Obnovljivi izvori energije - energetska budunost

Objavljeno :
06.07.2011. |
Aurirano :
07.05.2013.

Srbija ima znatan energetski potencijal u obnovljim izvorima energije, ali on nije u
dovoljnoj meri iskorien ili uopte nije iskorien kada je re o odreenim izvorima
energije poput vetra ili sunevog zraenja. Upotreba energije iz obnovljivih izvora jo je
u povoju i u svetu, osim u nekim razvijenim zemljama, i najvei izazov predstavlja
prelazak na istije tehnologije uz postizanje ekonomske isplativosti. Pored tehnolokih
izazova, nerazvijenog trita i nedostaka iskustva u Srbiji, vee korienje obnovljivih
izvora energije oteavaju i zakonske i administrativne prepreke koje odbijaju investitore.
Novi zakon o energetici, usvojen 2011, trebalo bi da otkloni te prepreke i unapredi
uslove za ulaganja. I pored mnogih izazova, cilj Srbije je da povea udeo energije iz
obnovljivih izvora u potronji, to je i njena obaveza koja proistie iz lanstva u
Energetskoj zajednici u jugoistonoj Evropi kao okvira za integraciju u energetsko trite
EU.
Autor: Maja Poznatov
REZIME
U obnovljive izvore energije spadaju energija vodotokova, vetra, suneva energija,
biomasa i geotermalna energija. Obnovljivi izvori energije se nalaze u prirodi i
obnavljaju u celini ili delimino. Potreba za korienjem takvih izvora energije javila se
proteklih nekoliko decenija poto su objavljeni alarmantni podaci o posledicama emisije
gasova sa efektom staklene bate, koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. To je
dovelo do klimatskih promena u svetu koje se pre svega ogledaju u poveanju prosene

temperature, odnosno globalnom zagrevanju. Klimatski poremeaji nisu zaobili ni

Srbiju temperature rastu od poetka 80-tih godina prolog veka, a zbog klimatskih
poremeaja mogu se oekivati suna i topla leta, ekstremne promene vremenskih
prilika, oscilacija temperature, periodi nestabilne klime, pojave poput poplava i grada.
EU je prihvatila obavezu da do 2020. zarad borbe protiv klimatskih promena smanje
emisije gasova sa efektom staklene bate, meu kojima je ugljen-dioksid, za 20% u
odnosu na 1990. godinu, da udeo obnovljivih izvora energije povea na 20% i da
merama energetske efikasnosti ostvari utede od 20%.
Potragu za novim izvorima energije podstakla je i ogranienenost drugih resursa, poput
fosilnih goriva koja se masovno eksploatiu. Svetske naftne zalihe se neprekidno
smanjuju, a cena nafte raste, zbog ega ova sirovina, prema nekim procenama, ve
sredinom 21. veka nee biti dovoljno komercijalna. Na skupu UN o klimatskim
promenama, odranom u maju 2011. u Abu Dabiju, zakljueno je da bi do 2050.
obnovljivi izvori energije, poput suneve i energije vetra, mogli zadovoljavati i do 80%
potreba za energentima u svetu ime bi se znaajno pomoglo suzbijanje promene
klime.
Pored ekolokog, upotreba obnovljivih izvora energije ima i ekonomski znaaj - moe
doprineti smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih
radnih mesta, ali i omoguiti utede domainstvima. U Srbiji jo ne postoje projekcije
kakvu bi ekonomsku korist mogao doneti razvoj takve industrije i u ovoj, poetnoj fazi je
glavno pitanje kako da se povea proizvodnja i potronja energije iz obnovljivih izvora
energije a da se, poto je takva proizvodnja skupa, bitnije ne poveaju cene i opterete
graani Srbije.
PREGLED
Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji je znaajan i procene govore
o preko 4 miliona tona ekvivalenta nafte (ten) godinje, to odgovara, prema
procenama strunjaka, gotovo polovini godinje potrebe zemlje za energijom. Taj
potencijal je veliki posebno u poreenju sa nekim evropskim zemljama poput Malte koja
oskudeva u obnovljivim izvorima energije. U nekim vrstama obnovljivih izvora, meutim,
Srbija po potencijalu zaostaje za nekim lanicama EU, poput Danske i panije u oblasti
vetra. Najveim potencijalom u Srbiji se smatra biomasa. Potencijal biomase se

procenjuje na oko 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte ili 63% ukupnog potencijala.
Takoe, 0,6 miliona ten je u neiskorienom hidropotencijalu (14%), 0,2 miliona ten u
geotermalnim izvorima (4,5%), 0,2 miliona ten u energiji vetra (4,5%) i 0,6 miliona ten u
sunevom zraenju (14%).
Mali deo tog potencijala je, meutim, iskorien. U Srbiji najvei deo energije potie od
uglja koji se pored nafte i prirodnog gasa najvie koristi. Ugalj je dominantna sirovina u
proizvodnji elektrine energije, a u grejanju se najvie koristi gas i drvo, ali se
domainstva sve vie okreu struji i drugim energentima za grejanje zbog vie cene
gasa koja e od 1. februara 2013. biti via za 10% za domainstva. U Srbiji su od
obnovljivih izvora u veoj meri iskorieni jedino hidropotencijal i biomasa. U proizvodnji
i potronji energije iz obnovljivih izvora raunaju se i prema propisima EU velike
hidroelektrane, ali se one u oblasti zatite ivotne sredine ne smatraju ekolokim
postrojenjima zbog tetnih efekata izgradnje brana po ivotnu sredinu. U tom kontekstu,
bez velikih hidrocentrala udeo elektrine energije iz obnovljivih izvora je vrlo mali.
Dok je potencijal relativno lako izraunati prikupljanjem podataka o povrini pod
umama, koliini biljne mase ili potencijalu vodotokova Srbije, izazov predstavlja
utvrivanje stepena korienja obnovljivih izvora energije zbog biomase, kao izvora
energije koji se koristi ne samo u privredi ve i u domainstvima. U tom smislu, izazov
predstavlja postojanje "crnog trita" biomase, nelegalna sea, ali i korienja privatnih
uma za line potrebe, to sve mora biti obuhvaeno da bi se dobili relevatni podaci o
upotrebi energije iz obnovljivih izvora. Prema istraivanju koje je sproveo grki Centar
za obnovljive izvore energije i utedu (CRES) a kojim su obuhvaeni i ti aspekti, u Srbiji
se energija iz takvih izvora dosta koristi. Utvrivanje udela obnovljivih izvora energije u
potronji je kljuno za odreivanje ciljeva koje e zemlje lanice Energetske zajednice
jugoistone Evrope, ukljuujui Srbiju, morati da u skladu sa direktivom EU ostvare do
2020.
ZAKONSKI OKVIR I RAZVOJ TRITA Podsticaji i prepreke
U Srbiji se ine prvi koraci u razvijanju trita odrivih izvora energije. Prvobitno su
Zakonom o energetici iz 2004. godine predviene mere za stvaranje uslova za
stimulisanje korienja obnovljivih izvora energije. Takoe, Strategijom razvoja
energetike Srbije do 2015. za jedan od prioriteta u srpskoj energetici je postavljeno i

vee korienje obnovljivih izvora energije, a to je i prioritet Strategije za odrivi razvoj u

