V Deo

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih
sistema
V DEO
OCENA ERGONOMSKO
SIGURONOSNIH USLOVA RADA
RUDARSKIH PROIZVODNIH
SISTEMA
Rezime
Ergonomsko siguronosni uslovi rada rudarskih proizvodnih sistema su
uslovljeni prirodnim rudarskogeolo{kim uslovima pojavljivanja leì{ta,
izborom tehnologije i tehni~kih sredstava za rad pri projektovanju i ure|enju
proizvodnih sistema, kao i organizacijom i upravljanjem radom proizvodnog
sistema.Pri istraìvanju prirodnih uslova pojavljivanja leì{ta beleè se svi
uticajni parametri na izbor tehnologije i tehni~kih sredstava za rad na
dobijanju mineralne sirovine i projektovanje proizvodnih sistema. Tako se
mogu unapred oceniti kakvi }e ergonomskosiguronosni uslovi rada biti u
budu}em proizvodnom sistemu i projektovanjem i opremanjem proizvodnog
sistema otkloniti njihovi negativni uticaji na rad.
Javlja se i potreba preispitivanja, ocene i unapre|enja ergonomsko
siguronosnih uslova rada u postoje|im proizvodnim sistemima. U njima treba
dati ergonomsko siguronosne ocene za primenjenu tehnologiju i tehni~ka
201
RUDARSKA ERGONOMIJA
sredstva rada, organizaciju rada i kadrovsku opremljenost za siguran i
produktivan rad i otkriti na kojim stavkama su u~injeni propusti da bi se
naknadnim intervencijama stanje unapredilo. U ovom delu su dati osnovni
principi ocene ergonomsko siguronosnih uslova rada u proizvodnim
sistemima rudnika.
V DEO
OCENA ERGONOMSKO SIGURONOSNIH USLOVA RADA RUDARSKIH
PROIZVODNIH SISTEMA
SADR@AJ
5.1 OCENA UTICAJA GEOMETRIJE LE@i[TA NA ERGONOMIJU

I SIGURNOST DOBIJANJA MINERALNE SIROVINE...459
5.2 UKUPNA OCENA ERGONOMSKO SIGURONOSNIH USLOVA
RADA RUDNIKA 473
5.3.PRIMENA TEORIJE VEROVATNO]E ZA OCENU ERGONOMIJE
I SIGURNOSTI RADA PROIZVODNIH SISTEMA..478
5.3.1 Op{te o mogu}nosti primene teorije verovatno}e za ocenu
sigurnosti rada
478
5.3.2 Verovatno}a nastajanja kolektivne
nesre}e484
5.3.3 Verovatno}a povre|ivanja radnika u
rudnicima.489
5.3.4. Ocena verovatno}a pouzdanosti rada za{titnih
sistema.492
5.4 OCENA I PROGRAMIRANJE SIGURNOSTI RADA...504
5.4.1. Ocena tehni~kih faktora
dobijanja.504
5.4.2. Ocena organizacionih faktora rada
.511
5.4.3. Ocena kadrovske opremljenosti
rudnika.520
5.4.4. Analiza ocena i programiranje sigurnosti rada u
rudnicima528
5.4.5. Plan odbrane i spasavanja rudnika od kolektivnih
nesre}a..533
202

sistema
5.4.6. Slu`ba spasavanja i prve
pomo}i538
5.5 EFEKTI ULAGANJA U ERGONOMIJU I SIGURNOST RADA.546
.
5.5.1. Tro{kovi obezbe|enja sigurnosti rada u rudnicima
sa podzemnom eksploatacijom
546
5.5.2 Prognoza tro{kova i ekonomske efikasnosti normalizacije
ergonomsko siguronosnih uslova uradnoj i ìvotnoj
okolini povr{inskog kopa
552
5.5.3 Izbor strategije za{tite od nezgoda u
rudnicima..558
Zaklju~ak561
Literatura562
5.1.OCENA UTICAJA GEOMETRIJE LE@I[TA NA ERGONOMIJU I SIGURNOST

DOBIJANJA MINERALNE SIROVINE
Pojmovi o geometriji leì{ta
Geometrija leì{ta mineralnih sirovina uti~e na ergonomiju i sigurnost
rada i cenu dobijanja rude. Uticaj pojedinih parametara, ali ne svih, obr-|en
je u literaturi. U okviru ovog rada analiziran je uticaj geometrije leì{ta
mineralnih sirovina na ergonomiju i cenu dobijanja leì{ta. Za pojedine
parametre geometrije leì{ta date su parcijalne funkcije uticaja i predlog
kategorizacije leì{ta na osnovu parametara geometrije leì{ta.
Pod geometrijom, leì{ta mineralne sirovine podrazumevaju se slede}i
parametri:
1. Dubina leì{ta ili dela leì{ta mineralne sirovine ispod povr{ine
zemljine kore. Prema dubini zaleganja leì{ta mineralnih sirovina dele
se na:
a) plitka, do 150 m dubine;
b) srednje plitka 150-400 m dubine;
c) duboka, 400-800 m;
d) vrlo duboka, preko 800 m dubine. Sa razvojem rudarske
tehnologije i tehnike ove granice i kategorije leì{ta u pogledu
dubine trpe pomeranja i promene (1; 2; 3).
2. Poloàj, odnosno nagib leì{ta u zemljinoj kori. Poloàj leì{ta u zemljinoj kori ocenjuje se na osnovu ugla zaleganja leì{ta prema
horizonta-li. Prema uglu zaleganja u zemljinoj kori uobi~ajeno je da se
leì{ta mineralnih sirovina dele na:
a) horizontalna i blagonagnuta leì{ta, sa uglom na-giba od nule
do pet stepeni;
203
RUDARSKA ERGONOMIJA
b) nagnuta leì{ta sa uglom generalnog nagiba, od 5o do 25o koja
se mogu razra|ivati niskopima,
c) srednje nagnuta leì{ta sa generalnim uglom nagiba 25o do
45o,
d) strma leì{ta sa generalnim uglom nagiba prema horizontalnim
ve}im do 45o, do sasvim vertikalnih leì{ta, koje stoje pod
uglom 90o. U zavisnosti od nagiba leì{ta za eksploataciju
leì{ta se primenjuju razli~ite tehnologije i tehni~ka sredstva za
rad (5; 6).
3. Mo}nost ili debljina rudnog leì{ta. Prema mogu}nosti ili debljini rudna
leì{ta se razvrstavaju razli~ito u zavisnosti da li se radi o slojevitim,
ì~nim, so~ivastim, {tokvertikalnih ili impregnacionim rudnim telima.
Slojevita, ì~na i so~ivasta leì{ta mineralnih sirovina razvrstavaju se
prema debljini; sloja, rudne ìce ili so~iva, a kod masivnih rudnih tela
na osnovu ujedna~ene mo}nosti na horizontu ili po visini izme|u
podine i krovine. Rudna leì{ta se prema debljini dele na: a) tanka do
3 m debljine koja se mogu eksploatisati jednim zahvatom, b) srednje
tanka od 3-6 m koja se mo-raju dobijati u dva zahvata, c) debela 6-9 m
i veoma mo}na, debela, deblji-ne preko 9 m. Debljina leì{ta uti~e na
izbor tehnologije i tehnike dobijanja, ergonomiju i sigurnost rada.
Dimenzije, oblik, rasprostranjenost i veli~ina rudnog leì{ta. Sve ove
veli~ine, koje karakteri{u geometriju rudnog leì{ta, uslovljene su rudarskogeolo{kim karakteristikama pojavljivanja leì{ta i tektonskim odnosima u
leì{tu, kojim su izdvojene pojedine celine rudnog leì{ta u posebne geometrijske figure odre|enog oblika dimenzija i zapremine, odnosno razdvojenih celina leì{ta sa odre|enim rezervama mineralnih sirovina. Zbog toga
se ocena dimenzija leì{ta mineralnih sirovina vr{i na osnovu izdvojenih
rezervi, u tektonskom bloku, ili rezervi u izdvojenoj prirodnoj pojavi leì{ta.
1. Uticaj dubine leì{ta
Uticaj dubine leì{ta kao parametra geometrije leì{ta na ergonomiju i
sigurnost rada, ogleda se kroz direktni uticaj na klimu radne okoline u
rudniku. Dubina leì{ta direktno uti~e i na karakter ispoljavanja i drugih
opasnosti i to:
a) na pojavu gorskih udara, na opasnost od zaru{avanja, pa sa tim i
na podgra|ivanje rudni~kih prostorija,
b) na gasonosnost leì{ta i izboje gasova i materijala,
c) na opasnost od prodora vode i ìtkih materijala pod pritiskom itd.
Uticaj dubine leì{ta kao parametra geometrije leì{ta na ekonomiku
dobijanja mineralne sirovine ogleda se u pove}anju tro{kova dobijanja ru-de
koji su uzrokovani pove}anom dubinom izvoza i potrebom za sprovo-|enjem
preventivnih mera za{tite u pogledu:
- obezbe|enja pogodne klime radne okoline, naro~ito u dubokim
rudnicima,
- osiguranja rudni~kih prostorija i za{tite od zaru{avanja i gorskih
udara,
204

