organa".
48
Ta medi ci na obolelih organa sadrži tri trenutka:
1. Odredi t i koji je organ oboleo, što se radi počev od očitih
si mpt oma, ali pod uslovom da se poznaj u „svi organi, sva
tkiva koja sačinjavaju sredstva komuni kaci j e kojima su orga-
ni međusobno povezani, i pr omene koje preinačenje j ednog
organa izaziva na drugi ma";
2. „Objasniti kako je organ oboleo", počev od spoljnog agensa;
uzevši u obzir suštinsku činjenicu da iritacija može da iza-
zove hiperaktivnost ili, naprotiv, funkci onal nu asteniju, i da
„gotovo uvek ta dva preinačenja i st ovremeno postoje u našoj
ekonomiji" (pod dejstvom hl adnoće, aktivnost lučenja preko
kože se umanj uj e, a aktivnost pluća uvećava);
3. „Ukazati na to šta valja raditi da organ ozdravi"; što će reći
uništiti uzrok (hladnoća kod pneumoni j e), ali i izbrisati
„posledice koje ne nestaju uvek kad uzrok prestane da de-
luje" (navala krvi održava iritaciju u pl ući ma obolelog od
pneumonije).
49
U kritici medicinske „ontologije", poj am organske „bolesti"
ide, bez sumnje, dalje i dublje od poj ma iritacije. Ona je podra-
47 Ovaj izraz se nalazi u Br useovom odgovor u Fodereu (Istorija neki h medi ci nski h dok-
t ri na), Journal universel des Sciences médicales, str. XXIV.
48 Broussais, Examen de la doctrine, 1816, predgovor.
49 Examen des doctrines, 1821,1.1, str. 52- 55. U tekstu L'influence des médecine physiolo-
gique, 1832, Broussais dodaj e i zmeđu 2. i 3. pravila ono koj i m se odr eđuj e dejstvo obol el og
or gana na druge.
216 Ra đa nj e kl i ni ke
zumevala i apstraktnu konceptualizaciju: univerzalnost koja mu
je omogućavala da sve obj asni bila je poslednji ekran apstrakcije
za pogled položen na organi zam. Pojam „bolesti" organa sadrži
samo ideju o odnosu organa sa agensom ili okruženj em, ideju o
reakciji na napad, ideju o nenor mal nom funkci oni sanj u, i, najzad,
ideju o remetilačkom uticaju napadnut og elementa na druge or-
gane. Od sada će se medicinski pogled polagati samo na prost or
i spunj en oblicima sklapanja organa. Prostor bolesti je, bez ostatka
i iskliznuća, sam prostor organizma. Opažati bolesno na neki na-
čin znači opažati telo.
S medi ci nom bolesti je gotovo; poči nj e medi ci na patoloških re-
akcija, st rukt ura iskustva koja je domi ni ral a XIX vekom i do izve-
sne tačke XX veka, pošto će se, ne bez met odol oški h preinačenja,
medi ci na patogenih agensa umet nut i u nju.
Mogu se ostaviti po strani beskraj ne rasprave, u koj i ma su se
oni odani Bruseu suprotstavljali Pinelovim pristalicama. Anat om-
sko-patološke analize, koje su vršili Peti i Ser (Serres) o tifoidnoj
groznici,
50
distinkcija što ju je uspostavio Kafen (Caffin) i zmeđu
termičkih si mpt oma i tobože febrilnih bolesti
51
, Lalmanovi radovi
o akut ni m obol j enj i ma mozga
52
, i, najzad, Buj oov Traktat posve-
ćen „groznicama zvanim osnovne"
53
, stavili su mal o-pomal o van
probl ema čak i onu koja je nastavljala da pot hr anj uj e polemike.
Na kraj u su se ućutale. Šomel, koji je 1821. pot vrdi o post oj anj e
opštih groznica bez lezija, svima im 1824. pri znaj e organsku loka-
lizaciju
54
; Andral je posvetio jedan svezak svoje Medicinske klinike
(Clinique médicale), u prvom izdanju, klasi groznica; u dr ugom ih
je podelio na unut rašnj e upale organa i unut r ašnj e upale nervni h
centara.
55
50 M. -A. Petit et Serres, Traité de la fièvre entéro-mésentrique, Pariz, 1813.
51 Caffi n, Traité analytique des fièvres essentielles, Pariz, 1811.
52 Lal l emand, Recherches anatomo-pathologiques sur l'encéphale, Pariz, 1820.
53 Boui l l aud, Traité clinique et expérimental des fièvres dites essentielles, Pariz, 1826.
54 Chomel , Traité des fièvres et des maladies pestilentielles, 1821, Leçons sur la fièvre typho-
ide, 1834.
55 Andr al , Clinique médicale, Pariz, 1823-1827, 4. sv. Jedna anegdot a kaže da je Pinel
navodno i mao na me r u da u posl ednj em izdanju Nozologije uki ne kl asu grozni ca i da ga
je u t ome spreči o izdavač.
Napad groznica 217
A ipak je do posl ednj eg dana Bruse bio napadan sa strašću; a
od smrti, ugled mu se neprest ano umanjivao. Nije ni mogl o da
bude drugačije. Bruse je uspeo da zaobiđe ideju osnovni h bolesti
samo uz izuzetno veliku cenu; valjalo mu je da ponovo naoruža
stari i mnogo kritikovani poj am (i to upravo od patološke anato-
mije) privlačnosti; mor ao je da se vrati halerovskom poj mu irita-
cije; zatvorio se u patološki moni zam koji je podsećao na Brauna, i
ponovo je uveo u igru, u logici svog sistema, stare prakse pušt anj a
krvi. Svi ti povraci bili su epistemološki nužni kako bi se u svoj
svojoj čistoti pojavila medi ci na organa, i da bi se medicinsko opa-
žanje oslobodilo svake nozološke predrasude. Ali sami m tim je
rizikovala da se izgubi i u raznovrsnost i fenomena i u homogeno-
sti procesa. Između monot one iritacije i beskrajne siline „krikova
obolelih organa", opažanj e je osciliralo pre nego što će utvrditi
neizbežan raspored, na koj em su se temeljile dve osobenosti: lan-
ceta i pijavica.