kontekstu unapreenja zatite ivotne sredine i racionalnog korienja prirodnih
resursa. Posebno vaan korak je bilo usvajnje uredbi krajem 2009. godine kojima su
uvedene podsticajne mere za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije
uredbe o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine
energije iz obnovljivih izvora i uredbe kojom se uvode garantovane otkupne cene
(fid-in tarife) za tako proizvedenu struju i garantovani period otkupa od 12 godina.
Vlada je u to vreme usvojila i izmene i dopune uredbe o Programu sprovoenja
Strategije razvoja energetike u cilju ostvarivanja jednog od njenih prioriteta veeg
korienja obnovljivih izvora energije. U uredbi su navedeni podaci o potencijalu,
ciljevima, meunarodnima obavezama i drugi podaci koji su kljuni za razvoj te oblasti.
Meutim, na putu veeg korienja energije iz obnovljivih izvora vie je prepreka procedure za investiranje su duge i sloene, propisi nedovoljni, a standardi tek
delimino definisani. Posebnu prepreku predstavlja cena elektrine energije koja nije
ekonomska, odnosno energija iz obnovljivih izvora ne bi bila konkurentna zbog niske
regulisane cene struje. Otvoreno je i pitanje koliko bi distributivna mrea mogla da
podri prikljuivanje kapaciteta iz obnovljivih izvora energije bez ulaganja i kako bi se to
odrazilo na cenu struje. Kada se govori o obnovljivim izvorima energije, uvek se
postavlja i pitanje stabilnosti snabdevanja iz takvih izvora energije, koji, kao to je sluaj
sa vetrom i suncem, ne mogu obezbediti ravnomerno snabdevanje tokom cele godine.
Proizvodnja elektrine energije iz obnovljivih izvora energije je skuplja od proizvodnje
energije iz fosilnih goriva i zbog toga se uvode mere podsticaja za investiranje u
postrojenja.
U Srbiji ima i malo objekata za eksploataciju obnovljivih izvora energije, osim
hidroelektrana, ali i na tom planu ima pomaka, poto je najavljena izgradnja vie novih
objekata. Gotovo da ne postoje deklarisani proizvoai opreme, poto doskora nisu
postojali tehniki standardi za opremu i proizvoae. Institut za standardizaciju je 2010.
godine usvojio neke tehnike standarde za odreene vrste obnovljivih izvora energije.
Za razliku od ranijih godina u Srbiji sada ima servisera, ali je re uglavnom o onima koji
prodaju uvezenu opremu jer nema vee domae proizvodnje. U Srbiji se proizvode
kotlovi za biomasu - u toj oblasti ima nekoliko proizvoaa, ali bi ih moglo biti i vie.
Nemaki Simens u fabrici u Subotici proizvodi generatore za vetroelektrane a ta
proizvodnja je namenjena izvozu. Simens, takoe, investira 24 miliona evra u poetak

proizvodnje novog tipa generatora sa beskontaktnim pogonom za vetrenjae.

Fid-in tarife
Kljuni korak za poetak razvoja trita obnovljivih izvora energije bilo je
utvrivanje fid-in tarifa, odnosno garantovane otkupne cene za elektrinu energiju
proizvedenu iz obnovljivih izvora energije 12 godina od poetka proizvodnje. Uvoenje
ovih mera predstavljalo je podsticaj za investitore koji su nakon toga pokazali vee
interesovanje za ulaganja u toj oblasti. Ta uredba istekla je 31. decembra 2012. a Vlada
Srbije ju je produila za dva meseca.
Ministarstvo energetike iznelo je 10. decembra 2012. predlog nove uredbe po kojoj bi se
zadrao period trajanja podsticaja od 12 godina, uveli podsticaji za proizvodnju struje iz
solarnih kolektora na zgradama, ali bi se smanjile otkupne cene struje proizvedene iz
energije vetra i Sunca. Deo investitora koji planira da uloi u izgradnju vetroparkova u
Srbiji negodovao je zbog smanjenja "fid-in tarifa" i ocenio da e to odloiti ili potpuno
zaustaviti ulaganje u vetroparkove.
Vlada Srbije usvojila je 24. januara 2013. novu uredbu o podsticajnim cenama za
otkup struje iz obnovljivih izvora energije, kao i Uredbu o uslovima i postupku
sticanja statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije.
Novina je da e se iznosi podsticaja, takozvanih fid-in tarifa jednom godinje
usklaivati s iznosom inflacije u evro zoni. U novoj uredbi je zadran period
trajanja podsticaja od 12 godina.
Novom uredbom je smanjena cena za otkup struje iz elektrana na vetar sa 9,5 na 9,2 i
poveana kvota za otkup sa 450 na 500 megavata. Precizirano je da e se do kraja
2015. godine subvencionisati otkup struje iz vetroelektrana ukupne snage do 300
megavata, a da e se taj iznos poveati za dodatnh 200 megavata vetroelektrana koje
budu izgraene do 2020. godine.
Novom uredbom su uvedene i fid-in tarife za sve vrste biogasova, kao i otkup struje
proizvedene iz solarnih kolektora postavljenih na zgradama da bi se graani podstakli
da vie koriste taj izvor energije.

Struja iz solaranih elektrana otkupljivae se po cenama od 16,25 na zemlji do 20,66

evrocenti na objektu, u zavisnosti od snage elektrane, umesto dosadanja 23
evrocenta. Energija iz solarnih kolektora na objektima za, na primer, objekte instalisane
snage do 30 kilovata, otkupljiva e se po ceni od 20,66 evrocenti za kilovat sat.
Prema prethodnoj Uredbi, najvea garantovana cena je bila za struju dobijenu u
solarnim elektranama i iznosila je 23 evrocenta po kilovat-satu. Za struju proizvedenu u
malim hidroelektranam garantovana cena po kilovat-satu je bila od 7,8 do 9,7 evrocenti,
od 11,4 do 13,6 evrocenti za struju iz biomase, za struju iz biogasa garantovana cena je
bila od 12 do 16 evrocenti, a za struju iz vetroelektrana cena je bila 9,5 evrocenti. Za
struju dobijenu korienjem kanalizacionog i deponijskog gasa cena je bila 6,7 evrocenti
po kilovat-satu, struja iz geotermalne energije otkupljivala se po 7,5 evrocenti, iz
elektrane sa kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije od 7,6 do 10,4
evrocenta, a iz elektrane koje koriste otpad od 8,5 do 9,2 evrocenta.
Cena struje u Srbiji iznosi oko 6,6 evro centi po kilovat asu sa porezom na dodatu
vrednost. Sa liberalizacijom trita elektrine energije u Srbija i odreivanjem cena
prema trinim paramentrima fid-in tartife trebalo bi da izgube znaaj jer e se cene sve
vie izjednaavati.
Kao i u Srbiji, u veini evropskih zemalja se primenjuju fid-in tarife, kao podsticajna
mera. Druge mere podsticaja u razliitim zemljama su umanjene ili oslobaanje poreza i
uee u ulaganjima pre svega u tehnologije. Podsticanje proizvodnje toplotne energije
uglavnom se sastoji od ulaganja u poetnoj fazi i oslobaanja od poreza u kasnijim
fazama. Kriterijumi za selekciju obnovljivih izvora energije i tehnologija su energetski
potencijal, mogunosti privrede i stepen razvoja tehnologija i trita na meunarodnom
planu.
Jedan od prvih koraka u razvoju oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji bilo je i
utvrivanje svih neophodnih koraka i postojeih procedura za investitore kako bi im se
na jednom mestu pruile informacije o tome ta im je potrebno od dozvola i saglasnosti.
U tom cilju prikupljeni su podaci iz svih nadlenih ministarstava i predstavljeni u etiri
broure za male hidroelektrane, vetroelektrane, biomasu i hidotermalnu energiju.
Pokazalo se, meutim, da su procedure duge i komplikovane, a sledea faza bi trebalo