sistema
-
preventivnih mera za{tite od prodora i izboja gasova i vode.
Kod uticaja dubine leì{ta na karakter ispoljavanja pojedinih opasno-sti

va`no je da postoji i faktor uzro~nika opasnosti, pa zbog toga i manifestacija ovih opasnosti nije u svim rudnicima izraèna i ne moè se eksplici-tno
izraziti u funkciji od dubine leì{ta. Kod pogor{anja klimatskih uslova to nije
slu~aj. Sa porastom dubine leì{ta pogor{avaju se klimatski uslovi, odnosno
dolazi do porasta temperature stena a time i temperature vazduha na
radili{tima svih dubokih jama.
Temperatura stena i rude na dubini H u leì{tu data je relacijom:
H ho
ts to
5.1.1
G
Temperatura vazduha u horizontalnim prostorijama jame za slu~aj da poti~e
od geotermskog stupnja i da je jama suva, data je relacijom:
K tUL
GsCp
5.1.2
t2 ts (ts t1)e
gde je:
to-temperatura neutralnog sloja. Ona je jednaka srednjoj godi{njoj
temperaturi podru~ja rudnika (oC),
ts - temperatura stepena na dubini H, (oC)
t1 - temperatura ulaznog vazduha (moè se aproksimativno uzeti t1=to
(oC),
t2 - temperatura izlaznog vazduha (moè se uzeti da je to temperatura
vazduha na radili{tima koja mora biti u dopu{tenim granicama),
Kt-koeficijent nestacionarnosti razmene toplote izme|u stena i
vazduha,
U-obim prostorije, (m)
L-duìna prostorije, (m)
Gs-srednji protok vazduha kroz prostorije, (kg/h) (Gs=Qv)
-srednja gustina vazduha kg/m3
Cp-koeficijent specifi~ne toplote, J/kgoK
Qv - koli~ina vazduha koja proti~e kroz podzemni proizvodni sistem
m3/h
Da bi se u jami moglo da radi, temperatura vazduha na radili{tu t2 treba da bude komforna, ona pri vla`nosti vazduha 75% iznosi t k=23oC. Temperatura ulaznog vazduha t1=to kada se posmatra ceo godi{nji period.
U rudnicima srednjih dubina obezbe|enje pogodne klime za rad vr{i se dovo|
enjem potrebne koli~ine vazduha. Potrebna koli~ina vazduha za
provetravanje rudnika u cilju obezbe|ivanja pogodne klime odre|uje se iz
prethodnog obrasca njegovom transformacijom na slede}i na~in (1).
KtUL
ts tk
G C
e s p
ts to
KtUL
X
Gs C p
eX
ts tk
ts to
5.1.3
5.1.4
5.1.5
205
RUDARSKA ERGONOMIJA
Za poznato e-X koje se izra~unava na osnovu temperatura, iz tabela i
grafikona odre|uje se X koje predstavlja:
X
K t UL
Gs C p
5.1.6
Poznato je da koli~ina vazduha Qv m3/h pomnoèna sa gustinom da je

protok pa je:
Q v Gs / s
10.1.7
3
Q v (K t UL ) / s C pX 3600
m /s
10.1.8
Slika 5.1.1. Nomogram za odre|ivanje potrebne koli~ine vazduha za
provetravanje dubokih jama rudnika

Na slici 5.1.1. dat je nomogram pomo}u kojeg je mogu}e na osnovu
dubine leì{ta, geometrijskog stupnja i ostalih aerodinami~kih parametara
jame odrediti potrebnu koli~inu vazduha za provetravanje jame. Kod poznate temperature ulaznog vazduha t1=t0 i poèljne konforne temperature u
jamskim prostorijama t2=tk=23oC, uz usvojen koeficijent rapavosti prosto-rija
=1,5 i starosti prostorija =10 god.
Za poznatu duìnu jamskih prostorija, odnosno njihovih otpora, i dne-vnu
proizvodnju rudnika, lako se odre|uje cena provetravanja, koja je na ovaj
na~in dovedena u funkcionalnu vezu sa dubinom jame:
206

sistema
Cv
K MQ 3 24 C
(din/ t)
1000
Qt
5.1.9
gde je:
K - koeficijent rezerve snage motora 1,25,
M - ukupni otpori jame (mijssvega),
Q - potrebna koli~ina vazduha m3/s iz nomograma Q=f(H),
Qt - dnevna proizvodnja rude, (t/dan)
- koeficijent prenosa snage =0,6,
Ce - cena elektri~ne energije din/kWh.
Sa dubinom jame pove}avaju se i tro{kovi izvoza rude po formuli:
Ci
gK1H C e
din/ t
3600
5.1.10
gde je:
H - dubina izvoza (leì{ta) (m)
K1 - koeficijent korisnog rada izvoznog postrojenja 0,65
- koeficijent prenosa snage =0,7
g - ubrzanje zemljine mase (9,81 m/s2 )
Sa dubinom jame pove}avaju se i tro{kovi odvodnjavanja po formuli:
Co
1,1H g v Q C e 24
din/ t
3600 1000
Qt
5.1.11.
gde je:
Q - priliv vode (m3/h),
Hg - geodetska visina odvodnjavanja (m),
v - gustina vode (kg/m3)
Dubina jame uti~e i na ispoljavanje ostalih prirodnih opasnosti i tro{kove za njihovo suzbijanje, ali se oni ne mogu eksplicitno izraziti u funkci-ji
od dubine, jer ne zavise samo od dubine jame. Oni vi{e zavise od prirod-nih
karakteristika leì{ta za ispoljavanje tih opasnosti. Mogu}e je samo da se
navedu primeri za te pojave.
207
RUDARSKA ERGONOMIJA
1. Sa pove}anjem dubine jame javlja se ve}a opasnost od
zaru{avanja i ve}a potreba za osiguranjem rudni~kih prostorija. Na sl. 5.1.2
dat je nomogram za izbor podgrade za podgra|ivanje rudni~kih prostorija u
funkciji od dubine leì{ta, ~vrsto}e stena, vremena upotrebe prostorija i
dopu{tene deformacije konture prostorije. Strelicama je ozna~en na~in
kori{}enja nomograma.
Slika 5.1.2. Nomogram za izbor podgrade hodnika rudnika u zavisnosti od

dubine leì{ta u ~vrstim stenama
U literaturi (7) navodi se da u leì{tima u kojima postoji opasnost od
gorskih udara, u~estalost gorskih udara raste sa dubinom. Broj N gorskih
udara 100 hiljada tona proizvedenih mineralnih sirovina izraèn je empirijski
formulom:
N / 105 0,0042
H 2,76
Sa dubinom leì{ta menjaju se i mehani~ke karakteristike stena usled

smanjenja njihove poroznosti.
2. Dubina gasonosnih leì{ta uti~e na gasonosnost leì{ta. U nekim
leì{tima sa porastom dubine leì{ta raste gasonosnost leì{ta i pritisak slobodnog gasa u porama i pukotinama stena. Na osnovu te ~injenice data je
208

sistema
formula za prognozu gasonosnih ugljenih slojeva u zavisnosti od dubine
zaleganja u obliku:
H Ho
q qo
(m3 / t)
5.1.12
Hs
gde je:
q - prognoza gasonosnosti na dubini H,
qo - poznata gasonosnost na dubini Ho jame,
Ho - dubina aktivnog dela jame za koji je utvr|ena gasonosnost,
H - dubina leì{ta za koju se prora~unava gasonosnost,
Hs - stepen gasonosnost m/(m3/t)
Za primenu formule potrebno je na osnovu statisti~kih podataka i merenjem utvrditi vrednost qo i Hs. Formula se moè primeniti samo za delove
leì{ta u blizini poznatih radova. Novija istraìvanja pokazuju da kod dubokih
jama gasonosnost moè da raste, stagnira i opada sa dubinom u zavisnosti
od vrste kolektora, poroznosti kolektora, temperature i pritiska u kolektoru.
Na sl.5.1.3, u~injen je poku{aj da se pomo}u nomograma pre-stavi
mogu}nost prognoze ukupne metanosnosti leì{ta u zavisnosti od dubine
leì{ta H, temperature toC, pritiska P u leì{tu, sorpcionih karakteristika
kolektora ao i poroznosti kolektora W.
Temperatura u leì{tu zavisi od dubine leì{ta i geometrijskog stupnja. Pritisak u leì{tu je promenjiv i utvr|uje se ispitivanjem "IN SITU".
Sorpcione karakteristike kolektora i sadràj makro i mikro pora utvr|uju se
laboratorijskim ispitivanjima. Ukupna metanosnost m3/t odre|uje se kao zbir,
slobodnog metana koji ispunjava makro pore i osloba|a se iz kolektora pri
njegovom otvaranju i sorbovanog gasa koji delom ostaje vezan u
mikroporama. Sorpcina karakteristika kolektora gasa ao i poroznost kolektora W sluè kao osnov za odre|ivanje gasonosnosti. Na osnovu sorpcione
karakteristike zasi}enja ao odre|uje se zapremina mikro pora Wo=0,0026
(ao+1) m3/t i zapremina makro pora W m=(W-Wo) (m3/t). Sorpciona
karakteristika se menja u zavisnosti od pritiska i temperature a ao exp
kako je dato u nomogramu na osnovu podataka iz lite-rature (9). Sadràj