Sve je bilo dozvoljeno u žestokim napadi ma Bruseovih savre-
meni ka na njega. Ali ipak ne u pot punost i : to anatomsko-kliničko
opažanje, najzad osvojeno u celosti i kadro da samo sebe kont ro-
liše, to opažanj e koj i m su pravdali svoje napade na njega dugovali
su njegovoj „fiziološkoj medicini" ili su joj dugovali barem kona-
čan oblik njegove uravnoteženosti. Sve je kod Brusea bilo suprot-
no od onoga što se videlo u njegovo doba, ali je za svoje doba utvr-
dio posl ednj i element načina viđenja. Od 1816, oko lekara može
da se obrati bolesnom organi zmu. Istorijski i konkret an a priori
moder nog medicinskog pogleda okončao je svoju izgradnju.
Dešifrovanje st rukt ura treba da mu vrati ugled. Ali pošto i u
naše vreme ima lekara i drugi h koji misle da prave istoriju time
što pišu biografije i dodel j uj u zasluge, evo im teksta j ednog lekara,
koji nije bio neznalica: „Objavljivanje Pregleda medicinske doktri-
ne j edan je od oni h značaj ni h događaj a koje će povest medi ci ne
dugo pamt i t i . . . Medicinska revolucija, kojoj je g. Bruse postavio
temelje 1816, bez sumnj e je naj značaj ni j a koju je doživela medici-
na u moder na vremena."
56
56 Bouillaud, Traité des fièvres dites essentielles, Pariz, 1826, str. 13.
Zaključak
Knjiga koju ste upravo pročitali je, među ostalima, esej o me-
t odi u tako zbrkanom, tako malo i rdavo st r ukt ur i r anom domenu
istorije ideja.
Nj en istorijski oslonac je uzak, pošto se, sve u svemu, bavi ra-
zvojem medi ci nskog posmat ranj a i njegovim met odama t okom
peri oda od jedva pola veka. No, to je ipak j edan od peri oda koji
iscrtavaju neizbrisiv hronol oški prag: t renut ak u koj em bolest,
prot i vpri roda, smrt , ukratko čitav crni fond bolesti izlazi na sve-
tlost dana, što će reći istovremeno se rasvetljuje i uki da se kao noć,
u dubokom, vidljivom, pouzdanom, zat vorenom ali pri st upačnom
prost oru ljudskog tela. Ono što je bilo t emel j no nevidljivo naj ed-
nom se nudi bi st rom pogledu, i pojavljuje se t ako j ednost avno,
t ako neposredno da izgleda kao pri rodna nagrada u vidu j ednog
bolje sačinjenog iskustva. Ima se utisak da su se, prvi put u neko-
liko hiljada godina, lekari, najzad osl obođeni teorija i hi mera, slo-
žili da pristupe, njega samog radi i u čistoti j ednog neupozorenog
pogleda, objektu svog istraživanja. Ali treba preokrenut i analizu:
oblici vidljivosti su se promenili; novi medicinski duh, o koj em
Biša bez sumnj e donosi prvo apsolutno suvislo svedočanstvo, ne
treba upisati u poredak psiholoških i epistemoloških pročišćava-
nja; on nije ništa drugo do epistemološka reorganizacija bolesti, u
kojoj granice vidljivog i nevidljivog i maj u novi raspored; provalija
ispod bolesti, koja je bila bolest sama, upravo je izronila u svetlosti
jezika - toj svetlosti koja, bez sumnj e, i st ovremeno osvetljava 120
dana, Juliju i Apokalipsu.
Ali ovde je reč samo o domenu medi ci ne i nači nu na koji se za
nekoliko godina strukturirala osobena spoznaj a bolesne indivi-
220 Ra đa nj e kl i ni ke
due. Da bi kliničko iskustvo bilo moguće kao oblik spoznaj e bilo
je pot rebno da se čitavo bol ni čko polje reorganizuje, da se defi-
niše novi status bolesnika u društ vu i uspostavi izvestan odnos
i zmeđu zbrinjavanja i iskustva, i zmeđu pomoći i znanja; bolesnik
se mor ao razviti u kolektivnom i homogenom prost oru. Bilo je
pot rebno i da se jezik pot puno otvori j ednom novom domenu:
domenu neprest ane i objektivno utemeljene korelacije vidljivog i
iskazivog. Tada se definisala j edna posve nova upotreba naučnog
diskursa: upotreba vernosti i bezuslovnog pokoravanja slikovitom
sadržaju iskustva - reći ono što se vidi; ali i upotreba utemeljenja
i sastava istraživanja - dati da se vidi govoreći šta se vidi; valjalo
je, dakle, smestiti medicinski jezik na taj očigledno površinski, ali,
istinu govoreći, i veoma skriven nivo, u kojem je obrazac opisiva-
nja i st ovremeno i kret nj a koj om se razotkriva. A taj je razvoj po-
drazumevao diskurzivni prostor leša kao polje na kojem nastaje i
očituje se istina: razotkrivena unut rašnj ost . Ustrojavanje patološ-
ke anat omi j e u doba u koj em su kliničari definisali svoju met odu
ne pri pada poret ku slučajnih preklapanja: ravnoteža iskustva za-
htevala je da pogled položen na individuu i jezik kojim se opisuje
počivaju na stabilnom, vidljivom i čitljivom temelju smrti.
Ta st rukt ura, u kojoj se artikulišu prostor, jezik i smrt - ono
što se, sve u svemu, naziva anatomsko-kliničkom met odom - sa-
činjava istorijski uslov za medicinu koja se daje i koju pr i mamo
kao pozitivnu. Pozitivno ovde treba shvatiti u teškom značenju.