da bude pojednostavljivanje tih procedura. Neke olakice za izgradnju objekata za

obnovljive izvore energije omoguene su izmenama i dopunama Zakona o planiranju i
izgradnji, kao to je mogunost gradnje na poljoprivrednom zemljitu.
Finansiranje putem naknade
Posebna naknada za subvencionisanu struju iz obnovljivih izvora energije u
iznosu od 4,4 pare po kilovat satu naplauje se od rauna za mart 2013. Procenjuje
se da e prosean raun za struju u Srbiji od oko 400 kilovatsati biti vei za oko 16
dinara.
Novac od naknade ii e na poseban raun sa koga e se plaati struja iz obnovljvih
izvora enregije otkupljena od povlaenih proizvoaa po subvencionisanim cenama,
takozvanim fid-in (feed-in) tarifama. U Ministarstvu energetike oekuju da se u 2013.
prikupi do 10 miliona evra od te naknadne.
Svake godine e biti odreivan iznos naknade koji e se poveavati sa rastom
proizodnje struje iz obnovljivih izvora energije i oekuje se da e 2020. godine biti
potrebno oko 220 miliona evra, odnosno da e se po raunu za struju u proseku plaati
400 dinara.
Struja po povlaenim cenama se za sada otkupljuje iz 37 objekata ukupne snage oko
50 megavata.
Novi zakon kao podsticaj investicijama
Energetska politika Srbije, pa i oblast obnovljivih izvora energije, ponovo je
definisana novim Zakonom o energetici, usvojenim u julu 2011. Usvajanje tog
zakona je jedan od koraka koje je Srbija morala da preduzme da bi ispunila uslove za
sticanje statusa kandidata za lanstvo u EU. Novim zakonom podstiu se investicije u
obnovljive izvore energije, kroz pojednostavljivanje procedura za ulaganje i uvoenje
povlaenih proizvoaa energije iz biomase, vode, vetra, solarne i geotermalne
energije.
Uvodi se i privremeni status povlaenog proizvoaa struje iz energije vetra i

sunca u trajanju od tri godine uz mogunost produenja od godinu dana. Uslovi za

sticanje tog privremenog statusa su energetska i graevinska dozvola i bankarske
garancije u iznosu od 2% vrednosti projekta. Cilj ovog zakonskog reenja je da se
omogui investitorima da lake obezbede sredstva za izgradnju objekata.
Javni snabdeva strujom u Srbiji imae obavezu da u okviru podsticajnih mera otkupi
struju od povlaenih proizvoaa i preuzme balansnu odgovornost na osnovu ugovora
o otkupu struje. Cene otkupa odreuje Vlada Srbije. Balansna odgovornost je obaveza
uesnika na tritu, da uravnotee proizvodnju, potronju i ugovorenu prodaju i
kupovinu struje.
Prema novom zakonu, novac za otkup struje od povlaenog proizvoaa
obezbeivae krajnji kupci plaanjem posebne naknade za podsticaj, koja se posebno
iskazuje i plaa uz raun za struju.
Novi zakon o energetici uvodi garancije porekla za elektrinu i toplotnu energiju
proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, koje e proizvoaima omoguiti da izvoze
"zelenu energiju". Garancije e se izdavati po jedinicama za jedininu kolinu od jedan
megavat as (MWh) i trajae godinu dana.
Predvieno je da se energetske dozvole izdaju sa rokom vaenja od tri godine umesto
sadanje dve godine. Energetske licence vaie 10 godina, osim za proizvoae struje i
toplotne energije kojima e licence vaiti 30 godina, navodi se u Predlogu zakona o
energetici.
Neki potencijalni investitori, pre svega u oblasti energije vetra, zamerali su to to se
kljuna pitanja u vezi sa obnovljivim izvorima energije, poput fid-in tarifa, reguliu
uredbama a ne zakonom. Vlasti su, meutim, navodile da se pitanja poput fid-in tarifa u
svetu ne reguliu zakonom ve podzakonskim aktima. Svrha toga jeste da se
podsticajne mere, poput garantovnaih cena i rokova, mogu usklaivati sa postojeim
prilikama i okolnostima na energetskom trtu. Novi zakon, meutim, preuzima jedan
deo iz prethodnih uredbi, odnosno uvodi status privremenog povlaenog proizvoaa,
ime se potencijalnim investitorima garantuje da e, ako u roku zavre objekat, dobiti
status povlaenog proizvoaca. Status privremenog povlaenog proizvoaa i
mogunost zakljuenja ugovora za EPS-om o otkupu struje trebalo bi da se dobija

nakon dobijanja graevinske dozvole. To treba da im omogui da obezbede sredstva od

banaka koje za kreditiranje tako skupih projekata postavljaju vrlo stroge uslove. Do
sada, potencijalni investitor nije imao garanciju da e, ako ima dozvolu, na kraju imati i
status povlaenog proizvoaa. Time se delimino izalo u susret potencijalnim
investitorima u energiju vetra koji su traili da im se odmah omogui pravo na
podsticajne mere kako bi obezbedili finansiranje. Za investitore je status povlaenog
proizvoaa prioritetno pitanje jer se time garantuje otkup proizvodene energije po
odreenim cenama i u odreenom periodu, i tako osigurava otplata uloenih investicija.
Novim zakonom su predviene i mere podsticaja za proizvodnju toplotne energije iz
obnovljivih izvora energije, poto prema direktivama EU i ona ulazi u energetski bilans.
Predvieno je da se se podsticajne mere za proizvodnju toplotne energije prebace na
lokalni nivo, odnosno da o njima odluuju lokalne samouprave. Cilj Srbije je da iskoristi
biomasu koja nije toliko skupa, ali da je efikasnije koristi, i da proizvodi toplotnu energiju
koja e ui u energetski bilans.
U Srbiji e uskoro poeti i izrada nove strategije razvoja energetike od 2015. do 2025.
godine, sa projekcijama 2050. Sadanja strategija nije u tolikoj meri obuhvatila
projekcije koliko e se zemlja pribliiti EU, koje e obaveze iz toga proizai, a u
meuvremenu je dolo i do promena na energetskom tritu i poremeaja koji nisu
mogli da se predvide. Novi dokument treba da obuhvati sve te nove uticaje, a jedan od
osam delova budue strategije e se odnositi iskljuivo na obnovljive izvore energije.
ENERGETSKA ZAJEDNICA I USKLAIVANJE SA EU
Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice 2006, Srbija je prihvatila
obavezu da primeni evropske direktive u oblasti obnovljivih izvora energije. Najnovijom
direktivom EU o obnovljivoj energiji iz 2009. postavljeni su obavezujui ciljevi za lanice
EU kako bi se obezbedilo da do 2020. godine obnovljiva energija ini 20% ukupne
potronje energije u Evropskoj uniji. To ne znai da e sve lanice morati da ostvare taj
udeo ve se on obraunava na osnovu podataka o ueu u 2005. uz koeficijent
uveanja od 5%, ali se pritom uzima u obzir i bruto domai proizvod (BDP), to znai da
e ekonomski najjae zemlje imati i zahtevnije ciljeve. lanice EU su nakon usvajanja
obaveze morale da u roku od godinu dana donesu plan za ostvarenje utvrenog cilja.
Postavljeni su i meuciljevi, a prvi takav cilj je bio odreen za ovu godinu. Prilikom

procene ostvarenja cilja Evropska komisija se pokazala kao vrlo striktna i nepopustljiva i
protiv svih koji nisu ostvarili cilj pokrenula je postupak.
Ciljevi za zemlje Energetske zajednice e se utvrivati na osnovu podataka iz 2008.
godine.
Utvrivanje po istoj metodi cilja uea obnovljivih izvora energije u potronji za 2020. i
njegovo ostvarivanje predstavlja poseban izazov za Srbiju, jer je, prema prvobitnom
izvetaju grkog Centra za obnovljive izvore energije i utedu (CRES), udeo obnovljivih
izvora energije u Srbiji iznosio ak 25%. Prema ranijim statistikim podacima srpskih
institucija, taj udeo je bio 14%, ali ta istraivanja nisu obuhvatala sve aspekte potronje
biomase zbog ega su ti bili podaci nepotpuni. Nacrt zavrnog izvetaja CRES-a koji je
na jesen 2011. dostavljen nadlenim vlastima u Srbiji je, meutim, bio vie u skladu sa
procenama srpskih vlasti o udelu obnovljivih izvora energije, odnosno neto nii u
odnosu na prvobitni izvetaj.
Radna grupa Energetske zajednice jugoistone Evrope prihvatila je 6. decembra
2011. daudeo energije iz obnovljivih izvora iznosi 21,2% u ukupnoj potronji
energije u Srbiji, odnosno da to bude osnovica za utvrivanje obaveze Srbije za
poveanje uea obnovljivih izvora energije u potronji do 2020. Na osnovu
toga, Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine povea udeo energije iz
obnovljivih izvora u ukupnoj potronji sa sadanjih 21,2 na 27%.
Prethodno je Srbija pregovarala o cilju nastojei da ga umanji. Ono to je predstavljalo
izazov za Srbiju jeste da bi sa visokom polaznom osnovom, uveanjem od 5% i na
osnovu BDP-a na kraju taj cilj mogao biti visok: procene su bile da bi cilj mogao da bude
i 29%. Za Srbiju bi to znailo da mora da znaajno povea proizvodnju energije iz
obnovljivih izvora, to zahteva ulaganja. Izazov predstavlja i podsticanje krenja uma ili
sadanjega naina korienja biomase koji je vrlo neefikasan jer se koriste ureaji
poput "smederevaca" ili kaljevih pei koji imaju izuzetno mali stepen efikasnosti. Stav
srpskih vlasti je bio i da bi Srbija imala i krai rok i vei godinji procenat uveanja udela
u potronji od lanica EU jer su one sa sprovoenjem svojih programa krenule 2008.
godine, to znai da imaju period od vie od 11 godina za primenu i godinju stopu
uveanja od 0,5%. U sluaju da je 2012. poela sa ostvarivanjem postavljenog cilja
Srbija ne bi imala vie od osam godina da ostvari taj cilj zbog ega bi godinja stopa

