Univerzitet u Sarajevu

11.1.2014.
Prirodno-matematiki fakultet
Odsijek: Hemija
Predmet: Savremene teme u emiji
Seminarski rad
!odik kao "orivo

Studenti:
Sadraj:
1. Vodik (hidrogen)
2. Vodikova ekonomija
3. Osobine vodika kao energenta
3.1. Prednosti vodika kao goriva
3.2. Nedostatci vodika kao goriva
. !obijanje vodika
.1. "#ektro#i$a vode
.2. Proi$vodnja vodika i$ %osi#nih goriva
.3. &o'#inska disocijacija
.. (as'#injavanje )g#jena
.*. +vaernerov 'roces
*. ,orivi -#anak
*.1. Princi' rada
*.2. Primjena gorivih -#anaka
.. Najnovija istraivanja
1. Vodik (hidrogen)
+emijski e#ement Vodik nosi ) 'eriodnom s)stav) e#emenata simbo# /0 atomski (redni) broj
m) je 10 a atomska masa m) i$nosi 101123(2).
Vodik nema odre4en 'o#oaj ) 'eriodnom s)stav). 5ma jedan va#entni e#ektron kao a#ka#ijski
meta#i0 a od njih se ra$#ik)je mnogo ve6om energijom ioni$acije. 7a stabi#n) e#ektronsk)
kon%ig)racij) nedostaje m) jedan e#ektron. Vodik bi se mogao smatrati ha#ogenim e#ementom0
a#i od njih ima manj) e#ektronegativnost i a%initet 'rema e#ektron)0 'a se $bog toga 'ro)-ava
$asebno. 8ini 2*9 mase svemira0 te je ishodi:na tvar i$ koje s) n)k#earnom %)$ijom nasta#i
osta#i e#ementi. "#ementarni vodik sastoji se od obi-nog vodika ('rocija) (;3303<9)0 dok
ostatak (gotovo 10129) -ini te:ki vodik (de)terij) s tragovima s)'erte:kog vodika (tricija).
Vodik stvara kemijske ve$e sa najvi:e e#emenata0 'osebno ) organskim tvarima. Pri
standardnom t#ak) i tem'erat)ri0 vodik je '#in be$ boje0 mirisa i ok)sa0 10 ')ta #ak:i od
$raka. Neotrovan je. S#abo je to'#jiv ) 'o#arnim0 a bo#je ) ne'o#arnim ota'a#ima.
2. Vodikova ekonomija (h=drogen econom=)
Vodikova ekonomija je ideja 'romjene svjetske ekonomije energije ovisne o na%ti ) on)
teme#jen) na vodik). +ada se govori o vodikovoj ekonomiji0 ) 'rvom red) se mis#i na
eko#o:ki 'rihvat#jiv) 'roi$vodnj) vodika ) ve#ikim ko#i-inama i 'rimjen) ) dva ve#ika
'odr)-ja: 'rijevo$) i energetici.
,#avni ra$#og je $aga4enje 7em#je i atmos%ere0 'ove6anje stak#eni-kih '#inova koje nastaje
i$garanjem %osi#nih goriva0 koja se danas koriste ) 'rijevo$)0 ind)strijama0 kao goriva $a
grijanje itd. 5$garanjem tih energenata nastaj) otrovni i :tetni '#inovi kao :to s): )g#ji-ni
monoksid >O0 )g#ji-ni dioksid >O
2
0 s)m'orni oksidi SO
2
0 SO
3
0 nitrogenovi oksidi itd.
&akodjer bitan ra$#og je ve#ika 'otro:nja na%te0 )g#ja0 $emnog '#ina -ime se )ve#iko smanj)j)
ko#i-ine tih goriva na 7em#ji0 te moe do6i i do njihovog 'ot')nog nestanka.
7bog toga se sve vi:e istra)je i govori o vodik) kao energent)0 tj0 vodikovoj ekonomiji0 jer
vodik je energent i$vanrednih osobina0 koji bi mogao sve 'romijeniti. +ao gorivo je 'ot')no
-ist i neograni-eno 'rist)'a-an.