Bolest se odvaj a od metafizike bola sa koj om je vekovima bila sro-
đena; a u vidljivosti smrt i pronalazi puni oblik, u kojem se nj en
sadržaj poj avl j uj e u pozitivnim izrazima. Promi šl j ena u odnosu
na pri rodu, bolest je bila negativno neodredivo, čiji su se uzroci,
oblici, očitovanja nudili samo posredno i na nekoj uvek udaljenoj
osnovi; opažena u odnosu na smrt, bolest post aj e do kraja čitlji-
va, otvorena bez ostatka suverenom seciranju koje obavljaju je-
zik i pogled. Kada se smrt epistemološki integrisala u medicinsko
iskustvo bolest je mogl a da se odvoji od prot i vpri rode i da dobije
telo u živom telu individua.
Za našu kul t ur u će, bez sumnje, ostati odl učuj uće to što je prvi
govor koji je održala o individui morao da pr ođe kroz taj trenutak
Zaključak 221
smrti. Stvar je u t ome što zapadni čovek nije mogao da se u sop-
stvenim oči ma ustroji kao objekat nauke, tako da je ušao u unu-
trašnjost svoga jezika i sebi je u nj emu i pomoću njega obezbedi o
diskurzivno post oj anj e tek kroz referencu na sopstveno uništenje:
iz istraživanja Bezumlja rođene su sve psihologije i sama moguć-
nost psihologije; iz postavljanja smrt i u medicinsku misao rođena
je medi ci na koja se pokazuj e kao nauka o individui. A, na j edan
uopšt en način, istraživanje individualnosti u moder noj kulturi
možda je povezano sa istraživanjem smrti: leševi sečeni od Bišaa
do frojdovskog čoveka, uporan odnos sa smrću propisuje kakvo
će biti osobeno lice univerzalnog i daje svačijoj reči moć da se
beskraj no čuje; individua joj duguj e značenje koje se zaustavlja s
nj om. Podela koju zacrtava i ograničenost čiji znak nameće para-
doksalno vezuju univerzalnost jezika za pri vremeni i nezamenlji-
vi oblik individue. Čulno, koje se može beskraj no opisivati, i koje
je niz vekova želeo da rasprši, u smrt i najzad pronalazi zakon svog
diskursa. Ona daje da se vidi, u prost oru što ga artikuliše jezik,
obilje tela i njihov j ednost avni poredak.
Počev od toga može se shvatiti značaj medi ci ne u ust roj avanj u
nauka o čoveku: značaj koji nije samo metodološki, u meri u kojoj
se tiče bića čoveka kao objekta pozitivnog znanja.
Mogućnost da individua bude i st ovremeno i subjekat i objekat
sopstvenog spoznavanja podr azumeva da u znanj u bude obrnut a
igra ograničenosti. Za klasičnu misao, jedini sadržaj ograni čeno-
sti bila je negacija neograničenog, dok joj misao koja se obrazuj e
kraj em XVIII veka daje moći pozitivnog: antropološka st rukt ura
koja se onda pojavljuje igra i kritičku ulogu granice i utemeljivač-
ku ulogu porekla. Taj je preokret poslužio kao filozofska konot a-
cija organizovanju pozitivne medicine; ona je, obrnut o, na empi-
rijskom nivou bila j edna od prvi h objava odnosa koji povezuje
moder nog čoveka sa izvornom ograničenošću. Ot uda određuj uće
mest o medi ci ne u arhitekturi skupa nauka o čoveku: ona je više
od drugi h bliska antropološkom rasporedu koji ih sve podupi re.
Ot uda i njen ugled u konkret ni m oblicima života: zdravlje zame-
nj uj e spas, govorio je Gardija (Guardia). Stvar je u t ome da medi-
cina nudi moder nom čoveku upor no i utešno lice svoje ograniče-
222 Rađanj e kl i ni ke
nosti; u njoj je smrt prežvakana, ali je istovremeno i zakleta; i, iako
neumorno objavljuje čoveku ograničenost koju on nosi u sebi, ona
mu govori i o onom tehničkom svetu što je oboružan, pozitivan
i puni oblik njegove ograničenosti. Medicinske kretnje, reči i po-
gledi dobili su od tog trenutka filozofsku gustinu koja se možda
može uporediti sa onom koju je ranije imala matematička misao.
Značaj Bišaa, Džeksona, Frojda u evropskoj kulturi ne dokazuje
da su bili filozofi koliko i lekari, već da, u tu kulturu, medicinska
misao s puni m pravom uvlači filozofski status čoveka.
To medicinsko istraživanje, samim tim je srodno sa lirskim
iskustvom koje je tražilo svoj jezik od Helderlina do Rilkea. Istra-
živanje koje uvodi XVIII vek i od kojeg još nismo pobegli poveza-
no je sa obelodanjivanjem oblika ograničenosti, od kojih je smrt,
bez sumnje, najopasniji, ali i najispunjeniji. Kad je Helderlinov
Empedokle svojom voljom prispeo na ivicu Etne, to je bila smrt
poslednjeg posrednika između smrtnika i Olimpa, to je bio kraj
neograničenosti na zemlji, plamen se vratio svojoj rodnoj vatri
i ostavio kao jedini trag koji preostaje upravo ono što je trebalo
da bude ukinuto njegovom smrću; lep i ograđen oblik individu-
alnosti; nakon Empedokla, svet će biti stavljen pod znak ogra-
ničenosti, u taj nepomirljivi međuprostor u kojem vlada Zakon,
tvrdi zakon granice; kob individualnosti biće da uvek dobija lik
u objektivnosti koja je očituje i skriva, koja je poriče i utemelju-
je: „I ovde subjektivno i objektivno razmenj uj u likove". Na način
koji može izgledati neobično na prvi pogled, pokret koji podupire
lirizam u XIX veku isto je što i onaj kojim čovek stiče pozitiv-
nu spoznaju o samom sebi; ali treba li se iznenaditi što se figure
znanja i figure jezika pokoravaju istom dubi nskom zakonu, i što
upad ograničenosti na isti način nadvisuje onaj odnos čoveka sa
smrću koji ovde odobrava naučni diskurs u racionalnom obliku, a
tamo otvara izvor jezika koji se beskrajno širi u praznini nastaloj
odsustvom bogova?
