DOSIJE ALBANSKIH TERORISTA 1 deo

MUSA Jaari (33) bio je lan teroristike grupe Adema Jaarija. Poetkom devedesetih boravio je na
diverzantsko- -teroristikoj obuci u Albaniji, a od februara 1998. do juna 1999. obuavao je grupu Albanki
koje su se prikljuile OVK u Srbici.
Posle sukoba na Kosovu i Metohiji imenovan je za lana Glavnog taba KZK.
U direktnoj je vezi sa drenikom kriminalnom grupom koju predvodi Haim Tai.
RIFAT Jaari (57) iz Donjeg Prekaza, roeni je brat teroristikog voe Adema Jaarija.
Osamdesetih godina boravi u Nemakoj i prikljuuje se albanskim separatistiko-teroristikim
organizacijama. Zaduen je bio za prikupljanje sredstava za potrebe OVK, Organizovao je prebacivanja
novca i obuenih pripadnika OVK na Kosovo. Obezbeivao je i povlaenje lanova OVK, posle izvrenih
akcija i pruao im utoite u Nemakoj. Bavio se vercom naoruanja. Finansijski podrava stranku
Haima Taija, a u poslednje vreme povremeno boravi na Kosovu i Metohiji.
SAHIT Jaari (38) iz Donjeg Prekaza je imao kriminalnu prolost. Osuen je najpre za obljubu
maloletnice, a zbog uea u teroristikim akcijama Okruni sud u Pritini ga je osudio na 20 godina
zatvora. Od maja 1998. godine rukovodi ilegalnim zatvorom u selu Likovac u kojem su drani Srbi i
Albanci. U tom zatvoru ubijen je Momilo migi, dok je Dostana migi navodno iz Likovca prebaena u
zatvor Vonjak, gde joj se gubi svaki trag. Sa Sulejmanom Selimijem zvanim Sultan posebno se isticao u
muenju i maltretiranju zatvorenika, a neke od njih je i lino ubio.
Krajem juna 1998. godine iz zatvora u Likovcu izveo je Ivana Bulatovia i arka Spasia, koji su odvedeni
u umu gde su i streljani.
NAIM Kadriu (29) iz sela Turuica je rukovodio tajnom policijom u Podujevu i Pritini. Uestvovao je u
likvidaciji inspektora DB Milia Jovia u Podujevu, a odgovoran je i za zatvaranje veeg broja Srba i
Albanaca. Jedan je od uesnika teroristike akcije u kojem je ubijen pripadnika DB Pritine Ejup Bajgora.
U julu 2003. godine presudom Meunarodnog suda u Pritini osuen je na kaznu zatvora u trajanju od pet
godina zbog ratnih zloina.
GINER Kamberi (28) iz Vitine je bio pripadnik teroristike organizacije Crni orlovi i uestvovao u
ubistvima, zlostavljanju i proterivanju Srba sa podruja optine Vitina.
Za vreme sukoba na jugu Srbije bio je jedan od komandanata OVPBM u selu Sefer, kod Preeva.
Krajem 2002. iskljuen je iz KZK i predvodi grupu od 20 terorista pripadnika ANA. Ukljuen je u
organizovani verc oruja i droge, a velika sredstva uloio je i u kupovinu srpskih imanja u Vitini.
AJVAZ Karpusi (47) iz sela Sedlare kod Lipljana, kao rukovodilac vojne policije OVK uestvovao je u
planiranju i izvoenju teroristikih akcija u selima Crnoljevo, Lapunik, Kleka i Magura. Zajedno sa
pripadnicima svoje teroristike grupe uestvovao je u napadu na porodicu Fatmira erinija, zatim
kidnapovanju dvojice novinara Tanjuga i likvidaciji nekoliko Albanaca.
Jedan je od organizatora teroristikog napada na selo Staro Gracko u Lipljanu u kojem je ubijeno 14
Srba.
KAO dugogodinji emigrant Hajdin Abazi (44) iz Gnjilana bio je zaduen za prikupljanje novca kroz fond
Domovina zove namenjen OVK, a zbog toga je 1998. godine vajcarska vlada blokirala raun tog fonda.
U inostranstvu je bio angaovan na regrutovanju i ilegalnom ubacivanju teroristikih grupa na Kosmet.

Tokom 1998. godine dolazi na Kosovo i uestvuje u formiranju OVK u Uroevcu. Sa lanovima svoje
porodice bio je ukljuen u kriminalne aktivnosti na podruju Uroevca. Po njegovom nalogu ubijeno je
nekoliko Albanaca koji su pokuali da se suprotstave njihovom razbojnitvu, pljakama i represiji, kao i
politikih neistomiljenika, pre svega lanova Rugovinog Demokratskog saveza Kosova.
EKREM Avdija (32) iz K. Mitrovice kolovao se u pritinskoj medresi, a kao stipendista Saudijske Arabije
1990. godine primljen je na Teoloki fakultet u Medini.
Uestvovao je u oruanim sukobima u BiH, a zavrio je vojnu obuku u nastavnom centru za regrutaciju
mudahedina. Januara 1998. godine osnovao je Kosovski islamski biro sa seditem u Kosovskoj Mitrovici.
Maja iste godine Avdija je oformio mudahedinsku jedinicu Abu Bekir Sidik. Saraivao je sa voama OVK
Samijem LJutrakuom, Sulejmanom Selimijem i Ademom Jaarijem, koji su njegovu jedinicu snabdeli
orujem i municijom i davali joj instrukcije za preduzimanje konkretnih teroristikih akcija.
ALJU Agui (44) iz Kline bio je lan ueg rukovodstva OVK u zoni Dukaini, i uestvovao je u napadima
na pripadnike MUP-a Srbije i VJ. Iz dvorita njegove kue 11. avgusta 1998. godine ubijen je Radovan
Stepi iz sela Drenovac, a teko povreen Vlado Stai. Iste godine organizovao je i napade u kojima su
ubijeni Oliver Zaji, Grujica migi, Dragan Stepi, Dragia Kizi, kao i vie pripadnika policije. Tada je u
teroristikom napadu ranjena i Desa Barovi.
Posle masovnog odlaska i progona Srba iz Metohije Agui rukovodi proterivanjem preostalog srpskog
stanovnitva sa tog podruja.
RASIM Agui (41), takoe iz Kline, bio je komandant tree zone OVK. Sada je komandant Kosovskog
zatitnog korpusa u Pei. Odgovoran je za vie od 87 ubistava, 29 otmica, organizovanje zatvora lociranih
u selima Gloane, Belanica, Likovac i Jablanica, zatim za seksualno zlostavljanje i silovanje, unitavanje
imovine. Uestvovao je u prinudnom iseljavanju nealbanskog stanovnitva iz akovice, Pei i Deana, kao
i u paljenju crkve u selu Gornji Rai.
NAZMI Ajeti (31) iz Podujeva osuen je u odsustvu na sedam godina zatvora, a po povratku iz
vajcarske 1998. godine stupio u OVK. Formirao je diverzantsko-teroristiku grupu Crvena ruka u cilju
etnikog ienja srpskog stanovnitva na podruju Podujeva. Zajedno sa bratom Avnijem prikljuio se
Oslobodilakoj vojsci Preeva, Medvee i Bujanovca, a marta 2001. godine uestvovao je u teroristikom
napadu na pripadnike MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije. Registrovan je kao uivalac opojnih narkotikih
sredstava.
HISNI Ahmeti (31) iz K. Mitrovice je za vreme rata u BiH bio u muslimanskim vojnim jedinicama, a
organizovao je OVK na podruju Kosovske Mitrovice. Poetkom 1999. godine postavljen je za komandanta
141. brigade OVK i uestvovao je u gotovo svim napadima na pripadnike MUP-a Srbije i VJ na tom
podruju. Ahmetijeva teroristika grupa je 24. juna 1998. godine izvrila napad na Srbe u selu Pantina i
kidnapovala brani par edomirku i Ratomira Miljkovia, ija sudbina je jo nepoznata. Ista grupa je 22.
januara 1999. godine kidnapovala Miu Bigovia na radnom mestu u Elektrodistribuciji u Vuitrnu i etiri
lana porodice Milikovi iz Nevoljana. U maju 1999. godine pripadnici treeg voda OVK ubili su 12
pripadnika VJ kao i Miroslava Spiria.
ABDULAH Babalji (36) iz akovice, jedan od komandanata OVK organizovao je napade na pripadnike
snaga bezbednosti na podruju akovice i Deana. U tim zasedama ubijeno je vie pripadnika policije.
Grupa koju je predvodio bila je zaduena za kidnapovanje, likvidaciju i zastraivanje Srba i unitavanje

njihove imovine.
Po njegovom nareenju vie Srba je oteto i odvedeno u teroristiku bazu Gloane, gde su nakon
viednevnog muenja svirepo ubijeni. Meu njegove rtve je petoro lanova porodice utakovi iz
akovice.
MASAR Bakija (50) iz akovice zapoeo je teroristiku aktivnost jo 1991. godine pristupajui
paravojnoj organizaciji "Nacionalni front".
Bakija je bio predvodnik teroristike grupe pod nazivom "Crne kape", koja je delovala na podruju
akovice.
Nakon povlaenja snaga bezbednosti Jugoslavije i formiranja KZK, postavljen je za efa operative u
Deanima u inu majora. Danas je u njegovoj nadlenosti kontrola KZK na itavom podruju Kosmeta.
KOMANDANT specijalne jedinice OVK "Crni orlovi" 51-godinji Idriz Baljaj, zvani Toger iz Iglareva kod
Kline, uhapen je 11. avgusta prole godine od policije UNMIK-a. Zajedno sa Ramuem Haradinajem,
Baljaj je uestvovao u likvidaciji graana ija su tela baena u kanal reke Bistrice.
Ni prema svojim sunarodnicima nije imao milosti.
Lista njegovih zlodela je duga, pa je poetkom prole godine pred njegovom kuom postavljena
eksplozivna naprava, u kojoj su teko povreeni njegov sin i supruga.
TRIDESETETVOROGODINJI Afrim Baa iz Vrania kod Suve Reke zapoeo je svoju ratnu aktivnost
u Hrvatskoj, da bi proao obuku u kampovima Albanije. Bio je zaduen za likvidaciju pripadnika MUP
Srbije i Albanaca lojalnih Republici Srbiji. Po njegovom nalogu pravljeni su spiskovi za uklanjanje, a na tim
spiskovima bili su Miko Niovi, pripadnik MUP-a iz Prizrena, Agim ahiti, Selim Selmanaj, Sahit Zogaj,
Iljaz Vranovci, takoe pripadnici MUP Srbije.
SOKOLJ Baota (47) iz Cerovika kod Kline, jedan je od organizatora OVK na podruju Drenice, Kline i
Orahovca, pa je u tom svojstvu i uestvovao u pregovorima u Rambujeu.
Inicijator je vie napada na pripadnike MUP-a, ali i na graane srpske nacionalnosti u selima Joanica, Bi,
Dobra Voda, abi, Kojevo Iglarevo... Uestvovao je u kidnapovanju Desimira Jeftia iz Zveana, ubistvu
ore Belia iz Kijeva... Nakon demilitarizacije OVK obavljao je dunost ministra za rad i socijalna pitanja
u privremenoj vladi.
TRIDESETAK teroristikih napada, 22 ubistva i 27 otmica poinio je Bajram Bega (47) iz Jezerca kod
Uroevca, ali se ni time ne iscrpljuje njegova zloinaka aktivnost: on je uestvovao u napadima na
Nerodimlje i Grebno 1999. godine, kao i prisiljavanju Srba na prinudno iseljavanje iz ovog dela Pokrajine.
Upravo on je izveo napad u mestu zvanom Sastav reka kod Nerodimlja u kojem su oteti Sinia Luki i
Veselin Lazi iz istoimenog sela. DEMAJLJ Bejta (58) iz Srebrenice bio je oficir JNA, pa je to znanje
prenosio i na pripadnike OVK, iji je bio komandant vojne obuke. Izabran je za lana Glavnog taba OVK
operativne zone Drenica, lociran u selu Likovac, optina Srbica.
Radio je na animiranju svojih sugraana koji su se nalazili na slubi u JNA da se prikljue OVK. Imao je
znaajnu ulogu u organizovanju paralelnog Ministarstva odbrane Republike Kosova, iji su pripadnici
otkriveni i osueni u Okrunm sudu u Pritini. U tek formiranom Kosovskom zatitnom korpusu postavljen
je na mesto efa odseka za personalna pitanja.
AVNI Beria, zvani Tarkan (29) iz Podujeva, je nemilosrdno ubijao "neposlune sunarodnike" ali i Srbe
- policajce i civile. Ubio je etvoricu Albanaca - Agljua Kastratija, Mirvetu Agimi i Isaka Musliua.

Rukovodio je grupom pripadnika tajne policije OVK koja je odgovorna za ubistvo Predraga Jovanovia iz
sela Suica kod Pritine.
Decembra 1998. godine likvidirao je Milia Jovia, inspektora Centra resora dravne bezbednosti Pritine, i
Ahmeta Vocia, biveg pripadnika pokrajinskog SUP. Jedan je od poinilaca teroristikog napada na
policajca iz OUP Podujevo Stanimira Dimovia, koji je teko ranjen.
Posle formalnog rasputanja OVK u septembru 1999. godine pristupio je Kosovskoj policijskoj slubi u
Pritini.

RUSTEM Beria (48), iz sela Kruevac kod Pei, odgovoran je za 26 ubistava, 77 otmica i organizovanje
est improvizovanih zatvora lociranih na teritoriji Orahovca i Prizrena. Uestvovao je u oruanom napadu
na karaulu VJ u selu Koare kod akovice 1999. godine, kada je lino ubio nekoliko vojnika.
Sa grupom terorista 11. juna 1999. godine nasilno je upao u kuu izvesne Hatide u selu Ere i silovao nju
i dve njene erke. Istu grupa je fiziki zlostavljala pripadnike romske nacionalnosti i silovala vei broj
devojaka iz te nacionalne zajednice.
Beria je odgovoran i za otmicu Sadrija Camaja, 9. februara 1999. godine, kao i za nanoenje tekih
telesnih povreda i ubistvo keljzena Kamherija.
Sada je direktor Akademije KZK "Hamza Jaari" u Pritini.
EFIK Beiri (43), iz Kosovske Kamenice, zvani komandant Dardani, naredio je proterivanje Roma iz
sela Ogota, kao i pljakanje i spaljivanje njihovih kua. Bio je voa petnaestolane grupe koja je
proterivala srpsko stanovnitvo iz optine Kosovska Kamenica, a naredio je zlostavljanje veeg broja
pripadnika srpske i albanske nacionalnosti.
Nalogodavac je ubistva pripadnika MUP Trajana Trajkovia, kao i etnikog ienja sela arakovce u
Kosovskoj Kamenici.
Organizovao je dopremanje velike koliine oruja iz Gnjilana u selo Koprivnica za jedinice ANA. Povezan je
sa kriminogenim strukturama preko kojih organizuje ilegalnu trgovinu orujem i drogom.
Trenutno je angaovan kao stareina KZK u Vitini.
LJAH Brahimaj (30), zvani Maun, uestvovao je u vie teroristikih napada na policiju. Planirao je i
rukovodio kidnapovanjem Srba i jednog broja Albanaca koji su drani u zatvoru u Jablanici. U podrumu
kue je napravio bazen koji je korien za muenje kidnapovanih. Grupa u kojoj su jo pored njega bili i
Naser Brahimaj, Faik Mehmetaj, Mazmi Brahimaj i Cevdet Kasumi, odgovorna je za ubistvo najmanje
deset otetih lica, ija su tela baena u Radonjiko jezero. Neka tela su zakopana u umi kraj jezera. Sa
lanovima svoje grupe Brahimaj je ubio i tri lica ija su tela baena u reku Suicu. Meu ubijenima je bio
jedan policajac, kao i Skender Kui. Albanci ga sumnjie za ubistvo Tahira Zemaja.
Zbog uea u oruanim akcijama ANA u Makedoniji i na jugu Srbije smenjen je iz taba KZK, a potom
uhapen. Posle samo nekoliko sati pritvora puten je na slobodu.
OSIM politikog angaovanja u separatistikom albanskom pokretu, Ram Buja (45) iz Lipljana, lino je
uestvovao u vie teroristikih akcija izvedenih u Srbici, na podruju Lapanika, Malieva, Lipljana i Suve
Reke. Iz baze u Malievu zajedno sa Jakupom Krasniijem i Azemom Suljom, rukovodio je teroristikim
napadima na srpske civile i pripadnike VJ i MUP SRbije. Zagovarao je i organizovao kidnapovanje
pripadnika snaga bezbednosti na Kosovu i Metohiji u cilju oslobaanja i razmene zarobljenih sa teroristima
iz jedinica OVK.
Posle povlaenja jugoslovenskih i srpskih snaga sa Kosmeta, organizovao je teroristike akcije u Malievu

podstiui progon, zastraivanje i kidnapovanje Srba sa podruja Lipljana.

Bio je uesnik pregovora u Rambujeu.
KAO bivi oficir JNA Salji Beria (50) iz sela Smionice kod akovice, obuavao je teroriste najpre u
Albaniji, a zatim i na Kosovu.
Odgovoran je za vie od 16 ubistava, otmice i protivpravno liavanja slobode 14 lica. Uestvovao je ili
nareivao unitavanje imovine Srba, njihovo prinudno iseljavanje, iz Podujeva, kao i za vie teroristikih
napada meu kojima je bio i onaj na selo Obrande, kod Podujeva.
Neposredno je uestvovao u ubistvu Ekrema Rede, najverovatnije po nareenju Haima Taija, a za to je
dobio 15.000 nemakih maraka.
SKENDER Veselji, zvani Bili, (32) je bio rukovodilac garde i vojne policije u tabu OVK, operativne
zone Karadak, zaduen za zatitu lanova glavnog taba i disciplinovanje pripadnika te organizacije. U selu
Zla u podrumskim prostorijama kua formirao je improvizovane zatvore u kojima je zlostavljao
neposlune Albance i otete Srbe.
Uestvovao je u teroristikim akcijama na podruju Gnjilana i Pritine. Kao rukovodilac u gardi KZK
nastavio je sa zlostavljanjem preostalih Srba na podruju sela Dobrane i Bukovik. Povremeno je boravio
u selima Bujanovca, gde je bio u tabu OVPBM, a vien je i na podruju Makedonije.
BESIM Voki (48) iz akovice uestvovao je u kidnapovanju i maltretiranju nealbanskog stanovnitva
koje je drao zatoeno u podrumima hotela "Patrik". Tu je bio i zatvor, kojim je on upravljao.
Nesporedno je odgovoran, izmeu ostalog, i za kidnapovanje Roma Besima Ramoca i petorice Srba iz
Orahovca - Negovana Dedia, Budimira Baljoevia, Staniu Milenkovia, Zvezdana Mojsia. U istim
prostorijama mueni su Afijeta i Gzim Zeiri, Hasan Tafa, aban Balja, koji su ipak puteni. Ubijeni su,
meutim, Bajram Krasnii, Zvezdan LJuaj i Rade Gagovi.
Posle zavretka sukoba na Kosmetu, postao je vlasnik agencije "Besa Sekuritu" u akovici, koja se bavi
reketiranjem imunijih graana, nedozvoljenom trgovinom naftom, zatim pljakom i ubistvom bogatijih
Albanaca.
KAO komandant jedinice Vojne policije i obavetajne slube OVK LJatif Gai (42) iz sela Dobri Do, kod
Podujeva, izdavao je naredbe za kidnapovanje i likvidaciju Albanaca lojalnih Srbiji, ali i pristalica Ibrahima
Rugove, i, naravno, Srba.
Po njegovom nalogu, u prostorijama Ekonomskog fakulteta u Pritini 1999. godine ubijeni su Jovica
Stamenkovi, Miodrag Mladenovi i profesor Milenko Lekovi. Izdao je i naredbu za likvidaciju efa RDB
Podujevo Milia Jovia. Naredio je i hapenje 12 Albanaca iz Podujeva i okoline, kao i Milana Stankovia i
njegove supruge i Draga Tijania iz Perana.
Uhapsili su ga KFOR i UNMIK 29. januara 2002. godine i osuen je na deset godina zatvora zbog ratnih
zloina.
FAHRUDIN Gai (34) iz timlja uestvovao je u napadima na pripadnike policije, Vojske Jugoslavije,
maltretiranju i otmici Srba, ali i lojalnih Albanaca.
Posle dolaska meunarodnih snaga, u okviru tajne policije OVK, uestvovao je u proterivanju nealbanskog
stanovnitva. Uestvovao je i u otmici vienijih albanskih porodica u timlju radi sticanja materijalne
koristi.
Uhapen je od KFOR-a, ali je potom puten. Jedan je od rukovodilaca ANA na granici prema Makedoniji.
Ukljuen je u organizovan kriminal verca i prerade droge, trgovine belim robljem na celom Kosovu.

JETULAH Gecaj (49) iz Laue kao jedan od lokalnih komandanata OVK je ubio Desimira Petkovia i
Zena Durmiija. Osim toga uestvovao je u teroristikim napadima na pripadnike policije i VJ, a meu
pripadnicima OVK isticao se po svirepostima.
Posle zavretka sukoba na Kosmetu, dobio je mesto komandanta brigade, a formirao je teroristiku grupu
koja je uznemiravala i napadala sunarodnike koji ne podravaju Haima Taija.
Tokom 2000. godine uhapsio ga je UNMIK-a.
Kao istaknuti pripadnik OVK Sokolj Dobruna (63) iz akovice je sa svojom grupom u maju 1999. izveo
vie napada na VJ i policiju u kojima je ubijen i ranjen vei broj pripadnika snaga bezbednosti.
Postao je predsednik prekog suda i izdavao je nareenja o likvidaciji Srba, ali i Albanaca,politikih
neistomiljenika.
Uestvovao je,pored ostalog,u kidnapovanju i ubistvima Milivoja Vukovia, sestara Milke i Milice Slavkovi,
kao i dvojice bivih pripadnika SUP-a Paka erimija i Ibrahima Mahmutija.
aban Dragaj (48) iz Srbice, je kao aktivni oficir JNA uestvovao u ratnim sukobima u Hrvatskoj na
strani Hrvatskih paravojnih formacija,a onda se 1998 godine ukljuio u redove OVK.
Bio je na elu teroristike grupe koja je 18 oktobra 1998. godine kod sela Magura otela novinare Tanjug-a
Neboju Radoevia i Vladimira Dobrianina. Poetkom novembra 1998. organizovao je otmicu i ubistvo
policajca Ilije Vujoevia i Dejana atlova.
lan je komadne strukture u Kosovskom zatitnom korpusu.
Agim Eljani (40) iz Ozrena kod Pei, predvodio je teroristoiku grupu odgovornu za ubistvo vie Srba,
ali i Albanaca iz Istoka i Pei.Pod njegovom komandom ubijen je Bogi Bukovi iz Vitomirice,a sredinom
juna 1999. uestvovao je u napadu na kolonu srpskih izbeglica u blizini Orahovca.
Braa Eljani kao lanovi teroristike grupe koju je predvodio Daut Haradinaj ubili su vie lanova porodice
Musaj i Beria i jo nekoliko svojih sunarodnika.
Po nalogu Ramua Haradinaja likvidirali su njegovog biveg telohranitelja Avnija Eljezija. Ta grupa je ubila
i Tahira Zemaja i Iljaza Selimaja.
Dri monopol na promet nafte, duvana, droge i oruja.
Dabir arku (39) iz Kaanika masakrirao je vie lica srpske nacionalnosti.Zbog tih "zasluga", Agim
eku ga je unapraedio u pukovnika. Od Haima Taija dobio je nareenje da protera svo nealbanSko
stanovnitvo. Pedvodio je grupu koja je kidnapovala, a potom masakrirala Slobodana Stojkovia,
penzionisanog policajca MUP-a Srbije.Poetkom februara 2000. naredio je da se logor za kidnapovanje
Srbe koji se nalazio u preduzee "Sankos" prebaci u selo Reka .
Za potrebe ANE organizuje kupovinu oruja i organizuje regrutovanje i odlazak stotinu dobrovoaca koja
se prikljuila ONI u tetovu.
Driton jei (38) iz Podujeva je bio zaduen za dopremanje i distrubiciju oruja za OVK, a potom i
OVPBM. Nabavlja oruje i muniociju i za ANU.
Organizatpor je vie teroristikih akcija i najblii saradnmi Roberta Bertetskog koji je 18. aprila 2001. u
Pritini osuen zbog ubistva radnika MUP-a u Pritini Aleksandra Petrovia. Uestvovao je i u postavljanju
ekspolozivne naprave na zgradu Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa UNMIKOM u Pritini. Bio je lan
grupe koja je izvrila terorostiki napad podmetanje ekplozivne naprave na autobus "Ni ekspresa".
TAHIR Zemaj (52) iz sela Gornji Streoc kod Deana proao je put od kapetana JNA, vercera droge, do

jednog od osnivaa Nacionalne armije Republike Kosovo (FARK).

Jo davne 1985. bio je osuen na zatvorsku kaznu od est i po godina zatvora, ali je pobegao u Nemaku.
Obuavao pripadnike FARK-a, dobio in pukovnika, a tokom 1999. godine uestvovao u borbama sa
snagama bezbednosti na jugoslovensko-albanskoj granici.
Bio je jedan od krunskih svedoka u sudskom procesu protiv Dauta Haradinaja, brata Ramua Haradinaja.
Zbog toga su Ramu i njegova grupa u nekoliko navrata pokuali da ga ubiju i to je uradila 4. januara ove
godine.
BISLIM Zurapi (41) iz sela Studenani kod Suve Reka. Bio je oficir JNA i uestvovao je na muslinaskoj
strani u ratnim dejstvima na podruju centralne Bosne.
Poinio je vie od 26 ubistava, 77 otmica, organizovao est zatvora na teritoriji Orahovca i Prizrena...
Odgovoran je i za preko dvadeset teroristikih akcija meu kojima i napade na sela Opterua, Retimlje,
Zoite, Bratotin. Blizak je saradnik Agima ekua.
Imao je visoku funkciju u KZK i Ministarstvu odbrane Vlade Haima Taija.
GENC Zogaj (25) iz Novog Sela, kod Malieva, bio je pripadnik tajne polcije OVK. Otac mu je kao
pripadnik OVK, poginuo u sukobima sa snagama bezbednosti.
Tokom 2002. godine optuen je za ubistvo Mejdije Sadriju, biveg radnika SUP-a Gnjilane, kao i Danua
Januzija i Fete Arifi. Nalazi se u Okrunom zatvoru u Gljilanu.
NUREDIN Ibii (48) iz Podujeva je bio komandir specijalne jedinice pokrajinskog SUP-a, a onda je
preao u OVK, kao komadant jednice, koja je izvela veliki broj teroristikih akcija na srpsku policiju.
U avgustu 1999. formirao je teroristiku grupu "Katjela" koja je imala zadatak da protera srpsko
stanovnitvo iz Podujeva.
Uestvovao je u formiranju Kosovske policijske slube, iz koje je nedavno istupio. Angaovan je kao
predava na policijskoj akademiji u Vuitrnu, ali je ukljuen i u obuci pripadnika ANA, koja se sprovodi na
podruju Batlavskog jezera.
KAO lan ilegalne organizcije NPK Imri Iljazi (40) iz sela Kamena Glava, kod Uroevca, je formirao
teroristiku grupu koja je izvela tri napada na pripadnike MUP-a. Bio je zamenik komadanta OVK u selu
Jezerce.
Posle povlaenja MUP-a i VJ sa Kosmeta organizovao je etniko ienje Srba iz Uroevca, timlja i
Kaanika. Pri tome je opljakana njihova imovina, a 80 odsto objekata zapaljeno.
Nalazi se na dunosti lokalnog komandanta KZK.
SA grupom pripadnika OVK Gani Imeri (36) iz sela Gornja Dubnica kod Vuitrna je uestvovao u
teroristikom napadu na rudnik i pripadnike policije u Starom trgu 1998. godine.
Bio je upravnik logora za zatoene Srbe i Albance koji se nalazio u podrumu robne kue u Vuitrnu.
Na tom podruju ubio je preko deset pripadnika MUP-a Srbije i VJ. Rukovodio je teroristikom grupom
zaduenom za proterivanje Srba i unitavanje njihove imovine.
Juna 1999. organizovao je kidnapovanje Duana Brakusa, Svetozara Stambolia i irila Janakovia, za
koje se pretpostavlja da su ubijeni. U Gojbulju je organizovao i kidnapovanje Nenada Mihajlovia, njegovih
sinova Branimira, Vladimira i Aleksandra, kao i Vladana Mladenovia.
AJET Kastrati je bio bivi oficir JNA, a potom jedan od komandanata brigade OVK i lan teroristike
grupe "Golub". Organizovao je i rukovodio obukom veeg broja teroristikih grupa u Drenici. Sada obavlja

funkciju komandanta Glavne logistike baze Kosovskog zatitnog korpusa i ima in pukovnika.
KADRI Kstrati (43) iz Velike Reke kod Podujeva je bivi stareina JNA, ali se i on prikljuio OVK. Bio je i
komandant te teroristike organizcije u Larskoj zoni.
Po njegovom nalogu formirana je teroristika grupa koja je radila na proterivanju Srba iz Pritine kao i
likvidaciji Albanaca koji su imali bilo kakva veze sa organima bezbednosti Srbije.
Posle sukoba na Kosovu, postavljen je za efa logistike pri glavnom tabu KZK, a potom je postao i
komandant te poluvojne organicije sa seditem u Kosovskoj Mitrovici.
MENSUR Kasumi (37) iz okoline Vuitrna uestvovao je kao lokalni komandant OVK u teroristikim
akcijama, meu kojima je bio i napad na povrinski kop Belaevac, kao i na sela Sibovac i Priluje, kao i u
drugim mnogobrojnim akcijama protiv pripadnika MUP-a Srbije i VJ.
Zbog tih "zasluga" Haim Tai ga je posle povlaenja naih snaga imenovao za zamenika ministra
unutranjih poslova.
POETKOM devedesetih godina, Naser Keljmendi (46) iz Pei je stekao veliko bogatstvo bavei se
vercom duvana i bio je jedan od glavnih finansijera OVK.
Pripada klanu organizovanog kriminala, na ijem elu stoji Ramu Haradinaj, koji dri monopol nad
prometom droge, oruja, trgovinom belog roblja i duvana na teritoriji Pei.
Interesantno je to da i u Sarajevu poseduje trasportno preduzee sa desetak lepera, a postao je i
dravljanin BiH. Krajem 2001. godine organizovao je oruani napad na kancelariju UNMIK-a u Pei, da bi
unitio dokaze o svojoj kriminalnoj delatnosti.
HISNI Kiljaj (40) iz LJubide kod Orahovca je rukovodio fondom za finansiranje ilegalnih albanskih
separatistikih teroristikih organizcija.
Uestvovao je u vie napada na pripadnike MUP-a Srbije i VJ, kao i na srpske i albanske civile. Zajedno sa
Fatmirom LJimajem organizovao je likvidaciju vie desetinna Srba i Crnogoraca u selu Kleka, kod
Lipljana.
Posle sukoba na Kosovu, bio je glavni administrator u Malievu.
ANTON Kitaj (25) iz sela Budisavci kod Kline je sa svojom braom ogrezao u kriminal, bavei se
ucenama, kraama, provalama... Teroristika grupa kojoj je pripadao je 19. maja 1998. ubila maloletnog
Dalibora Lazarevia iz sela Veliko Kruevo, a u avgustu te godine otela Barleca Colija i njegovog sina.
Nastavio je svoju kriminalnu delatnost i posle dolaska KFOR-a i UNMIK-a.
Braa Antom i on Kitaj su 19. juna 1999. godine ubili brau Radoslava i Duana Daia iz sela Rudice
kod Kline. Sa svojom grupom, je juna 1999. godine oteo i ubio monaha Sarotona iz manastira Budisavci, a
ubili su i svetenika Stefana i prosvetnog radnika Vujadina Vujovia,
I FADILJ Kodra (38), iz Donjeg Prekaza, zbog teroristike aktivnosti osuen je u odustvu na 20 godina
zatvora.
Bio je komandant specijalnih jedinica za Drenicu i uestvovao je u teroristikim akcijama protiv pripadnika
MUP-a i VJ.
Krajem avgusta 2002. pripadnici KFOR-a su u njegovoj kui pronali vatreno oruje i municiju, ali nije
zbog toga odleao zatvorsku kaznu. Naprotiv, to mu nije smetalo da bude postavljen na visoku funkciju u
Kosovskom zatitnom korpusu. Povezan je sa lanovima takozvane Drenike grupe koju predvodi Haim
Tai.

ARIF Krasnii (32), iz sela Sibovac kod Obilia, pristupio je ekstremnoj albanskoj emigraciji u Nemakoj.
Po dolasku na Kosovo i Metohiji 1988. postao je jedan od rukovodilaca OVK, a na podruju ievice
formirao je teroristiku grupu pod nazivom "Hakaret".
Uestvovao je 22. juna 1998. godine u kidnapovanju Dragana Vukmirovia, Zorana, Duana i Petra
Adandia, Filipa Gojkovia, Marka Buhe, Miroslava Trifunovia, Srboljuba Savia i Boidara Alimpia,
radnika povrinskog kopa "Belaevac". Oteo je i arka Spasia, 14. juna iste godine.
GANI Krasnii (53), iz okoline Kline, je kao lokalni komadant OVK jula 1998. uestvovao u kidnapovanju
oko pedeset ljudi sa podruja Orahovca. O njima se, posle toliko godina, jo nita ne zna, pa se
pretpostavlja da su likvidirani i spaljeni u kreanama u selu Kleka, kod Lipljana.
Posle povlaenja VJ i policije sa Kosova, Krasnii je nastavio sa teroristikim akcijama presretajui vozila,
kidnapujui i likvidirajui Srbe. Kao pripadnik Taijeve Demokratske partije, na prvim izborima izabran je
za predsednika optine Malievo.
KAO lan taba OVK imit Krasnii (40), iz Leskovca kod Prizrena, sa svojom grupom ubio je oficira VJ
Bojana Denia, a teko ranio policajca Rustema Aguija.
Tokom oruanog sukoba Krasnii je sprovodio usmene i pismene naloge tzv. Prekog vojnog suda OVK o
likvidaciji srpskog stanovnitva i unitavanju njihove imovine na podruju Prizrena. Pored ostalog
odgovoran je za likvidaciju etvorolane porodice Sezaira Skenderija iz Prizrena.
Posle povlaenja VJ i policije, promovisan je u jednog od rukovodilaca za podruje Prizrena, a istovremeno
rukovodi takozvanom Tajnom kosovskom slubom.
EMIN Krasnii (47), iz Kosovske Kamenice, zbog teroristike aktivnosti osamdesetih godina bio je
osuen na 14 godina, ali je izdrao devet. Kao lan OVK zavrio je vojnu obuku u Albaniji, a po povratku
na Kosovo uestvovao je u sukobima sa pripadnicima VJ i MUP-a.
Posle povlaenja naih snaga sa Kosmeta, kao komadant OVK za Kosovsku Kamenicu bio je nalogodavac
progona nealbanskog stanovnitva. Bio je jedan od rukovodilaca KZK sa seditem u Gnjilanu.
U svojoj kui u selu Dajkovcu bio je due vremena smeten Ridvan azimi, zvani Komandant Lei, jedan
od elnika OVPBM.
Ukljuen je u organizovani kriminal.
JAKUP Krasnii (52), iz Negrovca kod Glogovca, osuen je 1982. zbog separatistikog delovanja u
okviru organizacije Nacionalne partije Kosova.
Jedan je od osnivaa OVK u Drenici i komadant teroristike grupe "Golub". Obavljao je funkciju portparola
u Glavnom tabu OVK, a kao lan politike direkcije OVK bio je upoznat sa planiranjem, izvoenjem i
organizovanjem kidnapovanja, ubistava i fizikog zlostavljanja srpskog stanovnitva.
Sada je generalni sekretar Taijeve DPK i ministar javnih slubi u Vladi Kosova
OVA LISTA ZLOCINACA NEMA KRAJA.....

(15.02.1804 - 05.05.1835) (1804

- 1813.), (1814.), (1815.)
. (1835.).
.
.

 ,
(1830.). (
), ,
.
.

- (1788 - 1791),
.
, .
, (
) ( ).
- ,
. .
, ,
(- , , )
/ -. 4
. , ...
, ,
.

, .
. ,
. ,
.
( 1804).
, .
.
( 1804). 300 , .
.
, .

.

.
.
.
.
(1804), ,
. , .

 (1804), 303
. , 3 .
.
.
- .
.
.
- (1805).
.
, . -
. ,
. 2
( ), .
1806. .
,
.
.
.
, 1806.
1807. .

. .

, .
- (1807 - 1812).
. (1807) (1810).
. 1809.
I
. 1809. ,
. I
.
.
.
.
.
.
, (1809 1810).
1808. .
1812.
.
(1812). 8.
. ,
, , ,
.


, . ,

(1813). -
, .
.
(), .
1813. .
, .
, II
.
, .

(1813 - 1815)
, . - ,
. .
. , ,
. .
, , .
. ,
.
, .
(1814).
.
, (
1814). .
. , .
, , .

. - ,
.
.
. e
.

, .
, 1815. , . ,
, - 1815.
, , ( ), .
. ,
, ,

 .
, ,
.
. - . ,
,
.
.

A

. 1830. .
: , , -, .
, , . 1815.
1830. .
, ,
1817. 1827. .
.
,
, 1830. .
1830.
.
. 1833 6

.

,
.
, ,
, :
, , ,
, ,
. ? !

, ,
.
.[1] , , ,
,
24. 2. 1898. 20. 5. 1981. .
, - ,

.
,

 , , ,
, 1914.
, 16 ,
[2], . ,
, ,
.[3]
,
,
. , ,
, a
, ,
, , , , .
. :
-,
(1908-1909),
.
, , , ,
: -
. , ,
, ,
.[4]
, ,
,
: ,
. .
.
, , , .
,
.
,
. , .[5]
, , (
). ,
.
, .
, - ,
II, ,
, .
, , , .
, , ,
, .
, ,
, .

 , ,
, , , , ,
?![6]

. 1924. , ,
, 1927.
. :
,
.[7]
( )
, ,
, ,
.[8]/[9]

, ( .
). ,
, . , ,
.

,
, , , , , ,
, .[10]
,
,
,
[11].
, . ,
,
.
, (,
),
.
, , ,
, ,
. , 1927. 29 ,
( ).
(1927-1929), ,
.
, .
: ,

 . , ,

, 11. 1927. ,

(
, , ,
) , ( )
,
30 :
1927. 30 !
,
, : . .
. , , !
.[12]
, , ,
.
,
. , .
, ![13]
, , !
: , 11. , 22 , ,
. ,
, ,
, .[14]
, . ,
,
, .

, .
, , (
), : ,
1927. , , 1918. !
, 1903. 1912. , ,
. , ,
, ,
, , .
, , , ,
, ,

!
: -,
( ), , , .

.[15]

 ,
, , . ,
, ,
.
, . , ,
, , , ,
, , : !

![16]

. , , ,
.
, ,
.
, ,
, . ,
6. 1929. . 6. ,
, , .
.[17]
, , ,
. , 1929.
1933. .
, ,
,
a .
, ,
, .
. ,
, .
,
, ,
, , , , , ,
.[18]
, 1928.
. ,
, : ,
. . , ,
, , , , ,
, .
:
, .

 ,
,
, .
, ,
, .
. .
,
,
.[19]

. , . ,
,
. , ,
, . ,
,
, ,
. ,
.


,
. 1931.
6. . ,
,
. 1930. ( ,
, ,
), , ,
, , 6. , .
,

, ,
.[20]
, ,
. , ,
,
.
, 1931.
.
,
. . ,

, ,

, ,
,
.
( 1931. )
,
. ,
, ,
.
, , ,
, :
, ,
.[21]
1932. :
.
, ,
. ,
.[22] , , , ,
, .
:
,
. , ,
.,
![23]
: ( ,
. ) .
, , , .
!
, ,

[24]. , , , ,
, , .[25]
, .
, ,
, , ,
, . ,
.
. ,
. :
,
, , , , ,
. ,
, , ,
, , ,

, , ,
, , , , , , . ,
,

[26]

catch all party,
, , . ,
, , ,
.
, , , [27]
.[28]
, , ,
: ,
, , ,
, . ,
, ,
. ,
, , ,
. .
, , [29]
.
-
.
, ,
, ,
[30].
, ,
,
, ,
, .


[31]
, ,
, , , .[32]
, ,
. , , ,
, , , ,
. , , .[33]


, , ,
, .
, , : . ,
, ,
.[34]
, , , ,
, , (
), .

.[35] ,
, (
).
. ,
. ,
, , , .
. ,
, . , ,
.[36]
,
, ,
,
. :
, , , ,
, , .
. ,
, , ,
. , ,
.
. ,
, ,
.[37]
.
, ,
, , ,
.[38]
,
, .
.[39]
1932. .

 , ,
[40], ,
, :
.[41] ,
,
.
, ,
1933. ,
, . :
, .
? . :
! O ,
, .
1934.
17, .[42] 1934. 1934.
50.000 . .
. , ,
, 200.000 .
.
, ,
.[43] ,
, ,
, , , ,
.

. , ,
.
.
. , ,
,
, [44].

. 9.
,
.
, , ,
6. 1935,
. . ,
. ,
, , , .[45]
,
.

, , ,
,
, .

, , :
, .
,
, ,
, . ,
,
.
.[46] ,
. ,
, ,
.
,
.
, .
: -
.
, ;
. .
, . .

.[47]
, 1935. ,
, .
,
, . .
,
.
,

, .
, ,
. .
, : ,
,
.
, , .[48]

 , ,
. ,
,

.
,
.

.
.
.
,
.[49]
, , , ,
,
, .[50]
,
1934. , . .
, , :
.[51]

, ,
.[52]
,
. :


, , ,
.[53]
, ,
. , ,
.

,

.
Revue internationale des etudes balkaniques,
, .[54]
.

- .

, .[55]
Revue internationale des etudes balkaniques[56]
: , ,
, [57].
Rideb . (1939),
I.[58] ,
, :
: ; ; ;
; ; .
.
.[59]
,
, ,
.

; ,


, .
, ,
.[60] , , ,

.
, ,

, .

,
, ,
, , , ,
.[61]
,

, ( ), , ,
.
,
.
, , ,

 ,
,
, .
,
,
, ,
,
.
, , :
: ,
.
, .
: ,

. :
.
,

.
, . , ,
:
, ,
, , ,
.

.[62]
Rideb , ,
1936. 1937. ,
.
Rideb-.
, , ,
.

,
. , ,
. .
( 1937. )
- 400
. ,
,


.[63]

.
, ,
, , ,
. ,
,
.
. .
,[64] .
, . ,
, .
. ,

,
, , ,
,
.[65]
.
, .

.[66]
, ,
, , ,
.
( )
.
, ,
, . ,
40
: :
:
: , :
:
, ,
.[67]
, :

; La Yugoslavie pour la sant publique, ; ,

 . ; , . ;
. (
, ).
, 1935.
,
.
, ,
(. ), ,
.
, , , .
, ,
, , , ,
[68] .[69]
, ,
. .
, , ,
. ,
, ,
.
, .
, , . ,
, , ,
[70] ,
, , ,
, , , , , ,
.[71]
, ,
, .
, , , ,
.
, ,
,
, ,
. , ,
, , ,
,
.[72] ,
, ,
, .

 , .
, :
, , , , ,

[73] , :
,

.
,
.
[74].
( ,
),
.
,
: , , ,
, ,
,
.[75]

. ,
. , ,
,
. ( ),
.
, (
) ,
, , .
, ,
- .
: , , .
40000 . ,
, ,
80000 ![76] ,
. ,
. ,
.
, . , ,
, .

. , , , ,
.

 .
, ,
.[77]
, , ,
.[78]
:
1.-
.
.
2.- ,
.

. ,
.
3.-
,
.
4.-
,
. ,
.[79]
,
,
, , .
, 1940. .
200 , , ,
. Ka ,
,
.
, 11. 1938.
. ,
, , ,
, , ,
,
.
4.080.286 3.039.041 (74,48%),
54% ,
44% . , , 371

 30.734 (1,1%) , .
, 301 , . 67.[80]

. 11.

, , .
,

.[81]
, 2. 1939. ,
, ,
, . , (
, . ,
) ,
, , , ,
, .

. .

. ,
.
,
, .[82]
11. 12. 1938. .
, ,
. 20-2000
. .
( ) ,
, .[83]
, , , ,
, , ,
.
, , ,
,
, . 26.
1939.
,
. ,
,
, ,
, .

 , ,
.
,
,
. ,
,
1102.
, ,
.
,
,

. , .
,
, ,
.
, ,
.[84]
, .
.

, ,
, , .
, , ,
. ,
,
.
.
,
. ,
, , 1938.
. ,
( , ,
, , ,
). , , ,
, , ,
.
, ,
.[85]

,
, . ,

 . ,
. ,

,
. ,
, ,
,
.[86]
.

,
.
. , , 6.
1929. ,
1931.
[87]. , 1934.
.
, ,
, . ,
,
.[88]
, , , ,
,
,
,
. .
[...] .[89]
, , .
.[90]
,
[ ] ,
, [91]. ,
, , ,
. , , ,
.
, ,[92]
. ,
,
. ,
, , , .
, ,
, .

, , ,
. , , ,
.
e ,
, ,[93]

. , ,
, . ,
.
, , ,
, .[94]
,
. : ,
,
,
. ,
, .
(1917),


. , ,
-,
, ,
.
,
, , , , , ,
, .
, , ,
. ,
, ,
. ,

. ,
, :
.
,
, .[95]
, , ,
.
. :

,
. ,

,
[96]
, , .
, .
; ,
. ,
, - .
1918. ,

, .
, ,
. , ,
?!
,
,
,
. , ,
, ,
,
[97]
, ,
. :

.[98] ,
, , .
. ,
. . ,

?[99]
,
.
,

.

. :
-, , , . -
5000 4000 .[100]

, .
, , ,
.

 ,
.
,
. j,
.
.
, , , (
).[101]
70 , , .
[102].
,

, .
1940. : -,
.
.[103] ,
,
.
1940. ,
, .
, je Volksischer Beodachter
. 258 14. 9. 1940. , ,
: ,
,
.
, , ,
, ,
.[104]
, ,
. ,
Volksischer Beodachter-,
.
.[105]
, , ,
,
.
,
.[106]
, ,
. 1941.
. Rideb-, .[107]

 , ,
. , : ( , . )
, , ,
, ,
,
,
,
,

.[108]
.

,
. , ,
(1934-1941) :
,

() .
, ,

.
,

, , .[109]

,
, , ,
. ,
. , ,
,
1941. . ,
, ,
( ,

),
.
[110] ,
. ,
. ,
, ,
, .
,
.
,
: , , , ,
. ,
. ,

 , .

,
. , ,
.[111]

, , ,
, : ( ) ,
,
. , ;
, ,
,
, .
, , .
, , ,
, ,
, . : ,
, ,
,
,
. [112]
,
, ,
( 1944.
6. 7. 8. ) .[113]
,
, . ,
. (1945. ,
. ) [114]

.[115]
,

. 4.
( ),
,
.
.
,
.
, ,

. ,

 . ,
: , , , , ,
, ,
: .

.
.
.[116]
,
, ,
, ,
. :
, ,
, .

.
.[117]
,
. ,
,
. ,
, ,
,
.
,
.[118]

,
.

. 1957.
: 1934.
( , ).
1941. , ,
,
,
,
,
. , , , .
Revue internationale des etudes balkanique 1. :
; . , . , . , . .
.[119]

,
. ,
, ,
(
) ,
( ) 1947. .
, , ,
Rideb , , , ,

.
, ,
. Rideb
.
, Rideb,
.[120]
, , , 1954.
,
,
[121]
, 1957. ,

.
, , ,
, . 1969.
,
. ,
, ,
, ,
, .
, ,
, .
50- , ,
,

, ,
, , , ,
.
,
, , . ,
,


, . ,
,
, [122]
, ,
, , ,
, 20. 5. 1981. ,
, , ,
.
:
1. , . , ,
1997.
2. , . , , 1949.
3. , , , 1936.
4. , . , 4, 2001.
5. , . . , ,
. , ,
(1934-1941), , 1980.
6. , , 1966.
7. , . ,
, .XX . 1-2, - 1997.
8. , . , -IPS, 2009.
[1] , . , , . 5-6.
[2] , ,
, . XX . 1-2, - 1997, . 163-185.
[3] . , , ,
1997.
163.
[4] , . , , . 13.

[5] , . , , . 104.
[6] . . , , . 111-112.
[7] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 10.
[8] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 10.
[9] ,
;
; , ;
, ,
, ,
. (
, , ,
(1934-1941), , 1980, . 29).
[10] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 12.
[11] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 12.
[12] , . , , . 19.
[13] , . , , . 19.
[14] , . , , . 19.
[15] , . , , . 19-20.
[16] , . , , . 20.
[17] , . , , . 20.
[18] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 12.
[19] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 14.
[20] , . , , . 21.

[21] , . , , . 21.
[22] , , ,
, , .
[23] , . , , . 22.
[24] .
[25] , . , , . 44.
[26] , . , , . 23.
[27] , .
(), ,
.
[28] 1934. .
, : ,
. .
. , 1919.
.
,
:
, . :
.

? ,
, , . ( , .
, , . 28-29).
, ,
. : ,
, , ,
. :
.
, , ,
, , .
, ,
, . [...]

, ,

.
, ,
, . ( , . ,
, . 30-31).
33. . ,
, : ,

[...] = ; = ; = ; = a []
K , :
, . , , ,
. , , , ,
, , , . , , ,
,
.
[29] , . , , . 24.
[30] , . , , . 25.
[31] , . , , . 25.
[32] .
[33] , . , , . 103.
[34] , . , , . 26.
[35] , . , , . 27.
[36] , . , , . 36.
[37] , . , , . 40.
[38] , . , , . 41.
[39]
. ,
. .
[40] .
[41] , , ,

 (1934-1941), , 1980, . 14.

[42] , , ,
. : , , ,
(1934-1941), , 1980, . 9.
[43] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 20.
[44] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 27.
[45] ,
. ,
() , .
[46] . , , 1, ,
2001, . 40.
[47] . , , 1, ,
2001, . 43.
[48] , , , 1936, , 7.
[49] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 15.
[50] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 16.
[51] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 53.
[52] , , ,
(1934-1941), ( , 1980, 53),
:
, ,
, .
[53] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 56.
[54] , :
,
,
. [...] .

 ,

,
.
,
, , . (
, , (19341941), , 1980, . 73).
[55] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 74.
[56] Rideb, . .
[57] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 74.
[58] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 75.
[59] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 77.
[60] , , , 1936, , . 12.
[61] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 35.
[62] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 41-42.
[63] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 84.
[64] , , , 1936,
, . 7.
[65] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 23-24.
[66] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 85.
[67] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 87- 88.

[68]
.
[69] , . , , . 61.
[70] , . , , . 73.
[71] , . , , . 74.
[72] , . , , . 87.
[73] , . , , . 88.
[74] , . , , . 183.
[75] , ,
. ,
.
, , ,
, , ,
, .
, ,
-.
, ,
( ),
, , ,
: , .
[76] , . , , . 88.
[77] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 95.
[78]
, , 1800
. ( : , ,
(1934-1941), , 1980,
. 96).
[79] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 96-97.
[80] . , , 4, ,
2001, . 40.

[81] . , , 4, ,
2001, . 41.
[82] . , , 4, ,
2001, . 41.
[83] . , , 4, ,
2001, . 43.
[84] , . , , . 14.
[85] a . ,
, : , .
, .
. .
, , ,
. : [...]
, ,
: , ,
? : ,
. , ,
, , , (
, . , , . 16).
[86] , . , , . 187.
[87] , . , , . 187.
[88] , . , , . 191.
[89] , . , , . 191-192.
[90] , . , , . 192.
[91] , . , , . 192.
[92] , . , , . 192.
[93] , . , , . 259.
[94] ,
,

. ,
, , ,

 .

,
, ,
.
.
[95] , . , , . 14-15.
[96] , . , , . 175.
[97] , . , , . 174-175.
[98] , . , , . 175.
[99] , . , , . 171.
[100] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 102.
[101] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 103.
[102] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 104.
[103] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 106.
[104] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 108,
[105] , ,

, , , .
( : , , ,
(1934-1941), , 1980, . 107).
[106] , , ,
(1934-1941), , 1980, .110.
, ,
(. ).
[107] , , ,

 (1934-1941), , 1980, . 110.

[108] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 110.
[109] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 112.
[110] , . .
[111] , , , 1966. , . 48.
[112] , , 1966. , . 48-49.
[113] ,
,
,
, ,
.
[114] , . .
[115] . , , , 1949. , . 202.
[116] . , , ,
1997. , . 9-10.
[117] . , , ,
1997. , . 10.
[118] . , , ,
1997. , . 12.
[119] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 113.
[120] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 115.
[121] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 116.
[122] , , ,
(1934-1941), , 1980, . 118.

PISMO MAJORA JEZDIMIRA DANGIA

, 30. 1941.

,

,
, .
,
,
. 3.000.000 , ,
, , . , .
,
, .
, .

, ,
. . ,
, , ,
. , ,

.
, ,
, .

: , .
. , , , ,
, ,
, .
, , ,
, .
, ,
; , .
, , .
, , ,
, .
, .
.
, . ,
, . , ,
. ,
,
, .


,
. , , ,
, , ,
. .
, , ,
, , ,
.
,
, ,
. , ,
,
. , , ,
, .

, , . ,
, .
, . , .
.
REFORME VLADE ALEKSANDRA STAMBOLIJSKOG
, , ,
1915.
, .

, 1918.
.
,
1878. ,
,
, 14. 1923. .

. ,
, . ,
,
. ,
,
,
, .

,

.

, .
: .

. . ,
, .
, .
, , ,
: , ,
, ,
.
. 20
.
, , ,
.

, .
1922. ,
,
. , 30 ,
3.000 , ,
.
,
,
, .
(, ).
,

, . ,
,

,
. ,
.
, .


, .
:
1. ( )
2.
.
, ,
30 (50 ) .

(, , , ).
, 1921.
, ,
,
.
,

.
, .
.
( ,
,
)
. ,

. ,
. ,
.
.
, ,
, , , , ,
, ,
.
.
, : .

 ,

. , ,
.
.
, ,
.
, , .
,
,
.
,
, .
.
.
,
. ,
.
. ,
1922. .
.
, , ,
,

, ( 3.50
1921. 7 100 1922. 1923.
).
1921-22 350 . ,
,
, . ,
,
.
,
.
.
, .
, , ,
, .

 ,
, ,
.

. ,
,
.
.

.
, , ,
, ,
.


,
.

.
,
, . ,
.
, ,
.
,

, .
,
.
,
.

.
, .

. , ,

,
.


.
. ,
.
, .
, -
.


.
,

.

, .
,
.

.
j j :
, j
jj ,
j ....
j .
.
j j j .
( . , !
. 16, , 10. 06. 1934, . 1)

1990.
, : ,
. :
? ,
. ,
a
.
.

, , , ,
, ,
, ,
, , ,
, ,
. , 1990.,

, , ,
. ,
. ?
. ,
, ,
,

.

.
.

,
? , : .
, ,
, ( ) ,
, , 1968, ,
, ,
, , , ,
.
, ,
, , .
, ,
1992. .

, , , ,
.
, , (1961
1965) 1991.

. : ,
. ,
, .

 , ,
, . ,
, , ,
,
, , , , ,
1991. ,
,
, , , ,
, , ,
, , ,
, .
,
, , . , ,
, , ,
,
, , .
,
: .
, ,
. :
, , ,

. , , :
, , , ,
. ,
, ,

. ,
, , ,
. , ,
() , , 1991,
, ,
1992. , 1991.

1941 1945,

.
: , , ,
, ,
.
, ,
.

, .

, , .
,
,
. ,
.
, (
, ) . ?
, , ,
. , , ,
,
.
, ,

, , , , , ,
.
. , ,
. 1996 2008
,
. , ,
, .
? , :
, ,
. ,
, , , (
, ). ,
, ,
, . ,
, , ,
, , ,
.
,
, , , ,
, . ,
. , ,
( ,
) . , ,
.
, ,

, . ,
!,
: ? .
,
( ), , ,
,
, . , ,
, ,
.
, :
, ? , .

2000. , , ,
.
. ,
.
, ? . ,
55 ,
. ,
. ,
. .
: . ,
, ,
, .
, . , , ,
, , , . ,
. ,
, , .
, ,
. , .
( , ),
, ,
. , , .
, , , ?

Life's but a walking shadow, a poor player

That struts and frets his hour upon the stage
And then is heard no more. It is a tale
Told by an idiot, full of sound and fury
Signifying nothing. "
Macbeth, William Shakespeare (Act 5, Scene 5, lines 17-28)

,
.
, , ,
, , .
, , .
. , , .
.
.
, . ,
, , ,
, ,
.
, . ,
. , , , ,
. (?)
: , . ,
.
?
, !.
, .
, !
, , .
, , ,
Three weird sisters . ( )
,
,
, , , ,
, ,
. , ,
,
. ,
3 , ?
?, ,

 . , , ,
.
. ,
, ( ,
, ?
'68).
, , :
Of direst cruelty! Make thick my blood,
Stop up the access and passage to remorse,
That no compunctious visitings of nature
Shake my fell purpose nor keep peace between
The effect and it! Come to my woman's breasts,
And take my milk for gall, your murthering ministers,
Wherever in your sightless substances
You wait on nature's mischief! Come, thick night,
And pall thee in the dunnest smoke of hell
That my keen knife see not the wound it makes
Nor heaven peep through the blanket of the dark
To cry, "Hold, hold!"
( ,
, )
(
) .
: ,
. :
, ( )
.
:
, . :
. , .
.
.
, . ,
She should have died hereafter.
There would have been a time for such a word.
Tomorrow, and tomorrow, and tomorrow
Creeps in this petty pace from day to day
To the last syllable of recorded time.

 ,
, .
, .
.
. . , .
, ,
(. . . , ).
. .

, !
, ,
. ! .
, .
, ,
, , .
, , ,
.
. , ,
, , , .
, . ,
. 150 ,
, , ,
.
. :
.
, , .
. , .
? : , .
, , .
, . , ,
. . .
. ,
. : , ,
. ,

 .
, .
, .
, ,
, , .
. ,
. .
, .
.
. : . ,
. , ,
, , !
, , ,
. .
, ,
,
: , . , .
. .
, . ,
. : , .
: ,
. . ,
.
, , .
? ? ? ? .
, , . , , ,
. , , ,
. , .
, ! , .
.
. , ,
.
, , :
. .

 . ,
. .
.
, , .
, , ,
. ,
. .
. :
, .
,
: . . ,
. . ,
- .
. ,
.
! , ! ,
!
. . , ,
, ! , !
.
, .
, , ,
, .
. . !
. . .
. , .
. .
!

( - ,
, 25. 1945, . 3)

 . , ,
.
.
Koliko znam kanonizovan je od strane SPC,koju vi ne priznajete...
. :
,
, .
.
, - .
, .

,
.
,
, - , ,
, , , ,
.
,
, .
: , ,
,
, .
,
, , , ,
.
,
.
, -
.
***

1) , , - .
, - .
, , ,
, , : ;
;
, , , -
.

.
'' ,
''.
;
, ; ,
, .

.
,
.
2)
.
. .
, , ,
, - .
, , .
.
.
: ;
, , .

 - .
, ,
.
3) , ,
, ,
,
.
, - , ,
, , , .
4) . ,
, ,
. , - ,
,
.
, .
.
, , ,
.

.
, , , ,
, ,
.
5) , , -
, , ,
.
,
, ,
, .
.
, : .


, .
6)
.
, , -
: ,
.

.
***
, , ,
, , , , .
, ,
, .
.

(, . 48, , 3. 1935, . 1-2)

""

02.09.2008.

. . ,
27 . .

-,
. , -
( ),
, , -
. , ,
( , )

, ( )
,
, . .
( ,
) e
,
(
- ).
- , , a,
() .
, ,
,
, , - . ,
!

. ,
, ,
. ,

, ,
.
, ,
( ) ,
,

 ,
, , ,
,
. ,
, , ,
, . ,
,
( .1). ,
,
. ,
, ( . )
,
, , . ,

( ). , ,
, , , ... , ,
!? !
, ,
;
. , , !

, . ,

, : , ,
.
, , ,
. ,
, :. !

,
,

""

 -
". "

.

, ,
. ( )
,

.
. .
.
.
,
. ,
, .
,
, .
, ,

, . ,
, ,

.
,
, ,
.
, ,
;
.
.
, , ?


!
,
!? , ,
, ,
, :
1. , ,
;
2.
, ;

3. ,
;
4. ;
5.

;
6. . -
;
7.
.
,


.
! ,
.
.
, .
:
,

( )


( ).
! 2005 ,
- ,
...
.
,
( ).
, ,
...
, , . ,
,

 ,
II . ,
, ...
.

..
.

(
.. )
..
(
.. ...


...). ,
(
)
, ,
...( -

).
.

,
. (

) ,
.

,
.

. ( )
.
, ,
, ...
.
- ,


,
( 1945 )
.
-
, ...


,
( .. )
.
. ?
..
( ,
? ).
? , ,
?
,
?
(
).
-
,.
!
, , (
) , ,
,

...

.
, , , !
-
. , (),
,
,
, .
. .
( ).
?
, , .

 , .
. .
, ,
.
, ,
(
, )
, 1.250.000 ,
.

(, ,
, .) ()
, ,
( . ).
. ,
.
( -
)
.
.

!
.
- ( ) .
, !

,
. , ,
: ,
, .
. ,
. , , , ?
! .
5 2 ? ,

?
: . ,
? ,
.
.
, ,
, ,
, ,
.
, .
,
: .
, , , ,
, .
; ()
, , ,
.
.

: .
. , !
, ,
, .
. , , , , , , ,
, , , .
, .
, ,
.
.
. .
, , ,
, ,
. ,
, .
. . .
, .
, . !
. .
, , , .
. 20, 5. 1938.

Revizija i restauracija
sep 25 2013
Povodom velianja ljotievaca u Sremskim novinama
U Sremskim novinama, krajem avgusta i poetkom septembra, objavljene su reportae Mrtvi niste i Zavet
smo svoj otadbini dali u kojima se veliaju Zbor Dimitrija Ljotia i pripadnici njegove oruane formacije
Srpskog dobrovoljakog korpusa. Savremenim itaocima nudi se predstava o ljotievcima kao borcima za uzviene
ideale (iz razumljivih razloga, ne pominje se koje) i tvrdnja da su pojedini pripadnici Srpskog dobrovoljakog
korpusa, posle Drugog svetskog rata, robijali ni krivi, ni duni.

Na taj nain naneta je ljaga Sremu koji je umeo da prepozna ta je faizam i imao hrabrosti da mu
se u Drugom svetskom ratu masovno suprotstavi. U toj borbi uestvovali su gotovo svi, od
najmlaih do najstarijih, pri emu su se mnogi, i deca i ene, a ne samo oni za koje je uobiajeno
da vojuju, uzdigli u heroje ravne onim iz antikih vremena. Posebno je oskrnavljena uspomena na
narodnog heroja Duana Vukasovia Diogena i na velike rtve njegovog Petrovia u
antifaistikoj borbi.
Smatramo da naroito mlaim generacijama treba predoiti stvarne injenice meu kojima i
sledee:
Jugoslovenski narodni pokret Zbor osnovan je poetkom 1935. godine spajanjem nekoliko
profaistikih organizacija i grupa. Najaktivniju ulogu imao je Dimitrije Ljoti. Zbor je
privukao i deo pravoslavnog svetenstva, pa i tadanjeg vladiku ikog Nikolaja Velimirovia.
Zborai su oponaali naciste, pozdravljali dizanjem desne ruke, na plakatima tampali krstove
sline kukastim. Isticali su da ele da stvore novi poredak i obeavali da e preneti nacistike
ideje i obogatiti ih religioznou i domaim osobenostima. Na domaem terenu nisu
predstavljali snagu sposobnu za parlamentarnu borbu, ali je nemaka nacistika agentura u
Zboru brzo uoila saveznika i nala naina da mu prua finansijsku i drugu podrku.
U vreme nacifaistike okupacije Jugoslavije, Zbor prelazi u slubu okupatora. Ljotievci
uestvuju u Nedievoj vladi i formiraju svoju oruanu formaciju Srpski dobrovoljaki korpus
koji je januara 1943. potinjen nacistikim SS snagama. U tajnom dokumentu upuenom
komandantu Jugoistoka, tadanji nemaki zapovednik Srbije pie: Svrha Srpskog
dobrovoljakog korpusa je iskoriavanje onih snaga srpskog naroda koje u ideolokom smislu
stoje najblie nacionalsocijalizmu i koje isceljenje Srbije vide u zajednikom putu s Nemakom.
Za uvid u ljotievske poglede ilustrativna su i mnoga kazivanja Nikolaja Velimirovia koga je
Srpska pravoslavna crkva proglasila za sveca. Tokom predavanja u Kolarevoj zadubini u
Beogradu 1935. on je, pored ostalog, rekao: Mora se odati priznanje sadanjem nemakom
Voi, koji je kao prost zanatlija i ovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna
anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo, u 20. veku on je doao na ideju Svetoga
Save, i kao laik poduzeo je u svom narodu onaj najvaniji posao, koji prilii jedino svetitelju,

geniju i heroju. A u Poruci srpskom narodu kroz tamniki prozor Nikolaj pie: Evropa nita
ne zna osim onog to joj idov prua kao znanje. Ona nita ne veruje osim onog to joj idov
zapoveda da veruje. I ona ne ume nita da ceni kao vrednost dok joj idovi ne postave svoj kantar
za meru vrednosti Sva moderna gesla evropska sastavili su idi, koji su Hrista razapeli: i
demokratiju, i trajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveoptu
revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi idova, odnosno oca njihovog avola
Afirmativni napisi o ljotievcima koji su se, do poslednjeg dana Drugog svetskog rata, sa
orujem u ruci na strani nacista borili borili za nacifaistiki novi poredak, upozorava da
pritajeni nacifaisti trae priliku da na razliite naine izau na javnu scenu. Zbog toga to postoji
aktuelna opasnost od neonacifaizma u naoj sredini, neohodna je i danas aktivna antifaistika
borba smatra Savez antifaista Srbije pa i njegova Gradska organizacija u Sremskoj Mitrovici.
Svi smo drutveno odgovorni da prepoznajemo takve pojave ne samo u daljoj prolosti i kod
drugih nego i u naoj neposrednoj prolosti i sadanjosti. To je prvi preduslov da nam veliko zlo
opet ne zakuca na vrata.
(Pismo koje je Savez antifaista Srbije, Gradska organizacija u Sremskoj Mitrovici, uputio
redakciji Sremskih novina, povodom skandaloznih, afirmativnih tekstova, objavljenih u ovom
nedeljniku, o ljotievcima i pripadnicima Ljotieve oruane formacije Srpskog dobrovoljakog
korpusa. Sremske novine nisu objavile ovaj tekst.)

"TREDI SRPSKI USTANAK U LICI 2008. G.

Autor: Ivo Matanovi
Povodom proslave tzv. 67. obljetnice ustanka naroda Like - 27.srpnja 2008.g. u Srbu komentiramo ovo kao" trei ustanak Srba u Lici"
TUNO, RUNO I SRAMOTNO
Iitavamo iz Zadarskog lokalnog tiska da je 27. srpnja 2008. g. i pedesetak lanova Zadarske
upanije, preteno Hrvata, sudjelovalo na proslavi 67. obljetnice tzv. ustanka naroda Like.
Odmah da kaemo, ovaj ustanak naroda Like nije se nikada dogodio, ve se dogodio ustanak
pobunjenih Srba iz Like. Tonije Srba iz okolice Donjeg Lapca i mjesta Srba, te susjednih Srba
iz susjedne Bosne iz okolice Drvara . Sa obje strane rijeke Une meu tzv. ustanicima, osim
Marka Orekovia, nije bilo niti jednoga Hrvata, a kako znamo da su i tog jednog-jedinog
hrvatskog odmetnika, doznavi da je Hrvat, liki Srbi odmah zaklali. Prema tome, taj tzv.
ustanak naroda Like ne smije se nazivati nikako ustankom naroda Like, ve ustankom
pobunjenih Srba.
Osim toga, tog ustanikog dana i sve do 31. srpnja Srbi su poklali oko 150 itelja iz sela
Borievac i susjednih Pounjskih sela sa hrvatskim i muslimanskim ivljem. Samo iz sela
Borievac zaklano je i na razne druge naine zvjerski poubijano oko 70 ljudi, a ostale stanovnike,

njih oko 2300, natjerali u bijeg preko Une prema Bihau. Dakako, odmah su i selo do temelja
spalili.
Ovo to se dogodilo, nadnevka 27. srpnja ove godine, vie je nego tuno i sramotno. Tog
nadnevka itelji sela Borievac sjeaju se kao dana pokolja njihovih oeva i djedova, te plaaju
mise zadunice za svoje muenike - po raznim krajevima Hrvatske i svijeta. Velimo i svijeta,
jer nisu u mogunosti da dou u Borievac. Osim toga ni do dananjeg dana jo im nije
povraena imovina koju su im ovdanji Srbi oduzeli i uknjiili na sebe ili na drutveno
vlasnitvo.
Imamo saznanja da su bivi vlasnici-Borievljani ili njihovi nasljednici taj zahtjev podnijeli
odmah poslije slavne Oluje, ali do dananjeg dana jo niti jedan vlasnik nije ishodio dozvolu
za uknjibu otete im imovine. ak to vie, na razno-razne naine domicilni Srbi podmeu im
klipe i odgovaraju od povratka na svoja imanja.
Rezimirajui sva ova dogaanja oko proslava raznih srpskih ustanaka, te naklonosti vrhovne
Hrvatske dravne vlasti prema Srbima, stjee se dojam da e Srbi iz Zapadne Like opet
pripremiti i Trei ustanak naroda Like i to ba na ovom mjestu u mjestu Srb, gdje im
Hrvatska drava uskoro namjerava i popraviti oteeni spomenik koji je podignut jo za vrijeme
Titove vladavine.
Podsjeamo itatelje da je Prvi ustanak likih Srba bio spomenutog nadnevka 1941., drugi
1991.g.(okupljanje velikog broja bivi partizanskih generala) te ovaj Trei koji se upravo dogodio
na isti nadnevak kao i prethodna dva. Ovaj zadnji ustanak je zanimljiv i po tome to mu se je
pridruio i velik broj Hrvata, predvoen sa predsjednikom SDP-a Zoranom Milanoviem, te
zadarskim komunistima Jakovom Jukiem i Ingrid Antievi-Marinovi.
I za kraj, recimo jo i to, da se vrhuka aktualne vlasti povodom ovog provokativnog izazova
Srba iz Like jo nije izjasnila.
Zato a i zbog toga, mi iz Zdruga udruga Hrvatskih politikih uznika RH i inozemstva i udruga
Obrednog drutva bojovnika svih Domovinskih ratova, otro osuujemo srpske provokacije a
poglavito osuujemo utnju aktualne dravne vlasti, to dozvoljava da se pod maskom
antifaizma dozvoljava Srbima da pripremaju neku treu pobunu Srba i tako Hrvate dovedu u
situaciju da ponovno oslobaaju Hrvatsku. Ovog puta bilo bi to, ne samo oslobaanje od
pobunjenih Srba ve i - Hrvata od Hrvata.

Zadar, 05. kolovoza 2008.g.

Za Zdrug udruga Hrvatskih politikih uznika i

Udruge bojovnika Domovinskih ratova:
Ivo Matanovi i Ivo Bogovi

:
,
1848. , , ,
.
, . ,
1848. "
". "
" " ", 17
44
. ,
(), , ,
.

(1790), .
, . ,
.
-,
" ". , ,
. ,
. ,
, . " , ,
, .
". ( , , 604. .).
. , 1801.
.
.
.
500 000 , , , (
) 200 000 .
. .

1802-1803. .
I,

 ,
. ,
- .
" "
, , .
, , ,
. ,
. ,
, 70 . .

.
. , ,
, " , ".
, .
. ,
.
, 10 . 400
. 500
, .
, ,
.
, ,
10 000 .
, . ,
. , (
,
) .
.

60 000 , 64 , 53
. ,
. 1805. .
. ,
. ,
.
-. ,
, 1500 . -,
. "", , "
". .


, " " 1805.

. 30 40%,
10 20%. ( , -
, 43-44).
, ,

, ,
.
1807. . ,
. , -
16 000 , 4 000 , 70
, . ,
.
( , ,
).
,
, . ,

. , 1810.
, .

, .
,
.
, , 1807. ,
,
. .
, ,
.
, .
, ,
, . 1812. ,
,
. , .
, , ,
, 1814.
.


( ),
. 12
12 . 6 ()
: , , , ,
. .
, .
. "
, , ." .
.
, .
.
. ,
, , , ,
... 1810. Code civil,
Code criminal, ,
.

, .
250 000 , .
() , . ,
, .
, ,
-, , - .

. ,
. ,
, .
, .
" ", . "
",
.
,
, .
,

.
, .
, , ,

 ( -).
,
,
. , .
, ,
.
(1909. 1966. )
.

16. 2013.

51.
:
1908. . 51.
, , .
,
, .
1941. .
1941. .
,
.
.
5.000 , .
, , , .
,
. ,
, ().
1943. 17.
, ,
, .
, 2. :
.
. . .
.
6.
.
,
1. .
,
. 6.
: .

 . .
, ,
. , ,
, (
).
, ,
. ,
, 9. 1943. .
,
.
, .

,
. , .
,
, . 2000. .
,
, .
, ,
.
2000. .
( ). .
,
,
, , , .
, ,
.
, , , .
, 1941.
.
,
. ,
( 8. ).
1942.
. ,
. ,
, .
, , .
. 1990-

. , , ,
.
2012. . .
, .

..
,
1941. . ,
, .
,
. ,
.

26. 2013.

:
,
. 23
, ,
.
: (),
,
.
, ,
. ,
.
, , ,
. , , ,
.
, , .
: 1941.
. , 1942.
.
, :
, ,
, ,
.
. ,
,
. ,
. .1

 1885. ,
.
, .
,
.
. 10. ,
. , ,
. , ,
. , ,
, .
,
. . ,
.
, , 1914.
, . .2
, . 1914. 1918.
, ,
, . , 1919.
: .
,
. , ,
. ,

.
, ,
.
1920.
.
. , ,
, ,
. , ,
, ,
, , 1921. ,
. :
.
.
,
, , .
, ,

, .

 ,
, 1922. .
,
20. ,
. 1932.
, .
, , 1934. ,
,
. , , ,
. ,
.
, 1928. .
, , ,
.
, ,
.
, . 1937.
,
( ).

, :
. 1939. ,
. .

27. 1941. ,
, . ,
.
. ,
. ,
. ,
, .
.
,
. , 29. 1941,
, .3
.
, , 19. 1941. ,
. ? ,
: ,
, 4
, ,
.

, ,
, .
, , ,

.5
, 11. 1941,
, .
,
, .
, ,
. , ,
.6
, ,
,
. ,
,
27. 3. 1941.
.7
, , : , ,
.
, 1941,
. 1942. je ,
.
, . ,
, .
. . ,
. , ,
. , 7.
1942. . , ,

, . ,
, ( ,
).8
. 6.
1943.
: : .
. .
.
450 , . .
, , ,
. ,

 .
, . , ,
, . ,
, ,
. . ,
, . 9
1943, ,
, (
).
. , ,
,
. 11. 1943.
, : ,
, .
,
, , .10
, 1942. , ,
, , ,
. . 17
, 11.
, 2. ,
.11
, :
, ,
,
.
.12

, ,
.
, 1. 1943.
, .
, , .
, , ,
, ,
, .
1943.
. ,
. , ,
, :

 , ,
,

. ,
,

.13
, . ,

, .
,
. ,
,
.
( , , 1986),
:
, ,
. ,
( . )
.14
, ,
, , ,
( 441 ).
.
.
,
- . 1943. ,
:
, (
. ) .
,

.
,
,
.15
.
, .
, ,
29. 1942. ,
.
,
. , ,

 ,
. , .16
:
. , ,
.

, 1944. . 26.
, ( )
( ),
: , .
, .

.

. ,
, .
: ,
, ,
. , .
, ,
, , .17
, ,
, , .
, . , 28. ,
, ,
,
( ) ( ).

.
,
,
, , . , ,
, , .
,
, ,
. , .
,
.
,
.
,

 .
, .
,
. ,
, .18
,
.
9. 1944.
. . , ,
, (
, ).19
, 20.000 ,
. , 21. ,
.
,
. ,
. .
, ,
: ,
, .20
, 1945.
. ,
. ,
. .
4. 1945. ,
,
.
800 .
.
. ,
, .
, .
, ,
, , , .
, 2.
.
, ,
, .
, : , ,
, , , ,
32 100 .

 ,
.
, , .21

, . , ,
.
, ,
. :

, , .

. , .
.22
.
.
, 24. 1945,
.
.
- , 5. 7.
1942. ,
.
3.
2009. , .23
,
. ,
1945. , .

1 , , 2003, 102-104.
2. . , , , , 1990, 1.
3. , 4.
4 . , , , , 2000, 18-19. : .
,
1941, 20. 1, , ,
1959, 194.

5 1941-1945, , 1976, 113.

6 . , , , , 1995, 269.
1955, ,
.
7 , 14, 1, , 1981, 869-870.
8 , , -299, . . 3\1.
9 .
10 . , , 3, ,
1983, 169-171.
11 , , -299, . . 14/1.
12 . , , , ,
, , 2000, 146.
13 . , , 3, , 1999, 343.
14 , 343.
15 , 337-338.
16 . . , , , , 1981, 118-119.
17 . , , , 1999, 164.
18 . , , , 1995, 154.
19 . , , , 2001, 247.
20 , , 1992, 326.
21 . , , , 1998, 136, 174.
22 . , , , 2003, 127, 157-159.
23 , 3. 2009.

 (: )

(, , 10. 25. 2013)

7. 2013.

(18. 1921), ,
27. 1941,
. . ,
, . ,
.
.
. , ,
, , , , .
, , , , ,
. . , ,
, , . ,
, 1949, ,
.
. , ,
, .
,
, .
, , :
. 20 ,
, 16 .
, ,
. , , .
, , , .
, . ,
, ,
, . , ,
. .
, 10. , ,
,
. , - ,
. ,
, . ,

, ,
.
,
. ,
.
.
, ,
, .
, , .

. .
, , .
!
.
, - 1973.
, 1973.
, .
, ,

. ,
. , ,
, .

(
, . 151-152)
:

, 1942. , .
.
. 1941.
. 1942, .
. ,
16. .
.

 ,
.
56 ,

.
.
:
1.
2. .
1945. -.
2.
1943. .
.
3.
1945. .
4.
1945.
( ).
5.
, 1943. ;
, , .
.
6.
.
7.
1942.
180.
8.
17. 1944. 1.
1. .
9.
- .
10.

. .

11.
1945. .
12.
1944. .
13.
1942.
. .
14. ()
1942. .
( - )
15.
1943.
.
16.

.
.
17.
1945.
. .
18.
1942.
. .
19.
9. 1943.
.
20.
. .
21.
.
.
22.
4. .
1945. .

23.
14. 1944. .
. .
24.
1943.
.
. ( ).
25. (
)
( , ,
). 2.

1944. .
26.
.
.
27.
11. 1945. ( ) .
. 2. .
28. :
1944. 2.
.
29.
1. 1. .
1945. -.
30.
1945. - .
31.
180 .
32.

.
1944. 4.
.

33.
1942. .
.
34. .

.
:
1947. .
21. .
35.
3. 1942.
.
36.
1945. .
37.
1945. .
10 .
38. : ( )
1. 1. .
1945. -.
39.
1945. .
40.
1945.
, .
.
41. :
1945.
, , .
.
42.
- .
1944. .

43.
1945. . .
44.
, .
.
.
45.
,
16. ,
.
46.
1944. .
.
47.
1945.
.
48.
1945. .
.
49.
, .
.
50.
3. 1942.
.
51.
. 110.
( ).
52.
1945. .
53.
, .

54.
.
.
55.
1943.
. 12. 1942.
.
56. -
3. .
1944. .
:
1941-1942. ( ,
, ):

: - (
1944. 1944.
).
: (
. 1944.
.
-,
.
, )
: . (
- . )
: I . - (
. -
)
: (
1942.
,
. )
: (
. 1942.
1943. )

 : (
)
: (
. 1942.
1943. )
: . (
1942.
)
:
- ( )
- : (
)
- ( )
: - ( )
: (
.
1944. )
: IV . (
)
: III . (
. 1943.
. )
: (
)
: (
.

.
. 8. 1942.

( ) (
). ,
, .
.



4 .


: (
.
1945. ).
1. : ( )
2. : ( )
3 : ( )
4. : (
)
5. : ( )
6. : - 3. . (
)


: (
. -, ,
. -
)
: . I . (
. 1943.
. )
: ( )
: I . (
)
: (
. 1943.
. )
: ( )
: IV . . ( )

: . (
2. , .
1944. ).
: (
.
1942. 1943. )
- : II . (
. 1943.
.
)
: (
, 3. 1.
. 1944. )
: IV . ( )
: II . - (
1942.
5; 2. .
1944.
)
: II . (

. 1943.
. 1944.
.
)
: (
. 25. 1943.
)
:
(
, .
1944. . )
I ( )
I ( )

 I ( )
I (
)
1.: :
2.: :
3.: :
4.: :
: :

40 . , 30
, 10 . ,
41 .
, 56
. ,
, .
, , :
- , ,
- , ,
- , ,
- , ,
- , ,
- , ,
- , ,
- , ,
- , ,

- , ,
- , ,
: .
> ( ), ,
.
: , , ,
.
: .
: , ,
( ) .
: .
: ( ).
: ( ).
(: . . , , 1.000; , 14, 1,
420; , , -289, . . 5\1.)
10. 1941
:
-

: , .

: .

: , .

: .

: .

(: . . , , , 2011.)

( 1895 2. 1962)
, , .

 ,
.
.
,

.
,
1918. ,
:
.
, .
, .
1919. 1920. ,
. , .
.
(1921-1922).

() , .
390 , 34 .
.

.
, .
.
, .

.
1927. ,
. .
1929.
,
.
, .
1932,
, .

 1935. .
1936, .
.
1938.
.
1941. ,
,
. , ,

() ,
,
,

,

, ,
. 1914.
,
.

,
.
, , , .
, , ,
, .

1942. , ,
.
, , , ,
,
. , 1942.
.
,
. , , ,
. 6. 1942.

 . , ,
, .
, - ,
, ,
.
.
1942.
, .
.
, ,
,
.
, ,
. , ,
.
,
. ,
. ,
1.500 ,
.
, ,
.
,
, 13. 1942. .
,
,
.

,
.
,
, , , . 30.
1942. , .
, , 1943.
, ,
.
, ,
, 1942.
:


.
() .
.
.
,
- .
,
.
,
1942. ,
. ,
.
.
, ,
, 1942.
: ,

.
1942.
, ,
.
, ,
:
, , ,
: , ,
,
, .
. .
, , , ,

. ,
, .
,
1943. 2.
( ). ,
.
, .


,
.
.
-
, 17.
1943. . ,
2.000 ,
, ,
.
, .
1. 1943. 23. 1944,

. 1944.
, .
, ,
, 1.600 . ,
,
.
.
, 28. 1944.
: .
,
.
. ,
, 6. 1945.
. ,
, .
, ,
.

. , .
. 1962,
.
, .

.
59
.

: , , 1925; (1953-1954),
(1961), (1950),
(2005).
. , .

( 1915 1963),
,
. 1941. 2. .
.
, .
, , 1942.
. 1943.
,
. , ,
, :
, , , .
, , ,
. .
,
, ,
,

47. . , x
.
( , :, 1963.)
, 1962. ,
.
.
, , .

(, 1907 , 1999),
. .
(

 , 1931. ).
. 1941. . , ,
, .
.

, 1941,
.
,
, , 1943,
, . ,
,
, 1942, .
1942. , ,
.

, ,
.
1944.
. , 3. ,
, .
, , ,
. , 1. 1945. ,
. ,
.
, , ,
.
, . ,
, .

(1887, 1943, )
.
, , 29. 1916.
, .
, .
,
, 1932. , . 27. 1941,

 . 1941.
, , ,
1941. . ,
. ,
, , , ,
.
,
.
,
.
9. , :
,
,


, .
,
, , , .
, ,
, :
, ,
,
, , , >
, ,
,
,
,
, .
, ,
,

,

16. . :
, .
:
, , ,
.
,

 , :
, , .
>
, ,
.
,
( , ,
,
).
.
(---), .
, ,
.
, ,
, ,
.

.
, ,
. , >
,
.
, .
,
,
,
, . ,
.
,
: .
,
, . , ,
, .
1942. (
), ,
.
( . )
. ,
.

 , ,
, .
,
( ).
, , .
,
.
,
, .
, ,
. 16. 1942. ;
,
, , ,
, .
,
, .
,
, :
,
.
.
,
.
, .
.

,
. ,

, .
1942.
, .
20. , ,
. , , . ,
. 8.
1943.
.
3. 1943. ,
. ,

 . ,
.

4. 1897. , .
, , .
.
.
1928, . 1941,
, . ,
: .
, .
16. 1941. ,
-
.
, , 20.000 .
-
.
1942, , ,
, .
, . , ,
. ,
. ,
. ,
.
11. 12. 1942, , 714.
.
, .
, , .
. 1947.
, .
1941, , ,
.

 . (, 14. 1894 , 13. 1945),

.
(, , ),
, ,
.

, 1944. .
,
43. ,
. : ,
. 1914, ,
. 13
1914. 1940. .
1940. ,
.
, :
.
1941.
. ,
.
.
, , . ,
. ,
.
,
. 1942. .
, , .
,
. 1944.
( ).
,
.
1943. .
, ,
. , 13. 1945,
. ,
, , .
. , > ,
. . ,
.
, .

(, , 1921 , 2003),
, 1935. -
. , 1939. ,
- , 1941. . ,
,
. .
, ,
, , ,
, .

. ,
( - ),
30.000 , .
12 , ,

, .
5.000 .
.

. .

, 1998. -
.
.
,
, .

, 1941.
, 2000. .
2001. ,
-
.


( 1906 1972), ,
. ,
, 160 ,
. 1941.
. ,
.

1941. ,
, , .
,
.
,
.
, ,
, .

, 120 , .
,
, .
1944. ,
.
, ,
.
,
,
. 150
,
. ,
.
.
, , ,
.
, ,
. .
,
. , ,
, , ,

. , -
,
, . ,
. ,
. , .
.
,
. (, 2002)
1941-45,
.
,
.

8. 1907. .
, .
( ) 1937. .
1941. , ,
. ,
,
. 1941. . ,
, , .
,
(-).
1942. ,
. ,
. 1943. .
15. 1944,
, -
, ( -
-). . W
.
25. 1944. .
1944,
. 29. . , ,
. , ,

 .
.
, 29. 1945.
, , ,
, .
, .
26. 1948. .
, ,
, .
.
,
. 1950. . 20
15 ,
14. 1950. . . 1958.
,
1980. .
6. 1995. .
. .
.
.

1909.
. ,
1929. .
57. .
. 1938.
, . .
, .
1941. ( , 2.
) .
. 1942. 1.
. 1943. ,
2. . 1943. ,
,

 . . .
1945. , .
.
, 1944. : . , ,
,
.
, , , . ,
, .
, .
, 30. 1943. :
, `` ( . ).
, .
- ! .
, .
, , . .

, , . .
, , ,
. ,
, . ,
, . .

. , ,
.
.
. ,
( , -, 2.
; . ). ,
, , .
. !? , , .
?!
; , , !
?!
( , , . )
.
, . .
, , 2. .
. .

 , . .
.
,
. .
(, 1. . ).
. :
, , , . ,
,

1942, : , ,

( 1909 1942)
. ,
, ,
: .
, (
, 299).
. 2.
1941. ,
,
. 4. , 6.
.

, . . , 27. 1941.
,
. ,
,
.

, , 29.
. ,
,
. , 1. 17 ,
:

 .
.
.
.
, ,
.
.
,
, ,
(, 14, 1,
54).
, .
, .

. 15.
,
. , , ,
, .
1942.
, .
,
, :


.

(, 14, 1, 294).
,

, , .
,
. 26.
.
, .
, , ,
. , ,
, ,
, .
,
, (, 14, 1, 773).

 , .
,
.
.

1912. .
1941. . ,
. 1941.
.
, 1942. .
1941. 1943. ,
.
.
.
, . ,
. .
, ,
, . ,
, . ,
.
, 1944,
1. , 4. .
, , 1.
. 1944, ,
. .
,
. , 6-7.000 .
,
.
1944,
. , .
.

1990.
.
- , ,

- , , ,
, , ,
, 1944. .

.
- ,
?
- ,
.
, , , .
- ?
- 1933. . , ,
. ()
- ?
- .
, , ,
,
. , ,
,
.
, , ,
.
, , 41. ,
, .
- ,
- , , ,
,
.
42. .
, ,
,
. . 42. , ,
, 43.
, ,
. .
, .
,
, .
, , , ,

 , ,
. , , .
, .
, , 43. ,
,
, .
, . .
, ,
, , .
, .
, . .
. 12 ,
, . , .
, , , ,
,
.
, . 1943.
, ,
,
, : , . ,
, , . ,
, , , ,
. ,
, , , ,
, , , ,
250 .
, ,
, , .
.
, ,
. .
, , ,
300 . ,
, , 10-15 , ,
, . ,
, .
- ?
-
, 5-6 ,
, ,
. : .
, ,
, , .
, ,
,

. ,

,
.
:
( )

, 1942. . ,
() .
, ,

1916. .
( , ).
, .
,
.
, 1936. . ,
, 15. 1941.
. 27. ,
.
, .
, .
1941, , .
, 1942, , 1.
. .
1944.
, , .
. 1944,
, , , ,
.
,
. ,
. ,
(, , 2001).
2004. .

 :
- 1943. , ,
. |
|
- ,
, . W
, , , , ,
. 1941,
1942. 1943. . 1942.
, , 1943, .
,
. , ,
, ,
1944. ,
, - .
.
,
.
1943. ,
.
, .

. , .
- ( ),
,
1942, 1943. 1944. .
- .
1.000 120.000 . W , ,
, . ( 14)
, 18.
1944.
. ,
,
. , , ,
, >
. |
- .
,
1944. .
1944,

 . ,
.
.
, , .
, , ,
, .
- |
- , 1944.
. .
, , ,
. ,
, .
, , , (
) , .
, ,
, .
. ,
. ()
:

, 1906. .
1941.
. 1942. ,
. ,
.
, , .
, .
, .
, .
, 1944.
, , . ,
,
>
,
. ,

 1.

, .
,
, .
. 1970. .

, :
, , .

, , ,
,
.
, ,
, , , .
, ,
, . ,
, , :
.
!
.
! . .
, , .
. , . .
,
. .
, .
, .
, ,
.

 . .
.
.
,
.
.
, , .
. ,
.
, , . , ,
, .
.
.
.
, .
:
.
. . .
. , ,
. , .
. : , .
, . , , .
, , .
.
-,
, , ,
. ; ,
.
,
. .
.
. ,
.
14. 1944. ,
:

 .
.
.
, ,
.
1944. . ,
, .
.
.
, .
. ,
.
.
.
, . .
.
. .
1946. .
, .
.
100
. ,
,
, .
1946. 100 ,
.
. , ,
.

. ,
. , ,
. ,
. .
,
.

 .
. , ,
.

. : - () .
.
, .
, , .
. , ,
, , .
.
. .
.
, ,
!
: ? :

.
, .
.

, , , .
.
.
.
, .

. , ,
. ?
? .
. ,
, , .
. ,
. .
,
( ).

 . .

.
.
, . .
.
. , :
. , .
, .
.
- .
. . .

. , .
, , , .
.
. , .

. . . !
! ? ? . ?
. ,
. . ()

,
, , :
, .
,
,

, ,
. .
. ;
.

, 2001.


6. 1917.
. , ,
-. ,
. - 1939. .
1941, .
, 1941.
, . ,
, ,
. ,
1942, ,
. 1942. ,
. 800 ,
, . ,
. , 1944, ,
, .
, ,
.
, ,
. . .
. ,
, , ,
, , :
, ,
.
,
.
2006. .
:
- 1941. , , ,
,
- 1941.
. ,
.

 , .
, .
. . ,
.
,
.
,
. . , ,
, .
, .
, . ,
. ,
. , 10
, ,
.
, . .
, , , .
.
,
.
, ,
.
. . .
, 10 , .
. , . ,
. >
. ,
< . ,
.
. . .
, ,
,
. ,
, , ,
. , ,
. .
, . ,
,
. , .
. ,

 ,
.
. .
.
, , , .
, , .
,
.
. ,
. , >
, ,

. ,
.
,
.

.
- ?
- .
. ,
. . ,
.
- ?
- ,
. 20. . ,
.
. .
- ,
. , ,
. .
. ,
, .
, 1942. . ,
. (
40 ) , 1942. .
.

 20. , .
.
2001:
2001.
: 56 . ?
: .
, , .
, .
. . , .
: .
?
: : ,
. , .
. .
. ,
.
: ? ,

: , .
.
. , .
, ,
: , . . :
. , :
.
: ?
: , . ,
. .
. . .
. , .
. .
, , .
.
: , , 60

: , . . .
. , ,
. . ,
. .
, . :
, .
: ?
: . .
88 , . .
. 1935. . , ,
, .
: ?
: . . ,
, . , ,
, .
: 12. ?
: . .
, . ,
.
. ,
, . ,
, .
. ,
96 . , 84
.
: , , ?

: ,
, , , .
: , , ?
: , 501.
. ,

.
. ,
. . ,


. ,
.
: ?
: : . ,
. , , .
( 2001)

, ( ),
, :
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- .
1957.
. ,
. .

, ,
31. II
.
14. 1919 ,
, , .
,
. 18 , ,
. ,
.. . , 1937. ,
-, .
4- .
1941. ,
,

.

31. ,
. 1941. .
,
. , 1943.
,
, .
, .
, 1944. .
, , ,
, . , ,
, , ,
. , ,
,
. , ,
, ,
, - , .
, ,
. , ,
.
, ,

. ,
,
. ,
, 1945. ,
. , , ,

.
, .
,
. ,
, . ,
, ,
. , :
, , , ,
, , .
, ,
.
,
,
, ,
.. Georga VI
.

, , .

 1948. , , ,
Certificat dAptitude, 1949. . Medaille Coloniale. 1950.
, , .
, , , ,
. :
. ,
,
. . 1951.
-, , .
, . , ,
.
Sergent-Chef, Commandant le I/6 Regiment Entranger dInfanterie Certificat de
bonne conduite.
1952. , ,
, .
, , .
,
, . 1953.
. ,
. , ,
. , 1954. ,
,
-,
. 1955.
.
, .
Ritch , ,
Bausmerth Wilhelm-a, Galavics Laszlo-
. ,
,
. 1955. .
,
, Dub, Damblen, 2 Damblen,
Montebeliara. 1956. , ,
, . ,
, , .
.
1. 1957 , .
, .
, .
, , :
. ,
, ,
, .
.
,
, .



1941
.
.
. ,
, ,
.
.
. .
.
.
1941

.
-, .
-! ?, . ?,
.
-. .
- , ,
, .
- , . , ,
.
- , . , ,
.
- , ! .
!
- ,
,
.
. .
.
. , . , ,
.
. ,
. .
.
.
, ,
: , ,
. .
, . .
, , . ,
, ,
.
- , ?

 , ?
- , ? .
, .
- , ! ? .
, . ,
?
, .
, .
, . .
. , ,
, . !
, .
, , .
, .
. ,
, .
: , ,
, ,
.
, , ,
.
, , ,
.
.
. ,
. ,
.
, , .
, ,
.
.
, .
, ,
.
. . .
, . .
.
, , ,
, .
- , .
- , .
, .
. ,
.
, . , .
, .
.


,
:
,
. ,
. .
. ,
.
, , ,
, .
,
. ,
, .
, , :
, .
.
, , .
,
.
, , . ,
.
. , ,
, .
.
. ,
. . , ,
.
. ., .
.
. . .
. ,
, . ?
, .
.
, .
.
.

, .
, , , ,
.
. .
. ,
.
.
. ,
, .

. . , , .
, , .
.
.
.
, .
, , . : ,
. ,
, , , .
.
, ,
:
.
.
. .
, : .
,
.
, :
, . ,
, . . ,
, . ,
. .
, .
. , .
, .
, , .
, :
?
, , ,
.
? .
, , , .
, . . .
, .
, .
, ,
. , .
, . ?
, .

.
: .
. ,
. ,
. ?
, .

 , , :
?. , , .
: , , , .
.
. . , ,
. , .
. ,
. .
, .
,
, .
.
, ,
. .
.
, .
,
. , .
. ,
.
,
.
, ,
, .
, . , .
? ? ,
. ,
. .
.
.
,
.
,
.
,
.
. ,

.
.
, .
.
: , ! !
!. .
. , .
. , , ,
.

! ! ! , .
! ! ! , ,
, , .
. ,
.
, ,
, .
.
, . ,
,
.
,
, .
,
.
, .

.
, . ! ! !,
.

. ,
.
, .
. .
,
.
! . :
? ? ?
! ! !, .
.
, ! .
, , :
, . .
, , , , .
. .
.
,
.
,
. .
, . ,
: ?
,
, ,
,
.

 ! , ! , ! !
.
, , ? , .
. . .
.
.
.
.
.
.
.
, .

.
,
.
, , .
.
, ,
:
, , .
. .
, ! .
, :
, .
, !
, ,
, .
. .
, , , , . ?
. :
, .
, ,
. .
. .
, , , .
, .
.
, , ? , .,
.
,
:
, .
, .
, .
, . ,
. . ,

 . .
. .
, , .
.
, ,
, , .
.
: ,
, . .
: ,
, , .
, , .
. ,
.
.
, , :
, , . .
, .




, .
.
,
. .
. .


27 , .
,
.
,
.
.
, ,

.

, ,
:
. .
, ,
.
.
.

 . .
, .
,
, .
.
7 8 1941
. . ,
,
150 , .
.
.

.
1942
2 2 ,
, 1942
.
.
1943 29 2
,
.

.
!
(
..
6 1942 ) : ,
! ! !
- . .
: !
.
. .

.
.
, .
,
. :
! , ! !
! .
.
, ,
. :
,
, .
, , . 1941 ,
. ,

 .
, ,
:
!
, :
- !
,
.
,
.
, .

.
. !
:
- ! ! ? !
!
,
.
.

, .
.
.

!
.
,
.
. ,
.

.
,
.

,
.
.

.

.

1941, 1943
, ..
.


.
. .
.
.
.


.
!
!


29. 1945
, . .
, .
, .
.
, .
, .
, , .

. .
. .
, .
. ,
, , ,
. .
.
! ! . .
.
,
.
.
. ,
. .
. . .
.
.
.
, , . ,
, . .
. !
.
,
.

, .
.
, , ,
. .
.
.
, .
.


1945
,
, ,
,
,
, ,
, ,
.
! , .
,
. .
. ,
.
. , ,
. ,
, .
! . ,
, , . ,
, , , .
.
. ,
. .
, ,
, . ,
. ,
. .
. !
: ! .
, . !
, .
.

. ,
, . .
, , , .

 .
. , .
.
,
? ,
.
.
, , ,
. , , , , ,
, .
. ! !
! !
,
, .
. ? :
,
, . .
.
.
.
, , ,
.

. ,
, ,
.

,
, .
, .
.

. .
, .
. ,
, .
, .
.
, ,
. , .
. , ,
.
?! ,
, ?
.
.
.

 ! !
? ?
? ?
?
? ?
? ? ?
?
.
? ! ,
? ?
,
, . ,
, , !
, .
,
, .
, !
, , !
! ! !
, , .
. ,
.
! ! ! !
, , !
, .
! , .
, ! :
, .
! .
, ,
. , ,
, ,
! ! ! .
, .

.
, ,
. ,

.
,

. ,
, .
.
. ,
, .

 .
. .
, .
, ,
. . ?
! !
? , , , ?
1944 ,
.
, ? ?
! , .
! , !
!
, , :
, , . :
, , ,
.

, ,
1947
.
,
.
,
.
.
, ,
.

, .

.
, , , .
,
.
,
,
.
.
. .
, .
,
,
. , .
,

 .

, .
, .
, , ,

,
, , ,
.
, , , , ,
. , ,
, , .
, ! ,
. ,
, .
, , ,
. ,
. ,

, , , , .
! ,
,
, , ,
.
!
, ,
.
,
. ,

, . , ,
, 17 1946. ,
.
III ,
---
. , ,
. ! ,
, ,
.
, :
,
, .
, .

, ,
,
,

 .
.
. ,
.
.. .
,
, .

1947
, ,
, . !
.
, .
.
, ,
, . .
, ,
, , ,
. ,
,
. , ,
.
.
. ,
. , . .
, .
, . ,
.
, , .
, , ,
. ,

, .
.
,
.
, , .
,
, . ,
.
.


1910. . (),
() (. ), ,
1936. 1939. , .
, ,
.
1940. 1941. .
.
, . , ,
, . .
, .
, , , ,
.
1945.
. 200
,
, .
, ,
.
1950. ,
. 1951. , ,
: ,
. 1953.
, .
1957, , ()
.

1960.
x , . ,
, ,

. , ,
. , 1963.
.
1977, .
.
2003. .
,
,
, .
. ,

, , ,
, ,
, , 1945.
.
,
, .
2006. .

. (1893 1956)
, .
, ( 1963)
, .
,
. . 19121918 1. .
, .
, II ,
.
.
.
, . 1939.
, III .
, ,
.
,
1. 1937.
, .
1941, .
.
.
,
.
,
.
, ,
.
,
.

, .
.

 , , ,
1944. . .
, . .
, ,
. , .

.
, .
()
, 2. 1944,
. , .
, 7.000 ,
1944, . , , ,
, .
,
.
,
, .
1944.
. , ,
. . . ,
, 1945. .
16. 1945.
. ( 1 )
,
. .
. ,
.
15.000 . ,
.
.
.
1945. ,
. 2.
. .
!
, , ,
. , , .
, , 5. , ,
.
.
, . ,

1945. , , ,
, . ,
, , , .
,

 ,
.
,
, ,
. ,
. ,
.
27. 1945.
, . 1946.
.
()
()
() ,
!

1943. !
1945. .
. ,
.

. ()
, ,
20. 1945.
. , :
,
.
.
, 17.
1946. 18. .
. ,
40
,
. ,
, , .
1947, , ,
, . ,
, .
1947, ,
. , . ,
- .
, ,
.
. .
, ,
. ,
.
,

. 1947. , .
.
!

146 .
. .
, .
.
II ,
. ,
1948. .
.
.
, ,
. .
, ,
. .
,
.
1945. ,
, .
, ,
.
,
.
,
.
.
, ,
, .
,
, . .
, ?!, , ,
.
.
, . 1948.
.
, .

, 1. 1948. .

 ,
, .
, .
,
1944. .
, :
II,

.
, ,
, . .
,
, , 1949.
. ,
, .
, .
, .
, .
,
, .
" , ,
.
,
. ?
1951. 1953. .
II, ,
.
, ,
.
,
.
.
.
.
1951. .
, II
.
,
.

 1952. , .
, . ,
.
, ,
.
1953. . .
1500 ,
.
, , ,
.
,
.
. 1953. .
,
.
1949. 1953. ,
. , .
, .
,
.
.
1954.
, 1955, , ,
, . ,
, ,
.
. ,
, 1955. .
.
. , ,
. 1955,
.
. 4. 1956.
. ,
. .
,
. ,
() .
, ,

 (, ) 25
.
...

:
1898. .
, (18481876).
,
, , .
. ,
, . ,
, ( ),
. .67
,
,
. 1942. ,
.
1.000 , .
,
.
, .
,
,
, 7. 1942. . ,
15. :

. .68
,

() .
,

: , ,


,
, 1942.

, .
1943. ,
. , ,
, 1. 1943. :
,
.
(|), , . .
, .69
.
, ,
.
,
.
, .
1944. 1942. :
.
1942. :
.
, . ,
. ,
, , , ,
, , .70
, 1943.
8. . ,
.
,
.
, 1944. , ,

,
1944. . , : ,
,

, , . :
:
,
,
.

 ,
, . ,
, ,
, , .

.71
() , ,
1943.
, , ,
. , 1. 1945. ,
:
.
.72
1944. ,
.
, ,
. 2. 1945.
:
.73
, , :
. 23. :
, .
1.000 .74
, 1.000 ,
.
, 28. :
. ,
,
.75
,
.
, 31. :


. , ,
.76
5. ,
, 12.
:
,
,
, .
.77
, 23.
170 , ,

 ,
. , ,
, , :
, .78
1.300 .
.79
1.000, ,
26. .80
, :

. .
,
. .81
27. :

,
, , ,
.82
,
. 27. , :
, .83
,
. 1.000 ,
28. ,
.84
, ,
6. .85
, 2. ,
, . :
.
. ,
.86
, 4. , :
,
, , .
.87
:

.
1942. 1943. .
, .

,
.88
, ,
. 10.
, :


.89
:
. . 1.500,

. .90
:
.
.91
, , ,
. ,
, 29. :
100
, , 30 .
.92
, 2. ,
.
. , 3.
, .93
, .
.
() , ,
23. 1944. , .94
:
67 , , 443-444.
68 , , -299, . . 3\1.
69 , , -293, . . 3\1.
70 . , , 147.
71 . , , 229-230.
72 , , -297, . . 23\1.
73, 74, 75 , 14, 4, 717, 740, 744.
76 , , -297, . . 23\1.
77 , , -297, . . 24\1.
78, 79 , 14, 4, 773, 774.
80 , , -297, . . 24\1.
81 , 14, 4, 777.
82 83 , , -297, . . 24\1.
84 , , -301, . . 5\1.
85, 86 87 , , -297, . . 25\1.
88, 89, 90, 91, 92 93 , , -297, . . 25\1.
94 , , -301, . . 7\1.
( .
, , , 2010, 259-266)


,
,
1941-1942. , . ,
, 1943-1944,
.
, ,
.
. ,
.
, ,
,
. ,
, ,
, , :
- ?
:
- .
- ?
-
- ?
- !
, , :
/ . / , , /
, ,
, , , .
,
,
.81
,
, , ,
.
, ,
1941. , .
, .
1942. 1. . 20.
,
, :
, . ,
, . .
. , ,
, ,
. . ,
. , .

. , , . , .
. , , ,
. .
. , . ,
. ,
. , . ; ,
. ,
.
, ,
, ,
; , ,
, ,
, . .
, .82
, ,
. ,
, ,
,
. ( ,
.)
,
23. 1943. .
, , ,
:
, , . .
, ,
.
,
. , ,
, .83
, , 1. 2.
, .
, . ,
, ,
.
, :
, . :
. 1.102 .
.84
,
, .
: .
4. 1943.
1. . ,
, , .
. , , ,
, .

 : ,
.
,
, , ,
: : ,
.85
:
, , , .
. ,
. ,
, , . , , .
, , ,
, .
, .
, 86

, .
, 1. .
, ,
: :
. . .87
,
(), ,
400 2.200 .
, ,
.88
, , ,
, ,
: .
, , ,
,
.
, . ,
,
.
12. 1943.
:
10.


.
,
, , ,

. 89
20. 1944:

 , .

. 1.
, , .
. : 1.
90
20. :
.
. 2.000 ,

, ,
,
, ,

,
,

,
91
, ,
.
, :
, , ; ,

, ,
, :
, .
. , ,
, .
: , . , , .
, ,
,
, .
, ,
, , , ,
.
, ,
, .
, .92
, , ,
. , 1. 37.
, .
.
, , :
, .
, :
,

 ,
,
.
,
,
,
.
,
.93
,
, .
,
,
, .
, .
, ,
,
.94
.
1943,
. ,
. ,
, .
.95
, ,
,
, , 4. 1944. .96
.
, . ,
.
, , 1.
. ,
,
, .
. ,
. , ,
.
.97
,
, 1943,
, , .

.
, . ,
.98
, .
, .

 , . ,
. . ,
, .
, , , ,
. , , ,
.
. ,
,
.99
1944. ,
. 37. ,
. , .
, .
8. ,
, . .
.
, , .
,
, .100
:
81 :
( ,
). -
(
- , 1996. ).
.
,
.
82 . , 1942-1944, 110-111.
83 , , -123, . . 13/4.
84 , , -293, . . 4/1. 13. 1943. .
85 . , 1942-1944, 172-173.
86 . , 1942-1944, 172, 174.
87 , , -293, . . 5/1.
88 . , , 115.
89 . , , 187, 162-163.
90 . , , 190.
91 , 14 4, 137-141.
92 . , , 465.
93 , , -293, . . 3/1.
94 . , , 118;
, 4. , .
95 . , , 117.
96 , , -277, . . 2/1.

97 . , , 217. ,

. , ,
, .
,
16. . (. ,
, 135).
98 , , .
. ,
/. 1941. ,
1942. , .
99 ,
, .
100 . , , 211-219;
.

:
1941. , 30.000,
. ,
. 3.000 ,
,
. .
, ,
.
,
(1913, , 1944, ,
).
, ,
. .
,
. ,
, .
(
, ). ,
.1
, 1941. ,
. ,
.2
,
, ,
: .

 , ,
, 22. ,
, , .
, ,
. ,
, 100
200 ,
,
.3
1941. .
,

. ,
1. 1941, .
, , ,
, . ,
,
.4
, , , . .
, .
,
. ,
.5

. , ,
. , ,
. 20. ,
,
, .
, , ,
8. 1941. .
, y ,
. :
, , ,
, , ,
. .
( ) .6
, .
, , ,
. , ,
, .
.
: , ,
, . :
, , .
, .
, , , 10. 1943. ,

 . ,
, , ,
. ,
, . ,
, ,
. , ,
, .
.7
,
, , ,
, .
1942. ,
. ,
. , 10. 1943. ,
, .
, , .
11. , , 53
. , :
, . ,
, |
: . . , 1945.

. , , .
, :
.8
, 1. 1.
. ,
, . ,
: 1941. , 1942.
, . ,
,
, .9
1943. , .
11. 12. 1943. ,
24 .10
, ,
,
. `, ,
, ,
, 10. 1943. .
,
, , .11
, ,
. , ,
, , ,
.
, 2.

 ,
. ,
1941,
,
. , ,
, .12
1942. .
, . |
18. .13
, 2.
2. ,
. 18.
, : ,
, .14
, 4.
1943. :
.
,
. .15
1943. ,
1. .
.
,
.
. . 20
. , 1.
.16
300 , 5. .
, ,
.17
,
.
, .
1. , ,
, , 6.
. ,
, , .
,
, (
).18
, ,
. ,
:
, ,
, .
. :
1942. ,

 , .
,
.19
:
, 1. . 1.
, , ,
. .
, 5. 1943.
100 , 73 37 . ,
. ,
.
,
, .
15. 1943. :
, . .
, . ( .
). .20
22.
,
1. . , ,
.21
, 5.
.22
6. , .
: .
. ,
, , :
,
. .
8. :
,
.
.23
,
. , 1944. ,
, .
, , , , ,
, ,
, : ,
, .24
1943. 1944. .
, ,
. .
. , , 18.
1944. .25
, , ,
,

 , 1. .
, .
, ,
, , . ,
1924. , , .
23. 1943. :
, . ,
.
, , ,
.
,
.
, .
. .
,
.

, ,
, ,
,
, 26
,
. , 19. 1944. ,
.

