Ekoloke zanimljivosti

- Za proizvodnju 1 tone papira treba posei 2 stabla, potroiti 240.000 litara vode i 4.700 kWh
elektrine energije. Za proizvodnju iste koliine papira od starog papira potroi se 0 stabala, 180 litara
vode i 2.750 kWh elektrine energije. Papir se moe do 7 puta reciklirati.
- U poslednjih 15 godina povrina pod umama u svetu je smanjena za 3%.
- Obina sijalica samo 9% elektrine energije pretvara u svetlo, a ostatak tj. 91% u toplotu. tedljive
sijalice ne rasipaju elektrinu energiju grejui okolinu, nego je pretvaraju u svetlo. tedljiva sijalica ne
tedi samo elektrinu energiju, ona due traje. Obina sijalica gori oko 1.000 sati, a tedljiva 8.000 sati.
U poreenju s obinom, tedljiva sijalica tokom svog trajanja utedi i 440 kg C02 iz termoelektrana.
tedljive sijalice su nekoliko puta skuplje, ali su zbog svoje tedljivosti i dugog veka trajanja isplativije
od jeftinih obinih sijalica.

- Izlivanje otpadnog ulja u kanalizaciju je isto kao i izlivanje direktno u reku, jezero ili more.
- Samo pola litre otpadnog ulja moe napraviti otrovnu mrlju na gotovo pola hektara vodene
povrine.
- Pola litre korienog motornog ulja zagadi ak 1.000.000 litara vode za pie, a jedna litra benzina oko
750.000 litara vode.
- Odbaena staklena boca moe zagaivati okolinu vie od hiljadu godina.
- Dovoljan je samo 1 gram pesticida da zagadi 10.000.000 litara vode.
- Odbaena aluminijska konzerva, limenka piva ili soka zagaivati okolinu u iduih 500 godina.
- Stiropor se bioloki apsolutno nikada ne raspada. On nikada ne nestaje! Zato ga nikada ne
ostavljajmo u prirodi.
- Stiropor se drobi u mrvice koje nalikuju hrani. ivotinje ih jedu i ugibaju.
- teta je baciti stari papir i novine u smee. Ako ih odloimo u odgovarajue kontejnere za stari papir,
iz njih se opet mogu napraviti knjige, novine, sveske...
- Za proizvodnju samo 700 papirnatih kesa za kupovinu potrebno je jedno drvo staro 15 do 20 godina.
- Svaka tona recikliranog papira znai utedu od hiljadu etristo trideset i est (1.436) litara nafte.
Plastine kese za kupovinu esto su prikladnije od papirnatih, ali se ne razlau u prirodi, a boja koja se
za njih koristi sadri kadmijum, otrovan teki metal. Zato kada ih ve koristimo, koristimo one bez
natpisa i koristimo ih vie puta.
- Baterije sadre teke metale ivu i kadmijum od kojih ljudi, ako su im due izloeni, teko fiziki i
psihiki oboljevaju. Zato ih uvek odlaimo u posebne kontejnere ili ih predajmo organizaciji koja
reciklira otpad.
- Odvojeno sakupljanje otpada (staklo, stari papir, bioloki otpad, poseban i opasan otpad) pomae
okolini, jer se dve treine (2/3) naeg otpada, ako je odvojeno prikupljen, moe ponovno upotrebiti.
- Mora i slatke vode pokrivaju 71% Zemljine povrine. Od ukupne koliine vode u biosferi slatke vode
ima samo 2.6%: 2% je zarobljeno u ledu i gleerima, a samo 0.6% nalazi se u vodotocima, jezerima,
podzemnim vodama i atmosferi.
- Oko 70% zagaenja mora uzrokovano je izvorima s kopna iz gradova, industrije, poljoprivrede i
turizma. Najvea pretnja su kanalizacija, hemikalije, otpad i nafta. Postojani otrovni materijali putem
lanca ishrane nakupljaju se u morskim ivotinjama, koje su hrana mnogim stanovnicima Zemlje.
- Izvori pitke vode na kopnu unitavaju se nepravilnim postupanjem s otpadnim vodama,
industrijskim otpadom i loim poljoprivrednim tehnikama. Otpadne vode, koje se izlivaju u
kanalizaciju, brzo dospevaju u prirodne vode: reke, jezera i mora.
- Ekoloki neprihvatljive otpadne vode mogu zagaditi okolinu i pitku vodu u naim slavinama.
Organska zagaenja dovode do raznih epidemija i bolesti: kolere, salmoneloze, tifusa, dizenterije,
hepatitisa
- Svakog dana 22.000 ljudi umire od bolesti koje se prenose zagaenom vodom.
- Vie od dve milijarde ljudi preivljava sa manje od 5 litara vode dnevno.
- Poljoprivreda potroi 70% slatke vode koja se troi u svetu. Zatim dolazi industrija sa 20%, dok
domainstva potroe samo 10%.
- Otpadnim vodama, koje sadre opasne hemikalije, sluajno mogu biti zaliveni vrtovi. Razgraene
organske materije biljke ugrauju u svoje tkivo: korenje, stabljike, listove. Ljudi jedu biljke.
- Otrovne, nerazgradive i bioakumulacijske materije opasne su za vodenu sredinu. Prisutnost ovih
materija u vodi direktan je rizik za zdravlje ljudi, ivotinja i biljaka. Predstavljaju i estetsko zagaenje
vodotokova povezano s promenom boje i gustoe vode.
- Jedna osoba svakog dana proseno napravi 1.8 kilograma smea.
- Samo jedan autobus moe prevesti onoliko ljudi koliko bi ih stalo u ak 40 automobila.
- Jedna treina celokupne potroene energije koristi se u domainstvima.
- Jedna treina ukupno potroene vode koristi se za ispiranje toaleta.
- Oko pet miliona tona nafte svake godine zavri u okeanima.
- Energija koja se utedi kada se reciklira samo jedna staklena boca (a ne proizvode nova) dovoljna je
da elektrina sijalica svetli puna etiri sata.
- Za recikliranje papira potrebno je ak 64% manje energije nego za proizvodnju novog.
- Za recikliranje aluminijuma potrebno je 90% manje energije nego za proizvodnju novog.
- Svake godine se u svetu koristi oko pet milijardi aluminijskih konzervi.
- Kompjuteri spadaju u opasan otpad. Samo monitor sadri velike koliine olova, koje je opasno ako
dospe u ivotnu sredinu.
- Svaki dan od 50 do 100 ivotinjskih vrsta postaje ugroeno ili ak nestaje zahvaljujui ljudskom
uticaju.
- Rupa u ozonskom omotau je dostigla veliinu od 27 miliona km
2
to je povrina 50 puta vea od
Francuske.
- Prosena temperatura u svetu tokom 20. veka poveala se za 0.6
o
C.
- Od 50 najzagaenijih gradova u svetu 16 gradova se nalazi u Kini.
- Svake godine 3 milona ljudi umre od bolesti koje su povezane sa zagaenjem vazduha.