uveanja bila vea. Srbija je traila i da za nju godinja stopa uveanja bude 0,5%,
odnosno da ukupni koeficijent uveanja iznosi 4%.
Srpske vlasti su zato pregovarale da polazna osnova i koeficijent uveanja bude manji,
kao i da se prilikom utvrivanja cilja uzme u obzir i pitanje energetske efikasnosti.
Pregovori o tome su voeni u okviru Energetske zajednice, prvo na nivou radnih grupa
a zatim je odluka potvrena na ministarskom sastanku. U sluaju da se ne postigne
dogovor o nekim pitanjima, moe se doneti i politika odluka o tome, ako je u interesu
neke zemlje da zbog drugih ciljeva poput ulaska u EU, pristane na postavljene ciljeve.
Direktiva EU takoe predvia da do 2020. godine korienje obnovljive energije u
transportu iznosi najmanje 10% ukupne potronje goriva u Evropskoj uniji. Kako je
najavljeno, Srbija e u okviru Energetske zajednice zahtevati da se ta obaveza smanji
sa 10 na 6,5% zbog kraeg vremenskog perioda za ostvarivanje cilja u odnosu na
lanice EU.
Nova direktiva EU predvia mere za saradnju sa potpisnicima Ugovora o energetskoj
zajednici, poto primene direktivu, ali su i pre toga predvieni neki podsticaji. Direktiva
omoguava i saradnju lanica EU u zajednikim projektima sa treim zemljama a prua
im mogunost da ukljue uvezenu obnovljivu energiju u dostizanje nacionalnih
obavezujuih ciljeva.
Kako do cilja?
Prema Nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije u Srbiji da bi se do
2020. ostvario cilj od 27% udela obnovljivih izvora energije potrebno izgraditi 1.092
megavata novih kapaciteta za proizvodnju strje. Za to e biti potrebno ulaganje od dve
milijarde evra u narednih sedam godina.
Akcioni plan, koji je predstavljen u februaru 2013, predvia da do 2020. u pogonu budu
objekti snage 500 megavata za proizvodnju struje iz vetra, 438 megavata mini
hidroelektrana, 100 megavata elektrana na biomasu, 30 megavata na biogas, po 10
megavata na deponijski gas i sunevu energiju, tri megavata za elektrane na otpad i
jedan megavat na geotermalnu energiju.

Prema planu, uee obnovljivih izvora u sektoru elektrine energije trebalo bi da se

povea sa sadanjih 29% na 37% do 2020. godine, u energiji za grejanje i hlaenje sa
26 na 30%, i u sektoru saobraaja kroz upotrebu biogoriva sa sadanjih nula na 10%.
Prema zvaninim podacima iznetim u novembru 2012, do sada je u Srbiji izdato 128
energetskih saglasnosti za objekte do jednom megavata snage i 81 energetska dozvola
za elektrane iznad jednog megavata.
U prva tri meseca 2013. podneto je 200 zahteva za energetske dozvole i saglasnost u
oblasti obnovljivih izvora, koliko i za prethodne tri godine.
U cilju usklaivanja sa ciljevima EU do 2020. u oblasti obnovljivih izvora energije i
energetske efikasnosti EPS je u maju 2011. objavio strateki dokument, Belu knjigu, koji
sadri pregled obaveza i planiranih aktivnosti. Procenjuje se da e za realizaciju tih
planova biti potrebno oko etiri milijarde evra. U oblasti obnovljivih izvora energije EPS
planira izgradnju i revitalizaciju 35 malih hidroelektrana i u tom cilju je sa Ministarstvom
poljoprivrede potpisao Protokol o saradnji u realizaciji projekata energetske efikasnosti i
korienja obnovljivih izvora energije. EPS planira i ulaganje u vetroparkove i solarne
elektrane.
EPS namerava i da bolje iskoristi hidropotencijal. U tom cilju je planirana izgradnja
novih centrala, a najznaajniji projekat je izgradnja pet hidroelektana na Velikoj Moravi
ukupne snage 150 megavata. Partner je nemaka kompanija RVE Inodi (RWE
Innogy). Belom knjigom EPS-a predviena i gradnja reverzibilne hidroeletrane erdap 3
i projekat elektrana na gornjem delu Drine, koje EPS takoe namerava da radi sa
kompanijom RWE. Da bi se poveala energetska efikasnost elektrana i smanjila emisija
ugljen-dioksida EPS planira da zatvori vie starih elektrana ukupne snage 1.100
megavata do 2020. godine i nadomesti ih novim efikasnijim postrojenjima na ugalj.
Biomasa
Najznaajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji je biomasa iji se energetski potencijal
procenjuje na oko 2,7 miliona ten i koji bi prema nekim procenama mogao da zadovolji
30% energetskih potreba Srbije. ine ga ostaci u umarstvu i drvnoj industriji (oko
milion ten), i ostaci u ratarstvu, stoarstvu, voarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi

voa (1,7 miliona toe). Energetski potencijal biomase u stoarstvu koji je pogodan za
proizvodnju biogasa je procenjen na 42 000 ten. Na jugu Srbije najzastupljenija je
umska, odnosno drvna biomasa, a na severu poljoprivredna biomasa poput slame,
kukuruzovine, granja, kotica, ljuski i ivotinjskog izmeta. Biomasa se deli na vrstu
(drvni ostaci), tenu (biodizel i bioetanol) i gasovitu (biogas).
Biomasa se sada najvie koristi za zagrevanje domainstava na daljinsko grejanje, ali i
za proizvodnju elektrine energije. Koristi se za proizvodnju biogoriva za saobraaj, kao
i za proizvodnju hemikalija i bioplastinih materijala. Prema nekim procenama, samo
korienjem drvnih ostataka u Srbiji bi moglo da se obezbedi dovoljno energije za
potrebe 800.000 domainstava.
Vlada Srbije je 2010. godine usvojila Akcioni plan za biomasu kojim su obuhvaene
procedure za investicije, utvreni problemi i predloena reenja i rokovi, kao i nadlene
ustanove koje treba da rade na tome. Meutim, za bilo kakvo delovanje i preduzimanje
koraka na tom planu bilo je kljuno utvrivanje stvarne potronje biomase i utvrivanje
obaveze o udelu obnovljivih izvora energije prema propisima EU.
I u Evropi i u Srbiji kljuni problem kod biomase je da se osigura dugorono
snabdevanje tom sirovinom. Za investitore je kljuno da kada ulaze u velike investicije
osiguraju snabdevanje biomasom na vie godina, kako se ne bi desilo da jedne godine
raspolau sirovinom a druge ne. To je ujedno i jedan od uslova koje trae banke da bi
finansirale takve projekte. U Srbiji za to postoje izvesna zakonska ogranienja, poput
obaveze da se na tenderima realizuje prodaja biomase zbog ega ne mogu da se
sklapaju dugoroni ugovori o snabdevanju a investitori rizikuju da ostanu bez sirovine
ako ne pobede na tenderu.
Najavljena je izgradnja prvog postrojenja na biomasu u Srbiji, u Padinskoj Skeli,
instalisane snage 800 kilovata elektrine i 5 megavata toplotne snage. Izgradnja tog
postrojenja e kotati 5 miliona evra, a od toga 3 miliona je kao donaciju obezbedila
vajcarska organizacija za meunarodni razvoj.
Biogas
Eksploatacija biogasa je pogodna za prehrambenu industriju i velika poljoprivredna ili