, 1944. .
3. 1944. , ,
, .
, ,
. ,
, . ,
: , . .
: , .
, ,
. ,
, , .
,
, , .27
30. , , 1.
. , ,
.
. , , 21. ,
,
4. . ,
,
. , 27. :


, ,
. ,
.
,
28. .. .
, .28
. ,
, .
,
. , ,
. ,
40 , ,
( , 1941.
, :
, ).
, , .
:


,
. ,
. , .
:
.. .
.
.
.
1. 1944. . . .
, . 15.
:
, , , ,
. , .
, . ,
, , ,
.
.29
, 18. ,
:
, , ,
, .30
:

. . , ,
. .
3. 1944.. 4 . .31
, , .

 6. , . ,
, 3. .. 31. .
7. 10 , .
, , 4. ,
.
.
, , ,
, . .
.
.32
.33
. ,
, ,
. , ,
, .

, , ,
3. .
,
, .
,
, . ,
,
: .34
,
. ,
. , ,

, , ,
.35
,
, :
. .
.
.
. , .
.
. , ,
.
. , , .
. ,
. .
- . .
.
.
, . ..
. ,

.
,
.
. , ,
, . , : , ,
, , .
.
, ,
: , .
, , .
:
- , .
.
, . , .
.
. . ,
. , . !
!| , ,
. ! ,
, ,
. . ,
, . .
.
.
. , , , ,
. , .
,
.
, . :
,
. , , .
.
, . ,
-
- , , , .
- , , .
, , .
, . .
. , .
.
. , .
. , ,
: , ,
. .
.
- , , ,
.

 .
! |! !
.
, .
, .
: , . ,
, . .
, , : ,
.
. . ,
. ,
.
, . , ,
.
, ! .36
, .
, .
:

,
,

,
,
,

,
, ,
,

, , ,
,
,
37
,
.
, , , : .
, . .
, .
, , .
15, ,
1943. , 10 .
, .
, 2001. . .38

:
1 . , , , 393: . ,
1941-1945, 178.
2 , , .
3 . , . , , , 295, 355.
4 . , 1941-1945, 185.
5 . , , , 394.
6 . , , 144-145
7 . , , , 398: . ,
1941-1945, 200-205.
8 . , 1941-1945, 200-205.
9 . , , , 166.
10 . , , , 398.
11 . , 1941-1945, 201.
12 , 2. , .
, , .
1941. .
1946, 1947. .
13 , , -275, . . 19\1.
14 , , -299, . . 17\1.
15 , , -299, . . 17\1.
16 , , -296, . . 1\1.
17 : , 71.
18 . , 1941-1945, 210.
19 . , 1941-1945, 211-212:
.
20 , , -275, . . 21\1.
21 , , -275, . . 21\1.
22 , , -276, . . 8\1.
23 , , -297, . . 21\1.
24 . , 1941-1945, 219:
.
25 . , , , 401.
26 , :
.
27 . , 1941-1945, 220.
28 : .
29 . , 1941-1945, 230-231.
30 . , 1941-1945, 231.
31 : .
32 .
33 .
34 . , , , 167.
.
35 . , 1941-1945, 227-228; . ,
, 235.

36 . , 1942-1944, 346-348.
37 : .
38 , , .
( 5)

:
1989. 1990.
,
. , ,
,
,
.
:
20. 21. 1943. ,
, , 72 ,
!
72 ! ! !
? ,
?!
,
.
, 18 20 , ,
. , ,
,
, .

(
).
, , (. ,
, 166-167.)

12. 1946, ,
. ,
, :
. ,
, .

.

69 ,
,
:
, , : ,
.

 . .
. , .
,
.
, . :
, ,
.
:

,
,
, . (. ,
, www.znaci.net.)
.
23. 1943. , :
20\21. . 40
. ( , 1,
21, 552.)
,
, 27. :
20\21. 40
. . ( , 14, 3, 210.)
, ,
20. 21. 1943. ,
.
. 1943,
, , ,
.
, .
1945. . ,
. .
, , ,
, 14. . , -
. 2000. , ,
. , :
1943. ,
, ( ,
) .

. 2.
, ,
. (:
. ) .
, .
,
, ,

 . ,
1941. . ,
12 .
.
, , .
. ,
. .
,
. . .
, ,
, , ,
.
,
,
.

,
, , ,
.
,
.
, ,
.
,
, ,
.
.
,
,
, , ,
. (. , ,
61-63.)
, 1945. ,
, ,
( ). ,
. ,
, .
,
, , ,
, , ,
, :
, . ,
,
, . (. ,
, 315.)
:
, .131

 ,
, .
, . ,
,
, , .
( .)
. ,
, , .
(69 72 ),
, 40 .
, ,
. ,
.
,
. 20. 21.
1943. , , . ,
.
27. , 40 ,
,
. .
, ,
, 27. .
. , 14. , 109114; , , 2009.

1943-44.
:
.
()
(, , 1962). .
( ) :
- , ,
() . 20. 1943.
, ,
!. ,
: . :
(. 152 153).
- , , . ( )
1943. , (. 153 154).
- ,
. 13. 1941. () (. 48 71).
- , , . 13. 1941.
() (. 48 71 72).

 (. 141).
, (

,
. . .), . ,
1944., (. 201).
, . 1944.
(. 203).
. 1944.
(. 203).
, , 1944. (. 203) .

:
, :
, ,
101, - 110. 110
, .
,
, .
, , ,
.
, . , , .
,
. ,
.82
, ,
, .
.83
,
, , ,
.
.
, :
- 1 ( 1942),
- 1 ( 1943),

- ( , 1943),
- - ( 1943).
.
1 ,
, ,
, .
, , ,
, , ,
( ,
).
20 ,
. ,
,
.
, ,
773 . , 396. :
- 14 ,
- 24 ,
- 217 ( 12 , 23 50
),
- 15 ,
- 87 ,
- 35 - ,
- 4 .
207 , 120
, 50 .
( -) ( ).84
,
1.499 ,
- .
1.499 :

- : 320,
- ( ): 524,
- : 156,
- : 2,
- ( ): 350,
- ( ): 78,
- ( 31. 1942): 56.
- : 13.
, . 1.499.
35
,
. ,
, ,
.
, , .
20. 1943,
. 2, .

.
82 , - , . 21,
; .
83 , . , . 6,
, . 456, 1.124.
.
.
84 : , -
, . 21, .
( )


:
.
: http://www.znaci.net/00001/11_36.htm
:
U optunici se kae da sam se jula meseca 1941. godine stavio pod komandu Koste Peanca i da
me je on postavio za vojvodu rasinskog, kao i da sam u to vreme izrekao smrtnu kaznu trojici. To
je tano Posle kapitulacije bive jugoslovenske vojske doneo sam odluku da se posle
povlaenja iz Caribroda, gde sam bio kao komandant bataljona, ne predajem neprijatelju, nego da
organizujem narod na otpor protiv okupatora, to sam i uinio. Poeo sam prikupljati oficire i
podoficire po srezu kruevakom. Naiao sam na vrlo dobar odziv. Pomoglo mi je to to sam u
Kruevcu sluio etiri i po godine i to je za to vreme kroz moje ruke, kroz moj bataljon, prolo
oko dvadeset hiljada obveznika. Ljudi su shvatili celu stvar dobro i primili se posla. Posle
izvesnog vremena ja sam pokuao da uhvatim vezu bilo sa kojom organizacijom u mojoj
neposrednoj blizini, da se poveem sa ostalima. Doznao sam da se na Sokolovcu nalazio Kosta
Peanac, sa nekoliko svojih ljudi. Poao sam zajedno sa mojim naelnikom taba, potporunikom
Radivojem Milivojeviem, i na Sokolovcu naao sam Kostu Peanca. Izloio sam mu stanje na
mome rejonu i pripreme koje sam izvrio. On mi je rekao da je vrlo srean to ima ljudi koji
misle na dobro naroda i otadbine i to su odbegli u umu da povedu borbu protiv okupatora.
Pokazao mi je tom prilikom punomoje izdato od komandanta Pete armijske oblasti, generala
Cukavca, koji mu je naredio, u ime Vrhovne komande, da u otadbini produi etniku akciju.
Tom prilikom postavio me je za komandanta Rasinskog odreda Dao mi je neka uputstva i
direktive, mnogo nije imao ta da daje. Ja sam mu rekao da i u drugim oblastima ima povoljnog
terena za rad. Za taj rejon, za okolinu Stalaa i itkovca, postavio je za komandanta
potpukovnika Milutina Radovia, koji se docnije izdvojio iz organizacije. U to vreme, jun juli
1941. godine, koliko ja znam, Kosta Peanac nije bio izdajnik. Za Drau jo nisam znao, ni za
njegovu organizaciju O sporazumu znam kada je Kosta Peanac otiao za Bukulju, mislim u
avgastu mesecu, da je napravio sporazum o nenapadanju Po izjavi potporunika Radojevia,
on se, Kosta Peanac, obavezao da nee napadati Nemce a isto tako obavezao se da e se
zajedno sa okupatorom boriti protiv partizana. To je bilo meseca avgusta 1941. godine Mislim
da je zakljuen i pismeni ugovor, ali ja to nisam video
.

?
U optunici se kae da sam se jula meseca 1941. godine stavio pod komandu Koste Peanca i da
me je on postavio za vojvodu rasinskog, kao i da sam u to vreme izrekao smrtnu kaznu trojici.
,
. .

 1941.
.
, :
1. .
.
2. 20. 1941. ,
.
20.
. ,

.
,
,
, .
19 . 1941. , .

, ,


( ,
1219).
20.
1941. ,
.

:
:
, , 1. 12.
, 20. 1941..
:, , -
- ,
.
(, , .33. .13...8/7, )
,
1941.
, .

, 20. 1941.
.
?

 .
1941.
,
.
:
Poao sam zajedno sa mojim naelnikom taba, potporunikom Radivojem Milivojeviem, i na
Sokolovcu naao sam Kostu Peanca. Izloio sam mu stanje na mome rejonu i pripreme koje sam
izvrio. On mi je rekao da je vrlo srean to ima ljudi koji misle na dobro naroda i otadbine i to
su odbegli u umu da povedu borbu protiv okupatora. Pokazao mi je tom prilikom punomoje
izdato od komandanta Pete armijske oblasti, generala Cukavca, koji mu je naredio, u ime
Vrhovne komande, da u otadbini produi etniku akciju. Tom prilikom postavio me je za
komandanta Rasinskog odreda
?
( ,
) 1941. , .
.

, .
,
12. ,
.
, 20.
1941. ,
. .
120% .
,
. .
.

1941. , .
( 1946. , , ,
.9)
,

. .
:, .
.
(
) 100% .
24. ,
.
.

 .
1941. - .
20. 1941. .
,
3 .
:
Dao mi je neka uputstva i direktive, mnogo nije imao ta da daje. Ja sam mu rekao da i u drugim
oblastima ima povoljnog terena za rad. Za taj rejon, za okolinu Stalaa i itkovca, postavio je za
komandanta potpukovnika Milutina Radovia, koji se docnije izdvojio iz organizacije.
. ,
. 15 1941.

. ,

, 14. 1941.
( ),
.
.
.
(-, ..345.
1947. )

:
,

, .
. 24.9
:
- . .. .20 18.9.1941.
,
. , ..
(., .,234/21)
, .
26.9:
. ;
. ?
.
, ,
, ,
.
(., .213)

 .
.
.
28. 1941. (
),
,

.
, ( )
, () !
.
, ,
.
:
Po izvrenom sporazumu potpukovnik Radovi izvestio ga je da on ne pristaje na sporazum koji
je potpisao Kosta Peanac, pa da i mi to isto, ostali komandanti, ne inimo. Ja isto tako nisam
priznao taj sporazum
Po nareenju Koste Peanca imalo je da se obrazuju sudovi..(
).
Tek posle napada na Kruevac saznao sam da postoji partizanski odred, Rasinski odred
!
. 1941. .

,

, 4-5 . .

,
. .

.
:
Prisustvovao sam 21. septembra u selu Strmcu zakletvi est hiljada regruta. Po povratku sa to
zakletve naao sam u tabu generala Novakovia, koji mi je izdao opte nareenje za opti
ustanak u umadiji, napad na sve gradove u kojima su Nemci. Ja sam imao da izvrim
organizaciju i da sa svojim odredom zauzmem Kruevac. Raspisao sam nareenje o mobilizaciji
da bi se prikupile trupe. Tom prilikom sam naredio komandantu andarmeriske ete, smatrajui
da je nacionalan ovek, to jest javio sam mu da u izvriti napad na Kruevac, i to nou izmeu
22. i 23. po nareenju generala Novakovia.
. :

Po povratku sa to zakletve naao sam u tabu generala Novakovia, koji mi je izdao opte
nareenje za opti ustanak u umadiji, napad na sve gradove u kojima su Nemci.
.
?
?
.
, ,

21.
.
:
18. ()
.
(, , .32. .1...1/4)
,
.
.
( )
( ) .
19. ,
.
,
. -.
, 18.
. .
21. 1941,
, ,
22. , 23. .
,
. ,
, (
, ).
21. 4 ,
. (
), ,
.
:
. Traio sam da me u toku napada pomogne sa svojim andarmima, to jest svojom borbom u
samoj varoi. Dodao sam da, ako mu to nije moguno, onda da saopti andarmima da se pre pola

noi kako ko moe udalji i da doe u oblast Paevike ume. Plan sam bio stvorio, jo nisam
uhvatio vezu sa komandantom Rokom iz stalakog odreda. Napad je zakasnio iz razloga to
Goki odred nije doao. Trebalo je poeti u noi izmeu 22. i 23, a medutim 23. Nemci izvre
prepad. Nemaca je bilo oko 5 do 600 Po izjavama ljudi iz samoga grada, i naenim leevima
koje ranjenih, koje poginulih, bilo je 190, a zarobio sam oko 29 zorki Ja sam skoro bio
zauzeo Kruevac. Jedino je bilo jo otpora u jednoj gimnaziji. Trebalo je da Goki odred zatvori
svoj sektor. Ja sam docnije bio spreen pristizanjem nemakah pojaanja iz Stalaa i Kraljeva
Ja sam morao da prekinem, jer mi Stalaki odred nije uopte dolazio, a znao sam da e Nemcima
stii pojaanje, da e biti tenkova i ruenja zgrada i da e me najzad, odbaciti.


.
,

, .
, .
. :
. Napad je zakasnio iz razloga to Goki odred nije doao.

.
.

,
. , 300 ,
, . .
.


, .
.
:
Posle borbi na Kruevcu i selu Brzenici i Jaslici, ja sam se povukao ka Kraljevu, jer sam saznao
da se tamo vode borbe od strane partizana i od strane Drainih etnika sa Nemcima. Tamo sam se
naao sa majorom uriem, koji je bio komandant operacija i opsedao Kraljevo. Javio sam se
njemu i stavio mu se pod komandu. Tada sam saznao za Drau Mihailovia. Stavljajui se pod
komandu uria, ja sam se stavio i pod komandu samoga Drae. Produio sam borbu dokle god
je trajala opsada Kraljeva Opsada nije uspela. Ona je bila probijena od pravca Kruevca, ali se
taj krug mogao zatvoriti da nisu iskrsle druge stvari, koje sam kasnije saznao. Dolo je do sukoba
izmeu partizana i etnika u Poezi Major uri je povukao vei deo snaga ka aku Ja
nisam imao tane podatke, ali uri ne bi povukao snage da nije dobio nareenje od Drae
!


. , .

:
( ). ,

. ,
29.
(,
.),
, ,
,
,
2 , 4
, ,
(6.10) , ,
, , 70 ,
, , ,
, .

. ?
:
Posle borbi na Kruevcu i selu Brzenici i Jaslici, ja sam se povukao ka Kraljevu, jer sam saznao
da se tamo vode borbe od strane partizana i od strane Drainih etnika sa Nemcima. Tamo sam se
naao sa majorom uriem, koji je bio komandant operacija i opsedao Kraljevo. Javio sam se
njemu i stavio mu se pod komandu. Tada sam saznao za Drau Mihailovia.
. . .
.
.
.
. , .
.
,
. , .
,
,
.
?
. . , ,
, .

,
.

 ,
.
,
.
, , .
, .
. .
, ,
. , .
, .
.

-1.- , 2- 3-!

:
1.
,
, 20. 1944. ,
, .
,
27. , ,
, 3.000
6.000
. ,
.
, .
,
.
,
.1
1. 1944.

.
( ),
.
. ,
.2
,
, .

 2. .
, , ,
. ,
. ,
. , :
,
.3
,
. 29.
, ,
.
, .
, 19. 1944. ,
,
.
,
,
,
1941, 1942. 1943. .
.
:
1. .
2. .
3. ,
.
4. y
, , ,
,
5. . .

.4
, ,
, ,
. ,
, ,
. 24. ,
. ,
.5
.
, , ,
, .
, , .
, , , ,
. ,
.
.
, , ,

 . ,

. ,
. ,
, .
:
1941, 1942. 1943. ,
, ,
. ,
.
, ,
, .

,
.
, , .
.
( ).
,
1. 2. ,
, 3.
1944. , :

.
.6
16 50 ,
, . ,
,
, .
. ,
, 1.
, , , , .
, , , 1. 2.
2. .
, ,
: . , ,

.
:
,
,
,
.7
, , 20.
. , ,
8. ,
:

 ! 29. ,
.
,

,
. , :
29.
, 29. , 29.
.8
9. 10. , 11. .
29. ,
.

, ,

, .9
, , .
, ,
,
.10
, ,
, ,
.
11.
,
.
11. 13.
,
, .
, 17. ,
. : 3.000
4-5.000
.
:
. .
, ,
. .11
, .
.
5. .
,
, , .

, ,
,
, ,
.12

 ,
, ( .
, 6. ,
, 5. ).13
,
, .
, ,
,
.
,
, .
, , ,
12.000 . , 1.
37. x ,
4. .
, 9. ,

.
. ,
, ,
, x
.
.14
,
.
,
, ,
.
, .
,
, . ,
, .
, 16.
, :
.
. .
.
. , .
.15
,
, ,
. ,
.
,
,
. ,
, .


. 26. , ,
.16
,
.
, .
, ,
, .
: , .
, 24.
, , .17
,
.
,
.
, , ,
, , .
5. 1944. ,
.
,
, . 9.
, ,
:
,
. ,
.
.
,
.
.
, .18
,
.
, 12.
,
, .
, ,
,
.
, 13. , :
, ,
. ,
,
.
, ,
, .
,


, ,
,
,
.. .19
, 13.
. 16.
, :

,
, .
, .
,
.
,
.20
, , ,
, .
,
, 19.
.21

, .22

,
, , ,
.
,
.
4. :
, .

. . ,
.
,
, ,
.23
, ,
,
.
,
. ,
.
:
, .
, ,
2. , .

 . ,
,
.
. , ,
. ?
, ,
. ,
. . .
.
, .
, , ,
, ,
.
, , .
,
, .
, ,
. , ,
. . .
.
, , .
, , .
. .
.24
,
.
, ,
, .
,
,
, .
,
. 27. 1944. :
x


.
,
. , ,
.
.
,
.
, ,
,
, , ,
,

 .
,

,
, .
, , ,
. (
29. . )
,
25
:
1 2 , 14, 3, 885-886.
3 , 14, 3, 888.
4, 5, 6 , 14, 4, 132-136, 251-252, 195-197.
7, 8, 9, 10 , 14, 4, 195, 226, 135, 227.
11 , 14, 4, 562-566.
12 , , -292, . . 15\2.
13 , , -301, . . 5\1-34.
14 , , -281, . . 4\1.
15 , 14, 4, 565.
16 , , -297, . . 22\1.
17, 18, 19 , 14, 4, 532, 374, 376.
20 , , -281, . . 4\1.
21, 22, 23 , 14, 4, 376, 377, 380.
24 . , . , . , . , , 281-298.
25 , 14, 4, 701-703.
( 5. 12 .
)

:
13. 1945,
. , ,
,
: , , ,
.
1945. - ,
, .

,
. .

, :
,


. .
16. 1945. .
.

.
.
,
,

.
!
!

,
..134
, , ,
. ,
:
. :
,
,

,
:
, ,
,

.

. ,
.
,
.

, , , , .
.
, .
. ,

,
, , , ,

. ,

 135
,
.
, ,
. , ,
,
, ,
( ). ,
.
,
, . .
, ,
30. , , .
, . :

.
, , .
, , 31.

. :
, .
. .136

, , 6.
. 7.000, 15.000 ,
, 1.000 , :
, ,

, ,
, , ,
, ,
.
, ,

.
,
.
, , ,
, .
, ,
.
,
,
,
, ,
.
.

 .

.137
, , 2.
,
, .
,
, , . ,
, ,
. , ,
, , , ,
. , ,
.
, 30. 31.
. , ,
. (
.) :
,
. ,
, , . ,
, ,
, , ,

, 4. . ,
, , ,
. , .
. , ,
. . .
.
, .138
, , , { .

, 1.
. ,
,
.
5. 2 30 . ,
, .
{ .
: ,
. , .
. 1.
.
, 6. , .
,
. , , ,
. ,

 . :
.
. , 4. 8.
1945. ,
. 8. 9.
, 2. ,
.139
.

. , .
.
. ,
, . 1.
, , ,
. , , .
. ,
. , : , ,
, .

, . ,
. , ,
. , : ,
. :
.
. , ,
.
. . , .
, :
! , , .
4-5 2-3
.140
. , ,
,
,
, . ,

, .141
:
, , 3.
1945. , ,
, , ,
, .
: :
, 1. , 1.
, , , 5.

 4. 1945. ,
.
,
,

,
, .
.142
, ,
1. .
80 ,
, .
, .
. 50 ,
.
, .
{ ,
, , .
, 5. , , ,
, .

. .
.
, .143
, 6. , {
. ,
,
. ,
, . ,
. (
, ,
.)
, 10
, ,
.
,
, ,
, .
, , ,
, 7. .
, :
. 1.200 ,
.144
. , :
,
.
,

 .
!
,
, ,
.
.145

,
, ,
, .
, ,
, .
.
.
, ,
.
.
, ,
, .
, :
, ,
,
.146
,
. : ,
. ,
, :
.
. .
. .
, .
. .
.
, (
).
, , 5. 8. ,
. , ,
. .147
4. .
,
. ,
.
.
. , ,
. , ,
, . ,
. :

 ,
. ,
.
, `` .148
,
. 4. .
, , .
, . 4.
5. , 400 ,
. .
? ,
: .
,
, .
y ,
. , 5. ,
.
4. ,
, 7. , .
:
,
,
. ,
, 800 400
, ,

.149

, 3. 1.
.
1941. . , .
,
, .
1947. .150
22.
1945. . ,
. 23. . ,
26. , :
. ,
2. . ,
.
,
. , 1.
,
.
18 50 .
, 29. , ,

 .
, 1. . , 14. ,
. 11 ,
, , .
. 3.
, .
. ,
. , 4. , :
(. . ) .
. ,
.
, 13 . .
17 , .
.
5. , . ,
,
.
1. ,
, , ,
. 2.
, ,
8. . :
, 2.
7. 18,30 .
: , ,
(), , , ,
, .
,
.
7. :
, ,
, , ,
.
,


. , ,
.151
:
.
, :
- 16. , ,
, , (,
, ).
- ,
.
- ,

 .
- ,
, ,
.
- 4. , ,
,
,
.
- 4. , ,
, 8. .
- , 5.
, ,
.
- ,
.
-
.
, 10.000
, , ;
, , .
, ,
, 23.
( ,
).
?
, 1.
.
300
. .
, ,
, .
, , ,
, .152
, 7. 8.
.153
, 50
. ,
, ,
25 ( ,
11 ,
). ,
, 30
, , .
, 100 .
17,
.
. .

 .
10 .
5. ,
. 12 .
,
.
.154
9. 1945. :
5.500 .155
7.500 , 300 2.
, ,
6.900. 800
. 600
.
134 . , , 40. .
135 . , , 29-30. .
136, 137 , 14, 4, 866, 886-890.
138, 139 1941-1945, 114-115, 116.
140 . , , 126-127.
141, 142 . , , 341, 342-343.
143, 144 . , , 347, 353.
145 146 . , 1941-1945, 141.
147, 148, 149 . , , 45, 46, 47.
150
.
, . , , 1991.
,
.
151 , 14, 4, 422.
152 .
153 . , , 122.
, 4. . ,
7. .
, 8. 1945, .
154 .
155 , 12, 4, 846.
( 13 ,
5 )

1943.
:

 21. 9. 1943,
2. 118. ,
2. 668. 4. . NARA, T313, roll 483, frame 361.
10. 1943:
. NARA, T313, roll
483, frame 126.
21. 11. 1943
11,30 h, 2. 118. (
). NARA, T313, roll 483, frame 354.
21. 12.
1943: 6 ,
. . NARA,
T313, roll 483, frame 585.
12. 1943: 2. 15
. ,
. NARA, T313, roll 483, frame 118.
21. 13. 1943:
118. .
a .
. NARA, T313, roll 483, frame 334.
21. 13.
1943: (34 ) .
NARA, T313, roll 483, frame 575.
21. 14.
1943. 05,00h: :
. .
. NARA, T313, roll 483, frame 569.
2. 14. 1943: :
. NARA, T313, roll 483, frame 82.
2. 16. 1943:
118. :.. , 14.
. NARA, T313, roll 483, frame 297.
16. 1943:
.
11. ,

 . . NARA, T313, roll 483,

frame 163.
2. 17. 1943:
,
.
(). NARA, T313, roll 483, frame 554.
2. 18. 1943: 118.
. 118. (30
) .
. NARA, T313, roll 483, frame 284.
2. 18. 1943: :
. . NARA, T313, roll 483, frame 32.
2. 18.
1943:
118. 14 18. : 71
1350 . .
(30 )

(20 30
). - .
. ,
. (118. . .)
. (118. . .)
118. . NARA, T313, roll483, frame
549.
2. 19. 1943:
.
.
. NARA,T313, roll 483, frame 26.
15. 19. 1943 :
369. : 3. 370. . NARA, T313, roll 483, frame 279.
19. 1943: 16.
:
. NARA, T313, roll 483, roll 139.

 21. 20.
1943: .
.
(118. . .)
, 118. . . (1 , 1 12
). .
, 2000 . (
) . . ( 300
) ( )
80 . NARA, T313, roll 483, frame 536.

:
:
( 1941.
)
. :
, ,
, ,
, . 1944.
6.000 ,
,
.
, ,
, .
, , .

. .
,
.
, .

.
.
. . ,
.
, ,
. ,
.

 1942. . ,
.
,
, . ,
, . ,
,
, , .
, 20. .
.
( 4)

( 1943)
:
13. 1943, .

,
, ,
, ,
27 ..
.
, 8. 9. .
369. ,
9. 10. . ,

, . , ,
9.
.150
, ,
, 9. 10.
: , 10. , .
9 22 . 50
. 2 8 , 2 , 2 , 3
, 48 , 2 , , , .151
, , :
, ,
.

 400 (5 ).
.152
2. , 2. .
.
.
, ( ,
), ,
, .
.
369. , 10. 1943,
, 15.
, ,
.
,
,
.
:
- 1. : , ; 800-1.000 ,
5-6 ,
- 6. : ,
- 9. : ,
- 3. 370. 369. : (270 ),
- : 100 , ,
- : ,
- : , .
, .
.
, 1. ,
.
, ,
,

 .
, , ,
. 7-8.000
.
:
- ,
( ),
- ,
- ,
-
,
- .
.
,
. 1941.
X, .

, . . , ,
.

10.000 .
1943. 369.
, .

.
, ,
.
, . ,
; ,
, .153
12. 1943. ,
. ,
. ,
, ().

 , , (
). :
, ,
.
, , , :
? ( )
.
-
, .
,
.

, , .

.
,
. ` !` ,
.
.
, .154
,
.155
369.
.
,
15. , 8. 1943. 12 15 .
:
, ,
.156
, 14 20 ,
369. :
.157
, 9. , 01, 20, 15. ,
(1.200 ) ,
. , . .
,
.
, , ,

 . ,
.158
, 22 10 , 3.
, : :
. ,
. . .159

.
9. 10. 369. 3.
370. , , :
, 7. , ,
, .
. 9.
4 . .
. ,
.
.160
369. 10. 12,15 15.
:

( . ) .
.
.
. .
.
, ,
.161
12,55 ,

.162
19,30 3. 370. :
,
.
,
.

 , 4-5 .
, (2. ).163
12 10 3. 369.
6.
. ,

(9 ).
, . ,
, (5 10
) . ,
2. .
, -- .
.
, , .164
14 30 3. 369. ,
: 369. ,
, , .
13. .165
6. , 9. ,
1. . , .
18 45 3. :
, .
, 369. ,

.166
11. , 369.
, .
.
, 16 ,
.167
, 12. , 9 30 , 369.
.
, 3. 370.
3. 7-12
.168
, 13
.169

 13 40 : .
100 ,
.170
, .
, 17 45, 3. :
, .171
, 13 50 :
.172
17, 05 369.
15. , :

,
, .
.
15.
, .
: .
.173
18 30 3. 369.
.174
,
, ,
. ,
,
. ,
, , ,
,
.
, ,
, . , 9 45 , 13.
, .
. 10,50 369.
3. 370. ,
:

 3. 370. :
. .
. .
.
, .
.
.
3. 370. ,
.175
11 20 3. :
: 13. 09,45 .
.176
, .
11 45 15. :
. .
.177
11 55 3. :
. 10
.
.
.

.178
12 10 3.
, :
.
.179
12 30 15. ,
.180
12,45 ,
, , .181
14,35 369.
.
,
.182

, , , ,
. , , .
27. , ,
.
27. , , ,
.183
13. .
17 3. 370. , .
(3-4 , ).
,
. 2 ,
.184
17,20 15. :
105 , .
. , , .
, .
, .185
3. 14. : .
.
.
.186
25 , .
8 40 369. 3.
, :
? 3. ,
.187
9 15 3. . 9. ,
, .
. , 3. ,
369. : .
.188
.
, 3. 369.
9 17, 13 , :
. .
.


.
3. 10 ,
.
:
. .

.189
13 20 , 3. :
,
.190
:
.
,
. ,

, .
.
,
, 369. ,

.
.
.191
. ,
.
16 20 3. ,
.192
18 40 369.
. 370. ,
.
.

 19 15 3. .
,
. :
, .193
, 22 30 , 3. :
.194
14 40 , 15. , 3.
: .
, 2.000
.195
,
, , .
,
,
.
, .
, . ,
,
, . ,

, .
,
, .
, , ,
, , . .
, :
,
. ,
, 50
, 28 . 35 .
, ,
, , .196
, :
-
200 , .197
, .

 .
.198
,
60 .
, ,
100 . , 3. 370. ,
, ,
. ,
3. , ,
.
, . 50 , 4 , 60 , 4 ,
. 8 ,
.
, :
: 500 , 4
( 75 3 65 ), , , , .
27 .199
,
, ,
.
3. 15. :
, 9. .200
16. () . 1.
6. , ,
: 1 , 2 , 5 121
.201
19.
:
1 ( ), 1 10 ,
3 15 ,
8 75 ,
2 ,
60 , 63 , 2 ,

47 ,
5 ,
54 ,
7.200 .
:
.202
1. 16.
: 7 , 34 , 2 . 2-300 .
1 , 1 , .
. 369. .203
15. 18. ,
14. .
, :
1. 14. 1943: 2-300 ,
.204
13. ,
14. .
, 14. , .
,
. , ,
, .
, ,
.
, ,
, , .

150 , , 26-369-11, 1.090.

151 , ( -), 1642, 84,
DECLASIFIED NND 877190, 183-185.
152 , , 26-369-11, 1.090.
153 . , - , 99.
154 , 99-100.

155 , 100.
156 , , 26-369-11, 1.075-1.076.
157 , 1.078.
158 , 1.083.
159 , 1.090.
160 , 1.090.
161 , 1.092.
162 , 1.093.
163 , 1.095.
164 , 1.104.
165 , 1.104.
166 , 1.106.
167 , 1.109.
168 , 1.110.
169 , 1.111.
170 , 1.111.
171 , 1.113.
172 , 1.112.
173 , 1.113.
174 , 1.114.
175 , 1.118.
176 , 1.118.
177 , 1.118.

178 , 1.118.
179 , 1.118.
180 , 1.118.
181 , 1.120.
182 , 1.120.
183 . , 27. , 23-24.
184 , , 26-369-11, 1.121.
185 , 1.122.
186 , 1.128.
187 , 1.128.
188 , 1.128.
189 , 1.128.
190 , 1.128.
191 , 1.128.
192 , 1.128.
193 , 1.128.
194 , 1.128.
195 , 1.131.
196 . , - , 99-100.
197 1946-1996, 275.
198 . , - , 100.
199 , ( -), 1642, 84,
DECLASIFIED NND 877190, 183-185.
0333, 0334 0335.

200 , , 26-369-11, 1.131.

201 , 1.140.
202 , 1.165.
203 , 1.142.
204 , 1.155.
( )

:

.
.
,
7. 1942, ~ -
~.13
, ,
~ ~, ~ ~.
, , ~
-~.

.
,
~ ~.
,
.
, ,
( 1942.
). .
, ~ ~ , .
.
, ~
~, .
, : ~ 11
, . ,
.
() . , ,
,
~.

, , ~
~, .
: ~
, , ()
,
,
, , ~
, , ,
. ~ ,
~, , ,
~ ~.
, ~ ~.
,
~ ~.14
,
,
.
:
( ~~)

:
)
)
- , .
) ,
, ,
) ,
, 16 ,
10
) ,
, .
)
.
)
.

, ,
,
15
14. , ,
, ~ ~.
,
.16
.

, 1. 2. 1942. , ~
~.

 ~ ~,
. ~ ~, . ,
.
, :
,
,
, ,
, ,
, ()

, , .
:

, , ,
,
, ,
, ( ),
( . ),
.17
:

, . ,
, 13. 1942.
. ,
:
15.
.

, (), ,
. ,
, .
, (),
18
, , , .
, ,
, , .
, .
, ,
, .

. , ,
:
, ~ ~,19
.
, ~ ~,
, , ~ ~, .
, , ,

 .
.20
, .
, .
, : ~
, ,
~, .21
,
5. 1942: ~
, .
~.22 , .
12. 1942. :
~ ,
, ~.
, ~ ~ 12.
~ ~, : ~
~.23
, ,
. 1943. :
( .
) . ,
.
.24
~
~ .25
() . ,
~
~ .
, 3.
(1943) :

.
.46
, , :
.47
:
.
.48
, 9. , : ~
~, , : ~
( . )
.~49
, .
25. ,

:
() .50
, 8. :

. .
20. .
, , , , .51

: ~ ~, , 15.
1943. .52
. ,
. ,
.
, , ,
, .
, .
~~, ,
. ,
, , .
, ,
, , ,
.
:
,
, ()
, ,
,
:
{ ,
.53
, ,
, ,
,
. , .
, , .
: , ,
, ; ,
~ ~.
:
13 , 14, 1, 312.
14 , 14, 1, 311-318.
15 16 , 14, 1, 335-338, 367-368.
17 , 14, 1, 405-409.
18 , 64, 1990. .
19 . . , , 858.

20 21 , 14, 2, 665, 670.

22 . . , , 47.
23 . , , 46.
24 25 . , , 47- 49.
46, 48, 52 , 14, 2, 147, 207, 213.
47 49 , , -293, . . 2\1.
50 51 , , -293, . . 3\1.
53 , 14, 1, 311-318.
( , 2. )

:
,
? , , :
, ,
, . ,
:
, .
, , ,
.
, ,
, 1944. ,
. ,
, , ,
.
,
4. , -
2. , ( 15.000
), (21, 22, 24. 25<
10.000 ).
:
, ,
, 4. , , . ,
. , ,
, ,
11. 1944. 15.000 , 70 ,
, , , .
, ,
, :
.102

 : , -
(, ),
(,
: ) (,
, , 1. ),
, .
, 4.
, .
, , . 20.
: ?
, ?103
,
, . ,
.
, ,
, 500 .104
, . ,
, .
,
,
, . :
, , . -
, 4.
, .
5. , .
27. ,
200 , .
, ,
.
,
:
- 27. ,
- 22. ,
- , (
3.000 ) .
- 5. ( 1.000 ).105
10. ,
, , , .
15. , . , ,
5. , .
, 4.
.
, - ,
, ,
.
()


, , 14.
1944. . ,
, , (21,
22, 23, 24. 25)
,
, 26. ,
. 19. , 25, ,
, 24. . .
, : ,
3.000 ,

. , .119
, : 19.
23. 21. 24.
. , 23.
24. ,
.
120
21, 24. 25.
, 27. , . ,
, ,
.
4. ,

102 , 14, 3, 645.

103, 104 , 14, 3, 651, 652.
105 , 12, 4, 891, 901.
()
119 120 , 1, 20, 693.
6.
,
, .
, 4. ,
, . . , 22.
, , , .
,
, .142
, 22. 1944. ,
:
:

,
. :

 5.000 ,
. 10.000
.143
,
, .
, . :
22. . ,
,
. ,
5.000 , 1.000.

,
.
.
,
:
, ,
, ,
.144
,
. 17.000, ,
,
(5.000 ).
,
:
,
1.500 . .
.145
, 29. ,
, , y . ,
, 12.
: : 22.
.146
,

, .
,
17.000 .
, , .
, .
1. 1944.
,
:
.147
, , .
4.
``, .

 25. :
.148
, ,
.

,
. , 14. ,
4. , :
, , ,
, .149
,
. ,
. ,
, , 7. 1944.
:
. .
350 . . .
150
:
. .
. . .151

.
, 2. .152
,
.
, ,
. :
,
,
, .
, ,
.
, Yy . 2.
:,
, , :,
. :
.
.153
, ,
, .
,
, 14. 1944. .
,
, .
. ,
, , :

 ,
,
. ,
.

, , ,
: ,
, .
, :
, .
.
: .154

.
142 , 12, 4, 529-532.
143, 144 , 140, 131.
145 , 132.
146, 147, 148 , 12, 4, 165, 387-388, 456.
149 , 12, 4, 422.
150 151 , , -278, . . 18\1.
152 , 12, 4, 905.
153 : , 276.
154 , 12, 4, 420-422.

:
1944. 4.
, , 4.
, .
, 2.
.
.314
37.
3. . ,
1. .
11. 12. .
,
.
.315
23. . 1.
37. . ,
.

 ,
.
, .316
23. :
,
3. ,
, . ,
, .
.
,
.
, ,
.317
. 10
, .

.

.318
23. 4. , ,
. :
. . (
) . (5
), . (8, 4
).319
26. :
22.
. .
. .320

. 27.
. 4. ,
, .
, . ,
, , .
, .321
, 29. , 6. () .
: 1. 6. . 37.
1. 8. , 3.000 .
,
30. 31. . ,
.322
, ,
. 2.
:
31. .. , ,

 .
, . , , .
,
.
. 1.
.. .
. , . (
) .323
3. , .
,
, , .324
(5, 17. 21.
). , ,
12.000 : 5.000, 1. 5.500 37.
1.500.
:
. ,
.
,
, , .325
,
: , , , ,
. ,
,
.
4.
.
( ,
, 1. ). 4.
, .
.

. ,
, .
, .326
, ,
, ,
, (
, ).327
, - , 4. 4.
.
. , 6. 37.
, .
:
,

 .328
,
1. ,
.
, , :
, ;
(
4. , 6. ); 1.
. 1, 3. 5.
.
4. 12.500 (
).
, , .329
1.500 .
4. ,
1.000 .
, 4. ,
1.000 .
1.500 .
, 17.500 .
, 6. , 5.
. , . , 1. 5.
, 6. , ,
. 6.
,
, .
. ,
, ,
. ,
. 30
,
.330

, 6. . :

,
.331
,
. , .
: ,
, 3. , ,
, 1. 5. . 6. ,
.
, , , ,
.

 , .332
:
, 6.
1. .333
,
( ).
5. 6. 12. .
16. 36. ( 2.000 ).
, 12. , 11. (
2.000 ).334
8. 14.000 : 12. 37.
, 1. , 6. ,
.
1.
. 8. 6.
2.500
. 1. 6. .
, 12. .
5.
( , ),
4. ( , )
2. ( , ).
, , 3. .
1. 1.
, . ,
5. .
:
8. 6. ,
. ,
.
6. , . ,
(. 5. . ),
. ,

. .
( ) .335
4. , 5.
, :
. 4. .
4. , ,
. ,
: ` , !` , .
. ,
17 .
.336
:

 :
. , , .337
, , 2. .

( , ), . ,
, 2.
, 6. , . ,
, ,
, . , ,
. 2.
. , ,
, , :
,
.

(. ; ,
. )
. ,
. ,
. , ;
.
8. :
,
,
.
. ,
,
. ,
.
, ,

.338
, 1. , ,
,
. ,
.339
9. :
,

. , :
, ,
, .
, .340
, , .
:
. .

 .
. ,
, .
. .341
, ,
,
. . ,

, . , ,
, .
,
. , , ,
. , ,
.342
, 14 , .
.
.343
9. :

(. 4. . ) ,
, .
.
.
50 ,
.
.
. ,

, ,
.344
:
(20 )
. : 66 350 .345

. , : 1.
. , , 23 .
9. .346
, ,
,
, . 8. 9. 200
500 .
,
1. .
, , ,

 4. ,
.347
. .
, : 7. .
, 4.
, .
, .
, , 12. , 11.
. 16. 21.
. .
,
11. .
.
14. .
, , ,
, .348
, , 17.
, ,
,
.
, 2.
, 17. ,
( ). 20.
, 5. .
,
. x
.
, ,
501 (
, 1921. ).
.349
,
9. :
.
,
.
. ,
, ( . )
, .
, , .350
18. ,
, .
5. , .351
10. 15.
:



.
,
. , 5-20 40-60
,
.
15. 1944.
.352
,
.
3.
, ,
7. .
.
12. ,
, , , .
.
12. ,
, , :
, :
.
. .
, . , 353
, :
,
.
: 22.
, .354
,
.

, , ,
. , ,
.
, 1. 12.
,
.
,
. 2. 24.
, 37.
.
.

:
314 , 14, 3, 745-748.
315, 316 , 1, 21, 735-736, 749.
317 318 . , , 211-212.
319 , 1, 21, 756-757.
320 , 14, 4, 252.
321 . , , 212-213.
322, 323 , 1, 21, 763, 766.
324 .
325 1941-1945, 342.
326 .
327 . , . , , 3, 127-128.
328 , 14, 4, 202.
329 . , . , , 3, 128.
330 .
331, 332 , 14, 4, 206, 207.
333 1941-1945, 341.
334 , 14, 4, 297, 299.
335 , 323. ,
.
336 . .
337 . .
338 . , ,
149-151.
339, 340, 341 . , , 217, 215, 216.
342 5. 1944. , ,
. ,
: .. ,
,
, .
.. ,
( . )
.. . .
:
,
,
, : 1.
,
.
,
, . ,

100 1.000
. . ,
, . , ,
, ,
, , .

, ,
. ( , 14, 3, 547550.)
343 .
344 . , ,
149-151.
345 , 12, 4, 587.
346 . , . , , 3, 404-405.
347, 348 1941-1945, 341, 343.
349 . , 1944, 3.166.
350 , 323.
351 , 14, 4, 297-298.
352 . , ,
151.
353 .
354 . . , , 373.
( , 4. )

4. .
: , , ,
, 2. ( 5 4.
). 4, , .

:
26. 1944. , 4. ,
, ,
, : 21, 24. . ,
21. 24. , 22. 25.
. , 23. ,
.
8.000 ,

. 4.
,
,
. , 4. ,
1, 2, 3. 5. .151
, ,
: ,
8.000.152
, - ,
30. : 3.000 .

1.000.153
12.000 , 2.000
1. .
,
,
.
4-5.000 ( 21. 24. ).
, ,
, , 20. ,
. 29. :
:

. .

. 2.
.154

.
, , .

, . .
30. , :
22 . .
. .
.155
2. , -
. ,
.156
4. , ,
2. :
, ,
.157

.
, , .
2. 5. ,
,
, - :
.158

. 5. :
.
: .
. (
) : (1201)
. 865. (986) , . 2.
5. .159


2.
, 3. x .
.
5. ,
.
.
, . , 6. ,
.
. ,
.160
, 7.
. :
. .
. .161
:
. .162
, :
. .
. . 8.

. .
.163
7. , , .
.

. 10. 11. , ,
, .
,

. 25. .
9. .
. y 25.
11. . 27. ,
. ,
.
.164
,
.
.165

. ,
.
. .166
13. ,
, .

. , ,
. 2. , 1. 5. , 2. 3.
. -
.167
, 2.
, 14. 21.
, .
, ,
. .
5.
, 10. 11. 12.
. , .
12. , 300 ,
, ,
.
. , ,
11. 12. 10. 11. ,
. ,
, .
,
. ,
3. 4. ,
, 15 ,
.168
15. ,
. 16.
.169
15. 16. , 2. , 2. 3.
, ,
16. , , .
.170
19. , 21.
,
. 2.500 .
5, 1. 3. , :
21.
.
.171
21.
.
: 25.
17\18. 21.

.172
21. 27.

 , , 25.
. 4. 22. ,
.
23. ,
, .
, ,
, .
.
.173
23. ,
: 4. , -
. ,
, . 25. ,
:
.
. 1.
. ,
. .174
:
1.000 .
,
.175

7. . 55 , 230 , ,
332 , 579 500 .
: 47 , 52 ,
, , , 18 , 362 , 20
, 28 , 306.000 , 26
, 165 , 100 , ,
, , , .176
, , ,
, .
, ,
, 27. ,
( ),
.
: 5. 27.
. 22 .
, 1944.
, 23,
.
:
151, 152 , 14, 3, 745-748, 748.
153 , , -278, . . 19\1.
154, 155 156 , , -278, . . 19\1.
157 158 , , -278, . . 18\1.

159 , 14, 3, 804.

160 . , 1944, 2.920-2.924.
161, 162 163 , , -278, . . 18\1.
164 . , 1944, 2.926-2.927.
165 . , . , , 3, 108.
166 , , .
,
.
. : .
167 , 14, 3, 828-829.
168 , . . 39, --16970.
169, 170, 171 , 14, 3, 831-833, 838, 845.
172 . , 1944, 2.928.
173 . , 1944, 2.948-2.949.
174 , 14, 3, 861.
175 , . 6, 392.
176 , 434. .
: , , -301, . . 5\1.
.
( , ,
, . 596-603; , , 2008.)

:

20. 1944.
, 23. (7, 9. 14. ),
1.500 . ,
.260
: ,
.
, , .
,
.
, ,
.261
22.
20 .262 , , .
25 12 , 23. 16 .263
, 23. .
,
. ,
, .

 24. ,
,
400-500 . , 30
, .264
,
29.
.
23.
, ,
.265
26. :
23. 24. ..
.
.
250 , ,
.266
26. 13 ,
, .
.267
26.
, 15 ,
.
, .268
29.
. ,
.269

:
. ,
. .
.270
30. :

,
.
.271
, 23. 3.
, ,
.272
, 23. 4.
, ,
, , .
4. 5. 23. ,
. 5. :
3 10 , .
. .
, 1941. ,

 , 12
, 30 ,
.
. , . .
16 ,

?, ,
.
.273
.
32 , .
113 , .
, 23. ,
.
10.
. 16.
,
. .
, .274
17. :
500 15. 16.
,
, ,
.
, ,
. .275
.
, 2.000 ,
- ,
.
17. , ,
23. :
.
:
: .
: .
: .
: .
: .
.
: .
. .276
, ,
23. .
, ,
, ,
, .

 .


. 17 , , 23.
, ,
, , .277
23. ,
6.000 , 18. .278
23. ,
.
20. :
.
.279
, ,
.
23. : 7. 14. , 9.
.
21. 22.
. 25 160 .
, ,
.280
9. .
, , .

. , , ,
,
.
, .
23. :
,
, ,
,
.
( , . ),
20 , . 1.200.
.
.
.281
,
, ,
.
. ,
. ,
. ,
:
. :
, , ,

 .

. ( 893).
,
, , (759).
,
. , ,
.
,
, .
3.000 ,
5.000.282

, , ,
. , ,
.
23. , ,
, 1.000 . ,
, , ,
,
. , ,
.
, : .
, ,
, .
24. , .
, , .
, ,
. ,
, . , 500-600
. ,
.283
,
, . ,
, :
! . , 14. ,
7. .
, , ,
, 2. 14. .
.
, , : ! !
- , 1.
,
, :
.
, ,
( ). ,

 , , .
.284
, . ,
6.000 . 14. 7. ,
23. , ( ) .
, ,
, .
, , 14.
. 7. , .
, , .
,
, , .
, 50 ,
.
.
.
. 25 .
: .
, ,
.
. , .
. .
,
.
, .
, 7. .
, .
, , .
.
,
. 12 ,
14. 7. .
, ,
, .
. ,
. .
,
. , .
, , ,
. ,
.
, 12 13 ,
.
: , 13,45
.
,
.

 .
, .
.
, , .
.
. , ,
.
, .
,
. ,
.
, ,
, ,
.
23. , 19 . ,
.
, ,
-
. ,
. ,
. ,
.

.
. ,
, .
. , .
.
, , . ,
, .
, .
. ,
:
, .
, , ,
. , .
, ,
, .
,
. . ,
, :
, - .
, , ,
, ,
.
, ,

 , . !
.285
25.
:
- .
. ( . ).
. .286
,
, .
, , ,
23. ,
.
24. 25.

. ,
. ,
, .
,
, 150 . 100
150 , 100. ,
, .
, 25. ,
.
.
, , 146 .
85 . ,
. .287
, , ,
.288
, 71 30 .
, : ,
- , .
. , , .
, 1. 20 .289
23. ,
22. 8. 1944. 162 .290
:
1944. ,
.
70 .
, .
500 ,
.291
, ,
.
200 ,
100 .

 . 200 ,
. .
,
.
, , , .
23.
. :
: 50 , , 15-20 .
. 14. ,
.292
,
, , .
, .
, .
, 9.
14. , ,
, ()
.293
, 23. ,
, .
23.
:
, ,
. ,
. .294
, ,
. , , ,
, , , ,
.
, 200 , 11
20 . ,
1. , . 23.
: 43 , 63 .295
23. ,
450 50 .296
: 250 , 12 19
7. , 14. .297
,
100 .298
:
24. , 450 , 23.
43 63 . ,
22. ,
, <
,
. .
, :


, , , , , , ,
, .299
:
260 , I, 21, 725.
261 , XIV, 4, 54.
262 , . 2, 518.
263 . , , 104-105.
264 , -2, 17.
265 , XIV, 4, 54.
266, 267, 268 , I, 21, 725, 727, 729.
269 270 , -2, 17.
271 , , -292, . . 12\2. ,
-
, : , , -278, . . 18\1. ,
.
272 , I, 20, 656.
273 , XIV, 4, 54-55.
274 275 , -2, 17.
276 , -2, 17.
277 , XIV, 3, 841-843.
278 , I, 20, 662.
279 , . 8, 41.
280 , . 8, 43.
281 , I, 20, 661-662.
282 . , , 211. ,
,
3.000 .
. 1.
, 2. ?.
:

( ).
283 ,
.
284 .
285 . , , 214-215.
286 , . 8, 45.
287 , , . 736.
288
.
289 .
290 , I, 9, . 53.
291 1941-1944, 143.
292 293 , I, 20, 661-662.
294 , I, 20, 666.

295 . , , 114.
296 . , 23. , 75-86.
297 . , , 420.
298 . , - , 247-249.
299 1941-1945, 305.
( 4 , 11 ).

:
1944.
, .
,
2. 5. , 5.000 .
, , 1. 2. , ,
2. , , .
10.000 . , :
( , ),
( ) (
). ,
, 12.
, . .5

, .
()
, .
4.400 , 1.200, 1.600,
1.000, 500, ,
, . 1.
, , ,
, , 2. , : ,
.16
. ,
.17
400
,

 .
, .
. , .18
3. :
.
. 500 .
20 . 20 .
. : , , , , ,
. . 20 .
.19
, ,
, .20
, .
, .
(5.
). 1.850 . ,
3.200 , , 2.
, ( 3.500 ).
, 5. :
: 2. , .
1.000 . . 2. .
60 . . 2. .
. . : 10. 5.
. 800 1.000 .
250 .21
5. ,
,
. , , :
.
40 , , .22
, 8. .
, . ,
, ,
. :
.
.
.23
, :
400 . .
, : .24
,
( , , ).
, 12.
, ,
, . ,
} ,
.25

 , ,
} ,
, 2. 5. .26
,
( ,
, , ,
, , ; ).
11. , 2. . 7.
. ,
:
. .
. .
.27
12. :
2.500 2. .
. . 19
. 39 . .
24 , 11 600
. .
.28
( ),
, , .
10. 11. ,
12. :

.
, , 11. .
,
.
.29
, .
, 11. . 21 ,
46, . :
, ,
. ,
.30
.
13. :
.
12. . . .
. .
.
.
, .31
, :
. .
. .

 .
. .32
, 2. :
. 2. 4.
, 13. .33

300 . ,
100 .
, 1. ,
:, ,
, , .
,
, .
, .34
, 14. , :
5.
. ,
,
, 35
5. :
,
. . . .
. ,
, .
. .36

.
, , 11 ,
20 .37
16.
, .38
, :
.
. .
.
. .39
:
8 : 2. .
. .
300 . 50 .
. .40

 2. :
2. .
,
.
, 3. .
: 14 14. ,
(, 5. . )

. : ,
.
.
.
, . , ,
. , 19.
, 3.
, ,
.
3. ,
.
.41
:
11 16. , 2.
,
2. :
, , , .
. ,
, 1. 2. ,
,
. . :
.
, .
. 2. , ,
.
.42
, 17. , :
.
,
. 20 4.
, . .
(, . )
.
. .
.43
, , 16. 21. ,
x . , 16. 17. , 2.
. :
,

 . , , , ,
.
, .44
, :
. . ,
, .
.45
, 18. , :
, . .
, .46
. :
.
.
.
, . 3.
60
. .47
:
.
, 50 .
. 22 .
. 12
. .48

, , , 1. 2.
}
2. . 15.
:
. 17-. .
, : , 3. y 8. ,

.
, , ,
, . .
,
. 100
.
49

 , ,

2. 5. . ,
2. , 2. 5. .

2. . ,
,
, .
,

2.
( ). ,
} .50
, 17. , :

.
. , 800 1000 5.
.51
, ,
.
, 18. , . , }, ,
2. 5. . ,
, 2. 5. .52
, .
, .53
: 19. ,
,
. ,
1. , 2.
.
. ,
:
1 .
. .
, . 950. 1.
, .
. . .
5. . 4.
. ,
54
, 19. , :
.
, .55
:
, , , .
,
. ,

 , . ,
,
, .
,
10. 24. . :
5. . 700
, , 650 .
15. ,
. 300 ,
5. , 347 (
, 12 , 10 (),
300 ).
, :
. .
() , .
, 16. , ,
.
18 26 .
: 26 .
.
, , .
5. 75 ,
. 2.
, , , .56
,
. , , , 15.
:
300 . 130 . ,
: 2. ,
11. 15. 1944. .57
, ,
, . ,
,
, 2. , .
19.
. :

.
,
, ,
. ,
.
, , ,
.
, ,
,
.

 , 2. 5.
.
. .
, .
.
, .
.
, .
.
.
,
,
. ,
.
, , .
,
.
,
. . . ,
.
.58
, ,
, 15 .
1944.
.
, 1944. ,
. ,
:
1941.
150.000 .

.
29. 1943. ,
1941. , .
. . .
1943.
, 550.000 .
,
800.000 .
.
, .

5.000.000 .
, 7.000.000 .
,
1.500.000 .
, ,

 .
1944.
, .
, ,
, 8.000.000 .
,
. ,
. ,
, .
: , ,
. .59
:
1941. ,
. 1941.
,
. , ,
500.000 .
1942. . 1942.
, .

, .
1943. ,
400.000.000 ,
50 , .60
:
5 , , -277, . . 6\1.
17, 18, 19 20 , , -276, . . 2\1.
21, 22 23 , , -276, . . 2\1.
24 25 , , -277, . . 6\1.
26, 27, 28 29 , , -276, . . 2\1.
30 . , , 189-190.
31, 32, 33 34 , , -276, . . 2\1.
35 , , -276, . . 2\1.
36 . , , 193.
37 , , -276, . . 2\1; 13. .
38, 39 40 , , -276, . . 2\1.
41 42 . , , 194.
43, 44 45 , , -276, . . 2\1.
46, 47, 48 49 , , -276, . . 2\1.
50, 51, 52 53 , , -277, . . 6\1.
54 , , -276, . . 2\1.
55 , , -277, . . 6\1.
56, 57 , 14, 3, 621-626, 590.
58 . . , , , 382.
59, 60 , , 201, 203.

( 4 , 11 .)

, . , :
, ,
.
, , 1942.
. , , .
, , . . 13. 1943. :
14.
. 40 , .87
, ,
- ,
-.
6. () , ,
- . 6.
2. , 500 , .
6. 6.000,
,
. ,
, , . ,
.
, , ,
.
, ,
. ,
.
, . ,
, :
,
.

. ,
, , ,
. , ,
, ,
.88
:
- .
, ,
, 1942. . .
- ,

. , 7. ,
, .
650 . ,
.
- , .
:
,
.
- ,
, , 19. 1942.
. , ,

.
2.500 .
,
.89
, 13.
. , .
,
. , ,
. , ,
,
.
.
, , .
500 , , , ,
.
, ,
, .
( ).
, .
,
. ,
. .
, , ,
.
. , ,
. , ,
. .
, .
.90
,
. , ,
, ,
. .
.
, .

 , .
,
. ,
.
, .
, ,
. :
, , ,
, , , , , ,
, , , ,
; , , , , , ,
, .
, , ;
, .
,
.
.91
. , 1.
, ,
.
, ,
, .
, . ,
, .
, ,
6. .
, , .
, ,
, , .
, .
, ,
, (
). ,
,
. , 15. ,
, ,
:
. ,
.
. .
, 60 , ,
60 . , ,
.92
. . ,
( ), :
,
.93

 .
:
, ,
,
. ,
, .

.94
,
,
.
, , , ,

. ,
, .
.
, .
, , ,
() , . 14.
, ,
.95
. ,
, . , 15.
, .
, .
15. 16. .
,

.
.
, . 8
16.
. .
, .
, , , ,
, .96 ,
, ,

. 2. 6. ,
, :
.97
6. .
, 57 , ,
.
, , 516 26 ,
42 , .
,

 : ,
. ,
,
, , . ,
.
,
.98
,
, 17. , , , 18.
. , 14.
. , 310
, ,
.
. 38 , , 95 .
40
, .99
,
, ,
.100 , , , 38
.
: ` `
, .
300
151. , 600 . 41
22 , , , 40 .101
1. 12. , 300
.102
, , .
, ,
, , ,

.
,
. ,
. 600 ,
, . ,
, 13. 1943. :

.
.
, . .
, .
, .103
, 600, 1.200-1.400
, . . 19. .104
, ,
, 1.000 .

 6. 28. .
, .
, 1.
,
( ). ,
, , ,
60 . , , 12
, 52.
.
1. ,
,
. , 1.
.
, 2.
.
, . :
.
. ,
,
, .
2. :
1. . ,
.
, , ,
.
:
, ,
.
.
2. : 40, 2, 57
64.
, 9. , 4. .
, , 5 .
6. ( )
, 2. .
, , .
9. , 2. . 9.
, 1. , .105
,
200 . ,
.
, .
, , 6.
, . . 19. .106
6. 2.
, :
, , ,

 ,
, ,
, , ,
- .107
, 20. , . . 2. 6. ,
, 23. 24. .
, 6. .108
. . 2. ,
( 4.000 )
. ,
20. :
.109
:
87 , 2, 7, 359.
88 . , , 238.
89 . , , 237-238.
90, 91 . , , 243, 244.
92 , 5, 11, 147.
93 , 2, 7, 376-377.
94, 95 . , , 250, 251.
96, 97, 98 . , , 254, 255, 255-258.
99 100 , , -293, . . 1\1.
101 F. Fatutta, Studi Storico-Militari.
102 , 5, 11, 123.
103 , , -293, . . 2\1.
104 , 2, 7, 439.
105 , 5, 11, 272-274.
106, 107 , 2, 7, 439, 440.
108, 109 , 2, 7, 445, 475.
(
, , 97-107; , , 2005.)

:
,
. , .
: - ,
, 2. 1942. . . : .
.79
, , 1923. .
, ,
. 5.

 , 1943. :


, , ,
. ,
. ,
.
,
, , .
: , .
,
, , , ,
.
x,
. 80 100 ,
, .
,
, ,
. 500,
. , ,
.
, , :
,
, ,
.
. ,
. , ,
. ,
.
, 100
, .
.
, .

, .
x
, , ,
, ,
, . ,
1941. :
,
.
, .
,
, .
, :

 , ,
, , .
,
.
, , .
, .
, ,
, .
,
, 37 .
.
,
. ,
, , .
.

, , .
, ,
, .
.
, .
, :
.
, 14,
. , ,
, 20
, .

, .
.
17 , .
, , ,

. , ,
, . ,
.
, :
47 :
, ,
.
.
.
20 , .
,
,

, .

 , 5. 1942. ,
, .
:
.
, , ,
, .
.
.
,
3. 700
. ,
. ,
,
, .80
, ,
: . ,
.
, .
,
, , :
,
, , ,
.
, , , .
,
. ,
.
:
79 , , -151, . . 36\5.
80 , , -151, . . 47\5.
( )
| subota 26.10.2013 | 22:18

Srbija i dalje sa dva grba

Izvor: Veernje novosti

Beograd -- Izmenjeni grb Srbije stupio "na snagu" 2010, a treina dravnih zastava i dalje ima
staro grafiko reenje koje je jo 1903. razradio istoriar Stojan Novakovi
Novi i stari grb Srbije (foto: mondo)

Novakovi je precizirao detalje grba koji je Belija Ernst Kral izradio po narudbini kralja
Milana, 1892, piu Novosti.
Stari grb je i na kovanicama, gotovo na svim zastavama u zatvorenom prostoru, kao i na tablama
dravnih institucija. Mada, istie Gruji, veliki broj tabli i dalje ima jugoslovenske simbole:
"Na automobilskim tablicama ak imamo neto to nije grb. Izmeu slova i brojeva nalazi se tit
sa krstom i etiri ocila, a to nije ni bio, niti e biti grb", kae heraldiar Ljubodrag Gruji, koji je
pre tri godine, na zahtev Vlade, uradio verziju srpskog grba, koju je Vlada i usvojila. Ubrzo posle
toga poele su polemike da li orlovi imaju papagajske kljunove, da li noge lie na ptije ili
kokoije, da li je grb izneverio nemanjiku tradiciju, a pre svega, koliko kota zamena dravnih
simbola na zastavama, peatima, dravnim tablama, tablicama, dokumentima graana...
Polemika je zavrena tako to je Vlada formirala komisiju na elu sa tadaim ministrom kulture
Predragom Markoviem, koja je imala zadatak da precizira grafiko reenje. Kako saznajemo iz
izvora bliskih samoj komisiji, ona je, u stvari, trebalo da napravi kompromis izmeu starog
reenja koje je ostalo prihvaeno u narodu, i novog na koji mnogi nisu mogli da se naviknu.
Markovi je odmah doneo odluku da oba grafika reenja, i staro i Grujievo, ostaju na snazi do
daljeg. Ova odluka nikada, kako saznajemo iz izvora bliskih Vladi, nije formalno ukinuta, kao to
formalno nije rasformirana ni Komisija, niti je formirana nova. Takoe, Komisija nikada nije
nijedno finalno reenje predloila nijednoj dravnoj instituciji, ve je celo to pitanje spontano
gurnuto pod tepih.
Za Grujia to znai da je na snazi samo jedno zvanino
reenje - njegovo. A za lanove Komisije to znai da je Vlada
preutno pustila da preivi ono koje se vie "odomailo", a
oni misle da je to staro. Jer, kako kau, i dalje se na
automobile lepe nalepnice sa starim orlom, koje su izraene
jo 2005, poto su postojei dravni simboli vraeni
preporukom Narodne skuptine 17. avgusta 2004, na predlog
samog Predraga Markovia i njegovim potpisom.

INICIJATIVA

Inicijativu za vraanje starog

ablona identinog onom koji je
izradio Ernst Kral pokrenula su
pre dve godine ministarstva
pravde, vojske i unutranjih
poslova. Tome je prethodila
una polemika da li treba
Zanimljivo je i da je bivi predsednik Skuptine prvi etalon za menjati simbole na registarskim
dravne simbole platio iz svog depa pre nego to ih je dao
tablicama. Ivica Dai, kao
tadanjoj Skuptini na uvid. On je, prektino vratio u ivot
ministar policije, izaao je tada
jedini grb koji je Srbija imala do osnivanja Jugoslavije, i to je sa procenom da bi samo ta
kasnije potvreno zakonom. Takoe, zahvaljujui tome,
promena kotala oko 4,5 miliona
Srbija je saekala svoju nezavisnost, 2006. godine, sa grbom. evra, a zamena svih simbola, od
Etalon je odmah poslat u ambasade i diplomatska
memoranduma do peata, vie
predstavnitva, gde su po tome saivene zastave.
desetina miliona.
Zatim je ostalo samo da se utvrde tehniki detalji i standardi - kad i do koje mere e se grb
smanjivati (koje elemente e moi da gubi) kada se, recimo, tampa na vizit-kartama, ili kako e
izgledati na platnu, kako na papiru, kako izliven...
Tu su ve nastali nesporazumi oko izgleda orla i plata, ali i trokova. Tvorci izmenjenog grba
konstatovali su da e trokovi biti minimalni jer je odmah trebalo promeniti samo veliki dravni

peat, dok bi se zastave i dokumenta menjali postepeno. Na pitanje da li su peati do danas

promenjeni, tvorac novog grafikog reenja Ljubodrag Grujovi odgovara da ne zna:
"to se tie zastava, one se menjaju polako, kako im proe ivotni vek od dve-tri godine. Veini
spoljnih je taj vek proao, ali one u unutranjim prostorijama nisu menjane. Ni Vojska nije
menjala obeleja, jer ona ima sopstvena ije grafiko reenje ne mora da prati zvanino, posebno
kad je u pitanju izgled orla. Ali ja i dalje stojim iza toga da Srbija ima samo jedan grb i jedno
grafiko reenje, ono drugo nikada nije bilo na snazi".
Prema miljenju jednog od lanova Komisije, Grujovievo reenje jeste uklonilo niz
nestandardnih detalja, ali viegodinja tradicija upotrebe starog izgleda, ma kako heraldiarima
parala oi zbog primetnog uticaja Bea, stekla je vie simpatija u narodu. Zato veruju da e ba
ona preiveti.

Spor oko detalja

Oni koji brane stari grb podseaju da je Novakovi orlove preslikavao iz srpskih manastira ie,
Lazarice, Ljubostinje. Srpski tetragram uzet je iz Deana. Takoe misle da naa zemlja kao
republika ne bi trebalo da ima ovakvu kraljevski krunu i hermelinski plat, ve nemanjiku krunu
kao izraz tradicije. Potovaoci novog reenja tvrde da su ispravljene greke, pa je jezik orla
povezan sa kljunom, a noge vie nemaju perje do kandi i ne podseaju na kokoije. Kljunovi,
kau, jesu uveani, ali kao kod ruskog orla, da bi se videli i kada su umanjeni.

Nestana deca monih roditelja

Apr 17, 2010

Marko Lopuina | ivot potomaka slavnih ljudi u Srbiji. Kako su deca bogatih samo bolja ili
loija kopija svojih roditelja, zato su i potomci slavnih podjednako privilegovani, drski i moni,
to se moe videti na sluajevima Marka i Marije Miloevi, Vojkana Stojiia, Zvezdana
Slavnia, Daraka Lilia i mnoge druge elitne dece
U policijskoj akciji Morava u Jagodini prole nedelje uhapena je estolana grupa mladia
osumnjienih za prodaju heroina. Ova kriminalna grupa sumnjii se da je od januara do marta
nabavljala heroin na Kosovu i Metohiji i prodavala ga u blizini kola i mesta gde se okupljaju
mladi na podruju Jagodine i Rekovca. Moda bi ova vest iz policijskog saoptenja protekla
neprimetno da se nije pokazalo da je u raciji uhapen i sin biveg sudije i uglednog advokata iz
Jagodine. Uhapenog Ivana P. prepoznali su roditelji jednog umrlog narkomana, koji su javno
rekli da je njihov sin ubijen prljavom drogom koju nudi diler iz jako uticajne jagodinske
porodice.
Iza zatvorskih reetaka posle policijskih racija, meutim, nala su se jo dvojica potomaka nekada
slavnijih i monijih ljudi. To su Vojkan Stoji, sin generala policije Radovana Stojiia Bade i
Zvezdan Slavni, naslednik uvenog koarkakog majstora Zorana Moke Slavnia. Mladi Stoji
je prole godine uhapen i pritvoren u Niu u okviru akcije Morava zbog ilegalnog posedovanja
oruja. Vojkan je sin iz prvog braka generala Bade, koji je 1996. ubijen u Beogradu. I dok je

general Bada vodio srpsku policiju, njegov sin je naoruan jurcao po Beogradu i svaao se sa
policajcima koji su ga privodili u stanicu milicije. Mladi Vojkan voleo je pitolje i brze
automobile
- Vojkan Stoji bio je ustar, a ponekad i opasan momak. Kada su ga u okolini Jagodine dvojica
policajaca zaustavila zbog prebrze voznje, pitao: Znate li vi ko sam ja? Umesto odgovora,
dobio je nekoliko amara. Neinformisanim policajcima vie niko nije mogao da sauva posao, a
oni su sami uvali svoje glave zapisao je ovu ivotnu anegdotu novinar Aleksandar Muslin.
Zvezdan Slavni (32) se nalazi u pritvoru u Kruevcu, gde je uhapen zbog dilovanja heroina.
Nije se pojavljivao na suenju u Okrunom sudu u Kruevcu zbog loeg zdravstvenog stanja
posle operacije srca. Jedno vreme se nalazio u Kliniko bolnikom centru u Beogradu, na
odeljenju za plune bolesti, gde je leao vezan zaralim lancem i katancem za bolniki krevet
zbog bojazni da ne pobegne. Potom je prebaen u Specijalnu bolnicu Okrunog zatvora u
Beogradu, gde su zatvorski lekari konstatovali da ima emboliju plua.
- Okruno tuilatvo u Kruevcu tereti Slavnia za preprodaju 150 grama kokaina, a pored njega
optueno je jo 19 lica iz tog grada i Beograda zbog ilegalne trgovine drogom. Njima se na teret
stavlja da su u periodu od jula 2007. godine do 20. oktobra 2008. godine, u Beogradu nabavljali a
na podruju Kruevca prodali 7.3 kilograma heroina, 400 grama kokaina i 200 grama marihuane
pie u krivinoj prijavi protiv Zvezdana Slavnia.
Sin poznatog koarkaa i trenera Zorana Slavnia, oigledno nije krenuo sportskim stopama svog
oca. Mladost je proveo u valjevskom zatvoru zbog ubistva Olivera Jovanovia u martu 1998.
godine. U ovoj kaznionici Zvezdan je imao svoj kabinet sa bifeom i muzikom. Zvezdan je u
zatvoru uivao razne privilegije zajedno sa Andrejom Kovaeviem, jo nestanim iteljom KP
doma, koji je poginuo u saobraajnoj nesrei 2006. godine u Beogradu. Kovaevi je bio sin
poznatog biznismena Vladimira Kovaevia Trefa, a u Valjevu izdravao maksimalnu kaznu od
deset godina zbog ubistva uvara u oevoj firmi, prilikom ega je opljakano 7.000.000 maraka.
Dok je bio na odsustvu Slavni je u jednom beogradskom restoranu nasrnuo je na vlasnika
restorana, jer mu nije ostavljen slobodan sto. Za razliku od Vojkana Stojiia, koji nije bio
akter javne scene, Zvezdan Slavni je poznat kao prvi momak preminule plesaice Ksenije
Pajin. Nedavno joj je napisao i itulju, ali je i dao izjavu u kojoj Kseniju hvali kao divnu
devojku. Svoj estradni lik u javnosti gradio je i Darko Lili, sin biveg predsednika Zorana Lilia,
koji je poput Slavnia i Stojiia, takoe, imao probleme sa zakonom i policijom.
Darko Lili, sin nekadanjeg jugoslovenskog predsednika Zorana Lilia, hapen pred vratima
poznanice svoje majke zbog sumnje da je pokuao da joj iznudi 100.000 evra. Mladi Lili je
dovoen u vezu sa pucnjavom u kafiu Nirvana u hotelu Metropol, u kojoj su ranjene dve
devojke, a sueno mu je zbog obrauna ispred beogradskog kafia Majdan. Sud ga je oslobodio
zbog nedostatka dokaza, ali je u javnosti ostala pria o nemirnom sinu Zorana Lilia.
- Darku Liliu se na teret stavljalo krivino delo prinude, a ne iznude. Ne radi se o reketu, ve o
zahtevu za povraaj 90.000 evra, koje je njegova majka dala na beskamatnu pozajmicu govorio
je njegov advokat Dragoslav Ognjanovi.

Predsednikov sin je, meutim, poznat po svojim posetama nonim klubovima. Svojevremeno je
plesao sa Keti Barakudom, koja je ba njega izabrala.
TATINI SINOVI
Ovako bahati, razmetljivi, bez dana radnog staa, tatini sinovi poput Satojiia, Slavnia i Liia
postali su san svake sponzorue i svakog deaka iz prosene radnike porodice u Srbiji. Ovi tatini
sinovi su odrasli pod devizom moe mi se sve i zbog toga su, kau psiholozi, esto u sukobu
sami sa sobom, ali neretko i sa zakonom i sa policijom.
Psiholozi i sociolozi tvrde da biti sin ili erka slavnih, popularnih ili bogatih u Srbiji nije nimalo
lako. Mladi potomci monih ljudi zbog njihove popularnosti i novca postaju robovi slave. Ba
zato to su prezatieni i prezasieni, a i sami popularni i poznati jo od roenja, ti razmaeni
naslednici postaju vremenom inferiorni i traumatizovani do te mere da sami sebi postaju balast.
Tada su skloni da prave ispade i da se ak nau i iza zakona, kako to je to sluaj sa Zvezdanom
Slavniem ili Darkom Liliem.
- Deca javnih i slavnih roditelja, koji su poznati i priznati u drutvu, nisu ba srena kako to
moda na prvi pogled izgleda. Ona najee ive u senci oca ili majke, to je esto fatalno po celu
porodicu. Ta deca su esto puna stvaralakog entuzijazma, ali je on priguen zbog velikog i
najee nedostinog roditelja, ime se potomci slavnih guraju na ivicu ivota. Ima mnogo
primera tekih tragedija u porodicama uspenih politiara, intelektualaca, biznismena, umetnika i
sportista, intelektualaca, koje du dugo godina bile tabu teme koje se skrivaju i od ire javnosti i
od ire familije tvrdi Nikola Smilji u svojoj studiji o ivotu dece u senci monih roditelja.
Deca poznatih, u najveem broju sluajeva su rtvovani zbog roditeljske slave. Pogreno su
usmerena od malih nogu. Takva deca su nepripremljena za ivotne tekoe i izazove koji dolaze.
Zbog takve dece ni bogati ljudi najee nisu sreni. To se moe videti iz sudbina potomaka ljudi
koji ine srpsku elitu u poslednjih est decenija.
Kako roditelji, Slobodan Miloevi i Radovan Karadi nisu zbog dravnih poslova imali
vremena da podiu decu, njihovi sinovi i kerke su rasli u pratnji tatinih prijatelja i ljudi iz
tajne i javne policije. Marko Miloevi, sin predsednika Slobodana Miloevia je kao deak inio
sitne nestaluke, ali kada se zamomio i dobio policijske uvare i instruktore, nauio je da nosi
oruje, da puca i da pokazuje tatinu mo.
- Moda bi i Marko Miloevi bio fin deko da je mu je otac ostao samo bankar. esto su ta deca
rtve roditelja i panje javnosti. Nije im lako odrastanje i ne treba im zavideti prokomentarisao
je psiholog arko Trebjeanin.
Potom je mali Marko, kako su mu tepali, otkrio novu ljubav, automobilske trke. sam se hvalio
da je polupao 18 automobila zbog prebrze vonje. Govorilo da moe iz roditeljske kue u
Poarevcu da stigne u tatinu vilu na Dedinju sa samo 35 minuta. Hroniari porodice Miloevi
belee da je Marko poinio vie saobraajnih nesrea i da su njegovi prijatelji organizovali
batinanja sa tekim povredama ljudi. Nekima je pretio i heklerom, a upadao je i u redakcije
listova, koje je smatrao nepodobnim. Nikad nije sudski odgovarao za saobraajke i pretnje smru
drugim osobama.

- U periodu dok sam radio u Slubi dravne bezbednosti, naroito od 1992. godine, primetio sam
da, pored oeva, i neka njihova deca ulaze u sfere kvazibiznisa, pretvarajuci svoj ivot u
kvaziivot. Samo kao protivuslugu, Marko Miloevi je zbog bliskih odnosa sa Radovanom
Stojiiem Badzom, omoguio da bar 90 kriminalaca u Beogradu dobiju oruje. Tako je doslo do
njegovog povezivanja sa ljudima, u svetu poznatih kao leinari koji krue oko visoke linosti i
startuju na nekoga iz tog kruga. ine usluge, da bi im se uslugom i uzvratilo. Kako, inae,
drugaije objasniti svojevremenu povezanost Marije Miloevi i pokojnog Dragana Popovia
Dadilje, ubice Ranka Rubeia. Dadilja je u Sava centru imao najekskluzivniji restoran i sportski
butik, ali nije bio sam u tom poslu. U vreme rata dolazio je u kabinet Mihalja Kertesa u
Saveznom sekretarijatu unutranjih poslova 20-godisnji Saa Karadi, sin dr Radovana
Karadia - pria Bozidar Spasi, bivi visoki sluzbenik SDB.
Nekadanji srednjololac Marko Miloevi, student menadmenta kod brae Kari, i Marija
Miloevia, biva novinarka Politike, preko nou su postali vlasnici i biznismeni. Sin je vodio u
Poarevcu eksluzivnu diskoteku Madona, a kerka beogradski klub i radio Koava. U ova
dva objekta uloeni su milioni maraka drutvenih para. Kasnije je Marko Miloevi postao
direktor Tref sport sistema i kupio naftnu kompaniju u Belorusiji. Dok je Marija, posle
pucnjave u vili Mir na edu Jovanovia, prebegla u Crnu Goru, udala se i razvela.
Marko je osuen u odsustvu za zlostavljanje aktiviste Otpora u Poarevcu Zorana Milovanovia,
koga je 7. marta 2000. godine oteo, tukao ga i pretio mu upaljenom motornom testerom, ali je na
ponovljenom suenju Milovanovi odustao od optubi. Prvostepenom presudom Marija je
osuena na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine, ali je Vrhovni sud Srbije uvaio albu
njenog advokata i ukinuo presudu. Na ponovljenom suenju Marija se nije pojavljivala i za njom
je izdata poternica.
I deca Radovana Karadia su, takoe, bila rtva oeve slave, jer su vrlo mlada krenula da se
pokazuju u javnosti. Za razliku sestre Sonje, koja je bila oev portparol i ministar za informacije,
potom urednik i peva, jer je snimila nekoliko kaseta svojih pesama i u ratu troila novac, njen
brat Saa Karadi je pratio oca prilikom poseta Beogradu. Saa Karadi je due vreme stanovao
u apartmanu hotela Interkontinental, gde se razmetao se parama sa svojim drutvom u
barovima i kockarnicama. Sonja Karadi je u to vreme upamena kao svaalica, jer je na Palama
progonila svakog ko nije mislio kao ona, a Saa je bio primereniji i gledao svoja mladalaka
posla. Kada su se deca dr Radovana Karadia smirila i okuila, onda su imala probleme sa
oficirima NATO i policajcima Srbije, koji su im oduzeli dokumenta dobijena u Beogradu.
Za razliku od Tita, gde deca funkcionera nisu imala ansu da nadmae oeve i majke, kod Slobe
je to bilo mogue. Obrad Kesi, poznati analitiar srpsko-americkih odnosa javljao je u
Vaington tih godina da su neka od dece politiara postala su bogata i mona pod senkom svojih
oeva.
Jedan od najuspenijih iz plejade nestane dece Miloevievog reima bio je Sran Sokolovi, sin
Zorana Sokolovia, ministra policije. Sran je imao privatnu firmu u Zajearu, rodnom gradu
svog oca. Zvala se ZiS od Zoran i Sran. Registrovana je za poslove uvoza i izvoza, imala je
svoje filijale na graninim prelazima i dobar profit. U toj firmi su Sokolovii u Zajearu
organizovali za 500 zvanica koktel pod nazivom Prvih milion maraka. Sranova sestra
Svetlana Sokolovi je bila advokat na Novom Beogradu.

Na stranicama crne hronike pominjan je i Jovan ainovi, sin biveg potpredsednika Savezne
vlade i hakog optuenika Nikole ainovia. Mladi je privoen zbog ubistva Sretena Markovia
iz Meljaka ispred diskoteke Sargon, ali se na sudu pojavljivao jedino kao svedok.
Meu tatine sinove ubrajan je i oficir Nenad osi, sin Radomira osia, biveg komandanta
Gardijske brigade, koji je nekoliko puta bio osumnjien za krivina dela. Zbog droge, ali i zbog
drugih izgreda, policija je svojevremeno podnela krivinu prijavu i protiv Vojkana Stefanovia,
sina biveg narodnog poslanika Aleksandra Stefanovia (DHSS). Prema podacima policije iz
Valjeva, krivine prijave protiv njega podnete su i za otimanje vozila, teke krae, zbog
nasilnikog ponaanja, nanoenja tekih povreda i protivprirodnog bluda. Protiv Stefanovia je
podneto devet prijava za prekraje protiv javnog reda i mira, uz napomenu policije da im nije
poznato da je Stefanovi osuivan zbog pomenutih dela.
Mamin sin je bio Predrag Nikoli, potomak Bratislave Bube Morine, biveg republikog
komesara za izbeglice i saveznog ministra za izbegla i raseljena lica. Pominjan je tokom suenja
njegovoj majci, koju je optunica teretila da je sa jo dvojicom bivih elnika ovog ministarstva,
od decembra 1999. do oktobra 2000. nenamenski troila sredstava namenjena izbeglicama i na taj
nain sebi i drugima pribavili viemilionsku korist. Slobodan Radosavljevi jedan od tada
optuenih, objasnio je da je po nareenju Morine, u Niu s preduzeem Ledi em sklopio ugovor
o nabavci jakni, olovaka, tani i novogodinjih paketia, ne znajui da se to nabavlja od firme
Peoni komerc, iji vlasnik je Morinin sin.
Pria se da je u vreme vladavine Slobodana Miloevia njegov najomiljeniji carinik Mihalj
Kertes bio zaduen da vadi decu vodovih politiara iz nevolja. Sam Kertes je imao probleme
sa svojim kerkama. Dragana i Sanja Kertes su redovno partale dipovima po Bakoj Palanci. A
dok je otac ef savezne carine, Sanja je volela automobile i brzu vonju. Strast joj je bila nona
vonja policijskih kola. U tri navrata slupala je policijska kola, a nikad nije odgovarala ni u
prekrajnom postupku. Kasnije se devojka uozbiljila i kao i njena sestra Dragana Kerste zavrila
ekonomiju i postala uspean trgovac.
Kertes je bio patron za zbrinjavanje potomaka ostalih srpskih politiara. Porbinuo se da Mia
Pankov, sin Radovana Pankova, nekadanjeg ministra za veze sa Srbima van Srbije zavri
ubrzano Trgovinsku kolu u Podujevu. Mia Pankov je u meuvremenu stekao privatnu
trgovinsku radnju u Bakoj Palanci i to u vreme trajanja embarga.
Vladimir Stojiljkovi, sin srpskog ministra unutranjih poslova Vlajka Stojiljkovia je bio
asistent na Pravnom fakultetu. Kao advokat je potom zastupao dravni interes pred pariskim
sudom u sporu protiv Milana Pania i INC Galenika. Dobro se snaao i Goran Tomi, sin
Dragana Tomia, nekadanjeg potpredsednika Vlade Srbije i predsednika Simpa iz Vranja.
Otac je sina uveo u biznis odmah poto je zavrio Ekonomski fakultet. Mladi Tomi je upravljao
preduzeem Balkan stil, registrovanim u Lithentajnu.
TITOVA ZLA KOB
Ako je suditi po runom ponaanju i grubim ispadima potomaka Titovih najbliih saradnika,
najvei porok dece komunizma bili su alkohol, puenje cigareta, probanje droge, preljube i tue.
Prva elitna deca u Beogradu poala su svojim ponaanjem da se odvajaju od vrnjaka i da skreu

panju javnosti poetkom pedesetih godina prolog veka. Jedan od njih, koji je najvie trao u to
vreme bio je Josip Joka Broz, sin arka Broza i unik predsednika drave Josipa Broza, kog su
milicionari u prestonici esto zaustavljali zbog brze vonje automobila. A ponekad i zbog sumnje
da je pio alkohol.
O tim burnim mladalakim ludsostima sam Joka Broz danas rado pria:
- Imao sam 17 godina kada sam sa vespom vozio niz Ulicu Teodora Drajzera. Zaustavi me
saobraajac i zatrai dokumenta. Tek sa dobio linu kartu i ja je izvadim i predam policajcu. A on
ne gledajui moju godinu roenja, kad vide moje ime Josip Broz viknu: Odakle ti ova lina
karta? Ja mu kaem da je moja, a on mi zavali amarinu: to lae, bre! Kad sam dedi
ispriao ta se dogodilo on se slatko nasmejao sea se Joka Broz.
Zanimljivo je da Tito u koli nikada nije intervenisao za svog unuka Joeka. Tako je Josip mlai
krenuo je u gimnaziju, posvaao se sa profesorima, i nastavio kolovanje u umarskoj koli. Iao
je dedinim stopama i zavrio zanat. Sve u svemu Josip Broz drugi po profesiji umar,
metalostrugar, policajac i ugostitelj.
- Nekoliko godina kasnije, u vreme dok sam 1967. radio u SSUP-u, zaustavio me saobraajac kod
Stare Pazove. Imao sam saobraajku, u kojoj sam povredio kimu, pa me policajac legitimisao.
Pozvao je preko radio stanice Beograd, proitao registarsku tablicu mog auta i upitao kolegu iz
gradske policije: Je li, ovaj Josip Broz je tvoj? A ovaj mu nabusito odgovara: I moj i tvoj,
budalo jedna
Za razliku od Brozovih nestanih potomaka, sin jedinac Edvarda Kardelja, predsednika Narodne
skuptine FNRJ i najblieg Titovog saradnika, mladi Boris Kardelj, bio je povuen i primeran
ak. Druio se sa obinim ljudima kao da nije sin poznatog i monog funkcionera . Na opte
iznenaenje porodice i kolskih drugova mladi Boris Kardelj je izvrio samoubistvo. Ocu
Edvardu i majci Pepci Kardelj je ostavio oprotajno pismo da je moralo tako da bude zbog
nepodnoljivog oseaja nesigurnosti i duevnog tereta.
- Ta tuna vest, mada nigde nije obelodanjena, poput munje obila je ceo Beograd i Jugoslaviju.
Stvoren je kod roditelja Kardeljev sindrom, odnosno strah da im deca ne postanu suicidna, pa
su politiari i dravni funkcioneri sa privilegijama, poeli da diskretno premetaju decu iz kole u
kolu, iz jednog dela grada u drugi, da ne bi bila podlona priama o samoubistvu belei Nikola
Smilji.
U takvoj situaciji prvi se najbolje snaao Josip Broz, koji je svog mlaeg sina Aleksandra Miu
Broza iz braka sa Hertom Has, kao primernog gimnazijalca, protiv njegove volje, premestio u
Zagreb da deak ne bude pod uticajem nestanih Beograana. To reenje je bilo privremeno,
kako je govorio Tito, ali se Mia Broz vie nikad nije vratio u Beograd.
Drugi stariji Titov sin arko Broz, roen u braku sa Pelagijom Belousovom je kao oficir pravio
ispade. Ti ekseci Titovog sina i bili su najee posledica opijanja i ljubavnih avantura.

Poetkom jeseni daleke 1946. godine arko Broz se obreo u Tuzli u hotelu Bristol, neposredno
pred drugu posetu svog oca Tita graditeljima pruge Brko Banovii. Napravio je lumperajku u
hotelu, a kad su mu konobari podneli raun on im je lakonski odgovorio:
- Neka vam to Stari plati.
Raun je platila optina, a arko je sutradan ispario za Zenicu, gde je reprizirao lumperajku u
hotelu Metalurg.
arko se jo dok su deca bila mala, smrtno zaljubio u mladu i prelepu Subotianku Terezu
Kulundi, zvanu Babika. Opijao se zbog nje. Dovodio je u Beograd, iako je bio oenjen. Nije ga
slomilo ni to to su agenti Udbe, po nalogu Tita, njegovu izabranicu Terezu Kulundi etiri puta
straom proterivali iz Beograda u Suboticu. On bi opet jurio svojim dipom po nju i vraao je u
Beograd. I sve tako dok Tereza Kulundi nije pristala da se uda za njega.
- Tito se esto ljutio na sina arka, ali kada se ovaj razveo od prve ene, Tamare Veger-Broz,
koja mu je rodila unuka Josipa (1947), i unuku Zlaticu (1949), predsednik Jugoslavije sa svojim
sinom posvaao tako da sa arko nije govorio punih 12 godina. Tek pred smrt kada je dolo do
posete sinova arka i Mie predsedniku Titu u Klinikom centru u Ljubljani, otac i sin su
zaboravili bive ispade i pomirili su se kae Nikola Smilji.
Najgore vreme po elitnu decu komunizma je dolo kada se meu velike poruke uvukao suicid.
Posle stradanja Kardeljevog sina u Jugoslaviji je zavladao samoubilaki virusa, jer su dece
poznatih beogradskih politiara, glumaca, knjievnika, univerzitetskih profesora, najpoznatijih
novinara i direktora poela da stradaju. Smilji se sea da je u vreme kada je Cvijetin Mijatovi
bio na vrhuncu moi, kada je bio predsednik Predsednitva SFRJ, zadesila ga je teka tragedija.
ivot su tragino zavrile ivot obe njegove erke Marina i Maja, koje je rodila njegova prva
ena Sibina Mijatovi. Marina i Maja Mijatovi su imale 27, odnosno 26 godina. Ne mnogo posle
ove tragedije ubila su se i deca njegovog kuma, dve erke i zet generala Franje Herljevia,
saveznoh ministra za unutranje poslove. Sebi je ivot oduzela i erka narodnog heroja Vlade
egrta.
Dok je sin popularnog glumca Mije Aleksia iz prvog braka, kanapom u zatvoru sebi prekratio
mladi ivot. Dvadesetpetogodinji sin Mije Aleksia se ubio poetkom devedesetih. Bio je dete iz
prvog braka slavnog komiara. Ali porodica se nikako nije pomirila sa samoubistvom, pa se
govorilo da je ubijen u zatvoru.
Po Beogradu se uveliko govorilo da je i mladi sin Oskara Davia izgubio ivot, jer je umro od
leukemije. O svim tim tragedijama u porodici poznatih se utalo. Medijima je bilo strogo
zabranjeno da o tome informiu javnost.
SLUAJ DEDIJER
Valjda jedini sluaj suicida poznatih, zbog kog je porodica javno progovorila, bilo je samoubistvo
Branka Dedijera, sina Titovog biografa i akademika Vladimira Dedijera. Branko Dedijer se ubio
1958. godine. I kao 13-godinji deak pokopan je u Beogradu, ali su Dedijerovi posle selidbe u

Sloveniju preneli njegove posmrtne ostatke na ljubljansko groblje ale. O tome je otac
Vladimir Dedijer sam javno govorio:
- Branko je imao primerno vladanje, bio je veoma omiljen kod kolskih drugova i komija, ali je,
meutim, slabo uio i bio neuredan. Imao je est slabih u sedmom razredu. Razredno vee mu je
progledalo kroz prste i slabe ocene svelo na dve, da ne bi ponavljao razred. Na popravnom,
krajem avgusta 1958. godine, doao je potpuno nespreman. Razredni stareina J. S. poklonila mu
je ocenu, a nastavnica srpskohrvatskog jezika, kako se tada zvao predmet, R. . ga je oborila,
poto ba nita nije znao. Branko je samo utao pred ispitnom komisijom otkrio je njegov otac
Vladimir Dedijer.
U septembru, kada je trebalo opet da krene u isti razred Branko Dedijer se ubio. Pronaen je u
kui svojih roditelja. U istrazi je ostalo zapisano da otac Vladimir nije nikad navraao u kolu da
se interesuje za svog nesrenog sina, a da je majka Vera, navraala sasvim retko.
Meutim, uskoro je porodicu Dedijer zadesila nova nesrea. U Fuinama blizu Bohinjskog
jezera, u planinskoj vrleti Alpa, pod nejasnim okolnostima ivot je okonao Borivoje Dedijer,
drugi akademikov sin. Tragedija se zbila 13. jula 1966. godine. Da li se o ubistvu ili samoubistvu,
ostala je tajne, jer je Vladimir Dedijer 1989. godine za smrt drugog sina optuio poznatog
slovenakog knjievnika Joeta Javoreka.
U intervjuu slovenakom listu Mladina akademik Vladimir Dedijer je rezignirao izjavio: Udba
mi je ubila dva sina.
- Na sin Borivoje poginuo je 13. jula 1966. godine u Bohinju. U poetku smo verovali da je to
nesrean sluaj, ali su nam kasnije organi bezbednosti Slovenije i jedan od vanih ljudi CK
Slovenije, pokazali smrtnu presudu koja je bila upuena naem sinu dva meseca pre njegove
smrti. Ne elei da eprkamo po naim ranama, moja supruga Vera i ja smo odluili da ne
preduzimamo nikakve mere. Edvard Kardelj mi je saoptio da je istraga dola do katolikog pisca
Joeta Javoreka, a to mi je potvrdio i pokojni predsednik vlade Slovenije Stane Kavi. Kavi
nam je rekao da je Javorek obavetajac Slube bezbednosti Slovenije javno je progoviro
Vladimir Dedijer.
I posle toga Vera i Vladimir njihov jedini ivi sin Marko, je 1979. godine maltretiran od strane
slovenake policije na graninom prelazu, pa su se Dedijerovi obratili dr Vladimiru Bakariu,
tadanjem predsedniku Saveta za odbranu ustavnosti pri Predsednitvu SFRJ, traei zatitu
porodice.
Porodicu Dedijer posetila je u Ljubljanu 1986. godine, a novinarka Nedeljnog dnevnika
Marijana Vonina je nameravala da napie seriju lanaka o smrti Borivoja Dedijera. Slovenaki
politiki vrh zabranio je njene tekstove. Zbog njenog ikaniranja Vladimir i Vera Dedijer su se u
junu 1989. godine obratili Milanu Kuanu, predsedniku Predsednitva CK Slovenije, ali su dobili
odgovor da se predsednik Milan Kuan ne uznemirava zbog tamo nekih planinskih nesrea.
Tuna sudbina nije mioila ni srpske politiare, Ivana Stambolia, ali i Drau i Kiku Markovi.
Ivan Stamboli, predsednik Presednitva Srbije je sa te dunosti smenjen na osmoj sednici CK
SK Srbije 1987. godine. Tri meseca kasnije postao je predsednik novoosnovane Jugoslovenske

banke za meunarodnu ekonomsku saradnu (JUBMES). Posle ove politike nesree Ivana i
Katarinu Stamboli je presekla nova tragedija. Njihova kerka Bojana Stamboli (20) je poginula
u saobraajnoj nesrei u Crnoj Gori u leto 1988. godine. Nesrea se dogodila kod Budve, a
Bojana Stamboli je stradala pod sumnjivim okolnostima.
Dragoslav Draa Markovi, dugogodinji lider Srbije imao je nesreu da mu sin Miko umre u 45
godini ivota. Nekadanji predsednik CK SK Srbije Dragoslav Draa Markovi je sa porodicom
iveo u stanu u Ulici Ivana Milutinovia na Zvezdari. Njegov sin Miko bio je miran i fin ovek,
novinar srpotske rubrike Politike. Moda zato to je bio potomak monog politiara privukao je
lepu Gloriju, sa kojom se oenio.
Jer, tek kada je Milorad Miko Markovi sredinom maja 1995. umro, proulo se da se njegova
supruga Glorija preudala za Neboju Pavkovia, koji e nekoliko godina kasnije postati i prvi
ovek jugoslovenske armije.
RTVE POROKA
Devedesetih godina novi porok koji je osvojio decu poznatih bio je nasilje. Za sociologe to je bio
poziv u pomo nestanih potomaka monih ljudi, a za policiju to su bili ozbiljna krivina dela
slavnih delinkvenata.
Miljko ivojinovi, sin poznatog glumca Velimira Bate ivojinovia, advokat i bivi upravnik
graevinskog preduzea Rad, optuen je za navodnu umeanost u malverzacije steajne mafije.
Jedan period je bio u bekstvu, te je za njim bila raspisana Interpolova poternica, ali je krajem
2005. uhapen.
Okruni sud u Beogradu osudio je 2008. godine Luku Bojovia, sina direktora beogradskog
zoolokog vrta Vuka Bojovia, na 15 meseci zatvora zbog neovlaenog dranja jednog pitolja i
falsifikovanja line karte. Otac i sin su ve godinama u loim odnosima, tako da Vuk izbegava da
komentarie dela svog naslednika.
Slobodan orevi, sin poznatog srpskog biznismena Vojina orevia, osumnjien je pre tri
godine u Subotici bio za pokuaj ubistva Atile K. i jo jednog mladia. Slobodan je sa 19 godina
bio u pritvoru po odluci istranog sudije subotikog Okrunog suda zbog, kako je pisalo u
saoptenju Okrunog suda, postojanja mogunosti da bi isti na slobodi ometali postupak
uticajem na svedoke, koje je tokom postupka neophodno sasluati. Naime, fiziki su se sukobili
Atila K. (21) i M. M. (17) s jedne i Slobodan orevi (19) i Luka T. (18) s druge strane, u
najuem centru Subotice, ispred robne kue Maksi. Do sukoba je dolo kada su Slobodan i
Luka, koji su bili pijani, poeli da dobacuju devojci u drutvu Atile K. i M. M., a nakon razmene
psovki i fiziki su nasrnuli na njih. Atila K. je pokuao da zatiti devojku od pijanih mladia i
uboden je noem u stomak.
Vedran Repi, sin biveg fudbalera Crvene zvezde Srebrenka Repia, hapen je vie puta. Pri
pokuaju pljake izreetao je Predraga Milosavljevia, vlasnika prodavnice u naselju Braa
Jerkovi. Osuen je 2002. na 10 godina. Vedranu je prethodno sueno i za ubistvo taksiste
Branka Topalovia.

Zbog saobraajke u crnoj hronici pojavljivao se i Stefan Kari, jedan od sinova mone brae
Kari. Potomak Sretena Karia je izazvao saobraajnu nesreu u kojoj je teko povreena
plesaica Stanislava Pavlovi, kada je automobil BMW, kojim je on upravljao, u velikoj brzini
udario u betonski stub. Devojka je izletela kroz oferajbnu i odletela 15 metara od vozila.
Zadobila je brojne unutranje povrede, frakturu lobanje i izvaena joj je slezina. Stefan Kari je
prvostepeno osuen na godinu dana, ali je presuda ukinuta.
U policijske arhive nalazi se ime Raida Sakia, sina pevaa Sinana Sakia, koji je osuen na tri i
po godine zatvora zbog napada na Dragoljuba Despotovia, kojem je oteo golf 3. Dosije Raida
Sakia otvoren je jo dok je bio maloletan zbog nasilnikog ponaanja i nanoenja tekih
povreda, a kasnije je kompletiran napadima, pokuajem ubistva i iznudama novca.
Raid Saki na ulici ima nadimak elo. Dok je na slobodi ekao pravosnanost presude, Raid je,
kako se sumnjalo pucao na Despotovia. elo je tokom akcije Sablja hapen zbog trgovine
drogom.
Najvei problemi dece dananje srpske elite su sintetike droge i pia, seksualni promiskuitet,
saobraajke i strah od otmice. Slavni glumac Aljoa Vukovi preivljava porodinu dramu otkad
je njegova erka glumica Leana Vukovi skrhana drogom. Smetana je na leenje u specijalnu
bolnicu za bolesti zavisnosti. I muziar Mili Vukainovi je jedan od popularnih roditelja koji se
suoio sa problemima svoje erke Maje Avdibegovi sa narkoticima.
I Ismail Alomerovi, sin direktora Helsinkog odbora za zatitu ljudskih prava u Sandaku,
hapen je zbog posedovanja marihuane, i jo nekih ispada. Zbog narkomanije dvojica novinara
NIN-a ostali su bez svojih sinova.
GOLE KERI
- Kada sam bio telohranitelj jednog beogradskog tajkuna najvie problema sam imao sa
njegovom erkom starom 16 godina. Moj zadatak je bio da je vozim u kolu i natrag, ali je ona
kada je ila popodne na nastavu, najee nareivala da je vozima na jedan splav kod hotela
Jugoslavija. U poetku mi je pretila da e me prijaviti ocu da sam je seksualno uznemiravao, a
potom mi je plaala svaku popodnevnu vonju 100 evra. I dok sam je ja ekao napolju ispred
dipa, mala bogataica je na splavu sa drugaricama i momcima pila ampanjac dom perinjoj ili
kristal, ali i puila marihuanu. Ostajala bi radnim danom do devet uvee na splavu, pod
izgovorom da je ila na folklor. A petkom i subotom je ostajala do dva sata nou. Najvie je
volela polugola da igra na glatkoj ipci, jer su tako svi na splavu mogli da je vide kako luduje.
Mnogo puta je mamurna ulazila u kola, povraala i slomljena odlazila u kuu sa priom da je
urka bila luda, a njen pratilac kreten pria ore V. radnik u obezbeenju novobeogradskog
bogataa.
Naslednice poznatih umetnika esto pokuavaju da se obnae za potrebe mukih magazina i da se
tako afirmiu. Nikolija Jovanovi (20), erka Vesne Zmijanac se slikala naga za grki Maks.
To se dogodilo dve decenije nakon to se Vesna Zmijanac slikala naga za asopis Zum
reporter. Nikolija Niki Jovanovi je foto model i u inostranstvu se bavi plesom i pevanjem.
Ostatla je, ipak, upamena po estokom prljavom plesu u specijalnoj emisiji posveenoj Sai
uriu, pobedniku prvog VIP Velikog brata.

Glumici Katarini uti ne fali talenat za javnu scenu, jer ga je nasledila od oba roditelja, Svetlane
Bojkovi i Miloa utia. I Katarina se pojavila obnaena na naslovnici Plejboja. I Jelena
Jevremovi je itaocima ovog magazina pokazala svoju zadnjicu, istetoviranu sa likom Pegaza.
Otac peva Miki Jevremovi, kau, bio je prezadovoljan fotografijama svoje erke Jelene.
Anastasija Bui, erka paparaca Zorana Buia Kobre i lanica grupe Models, prva je
Srpkinja ija je fotografija objavljena na naslovnici francuskog Plejboja. Od svih njih najbolje
je prola Luciju, erka Radeta erbedije, koja je bila naga u Plejboju za 20.000 maraka, posle
ega se podigla velika galama u javnosti.
Opet glumica Kalina Kovaevi, erka Ljiljane Blagojevi i reditelja Sinie Kovaevia, pozirala
je u donjem veu za magazin FHM.
Novinar Drako Aimovi je ve tri decenije hroniar zbivanja na srpskoj estradi i poznaje
gotovo sve muziare i pevae, ali kako ree, na prste jedne ruke moe da izbroji koliko njih je
imalo problematine potomke. Za takvu situaciju na estradi Aimovi ima i posebno objanjenje:
- Estradu samo bije fama da su njene zvezde razmaene, a njihova deca rasputena. Naprotiv,
potomci velikih pevaa i pevaica su navikli da su stalno pod budnim okom javnosti i ponaaju se
pristojno. Niko na estradi nije odjednom postao bogat i moan, ve je svoju karijeru gradio
godinama, sa malom decom u kui. Ta deca su gledala kako roditelji teko zarauju svoj novac i
nauila su kraj njih da bez truda nema uspeha i slave. Zato deca estradnih zvezda nisu razmaena,
njih nisu odgajale dadilje i nisu imala velike privilegije u ivotu. Kada je Cune Gojkovi, na
primer, bio na vrhuncu svoje popularnosti upisao je kerku Katarinu na studije glume, ali joj nije
dao ide u manekenke pria Drako Aimovi.
On naglaava da su estradne zvezde starog kova strogi roditelji, koji su kolovali svoju decu. A
da su se ekscesi deavali sluajno, kao kada sin Zlate Petkovi nije mogao da se odupre poroku
kocke, a kada je sin jedne pevaice postao rtva narko dilera.
Marko Gvozdenovi, sin pevaice Sneane urii, osuen je na etiri i po godine zatvora jer je
2001. godine, vozei velikom brzinom peo 504, sa nedozvoljenom dozom alkohola u krvi, u
Bulevaru mira na Dedinju sleteo s puta i udario u banderu. Time je Gvozdenovi izazvao
saobraajnu nesreu u kojoj je poginula Jelena Paunovi, erka poznatog harmonikaa Miodraga
Mikija Paunovia. Suvoza, dvadesetpetogodinja Jelena Paunovi, ostala je na mestu mrtva,
dok je voza zadobio teke povrede noge i unutranjih organa. Istraga je nepobitno utvrdila da je
u trenutku nesree Marko imao ak 2,16 promila alkohola u krvi.
- Nekada se na estradi bio vinjak, a danas droga hara iza scene meu mladim folk zvezdama.
Mlade estradne pevaice u trudnoi pue cigarete, a kao majke pokazuju svoju decu, tek izalu iz
kolevki kao svoj najuspeniji projekat. Naime, pevaice, koje na scenu izlaze sa plejbek
muzikom, i u ivotu foliraju, jer kada ne znaju ime e da se pokau, one slikaju svoju tek roenu
decu. Jedna pevaica je, na primer, zimus ispred porodilita spustila svoju bebu na trotoar,
razgoliila je i slikala je za televiziju, iako je napolju bilo minus 8 stepeni. Zato se pitam, kakva li
e tek da budu deca sadanjih mladih estradnih zvezda, koje ive na straputici pita se Drako
Aimovi, koji upravo pie vrlo interesantnu knjigu o estradnim velikanima na robiji sa naslovom
Igrale se delije nasred zatvorenike elije.