Obrazovanje kliničke medicine samo je j edno od nevidljivijih
svedočanstava o tim promenama u t emel j nom raspoređivanju
znanja; može se videti da je ono, mnogo više nego što se iz njega
moglo dešifrovati, naginjalo brzom čitanju pozitivizma. Ali kada
Zaključak 223
se od tog pozitivizma načini vertikalna istraga, pojavljuje se, u isti
mah skriven nj i me ali neophodan da se rodi, čitav niz figura koje
će nakon toga biti i sporučene i paradoksal no iskorišćene protiv
njega. Mora se reći da je ono što će mu fenomenol ogi j a naj upor-
nije suprotstaviti već bilo u sistemu njegovih uslova: označiteljske
moći opaženog i njegova korelacija sa jezikom u izvornim obli-
cima iskustva, organi zovanj e objektivnosti počev od vrednosti
znaka, pot aj no lingvistička st rukt ura datosti, ustrojiteljska na-
rav telesne spacijalizacije, značaj ograničenosti u odnosu čoveka
sa istinom i u ut emel j enj u tog odnosa, sve to je već bilo u igri u
genezi pozitivizma. U igri, ali i zaboravljeno u svoju korist, tako
da je savremena misao, verujući da mu je pobegla od kraja XIX
veka, samo mal o-pomal o ponovo otkrila ono što ga je omogućilo.
Evropska kultura, u posl ednj i m godi nama XVIII veka, iscrtala je
st rukt uru koja još nije razmršena; tek što smo počeli da iz nje
osl obađamo nekoliko niti, koje su nam i dalje toliko nepoznat e
da ih rado shvatamo kao čudesno nove ili apsolutno zastarele, a
one su pre dva veka (ne manj e, ali ipak ne i mnogo više) sačinile
mr ačnu ali pouzdanu pot ku našeg iskustva.
Bibliografija
I. - NOZOLOGIJA
Alibert (J.-L:), Nosologie naturelle, Pariz, 1817.
Boissier de Sauvages, Nosologie méthodique, franc, prevod, Lion, 1772,
deset tomova.
Capuron (J.), Nova medicinae elementa, Pariz, 1804.
Ch.., (J.-J.), Nosographiae compendium, Pariz, 1816.
Cahussier (Fr.), Table générale des méthodes nosologiques, Pariz, s.d.
Cullen (W.), Apparatus ad nosologiam methodicam, Amsterdam, 1775.
- Institutions de médecine pratique, prevod, Pariz, 1785.
Dupont ( J.-Ch.), Ya-t-il de la différence dans les systèmes de classification
dont on se sert avec avantage dans l'étude de l'histoire naturelle et ceux
qui peuvent être profitables à la connaissance des maladies?, Bordo,
1803.
Duret (F.-J.-J.), Tableau d'une classification générale des maladies, Pariz,
1813.
Fercoq (G.-A.), Synonimie ou concordance de la nomenclature de la
Nosographie philosophique du Pr Pinel avec les anciennes nosologies,
Pariz, 1812.
Frank (J.P.), Synopsis nosologiae methodicae, Tićino, 1790.
Latour (F.-D.), Nosographie synoptique, Pariz, 1810, jedan tom, s. p.
Linné (C.), Genera morborum, prevod apud Sauvages, cf. supra.
Pinel (Ph.), Nosographie philosophique, Pariz, godina VI.
226 Ra đa nj e kl i ni ke
Sagar (J. B. M), Systema morborum systematicum, Bec, 1771.
Sydenham (Th.), Médecine pratique, prevod, Pariz, 1784.
Voulonne, Déterminer les maladies dans lequelles la médecine agissante
est préférable à ¡'expectante, Avinjon, 1776.
II. - MEDICINSKA POLITIKA I GEOGRAFIJA
Audin-Rouvière (J.-M.) Essai sur la topographie phyisique et médicale
de Paris, Pariz, godina II.
Bacher (A.), De la médecine considérée politiquement, Pariz, godina
IX.
Banau i Turben, Mémoire sur les épidémies du Languedoc, Pariz, 1766.
Barberet (D.), Mémoire sur les maladies épidemiques des bestiaux, Pariz,
1766.
Bienville (J.-D.-T.), Traité des erreurs populaires sur la médecine, Hag,
1775.
Cattet (J.-J.) i Gardet (J.-B.), Essai sur la contagion, Pariz, godina II.
Cerveau (M.), Dissertation sur la médecine des casernes, Pariz, 1803.
Clerc, De la contagion, Sankt-Peterburg, 1771.
Colombier (J.), Préceptes sur la santé des gens de guerre, Pariz, 1785.
- Code de médecine militaire, pet tomova, Pariz, 1772.
Daignan (G.), Ordre du service des hôpitaux militaires, Pariz, 1785.
- Tableau des variétés de la vie humaine, dva toma, Pariz, 1786.
- Centuries médicales du XIX siècles, Pariz, 1807-1808.
- Conservatoire de Santé, Pariz, 1802.
Desgenettes (R.-N), Histoire médicale de l'armée d'Orient, Pariz, 1802.
- Opuscules, Kairo, s.d.
Fouquet (H.), Observations sur la constitution des six premiers mois de
l'an V à Montpellier, Monpelje, godina VI.