!a bi se vodikova ekonomija )s'je#a 'rimjeniti0 a ne biti samo $amisao0 moraj) se )vesti
e#ementi vodikove ekonomije:
? Proi$vodnja
? !ostava
? Sk#adi:tenje
? "d)kacija
? Standardi
? Sig)rnost
? !oka$ va#janosti
? @)tomobi#i
? ,orive 6e#ije
5deja o vodikovoj ekonomiji nije tako nova. Ao: 1<2*. %ranc)ski 'isac A)#es Verne 'rorekao je
da kom'onente vode0 vodik i kisik0 mog) osig)rati neograni-ene ko#i-ine e#ektri-ne energije i
to'#ine. @#i sve do danas0 to je osta#a $nanstvena %antastika. 8ovje-anstvo i'ak 'ostaje sve
svjesnije da ')t kojim ide ) energetici ne vodi nik)da. +ori:tenje 'reteito %osi#nih goriva $a
dobivanje energije dove#o je ve6 do ve#ikih g#oba#nih 'rob#ema (g#oba#no $ato'#jenje0
'ove6anje stak#eni-kih '#inova0 'orast ra$ine mora)0 rje:enje kojih ve6 sada trai visok)
cijen).
3. Osobine vodika kao energenta
.
Vodik se 'rakti-ki )vijek jav#ja ) mo#ek)#nom ob#ik) /
2
0 jer je atomni vodik / kratkog ivota
B samo oko 10* sek)ndi0 i vr#o br$o )#a$i ) s'ojeve. Od svih e#emenata gradi najve6i broj
kemijskih s'ojeva. +ao '#in #ak:i je od svih osta#ih '#inova i 10 ')ta #ak:i od $raka.
Cka'#jeni vodik je naj#ak:a tek)6ina.
? s'eci%i-na masa '#inovitog vodika 101<33* gDdm
3
? s'eci%i-na masa )ka'#jenog vodika 101211 gDcm
3
? ogrjevna vrijednostDto'#ota i$garanja (11.3 EADkg)
5$ tabe#e se moe vidjeti da ) odnos) na osta#a goriva to'#ota i$garanja vodika je $natno ve6a0
:to $na-i da se gorenjem vodika ot'):ta jako ve#ika ko#i-ina energije0 -ak 3? ')ta ve6a )
odnos) na standardna goriva koja se koriste danas.
3.1 Prednosti vodika kao goriva
? Lako dostupan: vodik je #ako dost)'an0 nema niti jednog e#ementa ) svemir) )
i$obi#j) kao vodika0 sastavni je dio vode i organskih jedinjenja.
? Nema emisje tetnih gasova/nusprodukata: Ao: jedna 'rednost vodika kao goriva je
to :to kada i$gori 'rakti-no ne ostav#ja nikakve n)s'rod)kte. Naime0 'ri kori:tenj)
kao raketno gorivo0 i$goreni vodik je ostav#jao -ist) 'itk) vod) $a astrona)te.
? Ne zagauje okolinu: vodik je ne toksi-an0 $a ra$#ik) od ve6ine osta#ih goriva0 :to ga
) tom 'og#ed) -ini idea#nim gorivom: 2/# F O# G 2/#O
? Efikasnost: +ao gorivo mnogo je e%ikasnij od tradiciona#nih goriva0 :to $na-i da ista
ko#i-ina daje ')no vi:e energije. @ko bi to 'osmatra#i kro$ svakida:njic)0 a)to
na')njeno hidrogenom bi mog#o 're6i ')no ve6) )da#jenost0 nego a)to koje koristi
ben$inDdise# kao gorivo.
? Obnovljivost: /idrogen je obnov#jivi i$vor energije0 jer njegovim i$garanjem nastaje
voda0 koja se o'et moe koristiti $a dobijanje. 7a ra$#ik) od %osi#nih goriva koja s)
tee dost)'na i ne obnov#jiva0 vodik je obnov#jiv i #ako dost)'an.
?
3.2. Nedostatci vodika kao goriva
? Lako zapaljiv: rad sa vodikom nije nima#o jednostavan i njegova $a'a#jivost moe da
b)de jedan od ve6ih 'rob#ema 'ri rad). Naime0 moe se $a'a#iti i ) 'ris)stv) samo
239 $raka0 tj. *9 kisika0 dok n'r. 'ro'an treba smjes) od 319 $raka da bi se $a'a#io.