slobodnog metana zavisi od pritiska gasa u kolektoru P koeficijenta
sti{ljivosti K i zapremine mikro pora.
Da bi se nomogram koristio za prognozu metanosnosti leì{ta, potrebno je prethodno upoznati sorpcione karakteristike leì{ta, poroznost leì{ta,
pritisak gasa itd. U ovom slu~aju on sluì kao ilustracija veze izme|u dubine
leì{ta i mogu}e gasonosnosti leì{ta.
2. Dubina leì{ta uti~e na u~estalost pojave izboja gasa ili materijala u
leì{tima ili u prate}im, stenama u kojima se pojavljuju gasovi pod
pritis-kom. Da bi do{lo do izboja gasa i materijala u rudni~ke
prostorije potrebno je da pritisak gasa u kolektoru bude P>0,3 Mpa, a
da je kolektor porozan i slab, odnosno da je odnos napona i njegove
~vrsto}e ve}i od 10 u celom kolektoru ili pojedinim delovima
(preslojcima):
209
RUDARSKA ERGONOMIJA
K a H
10
5.1.13
c
Gde je:
H - dubina kolektora gasa i rudni~ke prostorije u njemu,
=g zapreminska masa stena (N/m3),
K - koeficijent koncentracije napona,
c - ~vrsto}a stena na pritisak Mpa,
a - uticaj ugla nagiba leì{ta na koeficijent koncentracije napona.
Slika 5.1.3. Nomogram za odre|ivanje metanosnih leì{ta u zavisnosti od

dubine leì{ta pritiska u leì{tu sorpcione karakteristike i poroznosti
kolektora
210

sistema
Iz izraza se vidi da se moè uspostaviti funkcionalna veza izme|u
dubine leì{ta (kolektora gasa) i verovatno}e izboja gasa ili izboja gasa i
materijala. Na osnovu literature (10; 11) ura|en je nomogram (sl.5.1.4) za
odre|ivanje verovatno}e izboja gasa i materijala kada su poznate fizikalne i
mehani~ke karakteristike kolektora gasa, sredine u kojoj se izra|uju
rudni~ke prostorije, i pritisak gasa; polaze}i od prethodnih uslova. Napon u
stenskoj masi se odre|uju na osnovu dubine leì{ta H, zapreminske mase
vi{eleè}ih stena , koeficijenta koncentracije napona koji se meri "In situ",
ili izra~unava po teorijama iz mehanike stena. On se koriguje zavisno od
nagiba kolektora veli~inom a=1 za =30o, a=cos za =30-60o a =0,5
za >60o. ^vrsto}a stena se odre|uje koeficijentom ~vrsto}e po Proto|
akonovu (f.). Verovatno}a izboja V odre|uje se iz izraza iz matemati~ke
statistike.
211
RUDARSKA ERGONOMIJA
Slika 5.1.4. Nomogram za odre|ivanje verovatno}e izboja gasa i materijala
u funkciji od dubine leì{ta
1
V
2
1
2
2
2 d
5 .1.14
cc K a H
Vc2 ( c )2 Vk2 (k a H)2
; Vc 0,2 V k 0,3
5.1.15
Iz prethodnog kratkog pregleda vidi se uticaj dubine leì{ta na

ergonomsko sigurnosne karakteristike rada i ekonomiku dobijanja. Time se
dubina leì{ta isti~e kao najva`niji geometrijski parametar leì{ta.
2. Ugao nagiba leì{ta
Najve}i radni efekat i sigurnost pri radu, ~ovek postiè pri radu i kretanju na horizontalnom i blagonagnutom podu, pa je to jedan od zahteva pri
oblikovanju radnog prostora. Pri oblikovanju radnog prostora kod dobijanja
mineralnih sirovina o nagibu radne ravni vodi se ra~una, pa se radni prostor
oblikuje prema ergonomsko sigurnosnim zahtevima ~oveka. Kod leì{ta koja
strmo zaleù, iz ekonomskih razloga nije uvek mogu}e postaviti otkope da je
pod radnog prostora horizontalan. U takvim uslovima kretanje ljudi u otkopu
je oteàno i nesigurno. Za rad i izvo|enje nekih operacija u takvim otkopima,
potrebno je izra|ivati binu, (radni pod), koji je horizontalan i omogu}uje rad
radnika u otkopu.
Izrada radnog patosa umanjuje produktivnost rada i pove}ava
tro{kove proizvodnje, pa se moè re}i da je to neposredan uticaj ugla nagiba
na tro{kove dobijanja. Tro{ak za ergonomsko oblikovanje radnog prostora za
siguran rad, moè se eksplicitno odrediti.
Zna~ajniji je uticaj ugla nagiba leì{ta na tehnologiju i tehniku
eksploatacije. Kod horizontalnih, blago nagnutih leì{ta od 18 do 20o moè
da se organizuje dobijanje i transport sirovine kontinuiranim transportom,
pro-storijama koje se izra|uju u leì{tu.
Za potrebe eksploatacije nagnutih leì{ta ~esto se konstrui{e
specijalna oprema ili se projektuju specijalne metode otkopavanja prilago|
ene uglu nagiba leì{ta. Uticaj ugla nagiba leì{ta se na ovaj na~in donekle
elimini{e mada ne sasvim, jer primena specijalne rudarske opreme prilago|
ene nagibu leì{ta pove}ava investiciona ulaganja i tro{kove eksploatacije
leì{ta.
Uticaj ugla nagiba ugljenih slojeva na produktivnost rada, ergonomiju i
sigurnost rada i cenu dobijanja moè se, kod iste debljine ugljenih slojeva da
dobije upore|ivanjem ovih pokazatelja za primenjene metode otkopavanja,
jer ugao nagiba ugljenog sloja diktira izbor otkopne metode, a otkop-na
metoda obezbe|uje odre|enu produktivnost rada, sigurnost rada i cenu
dobijanja uglja. Kao baza za upore|ivanje treba da posluè pokazatelji
ostvareni pri ekploataciji blagonagnutih ugljenih slojeva, primenom
mehanizovanih {iroko~eonih otkopa. Ocena sigurnosti rada vr{i se upore|
212