Frank (J.-P.), System einer vollstänndigen medizinischen Polizei, četiri
toma, Manhajm, 1779-1790.
Frier (F.), Guide pour la conservation de l'homme, Grenobl, 1789.
Bibliografija 227
Gachet (L.-E.), Problème médico-politique pour ou contre lesarcanes,
Pariz, 1791.
Gachet (M.), Tableau historique des événements présents relatif à leur
influence sur la santé, Pariz, 1790.
Ganne (A.), L'homme physique et moral, Strazbur, 1791.
Guindant (T.), La nature opprimée par la médecine moderne, Pariz,
1768.
Guyton-Morveau (L.-B.), Traité des moyens de désinfecter l'air, Pariz,
1801.
Hautesierck (F.-M.), Recueil d'observations de médecine des hôpitaux
militaires, dva toma, Pariz, 1766-1772.
Hildenbrand (J.-V.), Du typhus contagieux, prevod, Pariz, 1788.
De Home (D.-R.), Mémoire sur quelques objets qui intéressent plus
particulièrement la salubrité de la ville de Paris, Pariz, 1788.
Instruction sur les moyens d'entretenir la salubrité et de purifier l'air des
salles dans les hôpitaux militaires, Pariz, godina II.
Jacquin (A.-P.), De la Santé, Pariz, 1762.
Lapon (J.-B.), Philosophie médicale, Pariz, 1796.
Lanthenas (F.), De l'influence de la liberté sur la santé, la morale et le
bonheur, Pariz, 1798.
Laugier (E.-M.), L'art de faire cesser la peste, Pariz, 1784.
Lebegue de Presle, Le conservateur de Santé-, Pariz, 1772.
Lebrun, Traité théorique sur les maladies épidémiques, Pariz, 1776.
Lepecq de La Clôture (L.), Collection d'observation sue les maladies et
constitutions épidémiques, 2 sv, Ruan, 1778.
Lioult (P.-J.), Les charlatans dévoilés, Pariz, godina VIII.
Mackenzie (J.), Histoire de la santé et de l'art de la conserver, Hag,
1759.
Maret (M.), Quelle influence les mours des Français ont sur leur santé,
Amijen, 1772.
Médecine militaire ou Traité des maladies tant internes qu'externes
auxquelles les militaires sont exposés pendant la paix ou la guerre, sest
tomova, Pariz, 1778.
228 Rađanj e kl i ni ke
Menuret (J.-J.), Essai sur l'action de l'air dans les maladies contagieuses,
Pariz, 1781.
- Essai sur l'histoire médico-topographique de Paris, Pariz, 1786.
Murât (J.-A.)» Topographie médicale de la ville de Montpellier, Monpelje,
1810.
Nicolas (P.-F.), Mémoires sur les maladies épidémiques qui ont régné
dans la province de Dauphiné, Grenobl, 1786.
Petit (M.-A.), Sur l'influence de la Révolution sur la santé publique,
1796.
- u Essai sur la médecine du coeur, Lion, 1806.
Pichler (J.-F.-C.), Mémoire sur les maladies contagieuses, Strazbur,
1786.
Préceptes de santé ou Introduction au Dictionnaire de Santé, Pariz,
1772.
Quatroux (Fr.), Traité de la peste, Pariz, 1771.
Razoux (J.), Tables nosologiques et météorologiques dressées à l'Hôtel-
Dieu de Nîmes, Bazel, 1767.
Réflexions sur le traitement et la nature des épidémies lues à la Société
royale de Médecine le 27 mai 1785, Pariz, 1785.
Roy-Desjoncades (A.), Les lois de la nature applicables aux lois physiques
de la médecine, dva toma, Pariz, 1788.
Rochard (C.-C.-T.), Programme de cours sur les maladies épidémiques,
Strazbur, godina XIII.
Ruette (F.), Observations cliniques sur une maladie épidémique, Pariz,
s.d.
Salverte (E.), Des rapports de la médecine avec la politique, Pariz, 1806.
Souquet, Essai sur l'histoire topographique médico-physique du district
de Boulogne, Bulonj, godina II.
Tallavignes (J.-A.), Dissertation sur la médecine où l'on prouve que
l'homme civilisé set plus sujet aux maladies graves, Karkason, 1821.
Thiery, Voeux d'un patriote sur la médecine en France, Pariz, 1789.
Bibliografija 229
III. - REFORMA PRAKSE I NASTAVE
Appel à la raison ou voex de l'humanité.
Baraillon (J.-F.), Rapport sur la partie de police qui tient à la médecine,
8 žerm, godina VI, Pariz, godina VI.
- Opinion sur le projet de la commission d'Instruction publique relatif
aux Ecoles de Médecine, 7 žerm, godina VI, Pariz, godina VI.
Baumes (J.-B.-J.), Discours sur la nécessité des sciences dans une nations
libre, Monpelje, godina III.
Cabanis (P.-J.-G.), Oeuvres, dva toma, Pariz, 1956.
Calés (J.-M.), Projet sur les Ecoles de santé, 12 prerijal godine V, Pariz,
godina V.
- Opinion sur les Ecoles de Médecine, 17 žerminal godine VI, Pariz,
godine VI.
Cantin (D.-M.-J.), Projet de réforme adressé à VAssemblé Nationale,
Pariz, 1790.
Caron (J.-F.-C.), Réflexions sur l'exercice de la médecine, Pariz, 1804.
- Projet de règlement sur l'art de guérir, Pariz, 1801.
Chambeau de Montaux, Moyens de rendre les hôpitaux utiles et de
perfectionner la médecine, Pariz, 1787.
Colon de Divol, Réclamations des malades de Bicétre, Pariz, 1790.
Cocqueau (C-.P.),£55ai sur l'établissement des hôpitaux dans les grandes
villes, Pariz, 1787.
Daunou (P.-C.), Rapports sur les Ecoles spéciales, Pariz, godina V.