stoarska imanja, posebno ako se ima u vidu da e uskoro imati zakonsku obavezu da
ree pitanje otpada, poput stajskog ubriva i organskog otpada. Biogas je isplativ, a ono
to ostane nakon prerade tenog stajnjaka je najkvalitetnije vetako ubrivo. Tri
projekta za biogas postrojenja pokrenule su u Srbiji upravo poljoprivredne firme - u
Blacu mlekara Lazar, uz pomo USAID, Global sid (Global Seed) na stoarskoj farmi
kompanije Velvetfrarm u urugu i kompanija Mirotin u Vrbasu.
Biogorivo
U Srbiji postoje uslovi za proizvodnju biogoriva - bioetanola i biodizela. Proizvodnja
bioetanola u Srbiji se bazira na melasi i itaricama, s tim da bi posebno mogla da se
orijentie na proizvodnju od itarica s obzirom na razvijenu poljoprivredu i da se
proizvode dovoljne koliine koje pokrivaju domae potrebe. Za proizvodnju 100.000
tona bioetanola potrebno je oko 330.000 tona itarica, to je oko treina trinih vikova
ili 2% do 4% ukupne proizvodnje itarica. U Srbiji se kao sirovina za proizvodnju
biodizela mogu koristiti uljarice - suncokret, soja i uljana repica, i otpadna jestiva ulja.
Ukupne povrine pod uljaricama se procenjuju na 668.800 hektara, od ega bi uljarice
za dobijanje biodizela mogle gajiti na 350.000 hektara. Procenjuje se da bi godinje
moglo da se sakupi oko 10.000 tona otpadnih jestivih ulja pogodnih za proizvodnju
biodizela, kao i da bi u Srbiji moglo da se proizvede od 141.750 do 250.600 tona
biodizela godinje. To je, prema oceni strunjaka, jedini proizvod biomase koji bi Srbija
mogla da izvozi.
U Srbiji, meutim, nije razvijeno trite biodizela. Ima nekoliko malih proizvoaa koji
poizvode biodizel uglavnom za svoje potrebe. U tom smislu nova direktiva EU koja
propisuje da 2020. svaka zemlja mora imati minimum 10% uea biogoriva u potronji,
bie izazov za Srbiju, ali istovremeno ni situacija u EU po tom pitanju nije sasvim jasna.
Novom direktivom uveden je i kriterijum odrivosti poto je dosadanja praksa pokazala
da su lanice EU, da bi ispunile ranije postavljeni cilj da 2010. udeo biogoriva iznosi 5%,
uvozile takvo gorivo iz Brazila, SAD i Indonezije. Masovna proizvodnja biogoriva,
posebno u Brazilu i Indoneziji, uticala je na smanjenje povrina pod umom. Zbog toga,
ubudue u EU e samo biogoriva koja budu u skladu sa kriterijumima odrivosti biti
uraunata u ostvarivanju postavljenog cilja. To znai da e Srbija morati da razvije emu
sertifikacije za biogoriva jer e se samo biogoriva sa sertifikatom raunati prilikom
utvrivanja stepena ostvarenosti postavljenog cilja. Druga oteavajua okolnosti je to

to prema novoj direktivi posle 2017. na tritu nee moi da se nau biogoriva iji je
uticaj na smanjenje emisije gasova ispod 60%. Biodizel iz uljane repice koji se u Srbiji
proizvodi spada u tu kategoriju to znai da posle 2017. tako proizveden biodizel nee
biti uziman u obzir pri proceni da li je ostvaren cilj. Zbog toga nije ni bilo veih podsticaja
proizvodnje u Srbiji dok se i situacija u EU u potpunosti ne razjasni.
U Srbiji kompanija Viktorija oil u idu poseduje postrojenje za preradu i biodizela, a
tehnologija joj omoguuje da u zavisnosti od trinih prilika proizvodi i rafinisana ulja ili
biodizel. Poto vee potranje za biodizelom na tritu nema, proizvodnja je uglavnom
orijentisana na rafinisana ulja.
Hidropotencijal i male hidroelektrane
Ukupan potencijal hidroenergije u Srbiji procenjuje se na 17.000 gigvat-sati od ega je
iskorieno oko 10.000 gigavat-sati. Preostali hidroenergetski potencijal se procenjuje
na oko 7.000 gigavat-sati i to u slivu Morave, Drine i Lima, i Dunava. Ta podruja su
pogodna za izgradnju objekata snage vee od 10 megavata i godinju proizvodnju oko
5.200 gigavat-sati.
Potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, iznosi oko
0,4 miliona ten - ili 3% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji. Male
hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 megavata i spadaju u kategoriju
povlaenih proizvoaa energije. Prema najavama, planirano je da se narednom
uredbom o podsticajnim merama uredi da status povlaenog proizvoaa imaju mini
hidroelektrane snage do 30 megavata.
Kada bi se iskoristio ukupan energetski potencijal malih hidroelektrana, moglo bi da se
proizvede oko 4,7% od ukupne proizvodnje elektricne energije Srbiji (34.400 gigavatsati u 2006. godini) i oko 15% godinje proizvodnje elektricne energije u
hidroelektranama koja iznosi oko 10.000 gigavat-sati.
Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana su
definisane prema Katastru malih hidroelektrana u Srbiji iz 1987. godine, kojim je
utvreno ukupno 856 lokacija i Katastru malih hidroelektrana u Vojvodini iz 1989. godine
kojim je utvreno ukupno 13 lokacija. Van lokacija iz ovih katastara male hidroelektrane

mogu se graditi uz saglasnost nadlenih ministarstva. Te katastre je, meutim,

neophodno revidirati jer vie ne odraavaju realno stanje, ali su za to potrebna znaajan
sredstva. Prilikom njihove izrade, takoe, nisu obuhvaeni ekoloki i socijalni aspekti.
Revizija katastra bi donela nove, aurirane podatke o lokacijama i dobila bi se jasnija
slika ali su dozvole za sve lokacije ve dodeljene pa i za one koje nisu obuhvaene
katastrima.
Gotovo treina godinje proizvodnje EPS-a, to zavisi od hidrolokih prilika, dolazi iz
hidroelektrana. To je od 10 do 12 milijardi kilovat-sati struje godinje. Procene su da
postoji potencijal za proizvodnju jo sedam milijardi kilovat-sati, a od toga 1,8 milijardi
kilovat-sati moglo bi da se proizvodi iz malih hidroelektrana. Da bi iskoristio taj potencijal
EPS planira revitalizaciju 17 starih i izgradnju 18 novih malih hidroelektrana ukupne
snage 80 megavata, uz ulaganja od oko 80 miliona evra.
Ministarstvo energetike Srbije objavilo je 19. februara 2013. javni poziv za dodelu
saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u
Srbiji. Tender je zakljuen 5. aprila a stiglo je 1.380 prijava investitora ne raunajui
prijave koje su poslate potom.
Tih 317 mini-hidroelektarana trebalo bi da bude izgraeno do 2015. odnosno 2016.
godine. Ako se iskoristi potencijal na svih 317 mesta, bie izgraene mini hidroelektrane
ukupne snage 110 megavata (MW) koje bi trebalo da proizvode 400 gigavat (GW) sati
elektrine energije godinje.
U roku od osam dana po objavljivanju liste potencijalnih investitora, koja se oekuje
polovinom maja, bie potpisan trojni memorandum o razumevanju investitora,
Ministarstva energetike i lokalne samouprave za svaku pojedinanu lokaciju.
Tim memorandumom bie odreen okvirni rok od est meseci u kojem investitor treba
da pokrene postupak i obezbedi neophodna pravna akta za dobijanje energetske
dozvole za hidroelektrane snage vee od jednog megavata, odnosno saglasnosti za
objekte manje snage.
Plan Ministarstva je da se broj potrebnih dozvola za izgradnju hidroelektrana smanji sa
27 na pet da se ne bi deavalo da investitori ekaju po dve godine za prikupljanje