sistema
ivanjem pokazatelja u~estalosti povreda i profesionalnih oboljenja za bazne
uslove rada i za rad u nagnutim slojevima, razli~itog ugla nagiba. Na osnovu
dobijenih podataka defini{u se empirijske funkcije tipa:
U c f () a1 b1
U p f () a2 b2
5.1.16
Gde je:
Uc - posmatrani pokazatelj cene dobijanja (din/t)
Up - pokazatelj u~estanosti povreda (opasnosti rada)
a1, a2, b1, b1 - koeficijenti
- ugao nagiba leì{ta.
Uticaj ugla nagiba leì{ta metali~nih mineralnih sirovina na tro{kove
dobijanja, moè se tretirati sli~no kao kod leì{ta uglja. Najo~igledniji uticaj
ugla nagiba leì{ta metali~nih ruda na tro{kove dobijanja, moè se pratiti i
na osnovu koeficijenta pripreme leì{ta na horizontu k p(m/t). Sa pove}anjem
nagiba leì{ta kod iste debljine leì{ta i fiksnog optimalnog ili usvoje-nog
rastojanja izme|u horizonta, pove}ava se koeficijent pripreme, a time i cena
dobijanja rude (11).
U literaturi (5) razra|eni su postupci odre|ivanja optimalnog rastojanja
izme|u horizonta. Ako se usvoji da je optimalna visina izme|u horizonta Hm;
onda se otvorene rezerve odre|ene debljine leì{ta pove}avaju sa
smanjenjem ugla nagiba leì{ta.
Tr
PpHai
5.1.17
sin(1 Or )
Gde je:
Tr - koli~ina rovne rude koja se moè dobiti iz zahva}enog bloka
rudnog leì{ta izme|u horizonta (t),
H - optimalno visinsko rastojanje izme|u horizonta, (m),
a - duìna protezanja rudnog tela (m),
Pp - produktivnost leì{ta po padu, (t/m2)
- nagib leì{ta o,
i - iskori{}enje leì{ta,
Or - osiroma{enje rude.
Ako je za primenu odre|ene izabrane metode potrebno na horizontu
otvaranja izraditi duìnu prostorija L, (m), (prostorije otvaranja razrade i
pripreme), onda je koeficijent pripreme leì{ta za otkopavanje funkcija
nagiba leì{ta, odnosno:
L sin(1 O r )
5.1.18
PR Hai
Porast tro{kova pripreme po toni rude je tako|e funkcija nagiba leì{ta:
Kp
C e K pC h
(din/ t)
5.1.19
gde je:
Ch-cena izrade prostorija pripreme (din/m)
213
RUDARSKA ERGONOMIJA
Ce-u~e{}e tro{kova pripreme leì{ta u ceni dobijanja rude (din/t).
Kako je Kp funkcija i ugla nagiba ako su ostale veli~ine konstantne
onda je i cena pripreme funkcija ugla nagiba leì{ta.
L sin(1 Or )
Ce
C h (din/ t)
5.1.20
PR Hai
Ovo je samo jedan vid pove}anja tro{kova dobijanja rude koji je bilo
mogu}e eksplicitno izraziti. Ostali tro{kovi se mogu otkriti upore|ivanjem
svih tro{kova otkopavanja nagnutih i strmih leì{ta, primenom statisti~kih
metoda.
Iz ove analize vidi se uticaj ugla nagiba leì{ta na ergonomiju i
tro{kove eksploatacije i opravdanost kategorizacije leì{ta mineralnih
sirovina u pogledu ekonomi~nosti i sigurnosti eksploatacije, prema uglu
nagiba.
3. Uticaj debljine leì{ta
Optimalni ergonomsko sigurnosni zahtevi ~oveka za visinom radnog
prostora iznose 1,8 do 3 m. Pri visini radnog prostora u rudniku od 1,8 do
2,2, pri ru~nom dobijanju mineralne sirovine i osiguranju otkopa, radnici-ma
nisu potrebna nikakva pomagala za dohvatanje najudaljenijih ta~aka radnog
prostora, a radnik stoji uspravno. Nià visina radnog prostora od 1,8m
zahteva poguren stav radnika pri kretanju {to je nepovoljno za rad.
Pri ve}oj visini radnog prostora od 2,2 m ~ovek, s obzirom na svoju
prose~nu visinu, nije u mogu}nosti da dohvati strop sa poda prostorije, pa je
potrebna izrada skela. Izrada skela umanjuje produktivnost rada na
dobijanju, jer predstavlja pove}anje obima rada na ure|enju radnog mesta.
Izrada skela predstavlja i poseban tro{ak. Skele visine ve}e od 1 m iznad osnovnog nivoa moraju biti ogra|ene ogradom za spre~avanje pada radnika sa
visine. Pomo}ne skele bez ograde mogu biti visine do 80 cm. Sa jednostavnom prenosnom pomo}nom skelom od 80 cm, pove}ava se optimalna
visina prostora do 3 m. To je maksimalna visina radnog prostora za rad, bez
potrebe za posebnim ergonomsko sigurnosnim ure|enjem radnog mesta.
Ova visina radnog prostora je opravdana i sa aspekta za{tite od zaru{avanja, jer se radili{te moè pregledati i okucati, a po potrebi i osigurati
podgradom.
Pri izboru otkopnih metoda i njihovih geometrijskih parametara, polazi
se od ergonomsko sigurnosnih zahteva sistema ~ovek, radno mesto,
ma{ina i radna okolina. Horizontalna i blago nagnuta leì{ta debljine izme|u
1,8 do 3 m, eksploati{u se jednim zahvatom cele debljine, radom po
pruànju, padu ili usponu. Ova debljina leì{ta omogu}uje zadovoljavanje
ergonomsko sigurnosnih zahteva ~ovek, radno mesto, ma{ina i radna
okolina u pogledu visine radnog prostora.
Horizontalna laì{ta ve}e debljine od 3 m nagnuta leì{ta iznad ugla
kotrljanja materijala po materijalu i strma leì{ta, bez obzira na pravu
debljinu, sa ergonomsko sigurnosnih aspekata teè je eksploatisati. Da bi se
ova leì{ta eksploatisala, a da pri tom budu obezbe|eni optimalni
ergonomski sigurnosni uslovi za rad, potrebno je leì{te deliti u vi{e
214

sistema
pojaseva visine 2,2 do 3 m koji se potom posebno otkopavaju. Broj pojaseva
kojima }e se leì{te zahvatiti zavisi od debljine leì{ta, odnosno prividne
debljine leì{ta po vertikali, kada se radi o nagnutim i strmim leì{tima i od
visine zahvata kod odabrane otkopne metode i opreme za rad.
Poznato je da se sve otkopne metode prema osnovnim
karakteristi~nim obele`jima mogu svrstati u ~etiri osnovne grupe i to:
Otkopne metode sa zaru{avanjem otkopanog prostora, kod kojih su
razvijene dve varijante i to:
- metoda sa dobijanjem leì{ta u jednom ili vi{e zahvata radom
ispod starog rada sa visinom zahvata 2 do 3 m i zaru{avanjem
otkopanog prostora,
- podeta`ne otkopne metode kod kojih radni prostor u osnov-nom
zahvatu ima visinu 2,2 do 3 m, a preostali deo debelog leì{ta,
dobija se iz podeta`nog prostora. Kod ove varijante javljaju se
problemi pripreme leì{ta. Sa debljinom leì{ta smanjuju se
iskori{}enje leì{ta, a pove}ava osiroma{enje.
- Otkopne metode sa ostavljanjem otvorenih otkopa i sigurnosnih
stubova. Kod ovih metoda dobijanje rude moè se vr{iti u
osnovnom zahvatu visine 2 do 3 m kod tankih leì{ta ili u vi{e
pojaseva etaà, radom odozdo na gore ili odozgo na dole. Zbog
ostavljanja za{titnih stubova i zaostajanja rude na periferiji
leì{ta iskori{}e-nje leì{ta se smanjuje sa porastom njegove
debljine.
- Otkopne metode sa zapunjavanjem otkopanih prostora. Ove
metode mogu biti kombinovane iz vi{e razli~itih varijanti zavisno
od debljine leì{ta i na~ina zapunjavanja. Tanka leì{ta se mogu
otko-pati u pojasevima visine 2 do 3 m bez ostavljanja za{titnih
stubova. Pri dobijanju debelih leì{ta, i ako se vr{i zapunjavanje
otkopa, moraju se ostavljati za{titni stubovi pa se zbog toga
javlja gubitak rude, a ~esto i osiroma{enje rude zbog me{anja
sa zasipom.
- Magacinske metode otkopavanja leì{ta sa prirodnim ili
prinudnim obru{avanjem rude. To su masovne metode za
dobijanje horizontalnih mo}nih leì{ta, ili strmih leì{ta srednje
debljine (preko 3 m). Istakanje rude vr{i se na osnovnom
horizontu. I kod ove grupe metoda iskori{}enje leì{ta opada sa
visinom, odnosno debljinom leì{ta, a raste osiroma{enje rude.
Praksa je pokazala da je najbolje iskori{}enje leì{ta, ako je
visina bloka u okopavanju jednaka horizontalnoj {irini bloka.
Iz pregleda otkopnih metoda vidi se da se sa pove}anjem debljine
leì{ta preko 3 m, smanjuje iskori{}enje leì{ta i pove}ava osiroma{enje
rude. Sli~no se doga|a i sa smanjenjem debljine leì{ta ispod 2 m, jer je
otko-pavanje oteàno i ~esto ekonomski neopravdano, pa zato, kod nekih
tankih leì{ta, debljine ispod 0,5 m, ~itavi delovi leì{ta ostaju neotkopani,
kao vanbilansna ruda, a osiroma{enje rude pri njihovom otkopavanju se
pove}ava zbog zahvatanja jalovih prate}ih stena krovine ili podine.
Gubitak rezervi mineralne sirovine, zbog smanjenja iskori{}enja
leì{ta moè biti trajan, pa je to gubitak mineralne sirovine koja ima svoju
215
RUDARSKA ERGONOMIJA
potencijalnu vrednost, te se na taj na~in nanosi {teta prirodnom bogatstvu.
Na osnovu koeficijenta iskori{}enja rude i o odre|uje se koeficijent gubitka
rude g=1-il. Ako se uzme u obzir i osiroma{enje rude jalovinom 0 r=tj/tr onda
se moè odrediti gubitak ~iste rude po toni rovne rude.
x
g(1 O r )
t / tr
1 g
5.1.21
A odavde se odre|uje {teta na prirodnom bogatstvu.