Demangeon (J.-B.), Tableau d'un triple établissement réuni en un seul
hospice à Copenhague, Pariz, godina VII.
- Des moyens de perfectionner la médecine, Pariz, 1804.
Desmonceaux (A.), De la bienfaisance nationale, Pariz, 1787.
Duchanoy, Projet d'organisation médicale, s.l.n.d:
Du Laurens (J.), Moyens de rendre les hôpitaux utiles et de perfectionner
les médecins, Pariz, 1787.
Dupont de Nemours (P.), Idée sur les secours à donner aux pauvres
malades dans une grande ville, Pariz, 1786.
230 Rađanj e kl i ni ke
Ehrmann (J.-F.), Opinion sur le projet de Vitet, 14 terminai godine VI,
Pariz, godina VI.
Essai sur la réformation de la société dite de médecine, Pariz, godina
VI.
Etat actuel de l'Ecole de Santé, Pariz, godina VI.
Fourcroy (A.-F.), Rapport sur l'enseignement libre des sciences et des
arts, Pariz, godina II.
- Exposé des motifs du projet de loi relatif à l'exercice de la médecine,
Pariz, s.d.
- Rapport sur les Ecoles de Médecine, frimer godine III, Pariz, godina
III.
- Discours sur le projet de loi relatif à l'exercice de la médecine, 19 ventoz
godine XI, Pariz, godina XI.
Fourot, Essai sur les concours en médecine, Pariz, 1786.
Gallot (J.-G.), Vues générale sur la restauration de l'art de guérir, Pariz,
1790.
Géraud (M.), Projet de décret sur l'organisation civile des médecins,
Pariz, 1791.
Guillaume (J.), Procès-verbaux du Comité d'Instruction publique, Pariz,
1899.
Guillemardet (F.-P.), Opinion sur les Ecoles spéciales de Santé, 14
terminai godine VI, Pariz, godine VI.
Imbert (J.), Le droit hospitalier de la Révolution et de l'Empire, Pariz,
1954.
Instituta facultatis medicae Vidobonensis, curante Ant. Storck, Beč,
1775.
Jadelot (N.), Adresse à Nos Seigneurs de l'Assemblée Nationale sur la
nécessité et les moyens de perfectionner l'enseignement de la médecine,
Nansi, 1790.
Lefèvre (J.), Opinion sur le projet de Vitet, 16 terminal godine VI, Pariz,
godina VI.
Lespagnol (N-.L.), Projet d'établir trois médecins par district pour le
soulagement des gens de la campagne, Šarlvil, 1790.
Marquais (J.-Th.), Rapport au Roi sur l'état actuel da la médecine en
France, Pariz, 1814.
Bibliografija 231
Menuret (J.-J.), Essai sur les moyens de former de bons médecins, Pariz,
1791.
Motif de la réclamation de la Faculté de Médecine de Paris contre
l'établissement de la Société royale de Médecine, s.l.n.d; autor je Vacher
de La Feutrie.
Observation sur les moyens de perfectionner l'enseignement de la
médecine en France, Monpelje, godina V.
Pastoret (C.-E.), Rapport sur un mode provisoire d'examen pour les
officiers de Santé (19 termidor godine V), Pariz, godina V.
Petit (A.), Projet de réforme sur l'exercice de la médecine en France,
Pariz, 1791.
- Sur la meilleure manière de construire un hôpital, Pariz, 1774.
Plan de travail présenté à la Société de Médecine de Paris, Pariz, godina
V.
Plan général d'enseignement dans l'Ecole de Santé de Paris, Pariz, godina
III.
Porcher (G.-C.). Opinion sur la résolution du 19 fructidor an V, 16
vendemijer godine VI, Pariz, godina VI.
Précis historique de l'établissement de la Société royale de la Médecine,
s.l.n.d.
Prieur de La Côte-d'Or (C.-A.), Motion relative aux Ecoles de Santé,
Pariz, godina VI.
Programme de la Société royale de Médecine sur les cliniques, Pariz,
1792.
Programme des cours s'enseignement dans l'Ecole de Santé de Montpellier,
Pariz, godine III.
Prunelle (Cl.-V.), Des Ecoles de Médecine, de leurs connexions et de leur
méthodologie, Pariz, 1816.
Recueil de discours prononcé à la Faculté de Monpellier, Monpelje,
1820.
Régnault (J.-B), Considérations sur l'état de la médecine en France
depuis la Révolution jusaua nos jours, Pariz, 1819.
Retz (N.), Exposé sunccinct à l'Assemblée Nationale sur les Facultés et
Sociétés de Médecine, Pariz, 1790.
232 Rađanj e kl i ni ke
Royer (P.-F.), Bienfaisance médicale et projet financier, Provens, godina
IX.
- Bienfaisance médicale rurale, Troa, 1814.
Sabarot de L'Avernière, Vue de législation médicale adressé aux Etats
généraux, s.l., 1789.
Tissot (S.-A.-D.), Essai sur les moyens de perfectionner les études de
médecine, Lozan, 1785.
Vicq d'Azyr (F), Oeuvres, šest tomova, Pariz, 1805.
Vitet (L.), Rapport sur les Ecoles de Santé, 17. ventoz godine Vi, Pariz,
godinâ VI.
Wùrtz, Mémoire sur letablissment des Ecoles de Médecine pratique,
Pariz, 1784.
IV. - METODE
Amard (L.-V.-F.), Association intellectuelle, dva toma, Pariz, 1821.
Amoreux (P.-J.), Essai sur la médecine des Arabes, Monpelje, 1805.
Audibert-Caille (J.-M), Mémoire sur l'utilité de l'analogie en médecine,
Monpelje, 1814.
Auenbrugger, Nouvelle méthode pour reconnaître les maladies intgernes,
prevod u Rozière de la Chassaigne, Manuel des oulmoniques, Pariz,
1763.