DRSKA KOPIJA RODITELJA

- Greka u vaspitanju dece kod uspenih i slavnih porodica nastaje onog trenutka kada moni i
bogati roditelji, stalno zauzeti zbog poslova i javnih obaveza svoj izostanak iz porodice
nadoknauju deci novcem i materijalnim poklonima. Takvi roditelji ele da njihova deca lie na
njih, pa im dok su jo adolescenti kupuju dipove, skupu garderobu, plaaju skupe izlaske i
putovanja. Ovakva deca tako na javni nain predstavljaju ne sebe ve svoje imune roditelje. A
roditelji im uzvraaju privilegijama da pohaaju privatne kole i fakultete, to ne odraava deiju
potrebu za kvalitetnijim obrazovanjem. I po tome deca bogatih roditelja demonstriraju mo i
privilegije koje su preuzeli od svojih roditelja. Ta deca samo su bolja ili loija kopija svojih
roditelja. Razlikuju se od slavnih oeva i majko samo po tome da li sa manje ili malo vie stila
plasiraju svoju mo. U stvarnom ivotu to dobija formu razmetljivosti i mone drskosti. Re je o
egocentrizamu dece srpske elite koji je vulgaran, a uz jaku dozu agresivnosti iritira okolinu, pa
javnost takve mlade ljude u isto vreme i mrzi, ali im i zavidi smatra beogradski psiholog Zoran
Musterovi, koji je kao naunik Centra za socijalni rad esto u prilici da razgovara sa monim
roditeljima i njihovom nestanom decom, koji su postali svesni da imaju problem.
Musterovi iz iskustva zna, da posle prve faze opte razmaenosti potomaka bogatih i
privilegovanih ljudi, nastupa faza njihovog neuspenog sazrevanja, kada deca poinju da pruaju
otpor nepaljivim roditeljima i izrastaju u buntovnike sa razlogom.
- Jer, odrastajui bez dovoljno bliskosti, ljubavi, razumevanja, deca stalno stvaraju probleme,
skreui panju na sebe, a ne retko izaberu i negativne junake sa kojima se poistoveuju. Pritisak
od sredine, sa slikom uspenih roditelja i otpor prema njima kao nezadovoljavajuim roditeljima,
pravi pravu zbrku u glavi adolescenta, koji u snanim i istrajnim otporima prema roditeljskoj
uspenosti moe kontinuirano da upropauje svoj ivot, ili podleui ovom pritisku i pronalazei
sline ali ne i dovoljne potencijale u sebi, uputaju se u rivaliziranje i neuspeo pokuaj da
prevaziu svoje uspene i slavne roditelje. Roditeljsko samoljublje moe biti zadovoljeno time
to ih deca nisu prevazila, to je posledica nesvesnih, iracionalnih potreba koje oni sami teko
prihvataju i priznaju. Posebni problemi sa decom monih ljudi zato i nastaju kada roditelji jurei
slavu, novac i funkcije shvate da u kui imaju buntovnika sa razlogom otkriva psiholog Zoran
Musterovi.
Sledea i poslednja etapa u odnosu bogatih ljudi i njihove dece, jeste kuni rat njihovih autoriteta
ili totalno odvajanje potomaka od svojih monih roditelja. Takav sluaj bio je jako vidljiv i u
porodici Slobodana Miloevia, a i u familiji Radovana Stojia Bade.
LICE SA POTERNICE
I Edvard Broz, sin arka Broza i Tereze Kujundi, ali i Titov unuk je nestaan ovek, jer je
pobegao od zatvora u Srbiji. Roen je 1951. u Beogradu, gde se kolovao i u Zemunu otrvoio
kafanu. U Ugrinovakoj ulici je 20. avgusta 1992. Edo Broz skrivio udes u kome je poginuo
Gojko Popovi. Tokom 1993. godine je za njim raspisana poternica na osnovu koje je uhapen je
21. januara 2008. na graninom prelazu Batrovci, kad je iz
Hrvatske uao u Srbiju. Posle tri dana pritvora puten je da se brani sa slobode, ali da ne naputa
Srbiju i da se na 15 dana javlja sudu. Meutim, Edvard Broz je pobegao i to i priznaje:

- U Beogradu sam tretiran kao razbojnik. Uhapen sam i stavljen u pritvor u CZ. Potom su mi
uzbueni policajci, agresivni novinari i zaplaeni sudija pretili kaznom zatvora od 15 godina.
Uplaio sam se i amcem preko Drine preao u BiH, a potom legalno, sa linom kartom, uao u
Hrvatsku. Smeta mi to sam na poternici Interpola, jer moja majka Tereza ivi u Beu, ima vie
od 80 godina i bojim se da e umreti, a ja je neu videti. Jer, ako krenem za Austriju, ve u
Sloveniji mogu da me uhapse. Ne elim da me love kao da sam kriminalac rekao nam je Edvard
Edo Broz.
ARKANOVA ANELA
Dok je eljko Ranatovi Arkan bio iv od sve njegove dece u javnosti su najaktivniji bili
najstariji sin Mihajlo i kerka Anela. Kako je Mihajlo Ranatovi napisao memoare Sin tigra,
priznao je da oca nije dobro poznavao, jer su me uvek neki ljudi vodili kod njega i priali mi da
je to moj tata. Mihajlo Ranatovi je ipak bio nestaan, oenio se, dobio kerkicu i razveo.
Arkanova lerka Anela Ranatovi je krajem devedesetih bila poznata kao nestana beogradska
cura, koja se interesovala za tvrde momke sa asfalta. Danas Anela Ranatovi porie sve
tadanje prie i kae:
- Bila sam mlada. A sada sam potpuno drugaija nego pre 10 godina. Totalno mi se promenio
nain razmiljanja, poimanje sveta i vremena. Ne bavim se svetskim stvarima, niti ak itam
novine, osim onih koje moji klinci Milica i Vukain itaju. ivim najobinijim ivotom majke i
hrianke. Osim crkve i dece, interesuje me da piem pesme. Moja deca se ne prezivaju
Ranatovi i nemaju seanja na dedu. Tata eljko je ubijen kada je moj sin Vukain imao 13
dana, a ki Milica godinu i po. Sa braom iz Kalifornije nemam stalni kontakt, samo se sestrom
Milenom i bratom Vojinom dopisujem preko fejsbuka. Poprilino dosadan ivot, zar ne?
MALOLETNI AMPIONI
Kako beogradski mediji saznaju maloletni sin Dejana Milenkovia Bagzija (39), svedoka
saradnika u postupcima protiv zemunskog klana, krenuo je stopama naeg najboljeg tenisera
Novaka okovia. Milenkovi mlai ve nekoliko godina trenira tenis i pravi uspenu karijeru.
Pre toga se okuao u fudbalu, ali nije imao velike uspehe. Sada pobeuje na terenima sa ljakom.
Njegov otac Dejan Milenkovi, koji se nalazi u programu zatite svedoka od sredine 2006.
godine danas ivi u inostranstvu sa potpuno novim identitetom.
I mlada Jovana Spasojevi, kerka pokojnik voe zemunskog klana Duana Spasojevia iptara,
igra tenis. Jovana Spasojevi je odlina uenica i sjajna teniserka. ivi sa majkom Tanjom u kui
svoj dede Zlatka Juraka u Duanovoj ulici u Zemunu i trenira na terenima TK Partizan.
Na ovaj nain preko sporta i potomci ljudi koji su vodili zemunski klan postali su na svoj nain
poznata.
Spiritizam (nekromantija) je okultna praksa razgovaranja sa mrtvima, konsultovanja mrtvih ljudi, izmeu
ostalog da bi prorekli bududnost. Spiritizam je postojao tokom cijele ljudske istorije, ali je posle izvjesne
pauze danas sve prisutniji. Smatra se da je moderni spiritizam otpoeo 1848. godine u SAD, u dravi

Njujork. U gradu Hajdsvilu ivjela je porodica Foks. U svojoj kudi su esto uli neko udno kucanje. esto
se dogaalo da se namjetaj premjetao. Nijesu znali ta se zbiva, i bili su uplaeni

Vjetice, vampiri, arobnjaci

Da li ste se ikada zapitali kako su ljudi uopte doli na ideju da se bave stvarima kao to su
magija, vraanje, gatanje, prizivanje duhova? Ili zato recimo u filmskoj industriji postoji
itavi jedan anr koji se naziva horor? Koji su stvarni ciljevi takvog stvaralatva?
Kao djeak na selu esto sam sluao prie odraslih koji su se znali okupiti na veernju sjedeljku o
raznim natprirodnim doivljajima pojedinaca ili fenomenima koji su izvan domena svijeta iz nae
svakodnevice. Mi djeca obino ne bismo nita komentarisali, ali to me je strano uzbuivalo i
plailo jer sam osjeao da u svemu tome ima istine. Meutim, niko od odraslih nije ulazio u
dublja razmiljanja ili davao neka objanjenja. Za njih to je bila neka vrsta tabua. I oekivano,
bijela magija se smatrala zatitom, makar privremenom, a kult potovanja odreenih svetaca
takoe vrlo bitnim da neko od tih zala ne bi snalo porodicu ili njenu imovinu. Zato sam rekao
oekivano? Jer, na alost, niko od tih osoba nije bio teoloki pismen, tako da su jednu obmanu
pobjeivali drugom.
Televizija. Imali smo svoj crno-bijeli TV aparat, i kasno uvee emitovao se serijal horor filmova.
Svi bi otili na spavanje, a ja sam ekao film. Nosferatu fantom noi bio je jedan od njih.
Utisci, emotivni naboj i mentalni ok proizvedeni zasipanjem djejeg uma takvim audiovizuelnim
sadrajem zaista bi bilo teko prepriati. Ali neto je vano zapaziti. Predstava vampira ili
vjetice iz prolosti uvijek je bila odvratna i nepoeljna. Nijeste se uopte dvoumili za koga
navijate u filmu.
Meutim, sada su ove okultne predstave podignute na znatno vii i opasniji nivo. Dananji
filmovi o vjeticama, vampirima i arobnjacima imaju zavodljiv izgled. Te uloge esto dobijaju
najvee filmske zvijezde, mlade i fiziki privlane osobe. ak i ako nijesu mladi, kao na primjer
arobnjak Gandalf u trilogiji Gospodar prstenova, oni takoe osvajaju vae simpatije i elite da
izau kao pobjednici.
Nabrojaemo neke od najpopularnijih: Buffy, The Vampire Slayer, TV serija snimana u
periodu 1997-2003; Intervju sa vampirom: vampirska hronika (1994), gdje vampir pria svoju
epsku priu o ljubavi, izdaji, usamljenosti i gladi, u kojem su glavne uloge dodijeljene Tom
Kruzu, Bred Pitu i Antonio Banderasu (svi su tzv. seks simboli); Blade, polu-vampir, polusmrtnik, koji ivi navodno dobrim ivotom titei ljude i ubijajui zle vampire; Dracula: Dead
and loving it (1995); ari (Charmed, eng), serija o tri sestre dobre vjetice koje su ule u svijet
natprirodnog kad su u potkrovlju svoje kue nale knjigu sjenki (vjetiji informator), i ije
magine moi rastu s vremenom da bi se borile protiv vorloka-demona i sila zla u San Francisku;
Sumrak saga: Praskozorje I i II dio, u kojem se dogaa ljubavna veza izmeu vampira i obine
smrtnice; Hari Poter, mladi arobnjak i tinejderska zvijezda, ekranizacija romana Doan
Ketlin Rouling; zatim Najgora vjetica (The Worst Witch, eng), sa simpatinom djevojicom
Mildred Habl (Hubble), glavnim likom u koli vjetiarenja, koju je glumila Georgina
Sherrington, itd, itd.

Oni dou preko TV ekrana, interneta ili knjiga i uetaju se onako simpatini, zgodni i poeljni u
vae ivote. A ne, rei ete, pa to je samo zabava, umjetnost, mata, ta god Moe biti,
nego ta je motiv? Nai junaci ne samo to su privlani, ve imaju i mo. Nije li to ono to
potajno u svojim matarijama elite? Da moete letjeti, initi uda, doivjeti romantine avanture
sa princom/princezom vaih snova. Meutim, bilo bi mudro da se pozabavimo nekim pitanjima.
Jedno od takvih pitanja bilo bi da li neko smiljeno eli profilisati nae umove i napraviti od nas
svoje sledbenike? Ako da, zato to rade? Ako ne, koje je drugo razumno objanjenje?
Znam da e neki ustati i rei: Ma ta me briga, to mi se svia i ne zanima me nita vie, nikakve
istine ili lai. Uvijek moemo zabiti glavu u pijesak, ali to nije ni hrabro ni pametno niti
moralno. Zato nije moralno? Jer u sluaju da se iza svega toga krije neto loe, vi postajete
odgovorni navlaei druge na to, zar ne? Ako vam kaem istinu, jesam li vam prijatelj ili
neprijatelj? Pretpostavimo da vam najbolji drug ili drugarica ponudi drogu ili da zapalite prvu
cigaretu. I uporno vas nagovara: pa daj zato nee, opusti se malo, hajde meni za ljubav, bie
nam super, ludo emo se provesti Prijatelj ili neprijatelj? Iskreno: umiljeni prijatelj moda, ali
prijatelj kroz kojega govori neprijatelj.
Vratimo se za trenutak stvaraocima i promoterima vjetica, vampira, vukodlaka, arobnjaka,
vila Ko su oni? Dobre ili zle ike i tete? Moe li dobar um da proizvodi zle zamisli? Moe li na
trnu roditi jabuka? Ja jo nijesam vidio neku. Ako zavirimo malo u ivote popularnih ljudi iza
scene i spoljanjeg glamura, ta nalazimo? Evo par primjera: Tom Kruz pripada sekti sajentologa,
Robin Vilijams tvrdi da je opsjednut kad glumi, Kijanu Rivs neto slino, Doni Dep da ga
posijeda mnotvo demona, irli Meklejn, poznata njuejderka takoe Ko ima vremena i zna
malo engleski, na ovom linku nai e obilje materijala. Ali oni su samo izvrioci. Iza svega ovoga
nalazi se itava mainerija masona, iluminata, agenata, programera kontrole uma, i mnogo mnogo
novca. Da li bi surovi kapitalisti uloili i jedan cent ako nemaju odreene interese? Naivno bi bilo
to vjerovati. Ti interesi seu mnogo dalje od trke za profitom. Ali to je duga pria.
Meutim, svi ti zakulisni putevi i radnje saimaju se u jedan koncept. Satanizam. ta je u stvari
satanizam? To je proces oblikovanja ljudskih bia suprotno namjeri i volji Stvoritelja. Plan
unitenja.
Onima koji vuku konce izvrioci slue samo kao potroni materijal za ostvarivanje ciljeva.
Izvoai/promoteri dobijaju odreene privilegije, novac i reklamu u javnosti, ali u sutini su samo
robovi. Nenaminkane biografije mnogih zvijezda potvruju ovo kao injenicu. I zato su im
ivoti u haosu droge, alkohola, seksa
Veina ljudi razmilja po obrascu popularno = dobro. Ako nijesu u trendu popularnog, plae se
da e ih drutvo smatrati udacima, ismijavati ih, da nee imati prijatelje, pronai sreu i
zadovoljstvo To vam je isto kao marketing. U privlanoj ambalai nikada neete nai zaista
korisan proizvod. Takav spoljanji izgled zapravo mu je neophodan da biste bili obmanuti. I
vjetaki ukus unutra. Isto vai za svjetski glamur i lani sjaj.
Pokemoni, arobnjaci, vjetice, vampiri, dobri i zli duhovi, patuljci, vile svi vas uvlae u svijet
okultnog (rije okultan znai skriven, tajanstven, zakulisan). Evo jednog jednostavnog testa.
Ako neko radi dobro, asno i poteno, ima li potrebe da neto krije? Kako to da u ivotu i radu
Isusa Hrista ne nalazimo nikakve tajne (vidi Jovan 18:19-23)?

Pavle Simovi

Okultna iskustva
Roe Morno (Roger Morneau 1925-1998) je potekao iz konzervativne katolike kanadske
porodice francuskog porijekla i zbog niza dogaaja u ranoj mladosti koji su uzdrmali njegovu
vjeru u crkvu poao putem ateizma, sve dok se nije 1945. godine naao u elitnom drutvu
oboavalaca demona u Montrealu. Natprirodna iskustva kroz koja je proao, izbavljenje silom
Bojom, posveen hrianski ivot, sila posrednike molitve i niz dramatinih iskustava na slavu
Gospodnju, ine ga jednim od najznaajnih autora koje promoviemo na ovom sajtu.
Roe Morno je napisao ukupno 5 knjiga: Moj put u svijet natprirodnih sila, Nevjerovatni
odgovori na molitvu, Kad su vam potrebni nevjerovatni odgovori na molitvu, Molitva zato
i uvajte se anela. Sve one su kompilovane u jedan fajl pod nazivom Sabrana djela Roe
Mornoa, ukljuujui i dodatak sa jednog simpozijuma gdje je govorio na temu Sotonino
savjetovanje iz 1700-ih koji moete preuzeti na donjem linku:
Roe Morno: Sabrana djela (pdf) (snimljeno)
Pred sam kraj svojeg ovozemaljskog ivota, Roe Morno je ostavio za sobom i video
svjedoanstvo o onome to je doivio, gdje iznosi neke detalje koji se ne nalaze u knjigama:
Roe Morno: Putovanje u natprirodno
Prof. dr Walter Veith je poznati naunik koji dri predavanja irom svijeta posveena naelima
zdravog ivota, biblijskim proroanstvima, tajnim drutvima i okultizmu, savremenim kretanjima
u vjerskom i politikom svijetu i drugim zanimljivim temama. Doktorirao je 1979. godine na
univerzitetu u Kejptaunu u Junoafrikoj republici iz oblasti zoologije a zatim i nutricionistike
fiziologije. Radi se zapravo o profesoru koji je godinama poduavao studente teoriji evolucije, da
bi se zatim obratio Bogu na udesan nain!
Uvjereni smo da e ovaj ovjek zadivljujueg znanja, ogromnog intelektualnog potencijala i
nadasve duhovnosti i vjernosti Bogu, i vas odueviti svojim predavanjima i knjigama.

Anatomija crkve
Istraivanje porijekla rijei crkva moe nas dovesti do nekih zapanjujuih otkria. Prva
pomisao navodi nas da taj termin potraimo u Bibliji. Zar se u Novom Zavjetu ne pominje na
mnogo mjesta? Da, ali pogreno prevedena rije! Odmah se postavlja sledee pitanje: zato bi iko
elio zloupotrebu ovog termina? I odgovor je veoma jednostavan: treba opravdati postojanje
ustanove zvane crkva.
Da bismo shvatili svu ozbiljnost i teinu ovog pitanja, uporediemo biblijski koncept Boje
zajednice sa istorijskim izvorima koji nas vode do porijekla dananje crkve.

Najprije da razjasnimo da li je crkva dom Gospodnji. Sa biblijskog stanovita, dom Gospodnji

mogao je biti samo ator od sastanka, gdje se obavljala obredna tipska sluba, ili, kasnije Hram u
Jerusalimu. Na tom mjestu Bog je kazao da e se sastajati sa svojim narodom (vidi 2. Mojsijeva
29:42, 43). Svaki pokuaj pravljenja drugih oltara ili Bet-Ela (kua Bojih) Boja Rije osuuje
kao idolopoklonstvo i slubu demonima ili balima[1] (vidi 2. Dnevnika 33:1-3; 2. Carevima 23:127).
Nakon Hristovog prvog dolaska i prinoenja velike rtve, zemaljska tipska sluba je ispunjena
(vidi Danilo 9:27), i otpoela je stvarna antitipska sluba pomirenja, gdje sam Mesija slui u
nebeskoj svetinji (vidi Jevrejima poslanicu). Tu novu stvarnost najtee je bilo prihvatiti Jevrejima
vezanim za jerusalimski hram. Ali Isus je prorekao da od hrama kojim se toliko ponose nee
ostati nita (vidi Matej 24:1, 2). Razumljivo, uenici su taj dogaaj smatrali krajem svijeta.
ta su, dakle, vjernici koji su prihvatili Isusa Hrista za svog Spasitelja i Prvosvetenika u
Nebeskoj Svetinji trebali initi? Drati se postojeeg hrama i slube ili izgraditi neki novi hram?
Da, zbog ukorijenjene tradicije i pritiska okruenja, neki, makar oni iz Jerusalima i okoline, teili
su staroj praksi (Djela 21:20), ali mnogo je vanije sledee pitanje: da li je iko od novoobraenih
imao svetenike pretenzije? Da li je neko namjeravao vriti neki oblik svetenike slube?
Naravno da nije! Na primjer, kad pogledamo razliite darove Svetog Duha, nigdje neemo nai
da je neko trebao sluiti kao svetenik. Niti na bilo kojem drugom mjestu u Novom Zavjetu.
Apostol Petar u svojoj poslanici (1. Petrova 2:5, 9) govori o svetenstvu svih vjernika, pozivajui
se na Boje (uslovno) obeanje iz Tore (vidi 2. Mojsijeva 19:5, 6). Pod novim zavjetom ne
postoji nikakva podjela na svetenstvo i vjernike, ve duhovni hram (vidi 1. Korinanima 6:19; 2.
Korinanima 6:16) ine zajedno svi oni koji su prihvatili Isusa za Hrista i Gospoda. Hrist je taj
koji sada obavlja sveteniku slubu! On je svojim ivotom, smru, vaskrsenjem i preuzimanjem
stvarne antitipske svetenike slube u nebeskoj Svetinji ispunio obredni zakon (vidi
Efescima 2:15; Koloanima 2:16, 17) i ukinuo rtve i prinose (vidi Danilo 9:27), te stoga nikakva
dodatna ili druga svetenika sluba nije prihvatljiva niti ima teoloko opravdanje.
Tako stoji u direktnom Bojem otkrivenju, Njegovoj Rijei, svialo se to nekome ili ne.

Eklesija nije crkva

Pogreno prevedena rije koju smo u poetku pomenuli je eklesija. Grka rije eklesija
oznaava skuptinu ili sabor pozvanih (od Boga). Eklesija se koristi umjesto hebrejske rijei
kahal (zbor, sabor, skuptina vidi 2. Mojsijeva 12:6; 5. Mojsijeva 18:16; Psalam 22:22). U
Novom Zavjetu javlja se na oko 115 mjesta. U irem smislu, eklesija predstavlja vjerni Boji
narod, duhovnu Hristovu zajednicu (Izrael) iz svih naroda i svih vjekova.
Prvi hriani sabirali su se u sinagogama (zbornicama) ili privatno u kuama. Nema nikakvih
naznaka da je bilo ko od njih planirao ili namjeravao graditi hramove ili crkve.

Istorija rijei crkva

Prvobitna upotreba rijei crkva nema nita zajedniko sa domom Gospodnjim. U Smitovom
reniku Biblije (Smith's Dictionary of the Bible) nalazimo da engleska rije church potie od
pojma krug, to je srodno rijei cirkus. I drugi naunici, kao recimo prof. Lipsius iz
Njemake, ustanovili su isto. Naunici koji su kompilovali Enciklopediju biblijske, teoloke i
duhovne literature (Cyclopaedia of Biblical, Theological and Ecclesiastical Literature) u lanku
Crkva takoe opisuju pagansko porijeklo te rijei:
Rije crkva: Porijeklo ove rijei je neizvjesno. U germanskim i slovenskim jezicima nalazimo
sledee: anglosaksonski, cyrica, circ, cyric; engleski, church; kotski, kirk; njemaki, kirche;
nizo-njemaki, karke; frizijski[2], tzierke; danski, kyrke; vedski, Kyrka; bohemijanski, cyrkew;
poljski, cerkiew; ruski, . Vjerovatno je postojala neka rije, na jeziku iz kojeg su teutonski
i slovenski potekli, koja oznaava stara neznaboaka mjesta vjerskih okupljanja, i ova rije je,
uzevi razliite oblike na razliitim dijalektima, prihvaena od hrianskih misionara. Vjerovatno
je povezana sa latinskim circus, circulus, i grkim kuklos. (Volume II, p.322).
Za engleske itaoce, jedan od najveih istoriara porijekla rijei bio je Bruer (Brewer). U svom
Reniku fraza i pria (Dictionary of Phrase and Fable) pod pojmom crkva (originalno izdanje),
Bruer konstatuje: Generalno se pretpostavlja da etimologija ove rijei potie iz grkog, kuriou
oikos (kua Boja); ali ovo nije nimalo vjerovatno, poto je rije postojala u svim keltskim
dijalektima mnogo prije uvoenja grkog. Nema sumnje da ova rije znai krug. Mjesta
bogosluenja meu germanskim i keltskim narodima bila su uvijek krunog oblika.
Drevni primjer koji vidimo i danas je Stounhend u Engleskoj.
Na ta se tano u prolosti odnosio krug? Nesumnjivo, krug je povezan sa oboavanjem sunca,
i vrlo je znaajan simbol u svijetu magije. Ali nalazimo da ova imenica nije bila samo zajednika
ve i vlastita koja se odnosila na jednu drevnu boginju. Kirka, erka Heliosa, boga Sunca! Ona je
bila poznata i kao krotiteljka divljih ivotinja u svom cirkusu. Ona je takoe srela Odiseja (Ulixes
na latinskom) na povratku iz Trojanskog rata s kojim je imala preljubniki odnos iz kojeg je
proizveden, kao jedno od djece, Latinus, navodni osniva latinske rase.
Da vidimo sada kako je Kirka prikazana u klasinim izvjetajima. Ona se prikazuje kako dri
zlatnu au u ruci mjeavine vina i droge kroz koju je kontrolisala vladare svijeta (meu kojima
je bio i Odisej). I ve pogaate, istu tu proroku sliku nalazimo u Bibliji!
Doi da ti pokaem sud kurve velike, koja sjedi na vodama mnogima. S kojom se kurvae carevi
zemaljski, i koji ive na zemlji opie se vinom kurvarstva njena. I uvede me duh u pusto mjesto; i
vidjeh enu gdje sjedi na zvijeri crvenoj koja je bila puna imena hulnih i imae sedam glava i
deset rogova. I ena je bila obuena u porfiru i skerlet i nakiena zlatom i kamenjem dragim i
biserom, i imala je au u ruci svojoj punu mrzosti i pogantine kurvarstva svog; i na elu njenom
napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, majka kurvama i mrzostima zemaljskim. (Otkrivenje
17:1-5)
Kad je Kirka, velika arobnica, umrla, sahranjena je na jednom od ostrva u Egejskom moru koje
se vidi sa Patmosa, gdje je Jovan primio najvei broj svojih vizija.

Hoete da se zovete crkva?

ta nam pokazuje istorija ustanove zvane hrianska crkva? Od trenutka kad se ustanovila bila je
sve samo ne novozavjetni model Hristove eklesije. Naravno rije je o navodnim pretendentima na
naslee, svjetskoj instituciji crkve, koja je zaivjela od vremena cara Konstantina Velikog.
Poroka vienja iz Danila i Otkrivenja, ukljuujui vremenska proroanstva, jasno je identifikuju.
Toliko jasno da ne moe biti nikakve zabune niti drugaije primjene.
Protestantska reformacija otkrivala je sloj po sloj pomraenih biblijskih istina. Na alost, zdravi
vjerski pokreti transformisani su opet u instituciju crkve. Bilo im je jako vano da ih priznaju
hrianska zajednica i svijet. Vanije od Boga i istine. I to se pokazalo kao obrazac neumitnog
zastranjivanja. Ali Bog je preko svojih orua i dalje slao svjetlost. Meutim, ono to su svi manje
ili vie izbjegavali bio je upravo naglasak na Hristovoj svetenikoj slubi i razobliavanje crkve.
Nijedna crkva nee govoriti protiv sebe niti sjei granu na kojoj sjedi. One e se truditi da
priznaju jedna drugu, uprkos razlikama i konkurenciji, jer su svjesne da su sve u istom kolu.
Biblija nam kae da postoji Majka i erke kurve. Pomenuta grana vremenom se pozlati i niko
ne eli da se odrekne koke koja nosi zlatna jaja. Meutim, to blago pokazae se kao
bezvrijedna biuterija na Dan Gospodnji.
Oni koji malo dublje razmiljaju, u Bojem doputenju ovakvih stvari zapazie nevjerovatnu
mudrost i majstorsko reeto za odvajanje penice i kukolja.

Veza izmeu izopaene seksualnosti i religije

Kirka svojim pojavom, izmeu ostalog, poziva na seks. Sve antike religije usko su povezane sa
seksualnom izopaenou. Jedina religija koja se sasvim ograuje od perverzija svih vrsta je
biblijska. Za ritualno stupanje u kontakt sa demonima, seksualna izopaenost izgleda da je jako
vana.
Da bismo ovo bolje razumjeli, razmotriemo jedan dogaaj iz Biblije. Kad se Mojsije zadrao na
gori Horivu da primi Zapovijesti od Boga, narod, kojemu je dosadilo ekanje, napravio je pritisak
na Arona da izliju zlatno tele kao oblije njihovog boga (vidi 2. Mojsijeva 32. glava). Bog je bio
gnjevan, ali narod je mislio da mu slui svojom idolatrijom i raskalanou na ispravan nain.
Ovo je vrlo vano zapaziti. Oni su sluili Bal-Fegoru, to na hebrejskom znai gospodar
otvora ili gospodar vagine (vidi takoe Psalam 106:28-29 koji ovu slubu povezuje i sa
oboavanjem mrtvih).
Kako izgledaju paganska boanstva, moemo vidjeti na brojnim kulturno-istorijskim
spomenicima iz antike i srednjovjekovne prolosti, to, prije svega, ukljuuje i lokacije zvane
crkve i hramovi.

Boji Zakon stoga zabranjuje pravljenje bilo kakvih slika u vjerske svrhe. Dugokosi Isus koji
danas dominira u crkvenim prikazima je zapravo Zevs (obino u obliku egipatskog boga
Serapisa). Apostol Pavle kae da je sramota i protivprirodno mukarcu da ima dugu kosu (vidi 1.
Korinanima 11:14) tako da nije nimalo razlono vjerovati da bi Isus bio pretea pomodarstva
kao ovjek na Zemlji. tavie to je bogohulna ideja.
Simbol u kojem su umetnuti ovi likovi lane Marije i Isusa zove se Mandorla (to znai kao
badem) i predstavlja enski genitalni otvor, poznat jo kao Vesica piscis.

Paganska arhitektura u uskoj vezi sa mjestima bogosluenja

Veina obinih ljudi koji nisu studirali istoriju arhitekture, mogu biti iznenaeni saznanjem da je
standard fokusa u ponudi simetrije dizajna u izgradnji ranih objekata unutar klasinog doba bilo
ljudsko tijelo. To je posebno sluaj u gradnji drevnih paganskih hramova. Svaki dio drevnih
paganskih hramova unutar klasinog doba bio je odraz nekog dijela ljudskog tijela. Djelovi
graevina mogli su se javiti kao ljudski antipod ili je oblik mogao biti preuvelian ili ak
promijenjen u obliku, ako bi prikaz bio previe oit (ali inicijati su uvijek znali ta znai ak i ako
je izvorni oblik bio ukraen i glaziran dvosmislenou). Ova injenica tako je dobro poznata da je
nema potrebe dokazivati, ali zato to ljudi modernog doba nijesu upoznati sa ezoterinim
izvedbama ranih arhitekata i umjetnika, moramo podsjetiti (vrlo odluno) na ovaj princip uenja i
prenoenja poruka preko simbola.
Dakle, paganski hramovi reprezentuju ljudska tijela ili tijela bogova. To je posebno
primjenljivo na genitalije mukog i enskog tijela. Falus (obelisk) je spomen obiljeje raireno
po cijelom svijetu. Zailjeni stub uperen prema Nebu! Sa krstom (znakom Tamuza) ili bez njega,
kako god. Vrhunac drskosti. Sjeate li se prve kule prema nebu u Bibliji?[3]
Ova simbolika strategija koristi se za duhovno prosvjetljenje vjernika putem raznih kodiranih
dizajna odjeljenja i inventara koji sainjavaju hramove. Cijeli religijski svijet je u tekoj idolatriji,
ak i oni koji misle da su protiv idola.
Uzgred, jerusalimski hram nije imao nikakvih tornjeva i iljaka. isto da znate.
Ove istorijske injenice omoguuju nam da shvatimo kako Sotona koristi svoje suptilne naine da
obmane svijet. On se smije Bogu svaki put kad se podigne crkva sa penisom u erekciji na vrhu
koji je identifikuje. Jedna od prvih stvari koju e crkveni odbor preduzeti je nabavka/izgradnja
obeliska koji se postavlja na krov crkve pred ulaz. Zato oni ele to obiljeje? Ono nije zatita od
padavina. Nema praktine svrhe da zvonik stoji na krovu crkve u kojoj e se Boji narod
sastajati. Jedini razlog postavljanja tornja je identifikacija objekta kao crkve. Bog ga, meutim,
identifikuje kao neto drugo. On to vidi kao prvobitni penis koji je podigla boginja Izida
(Semiramis) kao mjesto oboavanja za pagane koji su traili izgubljeni penis egipatskog boga
Ozirisa (Nimroda). I nai intelektualci znaju da je to sluaj. Neki e moda rei da su ti simboli
danas izgubili svoje prvobitno znaenje i niko vie ne misli da je zvonik ili toranj u stvari penis u
erekciji. Ali taj otpali sistem Boja Rije i dalje oznaava kao Tajna, Vavilon veliki, Majka
bludnicama (zapazite termin tajna, jer radi se o tajni drevnih misterija).

I dok Biblija poziva palog ovjeka na pokajanje, skromnost i pokrivanje nae duhovne i fizike
golotinje, satanistiki sistem radi suprotno koristei prikrivene ili otvorene simbole seksa,
razvrata, drskog ruganja Bogu i uniavanja ljudskog roda putem idolatrije.
Arhitektura dananjih crkava slijedi drevnu arhitekturu paganskih hramova. Upuenici i danas
ele da se potpiu i obiljee svoju teritoriju.
Biblijska eklesija, meutim, nikada i u nijednom sluaju nije graevina.
Nakon svega, najmanje to moete da uinite za sebe jeste da dobro razmislite koji hram ili
crkva je zapravo vaa.
Pavle Simovi

[1] Baal znai gospodar.

[2] Njemaki dijalekt.
[3] Vidi 1. Mojsijeva 11. glava.

Ima li monatvo uporite u Bibliji?

U oima mnogih hriana monatvo (od grke rei monachos to znai onaj koji ivi sam,
odnosno onaj koji ivi odvojeno od ostalih ljudi) izaziva divljenje i smatra se viim oblikom
duhovnog ivota. Njegovi se temelji trae u uenju apostolske crkve, njene odvojenosti od svijeta
i posebno se istie da je monatvo produetak muenitva iz vremena progonstva.[1] Istraivanje
poetaka hrianskog monatva i njegovih dogmatskih postavki u svjetlosti istorije i Biblije ima
cilj da odgovori na pitanje da li postoji teoloka veza izmeu monakog uenja i prakse, i
hrianstva predstavljenog u nauci i ivotu Isusa Hrista i Njegovih apostola?

Porijeklo
Javljanju monatva prethode odreeni dogaaji i pojave u hrianskoj crkvi i njenom okruenju.
Na taj nain, stvorile su se okolnosti i uslovi koji e pripremiti put hrianskom obliku monakog
naina ivota.
Fenomen monatva bio je poznat mnogo pre nego to se javio u hrianstvu. Slina pojava
primijeena je kako u nekim judaistikim tradicijama (Eseni, Terapeuti), tako i u paganskim
asketskim vjerovanjima, koja su postojala na teritorijama gdje su ivjeli hriani. Monatvo je

karakteristino za staropersijske, indijske i staroegipatske religije. Budizam, nastao u Indiji u VI

veku p.n.e., imao je razvijen sistem monakog ivota koji je obuhvatao: celibat, odricanje od
bogatstva i porodice, stroga vegetarijanska ishrana. Paganski oblik monatva postojao je u Egiptu
jo sredinom IV vijeka p.n.e. Prema arheologu F. Petriju, ono nije dolo iz Grke, ve je donijeto
iz Indije u vrijeme kada se Persijsko carstvo protezalo od sjeverne Afrike do Indije (oko 340.
p.n.e) i uveliko je podsjealo na budistiko monatvo iz ranog perioda nakon Budine smrti. U
Egiptu, u hriansko doba, monasi su bili poklonici boga Serapisa.[2] Takoe, elementi
asketizma bili su sastavni dio nekih gnostikih grupa. Njihov asketizam proisticao je iz
platonskih ideja i bio zasnovan na dualistikom vienju svijeta kao neprijateljstva izmeu
materije i Boga.
S druge strane, u ranoj crkvi postojala je klasa ljudi oba pola, nazivani askete ili oni to se
uzdravaju, koji su se dobrovoljno odricali braka i imanja, posvetivi sebe postu, molitvi i
duhovnom razmiljanju. No, oni se nisu izdvajali iz drutva da bi ivjeli usamljeno van naseljenih
mjesta, nego su djelovali upravo meu ljudima s kojima su ivjeli. O tome Tertulijan pie: Meu
nama nema nikakvih braminskih ili indijskih gimnosofita, nikakvih pustinjaka ili usamljenika
Mi se ne odriemo ni foruma, ni trita, ni kupatila, ni knjiga, ni krmi, ni vaara, ni trampe. Mi
boravimo s vama u svijetu.[3] Monaki nain ivota, koji podrazumijeva povlaenje iz javnog
ivota i asketske vebe, bio je tu hrianstvu u prva dva vijeka.

Poeci hrianskog monatva

Na poetku IV vijeka n. e. istorija biljei dogaaje koji doprinose velikim promjenama u ivotu i
uenju hrianske crkve. Izdavanjem dva edikta, najprije od strane Galerija 311. godine, a dvije
godine kasnije i Milanskog edikta, rimska drava potpuno prestaje da progoni hriane te nastupa
vrijeme vjerske tolerancije. U pogledu religioznosti ovaj period se odlikuje vjerskim
sinkretizmom. To znai da je bilo mogue pripadati razliitim religijskim pravcima u isto
vrijeme. Ova pojava nimalo nije izgledala neprirodna. ak ni car Konstantin, koji se 312. godine
navodno stavio pod okrilje hrianskog Boga, nije bio potpuno predan hrianstvu, niti potpuno
raskinuo s paganskim tradicijama i kultovima. Novonastala politiko-religijka klima negativno se
odrazila na hrianstvo time to se na njega nije gledalo kao na jedinu spasonosnu religiju, ve
kao na jednu od mnogih.[4] Prirodne posledice do kojih je doveo ovakav pogled na hriansku
vjeru bile su izvitoperena i posvjetovljena hrianska praksa, kao i priprema puta za razvoj
doktrinarnih zabluda i sujevjerja.
Postojea situacija izazvala je reakciju nekih hriana. Uticaj paganskih asketskih tradicija[5] i
asketizam (uzdravanje) koji je ve postojao u hrianskoj crkvi, uslovio je da se ta reakcija
izrazi u obliku monatva. Podstaknuti eljom za svetou i zajednicu sa Bogom, mnogi hriani
odluili su se za usamljeniki ivot u nenaseljenim pustinjama.
Poeci monatva u okrilju hrianstva povezani su sa Egiptom, zemljom koja ima veliku
monaku tradiciju paganskog tipa, i sa linou Antonija (251-356) koji je nazvan ocem
pustinjatva. Godine 286, pokrenut rijeima zapisanim u Matej 19,21, on zapoinje ivot
beskunika meu grobovima izvan rodnog grada, da bi se kasnije preselio dalje u pustinju. Nakon
25 godina usamljenikog ivota, Antonije je doao u Aleksandriju da se sa ostalim hrianima

suprotstavi poslednjim progonstvima iz 311. godine. Njegovo dranje pred progoniteljima

pribavilo mu je veliku popularnost meu hrianima. Ali, kako nije dobio eljeni mueniki
vijenac, vratio se u pustinju.[6] Veliki broj ljudi, eljnih pobonosti, povelo se za njegovim
primjerom, slijedei njegova uputstva[7] i odavajui se fizikom radu, molitvi i strogom
odricanju od mnogih stvari. To vie nije predstavljalo samo hir jednog oveka eljnog samoe,
ve je postalo masovna pojava, koja nee ostati bez odjeka u hrianskom svijetu. Ona e
posluiti kao osnova za dalji razvoj monatva.

irenje monatva
Monaki pokret se nije zadrao samo na teritoriji Egipta, ve se proirio u svim ostalim zemljama
gdje su ivjeli hriani. Srazmerno umnoavanju broja monaha rasla je i njihova popularnost kod
ljudi, koji su se divili njihovim asketskim podvizima i u njima prepoznavali autoritet u pogledu
hrianske vjere i ivota.[8] Posledica toga bile su vjerske raspre, koje su potresale crkvu u IV i V
vijeku n. e., pokrenute upravo od strane monaha.
Osim vjerskih rasprava, pojedini monasi dali su svoj pozitivni doprinos hrianskoj crkvi i
drutvu uopte. To su uinili na najmanje tri podruja.
Pronalaenje smisla monakog ivota u aktivnom sluenju drugim ljudima je prepoznatljivo
shvatanje Vasilija Kesarijskog (330-379). Kada je postao episkop Kesarije, rimske provincije u
Maloj Aziji, obezbijedio je odreeni broj zgrada u kojima su monasi zbrinjavali putnike,
siromane i bolesne; ak je postojao i dom za gubavce. Iako se Vasilijevo pravilo o monakom
ivotu nije razlikovalo od drugih monakih ustava (celibat, siromatvo, post, molitva, rad), ipak
njegovo insistiranje da monatvo, osim borbe sa samim sobom, mora, ravnopravno, da sadri
dimenziju aktivne slube ljudima u nevolji, ini ga razliitim od tadanjih shvatanja monatva
koja su prouzrokovala da monasi budu zaokupljeni sami sobom.
Drugo, ime monaha Jeronima, upravitelja latinskih manastira u Palestini, nije povezano samo sa
afirmacijom manastira kao centra obrazovanja, ve i sa prevoenjem Biblije na latinski jezik
(Vulgata narodna Biblija) i njenim marljivim prouavanjem. Takoe je poznato da je Jeronim
pouavao druge biblijskim istinama i isticao da ljudi treba i sami da itaju. U tom periodu
svjetovnosti crkve i sujevjerja, protiv ega se Jeronim borio, njegov stav prema Bibliji i velika
elja da se ona uini dostupnom ljudima na zapadu, podvig je sam po sebi.
Tree, za razliku od monaha iz ostalih monakih zajednica, monasi sa sirijskog govornog
podruja nijesu provodili svoj ivot samo u usamljenosti manasitra ili pustinje, nego su obavljali
aktivan misionarski rad irei hrianstvo ka istoku.

Teoloke osnove monatva

etvrti vijek je period kada se javljaju pokuaji da se postavi teoloka osnova monatvu. Meu
prvima se istie Evagrije (umro 395), obrazovani monah iz egipatske pustinje. On je svoje uenje
temeljio na platonskom shvatanju ljudske due, i prihvatanju Origenovog stava o boanstvenosti
ljudskog uma. Prema Evagriju, ovek je bio bestjelesan um koji je nekada ivio u apsolutnom
jedinstvu sa Bogom. Pad u grijeh doneo je poremeenje ovog zajednitva i posledica toga je
materijalizacija uma (zatvaranje uma u tijelu), koja u stvari ima vie soterioloki (spasenjski)
karakter nego kazneni. Jedini um koji nije poremetio jedinstvo sa Bogom je Logos i zato on
uzima ljudsko tijelo da bi materijalizovane umove (ljude) vratio u prvobitno, nematerijalno i
blaeno stanje zajednice sa Bogom. U ovom stanju ovek spoznaje da je dio Boga i saznajui
sebe kao Boga, dolazi do bogospoznanja. Primarni cilj u procesu spasavanja oveka je
osloboenje uma od materije (to je stanje bestraa) molitvom i asketskim vjebama, da bi mogao
biti u apsolutnom jedinstvu sa Bogom.[9]
U ovom kratkom pregledu Evagrijeve teologije mogu se primijetiti elementi platonizma,
gnosticizma (otra suprotnost izmeu materije koja je zla i uma koji je dobar) i panteizma kao
temelj teologije monatva, koji pripremaju put shvatanju da se ovjek moe spasti sopstvenim
djelima.

Biblija i monatvo
Nakon kratkog pregleda istorijsko-teoloke osnove monatva namee se potreba da se ono
razgleda u svjetlosti Biblije vjerodostojnog izvora informacija o Isusu Hristu i apostolskoj
praksi. Razlog ovome je to to se neki elementi monatva dovode u vezu sa uenjem i ivotom
Isusa Hrista i Njegovim apostolima.
Usamljeniki ivot. Pristalice monatva tvrde da je njegova polazna ideja odricanje od svijeta
u stvari ovaploenje evaneoskog hrianstva apostolske crkve. Meutim, razlog i oblik
odvojenosti apostolske crkve sastojao se u njenom razliitom vjerovanju i nainu ivota u odnosu
na svijet u kome je ona postojala (1. Jovanova 2,15-17; Jovan 17,14-15). Otuda, ona nije odlazila
u usamljeniki ivot da bi drugaije vjerovala i ivjela. Boja namjera je bila i ostala da hriani
budu svjetlost i so u svijetu u kome ive (Matj 5,13-16), to nije sluaj sa monatvom, sem u
sluaju kada su pojedini monasi i monaki pokreti davali svoj pozitivni doprinos drutvu, i to u
onoj mjeri u kojoj su bili usaglaeni sa biblijskim uenjem (Matej 25,31-46; 28,18-20).
Muenitvo. Slino prethodnom, takoe postoji namjera da se elemenat muenitva u monatvu
prikae kao prirodni nastavak muenitva rane crkve. Ali, ne smije se previdjeti injenica da je
sutinska uloga muenitva, izraenog u asketskim poduhvatima monaha, u stvari nain
pribavljanja spasenja. S druge strane, muenitvo crkve prije pojave hrianskog monatva bilo je
posledica njenog vjerovanja i naina ivota (2. Timotiju 3:12) i to se sutinski razlikuje
samovoljnog izigravanja muenitva. Dalje, Isus Hristos i apostoli uili su da uzrok spasenja od
grijeha ne moe biti nita drugo, pa ni najplemenitija ljudska dostignua, do niim zasluena
Boja milost primljena vjerom u jedinog Spasitelja Isusa Hrista (1. Petrova 1,18.19; Efescima
2,8.9; Rimljanima 3,24-26.28).

Zakljuak
Kratak osvrt na poetke hrianskog monatva i njegove teoloke osnove, navodi na konstataciju
da je ovaj fenomen vie proizvod vremena u kome se pojavio doba vjerskog sinkretizma ili, da
budemo jo precizniji, eksponiranja pseudohrianske religije razvijene pod spregom crkve i
drave nego praktikovanje biblijskog hrianstva. Posledica toga jeste da je primjetna samo
terminoloka ali ne i sutinska povezanost monatva i uenja i ivota Isusa Hrista i Njegovih
apostola. Ba kao u mnogim drugim podrujima vjere, paganizam se najbolje prodavao u
ambalai sa hrianskim etiketama.

[1] Odsustvo hriana sa nekih drutvenih svetkovina poput paganskih praznika neki teolozi
smatraju monakim karakterom ranog hrianstva. Isti teolozi, takoe, povezuju monatvo s
progonstvima rane crkve (vidi Aleksandar meman, Istorijski put pravoslavlja, Cetinje,
Mitropolija cetinjska, 1994, 144-145.)
[2] Trevor Ling, Istorija religije istoka i zapada (Beograd, Srpska knjievna zadruga, 1992), 228229. Poznato je da je jedan od prvih najznaajnijih hrianskih monaha Pahomije, prije svog
obraenja, pripadao monakom redu boga Serapisa (Philip Schaff, History of the christian church,
Grand Rapids, Wm. B. Eerdmans, 1992, 390).
[3] Ling, 228.
[4] Georgije Ostrogorski, Istorija Vizantije (Beograd, Prosveta, 1969), 67.
[5] Monatvo u toku svog poetka i daljeg razvoja dosta je pozajmilo od nehrianskih asketskih
tradicija (vidi meman, 143-144).
[6] Jevsevije Popovi, Opta crkvena istorija I (Novi Sad, Prometej, 1995), 479.
[7] Antonije je svojim sledbenicima predao 177 pravila strogog monakog ivota, koja su
obuhvatala najrazliitija podruja poput molitvenog ivota, ishrane, rada, putovanja, i dr. Ono to
zapanjuje su njegove preporuke o potpunom odricanju od roditelja i rodbine, to je u suprotnosti
sa petom zapovijeu Dekaloga (o Antonijevim monakim pravilima vidi Melentije Hilandarac,
Duhovno blago kojim se nebo kupuje, [Beograd, Trojeruica, 1997], 18-31).
[8] Kao dobar primjer moe posluiti sluaj sv. Martina koga je narod oboavao kao Boga.
Supruga Maksima, uzurpatora panskog prijestola i osvajaa Galije, lino je posluivala ovog
monaha oko trpeze. Pri tom je otila tako daleko da je sakupljala i jela mrve sa njegovog stola
(Mirko Golubi, Istorija crkve, Beograd, Via teoloka kola, 1970, 123).

[9] Zoran Jelisavi, Asketizam i monatvo u Pravoslavlju, Hrianska misao (Beograd:

Bogoslovski fakultet, 1998), 8.

PU
Kako je u sklopu rusenja srpskih liberala u
partijskom vrhu izveden novinarski puc u
listovima Politika i NIN, da bi se osvojila u to
vreme dva najuticajnija politicka glasila, uz
istovremeno sprovedene cistke u Radio
televiziji Beograd i Vecernjim novostima, i kako
je taj duboki tektonski potres ostavio trajne
posledice na Politiku.

Prvi javni potres jednopartijskog sistema _ daleko snazniji i opasniji od onog izazvanog
Djilasovim padom (1954) dogodio se pocetkom leta 1966. Na Brionskom plenumu CK SKJ je iz
partijskog vrha i sa drzavnih funkcija uklonjen fakticki drugi covek u zemlji _ Aleksandar
Rankovic. S obzirom da se radilo ne samo o potpredsedniku Republike _ nego i o rukovodiocu
mocne Sluzbe drzavne bezbednosti i organizacionom sekretaru CK SKJ _ razumljivo je sto je
ova smena bila obavljena u ambijentu pravog partijskog puca, koji je pratilo neproglaseno, ali
precutno uvedeno vanredno stanje na svim vojnim i drzavnim punktovima u zemlji. Da bi to
opravdao Tito je delovanje Aleksandra Rankovica, u periodu koji je neposredno prethodio ovom
obracunu, nazvao pripremanjem drzavnog udara.

Brionski plenum ponudio je izvesne nade da ce etatizam ustuknuti, a demokratski

proces dobiti zamajac. Ali, vec u sledecoj, 1967. godini uocljivo dolazi do oseke
reformskog procesa, da bi burna i dramaticna 1968. postavila na dnevni red sasvim
druga pitanja. Studentski nemiri u Beogradu, Zagrebu i drugim univerzitetskim centrima
u zemlji _ a zatim intervencija trupa Varsavskog ugovora, koje su ugusile reformski
proces u Cehoslovackoj _ probudili su retrogradne snage u zemlji. Demonstracije
albanskog zivlja na Kosovu u danima novembarskih praznika, i njihovo gusenje vojnom
silom, dovele su politicku atmosferu do usijanja. I sve to u jeku do tada najtemeljnijih
promena u politickom vrhu Srbije, u kojima je intelektualno snazna i podmladjena ekipa
bila prionula na stvaranje koncepta moderne Srbije, uz snazan vetar liberalizacije
drustvenih i politickih odnosa.
Nastupili su novi, nepredvidjeni dogadjaji. Odnosi sa Sovjetskim Savezom su opet
pogorsani, zbog vojne intervencije u Cehoslovackoj i negativnog stava Jugoslavije
prema tom nasilnickom aktu. Doslo je do direktne pretnje Jugoslaviji, izrazene u
proklamovanju Breznjevljeve doktrine ogranicenog suvereniteta, uvedene za zemlje sa
socijalistickim drustvenim sistemima. Pod tim pritiscima u zemlji je stvorena vanredna
situacija, sto je bilo dobrodoslo razjedinjenom rukovodstvu da kompromis nadje u tihom
napustanju ekonomske reforme.
Nesloga u politickom vrhu Jugoslavije, ubrzo se ponovo rasplamsava. Republicka
trvenja _ izrazena oko ustavnih promena u 1971. godini _ postaju sve vidljivija. U
Hrvatskoj dolazi do snaznog nacionalnog organizovanja u maspoku kojem na celo staje

partijsko rukovodstvo, da bi se krajem 1971. godine Tito obracunao sa hrvatskim

partijskim vodjstvom na sednici CK SKJ odrzanoj u Karadjordjevu. Srpsko liberalno
rukovodstvo preduzima, u medjuvremenu, i neke retrogradne akcije _ posebno prema
slobodoumnim intelektualcima okupljenim oko casopisa Pradzis, i sa Beogradskog
univerziteta, a takodje i prema listu Student _ ne bi li umanjilo pritisak koji jaca u
jugoslovenskom vrhu protiv njega. Ali, dogadjaji koji su upravo predmet ovog rukopisa
pokazace da to nije bilo dovoljno. Srpsko rukovodstvo je vec bilo predodredjeno za
odstrel i bilo je samo pitanje izbora trenutka kada ce biti pocisceno.
Drustvo u krizi _ Politika u usponu
Sve do ovih poslednjih dogadjaja, Politika kao da je u svemu sto se zbivalo najvise profitirala.
Sezdesete godine, uz prve dve u sledecoj deceniji, predstavljale su zlatne godine njenog uspona
i razvoja. Kriza u drustvu _ oznacila je uzlet Politike. Ma kako i koliko moze paradoksalno da
zvuci dogadjalo se upravo to. Kao da je njoj pogodovalo to sto su politicki vrhovi Srbije i
Jugoslavije bili zaokupljeni vaznijim stvarima. A dramaticnost zbivanja donosila je uvecanu
zainteresovanost za novine, pa su tirazi iz dana u dan belezili uspon. To je znacilo i vise
materijalnih sredstava. I tako su na dnevni red pristigli planovi, pravljeni jos sredinom pedesetih
godina, o spajanju citavog kompleksa zgrada izmedju Cetinjske i Makedonske ulice.

Tako je, kao jedinstvena gradjevina i tehnoloska celina _ u trouglu koji je izlazio na tri
ulice, Makedonsku, Cetinjsku i 29. novembra _ izrastao buduci novinski koncern Politike
sa mnostvom redakcija i najsavremenijom za to vreme stamparskom opremom u ovom
delu Evrope. Glavni radovi odvijali su se u prvoj polovini sezdesetih godina.
U godini 1959. Politika je preuzela NIN koji je bio zapao u materijalne teskoce. Kako se
radilo o listu sa velikim uticajem na intelektualce, odluceno je da se NIN ukljuci u
porodicu Politikinih izdanja.
U leto 1963. godine pocinju opsezne pripreme za pokretanje vecernjeg lista Politika
ekspres.
Nakon toga Politika nastavlja da siri lepezu svojih posebnih izdanja. Pokrece se
magazin za zene Politika bazar, zatim za ljubitelje sporta Tempo, pa onda za slusaoce i
gledaoce radija i televizije Radio TV revija. Tiraz dnevne Politike sredinom sezdesetih
godina prelazi cifru od 300 000 primeraka. Od relativno male redakcije _ sa pocetka
pedesetih _ Politikin koncern dostize vise od 1000 zaposlenih, medju kojima je oko 300
novinara.
Sve uticajnija i sa sve vecim brojem zaposlenih, Politika je bila predmet neprekidne brige
politickog vrha zemlje. I, naravno, cilj nametanja uticaja obe struje u vec nacetom
politickom vodjstvu. To se, razumljivo, odrazavalo i na unutrasnje stanje u Politici,
prevashodno u dnevnim novinama, a zatim i u politickom nedeljniku, NIN-u. Medju
novinarima se naziru podele na konzervativce i reformiste, u skladu sa bitkom koja se
vodi i medju politicarima oko koncepta razvoja drustva. Sve se, medjutim, u prvoj
polovini sezdesetih godina svodi na sukobe gledista u burnim redakcijskim i partijskim
diskusijama, kao i na uocljive razlike u pogledima izlozenim u pojedinim napisima.

Ta raslojavanja su pod budnim okom i sluzbi za pracenje raspolozenja i stanja u

pojedinim segmentima drustva. Kako u to vreme jaca uticaj Rankovica i njegove UDB-e,
to su dolasci njenih ljudi u Politiku sve cesci. Telefonske intervencije mocnika takodje
nisu retkost, pogotovo u atmosferi u kojoj je bilo vazno koliko ce kome Politika
posvecivati prostora i paznje i na koji ce nacin plasirati njegova gledista.
Prvi veliki potres, medjutim, desio se u redakciji Politike jos sredinom seste decenije
odlaskom Danila Purica sa kormila lista i kuce. U Politiku je za direktora i glavnog
urednika dosao Mirko Tepavac, vrstan intelektualac sirokih pogleda i demokratske
orijentacije. Predstavljao je sustu suprotnost Danilovom nacinu rukovodjenja, tako da se
osetilo ogromno olaksanje.
Bilo je, medjutim, povremenih trzavica u Politici i njenoj redakciji. Posebno u
dramaticnim studentskim danima 1968. kada je na ulicama Beograda Politika javno
spaljivana u znak protesta sto nije verno prikazivala ni tok dogadjaja u univerzitetskim
zgradama, koje su studenti zauzeli, niti njihove zahteve i program. Tih dana bio sam
izvestac Tanjuga iz Partijskog staba, u kojem su se nalazili prvi ljudi republickog i
gradskog partijskog vodjstva. On je bio smesten u zgradi Gradskog komiteta SK
Beograda na Studentskom trgu. Svakodnevno sam se osvedocavao kakvu je cenzuru
na izvestavanje zavodio ovaj stab. Iz Politike je u Stabu neprekidno dezurao Zvonko
Logar, ciji je zadatak bio da odgovornom uredniku u redakciji telefonom prenosi zahteve
i naredbe Partijskog staba. Na njega bi se _ po izlasku novina _ svaljivao sav gnev zbog
pojave teksta, fotografije ili bilo cega drugog sto je Stab zabranjivao da se objavljuje. I
najliberalniji partijski vrh u zemlji u to vreme, ispoljavao je isti manir u trenucima pojave
opasnosti po sopstveni opstanak: zavodio je cenzuru, pravdajuci to visim drzavnim
interesima.
U redakciji je, medjutim, pristajanje Politike na takvu cenzuru izazvalo otvorene proteste
mnogih novinara. Nemali broj njih, pogotovu iz mladje generacije, provodio je mnoge
sate zajedno sa studentima, nosio njihove bedzeve na odeci i mislio kao i oni. Za njih
nisu bili vazeci visi drzavni interesi kojima je Stab pravdao zavedenu cenzuru, pa su
smatrali nemoralnom takvu redakcijsku politiku prema studentskom buntu. A kada je
sam Tito napravio svoj cuveni zaokret _ i u obracanju preko televizije podrzao studente
_ kritika vodjstva lista postala je jos zesca.
Novi, mada znatno ublazeniji protesti, nastajali su oko pisanja Politike o maspoku u
Hrvatskoj, medjurepublickim sporenjima i o sve uocljivijim javnim svadjama. Pogotovu
kada su preko tadasnjih novinarskih jurisnika hrvatskog nacionalnog pokreta
organizovani sve cesci i sve zesci napadi na Politiku. A preko nje, naravno, na partijski
vrh Srbije.
U postrojavanju i prestrojavanju do kojih dolazi u politickom vrhu Srbije tokom 1972.
godine stvaraju se dva pola. Prvi predstavlja stvarnu vlast u tom trenutku: partijski vrh,
vec obelezen i nacet dogadjanjima u Hrvatskoj. Ali, ipak, iznenadjujuce cvrst i odlucan
da sprovede koncept razvoja Srbije u moderno drustvo. Drugi se smesta u Skupstinu
Srbije ciji je predsednik Dragoslav-Draza Markovic. Iz njega se na delovanje partijskog
vrha gleda kao na pocetak kraja svevlasti Partije olicene u snaznoj drzavi i njenim

represivnim organima. Negde na sredini je vlada _ kao izvrsni organ vlasti. U njoj su
premijer Milenko Bojanic, reformista, kao i jedan broj potpredsednika i ministara. Ali i
druga strana u vladi stvara svoje punktove racunajuci na njihov uticaj u trenutku smene
partijske vlasti.

U Politici, u tim prvim trenucima razaranja redakcije iznutra, gotovo da i nije bilo
autorskog ili urednickog imena vrednog pomena medju rusiocima

Pocetak rascepa u Srbiji

Javnost u Srbiji i Jugoslaviji za ove podele i sukobe dve suprotstavljene grupe u politickom vrhu
saznaje tek u jesen 1972. godine kada _ u razgovoru partijskog aktiva Republike s Titom _
dolazi do raspleta. Ali, zna li se kada je sve to i kojim povodom pocelo? Secajuci se tih
dogadjaja, dve decenije nakon njihovog odigravanja, Draza Markovic ih smesta u jun 1972.
godine. Tako on kaze:
Prvi sastanci na kojima su se ispoljile razlike, veoma duboke i za mnoge iznenadjujuce,
bili su jos u junu mesecu 1972. godine. Na jednom od uzih razgovora, u kojem su
ucestvovali: Marko Nikezic, Latinka Perovic, Bora Pavlovic, Pera Stambolic, Mijalko
Todorovic-Plavi, Miroslav Pecujlic, Milija Radovanovic i ja... mogucno jos neko... govorilo
se o mestu i ulozi SKJ u drustvenom razvoju, ulozi objektivnih snaga drustva, tezi o
spontanosti drustvenog razvoja. U stvari, bilo je neophodno da vidimo u cemu su razlike.
Svako je iznosio svoje misljenje slobodnije nego sto se to cini na javnim skupovima...
Nije to bila strukturalna, ili duboko sadrzinska rasprava o promenama samog sistema,
vec o ponasanju u tom sistemu. I o nasem ponasanju prema institucijama tog politickog
sistema i Josipu Brozu (Mirko Djekic: Upotreba Srbije _ Optuzbe i priznanja Draze
Markovica, Beseda, Beograd 1990, str. 231_232).

Kako u to vreme jaca uticaj Rankovica i njegove UDB-e, to su dolasci njenih ljudi u
Politiku sve cesci

Draza nece negirati da su, ipak, u sredistu bila pitanja korenitih promena u Srbiji, ali ce
im dati svojevrsno tumacenje, izrazeno sledecim recima:
Bilo je govora o modernoj Srbiji _ ali su te fraze zvucale prazno, barem za mene. One
nisu bile pracene predlozima o drugacijem organizovanju ekonomije, niti je tada bilo,
posle neuspele privredne reforme, novih reformatorskih ideja o privredi, trzistu,
ekonomskim zakonitostima. Nije bilo ni ozbiljnijih programa kako doci do razvijene i
visoko industrijalizovane Srbije... (str. 232).

Tacno je da liberali, oliceni u partijskom vrhu Srbije, nisu raspolagali celovitim,

dovrsenim programom ekonomske i drustvene reforme. To nisu ni mogli imati u
uslovima kada je jednoj reformi bila zavrnuta sija i kada je u zemlji _ pod uplivom minulih
potresa _ na sceni bio retrogradni kurs. Ali, rukovodstvo SK Srbije proklamovalo je bilo
izbor za samosvojnu Srbiju kao ravnopravni deo Federacije, a ne za Republiku sa
posebnom ulogom i obavezama u Federaciji, kako se to do tada govorilo i shvatalo.
Zatim se izjasnilo i za sprovodjenje odredjenih demokratskih promena u drustvu, kao i
za vodecu, a ne rukovodecu ulogu SK, ne dirajuci time u karakter jednopartijskog
sistema. U ekonomiji, bila je to orijentacija na stvaranje velikih sistema pod drzavnom
kontrolom, ali i na razvijanje trzisne logike u poslovanju, sto je trebalo _ kako su se tada
slikovito izrazavali _ da Srbiju izvuce iz opanaka. I kada je to postala centralna tema
javnih glasila, nastali su otpori, doslo je do javnog izrazavanja neslaganja. Cinilo se,
istovremeno, sve da se zaustavi rad na odgovarajucim zakonima i prakticnim merama
vlade i skupstine. Na celo otpora stao je bio upravo Draza Markovic, trazeci za to
potporu u saveznim vrhovima, i od Tita licno.
Sto se, pak, tice pocetka sukoba drzave i Partije u Srbiji, on nastaje znatno pre juna
1972. godine. Front se otvara citava tri meseca ranije, na prilicno cudan nacin.
Vec postavljena mina u politickom vrhu Srbije eksplodirala je prvih dana marta 1972.
godine. Njen detonator postala je _ potpuno nesvesna toga _ Politika ekspres, na cijem
sam celu bio tek samo nekoliko meseci. Zbilo se to ovako:
U februaru, dok sam se nalazio na jednomesecnom putu po Svedskoj, u redakciji su
pripremali seriju tekstova o najvecem divljem gradilistu u zemlji. Ono se nalazilo u
Grockoj kraj Beograda, a osnovu serije _ koju je radio jedan od tada najtalentovanijih
reportera u redakciji Momcilo Skoro _ cinili su materijali Direkcije za urbanizam grada,
pripremljeni za narednu sednicu Gradske skupstine. Na udaru su bile vile nepoznatih,
preciznije receno anonimnih licnosti, izgradjene cistim mahinacijama, zasnovanim na
moci i uticaju, i to na uzurpiranom gradskom zemljistu. Uz to, i bez valjanih gradjevinskih
dozvola.
Reagovanja su nastala posto je u petom nastavku, objavljenom 3. marta, pod naslovom
Tajanstveni spisak, pisalo i sledece:
Samo do jednog podatka nikako ne moze da se dodje: on kao da je zakljucan iza vrata
sa sedam brava. Nikako da se na videlu pojavi spisak vlasnika raskosnih vikendica, od
kojih neke vrede i 150 miliona starih dinara...

Tako je za jednog vlasnika vikendice izgradjen put. Asfaltna traka ide od druma i
zaustavlja se pred vlasnikovom kapijom.
Nevolja je bila u tome sto je upravo ta vikendica, do koje je izgradjen put o drzavnom
trosku, pripadala tadasnjem predsedniku skupstine Dragoslavu-Drazi Markovicu. Kada
je nastala frka, autor je nastavio da tvrdi da za taj podatak nije znao. Ali, bilo je jasno da
su to znali izvori koji su mu materijal dostavili.

Ovaj slucaj tretiran je u javnosti kao izraz uvredjenosti i povredjenosti prve licnosti sa
drzavnog vrha Srbije, koja je _ anonimno za siroki krug citalaca, ali ipak prepoznatljivo
za nemali broj poznanika i ljudi iz najvisih slojeva _ smestena medju prekrsioce propisa.
Sve sto se nakon toga filmskom brzinom odvijalo na politickoj sceni Srbije pokazuje,
medjutim, nesto drugo. Najpre, da je odredjenoj struji bilo potrebno da _ u trenutku u
kojem je razlaz u politickom vrhu tinjao i bivao prikriven _ taj sukob razbukta i ucini ga
sto pre javnim. I drugo, da je reakcija Draze Markovica, uz licnu uvredjenost, sadrzavala
i daleko sire komponente prevashodno politicke prirode. Seriju je on iskoristio,
smatrajuci da je dosao pogodan trenutak, da pokrene bitku za smenjivanje partijskog
rukovodstva u Srbiji, sa kojim se duboko nije slagao oko njegovog programskog
koncepta.
Na Drazin zahtev, odrzana je sednica drzavnog i partijskog vrha Srbije, naravno
zatvorena za javnost. Na njoj je on napadao partijsko vodjstvo, optuzivsi ga _ na osnovu
clanka o tajanstvenom puticu i bespravno podignutoj vili _ da se sluzi necasnim
metodama, servirajuci novinama podmukle napade na njegovu licnost i dostojanstvo. Da
bi dokazalo kako sa tim tekstom nema nista, srpsko politicko rukovodstvo naredilo je
detaljnu partijsku istragu. Tako smo se autor teksta Momcilo Skoro i ja nasli pred
partijskom komisijom.
Komisija je odlucila da nas usmeno opomene da budemo pazljiviji i da se ubuduce
konsultujemo oko tako podmetnutih materijala, jer oni donose nesagledive posledice. A
da bi se stvar koliko- toliko pred Drazom izgladila, nalozeno je bilo Ilustrovanoj politici da
objavi fotografiju vile, da objasni na koji je nacin vlasnik dosao do nje i da opise njen
skromni gabarit i izgled. Sa porukom koja je iz toga proizlazila: zar predsednik Skupstine
ne moze imati vikendicu od pedesetak kvadratnih metara! Kada se ta narucena
tvorevina pojavila, izazvala je podsmeh i sprdnju, tako da je efekat bio gori od onog
ostvarenog tekstovima u Politici ekspres.
Zavera protiv Draze
Da stvar bude gora, ovo pisanje o Drazinoj vili u Grockoj koincidiralo je sa sporom koji je izbio
izmedju njega i lista Politika. U to vreme, naime, doslo je do smene ministra za kulturu u vladi
Srbije. Kao list od ugleda u kulturnoj javnosti, a demokratski orijentisana, Politika je povela neku
vrstu kampanje da na tu funkciju dodje covek od imena, stvaralac i licnost poznata u kulturnim i
umetnickim krugovima. I pri tom se pozivala na tradiciju u Srbiji, naravno u ranijoj istoriji srpske
drzave. Draza je, medjutim, imao sopstvenog kandidata i uporno je insistirao da on mora biti
ministar. Preko Sekretarijata za informacije, mada nije bio premijer, vrsio je pritisak na Politiku
da prestane sa pisanjem o ovoj promeni.

Spajanje jednog i drugog _ upereno protiv njega _ dovelo ga je do zakljucka da u Politici

ima snazno uporiste otpora i da se time mora sto hitnije i temeljitije pozabaviti. O tome
svedoce njegove dnevnicke beleske, pod datumom 4. mart, dakle vec sutradan po
objavljenom tekstu o njegovoj vili i puticu. Tog dana on belezi:
Polozaj stampe u ovom drustvu nije resen na nacin koji bi obezbedjivao interes drustva.
Sasine (Nenadovica) reakcije na intervenciju Sekretarijata za informacije Srbije: to nije

vasa funkcija, to je vrsenje pritiska na stampu _ na sledecoj su liniji: da je kolektiv

Politike, na celu sa njime, jedini zatocnik socijalizma, samoupravljanja i demokratije i da
je za obezbedjenje te linije dovoljno osigurati direktnu vezu sa duetom Nikezic_L.
Perovic. To je neodrzivo, bez obzira na ovakvu ili onakvu poziciju pojedinaca u odnosu
na globalnu ili konkretnu politiku. Po mom uverenju, odgovornost za takav odnos stampe
prema drustvu snose, pored odgovornih ljudi u stampi, i Nikezic i L. Perovic, koji se
zadovoljavaju sopstvenim uticajem i svojim direktnim vezama... (Dragoslav Markovic;
Zivot i politika, 1967_1978, RAD, Beograd, str. 342).

Tadasnji direktor Radio televizije Beograd, Zdravko Vukovic, biva neprijatno iznenadjen
Drazinim monologom u kojem ovaj otkriva duboku podelu izmedju njega i partijskog vrha
Srbije, kojeg optuzuje za kampanju protiv njega u stampi. Pod datumom 6. mart Vukovic
belezi:
Toga dana predvece Draza Markovic priredjuje koktel za strane novinare, na koji je
pozvan i odredjeni broj direktora, glavnih urednika domacih listova i radio-televizijskih
stanica. Pri kraju koktela razgovaram sa Drazom. On mi kaze da je ljut na Politiku zbog,
kako kaze, sistematske kampanje koja se protiv njega (Draze Markovica) vodi povodom
izbora republickog sekretara za kulturu. Pored toga, poslednjih dana je Politika ekspres
objavila seriju clanaka o nezakonitoj rasprodaji parcela i izgradnji objekata i vikend-kuca
u Grockoj. Draza smatra da su to jasne i direktne aluzije na njega, tj. da mu je izgradjen
put do vikendice, iako je taj put pravljen sredstvima nekoliko zainteresovanih ljudi. Draza
smatra da je to organizovana kampanja da se on diskredituje, i kaze mi da je trazio da se
formira komisija koja ce da ispita tu kampanju i da ukoliko ga Centralni komitet SKS ne
uzme u zastitu, odnosno u odbranu od insinuacija da je lopov. A ako Miodrag MarovicMalisa ostane i dalje glavni urednik Politike ekspres on ce da podnese ostavku na
duznost predsednika Republike Srbije.

Draza govori o tome kako funkcioneri Skupstine Srbije, ukljucujuci i njega,

nemaju odgovarajuci publicitet u Politici, a ni sama Skupstina. Smatra da stampu
drzi Centralni komitet SKS i da Marko Nikezic i Latinka Perovic dobijaju veci
publicitet. Zasto jedino Marko, pita Draza, moze biti u polozaju da se njegova
izlaganja u celini objavljuju kada on to dozvoli? Kao da je izvrsena podela: da za
stampu odgovara CK, a za policiju Skupstina i sl. 'Vi znate', nastavlja Markovic,
'da se vode igre oko rukovodstva u Srbiji, pri cemu se meni dodeljuje uloga onoga
koji treba da smeni Marka Nikezica i Latinku Perovic. Sve policijske informacije
govore o tome. Zasto se ne bi moglo pretpostaviti da ti, Sasa, zelis da ugrozene
uzmes u odbranu?' I dodaje: 'Zasto vi u Politici ne biste mogli biti organizatori da
se ja diskreditujem ili kompromitujem?' (U tom momentu u svojstvu posmatraca
slusam sve ovo sa iznenadjenjem i cudjenjem i pitam se sta je sve uticalo da
Draza izvlaci takve pretpostavke.) (Zdravko Vukovic: Od deformacije SDB do
maspoka i liberalizma, stenografski zapisi 1966_1972, Narodna knjiga,
Beograd, str. 648_649).

Sutradan, nakon saslusanja pred Komisijom CK, u prostoriju u kojoj smo za trenutak
ostali, usla je Latinka Perovic. Zabrinutim glasom obratila se clanovima Komisije i meni i
rekla:
Draza je citavu stvar podigao na rang politickog obracuna CK sa njime. Tako se jedna
sitna epizoda iz komunalnog zivota pretvorila u veliko politicko pitanje. Ne znam dokle
ce, i zbog cega, Draza sve to naduvavati i koristiti za napad na Marka (Nikezica) i mene,
odnosno na nasu politiku i CK. Ali, pokusacemo da stvar smirimo.

U knjizi Zatvaranje kruga _ ishod rascepa 1971_1972, koja se u izdanju sarajevske

Svetlosti pojavila 1991. godine, Latinka Perovic je, nakon mnogo godina od ovih
dogadjaja o njima napisala:
Po povratku iz Vojvodine telefonirala sam Drazi Markovicu (pocetak marta 1972). Htela
sam da ga informisem o nasim utiscima iz Vojvodine. Upitala sam ga kako je, a on mi
ledeno odgovara _ Evo pisem, trazim zastitu od predsednika Republike. Od koga se
branis? _ pitala sam. _ Od stampe koju vi iz Centralnog komiteta podrzavate _ odgovara.
Predlozila sam mu da razgovaramo, i odmah otisla kod njega. Markovic mi je tada rekao
da Politika ekspres vodi kampanju protiv njega, da ga, cak, sumnjici da je opstina
napravila put od njegove kuce do glavnog puta i sl. Rekla sam mu i da sve to treba
ispitati. Obavestila sam istoga dana Nikezica o svemu.

Odmah smo formirali vrlo kompetentnu komisiju, ali cim je ona pocela da radi
pokazalo se da to i nije ono sto je najvaznije (str. 364_365).
Sukob se seli na Politiku
Epizoda sa Politikom ekspres bila je zavrsena. Nije vise bilo pretnji i reci o smeni glavnog
urednika, niti o sopstvenoj (Drazinoj) ostavci, odnosno tuzbi javnom tuziocu i arbitrazi
predsednika Republike. Incident je odigrao ulogu koja je Drazi bila potrebna u strategiji rusenja
partijskog vrha i preuzimanja vlasti u Srbiji i on je, toboze, bio zadovoljan zakljuccima partijske
komisije. Plan je zahtevao pomeranje tezista bitke na daleko vazniji cilj, na uticajnu i
visokotiraznu Politiku.

Povod je nadjen vec 9. marta kada se odrzava ranije planirana i dugo pripremana
sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije posvecena nacionalnim
odnosima u Republici. Draza na toj sednici govori. Redakcija Politike, poucena
dotadasnjim njegovim kritikama, nalaze izvestacu Zvonku Logaru da pita Drazu koje bi
delove izlaganja zeleo da mu list objavi. I on je to odredio. Sutradan, medjutim, ponovo
je nezadovoljan.
Tako je on odlucio da se obrusi na Politiku. A da je istovremeno krenula i intrigantska
kampanja iza politicke scene na srpski partijski vrh pokazuju beleske Zdravka Vukovica
o razgovoru sa Latinkom Perovic za vreme sednice CK SKS, pod datumom 9. mart
1972. Evo tih veoma indikativnih redaka:

U toku sednice trazio sam razgovor sa L. Perovic i pitao je o cemu se, zapravo, radi...
Latinka mi kaze da je i sama bila iznenadjena ovakvom Drazinom reakcijom, da ga je
smirivala. Veoma je zabrinuta za moguce posledice, posebno ukoliko bi doslo do
arbitraze predsednika Republike, s obzirom i na druge pritiske kojima je izlozena politika
Srbije i njeno rukovodstvo, pri cemu je pomenula jasne insinuacije iz Slovenije o
opasnosti od takozvane ekonomske hegemonije Srbije, tehnokratizma u Srbiji i stalne
spekulacije o promeni rukovodecih licnosti, posebno u SK Srbije.

L. Perovic me je takodje upoznala da je Draza Markovic _ na sastanku

rukovodilaca drustveno-politickih organizacija i predstavnickih tela Srbije _ 6.
marta takodje postavio to pitanje i trazio da se cela stvar ispita, pri cemu je
ponovio da ce se _ ukoliko se to ne ucini _ koristiti svim sredstvima ukljucujuci i
upoznavanje predsednika Republike Tita. To je izazvalo iznenadjenje kod svih
koji su tom razgovoru prisustvovali... (Od deformacije SDB do maspoka i
liberalizma, str. 649_650).
Izolovan u odredjenoj meri u javnosti _ sveden na znacaj kakav je u tom trenutku imala
funkcija predsednika skupstine _ Draza se nije mogao pomiriti sa takvim statusom, jer
su mu licne ambicije bile daleko vece. Smatrao se ocem nacije i iskreno je mislio da mu
u Srbiji pripada autoritet i vlast kakvu je Tito uzivao u Jugoslaviji. Padom Aleksandra
Rankovica i povlacenjem Petra Stambolica iza scene, on je postao jedini naslednik tih
bardova vlasti u Srbiji, sa uticajem i na odlucivanje u Federaciji. Draza je na takav uspon
ozbiljno racunao, verujuci u Titovu podrsku, cak i u trenucima kada ga je ovaj odbojno
docekivao. Cekao je na svoj cas, lovio ne male greske koje su podmladjeni kadrovi u
Srbiji pravili, i koristio ih za pletenje mreze intriga, ogovaranja i nipodastavanja ljudi iz
partijskog vrha Srbije. Sa potcenjivanjem je govorio o golobradim junosama okupljenim
oko vanzemaljca (Marka Nikezica), aludirajuci na njegova kosmopolitska razmisljanja i
evropsko obrazovanje.

Presuda je bila izrecena sredinom oktobra na sastanku politickog vrha Srbije i

saveznih funkcionera iz ove republike sa Titom

Skriveni stab u Politici

Kao najpoverljiviji i Drazi najblizi covek, Mirko Milojkovic je strpljivo i gotovo neprimetno stvarao
u Politici centar za osvajanje ove najvece i najuticajnije novinske kuce. Najpre su to bili
svakodnevni susreti licnih prijatelja u Mirkovoj maloj, sklonjenoj kancelariji iza biblioteke, na
drugom spratu stare zgrade u Cetinjskoj ulici broj 1. Prelaskom u novu zgradu Mirko je _ kao
zamenik direktora za izdavacku delatnost i za nedeljna izdanja (sem NIN-a) _ dobio poveci
kabinet u kojem se mogao okupljati znatan broj ljudi. Tu su se _ obicno posle izlaska prvog
izdanja dnevnih listova _ sastajali Drazini prijatelji iz Politikine kuce. Dolazili su i spoljni
saradnici, odnosno verni citaoci, funkcioneri drzavnih i partijskih institucija. Do kasno u noc bi,

zatim, neki od njih ostajali na kartanju, sto sve nije privlacilo posebnu paznju rukovodstva
maticnog lista i kuce.

Ali toga marta 1972. godine, neposredno po zavrsetku rada partijske komisije, dosao je
do mene moj stari kolega Petar Stojanovic, novinar NIN-a. Ocigledno je njemu _ posto
me je najduze poznavao (bili smo jos 1948. godine u redakciji Mladog borca) _ bilo
povereno da ispita moje raspolozenje nakon afere sa vilama u Grockoj. Uverio sam ga
da protiv Draze nisam imao, niti imam bilo sta licno, i da nisam ni znao o kome je rec.
Upitao me je sta mislim o podelama u vrhu Srbije? Rekao sam mu da me je to
iznenadilo, mada sam svestan da su u pitanju razliciti ljudi, da ne kazem svetovi. Pera je
posetu zakljucio pozivom Mirka Milojkovica da dodjem kod njega. On nije ljut na tebe,
sto si otisao iz Politike, za razliku od Danila.
Znao sam za Mirkovo druzenje sa Drazom u Maderi, gde je pored njega stalno bivao i
Dragan Markovic (tada urednik u NIN-u) i povremeno Dragoljub Trailovic (urednik
Politike, do odlaska za dopisnika u Pariz). Bio sam svestan da je to poziv na Drazin mig,
pa me je interesovalo sta to njegov prijatelj i istomisljenik ima da mi kaze. Prihvatio sam
da toga popodneva sidjem sa desetog na cetvrti sprat u zvanicnu audijenciju kod
pomocnika generalnog direktora. Na moje iznenadjenje Pera rece da ce i on biti tamo.
Dakle, bio je potreban i svedok tog razgovora.
Posle uobicajenog pozdravljanja i Mirkovog interesovanja kako se snalazim na novom
poslu, on je odmah presao na razlog poziva. Cuo sam za tu neprijatnost sa partijskom
komisijom, poceo je direktno, gledajuci me i mereci utisak svojih reci. Nije to nista,
rekao je nonsalantno, znamo da ti nisi namerno to ucinio. Jednostavno, odskora si
ponovo u Politikinoj kuci, pa nisi ni obavesten o odredjenim igrama ovde. Nista se dalje
oko tebe nece preduzimati, mozes da budes spokojan.
Smatrajuci da razgovaram kao profesionalac sa profesionalcem, a to sto je rekao ne
zelim da primim kao bilo ciju milost prekinuo sam ga: Drugo nisam ni ocekivao. Uradio
sam sto i svaki glavni urednik. Procitao sam tekst i ne videci u njemu nikakvu diverziju
drustvenog karaktera pustio ga, proverivsi prethodno autenticnost dokumenata.
Mirko me je pogledao na svoj dobro poznati seretski nacin _ iskrivljene glave, sa levim
poluzatvorenim okom _ sto je otprilike znacilo: pricaj ti svoju pricu ali ces cuti sta imas
da radis.
Cuj, rece zatim, ti si dobar profesionalac, pre odlaska u Moskvu bio si ovde odlucan i
principijelan partijski sekretar, pa racunamo s tobom, potreban si nam.
Bio je to jasan poziv i predlog: nudimo ti punu amnestiju, uz uslov da budes uz nas u
buducim dogadjajima. Zeleci da vidim sta konkretno od mene hoce, pitam Mirka: A za
koje to poslove? Mirko opet zmirka preko onog iskrivljenog vrata, proverava: izigravam
li to ja naivka ili stvarno nista ne znam o onome sto se pod Politikinim krovom, a i u
Srbiji zbiva pa, napokon, odlucuje da bude direktan i jasan:

Mi zelimo da sacuvamo 'Politikinu' kucu od potpadanja pod uticaj sa strane. Ti znas na

sta mislim. Neki ovde srljaju u to. Uskoro ce, medjutim, doci do rasciscavanja. Nadam se
da znas gde ces tada biti.

Pridigao sam se sto ga je ocigledno iznenadilo. Rekao sam mu: Pristao sam da budem
glavni urednik Politike ekspres pod uslovom da mi se omoguci da to profesionalno i
samostalno radim uz svu licnu odgovornost. To sam svojevremeno rascistio i sa
partijskim vrhom u Republici i sa prethodnim direktorom Drulovicem. Tu funkciju nisam
trazio nego su od mene zahtevali da je preuzmem, ne samo politicari, nego i citava
redakcija Politike ekspres. Sukobi u Politikinoj kuci me ne zanimaju sve dok se ne ticu
redakcije u kojoj sam, i mene licno. A sto se saradnje tice, imace je svako ko od mene
bude ocekivao da posao radim profesionalno i odgovorno. Licne, pojedinacne i grupne
politike me ne interesuju. Najmanje sam spreman na hajke, zavere ili denunciranja. A
ako se tako nesto od mene bude zahtevalo neopozivo cu napustiti mesto glavnog
urednika, pa i profesiju ako je to cena koju valja platiti za zastitu licnog integriteta i tesko
stecenog imena u zurnalizmu.

Tito je bio taj koji je prekinuo demokratski proces zapocet u Srbiji pa je, u sklopu
toga, i Politika morala biti ugusena

Inace, nacin na koji je delovala ta grupa zaverenika, koja je svoje pipke bila rasprostrla
uglavnom u Politici i NIN-u, svodio se na permanentno stvaranje slucajeva. Galama je
dizana i hajka pokretana u redakcijama, bilo da je rec o nekom tekstu ili o predlozima za
akciju jednog, odnosno drugog urednistva. Igrali su na vec stvorene podele u
redakcijama, s tim sto su svakog kriticki orijentisanog novinara pokusavali da prevedu
na svoju stranu. Zvali su ih mladoturcima, koji su umesto jataganima i puskama bili
naoruzani spletkama i podmetanjima. A oni su imali povoljnu osnovu u vec prisutnim
surevnjivostima medju novinarima, u opstoj klimi nesigurnosti i svakodnevnim
sukobljavanjima i svadjama. Tako su se tim bacenim buvama, kako su te akcije nazivali
u redakcijama, beskonacno morali baviti na redakcijskim i partijskim sastancima,
utvrdjujuci ko je ko i sta je sta.
Na savetovanju o stampi, koje se krajem maja organizuje u Beogradu, javno se
legalizuje duboka podela na dve struje i dve politike u vodjstvu Srbije. Kao ucesnik na
tom savetovanju, publicista i novinar Slavoljub Djukic, belezi:
... Povodom cestih Markovicevih kritika, mada tako nije receno, bilo je veliko
savetovanje o stampi (25. 05. 1972) u organizaciji CK SK Srbije i Socijalistickog saveza.
Prisustvovao sam ovom sastanku kao jedan od cetvorice predstavnika Politike
(Aleksandar Nenadovic, Vladislav Mitrovic, Petar Popovic i ja). Glavni tuzilac je bio
Dragoslav Markovic, koji je kritikovao stampu zbog liberalizma i tehnokratizma, najcesce
apostrofirajuci Politiku. On je postavio pitanje kontrole stampe, ponavljao svoju omiljenu

tezu da je 'stampa iznad drustva' i rekao: 'Hajde da vidimo ko radi u stampi?' (Slavoljub
Djukic: Slom srpskih liberala _ tehnologija politickih obracuna Josipa Broza, Filip
Visnjic, Beograd 1990, str. 117).

Covek zbog kojeg je i odrzano partijsko sudjenje stampi u svojim memoarskim zapisima
tome dogadjaju posvecuje desetak redaka. Iz njih izbijaju razlicita raspolozenja.
Zadovoljstvo _ sto je s tom akcijom uspeo da CK konfrontira sa stampom, ali i
nezadovoljstvo _ sto njegov pristup nije prihvacen, pa su i rezultati ovog javnog sudjenja
bili suprotni zeljenima. Pred njim nisu bili preplaseni zecevi spremni za odstrel, nego
odlucni branitelji novinarske profesije i njenih prava. Evo tih njegovih zanimljivih ocena:
28. maj. Prekjuce je odrzano zajednicko savetovanje Socijalistickog saveza Srbije i CK
SK Srbije posveceno pitanjima sredstava informisanja, aktuelnom stanju, njihovom
polozaju i ulozi. Moje izlaganje bilo je dosta drugacije i odredjenije od istupanja drugih.
Bilo je polemicnog karaktera kako u odnosu na teze, tako i na iznesena misljenja u toku
pripreme savetovanja (Vule Micinovic) ili na samom savetovanju (Jovanka Brkic).
(Vukasin Micinovic je bio predsednik Komisije za informisanje CK SK Srbije, a Jovanka
Brkic, novinar Borbe, predsednik Udruzenja novinara Srbije _ prim. autora.) Kod jednog
dela novinara ono nije bilo dobro primljeno. Takodje, i kod jednog dela politickih aktivista.
Znao sam to unapred i ne smeta mi. Naprotiv, to sam i zeleo. Program diferencijacije
tece i odvija se brze nego sto se moglo ocekivati. Dobro je. Moramo se, najzad, razjasniti
oko nekih stvari... (Zivot i politika, str. 361_362).
Zarista sukoba
Mladi partijski ideolog iz Beograda, Rajko Danilovic, otvara novo poglavlje daleko aktuelnijih
neprijatelja politike SKJ i SKS. On je izjavio da se neprijateljskom delatnoscu bave i oni koji
imaju odgovorne funkcije u Ustavnoj komisiji u drugoj fazi rada, a bili su nosioci otpora ustavnim
promenama i u prvoj fazi. Nije bilo tesko otkriti na koga se cilja.

Jos u raspravama o ustavnim amandmanima, u godini 1971, Draza Markovic se kao

predstavnik Srbije bio usprotivio odredjenim formulacijama, protiv kojih je bilo i partijsko
rukovodstvo Republike. Tito je, na taj njegov stav, zestoko reagovao i u veoma
neugodnom razgovoru sa Markom Nikezicem rekao da Drazu treba smeniti sa svih
funkcija. Nikezic se tome usprotivio i o svemu obavestio samog Drazu. Ovaj je iz toga
izvukao odgovarajuci zakljucak i prihvatio sporne amandmane. U drugoj fazi rada
Ustavne komisije, nastavio je da zastupa gledista suprotna stavovima partijskog
rukovodstva Srbije. Njegova istupanja na sednicama Komisije, sa kojih je izvestavala
stampa, izazivala su kritike u kuloarskim razgovorima. Draza ih je, opet, najpre stavljao
na dusu novinarima koji su iskrivljavali ono sto je on govorio i za sta se zalagao, a
kada bi mu predocili stenograme onda bi takve svoje stavove proglasavao odbranom
Titove politike.
Sudeci po dnevnickim beleskama, Draza kao da je jedva docekao ovaj i ovakav napad.
On zapisuje:

Toj sednici CK SK Srbije nisam prisustvovao... Bilo je na njoj svega i svacega. Istupanje
Milana Stojanovica iz Pozarevca, Bore Simica (clana Sekretarijata CK _ prim. autora) o
liberalima koji se ne povlace, jer nece da otvaraju put centralistima, i vec pomenuto
izlaganje R. Danilovica. Izgleda da ulazimo u fazu javne rasprave. Dobro je.

Vec sutradan, nakon Plenuma, dok su citaoci dnevnih listova procitavali i komentarisali
otvoreni napad clanova CK na Drazu, on na sastanku uzeg Koordinacionog politickog
tela Republike (partijski i drzavni vrh) prelazi u napad. Taj dogadjaj je ovako prikazan u
njegovim dnevnickim beleskama:
23. juna, pre podne, otpoceli smo nasu internu raspravu. Pomenuo sam razlike oko
mesta i uloge stampe, a i izrazio neslaganje sa nekim krajnostima u tekucoj politici
uopste (podmladjivanje, generacijska smena, drustveni sporazum Beograda oko visokog
obrazovanja kao preduslova za obavljanje rukovodecih funkcija u privredi). Svi su bili
iznenadjeni otvorenim i odlucnim postavljanjem ovih pitanja. Dogovorili smo se da
razgovor nastavimo 5. jula po podne. Videcemo sta ce od toga ispasti. Ocevidno je da se
diferencijacija medju nama produbljuje i nastavlja... (isto, str. 368).

Drazu tih dana posebno muci njegova rak-rana _ Politika. Na osnovu informacija koje
mu dostavlja njegov podzemni stab sa cetvrtog sprata ovog novinskog koncerna, on
primecuje:
Posebno se to vidi u Politici. Tu su glavni P. Popovic i S. Djukic, a u NIN-u Frane
Barbijeri. Iza svega je 'demokrata' Sasa Nenadovic. Lansirana je lazna dilema: ili
demokratija i samoupravljanje _ ili administrativne mere, a to znaci staljinizam,
centralizam i rasciscavanje... Ocevidno je, medjutim, sta se hoce: zele se prisvojiti
atributi demokratizma, progresivnosti, a zatim sve staviti u polozaj da ako si protiv nekih
stavova CK onda si protiv programa i demokratije. Ne bi se moglo reci da ta taktika bas
ne uspeva. Bar zasad _ dok su oni javno u ofanzivi a drugi cute... (str. 371).

Dva puna dana bila su potrebna da se front izmedju dve sukobljene strane definitivno
otvori. Ucinjeno je to 5. i 6. jula 1972. godine na Drazinom terenu u Skupstini Srbije.
Tamo se okupilo pozamasno drustvo: od saveznih funkcionera iz Srbije u drzavnom i
partijskom rukovodstvu, preko dva republicka vrha, do pokrajinskih pa i vecih gradskih
centara. Sve kasnije objavljene knjige, zapisi iz tih dana, ili secanja o njima _ jedinstveni
su u konstataciji da nista vise u Srbiji nije bilo, niti je moglo biti, kao pre toga skupa koji
nije imao mandat da o bilo cemu odlucuje.
Stenogram sa tog sastanka, u letnjem zatisju pred bitku, citan je u oba tabora: u
partijskim organizacijama, ali i u drzavnim institucijama. Prvim instruktazama partijske
organizacije i javnosti rukovodio je partijski vrh, a drugim _ preko brojne armije
administrativnih sluzbenika i drzavnih funkcionera _ licno Draza. Prema tom stenogramu
sve se, telegrafski izlozeno, ovako odvijalo:
Sef partije, Marko Nikezic, samo je otvorio sastanak, rekavsi da je takav skup trazio
Draza Markovic, pa je sef drzave prvi dobio rec. Iskoristio ju je tako sto je odmah presao

u direktan napad. Rekao je da u politickom rukovodstvu Srbije postoje razlike i da su ih

sednice CK odrzane u poslednje vreme ucinile jasnijim. Posto su one javno izrazene, to
znaci da se uslo u sferu javne konfrontacije. Mada su u pitanju pojedinacne izjave _ koje
nisu ni negirane niti demantovane od strane CK _ stvar se svodi na to da je linija CK
SKS pravilna, ali da se njenoj realizaciji suprotstavljaju odredjeni punktovi. Njih je Rajko
Danilovic inicirao u Ustavnoj komisiji, Skupstini i njenim telima (a prema nekim
ucesnicima, rec je o drzavnim organima u celini, o vlasti, o organima unutrasnjih
poslova).
Posto je pobrojao na sta je Tito udarao _ a CK SKS to sprovodio zavodjenjem niza
administrativnih mera, progonima, zabranama i hapsenjima _ Draza je, ocigledno
nezadovoljan ucinjenim, trazio jos dublji pad partijskog vrha u ponor retrogradne politike.
A onda je presao na svoju omiljenu temu _ javna glasila:
U poslednje vreme u svim sredstvima informisanja traje jasna linija negiranja rezultata
postignutih u Srbiji, a narocito u Jugoslaviji. Ja to vidim. Molim, neka me se optuzi da
sam mracnjak. Pogledajte Viba iz nedelje u nedelju (satiricni tekstovi Vlade BulatovicaViba u nedeljnoj Politici _ prim. autora). Po njemu Jugoslavija je zemlja eksploatacije
radnicke klase u kojoj birokratska vrhuska to radi tako kako to ne cini nijedan
kapitalisticki i imperijalisticki rezim. Zatim pisanje o politici cena, sto donosi direktne stete
sirovinskoj proizvodnji, poljoprivredi, pisanje o standardu itd. Zavladao je 'demokratski'
manir antirezimskog, u stvari, antisocijalistickog ponasanja. To je manir u stampi, to je
manir na Univerzitetu, to je manir jednog dela komunisticke inteligencije koji daje pecat
ponasanju i dobrih komunista.

Draza potom direktno prelazi na licni rat sa Politikom i njenim izdanjima: pisanje Politike
o njemu je zasnovano na izmisljenoj konstataciji da su on i Skupstina nosioci otpora u
demokratskom izboru sekretara za kulturu u Izvrsnom vecu Srbije. A u propuste stampe
ubraja zatim i pisanje NIN-a, koje izaziva nepotrebno konfrontiranje sa Armijom _ bez
obzira sta ona predstavlja kao struktura i kod nas i u svetu, to je faktor sa kojim se mora
racunati.
Bilo je jasno da konzervativno krilo trazi jos zesce represije. Takodje, i da mu smeta sto
je Centralni komitet konacno shvatio kuda ga ono gura u ustupcima i povinovanju Titovoj
opsesiji o neprijateljima svih boja. To saznanje jasno ispoljava Latinka Perovic:
Ako oko bitnih pitanja ne bismo bili saglasni, to bi imalo ne samo visestruke stete, nego
bismo institucije kojima rukovodimo mogli pretvoriti u nekakve stranke koje su nam licno
odgovorne. To bi bilo katastrofalno za sistem odnosa, za stvarno jedinstvo u Republici.
Sa vise strana izrazava se strah od razlika. To dosta izrazavaju kadrovi. Oni se, u stvari,
plase da te razlike ne izraze pocetak borbe za vlast u Republici, a tada bi nase institucije
mogle biti odvojene od realnih drustvenih problema... Danas je pitanje: sta je to sto je
prilika za razjasnjavanje medju nama, sto je stvarna unutrasnja potreba Srbije, gde svaka
institucija mora biti otvorena za primedbe drugih; sta je to sto se zeli nametnuti, sto se
zeli vestacki isforsirati i sta se time fakticki zeli postici u Srbiji i Federaciji?.

Latinka napominje da ih iz drugih republika pitaju: da li 5. jula pocinju razgovori u Vasoj

vili Vajs (u toj vili u Zagrebu poceo je obracun sa hrvatskim maspokom _ prim. autora)?
Ona zatim odgovara na tacku po tacku Drazinih optuzbi i navodi ofanzivu SKS protiv
svih struja od opstinskih slucajeva, Knjizevnih novina, Univerziteta, Jeza, Srpskog
filozofskog drustva i tako dalje. I dodaje da su to bile konkretne politicke borbe.
Pitanje stampe nije prioritetno, kaze Latinka, iako je potrebno zakonodavno
regulisanje. U vreme hrvatske krize, nikakav CK ne bi mogao obezbediti kontrolu i
cenzuru, da to nisu ucinili sami komunisti u redakcijama....
Suoceni sa cinjenicom da su u manjini, Draza i njegovi istomisljenici gutaju kompromisni
zakljucak: da treba uciniti sve da se sa kampanjama i optuzbama prestane, kao i da
valja utvrditi uzroke i nosioce politicke atmosfere koja seje nepoverenje, smutnju i koja _
uporedo sa tekucim akcijama _ podzemnim putem zeli da stvori paralelnu politicku
stranku u Savezu komunista. To je, medjutim, bilo samo prividno zatisje. Nastupio je
letnji odmor. Ali, Draza ni tada ne miruje. On krajem jula upucuje Socijalistickom savezu
Srbije (kao osnivacu) i Gradskom komitetu SK Beograda (kao podrucnom partijskom
rukovodstvu) pisma u kojima zahteva politicke mere i akcije protiv izvestavanja i pisanja
Politike sa poslednje sednice Ustavne komisije Srbije, kao i povodom komentara
novinara Politike P. Popovica, objavljenog na Televiziji Beograd, o istoj sednici. Poceo
sam da vodim razgovore i pismima, a ne samo preko stenograma, kako to kaze
Latinka, belezi Draza. Necu dati mira ni njoj ni Sasi Nenadovicu, dok ne pocnu da se
ponasaju korektno i odgovorno...
I, kao kruna, tu su i ocekivanja da stvar preseku Tito i savezni vrh, uz ciji je podstrek
citava akcija i preduzeta:
Svakako ce se sada umesati i jugoslovenski centar _ Izvrsni biro i Predsednistvo SKJ, a
mozda i drug Tito. Mislim da je to i potrebno i korisno. Radi se o pitanjima koja imaju siri i
veci znacaj, na ticu se samo Saveza komunista Srbije, vec i Saveza komunista
Jugoslavije u celini... (isto, str. 375).
Politicka bomba Staneta Dolanca
Drazina ocekivanja nisu izneverena. Umesao se savezni partijski vrh. Dogodilo se to 21.
septembra 1972.

Najavljen glavnim urednicima TV-stanica samo pola casa ranije, na ekranima se te

veceri iznenadno pojavio sekretar Izvrsnog biroa CK SKJ Stane Dolanc. Bio je to snimak
njegovog dan ranije odrzanog govora partijskom aktivu Dalmacije u Splitu, koji je
sadrzao Titovo izlaganje na upravo odrzanoj zatvorenoj sednici Izvrsnog biroa CK. Sa
najavom njegovog pisma (drugog u poslednjoj deceniji) partijskom clanstvu i
jugoslovenskoj javnosti, razume se.
Drugovi, ovo treba otvoreno reci, bio je odsecan Dolanc u svom vec poznatom stilu,
mi smo vec bili u vremenu kada je to bila sramota priznati nekome, kao da treba
nekome da skrivamo da smo na vlasti. I pricali su neki kako je Savez komunista idejna

organizacija. On to jeste. Ali, komunisti su oni koji su u Skupstini, komunisti su tamo gde
se vlast stvara i komunisti drze vlast u svojim rukama i tako cemo i postupati!.
Toliko, tek da se zna ko je ko i sta je sta. I sta uopste predstavljaju do tada
proklamovane i propagandno eksploatisane price o idejnom delovanju SK i
demokratizaciji politickog zivota umesto ranije komandne uloge, koju je Djilas jos 1949.
smestao u istorijski muzej napustenog staljinizma. Ne, Dolanc nije dozvoljavao da se
pogresno shvati kakve to promene nailaze.
Najavljujuci cistku u Partiji, on bez dvoumljenja porucuje:
Juce je bila diskusija oko toga da li izbaciti, ili se osloboditi, ili reci neka odu, neka
napuste Savez komunista svi koji se sa takvom linijom ne slazu. Ali smo zakljucili da
necemo govoriti o oslobadjanju, niti o napustanju, nego cemo govoriti o isterivanju. I
mislim, drugovi, da treba s time poceti svugde, na svim nivoima, ako treba sutra _ onda
sutra.

Dolanc je, u istom tonu precizirao kako mi nemamo drugog kohezionog faktora sem
Tita i Saveza komunista, naglasavajuci u izrazito podanickom stilu kako Tito nije
samo licnost, nego je postao _ ako hocete _ jedan politicki pojam, pojam diktature
radnicke klase, samoupravljanja, bratstva i jedinstva i Partije, koja je u sustini i gradila
svoju politiku na ovim elementima.
Pismo Izvrsnog biroa dostavljeno je redakcijama tek 28. septembra, a u medjuvremenu
temperaturu je podigao neuobicajeni komentar _ sa napadom na Dolanca _ urednika
Beogradske televizije Veroslave Tadic. Bio je to svojevrstan poziv javnosti na otpor
zaokretu ciji je smisao bez uvijanja na toj istoj televiziji obrazlozen tri veceri ranije. U
Dnevniku, 24. septembra, mlada, veoma obrazovana i talentovana urednica pojavila se
na ekranu nakon posebne najave Komentara Dnevnika. Tom prilikom Tadiceva je rekla:
Pre neki dan drug Stane Dolanc najavio je, ako smo dobro shvatili, novu ulogu Izvrsnog
biroa, na primer. Povremeno cujemo ideje i spremnost za novi nacin rada i drugih
partijskih foruma i organizacija. Sigurno je da u praksi Saveza komunista nesto treba da
se menja; u sustini, drustvena uloga u delovanju SK, ili u nacinu organizovanja koji opet
tu sustinu menja, moze da se promeni jedino na nacin na koji smo dosli do sadasnje
uloge, zadataka i odgovornosti Saveza. To znaci demokratski, kroz razgovor i
izjasnjavanja, uz proveru koliko je svaki deo Saveza komunista spreman da vodi
efikasnu akciju u ostvarivanju postignutih ciljeva.

Dovoljno je bilo sto je poimenicno pomenut, u to vreme svemocni Stane Dolanc. I sto je
onome sto je on najavljivao suprotstavljen demokratski nacin dolazenja do promena u
SK, pa da nastane tajfun.
Prvog dana oktobra, medjutim, eksplodira nova medijska bomba: NIN osvice sa
uvodnikom svog glavnog urednika Frana Barbijerija pod naslovom: Cvorovi i raspleti.

U njemu nema Dolancevog imena, ali ima svega drugog sto je, bez ikakve sumnje,
upereno protiv zaokreta u jugoslovenskom partijskom vrhu. Tako je Barbijeri pisao:
Jos jednom se govori o 'mrtvoj tacki'. Trazi se nacin da se iz nje pokrenemo. Radjaju se
jos jednom i dileme u kojem pravcu treba da se pokrenemo. Stvorila se i neka atmosfera
iscekivanja, kao da neka presudna uloga moze preko noci da donese rasplet. Maltene
kao da se sva nasa politicka i drustvena situacija saplela u jednoj vrsti Gordijevog cvora,
koji jednim udarcem moze da se presece. Cvor nesumnjivo postoji, ali je pitanje da li je
formula Aleksandra Velikog ona koja moze najuspesnije da ga rasece. Za slozene
probleme jednog drustva nisu uvek i po pravilu najprikladnija ona resenja koja izgledaju
najlaksa. Problemi se trenutno preseku, ali odmah zatim pocinju ponovo da se zaplicu. U
ekonomici, neuspeh ili neumesnost u ovladavanju ekonomskim zakonima, najcesce tera
na presecanje zakona, cak i na pokusaje da se negira njihovo postojanje. Kada trziste
'ne slusa', izgleda najjednostavnije _ ukinuti trziste. Sve izgleda u prvi mah reseno, dok
se ubrzo ne pokaze da od 'nezgoda' ekonomskih zakonitosti i trzista u privredi postoji
samo jedna veca nezgoda _ ona koja proizlazi iz njihovog nepriznavanja i gusenja.

U politici je slicno. Neuspeh u politickoj akciji, ili nesposobnost da se ona povede

pokretanjem odgovarajucih drustvenih snaga, radja teznju da se politika zameni
administriranjem i negiranjem same politike. Otkrije se brzo da je i administriranje
politika, ali najnesposobnija od svih da utice na progresivni razvoj odnosa u
drustvu. Naprosto zato sto nije u stanju da ga sagleda, pa se na koncu, stalno s
njime nalazi u sukobu.
U tom su iskusenja i opasnosti 'lakih' resenja. Najmanje bi ona mogla da nas
pokrenu sa sadasnje 'mrtve tacke', s obzirom na to da razgovor o njoj pocinje od
tako slozenih dilema kao sto je, na primer, ova: proisticu li danas problemi naseg
drustva iz stanja i odnosa u Savezu komunista, ili pak stanje u Savezu komunista
reflektuje konflikte u drustvu?...
Alternativa je sva u tome: preseci cvor _ ili razmrsiti cvor. Presecaju najcesce oni
koji ne znaju da razmrse... (NIN, br. 1134, 1. 10. 1972).
Najavljen partijski zaokret docekan je nepovoljnim komentarima i u Vecernjim novostima
i Ekonomskoj politici. Pisali su ih njihovi glavni urednici Mirko Stamenkovic i Ljuba
Veljkovic, sto im je davalo posebnu tezinu. Redakcija Politike kao da je iscekivala sta ce
se zbiti, prenosila je ove tekstove, ali nije imala sopstvenih autorskih priloga. Na
partijskim sastancima, medjutim, izrazavano je ostro suprotstavljanje najavljenom
radikalnom kursu ciscenja i partijske centralizacije, sto je drustvo vracalo u nekadasnji
autoritarni i administrativni sistem upravljanja.
Puc pocinje u NIN-u
Ovde se valja vratiti pucistickom Drazinom stabu u Politici. Najbrojniji ljudi u njemu bili su iz NINa. Dva su, svakako, razloga za to postojala. Prvi, sto je uz Mirka u njemu najuticajniji covek bio
Dragan Markovic, izvanredan profesionalac, a uz to i covek koji se bio probio do najviseg
partijskog vrha _ Centralnog komiteta SK Srbije. Sem toga, u NIN-u je bio ne samo urednik

unutrasnjeg, najvaznijeg bloka, nego i najuticajnija licnost u redakciji _ ako se izuzme Frane
Barbijeri, koji je, medjutim, bio dosljak u Politikinu kucu iz Zagreba. Dragan je jos pocetkom
sezdesetih godina, na poziv Danila Purica i Mirka Milojkovica, presao iz Borbe kao afirmisano
pero. Njegovo svrstavanje uz Drazu, s kojim je bio i licni prijatelj, odvuklo je na tu stranu i neke
od onih koji nisu imali mnogo zajednickog sa pogledima te grupe.

Drugi razlog za rascep u NIN-u lezao je u tadasnjem poprilicno heterogenom sastavu

redakcije. Za razliku od Politike, pa dobrim delom i Politike ekspres _ gde su najveci deo
redakcije cinili novinari ponikli u ovim listovima, koji su se u njima probijali do svojih
rubrika i funkcija _ u ovaj politicki nedeljnik dolazili su vec oformljeni novinari. Imajuci za
sobom dugi staz u drugim novinama i novinskim kucama (Borbi, Vjesniku) odmah su
sticali i zvanja i prava na pisanje zapazenih tekstova. Oni su sve vise popunjavali
proredjene redove starih NIN-ovaca, koji su, znajuci se medjusobno, cinili kompaktnu
celinu i bivali odbojni prema idejama pridoslih o inovacijama lista. Ta podela postala je
jos uocljivija kada je, nakon odluke da se menja karakter lista i on iz novine preraste u
njus-magazin, dosla poprilicna grupa novih ljudi, sa Barbijerijem na celu. Stari NIN- ovci
nisu prihvatali da njihov list postane gola kopija zapadnih modela njus-magazina, sto ce
reci: vise zabavnog nego politickog profila, pozivajuci se na NIN-ovu tradiciju i ugled kao
politickog nedeljnika. Njihova upornost dovela je do odluke da se prihvati njusmagazinska formula, ali sa negovanjem autorskih tekstova ozbiljne, politicke i
kulturoloske sadrzine.
Atmosferu je jos vise pogorsavalo to sto je za Barbijerijevog zamenika doveden
predsednik Ideoloske komisije CK SK Srbije Zivota Djordjevic, covek naucnoistrazivackog afiniteta, a ne zustrog redakcijskog nacina rada. Njegova zakopcanost i
tvrdokornost u partijskim i redakcijskim raspravama samo je mogla da protiv
rukovodstva lista usmeri i one koji su za tako nesto imali najmanje razloga. A
zaverenickoj grupi to je dobro doslo.
Pojava uvodnika pod naslovom Cvorovi i raspleti sa potpisom Frana Barbijerija bila je
znak da se sa pobunom krene. Dakle, u NIN-u, a ne u Politici ekspres, sa kojom je
sukob na politickoj sceni Srbije i poceo _ niti u Politici _ na koju se teziste Drazinog
udara toga leta bilo naglo pomerilo. Procenjeno je, ocigledno, da je NIN bio najranjiviji,
jer je u toj redakciji podela bila najostrija. A sem toga, NIN je svojim uvodnikom udario
na savezni vrh i Tita, sto je olaksavalo osvajanje ovog izvanredno znacajnog nedeljnika.
Tako je 13. oktobra krenuo partijski maraton u NIN-u koji je potrajao mesecima. Bitka za
osvajanje ovog nedeljnika rasplamsavala se svom zestinom. Na partijske sastanke
dolazili su funkcioneri Gradskog i Opstinskog komiteta i branili list, ukazujuci da uvodnik
nije ni razlog ni sustina sukoba nego da je u pitanju preuzimanje NIN-a. Drazini ljudi
sprovodili su taktiku iznurivanja. Nije im se zurilo. Na politickoj sceni, u medjuvremenu,
nastajao je rasplet, pa je i pad NIN-a predstavljao samo pitanje vremena. O toj
iscrpljujucoj borbi ostale su da svedoce hiljade stranica zapisnika, u kojima je pedantno
belezeno ko je sta rekao. Sve se to zvanicno odnosilo u Opstinski komitet, a nezvanicno
_ kopije su se slagale u stabu na cetvrtom spratu. Odatle su isle telegrafski srocene
beleske gazdi u Skupstinu Srbije. Od svega toga citaoci NIN-a, i javnost uopste, dobili

su samo jednu neupadljivu belesku smestenu na drugoj stranici nedeljnika medju

pismima citalaca.
Vecina u organizaciji SK uspesno se opirala radikalnim zahtevima pucista odredjenom
kritikom i iskljucenjem najkrivljeg _ Vase Popovica _ pokusavala da sukob smiri. Ali, to je
najmanje moglo da zbuni, a pogotovu umilostivi one ciji je zadatak bio da preuzmu list,
kako je to Draza tih dana pedantno zapisivao u svojim dnevnickim beleskama.
U samoj redakciji Politike, pak, kao i u ostalim listovima u Kuci, lose je odjeknulo NINovo prihvatanje samocenzure kao uredjivacke vrline, s obzirom da se radilo o ideoloskoj,
a ne o profesionalnoj odgovornosti. Time se dovodio u pitanje tradicionalni
antidogmatski karakter NIN- a.
Prinosenje predobrog i preblagog Sremca _ Vase Popovica, pesnika i boema _ na
zrtveni oltar partije kao NIN-ov dar bogovima ne bi li se umilostivili, docekano je, takodje,
dvojako. Drazinovci su u njemu videli cistu smicalicu, jer su Vasini ispadi i partijske
kazne takvog karaktera pripadali jednom drugom vremenu. Sada su na tapetu bili
liberali, a ne neodgovorni pijanci.

Partijski je kaznjeno, udaljeno sa rukovodecih mesta ili sasvim iz novinarstva, oko

stotinu ljudi

Tito preseca cvor

Ali, odluka o iskljucenju Vase Popovica iz Partije (mada ne i iz redakcije) bila je doneta 9.
oktobra, pre nego sto je i poceo Titov visednevni razgovor sa rukovodstvom Srbije kao zakljucna
scena rusenja partijskog vodjstva i Drazinog preuzimanja vlasti. Tada je jos atmosfera bila
drukcija, verovalo se u snagu reformista i u to da ce Tito shvatiti i prihvatiti da bi podrskom Drazi
izgubio Srbiju. Uverenje u Drazin poraz bilo je prisutno i tokom samog razgovora sa Titom.
Secam se: u subotu 14. oktobra _ kada je nastupio dvodnevni prekid u razgovorima _ partijski
funkcioneri i grada i Republike su smatrali da je Titu postalo jasno na cijoj strani je vecina. A on
mora da uvazava raspolozenje vecine, komentarisali su, ocekujuci da u ponedeljak dodje do
logicnog njegovog mirenja sa postojecim stanjem, i do udaljavanja Draze Markovica.