potrebne dokumentacije.
Energija vetra
Energetski potencijal vetra u Srbiji procenjuje se na instalisanu snagu od oko 1.300
megavata. Istoni delovi Srbije, neke planinske oblasti poput Zlatibora i Kopaonika i
Panonska nizija pogodna su podruja za izgradnju vetroelektrana. Broj povoljnih
lokacija je ogranien a najvei potencijal je u Banatu za koji su najvie zainteresovani i
potencijalni investitori. Izgradnja farme vetrenjaa nije jeftina, ali je energija vetra
trenutno najekonominiji obnovljivi izvor energije koji se koristi. Meutim, kod elektrana
na vetar priozvodnja je nestabilna i nepredvidiva zbog ega je potrebno obezbediti
rezervne kapacitete kako bi elektroenergetski sistem funkcionisao. Pormenljiva snaga
elektrana na vetar tokom pogona iziskuje napore i trokove pri balansiranju
elektrosistema. Za prikljuivanje vetroelektrana veeg kapaciteta potrebno je irenje i
rekonstrukcija prenosnog sistema.
Tehnologije za proizvodnju elektrine energije od vetra obuhvataju male vetrenjae za
domainstva, hibridne sisteme koji kombinuju energiju vetra i solarne ili hidrosisteme, ali
i baterije, male sisteme sa prikljukom na distributivnu mreu i vetroelektrane, odnosno
veliki broj vetroturbina koji funkcionie kao elektrana.
Srbija je jedna od tri evropske zemlje koja nema nijedan vetrogenerator u
eleketroenergetskom sistemu. Planove da ulae u izgradnju vetroelektrana najavio je
EPS. Planirana je izgradnja vetroparka kod Kostolca, poetne snage 30 megavata.
Nameru da ulae u toj oblasti objavilo je Srpsko udruenje za energiju vetra - Sevea
(SEWEA) koju ine kompanije Energovind (Energowind), Energogrin MK fintel vind
(Energogreen/MK Fintel Wind), Vetropark Inija/Kelag i Kontinental vind partners
(Continental Wind Partners). Kompanije okupljene u Sevea su 2011. najavile investicije
u vrednosti od oko milijardu i po evra, a prvi vetroparkovi u Srbiji mogli bi da budu
izgradnjeni za dve godine. Prema tim najavama, prve vetrenjae ukupne snage oko 400
megavata bi bile izgraene u Indiji, Kovinu, Planditu i Vrcu i u njih bi bilo uloeno oko
700 miliona evra.
To udruenje je, meutim, trailo vee garancije od vlasti za ulaganja. Oni su zamerali

to to se kljuna pitanja, poput fid-in tarifa, ureuju uredbama a ne zakonom. Takoe,

traili su da im drava prui garancije da e moi da ostvare pravo na koriene fid-in
tarifa za otkup struje u trenutku kada se obezbeuje finansiranje projekta, a ne po
izgradnji vetroparka. Razlog za to su vrlo strogi uslovi koje diktiraju banke za tako velike
projekte koji vrede vie stotina miliona evra. Da bi se zatitile, banke trae da se po
dobijanju graevinske dozvole potpie predugovor da e EPS otkupiti po odreenoj ceni
proizvedenu energiju. Prema sadanjim propisima ugovor sa EPS-om potpisuje se tek
kada se zavri postrojenje i pone proizvodnja.
Vlasti smatraju da e se uvoenjem statusa privremenog povlaenog proizvoaa
reiti to pitanje, jer bi se, ako bi se investitoru odmah dao povlaeni status, moglo
destiti da se blokira potencijalno trite energije vetra u sluaju da investitor nikada ne
zavri projekat, posebno kada se ima u vidu injenica da postoji kvota od 450 megavata
za ukupan kapacitet vetroelektrana iz kojih e se otkupljivati struja po fid-in tarifama.
Potencijalni investitori u energiju vetra su nudili bankarske garancije za neodustajanje
od posla u iznosu 15.000 evra po megavatu, kao nain da se razdvoje ozbiljnih od
neozbiljnih investitora. Slina situacija sa mnogo dozvola a bez obaveza da e
postrojenja biti i izgraena je bila i u Poljskoj a reena je na taj nain - polaganjem
depozita za svaki megavat, kao garancijom da e postorjenje biti izgraeno.
Sevea je traila i da se garantovani period za otkup energije produi sa sadanjih 12 na
20 godina, a vlasti upozoravaju da bi to dovelo do znaajnog rasta cene struje u Srbiji,
to bi opteretilo graane i EPS koji ima obavezu da otkupljuje struju. Vlasti smatraju i da
je period od 12 godina dovoljan za vraanje svih investicija u obnovljive izvore.
Sporno pitanje je i integracija vetroelektrana u prenosni sistem Srbije. Sevea se zalae
da se sadanje ogranienja kapaciteta energije vetra povea sa 450 na 1.000 megavata
i smatra da je to realna vrednost koju moe da prihvati elektromrea Srbije. EPS,
meutim, navodi da bi integrisanje vetroelektrana preko 450 megavata u elektromreu
prouzrokovalo poveanje trokova, a problem bi se pojavio u vreme velikog priliva vode
u hidroelektrane jer bi morale da se zaustavljajuu termoelektrane ili da se preliva voda
na protonim hidrocentralama. EPS odbacuje i tvrdnje potencijalnih investitora da su
obnovljivi izvori energije reenje za stalna poskupljenja struje jer e obezbediti stabilnije
snabdevanja i nie cene od uvoznih, navodei da bi uz dodatne trokove za prenos kroz

mreu kilovat-sat iz vetra dostigao cenu od 13,06 evrocenti.

Studija o integraciji vetroelektrana u prenosni sistem Srbije koja je predstavljena u aprilu
2011. pokazala je da elektroenergetski sistem Srbije moe da podnese prikljuenje
vetroelektrana snage 900 megavata bez iskljuivanja termoelektrana i uz maksimalno
angaovanje hidroelektrane Bajina Bata. Prema toj studiji, kada bi se uloio 21 milion
evra, elektromrea Srbije bi mogla da prihvati prikljuenje vetroelektrana snage 2.000
megavata bez velikih proirenja kapaciteta. Studija EPS-a pokazala je da sistem moe
da podnese prikljuenje vetroelektrana snage 450 megavata, to je i korieno pri
odreivanju maksimalne snage vetroelektrana iz kojih e se struja otkupljivati po fid-in
tarifama.
Predsednik Saveta i Agencije za energetiku Ljubo Mai smatra da, kada bi se izgradilo
500 megavata u elektranama na vetar i ta elektrina energija plasirala potroaima u
Srbiji po sadanjoj fid-in tarifi, cena elektrine energije za sve potroae poveala za
preko 6%, ne raunajui ostale trokove.
U Srbiji je, prema podacima Elektroenergetskog koordinacionog centra, koji je pripremio
studiju za potrebe Elektromree Srbije, prijavljeno 16 projekata za izgradnju
vetroparkova ukupne snage 2.600 megavata, a do sada je izdato pet dozvola za
vetroparkove snage 1.135 megavata.
Solarna energija
Solarna energija danas ini samo 0,03% ukupne svetske prozivodnji energije, a poto
na nju utiu vremenski uslovi procenjuje se da u bliskoj budunosti moe imati ulogu
samo rezervnog kapaciteta u energetskom okruenju. Najvei potencijal za korienje
solarne energije je na jugu Srbije, a gradovi sa najveim potencijalom su Ni, Kurumlija
i Vranje. Prosean intenzitet sunevog zraenja na teritoriji Srbije je od 1,1 kilovat-sati
po kvadratnom metru na dan (kWh/m2/dan) na severu do 1,7 kilovat-sati po kvadratnom
metru na dan tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kilovat-sati po kvadratnom metru na dan
tokom jula. Na godinjem nivou, prosena godinja vrednost energije zraenja za
teritoriju Srbije iznosi od 1.200 kilovat-sati po kvadratnom metru (kWh/m2/god) u
severozapadnoj Srbiji do 1.550 kilovat-sati po kvadratnom metru u jugoistonoj Srbiji,
dok u centralnom delu iznosi oko 1.400 kilovat-sati po kvadratnom metru.