D (C d Sd )
1 g
1 O r
din/ t
5.1.22
Gde su:
g - koeficijent gubitka ~iste rude t~
Or - osiroma{enje rude Or = tj / t~
tr - proizvedena rovna ruda
tj - prime{ana jalovina
Cd - vrednost 1 t ~iste rude ili dobijenog koncentrata iz nje po odbitku
tro{kova prerade
Sd - tro{kovi za otvaranje razradu i dobijanje rovne rude.
Ako se debljina leì{ta posmatra kao nezavisno promenjiva veli~ina u
jednom rudnom leì{tu u kome su ostale veli~ine konstantne.
onda se iz leì{ta moè dobiti rovne rude:
P m (1 g)
tr o
ili tr f (m)
1 O r
gde su, uz prethodne oznake:
Po - povr{ina oru|ene zone m2
- zapreminska masa rude (t/m3)
m-debljina leì{ta
5.1.23
Iz ovog izraza vidi se da se sa pove}anjem debljine leì{ta m

pove}ava koli~ina rovne rude, a sa tim i gubitak na ~istoj rudi.
Debljina leì{ta uti~e i na ispoljavanje nekih prirodnih opasnosti u leì{tima,
kao {to je opasnost od gorskih udara u leì{tima sklonim gorskim udarima;
opasnost od endogenih poàra u leì{tima ugljeva sklonim samozapaljenju,
ili opasnost od provale i izboja gasova u gasonosnim leì{tima i vode u
ovodnjenim leì{tima.
Uticaj debljine leì{ta na ekonomiku dobijanja leì{ta ne moè se
prikazati matemati~kim izrazom, jer se sa pove}anjem debljine leì{ta
pove}avaju rezerve rude u leì{tu. To pove}anje pozitivno uti~e na
koncentraciju proizvodnje i pripremu leì{ta za otkopavanje, ali to je prividan
uticaj debljine, tu je zna~ajniji uticaj veli~ine rudnog leì{ta, ili tektonskog
bloka leì{ta. Ve}a debljina leì{ta od 3 m i manja od 2 m zahtevaju ve}a
ulaganja za pripremu leì{ta i njegovu podelu na etaè. U zavisnosti od
odabrane metode, to pove}anje se sli~no moè izraziti kao i kod pripreme
strmih le-ì{ta.
216

sistema
Najpodesnija debljina leì{ta za eksploataciju sa ergonomsko
sigurnosnog aspekta je ona izme|u 2,0 do 3,0 m. Dobijanje leì{ta manje ili
ve}e debljine od optimalne zahteva posebnu opremu i ure|enje radnog
prostora za rad, a uz to izaziva i ve}e gubitke i osiroma{enje rude, pa se
zbog toga predlaè slede}i na~in razvrstavanja leì{ta prema debljini:
- U I kategoriju razvrstavaju se leì{ta debljine 2,2 do 3 m;
- U II kategoriju razvrstavaju se leì{ta debljine m=3 - 5 m, ili m=1,5
do 2 m;
- U III kategoriju razvrstavaju se leì{ta debljine m=5 - 10 m, ili m=1
do 1,5 m;
- U IV kategoriju razvrstavaju se leì{ta debljine m10 m ili m1 m.
4. Veli~ina rudnog leì{ta ili tektonskog bloka leì{ta
Veli~ina rudnog leì{ta odre|ena je dimenzijama leì{ta po pruànju,
(a), i po padu leì{ta, (b), debljinom leì{ta, (m), i zapreminskom masom .
Oblik leì{ta moè biti razli~it pa se za prora~un rezervi F=(a, b, m, )
koriste razli~iti postupci.
Tektonskim pokretima u zemljinoj kori, leì{ta mineralnih sirovina
mogu biti razlomljena i pojedini delovi leì{ta izdvojeni u posebne celine.
Najekonomi~nija je eksploatacija u leì{tima velikih dimenzija, odnosno
velikih rezervi u leì{tu, izdvojenom delu leì{ta, ili u tektonskom bloku, jer
su u tom slu~aju najmanji izdaci za otvaranje, razradu i pripremu leì{ta, a i
eksploatacija se moè koncentrisati u prostoru leì{ta za duì vremenski
period.
Mogu}nost koncentracije rada u prostoru leì{ta za duì vremenski
period omogu}uje da je i ekonomski opravdano ure|enje transportnih i
prolaznih puteva i radnih mesta i skladu sa ergonomsko sigurnosnim zahtevima ~oveka, ma{ina i radne okoline. U takvim leì{tima se postiè visoka
produktivnost rada i sigurnost rada.
Leì{ta koja se pojavljuju u obliku izdvojenih malih rudnih tela,
nagomilanja, so~iva, rudnih ìca, ili tektonski izdvojenih blokova, zahtevaju
ve}a ulaganja za otvaranje, razradu i pripremu leì{ta za otkopavanje. U
njma se ne moè izvr{iti koncentracija rada za duì vremenski period uz
obezbe|enje optimalnog kapaciteta rudnika. Zbog toga se, istovremeno, u
rudniku mora otvoriti vi{e rudnih tela ili izdvojenih tektonskih blokova. U
rudniku se ne moè izvr{iti koncentracija proizvodnje, a vreme upotrebe pojedinih prostorija je kratko, te nisu opravdana visoka ulaganja za njihovo ure|
enje u skladu sa ergonomskim zahtevima sistema ~ovek-ma{ina-radna
okolina.
Postojanje velikog broja raseda i preloma u leì{tu uti~e i na
ispoljavanje pojedinih prirodnih opasnosti u rudniku. Za rasedne i razlomne
zone vezana je pojava ve}e odvodnjenosti leì{ta, pojava kaverni, gasova ili
sla-bih stena sklonih zaru{avanju, gorskim udarima. Sigurnost rada u takvim
leì{tima zbog toga moè biti ugroèna.
217
RUDARSKA ERGONOMIJA
Ocena veli~ine leì{ta mineralnih sirovina treba da se vr{i na osnovu
rezervi rude u izdvojenom rudnom telu ili tektonskom bloku. Na osnovu
rezervi mineranih sirovina u izdvojenoj celini leì{ta se razvrstavaju:
- U I kategoriju razvrstavaju se leì{ta sa rezervama;
R>3 . 106 (t);
- U II kategoriju razvrstavaju se leì{ta sa rezervama;
R 3 106 1 106 (t) ;
- U III kategoriju razvrstavaju se leì{ta sa rezervama;
R 1 106 0,25 106 ;
- U IV kategoriju razvrstavaju se leì{ta sa rezervama;
R;0,25 106 (t) .
Ova podela ima zna~aj za ocenu ergonomsko sigurnosnih uslova
eksploatacije malih leì{ta.
Svi parametri pojavljivanja leì{ta u zemljinoj kori ne uti~u
podjednako na ergonomiju, sigurnost rada i ekonomiku dobijanja mineralne
sirovine. Najve}i i negativan uticaj ima dubina pojavljivanja leì{ta. Uticaj
dubine leì{ta na ekonomiku dobijanja se moè izraziti i analiti~ki u obliku
funkcije kojom se karakteri{e promena cene dobijanja mineralne sirovine sa
porastom dubine leì{ta. Osim toga, dubina leì{ta uti~e i na ispoljavanje
pojedinih prirodnih opasnosti {to je i pomo}u analiti~kih izraza i
nomograma pokazano.
Ugao nagiba leì{ta tako|e uti~e na ergonomiju, sigurnost rada i ekonomiku dobijanja leì{ta. Sa porastom ugla nagiba leì{ta pogor{avaju se
ergonomsko sigurnosni uslovi eksploatacije, i ekonomika dobijanja.
Mo}nost rudnog leì{ta tako|e uti~e na ergonomiju i sigurnost rada.
Najbolji ergonomsko sigurnosni uskovi rada ostvaruju se u leì{tima debljine
2 do 3 m. Sa smanjenjem debljine a i sa porastom debljine leì{ta iznad
optimalne granice, pogor{avaju se ergonomsko sigurnosni uslovi
eksploatacije, pove}avaju gubici rude i pove}ava se osiroma{enje rude, {to
tako|e uti~e na ergonomiku dobijanja.
Veli~ina rudnog leì{ta je tako|e zna~ajan parametar koji uti~e na
ergonomiju i sigurnost rada i ekonomiku dobijanja. Sa porastom veli~ine rudnog leì{ta pobolj{avaju se uslovi za ulaganje i unapre|enje ergonomsko
sigurnosnih uslova rada. Ekonomski efekti dobijanja mineralnih sirovina su
bolji kod leì{ta sa ve}im rezervama.
Na osnovu analize predlaè se da se kategorizacija geometrijskih parametara pojavljivanja leì{ta izvr{i na slede}i na~in:
Tabela 5.1.1. Razvrstavanje leì{ta u kategorije u zavisnosti od geometrije
Geometrij
ski
parametri
Dubina
leì{ta
Ugao
nagiba
Debljina
leì{ta
Veli~ina
leì{ta
218
Razvrstavanje leì{ta u kategorije