Epilog je, ipak, bio drukciji. Tito je mogao da ucini sta je nameravao, pa i da javno
proklamuje kako biti u vecini ne mora da znaci da si i u pravu. (Pri tom se pozvao na
Lenjina i boljsevike, koji su bili u manjini ali su pobedili.) Stao je na Drazinu stranu sto je
izazvalo ostavke Marka Nikezica i Latinke Perovic. Kasnije je usledila lavina promena _
od vrha do samog dna Partije.
Drazine dnevnicke beleske otkrivaju da je na pocetku jeseni dolazilo do njegovih cestih
susreta sa Titom. Naravno, u najvecoj tajnosti. Ocigledno, obojica su imali potrebu da
detaljno pretresu sve mogucnosti toka razgovora sa vrhom Srbije. Na to ukazuju i

protesti Latinke Perovic na redovnim sastancima politickog vodjstva Republike _ kojima i

Draza prisustvuje. Ona pita kako to Tito razgovara sa Drazom o situaciji u Srbiji, a ne i
sa Markom Nikezicem, kao predsednikom CK? Rekao sam, belezi Draza, da sam
razgovarao sa Predsednikom i da mi se cini normalnim da ce pitanja pokrenuta u
razgovorima 5. i 6. jula biti osnova za razgovor rukovodstva s njime....
Draza je, dakle, odredjivao i temu buduceg razgovora pripremajuci Tita za nju _ koliko je
bio zadovoljan ucinjenim iskazuje u redovima koje posvecuje Titovoj presudi liberalima:
Tito je 16. oktobra dao zavrsnu rec, pise on. Odlicno se pripremio, sve je bilo dobro
smisljeno, tacno odmereno, ubedljivo, snazno, uz puno mere ali i odlucnosti. Mnogi su
bili iznenadjeni. Racunali su na vecinu prisutnih na sastanku, organizovanom po
razlicitim kriterijumima, tako da nije predstavljao nikakav forum. Prevarili su se. Tito je
ostro napao Gradski komitet SK Beograda, a dva puta se pozvao na mene. Govor je
objavljen u stampi. (Izbaceni su delovi gde direktno napada Gradski komitet Beograda i
gde se poziva na mene.) Imao je snazno dejstvo....
Srusivsi partijsko rukovodstvo Draza moze da se vrati zapocetom ali ne i dovrsenom
poslu preuzimanja javnih glasila. On belezi:
Ostaje vazan zadatak sredjivanja situacije u stampi i sredstvima informisanja u celini.
To je hitan posao. Tu je diferencijacija vec otpocela. Treba je produbiti i izvrsiti kadrovske
promene....

Sa puno cinizma zapisuje kako je pitao Zdravka Vukovica, direktora RTV u odlasku: zar
su mislili da clancima Veroslave Tadic, Frana Barbijerija i drugih mogu oboriti Tita i SKJ?
I, valjda kao ovlasceni Titov zastitnik, licno preuzima brigu o kadrovskim promenama
u javnim glasilima. U tom pravcu kombinuje iz dana u dan, kako to svedoce njegove
beleske. Najpre, u prisustvu svih koji su ga podrzali, organizuje u Skupstini Srbije skup
na kojem trazi hitna smenjivanja u beogradskim redakcijama. Pri tom kao primer otpora
zapocetim rasciscavanjima, navodi smenjivanje tek izabranog sekretara partijske
organizacije u NIN-u zato sto je trazio da Frane Barbijeri podnese ostavku. A, nekoliko
dana kasnije izlazi sa konkretnom semom smene glavnih urednika:
Bice nuzno naci zadovoljavajuca resenja u sredstvima informisanja. U RTV Beograd za
generalnog direktora, umesto Zdravka Vukovica, ici ce svakako Milan Vukos. Ko ce na
mesto Sase Nenadovica u Politici i F. Barbijerija u NIN-u? M. Stamenkovic i ne misli jos
da treba da ide iz Vecernjih novosti. Po mom uverenju bice nuzna i zamena Lj.
Veljkovica u Ekonomskoj politici. Treba razmisljati o svemu. Nece biti bas jednostavno
naci zadovoljavajuca resenja svuda. Mozda bi dobro bilo ici svuda, privremeno, ne na
konacna resenja, vec postavljati samo v. d. glavnih urednika i urednika.

Tako se i zbilo. I to najpre sa NIN-om. Ono sto se iscekivalo pojavilo se 5. novembra u

novom broju NIN-a. Nije vise bilo nikakvog partijskog saopstenja, niti novih posipanja
pepelom. Jednostavno je objavljena promena glavnog urednika. O tome je svedocio
potpis novog vrsioca duznosti glavnog urednika Dragoljuba Milivojevica. Nije bilo

nikakvog teksta o dotadasnjem glavnom uredniku Franu Barbijeriju _ koji bi predstavljao

njegov oprostaj od citalaca. To je, inace, bilo uobicajeno kod normalnih odlazaka glavnih
urednika.
Dug proces rusenja NIN-a
To sto pucistima nije uspevalo da ostvare preko serije partijskih sastanaka, postigli su bez
otpora dva dana nakon ostavki Marka Nikezica i Latinke Perovic, koje su oni podneli na
sastanku Centralnog komiteta SK Srbije 23. oktobra. Frane Barbijeri je, naime, vec 25. oktobra
urucio direktoru Kuce Miji Lazarevicu pisanu ostavku na duznost glavnog urednika NIN-a. Taj
tekst svedoci o jos prisutnoj zabludi _ bezmalo svih koji su odlazili ne svojom voljom _ da ce
polupokajnickim odnosom olaksati polozaj onima sto su u tom prvom talasu cistki jos ostajali na
svojim mestima u redakcijama. Kao da su verovali da ce time zaustaviti atmosferu hajki i
progona i vratiti stanje u organizaciji i redakciji u normalne radne okvire. Grdno su se varali.

Tako je Frane pisao u ostavci:

1. Pismo clanstvu SKJ i reci druga Tita nedvosmisleni su u kritici pisanja nase stampe,
pre svega beogradskih listova. Od prvog trenutka, smatrao sam _ kako sam u listu i
javno izneo _ da u tim kritickim zamerkama redakcija NIN-a treba i moze da prepozna i
samu sebe... Za sve nedostatke u listu, pa prema tome i ove, smatram da glavnu
odgovornost snosi glavni i odgovorni urednik, posebno pred telima koja su mu to
poverenje dala, kao i pred javnoscu.

2. Raspravljajuci o listu, njegovim propustima i greskama, komunisti NIN-a su

odlucili da jednoj komisiji povere zadatak temeljitije provere pisanja lista,
njegovog angazovanja i opredeljenja. U veoma principijelnoj diskusiji komunisti
redakcije su kriticki i samokriticki utvrdili glavne teme i okvire analize, koju im
komisija mora da d na procenu. Verujuci u izuzetnu korisnost ovog rada, i
potrebu da komunisti daju argumentovanu i produbljenu kriticku ocenu rada,
ponasanja i opredeljenja svakog pojedinca u redakciji, smatram da cu ovaj posao
olaksati stavljajuci na raspolaganje kompetentnim organima NIP 'Politika' svoju
funkciju....
Veoma brzo, bolje reci munjevito, Barbijerija su lisili iluzija o nekakvom njegovom
ostajanju u NIN-u, kako bi pomogao ozbiljnoj analizi, konstruktivnom radu i slicnim
stvarima. Odmah je, po dolasku Milivojevica, bio prebacen na Spoljnopoliticku rubriku
Politike _ kao privremen smestaj do donosenja odluke o izbacivanju iz SK.
Ali, ovde valja reci nesto o jos jednoj zabludi mnogih gonjenih i prognanih u to vreme, a
o cemu svedoci i tekst Franove ostavke. Mnogi su, naime, smatrali da se insistiranjem
na sprovodjenju Pisma Izvrsnog biroa moze doci do preokreta: da je sa linca i rusenja
mogucno postupno preci na razumnu politiku i time spreciti potpuni povratak na staro.
Otuda i Franovo insistiranje da se, umesto primenjivanja metoda diskvalifikacija i
ponizavanja ljudi, pristupi ozbiljnom kritickom preispitivanju uredjivacke politike. Uzalud.
Na sceni je bilo rusenje ne samo jedne vladajuce strukture nego i njene politike, pa u

tome nije smelo biti pardona. U dnevnickim beleskama Draza taj aspekt zadivljujuce
otvoreno analizira, kada ukazuje na porusena prijateljstva sa mnogim dojucerasnjim
drugovima. On zali za sudbinom Marka Nikezica, Latinke Perovic, Mirka Tepavca, Koce
Popovica, Mijalka Todorovica i drugih da bi zakljucio kako nazalost, ipak, milosti nema i
ne moze biti.
Sa ljudima iz javnih glasila obracun je, medjutim, bio daleko zesci, pogotovo sa onima
koji su bili na najisturenijim pozicijama. Tako se Frane nije uspeo zadrzati, ne samo u
NIN-u, nego ni u Politici. U procesu masovnih iskljucivanja iz SK bio je primoran da ode i
iz te redakcije. Pokazalo se da se prava novinarska vrednost ne moze unistiti. Uzeo je
penziju i otisao u Italiju da potrazi posao. Kako je u toj zemlji imao mnogo prijatelja, i bio
veoma cenjen _ pa je cesto gostovao kao komentator u najpoznatijim italijanskim
listovima _ odmah je primljen u dnevnik La Stampa, gde postaje prvo pero za svet
socijalizma. Kasnije je postao vlasnik akcija i komentator dnevnika Il Djornale, u kojem je
pisao do svog poslednjeg casa.
Odlaskom Barbijerija iz NIN-a, u njemu nisu prestali obracuni. Naprotiv, tek su otpocela
raznovrsna kaznjavanja. Zivota Djordjevic je smenjen sa funkcije zamenika glavnog
urednika. Poobarani su sa urednickih mesta svi koji su se suprotstavili Drazinoj grupi, uz
propratna iskljucivanja iz SKJ, ili izricanja partijskih kazni. Potrajace to tokom citave
1973. godine. NIN ce uploviti u mirnije vode tek kasnije, u 1975. godini, kada ce ga
Dragan Markovic _ preuzevsi palicu glavnog urednika _ podici sa dna na koji je bio pao
(30 000 primeraka), uz postupno zalecenje rana zadobijenih u toj bespostednoj borbi.
Naravno, nakon odlaska jednih i dolaska drugih u NIN.
No, najbolje ce svu tu atmosferu od pocetka udara na list objasniti sudionici ove drame.
Zeleo sam da cujem ljude sa obe strane ali neki od njih nisu bili spremni na podsecanja
na te strasne dane, kako rekose.
Milos Misovic je zanimljiva licnost iz posleratne istorije NIN-a. On je u njemu od samog
njegovog nastanka, dakle od 1951. godine. Zapazen je autor mnogih tekstova sa
politicke scene Srbije i Jugoslavije, ali i pasionirani istrazivac istorijskih dogadjaja.
Misovic kaze:
Dan posle Titove reci na sastanku sa rukovodstvom Srbije, kada sam 17. oktobra dosao
u redakciju, Dragan (Markovic) i Pera (Stojanovic) pozvali su me da im se pridruzim u
zahtevu za smenjivanjem i izbacivanjem iz NIN-a Barbijerija i Djordjevica. Znao sam da
je Dragan u stalnim kontaktima sa Drazom, a Pera sa Sanetom (Dusanom Petrovicem,
tada predsednikom jugoslovenskih sindikata _ prim. autora). Usprotivio sam se takvom
nacinu obracuna i posumnjao u mogucnost da se Frane izbaci, s obzirom na njegov
ugled medju novinarima i u NIN-u i u Politici. Trazio sam da se o tome otvori normalna
rasprava, na osnovu toga, odredi stepen krivice i preduzmu mere. Nisu me poslusali.
Krenuli su djonom. Doslo je do potpunog rascepa u NIN-u. Na Draganovoj strani bili su,
pored Pere Stojanovica, i Velizar Savic, Vlada Miletic, zatim tehnicki urednik Milance
Rusic, lektor Milenko Milicevic i sekretar redakcije Sumadinka Radonjic. Ja nisam bio ni
uz jednu stranu. Trazio sam da se spor posteno rascisti u partijskim i redakcijskim

razgovorima. Medjutim, kako je to potrajalo, a mnogi su bili umorni i siti svega, prelazili bi
na jednu ili drugu stranu samo da se stvar okonca. Sve je to bilo mucno. Kako
optuzivanjima nije bilo granica, dosao sam u situaciju da branim Barbijerija od onih koji
su se do juce predstavljali kao njegovi prijatelji.

Onda smo nekako zakljucili prvi krug: kaznili smo Barbijerija opomenom, a
Djordjevica _ kritikom. To, naravno, nije moglo da zadovolji pokretace ove akcije.
Krajem godine, nakon objavljivanja promena u partijskim rukovodstvima, pozvali
su u Gradski komitet SK Beograda sekretare partijskih organizacija i predsednike
radnickih saveta iz Politikine kuce. I ja sam u svojstvu predsednika Saveta NIN-a
bio na tom skupu. Tada je od nas zatrazeno da Barbijerija i Nenadovica
momentalno udaljimo iz redakcije Politike (u koju je Frane u novembru bio
presao), da ih jednostavno izbacimo na ulicu. Pitali smo: kako je mogucno da bez
posla ostavimo ljude takvog novinarskog ugleda i imena, a da to ne dovede do
reperkusija ne samo u kuci Politika nego i u javnosti uopste? Ni u jednoj od ovih
redakcija stanje nije bilo normalizovano. Situacija je bila veoma fluidna,
beskonacni sastanci su se nastavljali, a sukobi produbljivali. Stoga smo odlucno
odbijali da novo ulje dolivamo na vec rasplamsalu vatru.
Na sledeci skup nisu pozvali ni mene, ni Dragisu Boskovica iz Ekonomske
politike, kao ni neke druge koji su se najglasnije protivili. Odluku su doneli, ali je u
partijskoj organizaciji Politike nisu uspeli sprovesti sve do pred kraj 1973. godine.
Tek tada su _ nakon saglasnosti i Sase i Frana _ uspeli da ih iskljuce iz SK, ali ne
i da ih ostave bez posla. Frane je otisao u penziju, a Sasa je ostao u redakciji,
bez prava na pisanje i potpisivanje tekstova.
Pogled s druge strane
Sledeci svedok, Dragan Markovic, ima specificnu tezinu. Ne samo zbog toga sto se nalazio na
onoj drugoj _ pobednickoj _ strani, nego sto je on do ovih dogadjaja, a pogotovu nakon njih, dao
snazan pecat svemu sto se desavalo sa NIN-om u sedamdesetim godinama. Dragan je bio drugi
covek u pucistickom stabu u Politici, ali je po ugledu i autoritetu bio iznad svih u ovoj grupi koja
je preuzela vlast u kuci Politika. Zasto on nije bio i prvi _ to su znali, najverovatnije, samo on i
Draza.

Mnogo godina od tada, razgovor vodimo kao dva prijatelja _ penzionera, nakon odista
neobicnog perioda naseg druzenja i zblizavanja.
Pocelo je to bilo jos u dalekoj 1969. godini, upravo oko NIN-ove ankete o
jugoslovenstvu. Partijski vrh Srbije i Beograda osuo je bio paljbu na NIN zbog
zagovaranja srpskog nacionalizma u nekim od objavljenih priloga u toj anketi. A nju je
osmislio, organizovao i uredjivao upravo Dragan Markovic. Tada sam bio sekretar
partijske organizacije novinara Politikinih izdanja i na partijskim sastancima rukovodio
raspravom o toj anketi. Znao sam da je Dragan najodgovorniji za nju, pa sam ostricu
kritike usmeravao upravo na njega. Ali, on se vesto izvlacio uglavnom cutanjem.

Sled dogadjaja je ucinio da dodjem kod njega i zatrazim prijem u NIN, nakon
dvogodisnjeg rada u Politici ekspres. Bio je na funkciji urednika Unutrasnje rubrike, ali je
i prema Ucinom priznanju odlucivao o svim skakljivim, a pogotovu kadrovskim pitanjima.
Odlucio sam da budem direktan. Rekao sam mu da sam svestan da najmanje od njega
imam pravo da nesto trazim nakon 1969, ali da sam dosao da razgovaram kao
profesionalac sa profesionalcem. Odmah je odgovorio da su licne simpatije jedno, a
posao drugo i da bi on zeleo da me vidi u NIN-u, ali da o tome mora da razgovara (sa
Drazom, naravno, znao sam). Posle dva dana obavestio me je da nema prepreka i da 1.
marta 1974. mogu da dodjem u redakciju na redovan posao. Kada su prosla dva
meseca, a ispod mojih tekstova nije bilo potpisa _ jer Uca nije dozvoljavao da me
urednik Spoljne politike Velizar Savic potpisuje _ zalozio se, nakon intervencije Harija
Stajnera, mog kolege sa rubrike, da se s time prestane i da budem tretiran kao i svako
drugi u redakciji.
I, evo, u tako uspostavljenim odnosima razgovaramo o mracnoj 1972. godini. On je
ozbiljno bolestan, gotovo i da ne izlazi iz kuce. Samo je godina pre njegovog neumitnog
odlaska sa ovog sveta. Dragan pocinje direktno, cini se iskreno i otvoreno:
Moje ucesce u citavoj toj stvari ima svoju predistoriju. Postojali su i principijelni i licni
razlozi za takvo moje opredeljenje u dogadjajima u Politici u 1972. godini. Naime, nalazio
sam se na listi sumnjivih od dolaska Tepavca za direktora (1965. godine _ prim. autora)
pa nadalje. To je bio i razlog da sam iz Politike presao u NIN.

Kada je Frane dolazio, slozio sam se sa buducim njus-magazinskim izgledom

NIN-a. Ali s njime je stigao i Zivota Djordjevic. Ubrzo sam shvatio da se oko mene
i u NIN-u stvara politicka izolacija. Sve sam manje konsultovan i kao da se zelelo
da sto manje pisem. Uputio sam pismo CK SK Srbije i trazio da se rascisti sa
sumnjama u mene i u ono sto radim. Izvesten sam usmeno da su na Izvrsnom
komitetu razgovarali, pozitivno ocenili moj rad u proslosti, i zakljucili da nema
razloga da bilo sta menjam i da mogu da nastavim da radim. U NIN-u sam
dolazak Nikezica za predsednika SKS propratio uvodnikom u kojem sam ga
opisao kao humanistu, demokratu koji ce stvoriti novu atmosferu, da se to vec
oseca u radu CK, i tako dalje.
Pa ipak si _ kazem _ bio na drugoj strani.
Verovatno me je prelomio utisak koji sam dobio kada sam saznao za sukob u politickom
vrhu Srbije. Dusan Petrovic-Sane obavestio me je o tome i dao mi da procitam jedan od
zapisnika sa sednice Koordinacionog odbora, na kojoj je doslo do rascepa. Za mene su
bila uverljiva istupanja Perina (Stambolica), Sanetova, Drazina o tome da ih spijuniraju,
da se ide na likvidaciju uticaja boraca, da se govori o demokratiji a zabranjuju knjige, da
se pritiska kulturni svet i tako dalje. Sane je ocenjivao da je oslonac takve politike bio u
NIN-u i Politici. U NIN-u su na tome bili angazovani Frane i Zivota, a u Politici mladi
kolegijum i Sasa. Rekao je jos i da je Sasa nezvanicno clan najuzeg partijskog
rukovodstva i zavrsio da ce doci do obracuna i da treba ici na partijske sastanke.

Znaci li to _ opet pitam _ da ti Draza nista o tome nije govorio?

Sa Drazom sam cesto sedeo u 'Maderi', uvek je tu bilo povece drustvo, ali za sukob
nisam saznao od njega nego, kao sto rekoh, od Saneta.

Bila je potrebna potpuna vlast nad javnim glasilima da bi se nova pucisticka

garnitura u Srbiji ucvrstila u svojim foteljama

Bilo je ocigledno da o Drazi nije zeleo da govori, iako sam upravo od njega, Dragana,
dobio memoarske zapise Zivot i politika u kojima je kao sa dlana bio jasno izlozen plan
osvajanja Politike i NIN-a. Ipak sam nastavio sa pitanjima, ne direktno o stabu na
cetvrtom spratu, nego okolisno da vidim hoce li sam sta reci. Kada ste poceli sa
akcijom u NIN-u? Mislim na sve one koji su trazili odlazak Barbijerija.
Onoga dana kada su objavljeni 'Cvorovi i raspleti' zvao me je Pera Stojanovic, tada
partijski sekretar u NIN- u, i trazio sastanak o ovome tekstu. On je bio pripremio referat
koji ja nisam bio video. Predlozio je mene za glavnog urednika. Taj predlog je iritirao
ljude, tako da sam se ja javno ogradio rekavsi da nisam ni video sta je Pera napisao i da
nisam znao sta ce predloziti.

Time je Draganovo kazivanje o dogadjajima u NIN-u i zavrseno. Ostalo je pitanje: zasto

nije zeleo da bilo sta kaze o svojoj odanosti Drazi i razlozima za nju? Ocigledno je imao
svoje razloge za to...
Treci sagovornik iz NIN-a, Petar Stojanovic, bio je covek koji me je bio i doveo u vezi sa
pucistickim stabom Mirka Milojkovica. Sada, kao da na to zaboravlja. Sa zanimanjem
slusam njegovu ocigledno unapred pripremljenu pricu, u kojoj se potezu samo one
cinjenice koje je nemoguce izbeci ili precutati. Kao sudionik koji se pominje i u Drazinim
memoarima _ onaj od liberala smenjeni partijski sekretar u NIN-u _ Pera kazuje:
Moj obracun sa Franom Barbijerijem poceo je u trenutku u kome sam uzeo tek
odstampani NIN i procitao njegov uvodnik 'Cvorovi i raspleti'. Uplasio sam se od onoga
sto ce to doneti NIN-u, shvatio sam to kao napad na Tita (Aleksandar je u tom tekstu
presekao cvorove) i bio sam u panici. Dogodilo se da sam na izlasku iz redakcije pred
kafanom 'Sumatovac' sreo Frana i rekao mu: 'Znas li sta si uradio, sve ces nas unistiti'.
Kazao sam mu da je udario na Tita i ko zna sta sve ne. Citav sat i po stajali smo i
raspravljali se na trotoaru, da bi smo se u svadji i rastali.

Onako ljut zakazao sam odmah partijski sastanak (kome _ okupljenoj grupi, jer
redakcija nije radila? _ prim. autora). I smesta posao da pisem uvodno izlaganje.
Frane mi je bio na udaru samo zbog uvodnika, pa sam tako stvar i postavio.

Glavnu metu mi je predstavljao Zivota Djordjevic, nepotpisani ali fakticki zamenik

glavnog urednika, i glavni partijski komesar i cenzor tekstova.
Istina je bila da su teze za to izlaganje bile razradjene u Draganovoj sobi, u NIN-u, kao i
da je tada bila utvrdjena taktika: najpre napasti Zivotu, a onda tokom rasprave siriti front
napada do samog Barbijerija i zatraziti njegovu ostavku. Dat je i predlog da se trazi da
NIN preuzme Dragan Markovic. On se opirao, ali nedovoljno energicno, pa su zaverenici
za stolom shvatili da tako treba i postupiti. Otuda i Perin predlog za novog glavnog
urednika, uz obrt koji nisu ocekivali ni on ni njegovi drugari_pucisti. A Pera nastavlja:
Tada nisam shvatio da smo _ time sto smo cinili _ u stvari stupili u borbu protiv
moderne Srbije sto danas vidim, nego smo smatrali da se mi eto suprotstavljamo rusenju
Tita. Nisu mi se svidjale teze liberala da svako radi sta hoce i kako hoce. Tako je u
jednom Zivotinom tekstu bilo napisano da se valja dogovoriti oko odredjenih odluka, ali
da i posle toga svako ima pravo da postupa kako misli da treba. To sam napao kao
primer 'trulog liberalizma'.

Pera nastavlja sa opisivanjem atmosfere prilikom prevrata u NIN-u:

Zatrazio sam da Frane i Zivota podnesu ostavke. Napominjem da me je Frane doveo u
NIN, da sam ga veoma cenio kao profesionalca, ali da ne mogu drugacije nakon
onakvog uvodnika. Svi su bili iznenadjeni. Ipak, video sam da se Dragan pripremio i
veoma je argumentovano govorio protiv uredjivacke politike i pomenute dvojice. Nastao
je, medjutim, otpor najveceg dela redakcije. Nista drugo nismo uspeli nego da odluku
odlozimo za sledeci sastanak.

Na taj drugi sastanak su dosli: Rajko Danilovic, sekretar za ideologiju u

Gradskom komitetu SK Beograda i Djordje Vezmar, clan Sekretarijata CK SKS.
Prvi je govorio Dragoslav Rancic, koji me je zestoko napao i zatrazio da budem
smenjen zbog samovoljnog postupka i razbijanja partijske organizacije. Pridruzili
su mu se Sindjelic iz tehnicke redakcije, pa Hari Stajner sa Spoljnopoliticke
rubrike i redom drugi. Trazio sam da se glasa o poverenju i oni su mi vecinom
glasova izglasali nepoverenje. Izabrali su Harija Stajnera za novog sekretara. Ali,
kada su promene u redakciji zavrsene zakljucili smo da i sekretara organizacije
treba promeniti. Sada smo imali vecinu i za novog sekretara naseg coveka,
Velizara Savica.
Kraj zlatnog doba zurnalizma
Sve sto se zbivalo u NIN-u desavalo se i u redakciji Politike, pocev od kraja oktobra 1972.
godine. Samo jos mucnije i sa vecom neizvesnoscu, jer je udar naisao na mnogo kompaktniji i
snazniji otpor. U NIN-u je u pucistickim redovima bilo, kako smo videli, i uglednijih i uticajnijih
novinara. U Politici, u tim prvim trenucima razaranja redakcije iznutra, gotovo da i nije bilo
autorskog ili urednickog imena vrednog pomena medju rusiocima. Ta razlika nije bila slucajna.
Dosla je kao plod najznacajnije promene u posleratnom beogradskom novinarstvu do tada
ostvarene. Ali i opste klime negovane u Politici u tim godinama, uprkos vec jasnim represivnim
merama koje su partija i drzava drugde preduzimale.

Promene u redakciji Politike obavljene u jesen 1969. godine oznacavale su krunu tog
liberalnog duha. Politicki listovi ispoljavali su mnogo vecu sirinu, sve vise gubeci atribute
dirigovanog novinarstva. Pojavljivali su se u sve vecem broju autorski komentari i clanci
istrazivackog karaktera, u kojima su se otkrivale i tamne strane zivota i prilika u drustvu.
Informacije su postajale objektivnije i sadrzajnije, u njima je bivalo i gledista suprotnih
vladajucim prilikama u drugim zemljama i svetu. Tirazi listova skokovito rastu, oseca se
da citaoci mnogo vise veruju stampi. Pisuci o tom periodu, u knjizi Slom srpskih liberala,
novinar Slavoljub Djukic, kaze:
Mislim, cak, da nikad ranije _ a ni kasnije _ beogradsko novinarstvo nije uzivalo takav
profesionalni ugled kao pocetkom sedamdesetih godina, razume se, uzimajuci u obzir
karakter partijske drzave, a pogotovo polozaj novinarstva u istocnoevropskim zemljama.
Mnogi tadasnji novinari, zahvaljujuci silnim ogranicenjima u kojima su u prethodnim
godinama radili, zaista su to vreme dozivljavali kao zlatno doba stampe... (str. 230).

Potez koji je rukovodstvo SKS Srbije napravilo oktobra 1969. godine _ imao je snazan
odjek u javnosti. Poziv jednom od najboljih dopisnika iz inostranstva, Aleksandru
Nenadovicu, da iz Njujorka dodje na razgovore radi preuzimanja Politike, predstavljao je
prvorazrednu senzaciju u novinarskim krugovima. Prvi put glavni urednik dnevnog lista
nije postavljan dekretom partijskog rukovodstva, o cemu _ ne samo redakcija nego i
sam izabranik _ nisu imali sta da razmisljaju, a pogotovo da se o tome javno
izjasnjavaju.
Sem toga, prvi put stvarala se mogucnost da o toj ideji pre njenog ozvanicenja _ i
izabrani i redakcija koje se to tice _ dobiju priliku da se javno odrede o ponudi. I da
njihova obostrana odluka bude prelomna u realizovanju ove zamisli. Dakle, nesto do
tada nevidjeno u beogradskom novinarstvu, od predratnih vremena.
U pocetku sve nije islo glatko. Sasa je odbijao da prihvati tu funkciju, zeleo je da nastavi
dopisnicki rad u SAD koji je obavljao briljantno, na opste priznanje redakcije i citalaca.
Ali, prvi put su predlog partijskog vrha sa odusevljenjem docekali u Politici.
Razgovarajuci sa kolegama on se ubrzo uverio da su pocele da nastupaju podele u
redakciji. I to ne toliko zbog odnosa medju ljudima nego zbog koncepcije lista. Politika se
nalazila na prekretnici: hoce li se vracati na stara poslusna vremena, ili ce iskoristiti
povoljnu politicku klimu i preuzeti ulogu novina koje ce povuci zapoceti proces
modernizacije Srbije i liberalizacije politickog i drustvenog zivota.
Bio sam u to vreme, kako je vec receno, urednik Spoljnopoliticke rubrike Politike ekspres
i sekretar novinarske partijske organizacije. Dragos Ivanovic je vodio citavu partijsku
organizaciju Kuce. Konsultovali smo se o nastaloj situaciji i odlucili da predlozimo susret
sa Drulovicem i Sasom i da to bude lezeran razgovor za vecerom u Klubu Politike, sa
ciljem da rascistimo nepoznanice i privolimo Sasu da se prihvati funkcije. Posebno jer je
prethodno doslo do naseg (Dragosevog i mog) dramaticnog razgovora sa Sasom i
Drulovicem, u kojem smo od obojice zahtevali da se razumno ponasaju i predju preko
licnih gledanja na ovo ili ono u korist Politike. Tada je Drulovicu pozlilo i, posto je nakon

lekarske intervencije odveden kuci, Mija Lazarevic _ njegov zamenik _ rekao je Sasi da
je on odgovoran ako Cica dobije infarkt.
Za vecerom Nenadovic je smireno i pomirljivo primetio Drulovicu _ ali sada kao prekor _
da se nije odupirao ponizenjima koja je dozivljavao na sastancima kolegijuma urednika,
kada mu je Bozidar Bogdanovic, jedan od urednika Politike, govorio kako bulazni, ne
zna sta govori, i kako nema sopstvenog misljenja niti stava. Rekao mu je da redakcija ne
moze da funkcionise ako se na takav nacin osporava glavni urednik, ili direktor, a on je
bio i jedno i drugo. Drulovic mu je odvratio da s njim takvih ekscesa nece biti, da je on
testirao raspolozenje u redakciji i da njegovom dolasku nije bilo ozbiljnijih protivljenja.
Dragos je potvrdio da je raspolozenje u redakciji zaista takvo. I te veceri Nenadovic je
konacno prihvatio funkciju glavnog urednika Politike, najavljujuci da ce u Njujorku _ uz
pakovanje porodice _ pripremiti i programsku platformu buduce organizacije i rada
Politike, o kojoj ce traziti izjasnjavanje citave redakcije. Trazicu plebiscitarnu podrsku
tima sa kojim treba da radim, inace od posla ne moze biti nista, zakljucio je.
Redakcijski referendum
I, odista, tog oktobra Nenadovic je na skupu citave redakcije izlozio svoje vidjenje Politike,
odnosa u njoj, njene uloge u javnosti Srbije i Jugoslavije, odnosa Politike prema drustvu,
odnosno odnosa onih koji vladaju Srbijom prema Politici kao novini za gradjane. Pri tom nije
smetnuo s uma da je rec o dnevniku koji izlazi u jednopartijskoj drzavi, i da su dometi svakog
demokratskog pristupa time bili ograniceni. Ostace zapamcene reci koje je tada izgovorio, kao
svedocanstvo jednog pokusaja _ makar ono bilo i izraz njegovog naivnog uverenja da promene
odista mogu uspeti _ da se javna glasila ucine koliko-toliko autonomnim. Nenadovic je rekao:
Za nas, kojima je poverena Politika kao drustvena tribina, neprihvatljiv je svaki pokusaj
da se list upregne u bilo cija (federalna, republicka, gradska) propagandisticka kola.
Polazimo od uverenja da Politika mora biti otvorena za sve, ali ne sme biti potcinjena
nikome. Odgovornost za sve sto se u njoj objavljuje snose oni koji je uredjuju. Oni to ne
mogu ciniti prema federalnim, republickim, opstinskim ili nekim drugim kljucevima, vec
prema svojim obavezama u odnosu na svoje citaoce. Profesionalna zacaurenost i
regionalna uskogrudost strani su stampi, koja tezi demokratskoj organizaciji javnog
zivota.

Nisam tada bio novinar Politike ali sam prisustvovao Sasinoj promociji. Bio sam srecan
kao profesionalac, kada sam slusao ono sto je on izgovarao. Bilo je uzbudljivo videti
kako se jedan partijski kadar od pre dve decenije preobratio u samosvojnog
profesionalca, hrabrog i odlucnog novinara, spremnog da stiti integritet funkcije na koju
dolazi, svoj profesionalni ugled, ali i status svojih saradnika u Politici. I, naravno, nivo
lista koji preuzima, kao i ime Kuce koju ce u javnosti zastupati.
Te dogadjaje, koji ce prethoditi _ a po svemu sudeci i prouzrokovati buru _ tri godine
kasnije Sasa Nenadovic ovako vidi:
Sam si bio svedok da nisam zeleo vlast, da sam se opirao dok sam mogao i da sam _
uz mnogo licnih rezervi _ to na kraju i prihvatio. Smatrao sam da cu na izlozenoj platformi

okupiti najveci deo redakcije. Nisam ostavljao sumnje u to kako nameravam da

reorganizujem redakciju: izlozio sam da hocu da profesionalno ojacam urednicki
kolegijum i da ga istovremeno podmladim najtalentovanijim i najpreduzimljivijim
novinarima iz mladje generacije. Niko nije mogao biti siguran, ali nikome nisu mogli pretiti
smena ili imenovanje nekakvom mojom licnom odlukom. Trazio sam da se o svakom
predlogu za svakog urednika izjasni njegova rubrika, i ako ga ne usvoji da d drugi
predlog. Tako je formiranje kolegijuma potrajalo do decembra, ali se isplatilo. Sklopio
sam kolegijum kombinacijom starijih i mladjih. U njemu su bili: Bogdan Pesic, koji se u
medjuvremenu vratio u Politiku, Zoran Zujovic, Vojislav Djukic, Dragoljub Trailovic, Vlada
Mitrovic i Uca Milivojevic, kao pomocnik za materijalno poslovanje. Uz njih dosli su mladi:
Mirko Djekic, Darko Ribnikar, Petar Popovic i Velizar Zecevic. Kolegijum je postao
relativno homogen tim. Na njegovim sastancima vodili smo burne rasprave _ bivalo je i
demonstrativnih napustanja sednica _ ali se radilo veoma uspesno.

Je li bilo otpora u redakciji _ pitam sagovornika.

Bio si na promotivnom skupu, odgovara Nenadovic. Uverio si se kakva je bila
atmosfera. Dosli su bili i oni koji nikada nisu dolazili na redakcijske sastanke da cuju sta
se to stvarno dogadja i hoce li to sto Sasa trazi proci. I sta se zbilo: jedini je Miro
Radojcic, iz svojih razloga, rekao da ja to ne mogu ostvariti ali da bi on mozda mogao.
Rezerve je izneo i Jurij Gustincic, ne verujuci da ja s tim mogu proci kod politicara, a
njemu se pridruzio i pomocnik direktora Mija Lazarevic, iako je prethodno zapomagao da
ja tu funkciju prihvatim. Milos Mimica me je manje-vise sazaljevao sto sam naivan pa
verujem u to sto sam izlozio, a objektivni uslovi tako nesto ne dozvoljavaju ni Politici niti
bilo kome drugome. I to su bile jedine sumnjicave osobe. Bilo je to ohrabrujuce. Cak sam
intimno zeleo da ih je bilo vise i da su se javili i oni za koje sam znao da ne mogu biti
privrzeni promenama, da im je u krvi konzervativizam.

U takvoj atmosferi ogromnog entuzijazma redakcija je krenula da radi. Moram reci

da sam se prethodno za sve to bio obezbedio. Najpre sam dotadasnjoj vrhovnoj
trojci u Politici (direktoru i glavnom uredniku Drulovicu, i njegovim zamenicima u
rukovodstvu kuce, Milojkovicu i Lazarevicu) izlozio svoje principe od kojih nemam
nameru da odustajem. 'Ako vec moram da radim taj posao', rekao sam im, 'onda
ce se on obavljati u skladu sa mojim shvatanjem autonomnosti redakcije Politike i
necu prihvatati nikakvo mesanje u uredjivanje lista. Postovacu kompetencije
direktora i necu se ni ja mesati u njegove poslove. Ali, razdvajanjem funkcija necu
trpeti ni njegovo uplitanje u redakcijsku politiku. O svemu ce odlucivati sama
redakcija'. Niko se od njih tome nije suprotstavio.
Onda sam sa istom pricom otisao kod Marka Nikezica i Latinke Perovic.
Prethodno sam im bio poslao kopije mog izlaganja za redakciju i pitao ih imaju li
kakve primedbe. Nisu imali. Znam, medjutim, da je Draza procitavsi taj tekst
zaprepasceno uzviknuo: 'Sta to hoce Sasa, sta se to radi u Politici?' Tako su
reagovali jos neki i to ne samo u politickom i drzavnom vrhu Srbije nego i iz
saveznih partijskih i drzavnih organa. Kasnije ce optuzivati Marka i Latinku sto su

tako nesto uopste dozvolili. A oni su, zaista, dozvolili da prvi put neko od novinara
javno predstavlja program uredjivanja novina!
Da li si znao da u Kuci postoji organizovana grupa preko koje je Draza pripremao
osvajanje 'Politikinih' izdanja?
Nisam ni slutio da postoji takva grupa. Osetio sam nezadovoljstvo kod nekih u
rukovodstvu Kuce, a pre svih kod Mirka Milojkovica. Ali to nisam dovodio u vezu sa
mnom. Mislio sam da je to izraz sirih neraspolozenja u Kuci, zbog nacina na koji je
Drulovic vodio i list i citav koncern. Cak sam bio ubedjen da je Mirko zeleo da bude
direktor, a nikako ne i glavni urednik Politike. Cica (Drulovic) mi je, doduse, rekao kako je
Mirko _ na njegovo pitanje da li je za moj dolazak _ odgovorio kako sam mu ja prijatelj i
kako me rado cita, ali mu ne pada na pamet da me predlaze za glavnog urednika.

Medjutim, imao sam direktne konflikte sa drugima izvan Kuce. To se, najpre,
desilo sa Drazinim napadima zbog naseg pisanja o izboru ministra za kulturu u
vladi Srbije. Njegov kandidat Milan Vukos mi je bio licno simpatican, ali sam
podrzao diskusiju otvorenu na stranicama Politike o kriterijumima za jedno tako
znacajno i osetljivo mesto. Draza je to licno primio kao napad na njega i pocelo je
sa hajkom na Politiku.
Dogodio se zatim i sukob sa Dusanom Petrovicem-Sanetom. Ponosan na svoj
govor na jednom od sindikalnih skupova, reaguje sto je skracen. (Izvestac je bio
Miroslav Stojanovic, iskusan novinar.) Zove telefonom i pita: 'Mozemo li da
razgovaramo kao komunisti?' Ja kazem da mogu da razgovaram samo kao
profesionalac, urednik. On na to besno: kako je u pitanju zavera, interesuje ga ko
stoji iza toga... Odgovaram mu da na takav nacin ne zelim da razgovaram i
prekidam vezu. Pocinje hajka, on zvoni na sve strane, tamo neki Sasa njemu
spusta slusalicu! Eskaliralo je to cak i do 'nepostovanja druga Tita', uz obavezne
pretnje: sve ih treba razjuriti, i urednike, i Sasu, i sve novinare iz Politike...
Nekako u isto vreme uspeli smo da protokolarne vesti skratimo i da ih tako
sakupljene objavljujemo pod jedinstvenim naslovom na drugoj stranici, i to iz
sitnijih slova, jednu za drugom. Izazov birokratiji bio je veliki, a reagovanja
neverovatna. Dobio sam teleprinterski tekst u kojem mi se skrece paznja da se
aktivnost predsednika Republike mora objavljivati na vidnom mestu i bez
skracivanja. Dosla mi je i posebna delegacija kolegijuma Marsalata. (Do tada
nisam ni znao da tako nesto postoji, znao sam za Titov kabinet.) Preneli su mi da
su upoznali predsednika sa Politikinim nacinom pisanja o protokolarnim
aktivnostima i da je on prihvatio njihovo glediste koje je izlozeno u onoj
teleprinterskoj poruci. Moja odbrana je bila da takav stav degradira i samog
predsednika.
Sudeci po primerima koje navodis _ primecujem _ kao da nije glavni uzrok oluje koja
se priblizavala bila Drazina borba za vlast u Srbiji i nad njom, nego nezadovoljstvo
saveznog vrha (i Tita, naravno), stanjem u Srbiji i Politici?

Upravo to. Duboko sam uveren da je sve poteklo iz samog saveznog vrha. Tito je bio taj
koji je prekinuo demokratski proces zapocet u Srbiji pa je, u sklopu toga, i Politika morala
biti ugusena. Ona je ucinila nedozvoljeni prelazak preko granica njihove tolerancije.
Jednostavno Politika nije smela da bude neposlusna. A u Srbiji su za to nasli egzekutore.

Draza je u svemu tome imao sopstvene razloge da bude nezadovoljan. Zeleo je

vlast u Srbiji za sebe. Ali, njemu u prilog ide to sto nije izbegavao da to javno i
prizna. On, recimo, svoj duboko konzervativan odnos prema stampi nije skrivao.
Imao sam vise razgovora s njim. Govorio mi je: 'Koga vi to tamo predstavljate?
Vas niko nije izabrao, ni tebe kao glavnog urednika, ni taj tvoj kolegijum. Mene
jesu izabrali. Kako u tom kontekstu, kada niste izabrani, mozete da odlucujete o
meni kao predsedniku Skupstine koga je ona izabrala?' Sa njegovog stanovista
legaliteta vlasti, on je bio u pravu. Ali, stampa nije vlast.
I pored svih sukoba i sporenja sa Drazom, nisam smatrao ni tada a ni kasnije, da
je on glavni protagonista tadasnjeg rusenja Politike. Bilo je znacajnijih licnosti u
jugoslovenskom vrhu, kao sto je, na primer, bio Dolanc. Iako je Draza bio
protivnik svega sto smo radili smatrao sam da se sa njim moze razgovarati.
Tako te je on smatrao Nikezicevim intimusom, a javno je govorio da se s njim ne moze
razgovarati? Pa ni sa tobom, dokle god drugujes sa njim i Tepavcem?
Tacno je da sam bio vezan za Nikezica i Tepavca. Ali sam drugovao i drugujem i danas
i sa Latinkom. Jednostavno bio sam vezan za novinarstvo, a u njima sam nasao
demokratski nastrojene ljude koji su bili voljni da ga oslobode. Istina je i da sam skepticki
gledao na citav taj projekat o Srbiji, jer sam bio svestan odnosa snaga i stanja duha u
drustvu. Tada su se, odista, sudbinske stvari pokrenule i resavale. Bilo je pitanje: moze li
se tako nesto odrzati? Strahovalo se i od moguce intervencije vojske. Sve sam se vise
uveravao i da steceni status javnih glasila nema sansi da se odrzi. Ipak sam sve to
podrzavao, nisam se mirio sa porazom.

A sta je sa misljenjem da si bio neformalan clan najuzeg partijskog vrha Srbije zajedno
sa Zdravkom Vukovicem? Samo ste vas dvojica, od svih novinara, prisustvovali
sednicama Sekretarijata CK.
Nisam se tako osecao, ni ponasao. Pozive za sednice najuzeg partijskog vrha smatrao
sam i primao kao potrebu tih ljudi da me neposredno informisu, i gledao sam na to kao
na odredjenu dozu poverenja. U NIN-u su, kao sto znas, oba urednika bili clanovi
partijskih foruma: Zivota Djordjevic clan CK SKS, a Frane Barbijeri clan Predsednistva
Gradskog komiteta SK Beograda. Ja sam, medjutim, formalno bio samo u Glavnom
odboru Socijalistickog saveza, mada sam retko odlazio na njihove jos redje sednice.
Nisam, dakle, zeleo nikakve partijske funkcije pa mi i prisustvo u najvisem partijskom
vrhu nije znacilo nista drugo do mogucnost informisanja iz prve ruke, od cega je korist
imala samo Politika.

Koliko je to ukljucenje, nazovimo ga tako, u rad partijskog vrha bilo u skladu sa onom
politickom autonomijom za koju si se tako zalagao prilikom dolaska u Politiku?
Sa danasnje distance posmatrano, izgleda kao da sam bio napustio princip podjednake
distance od uticaja i partijskog i drzavnog na Politiku. Bio sam izabrao stranu i to je
tacno: drugacije se sa takvom novinom kakva je bila Politika nije ni moglo. Bili smo na
demokratskoj strani u tom sukobu. Tada na sve to nisam tako gledao. Smatrao sam da je
dobro sto sam dolazio u mogucnost da onima koji imaju moc na licu mesta ukazem na
odredjene postupke, predlozim ponesto, a ne da iscekujem u redakcijskoj kancelariji: ko
ce se i zbog cega javiti da protestuje i pritiska, da zahteva i naredjuje. Znam da su na toj
optuzbi: da sam izneverio sopstvene programske principe, neke ljude u Politici _ a
posebno u javnosti _ uverili da su u pravu sto su se tako obrusili na mene.

Ipak _ primecujem _ obracun nije tekao tako kako su pucisti prizeljkivali da ce ici.
Potrajalo je to citavu godinu, nakon tvoje ostavke na funkciju glavnog urednika.
Iskljucen sam iz SK tek krajem 1973. godine. Bio je to finale jednog od najzescih
staljinistickih progona kod nas. Bio sam najpre zaprepascen, pa onda i uplasen: bio sam
zaljubljen u Politiku, verovao sam u nju. Bilo je u tom odnosu i poneceg mitskog, sto nije
bilo samo u meni kada je u pitanju bila Politika. I, najednom, sve to se rusi. U ime
'dobrobiti' te iste Politike nastajali su progoni, ponizavanja njenih privrzenika.

Egzekucija je bila poverena partijskim komitetima, najpre Starog grada, pa kada

on nije uspeo onda Gradskom komitetu, pa kad i to nije islo _ onda je stvar
preuzeo sam CK SKS, naravno u novom sastavu. Ciscenje je bilo dirigovano
izvan Srbije.
Tako je pocela oluja u Politici, da bi ubrzo zahvatila i druge redakcije u Beogradu. Bila je
potrebna potpuna vlast nad javnim glasilima da bi se nova pucisticka garnitura u Srbiji
ucvrstila u svojim foteljama.
Presuda je doneta
Presuda je bila izrecena sredinom oktobra na sastanku politickog vrha Srbije i saveznih
funkcionera iz ove republike sa Titom. Egzekuciju u javnim glasilima najavio je Draza, vec u
svom prvom istupanju, u poznatom eufemistickom zargonu koji je neupucenima malo sta
govorio. Za nas u redakcijama bila je to neumoljiva presuda: stampu ocistiti sto pre i do kraja!
Evo tih Drazinih presudjujucih reci:
Stavovi sadrzani u odlukama Predsednistva SKJ i Savezne konferencije Socijalistickog
saveza iz 1969. godine odredili su pravac u tom pogledu. Medjutim, cinjenica je da mi,
zbog otpora nekih novinara i komunista u beogradskim novinskim institucijama, nismo
sproveli te stavove i te odluke. A osnovni princip koji je trebalo da ostvarimo jeste da su
to institucije od posebnog drustvenog znacaja, u kojima se istice odgovornost radnih ljudi
u njima, ali i s pravom naglasava da njihov status mora biti drugaciji od statusa drugih
radnih organizacija. U tom pogledu bilo je nesaglasnosti i medju nama tako da, kada se

dodaju otpori nekih komunista u tim radnim organizacijama, nije ni cudo sto smo jos
daleko od realizacije duha i stavova sadrzanih u odlukama Predsednistva SKJ.

Prevedeno na razumljiv jezik, sav ovaj nemusti govor znacio je sledece: mi, mocnici,
odrekli smo se da svakodnevno stojimo nad glavama komunista koji obavljaju
novinarske poslove. Bili smo uvereni da ce oni sami shvatiti da treba da budu poslusni, i
da sami cenzurisu ono sto pisu. Ako nema Agitpropa CK, ima drustvene kontrole, pa ne
mogu oni raditi sta hoce i kako hoce. Ali, oni su se pokazali neposlusni, stvaraju neka
autonomna ponasanja, tvrde kako kao komunisti odgovaraju za ono sto rade, ali ne
nama _ kojima treba da ponizno sluze _ nego javnosti i citaocima, odnosno slusaocima i
gledaocima. Dali smo im kodeks ponasanja, odlukama koje smo doneli u politickom
vrhu, a oni su ih shvatili kao nekakvu najavu proleca. E, to ne moze. I da bismo to
sprecili moraju, najpre, nestati podele medju nama i mora isceznuti taj liberalni duh koji
se iz nase sredine siri i ohrabruje takva ponasanja novinara i njihovih glasila! A onda
sledi ono sto njima tamo u redakcijama i treba pokazati. To Draza ovako formulise, opet
u eufemistickim oblandama:
U stampi se mnogo govori o pritiscima. Kada je rec o tome zelim da budem sasvim
jasan. Mislim da pritisaka ima, razlicitih pritisaka na stampu. Ali, ima i pritisaka stampe,
kao i monopola pojedinih grupa u njoj. Nije sustina u tome da li postoje pritisci ili ne.
Pravo pitanje je: o kojim pritiscima je rec? Koji su to uticaji prisutni? Ko su nosioci
pritisaka, da li su pritisci izraz teznje za monopolom i uzurpacijama, ili su to pritisci
organizovane socijalisticke svesti samoupravnog drustva?.

Koliko suvisnih reci da bi se rekla gola istina koju, inace, Draza kazuje u svojim
dnevnickim beleskama, zapisivanim tih dana i objavljenim dve decenije kasnije. On
tamo, kako smo videli, pod nesposobnoscu kadrova u redakcijama podrazumeva
neposlusnost i privrzenost liberalima, a pod pritiskom organizovane socijalisticke svesti
_ odstranjivanje svih nepouzdanih, samovoljnih i neposlusnih _ dakle, temeljnu cistku. I
zakljucuje da se mora uspostaviti vlast nad stampom! Njegova, razume se, da bi bio
siguran i u onoj nad Srbijom.
Tako se pred njim, poslednjih dana oktobra i tokom novembra 1972, redjaju ostavke:
glavnog urednika NIN-a Frana Barbijerija, glavnog urednika Politike Aleksandra
Nenadovica, direktora Televizije Beograd Dragoljuba Ilica, glavnog urednika
Informativnog programa TV Beograd Veroslave Tadic, zatim glavnog urednika Vecernjih
novosti Mirka Stamenkovica, glavnog urednika Ekonomske politike Ljubomira
Veljkovica, zatim predsednika Udruzenja novinara Srbije i urednika Borbe Jovanke
Brkic, kao i zamenika glavnog urednika NIN-a Zivote Djordjevica i najzad kompletnog
urednickog kolegijuma Politike. Odlazili su, takodje, kao nepouzdani _ ali sticajem prilika
pod klauzulom prestanka mandata _ i Zdravko Vukovic, generalni direktor RTV
Beograd i Slobodan Glumac, glavni urednik Borbe.
Time je i zapoceta velika cistka medju novinarima. Kao znacajan punkt na pravcu
glavnog udara onih koji su preuzimali vlast u Srbiji Politika je prezivljavala najteze
trenutke. Ali, i najzesce se opirala. Tu najstariju, i po demokratskim odnosima

najpoznatiju redakciju, nije moglo slomiti ni to sto je bitka za vlast u Srbiji bila vec resena
pa je, shodno tome, i svaki otpor postao bezrazlozan. Uprkos tome novinari ove kuce
nisu napustali profesionalizam, ni etiku koju je on podrazumevao. Odbijali su
bespogovorne naredbe da glavnog urednika, i urednike koji su stali uz njega, najure iz
Politike i onemoguce im da se dalje bave novinarstvom. Nisu pomagale ni svakodnevne
licne Drazine intervencije, ni smene predsednika partijskih komisija u kojima nije bilo
saglasnosti, ni promene direktora Kuce. (U godini 1975. Miroljuba Lazarevica zamenjuje
na direktorskoj funkciji Vukoje Bulatovic, tada vec na duznosti clana Izvrsnog komiteta
CK SK Srbije, ranije republicki sekretar za informacije.)
Cinilo se ono sto se moralo, da bi se ocuvali redakcija i list, i to dogovorom sa
osudjenima. Izricane su partijske kazne, pa kada one nisu zadovoljavale onda su
dolazila iskljucenja iz Saveza komunista, ali se otkazi nisu davali. I sam Vukoje Bulatovic
se nasao u nebranom grozdju kada je Draza, usred 1977. godine, odredio da Sasa
Nenadovic iz Politike predje u Institut za medjunarodnu politiku i privredu. To je izazvalo
takvu buru u Politici, da je bilo razumnije odustati od takve ideje nego potpuno poremetiti
tek konsolidovanu redakciju.
Ali, najuverljivije o tim zbivanjima mogu svedociti sami akteri dogadjaja. Stoga
nastavljam prekinuti razgovor sa Aleksandrom-Sasom Nenadovicem. Kako je to
uspevalo Politici da godinama prolongira realizovanje vec donetih presuda, o kojima
svedoce i dnevnicke beleske samog Draze Markovica? Sasa objasnjava:
Odbrana u Politici bila je snazna i odlucna. Zapretio je rascep partijske organizacije.
Molio sam da se to jednom zavrsi da ljudi ne bi stradali. Bilo je uzasno na koji su nacin
citali te optuzbe. Dolazili bi na beskrajna sastancenja sa napisanim tekstovima protiv
mene, Zorana Zujovica, veceg dela kolegijuma, posebno protiv mladih u njemu.
Pokusavao sam da odijum usmerim na sebe, da ja preuzmem odgovornost za sve. Nije
pomagalo. Osecali su, saznavali tokom tog dugog i mucnog procesa, da sam najmanje ja
u pitanju, da iza tog kaprica da mene i clanove kolegijuma najure iz novinarstva stoji
nesto mnogo krupnije i za Politiku znacajnije. Izbacivati tako redom najbolje
profesionalce iz lista, zbog necijeg licnog cefa, ili nekakvih visih interesa koje svako
moze da proglasi kad mu se i kako prohte, znacilo je kraj same Politike, njene etike i
njenog imena.

Iz SK su te iskljucili tek krajem 1973. godine, dakle citavu godinu posto je Draza
zabelezio da je s tobom zavrseno. Ali, ostao si u redakciji, mada kao anonimni pisac
tekstova. Kako se to desilo? _ pitam Nenadovica.
Opstao sam, iako sedam ili osam godina nisam mogao da koristim svoje ime u listu.
Jedina mi je uteha bila sto je veci deo redakcije dugo izdrzavao taj pritisak zajedno sa
mnom. Posle svega ostali su oziljci. Secam se jednog iznudjenog teksta, uvodnika u
Politici, u kojem se pokusavalo da se svede nekakav bilans rusilackog tajfuna koji je
protutnjao Politikom. U njemu je period mog urednikovanja nazvan 'najvecim padom lista
u njegovoj istoriji'. Mnogi su zbog tog teksta izbegavali da me pogledaju u oci, od besa i

stida istovremeno. Razumevao sam ih, odista nista nisu mogli da urade. Morali su da
istrpe tu sramotnu laz, kao sto sam je i ja primao _ cuteci.

Posebno je bilo cudno ponasanje partijske komisije. Kako Politikina komisija i

partijska organizacija godinu dana nisu uspevale da se obracunaju sa mnom,
formirana je bila Komisija CK SK Srbije, kojoj je na celu bio Momcilo Dugalic.
Nikada me nisu ni pozvali na razgovor. A u Politici u partijske komisije, koje su
smenjivale jedna drugu, rasporedjivani su ljudi a da nisu ni pitani za saglasnost.
Jedan ili dvojica obavljali su taj posao pedantno, dok su se drugi izvinjavali, poput
Ive Kusanica ili Milana Vlajcica, koji su mi govorili da oni nece da rade u Komisiji
ukoliko ja nisam s tim saglasan.
Egzekucija duga godinu dana
Interesantno je zabeleziti kako ta zbivanja danas sagledava jedan od starijih clanova redakcije
Politike u to vreme, Dragos Ivanovic. On je, podsetimo se, dosao u Politiku i stupio u novinarstvo
u novembru 1952. godine, na prvom posleratnom javnom konkursu za saradnike_pripravnike.
Miran i radan, isticao se ozbiljnoscu s kojom je pristupao svakom novinarskom poslu bio on na
lokalnoj Beogradskoj hronici, ili kada se bavio tekstovima iz oblasti zakonodavne delatnosti
parlamenta, odnosno privrednim temama, posto se kasnije nasao na Unutrasnjoj rubrici. Dugo je
bio i izvestac iz Savezne skupstine, a zatim i urednik skupstinske ekipe. U vreme Sasinog
dolaska za glavnog urednika radio je kao urednik u dnevnim vestima (Desku), ciji je sef u tom
kolegijumu bio glavni urednik Politike u vreme Dragosevog ulaska u nju, Bogdan Pesic.

Dragos je, sem toga, bio politicki veoma angazovan. U vreme Nenadovicevog dolaska
za glavnog urednika Politike, bio je sekretar partijske organizacije Kuce i svom snagom
se upregao da se najavljene promene u redakciji i listu sto potpunije i sto brze obave.
Danas je jedan od vidjenih clanova beogradskog intelektualnog kruga, kao i predsednik
Saveta uglednog lista Republika.
Pitam Dragosa: Sta se u redakciji Politike zbivalo nakon usvajanja Nenadoviceve
ostavke? Odgovara:
Sasinoj ostavci pridruzio se citav kolegijum. Tako je na novembarskim sastancima
formiran nov uredjivacki tim. U njemu je bio Vojislav Djukic, kao glavni urednik sa dva
pomocnika Dragoljubom Milivojevicem za organizaciju rada u redakciji, i Vladislavom
Mitrovicem, za materijalno-komercijalne poslove. Tu su onda bili i Sveta Ljubisavljevic,
na mestu urednika Spoljnopoliticke rubrike, Bozidar Bogdanovic, koji je za ucesce u
prethodnom pucu nagradjen mestom urednika Unutrasnje rubrike, dok je Aleksandar
Mancic preuzeo Privrednu, sada izdvojenu rubriku. Na drugim rubrikama su uvedena
privremena stanja vrsilaca duznosti urednika, cija su mesta kasnije konsolidacijom rada
redakcije, sukcesivno popunjavana. Valja reci da je Uca Milivojevic ubrzo otisao u NIN,
pa je Vlada Mitrovic preuzeo njegove poslove. Draza je, medjutim, jos u avgustu poceo
da trazi licnost za glavnog urednika. Voja Djukic je tako pricao da je toga leta bio pozvan
na veceru kod Draze, na kojoj je razgovarano o mogucnostima da preuzme Politiku
nakon rusenja partijske garniture u Srbiji. On tada nije dao odgovor, trazio je da najpre

ispita stanje i raspolozenje u redakciji. I kada se u privatnim sondazama uverio da nece

biti protivljenja njegovom dolasku, on je tu funkciju prihvatio i obavljao ju je, mogu reci,
vrlo korektno.

Partijski sastanci zapoceti toga novembra trajali su jedno tri meseca, a onda su
naglo prekinuti. Ali, zakratko. Vec krajem proleca zapocet je drugi krug, pod
stalnim pritiskom Draze da se definitivno rascisti sa liberalima na celu sa Sasom.
Formirana je nova partijska komisija u sastavu: Mihailo Kovac, koji je u
medjuvremenu iz Komunista prebacen u Politiku kao 'partijsko pojacanje', Ranko
Djukic iz pucisticke ekipe, Bozidar Dikic, i dvojica koji su se u toj grupi nevoljno
nasli: Ivan Kusanic i Milan Vlajcic. Komisija je pristupila pojedinacnom
saslusavanju svakog clana Sasinog kolegijuma. Predvideli su partijske kazne za
14 novinara, koji su se eksponirali kao liberali.
Onda je Misa Kovac kao predsednik komisije sacinio citavu knjigu od stotinak
stranica, sa ubistvenim kritikama svakog od tih ljudi pojedinacno, da bi politiku
koju je kolegijum vodio pod Nenadovicevim rukovodjenjem proglasio
destruktivnom, neprijateljskom i amoralnom.
Ni u komisiji nije doslo do saglasnosti oko ovog teksta. A kada se on pojavio pred
partijskom organizacijom docekan je kao najprljavija tvorevina koja je ikada
ugledala svetlo dana pod Politikinim krovom. Zakljucak je bio da od tog
monstruoznog materijala Slava Djukic, kao neutralna licnost, 'slobodan strelac' _
bez funkcija i tada i pre toga _ sacini nov izvestaj.
Nov, daleko uravnotezeniji izvestaj se onda pojavio pred partijskom
organizacijom, ali ni tada sa izricanjem drasticnih kazni nije islo. Tek u oktobru,
koliko se secam, sve je okoncano. Na Sasino insistiranje, doneta je odluka o
njegovom iskljucenju iz SK. Ostali su pokaznjavani i poslati na razne poslove po
redakciji, ili za dopisnike u zemlji. Time je kicma redakcije bila slomljena. Od tog
udara Politika se nikada nije oporavila, i pored prividne stabilizacije postignute
nakon godinu-dve dana.
Sredinom sedamdesetih godina _ podsecam Dragosa _ doslo je do labavljenja
stega i postupnog pada Drazinog uticaja. Mi u NIN-u smo, barem, to osetili, doduse pod
urednikovanjem Drazinog prijatelja Dragana Markovica. Zar i u Politici u toj i sledecim
godinama nije doslo do 'lakseg disanja'?
Ja sam vec pomenuo postignutu stabilizaciju i smirivanje stanja u redakciji u tom
periodu. Tome je Voja Djukic izvanredno doprineo svojim razumom, profesionalnim
odnosom prema svima, ukljucujuci i kaznjene, pa i prema Sasi, kome je bilo najteze. Ali,
u 1975. i on mora da ode sa duznosti glavnog urednika, pred nezadovoljstvom mocnika.
Ponovo se ta funkcija spaja sa direktorskom, pa Vukoje Bulatovic preuzima oba posla.
Bila je to promena od koje smo zazirali, mada se Vukoje kao direktor korektno ponasao.
Dogodilo se, medjutim, da je ispoljio opreznost i uvazavanje postojecih odnosa u

redakciji, pa je trazio da Voja Djukic, kao njegov zamenik, vodi redakcijske sastanke, a
on bi samo ponesto rekao, bilo da bi nas informisao ili da ukaze na najvaznije poslove.

12 000 skolovanih ljudi moralo je da napusti mesta na kojima je do tada sedelo i da

promeni posao

Pogubne posledice
U odeljku Progon novinara, u knjizi koja obradjuje slom liberala u Srbiji (1990) Slavoljub Djukic
je posvetio posebnu paznju cistkama u Politici i drugim javnim glasilima u Srbiji, naglasavajuci
da su se zajedno sa politicarima cesto dizali i padali i novinari, deleci u svemu sudbinu drustva.
Ali, kaze on, nijedno politicko doba kao poraz liberalizma u Srbiji nije ostavilo tako pogubne
posledice u stampi, koje se osecaju do dana danasnjeg.

Naravno da, uz ovako porazavajuce konstatacije o seci poslenika javne reci u citavoj
Srbiji, Slava Djukic ima sta da kaze i o onome sto se zbivalo u samoj Politici. On je,
upravo, bio presao iz Borbe u Politiku u godini 1969, na pragu velikih promena koje su je
bile zahvatile. On nije dobijao nikakve funkcije, vec je zadrzao poziciju samostalnog i
uglednog komentatora, kakav je bio i u Borbi. Ali ovde sa daleko vecom rezonancom u
javnosti, s obzirom na tadasnji ugled i tiraz Politike. Kao takav mogao je objektivno da
procenjuje i ocenjuje i domete promena i njihov nagli prekid rusenjem redakcije krajem
1972. godine.
Stoga ovog zanimljivog, osobenog i analiticnog sagovornika najpre i pitam: Sta su
promene, ciji je svedok bio, znacile za Politiku i novinarstvo uopste? On odgovara:
Nisam bio ni u kakvom kolegijumu u 1972. godini. Imao sam povoljnu poziciju da
nekako individualno nastupam na onim beskrajnim sastancima. Svi smo bili svesni da taj
kolegijum mora da ode i svako je tezio kompromisu. Najveci broj nas se trudio da spase i
sacuva te ljude iz kolegijuma, kako za Politiku tako i za novinarstvo uopste. Pokazalo se
da je bilo dobro sto je _ nakon dugotrajnog opiranja najveceg dela redakcije razlicitim
predlozima _ prihvaceno da glavni urednik bude neko iz Politike i sto je izbor pao na Voju
Djukica. Bio je to cudak. Veoma je tesko pisao tekstove, mucio se, ali je bio jedan od
najboljih urednika koje sam ikada imao. Znao je da bude i lican _ da tera svoje _ ali bio je
vrstan profesionalac i znao je da zastiti coveka kada bi shvatio da vredi kao novinar. Da
nije bilo njega na mestu glavnog urednika _ svasta bi se desavalo u Politici i sa njenim
novinarima. On je spasavao ljude. Bio je srecan izbor, jer je predstavljao odlicnu
amortizaciju u napetim odnosima u redakciji.

Karakteristican je u tome detalj sa iskljucenjem Frana Barbijerija iz SK. To je

trazila partijska organizacija NIN-a iz koje je on dosao u Politiku. Nasa
organizacija to odbija pod izgovorom da ga mi ne mozemo kaznjavati za ono sto
je uradio u drugoj redakciji koja ga nije iskljucila. Ali, Frane moli da se to uradi da

se ne bi otezavala ionako teska situacija oko Sase. I Voja Djukic tim povodom
drzi govor dug deset kucanih stranica, koji mu je napisao _ Frane!.
Kako je uspelo da se Nenadovic zadrzi u redakciji posle odlaska Barbijerija u penziju i
prethodnog izbacivanja iz SK? _ pitam Slavu. On se smeska i odgovara:
Sasin metod odbrane bio je sjajan. To se posebno videlo nakon promene glavnog
urednika, kada je na to mesto dosao Vukoje Bulatovic. Tada je ponovo poceo pritisak na
redakciju da Sasa ode iz Politike. Posle svakog razgovora s njim, na njihov zahtev ili
predlog kuda da ode (instituti i sl.), on napise pismo i zapreti da ce ga objaviti. A oni su
se bojali tih njegovih pisama i povlacili su se. Tako da je ostajalo po starom: Sasa je
radio, cak i pisao, ali se nije mogao potpisivati ispod svojih tekstova. Prvi put je bio
potpisan u NIN-u pocetkom osamdesetih godina, kada sam postao glavni urednik tog
nedeljnika. I to je izazvalo lom. Ali, nastala su bila druga vremena i, ne samo da je sve
proslo, nego je ubrzo i Politika pocela da ga potpisuje.

Da li se secas nekih od aktera tih dramaticnih dogadjaja?

Tragicna je licnost bio Velimir-Veca Petrovic. Bio je partijski sekretar kada je sve
pocelo. Od njega se trazilo da bude nemilosrdan, a on takav nije mogao da bude. Bio je
mek, gotovo placljivog glasa, molio je i preklinjao, nije znao da naredjuje. Nasao se na
velikim mukama. Bio je odan Partiji, a _ kao profesionalac i prijatelj mnogih koje je
trebalo odstraniti _ nije zeleo da cini to sto je morao bespogovorno da izvrsi. Pokusavao
je da nadje kompromise, da formalno izrice kazne koje, naravno, nisu zadovoljavale, ne
bi li tako sacuvao ljude. Nalogodavci su, medjutim, bili neumoljivi, trazili su i trazili i _ on
nije mogao da izdrzi. Pogotovo kada su ga smenili i na njegovo mesto postavili Mihaila
Kovaca. Srce mu nije izdrzalo i on je i fizicki ubrzo nestao.

Misa Kovac je, pak, doveden u Politiku da obavi posao ciscenja redakcije, pa je
ubrzo i postao sekretar izmenjene partije. Ali, ni on nije uspevao da odgovori
nameni. Njegovo jednostavno nije prolazilo i on je rezignirano prihvatao volju
vecine. Tada je bilo vazno kako ce se formulisati zakljucak o partijskoj kazni,
pogotovo o iskljucenju. Od formulacije je zavisilo moze li se taj novinar zadrzati u
redakciji. Tako je upravo Sasa sastavio tekst zakljucaka o sopstvenom
iskljucenju, posle mnogo sastanaka i sukobljavanja. I pri tom je sam konstatovao,
ne bi li smirio redakciju: 'Shvatite da je ovo najvise sto se moze uciniti'.
Na drugoj strani, od samog pocetka postrojili su se: Bozidar Bogdanovic, Jelena
Radovanovic, Milenko Maticki i Zika Zivulovic. Za drugog Ziku _ Minovica,
izgledalo je kao da je bio blizak liberalima. Cak je i Latinku bio angazovao oko
svoje knjige Politicka palanka. Ali, ubrzo je prihvatio da vodi poznatu Politicku
hroniku.
Vukoje Bulatovic, kao glavni urednik ostace upamcen po dve stvari: postavio je
ultrase na urednicka mesta i potpisao je clanak koji je napisao Zika Minovic, a u
kojem je napadnut Dobrica Cosic. Ipak, on nije dokrajcio Politiku. Ucinio je to

drugi, nekoliko godina kasnije. Bio je to Aleksandar Bakocevic, koji je uspeo da

definitivno samelje Politiku svojom devizom: 'Ja sam ovde da sprovedem politiku
CK'!
Mirko Djekic je bio zanimljiva licnost u beogradskom novinarstvu, dok iz njega _ krajem
osamdesetih godina _ nije definitivno otisao. U Politiku je dosao 1966. godine kao mlad,
sposoban i talentovan pisac ekonomskih tema.
U Politici je u dva maha bio stradalnik. Prvi put, u dogadjajima kojima se upravo bavim,
kao clan kolegijuma iz redova mladjih, sto je i bio razlog za poseban odijum prema
njemu i njegovim vrsnjacima. U sudaru sa Drazom Markovicem bice, naravno, gubitnik.
Da bi opstao kao pisac, prihvatio je dopisnicko mesto iz Dubrovnika, u kojem je proveo
tri godine. Vracen je u redakciju 1976. godine da pripremi ekonomski dodatak Politike
koji, medjutim, nikada nije ugledao svetlo dana.
Medjutim, ubrzo je presao u NIN, na poziv Dragana Markovica s kojim je prijateljevao. U
NIN-u ce doziveti pobedu nad Drazom Markovicem. Drazina kadrovska kombinatorika
bila je dozivela neuspeh, jer ju je minirao Petar Stambolic. Na celo SKS dolazi Ivan
Stambolic sa garniturom svojih vrsnjaka, medju kojima Mirko Djekic uocava obrazovane,
savremene i pragmaticne ljude, sa vizijom Srbije slicnom onoj koju su deceniju ranije
lansirali liberali. Ali, kada se nasao na mestu glavnog urednika NIN-a, u vreme pada
mladog Stambolica i dolaska na vlast Slobodana Milosevica, Djekic postaje zrtva _
suprotstavljajuci se onome sto je donosila Osma sednica CK SKS _ i biva pociscen u
novom talasu obracuna sa novinarima u Srbiji.
Mada Drazin protivnik u dva politicka sudara, Mirko Djekic se odlucuje _ sada vec kao
bankar _ da povede dug razgovor sa ovim politicarem i da to pretoci u knjigu. To
kontroverzno delo, objavljeno 1990. godine pod naslovom Upotreba Srbije _ optuzbe i
priznanja Draze Markovica, izazvace razlicite reakcije. Prema jednima bio je to Drazin
manevar da sa sebe zbaci krivicu za sve sto je uradio u sedamdesetim godinama u
Srbiji. Drugi su, pak, u ovoj ispovesti videli njegov pokusaj povratka na politicku scenu
Srbije.
Ali, vracam se na zbivanja u sedamdesetim godinama, razgovarajuci upravo o njima sa
Mirkom Djekicem. Kako ih on vidi sa ove ne samo vremenske, nego i profesionalne
distance, posto vise nije aktivan novinar?
Kada je poceo obracun _ i kada se postavilo pitanje mog opredeljenja _ znao sam na
koju cu stranu. Nisam imao dilema, mada sam bio svestan da je politicka borba
izgubljena. Ipak, verovao sam da se u ekonomici mogu uciniti neki prodori. Drazu sam
dozivljavao kao konzervativca koji ne razume ljude i razgoni sposobne direktore,
zagovornike moderne, razvijene Srbije. Potcenio sam njegovu lukavost, sposobnost da
plete paukovu mrezu oko svojih protivnika. Imao je dovoljnu dozu makijavelizma da
Titovu netrpeljivost prema Nikezicu, Latinki, Tepavcu, Koci (Popovicu) i Mijalku
(Todorovicu) iskoristi za svoje ciljeve. I on je to veoma spretno i organizovano cinio.

U knjizi razgovora sa Drazom, nakon bezmalo dve decenije, konstatovao si da je

upravo u stampi u to vreme napravljen najveci pogrom, zesci nego u samoj Partiji i
privredi _ podsecam Mirka.
Da, potvrdjuje on. Konstatovao sam to kao sopstveno iskustvo, suocen sa
'neznostima' svojih kolega, Drazinih jurisnika iz Politike. Podsetio sam ga da drugi
smatraju kako je gore bilo u privredi, gde su odleteli mnogi direktori najpoznatijih
preduzeca. Ipak, priznao je da je najzesce bilo u stampi. Moram reci da bi, barem sto se
Politike tice, bilo mnogo gore da se Voja Djukic nije nasao na njenom celu. On je
uspesno igrao dvostruku ulogu. Cinio je ono sto je morao, ali je i spasavao koga je god
bilo mogucno spasiti. Cak je zadrzao u kolegijumu iz ranijeg njegovog sastava i Dusana
Pesica, uprkos opiranju mnogih pravovernika.

Kada si se vratio iz Dubrovnika, nakon tri godine odsustva, kakvu si situaciju zatekao?
Atmosfera je bila mirnija, izgledalo je da su trvenja prestala. Ali podele su se i te kako
osecale. Nikada vise nije moglo biti kao ranije. Razlika je samo bila u tome sto su se
pobednicima prikljucili svi oni koji su se kolebali tri godine ranije _ tada su izigravali
neutralce, a sada su rado zaposedali urednicke funkcije. Sto se mene tice, zaustavili su
rad na ekonomskom dodatku, u kojem sam mislio da cu opet moci da profesionalno
radim. Ali, ne samo zato sto sam 'visio' u redakciji, vec i ta atmosfera u njoj, predstavljali
su dovoljan razlog da trazim da predjem u NIN, u kojem se veoma brzo i rapidno situacija
menjala, pod urednickom rukom Dragana Markovica. Tamo su pucisti sve vise udaljavani
pa su, poput Velizara Savica, Vlade Miletica, Nebojse Dragosavca, odlazili u druge
redakcije i na druge poslove, a sanse su dobijali profesionalci.

Naravno da je bilo interesantno sresti se sa covekom koji je u sedamdesetim godinama

dao odredjeni pecat dogadjajima u Politici. Rec je o Vukoju Bulatovicu, realizatoru
Drazine volje i njegovih programa za prevrate u redakcijama, koji je u vreme Drazinog
udara bio sekretar za informacije u vladi Srbije. Naravno da on nije bio licnost koja je
donosila odluke, ali je predstavljao poverljivu osobu za njihovo ostvarivanje kao
najodgovorniji funkcioner za stampu u tadasnjem Izvrsnom vecu.
Sta on o svemu tome danas kaze?
U Politiku sam dosao, naravno, po Drazinom izboru, u februaru 1975. godine. Nije se
bilo zadovoljno razvojem stanja u ovoj redakciji, pa i citavoj Kuci. Znao sam sta mogu, a i
sta ne mogu da uradim, pa sam se tako i ponasao. Znam da se od mene zaziralo, kao i
sto znam sta se o meni govorilo i mislilo. Ne da bih sebe branio _ nego istine radi _
moram reci i nekoliko manje poznatih cinjenica. Govorio sam, na primer, na onom
poznatom savetovanju o stampi. Zalagao sam se da o novinarstvu prevashodno govore
novinari. Referat je ocenjen kao uravnotezen, sto u tim prilikama zaostrenih strasti i
duhova u politickom vrhu Srbije nije bilo ni lako ni bezbolno uraditi. Draza takvim
pristupom nije bio zadovoljan, i to je napisao i u svojim dnevnickim beleskama. Sem

toga, na sednici CK SKS, na kojoj su celni ljudi podneli ostavke, bio sam jedini koji nije
govorio.

Tacno je da su u Urednistvu bili novi ljudi, medju njima i oni zasluzni za osvajanje
Politike 1973. godine. Ali, trudio sam se da se prema dokazanim profesionalcima
postupa korektno. Tako sam se ostro usprotivio pokusaju da se smanje plate
nekim od bivsih clanova kolegijuma, a medju njima i Zoranu Zujovicu, koji je imao
jednu od najvisih plata mada nije bio ni na kakvoj funkciji. Najzad, u poslednje
dve godine mog vladanja Politikom Sasa je svoje tekstove poceo da potpisuje
inicijalima. Vise nisam ni mogao ni smeo da uradim.
Pa ipak, 1977. bilo ti je naredjeno da Nenadovica definitivno izbacis iz Politike. I to si
prihvatio da uradis? _ podsecam sagovornika.
Bio mi je to najtezi razgovor koji sam ikada vodio sa Drazom. Ubedjivao sam ga da je to
nemoguce uraditi, a da se ne izazovu novi potresi u Politici. Ostao je uporan. Sta sam
mogao? Valjalo ga je uveriti da cu uciniti sve da se to i obavi, ali nisam se toga drzao
kada se to poteglo u Politici. Otpor je bio tako snazan da sam partijskom rukovodstvu
izlozio sav rizik koji nastaje ako se Drazin zahtev usvoji. Bio sam clan Izvrsnog komiteta
CK SK Srbije u to vreme i moje misljenje je uticalo da partijski vrh pritisne Drazu kako bi
se malo primirio u hajci na Politiku.

Kada se sabrao crni bilans velike sece po Srbiji cifre su bile impresivne. Partijski je
kaznjeno, udaljeno sa rukovodecih mesta ili sasvim iz novinarstva, oko stotinu ljudi.
Dobar broj onih najsposobnijih profesionalaca radio je pod Politikinim krovom, uglavnom
u maticnom listu i NIN- u. U privredi je koncept zalaganja za modernu Srbiju, za
stvaranje savremenih velikih sistema i trzisne odnose, platilo oko 900 direktora koji su
izbaceni iz fotelja. U Savezu komunista Srbije cistka je obavljena od vrha do dna _ od
Centralnog komiteta, rukovodstava i sastava svih njegovih tela, preko pokrajinskih i
opstinskih komiteta do sekretara partijskih organizacija. Od nepodobnih su ocisceni i
Socijalisticki savez, kao i druge drustvene i kulturne organizacije i ustanove.
Milos Misovic mi je, u razgovoru za ovu knjigu, rekao da je proucavajuci taj period dosao
do podatka da je 12 000 skolovanih ljudi moralo da napusti mesta na kojima je do tada
sedelo i da promeni posao! Sve su to bili, uglavnom, mladi ljudi koji su na taj nacin
ometeni ili zaustavljeni u razvoju, vraceni u anonimnost, mada su na te funkcije dolazili
na osnovu ispoljenih vrednosti, a ne privrzenosti partijskom vrhu Srbije. U tome je
Drazin veliki, nepopravljivi greh. Srubio je cvet srpske inteligencije, ne samo novinarstva.
I zbog toga ce on ostati kao tamna mrlja u istoriji, kao covek koji je _ dodvoravajuci se
Brozu _ obavio secu kadrova, od koje Srbija nikada vise nije uspela da se oporavi,
zakljucuje Misovic...

ANADANOVI : Tamna avlija

okt 11 2008

Povodom odgovora ivana Berisavljevia profesoru Sergeju Flereu da se vojvoanskom

rukovodstvu ne moe spo
Povodom odgovora ivana Berisavljevia profesoru Sergeju Flereu da se vojvoanskom
rukovodstvu ne moe spoitavati da je bilo tamna avlija zbog obrauna s liberalizmom
(Dnevnik, 9. 10. 2008), drim da bi trebalo imati u vidu i sledee dve injenice, kae u
obraanju Dnevniku Mirko anadanovi.
Prvo, za samo etiri meseca borbe protiv liberalizma u Vojvodini smenjeno je sto deset
funkcionera, a ostavke su podnela sedamdeset dva (Dnevnik, 20. 3. 1973). Iz javnog ivota
prognani su, sem mene, i drugi najistaknutiji politiari Vojvodine (M. Tepavac, P. oti, G.
Tikvicki, M. Radojin, kasnije i . Jojki, M. Bojani, I. Rajai, M. Novkovi, V. Keelj, M.
Kelemen i drugi). Drugo, ak je i glavni akter borbe protiv liberalizma u Srbiji, Dragoslav
Draa Markovi, ocenio da je to to se radi u Vojvodini preotro i premnogo, jer Vojvoani
biju kao sikiretom po glavi, a zapisao je da i E. Kardelj ima rezervi prema izvesnim
krajnostima u Vojvodini (D. Markovi, ivot i politika).
Pokrajinsko rukovodstvo nije se nikad pokolebalo u naporu da zada snaan udarac
liberalistikim snagama (S. Doronjski) i ivelo je u uverenju da je to to ini ohrabrenje ne
samo za Vojvodinu nego za itavu zemlju (D. Keki). Berisavljevi se tome pridruio tvrdnjom
da tako radei, doprinosimo i jedinstvu SK Vojvodine () i jednoj punijoj pomoi ne samo
promenama u Pokrajini nego u celoj zemlji i SK Jugoslavije (Zapisnik sa sastanka pokrajinskih
predstavnika u Republici i Federaciji, 9. 2. 1973). Bio je to, zaista, obraun u tamnoj avliji.
Posle je, valjda, bila neminovna borba opora sa oporom kako slikovito kae .
Berisavljevi, zakljuuje Mirko anadanovi.
SVETISLAV STEFANOVI
(Novi Sad, 01.11.1877 Beograd, novembar 1944)

Svetislav Stefanovi je bio pesnik, kritiar, prevodilac, esejist, dramski pisac, lekar.
Svetislav Stefanovi je po profesiji bio lekar, osniva je Katedre za patologiju, a bio je
predsednik i osniva Jugoslovenskog lekarskog drutva. Uestvovao je u Balkanskim ratovima i
u Prvom svetskom ratu, vie je puta odlikovan. Bio je predsednik Srpske knjievne zadruge.
Posle Drugog svetskog rata optuen je kao klevetnik sovjetskih vlasti u vezi sa zloinom u
Vinici, dok su kasnija istraivanja potvrdila njegovo svedoenje. Optuen je i kao savetodavac
Velibora Jonia u progonu knjievnika, ali u optunici nisu navedeni dokazi koji bi potkrepili
ovakve tvrdnje. Zameralo mu se i to to je 1937. godine preveo Musolinijevu knjigu O
korporativnoj dravi. 1944. godine je streljan kao neprijatelj naroda i ratni zloinac.
Bio je modernista i avangardista. Poeziju je objavljivao u sledeim listovima i asopisima:
Strailovo (1893), Brankovo kolo (19111914), Bosanska vila (19111914), Hrvatskosrpski
almanah (1911), Letopis Matice srpske (1913, 1926, 1928), Srpski glasnik (19161917), Srpski
knjievni glasnik (1914), Delo (1914), Vihor (1914), Srpske novine (1916), Zabavnik (1917
1918), Dan (1919), Kritika (19211922), Misao (1919,1922,1923), Republika (1922, 1923,
1924), Vreme (1926), itd.

Objavio je i sledee knjige poezije:

Pesme originalne i prevedene I, II, III, Mostar, 1903, 1904, 1905.
Sunce i senke, Beograd, 1912.
Strofe i ritmovi, Beograd, 1919.
Granice, Beograd, 1926.
Gojko Tei kae da je od Stefanovieve poezije znatno vaniji njegov kritiki angaman u
odbrani koncepcije modernog srpskog pesnitva. Branio je Disovo pesnitvo u programskom
lanku ast i sloboda tvorcima! (Brankovo kolo, 15. IX 1911), znaajni su eseji u Bosanskoj vili
(19121913), Vie slobode stiha, Stih ili pesma?, a u meuratnom periodu brani modernistiko
pesnitvo, naroito u eseju Uzbuna kritike i najmlaa moderna (Misao, 1921) i u polemici sa
Markom Carom (Misao i Politika).
Stefanovi je bio poznat kao kritiar svojih savremenika. Smatrao je da se previe energije troi
na rat sa starom umetnou, umesto na oslobaanje nove. Kritikovao je vetaku konstruisanost i
nedostatak intuitivnosti i spontanosti u avangardnoj poeziji. Verovao je u pobunu, obnoviteljsku
misiju, ali i u povratak varvarsta i primitivizma u knjievnost, smatrajui da predstavljaju
osveenje za umetnosti. Meutim, tridesetih godina Svetislav Stefanovi naputa koncepciju za
koju se zalagao, odrie se modernizma, postaje konzervativan i prelazi na knjievnu desnicu.

Literatura

Gojko Tei: Antologija pesnitva srpske avangarde 19021934, Svetovi, Novi Sad,
1994.
Gojko Tei: Srpska avangarda u polemikom kontekstu, Novi Sad, Svetovi, 1991.
Stanislav Vinaver: Sunce i senke. Pesme g. Svetislava Stefanovia, tampa, XI/180, 2. VII
1912.
Milivoj Nenin: Svetislav Stefanovi pretea modernizma, Novi Sad, 1993.

Najplodniji meu novim pesnicima srpskim jeste Svetislav Stefanovid. Javio se krajem devedesetih
godina, i za desetak godina dao je nekoliko knjiga pesama, eseja, skica, prevoda. U Mostaru (1903, 1904,
1905), izile su tri knjige njegovih Pesama; iz tih ranijih zbirki stihova, iz doba od 1902. do 1912, probrao
je kao neku malu antologiju Sunca i senke (Beograd, 1912). 1911. izila je u Novom Sadu njegova drama
Sukobi, 1904, u Mostaru, zbirka proznih radova Skice. Prevodio je dosta iz engleskih pesnika, Bernsa,
Bajrona, elija, Edgara Poa, Tenisona, Svinberna, Rosetija, Vajlda, itd. 1907. izila je u Mostaru jedna
sveska njegovih knjievnih ogleda Iz engleske knjievnosti (o ekspiru, o "Novoj renesansi", o Danteu,
Gabrielu Rosetiju, o Aldernonu arlsu Svinbernu). Stefanovid je dosta prevodio iz ekspira, u stihu. Tako:
Julije Cezar (Mostar, 1902), Magbet (Mostar, 1903), Mletaki trgovac (Mostar, 1905), Mnogo vike ni oko
ta (Mostar, 1906). Od Edgara Poa preveo je Dve pripovetke (U Molstremskom vrtlogu i Istina o g.
Valdemaru, Mostar, 1902).
Stefanovid ima izvesnih dobrih osobina. On ima veliku duhovnu radoznalost, retku vrednodu i radnu

snagu, dosta iroko knjievno obrazovanje. Lekar po struci, kao posledicu svog prirodnjakog
obrazovanja, on ima i irih optih ideja kojima esto izlazi iz uskoga kruga osvetanih pesnikih tema.
Stojedi pod uticajem engleskih pesnika, on ima i novije pesnike motive i originalniji pogled na svet. irok
panteizam, velika ljubav ka prirodi i saosedanje svetskoga ivota, esto izraavano sa snagom i akcentom,
odlikuje njegove najbolje stvari. Ali Stefanovid ima mana koje vrlo jako opominju na Lazu Kostida, iji je
on oboavalac i jedan od vrlo retkih branilaca. Osedajudi izvesnu originalnost u sebi, on hode da bude
originalniji no to jeste, usiljava se da bude dubok i simbolian i ispada mutan, zamren i nejasan, i u
celini ostaje teak za itanje. Stihovi su mu uglasti i tvrdi, "pesnike slobode" nedoputeno velike, jezik
neizraen i nesiguran. Njegovi pokuaji da se potpuno oslobodi ranije srpske versifikacije i da stvori novu,
slobodniju versifikaciju, nisu uspeli. Uopte, on je jedan od onih pisaca koji vie hode no to mogu, i
njegove knjievne ambicije nisu u skladu sa njegovim knjievnim sposobnostima. Kritiki i dramski
pokuaji su mu sasvim slabi, i odaju oskudicu ravnotee u duhu i mere u ukusu.
Jovan Skerlid: "Istorija nove srpske knjievnosti"
MUZIKE VIZIJE1
2.
Jecaju i struje meseevi zraci;
K'o srebrna harfa meseina svira;
Plivaju i tonu magleni oblaci,
K'o akordi puni kroz carstvo etira.
Trepte tihe vode, i s enjom dubina
Upijaju u se zvukove to edne,
Drdudi k'o krune vodenoga krina,
Pod dojmom blaenstva misterije jedne.
Rasklaplju se u snu oarane koljke;
Izdiu povrjem, k'o od zlata pena
I s nemodi tihom jedva slatke boljke
Drkde meseina zvucima opena.

KAD UMRE BOL

Celu nod plau i umiru zvezde,
i jeca nebo iz sviju dubina;
kroz meseinu belu k'o od krina
beskrajno negde crni konji jezde,

izbezumljeni i bez gospodara;

i vrite neka crna jata ptica,
i pite neka jata udovica,
i mre od tuge negde majka stara.
U ove nodi nikom nema mira;
k'o pusto neka kroz sve due rida;
a umoran je ivot sam, i drema
sve, pijano od umora; i svira
bezduni vetar, gole rane kida:
no zalud boli, ni bola ved nema.

UNITENJE
Zapljusni mi duu, vale nodi plave!
Vrele one vatre, to mi bidem krue,
Potopi k'o strasne, opaljene rue;
I sva ud ivota neka tobom zgasne,
Vale nodi plave!
Senke moje due crvene, krvave,
to rastu k'o senke stvari k meama ti,
Upi; k'o svu zlokob sina tuna mati
U duboke bore, stradanjima asne,
Vale nodi plave!
K'o kita od snega pro srebrne reke
Plovi oblak jedan mistian i sjajan,
Uzdisajni pomen svud prisutnog mrenja.
Nosi zvuke kao letnja svila meke.
Dok do u dno srca duboko beskrajan
Bol venosti lije svu slast unitenja,
Valom nodi plave!
____________
1

Srpska moderna Priredio Zoran Gavrilovid | Svjetlost Sarajevo 1960

TAMA
Plovi kroz moj ivot k san jedne strasti
koja nema bida: otila se barka
iz dalekog carstva sva od sunca arka;
vesla joj i jedra umorna od slasti
pala. A moja je dua kao more,
ljutika se i giba po njoj zlatna ljuska:
ko kiom crvenih rua voda pljuska,
od kikota tvoga; zapaljeni gore

AKORD
Dodi du ti draga, u jesenje vee
kad sve ko val smrti siva kia guta,
i pustinjom mraka samo bol to luta,
bol koji od suza samo ede pee.
Redi du ti reci kao jesen tune,
mutne ko ta kia koja zvezde gasi,
puste ko krik smrti tonud u talasi,
i bolna ko nada jedne due suzne.
O, da li de veno tajanstvena eno,
uti redi ge mi sve se suze slie,
k svi ritmi tuga u padanju tmina?
I da l' de na tvoje srce zatvoreno
pasti bol moj crni iz crnih dubina,
k na prozor izbe crni akord kie?!
SMRT
Polumrtvo od umora i gladi
kljuse do morskih s nama stie mea;
Skidosmo tovar s ranjavih mu lea,
i pustismo ga nek to hode radi.
Saletee ga muve i obadi;
ogromna rana tee sve to jae

pod morskim suncem; sve se meso smae;

ved svraka slede da mu pluda vadi.
I psi se kupe, ved strvinu njue.
A oko njega maslinovi vrti,
a u nozdrve beskraj mora due,
a u dnu oka spi san rodnog kraja.
I tako mre, dok se u jedno spaja;
vizija mora i doma i smrti.

DUTANJE
Jezero mirno stakli se i blista,
Ni voden konjic talasid ne krede,
Ni dah vetarca nestano ne lede
Da posukne ta povrina ista.
Po njoj se ire kao preko platna
Slikara nekog boanskog, neznana
Visoka stabla lisnatih jablana
I s nebom plavim kugla sunca zlatna.
Vidno u skladno Jedno sve se slilo.
U lakom unu mi smo tu stojali,
Dutedi, nemi nasred vode sjajne.
I ipak mi se tada uinilo
Ko da smo ak u beskraj putovali.
I da smo uli svoju stvari tajne.

MESEINA
Nebo je mirno, metalno i glatko.
Po njemu kugla meseeva klizi
Lako al sporo, i u miloj nizi
Vee je tiho, srebrno i slatko.
Ko magla laka, po jezeru pala
I razlila se meseina siva.

A mesec nije, nego avet iva

Po oaranoj vodi plivat stala.
uborkajudi skakudu talasi
Na bela bedra joj, ko da je gone,
A ona as na val, as bega, tone.
I srebrne joj zamruju vlasi
Nestani vali, a ona se ne da,
Otima se, brani i od slasti preda.

POVRATAK
Plove tame duboke s nemim umom;
Dua nodi lepra kao sova
Mekim krilom; meseev krvav lik se
Zlokobno javlja.
Ukraj puta sablasti udne jure,
Niu kao iz zemlje, u tren oka
Nod ih guta, ko da se njima hrani
Veita nesit.
Neba nema. Samo gde mesec nie,
Lei oblak sveano mrk i teak,
Ko sarkofag izgleda; nebu samom
Uzdignut gore.
Dusi nodni nemo taj koveg nose
Moru jednom, ko grob duboki mrtvom;
Mesec kao buktinja smrti svetli
Pogrebu nemom.
Moju ljubav umrlu nose dusi,
Mrani dusi nose je moru mranom.
Sve i svud je tama, tek san njen veni
Beo je ko sneg.
(.....)

KROZ VARDARSKU KLISURU

Kida se Vardar kroz suro kamenje;

asom se propne ko inuta guja,
as opet spline, smalake mu struja
i samo drhde ko tajno grljenje.
Obamre najzad, sav stian i mali;
duboke vode zamiljeno dute;
stoje jablani i vrbe pognute
od misli : kuda to prolaze vali?
Pun iza klanca mesec se pomalja,
srebrn, s oblakom dugim preko srede,
ko zmaj sa krilima rairenim suti.
I im se javi, sjuri se i svalja
na vale strasno i ko bajke sede
bljeskaju, tonu srebrne krljuti.
Pred unitenje
Celog smo dana klizali po putu
od ura do Ljum Kule; sporo, teko;
prolo je sve ved to bee viteko,
jo samo osta u skrivenom kutu
srca ko neka tajna ud stradanja,
volja za ispunjavanjem sudbe. Kola
tma skrhanih, ko tolko naih bola,
lee, ko leevi sred raspadanja.
Dovrena je njina zadnja trka;
i njin se ivot dokona u smrti;
i sve je samo kostur pust i krti.
Nod se ko grob otvara mrazna, mrka
dok udno stoje, pala s Mlenih puta,
Velika kola neba izvrnuta.

SMEH
Albanske gore u suncu se ore

od belog smeha. Ko niz snenih zuba

blista se otra pruga gorskih ruba;
kikot se iri od gore do gore,
i ko rasuto srebro prska more.
Visim na rubu ponora beskrajnog,
plamted od jednog osedanja tajnog
ko poar kojim sunce tonud gore.
Dra me opija smrti tako blize:
ko oblak onaj to nad morem gine,
pusto, bez groba i bez otadbine,
postati nita! Same misli klize.
Dok u suncu gore brda nasmejana,
i umi u beskraj sinji bol Jadrana.

UTEHE
Sudba je naa stradati,
Sva sreda nam je se nadatai,
Sva ast nam sebe svladati
(Al tuno je ovekom vladati).
Slatko je na kob se tuiti,
Divno se s bogovi druiti,
Jo slae je crvu sluiti
I zemlju srcem okruiti.
Lepo je na zlo se buniti
I sebe ko ito iskruniti,
Jo lepe je krst svoj nositi
I ivot i dane prositi.
Najlepe je veno snivati
I sve lepotom darivati.
PRED KRAJ LETA.
Pred kraj leta, kad je groe na vrhuncu,
I mirisom gui osuena trava,

I suncokret mrtav od ljubavi k suncu

(Spreno mu srce smrtno uta glava),
U veeri mlake pune meseine,
Kad zabruji pesma silnih zrikavaca,
Nevienih, skritih pod velom magline,
Ja volim tu pesmu bezbrojnih srdaca.
Njen smiso mi biva jasan isto oku:
I dok, stojed' usred zrelog vinograda,
Iz napuklog groa struji miris vina,
Razumem tu pesmu neeljnu visina,
Suvu kao zemlja ta po kojoj pada,
I k'o ivot zdravu, nisku, i iroku.

PROLEDE.
Mirie zemlja sona, svea, jedra.
Sve klija, pupi; svud strujanje, vrenje.
isto se vidi gde zemlji iz nedra
ivot, kroz ile, sie podmlaenje.
Pod jednim hrastom leg'o sam na travu,
I sluam kako uti, pucka, struji.
Puinu gledam neba bistru, plavu,
Dok rana pela negde blizu zuji.
A sunce lije, toi zrake vrele;
Pod arom im, ja sanjam usred jave;
I pred sobom ved slutim vodke zrele,
I aren dilim cvetova i trave.
I osedam k'o da sam s hrastom jedno:
Kroz ile k'o da siem podmlaenje,
I kao da mi kravi srce ledno
ivota mladog, sonog, jedrog vrenje;
Da putam ile sve dublje, sve ire,
Kroz mnoge sloje prostora i doba,
Kroz ivot celi to se udno stire

Od praotakog do najmladeg groba;

I osedam kroz mene kako bije
Dah tajni onih to de za mnom stidi,
Bududnost daljna to jo brino krije:
U pupoljku se to bude cvetidi.
I u as ovaj proletnji i mladi,
Dok svuda pucka, uti, struji vrenje,
Ja osedam kako u meni radi
ivota svetskog veno podmlaenje.
K'o drvede i moja dua pupi,
I sa blaenstvom san stvaranja sniva.
O rasti, duo, putaj ile, upi'
Sve sokove iz kojih ivot biva!

SAN VUKA MANDUIDA.

Prola je ponod blaga i vedra,
K'o puina mora u vreme ti'o,
Duboka, nema. Bez daha i kreta
Vazduh je dut'o, dok je kroza nj lio
Mistini mesec maglice tanke
Preko cvetova, trave, drveta.
Senokos mladi pun poljskoga cveda
Strepi u sjaju meseca i studi.
Sanjaju bulke, mak, i rozalije;
Ali ni miris ne sme da bludi,
Ved stoji dole, pritajen, priguen
K'o sve da krije svoje misterije.
Manduid sanja, i taj predeo nemi
Njegova ljubav kroz san oivljava.
On duti dodir nekog tajnog krila
K'os truje sitne u vodi to spava
to, kada cvede svojim mahom dirne,
Ostaje na njem izmaglica plava.
I ini mu se da kroz svaki cvetak,

Kroz travku svaku, duhovi pokojni

Bude se s enjom ivota; dok an'o
Nevidnim krilom, u taj as opojni,
Die ih tiho u visine mlene...
Od tog dodira tajne neizrene
Zadrkti cvede, a ta magla plava
Ostaje tragom anelskog zadaha.
...Anel'ja mlada, usamljena tada,
K'o srna laka, k'o kouta plaha,
Slazi med' cvede da za dragim tui,
Svetinje puna i pobonog jada.
Skruena ide k'o pogreb pun misli;
Garave svoje kose je rasplela;
Pale su vlasi k'o tuni talasi,
Potopile joj vrat i nedra cela;
Crnje neg' nojca, one kriju ari
Belje neg' ova meseina bela!
Cvet ne bi klon'o pod korakom njenim,
Ni drktala travka kad ona slazi;
Al' teka je tuga s platom svilenim!
Tuga je njena to cvede gazi...
Rei su njene k'o tuga crne,
Od kojih cvede premire, trne.
"Kud mi vas nesta, vi oi arne?
Ko mi vas ote, vi usta slatka?
Gde mi se sakri, ljubavi moja,
Radosti moja, tako kratka?
Oh, kud se sakri, jer znam da nije
Iezla nije dua tvoja!
"Je li u rui, te tako mirie?
Il' je u tankom maglinom pramu,
to na njoj poiva? il' je u zraku,
K'o svile nit to pliva kroz tamu?
Il' je u dahu te nodi crne,
Te mi u tugu ljubav ogrne?
"Svuda te traim!" ...Pri tom se sagla,

I k'o od enje obamrle

Padoe vlasi garave, bujne,
Pa se sa cvedem, sa travom grle.
Po njima pada svilena magla,
Dok cvede kvase suze joj nujne.
Izgleda kao da oseda cvede,
K'o da i magla sa njome jeca,
I kao da kaplju srebrne suze,
Srebrne suze s bledog meseca...
K'o ona, sve je puno sete,
Ljubavi dua i tuge svete.
Il' tako samo Manduid sanja...
On to u cvedu, mesecu, magli,
Oseda slasti tualjke njene;
Negova dua to udno nagli
Al' u tom asu ari tajanstva
Zar otkrit' tajne priguene?
Manduid duti, treperi, sanja,
I ini mu se da iezava,
K'o da se topi od udne slasti,
Da biva cvede, ta magla plava,
to trepti k'o veo povrh granja
Il' ini kao da die trava.
I tad ga osvaja elja pusta,
ivlja od tol'kih doivljaja!
O, ta bi dao da je u grobu,
U onom asu punom obaja;
Da on se to sad iz groba budi,
Pa u toj nodi ezne i udi,
Kroz cvetak die, u zraku snuje,
U tankoj magli oaran hrli;
Da vlasi ove to njega kriju,
Dok smrt se kroz njih s ivotom grli;
Oh, ta bi dao, te suze sjajne
Da za njim mrtvim 'vako se liju!
Da za njim plau te oi lepe,

Ta usta slatka njega da ale,

Taj srebrn glas da njega doziva,
Dok kose crne enjivo pale,
U asu tuge, ljubavi dua
Kad mistina magla sve obliza...
Bogdan Popovid Antologije novije srpske lirike Sedmo izdanje
Beograd, 1936.
DVA KAPUTA

U rukama imam poslednje "pismo" koje je napisao Svetislav Stefanovid. Na jednoj strani "pisma" je
poruka:
Treba mi zimski kaput, 1 debe, 1 jastuk, pribor za brijanje i 1 pekir; malo hleba, slanine i 2 kuvana jaja.
Pop Stojanova ul. 9.
Ispod toga nevetim rukopisom pie: Tata je odveden na sasluanje.
Na drugoj strani je adresa:
Dr Gita Stefanovid
Srp. Knji. Zadruga1
Kr. Milana 19 i potpis Dr Svet. Stefanovid
Kopiju ovog "pisma" dobio sam od Ivane Stefanovid, koja ga je godinama uvala; nesigurna ta initi sa
njim... O samom "pismu" teko je govoriti. (Sem pukog opisa: da je pisano dirilicom.) O tome pod kojim je
uslovima Stefanovid pisao tu poruku moemo samo nagaati: sumnjamo da je i jednu re preko ovih
smeo napisati. Svetislav Stefanovid je uhapen 22. X 1944. godine2. Ovi njegovi poslednji redovi, koje smo
ovde objavili, nastali su u tom vremenskom razmaku verovatno blie prvim danima po hapenju.
Ponavljam, ne usuujem se da itam vie nego to je u poruci napisano.
Ali, progovoridu o prvoj asocijaciji: o oveku koga vidim u toj poruci. Naime, ova poruka prizvala je Iliju
Ivakovida, danas gotovo potpuno zaboravljenog pisca.
Ulazedi u srpsku knjievnost Ilija Ivakovid je ak tri puta pisao o delu Svetislava Stefanovida. Prvi put je u
Sru 1904. godine prikazao Stefanovidevu prozu, da bi potom u Novoj iskri 1904. godine i u Brankovom
kolu 1905. godine pisao o Stefanovidevoj poeziji. Lako je vidljivo da je njihov zajedniki prostor bio sa
druge strane Srpskog knjievnog glasnika. Tekst objavljen u Brankovom kolu sigurno ide u red najboljih
tekstova o Stefanovidevoj poeziji. Interesantan je kraj tog Ivakovidevog teksta, koji nam govori i o
neposrednom kontaktu izmeu njih dvojice: "'ne letim po visinama fantazije', pisao mi je g. Svetislav

Stefanovid jo lane, naskoro posle mojih referata o njegovim Skicama i o prvoj zbirci njegovih Pesama, 'ali
ronim u dubine ivota, i tek sam poeo iznositi ono, to sam tu naao i jo nalazim'".
Na alost, prepiska izmeu njih dvojice nije sauvana, a putevi im se u literaturi vie nisu ukrstili.
Da im se putevi jo jednom ukrste uinio je slian zavretak ivota. Iliju Ivakovida, pak, uhapsili su nod
uoi osloboenja Deliblata, 27. IX 1944. godine. Nije teko zakljuiti da je streljan iste nodi.
A za to, da se setim Ilije Ivakovida povodom poslednje poruke Svetislava Stefanovida, zasluna je derka
Ilije Ivakovida Ilinka. Naime, jo pamtim njene rei kako je, nekoliko dana poto joj je otac odveden,
na jednom od oslobodilaca videla oev kaput.
________________
1

Porodica Stefanovid tada stanuje u prostorijama SKZ. A kad smo ved pomenuli SKZ recimo i to da knjiga Todora Manojlovida, koja je objavljena
u toj istoj Zadruzi 1944. godine, ima naslov: Ogledi o knjievnosti i umetnosti. U Seminaru za srpsku knjievnost na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu uva se jedan primerak te knjige, dok Centralna biblioteka istog fakulteta ima ak tri primerka. Posle teksta u Poljima (mart-april
2005, broj 432) Jedno uzaludno pismo u kojem sam napisao da knjigu nisam imao u rukama, profesor Borivoje Marinkovid mi je poslao
Manojlovidevu knjigu da je vidim.
Parafraziradu stihove jednog pesnika ije ime ne smem da pomenem o tome kako viski treba traiti tamo gde ga ima, a ljubav tamo gde je
nema. A knjige oito treba traiti nekim redom.
2
Kako su Stefanovidu sudili pokazao je Predrag Puzid u knjizi Lomaa za Sensa, Sremski Karlovci, 2003. godine.

M i l i v o j N e n i n | godina L / broj 436 / novembar-decembar 2005. | POLJA

JEDNA PORODINA PRIA

Sudbina Svetislava Stefanovida u velikoj meri jeste i paradigma 20. veka, veka totalitarnih ideologija.
Smrtna presuda koju mu je, novembra 1944, izrekla nova, komunistika vlast, stavila je taku na
intelektualne dileme ove znaajne linosti srpskog duhovnog korpusa. Odmazda pobednike ideologije i
nezaobilazni balkanski mentalitet, koji zatire svoje duhovne vrednosti, uinili su da se Svetislavu
Stefanovidu brzo izgubi svaki trag u naoj kulturnoj batini. I da se bududim generacijama ostavi da, s
vremena na vreme, postavljaju pitanje: Ko je bio Svetislav Stefanovid? A bio je knjievnik i pesnik
modernizma, kritiar, prevodilac ekspira, aktivno je uestvovao u knjievno-politikim polemikama
izmeu dva svetska rata. Po profesiji je bio lekar.
U saoptenju vojnog suda Prvog korpusa NOVOJ, njegovo pogubljenje ovako se obrazlae: "Svetislav
Stefanovid je propagirao ideologiju faizma i preveo Musolinijevu 'Dravu'. Bio je nemako-nedidevski
komesar u Srpskoj knjievnoj zadruzi, Jonidev savetodavac po pitanjima gonjenja zadruge knjievnosti i
knjievnika. Takoe, bio je lan nemake komisije za klevetanje sovjetske vlasti u vezi sa nemakim
zloinima u Vinici." Upudeni smatraju da je ovo poslednje i stvarni razlog Svetislavljeve egzekucije. Ne
postoji nijedno svedoanstvo da je nekog denuncirao, da je neko izgubio ivot zbog Svetislava
Stefanovida. Ostalo je zabeleeno da je pomagao Simi Pandurovidu, iako je poznata njihova estoka

polemika iz dvadesetih godina.