Beullac (J.-P.), Nouveau guide de l'étudiant en médecine, Pariz, 1824.
Bordeu (Th.), Recherches sur le pouls, četiri toma, Pariz, 1779-1786.
Boillaud (J.), Dissertation sur les généralités de la clinique, Pariz, 1831.
Broussonnet (J.-L.-V.), Tableau élémentaire de séméiotique, Monpelje,
godina VI.
Brulley (C.-A.), Essai sur l'art de conjecturer en médecine, Pariz, godina
X.
Bruté (S.-G.-G.), Essai sur l'histoire et les avantages des institutions
cliniques, Pariz, 1803.
Chomel (J.-B.-L.), Essai historique sur la médecine en France, Pariz,
1762.
Bibliografija 233
Clos de Sorèze (J.-A.), De l'analyse en médecine, Monpelje, godina V.
Corvisart (J.-N.), Essai sur les maladies et lésions du coeur et des gros
vaisseaux, Pariz, 1806.
Dardonville (H.), Réflexions pratiques sur les dangers des systèmes en
médecine, Pariz, 1818.
Demorcy-Delettre (J.-B.-E.), Essai sur l'analyse appliqué au
perfectionnement de la médecine, Pariz, 1818.
Double (F.-J.), Séméiologie générale ou Traité des signes et de leur valeur
dans les maladies, 3 toma, Pariz, 1811-1822.
Duvivier (P.-H.), De la médecine considérée comme science et comme
art, Pariz, 1826.
Essyg, Traité du diagnostic médical, prevod, Pariz, godina Xll.
Fabre, Recherches des vrais principes de l'art de guérir, Pariz, 1790.
Fordyce (G.), Essai d'un nouveau plan d'observations médicales, prevod,
Pariz, 1811.
Fouquet (H.), Discours sur la clinique, Monpelje, godina XI.
Frank (J.-P.), Ratio instituti clinici Viciensis, Beč, 1797.
Gilbert (N.-P), Les théories médicales modernes comparées entre elles,
Pariz, godina VII.
Birbal (A.), Essai sur l'esprit de la clinique médicale de Montpellier,
Monpelje, 1857.
Goulin (J.), Mémoire sur l'histoire de la médecine, Pariz, 1779.
Hélian (M.), Dictionnaire de diagnostic ou l'art de connaître les maladies,
Pariz, 1771.
Hildenbrand (M.), Médecine pratique, prevod, Pariz, 1824, dva toma.
Landré-Beauvais (A.-J.), Séméiotique ou traité des signes des maladies,
Pariz, 1810.
Leroux (J.-J.), Cours sur les généralités de la médecine, Pariz, 1818.
- Ecole de Médecine. Clinique interne, Pariz, 1809.
Lordat (J.), Conseils sur la manière d'étudier la physiologie de l'homme,
Monpelje, 1813.
- Perpétuité de la médecine, Monpelje, 1837.
Mahon (P.-A.-O.), Histoire de la médécine clinique, Pariz, godina XII.
Martinet (L.), Manuel de clinique, Pariz, 1825.
234 Ra đa nj e kl i ni ke
Maygrier (J.-P.), Guide de l'étudiant en médecine, Pariz, 1807.
Menuret (J.-J.), Traité de pouls, Pariz, 1798.
Moscati, (P.), De l'emploi des systèmes dans la médecine pratique,
Strazbur, godina III.
Petit (M.-A.), Collection d'observations cliniques, Lion, 1815.
Pinel (Ph.), Médecine clinique, Pariz, 1802.
Pigrry (P.-A.), Tableau indiquant la manière d'examiner et d'interroger
le malade, Pariz, 1932.
Rostan (L.), Traité élémentaire de diagnostic, de pronostic, d'indications
thérapeutiques, 6 tomova, Pariz, 1826.
Roucher-Debatte (Cl.), Leçons sur l'art d'observer, Pariz, 1807.
Selle (Ch.-G.), Médecine clinique, Monpelje, 1787, prevod.
- Introduction à l'étude de la nature et de la médecine, prevod, Monpelje,
godina III.
Sénebier (J.), Essai sur l'art d'observer et de faire des expériences, tri
toma, 1802.
Thierry (F,),La médecine expéeimentale, Pariz, 1755.
Vaidy (J.-V.-F.), Plan d'études médicales à l'usage des aspirants, Pariz,
1816.
Zimmerman (G.), Traité de l'expérience en médecine, prevod, Pariz,
1774, tri toma.
V. - PATOLOŠKA ANATOMIJA
Baillie (M.), Anatomie pathologique des organes les plus importants du
corps humain, prevod, Pariz, 1815.
Bayle (G.-L.), Recherches sur la phtisie pulmonaire, Pariz, 1810.
Bichat (X.), Anatomie générale appliqué à la phyisiologie et à la
médécine, Pariz, 1801, tri toma.
- Anatomie pathologique, Pariz, 1825.
- Recherches phyisiologiques sur la vie et la mort, Pariz, godina VIII.
- Traité des membranes, Pariz, 1807.
Bibliografija 235
Bonet (Th.), Sepulchretum, 3 toma, Lion, 1700.
Breschet (G.), Répértoire générale d'anatomie et de phyisiologie
pathologiques, šest tomova, Pariz, 1826-1828.
Cailliot (L.), Eléments de pathologie et de la physiologie pathologue, dva
toma, Pariz, 1819.
Chomel (A.-F.), Eléments de pathologie générale, Pariz, 1817.
Cruveilhier ().), Essai sur l'anatomie pathologique en général, dva toma,
Pariz, 1816.
Dezeimeris (J.-E.), Aperçu rapide des découvertes en anatomie
pathologique, Pariz, 1830.
Guillaume (A.), De l'influence de l'anatomie pathologique sur les progrès
de la médécine, Dol, 1834.