I
II
III
IV
<150m
150-400m
400-800m
>800m
0-5o
5-25
25-45
>45o
2-3m
1,5-2m
3-5m
3 106 t
0,5-1,0m
5-10m
1 106 t 0,25 106 t
<1m
>10m
0,25 106 t

sistema
3 106 t 1 106 t
Na osnovu kategorizacije leì{ta mogu se davati i ocene ispoljavanja

nepovoljnosti uslova eksploatacije, prema kategorijama leì{ta i to tako da
se prva kategorija ocenjuje sa ocenom 0, druga sa ocenom 1, tre}a sa
ocenom 2, i ~vrsta sa ocenom 3.
Kako se i ostale prirodne potencijalne opasnosti u leì{tima mogu
ispoljavati sa razli~itim stepenom uticaja na ergonomiju i sigurnost rada
onda je korisno da se na sli~an na~in izvr{i i njihovo ocenjivanje.
5.2. UKUPNA OCENA ERGONOMSKO SIGURONOSNIH USLOVA RADA

RUDNIKA
Kategorije i ocene ispoljavanja prirodnih opasnopsti u rudnicima
Na osnovu upoznatih na~ina i intenziteta ispoljavanja prirodnih
potencijala opasnosti u leì{tima i aktivnim rudnicima, potrebno je izraditi i
metode za njihovu kategorizaciju i ocenjivanje. Za ispoljavanje nekih
opasnosti u rudnicima ve} postoje predlozi za njihovu kategorizaciju.
Analogno sa uobi~ajenom podelom rudnika u pogledu ispoljavanja neke
opasnosti na: neopasne, umereno opasne i vrlo opasne, izgra|ena je
kategorizacija i ocenjivanje ispoljavanja pojedinih opasnosti u ~etiri
kategorije.
Na osnovu izvedenih ocena opasnosti pojedinih kategorija ispoljava-nja
opasnosti, dat je predlog za ocenjivanje opasnosti i sigurnosti rada u
pojedinim rudnicima. Na osnovu izvedenih ocena, rudnici se mogu upore|
ivati prema sigurnosti rada u njima.
Prirodne i tehni~ke karakteristike eksploatacije leì{ta mineralnih
sirovina u rudarskoj stru~noj literaturi definisane su i pojmom rudarskogeolo{ki faktori eksploatacije.
U prirodne karakteristike leì{ta koje uti~u na tehni~ko ekonomske i
ergonomske sigurnosne uslove eksploatacije spadaju:
- uslovi pojavljivanja leì{ta mineralne sirovine,
- fizi~ko mehani~ke karakteristike radne sredine,
- pojava opasnih gasova u leì{tu ili prate}im stenama,
- sklonost mineralne sirovine samozapaljenju,
- {kodljiva i otrovna svojstva mineralne pra{ine,
219
RUDARSKA ERGONOMIJA
-
zapaljiva i eksplozivna svojstva mineralne pra{ine,

vodonosnost leì{ta i pojave teku}ih peskova,
radioaktivne osobine radne sredine.
U tehnolo{ko tehni~ke karakteristike eksploatacije leì{ta koje su od

uticaja na ergonomiju i sigurnost rada spadaju:
- primenjena tehnologija i tehnika za eksploataciju leì{ta,
- primenjena sredstva za kolektivnu i li~nu za{titu odnosno za
odbranu i spasavanje.
Prirodne karakteristike leì{ta od bitnog su uticaja na ergonomsko
sigurnosne uslove eksploatacije leì{ta.
U zavisnosti od ispoljavanja pojedinih prirodnih karakteristika leì{ta
ergonomsko sigurnosne karakteristike rada na dobijanju mineralne sirovine
bi}e bolje ili lo{ije, odnosno rad u rudniku }e se odvijati pod nepovoljnijim
uslovima u odnosu na rad u ostalim granama privrede. Prirodne
karakteristike leì{ta ne moèmo menjati ve} pri projektovanju eksploatacije
leì{ta vr{imo izbor tehnologije i tehnike koja }e omogu}iti eksploataciju
leì{ta i sigurnost rada pod takvim uslovima. Ako tehnologija i tehnika nisu
pode{ene prirodnim uslovima onda se karakteristike primenjene tehnike i
tehnologije pojavljuju kao uticajni ~inioci na ergonomsko sigurnosne
karakteristike eksploatacije leì{ta, ali njih moèmo menjati i prilago|avati.
Uticaj prirodnih i tehni~kih karakteristika eksploatacije leì{ta na
ergonomsko sigurnosne karakteristike rada
Poznavanjem izvora i teìne prirodnih opasnosti i racionalnom
primenom ergonomsko sigurnosnih mera za{tite, radni komfor rudarskog rada moè da se pribliì komforu rada u drugim privrednim delatnostima.
Prirodne i tehni~ke karakteristike eksploatacije leì{ta imaju najve}i
uticaj na ergonomsko sigurnosne karakteristike rudarskog rada pa je zbog
toga potrebno, da se taj uticaj kvalitetno izrazi odre|enom (brojkama ili
mehani~kom veli~inom). Jo{ uvek nema priznate i zakonskom regulativom
usvojene metodologije za razvrstavanje pojedinih prirodnih i tehni~kih
karakteristika eksploatacije leì{ta i rudnika u odre|ene kategorije, ili za
ocenu ergonomsko sigurnosnih uslova pod kojima }e se vr{iti ili se vr{i
eksploatacija mineralne sirovine.
U jednom leì{tu moè postojati jedan ili vi{e izvora prirodnih opasnosti koji se isti~u razli~itom teìnom. Teìna kojom se neki izvor isti~e
treba da se izrazi merljivim fizi~ko mehani~kim pokazateljem. U literaturi 1,
2, 3, 4 iz oblasti sigurnosti rada dati su predlozi za ocenu odnosno
kategorizaciju izvora opasnosti, mada ~esto samo opisno, a ne brojno. Za
razli~ite izvore i teìne ispoljavanja prirodnih opasnosti predlaè se
razvrstavanje u tri, ~etiri, ili vi{e kategorija. Zbog razli~itog pristupa
ocenjivanju javljaju se i razli~iti kriterijumi ocenjivanja. Potrebno je
dogovorno, na jedinstveni na-~in, vr{iti ocenu uticaja prirodnih i tehni~kih
karakteristika eksploatacije leì{ta, na ergonomsko sigurnosne karakteristike
rada, razvrstavanjem teìne njihovog uticaja u IV kategorije, odnosno
davanjem ocene od 0 do 3.
Uvo|enje nulte kategorije, odnosno nulte ocene potrebno je zbog toga
{to se u pojedinim leì{tima neke prirodne i tehni~ke karakteristike eksploa220