Paradoksi 20. veka poigrali su se ivotnim ubeenjima Svetislava Stefanovida: od egzaltiranog
avangardiste i moderniste do zastupnika knjievnog konzervativizma, od mondijaliste do pobornika
nacionalnog fundamentalizma, od republikanca do pristalice novog nemakog poretka. Ideoloki
antagonizmi nisu zaobili ni Svetislavljevu porodicu - sin Pavle, oduevljen komunistikom idejom, hladno
i cinino prokomentarisade vest o oevoj egzekuciji reima: "Sasvim pravilno". U svom "Svedoenju" iz
1973. godine, Pavle Stefanovid je napisao: "Danas se kajem! Nije trebalo ono da kaem, nije trebalo
onako mrtvog oca da uvredim. Danas, da, jer sam razoarani komunist."
Mada se u prethodnoj deceniji pojavilo nekoliko knjiga koje se bave linodu i kulturnom zaostavtinom
Svetislava Stefanovida, ini se da tek predstoji iitavanje njegovog dela, kao i suoavanje sa uinkom
ideolokih presuda.
"Uvek u novembru pomislim: to je onaj mesec kada su Svetislava streljali. Koji je to bio dan, kakvo li je
bilo vreme, pitam se. Ne zato to je to vano, ved zbog potrebe da prazninu ispunim kakvim-takvim
slikama", pria za NIN unuka Svetislava Stefanovida, kompozitor Ivana Stefanovid.
TRIJUMF POBEDNIKA: Postoji nekoliko porodinih pria, sve su line, u ravni osedanja i utisaka i ne mogu
se dokazati. Jedna je vrlo bitna: Svetislava su prijatelji upozoravali da treba da ode iz Beograda, do prvog
sela ili provincije. Zato je to odbio? Jer se pozivao na vou partizana J. B. Tita, koji je nekom prilikom,
negde, rekao da niko ko nije uprljao ruke krvlju nede biti ni na koji nain maltretiran. Ima i jedna druga
pria, zapravo slika, gde Svetislav sa enom i dvoje male dece 20. oktobra stoji u masi i pozdravlja
oslobodioce Beograda. Neposredno posle toga, pria se, dola su dvojica visokih partizanskih oficira i
dugo razgovarali sa Svetislavom u kancelariji na drugom spratu, gde se i danas nalazi SKZ. Posle njihovog
odlaska, supruga Gita je svom muu ljutito rekla: Kako si mogao pred njima da hvali nemaku poeziju i
Getea!? Zna, valjda, ko su oni? Dva dana posle tog razgovora, Svetislav je odveden u zatvor.
Recimo, jedna pria glasi ovako: u mranu zatvorsku odaju, gde se nalazi onih 105 beogradskih
intelektualaca, ulazi neko u injelu i obrada se Svetislavu: "E, moj doktore, ta ste doekali?!", na ta
Svetislav odgovara: "Mladi ovee, ne moete nikad znati ta de ko doekati i kakav de iji kraj biti!"
Znai, Svetislav govori kao mudar ovek, nije uplaen i opominje ga na to da je u blizini greha i da taj greh
moe biti napladen kasnijom igrom sudbine. Pobednik u injelu koji dolazi da pokae svoj trijumf je
Slobodan Penezid Krcun. Znamo kako je on zavrio.
Na jednom malom zguvanom papiru koji se sauvao u porodici, u starinskoj, sedefnoj futroli, Svetislav
trai da mu se, uz neke druge stvari u zatvor donese debe. Ko je taj papir izneo i kako je stigao do
porodice? Ko ga je stavio u sedefni omot i ko je eleo da musavi papirid pretvori u porodinu relikviju?
Sve sama pitanja.
NO U STOMAKU: Svetislavljeva smrt je, verovatno, jedna od najjaih injenica mog ivota, iako,
vremenski, uopte ne dotie moj ivot. Neverovatno je koliko se deda, kao lik ili kao osedanje,

transformisao kroz moj ivot. Deda je bio olien kroz odsustvo predmeta, oko njega je postojao led.
Psiholoka zabrana je postojala, visila je u vazduhu, iako nikad niko nije rekao: Ne, o njemu nedemo
govoriti. Ali, postojala je nevidljiva crta preko koje se nije ilo, preko koje su se ledile emocije. Ona je bila
otri ma, koji se dobije u stomaku, odnosno, rodi se s njim a ne zna da ga ima. I treba mnogo
vremena da postane svestan tog seiva i da ga izvadi iz sebe.
Kada je jedna od tetaka umrla, pre tridesetak godina, u nau kudu stigao je jedan koveg sa
Svetislavljevim stvarima. Tako sam, na neki nain dobila oveka od krvi i mesa, jer se u porodici o
Svetislavu govorilo na prilino enciklopedijski nain lekar, prevodilac ekspira, izvanredan poznavalac,
takav veliki um... Nisam znala da li je puio, da li je sukao brkove... Tek u tom kovegu "napipala" sam
"ivog" oveka. Recimo, obradovala me je injenica da je bio lep ovek.
U VRTLOGU IDEOLOGIJA: Kada je moja baka Milana, Svetislavljeva prva ena, umrla 1933, pojavila se
druga ena, takoredi vrnjakinja mog oca, njegovog sina. Tada je odnos jakog oca i jakog sina, naprosto
buknuo. Onda je jaki otac dobio dvoje dece, ena je bila strankinja, sin Pavle je ideoloki naginjao ulevo a
ta ena, Maarica, katolkinja, udesno... Tako su se moj otac i deda Svetislav razili u poslednjih desetak
godina Svetislavljevog ivota. To se desilo mnogim porodicama, pa i graanskim. Moda se, ak, u tim
porodicama sukob odigrao temeljnije nego na selu, gde je jedan brat otiao u partizane a drugi u etnike.
To su balkanski standardi. Ali, ja ne verujem u njihov ideoloki sukob: mislim da je moj otac imao
problem sa svojim ocem, koji nikako nije bio ideoloke prirode. To je samo bilo pokride, tako im je,
verovatno, obojici bilo lake.
Svetislav i Pavle imali su neto veoma zajedniko. teta to to ne mogu da im saoptim. S dananjeg
aspekta, posle svega kroz ta smo proli poslednjih deset godina, najezdu agresivnog populizma i
ispraznog tradicionalizma, ta njihova zajednika crta se sada neverovatno izotrava. Obojica su
modernisti, tumai, zastupnici modernog miljenja u stvaralatvu. Svako u svom vremenu, obojica su
imali sluh za novo i to novo branili su sa polemikim arom i stradu, po cenu da ih sredina zbog toga
bespotedno napada. Svetislav je branio Lazu Kostida, Vinavera i Crnjanskog, najavio modernizam, bio
polemiar i tuma novih kretanja u poeziji. A ta je drugo bio modernizam, nego evropeizacija?!
Pavle je branio avangardu, posebno u muzici. Imao je za nju neobino iskrena i neverovatno uspena
tumaenja. To to je jedan bio streljan po presudi prekog komunistikog suda, a drugi bio leviaridealista, uopte ne naruava njihov zajedniki odnos prema velikoj tradiciji civilizovane Evrope.
Ideoloki sukobi to je la, maska za prikrivanje ljudskih slabosti i nesporazuma. Sukob Pavla i Svetislava
je tipian psiholoki sukob dve volje. teta to ljudi, kada im se takve stvari dogaaju u velikim
drutvenim burama, kad jedan krene levo a drugi desno, nisu sposobni da vide ta im istorija radi, kako
manipulie njihovim sujetama.
GROBNO MESTO: U ormanu imam ceo jedan niz, desetine knjiga jednog naeg pisca, na koga je pala
porodina sumnja da je ispisao, odnosno formulisao presudu za Svetislava Marka Ristida "Anina balska
haljina"... i drugo. Otac je bio veliki bibliofil, strastveno je sakupljao knjige i isto tako ih uvao. Jednog

trenutka, posle oeve smrti, htela sam da izbacim sve Ristideve knjige. Ipak, shvatila sam da to nije nain,
da knjige ne treba izbacivati, niti spaljivati. Evo ih tu, jo i sad ih gledam.
Pokuavam da se oslobodim, koliko god mogu vie, tog nevidljivog praha to je popadao preko svih nas.
Iskreno se nadam da de generacija moje derke i dece mog brata, biti potpuno van toga. Moja Ana je bila
mala kada sam joj, u jednom trenutku, rekla: Ej, dete, tvog pradedu su ubili! I nisam nainila neki efekt.
Stvarnost je tada bila slina istoriji. Naravno, Svetislava se ne sedam, ali u sedanju imam druge ljude koji
su se upravo bili vratili sa Golog otoka, ili Boru Pekida koga mi je otac pokazao sa prozora. Upravo se bio
vratio iz zatvora, mrav kao stabljika. Oko mene je bio prilian broj ljudi koji su doli sa robije, proli
strane stvari. Sasvim izvesno, taj sistem se reperkutovao pojedinano na svakog od nas, svima je usadio
dozu straha.
Kada smo brat i ja sreivali porodinu grobnicu, dali smo da se ispiu imena prababe, pradede... Ostalo je
prazno mesto za Svetislava. Nikako ta pria da se zavri. Kad ljudi umru, idemo na sahranu, plaemo,
neko vreme smo alosni, a onda ostanu sedanja. Na neki nain, stvar se zavri. Kod ove vrste mukog
prepada, ostane neto nezavreno. ovek mora da ima grobno mesto. Neka je ono zrno peska, neka je
njegovo grobno mesto ono sa koga de neko da raspe pepeo. Svejedno, to mesto mora da postoji, a
Svetislav nema grobno mesto.
SUOAVANJA: Mislim da je to bilo 1990, na beogradskoj televiziji videla sam jedan kratak snimak: mali
spomenik u nekom umarku, koji su zajedno podigli Poljaci i Rusi u Katinskoj umi. Verovatno je to bio
znak simbolinog priznanja za onih nesrednih 14 000 poljskih oficira koje su tu pobili Rusi. Verovatno se
to do danas desilo i u Vinici u Ukrajini, tamo gde je Svetislav video hiljade leeva ljudi koje, zbog datuma
smrti, nisu mogli ubiti Nemci ved neko pre njih, dakle Sovjeti. Volela bih da neko ozbiljan kae: Taj ovek
nije trebalo da bude ubijen zato to je utvrdio da su leevi u Vinici vremenski stariji od Hitlerovog ulaska
u Ukrajinu. Ili zato to je preveo Musolinijevu "Dravu". Na kraju krajeva, njegov ivot ne poinje od
1933. Svetislav je od poetka balkanskih ratova, pa sve do 1918. radio kao vojni lekar u trupi. Ne samo
to je bio izbrisan iz politike istorije i istorije knjievnosti, ved i iz istorije nae medicine, mada je bio
predsednik Srpskog lekarskog drutva.
Jedino je Udruenje knjievnika '92. napravilo jednu malu tablu, gde je ispisano desetak imena onih koji
se do sada nisu nalazili ni na kakvim tablama, jer su bili izbrisani. Meu njima je i Svetislav. I to je jedini
beleg koji je ostao iza tog 70-godinjeg ivota.
Mislim da de veoma brzo morati da doe trenutak kada de drutvo zbog sopstvene obaveze a ne zbog
pritiska porodica - morati da se suoi sa temom streljanih intelektualaca 1944. Rehabilitovati nepravedno
kanjene ljude veliki je zadatak, koji de neko morati da uradi.
Ljubia Stavrid

Zainteresovanost za autoritarno

Ne samo kod nas, nego u itavoj Evropi posle Prvog svetskog rata bio je vidljiviji proces zainteresovanosti
za autoritarne i totalitarne sisteme, nego za demokratiju. Svetislav Stefanovid hteo je da ono to se tada
deavalo u Evropi, a to se kod nas posle dosta simplifikovano nazvalo faizmom, vee za nau
nacionalnu tradiciju pretkapitalistikog vremena.
(Predrag Protid, istoriar knjievnosti)
Osvetnici
Tragedija Svetislava Stefanovida i intelektualaca tog vremena, rekao bih i tragedija te revolucije, bila je u
tome to su mnogi ljudi u Srbiji partizane oekivali kao stvarne oslobodioce, a oni su doli kao osvetnici.
Srpska inteligencija koja je imala neboljeviku boju to je, naalost platila. Uostalom, kao i srpska
graanska klasa koju je, kako je to Borislav Pekid rekao, od tada poela da nagriza plesan i na kraju je
sasvim pojela.
(Predrag Palavestra, istoriar knjievnosti)
PROLOST BEZ NEPOSREDNOG DOKAZA
(Predrag Puzid, Lomaa za Sensa, Kairos, Sremski Karlovci 2003.)
Moto knjige poinje stihovima pesnika Brane Petrovida "Nama nisu od gledanja u lomae presahle suze".
Predrag Puzid u knjizi "Lomaa za Sensa", Kairos, Sremski Karlovci, 2003, pie o kazni, koju je nad
Svetislav Stefanovidem, pesnikom, kritiarem i prevodiocem ekspira izvrila OZN-a (partizani) pri
njihovom oslobaanju Beograda. Pisac knjige postavlja pitanje da li ima elemenata u korist optube? Taj
tzv. revolucionarni sud, po dananjim saznanjima, izricao je kazne bez istrage i odluke. Donosio ih je
samo na osnovu nekog spiska, koji je sainjen za potrebe toga suda. Na taj nain streljani su mnogi ljudi.
Primera radi, prof. Pravnog fakulteta Ilija Prid, dr Petar Zec, dr Jovan Mijukovid, novinar Svetolik Savid i
mnogi drugi.
Sve to podseda na Staljinove istke koje su kod nas vrili Staljinovi uenici da bi dokazali svoju privrenost
partiji.
Nesumnjivo je da je Svetislav Stefanovid objavljivao lanke u tampi i pre i za vreme rata u kojima je
iznosio svoje politike stavove, za koje se u zemljama Zapada krivino ne odgovara a ponajmanje gubi
glava. Evo jednog osvrta na rad Komesarske uprave SKZ iz vremena rata, iji je predsednik bio Svetislav
Stefanovid i iji je rad proglaen za izdajniki, to je, pored ostalog, bio veliki greh. Poznato je da je
nemaka vlast 1941. g. zabranila rad svim udruenjima a to se odnosilo i na rad SKZ za vreme okupacije,
jer je njen dotadanji predsednik Tihomir Ostojid odbio patronat nad SKZ s obzirom na njenu
samostalnost. Komesarska uprava, sa novim, velikim ovladenjima, bira za predsednika Svetislava
Stefanovida. O tome radu odmah posle rata sainjen je zapisnik, kao i o zadruginoj imovini i njenom
delovanju.
D. Nedeljkovid, predsednik Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa,

proglaava taj rad izdajnikim i ide toliko daleko da dva kola Zadruge proglaava nepostojedim (kolo 44 i
45), tako da nisu uli ni u Bibliografiju.
Ved u maju 1945. g. predsednik SKZ Veljko Petrovid i nova uprava proglaavaju sva izdanja Komesarske
uprave nitavnim, a prvu knjigu 1947. g. objavljuju pod red. br. 301 (44 kolo).
Tek 2002. godine, na redovnoj skuptini, na predlog Upravnog odbora, SKZ donosi odluku da se skine
zabrana sa zadruginih izdanja, ali nije bilo rei o rehabilitaciji Komesarske uprave.
Beogradski Centar za unapreenje pravnih studija predstavio je model Zakona o rehabilitaciji, kojim bi
sve rtve politikih i ideolokih progona trebalo da budu rehabilitovane. Ali i taj predlog je nepotpun, jer
je preskoio period od 20. oktobra do 29. novembra 1945, u kojem su ljudi masovno bili sueni i
likvidirani?! Da li de nova vlast imati dovoljno svesti i savesti da usvoji i primeni Zakon o rehabilitaciji? U
vreme ulaska partizana u Beograd, po glavnom gradu su vrljali sovjetski agenti na elu sa pukovnikom
Timofejevom, lanom NKVD. Postoji uverenje da je Svetislava Stefanovida on likvidirao, zbog toga to je
bio lan komisije za ispitivanje zloina u Vinici koju su Nemci obrazovali. Posle ispitivanja zloina u Vinici
Stefanovid je napisao lanak u Srpskom narodu pod nazivom "Pouka poruka iz Vinice". To je bilo dovoljno
za osudu na smrt.
Autor: ivorad-ika Lazid | Hereticus 20032
Zato Srbija i danas duti 1

ZLOIN I KAZNA SVETISLAVA STEFANOVIDA

"Saoptenje Vojnog suda Prvog korpusa NOVJ o suenju ratnim zloincima u Beogradu: ... U toku bitke za
Beograd i posle osloboenja Beograda, u ruke NOV pali su mnogi izdajnici i neprijatelji naroda koji su pod
okupacijom radili za faistike osvajae i izvrili za njihov raun veliki broj zloina... Presudom Vojnog
suda Prvog korpusa osuena su na smrt lica ija se imena navode. Smrtna presuda izreena im je kao
narodnim neprijateljima i ratnim zloincima, u smislu l. 13, 14 i 16 Uredbe Vrhovnog taba o vojnim
sudovima". ("Politika", Beograd, 27. 11. 1944.)
Na objavljenom spisku od 105 imena, pod rednim brojem 66, bilo je i ime knjievnika Svetislava
Stefanovida. Dr Svetislav Stefanovid (Stari Futog 1877 Beograd 1944), lekar, autor je est knjiga
stihova, dramski pisac, esejista, prevodilac, knjievni kritiar, nauni radnik. Prvi se javno suprotstavio
Skerlidu u sporu oko Disa. Osniva je i predsednik Jugoslovenskog lekarskog drutva, uesnik Balkanskih i
Prvog svetskog rata, vie puta odlikovan. Vatreni je pobornik nove modernistike poezije, najvie
Crnjanskog. U periodu izmeu dva svetska rata oglaava se u listovima razliitih orijentacija - od legalnog
dnevnika KPJ "Sutra" do Ljotidevog lista "Na put".
Prolo je vie od pola veka od tragine smrti Svetislava Stefanovida, a na tamnim stranama savesti nae

knjievnosti jo se nalazi njegovo ime. Poslednjih godina, dodue, znaaj njegovog dela za istoriju srpske
kulture dvadesetog veka se sve vie preispituje. Epilog Stefanovidevih poslednjih dana je poznat. Ovaj
tekst je pokuaj da se ukae na neke injenice koje su prethodile njegovoj smrti. Glavni akteri ovih
dogaaja su dve osobe obe knjievnici. Prva preti istrebljenjem, druga javno poziva na lin. Pre nego
to se pozabavimo njima, a i jo nekima, krenimo od optunice.
"Stefanovid Dr Svetislav, ideolog faizma, prevodilac Musolinijeve "Drave", nemako-nedidevski komesar
Srpske knjievne zadruge, Jonidev savetodavac po pitanjima gonjenja zadruge knjievnosti i knjievnika.
lan nemake komisije za klevetanje sovjetske vlasti u vezi sa nemakim zloinima u Vinici".
Otvoreno je pitanje ta to Stefanovida okrede ka faizmu? Moda je njegova sklonost, jo od mladosti, da
u svojim politikim shvatanjima pravi nagle zaokrete, prevagnula ovaj put. Nekadanji pristalica
socijalizma i ideja Svetozara Markovida, zaljubljenik u ekspira i englesku knjievnost, stradalnik albanske
golgote, stavlja se u slubu novoprihvadene ideologije. Da li je, meutim, bio ideolog faizma, kako pie u
obrazloenju presude, teko je redi. Iz lanaka koje je objavljivao pre i za vreme rata, jasno se vidi njegova
politika opredeljenost, ali ne i spremnost da se stavi na elo ovog crnog pokreta u uslovima koji su tada
vladali u Srbiji. ak bi se, moda, moglo redi kako se on, vremenom, distancirao od partije kojoj je
pripadao (Ljotidev ZBOR) i njene orijentacije, i da se vie zalagao za ostvarenje srpskih nacionalnih ciljeva
u okviru nove, posleratne Evrope. Ako, pak, i ima elemenata za pomenutu monstruoznu optubu, ima li
opravdanja za presudu?
Stefanovidu u greh upisan je i njegov predratni prevod Musolinijeve knjige "O korporativnoj dravi"
(1937), kao i to da je bio savetodavac Velibora Jonida, ministra prosvete u vladi Milana Nedida, u progonu
knjievnika. Optuba za ovakav navod ne iznosi ni jedan dokaz. Istina, Stefanovid u svom lanku
"Izgraivanje Nove Srbije kao seljake drave", tampanom u "Srpskom narodu", na Boid 1942. godine,
daje svoje vienje "gonjenja": "Nova Srbija svojim bivim dravljanima koji su se stavili ili se stavljaju u
slubu tim njenim upropastiteljima i neprijateljima, treba da anulira dravljanstvo i sva prava koja su s
tim skopana".
Ima li u ovim reima i traga pozivu na surove obraune sa onima koji su se opredelili za drugu stranu pogotovo sa knjievnicima? Ima li poziva na pogubljenja, kao to de ih biti u Beogradu nakon 20. oktobra
1944. godine? Zna se, meutim, da je Stefanovid, u toku rata, pomogao jednom komunisti! Zastupnici
optube ovo predviaju? Da li je mogude da im ovakav podatak, i te kako bitan po sudbinu jednog
oveka, ostaje nepoznat?
Kao poslednje, Stefanovid se tereti da je, kao lan nemake komisije uestvovao u "klevetanju sovjetske
vlasti" povodom zloina u Vinici. U julu 1943. godine, u komisiji sastavljenoj od "stranih lekara, novinara i
svetenika", naao se i Stefanovid. Njen zadatak, pod nemakim pokroviteljstvom, bio je da ispita i utvrdi
istinitost sovjetskih navoda, po kojima su Nemci odgovorni za pogubljenje vie hiljada ljudi u Vinici, u
Ukrajini.
U lanku "Pouka i poruka iz Vinice" ("Srpski narod", 31. 7. 1943. godine) Stefanovid, potpisujudi ovaj

tekst, kae da je "masovno ubijanje vreno... po miljenju sudsko-medicinskih strunjaka, po starosti

drveda i drugog rastinja na grobovima, i po drugim dokumentima, 1937. i 1938. godine". Dakle, pre
nemakog ulaska na ovu teritoriju, 22. juna 1941. godine.
Posle viegodinjih istraivanja, zapoetih 1987. godine, zajednika poljsko-sovjetska komisija ustanovila
je da su masakr poinili vojnici Crvene armije nad zarobljenim poljskim oficirima, u prolede 1940. godine.
Broj pogubljenih vedi je od 15.000.
Ova tvrdnja da se, zapravo, radi o jo jednom staljinistikom zloinu, kao i samo njegovo uede u istrazi,
bili su dodatni teg na vagi ivota i smrti Svetislava Stefanovida. Uvek budni NKVD upisuje Stefanovidevo
ime na svoj "ornij" spisak, i te jeseni 1944. oprotaja nema.
Nakon to je "iskusio i kaznu" (kakvog li iskustva!) za deurne drubenike posao nije gotov. (Rei pod
navodnicima ispisuje Boko Petrovid u Napomenama knjige "Pesnici" I, 1971. godine). itav opus
Svetislava Stefanovida odnet je u tminu i zaborav. Mnogo godina on za nau knjievnost postaje
"odsustvo, belina, neka vrsta aveti".
Predrag Puzid | 31.10.2001. | Glas javnosti
Zato Srbija i danas duti 2

MARKO RISTID ALJE U SMRT

Ne moe da bude slobode naroda, ni mira ni srede, bez potpunog nemilosrdnog unitenja izdajnike
reakcije
Knjievnik ore Jovanovid, u jednom od ratnih brojeva partizanskog "Glasa" (1943), sve one koji se
tokom okupacije angauju u raznim institucijama kulture naziva "oloem" i "najnakaznijom pasminom
srpskog naroda". Za njega to je neshvatljivo i neoprostivo jer "danas sve tekovine srpske kulture mogu
jedino da slue naoj narodnooslobodilakoj borbi. "ak i neutralnost za njega je izdaja, a "svako
pravdanje svog neuestvovanja u NOB neodoljivo se pretvara u optubu i osudu."
Pored Vladimira Velmar Jankovida, Nikole Trajkovida, Sime Pandurovida, Miloa urida, Stanislava
Krakova i drugih, Jovanovid, kao prvog, proziva Svetislava Stefanovida. Njegov dugogodinji umetniki rad
svrstava na margine srpske knjievnosti, naziva ga osrednjim liriarem i, zajedno sa ostalim, "odvajkada
izdajnikom".
Povod Jovanovidevih optubi je pristanak Stefanovida da, u okviru ministarstva prosvete u vladi Milana
Nedida ("gnusnog starkelje Nedida), zauzme elno mesto u Srpskoj knjievnoj zadruzi. Delokrug njegovog
rada bila je iskljuivo izdavaka delatnost i "rad na kulturnoj obnovi Srbije", kako pie Stefanovid u
"Srpskom narodu" ( 26.6.1942). Ali, i ovo je dovoljno da bude svrstan meu "kulturne Brankovide". Kada

potroi sve etikete, Jovanovid izrie kljunu reenicu Stefanovida i ostale naziva "poturicama koje de
biti istrebljene".
"Pa dokle ta veita borba oveka protiv oveka? Gde je tu trunka onog sklada meu sferama, one
kozmike harmonije o kojoj pesnici sanjaju od poetka sveta!" - zapisade Stefanovid u svojoj drami "Kuda
tamnih senki", 1927. godine.
ore Jovanovid - "Jarac" (1909), nede doekati ostvarenje svojih zamisli. Poginuo je 1943. godine, kao
politiki komesar Kosmajskog partizanskog odreda. Njegovo telo okupatorske vlasti izlau u centru
Sopota, kao zastraujudi primer.
A evo kako je, jedan od posleratnih srpskih knjievnika kritiara, Radomir Konstantinovid (Bide i jezik,
knjiga 7), ocenio svog kolegu Stefanovida: "On je pod okriljem nacistikih ubica i palikuda, doivljavao svoj
oveanski kraj, ubeen da je, najzad, u sveoptem krvoprolidu, dolo vreme da se izvri "revizija
vrednosti" i da se njemu oda zaslueno, a dotle uskradivano priznanje." Uzgred, "oveanski kraj" na koji
Konstantinovid misli, odivede oni koji Stefanovida alju na gubilite. I ne samo oni.
Da li je knjievnik Marko Ristid (19021984) "obojen" drugom ideologijom i sa pozicija novosteene
vlasti, bio "ubeen" da je dolo vreme da se izvri, ne revizija vrednosti, ved obraun, na ivot i smrt, sa
dojueranjim kolegama?
Naravno, Ristid nije osoba koja povlai obara. On je revnosni slubenik partije kojoj pripada, njen
glasnogovornik: "Nema, ne moe da bude slobode naroda, ni jedinstva, ni mira ni srede, bez potpunog
nemilosrdnog unitenja izdajnike reakcije, bez pravde koja, kako su rekli Koa Popovid i Peko Dapevid,
"obuhvata osvetu, ukljuuje osvetu" ("Politika", 5. 11. 1944.) A obuhvatanje osvete, po Ristidu, sastoji se
jo i u "nemilosrdnoj kazni". Razlog za tako drastinu meru on nalazi u slededem: "Jer i neuklonjeni
izdajnik je kvasac bududeg izdajstva". I sve je to nita drugo do obaveza. A evo i ko je taj zbog koga se sve
to ini: "Na to nas obavezuju i bududnost i naa i nae dece."
Krajem istog meseca iste godine, i opet u "Politici" (27. 11. 1944), "pesniko" pero Marka Ristida nas
obavetava da je "bududa sreda tako pouzdano obezbeena". Razlog euforije je slededi: "Zajedno sa
koljaima i agentima i oni koje je do jue Beograd smatrao svojim uglednim graanima... obedonosni
narod poeo je ved da unitava."
Ristid preporuuje jo i ovo: "Srpski narod moe tu sramotu, tu prljavtinu da spere sa sebe jedino jednim
beskompromisnim unitavanjem svih onih uslova koji su tu prljavtinu omogudili, jednim potpunim
idenjem svega onog to je taj gad uslovio i izluilo."
Opratanja nema, jer bi "pratanje i zaboravljanje bilo kriminal prema asti i sredi naroda", a "teko
onima koji toj sredi hode da stanu na put." Neki od tih bili su i ljudi sa pomenutog spiska od 105
streljanih, koji "Politika" objavljuje u istom izdanju, na prvim stranama.

Pod rednim brojem 66 bilo je ime Svetislava Stefanovida. Koji su razlozi naveli Ristida na ovakav in?
Njegov nekadanji kolega iz predratnog nadrealistikog kruga, pomenuti ore Jovanovid, u jednom od
ratnih brojeva "Glasa", izmeu ostalih, pozvade i Ristida da se aktivno ukljui u NOB. Ristid se ne odaziva.
Jesu li, onda, njegovi uvodnici u "Politici" pokuaji iskupljenja? U njima on nede prozvati ni jedno ime, pa
ni Stefanovidevo. A i emu prozivke, emu nabrajanja kad je spisak i onako predug.
Dokumenta o radu beogradskih intelektualaca za vreme okupacije, Ristid u oktobru i novembru 1944.
godine vie puta nosi u hotel Maestik, gde je posle osloboenja bila smetena elita nove, partizanske
vlasti. Osoba sa kojom se sastaje, vodi razgovore i od koje dobija instrukcije i ovladenja, jeste Milovan
ilas, tada glavni ideolog KPJ, a koga neki dananji srpski akademici veliaju kao izuzetnog knjievnika.
Godine 1948. Ristid, sada ved ambasador u Parizu, nadi de se gotovo u istoj situaciji kao oktobra 1944.
ovaj put povodom Rezolucije IB-a. Uviajudi preku potrebu za ponovnim potvrivanjem svoje lojalnosti,
on se vie ne obrada ilasu, ved Titu: "Molim vas, drue Marale, da mi poaljete potrebne instrukcije i da
verujete u bezgranino potovanje i ljubav koju imam za Vas."
Kao jo jedan od priloga za biografiju Marka Ristida, pomenimo i ovo krajem jula 1946. godine, u
jednom izvetaju poslatom iz Pariza MIP-u u Beograd, a povodom suenja Petenovim ministrima i
drugim visokim funkcionerima Vlade u Viiju, ambasador Ristid se zgraavao nad injenicom,
nezamislivom u Beogradu u jesen 1944. godine, kako "jedan deo tampe otvoreno brani optuene kao
rtve inovnikog poziva."
Razoaran blagim kaznama i ak oslobaajudim presudama, on de aliti to dravni tuilac "vie brani
nego to optuuje", i to se "sud, oslobaajudi optuene, solidarisao sa izdajom."
Predrag Puzid | 31.10.2001. | Glas javnosti
Predrag Puzid: "Lomaa za Sensa"

PISAC NA LOMAI
Predrag Puzid napisao knjigu o rehabilitaciji dr Svetislava Stefanovida, rtve komunista 1945. Meu onima
koji su smatrali da i njegova dela zasluuju presudu "spaljivanjem" bili su i Ivo Andrid, Desanka
Maksimovid, Veljko Petrovid. Knjiga nastala iz traganja za istinom o stradanju naeg najvedeg prevodioca
ekspira.
Svojom lucidnom i temeljno pisanom knjigom o dr Svetislavu Stefanovidu, Predrag Puzid je bitno
doprineo da se lik ovog znaajnog pesnika i kulturnog poslenika sagleda na mnogo istinitiji i pravedniji
nain nego to je to do sada bio sluaj. Time je autor ovog dela dao lep doprinos skidanju politikih
anatema ija je rtva, kao to je poznato bio, a na neki nain i ostao, i Milo Crnjanski.

Ovako je iri Zadubine Miloa Crnjanskog obrazloio nagradu "Milo Crnjanski" za 2002. i 2003. godinu,
dodeljenu mladom Novosaaninu Predragu Puzidu za knjievnu publicistiku "Lomaa za Sensa", u izdanju
sremskokarlovakog "Kairosa".
Puzid je u ovoj knjizi pokuao (i uspeo) da ukae na neke od injenica koje su prethodile, a pojedine i bile
presudne za traginu smrt knjievnika dr Svetislava Stefanovida. Godinama se presuda njemu (osuen je
na smrt i ubijen je u Beogradu krajem 1944. godine) nije stavljala pod lupu. Tek kasnije postavljana su
pitanja, ali bez odgovora. Puzideva knjiga je zapravo rekonstrukcija prie o stradanju knjievnika, lekara
prevodioca i naunog radnika bliskog prijatelja Laze Kostida, Disa, Vinavera, Crnjanskog, Duida. Uesnika
oba balkanska rata i vojnog lekara u Prvom svetskom ratu, najvedeg prevodioca ekspira u nas (preveo je
14 njegovih dela) i istaknutog prevodioca sa jevrejskog, italijanskog, maarskog i nemakog jezika.
Kako uoava recenzent Milivoje Nenin, ova knjiga "u drugom delu postaje i knjiga o Srpskoj knjievnoj
zadruzi". Autor je i svojevrstan analitiar tog vremena i dogaanja, ija je istrajnost u traganju za pisanim
dokazima o "osudi" i "krivici" Stefanovida podvinika.
Puzid je u knjizi "Lomaa za SENSA " osvetlio posleratni pravosudni sistem i nain na koji je radila ta nova
vlast: kako se sudilo i kako su presude izvravane. Sudski postupak protiv Stefanovida, po svoj prilici,
nije ni voen i itava optuba zajedno sa presudom je stala u novinski lanak zapisao je knjievnik
Milivoje Nenin naznaivi da je Puzid, dredi se taaka iz tog novinskog teksta, pokazao prirodu
Stefanovideve "krivice". Koristio ih je kao naslove poglavlja svoje knjige i preciznom analizom istakao
njihovu neodrivost i besmislenost.
O Stefanovidu je kod nas posle rata malo pisano, a prema reima autora, jedva da je bio i pominjan.
Smrtna presuda koja mu je bila izreena zbog navodne saradnje sa okupatorom, bila je istovremeno,
dovoljna osuda i za sve ono to je on decenijama stvarao istie Puzid, napominjudi da nije bilo knjige
koja bi bar pokuala da osvetli Stefanovidev rad u vreme nemake okupacije. Ono to sam uspeo da
pronaem i objavim u ovim koricama pokazuje da se Stefanovid nije ogreio o svoj narod i da etiketa
"izdajnik" vai samo za one koji su ga odveli u smrt. Naslov za ovu knjigu autoru se sam nametnuo.
SENS je jedan od Stefanovidevih pseudonima kae Puzid, objanjavajudi. Na prvoj vanrednoj
skuptini SKZ, krajem aprila 1945. rezolucijom, koja je tom prilikom usvojena, bilo je predloga da se sve
knjige koje je Zadruga tampala u okupaciji iseku u paramparad. Jedan od uesnika predloio je da
knjige zavre na lomai. U svemu tome su, inae, zajedno uestvovali Veljko Petrovid, Ivo Andrid,
Isidora Sekulid, Desanka Maksimovid, Milo Moskovljevid, Boidar Kovaevid i drugi. Neki od uesnika bili
su Stefanovidevi dugogodinji prijatelji. Meutim, sve ovo je, kako zapaa Puzid, bilo malo spram onoga
to su svojevremeno radili i "odradili" knjievnici ore Jovanovid, Marko Ristid, Eli Finci, Radovan
Zogovid i drugi. Njihov predratni, ratni i poratni angaman Puzid svodi na: poziv na krvavi obraun. Njihov
zadatak bio je da pokazuju prstom (drugi su opet upirali puke) na sve one svoje kolege koji nisu hteli ili
mogli da se svrstaju u crvenu kolonu.

Puzidevo bavljenje Stefanovidem ovim nije zavreno. Upravo priprema jednu obimnu knjigu u kojoj su
predstavljeni njegovi izabrani politiki lanci, objavljivani u naoj i stranoj periodici, u vremenu od 18991944. godine. Priprema, takoe i jednu knjigu njegove politike poezije.

VINIKA RTVA
Predrag Puzid podseda:
Stefanovidu je, u neoprostiv greh, izmeu ostalog upisano i njegovo uede u meunarodnoj
ekspertskoj komisiji za utvrivanje ratnih zloina, sredinom 1943, komisiji koja je utvrdila da su masakr
nad zarobljenim poljskim vojnicima i oficirima, kod ukrajinskog grada Vinice, izvrili pripadnici Crvene
armije. etiri decenije kasnije sovjetska vlast priznaje da je zloin izvren po Staljinovom nalogu.
Stefanovid je, dakle, poslednja vinika rtva.
VRADANJE U UDBENIKE
Prva Stefanovideva knjiga objavljena je kod nas 1997. godine, dakle vie od pola veka od njegove smrti.
Re je o kljizi Milivoja Nenina, a izdava je Rajko Kosijer, odnosno "Kairos" iz Sremskih Karlovaca, koja
se osmelila da tampa moju knjigu, poto su je dve kude prethodno odbile kae Predrag Puzid,
naglasivi da je Nenin najvie uradio na Stefanovidevoj rehabilitaciji. Meutim, ona de biti potpuna tek
kada se Stefanovid "vrati" u kolske udbenike. Na politiku rehabilitaciju, ini se, treba malo saekati
novo vreme i nove ljude!
Zorica T. Mirkovid |13.01.2004. | Veernje novosti
ZAHTEV ZA REHABILITACIJU SVETISLAVA STEFANOVIDA
Zahtev za rehabilitaciju lekara, knjievnika, mislioca i filozofa, koji je streljan 1944. godine, podnela
Okrunom sudu u Beogradu Tamara Grujid, magistar iz Kikinde
Autor knjige "Narodna knjievnost u vienju Svetislava Stefanovida", Tamara Grujid iz Kikinde, podnela je
zahtev za rehabilitaciju Svetislava Stefanovida Okrunom sudu u Beogradu. Ona tvrdi da je Stefanovid
(18771944) jedna od "najtraginijih linosti srpske knjievnosti prve polovine XX veka".
Re je o lekaru i knjievniku koji je esto menjao svoje politiko opredeljenje: od Radikalne stranke, preko
Ljotidevog Zbora, do Nedideve Socijalistike stranke. Bio je uesnik balkanskih ratova i Prvog svetskog
rata, vie puta odlikovan, predsednik Jugoslovenskog lekarskog drutva. Streljan je 1944. godine, a u
Saoptenju Vojnog suda Prvog korpusa NOVJ o suenju ratnim zloincima u Beogradu ("Politika", 27.
novembar 1944, str. 1), pod brojem 66, pie: "Stefanovid dr Svetislav, ideolog faizma, prevodilac
Musolinijeve 'Drave', nemako-nedidevski komesar Srpske knjievne zadruge, Jonidev savetodavac, lan
nemake komisije za klevetanje sovjetske vlasti u vezi sa nemakim zloinima u Vinici..."
O njemu se posle njegove smrti nije govorilo. Potrebno je bilo da proe pola veka, pa da se oivi knjievni
rad Svetislava Stefanovida.

Svetislav Stefanovid je pisao poeziju, drame, knjievne kritike, studije o narodnoj knjievnosti, polemisao
je, prevodio sa engleskog, nemakog, italijanskog, francuskog i maarskog jezika. Svoje radove
objavljivao je u vie od ezdeset listova i asopisa u zemlji i u inostranstvu. Bio je prijatelj Laze Kostida,
Disa, Todora Manojlovida, Vinavera, Crnjanskog, Duida...
Doktor Svetislav Stefanovid uhapen je 22. oktobra 1944. godine, dakle dva dana po osloboenju
Beograda, a streljan ved nakon mesec dana. Kako je odluka o osnivanju ovog suda objavljena u
beogradskoj tampi 12. novembra 1944. godine, proizlazi da je dr Svetislav Stefanovid "procesuiran" za
oko dve nedelje. Tamara Grujid smatra da su mu bila uskradena ak i ona osnovna prava na odbranu
predviena Uredbom V (Vrhovnog taba) o vojnim sudovima, te da nije streljan po odluci suda, ved
jednostavno pogubljen, bez prava da se brani, bez suenja i bilo kakvog postupka. Svetislav Stefanovid je
postao broj "66". Istu sudbinu doivele su jo 104 osobe.
Poslednji deo optube "lan nemake komisije za klevetanje sovjetske vlasti u vezi sa nemakim
zloinima u Vinici", kae se u obrazloenju Tamare Grujid, bio je od presudnog znaaja i verovatno mu je
doao glave. Kao ugledan lekar tog vremena, dr Stefanovid odveden je kako bi kao lan komisije istraio
dogaaje povodom pronalaska masovnih grobnica u Vinici i Katinskoj umi, odnosno streljanje
dvadesetak hiljada poljskih oficira za koje je bila odgovorna sovjetska Crvena armija.
________________
REHABILITACIJA U SKZ
Marko Nedid, glavni i odgovorni urednik Srpske knjievne zadruge, podseda da je Svetislav Stefanovid bio
predsednik SKZ u vreme "komesarske uprave", od 1942. do 1944. godine. U tom periodu objavljena su
dva "Kola", u prepoznatljivim sivim koricama, sa Zmajevim znakom. Posle osloboenja, Srpska knjievna
zadruga je bila prinuena da se odrekne ta dva kola i rada "komesarske uprave", iako su objavljena i neka
kapitalna dela. Pomenimo samo Antologiju srpske poezije, u dva toma, i Antologiju srpske pripovetke.
Na Skuptini Srpske knjievne zadruge, pre pet godina, "rehabilitovana" su ta dva "Kola". U "Bibliografiji
SKZ 19932002", koju je uradio Radisav Cajid, nalazi se i dodatak s knjigama objavljenim od 1942. do
1944. godine.
Zoran Radisavljevid | 02.03.2008. | Politika

Prepiska Tadi - ilas

Sakrivana dokumenta

U linom arhivu Ljubomira Tadia koju su Arhivu Jugoslavije nedavno predali njegova erka
Vjera Radovi i sin Boris Tadi Nedeljnik pronalazi prepisku Ljubomira Tadia i Milovana
ilasa, prepisku jedinog preivelog iz masakra u Gornjem Polju i njegovog organizatora, koja je
skrivana 36 godina. Pogledajte i zato Pie Veljko Lali
Tadi: U pravu ste kad tvrdite da Tadii nikad nisu zaboravili stranu sudbinu svojih srodnika.
Ali mi koji smo se nastavili boriti na partizanskoj strain, sledili smo zapoeti put svoje brae, a ne
Va i Vaih istomiljenika iz jedne fanatizovane verske sekte. Da sam kojim sluajem 1942. imao
vie od 16 godina svakako bih danas leao u grobu pored svoje streljane brae
Beskrajno sam zapanjen s koliko hladnokrvnosti krivotvorite opis zbivanja u kojima ste bili
glavni reiser pogibije moje brae i roaka
ilas: Nije tano da smo mi, tj. vostvo "tada svakog ubijali" i da smo gonili ljude da ubijaju
strieve i oeve. Takvih sluajeva je moglo biti, svakako je i bilo, na terenu: revolucija ima svoje
nekontrolisanosti i neobuzdanosti...
Da sam pokuao da zaustavim streljanje, posledice po mene kao vou bile bi negativne.
Retko kad je neki intervju izazvao toliko panje, a verovatno nikada jedan koji je ve objavljen
1979. godine. Bio je to intervju Milovana ilasa amerikom Encounteru koji je Danas pronaao u
nekoj arhivi i objavio ga na naslovnoj strani svog najtiranijeg vikend-izdanja.
Milovan ilas: "Zato su streljani Tadii", naslov je Danasa iza kojeg se krije nekoliko
uznemirujuih reenica vodeeg komunistikog prvaka, ideologa i na kraju disidenta. U ovom
intervjuu ilas hladnokrvno na pitanje o preklanom nenaoruanom nemakom vojniku "ije je
grlo prerezao, pa ga zatim udarao kundakom dok nije izdahnuo", ili drugog mladog Nemca na
koga je pokazao rukom "Raji Nedeljkoviu da ga zakolje", kae:
"O, apsolutno ne oseam nikakvu krivicu zbog toga. Bili smo u ratu..."
Kako bi onda uopte mogao da osea krivicu zbog smrti trojice Tadia (etvrtog je ak i
zaboravio) koje je on lino osudio na smrt! A koji su bili njegovi saborci, pa uz to i lini prijatelji.
Na kraju, za u to vreme i u svetu uglednog srpskog filozofa Ljubomira Tadia, koga je jedinog
potedeo, kae:
"Bio je premlad da bismo ga ubili..." Pa, onda jo podvlai: "Nikad mi nije oprostio i moda je u
pravu - a moda i nije."
ta je uvertira za ovakav ilasov intervju, i otkud on odjednom pria o Tadiima, saznajemo
danas od supruge Ljubomira Tadia, Nevenke. Kako je Ljubomir teko bolestan, ona nas upuuje
na njegov lini arhiv u kojem emo, kako kae, pronai istinu. A u arhivu Ljubomira Tadia koju
su Arhivu Jugoslavije nedavno predali njegova erka Vjera Radovi i sin Boris Tadi (bivi
predsednik Srbije) nalazi se i prepiska Tadi - ilas, od koje se i dan-danas ledi krv u ilama.
Nedeljnik je ekskluzivno objavljuje posle 36 godina.

Ljubomir Tadi, ugledni profesor i filozof pie Milovanu ilasu, najpoznatijem komunistikom
disidentu 28.12.1977, revoltiran njegovim pisanjem o ubistvu svoje brae u knjizi
"Revolucionarni rat": "Gospodine ilas, Piem Vam sve ove redove s oseajem muke i
ogorenja. Verovao sam dugi niz godina da emo nas dvojica moi nekako iveti jedan mimo
drugoga, graanski korektno, utonuli u zaborav minulih vremena i nevremena s njihovim vie ili
manje neoekivanim raspletima i hazardima. Vi ste se, naalost, potrudili da tako ne bude. U
poslednjoj knjizi Vaih ratnih memoara, koja je nedavno izila na engleskom jeziku, Vi ste
ponovo pisali stari, krvavi scenario iz aprila 1942. godine. Beskrajno sam zapanjen s koliko
hladnokrvnosti krivotvorite opis zbivanja u kojima ste bili glavni reiser pogibije moje brae i
roaka. Dobro znam, seanje posle vie od trideset pet godina moe da vara. Ali Vi se pomno
seate svih pojedinosti o mestu gde su moja braa imala da budu streljana, o parolama koje su
nesreni mladi ljudi, idui u smrt, izvikivali (sreom nisu izvikivali imena voa!). Vi se veoma
dobro seate kako su egzekutori i partizani izgledali posle egzekucije i fiziki i duevno, a seate
se i one gnusobe o streljanju dvojice osumnjienih kraljevskih oficira zajedno s mojom braom
(citat na engleskom, prim.aut). Takoe se seate, gospodine ilas, mladia s "grubim licem" koji
je, u ogorenju, rekao: "Trebalo bi baciti bombu na komitet!", ali ste zaboravili da se taj
dvadesetogodinji seoski mladi zvao Rade Tadi, koji se, posle tromesenog krvarenja po
istonoj Bosni, vraa kui i saznaje u pivskom komitetu da je njegov roak, komunist, Tadija
Tadi proglaen za 'izdajnika' i 'petokolonaa' koji se 'uvukao' u Partiju! Vi se, takoe, ne seate
jo jedne okrutne pojedinosti o zloj sudbini Obrena Vukosavljevia, komandira partizanske ete,
koji je to isto doiveo kao i Rade Tadi, jer se i on vraao iz iste bitke, pa je, ne shvatajui nita
od tih besmislica koje ste Vi i Vai verni sledbenici, sledei potkazivae, konstruisali, pokuao da
oslobodi Tadiju Tadia i bio bez ikakve milosti streljan pred pivskim manastirom po nareenju
Nede Boinovi. Vi se ne seate da su bila streljana etiri Tadia (Vi kaete: "Three Tadies were
senteced to death, I believe"): Tadija, Radoje, Rade i Blagoje, a s njima i Jovica Jovovi. Vi se,
uglavnom, seate svih nebitnih pojedinosti, a uvek zaboravljate one bitne. Ali za pisca memoara,
koji je sebi postavio zadatak da se obrauna sa svojom sopstvenom saveu, bitan je podatak da
Blagoje Tadi i Jovica Jovovi nisu imali vie od osamnaest godina!
No bitnije od svega jesu Vaa krivotvorenja podataka i dogaaja. Idemo redom. Tadija Tadi
nije, kao to Vi tvrdite, bio komandant nego politiki komesar bataljona; nije bio student, ve
diplomirani pravnik. No to spada, recimo, u sitne, zanemarljive omake jednog pisca memoara.
Vi dalje tvrdite da je Spasoje Tadi bio "policijski agent". Rei "a police agent" objavljene su
1977. godine na engleskom jeziku. Ja vas stoga pitam: Ako vam je taj podatak bio poznat, zato
ga niste upotrebili 1942. godine kad ste na srpskom jeziku upotrebljavali sve mogue i nemogue
etikete za svoje stvarne ili iskonstruisane neprijatelje? A da li se, moda, priseate da je taj
"policijski agent", beei iz italijanskog i zelenakog zatvora, posetio Va glavni tab u Gornjem
Polju i, od vaih neometan, nastavio put za Pivu, nastanivi se kod svoje sestre na Ravnom? U to
vreme niste nita opratali ne samo nikakvim policijskim agentima, nego i mnogima drugima koji
su bili u slubi bive Kraljevine. Ako Vam je Spasoje Tadi bio sumnjiv, mogli ste s njim vrlo
lako i tada da se obraunate. Zato to niste uinili? Pre svega zato, gospodine ilas, to je
Spasoje Tadi, kao neustraivi voa komita iz Prvog svetskog rata, dakle: borac protiv okupatora,
a zatim kao pripadnik levog krila Zemljoradnike partije, koji je, za vreme svih izbora u bivoj
Jugoslaviji, sedeo u zatvoru, uivao ne mali ugled u nikikom i pivskom kraju. Da ste ga tada
nazvali policijskim agentom, Vama bi se 'u brk' smejali ak i oni koji su drhtali pred Vaim
terorom. Ili je posredi jedan drugi razlog, vredan pomena u memoarima Vae vrste, ali podatak
koji vi preutkujete: Vi i Vai oekivali ste da sinovi i sinovci likvidiraju svog oca (u ovom

sluaju: strica!) umesto Vas, ne bi li ih na takav gnusan nain 'krvno vezali' za svoj pokret! Da li
je potrebno da Vam navedem nekoliko poznatih primera i presedana te vrste? Seate li se
Kovaevia sa Grahova i Vojina Mianovia iz Pive?
Vae seanje je detaljno kad opisujete napad grupe partizana na Spasoja Tadia. No Vaa
interpretacija je 'fantastina'. Vi piete: 'Spasoje got hold af a submachine gun lika a mad dog
killed two Partisans...' Vi ste njegovu obinu vojniku puku 'unapredili' u mainku, a napadnutog
oveka koji brani goli ivot uporedili sa 'besnim psom'. Zar ste, zbilja, oekivali da e jedan stari
komita, koji je toliko puta gledao smrti u oi, pobei s nametnutog 'megdana'? I da li Vam je,
moda, poznat podatak da je grupa partizana prilikom napada uzela njegovog sestria kao taoca i
da je njegovo preklinjanje spasilo partizane od vee pogibije? I da li Vam je poznato da je taj
'besni pas' molio partizane da ga ostave na miru pre nego to je ispalio ijedan metak u svoju
odbranu. Ne zaboravite, zaboga, da i danas ima ivih svedoka celog dogaaja!
I tada, posle blamae i neuspeha, dolazi odmazda. Trai se i nalazi denuncijant. Vi sve to lepo
opisujete. Ali, da biste opravdali besmislenu egzekuciju Vi se sluite prizemnim neistinama..."
Ljubomir Tadi zatim objanjava sve to se odigralo oko samog hapenja njegove porodice, koja
je bila pozvana na razgovor o prekomandovanju. On se posebno osvre i na njihov navodni
razgovor, jer tvrdi da je ilasa viao i za vreme i posle rata, ali da "s njim nikad nije progovorio
ni pola rei"! Kompletan tekst moete pogledati na www.nedeljnik.co.rs i naim drutvenim
profilima, ali ono to je vano za lini odnos Tadia i ilasa jeste i kraj pisma Ljubomira Tadia
u kojem zakljuuje:
"U pravu ste kad tvrdite da Tadii nikad nisu zaboravili stranu sudbinu svojih srodnika. Ali mi
koji smo se nastavili boriti na partizanskoj strani, sledili smo zapoeti put svoje brae, a ne Va i
Vaih istomiljenika iz jedne fanatizovane verske sekte. Da sam kojim sluajem 1942. imao vie
od 16 godina, svakako bih danas leao u grobu pored svoje streljane brae. Posle svega to ste
napisali o mojoj brai i meni samom, teko mi je poverovati u istinitost Vaih ostalih kazivanja.
Zaista sam prinuen da Vas upozorim da prvom prilikom i na adekvatan nain u svetu i na jeziku
na kome ste objavili memoare date satisfakciju mrtvim i ivim Tadiima u ije ste se sudbine
tako okrutno umeali."
U linoj arhivi Ljubomira Tadida pronalazimo i ilasov odgovor posle mesec dana u kojem "on kae kako
bi ponovo uinio sve isto!". Pismo je naslovljeno na Ljubomira Tadida, a nema ni uvodnog potovani, niti
bilo koje druge uljudne formulacije.

KAPII: Nisam ubijao ljude po peinama, to je radio KNOJ!

Jovo Kapii, nekadanji general Udbe potvrdio je da je bio

u februaru 1947. godine na Sinjajevini, ali da nema nita sa
smru etnika, ve je za to okrivio KNOJ

Nekadanji general Udbe Jovo Kapii negirao je umeanost u smrt etnika iji su ostaci pre
nekoliko dana pronaeni u peini Mandia na Sinjajevini, tvrdei da je odgovornost na Korpusu
narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), prenose podgorike Vijesti.
Vie dravno tuilatvo pokrenulo je istragu nakon to su naeni ljudski ostaci u peini
Mandia na Sinjajevini, a informaciju je potvrdila i Uprava policije.
Prema nezvaninim informacijama dnevnika, sumnja se da pronaene kosti i lini predmeti
pripadaju etnicima koji su, navodno, likvidirani po naredbi Kapiia u februaru 1947.
godine.
U tom periodu nastradali su sudija predratnog vojnog suda, a tokom rata komandant etnikog
pokreta Miljan Mandi, Miladin Kneevi, braa Janko, Dragutin i Milivoje Ilini i Milivojeva
erka Mioljka.
Jovo Kapii je potvrdio da je bio u februaru te godine na Sinjajevini, ali naglasio da nema
nita sa smru etnika, za ta je okrivio KNOJ.
- Doao sam ujutru tamo da vidim ko je ubio naih pet vojnika i popodne se vratio da podnesem
izvetaj Vladi Jugoslavije.Ja sam tada bio ministar unutranjih poslova i nisam ubijao ljude
po peinama. Recite mi kako moe ministar unutranjih poslova da ubija ljude To je vojska
radila, KNOJ, takozvani komadant Marko Katni, on je bio tamo tvrdi, izmeu ostalog,
Kapii.
Prema nezvaninim informacijama, uskoro e biti izvrena ekshumacija kostiju, koje e nakon
toga biti poslate u Forenziki centar u Danilovgradu na DNK analizu.

JOVO KAPII: Nije bilo zloina na Golom otoku!

Bivi general JNA priznaje da je predloio da Goli otok bude

mesto na kom e biti organizovan zatvor, ali da je to uradio
na ''zahtev drave i vlasti''.
Penzionisani general JNA i bivi ef UDBA Jovo Kapii kae da ga ne iznenauje
nastojanje da se rehabilituje Draa Mihailovi.
- etnici ele Drau Mihailovia, kao to bih ja eleo Tita. Naravno, da ga mogu vratiti, to je
jasno. U tome uestvuju i mladi u Srbiji, jer mladi nasleuju stare rekao je on u intervjuu
agenciji Anadolija.
Oni podseaju da je Kapii u decembru 2011. pretuen u centru Beograda, kao da se
verovalo da iza toga stoje srpski nacionalisti kojima smetaju njegovi stavovi, izmeu ostalog, i o
Mihailoviu. Na pitanje da li i danas ima problema i pretnji iz istih krugova, pogotovo jer su na
vlasti desno orijentisane stranke, on odgovara:

- Znate, nema niko ko je javno izrazio aljenje u Srbiji povodom napada na mene. Hiljade
pojedinaca su mi uputili rei podrke, ak i iz Bosne, ali u Srbiji niko nije javno rekao da
mu je ao to mi se to desilo. I to neto govori. Sve to radi grupa ljudi koji imaju nekakve svoje
raune. Nisam ja bio ovek koji je vedrio i oblaio. Ja sam bio jedan poten i astan ovek,
narodni heroj, general, i radio u Dravnoj bezbednosti. Radio sam asne i potene stvari, korisne
za drutvo. U Srbiji ivim 75 godina. Prema tome, nisam ja ovde doao kao tuin, ve u svoju
zemlju navodi Kapii.
KOSOVO I SRBIJA MORAJU BITI DOBRE KOMIJE
Bez obzira na to to ima koren neke druge vrste, po Kapiiu, aktuelno vostvo u Srbiji ima i
onu drugu stranu. On je pohvalio i podrao nastojanja vlasti da unite ono to ubija naciju,
pojedince i dravu, a to su lopovluk, pljaka, nered i bezakonje.
On dalje istie da, uprkos svemu, Kosovo i Srbija moraju biti dobre komije kada ve ne
mogu da ive u jednoj dravi.
- Kosovo jeste jedna jedinica za sebe. Ali to jeste bio i deo srpske drave od davnih vremena.
Prema tome, to nije lako reavati. Znate, kad vam neko otme jednu malu stvar, a kamoli
pokrajinu, i veliku i bogatu Opet i ta pokrajina ima pravo da se odvoji ako nee da ivi s
nekim, jer nisu to ljudi iste krvi, nisu iste vere, tradicije kazao je on.
- Kada se ve polo tim putem, ja se nadam da e ova vlast nai jednu sredinu oko Kosova koja
e pomoi da se stvari ree na dobroj osnovi. Pa ako ne budu zajedno, u jednoj dravi, da budu
odlini susedi, bolji nego da su u jednoj dravi i da se pomau dodaje Kapii.
NIJE BILO ZLOINA NA GOLOM OTOKU
Bivi general Udbe i pomonik nekada svemonog efa jugoslavenskih tajnih slubi Aleksandra
Rankovia smatra se tvorcem logora Goli otok gde su zavravali politiki neprijatelji biveg
reima, pie Anadolija. Kapii za tu agenciju priznaje da je predloio da Goli otok bude
mesto na kom e biti organizovan zatvor, ali da je to uradio na zahtev drave i vlasti.
- Mislim da je to bila uspena stvar i tako je to i primljeno. To je jedina injenica rekao je on.
Kapii je, takoe, negirao bilo kakve masovne zloine na Golom otoku.
- Sve drugo to se pria i planira, to je sve la. Sve te prie su istina kao to je istina da je Draa
Mihailovi nacionalni heroj. Ako Draa moe da bude heroj, moe da bude da je i Jova Kapii
unitavao Informbirovce, a bilo ih je 16.000. Pa, ja uzeo Slovence za ui, Makedonce za noseve,
pa Bosance Sve sam ja to skupio i poslao na Goli otok. Tako je to prikazano u jednoj zemlji
idiot istakao je Kapii, koji priu o uasima na Golom otoku naziva ujdurmom i bolesnim
majstorlukom.
- Goli otok je prikazivan kao srednjevekovno muilite, da su tamo bile maine i aparati za
muenje. Znate ko je njih leio? Oni koji su leili Politbiro Jugoslavije i Tita. Imali su vie hrane

i uslova nego bolesnici u tadanjim bolnicama. Nismo hteli da ih unitimo, samo da ih

sklonimo jer su velikim delom postali peta kolona koja je ekala Ruse - pria Kapii.
(M. R. / Izvor: Anadolija)
! -

" " " "

| | 14.08.2013.
-
..... , e
.
.
- . , ,
. , ?

- , ,
, ,
, , , ,
, ,
, . ,
, , ,

. , , ,
, ,
, , ,
, , ,
, , ,
, , ,
. .
, , ,
, .
, .

- , ?!

- , ,
, , ,
, ,

 - , s ,
,
- ,
. ,
,
, . ,
personom non grate ...., , .
, ,
, ,
, ,
, ? A
, ,
, .
, ?! ,
,
. .
, , ,
, ,
,
, ,
, . ,
, .
. , , - , ,
- ,
. .

- , ,
, ,
?!

- , , ,
, , ,
, ,
....,
s, , , ,
, , ,
. , ,
, "",
,
, .
z , s , ,
, , s ,
, , .
, . , , .

- ,
, ?!

- , /1 ,
, ,
, , , , ,
, , ,
, , , ,
.

- ,
?

- , ,
. ,
, " ".
? temporekriminis , .
, ,
, 1999. ., ,
,
, ,
, . ,
, , " "
, , . ,
. !
" " , ....,
.... . ,
. !

- ,
,
?

- , l
, , ,
. . ,
. ,
,
, , , ,
z , ,
. ,

 , , .
, . ,
, .
, . ,
, ,
, , .
, .
, .

- , ,
. ,
,
, ?!

- , ,
, , ,
, .
, ,
, . ,
,
, !
, , . ,
. , , ,
.

- ?!

- , ,
, ,
, , . , .
, ,
,
. , ,
. ,
, , ,
, .
,
? ! ,
, ,
,
, ,
, , , ? .

- ,
?!

- , .
,
. , ,
, , .

- !

, 270.000
, , ,
?!

- , ,
, ,
,
, ,
, , , .


, , , , .
,
, .
? ?
- ? , . ,
, .
, ....
5. 2000. ., -, ,
, " "
( " ") ,
, .
, ,
, ,
. ,
, , . , ,
, . ,
, .
, .

- 5. , .....
, ,
.... , , ...

- , .
.
,
! , 30
, ,
, ,
, - ,
- ? ! ? .
.
, , , ,
, 5. , ,
, , .
, ,
. .
, 80%
. , ,
, , ,
. - . ,
,
. . ,
, ,
. , m.
. ..

- ,
, ?

- !

- , ,
416 ,
, " " ,
?!

- ,
, , , ,
, !

 ,
! !
, ....., ,
, , !!!

- , ? !

- , ,
, .... ,
, ,
, , ,
.... , ,
, ,
, .... ,
, ,
. 92 , ,
, .
. .

- , ,
?

- , ? , ,
. , .
! . , , .
, ? , , ,
, . , ,
, , . ,
, .
.
,
, , , ,
, ,
. .
. ,
, . !
.



,
. , 1995.
. ,
,
, . ,
, ,
, ,
.
,
, ,
(. , ,
, ,
, .). ,

, .
,
, ,
, , ,
, .
, , ,
: ,
, , ,
, .
,
,
.
.
, ,
. ,
,
.
, ,
.
, , 1997.

, 26. 1990.


-
,
, ,

, 25.
, .
,
,
,
20. 1941. , , .

,
,
, ,
,
. -
,
,
. - , 10.
, -

. .
,
,
.

(
) .
. ,
1943. ,
. ,
,
, .

, ,

, , ,
,
, ,
1941:
1938. ( , 1915 .
.) .
,
, . 1.
, .
44. . .
. , .
, 17. 18. 1941. ,
.
. . .
24. . 8 ,
.

.

,
.
, ,
,
. .
.

 ,
.
,
20 45
.
. ,
. .
.
.
, . .
. 1.000 .
15 .
, ,
.

. .
,
.
,
. ,
, .
, .
, ,
.

, .
. : ! !
! , ! ! !
!

22 2 .
.
7 8 , .
,
, . . ,
. ,
.
. 300 400
.

 .
, .
70
30 , .
, .
.
,
15 50 .
, .
,
. 8 10 .

,
. ,
.( . )
, , ,
.
,
12.000 . ,
.
, . 20 . ,
,
.
. 3.
.

.

, ,

. , ,
- ,
, 49.
1941.
- .

, ,
,
.
, ,

.

,
.
, ,
, ,
, - !
,

,
.
, ,

,

,
, ,
. ,

,
,
,
,
,
. , ,
, , .
, ,
. , , ,
( - ),
, , ,
,
. ,
,

, . ,
. ,
,
, .

, . .
.

, 27. 1990.


. . :

, 26.
, , -
,
, ,
.
.
: . . , (
) , .
-
. . , ,
.
, .
, , .
42.5 ,
, . ,


, ,
, , . , ,
:
,
.
.

- .
, ,
.
, ,
.
.
,

1941. 1945. .
, , ,
,
.
, ,
, ,
.
, , . ,
,

,
. , ,
.

: ,
(). ,

 () ,
, , .

,
, 1932.
, , . .
,
,

, , ,
,
, , .

, , .
,
,
.
, ,
, 1945.

. ,
-, . 1945.
.


, ,

 ,
,
.
, , ,

.

,
,
. , ,
, 1942. ,
, ,
- .
, ,
, :
- ,

, , .
. ,
, ,
, .

. . ,
( ), , , ,
, .

,
.
, ,
1.200 ! ,
, ,
.

,
2. 1941. , ,

. , ,
, , , , ,
, , ,

 .

: ,
:
, ,
.

,
?
,
.
. ,
.

- .
. .
, : .
, ,
20. 1941. , ,
. ,
, 200 400 , ,
.
- !

,
, , .
.
,
? , ,

 , ,
,
, 21. 1941. ,
:
( . .) ,
. , , :
() , ,
,
, ,
:
, .
,
.

:

, 28. 1990.


. ,

, 27,
, :
, , 3.5
.
. , ,
-, .
.
.
, , 24.
1941. 25 200
23. . 25
-.
( 1 )
.
, 150-200 .


90x60
, , ,
180x90 . ( 2.5 )
, 1
. ,
3 .
.
,
(!?), 27. 1961. .
,
. ,
, :
1941.

.
. ! 27. VII 1961.

, , , .
!
, , 29
.
.
, ,
, ,
, , ,
. ()
, 1941. .


,
, .
.
,
, :
20. VII 1941.
, , (
1941-..). .
, ,
. .
.
. .
, .
. ,
: , .
.
( 20. VII 19. VIII 1941) 25.000 .
,
( , ..)...
,
26. VII 1941 ,
, .

, , ,
. ,
100 200 , , ...
.
,
. ,
. 10-15 .
: ,
, ...
, .
.
, , ,
.
, , .

 , 1.486 ,
, .

,
. , ,
.
, 1.500
2.000 . ,
-, , .
, .
,
: , .
, , , 1939,
.
.
,
,
, .
. , ,
.
, , 1941.
, . ,
,
. ,
, ,
.
,
, .
, ,
. ,
,
... .

 , ,
40 .
, , .
, ,
,
.
, .
, , ,
.
, ,
. . ,
, ,
.
- ?
.
, ,
, :
- ... .
, .
.
?

:

,

29. 1990.


5 . 42.5
, ,

.

, 28.

, . 10 ,
,
, .
.
, -
.
, . .
, , ,
-,
,
. ,
, . .

, ,
, .

-

.
, ,
, .

 . , 49
,

...
,
, 42.5 . , ,
. ,
, . ,
,
4 , .
,
, 1939. ,
.

, , , ,
. ,
...
, ,
- , , 51
. ,
, .
?
, , , - ,
. ,
, : .
.

.

 :
, .
,
, . ,
, : -
... .

14 ,
: - , ...
.

, . ,
, ,
. ,
, .
-

.
:

- , , .

,
. .
, ,
... ,
, . .
, ,
. .
4 6 ,
, , 1.32

. ,
.

, 30. 1990.
,

 : ,
.
. ,
. ,

, 29.
, ,
,
,
:
-
, ...
, , , ,
...

...
- .
, . ...
- , -.
:

- , ...
.
!
- .
, , ,
, ,
. , , ...
,
,
. ,
, .
:
, .
,
, , 40
... , , .
, ,
...

, !
, ,
! , , !
,

.

, ,
, ,
.
,
, .
, , ,
, 20.

, .

1939. .
.
.
: ! .
.
, .
, , , .
, , .
, .
. , ,
. .
,
. .
.
, . ,
. ,
, .

. .
.
. . .
. .
.

 ,
, .
. .
,
.
,
, , .
,
,
, .

...
.
.
. . ,
, .
:
, !
, . .
. , .
, . :
!
. ,
:

, !
. .
, .
. , ,
.
.
,
.
, ,
,
.
,
.

, 31. 1990.



, - .
:
, ...

30.
-
1983. . ,
, .
, , ,
.
.
, ,
.


1941. ,
,
.
...

, ,
. ,
,
, !
50- ,
...
,
,
, ,
, :

, 10. (
. .) 15 18
, , , ,
.
. .
...


.
:

.
, :
, .
: ,

. , , ,
- . ,
, .
, ,
. ,

 ,
.
,
, , , 24.
, 25.
1.000 , , .
30-35
75-90 , ...

, ,
.

, .
, , , ,
. , , ,
. ,
. ,
, , ,
. .
, . ,
...

,
, 16- .
, , ,

,
.

,
...
:
...
,
, ,
...
, ,
...

:
- , 1941.
,
36.000 . 62.000
. ,
...
,
, ,
, .
.
,
1989. ,

,
( ), .
, , ,
1941.
. , ,

. . .


25. 900 300 ,
(
). 3.000
, . 450 50 ,
, 2.100 ,
, ,
. .
,
, ,
:
...
. .
. .
. ,
.
? , .
. , ,
. , .

:

,
. , ,
, . . ,

.
.
, , .
,
. .
, , .
, ,
.

 (),
, .
, .

.
: , .
,
. :
. ? .
? ,
, .
. ,
. ,
.

, ,
. ?
, .
.
.
,
.. ...
.

. ,
. ,
.

,
. , , ,
.

 , (
,
,
) .
.
, ,
, .
.
:
, , ,
.
.
, ,
.
, , .
, ?

, ,
, , .
?
.
, ,
, ,
.
, ,
, , , ,
.

.
, ,
.

 . ,
( ).

.
, .

, ,
.
.
. , .
,
,
. ,

,
, ,
.

:
!
500 1.000
1995. ,
,
.

,
.
10 .
, , ,
.

 , 20
, ,
, 1993. .
,
20 . ,
200.000 .
. 1993. , ,
. 1995. , .


.

,
. 1995.
.
, .
.
,
. , .

. , 1993. 1995.
. , , .
.
, ,

500 . ,
1992.
, .
!!! ,



!
() , ,
OSS-a

!

 !
o !

!



!
! ( :
),

! ,

-
!
! , ,
, . , , ,
, .
.
. ,
, .
.
. , ,
,
.
.
( ) .
. , ,
, .
.
.
,
, ,
- . .

. ,
. , .

.
.
.

 .
.
.
,
.
.

. (. Richard L. Felman; , 29. 1921 , 13.

1999) .
, 27
.

, .
, . 21.
24. 1942. -.
1944. 415. , 98. , 15.
,
B-24 . Never a Dull Moment.
1944. -24 -109 10 11
.
(Purple Heart) .
, , ,
,
, .
,
200 .
10. 1944. ,
. 500
, .
II .
. ,
1946. . 21 ,
1946.
,
.
,
.
.

, .
, 17. 1946.
, ,
. ,
.

. 1970.

. 1976. 1977.
.
,
. ,
.
,
1968.
1995, ,
50 , ,
.
50.000 , .
13. 1999. 78. , , .
, .

Bileanin Vilijam Bil Salati jedan od osnivaa kompanije ilet

Za poznatu kompaniju ilet mnogi su uli, ali malo ko od njih zna da je jedan od njenih osnivaa
Velimir Vilijam Bil Salatid, koji je porijeklom iz Bilede.

TREBINJE - Skoro je nemogue saznati koliko je ivotnih pria ljudi koji su zbog tekog ivota
na hercegovakom kamenu ili zbog austrougarske okupacije odluili da bolji ivot potrae u
dalekom svijetu, ili kako bi Hercegovci rekli, preko okeana. Meu njima je bio i Gojko Salati
iz Bijele Rudine kod Bilee, otac Vilijama Bila Salatia. Vilijam Bil se rodio u ikagu, kao jedno
od dvoje djece srpskih emigranata ora i Jovanke Salati, odrastao je govorei srpski jezik.
Imao je nesreu da mu je otac umro radei u amerikim rudnicima, kada je imao svega pet
godina. U svojoj karijeri Bil je radio sve i svata, u mainskoj industriji, bio taksista, poslovoa,
raznosa novina.
Na nagovor supruge, krajem 1947. godine odluio je da pokuca na vrata tada malo poznate
kompanije ilet koja je traila trgovakog putnika.

I tada na scenu stupa tradicionalna hercegovaka promuurnost. Vilijam Bil Salati marljivo
poinje da radi i prvi osmiljava nove tehnike prodaje, sastavlja prvi ameriki nacionalni program
obuke i postaje direktor ileta za Ameriku, kao i lan borda direktora ove internacionalne
kompanije.
Postoji, dodue neprovjerena, pria da je upravo zahvaljujui njemu direktno lansiran do tada
nepoznati proizvod dezodorans.
Kada mu je supruga preminula, Salati je napustio kompaniju ilet i to je odjeknulo
ekonomskim svijetom. ak je i Vol Strit urnal, prokomentarisao da je Mister Salati veoma
rano napustio poslovni svijet.
Najvea je nagrada dati ansu gladnome. I onom koji gori od elje, govorio je ovaj estiti
Bileanin tih dana.
Kada je jednom prilikom drao predavanje na amerikom prestinom univerzitetu Jejl, Salati je
rekao: Ja nisam akademski obrazovan. Meutim, po zavretku srednje kole stekao sam posao i
zadrao ga do danas. Ova mudrost uglednog amerikog biznismena, porijeklom sa bilekih
Bogdaia, bila je prekinuta gotovo petominutnim aplauzom amerikih akademaca.
Kao i svaki Hercegovac ni trenutka nije zaboravljao svoje srpske korijene i posveivao je panju
porijeklu i srpskoj enklavi u Americi. Mnogo vremena i energije poklanjao je u dobrotvorne
svrhe, crkvi i porodici. Pomogao je kupovinu zemljita i izgradnju crkve Svetog trojstva u
ikagu, pjevao je u crkvenom horu, svirao tamburicu i svake godine slavio Aranelovdan, krsnu
slavu Salatia.
Velimir je sa brojnom rodbinom poetkom ezdesetih godina prolog vijeka posjetio Bogdaie i
svoje Salatie. Mjetani kau da mu je suza zaiskrila. Obeao je da e opet doi. Ali nije. Ipak, i
danas se u selu govori kako je Salati priao da ezne za Hercegovinom. Priao je da se u
dalekom Nortfildu, u saveznoj dravi Ilinois u Americi, esto prisjeao beskrajno plavog
Hercegovakog neba i svojih Bogdaia.
Njegovi savremenici kau da je sa amerikim predsjednicima esto razgovarao o srpskom
pitanju, a Don Kenedi mu je bio ponudio mjesto ambasadora SAD u Jugoslaviji. Velimir
Vilijam Salati je to odbio govorei da je previe vezan za svoju porodicu. Iza sebe je ostavio
etvoro djece, devet unuia i tri praunuka.

Braa
Postoji pria da su dvojica brae Hercegovaca putem telefona priala, jedan u Americi, a jedan u
Hercegovini. Amerikanac bi pitao: Kako je ljetina ponijela , a Hercegovac bi odgovarao:
Dobro, da samo padne jo jedna kia. A onda bi Amerikanac rekao: E, ta je mene i otjerala u
bijeli svijet.
MojaHercegovina Ratomir Mijanovi


:
,
( ).

.
11 . : 7. 1941.
! , ,
, , ,
. , 1948.
695 . ,
. , ,
, .
, , ,
. , ,
, .
, , , 17
: .
, , , .
,
.
, ,
, .
.
, .
, ,
. ,
, 27. ,
. ,
,
.

.
, , ,
,
. .
- ,
.

 , ,
. ,
, , , .
, , 1942.
.

, ,
.
.
9. 13 . , ,
,
. ,
, , .
:
, ,
,
, .
, ,
.
, . ,
, . , . ,
. ,
1939.
.
:
, .
.
, , , :
.
, , .
, : ,
!
, .
: , .
,
. 1945.
.

 , , ,
, , ,
.

2003. ,
,
. ,
, . ,
.
. ,
, .
,
, . .
, , .
, , . .
,
, .
. .
. ,
, 500 . ,
, , , .
, ,
. , . ,
.
. , ,
,
.
, .
, , ,
. , , ,
.
, .
.

 , ,
. ,
, .
, .
.
,
.
, ,
. ,
, ,

.
. , ,
.
23. 2008. .
12622/08 .
, 53
.
,
, 2.000 , , !
, !
2010. ! 34 , ,
68 ! ,
, 1.700 , ,
. ,
!
,
. , . . ,
, ,
, . , ,
, .
.
, .
, ,
. ,
.
.
. ,
, , ,
,

( ,

 ), , ,
, ,
, !
, ,
, , , ,
, ,
.
,
, . , ,
, .
, ,
! ,
40 !
,
.
, ,
. , 70
. .
.
: , . 296

e
,
, ,
.

,
. , , ,
, !

,
, , ,
, .
? ,
?


? ,
, . ,
, .


.
? ?
? , ?
-
, ?
- ,
?

,
.


?
, ,
, , ?
-
? ,
: , !


?

, ,
?
?
. , ,
, , ?
!
-
.

Vapaji bez nade

09. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Meu 1.518 kidnapovanih Srba na Kosmetu, 121 ena i 26 devojia i deaka. Kako je oteta
porodica Sekuli iz Pritine sa etvoro dece. masakrirano telo 6.godinje Ane Taki iz Prizrena.
Gde su bili logori za otete Srbe i ko je njima komandovao.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

PIU: Dragana Zeevid i Milena Markovid

PRIZREN 16.jun, 1999. godine. Karaoreva ulica. Starica Borka Stankovid, sa devetomesenim unukom
Miloem pola u prodavnicu po mleko.
- Ne dam dete. Pomagajte komije - uo se Borkinv risak i pla bebe. Sve se dogodilo u trenu. Na trotoaru
ostalo prosuto mleko i cipelice broj 29 i bakina marama. Nebo je tog jutra nad Prizrenom bilo kao staklo.
Vojska se povlaila sa granice. Od tada od starice i njenog unuka, ni traga.
Maj, iste godine. Pritina. Sirene ogalsile kratak prestanak napada NATO aviona. Trgodinja devojica
Aleksandra ivid povela lutku u etnju. Nije se vratila. etiri meseca, kasnije, 7.septembra u istom gradu
otet trogodinji Nikola Gligorijevid. Gligorijevidi nikada, nikome nisu smetali. Sasvima uvek lepo. Nikome
nita duni. Ko im je i zato oteo sina ni danas nemaju odgovor.
Selo Zlopek, kod Pedi. Porodica Radevid reila da ostane, dok su mnogi naputali ognjita. Najmlai u
Radevidima, Milo (5) nestao je bez glasa. pas nije prestajao da laje. Odjeknuo je rafal. Otmiari su ubili
psa. O deaku se od tada nita ne zna.

NI IVANA NI DRAGANA
Lov na srpsku decu na Kosovu si Metohiji poeo je sa prvim NATO bombama. Na meti otmiara deca su
bila i posle prestanka rata. Kidnapovanja su nastavljena i kada su **mir** na Kosmetu uspostavljali
vojnici KFOR. Prema podacima Udruenja koje traga za nestalim Srbima, 26.toro dece zavrilo je u
kanxama otmiara.
Dragana i Milorad Majstorovid iz Pritine, sa sinovima Nikolom i Ivanom i posle povlaenja vojske i
policije ostali su u svojoj kudi u naselju Kima u Pritini. Dragana, medicinska sestra, u Optoj bolnici.
Majstorovidi u svojoj kudi nisu dugo izdrali.Albanci su im pretili, razvaljivali vrata. Plaili su se za sinove.
Preselili su se us Kosovo Polje, kod Draganinih roditelja, a odatle u Leskovac, gde je Dragana dobila
posao. Decu je uvek neto vuklo nazad u Pritinu. Ivan je imao sedamnaest godina. Vratio se u Kosovo
Polje po dokumetna d au Leskovcu nastavi srednju kolu. Iz Kosova Polja, ne ekajudi pratnju do konvoja
koji je kretao ispred kasarne **kosovski junaci** u Pritini, Ivan je sa Draganom Stevanovidem krenuo
**jugom** da ne zakasne. Ni Dragan, ni Ivan nisu stigli do konvoja. Tada poinje vreme pakla za njihove
porodice.
- Ne znam vie gde sve nisam traila sina - pria Dragana Majstorovid, Ivanova majka. - Sve sam pokuala.
Nita. Gde mi je dete, je li ivo. Bilo ta da saznam, svaki pokuaj bio je bezuspean.
Ne broji Dragana vie ni kilometre, ni susrete sa svima koji bi mogli da joj pokau put Ivanovog nestanka.
- Razgovarala bih i sa crnim avlom - kae majka, nema cene koju ne bih platila samo da mi vrate dete.
Tri godine bez traga Ivanu Majustorovidu. Tri godine bez glasa. Pokuali su da pomognu i Albanci.
Dragana je saznala da joj je sin na prisilnom radu u akovici. Uveravali su je da su ga videli na izgradnji
puta akovica - Ped...Bili su **sigurni** da je ba on radio an obnovi albanskih kuda u Prizrenu...Da je u
jednom od logora...A Ivana nigde.
- Onda su se javili Albanci (Dragana ne eli da ih imenuje) i traili da im u zalog za sina naemo i vratimo
oteti auto **askonu** - seda se Dragana Majstorovid. - Verovali smo i krenuli u potragu za autom.
Pronali smo ga, otkrili i vratili vlasniku. O Ivanu nita nismo saznali.
Dete je simbol svih vremena i merilo svega postojedeg u ivotu, kae pesma. Srpsko dete na Kosmetu od
poetka NATO agresije, do danas, svedok je tragedije i bol za opomenu.
Ana Takid (6) oteta je u Prizrenu. Otmiari grupa naoruanih albanaca u uniformi OVK. Kraj leta, 1999. za
Takide poinju dani vensoti. Taganje za devojicom je bezuspeno. Polovinom septembra, iste godine,
pronaeno je njeno unakaeno telo.
SANJAM SINA SLOBODANA

etvoro dece Sekulida iz Pritine, kidnapovano je sa roditeljima. Najstarija Dragana imala je deset godina.
Drugi po redu, Lazar, tek napunio osam, Bogdan dve godine mlai od Lazara, a Nevena...Ona je imala tek
dve i po.
utakovid Nedeljko iz akovice preko nodi je osedeo. Albanci su mu kidnapovali tri sina. Najstariji
Aleksandar nije ni proslavio punolestvo. ore je tek zakoraio u esnaestu, a Radovan u desetu
godinu.Radovan bio radost Nedeljkova. Otac nikada nije sazano gde su mu deca. Zna gde ih je ostavio,
kad je krenuo na posao. Ostavio ih u kudi gde su i roeni, u akovici. U akovici su namerili i da ostanu.
Selo Dubovik, kod Deana, 13.juna 1999.godine. Tek minulo podne. Odozgo upekla zvezda. Odozdo vreo
asfalt. Milan vukovid (17) krenuo u Ped, majci po lekove. Nije se vratio.
Neboju Kovaevida, Milanovog vrnjaka, iz Pritine, Albanci kidanpovali 22.juna. O njemu se nikada nita
nije saznalo.
Slobodan Pejinovid (17) kidnapovan 19.avgusta u Pritini 1999.godine. Komije Albanci ubedili ga da bi
bilo bolje da se sklone u Crnu Goru. Tredi dan bobmardovanja. Tri puta su komije traile Slobodana.
Majka Desanka, kao da je slutila nesredu, od sina krije da mu komije nude utoite u Crnoj Gori. Ipak je
poao sa njima. Majka o sinu nikada nita nije saznala. Slobodan je bio uenik srednje tehnike kole u
Pedi.
- Komija Albanac me uveravao da mi je sin iv i da nita vie ne sme da mi kae - pria Slobodanov otac
Milorad. - Svuda sam ga trai, do posledsnje trunke snage. I nita. Snjam ga. Trai pomod. Budim se us
groznici. Gde mi je sin, ljudi, ako ita znate, pomozite mi da ga naem.
Opterua kod Orahovca od poetka 89.godine na udaru terorista. Srbi ne razmiljaju da se sele. Napadi
su sve jai. Nod izmeu 17. i 18.jula. Prst pred okom ne vidi. Boanidi na nogama. U dvoritu vide
Albance. Neko je zvao po imenu Mladena Boanida, domadina, da izae. Supruga mu stala na vrata.
Rairila ruke, kao na krstu.
- Ne izlazi, preklinjem te - molila je mua. - Odvede nam sinove.
Mladen je otvorio.Zato bi ba njegoe sinove odveli. Dragica pria:
- Neko je presekao struju. Odjeknula je eksplozija. Videla sam sina oblivenog krvlju. Nismo mogli da se
odbranimo.
Pred zoru, teroristi su odveli 16.godinjeg nemanju, njegovog oca Mladena, strica Boidara i Nemanjinog
brata od strica Novicu.
Dragica na grudi privila Nemanjinu koulju. I fotografiju.

- To mije ostalo od eda - kae tiho.

OTETA IZ NARUJA
MEU kidanpovanom srpskom decom na Kosmetu ima i maliana, iz drugih nealbanskih zajednica.
Demo Ujkid (17) iz Gornjse Roenice kod Murina kidnapovan je 28. juna 1999. Devojice (Romi) Kastrati
Samira (estomesena beba) i njena sestra Marijeta (17) izPritine otete su zajedno.Samira je bila u
naruju sestre.

Smrt Ane Taki

10. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

estogodinja devojica, posle kidnapovanja zajedno sa dedom Veselinom naena je mrtva sa

odseenom rukom, a o dedi ni traga ni glasa. Albanka iz komiluka videla otmiare. Ima li jo
nade za Kostie iz Orahovca.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevid i Milena Markovid

ANA Takid, iz Prizrena. Imala je samo est godina. Kraj avgusta, 1999. godine. U kudi Takida, deda Veselin
(71) i Ana, sami. ivot iza zatvorenih vrata, nesnoljiv. Dete nije razumelo zato su im prozori stalno
zatvoreni. Napolju je vrilo. Tutnjali su teki oklonjaci. U restoranu, ispred, Albanci u uniformama OVK.
Nemaki vojnici KFOR, odavno stigli u Prizren. Obedali da de sauvati preostale prizrenske Srbe. Mnogi su
otili u kolonama posle vojske i policije.
Velika Gospojina, 28. avgust. Udaraju zvona sa crkve Svetog ora. U Bogosloviji, u blizini, Srbi trae
utoite do prve prilike, da odu. Deda Veselin pritisnut nesredom zatoenog deteta. Sumnja na najgore.
Devojica kroz prozor gleda pticu. Veselin duti. Onda je prelomio. Moda je spasi u Bogosloviji... I svetac
je, veliki praznik, njegove komije Albanci potovali su Gospojinu. Potovali i Veselina.

Obukao je lepo, prvo sebe, pa unuku. Ani odabrao najlepu haljinicu. Sebi, prazninu odedu. Izadi de, pa
ta bude, kao u etnju, onda do Bogoslovije... Do sigurnog utoita nisu stigli. Oboje su kidnapovani.
Albanka iz komiluka videla je otmiare. Nije smela da pomogne. Pamti tragediju.

STANIMIR I BOBAN
POLOVINA septembra. Ana je naena na putu Prizren - ur. Mrtva. Jedna ruka joj je bila odseena. Ko je
oteo i izmasakrirao devojicu? Jo nema odgovora. Komije Takida, Albanci iz Prizrena, govorili su da su
to uinili **neki ljudi sa strane**. O sudbini dede Veselina ni rei.
Reane kod Suve Reke, 22. septembra, 1998. godine. Tek minulo podne. Srbi u strahu, posle otmice
brade Miodraga, Milovana Krstida i njihovog roaka Slobodana Mitrovida. Kidnapovani u junu. Pamte i
otmice itavih porodica iz Orahovca.
U Suvoj Reci, deca krenula u kolu. Prate ih roditelji. Stanimira Blagojevida, uenika osmog razreda, iz
Reana do kole prati ujak Boban. Oteti i deak i ujak. Stanimir u maju napunio 13 godina. U akoj
knjiici ostale petice. eleo je u gimnaziju.
Nikolidi iz Retimlja kod Orahovca planirali su da Cvetku (17) najstarijem sinu proslave punoletstvo. Da
proslave, kako i dolikuje momku, kakav je bio njihov prvenac. Najbolji ak tredeg razreda srednje
tehnike kole u akovici.
18. septembar, Retimlje. Nikolidi jo nisu zavrili ruak. U kudu upadaju Albanci. Odvode i Rajka i Cvetka.
O njima se nikad nita nije saznalo.
Isti dan, iste godine, nekoliko sati kasnije naoruani Albanci napali na kudu Kostida u Orahovcu. Odvedeni
Neboja Kostid, maturant tehnike kole. Sa njim i otac Mladen.

OSTAO MARKOV CRTE

- UZMITE sve, sve to imam, evo i moj ivot, samo mi sina potedite - molio je otac.
- Pusti, tata, nemoj, idem s tobom - teio je Neboja oca.
Kostidi tragaju za Mladenom i Nebojom. I pamte.
Pritina, 9. jun 1999. godine. Utihli NATO napadi. Najavljeno potpisivanje sporazuma u Kumanovu o
povlaenju vojske i policije sa Kosova i Metohije. Svi vide kraj rata. Niko se ne raduje. Priguena radost
dece. Brat i sestra Marko (9) i LJubica (7) izali iz kude.

Jutro oko 10 sati. Deca kupila balone. Marko jo i blok i bojice. Kidnapovan ispred kude. Ostao Markov
crte kolskog dvorita i dece u igri.
Petar Ilid, 17 godina, Gornje Selo kod Prizrena. Poetak jula, 1999. godine. Leto pourilo, uzrela penica.
Ilidi nisu mislili da napuste Metohiju, a ostave ito. Deveti jul, Ilidima Albanci uli u penicu. Zvidi kosa.
Pucaju otkosi. Pada zrelo ito.
- Polako komije - kazao je Petar Ilid.
Re po re. Vratio se 17. godinji momak ljutit. Opet je izaao na njivu... Nije se vratio.
U dosijeu ovog mladida turo ispisano: poslednji put vien 9. jula 1999. godine.
ZNAM OTMIARE
ZNAM otmiare mog sina Nemanje Boanida - govori Dragica Boanid iz Opterue kod Orahovca - Oteli su
ga, zajedno sa ocem Mladenom Albanci iz komiluka. Prepoznala sam Hodu Mazarekua, Sokolja
Kabaija, Jupe i Sedeta Kabaia. Oni su ih odveli. Traim da odgovore gde su, gde su mi deca i mu.
Nemanja Boanid, kad je otet, imao je 16 godina.
RTVE CELE PORODICE
PORODICA sa Kosmeta, ija su maloletna deca rtve otmiara tri godine tragaju za svojim sinovima i
kderima. Do sada svi - bezuspeno. Dragica Majstorovid, majka gimnazijalca Ivana Majstorovida (17) kae:
- Sreli smo se sa irakom, kada je dolazio u Beograd. Ostavio je utisak da razume nau nesredu. Obedao je
pomod. Nije odgovorio.
Mnogi roditelji i rodbina jo ne gube nadu. Neki su bili u Rudaru, na identifikaciji odede predmeta
eshumiranih Srba. Nisu prepoznali nita to je pripadalo njihovoj deci. To je ulilo dodatnu nadu i
nastavljaju da tragaju.
Za nekom decom, naalost, nema ko ni da traga. rtve kidnapera bile su i kompletne porodice, kao
Sekulidi sa etvoro dece.

Tuga ubi Tanasija

11. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Srce Tanasija Krstia iz Reana kod Suve Reke prepuklo od bola za sinovima Miodragom i
Milovanom. Majka Slobodanka se ne miri sa zlom sudbinom, ali na pitanje gde su joj sinovi
komija Albanac veli: Ode glava ako ti ta kaem

Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

PIU: Dragana Zeevid i Milena Markovid

Srce Tanasija Krstida iz Reana kod Suve Reke prepuklo od bola za sinovima Miodragom i Milovanom.
Majka Slobodanka se ne miri sa zlom sudbinom, ali na pitanje gde su joj sinovi komija Albanac veli: Ode
glava ako ti ta kaem
PRIZRENSKA bolnica, leto 1988. godine. Pod ifrom hitno, na Interno odeljenje primljen Miodrag Krstid,
iz Reana kod Suve Reke. Korak do loga! Iz Prizrena hitan uput za Beograd.
Dve sedmice posle... Miodrag iz Beograda zove brata Milovana, u Reane:
- Lekari kau, dobro sam. Mogu da idem kudi, doi po mene.
Milovan Krstid, sa bratom od tetke Slobodanom Mitrovidem, istog dana polazi iz Reana, po brata
golfom. Dirljiv susret brade posle Miodragovog smirivanja pritiska, pa nodenje kod sestre Zlatane u
Beogradu.
Jutro u Reanima, 24. juna 1998. Brada se u raspoloenju vradaju kudi. ekaju ih supruga i deca.
Miodraga - Jasmina i etvoro maliana: Vladimir 15, Verica 9, Vesna 7 i Draginja dve godine. Milovana
eka Danijela i dve derke - Silvana (3) i Tijana. Ni godinu dana nije imala. Otac Tanasije na kapiji eka
sinove. Majka Slobodanka postavila sto...
NEMOJTE IH VIE TRAITI
I MITROVIDI ekaju sina Slobodana. Dan odmie, Krstidi ekaju. Mitrovidi ekaju. Blii se nod. Zove sestra
Zlatana iz Beograda, pita jesu li joj brada stigla.
- Nema ih, Zlatana, kderi. to ih nema - govori otac Tanasije. Nod u Reanima. Nema sna u kudi Krstida i

Mitrovida.
- Kako ih nema, javili su mi se iz Kruevca. Ma, stidi de oni - tei Zlatana roditelje. - Moda je auto zakazao.
Pred zoru, 25. juna, Tanasije odlazi u stanicu milicije da pita za sinove. Odgovor i sumnja... Svi su videli
Krstida u odlasku, u povratku niko. Sati kao vekovi. Istog dana, po podne Tanasijev brat Miroslav uputio
se kod komije Albanca. On je Miodragov prijatelj iz detinjstva. Mora neto da zna.
- Ne brinite, sva trojica su kod nas, ivi su i zdravi, vratidemo ih - odgovorio je.
ok za Krstide! U kudu se slili Reani. Tiina pritisla kao olovo. Srbi na nogama. Eto komije Albanca.
Obrada se domadinu:
- Za tri dana Tanasije, sinovi de ti biti osloboeni - kazao je.
- Da su kod nas ved bi bili kod kude. Naalost, zarobili su ih ljudi iz drugog sela..
Reane 1998. etrdeset i pet srpskih i 200 albanskih domadinstava. Lepo se ivelo...
Sutradan, 26. juna Slobodanka i Tanasije odlaze kod poznanika u susednu Dubravu. U kudi Miodragovog
prijatelja dvadesetak pripadnika OVK ruaju. Sve rodbina. Krstida ljubazno pozdravljaju na albanskom i
brzo se udaljavaju. Slobodanka je primetila - neki su krili poglede.
- Kad-tad, deca de biti sa vama - uveravao je Miodragov prijatelj Albanac. - Izvukao bih ih, ali sada ne
mogu. Tanasije, ovee, pobide mi porodicu, ako bilo ta pokuam.
Krstidi su verovali. Na odlasku uli su i ovo:
- Tanasije (...) nemojte vie da dolazite. Ni ja ne smem kod vas. Jedan na ovek je mrtav. Pokuao je da
vam pomogne.
TA KAE ISMET
DANI su prolazili. Sukobi na Kosmetu su se zaotravali. Od Miodraga, Milovana i Slobodana ni traga.
Tanasije i Slobodanka spremaju snahe i decu i prate ih na sigurno. Oni ostaju, pa opet ekaju sinove.
Slobodanku, jednom, u bati zatie Albanka iz komiluka. Uznemirena. Moli je da se zakune u decu, da je
nede odati.
- Vidim, pati Slobodanke - rekla je. - Da zna deca su ti iva, u koli su u Mileevu. O tome zna na Ismet,
ovaj to u selu ima prodavnicu. On moe da pomogne. Idi do njega, ali nodu. Nemoj danju.
Slobodanka odlazi kod komije.

- Ismete, reci gde su mi deca - zavapila je majka. - Reci, ako su neto skrivila, nekog ubili... Oko da mi ne
trepne nedu ih vie traiti. Ako nisu, vratite mi ih, preklinjem vas. Bezgrene traidu ih dok sam iva,
grene nedu.
- Ne dolazi, Slobodanke. Ne dolazi vie. Ode glava ako ti ta kaem.
Na rastanku Ismet je viknuo:
- iva su ti deca, eto.
Slobodanka:
- Zna Ismete, kakvi smo mi ljudi. Zna da je Jasmina (snaha Krstida, medicinska sestra) svima vama
pomagala, decu vam leila, majke vam leila.
Od tada, mesecima niotkud odgovora. Slobodanka jutrima ponovo odlazi u prodavnicu kod Ismeta.
Kupuje i ono to ved ima u kudi, samo da neto sazna o sinovima.
Godina protekla. Trinaesti jun 1999. Srbi odlaze iz Suve Reke. Kuljaju kolone Srba sa Kosova i Metohije.
Odoe Srbi u Srbiju. Odlaze i Krstidi. Tanasije odlazi, ostaje jauk za sinovima. Slobodanka pria:
- Bila je zima, tek nastupila. Dvehiljadita. Seli mi da veeramo. Tanasije duti, ja taman zaustavila da neto
kaem o deci. On trznu dva-tri puta. Umre za stolom. Puklo mu srce. Puklo od tuge za sinovima.
Miodragova Jasmina sada je u Kragujevcu sa decom. Deca porasla. Tuga za ocem decu nadrasla.
Milovanova Danijela podie Silvanu i Tijanu u Barajevu kod Beograda. Pria im o ocu i pokazuje
fotografije.
Tijana oca pamti sa fotografije.

BILI SU SAMO DECA

Ana Takid (6) iz Prizrena, oteta 1999. godine. Pronaeno njeno unakaeno telo.
Sekulid Dragana (10), Lazar (7), Bogdan (5) i Nevena (2,5) iz Pritine nestali su sa roditeljima.
utakovid Nedeljka Aleksandar (18), ore (16) i Radovan (10) iz akovice. Kidnapovani 15. 6. 1999. iz
svog stana u akovici.

Milo Stankovid devetomesena beba poslednji put viena 16. juna 1999. godine u Karaorevoj ulici u
Prizrenu.
Milan Vukovid (17) iz sela Dubovik u optini Deane, nestao je 13. juna 1999. godine na putu izmeu Pedi
i sela Dubovik.
Milo Radevid (5) iz sela Zlopek, optina Ped. Nepoznata lica su ga kidnapovala 2. 8. 1999. godine.
Demo Ujkid (17) iz sela Gornja Rozenica kod Murina kidnapovan 28. juna. Kidnapovan je sa ocem.
Neboja Kovaevid (17) iz Pritine, kidnapovan 22. 6. 1999. godine.
Blagojevid Stanimira Sredko (13), uenik osmog razreda. Kidnapovan je 22. 9. 1998. godine na putu
Recane-Movljane.
Boanid Mladena Nemanja (16), uenik Srednje tehnike kole u akovici. Kidnapovan 18. 7. 1998.
godine u svojoj kudi sa ocem.
Majstorovid Milorada Ivan (17), gimnazijalac, kidnapovan 19. 8. 1999. godine.
Nikolid Rajka Cvetko (17), uenik Srednje tehnike kole u akovici. Kidnapovan 18. 7. 1998.
Kostid Mladena Neboja (17), u selu Retimlje kod Orahovca, uenik Srednje tehnike kole u akovici.
Otet 18. 7. 1998 iz svoje kude sa ocem Mladenom.
Pejinovid Milorada Slobodan, uenik srednje kole. Kidnapovan marta 1999. godine u 11.00 ispred svoje
kude.
Jovanovid Marko (9) i Ljubica (7) iz Pritine. Nestali juna 1999. godine.
Ilid Petar (17) iz Prizrena. Kidnapovan juna 1999. godine.
Kovaevid Neboja (17) iz Pritine, kidnapovan 20. 6. 1999. godine.
ivid Aleksandra (3) iz Pritine. Nestala maja 1999. godine u Pritini.
Gligorijevid Nikola (3) iz Pritine. Kidnapovan 7. 9. 1999. godine.
Kastrati Samira (est meseci) i Marijeta (17).

Vratie se tata...

12. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

arko Spasi, voza u rudniku Belaevac, prva rtva kidnapovanja: otet 14. maja 1998, javio se
posle pet dana i -nikada vie. iptarski uenici u Obiliu kamenovali arkovu majku dok je
traila sina.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevid i Milena Markovid

TEHNIKI kolski centar "Nikola Tesla", Obilid, maja 1998. godine. Zvona odzvanjaju prvoj smeni
srednjokolaca. Pred kolom Marija Spasid, kao ukopana. U jednoj ruci fotografija mladida. U drugoj, na
kartonu ispisano: "Gde je moj sin arko Spasid?"
Deca prolaze. Jedni dute, drugi viu: "Gubi se, kinja" (pogrdni naziv za Srbe). Neko joj je pljunuo u lice.
Poletele su i kamenice. ena stoji. Bez suze i glasa. Bez pokreta. Izlazila je tako danima. Odlazila je i meu
komije Albance. Pisala im pisma i pitala: "ta mi to, kukavnoj, uradiste?"
Marijin sin arko Spasid, voza u runiku "Beladevac", prva je rtva kidnapovanja na Kosovu i Metohiji.
Otet je 14. maja 1998. godine.
- Bila je nod - seda se Marija Spasid. - arko druga smena. Svojim, starim "gazom", trebalo je da iz Janjine
Vode doveze vulkanizere sa ugljene trake. Znao je da su se i pre ove tragine nodi oko rudnika motali
naoruani pripadnici OVK. Kako da ostavi radnike u Janjini? ta, ako njih napadnu? Prelomio je i krenuo.
Nije se vratio.
Oevici su svedoili: na putu Beladevac-Grabovac (ovde nema ni jedne srpske kude) OVK je presekla put.
arko je pokuao da se vrati. Put je s obe strane bio blokiran. Odveli su ga u pravcu Didevice.
Izdri, pustide te

SLAANA, arkova supruga ekala je mua da se vrati iz smene. NJihova deca: Nemanja (8), Milica (6) i
Tamara (2) odavnu su zaspali. Samo je najstarija Aleksandra (9) zavravala domadi. Vest o otmici javlja
policija. Slaanin vrisak budi decu. arkovi roditelji u Sibovcu, o kidnapovanju sina saznaju sutradan. Otac
Milorad ne veruje. Majka Marija sluti nesredu. Provalio se jauk. Najpribraniji arkov brat, Simo, hrabri
roditelje.
Peta nod od otmice Spasidi ne spavaju. Oko ponodi zazvonio je telefon. Slualicu podie Slaana. ula je
arka kako s mukom izgovara samo njeno ime. Ispustila je slualicu. Pritrao je Simo, uzeo slualicu, a s
druge strane krik: "Slaanaaa". Prepoznao je arkov glas. On je ponavljao ime ene. Simo je mislio, s
druge strane je magnetofonska traka.
- Ti li si arko? - pitao je Simo i uo samo dve rei, jedva izgovorene: "Ja sam".
- Zna li s kim razgovara? - opet je Simo upitao brata u neverici.
- Simo - uspeo je da izgovori arko.
S ove strane veze Simo je vikao, a nije znao da li ga je brat uo:
- Izdri, pustide te. Siguran sam, postide te. ena i deca su ti dobro. Na sigurnom su.
U kudi pakao. Marija cepa koulju. Deca vrite. Milorad stegao vilice, a jecaj mu trese itavo telo. Slaana
nema i ukoena. U ovoj kudi, pria majka Marija, uvek je bila pesma. Sveti Vrai kad se slave, zna se, to
domadini slave.
- Sad sve nestade - kae - 24. oktobar kad doe, dan kad je arko roen... E, nema toga dana vie.
Jo se nadamo
SPASIDI su bili uvereni da je arko grekom otet. Nikako i niim nisu zaslui ovu tragediju. Albancima se
uvek pomagalo. Milorad im put kroz Sibovac izgradio. Peta kuda meu 240 albanskih bila je Miloradova.
Novac ne duguju. Krv ne duguju. arko je i u smeni radio sa Albancima. Nijedan dan bolovanja. Nijedna
ihta proputena. etrnaest godina staa, bez odmora. Slaana ga molila da napusti posao, kad su poeli
napadi na vojsku i policiju. Nije hteo. Voleo je rudnik.
- Pokuali smo da ga izvuemo preko komija, iz Sibovca - govori Marija. - Svi su bili u OVK. Nismo uspeli.
Uputili smo apel u "Koha ditore", u Pritini (dnevnik na albanskom, urednik Veton Suroji) objavili su ga od
rei do rei. Nije bilo odziva. Milorad i Simo su posle traili da se sretnu sa Rugovom, Demadijem,
Vokerom. Primio ih je i Holbruk. Svi ovi susreti zavravali su se krtim odgovorom: "Strpite se... Vratide se
on... Moda je neko od njegovih kolega (Albanaca) u srpskim zatvorima, pa je otet za razmenu."
Vrnjaka Banja, pre dva dana. Poziv iz redakcije "Novosti" arkovoj supruzi i deci. Odgovara slaana:

- Jo se nadamo da je iv - kae. Guta suzu. U kudi etvoro dece. A, kao da ih nema.

- Teko nam je svima. Najtee je kad deca pitaju kad de tata da se vrati. Ja dutim, a oni me tee: "Vratide
se on sigurno."
OTETI RUDARI BELADEVCA
OTMICA arka Spasida za nadlene nije bila i dovoljna opomena da zatite radnike "Beladevca", pa je 38
dana od ove tragedije (28. juna 1998. godine) kidnapovano jo osam rudara, koji su stizali na posao.
Otmica se dogodila na ulasku u rudnik. Kidnapovani su: Dragan Vukmirovid (40), Duan (56), Zoran (30) i
Pera Aanid (28), Filip Gojkovid, Miroslav Trifunovid (43), Mirko Buha (50), Srboljub Savid (27). Za njima
tuguje esnaestoro dece i dvoje unuadi.
Na spisku kidnapovanih rudara "Beladevca", koji uz zahvalnost preuzimamo iz dokumentacije Sindikata
elektroprivrednih preduzeda sa Kosmeta, navedena su imena i etvorice radnika, otetih posle dolaska
KFOR: Ivan elid (40), otac etvoro dece, Zoran Markovid (38), Dragan Dimitrijevid (29) i Dejan Stanojevid
(24).

Decu gledam, suze krijem

13. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Steem bol, a bol podera srce, razvali duu, kazuje Vesna eli, ijeg su supruga Ivana oteli pred
kuom, a ona ostala sa troje maliana. Stojanka Trifunovi se jo nada sinu Miroslavu.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevid i Milena Markovid

VRATITE nam naeg tatu Ivana elida. Trae ga njegova deca: Magdalena, Aleksandra, Aleksandar i
Nikola...

Slova na poruci od papira zasuilo vreme. Suza presuila. Tinja jo nada.

Pritina 14. jun 1999, naselje Sunani breg. Jutro. Ivan poao na posao. Kidnapovan ispred zgrade u kojoj
je stanovao. Bio radnik "Elektroprivrede Kosova i Metohije". Ko su otmiari? Ne zna se, ne bar javno. Kad
je otet, Magdalena je imala 14 godina. Prekjue je napunila 17. Tredi je roendan tuge ove devojice.
Aleksandra, 11 godina. Aleksandar, tek upisan u osnovnu kolu.
- Tata de kupiti kolsku torbu - kazao Ivan sinu na rastanku. Nije razmiljao da se nede vratiti. Najmlai
Nikola (2) jo je tepao. Sad zna da tate odavno nema. Ostale fotografije u deakovim rukama.
elid na svakom protestu. Poruka ista: "Vratite nam naeg tatu". Malo je onih koje dotie njihov bol.
Dragan Cerovid, poverenik u Sindikatu radnika "Elektroprivrede Kosova i Metohije", kae nam da je
Sindikat pisao svima. Moli za pomod. Jo se nadaju da meu otetim kolegama ima ivih. Sindikatu stigao
samo odgovor iz kabineta ministra inostranih poslova Svilanovida. U poverenitvu kau: "Mogu i rei da
utee".
- Gledam decu, krijem suze, steem bol... A bol podera srce, razvali duu - kae Ivanova supruga, Vesna
elid, deci i mama i tata. Dve ruke, za etiri. Stie, nekako. Nikola tatu pamti iz prie.
- Naa mama je najtunija mama na svetu - kae Aleksandra.
Vesna pria da se deca trzaju u snu. Skau u krevetu. Ona pali svetlo i sedi, sedi... tako do zore. Gleda u
lica dece. ita gr na Magdaleninim usnama. A kad u snu, Aleksandru zatitra osmeh, Vesna je sigurna:
"Sanja tatu".
Vuitrn, selo Slakovce, 1998. godine. Trifunovidi ne broje koje su koleno Trifunovo. Ovde su, ko zna koliko
vekova unazad. Njive imali, konje imali... Ej, kakve su konje samo imali. I kude...
- Kude nisu vane, kad ivota nema bez Miroslava - govori starica. Ona je Stojanka, majka Miroslava
Trifunovida, rudara, osedela, ostarila. Jutro i bora. Nod i bora. Lice, kao zemlja pod brazdama. U oku suza.
Krene, stane. Krene, stane, pa sklizne u brazdi kod usana. Kosovka je, majka ne ume da plae.
- Ostala mi tri sina - kae Stojanka i nabraja: Milorad, Tomislav, Slobodan - au, Miroslav. Rana.
Majka Stojanka danas u Vrnjakoj Banji. Tamo su ona i suprug Svetislav nali utoite, kao vedina
rudarskih porodica sa Beladevca. Ucvao maj. Majke grle i sinove, tate etaju decu. Stojanka gleda. Kad 22.
jun doe... Toga dana, pre etiri godine, otet im je sin. Rmbao, radio, kudio. I porodicu nije stigao da
stvori. Decu da zapamti. Da mu se nadaju.
- Dete moje, domadin bio - kae majka. Stegla ruke. Pucaju prsti. Ruke... ove ruke ne moe da ne
upamti.

- Svi smo mi u istoj muci. Svi, mi nesrednici, koji traimo svoja eda - kae majka. Isto je govorio i Simo
Spasid, brat arka Spasida, kad smo ga pozvali da govori o bratu, kidnapovanom kad i Miroslav Trifunovid.
- Ne... Priajte o njemu s kim god elite, samo sa mnom nemojte - odgovorio je Simo Spasid, predsednik
Udruenja porodica kidnapovanih i otetih Srba sa Kosova i Metohije. - Za mene su sve rtve otmice
jednake, kao i to je bol zajedniki za sve.
OTET I SVETA JAKID
KIDNAPOVANI mukarci, starosti preko 60 godina otedenog zdravlja: Dragomir ukanovid (71) otet
ispred svoje kude u Prizrenu, Boidar Ogarevid (76) kidnapovan u Prizrenu sa ulice, Todor Tirkovid (62)
teko bolestan, otet na putu LJubide-Prizren, Tomislav Radivojevid (65), poao po lekove, kidnapovan sa
jo 18 Srba i odveden u nepoznatom pravcu. Tihomir Patrnogid (84) otet u Prizrenu kod gradske pote,
Stajko Anelkovid (68) otet ispred svoje kude u Zajidu kod Prizrena, Miloa Nikida (61) odveli pripadnici
OVK iz kude u Sirovcu, Milutin Dimitrijevid (66) odveden iz Drenikog naselja Vranjevac u Pritini,
nedaleko od svog stana, Svetislav Jakid (71) otet u Vidovdanskoj ulici u Pritini, Tomislav Pirkovid (62),
zemljoradnik, kidnapovan na povratku iz njive u selo LJubida kod Prizrena, Branislav Rakovid (68)
kidnapovan u Muutitu kod Suve Reke, ispred svoje kude...
KIDNAPOVANE ENE
BOSILJKA Spasid (69), kidnapovana 27. 06. 1999. godine u Dojnici kod Prizrena, Momira Radivojevid (67),
iz Prizrena, odvedena u nepoznatom pravcu, Cveta Nikolid (74), kidnapovana juna u Muutitu kod
Prizrena, Gorica Sekulid, kidnapovana u naselju Dardani u Pritini, u nodi izmeu 25. i 26. juna 1999.
godine, Mirjana Rakoevid, kidnapovana krajem juna 1999. u Pritini, Jelena anovid (71), ivela u
samakom domu hotela "Lukijana" u Pritini, kidnapovana jula 1999. godine, Leposava Mikid (55),
kidnapovana u Sitnikoj ulici, u Pritini, Gorica Nacid, kidnapovana 2. 09. 1999. godine, Mileva Ristid (49),
kidnapovana u Muutitu kod Suve Reke, Jovanka Ristid (76), oteta u selu Delovce kod Suve Reke,
Snjeana Karanovid (34), roena u Republici Srpskoj, kidnapovana sa suprugom u nodi izmeu 13. i 14.
juna 1999. godine, Marica Staletovid (68), oteta krajem jula 1999. u svom stanu u Ulici Cara Duana u
akovici, Petrija Piljevid (57), odvedena u nepoznatom pravcu iz svog stana u naselju Dardane u Pritini,
krajem juna 1999, Mira kripac (71), oteta iz svog stana u Pritini...

Tri godine tuge

14. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Prognane porodice Stevanovi i Spasi jo tragaju za hraniocima - Draganom i Veljkom. Olga

Krsti na identifikaciji u Rudaru prepoznala delove odee majke Vilke. Tragedija Stankovia, iz
Deana.

Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevi i Milena Markovi

TRAIU te sine dok ivim. Verujem da si i ti iv. Marija,
majka Dragana Stevanovia(41) iz Pritine, gleda prema
Kosmetu. Tamo joj je sve ostade. I sve nestade. Sin joj
kidnapovan 19. avgusta 1999. godine. Poao je iz Pritine
prema kasarni **Kosovski junaci**. U autu bio i Ivan
Majstorovi, gimnazijalac (o kome smo pisali) da sustignu
konvoj prema Srbiji. Nije se vratio.
Mariji ostali unuci Milan, Milo, Milica. I snaha Slavica,
tuga jedna. Marija gleda unuke. Kae:
- Neka pamte deca.
Slavica jedva pristaje da se slika. **Nema ta da vidi**, veli.
Pored nje seda najstariji Milan. U rukama tatina fotografija
i poruka: **Vratite nae najmilije**. Kome je upuena
poruka. Znaju li Stevanovii ko im je odveo Dragana?
Mnogih su se vesti nasluali. Neke **bile sigurne**. Traila
sina Marija. Traila hranioca dece Slavica...