&ako4er gori be$bojnim '#amenom0 tako da je taj '#amen jako te:ko )o-iti.
? jenjanje postoje!e infrastrukture: ako bi se vodik )veo kao 'rimarni energent0
mjenjanje -itave 'ostoje6e in%rastr)kt)re bi bi#o jako te:ko i sk)'o. Eijenjati sve od
a)ta0 ben$inskih cr'ki0 ind)strijskih 'ogona itd0 je te:ko $amis#ivo.
? "kladitenje: /idrogen se dri ) %ormi kom'resovane te-nosti i tokom vremena dio
njega nestane is'aravanjem. Cko#iko se a)to na vodik ne vo$i redovno0 is'aravanje se
$natno 'ove6ava0 a time i i$datak $a gorivo.
+om'resovanje te-nosti do nivoa koji se moe drati ) vo$i#) $ahtjeva ve#ik) ko#i-in)
energije0 a ta energija moe nastati metodama koje i$a$ivaj) $aga4enje. &ako4er vodik
ima s'osobnost da di%)ndira kro$ materija#e0 jer s) njegove mo#ek)#e jako ma#e0 te je
te:ko smis#iti na-in $a sig)rno sk#adi:tenje.
? #ijena: !obijanje vodika nije je%tin 'roces0 'ogotovo e#ektro#i$om0 koja bi bi#a
najbo#ji nacin0 jer je naj-i:6a. &ako4er kao gore ve6 'omen)to0 sk#adi:tenje0 mijenjanje
in%rastr)kt)re itd0 sa sobom nosi enormne cijene0 tako da bi kao jedan od najve6ih
nedostataka sig)rno mog#i navesti sk)'o6) HhidrogenaI.
. !obijanje Vodika
Vodik se 'roi$vodi i koristi ) ind)striji vi:e od sto godina. +oristi se ) 'rocesnoj ind)striji te
) #aboratorijima di#jem svijeta. St#a-eni vodik moe se k)'iti od ve6ine trgovaca '#inom. Prvi
ve#iki korak ) ekonomiji vodika je organi$acija njegove ekonomi-ne 'roi$vodnje ) ve#ikim
ko#i-inama. S jedne strane to i nije tako ve#ik 'rob#em0 jer s) 'ost)'ci 'o$nati0 a vodika se
danas 'roi$vodi i$me4) *11 i .11 mi#ijardi k)bnih metara godi:nje $a 'otrebe kemijske
ind)strije0 istina 'reteito i$ %osi#nog goriva B 'rirodnog '#ina. Jo#ji na-in od toga je
dobivanje vodika i$ vode 'o$natim 'ost)'kom e#ektro#i$e. Predvi4a se da 6e to biti g#avni
na-in0 jer se moe0 a to se $ahtijeva0 koristiti eko#o:ki 'roi$vedena e#ektri-na energija i$
obnov#jivih i$vora.
.1. "#ektro#i$a vode
Najjednostavniji i eko#o:ki najbo#ji0 a#i i sk)'#ji na-in 'roi$vodnje vodika je 'o$nati nam
'ost)'ak e#ektro#i$e vode. 7a idea#ni 'ost)'ak be$ g)bitaka 'otrebno je $a 'roi$vodnj) 1
ki#ograma vodika /
2
)tro:iti ne:to vi:e od 32 kKh e#ektri-ne energije. 7bog e#ektri-nih
ot'ora ) kr)g) nastaj) g)bici0 'a se 'otrebna energija 'ove6a na 32 do *3 kKhDkg. &i 'odaci
s) $anim#jivi0 jer se 'redvi4a da 6e se ) b)d)6nosti vodik 'reteito 'roi$voditi na eko#o:ki
'ot')no 'rihvat#jiv na-in0 tj. e#ektri-nom energijom dobivenom samo i$ obnov#jivih i$vora.
(a-)na se na obnov#jive i$vore kao :to s) hidroenergija0 vjetar0 %otona'onske '#o-e0 biomasa
i jo: neke dr)ge.