Zavisno od kapaciteta prijemnika toplote, prosena vrednost raspoloive korisne

energije Srbiji bi bila 700 kilovat-sati po kvadratnom metru godinje. Energija koju sunce
tokom godine emituje na jedan kvadratni metar krova kue u Srbiji je jednaka energiji
koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte. Kada bi svako peto domainstvo ugradilo
solarni prijemnik povrine 4 kvadratna metra godinje u Srbiji na taj nain bi se
proizvelo oko 1.750 gigavat-sati toplotne energije.
Srbija ima dobre uslove za korienje solarne energije, ali joj zbog cene najvie
odgovaraju solarni toplotni energetski sistemi za zagrevanje vode, kakvim je
preplavljena Grka. Postavljanje takvog sistema sa panelima, koje bi kotalo od 1.500
do 2.000 evra, omoguilo bi utede domainstvima, posebno onih koji se ne greju na
struju i kojima je bojler je najvei potroa. Meutim, poto cena elektrine energije nije
ekonomska stanovnitvo nije motivisano da ugrauje solarne panele.
Fotonaponska solarna tehnologija nije toliko privlana za primenu u Srbiji pre svega
zbog ekonomskih razloga jer je tako proizvodena energija najskuplja. Fid-in tarifa za
solarnu energiju u Srbiji iznosi 23 evrocenta. Fotonaponska solarna tehnologija
dovivela je veliku primenu u Nemakoj, ali su fid-in tarife u poetku iznosile ak 50
evrocenti za kilovat-sat. Najvea solarna fotonaponska elektrana na svetu je Sarnija u
Kanadi ija je instalisana snaga 80 megavata, a godinja proizvodnja elektrine nergije
120.000 megavat sati.
U Srbiji je najavljena izgradnja prve solarne elektrane na Zlatiboru a u tom cilju EPS je
sa Dunav osiguranjem i optinom ajetina u martu 2011. potpisao sporazum. Kamen
temeljac je poloen 27. juna 2011. Prva elektrana na solarnu energiju u Srbiji imae
snagu pet megavata, a vrednost ukupne investicije je oko 15 miliona evra.
Srbija bi u narednih nekoliko godina trebalo da dobije solarni park snage 1.000
megavata ija e proizvodnja biti namenjena izvozu. Memorandum o izgradnji solarnog
parka potpisali su 8. maja 2012. u Beogradu predstavnici Vlade Srbije i luksemburke
kompanije Sekurum ekviti partners Jurop (Securum Equity Partners Europe). Prema
najavama, izgradnja bi mogla da pone 2013. godine, a trajae tri do pet godina. Park
e biti izgraen na jugu Srbije i u njegovu izgradnju bie uloeno oko dve milijarde evra.

Za sada najvea solarna elektrana u Srbiji, u kurumlijskom selu Merdaru, krajem

januara 2013. putena je u rad. Izgradnja solarne elektrane "Matarova" poela je pre
godinu dana, postavljeno je 8.500 panoa na povrini od etiri hektara, uz samu
administrativnu liniju Srbije i Kosova. Elektrana sada proizvodi od 500 do 900 kilovatsati
elektrine energije, a maksimum svoje snage postii e od aprila do kraja
oktobra, kada se oekuje da njen kapacitet bude dva megavata.
Planirano je da se ta solarna elektrana pripoji sistemu Elektroprivrede Srbije (EPS). U
meuvremenu je rekonstruisan dalekovod u duini od 12 kilometara. Izgradnja
elektrane je kotala oko etiri miliona evra, a finansirale su je italijanska kompanija
Gaskom i Multienerdi iz Srbije.
Geotermalni izvori
Srbija sa 238 izvora i bunara ima najvie takozvanih geotermalnih pojava u odnosu na
broj stanovnika, podatak je Geoloko-rudarskog fakulteta u Beogradu. U Srbiji postoje
prirodni i vetaki izvori termalne vode na teritoriji vie od 60 optina. Ovaj energetski
potencijal zbog niske temperature vode nije dovoljan za proizvodnju elektrine energije
ali bi mogao da se iskoristi za proizvodnju toplotne energije u razliitim oblastima.
Ovakva energija niske temperature mogla bi se koristiti za grejanje staklenika,
prostorija, bazena i druge namene, ali lokalne samouprave, investitori i korisnici nemaju
dovoljno isksutva u korienju ovog izvora.
Za proizvodnju struje iz geotermalnih izvora temperature moraju biti 100 stepeni
Celzijusa, dok je temperatura vode geotermalnih izvora u Srbiji najee u opsegu do
40 stepeni Celzijusa. Samo na teritoriji 6 optina je temperatura vode preko 60 stepeni u Vranju, apcu, Kurumliji, Rakoj, Medvei i Apatinu. Protoci vode iz postojeih izvora
i buotina najee iznose do 20 litara u sekundi, na nekoliko lokaliteta protok vode
prelazi 50 litara u sekundi (Bogati, Kurumlija, Pribojska Banja, Nika Banja) a samo u
Banji Koviljai protok vode prelazi 100 litara u sekundi.
Ukupna toplotna snaga koja bi se mogla ostvariti korienjem izvora termalne vode u
Srbiji iznosi oko 216 MWt, to je jednako koliini od oko 180.000 tona ekvivalentne
nafte.

Da bi se utvrdio potencijal geotermalnih izvora energije i uslovi za njihovo korienje u

Srbiji je 2011. godine pokrenut IPA projekat, iji je cilj da se napravi pregled svih
dokumenata i studija iz te oblasti, samu podaci, napravi inventar i nova studija sa
pregledom podataka. Cilj je i da se odrede najprofitabilnije lokalicije i utvrdi koliko bi
eksploatacija bila isplativa.
VANI DATUMI
2004. Usvojen Zakon o energetici koji predvia mere za stvaranje uslova za
stimulisanje korienja obnovljivih izvora energije.
Maj 2005. Doneta Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine kojom
je za prioritet postavljeno korienje obnovljivih izvora energije i novih energetski
efikasnijih i ekoloko prihvatljivih energetskih tehnologija i opreme za korienje
energije.
25. oktobar 2005. Potpisan ugovor o energetskoj zajednici za jugoistonu Evropu kojim
je definisano jedinstveno trite struje i gasa za Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i
Hercegovinu, Makedoniju, Bugarsku, Rumuniju, Albaniju i Kosovo pod rezolucijom 1244
Ujedinjenih nacija. Srbija je taj ugovor ratifikovala 2006.
26. januar 2009. Srbija postaje lanica i osniva Meunarodne agencije za obnovljivu
energiju (IRENA), prve meunarodne organizacije koja se bavi iskljuivo obnovljivom
energiju i iji se cilj da podstakne upotrebu tih izvora energije u svetu.
Septembar 2009. Usvojena Uredba o uslovima za sticanje statusa povlaenog
proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova.
Novembar 2009. Usvojene izmene i dopune Uredbe o Programu ostvarivanja strategije
razvoja energetike Srbije u periodu od 2007-2012.
Novembar 2009. Uredba o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije
korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i
toplotne energije kojim su utvrene fid-in tarife i garantovani rok otkupa od 12 godina.