sistema
tacije ne samo da ne isti~u, ve} ih uop{te nema. Kategorizacija, odnosno ocena prirodnih i tehni~kih karakteristitka eksploatacije leì{ta, koje su od uticaja
na ergonomsko sigurnosne karakteristike rada moè da se izvr{i na slede}i
na~in:
Teìna pojavljivanja nekog prirodnog ili tehni~kog izvora opasnosti pri
podzemnom ili povr{inskom na~inu eksploatacije leì{ta mineralne sirovine,
razvrstava se u nultu kategoriju ili ocenjuje ocenom. 0 ako ta opasnost
ne}e izazvati naro~ite te{ko}e, odnos-no ne uti~e na sigurnosno
ergonomske uslove rada.
Ako postoji prirodni izvor opasnosti u leì{tu mineralne sirovine ili u
{irem podru~ju leì{ta i moè u toku povr{inske ili podzemne eksploatacije
da uti~e na ergonomsko sigurnosne karakteristike ra-da, onda se takav
prirodni izvor opasnosti, treba da razvrsta u prvu kategoriju i oceni ocenom
1.
Kada postoje}i prirodni izvor opasnosti koji bitno uti~e, ili moè bitno da
uti~e na ergonomsko sigurnosne karakteristike rada pri eksploataciji leì{ta,
onda se teìna takvog izvora opasnosti treba da razvrsta u drugu kategoriju i
oceni ocenom 2.
Ako je pojava prirodnog tehni~kog izvora opasnosti u toku istra`-nih
radova u leì{tu ili pri eksploataciji leì{ta takva da zahteva primenu
posebnih mera za obezbe|enje sigurnosti rada tehnologije, tehnike i ljudi,
onda se ispoljavanje teìne takve opasnosti razvrstava u tre}u kategoriju,
odnosno ocenjuje ocenom (3).
Do podataka o teìni ispoljavanja pojedinih prirodnih opasnosti moè
da se do|e u toku istraìvanja leì{ta mineralnih sirovina. U toku istraìvanja
leì{ta sve prirodne faktore treba upoznati i izraziti ih broj~anim
pokazateljem koji sluì za razvrstavanje pojedinih opasnosti u jednu od
kategorija, odnosno za ocenu teìne prirodne opasnosti.
Mnoge prirodne, a naro~ito tehni~ke opasnosti ne mogu biti utvr|ene
tokom istraìvanja leì{ta, ve} se otkrivaju tokom eksploatacije leì{ta, jer
na ispoljavanje opasnosti uti~u i tehni~ki uslovi eksploatacije kao {to su:
otvaranje i razrada leì{ta, primenjena otkopna metoda, ure|enje provetravanja rudnika, primenjena tehnika i organizacija rada itd.
Zadatak rudarskih stru~njaka jeste da primenom tehni~kih mera
suzbijaju ispoljavanje opasnosti, a ne da je potenciraju. Suzbijanje opasnosti
i obezbe|ivanje dobrih ergonomsko sigurnosnih uslova zahteva ulaganja,
koja su ve}a ukoliko je ispoljavanje opasnosti ve}e. Na osnovu kategorizacije
leì{ta prema ispoljavanju prirodnih i tehni~kih opasnosti moè se pristupiti
projektovanju rada koji }e zadovoljiti ekonomsko sigurnosne zahteve
sistema, ~ovek, ma{ina i radna okolina; i pribliìti uslove rada u rudarstvu
uslovima u ostaloj privredi.
Kategorizacija pojava i teìne prirodnih i tehni~kih izvora opasnosti u
rudnicima na osnovu njihovih veli~ina, data je u tabeli 5.2.1. Podaci za
sastavljanje tabele delom su uzeti iz literature a delom su predloèni, jer za
mnoge ne postoje u literaturi norme na osnovu kojih bi se vr{ila
kategorizacija. U tabeli su predloèni i na~ini kategorizacije i ocene na
osnovu poznatih koeficijenata, odnosno, brojnih veli~ina koje karakteri{u
pojavu i teìnu opasnosti.
221
RUDARSKA ERGONOMIJA
Ukupna ocena ergonomsko sigurnosnih karakteristika rada
rudnika
Osim pojedina~nih ocena prirodnih i tehni~kih karakteristika eksploatacije, ~esto je radi upore|enja eksploatacije mineralnih sirovina u pojedinim rudnicima potrebno dati ukupnu ocenu ergonomsko sigurnosnih karakteristika eksploatacije.
Ova ocena moè biti data kao srednja vrednost ispoljavanja teìne pojedinih
prirodnih tehni~kih karakteristika:
OR
Oi
5.2.1
gde je:
Or-ocena ergonomsko sigurnosnih karakteristika ekploatacije leì{ta
mineralnih sirovina
Oi - ocena teìne ispoljavanja i-tog prirodnog ili tehni~kog faktora
ekploatacije
n - broj prirodnih faktora koji se posmatra (za sve rudnike mora biti
isti. U ovom slu~aju uzeto je 15 karakteristika).
Osim ovakve ocene koja }e se kretati od nule do 3 moè se dati ocena
u obliku procenta. Ovako data ocena bolje izraàva uticaje svih faktora, jer u
sebi uklju~uje broj i teìnu ispoljavanja prirodnih i tehni~kih faktora. Za
posmatrani broj uticajnih faktora minimalni zbir ocena moè biti 0, a
maksimalni zbir Oi, bi}e neki broj koji zavisi od broja faktora n i iznosi
3 n 3 15 45. Ako su svi faktori izraèni i imaju teìnu 3 (tre}e kategorije)
takva jama je ugroèna 100%
Kako u svakom rudniku nisu svi faktori izraèni, zbir ocena izraènih
faktora bi}e manji od 3.x15. Ocena izraèna procentom ispoljavanih
opasnosti bi}e data izrazom
OR%
Oi 100 Oi 100%
3n
45
5.2.2
Suprotna od ocene opasnosti je ocena sigurnosti, pa se umesto govora o

opasnosti moè govoriti o sigurnosti rada u rudniku. Ako se verovatno}a
pojavljivanja opasnosti i nepogodnosti za rad izraèna procentom OR% ili
koeficijentom verovatno}e Ko=OR%/100 onda se sigurnost moè da izrazi
koeficijentom sigurnosti ili procentom sigurnosti:
K s 1 OR%/100
5.2.3
K s% 100 OR%
5.2.4
Sa gledi{ta psihologije ljudi (radnika), bolje je govoriti o sigurnosti
nego opasnosti, pa je ovaj pokazatelj potrebno upotrebaljavati i u literaturi i
u praksi.
222
RUDARSKA ERGONOMIJA
Tabela 5.2.1. Tabelarni pregled predloga za kategorizaciju rudnika prema
prirodnim i tehni~kim uslovima eksploatacije
a
R. b.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Naziv prirodne i tehni~ke karakteristike

Dubina pojavljivanja ili eksplo-atacije leì{ta h
ocenjuje se na osnovu debljine krovine, odnosno
prose~ne razlike nadmorske visine reljefa i povlate
leì{ta (m)
Na~in zaleganja leì{ta ocenjuje se na osnovu
prose~nog ugla nagiba leì{ta ili dela leì{ta izme|
u dva horizonta ili bloka
Mo}nost rudne pojave se ocenjuje kod slojevitih
leì{ta na osnovu debljine sloja, a kod rudih tela na
osnovu ujedna~ene mo}nosti na horizontu ili po
visini
Tektonski odnosi u leì{tu odnosno izraènosti
tektnika ocenjuej se na osnovu poreme}enosti
leì{ta odnosno, rezervi rude po jednom prirodnim
tektonskim strukturama ograni~enom polju
Fizi~ko mehani~ke karakteristike rudne pojave i
prate}ih stena ocenjuju se na osnovu koeficijenta
~vrsto}e stena po Proto|akonovu (f) i potrebe
podgra|ivanja
Sklonost stenskog masiva gorskim udarima
ocenjuje se na osnovu koeficijenta akumulacije
energije
7.
8.
9.
10.
12.
13.
14.
15.
deformacije
2
Rv 2p / R
,
dubine zalaganja i sklopa leì{ta

Gasonosnost leì{ta ocenjuje se i razvrstava u
kategorije na osnovu apsolutne gasonosnosti,
odnosno sadràja sorbovanog i slobodnog gasa po
toni sirovine G (Nm3/h moè se pri tom posmatrati
jedan gas ili ukupna gasonosnost
Mogu}nost pojave prodora gasa, izboja gasa i
izboja gasa i materijala moè da se ocenjuje na
osnovu pritiska gasa u leì{tu ili prate}im stenama
ili na osnovu koli~ine izba~enog materijala a
podesnija je ocena na osnovu pritiska pa je:
Sklonost minerlane supstance i prate}ih stena
samozapaljenju ocenjuje se na osnovu indeksa
samozapaljivosti indeks SZP=dt/t C/min. Mogu}e
je ocenu izvr{iti i na osnovu koeficijenta sorpcije
kiseonika (5)
Eksplozivno svojstvo mineralne pra{ine ocenjuje se
na
osnovu
koeficijenta
eksplozivnosti
(5)
Ex
11.
elasti~ne
Pmax dp / dt max
t
Kategorija i ocena karakteristike

1
2
h<150
h=(150-400)
h=(400-800)
h>800
ugao<5o
=(5-25o)
=(25-45o)
>45o
m<3m
m+(3-6)m
m=(6-9)m
m>9m
R>3 102 t
R=( 3 106106)t
R=(1060,25.106)t
R<0,25.106 t
f>10
f=6-10
f=(2-6)
f<2
Rv=1
Rv>1
G<1
G=(1-5)
p<2.105 pa
Rv>1 h=(400Rv>1 h>800 m