@noda (oksidacija): 2 /
2
O (#) L O
2
(g) F /
F
(aM) F e
B
+atoda (red)kcija): 2 /
2
O (g) F 2 e
B
L /
2
(g) F 2 O/
B
(aM)
Ck)'na reakcija: 2 /
2
O (#) L 2 /
2
(g) F O
2
(g)
.2. Proi$vodnja vodika i$ %osi#nih goriva
Ve6ina 'rocesa teme#ji se na $agrijavanj) )g#jikovodika0 vodene 'are i ) nekim s#)-ajevima
$raka i#i kisika te njihovom mije:anj) ) reaktor). C tim 'rocesima ra$dvajaj) se mo#ek)#e
vode i )g#jikovodika :to dovodi do stvaranja mo#ek)#a vodika0 )g#jikovog monoksida te
)g#jikovog dioksida. !r)ga metoda je $agrijevanje )g#jikovodika dok se on ne ra$dvoji na
)g#jik i vodik.
4.3. Toplinska disocijacija
7agrijavanjem )g#jikovodika na visokim tem'erat)rama be$ 'ris)stva kisika0 mog)6e je
odvojiti vodik i )g#jik. Prednost ovoga 'rocesa je dobivanje vodika be$ nastanka )g#jikovog
dioksida.
4.4. Rasplinjavanje ugljena
(as'#injavanje ('#ino%ikacija) )g#jena je najstarija metoda 'roi$vodnje vodika. C starim
'ogonima )g#jen se $agrijava na 311N> 'ri -em) se 'retvara ) '#inoviti ob#ik0 mije:a se s
'arom te )$ 'ris)stvo nik#a kao kata#i$atora nastaje '#in koji se sastoji od vodika (.19)0 a#i i
ve#ikih ko#i-ina )g#jikovog monoksida.
Postoje i kom'#eksnije metode ras'#injavanja )g#jena. 7ajedni-ko im je da i$ )g#jena0
'omije:anog s vodenom 'arom i kisikom 'ri visokim tem'erat)rama nastaj) vodik0 )g#jikov
monoksid te )g#jikov dioksid. &ako4er0 dodatno nastaj) s)m'orni i )g#ji-ni s'ojevi koji se
moraj) $brin)ti na eko#o:ko 'rihvat#jiv na-in.
.* Kvaernerov proces
Norve:ka kom'anija Kvaerner Oil & Gas Company ra$vi#a je 'roces kod kojeg se dobivaj)
'ot')no -isti )g#jik (H>arbon J#ackI) te vodik. Ova vrsta )g#jika se koristi ) ind)striji g)me i
boja. 5deja 'rocesa je ra$dvajanje komercija#nih )g#jikovodika ( od #aganog '#ina do te:ke
sirove na%te) te dobivanje -istog )g#jika $a da#jnj) ind)strijsk) )'orab). Cg#jikovodik se
ra$dvaja ) str)ji '#a$me0 'ri tem'erat)ri od 1*11N>0 na )g#jik i vodik. P#a$m) stvara
visokona'onski i$vor. Proces se odvija be$ 'ris)stva kisika te stoga ne nastaje )g#jikov
dioksid.
Prototi'no 'ostrojenje koje radi s navedenim 'rocesom i$gra4eno je 1332. godine )
Ovedskoj.0 a 'rvo komercija#no 1333. godine ) +anadi.
? 5ako 'ostoji dosta 'o$natih na-ina $a dobijanje vodika0 )g#avnom svi 'ost)'ci0 sem
e#ektro#i$e vode nis) to#iko 'ovo#jni $a )vo4jenje vodika kao goriva0 jer je jedan od
g#avnih ra$#oga )vo4enja tog goriva jeste smanjenje $aga4enosti '#anete. 5ako je
najsk)'#ji 'roces0 e#ektro#i$a bi sa sig)rno:6) bi#a najbo#ji na-in dobijanja vodika0
$bog svoje -isto6e i jednostavnosti.