Laënnec (R.), Traité de l'auscultation médiate, dva toma, Pariz, 1819.
- Traité inédit de l'anatiomie pathologique, Pariz, 1884.
Lallemand (F.), Recherches anatomo-pathologiques sur l'encéphale et ses
dépendances, dva toma, Pariz, 1820.
Morgagni (J.-B.), De sedibus et causis morborum, Venecija, 1761.
Portal (A.), Cours d'anatomie médicale, pet tomova, Pariz, godina XII.
Prost (P.-A,),La médécine éclairéeparobseration et l'ouverture des corps,
dva toma, Pariz, godina XII.
Rayer (P.), Sommaire d'une histoire abrégée de l'anatomie pathologique,
Pariz, 1818.
Ribes (Fr.), De l'anatomie pathologique considérée dans ses vrais rapports
avec la science des maladies, dva toma, Pariz, 1828-1834.
Richerand (B.-A.), Histoire des progrès récents de la chirurgie, Pariz,
1825.
Saucerotte (C.),De l'influence de l'anatomie pathologique sur les progrès
de la médécine, Pariz, 1834.
Tâcheron (C.-F.), Recherches anatomo-pathologiques sur la médécine
pratique, tri toma, Pariz, 1823.
236 Ra đa nj e kl i ni ke
VI. - GROZNICE
Barbier (J.-B.-G.), Réflexions sur les fièvres, Pariz, 1822.
Boisseau (F.-G.), Pyrétologie physiologique, Pariz, 1823.
Bompart (A.), Description de la fièvre adynamique, Pariz, 1815.
Bouillaud (J.), Traité clinique ou expérimental des fièvres dites essentielles,
Pariz, 1830.
Broussais (F.-J.-V.), Catéchisme de médecine phyisiologique, Pariz,
1824.
- Examen des doctrines médicales, Pariz, 1821.
- Histoire des phlegmasies ou inflammations chroniques, Pariz, 1808,
dva toma.
- Leçons sur la phlegmasie gastrique, Pariz, 1819.
- Mémoire sur l'influence que les travaux des médecins phyisiologistes
ont exercée sur l'état de la médecine, Pariz, 1832.
- Traité de phyisiologie appliquée à la pathologie, dva toma, 1822-
1823.
Caffin (J.-F.), Quelques mots de réponses à un ouvrage de M. Broussais,
Pariz, 1818.
Castel (L.), Réfutation de la nouvelle doctrine médicale de M. le Dr
Broussais, Pariz, 1824.
Chambon de Montaux, Traité de la fièvre maligne simple et des fièvres
compliquées de malignité, četiri toma, Pariz, 1787.
Chauffard (H.), Traité sur les fièvres prétendues essentielles, Pariz,
1825.
Chomel (A.-F.), De l'existance des fièvres, Pariz, 1820.
- Des fièvres et des maladies pestilentielles, Pariz, 1821.
Collineau (J.-C.), Peut-on mettre en doute l'existence des fièvres
essentielles, Pariz, 1823.
Dagoumer (Th.), Précis historique de la fièvre, Pariz, 1831.
Dardonville (H.), Mémoire sur les fièvres, Pariz, 1821.
Ducamp (Th.), Réflexions critiques sur les écrits de M. Chomel, Pariz,
1821.
Bibliografija 237
Fodéra (M.), Histoire de quelques doctrines médicales comparées à celles
de M. Broussais, Pariz, 1818.
Fournier (M.), Observations sur les fièvres putrides et malignes, Dizon,
1775.
Gérard (M.), Peut-on mettre en doute l'existence des fièvres essentielles?,
Pariz, 1823.
Giannini, De la nature des fièvres, prevod, Pariz, 1808.
Giraudy (Ch.), De la fièvre, Pariz, 1821.
Grimaud (M. de), Cours complet ou Traité des fièvres, tri toma,
Monpelje, 1791.
Hernandez (J.-F.), Essai sur le typhus, Pariz, 1816.
Hoffman (F.), Traité des fièvres, prevod, Pariz, 1746.
Hufeland (C.-W.), Observations sur les fièvres nerveuses, prevod, Berlin
1807.
Huxham (J.), Essai sur es différentes espèces des fièvres, prevod, Pariz,
1746.
Larroque (J.-B. de), Observations xliniques opposées à l'examen de la
nouvelle doctrine, Pariz, 1818.
Leroux (F.-M.), Opposition aux erreurs de la science médicale, Pariz,
1817.
Lesage (L.-A.), Danger et absurdité de la doctrine physiologique, Pariz,
1823.
Monfalcon (J.-B.), Essai pour servir à l'histoire des fièvres adynamiques,
Lion, 1823.
Mongelaz (P.-J.), Essai sur les irritations intermittentes, dva toma, Pariz,
1821.
Pascal (Ph.), Tableau synoptique du diagnostic des fièvres essentielles,
Pariz, 1818.
Petit (M.-A.), Traité de la fièvre entéro-mésentérique, Pariz, 1813.
Petit-Radel (Ph.), Pyrétologie médicale, Pariz, 1812.
Quitard-Piorry (H.-H.), Traité sur la non-existence des fièvres
essentielles, Pariz, 1830.
Roche (L.-Ch.), Réfutation des objections faites à la nouvelle doctrine
des fièvres, Pariz, 1821.
238 Ra đa nj e kl i ni ke
Roederer i Wagler, Tractatus de morbo mucoso, Getingen, 1783.
Roux (G.), Traité des fièvres adynamiques, Pariz, 1812.
Selle (Ch.-G.), Eléments de pyrétologie méthodique, prevod, Lion,
godina IX.
Stoll (M.), Aphorismes sur la connaissance et la curation des fièvres,
prevod, Pariz, godina V.
Tissot (S.-A.-D.), Dissertation sur les fièvres bilieuse, prevod, Pariz,
godina VIII.