DAJTE SLIKU IVANOVU

- Tri godine bez traga, tri godine bez smeha u kui - govori
Slavica. - Najtea mi je tuga deja.
Majka Marija, jednom u bunilu, obukla crninu. Zajaukala.
Onda se prenula i vratila maramu u ormar. Jo eka. Ko god
doe, kad god doe u Stevanovie, ona se nada vestima o
sinu.
- Uzmi ti, majko, fotografiju Ivana Majstorovia, neka i
njega na slici s nama i tatom. Moda su i tamo, zajedno kae Slavici Milan.
- Gde, tamo, sine - pita Slavica.
Tiina. Samo se uje fotoaparat. Jo jedna fotografija bola i
nade, nastaje. Najmlai Stevanovi je u koli. Milica sada
ima devet godina, Milo trinaest, Milan sedamnaest.
Veljku Spasiu, pre tri dana bio roendan, 43. po redu. Da je
sa svojima, kod kue bilo bi isto, kao pre tri godine. U junu
1999. godine Veljka su oteli ispred kue, kad je poao na
posao. Bio radnik TE **Kosovo**. Od tada, ni traga. Da je
sa svojima... supruga Slobodanka umesila bi pogau, sestra
Cveta donela bi vino. Bez brae Momira i Nenada, nikad
veselja. A Veljkova deca Aleksandar (12) i Damjan (10) bili
bi uz tatu. Jedan uz levu, drugi uz desnu ruku. Na rukama ih
tata podizao. Poslednji tatin roendan 11. maja 1999.godine,
tako je proslavljen. Ni NATO bombe nisu omele Stevanovie.

Vrnjaka banja, 11. maja ove godine. Damjan i Aleksandar

jedva polaze u kolu. Prati ih Slobodanka. Majka grli decu.
Odlazi Aleksandar, pa Damjan. Damjan se vraa.
- Mama, tati je danas roendan - kae.
Istog dana kada je otet Veljko Spasi, iz akovice polazi
Rada Gojkovi sa 18.godinjim sinom Predragom i tri godine
starijom Tatjanom, da nae spas za decu. Suprug Rade (46)
ostao da uva dom. U Gojkoviima od tada, nikad radosti.
Rade je otet, a Rada saznala da je proao najstranije muke
u akovikom hotelu **Patrik**. Svata je ula, ali nikad
vesti nisu potvrene. Rada jo traga.
KOMAR STAROG MILORADA
Deani 11. juni 1999. godine. Iz svoje kue, kidnapovani
Krstii, Vilka (62) i Milivoje (72). erka Olga (23), posluala
roditelje i otila kod sestre u Kragujevac. Gde sve Olga nije
traila oca i majku. Nedavno, na identifikaciji u Rudaru,
prepoznala je majinu suknju i papue. Prepoznala i oeve
pantalone.
Vojska i policija povlae se s Kosmeta. Za njima kulja narod.
Nepregledne kolone povezale Prizren, akovicu, Pritinu,
Orahovac... Stie KFOR. Za njima i odbegli pripadnici
OVK. Stiu i Albanci iz siromane Albanije. Juni mesec
1999. godine, vesti o kidnapovanju se ire. Nestaju Srbi kao
igle u plastu sena. Lov na ljude i imovinu sve straniji.
Stankovii u Deanima, na udaru. Prete im komije, prete
novopridoli Albanci. Domain Milorad otpremio erke

Slaanu (22) i Suzanu (26) kod roaka u Uroevac. Oni, sa

najstarijom Gordanom (27) ostaju. Kome bi oni zasmetali.
Vesti o ubistvima i kidnapovanju Srba stiu i do Milorada.
Odluio je, sutradan e svi krenuti iz Deana i pridruiti se
rodbini u Uroevcu. Miloradova erka Suzana danas
svedoi:
- Majka i sestra (ivka i Gordana) nisu nale spas. Ubijene
su. Tata je pokuao da se izvue. Bio je ranjen. Pokuali su
da ih kidnapuju, povezli ih prema eneral Jankoviu. Tu su
ih, u nekoj koli, ispitivali, i Gordanu i mamu silovali pred
tatom.
Milorada Stankovia otmiari su potedeli. Danas je invalid.
Bori se sa seanjima.
OTETI STARCI
Marko Nikoli (79),iz Muutita kod Suvere Reke teko
bolestan kidnapovan iz svoje kue sa suprugom; Mirko
Cvetkovi (62), odveden iz kue u Muutitu; Jovan
Jovanovi (71), kidnapovan u kui; Stanislav Markovi (72),
otet kod Suve Reke; Milan Staletovi (73), otet u svom stanu
u akovici; Mili Pantovi, teko oboleo od kancera,
odveden nije se vratio; Radomir Voti (67)i Trajko (70),
kidnapovani sa svog imanja u Jelovcu kod Kline; Milo
Jevri (60), otet ispred hotela **Metohija** u Pei.
Gajii u crnini i tiini
15. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

PRUGOVAC, optina Obili. Grujica Gaji (39), samo to nije stigao u crpnu stanicu TE
**Kosovo**. Nestao na putu do radnog mesta. Brat Zoran trai brata. Strepe sestre Radica,
Zorica i Srbijanka. Vee 24. juna, 1999.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevid i Milena Markovid

PRUGOVAC, optina Obilid. Grujica Gajid (39), samo to nije stigao u crpnu stanicu TE **Kosovo**.
Nestao na putu do radnog mesta. Brat Zoran trai brata. Strepe sestre Radica, Zorica i Srbijanka. Vee 24.
juna, 1999.
- Vratide se Grujica, jo veeras. Sigurno, ima posla - govori majka Vukosava, a slutnja, kao bomba u
grudima.
Deca se pribijaju uz majku Vitomirku. Drhte majuna deja srca. Najmlaa Marica, etiri godine. Miroslav,
etiri godine stariji. Najstariji Branko (14) sluti najgore. Tata mu je, seda se, kad su jednom ostali sami,
apnuo: **uvaj se, Branko, uvaj ove malene. Naopako je vreme.** Branko se jo seda tatinih rei:
**Gajidi su od obraza, uvaj sine taj obraz. Kad obraz ukalja, izgubio si u svemu...** Poetak jula...
Grujica se ne vrada. Svuda ga trae Gajidi. Majka Vukosava alje sina Zorana u KFOR. Niotkuda odgovora.
Sestre odlaze u Crveni krst. Niotkud vesti.
Javljaju se komije Albanci. Vest kao no: **Videli smo Grujiino telo u Prugovcu, kod crpne stanice.**
Gajidi ne veruju. Nije to Grujica... Jo jedna vest stie od Albanaca Grujiinoj sestri. Gajidi nemaju kud,
kredu u Prugovac. Vest je tana. Tri godine crnine. Rastu deca Grujice Gajida danas u Banji Koviljai. Ovde
se preselila i crnina i tiina iz Lebana.
Redakcija **Novosti**, jue. Stiu fotografije kidnapovanih. Nepregledni spiskovi.
- Ovo je Sredko Blagojevid - drhtavom rukom ispisao neko od Blagojevida. Na fotografiji dete. Niko ne zna
gde je ovaj deak.

- Ovo je Jelena. Ona je najmlae dete naeg kolege Zorana Anida. Tata Zoran je otet. Jelena tada nije ni
bila roena. Zoranova supruga Slaana donela devojicu na svet mesec i po od otmice mua. Nadala se
njegovom povratku, a on jo ne stie - piu radnici elektroprivrednih preduzeda Kosova i Metohije,
prognani sa svojih ognjita, danas u Srbiji.
Fotografija govori sve. O Jeleninom tati ni traga.
Spiskovi... Imena dece, ena, staraca... U kanxama otmiara 1.518 nedunih ljudi, 26 dece, 121 ena, 75
staraca preko 60 godina, otedenog zdravlja. Porodice znaju neke otmiare. Javljaju gde su bili logori, ko
su komandanti. Nema prozivka tee. Niodkud odgovora.
- Traim mua Vojislava Jovanovida (46) i svekrvu Boanu (78) iz Drenovca kod Kline. Nestali su u nodi
izmeu 15. i 16. juna. Ako iko ita o njima zna, neka mi javi - govori Milena Jovanovid.
- Gde je na Vladimir okid (53), otet 18. juna 1999. godine u Pritini, na stotinak metara od svoje kude pitaju okidi, Vladimirova supruga Jagodinka i derka Jovana.
U Prokuplju Rakoevidi se jo nadaju Petru (31). Pozvan da se javi na posao u TE **Kosovo A**. Ovde je
trebalo da se slika za propusnicu KFOR. Vien ispred kapije Termoelektrane, posle radnog vremena niko
nije video da se vratio iz preduzeda. Trae ga majka Gospava, otac Ratibor, sestra Stanika, brada Petko i
Novica.
Niko ne zna gde je danas oka uvanovid (49), roen u Velikoj Hoi, otet 1. jula 1999. u Orahovcu. Za
njega strahuju otac Strahinja, majka Momirka. Supruga LJiljana ne zna da li da veruje da joj je mu iv...
ili, da ne veruje. Pred decom duti. okini sinovi Radomir, Aleksandar, Milorad i Slobodan veruju da de
saznati istinu.

OTETI BEZ TRAGA

Vladimir Spasid (62), kidnapovan 19. maja 1998. kod Komorana, na putu Pritina-Ped; Milovan Pavlovid
(62), otet jula 1999. na putu Roaje-Pritina, Milovan Repinovid (75), odveden sa puta Bujanovac-trpce,
Arsenije Krivokapid (70), kidnapovan u Bonjakoj mahali, LJubomir Kneevid (60), otet poetkom maja
1999. u Vuitrnu, Petar Popovid (64), kidnapovan iz svoje kude, Tomislav Baljoevid (61), sa suprugom,
sinom, snahom i tromesenom bebom odveden u pravcu Malia 17. jula 1998, Marko Vitoevid (61),
kidnapovan u Orahovcu, Svetislav Grkovid (66), otet iz kude u Orahovcu, Vojimir ivid (72), kidnapovan na
svom imanju u selu Staro Rujce, optina Lipljan, Dragoljub Vasid (67), kidnapovan u Pritini, 17. jula 1999.
oko 23 asa, Avdula Plavc (67), odveden iz kude u Vuitrnu, Aleksandar Jaovid (63), otet sa puta DeaniPrizren, Milovan Vlahovid (63), kidnapovan sa svog imanja u selu Gloane, Vlado Vukanovid (80),
kidnapovan u blizini Graanice, polovinom juna 1999... (spisak nastavljamo)
KIDNAPOVANE ENE

BOSILJKA Spasid (69), kidnapovana 27. 6. 1999. godine u Dojnici kod Prizrena, Momira Radivojevid (67), iz
Prizrena, odvedena u nepoznatom pravcu, Cveta Nikolid (74), kidnapovana juna u Muutitu kod
Prizrena, Gorica Sekulid, kidnapovana u naselju Dardani u Pritini, u nodi izmeu 25. i 26. juna 1999.
godine, Mirjana Rakoevid, kidnapovana krajem juna 1999. u Pritini, Jelena anovid (71), ivela u
samakom domu hotela **Lukijana** u Pritini, kidnapovana jula 1999. godine, Leposava Mikid (55),
kidnapovana u Sitnikoj ulici, u Pritini, Gorica Nacid, kidnapovana 2. 9. 1999. godine, Mileva Ristid (49),
kidnapovana u Muutitu kod Suve Reke, Jovanka Ristid (76), oteta u selu Delovce kod Suve Reke,
Snjeana Karanovid (34), roena u Republici Srpskoj, kidnapovana sa suprugom u nodi izmeu 13. i 14.
juna 1999. godine, Marica Staletovid (68), oteta krajem jula 1999. u svom stanu u Ulici cara Duana u
akovici, Petrija Piljevid (57), odvedena u nepoznatom pravcu iz svog stana u naselju Dardane u Pritini,
krajem juna 1999, Mira kripac (71), oteta iz svog stana u Pritini...

Dragan eka tatu

16. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Pera Aani otet, zajedno sa osmoricom kolega kopa **Belaevac** 22. juna *98, erkica se
pita zato tate nema, a mama kae **vratie se**. Ratiboru Rakoeviu, pola godine posle otmice
sina Petra, puklo srce od tuge.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

PETAR Rakoevid (30) nije stigao ni da se oeni. Prvo da se skudim, a onda porodica, govorio je. Gospavi i
Ratiboru prvo dete. Rakoevidi iveli u Pritini, kod pijace imali kudu. Sestra Stanka udala se u Kosovo
Polje. Brada Petko i Novica, oenjeni, imaju decu. Petra eka posao, pa kuda. Tako prooe dani.
Bio je poslovoa u Elektrani. Poao na posao 12. jula 1999. godine. Nije se vratio. Sestra Stanka pria:
- Videli smo se poslednji put, dan uoi njegovog kidnapovanja. Meni deca mala, vidim ja avo doao po
svoje. Suprug radi u vojsci, kupim decu i pravac Prokuplje. Petar stao pred nas. Kae: **Zato ide,
Stanka, zato ba vi prvi odlazite. Ostanite. ega se plaite. Nikom ao nita niste uinili.**

NI IVA, NI MRTVA
STANKA je svaki dan telefonirala bratu. im se javi, ona je spokojna. **Znai, dobro je**, teila se.
Savetovala mu, posle da napusti porodinu kudu i skloni se kod tetke u Ulpijanu. Da ne bude sam.
Posluao je. Ali je nije posluao da napusti Elektranu i doe u Prokuplje, kad su im roditelji, Ratibor i
Gospava ved krenuli iz Pritine.
- Mi smo roeni na Kosmetu, u Makovcu kod Pritine. Petar je meu Albancima bio omiljen - govori brat
Petko. - Pomagao je komije i samo su po dobru mogli da ga pamte.
Stanka dodaje:
- Mleko je starim Albancima nosio. I hranu. Naa policija mu je ponekad to zamerala.
Rakoevidi, Gospava i Ratibor, kad su uli da je Petar otet, zaustavljaju se u Devet Jugovida. Ovde ekaju
vesti o sinu. S njima ostao i najmlai Novica. U Devet Jugovida danas ima tridesetak srpskih porodica.
Gde sve Novica nije traio brata. Javljaju se poznanici, navodno, Petar pozdravlja roditelje, tei ih da ne
brinu. Drugi opet javljaju da su ga **sigurno videli**. Uveravali Rakoevida da je dobro i zdravo.
Majka Gospava ne spava. Otac Ratibor zadutao. Pola godine posle Petrove otmice, Ratiboru popusti srce.
- Bilo tano pola godine - kae Stanka. - Tata od tuge umro. Samo od tuge, nita drugo. Majci je sad
najtee. Doe kod nas, pa se vrati na Kosovo. Ni iva, ni mrtva. Kae mi **Opet sam sanjala Petra**.
Kraljevo, Ulica Sime Miloevida broj 18. Ovde sada ivi Jelena (30) i Dragana (4). One su supruga i derka
Pere Aanida, rudara sa kopa **Beladevac**. Kidnapovan sa osmoricom kolega 22. juna 1998. godine.
Jelena o muu nikada nita nije saznala.
A TATE NIGDE NEMA
POSLEDNJI susret, Jelena se seda razgovora:
- Perice, glavom da se ne igra, nikom lou re da kae...
- Jelena, nikad ni u snu se nikom zamerio nisam...
Od tada o Peri ni glasa. Planirali su on i Jelena da proire porodicu. Dragana je tada imala tek devet
meseci.
Majka Slobodanka i otac Velibor iz Raskova kod Obilida, gde su iveli sa sinom i njegovom porodicom,
preselili se u Priluje. Uspomeni na sina, kao klinovi pod noktima. Jelena trai broj telefona Perinih
roditelja u Priluju. Zovemo, niko se ne javlja. Jelena pria kako je pre neki dan bila u Slatini kod Vuitrna.

Tamo ostali njeni roditelji. Priala o Petru. Raspitivala se da neko neto nije javio. Malena Dragana sve
sluala. Onda je kazala mami:
- Ti stalno govori vratide se tata. to se ne vrati?
Kraljevo, jue. Dragana hode u dvorite, da se igra. Nestrpljiva je.
- S kim se igra - pitamo.
- S mamom.
Vue Jelenu za ruku. Zastaje, pa brzo govori:
- Bila sam s mamom u Slatinu. Na Kosovo. Traila sam tatu. Svuda sam ga traila. A njega nema. Nigde ga
nema.
KIDNAPOVANE ENE
SLAVKA Pantovid (70) kidnapovana iz svog stana u Prizrenu, Mileva Pantovid (71), oteta u selu Dobrid kod
akovice, Milka Ievid (73), kidnapovana u akovici, Stanka depanovid (69), oteta na putu od kasarne
KFOR prema kudi u akovici, Sretenka Pumpalovid (61), kidnapovana iz kude u Istoku, Dostana Milid (41),
oteta na putu Srbica-Leoani, Sahare Plavc (61), kidnapovana iz kude u Vuirnu, Jovanka Stolica (86),
Mara Popovid (60), Zorka Radovanovid (52), kidnapovane u Prizrenu po dolasku KFOR, Desanka Petkovid
(58), kidnapovana u Suvoj Reci, Milica Slavkovid (69), kidnapovana u akovici, Milka Slavkovid (72), Vilka
Krstid (60) i Milka Vlahovid (65), kidnapovane kod Deana.
OTETI IZ KUDA
IVKO Petrovid (61), otet na putu za Ped, Radovan Raid (62), kidnapovan iz svoje kude u akovici, Spasa
Burid (61), kidnapovan u julu 1998. iz kude u Opterui kod Orahovca, Boidar Boanid (60) i Miodrag
Burid (60) kidnapovani iz svojih kuda u Opterui kod Orahovca, 1998. godine, Dimitrije Kostid (66) i
Vitomir Kostid (70), oteti jula 1998. godine iz svojih kuda u Retimlju kod Orahovca, Anelko Ristid (80),
odveden sa suprugom iz sela Dvorane, optina Suva Reka, Milivoje urid (68), otet u Pedi, Duan
Bogievid (68), kidnapovan iz sela Dobri Do kod Pedi. (Spisak se nastavlja.)

Beg iz osinjeg gnezda

17. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Na putu iz Pritine prema Vuitrnu zloinci OVK ubili brau Radivoja i Ljubiu Mitrovia, a
oteli Ljubiinog sina Miljana, koji se tog dana vratio iz vojske. Mesec dana docnije mladi utekao
otmiarima, ali o zatoenitvu ni re nije prozborio.

Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu Dragana Zeevid i Milena Markovid

MILJAIDI kod Vuitrna, 3. mart 1999. godine. Radivoje Mitrovid sa bratom Ljubiom poao da saeka
sina Miljana. Momak se vradao sa odsustva.
Lukare kod Pritine. Miljan bio primeran vojnik. Radovao se odsustvu. **Samo da stane ovaj rat i nama u
vojsci de svanuti** - govorio je Miljan mlaem bratu Marku. **A ti u vojsku kad krene, ko zna kako de
biti?**
Rat nije prestao. Stali vozovi, autobusi. Na putu nigde ive due. Mitrovidi se novim automobilom
upuduju da saekaju i prevezu vojnika. Novi automobil, kupljen Miljanu. astide ga roditelji kad odslui
vojsku. U kudi u Lukarima svi ekaju. Baka Vera unuku se najvie raduje. Tek postavljena kafa.
Na putu od Pritine prema Vuitrnu OVK kidnapovala Miljana. Otac i stric ne predosedaju tragediju. Sa
radija pesma. Odjednom, put preseca OVK. Meu njima Miljan, zarobljen. Rafal je presekao pesmu.
Radivoje, u trenu, na mestu ubijen. LJubia pokuava da pomogne bratu. Odjeknuli su smrtonosni hici.
Brada mrtva, Miljan odveden u nepoznatom pravcu.
Zanemeo mladid
VEST kao no pogaa Mitrovide u Miljaidu. Vera, sutradan, sahranjuje sinove, a misli na unuka. Mesec
dana posle, mladid je umakao otmiarima. Danas ivi u okolini Beograda. O onome kroz ta je proao,
nikom nikad nije ispriao. Ni to da li je video ubistvo oca i strica. Baki Oliveri, kada ga pita: **Kako si, dete
moje?**, odgovara: **Pusti, bako, dobro sam**. O mesecu zatoenitva, ni rei. Baba Vera je videla
tragove lanaca na Miljanovim rukama i nogama. Podlive po telu.
- Sredan je moj Mirko (suprug), to umre pre ove tragedije - govori danas baka Vera u Kosovskoj
Mitrovici. - Ja, na silu da umrem, ne mogu. Smrt nede kad je priziva, a doe kada je iveti najmilije.

Stigao KFOR na Kosmet, polovina jula 1999. godine. Karaoreva ulica 100, Prizren. Nemaki vojnici
patroliraju gradom. Jutro i vest o otmicama. Nod i iste vesti stiu. Kidnapovan taj i taj, otet... naen
ubijen... prepoznali ga, unakaenog, po prstenu... videli mu telo na akovikom putu.
ukanovidi u dilemi - otidi ili ostati. Stari Dragomir (70) i njegova ena Rada (65) nagovaraju sina Jovicu
(45) da se skloni sa suprugom i decom. Jovica i njegova supruga Radica (40) prelomili su i sa derkom
Ivanom odlaze iz Prizrena. Sin Igor u vojsci. U kudi ostaju Dragomir i Rada, Dragomir sa polomljenom
butnom kosti. Sinu Jovici teko zbog odlaska. Ueleo se roditelja i vratio se. Bar da ih vidi, da im prekrati
dan-dva. Radost susreta. Sad Jovica ubeuje roditelje da napuste grad. Razgovor do dugo u nod. Ujutro
Rada odlazi u apoteku gde je radila. Traide radnu knjiicu i podi de sa sinom.
UNMIK ni prstom
NA ulici, ispred, naoruani Albanci u crnim uniformama. Kontroliu zgrade. Ulaze i u stan ukanovida.
Navodno trae oruje.
- Moramo da povedemo Jovicu - rekli su posle pretresa ocu Dragomiru. - Ti ostani nisi nam potreban.
Otac ne da sina. Onda polazi s njim. Otmicu gleda Marija s prozora. Izbeglica iz Hrvatske, jo 1995. ovde
potraila utoite. Rada pokuava da obavesti KFOR. **Bolje nemoj, po tebe bolje** - upozorili su Radu
Albanci. Ona ipak odlazi do nemakih vojnika, potom i u UNMIK. Kae da zna broj automobila kojim su
doli otmiari, taj automobil jo je stajao dok je ona prijavljivala kidnapovanje sina i mua. Niko se na to
nije osvrnuo.
- Mnoge Albance smo znali, potovali smo se, lepo iveli - govori danas Joviina sestra Milanka. - Brat je
bio ef u Hidrometeorolokom zavodu. Nije uestvovao u ratu. I danas, sama sebi ne mogu da odgovorim
zato su ga kidnapovali. Zato su bolesnog i starog oca odveli?
ukanovidi u Prizrenu domadini od ugleda. U zamenu za ivote Jovice i Dragomira, nude sve to imaju.
Stan, dragocenosti.
Komije Albanci ne odgovaraju na ovu ponudu. Svakako de se, ved useliti u ovo to su godinama
ukanovidi sticali.
ODVEDENI U NEPOZNATO
MUKARCI stariji od 60 godina, otedenog zdravlja: Borivoje Stanojevid (69), kidnapovan na putu PedBerane, Radonja Petrovid (64), otet u centru Pedi, s njim odveden i Milivoje uriid, Bogdan Radevid (66)
otet u Pedi, Feridin Sadula (68), kidnapovan u Deanima ispred svoje kude, Petar Popovid (63),
kidnapovan u Vuitrnu iz kude, Tomislav Axid (61), odveden u nepoznato ispred svog stana u naselju
Dardanija u Pritini, Momilo Pupalovid (62), bio direktor gimnazije u Istoku, kidnapovan u ovom mestu
ispred derkinog stana, Stanoje LJuid (63), kidnapovan u Istoku, Radoje Vulid (71), kidnapovan iz
komijske kude sa jo dvadesetoro ljudi, Aleksandar Zabunovid (71), kidnapovan sa suprugom Krunom iz
porodine kude. Spisak nastavljamo.

Poslednji povratak Karanovia

18. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Po nalogu Ministarstva pravde Duko Karanovi sa suprugom Snjeanom vratio se u Suvu Reku,
ali od 13. juna o njima ni traga ni glasa. Petar Popovi iz Vuitrna nije se vratio posle prijave
KFOR-u da su ga tukli pripadnici OVK.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevid i Milena Markovid

SNJEANA (34) i Duko (43) Karanovid mogli su da bace sidro i dalje od Suve Reke. Nisu hteli. Ovde su
prijatelji, rodbina. Duko sudija optinskog suda, Snjeana ekonomista. Suva Reka, tee ivot. Karanovide
prijatelji i kolege s fakulteta pozivaju u Beogad. Pitaju ih ta jo trae na Kosovu. Oni ostaju.
Polovina juna. Pregrmeli Karanovidi i bombardovanje. Nagledali se svakog jada. Kad je ved bilo izvesno da
u Suvoj Reci vie ne mogu da ostanu, kredu u Beograd. Predahnude koji dan, a onda de valjda doi i
trenutak povratka na Kosovo. Duko se javio Ministarstvu pravde... Iz Ministarstva mu nalau da se
odmah vrati u Suvu Reku.
Posluao je Duko, a nije ni imao kud, bolje i tamo nego izbeglitvo. Poveo suprugu i slubenim
automobilom uputio se na Kosovo. Nikada o njima od tada ni traga. Poznanica Karanovida svedoila je:
- Videla sam ih kod Merdara. Mimoili smo se na putu.

ZATO KRIJETE SRBE

SVEDOILA je i kominica Karanovida iz Suve Reke
- Videla sam ih 13. juna, poslednji put. Doli su u stan. Sutradan, Srbe u Suvoj Reci pretresao je OVK. ula

sam da su poubijali sve u zgradi u kojoj su iveli Karanovidi.

Rodbini je ova vest kasnije potvrena: oevici koji su se izvukli, priali su da su tela Srba ostala na
ulicama, pripadnici OVK su ih pokupili i zatrpali buldoerima.
Prizren, 28. juna 1999. godine. Zlatko Antid, vratio se u grad, da izvue majku. On je Prizren napustio jo
14. juna. Kljueve od stana ostavio komijama Albancima. Zaustavio se u selu Brezovici, kod trpca. Kod
majke je stigao uvee. Re-dve, pa krenuo u Metohijsku da obie stan. Prvo de kod komija, da uzme
kljueve, upita ih za zdravlje, za decu. Ubrzo, na vrata navaljuju naoruani pripadnici OVK. Zlatkovim
komijama kau: **Platidete to krijete Srbe**. Tu se raspravljaju sa sunarodnicima, pa Zlatka i kominicu
odvode u tab OVK. NJu su vratili, Zlatka zadrali. NJegove komije Albanci posle su napustili Prizren.
Zlatku se gubi svaki trag.
KFOR-u i UNMIK-u o otmicama piu preostali Srbi na Kosmetu. O nestanku itavih porodica javljaju i
crkveni odbori. Ko zna koliko je samo pisama upudeno iz eparhije Rako-prizrenske. Bili su to glasovi u
pustinji. Niotkuda odgovora.
Vuitrn, 21. juna 1999. godine. Trg Slobode. Za Petra Popovida (65) penzionera, trag neslobode.
- Kada smo uli da Srbe masovno kidnapuju naoruani Albanci, da se OVK vrada, da iz Albanije stiu
zainteresovani za nau imovinu, Petar me posavetovao da sa sinom napustim Vuitrn - govori Duanka
Popovid, Petrova supruga. - Petar je ostao u kudi, sa prijateljem Albancem. On se preselio kod nas.
UBIJEN I - RAMADAN
DUANKA I Petar svakodnevno su se uli telefonom. Poslednji razgovor 21. juna oko ponodi. Petar je tada
rekao eni: **Ubrzo du i ja odavde**. Nestao je.
- Sve sam pokuala, a kada sam pomislila da je ved uzaludno traganje, preko KFOR uspela sam da se
sretnem sa Petrovim prijateljem Ramadanom - seda se Duanka. Ispriao mi je da je 22. juna, po podne,
izaao da kupi hleb. U kudi sa njegovim 13-godinjim sinom ostao je Petar. Kada se Ramadan vratio, Petar
je leao na krevetu, lice mu je bilo u podlivima. Pretukli su ga pripadnici OVK.
Otiao je, govori Duanka predvee da se prijavi KFOR-u. Nije se vratio. Nepuna dva meseca posle
Petrovog nestanka, Ramadan je ubijen.
Iz Pedke patrijarije polovinom juna 1999. godine upuden je poziv svima koji mogu da pomognu.
Monatvo je javilo o nestanku Vasiljke Dirkovid (79) iz Belog Polja kod Pedi. Nekoliko dana ranije,
kidnapovan je i Radenko Zogovid (46), radnik **Kombinata koe i obude**. Bio je pripadnik rezervnog
sastava. Ubrzo posle nestanka, kuda Zogovida u Crnom vrhu kod Pedi spaljena je.
Krajem juna, u Orahovcu je otet Jusuv Hamhza (35). Izveden je iz svoje kude. Bio je gluvonem. Jusufov sin
je, kasnije, svedoio da su u kudu upali pripadnici OVK, traili oruje. Jusuf traio lekarsko uverenje da je

nesposoban. Odveden je kroz vinograde prema centru grada.

STARCI U KANDAMA OTMIARA
DIMITRIJE abid (73), kidnapovan u Pritini, ore Tokovid (75), otet u Pedi, Milija Krstid, roen u
Deanima, penzioner, odveden sa suprugom Vilkom iz porodine kude, Milorad Radisavljevid (64),
poljoprivrednik, odveden iz svoje kude u selu Revude kod Podujeva, ivorad Krstid (68), kidnapovan na
putu Prizren-Pritina, Ilija Jovanovid (71) odveden iz svog stana u Prizrenu, Borivoje Pavlovid (62),
kidnapovan u Deanima.

Ucena 100 hiljada DEM

20. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

OVK u Prizrenu je traio navedenu sumu od Slobodana Stevanovia za slobodu njega i njegovog
sina Vlastimira. Bora Stoletovi i Bahri Duan odvedeni sa ruka i otad ni traga. Kako je nestao
Dragan Dogandi.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevid i Milena Markovid

SLOBODAN Stevanovid (58) iz Dojnice kod Prizrena poao u grad da prijavi nestanak sina Vlastimira.
Dositijeva ulica, 15. jun 1999.godine. Slobodan saznaje da je Vlastimir otet i zatoen u podrumu
naputene kude Dragana Spasida. U istom podrumu bio je zatvoren i Novica Stankovid. Novicu i
Vlastimira, ubrzo KFOR je oslobodio.
Slobodan, popodne odlazi do grada, u stan starijeg sina. Tamo zatie albansku porodicu. Tek se uselili.
Novi stanari objasnili su Slobodanu da im je kuda unitena i da nisu imali gde. Pre su iveli u prizrenskom
naselju Ortakol... Re-dve i Albanci su reili da napuste stan Stevanovida. Poeli su da se pakuju. Iz
hodnika se zaula vika. Jedna Albanka je prekorevala albansku porodicu u odlasku: **Ne smete da se
selite**. A vratila se Slobodanu: **Sada je sve nae, dosta je bilo vae**. Porodica Albanaca ostaje u

stanu. I Slobodanu je bilo jasno da moraju da ostanu. Da su otili, ko zna dokle bi stigli. Svakako ne bi
daleko.
Albanka koja je zaustavila porodicu sunarodnika da napuste stan Stevanovida, ubrzo je pozvala OVK. Brzo
su stigli. Poeli su da pretresaju stan, potom Slobodana. Oduzeli mu sav novac (oko 5.000 maraka), izveli
ga iz zgrade i odvezli automobilom. Komije su, kasnije svedoile da su gledali kako su naoruani
pripadnici OVK, u crnim uniformama, u odlasku udarili Slobodana kundacima po glavi.
Slobodan Stevanovid, samo pukim sluajem, domogao se slobode. O zatoenitvu pria:
- Kad su me kidnapovali iz sinovljevog stana, zavrio sam u podrumu neije kude. Tu sam zatekao Novicu
Stankovida iz Prizrena. U podrum je stigao dan ranije. OVK su ga kidnapovali na ulici u centru Prizrena.
Bile su mu vezane i ruke i noge, meni samo ruke. Ispitivali su me. Govorili mi da je moj sin Vlastimir, kada
su ga uhvatili, kod sebe imao sakriveno oruje, navodno, tim orujem je ubio jednog njihovog vojnika.
Onda su me posavetovali da bi bilo dobro da rasprodam svo imanje, koje su procenili na oko 100.000
nemakih maraka. Sav taj novac bio bi dovoljan za slobodu moga sina Vlastimira, Novice i moj izlazak iz
zatoenitva. Tukli su ga kundacima... Smenjivali se, a kada bi se umorili, zakljuavali nas i otili. Novicu
su suoavali sa nekim mladim Albankama. Pitali devojke da li ga prepoznaju. One su se uplaile i pobegle,
a Novicu su tukli, navodno, silovao ih je.
Bora Stoletovid (58), voza Hitne pomodi u timlju i Bahri Dui, trgovac u robnoj kudi **Grmija** u
Pritini , nisu imali sredu da se istrgnu iz kandi otmiara. Kidnapovani su poetkom jula 1999. godine,
obojica u timlju. Oevici su svedoili: **Bora, Bahri i Bahrijeva derka poli su u timlje da posete roake
Stoletovida. Ruak je taman bio postavljen, u kudu su banuli pripadnici OVK. Poeo je pretres i potraga za
navodnim orujem. Nali su samo jednu trofejnu puku. Boru i Bahriju odveli su i obedali da de posle
informativnog razgovora vratiti. Poslednji put su vieni na putu prema Uroevcu. Porodice su nestanak
prijavile KFOR-u, ali o otetima, nikada ni straga.
trpce, 21. jun 1999. godine, put trpce - Raka, optina Uroevac. Na ovom putu nestao Dragan
Dogandid (28). Dragan, popodne krenuo do sela Raka, na 15. kilometara od trpca, na farmu ovaca.
urio da doveze obane iz sela. Poslednji ga je video prijatelj Svetislav. Od tada mu se gubi svaki trag.
Roditelji Dragana Dogandida, kako im se sin nije vradao, mole KFOR da s njima ode do sela. Albanci koji
su radili na farmi, rekli su: **Dragan nije dolazio, a obani... otili su u Stari Kaanik. Napustili farmu**.
Roditelji se sedaju da su i oni i KFOR toga dana na farmi videli uniformisane pripadnike OVK. Traili su
Dragana, njegovi roditelji i u Starom Kaaniku, gde su navodno ispradeni obani. Nali su samo jednog. Ni
na jedno pitanje nije imao odgovor. Samo ih je na kraju zamolio da vie ne svradaju na farmu.
OTETE ENE
SNEANA Krstid (38), gluvonema, oteta poetkom jula u Orahovcu, Brankica Stojanovid, iz Nakarada kod
Kosova Polja, nestala polovinom avgusta na putu prema Orahovcu, Milica Jeftid (68), nestala poetkom
jula u Orahovcu, Sneana Donid, Desa Ilid, Ranka Jovanovid, kidnapovane u Pedi, juna 1999. godine,

Slaana Mihajlovid, Slavica Vitkovid, Dragana Jadimovid, kidnapovane u Gnjilanu, LJubinka Stevanovid,
Stanija Stoiljkovid, iz Vlanice, optina Gnjilane, otete 30. jula na putu prema selu Dobroani, Radmila
Dabid i LJubinka Tasid, kidnapovane dok su pokuavale da odu iz Uroevca. U Uroevcu su kidnapovane i
Rada orevid, Sanja orevid i Danica Stojkovid (78). Slavica anovid (bila u drugom stanju),
kidnapovana polovinom juna u Lipljanu, evira Hodri i Zorka Radovanovid, otete u akovici, Vera Talid,
odvedena iz timlja, Jelena Dejanovid, oteta u Starom Kaaniku iz svoje kude. (Spisak nastavljamo.)

Krvavi pir OVK

21. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Zlikovci u uniformama OVK na smrt pretukli Svetomira Milenkovia, profesora iz Pritine. Tri
godine ni traga ni glasa o arku Stamenkoviu iz Gornje Brnjice.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevid i Milena Markovid

NOD, 3. avgusta 1999. godine, Pritina, Dalmatinska ulica broj 183. U kudi Milenkovida, prekraduju
strepnju: najstariji Momilo, njegov sin Svetomir i derka Jorgovanka, devetogodinja unuka Valentina.
Slutnja pritisla, Milenkovidi priaju o svemu, a niko ne govori o odlasku. Dani, kao vekovi. Sati kao
godine...
Neko je snano zalupao na vrata. Otvorio je Momilo. Naoruani pripadnici OVK, banuli su u kudu. Poeli
su da guraju Milenkovide. Odvajaju Valentinu i Jorgovanku, zakljuavaju ih u jednu sobu, a Svetomira i
Momila zadravaju u dnevnom boravku. Odveli su Svetomira. uo se samo Momilov jauk i glas jednog
od otmiara: **Vratide se, profesore.** Pa komeanje i smeh. Svetomir je bio profesor u Obilidu.
Milenkovidi ugledna porodica, ma, kome su oni zasmetali, da bi ostavili svoje kude i krenuli u seobu.
Svetomirova sestra Jorgovanka, svedoila je kasnije Fondu za humanitarno pravo:
SMRT U ZAGRLJAJU

- NISAM videla gde su odveli Svetu. Naoruani pripadnici OVK, kad su upali u kudu, rekli su da trae
oruje, ali i zlato i novac. Sve su preturali, vie su traili zlato i novac. Valentinu i mene, tukao je jedan od
onih to su odveli Svetomira. Stavio je metalni obru preko pesnice i udarao me po glavi. Onda je iz xepa
izvadio neke tanke ice, obmotao mi oko vrata i poeo da me davi. ice su me sve vie sekle, krv mi se
slivala niz vrat. Nakratko sam izgubila svest... ula sam posle kako tuku tatu u dnevnoj sobi. Zagrlila sam
Valentinu i poela da plaem. Dvadesetak minuta posle, udarci i jauci su prestali. Otili su.
Kada je uspela da se oslobodi zatoenitva u roenoj kudi, i izvue dete iz sobe u kojoj su ih zakljuali,
Jorgovanka i njena devojica u dnevnoj sobi su zatekli Momila... Oko vrata mu je bio stegnut tanki
heklani stolnjak.
- Kad nas je video, ustao je i krenuo da nas zagrli - seda se Jorgovanka. - Pokuavala sam da odveem
stolnjak, ali je bio jako stegnut. Ispod stolnjaka je bila ica. Tata je bio iseen po vratu. Pored njega je bio
neki deo od puke krvav. Sveta je samo bio na vojnoj vebi, ostala mu je puka, mi smo je bacili, ali je taj
deo ostao. Tatu su tukli tim delom puke, glava mu je bila razbijena. Kada sam uspela da odveem
stolnjak, na usta i nos poela je da mu tee krv. Pao je na mene i umro. Bila sam potpuno mokra od krvi.
Poela sam da dozivam Svetu. Ali njega nigde nije bilo. Bratu se od tada gubi svaki trag. Nita ne znam o
njemu.
Krajem avgusta Jorgovanka je sa Valentinom, s tugom u srcu, napustila Kosovo. Od posledica batinanja
izgubila je vid.
Gornja Brnjica, kod Pritine. Kraj juna 1999. godine. Dvadesetak srpskih domadinstava u strahu i izolaciji.
Dani nekako prolaze. Nodi su duge i strane. Vinja Stamenkovid i suprug arko preselili su se u Devet
Jugovida kod arkove rodbine. arko ne prestaje da odlazi na posao. Tako i 22. juna. Otiao i nije se
vratio. Poslednji put vien u pritinskom naselju Vranjevac. Vinja pria:
U LOGORU ILI...
- U BRAKU smo arko i ja bili 15 godina. Dece nismo imali, sve smo jedno drugom bili. Kad bih bilo ta
saznala, bilo bi mi lake. A ula sam da je, navodno, u nekom radnom logoru, kod Laba. Javljao se prijatelj
Albanac. Uveravao nas da je pokuao da ga izvue. Nije uspeo.
Marija i Panto Filipovid iz Prizrena iveli su sa sinovima Mladenom i arkom, u gradu pod Kaljajom, tiho. S
njima su ivela i arkova deca Stefan i Vladana, arkova supruga Vera. Poeo rat, arko i Mladen
mobilisani. Stao rat, Srbi odlaze sa Kosmeta, malo ko ostaje u Prizrenu. Marija i Panto ekaju sinove.
Mladen (39) se vratio, arka (37) nema. Filipovidima stie vest: arko kidnapovan kod Suve Reke. S njim
odvedeni i ivorad Todorovid, Dragan Tanaskovid, Dragan urid i Bojan Cvetkovid. Svi rezervisti Vojske
Jugoslavije.
- Dugo smo od dece krili istinu - pria danas majka Marija. - A deca, trae oca. Stefan ostao sa est,

Vladana sa etiri i po godine. Gde sve nisam ila da pitam za sina. I kod novih albanskih vlasti u Prizrenu.
Kazali mi da pitam u OVK.
Tako je, jednom Marija krenula u komandu OVK. Idi de i do autobuske stanice u Prizrenu, neko joj javio da
tu, u montanim kudama ima zarobljenih Srba. Ipak, o tome de prvo obavestiti Pantu. Vrada se, a na
povratku, pred nju istrava devojica i kae joj: **Majko, mua su ti prebili i zaklali ovi iz OVK.** Marija
ne veruje. Kad je stigla kudi... ispred, vozila KFOR. Oficir joj kae da su joj mua prevezli u bolnicu.
- Brzo je umro moj Panta. Devojica je govorila istinu.
KIDNAPOVANE STARICE
URKA Stojkovid, iz Zaca, optina Istok, kidnapovana na putu do kude 1999. godine, Milica (66), Cveta
(64), Dostana (64), Jelena (62), Milijana (60), sve iz sela tufelj, optina Klina, kidnapovane 17. juna 1999.
godine, Jovanka Daid, iz Rudica kod Kline, oteta iz kude, Zorka Martinovid, Senka LJuid, Desanka i Milica
utid, iz tufelja, optina Klina, nestale u leto 1999. godine, Dragica Stankovid (80), iz Pritine,
kidnapovana poetkom jula 1999. godine, Nada Vasid (95), odvedena iz svoje kude iz Pritine, Zorka
Dirkovid (70), kidnapovana u Uroevcu... (Spisak nastavljamo.)

Boli li ikog naa bol

22. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Zar je na ovom svetu toliko gluvih i slepih pred ovim naim uasom, pita se Marina aranovi,
iji je suprug Stanko otet pre tri godine. U Pritini svih pet komandi OVK imale svoj zatvor.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevid i Milena Markovid

Podatak Udruenja porodica kidnapovanih i nestalih kosmetskih Srba. Saoptio ga Simo Spasid,
koordinator Udruenja, na protestu u Beogradu. Ko zna koliko su puta ovakvi podaci otili u javnost.
Meunarodna zajednica, bar do sada, zatvarala je oi i ui. Najedi odgovori bili su: **Pretraili smo sve,
na Kosovu nema logora...**.
Udruenje, meutim, ima pouzdane podatke da je na Kosovu i Metohiji bilo 39 logora, da su im lokacije
esto menjane. U materijalu dostavljenom **Novostima**, osim logora i podataka o njima, Udruenje je
prikupilo i delimine podatke o komandantima, broju zatoenih Srba...
Samo u Pritini, neposredno pred povlaenje srpskih snaga, a naroito po dolasku vojnika KFOR, svaka
komanda (pet) OVK u nadlenosti je imala i svoj nelegalni zatvor: najvedi, u kome je, kako navode u
Udruenju, bilo oko 300 zatoenih Srba, formiran je kod Matiana. NJime je komandovao Fadilj Suljevid,
nekad funkcioner Slube dravne bezbednosti pokrajinskog SUP Kosova. Drugi logor bio je u zgradi
**Eskimkosa**. Tredi u bivoj zgradi SUP Pritina (formiran po dolasku KFOR. etvrti - naselje Dardanija,
u zgradi **kima**. Srbi su bili pritvoreni i u zgradama oko krunog toka...
NESTAO STANKO
- GDE je moj suprug Stanko aranovid - pita Stankova supruga Marina. Donela fotografiju. Stanko
kidnapovan 1999. godine. Kada je, nedavno, otvorena izloba fotografija otetih i kidnapovanih
kosmetskih Srba (autor izlobe Dragan Cerovid), Marina u knjigu utisaka upisala:
- uje li iko vapaj, boli li ikog ova bol? Zar je na ovom svetu toliko gluvih. I slepih pred ovim naim
uasom?
Logor broj 2. Kosovo Polje kod nedovrene klanice. Komandant Nusret Ramadani, Gornje Obrinje.
Logor broj 3. Osnovna kola **Zejnel Ajdini**, Vranjevac, Pritina. Upravnik Ramadan Gai.
Logor broj 4. Taslixa. Kuda iznad uiteljske kole. Poslednja kuda na levoj strani brda. Ovim zatvorom
upravlja Damil Pajatizi iz Kojlovice.
Logor broj 5. Selo Lebane, kod Medrese, upravnik Dazim alja. Bio oficir JNA.
Udruenje uz pomod nekih dobrih ljudi i, hrabrih, krenulo u istragu. Javljaju se prijatelji, poznanici,
Albanci i stranci. Stigne po neka informacija i od novinara. Roditelji i rodbina proveravaju. Dosije o
postojanju logora sve obimniji. Bio je zatvor i u restoranu **Afrodita** u Pritini. Kad je otkriven, bio je
preseljen. U ovom zatvoru bilo je desetak Srba.
Uroevac. Leto 1999. godine. U selu Lanite logor za nealbance. Komandant ukiri Buje. Severoistono od
Lanita, na estom kilometru u blizini Raka, selo Petrovo - jo jedan logor. Srbi su iz ovog logora

odvoeni na najtei rad, ak i do Albanije. Da li su se vratili...

Prizren, hala fabrike **Balkan**. Logor broj 10. Prvi Srbi ovde su zatoeni dan pre ulaska KFOR-a.
Komandant logora Idriz Baljaj.
ZATOENI U ALBANIJI?
LOGOR broj 11. Selo LJubida, komandant Rifat Sulejmani.
Logor broj 12. Podrumi **belih zgrada** JU-programa u Prizrenu.
Logor broj 13. Zgrada **Simpa**, naselje Ortokol.
Logor broj 14. Podrum kole za gluvoneme.
Logor broj 15. Selo Koria.
Logor broj 16. Selo Duanovo, podrum pida, komandant Fatmir LJatifi. U podrumu u julu 1999. godine 93
zatvorenika.
Logor broj 17. Selo iroko pored Suve Reke.
Logor broj 18... Ovaj logor, pod rednim brojem 18, bio u Albaniji, dva kilometra severno od Tropoje. Ko
zna da li je danas rasformiran. Ko zna koliko je Srba ovde zavrilo.
- Sigurna sam da u Albaniji, u logorima, ima jo ivih srpskih zatoenika - nada se Marija Filipovid koja
trai sina arka.
U akovici deset logora. Podatak proveren. Taan. Srbe kidnapovali i u logore odvodili pripadnici OVK,
pod komandom hoxe Hekurana, a Rifat Xaka jedan od hoxinih oficira, posebno se dokazivao do smrti
prebijajudi zatvorenike. Logori: selo Osek Hialja, selo Skivjane, selo Ere, eremet, Med, Brovina, Voki...
- Gde je moj tata Ivan elid? Ako je negde u nekom logoru, moda jo iv, zato ga ne puste?
Aleksandrina zgrena ruka. U ruci fotografija. Gde je Ivan elid. Gde je jo 1.300 otetih Srba sa Kosmeta?
STAROST I ALOST
KIDNAPOVANE ene: ivka Dejanovid, oteta kod Uroevca, Ljilja Jetonom, kidnapovana u Pritini,
Dragana Petrovid, odvedena u nepoznatom pravcu iz naselja Ulpijana u Pritini, Tatjana Nikolid iz
Kruevca kidnapovana u Prizrenu, Dobrila Petkovid iz Pritine, Radmila Petruid, Slavka Pantovid (72)
kidnapovana u akovici, Boana Jovanovid (77) kidnapovana iz kude u selu Drevocu, optina Klina,
Vidosava Guzina (69), oteta iz svoje kude u akovici.

Redni broj smrti

23. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Ljudi iz Udruenja nestalih i kidnapovanih ko zna koliko puta ukazivali su KFOR-u i UNMIK-u
gde su zatvori za Srbe i ko ih dri, ali nikakvog odgovora nije bilo.
Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevid i Milena Markovid

PED, jun 1999. godine, tri zatvora za Srbe. Redni broj 26, 27. i 28. Rako, Belo Polje, i ruevine KP doma
**Dubrava** u Istoku. Stigla i dopuna za ovaj zatvor: **Nalazi se paralelno sa putem Klina-Srbica**.
Redni broj logora poznat. Redni broj smrti - neutvren. Vesna Bokovid iz Udruenja nestalih i
kidnapovanih kae:
- Ukazivali smo KFOR i UNMIK, ko zna koliko puta na ove lokacije. Uveravali ih da su tu zatvoreni i oteti
Srbi. Odgovora nije bilo. Zato? Zato sumnjamo da su nae informacije bilo kada i proveravane.
Sumnjamo da se bilo ko uputio do ovih mesta da vidi ima li tamo srpskih zatvorenika.
STALA RE, STALA SUZA
GDE je Izet Gutid, iz Plava, radnik **Elektrokosmeta**. Otet 18. juna 1998. godine u Pedi. Jo mu se
nadaju njegovi Gutidi. alju jedinu fotografiju **Novostima**. Izet sa suprugom Senijom. Ostala deca:
dve derke i sin. Za njim tragaju i kolege **Elektrokosmeta**, rasuti po Srbiji.
Podatak Udruenja porodica otetih i kidnapovanih Srba: **I tab OVK u Pedi imao je svoj zatvor, u
prostorijama tamparije *Dukaini***. Komandant OVK, i gradonaelnik Pedi, bio Ethem eku, brat
Agima ekua...**
Tri godine za Zvezdanom Mojsidem traga njegova porodica. Nestao je 29. oktobra 1999. godine. Krenuo u

Crnu Goru, da se tamo skloni. Sa jo etvoricom drugova, poveo ih poznanik, Argon Avdulji.
Gamzigradska banja danas... Dragica Stankovid, kao granitni spomenik. Re stala, suza stala. Pokret. Stalo
sve onog dana kada je Novica (51), njen suprug krenuo u Gnjilane. Nije se vratio.
GDE JE MOJ BRAT
KADA su se u Gnjilanu Srbi poeli prebrojavati na prste, u seobu kredu i Stankovidi. Dragica i Novica imaju
teko obolele derke, distrofija. Pourili su da sklone devojice. A, nikad iz Gnjilana ne bi otili da Maji i
Sanji nije bio potreban mir, kad im je bolest ved sputala korak. Stankovidi se kratko zaustavljaju u Novom
Sadu, kod Noviine sestre. Novica se vrada da obie imovinu...
Dragica sa derkama u Gamzigradskoj banji, preputene same sebi. Bolest devojica i strepnja za muem,
razdiru joj srce.
- Da nije u nekom logoru, moda prinudnom radu - pita se Dragica. Odgovora ni otkud.
Gnjilane, leto 1999. godine. Zatvor pri OVK. O tome je morao da zna naelnik taba OVK Sami LJutaku.
Zoran Staniid, iz Slovinja kod Gnjilana, kad je nestao imao je 19 godina. Sestra Jasmina Staniid, kae da
je brat traktorom poao u njivu da odveze alat. Planirali su da na njivi nastave rad popodne. U kudi,
odmarala porodica od prepodnevnog posla. Zoran otiao i nije se vratio. Niko nije ni uo otmicu.
- Kako je mogude da niko ne zna gde je moj brat? - pita Jasmina Staniid.
Udruenje kidnapovanih i nestalih kosmetskih Srba obradaju se na adrese svih koji mogu da pomognu i
odgovore ima li negde njihovih najdraih? ivih ili mrtvih?
ENE - META OTMIARA
Milica Radunovid (60), kidnapovana iz svoje kude u Dainovcu kod Deana, Lidija Omeragid (47),
kidnapovana na putu Ped-Klina, bila vaspita u predkolskoj ustanovi u Klini, LJubisavka Stevanovid (61),
kidnapovana iz svoje kude u Prizrenu, Dara utakovid, odvedena iz svog stana u akovici, Stanica i ura
Vulid, otete u Istoku, LJupka Miosavljevid, Danica Krstid, Bojana Bojid, Stana ogovid, Zlata Peid,
kidnapovane 1. jula 1999. godine u Istoku. (Spisak nastavljamo)

Zlo u selu Zlasu

24. maj 2002. 00:00 | Komentara: 0

Utvreno je da je u ovom mestu bio logor u kome je bilo vie od 30 Srba i petnaestak OVK
nelojalnih Albanaca, ali su zatoenici pre provere KFOR premeteni u drugo muilite.

Nastavci
1.
2.
3.
4.
5.

Vapaji bez nade

Smrt Ane Takid
Tuga ubi Tanasija
Vratide se tata...
Decu gledam, suze krijem

Srodne teme

Rekonstrukcija Vlade
Sabor SPC
Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa

Piu: Dragana Zeevid i Milena Markovid

TRPCE, raste Emilija Anelkovid. Ima danas tri godine. Mama Jasmina kae:
- Toliko godina, koliko eka tatu. Tri godine tragamo za Ivanom.
Ivan Anelkovid (24), Emilijin tata, kidnapovan je pre roenja devojice. On i Jasmina kratko su bili u
braku. Jasmina podie devojicu. Pomae joj Ivanova majka Jelica. Jelica hrabri snahu i unuku. Sama bi,
kae, u vrisak do neba. Za sinom i muem.
Nestali su istog dana. Ivan i ivojin Anelkovid (49). S njima i ivojinov zet Vlastimir ikovid (53). Poli do
Vranja 21. jula 1999. godine. Obedali, vratide se sutradan. O njima Jelica i Jasmina od tada nita nisu ule.
- Nadala sam se da de neko od mojih kolega Albanaca, s kojima sam radila u Domu zdravlja, neto javiti.
Moda komije... Niko ni rei - govori Jelica Anelkovid. I ne prestaje da se nada.
SVEDOANSTVA O LOGORIMA
VUITRN, poetak leta 1999. godine, zatvor pod komandom OVK. Logor broj 33. Selo Strovce. Logor broj
34, podrum Robne kude **Vuitrn**. Bio logor i u Podujevu, Srbe pritvarao Nuredin Ibii, komandant
OVK, bivi oficir JNA. I u Istoku bio logor. Svedoili Albanci. Ne zna se koliko je Srba kroz njega prolo. Zna
se da je komandant OVK za istoku optinu bio Naser atri. Svedoanstva o logorima upudena na sto
strana. Odgovora niotkuda.
Vesna Bokovid iz Udruenja porodica kidnapovanih kae da je nekoliko puta bila na tragu zatoenim
Srbima.
- Sredinom jula 1999. godine do mene je stigla, ispostavilo se pouzdana, informacija da je u selu Zlas
iznad Mramora, a nedaleko od Graanice zatvor u kome ima kidnapovanih Srba - pria Vesna Bokovid. Javljeno nam je da su u logoru Goran Marinkovid (27), Predrag Miljkovid (39) i ivojin Pavid (49). Sa
Goranovom suprugom Draganom Marinkovid prvo smo stigle u Pritinu da KFOR-u prijavimo da proveri
**svedoka**. U Pritini, u komandi KFOR, britanski kapetan, Suzan, trai od mene da u holu, prepunom
Albanaca, na karti pokaem gde je selo Zlas. Sve to govorim, prevodi Albanka...
Iz KFOR u Graanici, Vesni Bokovid ubrzo je javljeno da vojnici nisu izlazili na teren. Kasnije kapetan Xon
Smit, u Slivovu, selu gde su iveli Marinkovidi, porodica otetog Gorana, uhapsio je Albanca i kod njega

pronaao dokumenta da je taj Albanac bio oficir u tabu OVK u selu Zlas. Albanac je svedoio da u Zlasu
jeste bio logor, u privremenom objektu, na livadi Laoga. Tu je bilo pritvoreno vie od 30 Srba i 15
Albanaca nelojalnih OVK vlasti. Albanac nije navodio imena zatoenih.
- Kapetan Smit je kasnije naloio proveru lokacije - govori Vesna Bokovid. - Provera je, naalost, usledila
posle nekoliko dana dovoljno da Albanci saznaju i izmeste zatvor. Ipak, u Zlasu su zateeni zapaljeni
objekti i bilo je uoljivo da je tu bilo vie zatvorenika. O tome je kasnije svedoio jo jedan Albanac koji je
bio u pritvoru.
POZIV IZ MITROVICE
SLIAN opis - da je u selu Marovce, iznad Slivova, u jednoj staroj naputenoj zgradi bive ambulante bilo
zatvoreno oko 20 otetih Srba. Informacija je poverena amerikim vojnicima KFOR, ali je akcija brzo
provaljena. Vojnici KFOR koji su izvestili viu komandu da se **u navedenom objektu zaista neto
neobino dogaa**, bili su povueni sa terena.
Redakcija **Novosti**, jue pre podne. Poziv iz Leposavida:
- Ja sam Malina Aanid - teko je govorila ena. - Moj suprug Duko Aanid nestao je 22. juna 1998. sa
kopa Beladevac. Sinovi Milan, Mikica i Dragoljub svakodnevno tragaju za njim. Sad se Dragoljub razbole.
Teko. U bolnici je u Kosovskoj Mitrovici, operisan. Teko mi da gledam i unuad Jelenu i Nikolu,
Milanovu decu. Pitaju za dedu.
Dugo dutanje. Malina je s mukom nastavila priu:
- Pre neki dan prijatelji su nam javili da je Aanid sigurno u Albaniji, u nekom rudniku kod Draa. Da
tamo ima jo Srba, svi su dobili albanska imena, rade i primaju platu. Od drugog prijatelja, opet, uli smo
da je razgovarao sa jednim prevodiocem u Gojbulji, koji je kazao: **Ili smo u Dra, nismo nali Aanide,
znamo da su tamo, ali su ih brzo negde prebacili.**
Aanidi u Leposavidu ive od Dukove plate. Elektroprivreda, iji je rudar bio, koliko-toliko brine o
porodicama otetih i kidnapovanih radnika. Ali, ta plata, kad stigne, Aanidima je do zla boga teko. Ni da
je vrate, ni da prime. A moraju, od toga ive. Malina misli i na sina Dragoljuba. Kae:
- Nije jedna, no sto i jedna muka.
KIDNAPOVANE ENE
ANKA Dukid iz Magure, Lipljan, nestala polovinom juna 1999. godine, LJubisavka Stevanovid (63) iz
Prizrena, kidnapovana iz svoje kude, Miroslava Lalid (80), oteta iz svoje kude u selu tupelj, Dara Lalovid iz
Pedi, Rada Markovid iz Prizrena, oteta krajem jula 1999. godine, Duanka Peid iz Istoka, Slaana Igid (46)
iz Prizrena, kidnapovane poetkom oktobra 1999. godine, Dragana Gligorijevid, oteta u Pritini...
ZAHVALNOST
Zahvaljujemo se svima koji su pomogli da ostanu svedoanstva o jo jednoj kosmetskoj tragediji,
posebno Udruenju otetih i kidnapovanih Srba i Sindikatu Elektroprivrednih preduzeda sa Kosova i
Metohije.
Kraj

 (1952 1998) ,
, .

.
, .
, , .
1977.
.
,
27. . 1978. .

. ,
,
.
,
.
10. 1986. ,
.
,
. ,
.
"22"
.
,
.[1]
Arkan hteo da me ubije

Nekadanji predsednik UEFA, veanin Lenart Johanson, krajem devedesetih godina nalazio se
na meti eljka Ranatovia Arkana, kojem je prethodno naredio da se zbog optubi za ratne
zloine povue sa elne pozicije u Fudbalskom klubu Obili! Johanson je pretnju atentatom
potvrdio u prvoj emisiji serijala Insajder televizije B92, posveenog zakulisnim radnjama u
srpskom fudbalu.
- Da, uo sam za to i bio sam uznemiren zbog mogunosti da se to desi. Razgovarao sam o tome
sa saradnicima i porodicom, ali ne moete nita da uradite kada hoe da vas ubije neko
poremeenog uma. Ne moete da se zatitite od nekoga ko planira takve stvari rekao je
Johanson koji se Arkanu zamerio pretnjom da e Obiliu s njim, kao predsednikom kluba, biti
zabranjeno da se takmii u evropskim kupovima.

Buli naredio poraz od Obilia

Buli je ispriao i da je iz straha od posledica naredio svojim igraima da izgube od Obilia
rezultatom 0:2. Desilo se to neposredno poto je 1998. godine ubijen njegov otac Jusuf Jusa
Buli.
- To je bila prva eleznikova utakmica posle ubistva mog oca. Znajui ko je Arkan, nisam eleo
da mu se zameram i izgubio sam tu utakmicu kazao je Buli.
Pozivajui se na policijske izvore, u Insajderu je reeno da je Ranatovi poslao svoje ljude u
Be da ubiju Johansona, ali da su se oni vratili neobavljena posla poto, kako je reeno, nisu nali
pravu priliku da smaknu prvog oveka UEFA. Vei deo prve epizode Insajdera emitovane u
ponedeljak uvee bio je posveen ulozi eljka Ranatovia Arkana u povezivanju domaeg
fudbala sa kriminalom i kriminalcima.
Objavljeno je da je transfer nekadanjeg reprezentativca Nikole Lazetia iz Vojvodine u Obili
ustvari bio otmica. Prema reima arka Nikolia, koji je posle Arkanove smrti bio predsednik
vitezova, Lazeti je bio u vlasnitvu Zorana Uskokovia Skoleta, voe miljakovakog klana,
koji je povukao Lazetia iz Vojvodine i odveo kod Arkana.
Mafijai sastavljali reprezentaciju?!
U istoj emisiji nekadanji igra eleznika i Crvene zvezde Saa Markovi kazao je da mu je
pokojni Slavko Mijovi, nekadanji bliski Arkanov prijatelj, traio milion nemakih maraka da bi
mu obezbedio igranje u reprezentaciji i bolji transfer u inostranstvo.
- Mijovi je imao razne legitimacije, ne znam da li su bile falsifikovane, ali uvek je nosio
legitimaciju Dravne bezbednosti rekao je Markovi.
On je kazao i da selektor Jugoslavije krajem devedesetih Slobodan Santra nije nikada sastavljao
tim, ve da su to inili menaderi i kriminalci.
- To je ilo dotle da ga je jednom prilikom Piksi Stojkovi u svlaionici pitao da kae ko e da
igra. Mislim da Santra nikada nije znao tim rekao je Markovi.
Santra se oglasio iz Kine, gde radi kao trener. On je samo najavio da e o svemu priati kada
doe u zemlju, jer je dugo utao.
- Ne znam da li je Lazeti otet, znam samo da ga je Arkan doveo jedno prepodne i znam da je
postojala obaveza Obilia da plati Vojvodini 1,5 miliona maraka. Kasnije se pojavljuju Skole,
Branko Jeftovi Jorga i Branislav Lainovi Dugi tvrdei da polau pravo na deo para od
Lazetieve prodaje Fenerbaheu. Pitao sam ih da li imaju neki dokument, a oni su rekli da su
imali aranman sa Arkanom i da to Ceca zna, jer je prisustvovala dogovoru rekao je Nikoli.
On je dodao da su od est miliona evra, koliko je Fenerbahe platio za Lazetia, dva miliona evra
legla na raun kluba u Komercijalnoj banci, dok je Svetlana Ranatovi ostatak stavila na

privatni raun. Nikoli je rekao da ga je Jorga, nakon to je Lazeti prodat u Tursku, zvao jo
dva, tri puta i rekao mu da porui Svetlani Ranatovi da e Lazetiu obe noge prebiti bejzbol
palicom ako mu ne preda pare koje mu pripadaju posle prodaje Lazetia.
Kum ukanovia izneo teke optube

Kneevi povezao Caneta sa devet ubistava

Ratko Kneevid, nekadanji ef Trgovinske misije Crne Gore u Americi i kum premijera Mila ukanovida,
indirektno je u intervjuu podgorikim Vijestima optuio Stanka Subotida Caneta za devet ubistava
poinjenih od 1997. godine u Srbiji, Crnoj Gori, kao i za poslednju likvidaciju - atentat na Ivu Pukanida u
oktobru prole godine u Hrvatskoj.
Kneevid tako navodi ubistva Vanje Bokana, Radovana Stojiida Bade, Jusufa Bulida, Gorana ugida,
Darka Raspopovida, Milana Rajkovida, Blagoja Sekulida i Duka Jovanovida.
Iako direktno, kao naruioce i izvrioce ovih zloina Kneevid ne navodi nijedno ime, on u intervjuu
Vijestima veto otkriva sponu izmeu ubijenih i Subotida, direktno ukazujudi na mogudi motiv
likvidacija.
U priu o ubistvima Kneevid ulazi odgovarajudi na pitanje kada je i gde uspeo da izbegne pokuaje svoje
likvidacije. Pitanje mu je postavljeno na osnovu ranije Kneevideve tvrdnje da duvanski kartel, koji sada
optuuje i za ubistvo Pukanida, ima vojno krilo i grupu obuenih desperadosa spremnih da ubiju i za
malo novca.
- O ubistvima koja su vezana za duvanski kartel u Crnoj Gori nije dokumentovano pisao samo Nacional.
Upozorenje je dovoljno udna koincidencija za svaki normalni ljudski mozak, da su poginuli, a da ubice
nikada nisu otkrivene, ovim redom: Vanja Bokan u Atini, zaetnik tog posla, prvi partner crnogorske vlade
i znaajan finansijer DPS-a u to vreme i jedno vreme Subotidev mentor, Radoslav Stojiid zvani Bada,
ubijen u Beogradu jer se usudio da reketira gospodina Subotida, Jusuf - Jusa Bulid, ubijen u Beogradu
nakon pokuaja da od Subotida naplati dug za Bokana, Goran ugid, ubijen u Podgorici, ef podgorike
policije i najintimniji prijatelj Subotida i pulen ukanovida, Beli Raspopovid, drugi ovek po funkciji i prvi
po modi tadanje crnogorske Dravne bezbednosti (javna je tajna da je bio u ratu sa ugidem), Milan
Rajkovid, saradnik crnogorske slube, ubijen u Beogradu nakon susreta bliske vrste sa Bajom
Sekulidem, Subotidevim intimusom i organizatorom, po vlastitom priznanju, od seksi partija do prljavih
poslova za istog, te sam Sekulid, koji je ubijen 2001. samo dve sedmice nakon izbijanja afere Nacional,
te Duko Jovanovid, vlasnik i urednik Dana, potencijalni svedok u Bariju, i Ivo Pukanid, vlasnik i urednik
Nacionala, ubijen zverski u teroristikom aktu, u centru Zagreba, nakon gomile (dokumentovanih
policijskim organima) pretnji koje su stizale iz Crne Gore. Interesantno je, takoe, da su i pokojni ugid i
Sekulid ostavili iza sebe viemilionske iznose u nemakim markama na raunima na Kipru, u istoj banci
koju je koristila Subotideva firma Dulwich - ispriao je Kneevid.
Bokanov kroja
Vanja Bokan, ije je ubistvo Kneevid prvo spomenuo, likvidiran je 7. oktobra 2000. godine u Atini. Prema
podacima policije Grke, u kojoj je iveo nekoliko poslednjih godina, Bokan je vaio za jednog od najvedih
vercera cigareta, povezivan je sa reimima Slobodana Miloevida i ukanovida. Iz perioda verca
cigareta potekla je i njegova brana veza sa derkom generala Nedeljka Bokovida, oveka koji je
ukanovidu prvi i predloio ovaj biznis. Pred petooktobarske promene, krijumarenje cigareta pokuao je
da prebaci u legalan biznis, kupovinom preduzeda tampa, u emu mu je pomogao Marko Miloevid.
Veza Bokana i Stanka Subotida ved je bila poznata. Mediji su prozivali Subotida da je karijeru poeo kod

Bokana, kao kroja lanih farmerica. Subotid je na to odgovarao da je Bokan u stvari kod njega naruivao
proizvodnju robe za svoje butike.
Sumnjala u Caneta
Miodrag Zaviid, nekadanji naelnik novosadske policije, koji je kao lan grupe Stanka Subotida optuen
za verc cigareta, na suenju pred Specijalnim sudom u maju prole godine izjavio je da je mogude da
Subotid stoji iza ubistva Bade.
- Stojiideva supruga mi je rekla da sumnja da je Subotid uestvovao u njegovom ubistvu - rekao je
Zaviid.
Stojiid je ubijen 11. aprila 1997. u restoranu Mama mia u Beogradu.
Dogovor sa Staniidem
Kneevid je rekao i kako je verc cigareta iz Crne Gore iao ka Italiji, ali i prema Srbiji.
- Srpski deo posla, koji je zapanjujude bio u obimu skoro isti sa italijanskim, po dogovoru Jovice Staniida i
ukanovida, kontrolie Subotid, do tada nepoznati kroja i trgovac sitnom robom sa Uba, koji za svoje
pomodnike u Crnoj Gori uzima dva ukanovideva kudna prijatelja - Duka Bana i eljka Mihailovida.
Policijsku zatitu u oba posla, kako srpskom tako i italijanskom, sprovodi Goran ugid, a nakon
njegovog ubistva Vuk Bokovid. Svima njima sve vreme samo je jedan ef i samo jednom oveku
odgovaraju - ukanovidu - rekao je Kneevid.
Milo na sahrani Raspopovida
Do osnivanja preduzeda Montenegro tabak tranzit, preko kog su zvanino obavljane transakcije novca
zaraenog u vercu cigareta, Goran ugid, kao prvi ovek policije Herceg Novi, a zatim Podgorice, prema
pisanju crnogorskih medija, bio je sve i svja u poslu tranzita cigareta. Osnivanjem MTT ugid je postao
nezadovoljan novom ulogom koja se svela na policijsku pratnju konvoja. Ubijen je 31. maja 2000. u
Podgorici, a prema pisanju Nacionala, iza sebe je ostavio dokumentaciju o ukanovidevoj i Subotidevoj
saradnji. Odlukom ukanovida, poslove u MTT-u ubrzo je preuzeo Darko Raspopovid, tada drugi ovek
crnogorske DB-a, koga je zagrebaki Nacional 2001. optuio za ubistvo ugida. Raspopovid je ubijen 8.
januara 2001, a njegovoj sahrani prisustvovali su Milo ukanovid, Filip Vujanovid, Vukain Mara...
Poslednji Sekulidev intervju
Crnogorski biznismen Milan Rajkovid ubijen je 30. aprila 2001. ispred zgrade TV Pink u Beogradu. Kod
ubijenog tada je naena znaka MUP Crne Gore. Tano mesec dana posle ubistva, u Budvi je sa 20 hitaca
izreetan Blagota - Baja Sekulid. Ubijen je dan nakon to je u Monitoru objavljen njegov intervju u
kome tvrdi da je Ratko Kneevid preko njega od Subotida traio milion i esto hiljada maraka da u
Nacionalu stopira tekstove o vercu cigareta.
- Kneevid mi je rekao da on to ne pie, ali da zna ko pie, da pie Ivo Pukanid - rekao je Sekulid.
KOGA JE PROZVAO RATKO KNEEVID
Milo ukanovid

Uspeo je ono to do sada nije uspelo nijednom politiaru u Evropi istovremeno je bio predsednik Vlade ili drave i ef kartela koji je
upravljao jednim od najveih ilegalnih poslova u posleratnoj istoriji
Evrope.

Beba Popovi
Subotiev medijski guru koji je smislio da je bivi ameriki ambasador
Vilijam Montgomeri bio motor afere Nacional, jer je na
Montgomerijev zahtev Popovi i uklonjen iz inievog kabineta.
Filip Cepter
eljko elendi navodno je Ivi Pukaniu nudio pet miliona dolara da ne
pie o vercu cigareta, tvrdei da su to spremni da plate prijatelji iz
Monaka.
- Prijatelj iz Monaka je bio Filip Cepter.
Pea Mijatovi
Robert Gelbard, Klintonov specijalni izaslanik, upozorio je ukanovia
da znaju za njegov planirani sastanak sa bankarom u enevi poznatom
po pranju novca. Sastanak je ugovorio Mijatovi.
Stanko Suboti
Samo u 1999. i 2000. godini, preko rauna firmi Codex iz
Lihtentajna i Dulwich sa Kipra, oprane su oko 2,3 milijarde
nemakih maraka. Za ove firme istraitelji iz Barija sumnjaju da su ih
kontrolisali upravo ukanovi i Suboti... Obratite panju na izjavu
Subotia kako je svojevremeno dao 10 miliona evra Demokratskoj
stranci u Beogradu, na pokuaj da Subotiev savetnik Sran Kerim
postane predsednik Makedonije...
Vuk Hamovi i Vojin Lazarevi
Kancelarija za ozbiljne prevare Ministarstva pravde Velike Britanije i
danas vodi istragu protiv Vojina Lazarevia i Vuka Hamovia, jer su
jedan, tvrdi Kneevi, tada kao ministar u crnogorskoj vladi, a drugi kao
trgovac strujom, ameriku pomo Crnoj Gori, koristili da prodaju struju
iz Republike Srpske u Crnoj Gori i Kombinatu aluminijuma po mnogo
veim od trinih cena.
Suboti u Pljevljima
- Stanko Suboti je vie puta vien u Pljevljima kako slobodno eta sa
gradonaelnikom Filipom Vukoviem. Pljevlja nisu Nju Orleans pa da
se to moe sakriti - izjavio je lider Pokreta za promjene Neboja
Medojevi na sednici Odbora za bezbednost Skuptine Crne Gore.
ukanovi je nakon toga optuio Medojevia za stvaranje ambijenta
slinog onom u Srbiji kada je ubijen srpski premijer Zoran ini. On
je kao neosnovane odbacio i, kako je rekao, zlonamerne ocene da je
Crna Gora drava kriminala.

ukanovi od novca sa Kipra kupio avione

Ratko Kneevi tvrdi da se u maju 2001. godine u Zagrebu sreo sa Ivom Pukaniem i Vilijamom
Montgomerijem, tada ambasadorom SAD u Hrvatskoj, koji je rekao da je ukanovi zaradio 130
miliona dolara koji se nalaze na stranim raunima, ali nije precizirao gde su i ko ih kontrolie.
Pukani je to preneo istraiteljima u Bariju.
- Nakon pisanja Nacionala, svi rauni su naprasno zatvoreni- kae Kneevi.
On navodi da tragovi tih rauna postoje u Federalnom sudu u Njujorku. Kneevi je, kako kae
da je doao do saznanja da istraitelji iz Barija smatraju da je raun firme CODEX u Lihtentajnu
bio pod kontrolom ukanovia.
- A ta firma je Subotieva, stoji u dokumentima tuilatva u Bariju. Preko nje i firme Dulwich,
sa seditem na Kipru, prebaeno je vie od milijardu i sto miliona evra u 1999. i 2000. Sa tog
rauna plaana su blindirana stakla za ukanoviev stan u Podgorici, blindirani audiji, dva
nova aviona, svaki po blizu 20 miliona dolara vrednosti, jedan za Vladu, drugi za Subotia navodi Kneevi. On se osvrnuo i na susret Dozefa Bajdena, tada predsednika Komiteta za
spoljnu politiku Kongresa, sa Maroviem i ukanoviem.
- Rekao im je doslovce: Vi ste ratni zloinci, jer ste kompanjoni najveeg ratnog zloinca nakon
Drugog svetskog rata, Miloevia. I on i vi ete odgovarati pred meunarodnom pravdom. Izali
su kao kolarci s ukorom, zacrvenjeni, potopljeni i sa eljom da se odmah vrate u Podgoricu tvrdi Kneevi.
ta je zajedniko u likvidacijama Branislava Trojanovida-Trojketa, eljka Ranatovida-Arkana, Harisa Brkid, Jusufa
Juse Bulida, Miodraga Nikida i Radislava Bate Trlaje

SMRTONOSNI FUDBAL, BOKS I KOARKA

Sluajnost ili ne, na ovom sumornom prostoru rtve atentata bili su i brojni vlasnici
fudbalskih klubova, nekadanji sportisti, pa i dravni reprezentativci, koarkai, bokseri ...
Oko bubamare, ili ko zna, moda i zbog najvanije sporedne stvari na svetu fudbala, monstruozno su likvidirani oni koji su bili u fudbalu do gue i kojima je fudbal bio
u srcima:
Gazda Zvezdare Branislav Trojanovi Trojke likvidiran je u praskozorje 21. jula
20001. godine ispred svoje kue u momentu dok je pokuavao da ue u automobil. Pojedini
mediji su odmah objavili da postoji video zapis ubistva!
Ubica je, dakle, i dalje NN.
eljko Ranatovi Arkan, vlasnik Fudbalskog kluba Obili:
(Ubijen 15.januara 2000. godine u beogradskom hotelu Interkontinental, a pored
njega ubijeni su Milenko Mandi-Manda i pukovnik Saveznog MUP Dragan Gari).
Za trostruko ubistvo osuen je policajac MUP na dugom bolovanju, Dobrosav Gavri,
kao i brojni pomagai.)
Veliki ok u javnosti, zapravo, zaprepaenje bilo je do danas, zvanino nerazjanjeno
ubistvo koarkakog asa i dravnog reprezentativca Harisa Brkia, 12. decembra 2000, kada
se vraao sa treninga u hali Pionir.
Ubica je NN!
Jusuf Jusa Buli, vlasnik FK eleznik:
(Ubijen 4.marta 1998. godine oko 18.50 sati na Novom Beogradu, ispred kafia 22 u
Ulici Omladinskih brigada. Pored njega ubijeni su njegov telohranitelj Nenad Raanin, i
prijatelj Petar Vujai, takoe sportski funkcioner eleznika, a ranjeni su njegov brat Muka
Buli i sluajno zateeni gost kafia Dragoslav Peri.)
Ubice su i dalje N.N.
Miodrag Niki-Nika, vlasnik FK Zvezdara:
(Ubijen 11.jula 1995. godine ispred kafia MIG u Hadi Milentijevoj ulici. Pored njega
je izreetan i njegov prijatelj Petar Kotoranin.)

Ubice su i dalje N.N.

Radoslav Trlaji Bata Trlaja, FK Beanija:
(Ubijen 25.februara 2000. godine iz kalanjikova oko 23 sata u novobegradskoj Ulici dr
Ivana Ribara. Na njega su ubice pucale iz vozila u pokretu. Ispaljeno je vie rafala... Trjala
je pokuao begom iz automobila da se spase, ali su ga ubice sustigle i likvidirale. Bilo je
puno onih koji su videli dogaaj, ali iz daljine, tako da nije dat precizan opis likvidatora Bate
Trlaje.)
- Ne znam da li ubistva ovih ljudi koje pominjete, Arkana, Juse, Nike i Bate imaju
direktne veze s fudbalom, ali mogu da vam kaem da je fudbal mnogo ta drugo osim
sporta. Tu se, bez obzira kako udno za nae prilike izgleda, i danas valjaju velike pare.
Fudbaleri se prodaju kao belo roblje. Skoro svaki talentovani klinac ima svog menadera
koji praktino odluuje o svemu: i gde e igrati i kad nee igrati i u koji klub moe da pree.
Istovremeno i prilike u naoj zemlji su takve kakve jesu, poslednih desetak godina prodato
je preko 5.000 fudbalera, mnogi mimo bilo kakve kontrole, i tu se radi o milionima, da ne
kaem milijardama evra, kae za Svedok ovek iz fudbala, koji iz mnogo razloga eli da
ostane anoniman.
Veliki as Velibor Vasovi, legenda jugoslovenskog fudbala je, svojevremno pod imenom
i prezimenom bio mnogo otriji, bez dlaka na jeziku:
- Pored kukuruza, penice, malina, retko ta moemo dobro da unovimo kao to
moemo fudbalere. Za 4.800 igraa, koje je FSJ prodao za osam godina, mogli smo da
dobijemo osam milijardi dolara, a uzeli smo manje od milijarde. Fudbalska vrednost se,
istina, sputa i die preko takmienja. Savievi, Mihajlovi, Jugovi, Panev su nakon
trijumfa Zvezde u Kupu ampiona vredeli izmeu 10 i 15 miliona dolara. Da je sada, kojim
sluajem, Zvezda prvak Evrope, neki novi Savievi ili Mihajlovi bi vredeo od 50 do 80
miliona dolara.
Dakle, tako je govorio Vasovi, a na sagovornik dodaje:
- ta mislite koliko zarauju menaderi. Recimo, da pomenem Lazetia, kome je
vrednost strahovito skakala. Njega je, svojevremeno, Arkan kupio, ili je bio kidnapovan,
tome je Insajder posvetio dosta prostora, za nae prilike fantastinih etiri miliona DEM.
Dakle, ne mogu da tvrdim da je neko od vlasnika fudbalskih klubova ubijen direktno zbog
fudbala, ni taj ugao gledanja ne bi trebalo potpuno odbaciti, ali zbog novca verovatno.
Nije, meutim, ni samo fudbal rizian po vlasnike klubova, ili po same aktere.
U neslavnoj YU krvavoj seriji bez kraja mnogo je znaajnih sportskih imena koja su
zavrila u lokvi krvi na asfaltu, meu njima je najvie boksera, ali i drugih... Trebalo bi
potsetiti, mada i to ne mora da ima veze, da su od ljudi koji su bili bokseri, ili koji su
upranjavali plemenitu vetinu, u oruanim obraunima likvidirani:
Ljubomir Maga-Ljuba Zemunac:
(Ubijen u Frankfurtu, 10.novembra 1986. godine. Legendu YU podzemlja ubio je tada
mlaani Goran Vukovi, koji je kasnije postao nekrunisani ef vodovakog ganga, koji je
takoe likvidiran u saekui ispred teatra Bojan Stupica, 12. decembra 1994. godine.)
Mihajlo Divac, bokser:
(Ubijen u velikoj pucnjavi 12. februara 1995. godine u novobeogradskom hotelu
Putnik. Za ubistvo se sudilo bokseru Radovanu Radusinoviu.)
or Stankovi, legendarni bokser:
(Ubijen 1.oktobra 1993. godine iz heklera na stepenitu tadanje robne kue
Merkator. Ono to nisu mogli da mu urade u ringu, ili u ulinim tuama, mladoliki ubica sa
farmerkama, jaknom i heklerom u torbici uradio je jednim rafalom u lea. Ispalio je u ve
vremenog ora Stankovia dug rafal, a 20 metaka je ostalo u telu nekrunisanog kralja
beogradskog plonika, iz doba kada je na asfaltu vladao kakav-takav fer plej i kada se s
pesnicama, a ne s noem, pitoljem, automatom ili bombom odluivalo ko je najjai momak
u kraju. I ko je gazda.)
Ubica je i dalje N.N.
Rade aldovi-enta:

(Ubijen 15. februara 1997. pred Klubom knjievnika u Francuskoj 7. S njim je ubijena i
novinar Maja Pavi koja je svoje novinarske snove poela da ostvaruje 1991. godine u NTV
Studio B, gde je svake nedelje vodila uivo emisiju Beogradski bulevari i Domain i
komiluk.
Darko Aanin:
(Ubijen 1.jula oko 23 sata u svom klubu Koloseum, poznatijem kao Legat na
Dedinju, u Drajzerovom prolazu dok je posmatrao TV prenos fudbalske utakmice Holandija Argentina. Iz snajpera.
Ubica N.N.
Zoran ijan, eks ampion Evrope u kik-boksu:
(Ubijen 27. novembra 1999. ispred teatra Bojan Stupica, rafalom iz korpiona.
ijan, jak i snaan, iako ve pogoen, shvatajui da je meta atentata, pokree svoj
automobil, pokuavajui da pobegne, ali ga je ubica sustigao i sa dva hica iz revolvera
zavrio krvavi pir.)
Ubica N.N.

Blic otkriva nove detalje iz slubene beleke o likvidacijama

Mileta-srpski don Korleone
Tajanstveni svedok mafije koji je u dva navrata 2001. godine policiji dao podatke koji bi mogli da
pomognu razreenju desetak pladenih ubistava iz devedesetih godina, kao glavnog organizatora jezgra
kriminalne bande naveo je Miletu Miljanida, zvanog Majk.
Za Miljanida svedok navodi da je tada iveo u Barajevu, da poseduje audi A8 sa bosanskim tablicama,
peo 406 sa beogradskom registracijom, dip, suzuki maruti crvene boje, kodu feliciju, BMW 740 s
crnogorskim tablicama, potom preregistrovanih na francuske a koji navodno pripada Brani Midunovidu.
Miljanid inae vai za najvedeg dilera kokaina iz June Amerike u Evropu. Od januara 2004. godine nalazi
se u vajcarskom zatvoru zbog sumnje da je nekoliko godina ranije organizovao prebacivanje 114
kilograma kokaina u Atinu. Bio je blizak prijatelj Voje Raievida Amerikanca, koji je misteriozno nestao
1997. godine. Njegovo telo nikada nije naeno. Samo je u Runju naen njegov zapaljeni dip.
Zoran Jakid, rodom iz Zrenjanina, drugi je na spisku jezgra mafije, koje pominje svedok. On je trenutno u
nemakom zatvoru, a policiji je pao u ruke kada je u njegovom automobilu naeno devet kilograma
kokaina.
Za tredim, eljkom Maksimovidem Makom, trenutno je raspisana poternica zbog optube za ubistvo
policijskog generala Boka Buhe. Maksimovid je 1995. godine bio optuen za ubistvo policajca Gorana
Radulovida, ali je osloboen krivice.
Sloba olaja, etvrti na spisku od 17 lanova jezgra mafije, pominjan je kao jedan od vodedih ljudi za
verc kokaina. U medijima je opisivan kao kontroverzni banjaluki biznismen, koji je u oktobru 2000.
godine iz Paname u BiH uvezao 164 kilograma istog kokaina.
Tajanstveni svedok mafije navodi i izvesnog Neu Bradu, o kome se malo zna, ali je slededi na spisku,
Milan orevid Bombona, godinama punio novinske stupce.
Bombona je bio je venani kum eljka i Svetlane Ranatovid. Ubijen je u klasinoj saekui, 11. marta

2001. u Ulici Gospodara Vuida u Beogradu. Na listi je i Bombonin brat, koji ivi u vajcarskoj.
Svedok je posebno apostrofirao Ivana Delida iz Budve, za koga tvrdi da je u vezi sa DB-om Crne Gore, a
koji je ubijao zajedno sa pokojnim Vojom Amerikancem. Njegovo ime se jo 2001. godine povezivalo sa
ubistvom biveg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovida, likvidiranog 7. februara 2000. u restoranu
fudbalskog kluba Rad. Delid je prozivan i posle eksplozije u Budvi u septembru 2002. godine, kada su
ubijeni Dario i Marija urina, Delideva verenica koja je tada bila u drugom stanju. Njihovi roditelji Mirko i
Nada urina direktno su optuili Delida za ubistvo njihove dece, ali i umeanost u druge likvidacije.
Dule Midunovid medijski nije bio eksponiran. Njegovog brat Brano je poslednje godine 20. veka proveo je
u zatvoru Spu zbog optube da je u oktobru 2000. godine, nakon obrauna u kafeteriji hotela
Podgorica, ispred Urgentnog bloka KBC, ubio tada ved ranjenog Radovana Kovaevida. Vii sud u
Podgorici oslobodio ga je optube.
O ostalim osobama sa spiska, Vesku Raievidu Medi, bratu pokojnog Voje Amerikanca, i trojici koji su za
grupu uglavnom pribavljali fal papire, u javnosti se malo zna.
Svedok je naveo i izvesnog inspektora koji je nekad radio u OUP Vraar, bliskog s Vojom Amerikancem
koji je i dalje aktivni pripadnik MUP-a Srbije. Na listi svedoka je i jedan od bivih naelnika u DB-u Crne
Gore, kao i jedan poznati uiki biznismen, hapen u vreme Sablje.
Prema tvrdnji svedoka, ova grupa se sastajala i boravila u kudi Jezdimira Vasiljevida Jezde na Dedinju, a
preko puta te zgrade napravili su jo jednu kudu.
Po Beogradu imaju dosta iznajmljenih stanova koje iznajmljuju preko jedne agencije ije je sedite u
centru Beograda, stoji u slubenoj beleki sa zaglavljem SUP-a Beograd na prvoj strani.
ta je tajni svedok iz mafije ispriao policiji o likvidacijama u Srbiji
rtve kasapili i testerama
Policijski inspektor Dragan Radiid ubijen je u februaru 1996. godine jer je doao do podataka da je
Vojislav Raievid, zvani Voja Amerikanac, pladeni ubica, tvrdio je policiji jo 2001. godine tajanstveni
svedok iz redova mafije, koji je u zamenu za svoje svedoenje traio novac i zatitu.
Tajanstveni svedok je kao jezgro mafije naveo imena Milete Miljanida Majka, Zorana Jakida, eljka
Maksimovida, Slobe olaje, Milana orevida Bombone, Ivana Delida, Veska Raievida Mede, ali i dvojice
policajaca, od kojih jedan i danas radi u jednoj zatvorskoj ustanovi, dok je drugi u penziji posle
slubovanja u DB-u Crne Gore.
Ovu grupu, svedok pod pseudonimom Sredko, osim za ubistvo Radiida optuio je i za likvidacije v.d.
ministra policije Radovana Stojida Bade, policijskih pukovnika Milorada Vlahovida i Dragana Simida,
Radeta Daldovida Dente i novinarke Maje Pavid, kao i za ubistvo kik-boksera Zorana ijana.
Svedok je naveo da ova grupa stoji i iza likvidacija Zorana Todorovida Kundaka, direktora JUL-a, i Gorana
Vukovida, nekadanjeg voe vodovakog klana.
Svedok Sredko opisao je do detalja policiji nain izvrenja ovih ubistava i naveo imena neposrednih

izvrilaca likvidacija.
Najzanimljivije podatke svedok je policiji dao o ubistvu Bojana Petrovida, za koga se pretpostavljalo da je
uestvovao u likvidaciji Voje Amerikanca. Petrovid je ubijen 28. februara 1998. godine, dok je u svom
jaguaru ekao zeleno svetlo na semaforu u Ulice carice Milice na Zelenom vencu. U njega je iz fijata u
pokretu ispaljeno vie od dvadeset hitaca iz kalanjikova.
Bojan Petrovid je ubijen iz osvete jer se verovalo da su on, Milan Roganovid Rogo i Mia Cvjetianin,
Dentin zet, ubili Voju Amerikanca, tvrdio je svedok.
Voja Amerikanac je nestao krajem 1997. godine. Njegovo telo nikada nije naeno. Samo je u Runju
naen njegov zapaljen dip.
Kada je Voja nestao, oni su se skupili, zapalili svedu i doneli odluku da ubice moraju da se likvidiraju.
Onda su oteli Cvjetianina, koji je u likvidaciji Voje Amerikanca uestvovao da bi osvetio Dentino ubistvo.
Digli su ga preko nekog Crnogorca i odveli u Jezdinu kudu na Dedinju. Pod mukama, on je priznao da je
Roganovid ispalio etiri hica u rame Voji Amerikancu, koga je drao Bojan Petrovid. Cvjetianin je zatim
pucao u glavu Voji Amerikancu i ubio ga. Cvjetianin je Mileti i Medi ispriao i da je, navodno, sa tim
ubistvom bio upoznat i izvesni inspektor policije, koji trenutno radi u jednoj zatvorskoj ustanovi, a koji je
nakon likvidacije odvezao dip Voje Amerikanca u Ruanj, dok su njegov le bacili u reku. Posle toga,
ubijen je i Cvjetianin. Njega je ova grupa motornom testerom isekla i delove tela potom zakopala negde
u Gornjem Milanovcu, pie u policijskoj slubenoj beleci iz 2001. godine.
Pre Petrovida i Cvjetianina likvidiran je i Roganovid, na parkingu na Senjaku, dok je ulazio u svoj
mercedes. Otac Bojana Petrovida, Vlasta, koji je vaio za policijskog oveka, posle ubistva sina otiao je
u Nemaku, gde je ubrzo likvidiran.
Insajder muen i obezglavljen
Ime osobe koja je otkrila ko stoji iza deset likvidacija je Milorad Vujiid. Ubijen je avgusta 2002. u
Budimpeti, poto je naa policija odbila da mu prui zatitu
BEOGRAD - Milorad Vujiid (48) je osoba koja je naoj policiji 2001. otkrila ko stoji iza deset likvidacija
policijskih funkcionera i "estokih momaka", a ije je raskomadano telo pronaeno 1. marta 2003. u
Budimpeti, saznaje Glas. Bivi pripadnik srpske mafije, koji je policiji dao dve izjave, u slubenim
belekama vodio se pod pseudonimom Sredko.
Glava u zamrzivau
Iako je traio zatitu nae policije i novac, nije to dobio jer je, po miljenju naih policijskih funkcionera,
"puno priao, a malo dokaza dao". Ubijen je skoro godinu dana kasnije, avgusta 2002. godine, a njegovo
unakaeno telo, bez glave, ruku i nogu, pronaeno je u jednom budimpetanskom parku. Petnaest dana
kasnije, na drugom mestu, na brdu Gelert iznad Dunava, prolaznici su nali odseenu glavu, a nakon DNK
analize utvreno je da je red o delovima tela iste osobe. Vujiid je roen u Crnoj Gori, a bio je poznat
crnogorskoj policiji po sitnijim krivinim delima. Pre odlaska u Maarsku, u kojoj je iveo 10 godina,
prebivalite mu je bilo u Beogradu. Istraga je utvrdila da je ubijeni najpre muen, potom ubijen, a kasnije
masakriran. Glava je ostala u "relativno dobrom stanju", jer je, najverovatnije, due vreme drana u
zamrzivau.

Maarski mediji su pisali da je Vujiid ubijen jer je poeo da radi "za svoj dep", kao i da je muen kako bi
odao gde je sakrio novac od prodaje droge, oruja i navoenja na prostituciju. Navoeno je da su Vujiidu
pre ubistva pretili smrdu i da je on zatraio zatitu maarske policije, ali poto s njom nije dovoljno
saraivao, pomod nije dobio.
On je policiji otkrio da je jedan od glavnih voa bande pladenih ubica Mileta Miljanid Majk, zvani i Mile
Barajevac (iveo u Barajevu), koji je trenutno u zatvoru u vajcarskoj zbog dilovanja droge. Ovaj veliki
diler droge uhapen je u "Sablji", a poto ima i ameriko dravljanstvo, kako saznajemo, u zatvoru su ga
tada posedivali i predstavnici konzulata SAD. Njegov dobar prijatelj bio je ubijeni Voja Raievid
Amerikanac, ije telo nikada nije pronaeno.
U slubenoj beleci koju je dao Vujiid, pominje se i Vesko Raievid Meda, brat Voje Amerikanca. Vujiid
je pomenuo i Ivicu Delida iz Budve, za koga je naveo da saradnik crnogorskog DB-a, a koji se dovodio u
vezu sa ubistvom biveg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovida. Ubijeni svedok je govorio i o
Zoranu Jakidu, iz Zrenjanina, jednom od jaih dilera droge, a koji je 90-ih hapen u Beogradu zbog
posedovanja etiri kilograma heroina. Sumnja se da ima veze se pladenim ubistvima, a trenutno je u
zatvoru u Junoj Americi.
Sprega mafije i MUP-a
Vujiid je tada govorio i o Brani Midunovidu iz Budve, kao i o Joci Amsterdamu (u holandskom zatvoru) i o
eljku Maksimovidu Maki, koji se sumnjii za ubistvo policijskog generala Boka Buhe. Spekulie se da je
Buha smenjen, pa ubijen jer je otkrio spregu srpske i crnogorske mafije.
Mafija insajder je priao i o sprezi sa kriminalcima biveg visokog funkcionera Republike Srpske, ali i o
dvojici inspektora SUP-a Beograd, koji su saraivali sa mafijom. Jedan od njih je sada je slubenik u jednoj
od novoosnovanih slubi MUP-a Srbije. Vujiid je spomenuo i ime biveg efa DB-a Crne Gore, koji je sada
penzionisan.
Novi detalji iz slubene policijske beleke o likvidacijama
Policajac organizovao bekstvo Badinih ubica
Policijski general Radovan Stojiid Bada i pukovnik Milorad Vlahovid Vlaja ubijeni su da bi kriminalna
ekipa koja je krenula da osveti ubistvo Vojislava Raievida, poznatijeg kao Voja Amerikanac, lake
smakla Bojana Petrovida, organizatora te likvidacije, tvrdio je jo 2001. godine tajanstveni svedok pod
pseudonimom Sredko.
Po Sredkovoj prii, mozak kriminalne ekipe je Mileta Miljanid, a njen najui sastav inili su Voja
Amerikanac, Zoran Jakid, eljko Maksimovid Maka, Sloba olaja, Milan orevid Bombona, Ivan Delid,
Dule Midunovid, Vesko Raievid Meda, Nea Brada, Milorad Vujiid, zatim jedan poznati uiki biznismen,
ali i dvojica policajaca. Jedan od njih i dalje radi u MUP-u, a drugi je u penziji posle slubovanja u DB-u.
Tajanstveni svedok koji je u ovu kriminalnu grupu uao kao prijatelj Mede Raievida, svedoenje u policiji
zapoeo je priom o nestanku Voje Amerikanca.
Meda me je zvao oko 4. sata ujutru da hitno doem kod njega. Kae, Voja se ne javlja. S njim sam otiao

na Beaniju, u Vojinu kudu. Tamo je bila njegova ena, plakala je. Doli su i njeni roditelji. Uvee, Meda i
ja smo otili u hotel Slaviju, u kockarnicu. Doli su i ostali. Sloile su se kockice da su Bojan Petrovid,
Milan Roganovid i Mia Cvjetianin ubili Voju. Cvjetianin je to priznao, pod mukama, u Jezdinoj kudi, na
Dedinju. Meda mi je rekao da pre Bojana moraju da ubiju Vlaju ili Badu. Zato? Zato to je Bojan bio
dobar s njima. Verovatno je znao neku priu koja nije trebalo da se zna. Znai, oni su titili Bojana, tvrdi
svedok u slubenoj beleci sainjenoj 14. septembra 2001. godine u Upravi kriminalistike po
On je policiji ispriao i ko je i na koji nain ubice generala Stojidida, nakon zloina u restoranu Mama
mia, automobilom zastava 101 odvezao sa mesta ubistva i pomogao im da prou kroz policijski obru.
Kada je dolo do Bade, ja sam s Medom bio na Vodovcu, kod jedne devojke. Medu je neko zvao
telefonom. Morao je odmah da ode. im je otiao, upalio sam auto i spustio se u Rakovicu. Kada sam
stigao do arkova, nestalo mi je goriva. Siao sam na pumpu dole na ukarikoj padini. Sve je bilo
blokirano. Kau, ubijen ministar policije, Bada. Uem u kolonu. Saobradajac na raskrsnici, na putu za
Maki, ne puta vozila. Posle desetak minuta, saobradajac je zaustavio beli kec. Kae im da se vrate
nazad, ali su oni pokazali slubenu legitimaciju i skrenuli su za Maki. Bilo ih je etvoro u kolima, svedoi
Sredko navodedi poimence jednu osobu koju je tada prepoznao u belom kecu. Radi se o policajcu, tada
operativcu beogradske policije, koji i dalje radi u MUP -u Srbije.
Sutradan me je zvao Meda. Rekao mi je: Eto, vidi kako se to radi, tvrdi tajanstveni svedok.
Tajanstveni svedok, po sopstvenom priznanju, bio je logistika pratnja ubicama policijskog pukovnika
Milorada Vlahovida i Bojana Petrovida, jednog od uesnika likvidacije Voje Amerikanca.
S Medom sam nekoliko puta iao u Novi Beograd, tamo gde ivi Vlaja. Neko iz policije je bio s njim.
Jednom smo videli Bojana pored Vlaje, neto su priali, u ulazu. S Bojanom je bio i jedan stariji, crni
ovek. Meda mi je rekao da je to igra za Bojana. Navodno, Bojan je mogao da radi ta hode sa drogom.
Ima je tit kod Vlaje i Bade, tvrdi tajanstveni svedok.
Bojan Petrovid ubijen je u februaru 1998. godine na Zelenom vencu.
Dva-tri put sam sa Medom iao BMW-om i mercedesom, gledali smo gde Bojan sedi, kuda se krede. Bio
sam u toj pratnji za Bojana. Tog dana, kada je Bojan ubijen, Meda mi je rekao da ne izlazim iz kude i da bi
Bojan tog dana trebalo da bude ubijen. Tako je i bilo. Meda me je zvao te nodi, oko jedan sat, kae:
Zavreno. Sutradan me je zvao ponovo: Treba da se kuje plan kako da se ubije Jusa Bulid, tvrdi
svedok.
Pria svedoka iz redova mafije o eskadronu smrti otvara niz pitanja
Buha ubijen da ne bi otkrio eskadron smrti
Da li je policijski general Boko Buha ubijen zato to je zapoeo da prikuplja dokaze o navodima
tajanstvenog svedoka iz redova mafije, koji je 2001. godine policiji naveo imena petnaest pripadnika
kriminalnog eskadrona i optuio ih da su poslednje decenije prolog veka sejali smrt na beogradskim
ulicama? Ovo je jedno od otvorenih pitanja koje eka odgovor od 10. juna 2002. godine, kada je Buha
likvidiran na parkingu hotela Jugoslavija u Novom Beogradu.
Prva slubena beleka, sainjena na osnovu informacija tajanstvenog svedoka, napravljena je 19.
februara u Tredem odeljenju beogradske policije, kojom je u to vreme rukovodio general Buha. Svedok je

tada naveo imena pripadnika mafije, ali i imena njihovih rtava, policijskog generala Radovana Stojiida
Bade, inspektora Dragana Radiida, pukovnika Milorada Vlahovida Vlaje i Dragana Simida, Radeta
Daldovida Denta, novinarke Maje Pavid, Bojana Petrovida, Zorana ijana, Zorana Todorovida Kundaka i
Gorana Vukovida.
Zaboravljeno svedoenje
Beogradska policija pod rukovodstvom generala Buhe oigledno je nastavila kontakt sa svojom
operativnom vezom iz redova mafije, koji je sedam meseci kasnije pristao na razgovor i do detalja opisao
nain na koji su likvidacije izvrene. Ovoga puta razgovor je obavljen u kriminalistikoj policiji MUP Srbije.
General Buha ubijen je devet meseci kasnije. Kao organizator njegovog ubistva, optuen je eljko
Maksimovid Maka, ovek ije je ime tajanstveni svedok naveo meu pripadnicima eskadrona smrti.
U policijskoj istrazi Buhinog ubistva, kao ni u optunici Specijalnog tuilatva za organizovani kriminal,
ovo svedoenje se nigde ne pominje.
To otvara vie pitanja. Pre svega, da li su policijski i tuilaki tim koji je radio na rasvetljavanju Buhinog
ubistva znao za ovo svedoenje i, ako jeste, zato ga nije koristio. Zatim, ako za to nisu znali, ko je i zato
iz vrha MUP-a zaboravio da im pomenutu slubenu beleku dostavi.
Izvori Blica iz policije i tuilatva tvrde da za beleku o kazivanju tajanstvenog svedoka nije znao niko iz
ekipe koja je radila ovu istragu.
Mafija na slobodi
O motivu Buhinog ubistva zvanino je reeno da se radi o pokuaju destabilizacije vlasti od strane
Makine grupe, koja je, posle Buhinog ubistva, planirala jo nekoliko likvidacija u Beogradu. Nikola
Maljkovid, tada je optuen kao izvrilac ubistva, a kao sauesnici navedeni su Vladimir Jakid Karlos i
Dragan Ilid. Prvostepenom presudom oni su osloboeni krivice ali je Vrhovni sud ponitio presudu i vratio
sluaj na ponovno suenje. U meuvremenu, osim Dragana Ilida, svi optueni su pobegli i za njima su
raspisane poternice.
Slubena beleka otvorila je jo jedno, izuzetno vano pitanje: zato je ovek koji je, prema tvrdnji
tajanstvenog svedoka, organizator i mozak ove kriminalne bande, nakon privoenja 2003. godine u akciji
Sablja ubrzo puten na slobodu. U to vreme, o njegovim kriminalnim aktivnostima ved su postojale dve
slubene beleke. Da li je policija procenila da one nisu dovoljne validne za sudski proces ili se moda radi
o neem drugom?

Pravila igre, epizoda prva

Aleksandar Olarevid, FK Mladi radnik: Tad je izvadio i stavio mi pitolj u usta i rekao mi: "Ovog momenta
da si se pokupio sa mojim ljudima i da podnese Ministarstvu sporta zahtev za promenu imena iz
fudbalskog kluba Mladi proleter u Mladi Obilid". Da bih spasao svoju ivu glavu, ja sam to i uinio jer, da
nisam, sigurno bih bio ubijen.
arko Nikolid, bivi predsednik FK Obilid: Tad mi je Lazetid rekao, kad sam mu rekao: Ti si, bre, igra

Obilida, mi imamo obavezu da platimo Vojvodini pare, kakvi su to kriminalci koji trae pare? On je rekao:
Nisam ja igra Obilida. Meni.
Saa Markovid, bivi fudbaler FK eleznik i FK Crvena Zvezda: Ta nepristojna ponuda se sastojala u tome
da, jednostavno, deo ugovora, odnosno transfer, tanije milion maraka, u to vreme nemakih maraka,
znai da dam odreenoj grupi ljudi, koja je imala na Savez... Koja je sastavljala reprezentaciju i bilo mi je
garantovano da du svakih 20 zadnjih minuta, poslednjih minuta igrati na svetskom prvenstvu '98.
Dragomir Tanovid, meunarodni fudbalski sudija, inspektor za privredni kriminal: Vi znate, ja znam da
postoji fudbalska mafija.

Zoran Arsi, bivi predsednik FS Vojvodina i meunarodni fudbalski sudija: Evo, ja

pozivam sve graane drave Srbije da kau, da nau primer, jedan, ne dva, u kojoj dravi u
jednom granskom sportu je toliko ubijeno raznoraznih predsednika fudbalskih klubova ili, hajde
da kaem direktno, ljudi koji su vodili taj fudbal.
Od 1999. do 2006. godine ubijena su trojica predsednika FK Beanija. 1999. godine ubijen je
Petar Miloevi, predsednik FK Beanija i ef "beanijskog kriminalnog klana". 2000. godine
ubijen je Radoslav Trlaji, zvani Bata Trlaja, predsednik FK Beanija i kriminalac, koji se
proslavio reenicom "mala bara, puno krokodila" u filmu "Vidimo se u itulji". 2006. godine
ubijen je Goran Mijatovi Mita, predsednik FK Beanija i lan "beanijskog klana".
Ubijena su dva predsednika FK Zvezdara - Miodrag Mia Niki 1995. godine i Branislav
Trojanovi Trojke 2000. godine. 1998. godine ubijen je elnik FK eleznik Jusuf Jusa Buli.
2000. godine ubijen je voa FK Obili eljko Raanatovi Arkan. 2000. godine, ubijen je
Branislav Lainovi Dugi, novosadski biznismen, bivi komandant Srpske garde i predsednik FK
Slavija iz Novog Sada.
2004. godine, ubijen je generalni sekretar Fudbalskog saveza SCG Branko Bulatovi. 2005.
godine ubio se predsednik FK Proleter iz Zrenjanina Goran Gubi. 2006. godine, u eliji u
Centralnom zatvoru, samoubistvo je izvrio predsednik Upravnog odbora OFK Beograda Miko
Branjevi. On je bio pretvoren zbog sumnje da je bio lan tzv. steajne mafije. On je predsednik
UO OFK Beograda bio u vreme dok je na elu tog kluba bio Zvezdan Terzi, dananji predsednik
Fudbalskog saveza Srbije.
Ubistva i otmice u sportu posledica su uglavnom velikih finansijskih interesa. Milijarde evra - od
transfera, sponzora, reklama, prodaje televizijskih prava i ostalih sporednih delatnosti - u
poslednjih petnaest godina prolazi kroz razne fudbalske klubove, a dravne institucije ni na jedan
nain ne kontroliu gde zavrava toliki novac, kao ni to za koliko stotina hiljada ili miliona evra
je oteen dravni budet takvim nekontrolisanim biznisom. Niko ak ne moe ni da proceni
koliki je novac u obrtu i koliko pojedinci raznim malverzacijama zarauju.
Svi vei fudbalski klubovi, kao po pravilu, u svojim upravnim odborima imaju najmonije ljude
iz sveta politike, policije, biznisa, poreske policije, pravosua, pa su samim tim i zatieni od
ozbiljnih istraga i kontrola. Fudbalska, odnosno sportska mafija predstavlja spregu sporta sa
kriminalom i politikom. U tom lancu najvaniji je novac koji se dobija od transfera nekog igraa.
Prema svim zakonima, od novca od prodaje fudbalera, koji se meri milionima evra, trebalo bi

jedan deo da ide u klub, a drugi dravi, kroz plaanje poreza. Meutim, u nedostatku bilo kakve
kontrole, ali i pravljenja dvojnih ili trojnih ugovora, a uz sve to i zakonskim olakicama, novac po
svemu sudei zavrava u depovima pojedinaca.
U poslednjih petnaest godina, srpski klubovi prodali su stotine igraa, odnosno ak nekoliko
fudbalskih timova, i to bez ikakve kontrole. UEFA i FIFA svojim propisima dozvoljavaju
klubovima da sami reguliu ugovore, pa tako Fudbalski savez ili Zajednica prvoligaa imaju
opravdanje da jednostavno nemaju pravo da kontroliu ugovore o transferima. I to je nain da
svako radi ta hoe i da zbog krenja zakona ili ne plaanja poreza ne snosi nikakve zakonske
posledice.
Cena jednog transfera kree se od nekoliko stotina hiljada do vie desetina miliona maraka,
odnosno evra. Da bi se postigla bolja cena pri prodaji, vano je da igra ue u reprezentaciju. U
tom sluaju postoje razni pritisci i svako pokuava da ubaci svog igraa, tako da selektori
uglavnom i ne odluuju o tome koji igrai e biti u reprezentaciji. Paralelno sa tim, sve vie je
kriminalaca koji postaju menaderi, koji u vlasnitvu imaju po nekoliko svojih igraa i to naih
najveih klubova.
Profiti klubova se kriju. Velike zarade od prodaje igraa odlaze u depove funkcionera i niza, u
najmanju ruku, sumnjivih osoba, koji predstavljajui se kao menaderi, kroz sport peru novac
steen prodajom droge ili drugim nelegalnim poslovima. Utakmice se nametaju, a kroz kontrolu
kladionica, novac se vrti u krugu povlaenih. Sportska takmienja i savezi i organizacije esto su
paravan, koji slui da se novac iz budeta prelije u depove privatnih lica. Sportska mafija jedna
je od retkih iji poslovi do danas nisu ni taknuti. Osim igraa, trenera, funkcionera i kriminalaca,
u tom lancu nalaze se danas istaknuti biznismeni, ali i mnogo politiara.
"Odustanite od teme 'fudbalska mafija', ubie vas, dosta je onih koji imaju interesa da se nita o
tome ne objavljuje." Takve i sline poruke obeleile su rad na ovom serijalu. Nakon
viemesenog istraivanja, u narednih est emisija gledaete sve o fudbalskoj mafiji.
Na vrhuncu uspeha FK Obili, 1998. godine, za taj klub poinje da igra Nikola Lazeti, bivi
fudbaler Crvene zvezde, Valjeva, eleznika, Milicionara, tada iz FK Vojvodina. Uz zvanino
saoptenje da je u pitanju obian, ali vredan transfer, on prelazi u Obili. Meutim, prema
nezvaninim policijskim informacijama, u pitanju nije bio transfer, ve otmica Lazetia. Naime,
Zoran Uskokovi Skole, tadanji voa "miljakovakog klana", i njegovi ljudi iz FK Vojvodina
oteli su fudbalera Nikolu Lazetia i on je zapravo tako prodat Obiliu. Lazeti je odbio da govori
za Insajder, uz obrazloenje da prie o otmici nisu tane i da, ako neto ima da kae, nee to
govoriti pred kamerama, ve pred nadlenim institucijama. Meutim, prema policijskim
saznanjima, Lazeti je bio u vlasnitvu Zorana Uskokovia Skoleta, pa je tako Uskokovi, i pored
protivljenja tadanje FK Vojvodine, preuzeo Lazetia i dao ga Obiliu, uz dogovor da mu Arkan
za taj posao isplati odreenu sumu novca. Poto eljko Ranatovi u dogovorenom roku nije
isplatio Uskokovia, to je, kako se sumnja, jedan od moguih razloga zato je Arkan ubijen 2000.
godine.
arko Nikoli, bivi predsednik FK Obili: Pa, ja ne znam da li je otet. Znam da ga je Arkan
doveo u Obili u toku jednog prepodneva, kao igraa koji dolazi kao pojaanje u Obili.