*. ,orivi -#anak
,orivi -#anak je e#ektrokemijski )re4aj koji s#)i $a ne'osredn) konver$ij) kemijske energije0
sadrane ) nekom kemijskom e#ement) i#i s'oj)0 ) istosmjern) e#ektri-n) str)j). ,orivi se
-#anak0 isto tako kao i baterija0 sastoji i$ dvij) e#ektroda )ronjenih ) isti e#ektro#it. Na anodi
gorivog -#anka oksidira se gorivo0 tj. neki kemijski e#ement i#i s'oj visokog sadraja
)n)tra:nje energije. "#ektroni0 'roi$vedeni oksidacijom goriva0 odvode se od anode vanjskim
kr)gom vodi-a i 'reko tro:i#a (ot'ornik0 e#ektri-ni motor istosmjerne str)je0 ar)#ja i s#.) do
katode. Na katodi neki se dr)gi e#ement i#i s'oj (oksidans) red)cira $ahvatom e#ektrona
'roi$vedenih na anodi. Prod)kti reakcije0 negativni i 'o$itivni ioni0 s'ajaj) se ) e#ektro#it)0 a
nasta#i 'rod)kt odvodi se i$ gorivog -#anka. 8esto je kona-ni 'rod)kt reakcije isti kao da je
gorivo i$gorje#o ) oksidans) )$ direktn) 'retvorb) kemijske ) )n)tra:nj) termi-k) energij).
Odat#e i 'otje-e na$iv gorivi -#anak.
,orivi -#anci s) visoko dje#otvorni 'retvara-i energije. Je$ 'okretnih s) dije#ova i rade be$
b)ke. Primjena gorivih -#anaka ograni-ena je $a sada na svemirske #etje#ice i ) neke vojne
svrhe0 dak#e tamo gdje visoka nabavna cijena nije 'rimarna.
*.1. $rin%ip rada
Princi' rada gorivog -#anka moe se naj#ak:e objasniti na do sada najbo#je ra$vijenom s)stav)
s vodikom kao gorivom i kisikom kao oksidansom. +ada se vodik i kisik ) '#inskom stanj)
doved) ) kontakt i aktiviraj)0 oni reagiraj)0 s'ajaj) se ) vod) i os#oba4aj) energij): 2/
2
F O
2

P 2/
2
O F energija.
C gorivom -#ank) ta se )k)'na reakcija sastoji od dvij) reakcija0 od kojih svaka te-e na
jednoj e#ektrodi. Na anodi se oksidira vodik i os#oba4aj) se e#ektroni: /
2
P 2/F F 2e.
"#ektroni se vode kro$ vanjske vodi-e 'reko tro:i#a na katod)0 gdje se red)cira kisik: O
2
F
2/
2
O F e P O/?.
*.2. Primjena gorivih -#anaka
,orivi -#anci se inten$ivno is'it)j)0 a istraivanja s) dobi#a novi 'oticaj $bog $ao:travanja
svjetske energetske kri$e. Ee4)tim0 $a sada ne 'ostoje tehni-ka rje:enja gorivih -#anaka0 koja
bi )dovo#java#a svim $ahtjevima $a visok) s'eci%i-n) snag)0 'o)$danost i ekonomi-nost i koji
bi ) tome mog#i konk)rirati 'rocesima s ne'osrednim i$garanjem goriva (kot#ovi s 'arnim
t)rbinama0 motori sa )n)tra:njim sagorijevanjem0 '#inske t)rbine). O'ravdanost )'otrebe
gorivih -#anaka ) b)d)6nosti teme#ji se na dva %aktora: visoki st)'anj dje#otvornosti i ma#i
negativni )tjecaj na oko#i:. St)'anj dje#otvornosti $natno je vi:i nego ) svim do sada
)'otreb#javanim termi-kim 'rocesima $a 'roi$vodnj) e#ektri-ne energije. +o#i-ina ot'adne
to'#ine i$ gorivih -#anaka manja je nego i$ konvenciona#nih 'ostrojenja0 a 'rod)kti i$garanja
ne sadre :tetne sastojke. Sastav 'rod)kata koji na'):taj) goriv) 6e#ij)0 kada ) goriv) ima
)g#jika0 ovisi o 'ostign)toj 'ot')nosti i$garanja. ,orivi -#anci osim toga rade skoro be:)mno.