28. jul 2011. Usvojen novi Zakon o energetici

24. januar 2013. Usvojena Uredba o merama podsticaja za povlaene proizvoae
elektrine energije (fid-in tarife)

STAVOVI
Ministarka energetike, razvoja i ivotne sredine Srbije Zorana Mihajlovi izjavila je
24. oktobra 2012. da joj je cilj smanjenje birokratske procedurue za izgradnju
postrojenja koja koriste obnovljive izvore enrgije.
Mihajlovi je na Meunarodnom forumu o obnovljivim izvorima energije u Novom Sadu
rekla da e Ministarstvo broj dozvola potrebnih za to smanjiti sa sadanjih 27 na petest i investitorima obezbediti svu neophodnu dokumentaciju za njihove projekte.
Ona je navela da su investitori u proseku do sada ekali dve do dve i po godine za
dobijanje 27 dozvola.
Energetika i zatita ivotne sredine su meu prioritetima dugoronog razvoja Srbije, a
imperativ
je primena nove tehnologije obnovljivih izvora, izjavio je 2. oktobra 2012. u
Beogradu predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin.
"Pored neophodnog daljeg razvoja mrea termoelektrana i hidroelektrana, imperativ
postaju nove tehnologije iji je cilj da znaajno poveaju uee obnovljivih izvora
energije u ukupnom energetskom bilansu", kazao je Hajdin na dvodnevnom naunom
skupu "Energetika i ivotna sredina" u SANU.
Srpsko udruenje za energiju vetra (Sevea) ocenilo je 11. decembra 2012. da e
predloeno smanjenje otkupnih cena za struju proizvedenu iz energije vetra odloiti za
dve godine ili potpuno zaustaviti izgradnju vetroparkova u Srbiji.
Ukoliko predlog Ministarstva enegetike za "fid-in" tarife bude prihvaen u postojeem
obliku Srbija e izgubiti milijardu evra direktnih stranih investicija u vetroparkove, koje su

spremne, navodi se u saoptenju tog udruenja.

Pomonik ministra za infrastrukturu i energetiku Srbije Milo Banjac izjavio je 10.
maja 2012. da e Srbija insistirati da joj se obaveza za poveanje uea obnovljivih
izvora energije u potronji do 2020. smanji sa 29% na 26%. Banjac je novinarima u
Beogradu, na meunarodnom naunom skupu o energetskoj bezbednosti u Evropi i
Srbiji, kazao da je trenutno udeo obnovljivih izvora energije u u Srbiji 21,2%.
Zahtevaemo od Energetska zajednice jugoistone Evrope na sastanku sledee
sedmice da se obaveza za poveanja uea obnovljivih izvora energije za Srbiju
smanji proporcionalno kraem vremenu za primenu pravila, kazao je on i dodao da
zemlje Evropske unije imaju 11 godina za primenu tog pravila, dok Srbija ima sedam
godina.
Dravni sekretar za energetiku Srbije Duan Mraki rekao je 8. maja 2011. da e
novi zakon o energetici doneti nie cene i veu sigurnost isporuke energije i energenata
u Srbiji. On je rekao da su obnovljivi izvori energije bili i bie i ubudue jedan od
prioriteta u radu Ministarstva za infrastrukturu i energetiku. "Novi zakon o energetici e
posebnu panju posvetiti tom sektoru tako to e investitorima biti garantovana vea
pravna sigurnost, a i same procedure za realizaciju investicija e biti daleko
jednostavnije", kazao je dravni sekretar za energetiku agenciji Beta.
Ministar ivotne sredine Oliver Duli rekao je 24. maja 2011. da Srbija ima veliki
potencijal za realizaciju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, ali da nema
dovoljne administrativne kapacitete za njihovu brzu realizaciju. On je kazao da mnogi
projekti ekaju na dozvole i da je pitanje koliko je Srbija izgubila investitora zbog toga,
ali je naglasio da e se raditi na ubrzavanju i skraenju administrativnih procedura.
Bela knjiga Elektroprivrede Srbije je prezentacioni dokument svih projekata i akcija koje
e se preduzimati u borbi protiv klimatskih promena i za vee korienje obnovljivih
izvora, rekao je 25. maja 2011. u Beu generalni direktor EPS-a Dragomir
Markovi na investicionoj konferenciji koju je organizovala Energetska zajednica
jugoistone Evrope."Veina projekata iz Bele knjige ve je poela da se realizuje i za
njih je obezbeena finansijska podrka, dok se uskoro oekuje i privlaenje novih
investitora", rekao je Markovi.

Izvrni direktor EPS-a Bratislav eperkovi naglasio je da je Bela knjiga dokument

po kojem je EPS jedinstven meu zemljama lanicama Energetske zajednice. Bela
knjiga obuhvata projekte vredne vie od etiri milijarde evra i ovom dokumentom EPS
preuzima konkretne obaveze, koje je postavila EU i Srbija ih prihatila, naveo je on.
Srpsko udruenje za energiju vetra Sevea (SEWEA) najavilo je poetkom 2011. da
namerava da uloi milijardu i po evra u vetroparkove u Srbiji, ali da je za to neophodno
da pitanje obnovljivih izvora energije bude ureeno novim zakonom o energetici.
Portparol Sevea Maja Turkovi kazala je da lanice tog udruenja u prvoj fazi planiraju
gradnju vetroparkova u Srbiji snage preko 400 megavata, u koje e investirati oko 700
miliona evra. "Srbija ima dobre resurse vetra u junom Banatu za razvoj vetroparkova.
Vetar je pouzdan, konstantan, umeren, bez jakih udara i dobar je za mreu", kazala je
Turkovieva 8. februara ali je dodala da bez ugovora o otkupu struje ni jedna banka
nee da obezbedi kredit za finansiranje gradnje vetroparkova.
Dravni sekretar u srpskom Ministarstvu energetike Duan Mraki izjavio je 10.
februara 2011. da bi produenje garantovanog perioda za otkup energije iz obnovljih
izvora dovelo do znaajnog rasta cene struje u Srbiji. "Ukoliko bi bile usvojene primedbe
Srpskog udruenja za energiju vetra (Sevea) moralo bi doi do znaajnog poskupljenja
struje da bi Elektropvrivreda Srbije (EPS) mogla da ispuni sve finansijske obaveze
prema investitorima u vetroparkove", kazao je Mraki agenciji Beta.
Po svim ekonomskim pokazateljima i projekcijama, dodao je Mraki, 12 godina je
dovoljan vremenski okvir za povratak svih investicija u obnovljive izvore energije. Mraki
je naveo da po zavretku tog perioda investitori imaju pravo da plasiraju proizvedenu
struju na slobodno trite. Dravni sekretar za energetiku je naglasio da Srbija podrava
investicije u obnovljive izvore energije, ali samo do one mere kada one nee znacajno
kroz cenu struje dodatno opteretiti privredu i graane.
Ameriki Global risorsiz investments (Resource, GRI) zainteresovan je da ulae u
korienje obnovljivih izvora energije i mineralnih sirovina u Srbiji, izjavio je rukovodilac
investicija u toj kompaniji Majkl Kosovan (Kosowan). On je u intervjuu agenciji Beta
kazao da Global risorsiz investments na globalnom nivou finansira kompanije koje
koriste prirodne resurse i da u Srbiji vidi ogroman potencijal za razvoj projekata u

korienju hidropotencijala za proizvodnju struje.

"Sada je pravo vreme za ulaganje u Srbiju. Postoji ogroman potenicijal, ali sada postoji i
politika volja i transparentnost struktura vlasti koja omoguava stranim investiorima da
se zainteresuju i analiziraju projekte", ocenio je Kosovan. On je ocenio da finansiranja
nije problem za realizaciju projekata u Srbiji, ali da bi za strane investitore problem bi
moglo da predstvalja pitanje vlasnitva nad imovinom.
Predsednik MK grupe Miodrag Kosti izjavio je 28. decembra 2010. da ta kompanija
u narednim godinama namerava da najvie investira u obnovljive izvore energije.
"Obnovljivi izvori energije za MK grupu predstavljaju primarnu investiciju i najvei
izazov. Zato smo tokom 2010. godine uli u ozbiljne investicije kada su u pitanju
projekati obnovljive energije vetra u Srbiji", kazao je on agenciji Beta. Kako je istakao
Kosti, MK Grupa ima nameru da ulae i u druge vidove obnovljivih izvora energije, kao
to je biomasa. "MK grupa e izgraditi postrojenje za proizvodnju elektrine energije ili
biogoriva iz ostataka poljoprivredne proizvodnje, rekao je on.