B92: Kako ga je doveo?

Nikoli: Doveo ga je Arkan. Doao je sa Arkanom, Ceca i jo par ljudi... Bio je Skole, Arkanov
prijatelj i Cecin, i jo jedno dva oveka...
B92: Kad kaete - ne znate da li je otet, ali je doveden - ta to znai?
Nikoli: Pa, ja ne znam da li je doveden... Da li je otet, ali znam da je doveden. Znam da je
postojao ugovor, koji je potpisao Obili, da e Vojvodini platiti milion i po maraka za Lazetia. E
sad, pria se u gradu kako je Lazeti otet.
Dragan Aca Buli, predsednik Zajednice prvoligaa i bivi predsednik FK eleznik: Pa,
Lazeti je bio igra fudbalskog kluba eleznik i on je iz eleznika preao u FK Vojvodinu,
odakle se deavaju kasnije te nemile scene da prelazi u Obili.
B92: Kako?
Buli: Pa, mogu da vam kaem sam ono to sam uo i to sam priao sa ljudima, ali znai, nisam
bio svedok tih dogaaja, ali injenica je da je preao u Obili nevoljno tada... Ljudi koji su vodili
Vojvodinu, a ja mislim da je to vreme bio gospodin apuri... Nisam bio svedok svega toga, ali
injenica da su pojedini momci sa beogradskog asfalta kod apuria i vrili pritisak da on pree u
Vojvodinu... U Obili, izvinjavam se.
arko Nikoli tvrdi da, kao predsednik kluba dok je Arkan bio iv, nije znao da je postojao bilo
kakav dogovor sa Zoranom Uskokoviem Skoletom oko prelaska Lazetia u Obili. Prema
njegovim reima, tek posle ubistva Arkana i prodaje Lazetia Istanbulu, poinju da se javljaju
ljudi iz sveta kriminala koji trae novac.
arko Nikoli, bivi predsednik FK Obili: To je Jorga, to je Skole i to je Dugi iz Novog Sada.
Kad sam ja pitao: "Kakvo polaete vi pravo na Lazetia kao igraa", onda je Jorga, a i Dugi, a i
Skole isto su mi rekli da to... Imaju aranman sa Arkanom, kada je dovoen Lazeti u Obili iz
Vojvodine, da kad se bude prodavao, da e imati svoj deo para. Prodala ga je Ceca posle smrti
Arkana u junu mesecu 2000. Deo para je dolo, dva miliona, u Komercijalnu banku, jer su se
plaili one moje predstavke, odnosno zabrane Fudbalskom savezu, a resto Ceca je uzela na svoj
raun privatni.
B92: A za koliko je prodat?
Nikoli: Za pet, za est miliona evra... Maraka.
arko Nikoli je 2000. godine podneo krivinu prijavu protiv Svetlane Ranatovi zbog
prodavanja igraa na crno. Na osnovu te krivine prijave Ranatovieva je uhapena u akciji
Sablja, postupak je i dalje u toku, a vie detalja o tome u narednoj emisiji. Posle ubistva Arkana,
arko Nikoli, kao predsednik FK Obili, stavlja zabranu da se igrai iz Obilia prodaju. On od
tadanjeg Fudbalskog saveza Jugoslavije i Branka Bulatovia trai da ne dozvoli prodaju igraa
Obilia, ukoliko ne bude precizirano da e se novac od prodaje ublaivati na raun kluba u

Komercijalnoj banci. Oni koji su oekivali novac od prodaje Lazetia, pozivajui se na Arkanovo
obeanje, tada pokuavaju na sve naine da do obeanog novca i dou.
arko Nikoli, bivi predsednik FK Obili: A ja kaem: "Ja od dokumentacije imam samo da
je to igra Vojvodine, imamo ugovor da platimo Vojvodini obeteenje milion i po maraka, a ako
imate neka druga dokumenta, vi donesite, ja kao predsednik u da vam uvaim ako su zakonita
dokumenta i dobiete pare." Kau: "Mi imamo dogovor sa Arkanom, a to Ceca zna, ona je
prisustvovala dogovorima". "Pa", rekoh, "onda traite od Cece pare. Ja, kao predsednik Obilia,
ne mogu da vam isplatim, a nisam zabranio, nije tano da sam zabranio... Ja sam zabranio da se
prodaju na crno igrai, a dao sam dozvolu kako mogu da idu igrai."
B92: Dobro, a da li vi njih u tom trenutku pitate na osnovu ega oni imaju dogovor sa Arkanom,
zbog ega?
Nikoli: Nita, nisam ja hteo da diskutujem na osnovu ega... Imate li dokumenat, ja sam pitao.
B92: A nije vas zanimalo kako to da je napravljen dogovor sa njim?
Nikoli: Ne, ne, oni kau "mi imamo usmeni dogovor sa njim". Kad sam ja rekao "imate li vi
neku dokumentaciju, da je to va igra", onda su oni rekli "mi imamo usmeni dogovor sa
Arkanom, Ceca je bila prisutna tim dogovorima". Onda sam rekao "traite pare od Cece". Kad
oni govore da je on njihov igra i da oni treba da dobiju pare i da je to dogovor sa Arkanom, ja
sam znao da tu nije neto isto. Da tu neto nije u redu
.
B92: A ta se desilo sa Lazetiem kad je...
Nikoli: A sam mi je Lazeti rekao, kad sam mu rekao: "Ti si, bre, igra Obilia, mi imamo
obavezu da platimo Vojvodini pare. Kakvi su to kriminalci koji trae pare", on je rekao: "Nisam
ja igra Obilia. Meni". Tako mi je rekao. To je sigurno.
B92: ta je to znailo?
Nikoli: Ja kaem: "Kako nisi, bre, igra Obilia?" "Lepo, ja sam u Obili doao iz odreenih
razloga, tako je bilo..." Kad je on otiao u Tursku, jo uvek se meni javljao ponovo jedno dva-tri
puta taj Jorga i rekao je: "Kai", tako doslovce, "onoj kurvetini da u ja Lazetiu obe noge
bejzbol palicom da izlomim, nee nikad biti igra, ako ne bude mi dao pare u Istanbulu". Tako je
bilo. To je razgovor tog Jorge sa mnom telefonom, kad mi se javio.
B92: To ste prijavili policiji?
Nikoli: Da, ja sam zvao policiju.
Na suenju "zemunskom klanu" Milorad Ulemek Legija, koji je bio Arkanov kum, govorio je o
tom ubistvu.
Izjava Milorada Ulemeka pred Specijalnim sudom: Posle ubistva eljka Ranatovia Arkana,

krenula je pria da je taj Skole organizovao njegovo ubistvo i da je iste veeri to proslavio u
nekoj diskoteci u Nemakoj. Tada sam saznao da je Skole sa Arkanom uestvovao u nekim
prodajama fudbalera.
Tokom dugogodinjeg sudskog procesa za ubistvo eljka Ranatovia Arkana, nikada nije
utvreno ko je organizovao to ubistvo. Zanimljivo je da Zoran Uskokovi Skole nije bio na
optunici za ubistvo, iako su policiji poznata saznanja o njegovoj umeenosti. Zanimljivo je i to
da je samo etiri meseca posle ubistva Ranatovia, u aprilu 2000. godine, ubijen i Zoran
Uskokovi Skole. Za to ubistvo optueni su pripadnici "zemunskog klana", koji je organizovao
Milorad Ulemek Legija.
Izjava Nikole Lazetia 2000. godine o Arkanu: Ja sam Arkana gledao s potovanjem, kao oca, a
on mene kao sina. Nikada neu prealiti njegovu smrt. Svi mi smo puno izgubili. Srpski narod je
izgubio svog viteza, a mnogo je izgubio i jugoslovenski fudbal, jer je Arkan ulagao i borio se za
njegov razvoj i napredak. On je uloio i u izgradnju fudbalskog stadiona, sportskog hotela...
Nikola Lazeti je, inae, glumio u spotu Svetlane Ranatovi "Crvena". To je Cecin poslednji
album pred Arkanovu smrt i u tom spotu Lazeti vozi srebrni "audi TT" i glumi klasinog
estokog momka sa beogradskog asfalta.
Prema svedoenjima onih koji su igrali fudbal i sudili u vreme Arkana, dobro su prolazili samo
oni klubovi na ijem je elu bio neko ko je mogao da mu se suprotstavi. Kao primer navode
Jusufa Jusu Bulia, tadanjeg predsednika FK eleznik, koji je vaio za jednog od najeih ljudi
sa beogradskog asfalta i oveka iz podzemlja kojem su se tadanji kriminalci obraali sa
potovanjem. FK eleznik je od prve beogradske lige za est sezona stigao do elite tadanje
Jugoslavije. Posle ubistva Jusufa Bulia 1998. godine, FK eleznik preuzima njegov sin Dragan
Aca Buli, koji je danas predsednik Zajednice prvoligaa.
Dragan Aca Buli, predsednik Zajednice prvoligaa i bivi predsednik FK eleznik: Moj
otac je voleo fudbal, jednostavno sam eleo da nastavim tim nekim njegovim putem, to se
fudbala tie. Fudbal volim jo od malih nogu, znai kad sam bio dete jo trenirao sam fudbal jo
u Radnikom, Novi Beograd. Tu sam i zavoleo. Igrao sam ga aktivno do 18 godine, posle toga
sam prestao. Nastavio kolu u Engleskoj, tamo se oenio sadanjom suprugom, s njom imam
dvoje dece... I ba na datum svadbe su mi ubili oca, onda sam se vratio nazad i potom preuzeo
njegov fudbalski klub.
B92: Posle ubistva vaeg oca, vi prvenstvo igrate sa Obiliem. To je prva utakmica?
Buli: Jeste. To je prva utakmica. Tada su se Crvena zvezda i Obili borili za titulu. Ja sam tad
praktino uao... Prvi moji dodiri sa fudbalom su te dve utakmice. Znai, prva sa Obiliem, druga
sa Crvenom zvezdom, i oni su se direktno borili za titulu te godine.
B92: Dobro, i kakvo iskustvo tada? Da li je tano da vam je Arkan rekao "morate da izgubite od
mene 2:0"?
Buli: Pa, konkretno nije mi rekao, ali sam video da je to tako i izgubio sam tu utakmicu.

B92: Pa, kako se to vidi? Kako ste videli?

Buli: Od malena ga poznajem. Znai, on je bio prijatelj moga oca u to vreme. Znam ga stvarno,
mogu rei, od sedme godine pa na dalje. U mojoj nekoj 16, 17 godini sam ak otiao i na ratite i
bio lan Srpske dobrovoljake garde, to znai da mi je bio komandant u to vreme. To je bilo
neke dve godine. Tamo je isto bio odnos: ja sam bio vojnik, on je bio komandant. Posle toga, to
se tie fudbala, kaem vam, otiao sam u Englesku, on je nastavio s tim fudbalom i stvarima koje
je ve radio. Nisam bio ba upoznat do vremena dok nisam doao... Znajui ko je on i ta je on,
nisam hteo da se zameram ni u kom sluaju njemu u to vreme i izgubio sam tu utakmicu.
Policija do danas nije otkrila ko je ubio Jusufa Bulia. Meutim, policiji je poznato da se u
transkriptima prislukivanih razgovora lanova tzv. "Makine grupe", koji su optueni, pa
osloboeni za ubistvo policijskog generala Boka Buhe, u jednom trenutku navodi: "Onda kada
smo isplatili Turina..." S obzirom na to da su koristili ifre prilikom razgovora, sudski vetaci su
utvrdili da "isplata" znai ubistvo, a da je "Turin" bio nadimak za Jusufa Bulia. U prevodu ta
reenica je znaila: Onda kada smo ubili Jusufa Bulia...
B92: U javnosti je prosto pria vezana za vaeg oca da je on bio ovek podzemlja, vi ste njegov
sin, za koga se takoe vezuje kriminal u javnosti. Kakav je to period i ta se deava... Kako vi
postajete predsednik Zajednice prvoligaa, kada imate, recimo, takav imid u javnosti?
Dragan Aca Buli, predsednik Zajednice prvoligaa i bivi predsednik FK eleznik: Pa,
dobro, ta da kaem? Nita novo za mene. Drago mi je da ste postavili to pitanje. Ja breme svoga
oca nosim ceo ivot od malena i nauio sam da se nosim s time i ba iz tih razloga sam se trudio
u svim tim stvarima, pogotovo u fudbalu, da nikad niko ne moe prstom da uperi u mene na neku
negativnu situaciju. injenica da narod tako mene gleda, to obino pria "ne pada iver daleko od
klade". Ja se trudim ceo ivot svoj stav i svoje ponaanje da odvojim sa te strane, da preokrenem
sliku. Oigledno da to nije ba tako lako, moda ak i nemogue, ali se ne stidim toga, ne stidim
se svoga oca. On je bio to je bio. To ne znai da smo ja ili moj polubrat ore kriminalci i
mafijai, zato to nam je otac bio to to jeste.
U to vreme, prema raznim svedoenjima, ljudi iz sveta kriminala imaju uticaj na to ko e igrati u
reprezentaciji. Bivi fudbaler Crvene zvezde i eleznika, najbolji strelac 1998. godine, Saa
Markovi, otkriva da mu je pet minuta posle ubistva Jusufa Bulia stigla ponuda da igra za
reprezentaciju, ali pod odreenim uslovima.
Saa Markovi, bivi fudbaler FK eleznik i FK Crvena Zvezda: Desilo se posle... Pet
minuta posle ubistva Juse Bulia, vlasnika FK eleznik. Znai, ako vam kaem da se desilo samo
posle pet minuta, onda mislim da ljudi koji poznaju fudbal sve im je jasno. Jednostavno, ljudi su
imali svoj predlog. Na meni je bilo da li u da ga prihvatim ili ne. Moj odgovor je bio "ne" i tu se
zavrila cela pria u vezi reprezentacije. Ta nepristojna ponuda se sastojala u tome da,
jednostavno, deo ugovora, odnosno transfer, tanije milion maraka, u to vreme nemakih maraka,
znai da dam odreenoj grupi ljudi, koja je imala na Savez... Koja je sastavljala reprezentaciju i
bilo mi je garantovano da u svakih 20 zadnjih minuta, poslednjih minuta, igrati na svetskom
prvenstvu '98. Novac mi je traio ovek po imenu i prezimenu Slavko Mijovi, koji je u to vreme
imao legitimacije, lane ili ne, zaista ne znam, ali je kod sebe uvek imao legitimacije neke
dravne bezbednosti. Jednostavno, taj ovek mi je i ranije, preko nekih posrednika, prijatelja,

poznanika, uvek nagovetavao neku mogunost da bi on voleo da radi sa mnom, ali jednostavno,
pored Jusufa Bulia nije imao nikakve anse.
Slavko Mijovi, zvani Mija Pijuk, ubijen u oktobru 2001. godine. Poetkom 70-ih godina bio je
osuen na 12 godina zatvora zbog ubistva. Posle deset godina, po izlasku iz zatvora, vaio je za
jednog od uticajnijih u beogradskom podzemlju. 90-ih godina u diskoteci Luv ranjen je u nogu.
Bio je blizak sa Arkanom i drao je preko puta njegove poslastiarnice noni klub. Bio je i
suvlasnik nekada najpopularnije beogradske diskoteke Amadeus. Jedno vreme bio je suvlasnik
kasina Fer plej u hotelu Kazina. Saa Markovi smatra da je Slavko Mijovi morao da ima
odobrenje elnih ljudi iz vrha tadanjeg Fudbalskog saveza Jugoslavije za takvu vrstu ucena - ko
e igrati u reprezentaciji, a ko nee.
Saa Markovi, bivi fudbaler FK eleznik i FK Crvena Zvezda: Ja idem na svetsko
prvenstvo '98, igram 20 minuta tri utakmice u grupi ili etiri, ako proemo dalje. Transfer ide
preko Fudbalskog saveza Srbije, Jugoslavije. Oni naplate, uzmu svoj deo, uzmu milion maraka i
to je to. U principu je tako funkcionisalo u mom sluaju.
Saa Markovi tvrdi da u to vreme selektor Slobodan Santra uopte nije bio ovek koji je
sastavljao reprezentaciju.
Saa Markovi: Pa, evo, dau vam jedan primer: Santra je pred svaku vanu utakmicu... U
svlaionicu je dolazio i prva reenica kojom se obraao igraima bila je: "ta da vam kaem?"
Piksi Stojkovi, mislim da mu je odgovorio, rekao mu je: "Sani, reci bar tim". Mislim da Sani
nikad nije znao tim.
B92: Ko je to odluivao?
Markovi: To morate da pitate Slobodana Santraa.
Podsetimo, Slobodan Santra je bio u to vreme omraena linost u srpskoj javnosti. Toliko da su
ak i demonstranti '96. i '97. godine nosili transparent "Slobo, Santrae", kao aluziju na "Slobo,
Sadame". Slobodan Santra se trenutno nalazi u Kini. Kratko nam je rekao da e vrlo rado o
svemu da govori kada se vrati u zemlju, jer je dosta dugo utao. Takoe je naglasio da se on
jedini uvek pitao za sastav reprezentacije i da su sve ostale tvrdnje netane. Meutim, o tome da
su razni ljudi iz sveta kriminala imali uticaj na sastav reprezentacije, ne samo tada, nego i kasnije,
pa sve do danas, govori i dugogodinji meunarodni sudija Dragomir Tanovi. Tanovi je bio
dugogodinji fudbaler, a potom i sudija sa meunarodnom licencom FIFA. U jednoj od narednih
emisija videete kako je kanjen onog trenutka kada je odluio da se suprostavi fudbalskim
funkcionerima i da javno progovori. Pored toga to je fudbalski sudija, Tanovi je i inspektor za
privredni kriminal MUP-a Srbije, u SUP-u Subotica.
Dragomir Tanovi, meunarodni fudbalski sudija, inspektor za privredni kriminal: Ja vam
mogu rei da sam bio prisutan iks puta pored odreenih menadera, znai, koji forsiraju svoje
igrae, kako u klubovima, tako i u reprezentaciji. Znai, ne zanima ga da li taj igra, koji je
njegov, njegovo vlasnitvo, sa kojim ima potpisan ugovor, zasluuje u tom trenutku da igra, da li
za klub, da li za reprezentaciju... On jednostavno insistira kod efa strunog taba unutar kluba ili
kod selektora da taj igra mora da igra. Postoji i segment straha, postoji i segment moi. Znai,

moemo da zaokruimo, da napravimo jednu celinu i jedno bez drugog ne ide.

Bolji plasman kluba i ulazak u prvu ligu istovremeno je garant da e igrai tih klubova igrati za
reprezentaciju, ime im je obezbeena bolja cena prilikom prodaje za neki inostrani klub. Izmeu
ostalog i zbog toga ve tada dolazi i do nametanja utakmica. Tako se ve na poetku sezone
znalo ko e biti pobednik na kraju.
Dragan Aca Buli, predsednik Zajednice prvoligaa i bivi predsednik FK eleznik: Pa, ta
da vam kaem (...) Moda sam mogao da igram sa dva kluba, znai da igram regularnu utakmicu.
Sve ostalo nisam smeo da ne bi bio ugroen. U to vreme je bila i FK Obili i Milicija i Vojvodina
sa ivkom oklovakim i Sartid sa Matkoviem i da ne nabrajam dalje. Znai sve velikani u ono
vreme, da l' su SPS-a, drave, politike, Slube...
Posle zavretka ratova na prostoru bive Jugoslavije razne fudbalske klubove osnivaju ili
preuzimaju sa jedne stane ljudi sa kriminalnim dosijeima i povratnici sa ratita, a sa druge
istaknutu lanovi tadanjeg SPS-a, direktori retkih uspenih preduzea koja su radila pod
direktnim pokroviteljstvom vlasti. Uspeh je tada imao i MUP Srbije sa svojim fudbalskim
klubom.
Tokom 90-ih u posao sa fudbalom ukljuilo se Ministarstvo unutranjih poslova, predvodei
jedan od fudbalskih fenomena iz tog vremena - FK Milicionar, bez i jednog amatera, sa
profesionalnim igraima, i po logici fudbalskog trita, klub je ak pet sezona uzastopno
napredovao iz jednog u drugi rang takmienja, da bi u prvu ligu uao u sezoni '97-'98. Krajem 90ih klub ima prestian pul sponzora. Glavni finansijer bila je Komercijalna banka direktora
Ljubomira Mihajlovia, koji se Milicionaru okrenuo kada nije uspeo da stane na elo Partizana.
Meu sponzorima bili su Verano motors i MPC grupa. Ipak, glavni pokrovitelj kluba bio je
Vlajko Stojiljkovi, tadanji prvi ovek MUP-a Srbije. On je u tom periodu potencijalnim
sponzorima govorio: dajte koju paru Milicionaru, a mi emo znati to da cenimo. Posle 5. oktobra,
Milicionar je ispao iz prve lige, a donatori su se povukli, dok su glavni igrai prodati uglavnom
Crvenoj zvezdi. Milicionar je, posle odluke da MUP nee u svom sastavu profesionalni klub,
svoje pravo da igra u drugoj saveznoj ligi fuzijom prepustio Radnikom iz Obrenovca. Sportski
centar u Makiu ostao je u vlasnitvu MUP-a Srbije.
Uspeh fudbalskog kluba Sartid poklapa sa uzletom Duana Matkovia u SPS-u, kada je 1999.
godine bio na vrhuncu politike karijere. Nepunih godinu dana trebalo je visokom funkcioneru
SPS-a Duanu Matkoviu da FK Sartid iz Smedereva promovie u prvoligaa i da se plasira u
Evropu. Simbol kluba, a i simbol grada tokom 90-ih bio je Duan Matkovi, ministar industrije,
od 90-ih i direktor fabrike Sartid, ali i predsednik uprave tog kluba. Tih godina napravljen je
stadion. Novac se nije tedeo na kupovinu igraa i na plaanje trenera, u isto vreme dok je fabrika
propadala. Svi ostali lanovi uprave Kluba bili su lanovi SPS-a ili JUL-a.
Zoran Arsi, bivi predsednik FS Vojvodina i meunarodni fudbalski sudija: Ja sam bio
jedan od tih koji sam takoe napisao tada predsedniku Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore
Miljanu Miljaniu, na alost tada je bilo narueno zdravlje predsedniku, na utakmici SartidCrvena zvezda pustili su i uvenog nekog Zeku, tamo lokalnog monika, koji je uao unutra i
zapretio mi smru i na B92 je upravo bila emitovana moja izjava, izalo u javnosti... To je trajalo
tri dana. Katastrofa. Pazite, da proe nekoliko slubenih lica, da doe u svlaionicu, pa to je

nepojmljivo i na kraju, kao, ne zna se nita. Sve su to scenarija tih istih ljudi. Naravno, zato nisu
kaznili tada jedan Sartid, gde je bio moni Matkovi, koji nije... Nije se moglo protiv takvih
klubova. Sve su to bile neraskidive veze pojedinaca....
Tih godina, osim Zvezde i Partizana, veoma uspean je klub eljka Ranatovia Arkana, zatim
Milicionar, ali i ukariki, na ijem je elu bio ivadin Mihajlovi iz SPS-a, zvani ika
Mutikla. Vlasnik ukarikog danas je sin ivadina Mihajlovia, Aleksandar Mihajlovi.
Aleksandar Mihajlovi, predsednik FK ukariki Stankom: Pa, evo, vidite, to se potrefilo.
To je period izmeu '95. i '98. godine. Znai, tada se jednostavno desilo da je selekcija igraa koji
su doli da igraju fudbal u ukarikom bila izvanredna.
Uz klub ukariki Stankom jo od 70-ih bio je ivadin Mihajlovi - ika Mutikla, poslanik
SPS-a u savezno parlamentu i prvi ovek kompanije Stankom. Fudbalski uspesi tima vezani su za
sredinu 90-ih, kada klub za dve sezone prolazi etiri ranga takmienja i u prvu ligu ulazi '95.
ivadin Mihajlovi, jedan je od osnivaa SPS-a. Posle 5. oktobra utvreno je da je kompanija na
ijem je elu poslovni uspeh dugovala povlasticama kod vlasti. Bila je druga po redu najvie
oporezovana privatna kompanija, ija je osnovica za naplatu ekstra profita iznosila 41 milion
maraka. Za Stankom je utvreno da je bio u prilici da gotovo ceo iznos po povoljnim uslovima
dobija iz primarne emisije novca.
Aleksandar Mihajlovi, predsednik FK ukariki Stankom: Ne bih se sloio sa vama. Da
vam kaem jednu stvar, mi nikada nismo bili bolje plasirani od estog mesta. Ako je to uspeh, ja
se onda slaem sa vama. Znai, vi sad tu, ne znam, imputirate neke stvari, vezujete... Treba da
pogledate, statistiki da se vidi ko se takmii i kako se takmii i sve to. Treba da pogledate moje
istupe protiv Milicionara '97, '98. godine, kad niko nije smeo d kae "a".
U vreme kada eljko Ranatovi ulazi u fudbal, njegov tadanji prijatelj arko Pavlovi
preuzima FK Napredak iz Kruevca. Poznat kao gazda are, Pavlovi je bio vlasnik holding
kompanije Ju san (YuSan), a danas je direktor vajcarske kompanije Prajvat prodekt
menadment (Private Project Management) i firme Total holidej (Total Holiday). Uestvovao je u
politikoj kampanji sa Arkanom, promoviui njegovu Stranku srpskog jedinstva. U Francuskoj
je bio uhapen i proveo je u zatvoru nekoliko godina, pod optubom da je umean u verc
cigareta. Pre godinu dana vratio se u Srbiju i na tenderu za 34,5 miliona evra kupio je nekadanju
zgradu saveznog Ministarstva unutranjih poslova, koja je oteena u NATO-bombardovanju.
ovek koji je napravio vrtoglavu poslovnu karijeru sredinom '93. godine privoen je zbog
poreskih utaja. Tipian predstavnik poslovnih ljudi s poetka 90-ih. Pavlovi je sponzorisao sve,
dodeljivao nagrade, organizovao humanitarne koncerte i otvorio je kolu glume. Osim to je
prodavao lekove, preko svoje firme bavio se preprodajom goriva. Navodno je samo u oblasti
Kruevca drao pet pumpi. Mnoge poznate linosti su dolazile na stadion Napretka, meu njima
Radmilo Bogdanovi i Miroslav Mikovi. Jedan od omiljenih gostiju bio mu je eljko
Ranatovi Arkan, koji je na stadion dolazio vojnim helikopterom.

Namjesti rezultat ili e umrijeti

Tad mi je Arkan stavio pitolj u usta i rekao: "U ovom trenutku da si se pokupio s mojim ljudima
i da podnese Ministarstvu sporta zahtjev za promjenom imena iz nogometnoga kluba Mladi
proleter u Mladi Obili. Da bih spasio ivu glavu, ja sam to i uinio jer da nisam, sigurno bih bio
ubijen - kae mirnim glasom Aleksandar Olarevi, vlasnik kluba Mladi radnik, dok mu oi bjee i
time ipak odaju uznemirenost.
- Dobio sam nemoralnu ponudu da dio ugovora, odnosno transfer od oko milijun tadanjih
njemakih maraka dam odreenoj grupi ljudi koja je, moe se tako rei, imala utjecaj na
nogometni savez, koja je sastavljala reprezentaciju. Garantirali su mi da u svakih 20 zadnjih
minuta utakmice igrati na svjetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. - smijeei se kae Saa
Postojala su samo dva kluba s kojima se rezultat nije dogovarao - Zvezda i Partizan. Svi ostali
znali su to im je initi. Ako tko ne bi pristao na dogovor, bio je maknut. U razdoblju od samo
sedam godina ubijena su, tako, tri predsjednika NK Beanija
Markovi, bivi igra beogradskog eleznika i Crvene zvezde.
Prema neslubenim informacijama, eljko Ranatovi-Arkan, nekadanji kum srpske mafije,
sada ve pokojni, planira ubojstvo tadanjeg predsjednika UEFA-e Lenarta Johansona jer UEFA
nije odobrila da on, kao vlasnik FK Obilia i kao optuen za ratne zloine i kriminal, moe voditi
svoj klub na meunarodnim susretima. alje svoje ljude u Be, ali oni u posljednji trenutak
odustaju od zadatka jer nisu imali pogodan trenutak.
&nbsp;- Da, uo sam za to. To mi nije bilo prvi put. Bio sam samo uznemiren - rekao je Lenart
Johanson, predsjednik UEFA-e od 1990. do 2007. godine.
Uvodne su to sekvence iz senzacionalnog i intrigatnog estodijelnog serijala urednitva popularne
emisije "Insajder - pravila igre" o nogometnoj mafiji u Srbiji koji potpisuju dvije zgodne krhke
djevojke - urednica Brankica Stankovi i novinarka Mirjana Jeftovi. Serija se upravo prikazuje
na neovisnoj beogradskoj tv postaji B 92, a producent je Miodrag orovi. Emisija je u ovo
neizvjesno predizborno vrijeme uzbudila srbijansku javnost.
- Ratovi na tlu bive Jugoslavije bili su prilika da se pojedinci obogate pljakom i otimanjem
izgovarajui se na patriotizam. Dok je drava bila u ratu, a graani sve siromaniji, povlateni su
nali nain da vercom cigareta, oruja, droge i raznim drugim poslovima zarade milijune. U
jednom trenutku, poetkom devedesetih, unosan biznis postaje osnivanje ili preuzimanje
nogometnih klubova. Da je ve tada bila u pitanju dobra zarada, pokazuje injenica da su novi
vlasnici s jedne strane postali ljudi iz podzemlja, a s druge dravni dunosnici - kae Brankica
Stankovi.
Novinari "Insajdera" tijekom rada dobivali su mnogo prijeteih poruka, poput one Brankici
Stankovi da "se ne pojavljuje u Crnoj Gori" pa i onih u kojima im se prijeti smru da odustanu
od emisije jer ima dosta onih koji su umijeani u neasne radnje, a jo su moni, utjecajni i
nedodirljivi.
- O nogometu ne znam nita niti me to zanima, ali zakljuili smo da bi tema mogla biti zanimljiva
ljudima. Reakcije su iznimne, dobivamo na tone poruka - kae Brankica Stankovi. No ve

tijekom rada na seriji dobili su dobronamjernu poruku od "svojih" ljudi iz policije da se "ostave
orava posla" jer to moe loe zavriti.
- Mi na seriji radimo sedam mjeseci, a to se zbilo otprilike u petome mjesecu rada. Nas smo troje
tada sjeli i razgovarali o daljnjoj sudbini projekta jer smo vidjeli da je to, i prije nego to je izilo
u javnost, izazvalo veliku reakciju zainteresiranih grupacija. Reeno nam je da je zavladala
panika u redovima, da su neki ak otili iz zemlje. No zakljuak je bio da moramo nastaviti dalje
i sada se serija prikazuje - kae Stankovi.
Film u maniri najnapetijih trilera otkriva kako se kriju profiti klubova, kako zarade od prodaje
igraa odlaze u depove raznih ljudi iz svijeta nogometa, odnosno kriminala i politike, kako se
kroz sport pere novac steen prodajom droge ili drugim nelegalnim poslovima. Utakmice se
namjetaju, a kontrolom kladionica novac se vrti u krugu zainteresiranih. Sportska mafija jedna je
od rijetkih iji poslovi nisu ni taknuti.
U tom srbijanskom mikrosvijetu nogometa sve prti od ubojstava, otmica, ucjena, prijevara,
namjetaljki.
- U "Insajderu" su rekli ono to se odavno zna, ali nitko se do sada nije usudio o tome javno
progovoriti. U Srbiji je u mnogim stvarima slina situacija. Svi sve znaju, o tome se godinama
bruji po kafiima, znaju se mnoge pojedinosti, ali javno svi ute - kae urednik u beogradskom
listu Vreme Milo Vasi.
Ova emisija izavala je veliku reakciju srbijanske, ali i publike u ostalim postjugoslavenskim
dravama koje se takoer susreu sa slinim problemima unutar svog nogometa. Pravila igre tako
su gledanija od ostalih emisija "Insajdera" poput nedavno prikazane serije o tome kako su se u
vrijeme sankcija golema sredstva iz Srbije slala na raune stranih banaka ime je drava ogoljena
i opljakana. No u pitanju je nogomet. Brankica Stankovi kae kako emisija nije o nogometu,
nego nogometu kao sredstvu mafije i politike te o sprezi politike i organiziranog kriminala u
Srbiji&nbsp; gdje je u devedesetima na najradikalniji nain dolo do kriminalizacije politikog
ivota.
&nbsp;Emisija donosi impresivan popis klupskih elnika i njihovih primarnih poslova. Od 1999.
do 2006. godine ubijena su ak trojica predsjednika beogradskog kluba Beanija, nierazrednog
kvartovskog kluba koji je, naporom i zaslugom "momaka s beanijskog asfalta", ostvario san
generacija stanovnika tog naselja da ima prvoligaa i na svom skromnom stadionu ugoste
velikane Zvezdu i Partizan. Tako je 1999. godine ubijen Petar Miloevi, predsjednik kluba, a
ujedno i ef beanijskoga klana, 2000. godine ubijen je njegov nasljednik Radoslav Trlaji, zvani
Bata Trlaja, a 2006. godine ista je sudbina, treba li rei, sustigla Gorana Mijatovia Mitu, takoer
obnaatelja obiju funkcija na Beaniji.
Glavom su svoju zanesenost nogometom platila i dva predsjednika FK Zvezdara, takoer iz
prigradskoga beogradskog naselja - Miodrag Mia Niki, 1995. godine, te Branislav Trojanovi
zvani Trojke, 2000. godine. U "saekui" je ubijen elnik FK eleznik, takoer iz pitoresknog
beogradskog naselja, Jusuf Jusa Buli, 1998. godine. On je postigao senzacionalni uspjeh
vrijedan divljenja, klub je u est godina iz estog doveo do prvog ranga. Njegov sin Dragan danas
vodi klub i predsjednik je Udruge prvoligaa Srbije. A 2000. godine ubijen je voa FK Obilia

Arkan. Iste godine ubijen je Branislav Lainovi Dugi, novosadski biznismen, bivi komandant
Srpske garde i predsjednik FK Slavija iz Novog Sada.
No tu nije kraj 2004. godine, hladnokrvno je u prostorijama Nogometnog saveza Srbije ubijen
njegov predsjednik Branko Bulatovi. Za njegovu smrt sumnjii se crnogorska mafija, a razlog je
pokuaj da se stane na kraj namjetanju utakmica. Predsjednik FK Proletera iz Zrenjanina Goran
Gubi ubio se 2004. zbog toga jer nije mogao vratiti dugove, a nije elio sudjelovati u
namjetanju utakmica. Proleter je te godine ispao iz lige. U&nbsp; zatvoru se 2004. ubio
predsjednik OFK Beograda Miko Branjevi. Pritvoren je zbog sumnje da je bio lan tzv.
steajne mafije. U OFK Beogradu bio je dok je na elu kluba bio Zvezdan Terzi, dananji
predsjednik Fudbalskog saveza Srbije. No zanimljivo je da nakon ustolienja Terzia najvie
igraa "romantiara" s Karaburme, igra u mladoj reprezentaciji Srbije.
- Ne mislim da su svi ti ljudi ubijeni ba zbog malverzacija u nogometu. Taj smo popis naveli da
se vidi tko su ljudi koji vladaju srbijanskim nogometom. Svi vei klubovi u svojim upravnim
odborima imaju mone ljude iz politike, policije, biznisa, porezne uprave, pravosua pa su samim
tim i zatieni od ozbiljnih istraga i kontrola. Nogometna mafija sprega je sporta, kriminala i
politike. U tom lancu najvaniji je novac koji se dobiva od transfera. Prema zakonima, jedan dio
novca od transfera ide u klub, a drugi kroz plaanje poreza ide dravi. No u nedostatku bilo kakve
kontrole, ali i pravljenja dvojnih ili trojnih ugovora, novac, po svemu sudei, zavrava u
depovima pojedinaca - kae Stankovi.
Dragan Aca Buli kae kako je pokraj devedesetih mogao tek s dva kluba igrati regularne
utakmice. "S ostalima nisam smio da ne bih bio ugroen", priznaje u emisiji Buli.&nbsp;
Brankica Stankovi, koja se hrabro uhvatila u kotac s delikatnom i opasnom temom, kae da ne
smatra da ini junako djelo iako joj upravo to svi govore. "Mi samo radimo svoj posao", kae ta
mlada srbijanska novinarka.
Milo Vasi navodi kako je ovo to se dogaa u srbijanskom nogometu, a vjerojatno i u drugim
postjugoslavenskim ligama, klubovima i menaderima, tek brutalni nastavak onoga to se
dogaalo u SFRJ, od vremerna kada su nogometom drmali Generaltab, razni monici iz CK pa
onda i razni drugi koji su se tu poeli prikljuivati, poput prvog socijalistikog menadera Ace
Obradovia.
Prisjetimo se samo famoznog Dareta Darovskog, nekadanjeg neokrunjenog kralja
"jugoslavenskog nogometa", preko kojeg su se navodno dogovarali rezultati.&nbsp; Poslije
raspada Jugoslavije, u novoj dravnoj tvorevini, beogradski klubovi Crvena zvezda i Partizan
dominiraju ligom. Liga gubi na kvaliteti i provincijalizira se. U prvu ligu ulazi niz malih klubova
s periferije koji su prije tavorili u nierazrednim natjecanjima. Te klubove preuzimaju na razne
naine ljudi iz kriminalnog miljea ili politiari povezani s kriminalnim klanovima.
U vrijeme sankcija i ope neimatine Zvezda i Partizan su prodajom svojih igraa postali najvei
srbijanski izvoznici, to je prilika da pojedinci steknu golema bogatstva. Zato u nogomet ulazi
sve vie beskrupuloznih ljudi. Poslije zavretka ratova na prostoru bive Jugoslavije razne
nogometne klubove osnivaju ili preuzimaju, s jedne stane, ljudi s kriminalnim dosjeima i
povratnici s ratita, a, s druge,&nbsp; istaknuti lanovi tadanjeg SPS-a, direktori uspjenih
poduzea koja su radila pod direktnim pokroviteljstvom vlasti.

Politika predaje te male klubove i mnogim "zaslunim" ratnicima, odnosno raznim

"komandantima" specijalnih i inih paravojnih postrojbi koje su okrvavile ruke po Hrvatskoj, BiH
i Kosovu. Tako je i Brana Miunovi postao vlasnik nikike Sutjeske. On je crnogorski pandan
Arkanu. Miunovi je, recimo, pred mnotvom svjedoka ubio, na ulazu u podgoriku bolnicu,
ve ranjenog konkurenta, a onda je na sudu osloboen zbog nedostatka dokaza! Zeta iz
Golubovaca u ruke dobiva Radojica Boovi, lan zloglasnih Crvenih beretki. U prvu ligu ulazi i
klub iz beogradskog naselja ukariki, na ijem je elu bio ivadin Mihajlovi iz SPS-a, zvani
ika Mutikla.
arko Pavlovi, poznat kao gazda are, preuzima FK Napredak iz Kruevca. U Francuskoj je bio
uhien i proveo je u zatvoru nekoliko godina, pod optubom da je umijean u verc cigareta.
Prole se godine vratio u Srbiju te za 34,5 milijuna eura kupio nekadanju zgradu Saveznog
ministarstva unutranjih poslova, koja je unitena u NATO-ovoj intervenciji 1999. godine. eljko
Ranatovi Arkan je nakon rata otkupio nierazredni Obili i za tri godine doveo ga do prvaka
drave.
Arkan je zaduio tadanji srbijanski politiki vrh Miloevia i drutvo. On je poetkom ratova u
bivoj Jugoslaviji odraivao mnoge prljave poslove. Kao voa Zvezdinih navijaa Delija,
negativna navijaka energija, potkraj osamdesetih od mrnje prema tadanjem komunistikom
reimu, brzo se okrenula prvo protiv Hrvata, Muslimana te Albanaca. Psiholoke pripreme
irokih narodnih masa za rat uspjeno su obavljene. Istodobno je rastao Arkanov utjecaj u klubu.
Tako, recimo, kada je Crvena zvezda 1991. godine osvojila Kup europskih prvaka, direktor
Vladimir Cvetkovi, u svlaionici, kako navodi list Vreme, rekao je igraima: "Srena je zemlja
koja ima vas, koja ima jednog Slobodana Miloevia i jednog eljka Ranatovia Arkana."
Nogometni uspjeh pokazao je i MUP Srbije sa svojim nogometnim klubom. Tijekom 90-ih to
ministarstvo ima klub Milicioner. Klub je u pet sezona uzastopno napredovao iz jednog u drugi
rang natjecanja da bi u prvu ligu uao u sezoni 97-98. Posve zaslueno jer milicionari su zasluili
da se malo opsute nakon napornog posla. Potkraj 90-ih klub ima prestian broj sponzora. Glavni
financijer bila je Komercijalna banka direktora Ljubomira Mihajlovia, koji se Milicioneru
okrenuo kada nije uspio stati na elo Partizana, a ujedno je bila i glavna banka FK Obili. Glavni
pokrovitelj kluba bio je Vlajko Stojiljkovi, tadanji prvi ovjek MUP-a Srbije.
Stojiljkovi je u tom vremenu, navodi se u filmu, potencijalnim sponzorima govorio: "Dajte koju
paru Milicioneru, a mi emo to znati cijeniti." Poslije pada Miloevia, Milicioner je krenuo
stopama svog patrona te je ispao iz prve lige, a donatori su se povukli. Sportski centar u Makiu
ostao je u vlasnitvu MUP-a Srbije. Zanimljiva je pria o prelasku igraa Vojvodine Nikole
Lazetia u Arkanov Obili.
Kada se drznuo dvoumiti, bio je, jednostavno, otet. Zoran Uskokovi Skole, tadanji voa
"miljakovakoga klana", oteo je Nikolu Lazetia, kojem je bio menader, odnosno vlasnik. I tako
je prodan Obiliu uz dogovor da mu Arkan isplati odreenu svotu novca. Kako ovaj u
dogovorenom roku nije isplatio Uskokovia, to je, kako se smatra, jedan od moguih razloga
zato je Arkan ubijen 2000. godine. arko Nikoli, nekadanji elnik kluba,&nbsp; tvrdi da se
nakon ubojstva Arkana i prodaje Lazetia u Tursku poinju javljati ljudi iz kriminalnog miljea
koji trae novac od transfera.

- Kad sam pitao "kakvo pravo polaete na Lazetia", Jorga, Dugi, a i Skole rekli su mi da imaju
aranman s Arkanom da e dobiti svoj dio novca kada se ovaj proda u inozemstvo. Prodala ga je
Ceca poslije Arkanove smrti. Dva milijuna eura sjelo je u Komercijalnu banku, a ostatak je Ceca
uzela na svoj privatni raun - navodi&nbsp; Nikoli. etiri mjeseca nakon ubojstva Arkana
ubijen je i Zoran Uskokovi Skole. Za to su optueni pripadnici "zemunskoga klana" koji je
vodio Milorad Ulemek Legija.
Kako cijene transfera ovise i o igranju nekog igraa u reprezentaciji, onda postoje razni pritisci i
svatko pokuava ubaciti svog igraa tako da izbornici uglavnom nisu odluivali o sastavu.
Usporedno s tim, sve je vie kriminalaca ulazilo u menaderske vode te u svom vlasnitvu imaju
igrae.
Zoran Arsi, bivi predsjednik FK Vojvodina i meunarodni sudac, pred kamerama "Insajdera"
govori kako nije elio podlei pritiscima da Obili pobijedi u nekoj utakmici. Nakon poraza
bijesni Arkan razgrnuo je kordon policije, oamario ga, vadio pitolj, prijetio mu. Dragan Buli,
sin ubijenog Jusifa Bulia, navodi kako je samo dan nakon ubojstva oca njegov klub igrao s
Arkanovim Obiliem. eleznik je morao izgubiti i to se i dogodilo, kae Buli.
Policija do danas nije otkrila ubojice Jusufa Bulia. No iz transkripata prislukivanih razgovora
lanova tzv. Makine grupe, koji su optueni, pa osloboeni za ubojstvo policijskoga generala
Boka Buhe, u jednom trenutku navodi: "Onda kada smo isplatili Turina..."Budui da su se
koristili iframa prilikom razgovora, to je znailo:&nbsp; "Onda kada smo ubili Jusufa Bulia",
navodi Brankica Stankovi.
Saa Markovi otkriva da mu je doslovce pet minuta nakon ubojstva Jusufa Bulia stigla ponuda
da igra za reprezentaciju, ali pod uvjetima da dio novca da odreenim ljudima. Slavko Mijovi,
zvani Mija Pijuk, ubijen 2001. godine (poetkom 70-ih godina bio je osuen na 12 godina zatvora
zbog ubojstva), blizak Arkanu, prema Markoviu je imao odobrenje elnih ljudi iz vrha tadanjeg
Fudbalskog saveza Jugoslavije za takvu vrstu ucjena - tko e igrati u reprezentaciji, a tko nee.
Saa Markovi tvrdi da Slobodan Santra, izbornik reprezentacije na Svjetskom prvenstvu 1998.,
uope nije sastavljao reprezentaciju.
- Santra je prije svake vane utakmice dolazio u svlaionicu i prva reenica kojom se obraao
igraima bila je: "to da vam kaem?". Dragan Piksi Stojkovi rekao mu je: "Sani, reci bar tim".
Mislim da Sani nikad nije znao tim, smijulji se Markovi u "Insajderu".
Zanimljivost je kako su u jutarnjim satima 29. sijenja pripadnici MUP-a Srbije uhitili
predsjednika Fudbalskog kluba Vojvodina iz Novog Sada Ratka Butorovia zvanog Bata
Kankan. Privedeni su jo i direktor SC Vojvodina Milan abri te nogometni suci Mihajlo
Jekni, Borislav Kaanski i Goran Kovai iz Beograda, osumnjieni za namjetanje rezultata u
Prvoj ligi Srbije.
Zbilo se to upravo u trenutku kada srbijansku javnost u ova teka predizborna vremena zaokuplja
intrigantni dokumantarni film "Pravila igre" u kojem se govori o nogometnoj mafiji. Brankica
Stankovi ne misli da je to u izravnoj vezi s emisijom.

Teko je doi do nekih komentara iz nogometnih klubova. Veina govori da mora pogledati svih
est epizoda da bi mogli neto rei, a pojedinci tvrde kako o tome nisu imali pojma. Neki ve
sada proglaavaju "Pravila igre" velikom glupou i "znanstvenom fantastikom". Mnogi elni
ljudi nogometa odbili su razgovor, a Ceca je, recimo, nakon prve epizode, kratko rekla kako "ona
nije nogmetna mafijaica". No, kae Brankica Stankovi, zanimljivo je da u tome najvie
prednjae sportski listovi, pogotovo beogradski Sportski urnal.
- Sada neki od sportskih novinara oito odrauju poslove za monika kojima ovi slue kao
glasnogovornici - kae ona. Brankica Stankovi smatra da joj je u radu pomoglo to nije navija
niti je nogomet zanima.
- Mislim da je taj na odmak bila prednost u radu.
A napominje kako joj se javilo mnotvo razoaranih navijaa. Dodue, nije bilo nikave reakcije iz
udruga navijaa, pogotovo ne iz redova Delija i Grobara, kao najbrojnijih i najmonijih
navijakih skupina. No kae nam Stankovi kako se u seriji nisu bavili navijaima i njihovim
odnosima s klubovima. Ali kae da e moda biti reakcija nakon epizode koja se bavi upravo
Zvezdom i Partizanom.
No pravosue ne reagira iako su neki&nbsp; sugovornici priznali kanjiva djela ili uputili na
neke koji su ih inili. Brankica Stankovi napominje da pria ide dalje jer su u radu na emisiji
otkrili da je Vlada Srbije donijela tajni (sic!) zakon o privatizaciji klubova! Moda smo zato
svjedoci da mnogi ljudi iz biznisa, tajkuni, ulaze u upravne odbore klubova i sve se vie vrte oko
nogometa. Oito je zakon i tajan upravo zato da se zauzmu pozicije kada se objavi - nastavlja
Stankovi.

Aleksandar Buli, najmlai predsednik u istoriji jugoslovenskog fudbala,

preuzeo klub od oca u amanet

Porodica eleznik
Izuzetno mi se dopada dimenzija Lidsa jer je dokaz dominacije talenata. Mi smo daleko od
te reputacije, ali nae je pravo da izaberemo model po kom radimo...
Uspeo je: ima 26 godina, divnu suprugu, brinu majku, medenog naslednika, bezbroj prijatelja...
Ima prostran stan, kljueve od dipa, privatan biznis i prvoligaki klub...
- eleznik je porodina zaostavtina - kae Aleksandar Aca Buli, najmlai predsednik u istoriji
jugoslovenskog fudbala. - Moj otac je poeo od najniih beogradskih liga i godinu za godinom
gradio klub do prvoligake kue. Posle njegove smrti nastavio sam putem kojim bi verujem i on
iao.
Pre desetak godina poela je ekspanzija lokalnog zonaa iz beogradskog predgraa. Noen
estokim fudbalskim entuzijazmom i osnovnim uslovima za kakav takav boljitak, Jusa Buli,
jedan od onih ije se ime izgovaralo s naglaenim strahopotovanjem, reio je da uz oslonac na
prijatelje postigne ono to dotad nikome iz naeg okruenja nije uspelo.

- eleznik e biti respektabilni klub ije e ime i Evropa jednoga dana upamtiti - govorio je Jusa
Buli s kraja prolea s poetka devedesetih.
Mnogi su prikrivali (pod)smeh jer trebalo je
prvo pobediti Vrin u velikom derbiju, pa onda
izvui bodove iz pakla Umara!? "Hej, gde su
Zvezda i Partizan", pitali su se zavidnici, a
izgleda je samo Jusa Buli znao odgovor. Korak
po korak i njima uz rame... Naravno, ne
zloslutnicima jer su nestali, nego Zvezdi i
Partizanu! U evropski pedigre vie niko ne
sumnja: Juse Bulia vie nema, ali je njegova
fudbalska amanet trajna Acina vodilja.
- Rekoh da negujemo familijaran odnos u
klubu, a u to moe da se uveri svako na svakom
treningu i utakmici. Odrastao sam uz oca koji je
mnogo uloio u eleznik. Priznajem, valjda
shodno godinama, nisam mnogo mario za
poslove. Igrao sam u Partizanu, u generaciji
Tomia, Bjekovia, Naa tako da sam fudbalu,
ipak, bio nastrojen. Nisam uspeo na terenu,
vidite gde su sad oni, ali i nisam nikada poalio.
Jednostavno, ivot je otiao u drugom pravcu.
U novobeogradskom sumraku pre dve godine
smrt je zatekla Jusu Bulia. Ranjen je bio i
eleznik, ali je preiveo zahvaljujui odluci
naslednika da se oevi snovi nikada ne
prekinu...
- Nisam hteo da tu bude kraj Jusine misije sea se Aca Buli velikog ivotnog preloma. Prosto nisam eleo da dozvolim da klub
preuzme neko drugi... Sigurno je da nisam bio
spreman, bio sam svestan da je potrebno mnogo
da nauim jer nije mala stvar voditi javni posao
s mnogo ljudi koji e upravo zavisiti od mene.
utao sam i uio... Uostalom, prole su tri
godine, a ja i dan danas uim.
Kako se osea mladi u ulozi predsednika koji
je ovde sinonim za sedu kosu, tamnu kravatu i
protokolarnu retoriku?
- Mi ne patimo od toga. Komunistiki reim je
uao u svaku poru naih ivota, tako da ni sport
nije bio izuzetak. Ja se jeim toga... Toliko je
ljudi koji s fudbalom nemaju ni jednu dodirnu
taku, a pitaju se za sve i svata!?

Jusa junior
Stan porodice Buli krasi mladalaki ukus
bez robovanja kiu. ini se da u raskoi
prostranstva najvie uiva naslednik
Aleksandar Jusa Buli koji je nedavno dunuo
prvu sveicu s roendanske torte. Onako u
dupku parta i uzdu i popreko, lakovani
parket nee jo dugo odolevati tokiima i
Jusinom tabananju.
Dok smo sedeli i askali sa suprugom Bibom,
tata Aca se provlaio kroz gradsku guvu na
putu od eleznika. Kasnio je, ali kad se
oglasilo zvono... Jo ni kaput nije stigao, a
Jusa junior je poleteo u zagrljaj. Jo je mali
da bi bilo ta rekao, meutim osmeh na licu i
caklaste oice i nisu zahtevale rei
dobrodolice.
- Mali se pravi Englez - naalila se Biba.
Ustvari, i nije ala: Aleksandar Jusa Buli,
kako i pie u krtenici, odista je roen u
Londonu.
Stolice za Evropu
Stadion eleznika poeleli bi i mnogi
evropski klubovi. Valjda u seanju na stara
dobra vremena, dadoe mu ime "Mali Poljud"
jasno aludirajui na slinost sa splitskom
lepoticom.
- Stadion je izgraen, neete verovati, kao
objekat u olimpijskom selu. Bilo je planirano
da Beograd dobije Igre i da sportisti koriste
stadion, a posle ostane gradu. Eto, olimpijski
san nikada nije dosanjan, ali mi smo ponosni
to igramo na "olimpijskom stadionu" smeka se Aca.
Ah, bez stolica!?
- Stavio bih ja, ali se bojim gostujuih
navijaa. Vrlo brzo emo tapacirati stolicama
centralnu, pokrivenu tribinu, a ako Bog da, za
Evropu e svi sedeti. Jednog dana, nadam se
uskoro - prognozira predsednik Buli.

U elezniku je drugaije.
- Svi u klubu su sportski nastrojeni. Moje dranje i nije kruto predsedniko, nije me stid to jo
uim, to prihvatam sugestije i esto sluam savete. Bilo je mnogo propusta u proteklim
sezonama, ali zar i to nije normalno za familijarnost u naem radu. Vremenom emo svi sazreti...
eleznik je prvoliga, kako novinari esto konstatuju: stabilan prvoliga. Dakle, vie niko ne
govori o mladalakom poletu, entuzijazmu nalik peni od sapunice.
- Znate kako, meni je vano da su moji igrai zadovoljni, da su, mogu slobodno da kaem, u
rangu najplaenijih fudbalera u jugoslovenskoj ligi. Uostalom, treba njih da pitate.
Da li je sluajnost to je veina fudbalera eleznika jedva prekoraila drugu deceniju ivota, to
su daleko mlai od ostalih prvoligakih kolega.
- I ja sam malo mlai od njih, naravno ima i starijih - smeka se predsednik. - Mislim da je to ba
dobro, da se onako generacijski razumemo to u drugim klubovima i nije sluaj.
Koja je Vaa fudbalska filozofija?
- Svuda u svetu fudbal je biznis i igra. Kod nas je, ipak, teko zaraditi jer zna se da prodaja igraa
predstavlja taj biznis koji sam pomenuo. Zato forsiram mlade igrae... Moda nije za poreenje,
ali meni se izuzetno dopada dimenzija engleskog ligaa Lidsa. To je dokaz da je talenat
dominantan u odnosu na godine. eleznik je naravno daleko od te reputacije, ali moje je pravo da
izaberem model po kojem emo raditi.
Dakle, iskustvo nije prioritet.
- Ne, nisam rekao da je igraka zrelost nepotrebna... Bez starijih fudbalera prosto se ne moe, ali
samo je pitanje u kojoj meri.
Aca Buli ima interesantnu logiku.
- Kad igra ode u inostranstvo, veina ga vie nikada ne spomene... Kao da ga nema!? Po mom
miljenju, to je velika greka, jer ako je stvarno kvalitetan treba sve uiniti da se jednoga dana
vrati: bogatiji za iskustvo i pojaanom eljom da se dokae i kod nas. Neka idu i neka se vraaju.
Opet, fudbal bez publike... Nije to to!
- Iz nae perspektive, eleznik nema navijae u pravom smislu rei. Oni koji dolaze na na
stadion su prijatelji kue Buli, gotovo sve ih poznajem. Dodue, prosek i nije tako lo: skoro
2000 gledalaca po utakmici. Ne znam ko jo u Beogradu, naravno osim Crvene zvezde i
Partizana, moe da se podii veom podrkom...
eleznik je naselje koje se naslanja na Beograd i to ne malo: 80.000 dua je va potencijalni
auditorijum, samo da prepeae do stadiona.
- Evo, ve dve godine ulaz je besplatan. Igramo dobro, stadion je komforan, ali je izgleda vreme
zaguljeno. Bie bolje, nadam se.
Uspeo je: ima 26 godina, divnu suprugu, brinu majku, medenog naslednika, bezbroj prijatelja...
Ima prostran stan, kljueve od dipa, privatan biznis i prvoligaki klub...
- eleznik je porodina zaostavtina - kae Aleksandar Aca Buli, najmlai predsednik u istoriji
jugoslovenskog fudbala. - Moj otac je poeo od najniih beogradskih liga i godinu za godinom

gradio klub do prvoligake kue. Posle njegove smrti nastavio sam putem kojim bi verujem i on
iao...
Supruga Sneana prva poela da se bavi fudbalom
Acina supruga Sneana posebna je pria iz porodice Buli... Kau da iza svakog uspenog
mukarca stoji uspena ena, a u ovom sluaju i iza uspene ene stoji uspean mukarac.
Jednostavno, po svim merilima, Biba i Aca pripadaju jedan drugom. I kada je fudbal u pitanju,
evo i zato...
- Moj "fudbalski sta" poeo je u Londonu gde sam studirala. Radila sam u agenciji Terija
Venejblesa, tada trenera Totenhema, od nedavno menadera Midlsbroa. Njegova supruga Ivet i
ja smo se sjajno slagale, a uz Terija, naravno, nije bilo ni fudbalskih tajni.
Biba je, dakle, menader od evropske reputacije.
- Toliko sam fudbalskog sveta u Engleskoj upoznala da je bila prava teta da ta poznanstva ne
iskoristim... Uostalom, ljudi su od mene traili igrae znajui da u Jugoslaviji ima bezbroj
talentovanih. Tako je poelo... Dodue, prvi posao je propao.
Prvi maii...
- Sve je bilo dogovoreno da Goran Pandurovi, golman Partizana, pree na Ostrvo. Javio se iz
Francuske i rekao da je zavrio posao. Eto, i to je deo biznisa - smatra Biba.
Savo Miloevi je igrao u Aston Vili.
- Prvo sam ja kontaktirala Partizan da prenesem interesovanje za Savu... Rekli su da e ii u
Italiju i da je to definitivno. Odjednom je osvanula vest da se seli u Englesku. Nisam
uestvovala, drugi su posredovali.
Kako sada die trite.
- Nema velikih poslova. Ali, mi se i malim zadovoljavamo: Spasi igra kod Duka Bajevia u
Grkoj, Jankovi je u Liteksu, ivkovi u Izraelu. ujemo se, svi su zadovoljni. Samo, nikako
novac da stigne... Klubovi su izuzetno tvrdi: kad se dogovaramo sve moe, a kad doe vreme
povuci potegni. Muka!
Da li u opisu posla ima i dovoenje fudbalera.
- Retki su sluajevi da stranci hoe u Jugoslaviju. Trenutno, postoji realna ansa da eleznik
pojaaju talentovani klinci iz Nigerije. Videemo, sve zavisi od njihovog kvaliteta - poslovna
je Biba Buli.
PRIVEDEN SA JO ETVORICOM: Dragan Aca Buli, vlasnik Ruskog cara

Priveden Aca Buli

r. s. v.
Zbog sumnje da je umean u bacanje bombe na kuu majke Dragana Stojkovia Piksija u Pasi
poljana kod Nia. Privedene jo etiri osobe.
Vlasnika beogradskog restorana "Ruski car" Dragana-Acu Bulia policija je u petak 30. marta
privela zbog sumnje da je umean u bacanje bombe "kaikare" na kuu biveg fudbalskog
reprezentativca Dragana Stojkovia Piksija koja se nalazi u naselju Pasi poljana oko tri kilometra
od Nia 23. februara. U trenutku eksplozije u kui se nalazila samo Piksijeva majka Desanka,
koja nije povreena. Bivi reprezentativac Piksi je u trenutku napada bio u Japanu sa svojim
klubom Nagojom.

Poslednja vest: Buli puten iz pritvora

Buliev branilac Ognjen Radi rekao je Tanjugu da je njegov klijent u nedelju 1. aprila ujutru
puten iz policijskog pritvora pre isteka roka od 48 sati zadravanja u policiji, i da je tokom
saluanja negirao da ima bilo kakve veze sa drogom koju je policija pronala u njegovoj kui.
"Re o manje od pola grama kokaina i marihuane sve zajedno, i to delo je u nadlenosti
Osnovnog suda u Beogradu", rekao je Radi i istakao da nema ni pomena o njegovoj umeanosti
u napad na Stojkovievu porodinu kuu. RTS prenosi po Tanjugu, poliijsko saoptenje da se
Buli ne dovodi u vezu sa bombakim napadom na Piksijevu kuu u Niu, kako je to saopteno
prilikom njegovog hapenja. S druge strane, u policiji su rekli reporteru B92 da je istraga i dalje u
toku i da nisu sasvim odbacili mogunost da je Buli umean u bombaki napad. Osim Bulia, na
slobodu je puten i Saa Vrani, koji se sumnjii za nedozvoljeno noenje oruja. Pritvor od 30
dana u nikoj policiji odreen je jedino Igoru Dragojeviu.
List Blic iznosi pretpostavku da je motiv napada navodno bio novani dug Piksija Buliu, ali
nezavisne potvrde takve pretpostavke nema. RTS na svom sajtu podsea na to da je Buli 2008.
godine opisao i transfer biveg igraa eleznika Milana Bievca iz Zvezde u francuski Lans: "Na
tom transefru sam zaradio 800.000 evra. Bievca sam doveo iz Beanije i kasnije ga pustio u
Zvezdu uz dogovor sa Piksijem da, kada bude odlazio u inostranstvo, transfer delimo pola-pola.

Milan je prodat zvanino za 2,5 miliona evra, iako imam podatke da je taj transfer bio vredan 4,1
milion. Gde je otiao ostatak novca, ko ga je uzeo, ne znam...
A na pitanje Novosti da li je imao u prolosti bilo kakvih sukoba sa Buliem, Dragan Stojkovi
Piksi je rekao: Ne, nikada nisam imao nikakvih, ne sukoba, nego ni razmirica sa Acom Buliem.
Upravo zato ne mogu nita vie da kaem, jer ne elim da prejudiciram stvari."
Zbog sumnje za taj bombaki napad privedene su jo etiri osobe: Saa Vrani, Nikola Tomovi,
Zoran Atanaskovi, i Igor Dragojevi, a policija traga za Markom Poljakom, koji je inae ranije
bio je optuen kao lan kriminalne grupe Kristijana Golubovia.
Agencija Tanjug javlja da je Igor Dragojevi (35) lien slobode pod sumnjom da je poinio
krivino delo izazivanja opte opasnosti nad porodicom fudbalera Dragana Stojkovia Piksija;
Saa Vrani (32) zbog sumnje da je izvrio krivino delo nedozvoljena proizvodnja, dranje,
noenje i promet oruija i eksplozivnih materija; a Dragan Buli zvani Aca (36) zbog osnova
sumnje da je izvrio krivino delo neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Buli u javnosti do sada nije dovoen u vezu sa svetom koji ima dodir s narko-biznisom. Dodue,
listovi Svet i Pres su u tra rubrikama u januaru i poetkom februara (uz fotografije paparaca s
Kopaonika i iz jednog odmaralita u Tajlandu) Acu Buli dovodili u sentimentalnu vezu
manekenkom Cecom Dimitri ari, nakon to se njen bivi mu Duko ari, mlai brat
odbeglog narko bosa Darka aria, protiv koga je Dravno tuilatvo Crne Gore podiglo
optunicu za "pranje" 21,35 miliona evra, u zatvoru u Bijelom Polju venao sa manekenkom
Ninom Paska.
Policija takoe ispituje vezu Bulia sa nedavnim obraunom navijaa Partizana i Crvene zvezde
nakon zavretka finala koarkakog kupa.
Povodom privoenja Dragana Ace Bulia, u listu Veernje novosti oglasio se i njegov brat ore
izjavom da je njegov brat ozbiljan sportski radnik i to je dokazao voenjem FK eleznik posle
smrti oca Juse Bulia, sa kojim je ak osvojio i Kup Srbije i Crne Gore, da je od 2002. godine je
vodio FK Radniki NBG koji je uveo u prvu ligu i tada ga uinio stabilnim prvoligaem. Pored
toga, dokazao se fudbalskoj javnosti i kao predsednik Zajednice prvoligaa koju je uspeno
vodio; da veruje da je hapenje velika greka i da e vreme pokazati da je njegov brat nevin. Mi
smo ozbiljna sportska porodica, bez obzira na predrasude o nama...
Aca Buli je bivi predsednik Zajednice prvoligaa i vlasnik Fudbalskog kluba eleznik. List
Blic ga je 2007. svrstao u 50 najmonijih ljudi u sportu u Srbiji na osnovu toga to je po trei put
izabran na ovu fukciju. Poto je Vodovac (s kojim se eleznik 2005. fuzonisao) pao iz
Superlige, Buli je na isti poloaj preao u FK Banat, obezbedivi tako i elnu poziciju u
Zajednici superligaa.
Sportski urnal pie da je eleznik 2005. nakon osvajanju Kupa Srbije i Crne Gore (Crvena
zvezda 1:0, Raenovi 90. minut) izborio mesto u kvalifikacijama za UEFA kup, meutim na
evrosceni nije igrao. List to dovodu u vezu s boravkom Mariusa Lefkaritisa, u to vreme lan
Izvrnog komiteta UEFA, u poseti Draganu Stojkoviu, tadanjem predsedniku FSSCG u junu
2005. u Beogradu. Sportski urnal pie da je, navodno, Lefkaritis tada poruio da je eleznik

nepoeljan u UEFA kupu zato to je porodica Buli vlasnik kladionice Lavovi" i zbog sumnje u
regularnost utakmica ovog kluba i zatraio da na Savez pronae nain da takav klub ne zaigra u
Evropi
Konkurisao je za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, sa etvorogodinjim mandatom (20082012), ali je na Skuptini Fudbalskog saveza Srbije 15. jula 2008. izgubio od Tomislava
Karadia.
Dragan Aca Buli, tada predsednik Zajednice prvoligaa je svojevremeno (2008) u emisiji B92
Insajder (Pravila igre, epizoda trea), tvrdio je da je fudbalskim klubovima pomagao da se
odbrane od kriminala.
On je za "Insajder" izjavio da je imao podrku fudbalskih funkcionera i pored toga to su ga u
javnosti, i to uglavnom novinari, vezivali za kriminal: "O meni postoji takva slika jer je moj otac
bio to to je bio. Ja se njega ne stidim, ali to ne znai da sam kriminalac."
Upravo zato to ja... to sam sin iji sam sin, znai, nije sporno da poznajem sve te ljude i
nekako nisam eleo da se oni meaju u tu sferu fudbala... Da l' je to bila moja elja i da li sam
uspeo u tome, ne znam, ali sigurno sam pomagao svima to se tie tih diskutabilnih linosti iz
podzemlja povodom njihovog meanja u srpski fudbal.
B92: Pomagali ste?
Dragan Buli: Pomagao sam klubovima.
B92: Ali u kom smislu?
Dragan Buli: U smislu da se sklone i da ne uestvuju u tim radnjama.
B92: Koji vas je klub zvao, recimo?
Dragan Buli: U principu, nikada mi se... Niko nije doao s molbom da im ja pomognem,
uglavnom sam ja prilazio kada sam nauo prie te i pitao gospodu iz kluba da li im treba neka
pomo, da li treba da ja razgovaram sa njima itd.
B92: I kako je izgledao taj razgovor sa njima, sa tim kriminalcima, koji prosto hoe da imaju
neke svoje igrae? ta vi njima kaete?
Dragan Buli: Pa, meni je izgledao normalno. Pa, jednostavno im kaem da to nije njihova
sfera, da nemaju ta da trae tu. Da ne mogu da uzmu pare koje oekuju da e da uzmu.
Uglavnom, na taj nain pokuavao sam da ih ubedim da to nije ono to su oni nauli da mogu da
uzmu velike sume novca i da se meaju u to kako neki fudbal i da odreuju neke stvari...
Uglavnom su me sluali.

Prozivao je Zvezdana Terzia biveg predsednika FSS, a ovaj mu nije ostajo duan, pa je u jednoj
telefonskoj izjavi za novinare dok je jo bio u bekstvu objanjavao zbog ega smatra da je Buli
nepodoban za fudbal (citirano prema sajtu mondo.com):
"Rei u vam neto to svi znate, da ne bude posle kako Terzi pljuje i optuuje. Aca Buli je lo
po imid Saveza zbog toga to je to to jeste, to je ugasio dva prvoligaa i uzeo jo dva pod
svoju kontrolu samo da bi ostao u fotelji, zbog celog tog posla sa kladionicama, pritiscima,
interesima, zbog toga to je javno priznao da je namestio utakmicu koja je direktno odluila da
Obili postane ampion, a ne Crvena zvezda i time je direktno promenio tok fudbalske istorije..."
"Uostalom, stav kancelarije predsednika Republike je da taj ovek sa 30 telohranitelja nije
poeljan tu. To su nam rekli kada smo im poslali spisak zvanica koji bi trebalo da sede u sveanoj
loi na jednoj utakmici. Reeno nam je i da Buli i predsednik ne mogu da sede u istoj
prostoriji..."
Kriminalistika policija je decembra 2010. uhapsila Miloa Vukolia (32) i Rajicu Karaklajia
(36), bive telohranitelje Dragana Ace Bulia, i Zorana Nekovia (40) zbog sumnje da su od
biznismena A. . iz Sremske Mitrovice pokuali da iznude 350.000 evra. On je navodno nekome
dugovao 40.000, ali dug je narastao. Vukoli i Karaklaji su prema policijskoj evidenciji, pet
godina radili u obezbeenju Dragana Ace Bulia. Posle tog angamana poeli su samostalno da
rade i odrauju iznude, napralte dugova i druge poslove za osobe iz kriminalnog miljea. Tokom
pretresa, kod osumnjienog Vukolia u stanu policija je pronala i oduzela "hekler MP 5", kalibra
9 mm, pitolj "zbrojevka" model 75, kalibra 9 mm, kao i 90 komada municije razliitog kalibra.
Buli izjavio je za Novosti da je Milo Vukoli radio neko vreme u njegovom preduzeu, ali je
napomenuo da sa Vukoliem nije u kontaktu due vreme, jer je bio odsutan iz zemlje skoro dve
godine... List Danas iznosi pretpostavku da se Buli, navodno zbog problema u vezi sa svojim
dugovanjima pre godinu dana sklonio iz Srbije i spekulacije da je bio u SAD. Prema medijskim
izvetajima, Buli je porodinim biznisom bio povezan i sa lancem sportskih kladionica
"Lavovi". KLadionoice po tim izvorima nisu registrovane na njegovo ime, ve na ime(na)
lanova njegove porodice.
Aca Buli je sin pokojnog vlasnika fudbalskog kluba eleznik Jusufa-Juse Bulia, koji je ubijen
1998. godine dok je izlazio iz jednog beogradskog kafia.. Za Jusu Bulia se veruje da je bio
blizak eljku Ranatoviu Arkanu. Za Jusom Buliem svojevremeno je bila raspisana
meunarodna poternica na zahtev Austrije i Jugoslavije, zbog sumnje da je uestvovao u ubistvu
Veljka Krivokapia u Beu 27. oktobra. 1978. u kafiu Hautpost". Na poternici sem Jusinog
imena bila i imena Ljubomira Magaa i Radeta aldovia. Dok se nalazio u bekstvu, uhapen je u
pljaki katedrale u Kelnu ali poto je austrijsko sudstvo odustalo od optunice za ubistvo
Krivokapia, Buli i aldovi su izali iz zatvora u Beu a Buli odlazi kod Magaa u London.
Posle odlaska iz Londona Jusa Buli se nastanio u Frankfurtu, gde osamdesetih godina postaje
sastavni deo klana Ljube Zemunca.
Kada je 10. novembra 1986. godine Goran Vukovi zvani Majmun ubio Magaa, Buli se vratio
u Jugoslaviju. Otkupio je najpre kafanu "Zona Zamfirova", restoran "Ruski car" i jo nekoliko
kazina u Beogradu i unutranjosti. Nakon izvesnog vremena nastanio se sa porodicom u
elezniku, gde takoe otkupljuje sportsku kladionicu. Pored kafia "Pirana" Jusa otkupljuje i
kafi "22" na novom Beogadu. Domaoj javnosti postao je poznatiji kada je otkupio fudbalski

klub eleznik, kojeg je za kratko vreme doveo u prvu saveznu ligu. eleznik kasnije zapao u
finansijske probleme i 2005 fuzionisao sa fudbalskim klubom Vodovac.
VUK JOVANOVI O LJUDIMA IZ JAVNE I DRAVNE BEZBJEDNOSTI SRBIJE
ta je u stanici policije traio Legija u trenutku Tapijeve smrti
Dokumenta tajne slube koje je Vuku Jovanoviu predao slikar Dragan Maleevi Tapi, sa molbom da ona
budu objavljena kad doe vrijeme, predstavljaju dokaz o najmranijoj fazi u kojoj se ikad naao srpski narod.
Da bi ispotovao proceduru, sva dokumenta koja su se direktno odnosila na organizatore atentata na dr
Zorana inia i Vuka Drakovia ponudio je, kako sam Jovanovi tvrdi, specijalnom tuiocu, Vladi, premijeru,
ministru policije, Generaltabu, ali ni od koga nije dobio odgovor.
- Farsa i suenje prije suenja se nastavlja preko novina, gdje se fabrikuje istina na najgrublji nain
nezabiljeen u istoriji pravnih sisitema. Analitiari BIA vrlo vjeto izbacuju sve to bi ovu organizaciju teretilo
kao sauesnika u nabavljanju i rasturanju narkotika, masovnim zloinima koje su izvodili preko svojih ubica
koje su finansirali, naoruavali i logistiki podravali. Pravi obrt ovog lanog suenja nastaje sa svjedoenjem
majora Paina, kao i zatienih svjedoka u sluaju izmiljene Makine grupe. Moje obraanje javnosti povodom
ovog i brojnih drugih sluajeva je dug prema velikom borcu za demokratiju i umjetniku Draganu Maleeviu
Tapiju. Moj prvenstveni cilj je da rasvijetlim mnoge tragine dogaaje upravo dokumentima slube SDB-a, koje
je Tapi sa puno povjerenja predao meni da bi bila sklonjena na sigurno mjesto i da bi bila prikazana u pravo
vrijeme, kada e se i nai graani najzad osloboditi najveeg karcinoma, a to je mafija iji se korijeni i voe
upravo nalaze u javnoj i dravnoj bezbjednosti - pria Vuk Jovanovi.
Nakon ovakvih tvrdnji postavlja se logino pitanje: zato je Dragan Maleevi Tapi izabrao ba Jovanovia da
mu ostavi tajna dokumenta SDB-a?
- Sa Tapijem se poznajem od djetinjstva, kada smo druei se ljetovali i izlazili na ista mjesta u Beogradu.
Kasnije su nam se putevi razili da bismo ponovo obnovili nae prijateljstvo poslije vie od dvadeset godina,
po mom povratku iz Amerike u Beograd 1996. - kae Jovanovi.
On dalje navodi da mu je sva ova dokumenta predao Tapi godinu dana prije traginog dogaaja, kada je, kako
kae, pod jo uvijek nerazjanjenim okolnostima preminuo navodno od sranog udara u stanici policije gdje je
priveden na informativni razgovor. - ta e nam na to rei naelnik odjeljenja za krvne delikte Lakievi i
njegov kolega Dragan Obradovi, koji je "ispitivao" Tapija? ta je tom prilikom u stanici radio Legija? Istina se
ne moe zaustaviti i mnogi e poeti da izlaze sa istinom kada se napravi pravna drava. Samo nekoliko dana
poslije smrti Tapija u listu "Identitet", iji su vlasnici bili Legija i Spasojevi, o preminulom slikaru su dali
naruene izjave Boidar Spasi i ilja Mihajlovi predstavljajui ga kao plaenog ubicu UDBE. Sve je bilo
uraeno u onom prepoznatljivom maniru kao i u sluaju Gavrilovi. U oba sluaja glavnu ulogu je odigrao
ministar policije Duan Mihajlovi, kao moderator pres konferencije. Mnogi strani analitiari su bili okirani
postupcima ministra, koji je sa tako puno ara opravdao ubistvo svog visoko rangiranog slubenika Gavrilovia
predstavljajui ga kao zloinca. I u sluaju Tapija je govorio o lanom pasou koji je, navodno, Tapi pravio za
Maku u trenutku hapenja a da ga nije prikazao kao "korpus delikti" ni na pres konferenciji niti na sudu.
Boidar Spasi je izjavio prije nedjelju dana da je pravi ministar policije "onaj koji slae a da ne trepne, navodi
na sagovornik.
Zbog tih i takvih manira Mihajlovia koje ispoljava gotovo svakodnevno, narod je, smatra Vuk Jovanovi,
"najzad reagovao na izborima i ovog zatitnika mafije podario sa 0,6 procenata glasova i poslao ga u istoriju".
M.V.R.
Utorak, 13. Jan. 2004.
Dokumenata koja posjeduje Vuk Jovanovi, kako sam kae, pravi su corpus delicte kako je UDBA pravila
svoje ubice koje je naoruavala, poklanjala im kafie, falsifikovala pasoe a onda, kada im nijesu bili
potrebni, ubijala ih nemilosrdno. Jovanovi direktno proziva dvojicu visokih policajaca u sluaju odnoenja
800.000 njemakih maraka iz Miloevieve vlade, kao i oko dogaaja sa Dafinom.
- Kako je UDBA stvarala plaene ubice najbolje potvruje sluaj Juse Bulia. Po ovom pitanju prozivam
policajca Zorana Vesia i njegovog efa Lukia da nam neto vie kae o dokumentu slube u kojoj rade i
za koji tvrdim da je sigurno iz te slube. Radi se o slubenoj zabiljeci tada starijeg zastavnika Zorana
Vesia, u kojoj pomenuti, mislei na Bulia, kae da je miljenja da, bez obzira na Bulievu kriminalnu
reputaciju, treba mu omoguiti legalizaciju vatrenog oruja, pitolja, kako bi se jo jednom potvrdio
korektan odnos izmeu SDB-a i njega. U slubenoj zabiljeci koju je Vesi proslijedio naelniku Uprave za

suzbijanje kriminaliteta pukovniku Miloradu Vlahoviu, izmeu ostalog, stoji da je Buli registrovana
informativna veza. Takoe, Vesi je naelnika obavijestio o periodu njegovih kontakata sa Buliem i
saznanjima za veliki broj krivinih djela koja su ve realizovana, i to podnoenjem krivine prijave, dok su
neka jo u toku operativne obrade - pria Jovanovi. On dalje navodi da u dokumentu stoji da je Buli ve
due vrijeme bio u kontaktu sa Dafinom Milanovi, vlasnicom "Dafiment banke", koju je uspio da ubijedi da
pristane na kontakt i saradnju sa Slubom dravne bezbjednosti.
- Buli je Dafinu ubijedio i da preda na uvid dokumentaciju koju je ona tajno vodila, a ista se odnosi na
izvjesne ministre i ljude iz Vlade Srbije koji su u odreenom vremenskom periodu iz "Dafiment banke"
odnijeli oko 800 miliona njemakih maraka, a koje su zavrile na bankovnim raunima u inostranstvu.
Jusa je bio jedan u nizu vrstih momaka koji su postigli sve ubijajui za UDBU ili potkazujui svoje kolege
iz kriminalnog miljea. Ovaj Tapijev dokument je bio tema u vie naih razgovora kada se pojavila
"Dafiment banka" i sav glamur oko nje. "Nemoj ni sluajno da ulae, ovo je ista prevara SDB-a", govorio
mi je Tapi. Moj drugi izvor iz prve ruke bio je advokat i moj prijatelj Velja Cveti, koji je inae bio Dafinin
advokat prije nego je postala vlasnica banke.
- Dafina je sitan prevarant i bila je osuena na godinu i po dana zbog pronevjera, govorio je Cveti.Tada
su joj u eliju doli dvojica iz SDB-a i predoili joj cijelu ideju. SDB je imao u svojim kartotekama njen
sluaj, kao i tip koji su traili za tu ulogu. Moram da priznam da gotovo nikad nijesu pogrijeili. Dafina je
imala taj dar da briljantno lae, prevari ljude i da bude perfektan lik za tu ulogu. Cijeli sistem je radio u toj
prevari, posebno televizije koje su pratile Dafinu i stvarale njen imix poslovne ene i privatne banke koja
ima nevjerovatan uspjeh i kamate kojima niko ne moe da odoli. Politiari su se slikali sa njom, posebno
Raja Konti koji bi je tipkao za obraze i cijela nacija je bila kao u transu - istie Jovanovi.
Jovanovi dalje naglaava da je sve jasno, s obzirom na to da je Buli bio veza izmeu SDB-a i Dafine.
- Ko je ovaj ovjek, jasno se moe vidjeti i u ponuenim dokumentima prema kojim je izvrio vie krivinih
djela ubistva, tako da je po Vesiu, kako je naveo u zabiljeci, on u samom vrhu beogradskog i
jugoslovenskog podzemlja, pa je samim tim na izvoru dobrih operativnih informacija i apsolutno je
spreman na saradnju sa ovom slubom po pitanju najteih krivinih djela - tvrdi Jovanovi i dodaje:
- Oni ne mogu da kao nojevi zavuku glave u pijesak jer za sve imam dokumentaciju. Nevjerovatna je bila
opredijeljenost ljudi sa ovih prostora da postanu policajci. Svaki politiar danas eli da kontrolie policiju i
da ima za ministra svog ovjeka. To je formula koja omoguava pljaku pod direktnom kontrolom onih koji
bi trebalo da to spreavaju. Drugi razlog su dosijei koji su uvijek prepreka jer je praksa UDBE bila da sve
ljude koji se bave politikom kompromituju i kontroliu. To je vailo i za vrijeme prije Miloevia, kada su iz
jednog jezgra tajne politike policije stvarani politiari koji su sluili odreenoj politikoj opciji.
U okviru pravljenja pretorijanskih gardi, koje e omoguavati neogranieno vladanje i permanentno
zastraivanje svoje populacije, bilo je i stvaranje ovih hordi oloa koje su sve radile za svoje
naredbodavce. Tako je i Jovica Stanii sa svojim lovcima na psihopate pronaao i bestijalnog
Spasojevia, koji je bio prodavac droge koju je nabavljala SDB preko raznih kanala. Sve ovo i jo mnogo
toga sigurno vam nee rei ni bivi ministar policije Duan Mihajlovi, koji je svojevremeno bio Miloeviev
potrko, o emu takoe postoji dokumentacija, posebno pismo koje je on poslao Miloeviu 17. oktobra
1996. godine, u kojem izraava aljenje zbog neuspjeha realizacije saradnje sa Novom demokratijom na
pokrajinskim i gradskim izborima - kazao je izmeu ostalog, Jovanovi.
- Pljaka koja je poela u vrijeme Miloevia nastavljena je i u periodu vladavine DOS-a, samo to su
ovdje dovedeni ljudi koji su imali potene namjere da neto promijene. Metode SDB-a su postale
vremenom sve suptilnije i vrlo je teko obinom graaninu da ih prepozna. Al Kapone je imao bandu od
200?300 ljudi i bio je neprijatelj broj jedan, a sad zamislite organizaciju SDB koja broji oko 4.000
strunjaka svih profila koji ne odgovaraju nikome. Imaju na stotine obuenih ubica. Oni nas prislukuju,
imaju dosijea preko kojih ucjenjuju i manipuliu pojedincima. Drugim rijeima, svakom je jasno da je to
drava u dravi koju kontrolie najvei majstor za manipulacije ministar Mihajlovi - istie Vuk Jovanovi, i
dodaje da je, sreom, rezultat izbora takav da se on skloni. Nastavljajui priu o nainu vrbovanja ljudi sa
sumnjivim dosijeima od strane srpske tajne policije i o tajnim dokumentima ove slube koje mu je
svojevremeno dao Dragan Maleevi Tapi, Jovanovi kao primjere navodi Sredoja ljukia i Slobodana
Katia. Iz dokumentacije koju je dostavio naoj redakciji lako je, s obzirom na potpise, zakljuiti ko je
podnosio a ko rjeavao zahtjeve. U jednom od predmeta koje je prezentirao Jovanovi, koji se odnosi na
Slobodana Katia, a koji je potpisao stariji zastavnik Zoran Vesi i dao na dalje razmatranje naelniku
Uprave pukovniku Miloradu Vlahoviu, izmeu ostalog, stoji:
"Slobodan Kati, deportovan je iz njemakog grada Frankfurta zbog nelegalnog boravka. Kati je od

strane njemake policije lien slobode u maju 1995. godine i u zatvoru je proveo vrijeme do dana
deportovanja. On je dugi niz godina proveo u NJemakoj, gdje je oenio NJemicu. Tamo je otvorio i
restoran i u trenutku kada je zatraio da legalizuje stalan boravak, biva uhapen od njemake policije".
U istom predmetu, za koji Jovanovi tvrdi da ga je dobio od pokojnog Tapija, Zoran Vesi, izvjetavajui
pretpostavljene, kae da je preko svojih operativnih veza za Katia saznao da je jedan od vodeih
kriminalaca mlae generacije u Frankfurtu. U istom on dalje navodi da je u kontaktu sa vie operativnih
veza, da su ga zamolili da pokua omoguiti vraanje odnosno izdavanje novih putnih isprava zbog, kako
je naveo, miljenja da e se i dalje angaovati na prikupljanju informacija za SDB. Kao odgovor na ovaj
Vesiev zahtjev prema predmetu koji posjeduje naa redakcija, Vlahovi je naredio da se putna isprava
izda po hitnom postupku. Jo jedan u nizu interesantnih dokumenata kako je tajna sluba regrutovala
svoje "radnike" svakako je i onaj o Sredoju ljukiu - ljuki. Prema Jovanovievoj dokumentaciji i ljukiu,
kao i mnogim drugima, operativna veza je bio upravo Zoran Vesi. U istom Vesievom izvjetaju se
navodi da je ljuki registrovana operativna veza - informator od 3.12.1993. godine, zaveden pod rednim
brojem 1057&93. U ovom dokumentu, naznaenom kao slubena tajna, navodi se da je "rasvijetljeno" kriv
za djelo ubistva na tetu pokojnog Milomira Teinia iz Novog Beograda, zatim za primanje mita i
zloupotrebe slubenog poloaja, operativna informacija za krivino djelo ubistva (obrada je u toku)
pokojnog Slavie Pavia, ista informacija za djelo ubistva ora Stankovia, kao i djelo izazivanje opte
opasnosti, odnosno podmetanje eksplozivne naprave na tetu Duana Krstia zvanog Duca.
- Ovaj izvjetaj nije smetao nikome, ve je odgovor elnika SDB-a bio da nemaju primjedbi u vezi sa
angaovanjem ovog lica za informatora - tvrdi Jovanovi i dodaje da je u naoj dravi sve bilo mogue.
Moja pria je pria iz prve ruke, moji sagovornici su bili bivi predsjednici drave, ambasadori, naelnici
Generaltaba, efovi obavjetajnih ili kontraobavjetajnih slubi. Nijesam nikada bio lan ni jedne partije,
osim Demokratske stranke od 1996. godine. Redovno sam dobijao odobrenje da posjetim svoju zemlju,
naroito poslije incidenta u hotelu "Jugoslavija", kada sam napadnut od ubica SDB-a. To je bila
reperkusija koja mi je najavljena samo nekoliko sati prije od slubenika SDB-a zbog naina na koji sam
pribavio dokumentaciju o ratnom zloincu Kurtu Valthajmu - tvrdi Vuk Jovanovi.
On dalje navodi da veliki dio informacija koje je dobio od Dragana Maleevia Tapija govori da je znaajan
dio lidera DOS-a igrao dvostruku igru.
- Zbog velikog straha od tajnih dosijea elja je svake partije da kontrolie policiju a ne finansije, to bi bilo
normalnije. ansa da se 6. oktobra probudimo slobodni, sa ove distance, izgledala je nerealno. Kljunu
ulogu su odigrali ucijenjeni politiari, koji su i programirani za ovakve prelazne situacije. Ovo je pobjeda
prolog reima, koji je nepogreivo vodio igru do sada. Izlaz je da se to prije u politiki ivot ukljue ljudi
koji nijesu imali anse da budu vrbovani od strane SDB - kazao je, izmeu ostalog Jovanovi.

Prevrnuta zemlja
Policija je, izgleda, uspela da razrei veliko ubistvo i tako stavila do znanja da
joj ruke nisu vezane
U viemesenom "prevrtanju neba i zemlje" u pronalaenju ubica generala policije
Boka Buhe, srpski ministar policije Duan Mihajlovi, inae osvedoeni "rotarijanac",
otkrio je "masone", kao glavne vinovnike ovog zloina, sa ni manje ni vie nego poznatim
slikarom Draganom Maleeviem Tapijem na elu. Posle iscrpne i tajnovite istrage policija je
uhapsila i nadlenim sudskim organima privela Nikolu Maljkovia iz Beograda i nekoliko
njegovih sauesnika, s osnovanom sumnjom i operativnim dokazima da su ne samo izvrili
atentat na Buhu nego planirali i ubistva istaknutih politiara. Ustanovljeno je da su planirani

atentati na predsednika Vlade Republike Srbije Zorana inia i otmica lanova njegove
porodice, kao i likvidacije efa Poslanike grupe DOS-a u Skuptini Srbije edomira
Jovanovia, predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava eelja, biveg naelnika
Resora dravne bezbednosti MUP-a Republike Srbije Jovice Staniia, potpredsednika
Savezne vlade Miroljuba Labusa...
U trenutku dok je ministar Mihajlovi predstavnicima medija s neskrivenim zadovoljstvom
objanjavao okolnosti serije hapenja pripadnika kriminalistikih organizacija, stigla je vest
da je deurni istrani sudija oslobodio pritvora Dragana Ilia, jednog od uhapenih, to je
u policiji, navodno, izazvalo revolt, a taj in protumaen obezvreivanjem njihovog
dugotrajnog i mukotrpnog rada. Ceo sluaj je imao i svoj nesvakidanji epilog. Ili je prvo
puten poto je priznao da je vlasnik ogromne koliine tekog oruja koja je naena u
njegovoj kui u Belom Potoku (raketni bacai tipa "zolja", etiri trenutne tromblonske mine,
jedan pukomitraljez, vie puaka i pitolja i ogromna koliina razne municije,
ukljuujui i pancirnu, kao i 159 000 evra i 68 500 dolara). Osumnjieni je izjavio da je
oruje dobio, navodno na uvanje, od Arkana (eljko Ranatovi) i Bombone (Miodrag
orevi), pa su nadleni procenili , prema dosadanjoj praksi, da je ovo priznanje
dovoljan razlog za oslobaanje iz pritvora. Neto kasnije Ili se obreo u Urgentnom centru a,
po prijavi njegovog brata, tamo je dospeo poto je estoko pretuen. Policija nije saoptila
ko je to uinio i zbog ega. Naprasno se i istrani sudija predomislio i Iliu, ipak, odredio
pritvor.
Smrt slikara
Druga, jo bizarnija okolnost je iznenadna smrt tokom sasluanja poznatog slikara
Dragana Maleevia Tapija, takoe, navodno, jednog od uhapenih pripadnika teroristike
organizacije koja je ubila generala Boka Buhu. Priveden pod sumnjom da je kao ef Velike
nacionalne loe Jugoslavije (pri Velikoj loi Francuske) jedan od organizatora vielane
grupe profesionalnih ubica, Maleeviu je prilikom sasluanja iznenada pozlilo i preminuo je
od posledica sranog udara. "Iskreno mi je ao to ova borba ima i neplanirane rtve",
saoptio je javnosti ministar Mihajlovi. "Od Tapija se osnovano oekivalo da istrazi
saopti niz vanih podataka o obimu, prirodi i planovima grupe koju predvodi eljko
Maksimovi Maka, za koga znamo da je ubio jednog nesrenog policajca koji ga je 1995.
godine pokuao da legitimie u ulici Svetozara Markovia u Beogradu, a ima indicija da mu

je ua specijalnost likvidacija pripadnika ovog ministarstva."

Elem, u javnosti se odmah postavilo pitanje zato je policija izala sa slavodobitnim
saoptenjem ako joj je glavni akter - Maka - u bekstvu, a glavni informator delokruga
teroristike grupe - Tapi - naprasno preminuo. Odnosno, zato se sve obelodanjuje u jeku same
akcije. Tim pre to je ministar Mihajlovi samo dan ranije izjavio da su policiji vezane ruke
sve dok se ne donese zakon protiv organizovanog kriminala i na saveznom nivou.
Analitiari opte prakse su to odmah doveli u vezu sa smru slikara Tapija (neto se
tim povodom moralo i saoptiti), a oni, preteno politike provenijencije, vie su skloni
zakljuku da su ministar i policija iskoristili prvu priliku kako bi "poklopili" ve poslovine
kritike na raun ovog ministarstva. Zlobni idu i dalje pa policijsku ishitrenost dovode u vezu sa
nizom pisama u dnevnom listu "Nacional", koja iz duboke konspiracije pie Ljilja Buha,
poznatija kao supruga surinskog "biznismena" Ljubie Buhe umeta, a sve o njegovom
nestanku posle izbegnutog atentata u Zemunu, o podzemnim i legalnim poslovima i vezama sa
aktuelnim srpskim vlastima.
Odreene ruke
Za policiju su to puka i zlonamerna nagaanja a ministar Mihajlovi je na vanredno
uprilienoj konferenciji za novinare opovrgao sve tvrdnje da su policiji ruke vezali neki
monici u vlasti. "Nismo nemoni i niko nam vie ne vezuje ruke. Nadam se da e i ovaj
sluaj upozoriti naivne pojedince u politici i vlasti da ni na koji nain ne uruju sa
podzemljem ma koliko se njihove donacije i prilozi inili isti i primamljivi...", kae
Mihajlovi i upozorava da policija ima posla sa vieglavom adajom i da se, odsecanjem
njene prve glave, moe oekivati uzvratni udarac.
O kakvoj se adaji radi, govori podatak da su najiru, najsloeniju i najduu operativnu
akciju srpske policije zdrueno izveli GSUP Beograda, RDB, koji je sada nezavisna dravna
agencija - BIA, i svi drugi organizacioni delovi Ministarstva. Ve godinu dana BIA je
raspolagala operativnim saznanjima o teroristikoj grupi iji je cilj destabilizacija vlasti i
izazivanje haosa u zemlji kako bi se stvorila povoljna atmosfera za egzistiranje organizovanog
kriminala. Tokom protekle nedelje organi bezbednosti su evidentirali pojaane aktivnosti
pripadnika navedene grupe i ubrzanu pripremu za realizaciju pomenutih namera.
U cilju spreavanja novih likvidacija, izvreno je hapenje Nikole Maljkovia iz
Beograda, osumnjienog za ubistvo Boka Buhe, koji se u Beogradu pojavio posle pet meseci
kako bi izvrio planirana ubistva. Maljkovi do ovog hapenja nije imao policijski dosije, a

prilikom hapenja je ustanovljeno da ima nekoliko stranih pasoa, meu kojima i bosanski.
Organizator aktivnosti ove grupe je eljko Maksimovi Maka, za kojim se intenzivno
traga.
Optube na raun Maksimovia pre nekoliko meseci izneo je lider srpskih radikala
Vojislav eelj pripisujui mu ubistvo Boka Buhe i dovodei ga u vezu sa nizom osoba iz
"kriminogene sredine", koje su poslednjih godina poubijane na beogradskim ulicama. eelj
tvrdi da je Maka bio blizak Milanu oreviu Bomboni, Arkanovom kumu, ubijenom 11.
marta prole godine. Lider radikala je tada naglasio da se Maksimovi krije u Crnoj Gori i da
pripada "gangstersko-mafijakom klanu Stanka Subotia Caneta apca". Sa njim u drutvu
vian je i Milan Rajkovi, ubijen 30. aprila 2001. godine ispred zgrade RTV Pink na Dedinju,
kad je ulazio u svoj automobil. U njegovom depu, izmeu ostalih dokumenata, pronaena je
i slubena legitimacija Dravne bezbednosti Crne Gore. eelj je Maku optuio da radi
sumnjive poslove za crnogorsku tajnu slubu i da je u vezi sa Vukainom Maraom.
Dovoen je i u vezu sa Sretenom Jociem, poznatijim kao Joca Amsterdam, koji je uhapen u
Bugarskoj i izruen Holandiji. Jocia trae policije vie zapadnnih zemalja, ukljuujui i
nau, zbog ubistava, pljaki, napada na policajce. Prema nekim navodima, Maksimovi se
tereti za ubistvo generala Radovana Stojia Bade i organizovanje ubistva Zorana
Todorovia Kundaka.
Pojavljivanje slikara Dragana Maleevia Tapija u ovoj prii iznenadilo je samo
neupuene. Ovaj kontroverzni slikar hiperrealizma svojevremeno se pojavljivao u tampi, ali
kao "umetniki autoritet" i veliki beogradski plejboj ija ivotna pria nije liena
bizarnosti. arija kae da je najbogatiji prestoni slikar u mladosti falsifikovao pasoe, bio
umean u jedan dravni udar, a zlobni se kunu da je najobiniji beogradski Arsen Lupen.
Kako bilo da bilo, nekadanji tapkaro iz Balkanske ulice postao je svetski priznati slikar (iako
nije nikada studirao slikarstvo) ija dela dostiu cenu do 100 000 dolara (krase i zidove Bele
kue u Vaingtonu), ali je esto spominjan i uz imena koja nisu ba bila za pohvalu. Zna se
da je bio dugogodinji prijatelj sa eljkom Ranatoviem Arkanom, i ne samo prijatelj.
Imao je dosta novca. Tvrdio je da je od slika i raznih poslova kojima se bavio.
Poetkom ove godine je nestao iz Beograda poto je primio "veoma ozbiljne" anonimne
telefonske pretnje posle intervjua u "Nacionalu". U tom intervjuu on je potvrdio da zna ko su
"prave ubice" eljka Ranatovia Arkana, ali je, kako je svojevremeno poruio iz
inostranstva, u nekom intervjuu izneo neto negativno na raun DB, zbog ega je doao u

sukob za Zoranom Mijatoviem, tadanjim zamenikom efa DB. Tapi je jo poruio da je

njegov ivot "oroen do prolea" i izneo niz konkretnih tvrdnji da nove vlasti prislukuju
graane.
Ostae tajna zato se posle takvih pretnji vratio u Beograd i saekao hapenje koje ga je
kotalo ivota. Nedoumicu izazivaju i izjave ministra policije da je jasan cilj grupe da se
izazove pometnja koja bi se iskoristila za preuzimanje kontrole nad nelegalnim poslovima (od
koga i u iju korist?) i bolje pozicije na kljunim mestima u vlasti, iako je tren pre rekao da
ceo sluaj nema politiku pozadinu ve se radi o isto kriminalnom teroristikom aktu.
Mnogo toga ministar, u stvari, nije rekao.
SLOBODAN IKONI
Boa Spasi tvrdi da je poznati slikar uestvovao u akcijama DB

Gika predloio Tapija za DB

BEOGRAD - Poznavao sam Dragana Maleevia Tapija od 1980. godine, a radili smo zajedno
do 1993. Imao sam zadatak da ga izuim, da proverim da li je sposoban da izvri poslove od
interesa drave. Njega nam je na tacni lino Gika doneo - kae za 'Blic' Boa Spasi, bivi
pripadnik DB.
- Sredinom 80-ih na vrhu podzemlja su eljko Ranatovi Arkan, ore Boovi Gika i Ljuba
Zemunac. Meu njima se pojavljuje i ime Tapija, kao oveka kojem u svako doba mogu da se
obrate i koji e im produiti putne isprave, udariti peat na falsifkovanu kartu ili e im pripremiti
neki ek za realizaciju u inostranstvu. Tim radnjama Tapi se uglavnom bavio za te svoje pajtae i
to je bio njegov izvor prihoda - tvrdi Spasi.
Prema njegovim reima, agentima tajne policije nije promaklo da se radi o 'veoma vetom
oveku, odlinom falsifikatoru, koji pored toga moe i da pribavi dokumenta koja bi bila
potrebna slubi za operacije u inostranstvu'. Spasi kae da je re bila uglavnom o akcijama
uhoenja ili pijuniranja teroristikih grupa nae emigracije. Iako nikada nije dospeo u prvu elitu
kriminalaca, oni su ga veoma uvaavali i potovali, pa je ve 1983. godine Tapi ukljuen u vee
operacije slube.
- Ja sam rukovodio tim operacijama koje su se izvodile u inostranstvu. Tapija nikad sluba nije
angaovala da bude neposredni izvrilac nekih akcija. On je vodio rauna o dokumentima ili bi
imao zadatak da posle naih operacija unitava sve tragove koje bi strane policije mogle dovesti
do naih izvrilaca ili nae zemlje uopte. Ili bi poturao tragove koji bi istragu stranih policija
odvele u sasvim pogrean pravac - kae Spasi.

On kae da je Sluba posle nekoliko uspeno izvedenih akcija ustanovila da Tapi ima izvanredne
odnose i sa kriminalnim podzemljem Italije, naroito Nemake i jo nekih zemalja.
- Nismo mogli da objasnimo na koji nain je on dolazio do tih veza, sve dok jednog dana u
savezni SUP nije stigla jedna depea naeg generalnog konzulata iz tutgarta, gde se navodi kako
su predstavnici nemake unutranje policije posetili na konzulat i izjavili kako raspolau
podacima da izvesna lica poput Tapija i Arkana doekuju tovar droge iz Turske na beogradskoj
eleznikoj stanici i dalje ga vozom sprovode za Nemaku. Nemci su traili da ovo proverimo.
Lino sam, tada sam bio glavni inspektor za specijalne akcije SDB, razgovarao sa Tapijem.
Smejao se, nije rekao ni da, ni ne. Bio sam zbunjen kada sam posle nekoliko nedelja dobio
obavetenje da je izvesna osoba sa imenom ika ivac, koji e kasnije biti omiljeni lik u
Tapijevim slikama, uhapen u tutgartu sa 10 kilograma heroina. ika je osuen na 12 godina
robije - kae Spasi.
Spasi tvrdi da je njegovo poznanstvo sa Tapijem prekinuto kada je dobio informaciju da Tapi
odrava vrlo dobre veze sa srpskom tajnom policijom, na ijem se elu ve nalazio Jovica
Stanii.
- Verovatno je za njih posle obavljao odreene poslove. Uglavnom, neki od visokih elnika
srpske policije su se hvalili kako su poeli da dobijaju slike_arhiva od Tapija. Od 1995. godine
poinje njegov sukob sa odreenim strukturama tajne policije. Pretpostavljam da su u Slubi
verovali da se politiki opredelio za Pania i smatrali su da vie nije ovek reima - kae Spasi.
n. b.
Na telu nema povreda
BEOGRAD (Srna) - U obdukcijskom nalazu beogradskog Instituta za sudsku medicinu pie da je
smrt Dragana Maleevia Tapija nastupila usled naglog pogoranja dugotrajne bolesti srca i
krvnih sudova - javio je Radio B92, pozivajui se na izvore u beogradskom Okrunom tuilatvu.
Obdukcijom nisu ustanovljene mehanike povrede tvrdih i mekih tkiva. U pitanju su preliminarni
rezultati, a oekuju se hemijsko-toksikoloke analize.
Saoptenje porodice preminulog slikara Dragana Maleevia

Za smrt Tapija saznali iz medija

BEOGRAD (Tanjug) - Porodica slikara Dragana Maleevia Tapija, koji je u utorak uvee umro
od sranog udara tokom informativnog razgovora u beogradskoj policiji, jue se obratila javnosti
povodom tog traginog dogaaja, jer su se, kako su istakli, u medijima pojavile 'neodmerene,
neodgovorne, pa i zlonamerne interpretacije'.
U saoptenju za javnost dostavljenom preko advokatske kancelarije 'Fila', Maleevieva supruga
Bojana i erka Jovana navode da su, sat poto je Tapija policija odvela iz stana, za njegovu smrt
saznale preko sredstava informisanja.

- Kako i zato su novinari saznali pre porodice da se ova tragedija dogodila i kako se dogodila,
ostavljamo savesti onih koji su u tome uestvovali - naglaava Maleevieva porodica i dodaje da
'ostaje dostojanstvena u svom bolu i ne eli da uestvuje u bilo kakvoj daljoj polemici povodom
svoje tragedije'.
Porodica navodi da je 29. oktobra u njihov stan dolo nekoliko policajaca koji su rekli da imaju
nalog za pretres, prilikom kojeg su privremeno oduzeli samo porodine mobilne telefone. U
saoptenju porodice tvrdi se da je Tapi poslednjih nekoliko meseci imao visok krvni pritisak i
srane smetnje, zbog ega mu je prepisana i terapija, a te veeri mu takoe nije bilo dobro, 'pa mu
je za vreme trajanja pretresa izmeren izuzetno visok pritisak'.
- Uprkos tome, on je krenuo na taj razgovor, a pripadnici MUP su rekli da e trajati kratko, da e
ga brzo vratiti nazad. Potrebne su im bile neke informacije od njega, budui da je poznavao
eljka Maksimovia - navodi porodica preminulog slikara i dodaje da je, posle jednog sata preko
medija ula vest o njegovoj smrti.
Dragan Maleevi Tapi (Beograd, 22. januar 1949 Beograd, 29. oktobar 2002) je bio jedan
od vodeih srpskih slikara fotorealizma. Po profesiji diplomirani ekonomista.

ivot
Dragan Maleevi Tapi roen je u Beogradu 22. januara 1949. U ranoj mladosti poeo da se bavi
slikarstvom kao samouk. Slikarska karijera Dragana Maleevia Tapija poela je u njegovoj
sedmoj godini, u haustoru zgrade u Hilandarskoj 4. u Beogradu. Precrtavao je strip Tri ugursuza,
koji mu je iz Politikine tamparije donosio otac, novinar, pre nego to bi se pojavio u prodaji.
Karte za njegovu prvu samostalnu izlobu u ovom ulazu kotale su pet dinara za decu i deset za
odrasle. Do 1989. godine, iveo je u inostranstvu, u svetskim metropolama: Milanu, Beu,
Kembridu, enevi, Minhenu, na Bahamima Ovo poslednje pomenuto mesto u Tapijevom
slikarskom ivotu zauzima prvo mesto, sa kojeg ga je vidovnjak u Nasauu, 1975. godine podsetio
na raskoan slikarski talenat u reinkarnaciji starog slikara Jana van Ajka.
Ve 1985. svoja dela prvi put prikazuje javnosti na grupnoj izlobi u Rovinju, uz Miu Popovia
i Olju Ivanjicki, gde je izlagao narednih pet godina.
Prodaja njegovih prvih slika u galeriji Prijeko u Dubrovniku 1987. biva presudan trenutak za
njegovo slikarstvo. Svoju prvu sliku prodao je jednom turisti, Nemcu, za 8.000 maraka, iako je
najpre za nju traio 50.000 dolara. Od tada svoj ivot usmerava u skladu sa svojim talentom.
Posle samo dve godine asopis Art News uvrstio ga je meu sedam najboljih hiperrealista sveta.[1]
Osamdesetih i devedesetih godina XX veka njegove slike izazivaju ogromnu medijsku panju,[2]
a slede mnogobrojne samostalne kao i grupne izlobe irom zemlje i inostranstva: SAD, Kuba,
Belgija, Francuska, Engleska, Nemaka, vajcarska, Grka, Kipar, Bugarska, Hrvatska, Crna
Gora, Makedonija, Rusija, Kina, Japan... Slike mu se nalaze u brojnim privatnim kolekcijama kao
to su kolekcije biveg predsednika i dravnog sekretara SAD, Dord Bu i Henri Kisindera,
pokojnog japanskog premijera Kakueija Tanake, i mnogih drugih uglednih linosti irom sveta,
ali i javnim zbirkama, meu kojima je i zbirka Bele kue.[3]

Godine 2000. imenovan je za poasnog graanina Dordije.

Na veliku alost svetskog slikarstva i potovalaca likovne kulture, iznenadna i prerana smrt
umetnika 29. oktobra 2002. godine, spreila ga je da izlae ve ugovorene izlobe u muzejima i
galerijama kao to je muzej Pegi Gugenhajm.
U Beogradu je 2012. godine otvorena prodajna galerija njegovih slika.[4]

Umetnost
Dragan Maleevi Tapi, smatra se vodeim predstavnikom hiperrealizma i maginog realizma u
srpskom slikarstvu.[5] Neki likovni kritiari njegovo slikarstvo ocenjuju kao eklektino I
iluzionistiko.[6]
Slikao je ulja na platnu i drvetu, po uzoru, I tehnici veoma slinoj tehnici koju su razvili stari
majstori, posebno Jan van Ajk i Salvador Dali. Zahvaljujui ovoj specijalnoj tehnici
podslikavanja, njegove slike su slike enormnog stepena materijalizacije. Slikajui samo ono to
se vidi, i to to jasnije, sauvao je vedrinu duha i radost ivljenja, te ovo neki kritiari vide kao
specifinost Tapijevog stila.[7] Veina kritiara slae se u tome da je Tapijevo slikarstvo
izvedeno do tehnike perfekcije i da je Tapijev umetniki jezik, univerzalno razumljiv za likovnu
publiku.[8] Meutim, njegova dela obuhvataju daleko iri dijapazon. Ova dela iroj publici jo
uvek nisu poznata u meri kao to je njegovo slikarstvo, ali vano je napomenuti da se u
poslednjim godinama svoga umetnikog stvaranja bavio i skulpturom.
Na njegovim slikama dominiraju scene iz svakodnevnog ivota, precizno, gotovo fotografski
predstavljene. Slikao je pejzae, anr kompozicije, mrtve prirode, enske aktove, pojedine slike
sa istorijskom, religioznom i socijalnom tematikom, kao i prizore sa primesama nadrealnog.
Sa sigurnou moemo rei da je Tapi jedan od naih najpopularnijih i najprodavanijih slikara, a
njegova dela prodavana su i za vie stotina hiljada amerikih dolara.[9] Tokom svog ivota
naslikao je stotinjak slika, meu kojima su najpoznatije Polje sree, Labudovi, Venezuela, 18 ta
rupa, Garaa, Duh Tesle, povodom 50 godina od Tesline smrti, Anna Bach, Borba urana,
Rodezija, Radost Bankrota (na omotu kompilacije Bijelog dugmeta Ima neka tajna veza (1994)),
Toplo-Hladno (na omotu kompilacije The Best of Oliver Mandi), ikin bend (na omotu CD-a
Muzika za Filmove, Gorana Bregovia), Bliher, itd.