Prije :iroke 'rimjene gorivih -#anaka 0 osim ni$a manjih 'ote:ko6a0 treba rije:iti dva k#j)-na
'rob#ema. Prvi je $amjena '#emenitih meta#a0 '#atine i '#atini srodnih meta#a kao materija#a
e#ektroda0 s dr)gim0 je%tinijim i 'rist)'a-nijim materija#ima. !r)gi je 'rob#em trajnost i
'o)$danost gorivih -#anaka . Ova svojstva ovise o kata#iti-koj aktivnosti e#ektrodne 'ovr:ine0
o mog)6nosti njenog obnav#janja nakon ne'redvi4enog0 s#)-ajnog $aga4ivanja kemijskim
s'ojevima0 kata#iti-kim otrovima0 i$ goriva. Ee4)tim0 da odre radn) tem'erat)r)0 oni
moraj) i#i ne'rekidno raditi0 :to sni$)je njihov )k)'ni st)'anj iskori:tenja goriva0 i#i
$ahtijevaj) 'omo6ne i$vore energije. @ko se )s'je:no rije:e s'omen)te te:ko6e0
najvjerojatnije 6e se gorive 6e#ije naj'rije )'otreb#javati $a 'ogon cestovnih vo$i#a.
Vodik bi trebao 'ostati naj-e:6i 'ogon0 danas a#ternativni0 a ) b)d)6nosti standardno
'ogonsko gorivo a)tomobi#a. Jrojni 'roi$vo4a-i a)tomobi#a ve6 )ve#ike obav#jaj) testiranja
svojih a)tomobi#a koja bi ) b#iskoj b)d)6nosti mog#a biti 'ogonjena vodikom. 7na-ajnija
'rimjena je mog)6a kao kombinirani kogeneracijski a'arati s 'rirodnim '#inom $a k)6n)
'roi$vodnj) e#ektri-ne str)je i to'#ine koji bi ) b)d)6nosti o'skrb#jiva#i to'#inom i str)jom
jedn) i#i vi:e obite#ji.
@)tob)s 'ogonjen vodikom )$ 'omo6 gorivog -#anka
.. Najnovija istraivanja
? "manjenje %ijene i pove!anje izd&ljivosti i performansi gorivih 'lanaka
7nanstvenici s) )s'je#i novim istraivanjima i radom da smanje cijen) gorivih -#anaka $a
3*9 od 211<. godine i $a <19 od 2112. godine. !emonstirani s) tako4er gorivi -#anci koji
mog) da rade 'reko 2.*11 sati ('rib#ino 121 111 km) koji bi se koristi#i ) a)tomobi#ima0 kao
i nove metode i materija#i.
? Nanoko%ki%e (nano%ubes)
Nedavno s) 'rona4ene i t$v. nanokockice0 koje imaj) vr#o mnogo 'ora i kana#a. Ve6 20*
grama materija#a ima )n)tra:nj) 'ovr:n) jednak) 'ovr:ini nogometnog igra#i:ta. One bi se
mog#e koristiti kao materija# $a sk#adi:tenje vodika
? *ltra + gusti deuterij
7nanstvenici sa Sve)-i#i:ta ) ,Qteborg) ) Ovedskoj )s'je#i s) stvoriti tvar koja je 111.111
')ta tea od vode i g):6a od one koja se na#a$i ) sredi:t) S)nca0 a nadaj) se da bi )
b)d)6nosti mog#a 'ostati -ist i odriv i$vor energije. Ovakva tvar0 )#tra ? g)sti de)terij
stvorena je0 $asad ) mikrosko'skim ko#i-inama0 ) #aboratorij) ) ,Qteborg). Nova mjerenja
'oka$a#a s) da je )da#jenost me4) atomima te tvari $natno manja nego ) obi-noj materiji.
Nova tvar stvara se i$ te:kog vodika 'o$natog kao de)terij i stoga je na$vana )#tra B g)sti
de)terij. Eo6nim #aserima me4) je$grama de)terija mog)6e je i$a$vati n)k#earn) %)$ij) koja
os#oba4a go#eme ko#i-ine energije
? ,ransport zansovan na gorivim 'lan%ima/vodiku
Sve vi:e a)tomobi#skih kom'anija rade istraivanja na )na'rije4enj)0 'roi$vodnji i
'):tanj) ) 'rodaj) a)tomobi#a -iji 'ogon je $asnovam na gorivim -#ancima0 tj. a)tomobi#a
koja bi i:#a na hidrogen. 5straivanja se ne rade samo na a)tomobi#ima ve6 i na osta#im
ob#icima 'revo$a0 kao :to s) brodovi koji bi na #ic) mjesta vr:i#i hidro#i$) morske vode i
tako 'roi$vodi#i kisik0 aviona0 'odmornica itd.