Tapi - Mason
U srpskoj javnosti, paralelno uz slikarski, pomno gradi i ugled najuticajnijeg masona u zemlji.[10]
Sa istomiljenicima 1990. revitalizuje Veliku lou Jugoslavije i postaje jedan od najveih javnih
propagatora masonske misli (Slobodnog zidarstva).[11] Tapi je otiao na "Veni Istok" kao mason
najvieg, 33. stepena i kao Grandkomander Vrhovnog Saveta Srbije Drevnog i Prihvaenog
kotskog Reda. Nakon iznenadne smrti, u njegovu ast, Velika Nacionalna Loa Srbije formira
novu lou pod imenom Dragan Maleevi Tapi.

 ( 6. 1950. , 15. 1997.

), ,
. , , ,
.

,
. . 1960- ,
. ,
. 1967.
, . ,
, .
. 1971. ?
, .

1972. .[1]
.
, ,
. 1974.
, , .
, ,
, , .
1980- 37 ,
. ,
,
.

 . , .
, , ,

,
. , ,
, . ,

.[2]
.
,
. ,

.
1981.
500,
. ,
.
1982.
.
, , ,
, .
,
,
. , 1985.
,
, . 10. 1986.
,
.
1980-, ,
.
.
1992. .

, ,
, . ,
.

, 28. 1992. .

. .[3]

 1993. .
,
.
.

14/15. 1997. .[4]

,
. ,
.

Rade Caldovic Centa 14. 2. 1997.

Masakr u noci Sv. Valentina

Jedino sto se moglo pouzdano reci odmah po ubistvu Radeta Caldovica Cente, jednog od starijih
bosova" srpskog podzemlja, jeste da je rukopis" ove likvidacije bio prepoznatljiv po svemu,
osim po neverovatnoj surovosti ubice - pored njega, samo zato sto je bila ocevidac, ubijena je i
Maja Pavic, novinarka TV Pink i vencana kuma folk zvezde Svetlane Raznatovic. Znajuci da
beogradske ubice" u principu cekaju pogodan trenutak kada je zrtva sama, pa makar, kako se
moze primetiti, prateci je i nedeljama, neki su izvukli zakljucak da je Caldovic morao da umre
bas te noci, tri sata nakon sto je prosao Dan Svetog Valentina.
Caldovic u drustvu Paviceve bio je te noci na veceri u Klubu knjizevnika, zatim su obisli obliznji
nocni klub F6, i potom seli u reno espejs". Tada se pojavio ubica koga, uzgred, u to gluvo doba
noci niko nije video, i iz automatskog oruzja izresetao Caldovica kroz bocno staklo, a onda
hladnokrvno pucao na Pavicevu koja je ocajnicki pokusavala da se iskobelja iz automobila.
Nedugo zatim, jedan taksista je slucajno primetio izresetan automobil i stravican prizor na
prednjem sedistu.
Ko je bio Centa videlo se iste noci, jer je Francuska ulica ubrzo bila blokirana limuzinama
vidjenijih ljudi beogradskog podzemlja koji su tu stigli i nemo posmatrali policijski uvidjaj, i
nekoliko dana kasnije kada je na Zemunskom groblju odrzana sahrana koja se mogla meriti"
jedino sa onom od pre jedanaest godina kada je na istom mestu sahranjen Caldovicev drug iz
dosijea nemacke policije Ljuba Zemunac. Na sprovod je doveden i ceo trubacki orkestar, jer je to
bila Centina zelja.
Zasto je Centa morao da umre i dalje je, naravno, misterija. Prica se da je njegov telohranitelj,
nedugo po ubistvu, vidjen u jednom drugom taboru", da se Centa posvadjao sa dugogodisnjim
prijateljem, poznatim eks-kriminalcem, da je kriv za neke prethodne likvidacije pa ga je stigla
osveta". Bice da istinu zna samo ubica i oni koji su ga poslali.

D. P.
(, 16. 1955. , 15. 1991.
,
.[1]

15. 1955. (18881964)

(19272012).[2] ,
.
, , , , .
1964. ,
, ,
. .

,
.
, .

.
, .
, ,
. ,
.
,
.
,
.

U restoranu Crvene zvezde obeleena osma godinjica Srpske garde

Gika i gardisti zalud izginuli

Malo, ili gotovo nita, nije ostalo od uzvienog ideala za kojim smo tada krenuli. Gika je bio
veliki Srbin, koji nije eleo da padne ni kap srpske krvi, i sa tom idejom se svesno rtvovao kae Jovan Otaevi, jedini preiveli od trojice osnivaa Srpske garde, na obeleavanju osme
godinjice Srpske garde i sedam godina od osnivanja Fonda "ore Boovi Gika".
Restoran na stadionu Crvene zvezde u nedelju je bio prepun prijatelja, potovalaca i saboraca
ora Boovia. Jedino su upadljivo nedostajali vodei ljudi SPO, iako su im pozivnice uruene.

U folklornom ambijentu srpskih monarhistikih i zastava ravnogorskih etnika, uz zvuke himne

"Boe pravde", svetenici su presekli kola, a predstavljena je i knjiga Vojislava Milia "Moj sin
ore Boovi Gika". Program i dodelu ordenja i plaketa Srpske garde vodio je glumac Goran
Sultanovi.
- Osnivanje Fonda inicirali su ljudi iz inostranstva koji su eleli da se sauva uspomena na ora
- kae Milena Boovi, Gikina majka. - Ove godine emo izabrati novi odbor od mlaih ljudi
koji e nastaviti sa radom, a postojimo da bismo pomagali ranjenike, izbegle ljude, decu bez
roditelja, sve ljude koje je pomeo ratni vihor - objanjava Milena Boovi.
Ni danas, gotovo osam godina nakon pogibije komandanta Srpske garde, ne prestaju da krue
kontroverze o tom septembarskom danu u Gospiu.
- Rei u otvoreno, orevo ubistvo naredili su Marti, Mladi, a po nalogu Miloevia. Tako je
bilo, pa makar ove rei platila glavom. Znam da je Mladi oru rekao da mora da skine
kokardu, simbol Nemanjia, i zameni je petokrakom, ali je ovaj to odbio. Pokuavali su i ranije
da ga ubiju, ovde u Beogradu, ali nisu uspeli. Saekali su da ode na front - pria Milena Boovi.
Burnu i kontroverznu prolost oru Booviu ne poriu ni njegovi najblii prijatelji i saradnici.
- Gika je greio kao mladi. Ali, znate, postoje stvari koje biste uradili kao
devetnaestogodinjak, ali ne i kao zreo ovek od trideset pet. Ali, kako kae Vladika Atanasije,
ako je i uinio neto loe u ivotu, on se kasnije potpuno oprao. Sada, nakon osam godina i svega
to smo uloili, a uloili smo mnogo, mislim da je uludo dao ivot i strano mi je teko to ga
nema. Gika je svesno poginuo za Srbiju, a on i Garda su smetali Radmilu Bogdanoviu i
Mihalju Kertesu, jer su se plaili da e se ti mladii proslaviti i da ih vie niko nee moi skloniti
- objanjava Jovan Otaevi.
- Znate, mi smo rtvovali porodice. Moja, porodica Branislava Matia Belog i Gikina su
razorene. Mnogi mladii u najlepim godinama su ostali invalidi za itav ivot. Pogledajte, Mika
Jankovia, koji je napustio mesto direktora i krenuo u Srpsku gardu, a sada je u invalidskim
kolicima. Svi ti momci su u Giki videli epskog srpskog junaka. Bili smo i suvie asni za
ovdanje politiare. Gika se oseao odgovornim za svakog oveka u odnosu na nae politike
lidere. Rekao mi je da e pre poginuti nego to e izai na oi majkama dvojice mladia
poginulih u Srpskoj gardi. Ponekad, ipak, pomislim da oreva smrt nije bila uzaludna, jer je
svojom rtvom eleo da probudi svest Srba - kae Otaevi.
Autor knjige Vojislav Mili od prvih dana Srpske garde video-kamerom beleio je dogaaje.
- Ovo nije moja knjiga, ve svih onih koji se u njoj pominju. Osnovna zamisao bila je da kroz
priu Gikine majke pokaem kako je ore stasavao. Srpska garda je u sve ula sa najistijim
namerama, a drugi su uinili da od svega nije ostalo mnogo - kae autor knjige.

(1927 2012),

 1. 2012. .
, .
85 , . II
, . ,
, .
1955. , . , 1964. ,
. ,
.
1991.
.
.
15. 1991. , .
,
.
, ,
, .
, , ,
, , .
, 3. 13 .

:

,

,
,

.
26.03.2012. : ., .

19. (
, , ),
. , .
, ,
,
. , 69.

,
, .
*

.
,
1878. ?
*

*

* 22

* , , ,


*
*
* , , , ,
, , , ,

*
* 49.
- .
, . ,

.
, . ,
, ,
. , ,
.
*
?
- . , ,
, .
. , .
* ?
- , , , 1992.
1996. ,
(), .

 , ,
.
, ,
, .
*
?
- , ,
. .

.
- .
: ,
. . ,
, . ,
. ,
, .

. , , , ,
. ?
, .
* ?
- ,
, , . ,
. , ,
, :
.
. .
.
, ,
, .
* ?
- .
. ,
. ,
22 ,
. .
- .
. ,
.

 .
.
* ,
?
- .
. ,
.
72
, 28 ,
.
.
,
. .
* ?
- . .
.
.
, . , ,
, ,
.
* ?
- . ,
, . , .
. ,
.
*
?
- .
,
, , 1981.
, .
.
.
.
. ,
,
. ,
.

, , ,
, .

, ,

* ?
- , ,
.
* ?
- ,
. ,
-.
, . ,
. .
, , , .
, .
* , ,
. ?
- , ,
, , 1963. , . , 23.
. , ,
, .
- , ,
. ,
37
. ,
, . ,
. ,
-.
.
* ?
-
, . .
,
. .
* ?

- , .
* ?
- , , , . .
, . .
* ?
- . .
, .
, .
.
-
.
.
* ?
- . ,
, , ,
, , , ,
.
* ? ?
- . . ,
.
.
27. ,
.
* ?
- , .
.
, .
. , ,
. , ,
X.

. 1944. .

. , , .
, , , .

* , ?
- .
. , 1942.
.
, .
. , .
. , ,
. .

.
* , , ?
- . , 27.
. , ,
. .
.

.
.
. .
.
* ?
. ?
- . . ,
. ,
, ,
, . ,
,
.
-
, , .
, .
* ?
- . , .
. .
* ?
- . ,
, ,

 .
. .

. , .
.
* ?
- .
, -
. .
, , ,
.
* -?
- . , .
1964. , .
.
1969. . .
, . ,
. 1979. - .
, .

.
* ?
- , ,
, .
,
.
- 1997. . . ,
, .
, ,
.
* ?
- , ,
.
, ,
.
- , .
, ,
.
.

 ,
.
.
.
. , ,
. ,
,
. .
* ?
-
.
.
, , . , , ,

, .
. . .
,
. , , .
,
.
, ,
, .
.
, , .
* -.
?
- , ,
, . .
, .
, , , ,
, . ,
. ,
, .

. , ,
. .
, ,
.
. ,
. ,
.

. .

 , 14.
.
* , , .
: ,
- , ,
.
.
* , , ,
. ?
- 17.
.
, , 300 .
.
. 17. , ,
.
* ?
- , .
1601. .
,
. , ,
, , .
, . ,
, , 1611. , ,
, .
, ,
, .
,
.
, .
, .
* ?
- , , ,
17. .
, .

.
* ?

- . , , . ,
, ,
, , . ,
() , , .
, , ,
15. , , ,
, : .

.
* ?
.
- .
, 18. ,
. 142. ,
, . ,

. 18. ,
.
, , .

, , .
, .
. , , ( 15.
14. ) .
, , ,
. , . ,
, , . .
10. .
* ?
-
. , .
.
, .
. ,
. , , .
* , , ,
?
- .
. .
, .
, : ,

 . ,
, . ,
, .
. 17.
,
.
* ?
- .
.
, : ?
?
(), , .
* ?
-
, . ,
, .
* ?
- , . , ,
, ,
, . .
* , ?
?
- . .
.
, .
* ?
- .
, 244. . ,
, , ,
. ,
, . : .
* ?
- . ,
, ,

 . ,
. ,
, .
.
* ?
- , .
, .
70 . , ,
.
* ?
- . ,
. , .
, ,
.
- , , .
. , ,
, , . .
* ?
- .
* ?
- . 6. , ,
.
. 16.
,
.
* ?
- , ,
, ,
.
* ? ?
- , , , .
* ?

 ,
. :
? ,
?. .
19. .
* ?
- . ,

. .
.
. .
.
.
.
* ?
?
- . 19.
.
.
, , ,
, .
.
, , .
, ,
. ,
, .

, ,
. ,
. , ?
: !.
* ?
- . ,
, , , . ,
, : ,
. :
.
* ?

- . .
, 100 .
.
, ,
.
- ,
.
, : , ,
, , . ,
,
. ,
, . ,
, . .
. ,
.
* ?
-
. .
,
.
,
,
* ?
- , ,
. . , ,
.
,
.

!
* ?
-
. 1900
, . :
, . ,
. . ,
.
* ?

- , ,
, .
. , .
.
, , .
.
, .
, .
* ?
- . .
, , .
. . , (
), .
. .
, . :
.
* .
?
- . ,
.
. - ,
, .
* ?
- . .
.
, , .
, .
, .
, .
, .
* ?
- , , ,
, .
. ,
, . ,
.

*
?
-
,
(). , .

. , ,
.
* ?
- . ,
, 16. , .
,
, 12
, .
,
, .
.
* ?
- .
, ,
.
* ?
- .
.
* ?
- .
, , .
.
* ?
- , . ,
, , .
, , ,
.
.

* ?
- , . , , ,
,
.

. ,
,
20. .
5700 . ,
,
.
, , ,
: , . , .
, ,
: , , , , , .
, ,
,
.
* ,
. ?
- 1975. ,
.
, , , .
, , . .
,

. , 20. ,
. ,
,
.
,
.
.
. , ,
. .
* ?
- . . .
,
. .
.
- . , , ,

 . , ,
.
* ?
- 34.
.
, , 43. 44.
. .
. 42.
, 43. .
. 49. ,
, , .
.
, ,
. .
.
, , .
. .
. .
,
. ,
.
* ?
- .
,
.
*
?
- ! ! 49.
. ,
530. 532. ,
. , , 535.
. ! !
*
?
- .
. .
* ?

- , , . 16.
, .
, ,
.
, ,
.
* 1000 ?
- . , . ,
. , ,
, .
, .
, .
, , .
, , ,
.

* ?
- .
.
.
. .
,
() , , , 2000
. . , ,
, , , .
. ,
.
.
, ,
. .
, ,
.
* ?
- , ,
. ,
, . , ,
. ,

, ,
, .
* ?
- , ,
, , .
, . ,
, : , ,
. .
: , .

* ?
- .
.
.
, .
,
. : , ,
. .
. .
* ?
- .
1320.
, .
. .
,
.
.
. ,
, .
, .
, , .
. , .
34 , . .
. 540 .
* ?

- ,
. ,
, .
, .
, . ,
12. 30. .
.
.
* ?
- .
* ?
- .
.
: .
. ,
, .

,
, ,
, , ,
,
: .
,
.
:

,
. ,( ,
, , ),
,
. , ,
,

.
,
,
. , ,

 : !.
, .
, ,
, -
. , ,
!
, ,
: , ,
, , ,
, , .

,
, , ,
, ,
, .
,
. ,
. ,
.
, , 23. 1990.
. , ,
, ; .

, ,
.
, , ,
, ,
,
. , , ,
,
,
.
,

. . .
, , ,
, (, ).
;

, ,
.
; ;
;
, ,
, .
. .
; , ,
.
; , ,

. , ,
, ,
,
.
,
,
, , ,
.

, ,
, ,
. , , 1040.
, , ,
, , ,

.
, . . ,
, . ,

.
. .

,
.
, ,
, .
,

, ,
,
.
,
, , ,
, ,
, .
(. y); (. );
(. ). ,

, .
,
; , ,
.
.- , ,

,
. , . ,
. ., .-
, , ,
, , ,
,

,
,
, , ,
,
.


,
, ,
, .
,
,
.
.

. ,

(

) II
. 2009. .
2009. ,
, ( I IV ),
,
, ,
.. , . -,

.
:
http://www.organizmica.org/archive/504/pdsp.shtml

, 5, : (, ,
, ) .-. . . (, ,
, ).
,
, , ( )
, , , ,
. (
)
!? .
http://www.organizmica.org/archive/503/pmk.shtml#2 ,
( )
:
( . . )
(. . )
, (. . , )
, , ,
, .
( ) ()
: .
, .- . .
-
The Second international congress is finished.
..
http://chudinov.ru/vtoroy/

. 2.
. (
), (
http://chudinov.ru/wp-content/uploads/2009/05/vtoroy2.jpg ), , ..

-, ( . ),
:
, (),
. , ,
.
:
( ) , (), .
, ,
.
,
(/)
() ( )
, .
.
. ,
, .
, ,
, ,
, ,
.. ,
.

..

http://chudinov.ru/tretiy/

. 7.
, ,
(
).

. , , . . ,
, , : !
,
,
!?
,
, . ,

 .
, , ,
.
,

, ,
,
. . ,
, VIII
, ,
, ,
. .
, , ,
, VII (626 )
.
1500 . , , , .
.

, .
VIII , -
! VIII
, , .
: (
) -
VII !
, .
- VII
, VIII ,
, VII
, .
, , , .
,
VIII ,

VIII
, ,
, , VII ,

 , , ,
, , ,
,
,
VIII , , 1400 VII
.
, ,
, - , , ,
,

,
(, , , ) , VII ,
, ,
, , ,
.
( 1907,
, ), ,
.
, , ,
, 3000
, ,
, , ,
, ,
, , .

, .
. . , ,
, ( )
,
.
VIII
() .
, , .
,
. 23 ,
( ) (1).
, ,
(2).
(3).

 , , VIII
, - . ,
, 1, 3. 6. ,
. XIX
(5). ,
, .
,
(6) (. 6 2,
34 ,
.

2.6002.800 ,
. Catena
Mundi (8),
, ,
.
- -
, 232 , .
(13). 16 , ,
. ( ) : (1)
; (2) ; (3) ; (4) ; (5)
; (6) ; (7) ; (8)
; (9) ; (10) ; (11)
; (12) , ; (13) ; (14)
; (15) ; (16) , , .
,
( ).
; : 3-10:
, , , -7:
.

.
: , , ,
, . ,
, .
,
- .
?
, , , ,
, .
. ,

 ,
!
. ,

, ( ), ,
.
.
: (. )
, .
- .
. 546. . .
. IV . ,
190. . . ( ). 180. . .
. 42. . .
. (Lycia).
, , .

, :

, ,

, .

VI .,
, ,
V .
- .
- ( 380. . .).
. .
.
, .
5, .
( ).
, ().
( ). , ,
, ( :
). , ,
, , .

 , .
, .
, ().
, , .
. , .
.
. .
( ), , ( ).
, .
. ( ),
. ,
, .
( ).
.

. ,
.
(. )
(), . -
- . ,
, , .
, .
, . ,
,
. ,
. , ,
, , .
, - .
.
,
.

: . VIII ... 18. 2010. .

http://www.serbijana.com/Istorija/zakonik%20VIII%20vek.php
1 Strabon: Geographie, XIV, 3.6, De lImprimerie Imperiale, Paris, 1805.
2 Strabon: Geographie, XIV, 3.10, De lImprimerie Imperiale, Paris, 1805.

3 Strabon : Geographie, XIV, 1.6, De lImprimerie Imperiale, Paris, 1805.

4 http://lexicorient.com/turkey/xanthos03.htm
5 Kalinka Ernst: Tituli Liceae, Tituli Asiae Minoris, Vindobonae, collecti et editi auspiciis
Academiae Litterarum Vindobonensis, v. 1-2, Denkschriften (sterreichische Akademie der
Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse) Nr. 1-2
6 Sventon ( Svetislav) S. Bilbija: The Mummy of Zagreb and other Atruscan, Lydian and Lycian
Written Monuments, pp. 70-105, The Institute of Etruscan Studies, Chicago, 1989.
7 http://lexicorient.com/turkey/xanthos03.htm
8 CatenaMundi (), .
, II, . 901-911,
, 1992.
9 http://en.wikipedia.org/wiki/Lycia
10 http://www.flickr.com/photos/profilacktisch/1744875911/sizes/l/in/photostream/
11 http://www.flickr.com/photos/sueandmartin/409040273/sizes/l/in/photostream/
12 http://www.flickr.com/photos/andreamichael/812268434/sizes/l/in/photostream/
13 : , 2600
2800 ), ( ), . , .
, , , 2003.
14 reuber O. Geschichte der Lykier, 1887
15 Houvink ter Cate Ph.H.J. he Luwian population groups of Lycia and Cilicia Aspera during
the Hellenistic period, Leiden 1961.
, ,
,

- : ,
-
, 30
. , 2 ,
:
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=ZSqvFMunKS0
, .

 2002. ,
,
- , ,
.

, :
-
.
.
.
:
, ?
:
, , , ,
, , ,
, . , ,
, , , ,
:

, .. .
,
, ,
, , ,
,
, , ,
, - , ,
, .
, ,
,

 , , !
- , ,
!
, , ,
, ,
,
, , , .
--
,
, . , : , ,
, ,
.
, ,
,
, ,
, ,
.
, , , ,

..!
,
:
.
KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE

Prema istorijskim podacima Ulcinj je sigurno jedan od najstarijih gradova na Jadranskom

primorju. Smatra se da je Ulcinj je star vise od 2.000 godina. Na ovom podrucju vjekovima
su se sudarale kulture Orijenta i Zapada sto se, po bogatstvu istorijskog nasljedja, oseca na
svakom koraku.
Kako se tragovi prvih naseobina u Ulcinju javaljaju jos u V veku p.n.e., smatra se da su
Ulcinj osnovali Iliri, narod indoevropskog porekla. U vreme slobodne ilirske drzave Ulcinj
dozivljava i najveci procvat. Prvobitno ime Ulcinja bilo je Kolhinijum, a dobio ga je po
Kolhidjanima (plemenu grckog porekla), za koje se smatra da su osnivaci starog Ulcinjskog
jezgra.
Ulcinjom do 163. godine p.n.e., vlada ilirsko pleme Olcinijatas, koje u II vijeku p.n.e.,
pokoravaju Rimljani, te drevni Colchinijum, postaje Olcinijum. Za vreme rimske imperije
Ulcinj dobija status grada sa narocitim privilegijama (Opida civijum romanorum), da bi
kasnije Ulcinj postao i grad sa samostalnim statusom odnosno Municipija. Nakon podele
Rimskog carstva Ulcinj pripada provinciji Prevalis, koja je bila sastavni dio Istocnog

carstva, a stanovnistvo postaje hriscansko.

Zbog izuzetnog geografskog polozaja, blage klime i reljefa, Ulcinj je vekovima bio meta
osvajaca. Taj najjuzniji crnogorski grad je cesto rusen tokom ratova. Vizantijski car
Justinijan Ulcinj je obnavljao i utvrdjivao, dok su Nemanjici, Balsici, Mlecani i Turci grad
prosirivali novim gradjevinama.
Godine 1183. zauzeo ga je veliki srpski zupan Stefan Nemanja, i u tom periodu Ulcinj
postaje jedan od najznacajnijih primorskih gardova. Kao i u doba dukljanskih vladara (od
IX vijeka nadalje), Ulcinj je prepoznatljiv primorski grad sa mesovitim slovenskim,
albanskim i romanskim stanovnsitvom.
Ulcinj nije bio stalna prestonica vladara i suvladara Zete i Primorja, ali su vlastodrsci Zete i
Primorja u tom gradu imali samo svoje rezidencije.
Posebno u periodu vladavine Duklje i drzave Nemanjica Ulcinj dobija srednjevekovni
karakter. Tada je Ulcinj bio znacajan trgovinski i pomorski centar sa autonomijom grada
unutar Raske drzave. Politicki znacaj Ulcinja bio je veoma izrazen u doba Balsica, posebno
u doba Djuradja Stratimirovica Balsica (1385 1403).
U jednom naletu krajem XIII vijeka Ulcinj su napali i Mongoli koji su izveli bezuspesnu
opsadu grada. Nakon neuspeha Mongoli su porusili grad Svac (blizu Ulcinja- danas mrtvi
grad), i pobili sve njegove stanovnike.
Nakon propasti drzave Zete, 1405. godine, Ulcinj zauzimaju Mlecani i njime vladaju 150
godina. Ulcinj je pod turskom vlascu bio sve do 1571. godine, kada definitivno pada u
turske ruke. U odnosu na susedne gradove na Primorju, Ulcinj je vrlo kasno pao pod
otomansku vlast, cak 90 godina posle Herceg Novog (1482 / 1483).
Kako je Ulcinj i za vreme Mletacke Republike imao znacajan fortifikacijski, strateski,
pomorski i ekonomsko politicki znacaj, te strateske ciljeve nastavljali su da razvijaju i
turski osvajaci. Ipak za vrijeme turske vladavine gradom, Ulcinj dobija potpuno orijentalni
izgled. U gradu pocinju da se podizu dzamije, hamami, cesme, sahat-kule, hanovi i turbeta.
Sve se u gradu prilagodjava novim gospodarima. Ulcinj je takodje bio poznat kao mesto
duge i bogate pomorske i trgovacke tradicije. Pomorstvo ovog grada svoj najveci uspon
dostiglo je u XVII, XVIII i tokom XIX veka. Pomorska trgovina Ulcinjana vlastitim
brodovima odvijala se s vecim lukama i trgovackim centrima Jadrana, Levanta i
Sredozemlja.
Za vrijeme turske vladavine (1571-1880) Ulcinj je sa svojom trgovackom flotom bio glavni
stub Otomanskog Carstva na Jadranu. Hrabri i vesti pomorci Ulcinja slabo su priznavali
drzavnu vlast Turaka. Do proglasenja Mehmeda Busatlije za vezira Skadra, Ulcinj je bio
kao neka mala republika. Zapisano je da je skadarski vezir, da bi obuzdao gusarstvo koje je
tada uzimalo maha, na prevaru, u luci Valdanos potopio ulcinjanske ladje, nakon cega
Ulcinjani i zvanicno priznaju tursku vlast.

Za vrijeme crnogorske vladavine (1880 -1918), u Ulcinju je registrovano 107 jedrenjaka.

Ulcinjani su bili vesti moreplovci i dobri brodograditelji.
U XVII veku ulcinjska flota imala je 500 trabakula, koje su plovile po Sredozemnom moru.
Mnogi ratovi su cesto ugrozavali razvoj ulcinjanske flote. Ulcinj je jos u XIV veku bio
poznat i po gusarima. 400 pirata sa Malte, iz Tunisa i Alzira naselili su Ulcinj, poslije
Kandijskog rata (1669), te se Ulcinj pretvorio u opasno gusarsko gnezdo, sto je ostalo
karakteristika grada i tokom XVII pa i XVIII vijeka.
Nakon skoro 300 godina, pocetkom 1878. godine Ulcinj je oslobodjen od Turaka, i posle
odluke na Berlinskom kongresu 10. novembra 1880., Ulcinj je prisajedinjen knjazevini
Crnoj Gori.
Prvi svjetski rat Ulcinj je docekao kao sastavni grad nekadasnje crnogorske kraljevine. Iako
je kralj i knjaz Crne Gore, Nikola I Petrovic Njegos, pocetkom XX vijeka u Ulcinj preselio
jedan dio hriscanskog stanovnistva, u Ulcinju je i dalje zivelo pretezno islamsko
stanovnistvo, koje je bilo lojalno Knjazevini Crnoj Gori.
Kao i u mnogim drugim gradovima Crnogorskog primorja i u Ulcinju se osjetio vihor II
svjetskog rata. 1941. godine, nemacke i italijanske trupe pokorile su citavu Crnu Goru, i u
njoj se zadrzale sve do sloma nacizma krajem 1944. godine, kada su partizanske trupe
oslobodile najjujzniji grad na Crnogorskom prmorju Ulcinj.
Osim svoje bogate kulturne i istorijske bastine ovaj drevni grad je poznat i po mulitietnickoj
i multinacionalnoj strukturi stanovnista koje se kroz istoriju ujedinjavalo i davalo otpor
okupatoru, narocito u drugom svetskom ratu. Na te, za Ulcinj veoma vazne istorijske dane,
podsecaju mnoge spomen ploce i biste sirom grada.
Nakon drugog svetskog rata pocela je obnova svih gradova na Crnogorskom primorju, pa i
Ulcinja. Veliki turisticki potencijali koji Ulcinj sa okolinom i danas ima bili su i ostali velika
sansa za uspesan razvoj najvaznije privredne grane u Crnoj Gori turizma.
Danas je Ulcinj poznati multietnicki i turisticki grad na jugu Crne Gore, koji iz godine u
godinu belezi sve veci broj domacih i inostranih turista

LEGENDA
Kao sto su mnoge drzave, mesta ili gradovi prepoznatljivi po istorijskim dogadjajima,
slavnim licnostima, po bajkama ili pricama, tako se i i za Ulcinj i Ulcinjane vezu razne, ali
najcesce gusarske price.
Kroz istoriju, Ulcinj je dugo vjekova bio poznato gusarsko gnezdo. Grad su pocev od XIV
veka poceli da naseljavaju gusari iz Malte, Tunisa i Alzira. Obalni dio, od danasnjeg
Ulcinja pa sve do Kotora, bio je piratsko utociste. Gusari su, posebno tokom XVII I XVII
vijeka, predstavljali strah i trepet na moru. Piratske bande toliko su bile ojacale da su iz
dana napadale razne trgovacke brodove koji su plovili pod raznim zastavama, pljackali ih i

hitro uplovljavali u svoje zaklone koje su pravili duz citave ulcinjske obale.
Najvecu stetu od opasnih napada gusarskih zapovednika medju kojima su bili najpoznatiji
braca Karamindzoja, Lika Ceni, Ali hodza, Uluc Alija i dr., pretrpela je mletacka flota.
Osim upada i pljacke po trgovackim brodovima, ulcinjski pirati bili su poznati i po trgovini
crnim robljem. Zbog te cinjenice veliki dio stanovnista u Ulcinju bili su crnci iz raznih
africkih zemalja.
Medju starim Ulcinjanima i danas se spominju price o tome kako je do 1878. godine u
Ulcinju zivelo 100 crnaca, kao i to da je medju robovima tamnicio i poznati pisac Servantes
po kojem se jedan od ulcinjskih trgova prozvan Trgom robova. Ipak, najcuvenija i najradije
prepricavana medju Ulcinjanima i dan - danas je legenda o cuvenom piratu Lika Ceni.
Ulcinjanin Lika Ceni bio je najcuveniji gusarski staresina. Svakodnveno je sa svojom
piratskom vojskom napadao razne trgovacke brodove, a katkada i citave flote. Jednom
prilikom Lika Ceni sa druzinom, potopio je brod na kome su se nalazile hadzije odnosno
hodocasnici koji su putovali na hodocasce u Meku. To je bio veoma tragican dogadjaj koji
je imao odjeka i izvan Ulcinja. Naime, kada je turski sultan cuo za veliku nesrecu, naredio
je da se Lika Ceni pronadje i utamnici. Sultan je takodje, najavio i da ce bogato nagraditi
onoga ko uhvati ili ubije Lika Cenu. Medjutim, upravo tada na moru se pojavio drugi,
takodje veoma opasan gusar - Lambro ili Aralampija kako su ga drugacije zvali. Rodom iz
Grcke, Lambro je veoma dobro poznavao more i slovio je za vestog gusara. Veoma opasan i
neustrasiv Lambro je ubrzo postao prava morska neman za mnoge trgovacke brodove i
pomorske flote. Vest o Lambrovim zlodelima brzo je stigla i do samog turskog sultana. Kako
su stete koje je pravila Lamrbova druzina bile ogromne, sultan je ubrzo proglasio da ce dati
veoma bogatu nagradu, onome ko uhvati ili ubije Lambra.
Medjutim, vreme je odmicalo a sultan nije mogao da pronadje Lambra. Jedino sto mu je u
tom trenutku ostalo bilo je da posalje poruku Lika Ceniju, da ce mu sve oprostiti ukoliko
uspe da unisti Lambra.
Sultan ubrzo tako i ucini, a Lika Ceni sa zadovoljstvom prihvati poziv, obavezujuci se pred
sulatnom da ce ili uhvatiti Lambra, ili sam poginuti.
Posle izvjesnog vremena dodje i do dvoboja u kojem je Lika Ceni uspeo da ubije Lambra. Za
ucinjenu uslugu, i podanost, turski sultan Lika Ceniju postedi zivot, podarivsu mu titulu
kapetana. Poznati Ulcinjani, potomci Lika Cenija, takodje su bili istaknuti kapetani.
Legenda o Lika Ceniju u narodu se i danas cesto pominje kao nesvakidasnji dogadjaj, pa
Ulcinjani sa koljena na koleno, prenose pricu o tome kako je najpoznatiji ulcinjski
razbojnik zahvaljujuci prstu sudbine postao kapetan.
KAKO SU SE ALBANCI PROGLASILI ZA ILIRE
Nema naunih dokaza da su Albanci ilirskog porekla. Dokazano je kako albanski jezik
nema ilirsko poreklo, nego spada u trake jezike, odnosno ima dakomezijsko poreklo.
Teorije o ilirskom poreklu, spadaju u red onih tvrdnji albanskih naunika, po kojima Boj

na Kosovu, na primer, nisu protiv Turaka vodili Srbi, nego Iliri, Arbanasi, iptari odnosno
Albanci
Kosovo za na narod nije obina zemlja, mogui ivotni prostor, teritorija koja se moe
kupiti i prodati, oblast, krajina... Ono je nama centar sveta, legenda, izvor identiteta, uteha
u porazima i nada u opstanak. Bez njega nama nema ni prolosti, ni budunosti, pa ni
ivota. Ono je velika narodna, opta, i kolevka i grobnica, "e je svako od nas poginuo
mnogo prije no to se rodio", kako ree pesnik.
Mi ga ponovo moemo izgubiti, kao to smo ga i do sada gubili. Na bojnom polju, jer nismo
svemoni, ni najjai. Pa ak i bez prolivanja krvi, pred svetskim sudom, po diktatu sile i
nepravde. Ali, mi emo opet eleti da ga povratimo i osvetimo. Bez takve elje ne bismo
mogli ni postojati kao narod. Bez Kosova u srcu doiveli bismo ono to je Sartr formulisao
kao smrt u dui. ak ve sada, svi oni nai ljudi, ravnoduni prema Kosovu i njegovoj
sudbini, objektivno ne mogu vie smatrati da su Srbi.
Ne govori i ne misli tako samo neko ko je tamo roen, koga za te krajeve vezuju uspomene
na izgubljeni raj detinjstva, kunog ognjita i majine ljubavi, kome su tamo ostali prva
vera i grobovi roditelja i predaka... Ne, tako misli i osea, i tako mora misliti i oseati svako
koga je srpska majka odgajila i srpskome jeziku nauila, ko je srpsku-knjigu itao i srpsku
kolu uio, pa ma gde da je roen, makar i na dalmatinskom Kosovu, kraj tamonje crkve
Lazarice, tako pusta ne ostala...
Takve misli i saznanja, i takva oseanja, izviru iz svega to je na srpskom jeziku ispevano i
napisano, iz svih knjiga i enciklopedija, iz svih frula i gusala, od vladike Rada i slepoga
Filipa Vinjia, pa hiljadu i vie godina unazad, do svetih irila i Metodija.
I ne samo na srpskom. Takve misli i saznanja izviru i iz mnogih stranica napisanih na
drugim evropskim jezicima, recimo, na nemakom. Evo i primera.
Polje gde su se sreli Krst i Polumesec
Davne 1889. godine, 5. oktobra, sa kote 947 umovitog Prepolca, sa granine srpsko-turske
linije, posmatrao je, durbinom, nae jo porobljeno Kosovo slavni austrijski novinar i pisac
Feliks Kanic, autor kapitalnog dela o Srbiji i srpskom narodu "Das Konigreich Serbien und
das Serbenvolk". Evo ta je tom prilikom zabeleio i kakve su ga misli morile:
Moj durbin je u iroko razvijenom reljefu najpre potraio u jasno uoljivom toku Laba
njegovu istorijski najzanimljiviju taku - Kosovo polje, koje je bilo udaljeno 54 km i lealo
350 metara nie. Mada je trebalo 18 asova da se ono pree uzdu i 8 da se pree popreko,
video sam samo magliastu svetlu, traku, na kojoj otro oko Dimitrijevo (Kanicovog
pratioca, srpskog oficira Dimitrija Rakia - prim. T.T.), bar kako on tvrdi, u jednoj tamnoj
taki raspoznaje tulbe sultana Murata; tu je sultan pao, a srpski knez Lazar na Vidovdan
1389, bacivi poslednji pogled na svoju razbijenu vojsku, izgubio ivot i carstvo. Neto
zapadnija blaga uzviica treba da je planina Gole, na kojoj je Lazarev neverni (?) zet Vuk
Brankovi, sa 12 000 oklopnika, napustio bojno polje u trenutku odluke.
1389 - 1889. Tano pet stotina godina od onog kobnog dana za orijentalno hrianstvo. ta

li bi bilo od Istoka da nije bilo tog nesrenog 28. juna, koji je vlast nad njim izruio
Bajazitu? Sudbina naroda zavisi od odluka maa, i sve suprotne tenje danas i sutra teko
da e tu moi neto da izmene! Pogled mi je kao zaaran ostao na tom nesrenom polju,
koje je delovalo ozbiljno kao i brda koja su ga okruivala, i koje je, mada pozlaeno suncem,
budilo tako tune uspomene!
Prema jugo-jugoistoku - pisao je dalje Kanic - slikom gospodari protegnuta ar-planina, s
snegom pokrivenim LJubotenom, koji se vidi ak iz Soluna, a malo dalje na zapadjugozapad diu se izmeu Prizrena i akovice otro profilisani krenjaki vrhovi, malo
zapadnije u toploj podnevnoj izmaglici nejasne konture crnogorskih graninih brda sa
iavicom koja oiviava Kosovo polje i na ijim je padinama veliki ugarski vojskovoa
Jano Hunjadi bio tako potuen da Srbi kad govore o neijoj tekoj nesrei jo i danas
kau: "Stradao kao Janko na Kosovu!" - Sve do danas je iroko bojno polje ostalo
neobraeno, jer i Turci i hriani prezaju od toga da zaoru zemlju tako obilno zalivenu
krvlju njihovih predaka.
Nekoliko stranica dalje Nemac Kanic sasvim hladno razmatra nauno pitanje da li je
glavnina Lazarove vojske 1389, kao i Hunjadijeve 1448, dola na Kosovo preko vrletne
Kosanice, kako misle srpski pisci, ili od Kurumlije, uz Banjsku reku, preko Prepolca, to
njemu izgleda loginije.
One su obe - zakljuuje Kanic - kao i grofa Pikolominija 1688, kao Zekendorfova 1737. i
pukovnika Lejanina 1877, ile od Kruevca uz Rasinu, kroz Jankovu klisuru, preko Blaca,
Barbatovca i Kurumlije, pa uz Banjsku reku preko Prepolca u dolinu Laba, gde su Krst i
Polumesec hteli da se bore za prevlast na Balkanu.
Tako je Nemac Kanic u svojoj (pro)srpskoj dui tugovao za Kosovom, uz kristalno jasno
saznanje da se tu, na pravcu severozapad - jugoistok, ve pet, odnosno, sada est vekova,
vodi ogorena borba Krsta i Polumeseca oko prevlasti na Balkanu, i uz bolno uverenje da se
sudbine naroda odreuju maem i da su sve suprotne tenje bez ikakvih izgleda, kako
nekada, tako i danas i sutra.
Evropski koridor ili "zelena transverzala"
Taj mali Kanicov istorijski pogled na Kosovo, durbinom, dovoljan je, ini se, kao uvod u ove
priloge etnikoj istoriji naih krajeva i zemalja, s namerom da ukae na neraskidivu
povezanost istorijskih pitanja i pitanja savremenosti. Da ukae na milenijumsku
dugotrajnost odreenih istorijskih procesa koji se odvijaju kroz vreme u ciklusima ili u
talasima.
Opredeljivanje za "jaicu", tj. jau stranu u sukobu, deo je tradicije i kolektivne psihologije
Albanaca. Istina i pravda , gotovo po pravilu, na strani su jaeg. ak i kad se prekri
uvena iptarska "besa", to moe biti opravdano ako je uinjeno od jae strane. Uloga
mirovnih vea, bilo da sude po erijatu, ili zakonu Leke Dukainija, najee je bila da
nau veto opravdanje i presude povoljno za "jaicu". Za "jaicu",Arbanasi su se
opredelili i u Kosovskoj bici. Doli su pred Muratov ator, nazvavi mu: "Mir dita!" (Dobar
dan!). Sultan je mislio da mu se predstavljaju, te im ostade ime Mirditi.

Ako je u Muratovo i Lazarovo vreme turski imperijalni san bio okrenut prema severozapadu
Evrope, u ove nae dane se na tom istom pravcu, samo iz suprotnog smera, ostvaruje
nemaki imperijalni san o jugoistoku Evrope kao podruju nemake dominacije. I kao to
se Bajazit posle srpskog poraza na Kosovu zadovoljio, za prvo vreme, stvaranjem koridora
preko Kosova i Rake radi osvajanja Bosne, isto tako i danas mastrihtska Evropa nema
vremena da pozavrava svoje krvave poslove u Bosni, nego uri da otvori koridor preko
Rake i Kosova ka daljem jugoistoku do Istanbula i Anadolije. To to taj koridor mnogi
nazivaju "zelenom (muslimanskom) transverzalom" nije ba bez veze, jer se njegovim
trasiranjem i stvaranjem zaista budi i oivljava i osmansko naslee na Balkanu, te se
otvaraju novi putevi za prodor islamizma u Evropu. A to su sve faktori koji snano deluju
na etnike procese, odreujui im negativan karakter, izazivanjem etnikih sukoba, pa
etniku istoriju podruja ine na dui rok komplikovanom i dramatinom, ispunjujui je
patnjama, krvoproliima i ljudskim tragedijama.
Gresi jugoslovenskih etnologa
S tim u vezi moemo slobodno rei da je moderna srpska etnologija, nekada toliko cenjena i
hvaljena, u ovom veku gotovo potpuno promaila svoj cilj, bavei se tako rei iskljuivo
etnikim i etnogenetskim procesima i faktorima koji pozitivno deluju na zbliavanje,
kulturno izjednaavanje i politiko ujedinjavanje naroda i narodnosnih grupa. Kao da su
svesno ili nesvesno eleli da time propagandno deluju i daju svoj doprinos stvaranju jednog
miroljubivog i pitomog, ali otpornog, duhovnog, kulturnog, etnikog i politikog
jugoslovenstva. Dok im je stvarnost bila sasvim drukija.
U stvarnosti, na delu je bilo produbljivanje sta-rih etnikih sukoba i antagonizama i
stvaranje novih. Umesto ujedinjavanja, na delu je bilo pregrupisavanje i stvaranje novih
odnosa snaga. Tako je u toku samog svog nastajanja, etniko jugoslovenstvo gubilo polet,
razgraivalo se i propadalo. tavie, etniki procesi bili su vrlo nepovoljni i unutar samog
srpskog naroda, ostarelog, oronulog, umornog i duhovno malaksalog, istroenog u
neprestanim ratovima i bunama, te je sve odisalo skorim zavadama i podelama, i raspadom
jedva sastavljene celine.
Da su se srpski etnolozi vie pozabavili tim aspektima svoje nauke, bolje bi pomogli svome
narodu. Da su se bavili prirodom i zakonitostima etnikih sukoba, od kojih vrvi sva ljudska i
praistorija i istorija, omoguili bi im da lake shvate dogaaje i da se bolje snau i zatite u
stranim nepogodama koje e uslediti. Ovako, svojim lepim priama o bratstvu, o korenima,
o zajednikim mitovima i legendama, samo su ih zbunili i razoruali, pretvarajui ih u
krotko stado koje se lako i bez otpora izvodi na klanicu. A kosovsko pitanje svakako ne bi
dospelo do ove faze u kojoj se danas nalazi.
Kao geografski pojam, Kosovo ima ue i ire znaenje. U uem smislu, pod Kosovom se
podrazumeva samo kosovska kotlina, duga osamdesetak kilometara, od Kaanike klisure
na jugu, do ua Sitnice u Ibar na severu, i dvadesetak do trideset kilometara u irinu, kako
gde. U stvari, to je ravno Kosovo polje sa pobrem i obodom planina koje ga okruuju. U
irem smislu, od davnih vremena, Kosovu pripadaju i odreene su-sedne oblasti, kao dolina
Laba i njegovih pritoka na severu, koja se naziva Malo Kosovo, zatim Gornji Ibar i Stari

Kolain, sa Zveanom i Kosov-skom Mitrovicom. Sa zapadne strane tu je prostrana Drenica

sa Prekorupljem i svojim malim planinama iavicom, Goleom i Crnoljevom. Zatim
arplaninska upa Sirini, u gornjem toku Lepenca, sa visokim LJubotenom, ar planinom
i Nerodimkom. Sa istone strane, Kosovu prirodno pripadaju Gornja Morava i Izmornik, sa
Kosovskom Vitinom i Gnjilanem, kao i novobrdska Kriva Reka, sa Kosov-skom Kamenicom.
Takvo uveano Kosovo postaje jedna znaajna i zamana teritorija, koja kao zasebna
geografska, etnografska i istorijska celina zauzima znatan deo Stare Srbije. Samo u tom
obliku i obimu, ono se moe smatrati dostojnim svoga imena i moe zadrati svoje
vaskadanje znaenje - kolevke, matice, postojbine.
Brisanje imena Metohija
Sedamdesetih godina, kada je u Brozovoj Jugoslaviji ustoliena SAP Kosovo, autonomna
pokrajina sa svim atributima drave u dravi, i to albanske nacionalne drave sa
proklamovanim pravom na samoopredeljenje i otcepljenje, pojam Kosova je rairen sve do
albanske granice, da bi obuhvatio i Prizren sa Prizrenskom Podgorom i arplaninskim
upama Sredskom, Opoljem i Gorom, zatim Podrimu i Has, ravnu Metohiju, sa
Metohijskom Podgorom, kao i Rugovo i srpski deo Prokletija.
Teza o ilirskom poreklu Albanaca, sluila je isticanju prirodnog prava za proirenje
albanske drave na sve teritorije koje su nekad zauzimali Iliri. Ona je izgraena na jednoj
lingvistikoj pekulaciji. Ptolomej, na teritoriji dananje Kroje, u svoju uvenu kartu
ubeleio je grad Albanopolis, u ijoj okolini ivi pleme Albani. A hiljadu godina kasnije, na
toj teritoriji pojavljuje se oblast Arbana, i narod Arbanasi, tj. Albanci. Uzelo se zdravo za
gotovo da Ptolomej nije razlikovao "r" od "l". Nauka je mogla da prihvati teoriju o
kontinuitetu imena, ali niej bilo dokaza o kontinuitetu naroda. Bez obzira na sve, alabnaski
teoretiari drali su se svoje lingvistike teorije. ak ni nesporno utvrena injenica, kako
iptarski jezik nema ilirsko poreklo, nego trako, odnosno dakomezijsko, jednostavno je ignorisana. Zato to dokazuje da Albanci nisu starosedeoci, nego potiu sa istonih delova
Balkana.
Ovom proirivanju pojma Kosova, uz brisanje Metohije iz zvaninog naziva pokrajine,
odluno su se kasnije suprotstavili dravni organi Republike Srbije, smatrajui da je re o
zlonamernoj manipulaciji s namerom da se pokrajini pripie albanski karakter, izmeu
ostalog i uklanjanjem imena Metohije i njene jasne srpsko-hrianske simbolike. Meutim,
istorija zna i za jo iru upotrebu kosovskog imena, i to, ini se, ne na tetu srpskog
karaktera oblasti, nego naprotiv. Turska carevina je, naime, 1877. godine, Staru Srbiju sa
svim njenim geografskim, etnografskim i istorijskim posebnostima izdvojila u posebnu
vojno-administrativnu provinciju, pod nazivom Kosovski vilajet. Vilajet je imao est sanyaka
(okruga) - Pljevaljski, Novopazarski (sjeniki), Peki, Pritinski, Prizrenski i Skopski.
Glavni grad vilajeta bila je najpre Pritina, potom Skoplje i na kraju Prizren. Vilajet je
jedno vreme izdavao i svoje zvanino informativno glasilo, list "Prizren", koji je tampan
dvojezino, na turskom i na srpskom jeziku, ime je i javno bio oznaen etniki karakter ove
prostrane turske provincije.

Samo, sve je to bila obina providna maska za pokazivanje demokratskoj Evropi, iza koje je
srpski narod u tom "svom" nacio-nalnom vilajetu bio izloen surovom zulumu i progonima,
preputen albanskoj samovolji, odnosno arnautskoj anarhiji, kako se tada govorilo.
Graanica, iptarska crkva!
Slina maska za pokazivanje Evropi, sa ifrovanim porukama i projektima za bliu i dalju
budunost, bio je i Brozov Ustav iz 1974. godine, protiv ijih su zamki i smicalica docnije
ustali dravni organi Srbije. Ali, ako je iza te maske i provirivala ona vie-vekovna borba
Krsta i Polumeseca, o kojoj je i sto godina ranije govorio Feliks Kanic, a koju su sada
nasluivali srpski politiari, ta manipu-lacija s imenom pokrajine bila je neto sasvim sitno i
bezazleno u poreenju sa silnom velikoalbanskom propagandom koja je tada voena preko
tampe i medija, kroz knjievnost, umetnost, film, kolstvo, preko Univerziteta, Aka-demije
nauka, kroz kvazinaunu literaturu, koja je prosto bujala, a kojom je brisan svaki trag
srpskog postojanja na Kosovu vekovima unazad. Sve je bilo podvrgnuto albanizaciji arheoloki lokaliteti, kulturni i istorijski spomenici, crkve i manastiri, istorijski dogaaji i
istorijske linosti... I Graanica je navodno nekad bila albanska crkva, dok je nisu preoteli
Srbi kad su "okupirali" Kosovo. Isto tako, na Vidovdan 1389. godine na Kosovu polju
protiv Turaka su se borili Albanci, pa i sam Molo Obili bio je navodni Albanac Mile iz
drenikog sela Kopilia.
Tamo gde su Turcima rekli "dobar dan"
O ueu Arbanasa u Kosovskom boju, meutim, sasvim drukiju priu zabeleio je
Branislav Nui dok je bio srpski konzul u Pritini, a koji je, iako aljivyija, dobro shvatao
svu ozbiljnost albansko-srpskog antagonizma i sukoba na Kosovu. Tu priu, u stvari,
legendu o tome kako je arbanako pleme Mirditi dobilo ime, priali su mu sami iptari.
Dok su se dve vojske, Muratova i Lazarova, spremale za odsudni boj, kae legenda,
Arbanasi su se kolebali, ne znajui kojoj strani da se priklone. Napokon, opredelili su se za
Turke, pa su doli pred sultanov ador, poklonili se Muratu i rekli mu srdano: "Mir dita!"
to e rei, "dobar dan". Sultan ih nije razumeo, mislio je da su mu se predstavili i rekli
kako se zovu, te im tako i ostade ime Mirditi.
Sve to, naravno, nema nikakve veze sa istorijom, ali ima veze sa albanskom psihologijom,
narodnom kulturom i tradicijom, po kojoj se oni uvek opredeljuju za "jaicu", to jest za
jau stranu. To je kod njih zakon, i u velikim i u malim stvarima i kad se presuuje za
prolivenu krv, i u obinim, svakodnevnim sporovima oko mea i para. Istina je i pravda
uvek ono to govori, to eli, to trai, ili to radi jaa strana. ak i kada se prekri uvena
besa arnautska, i to moe biti u redu, ako je uinila "jaica". Uloga mirovnih vea i vea
staraca, bilo da sude na osnovu erijata, ili po zakonu Leke Dukainca, sastoji se samo u
tome da nau zgodno opravdanje zato su ba tako presudili. O tome lepo pie jedan od
malobrojnih meu Srbima dobrih poznavalaca albanske narodne kulture i obiajnog prava,
dr Milutin R. urii, advokat iz Pei.
Ilirska civilizacija pre "vavarskih" Grka

Mirditi inae ive u planinama Severne Albanije, juno od Skadra, katolici su po veri, a
bave se preteno stoarstvom. Poslednji njihov plemenski vojvoda, Prenk Bib Doda, iveo je
poetkom ovog veka na visokoj nozi u Carigradu, primajui apanau, kao dvostruki pijun, i
od Srbije, i od Austrije. Jedan drugi izdanak tog plemena, pritinski naunik Zef Mirdita,
jedan je od vatrenih zagovornika ilirske teorije o poreklu Albanaca.
To albansko ilirstvo ve je postalo jedan od temelja nove albanske nacionalne ideologije,
neke udne meavine muslimanskog bektatva i Nieove filozofije. (Bektatvo je nekada bilo
ideologija janiara, a posle unitenja janiara obnovilo se u Albaniji i centar bektakog
tajnog dervikog reda nalazi se danas u Junoj Albaniji, u varoici Fraeri.) Nastanak te
nove ideologije zapoet je u vreme Rilindje (Preporoda), u prolom veku, pod geslom
"Religija Albanaca je albanstvo", a dovren u kabinetima Envera Hoye, pod platom
marksizma-lenjinizma-staljinizma. U njoj albanstvo dobija boanske atribute, a albanska
drava postaje "katedrala za vene molitve tom boanstvu". NJen najvei praznik je "Dan
nacionalne zastave", 28. novembar, kada se misli posveuju "boanskoj Albaniji, klasinoj
zemlji heroja". U Enverovo vreme religiozna retorika je bila ublaena, pa su misli
posveivane "majci Albaniji". Pozdravne rei zastavi politiara Ilije Dilo eperija, na
proslavi 1920. godine, glasile su, izmeu ostalog:
Teorija o ilirskom poreklu iptara, postala je jedan od temelja albanske nacionalne
ideologije, udne meavine muslimanskog bektatva i Nieove filosofije (bektatvo je bila
ideologija janiara, obnovljena u Albaniji, centar tajnog bektakog dervikog reda je u
Fraeri, u junoj Albaniji). Nastanak te nove nacionalne albanske ideologije poeo je u
vreme Preporoda ("Rilindja"), u prolom veku, pod geslom: "Religija Albanaca je
albanstvo!". Albanstvo u toj ideologiji - bog, a albanska drava "katedrala za vene molitve
tom boanstvu". Dovravanje te ideologije, pod platom marksizma - lenjinizma izvreno je
u kabinetima Envera Hoye, gde je religiozna retorika ublaena pa su misli upuivane
"majci Albaniji", dok je najvei praznik bio "Dan nacionalne zastave", 28. novembar, kad
su prizivana "sveta pravila Ilira" i albanske nacije "koja uva tradicije i karakter Ilira.
Zaleprala je Skenderbegova zastava slavna, a boanstvo slobode naroda uinilo je da
spasenje Albanije postane zakon! Sveto pravo da je priroda poklonjena narodima sveta,
dodeljeno je i naoj naciji koja uva tradiciju i karakter Ilira...
Pri tome Albanci zamiljaju Ilire, svoje navodne pretke, kao nosioce kulture i slave antikog
sveta, dok su Grci pored njih bili bezmalo varvari.
Mi se zadravamo na albanskom ilirstvu, odnosno na pitanju etnikog porekla Albanaca,
jer bez toga nije mogu nikakav pristup etnikoj istoriji Kosova, poto se ve u samoj toj
ilirskoj teoriji o albanskoj etnogenezi postavlja pitanje - ko je stariji na Kosovu, SRbi ili
Iliri, odnosno, Srbi ili Albanci kao direktni potomci Ilira. A kada e odgovori na to pitanje,
naravno, u korist Ilira-Albanaca, onda sledi no-vo, jo stranije: da li Albanci danas mogu
pola-gati pravo da "vrate" na teritorije sa kojih su njihovi preci Iliri potisnuti pre hiljadu i
po, ili ak pre dve hiljade godina?
I onda odmah postaje jasno gde se nalaze izvori dugotrajnih etnikih su-koba u Staroj Srbiji

i kakvi se crni oblaci ludila i fanatizma nadvijaju nad naim Kosovom.

Albani i Arbani: zato Ptolomej ne razlikuje "r'' od "l''
Ko ne veruje, citiraemo mu naeg poznanika Zefa Mirditu koji u zakljuku svoje studije
"Iliri i etnogeneza Albanaca" ne moe nikako da preskoi to za albansku stvar sutinsko
pitanje - da li je postojbina sadanjih Albanaca u brdima Severne Albanije podruje njihove
ekspanzije (teritorija koju su osvojili i na nju se preselili), ili podruje njihove restrikcije
(gde su se povukli pred agresijom drugih, sabili se i pritajili do prve prilike)...
Evo kako to pitanje reava autor iji su preci dolazili na Kosovo da pozdrave Turke:
"Na kraju, kao zakljuak, s punim se pravom moe prihvatiti postavka da su Albanci
potomci Ilira, kao survivali Pelazga, i da je vrlo opravdano shvatanje da postojbina
sadanjih Albanaca nije podruje njihove ekspanzije nego restrikcije. Ilirska su se plemena,
potisnuta sa severa i juga, koncentrisala u brdskim predelima koja su ve naseljavala, i tako
su tokom vekova formirali jednu kompaktnu veinu koja se suprotstavljala, ne bez vidnih
posledica za vreme invazija, manjini.
A svoje uverenje da Albanci jesu potomci Ilira, na autor, kao uostalom i drugi koji
zastupaju tu tezu, zasniva na smeno tankom i nepouzdanom materijalu.
Evo o kakvoj je naunoj kombinaciji re.
Poznati antiki naunik, astronom i geograf Klaudije Ptolomej, na svojoj uvenoj
geografskoj karti belei na teritoriji dananje Albanije, otprilike tamo gde je danas grad
Kroja, ilirski grad Albanopolis, a u okolini ilirsko pleme Albane. Poto se gotovo hiljadu
godina kasnije, ba na tome mestu, pojavljuje oblast Arbana i narod Arbanasi, to jest
Albanci, ve su naunici 18. veka uzeli zdravo za gotovo ne samo da je veza antikog grada i
srednjovekovne oblasti nesumnjiva nego da je re i o istom narodu.
Docnije su mnogi naunici osporili takvo apriorno shvatanje, napominjui da se o
kontinuitetu imena moe svakako govoriti, ali nikako i o kon-tinuitetu naroda bez drugih
uverljivih dokaza. Meutim, albanska se nauka dohvatila te teorije i dri je se kao pijan
plota.
Naeg Zefa Mirditu je jedino muilo kako su se Albani pretvorili u Arbane, pa je pomiljao
da optui Ptolomeja da je promenio "r" u "l". Ali, nije se usudio, pa se zadovoljio i ovakvim
umurastim reenjem:
Vlada miljenje da je ova promena nastala od Grka, prema jednoj nejasnoj asocijaciji sa
ostalim geografskim imenima. Me-utim, ini se ipak da je mogua metateza ilirskog "alb"
sa "arb".
Doljaci s istonih balkanskih prostora
Poto je ilirska teorija o porekli Albanaca, u sutini, stvorena na osnovu jedne jedine

lingvistike injenice, i to ne ba korektno izvedene, pitanjem albanske etnogeneze poeli su

da se bave i mnogi lingvisti, pa su neki od njih utvrdili da nema kontinuiteta niti genetske
veze izmeu ilirskog i albanskog jezika, dok su neki drugi uspeli ak da otkriju poreklo
albanskog, ali ne iz ilirskog nego iz trakog, odnosno dako-mezijskog jezika.
Samo, sve je to bilo uzalud. Albanci nisu eleli da uju istinu o svom poreklu, jer bi to
znailo da nisu starosedeoci u svojoj zemlji nego doljaci sa istonih balkanskih prostora, te
da treba da se odreknu svojih nacionalnih ideja i tenji kojima su opsednuti. Razoarani
Enver Hoya naredio je svojim naunicima da dokaze o albanskom ilirstvu potrae u
arheolokim injenicama, te su iskopavanja izvrena irom Albanije, s ciljem da s opovrgnu
i obezbede rezultati moderne lingvistike nauke.
Osvrnuvi se na istoriju jednog ranijeg vievekovnog balkanskog ilirstva, hrvatskog, koje je
slavno okonano buenjem hrvatskog jugoslovenstva i definitivno pripalo prolosti,
profesor Dimtrije Bogdanovi u svojoj "Knjizi o Kosovu" posvetio je dunu panju i novom,
albanskom ilirstva.
Knjievnost i umetnost , kvazi-istorija, nauka, tampa, prosveta, Akademija nauka,
Univerzitet...sve je bilo upregnuto u velikoalbansku propagandu. Cilj je bio, vekovima
unazad, brisati svaki trag srpskog prisustva na Kosovu. ak je i Grananica bila proglaena
iptarskom crkvom, koju su Srbi "preoteli",a "preminkana'je i Kosovska bitka. Na Kosovu
polju boj sa Turcima vodili su - iptari. A Milo Obili nije nikakav srpski junak - on je
Albanac, zvao se Mila, i poticao iz drenikog sela Kopilia.
"Ilirstvo" je na Balkanu, dakle, argument istorijske fikcije i dugog trajanja - od barokne
istoriografije do nacionalnog romantizma... - pisao je profesor Bogdanovi. - Albanski
"ilirizam", makar na prvi pogled sa vie etnogenetskih razloga, dolazi sasvim kasno, pa ak
i anahrono u ovo nae stolee. NJegovim odravanjem i negovanjem, danas, poto je
albanska nacija ve obrazovana, sa suverenom dravnou priznatom ve sedam decenija,
hoe da se ostvari revitalizacija jednog nacionalnoromantiarskog, nacionalistikog
albanskog programa, koji tei ne samo okupljanju svih Albanaca u Velikoj ili "Etnikoj"
Albaniji nego i novom poloaju albanskog naroda na Balkanu, s "pravima"
starobalkanskih predaka. Saznanja istorije, lingvistike i arheologije u stvarnoj,
rekonstruisanoj slici etnike situacije Balkana, u epohi kada se jo moglo govoriti o Ilirima
i drugim starosedeocima, ne daju za pravo takvim argumentima. Dinamika etnografija
antikog Balkana ne zna za vrste i vekovene posede - sve je u pokretu, pomeranju i
previranju. Stoga je ilirska teza, politizovana u nacionalnoromantiarskom duhu, danas
sasvim apsurdna. Ako bi se krenulo za tom argumentacijom (pod pretpostavkom da se ona
shvata ozbiljno, a ne samo kao propagandni simbol), morao bi se asovnik evropske istorije
vratiti bar za petnaest vekova unazad, u vreme seobe naroda. Raspored evropskih naroda,
bez obzira na mnoge promene tokom srednjeg i novog veka poiva ve toliko stolea na
rezultatima toga velikog pomeranja, premetanja i nametanja etnikih masa na celom
prostoru od Urala do Atlantika. Doseljenje Slovena na Balkan je samo pojedinost tog opteg
zbivanja. Pozivanjem na prava starosedelaca iz epohe pre seobe naroda dolo bi se do
apsurdnog "vraanja" slovenskih i germanskih naroda na prostor severne i istone Evrope.
Pre seobe naroda nema ni Francuza i Francuske, ni Nemaca i Nemake ni Engleza i
Engleske, nema ni Poljske, ni Austrije, ni Rusije. To je, jednostavno, jedan drugi, davno

proli, zauvek iezli svet, a promene koje su se u Evropi dogodile seobom naroda u
razdoblju od III do VII veka u svakom su pogledu nepovratne i konane.
Bio je to prvi pokuaj jednog naeg akademika, suptilnog, pedantnog, paljivog i u svemu
odmerenog i dobronamernog intelektualca da se ozbiljnim i pouzdanim naunim i
istorijskim argumentima suprotstavi zagluujuoj velikoalbanskoj propagandi. Ali, kad je
njegova "Knjiga o Kosovu" ugledala svetlost dana 1986. godine, do neba se podigla buka i
graja i medijska praina, ne samo u Pritini i Tirani, nego ak pojanvie u Beogradu, i u toj
vici i graji prednjaili su pojedini srpski novinari, isti oni koji e potom od 1989. do 1994.
godine buno, rekli bismo bukaki, srbovati i uspeti da svojim diletantizmom i
arlatanstvom ukaljaju sve nae nacionalne svetinje i nesree, i tako snano doprineti da iz
rata koji smo izgubili izaemo jo i posramljeni i uprljani. Tih istoriar i smireni teolog,
profesor Bogdanovi nije mogao da doe k sebi od uda, te je usred te buke i galame
neprimetno otiao sa ovog nedostojnog sveta, ostavljajui nas naoj sudbini.
Pie:
Radovan
Tomaevi

Ilirska religija
Odrednice iz Leksikona religija i mitova drevne Evrope, sastavili
Aleksandrina Cermanovi-Kuzmanovi i Dragoslav Srejovi,
Savremena administracija, Beograd, 1992.
Ilirska religija podrazumeva religijska shvatanja, kultove i rituale indoevropskih plemena koja
su u I milenijumu pre n. e. naseljavala jugozapadne delove Balkanskog poluostrva, odnosno
istone obale Jadranskog mora, od Istre do Valonskog zaliva. Imenom Iliri nazivalo se najpre
jedno malo pleme izmeu Skadarskog jezera i reke Mati, a tek od sredine IV. v. pre n. e. pod
tim imenom podrazumevala su se i ostala njima bliska plemena na Balkanskom poluostrvu.
Ilirska plemena bila su razjedinjena i samo je jednom od njih, Ardiejima, polo za rukom da
ostvare dravu, sa kraljem na elu, koju su Rimljani razbili 168. g. pre n. e.
Izvori za ilirsku religiju izuzetno su oskudni. Grki pisci ve od VII v. pre n. e. (Alkman,
Hekatej iz Mileta, Pseudo Skilaks) pominju pojedina plemena koja se kasnije ubrajaju u Ilire,
ali ne daju nikakve podatke o njihovoj religiji i mitologiji. Kasniji grki i rimski autori (Plinije
Mlai, Pomponije Mela, Apijan, Strabon, Diodor i dr.) opisuju ilirske zemlje i sukobe
pojedinih ilirskih plemena sa susedima i Rimljanima, ali ni oni ne govore o verovanjima Ilira.
Arheoloka graa sa ilirskih teritorija veoma je bogata, posebno ona koja je otkrivena na
nekropolama. Raznolikost ove grade pokazuje, meutim, da Iliri nikada nisu ostvarili
jedinstvenu kulturu niti konzistentnu religiju. Jasno se uoavaju izvesne razlike u duhovnoj i
materijalnoj kulturi izmeu junoilirskih i severnoilirskih plemena. Arheoloki nalazi sa
junih ilirskih teritorija ukazuju na kult zemlje, dok oni sa severnih teritorija naseljenih
Ilirima upuuju na astralne kultove, prvenstveno na kult Sunca. Ni nain sahranjivanja nije
jedinstven: na jugu se pokojnici gotovo iskljuivo sahranjuju u opruenom poloaju pod

tumulima, za sredinje oblasti su karakteristini grobovi u vidu kamenih sanduka u koje su

polagani pokojnici u zgrenom stavu, dok su u severnim oblastima oni spaljivani i
sahranjivani u urnama. Kako su mrtvi redovno sahranjivani sa velikim brojem priloga, moe
se zakljuiti da je kod svih ilirskih plemena postojalo verovanje u ivot posle smrti. Velike i
sloene grobne konstrukcije koje se uoavaju na nekropolama iz VIIV v. pre n. e. ukazuju
da je kult mrtvih u to vreme prerastao u kult herosa. Na nekropolama u Istri (Nezakcijum,
Pula) naene su kamene ploe sa udubljenjima na kojima su prinoene rtve. Za grobove u
Nezakcijumu verovatno se vezuju i kamene skulpture (naga enska figura sa detetom, itifalini
konjanici) s kraja VI v. pre n. e. koje su nadahnute idejom o stalnoj obnovi ivota. Na
liburnskim nekropolama uoeni su nad grobovima ostaci dae. Posebnu grupu ine takozvane
kamene japodske urne iz VVI v. pre n. e., sa predstavama koje su svakako povezane sa
kultom mrtvih. Na njima je najee prikazana scena libacije, i to redovno dve ene ili dva
mukarca koji zalivaju tene rtve u jednu veliku posudu. Predstavljene su i povorke konjanika
i ena, verovatno pri ceremoniji sahrane, kao i heroiziran pokojnik na prestolu. Figure bika,
divljeg vepra, ribe i ptice pokazuju da su te ivotinje imale odreenu ulogu u verovanjima o
svetu mrtvih i podzemnim silama. Iz neto kasnijeg vremena (IIIII v. pre n. e) potiu
metalne pojasne ploice koje su otkrivene u grobovima sa ire ilirske teritorije, od Like do
Albanije (Prozor, Oanii, Gostilj, Donje Selce), a na kojima su predstavljeni razliiti religiozni
simboli i koplje sa Meduzinom glavom pobodeno u zemlju, grifoni, delfini, ptice ili heroizirani
pokojnik na konju, koji sa zmijom iza sebe unitava neprijatelja.
O mestima rtvovanja i svetilitima malo se zna. Kao svetilite protumaena je jedna zgrada
graena u tehnici suhozida, u Gorici kod Grude, na teritoriji Dalmata, sa jednom veom i
jednom manjom prostorijom. U zadnjem delu vee prostorije otkrivena je riznica sa razliitim
predmetima (nakit, oruje) koji su tu, verovatno kao zavetni darovi, deponovani od poetka VII
veka pre n. e. pa do vremena rimskih osvajanja. Sa periferije ilirske teritorije poznato je jedno
svetilite na gradini Pod, kod Bugojna, s kraja VII v. pre n. e., sa pravougaonom platformom i
rtvenikom u sreditu. Platforma je bila ukraena ljudskim likovima modelovanim od gline na
vrhovima vertikalnih greda ili Sunevim diskom. Mestima namenjenim za obavljanje kulta
smatraju se tumuli koji se esto nalaze pokraj gradinskih naselja, a koji umesto grobova sadre
slojeve paljevine, sa velikom koliinom keramikih fragmenata. O vrstama i nainu prinoenja
rtvi malo se zna, a otvoreno je i pitanje da li su kod Ilira odreena lica obavljala svetenike
funkcije. Pretpostavlja se postojanje ljudskih rtava, jer Arijan saoptava da su branioci grada
Peliona prineli na rtve tri deaka, tri devojke i tri crna ovna.
O ilirskim bogovima i herojima malo se zna. Mit o Iliriju, rodonaelniku Ilira, roenom kao
zmija, svakako se zasniva na prastarim totemistikim shvatanjima koja se prepoznaju i u
imenima nekih plemena (Enhelejci narod jegulja, Taulanti narod lastavice, Delmati
narod ovca), kao i nazivima pojedinih ilirskih naselja (Ulcinium od Ulkas vuk,
Delminium od delma ovca). Likovi i imena ilirskih boanstava poznati su tek sa
spomenika iz rimskog doba. Ni u to vreme Iliri nisu imali jedno zajedniko boanstvo, ve je
svako vee pleme potovalo svoje tradicionalne bogove, najee pod rimskim imenom. Na
uem ilirskom podruju kao veliki bog potovan je Medaur, zatitnik Risna, koji je predstavljen
kao konjanik sa kopljem u ruci. Natpis iz logora u Lambezi (severna Afrika) pokazuje da je
Medaur potovan kao domae boanstvo, kao bog lekar. Sa istone periferije ilirskih teritorija
poznati su nadgrobni spomenici sa predstavom konjanika i daa, koje ukazuju na to da je i u
ovim krajevima moda potovan bog na konju. Na natpisu iz okoline Uica pominje se Jupiter

Partinski, verovatno vrhovni bog plemena Partina. Na podruju Dalmata veoma su esti
zavetni spomenici posveeni Silvanu i Dijani, na kojima je taj boanski par redovno
predstavljan u drutvu nimfi. Na podruju Japoda najvee potovanje je uivao Bind Neptun,
ije je svetilite, sa mnogim zavetnim spomenicima, naeno na izvoru reice Privilice kod
Bihaa. Bind je izvesno bio bog voda i izvora, a predstavljan je nag, sa veslom ili trozupcem u
desnoj ruci. Njemu je bio blizak i Vidas, koji je potovan zajedno sa boginjom Tanom.
rtvenici posveeni tom boanskom paru otkriveni su u Topuskom, pokraj jednog toplog
izvora, i to zajedno sa oltarima posveenim Silvanu. Na teritoriji Liburna poznata su uglavnom
enska boanstva, i to Venera Anzotika, Ika i Jutosika, dok su u Istri potovani Eja,
Melesokus, Borija, Irija i druga boanstva, o ijim funkcijama nije nita pouzdano poznato. U
rimskom Iliriku svake devete godine bacana su u more po etiri konja kao rtva nekom
lokalnom boanstvu, identifikovanom sa Neptunom, koji je nazivan Hipius, bilo zato to je
Saturnu umesto Neptuna bilo dato drebe da ga proguta ili to je Neptun udarcem trozupca iz
zemlje stvorio konja. U procesu romanizacije, tradicionalni likovi ilirskih bogova i heroja, kao
i lokalni obiaji, postepeno su se potpuno stopili sa rimskim.
Bibliografija
O ilirskoj religiji jo nije napisana studija zasnovana na kritinom razmatranju relevantne
istorijske i arheoloke grae. Raspoloiva grada iz praistorijskog razdoblja najee je sasvim
slobodno interpretirana, na primer A. Stipevi, Kultni simboli kod Ilira (Sarajevo, 1981).
Znatno su pouzdaniji zakljuci koji se odnose na kultove lokalnih boanstava u vreme rimske
dominacije, videti: R. Mari, Antiki kultovi u naoj zemlji (Beograd, 1933) i mnogi lanci D.
Rendia- Mioevia, sakupljeni u knjizi Iliri i antiki svet (Split, 1989).

Ilirije
U grkoj mitologiji eponimni heroj Ilira, naroda zmija, koji su iveli na istonoj obali
Jadranskog mora, u susedstvu Enhelejaca, naroda-jegulja. Prialo se da su tebanski kralj
Kadmo i njegova supruga Harmonija doli u zemlju Enhelejaca da im pomognu u borbi protiv
suseda. Posle pobede, Kadmo je postao kralj osvojene teritorije, a Harmonija mu je tu rodila
sina Ilirija, po kome je nazvana ta zemlja. Tu su Kadmo i Harmonija doekali duboku starost,
a posle smrti su preobraeni u zmije (v. Kadmo). Neki kau da su oni pretvoreni u zmije pred
polazak iz Tebe i da je sam Ilirije roen kao zmija.
Prema kasnijem predanju, Ilirije je Polifemov i Galatejin sin, Keltov i Galatov brat. Ilirijevi
sinovi Antariej, Enhelej, Perhaib, Taulo, Darto, Disaro i Parto postali su eponimni heroji
ilirskih plemena.

Kadmo
U grkoj mitologiji sin fenianskog kralja Agenora i Telefase, Europin, Kilikov i Fenikov brat.
Kad je Zevs oteo Europu, Agenor je poslao svoje sinove da trae sestru i naredio im da se bez
nje ne vraaju u zaviaj. Kadmo je krenuo na put zajedno sa svojom majkom Telefasom. Posle
kraih boravaka na ostrvima Rodu i Teri, due se zadrao kod Edonaca, u Trakiji, gde je
Telefasa umrla. Kadmo je zatim otiao u Delfe da od proroita sazna gde se nalazi Europa.

Pitija mu je rekla da odustane od daljeg traganja za sestrom i da osnuje grad na mestu do koga
e ga dovesti jedna krava. Dok je prolazio kroz Fokidu, meu govedima Amfidamantovog sina
Pelagona ugledao je kravu koja je na bedrima imala beli znak u vidu punog Meseca. Kadmo je
kupio tu kravu i dugo je sledio, sve do tebanskog polja, gde je ivotinja od umora pala. Na tom
mestu postavio je Atenin kip i odluio da boginji rtvuje kravu. Poto mu je za rtvu bila
potrebna voda, Kadmo je poslao nekoliko svojih drugova da je donesu sa oblinjeg izvora.
Strani zmaj, Arejev sin, koji je uvao taj izvor, napao je i usmrtio Kadmove drugove. Na
njihove po vike Kadmo je dojurio i ubio zmaja. Po Ateninom savetu, on je polovinu zmajevih
zuba posejao, dok je drugu polovinu boginja poklonila kolhidskom kralju Ejetu. Iz posejanih
zuba odmah su iz zemlje iznikli naoruani ljudi, Sparti (Posejani). Kadmo je meu njih bacio
kamen, a oni, ne traei krivca, otpoeli su ljutu borbu. Posle tog okraja, u ivotu su ostala
samo petorica Sparta.
Zbog ubistva zmaja, Kadmo je morao osam godina da slui Areja. Posle tog slubovanja, Atena
mu je darovala vlast nad Tebom, a Zevs mu je dao suprugu Harmoniju, Arejevu i Afroditinu
ker. Kadmovo i Harmonijino venanje proslavljeno je u najveem sjaju u Kadmeji, utvrenju
oko koga e se kasnije razviti grad Teba. To je bila prva svadba smrtnika kojoj su prisustvovali
svi Olimpljani. Muze, sa zlatnim vencima u kosi, pevane su svadbene pesme, a bogovi su doneli
mladencima sjajne darove. Kadmo je darivao Harmoniju ogrlicom, koju mu je poklonio
Hefest, Afrodita ili Europa, kao i divnom haljinom. Ta dva dara donela su nesreu svima koji
su ih kasnije posedovali (v. Alkmeon, Amfijaraj, Enfila).
Kadmo je u Tebi sreno iveo sa Harmonijom, koja mu je rodila petoro dece: sina Polidora i
kerke - Autonoju, Inonu, Agavu i Semelu. U dubokoj starosti suprunici su bili prinueni da
napuste grad. Prepustili su tebanski presto svom unuku Penteju, a zatim su otili u zemlju
Enhelejaca. Proroite je objavilo da e Kadmo i Harmonija, na volovskim kolima i u vidu
zmija, predvoditi silnu varvarsku vojsku, koja e pobeivati sve dok ne pokua da otme delfsko
blago. Tek tada e varvari biti uniteni, dok e Kadmo i Harmonija biti preneseni na Ostrva
blaenih. Prialo se daje grad Butoe (Budva) dobio ime po volovima koji su dovukli kola sa
Kadmom i Harmonijom u zemlju Ilira. Enhelejcima je reeno da e pobediti svoje susede Ilire
ako Kadma izaberu za vou. Kad su oni posluali taj savet, Kadmo je izvojevao pobedu nad
Ilirima i zagospodario njihovom zemljom. Harmonija je tu rodila sina Ilirija. Neki priaju da
su suprunici pretvoreni u zmije tek u ilirskoj zemlji i da je to bila kazna za ubistvo Arejevog
sina.
Kadmov i Harmonijin grob pokazivan je kod Epidamna (dananji Dra).

Revolucionarno arheoloko otkrie

11. jun 2005. | 14:05 | Izvor: Indipendent
London -- Londonski Indipendent preko cele naslovne stane objavljuje lanak o pronalasku najstarije civilizacije
u Evropi.
Prema pisanju lista, ta civilizacija je 2.000 godina starija od Stounhenda u Velikoj Britaniji. Ustanovljeno je da
ispod polja i gradova u Nemakoj, Austriji, ekoj i Slovakoj postoji mrea od vie od 150 ogromnih hramova,
izgraenih pre 7.000 godina, odnosno oko 300 godina pre slinih hramova u Mesopotamiji, prenosi BBC.

List navodi da e to otkrie iz temelja promeniti postojea shvatanja o kamenom dobu u Evropi poto se do sada
smatralo da se monumentalna arhitektura pre Evrope razvila u Mesopotamiji i Egiptu, pie list.

Najveca arheoloska otkrica

Dvadeseto stoljece ostat ce zapamceno po velikom broju fascinantnih arheoloskih otkrica
koja su u potpunosti promijenila nasu percepciju proslosti. Na svjetlo dana su izasli nepoznati
gradovi i civilizacije, djela izuzetne zanatske i umjetnicke vrijednosti, te astronomski zapisi koji
zapanjuju svojom preciznoscu. Uz pomoc nove moderne tehnologije arheolozi su doznati citav
niz podataka koji dokazuju da ljudi iz proslosti nisu bili nikakvi divljaci, vec da su u svom
pristupu zivotu iskazivali nama nedostupnu sofisticiranost. Uz sve to se i nastanak ljudske
vrste pomaknuo se s prijasnjih par stotina tisuca godina na daleku proslost od dva miliona
godina. Postalo je jasnim da smo na ovoj planeti bili prisutni puno prije nego sto smo do sada
mislili i da su nasoj poznatoj civilizaciji prethodile mnoge nepoznate.
Odabir deset najvecih arheoloskih otkrica dvadesetog stoljeca nije uopce laka stvar. To je
isto kao kad pokusate napravizi listu deset najboljih pjesama ili filmova. Svaki izbor nuzno
mora biti bar malo subjektivan i nikako ne moze obuhvatiti sve ono sto je vrijedno. Prilikom
ovog odabira kao osnovni kriterij posluzila je procjena vaznosti pojedinog otkrica na nivou
mijenjanja nacina interpretacije ljudske povijesti. Svako od dolje navedenih otkrica
predstavljalo je na svoj osoben nacin neku vrstu revolucije u razumijevanju onoga sto uistinu
jesmo. I upravo zbog uspijeh arheologije u dvadeset i prvom stoljecu nece ovisiti o tehnologiji
koju ce koristiti nego o prihvacanju jedne drugacije koncepcije svijeta u kojem zivimo.
1. Svitci s Mrtvog mora
U proljece 1947. godine u jednoj spilji pored Mrtvog mora pronadjene su posude u kojima
su se nalazili vrlo stari svici. Tek nakon godinu dana postalo je jasno o cemu je uistinu rijec.
Starost svitaka je procijenjena na razdoblje od 200. godine prije Krista do 68. godine poslije
Krista i sadrzali su najstarije zapise zidovske Biblije. Medju njima je pronadjena i kopija
biblijske knjige Izaijine koja je bila starija od svega sto je do tada bilo sacuvano na
originalnom hebrejskom. Objavljivanje sadrzaja tih svitaka pratila je velika doza
mistificiranja. Neki istrazivaci su inzistirali da ce oni dokazati postojanje i bozansku prirodu
Isusovu, dok su vjerovali kako se u njima kriju po krscanstvo opasni sadrzaji koji su izbaceni
iz sluzbenih biblijskih verzija. Postepenim obajvljivanjem moglo se doznati da se na svicima
osim biblijskih tekstova nalaze i nepoznati "komentari" Biblije, posljednje rijeci pojedinih
licnosti, popis rituala, instrukcije za posljednju apokalipticnu bitku, pa cak i popis zakopanih
blaga. Vecina tekstova bila je zapisana na heberejskom jeziku, te neki na grckom aramejskom.
Svitci s Mrtvog mora jos uvijek nisu u potpunosti istrazeni i njihova tajna ceka da bude
rijesena u novom tisucljecu.
2. Tutankamonova grobnica
Engleski arheolog Howard Carter i njegov sponzor lord Carnarvon istrazivli su 1922.
godine po egipastkoj Dolini kraljeva. Nisu se ni nadali da ce upravo oni biti prve osobe koje ce
u povijesti pronaci grob jednog od egipatskih faraona. Grob na kojeg je naisli pripadao je
Tutankamonu, sinu i nasljedniku heretika Eknatona, i bio ispunjen velikom kolicinom zlata.

Njihovo otkrice izazvalo je senzaciju sirom svijeta i u kratkom vremenu ih pretvorilo u

medijske zvijezde. Stvaranju mita pripomogla je i nesretna smrt lorda Carnarvona koja se
povezala s apokrifnom "faraonovom kletvom". Kasnijim istrazivanjem Tutankamonove
mumije ustanovljeno je da je ovaj kralj-djecak nenadano umro 1323. godine prije Krista
uslijed udarca u glavu. Najvjerojatnije se radilo o uspjesno provedenoj uroti i atentatu.
Usprkos velikog blaga koje je pronadjeno u njegovoj grobnici, Tutankamon nije spadao u
vaznije egipatske kraljeve. Za vrijeme svog kratkog zivota on jednostavno nije uspio ostaviti
neki vazniji upliva, pa je vrlo brzo zaboravljen od onih koji su slijedili iza njega. Ipak, on je
vremenom postao nekom vrstom ikone ne samo za egiptologiju, nego i za citavu arheologiju.
3. Kosti koje su uzbudile Ameriku
George McJunkin bio je po svemu vrlo neobican kauboj. Na sedlu njegovog konja zajedno
su visili puska i teleskop. U kolovozu 1908. godine jasuci kroz podrucje Novog Meksika uocio
je gomilu starih kostiju. Sjahao je s konja i ustanovio da se radi o ostacima drevne vrste bizona
koji je bio ubijen od strane ljudi. Pored kostiju jasno su se raspoznavali i ostaci kamenog
oruzja koje su pri tome koristili. McJunkin je odmah shvatio da se radi o vrlo vaznom otkricu i
odlucio s njime upoznati najpoznatije americke arheologe. U to doba vodeci autoritet na planu
istrazivanja americke proslosti bio je Aless Hrdlicka, voditelj Smithsonian instituta, koji je
postavio teoriju kako su prastanovnici Amrike zivjeli tamo prije 3000 godina. Kosti koje je
pronasao McJunkin bile su stare 10000 godina i nikako se nisu uklapale u njegove procijene,
pa je zato ucinio sve kako bi sprijecio javno objavljivanje informacija o ovom epohalnom
otkricu. No, u tome mu se suprotstavio arheolog Jesse Figgins i pomogao da istina izadje na
vidjelo.
4. Zaboravljena slava grada Ur
C. Leonard Woolley je u razdoblju izmedju 1922. i 1934. godine izazvao veliku pozornost
svojim iskopavanjima na podrucju danasnjeg Iraka. On je otkrio stari mezopotamski grad Ur,
tradicionalno mjesto boravka biblijskog Abrahama. Uz pomoc velikog broja radnika on je
otkopao gotovo 2000 grobova, medju kojima su neki bili izuzetno bogato ukraseni, pa je
Woolley odmah pretpostavio da se radi o ostacima kraljevskih grobnica. Medju tim grobovima
svojom ljepotom isticao se onaj koji je pripadao kraljici Pu-abi iz ranog dinastickog perioda
godina prije Krista). U njemu su se nalazili ostaci 23 zrtvovana sluge, lira sa zlatnim
ornamentima, te razliciti nakit napravljen od zlata, srebra i dragog kamenja. Osim grobova
otkrivene su i brojne privatne kuce koje su pokazivale visok nivo zanatske umjesnosti. Citav
svijet imao je priliku upoznati se s jednom vrlo razvijenom civilizacijom koja je tisucama
godina bila nepoznata.
5. Brodolom kod Uluburuna
Otkrice George Bassa u potpunosti je promijenilo stereotipove arheologije kao znanosti
koja se bavi iskapanjima pijeskom zatrpanih starih civilizacija. Pocetkom sezdesetih godina
proslog stoljeca on je u jugozapadnoj Turskoj na dnu mora pronasao ostatke potonolug broda
iz razdoblja Broncanog doba. Postalo je ociglednim da i morske dubine kriju velik broj
informacija koje bi mogle promijeniti poznatu povijest covjecanstva. Na potonulom brodu
pronadjene su drvene grede iz tropske Afrike, jantar sa sjevera Europe, broncani mac iz

Italije, kameno zezlo iz podrucja Crnom mora, pecat napravljen u Mezopotamiji, skarabeji iz
Egipta, keramika i bakar sa Cipra i Grcke, kositar iz Afganistana, te orudje i oruzje s
palestinsko sirijske obale. Sve to je dokazivalo kako je u proslosti postojala intenzivna
komunikacija medju prostorno udaljenim kulturama.
6. Covjek iz leda
Dva njemacka turista su se u rujnu 1991. godine odlucila popesti na planine koje
oznacavaju granicu izmedju Italije i Austrije. Na visini 3210 metara naisli su na zacudan
prizor. Iz sante leda ukoceno gledao ih je zaledjeni covjek. Ne samo da mu je tijelo bilo
ocuvano, nego je isto takvom stanju bila i njegova odjeca, orudje i oruzje. U pocetku se mislilo
da se radi o nekom nestalom turistu, pa je prvo pozvana policija i hitna pomoc. Tek kasnije je
postalo jasno o kome se radi i na scenu su stupili arheolozi. Pronadjeni covjek je izmjeren,
snimljen rentgenom i temeljito pretrazen. Ustanovljeno je da je star nesto vise od 5000 godina i
da je pripadao Kasnom kamenom dobu. Umro je kad je imao cetrdeset godina i po tijelu je
imao tragove tetoviranja koji su najvjerojatnije bili u svrhu lijecenja. Odjeca i obuca su mu bili
izuzetno kvalitetno napravljeni i prilagodjeni niskim temeperaturama. No, ono sto najvise
iznenadjuje je sam njegov izgled i sofisticirani izraz lica koji se nikako ne uklapa u nase
ustaljene predodzbe o ljudima kamenog doba.
7. Otkrivene tajne Maja
Generacije znanstvenika cudile su se dostignucima drevnih Maja. Njihove piramide,
matematika, astronomija, znanost i umjetnost, bili su svjedocima jedne izuzetno razvijene
civilizacije. Najvecu zagonetku je predstavljao njihov jezik, jedini koji je za sobom ostavio
pisani zapis iz prekolumbovske Amerike. Godinama se smatralo da se radi o sustavu glifova
gdje svaka slicica predstavlja pojedinu rijec ili ideju. No, pokazalo se da su takva razmisljanja
potpuno kriva. Pismo Maja bilo je u stvari kombinacija znakova koji su pojedinacno
prikazivali konsonante i vokale u svrhu stvaranja rijeci. Revoluciju u desifriranju drevnih
rukopisa Maja izazvao je Jurij Knorosov koji je pedesetih godina proslog stoljeca postavio
temelje za daljnja istrazivanja. Posto se radilo o ruskom arheologu bilo je potrebno dosta
vremena da njegova otkrica budu priznata od snobovskih arheoloskih krugova na Zapadu.
Danas mozemo ustvrditi da je otprilike 80 posto zapisa Maja moguce desifrirati, a pri tome
gotovo citav sustav pisanja.
8. Porodica koja je otkrila porijeklo ljudi
Tradicija porodice Leakey je da se svi njezini clanovi bave arheologijom. Predanim radom
razlicitih generaciji oni su napravili najveci pomak u razumijevanju porijekla ljudske vrste na
Zemlji. Oduvijek su svi fosilni ostaci ljudske prapovijesti dolazili su iz Europe i Azije, dok se
Afrika smatrala beznacajnom za ljudsku evoluciju. No, u lipnju 1959. godine dogodio se veliki
preokret. Mary Leakey naisla je kopajuci na vrlo zanimljivu kost. Pazljivo je uklonila pijesak i
ustanovila da se radi o humanoidnom zubu. Zajedno s ostalim clanovima porodice nastavila je
kopati dalje i uskoro su pronasli stotine dijelova pracovjeka kojeg su nazvali Zinjantropus.
Objavili su da se radi o najstarijem "covjeku na svijetu" i datirali njegovu starost na otprilike
600 000 godina. No, pravo iznenadjenje je tek slijedilo. Uporabom moderne tehnologije
ustanovljena je starost od 1,75 miliona godina. Citavo ljudsko porijeklo se preokrenulo, a

Afrika je postala koljevkom covjecanstva.

9. Umjetnici iz Lascauxa
Pas sedamnaestogodisnjeg Marcela Ravidata je lovio zeca i dosao nanjusio rupu na brdu
Lascaux. Tako zapocinje uvod u jedno od najvecih areholoskih otkrica uopce. U spilji koja je
tada otkrivena nalazili su se crtezi stari vise od 17 000 godina, crtezi koji su iz temelja
promijenili promisljanje o proslosti. Po prvi put imali smo priliku vidjeti fascinantne prikaze
ogromnih bikova i konja koji su ocaravali svojom anatomskom preciznoscu. Vjesto izvedene
linije bile su ispunjene bojama, dok su sjenke svemu davale osjecaj dubine. Na nekim crtezima
mogli su se primjetiti i naznake impresionistickih tonova. Ukupno je pronadjeno sest
"galerija" ukrasenih sa 600 slika i skoro 1500 rezbarija. Za taj poduhvat bilo je sigurno
potrebno vise drvenih umjetnika koji su prilikom slikanja morali koristiti i ljestve. Sama spilja
nije sluzila kao mjesto stanovanja, vec je prije svega imala ritualni karakter. Najnovija
istrazivanja pokazuju da medju crtezima u Lascauxu postoje i oni s nedvosmislenom
astronomsko-astroloskom simbolikom, sto dodatno potvrdjuje nase kompletno neznanje o
znanjima koja su posjedovali ljudi u dalekoj proslosti.
10. Kineski nijemi vojnici iz groba
Sedamdesetih godina arheoloski nalazi u Kini zapanjili su sve televizijske gledatelje koji su
mogli na ekranima vidjeti vojsku od 8000 vojnika napravljenih od terakote. Svi oni bili su
postavljeni u grobu prvog vladara Kine Qin Shihuanga koji je umro izmedju 221. i 210. godine
prije Krista. Svaka od tih figura predstavljala je unikatni umjetnicki rad i odlikovala se
individualnim karakteristikama. Vojnici su stajali u 11 redova i zauzimali prostor veci od 200
metara. Kasnije se pokazalo da je tih 8000 nijemih vojnika samo dio citavog grada koji je
podignut kao posmrtna pratnja umrlom vladaru. Pronadjene su jos i prostorije s figurama
konjanika, razlicitim zivotinjama, te kraljevskom kocijom. Kasnije je otkrivena i impoznatna
piramida koja je u sebi sadrzavala kraljevski grob u kojem su osim kralja bile zive sahranjene i
njegove konkubine koje mu nisu rodile djecu.
ILIRI

Iliri je zajedniko ime ime plemenima trako-ilirske grane indoevropske jezike porodice,
nastanjenih nekada u podrujima od Panonske nizije pa do obala Jadranskog mora i june
Italije. Gustav Kosina smatra da su porijeklom iz Luica u Njemakoj odakle su doli na
balkansko podruje i izazvali seobu Grka. U ove krajeve doli su oko 1300 godina prije
nove ere. Proces njihovog doseljenja znaio je kraj za bronzanodopske zajednice koje su
prije njih ivjeli u tim prostorima (koje na podruju Istre nazivamo Gradinjci). Rimskom
okupacijom dolazi do deportacije dijela stanovnitva i do postepene asimilacije ostataka.
Dolaskom Slovena u ove krajeve, vjerojatno je samo u planinskim krajevima sauvalo
stanovnitvo izvorno Ilirskog roda. Iliri nisu ivjeli u organizovanoj dravi, nego u
plemenskim zajednicama. Izuzetak je razdoblje od 250. pne. - 167. pne. kada su ivjeli u
organizovanoj dravi. Poznati su im kraljevi Agron, Epulon i kraljica Teuta.

Ime

Ime Ilira dovodi se u vezu sa zmijom, to prvi opaa Oto Grupe. Prema legendi Fenianin
Kadmo naselio se meu Enhelejce i oenio se Harmonijom koja mu je rodila sina Ilyriosa
kojeg je odmah po roenju obavila zmija i prenela mu svoju maginu snagu, on e postati
ilirski rodonaelnik. Zmija koja je obavila Ilyriosa dovodi se pak u vezu s hetitskom zmijom
Ilurjakom. Ime Ilira i hetitske zmije svakako nije sluajno. Zmija je igrala vanu ulogu
religioznom ivotu Ilira.

ivot i obiaji
Iliri se danas smatraju prastanovnicima balkanskog podruja, iako je moda njihova izvorna
domovina podruje dananjih Luica. U svakom sluaju, ako su oni krivci izazivanja Dorske
seobe, onda su odnekuda doli kao osvajai i zauzeli ovo podruje kao svoju novu domovinu.
Njihova borbenost se ne dovodi u pitanje, Grci (Ahejci) prvi su morali bjeati na jug. Iliri se
nisu libili baviti nikakvim poslovima. Kod njih susreemo i stoarstvo i poljoprivredu, i lov i
ribolov, a bavili su se i gusarstvom, kao i rudarstvom. Poznavali su i metalurgiju. Iliri su bili
vjeti travari. Znali su proizvoditi razne vrste piva, a posebno su oboavali medovinu, na svojim
terevenkama opijali bi se do besvijesti. Svoja tijela Iliri su tetovirali zailjenim bronzanim
iglama. Optuuje ih se i za prinoenje ljudskih rtava, a sumnja se da je meu njima bilo i
ljudoderstva kao i kod Skordiska, koji su se kasnije pomijeali s njima.

Naselja Ilira
Naselja Ilira razlikuju se od mjesta do mjesta. Njihova naselja, poznate kao gradine, podizana
su na teko pristupanim mjestima, obino na prirodnim uzvisinama. Svoje gradove opasivali
bi odbrambenim zidinama i kulama. Uz rijeke su Iliri podizali sojenika naselja. U podrujima
gdje je klima otra gradili su zemunice, dijelom ukopane u zemlju. Prema Strabonu, plemena
poznata kao Dardanci, su zemunice gradili ispod gnojnica, navodei usput, da su se Dardanci
prali svega dvaput u ivotu, na roenju, i prilikom vjenanja.

Izgled i odea
to se tie izgleda i nonje Iliri su pripadali dolihokefalnom tipu, dok je brahikefalnih bilo
jedino na podruju dananje Albanije. Brade su rijetko kada brijali. Odjea se sastojala od
bijele koulje koje su visile sve do koljena i opasane oko pojasa i ogrtaa. Glave su pokrivali s
nekoliko vrsti kapa, a na nogama su nosili kone opanke.

Zanatstvo
Iliri su bili vjeti mnogim poslovima pa tako i u izradi zlatnog, srebrnog i bronzanog nakita:
narukvice, fibule, privjesci, ogrlice, ukrasne kope i aplike. Posue Ilira je od keramike, ali su
proizvodili i metalno posue, oblici im bili situla (vedro s poklopcem) i vedro. Sjekire su od
kamena, bronze i gvoa. Dlijeta su bila od bronze i gvoa (dva tipa).

Poljoprivreda
Iliri su poznavali poljoprivredu i uzgoj penice, jema, prosa, te mahunarki, kao to su graak,

soivo i bob. Plemena uz obalu uzgajala su i vinovu lozu, ovo posljednje je vjerovatno naueno
od susjednih Grka. U obradi zemlje Iliri su se sluili kotanim motikama napravljenim od
jelenjeg roga. Tek su od Kelta dobili plug, a ovo se odnosi i na makaze. U Albaniji su plug Iliri
dobili od susjednih Grka, a ostali dolaskom Rimljana. Ve u mlaem gvozdenom dobu Iliri
poznaju pijuk, lopatu, grabulje, srp, kosu i kosir, vei dio tog orua je od gvoa. Prilikom
peenja hleba Iliri su se sluili peima. Neki od njih ve su imali pei od peene gline za
kuvanje i peenje, ali je veina palila vatru na goloj zemlji u sredini sobe ili uglu prostorije,
nasuprot vratima. Svoje itarice mljeli su runim rvnjevima, dok su neki od njih rotacijski
rvanj dobili od Grka, Kelta i Rimljana.

Stoarstvo i ribolov
Stoarstvo je takoe vano ilirsko zanimanje i to u svim krajevima, a u nekim i glavni izvor
bogaenja. Iliri su uzgajali svinje, ovce, koze, neto manje goveda. Imali su i konje i pse. Lov
nije bio najrazvijeniji, hvatali su jelene (zbog rogova), lisice, jazavce, medvjede, dabrove, kune
radi krzna. U lovu su koristili strelice s metalnim vrhovima, koplja i sulice. Glavno oruje lovca
ipak je luk i strijela. Plemena Dalmacije poznavala su i strelice s otrovnim vrhom, taj otrov
nazivali su 'ninum', a dobijali su ga od otrova tamonjih zmija. Ribolov takoe ima znaajno
mjesto u krajevima uz obalu i uz rijeke. Ribolov je za Enhelejce bio glavno zanimanje. Ilirska
udica je od bronze, imali su i eljezne osti i kotane harpune. U ribolovu su se sluili i
izdubenim amcima (monoksil). Jedan otkriveni primjerak ima duinu od 12,34 metra. Uz
obalu mora Iliri su se bavili i skupljanjem koljaka (dagnje i priljepci). Meke dijelove ovi ljudi
su jeli, dok bi ljutura kod Histra sluila kao amulet i ukras.

Rudarstvo
Iliri su znali obraivati bakar, zlato i srebro. Kopanjem ruda sluili su se pijucima i maljevima.
Zdrobljena ruda topila se u posebno graenim peima. Kalupi za lijevanje preteno su bili
kameni. Razvoju njihove metalurgije preneli su dospjeli Kelti. Sada Iliri raspolau veim
brojem alatki U podruju Bosne Iliri su najvie obraivali bronzu. Srebro se obraivalo tek na
jugu njihova podruja. Od 2. stoljea nove ere stagnira proizvodnja zlata a sve se vie proizvodi
eljezo. Rudarstvu treba ovdje pridodati da su Iliri znali dobijati i so iz slane vode. Slani izvori
bili su glavni razlog vjenim ratovima izmeu Autarijata i Ardijeja. Da su Iliri bili razvijen
narod govori i injenica da su znali proizvoditi i staklo, za iju je proizvodnju bila potrebna
temperatura od 650C. Iz staklene paste izraivali su zrnca za ukraavanje lukova na fibulama
i izradu ogrlica, i to jo u Starije gvozdeno doba.

Gusarstvo i trgovina
Gusarstvo je za Ilire bio jedan od oblika privreivanja, kao i kod kasnijih hrvatskih Kaia.
Iliri su imali malene brze brodie pogodne za brze napade na trgovake italske brodove, pa i na
same grke gradove. Ovaj posao Ilirima je donosio lijepu korist. Premda su bili gusari, Iliri su
se morali baviti i trgovinom, i trgovali su. Grcima su Iliri izvozili srebro, penicu (grko tlo je
veoma nepogodno za poljoprivredu zbog manjka vode), kou, peruniku i drugo. Od njih su
uvozili keramiku, oruje i nakit.

Novac
Novac je uvijek vezan uz trgovinu, ali ga Iliri koriste tek od dolaska Rimljana. Prvi put poinju
ga kovati poetkom IV stoljea prije nove ere u junoj Iliriji, i to u gradu Damastionu, taj
novac je od srebra. U Albaniji novac se kuje od 3. stoljea pne. Daorsi i Labeati novac kuju od
II st. pne. Peonci od IV st. pne.

Drutveno ureenje
Plemena Ilira bila su organizovana po rodovima (dekurijama) i bratstvima. Savez bratstava
inio je pleme. Dekurija ili rod se sastojao od 150-200 ljudi. Zemlja je bila vlasnitvo bratstva i
nije se dijelila porodicama nego rodovima. Broj bratstava razlikovao se po veliini teritorijai
broju lanova plemena, a mogao je biti i odreen organizacijskom strukturom plemena. Tako
12 bratstava nalazimo kod Liburna i Hythmita, ali i kod Peuceta iz june Italije. Na elu
bratstva stoje 'princeps'i, u tom su svojstvu bili i lanovi plemenskog vijea. Na elu ovog
stajao je 'praepositus'. Neki Iliri, prema Teopompu i Agatarhidu iz Knida, meu Ilirima je bilo
i ropstva, spominju se Ardijejci i Dardanci. Kod nekih plemena spominju se i ostaci
matrijarhata (Liburni). ene Liburna mogle su se prije udaje podavati kome su htjele. PseudoSkilaks pie u 'Periplu' kako Liburnima vladaju ene.

Rat i oruje
Iliri su bili ratoboran narod. Borbe su se vodile kako protiv susjeda, tako su plemena ratovala
meusobno. Od njihovog oruja treba spomenuti zakrivljeni bode ili kratki ma 'sika', on se
moda razvio od zakrivljenog bronzanog noa. Tu su jo 'sibyna' ili 'sigyna', dugo gvozdeno
koplje, duga bojna sjekira, luk i strijela i kao odbrambeno oruje su titovi, bronzani oklop i
'knemide' ili 'potkoljenice', te vie tipova kaciga.

Pomorstvo
Primorski Iliri bili su vjeti pomorci i brodograditelji. Rimljani, a po svoj prilici i Grci primili
su od njih mnoge vjetine brodograditeljstva. Brodica 'liburna' (liburnica navis) bio je lagan,
brz i velikih manevarskih sposobnosti. Najvjetiji ilirski pomorci bili su uz Liburne i Labeati,
Daorsi i Picenti.

Pogrebni obiaji
Veina plemena kod Ilira svoje pokojne pokopavali pod humkom zajedno s popudbinom, kao
to su to radili Dezitijati. Mrtvaci su ponekad spaljivani, pa je tek onda pepeo poloen u grob.
Humke su podizane od zemlje i kamena, a u toku njihovog podizanja razbijala se grnarija.
Tokom obreda pokopa plesali su se i pogrebni plesovi. Neki Iliri mrtve su sahranjivali ispod
kue. Kult Lara (Lar; zatitnik kue) takoe je bio prisutan, od njih su ga preuzeli Rimljani.
Kod Liburna mrtvaci su se pokapavali u zgrenom poloaju.

Religija

Ilirska religija je mnogoboaka. Na sjeveru prevladava kult Sunca, na jugu kult zmije. Imali
su veliki broj bogova, od kojih se neki javljaju samo lokalno. Kod Histra poznati su: Eia,
Melesocus, Boria, Iria. Kod Liburna: Anzotika, ona se podudara s rimskom Venerom, te
boica Ica kojoj je podugnut spomenik u Plominu. Nadalje Iutosika, Latra i Sentona. Glavni
bog Japoda bio je Bindus, zatitnik izvora i voda,. Identifikuje se s rimskim Neptunom.
Armatus je bio lokalni bog rata. Nadalje bogovi: Terminus, zatitnik meda; Tadenus,
poistovjeen s Apolonom; Medaurus, zatitnik grada Rizon (danas Risan), bio je vjerojatno bog
leenja. Na jugu ilirskog podruja javljaju se Drakon i Dracena, boanski zmijski par. Oko
vrata Iliri su nosili amulete kako bi se zatitili od zlog pogleda.

Ilirska plemena
Navedeni su nazivi na latinskom jeziku, za neka plemena su pored i nazivi na srpskom jeziku:
-Abrei, Abroi (Abri)
-Albanoi (Albani)
-Amantini
-Andizetes (Andizeti)
-Ardiaei, Vardaei (Ardijejci)
-Ardiani
-Arrianes
-Atitani, (Atitani na Epiru)
-Autariatae (Autarijati)
-Breuci
-Carni
-Chaones (Haonci)
-Chelidonioi (Helidonci)
-Colapiani (Kolapijani)
-Daesitiates (Dezitijati)
-Dalmatae, Delmatae (Dalmati, Delmati)
-Daorsoi (Daorsi)
-Dardani (Dardanci)
-Dassaretae (Dasareti)
-Daunii (Dauni)
-Deraemistae (Deremisti)
-Derentini
-Deuri
-Dindari
-Ditiones
-Docleates (Dokleati)
-Encheleae (Enhelejci)
-Glinditiones (Glinditioni)
-Grabaei
-Histri (Istra)
-Iapodes, Iapudes, Iapydes (Japodi, Japudi)
-Iasi (Jasi)

-Iapyges (Japigi)
-Labeates (Labeati)
-Latobici
-Liburni
-Maezaei (Mezeji)
-Melcumani (Melkumani)
-Messapii (Mesapi(jci) u Apuliji).
-Molossi
-Naransii
-Oseriates (Oserijati)
-Paeligni (Peligni)
-Paeones (Peonci)
-Parthini (Partini)
-Penestae (Penesti)
-Peucetii
-Picentes (Pikenti u Italiji)
-Pirustae (Pirusti)
-Plearaei (Plereji)
-Poediculi (u Italiji)
-Sallentini (Salentini)
-Sardeaties
-Scirtones, Scirtoni
-Seleiitan
-Sesareti
-Taulanti
Tog 14. decembra 1998. godine Pe ne kontrolie nikakva UK, Pe kontrolie vojska naa,
policija naa, tamo je i JSO i druge parapolicijske snage. I sada odjednom kroz tu Pe, kroz tu
nau silu, vojsku u jedan kafi u centru grada ulaze dvojica maskiranih UK terorista, ubijaju
mladie i pobegnu. Ministar policije kae u intervjuu da o tom dogaaju nije voena nikakva
istraga. Strano. Zato nije? Pa, tamo gde DB ubija, ne vodi se istraga. Svi tragovi vode ka JSO,
to je bila teroristika jedinica SDB, kae Drakovi (: )
( )
(..)- , , (
90
, ):
1996, -
90 , , ,

.
. , 22
1996
,
. ,
,

 . ,
- ,
- .
- .
? ..-
,
,
( ).
1998, -
1998, ,

, , (
). 5 ,
- .

. , ,
, ,

1998, -
14 1998,
,
,
. :
(15), (17), (17),
(17), (18) (25).
- (
) 17
: , ,
. 34
.
.
,
- , (
) 1999 ,
,
1999, 4 -
6 1999
4 -
1999,
- 1999,
, ,
,

 1999, , 13
- 13 1999, , ,

. 13
1999, , 13 1999, ,
, , 48
1999, ,
- ,
- 13
. ,
24

1996 1999., ,
- , - ..
- (
)
,

!?
, ()


, , 12 2003,
: -
,
.
.2 1949,
: ,
. . :
-
.
- 14 1998
. ,
30 ,
. ()

,
, () ,
- , 34

 ,
. (
,
) 4 .
, .
( ) -



() 1998 : ,
1999, 13

- 14
,


, -
.

, ,
.

.
, .

.
,
.
: , , .
-
?-
,
, 19 2000,
.. :

.
6 , 40
, 1999.
( )
3 1999, :
,
( ) ,

 .
, () ,
, .
.
.
-


(?). ,
:

1999 (
): Terrorist Organization Profile: Kosovo Liberation Army (KLA)
Mothertongue Name: Ushtria Clirimtare E Koseves (UCK) Bases of Operation: Macedonia, The
Republic of, Serbia and Montenegro Date Formed: 1992 :
: (), : Ushtria
Clirimtare E Koseves (UCK), : ,
, : 1992
,
(Agence France Presse, 2/23/98),
: .
!

-
( ):
,

(),
, ()
. , 1998
,
,
(1910)
( )

1998-

 ,


( ): Dora e Zeze( ).

- .
,
,
:
, ,
() , 4 2005
, , : -
, ,
. .
,
. . ,
, ,
(Dora e zeze). ,
, .
...
, ,
: ,
, ,
, , 1.000 19 . ,
: .
-
, (
), :
,

.

,
,
,

.
, (
).


,
.
, : .
. , , ,
.
.
. (21.01.2014) :
, ...
, ,
:
,
,