800)m
G=(5-10)
G>10
p=(2-5).105 pa p=5.105-106pa
p>106pa
SZP<80
SZP=80-100
SZP=100-120
SZP>120
Ex<50
Ex=(50-250)
Ex=(250-1000)
Ex>1000
[kodljiva i otrovna svojstva mineralne pra{ine

ocenjuje se na osnovu sadràja slobodnog SiO2 u
SiO2<5%
SiO2=(5-20)% SiO2=(20-50)%
SiO2>50%
pra{ini ili otrovne komponente
Radioaktivna svojstva radne sredine ocenjuju se na
5
5
2 2 I 3,7 10 B
I 3
,7
3,710
10
Bq 3,7 10 B q q
osnovu pojave i intenziteta radioaktivnosti koja se I 3,7 10 B q I 3,7 10
meri brojem raspada u sekundi B2 (7)
Vodonosnost leì{ta se ocenjuje na osnovu protoka
propusne
nepropusne
rabovcane
pojava
vode u otvorene rudni~ke prostorije i mogu}nosti
stene
stene
kaverozne
arte{kih voda
nekontrolisanih prodora podzemnih i povr{inskih
q=(0,5q<0,5 m3/min
q=(1-3)m3/min q>3 m3/min
voda
1)m3/min
Mehanizovanost rudnika ocenjuje se na osnovu
u~e{}a rudnog i mehanizovanog rada i to tako da
potpuna
potpuna
delimi~na
se potpuno mehanizovana i automatizovana
automatiz.
mehanizacija
mehaniz.
ru~ni rad
eksploatacija razvrstava u p kategoriju, a ru~ni
radova
radova
radova
rad u te}u kategoriju Sm
Opremljenost rudnika sredstvima za kolektivnu i
adekvatna i
adekvatna ali
li~nu za{titu odnosno za odbranu i spasavanje
nepotpuna
dovoljna
nedovoljna
nema opreme
ocenjuje se na osnovu rasapoloìvih sredstava i
opremljenost
opremljenost
opremljenost
ispoljene opasnosti
PRIMER:
476
V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih karakterisitka rudarskih

proizvodnih sistema
Na osnovu predloène metodologije izvr{ena je ocena ~etiri rudnika
uglja na teritoriji Timo~kog regiona koji su toku 1990. godine bili u
eksploataciji. Pregled ispoljenih opasnosti, kategorija opasnosti i ocene
ergonomsko sigurnosnih karakteristika eksploatacije u ovim rudnicima, dat
je u tabelama II i III. U tabelama je posmatrana i tehni~ka opremljenost koja
govori da se u rudnicima Avramica i Lubnica dosta radi ru~no, pa to ~ini da
je rad u ovim rudnicima teàk. Ako se posmatraju samo prirodne
karakteristike 3n 3 13 39,onda je ipak rudnik "Soko" ugroèn rudnik.
Avramica je najmanje ugroèna, ali kako se radi ru~no onda i to uti~e na
ergonomiju i sigurnost rada. Bogovina je najmanje ugroèna jama, zatim
slede Lubnica, Avramica i Rudnik Soko kao najugroèniji. Ni u jednom
rudniku ugroènost se ne kre}e iznad 50% {to zna~i da ovi rudnici nisu
ugroèni.
Podaci za ocenu ergonomsko sigurnosnih karakteristika eksploatacije
uglja u rudnicima Timo~kog regiona dati su tabeli 5.2.2., a ocena sigurnosti
rada u tabeli 5.2.3.
Tabela 5.2.2.. Ergonomsko sigurnosne karakteristike
R.br.
1.
2.
3.
4.
5.
Naziv prirodne
karakteristike
Dubina eksploatacije
Na~ina zaleganja sloja
Debljina sloja m
Tektonski odnosi u leì{tu
(rezerve)
Fizi~ko-mehani~ke osobine
stena
6.
Sklonost gorskim udarima
7.
8.
9.
Gasonosnost leì{ta
Sklonost izbojima
Sklonost ka samozapaljenju
o
C/min
Eksplozivna svojstva
pra{ine
Toksi~nost svojstava
pra{ine
Ovodnjenost leì{ta
Radioaktivnost
Mehanizovanost pogona
Automatizovanost plana
odbrane i spasavanja
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Soko
Bogovina
Lubnica
Avramica
300-400
30-40
30-35m
150-400
15-20o
5-6
300
20-25
3-5
80-150
20o
1-25
3 106
106-0,25 106
106-0,25 106
250000 t
2-6
2-6
2-6
2-6
nepozn.
K=1
5-10m3/t
106 pa
nepozn.
K=1
-
nepozn.
K=1
5 m3/t
-
nepozn.
K=1
10 m3/t
nepozn.
10-120
80-100
100-120
80
50-250
250-1000
50-250
50
0,5%
5%
5%
20-50%
0,5-1
3,7 10
potpuna
0,5 m /min
3,7 10
ru~ni rad
0,5 m /min
3,7 10
delimi~na
3
potpuna
0,5 m3/min
3,7 10
ru~ni rad
-
Tabela 5.2.3. Ocene ergonomsk-osigurnosnih karakteristika rudnika

Red.br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Naziv
prirodno-tehni~ke
karakteristike
Dubina eksploatacije
Nagib zaleganja sloja
Debljina sloja
Rezerve uglja u bloku
Fizi~ko-mehani~ke karakteristike
stena
Sklonost gorskim udarima
Gasonosnost leì{ta (m3/t)
Sklonost izbojima gasa i materijala
Sklonost samozapaljenju
Soko
1
2
3
1
Rudnici
Bogovina
Lubnica
1
1
1
1
1
1
2
2
Avramica
0
1
0
3
1
2
3
2
0
0
0
1
0
1
0
2
0
3
1
0
221
RUDARSKA ERGONOMIJA
10. Eksplozivna svojstva pra{ine
11. Toksi~na svojstva pra{ine
12. Ovo|enost
13. Radioaktivnost
14. Mehanizovanost otkopavanja
15. Automatizacija sigurnosti rada
Ukupno
OCENA OR
OCENA OR%
Ako se ocene samo prirodne karakteristike
3n=39 ocena OR% je
Koeficijent sigurnosti S=1-OR
Sigurnost izraèna % S%
1
0
0
0
0
0
19
1,26
42%
(18:39)100
46%
0,58
58%
2
0
1
0
0
1
12
0,8
26%
(11:39)100
28%
0,74
74%
1
0
0
0
2
2
15
1
33%
(11:39)100
29%
0,67
67%
1
2
0
0
3
2
18
1,1
40%
(12:39)
26%
0,60
60%
U radu je predloèna metodologija za ocenu prirodnih i tehni~kih

ergonomsko sigurnosnih karakteristika eksploatacije leì{ta i rudnika. Za
ocenu ergonomsko sigurnosnih karakteristika uzete su u obzir prirodne
karakteristike leì{ta i dat je predlog za ocenjivanje teìne njihovog
ispoljavanja.
Na osnovu skupa prirodnih i tehni~kih karakteristika eksploatacije i
njihovih teìna, predloèn je na~in ocenjivanja ergonomsko sigurnosnih
karakteristika rada u rudniku. Po predloènoj metodologiji ura|ena je oce-na
ergonomsko sigurnosnih karakteristika eksploatacije uglja u rudnicima
Timo~kog regiona. Time je pokazana primenjivost metodologije, a u rudniku
Soko u kome su najnepovoljniji radni uslovi i pored visoke tehni~ke
opremljenosti, 1998. godine dogodila se eksplozija metana u kojoj je izgubilo
ìvote 29 rudara
5.3.PRIMENA TEORIJE VEROVATNO]E ZA OCENU ERGONOMIJE I
SIGURNOSTI RADA U RUDNICIMA
5.3.1 Mogu}nost primene teorije verovatno}e za ocenu
sigurnosti rada
Za egzaktnu analizu nastajanja nesre}a u rudnicima i rudarskim
objektima, pa i ekolo{kih katastrofa, uspe{no se mogu primeniti teoreme iz
teorije verovatno}e i odrediti ukupne verovartno}e pojave nezgoda iz
razli~itih prirodnih potencijalnih izvora opasnosti.
Pod nezgodom u industrijskom objektu (ili rudniku) podrazumeva se
ispoljavanje bilo koje opasnosti usled koje dolazi do kra}eg ili duèg zastoja
u proizvodnji, ugroàvanje ekolo{kih faktora ìvotne okoline ili do povre|
ivanje jednog ili vi{e radnika u rudniku ili ìtelja okoline. Pod kolektivnom
nesre}om podrazumeva se nezgoda u rudniku u kojoj strada dva ili vi{e
rudara. Izvori nezgoda u rudniku mogu biti razli~iti, a naj~e{}i su: ma{ine i
ure|aji, zaru{avanje u prostorijama, prodori vode i ìtkih materijala, prodori
gasova, eksplozije eksplozivnih sistema, rudni~ki endogeni ili egzogeni
poàri.
Veravatno}a opasnosti od nastajanja nezgode iz nekog izvora je
najobjektivnija karakteristika opasnosti tog izvora. Verovatno}a opasnosti
izvora nezgode u rudniku dobija se na osnovu analiza statisti~kih podataka
nastajanja nezgoda iz tih izvora. Pri tome je vrlo vaàn zakon raspodele
pojavljivanja nezgoda iz istog izvora opasnosti, pod kojim se podrazumeva
476

proizvodnih sistema
odnos, odnosno veza izme|u bilo koje vrste nezgode i verovatno}e njenog
pojavljivanja. Izu~avanje pojava nezgoda iz raznih izvora pokazuje da se
raspodela pojava podudara sa Puasonovim zakonom raspodele, prema kome
je verovatno}a da u periodu t bude m nezgoda iz nekog izvora opasnosti /1/:
Pm am / m! e a
gde je:
a - parametar zakona Puasona, koji zavisi od u~estalosti pojave
nezgoda,
a
t t
dt,
t
=N/t,
t - vreme rada rudnika,
t - interval vremena u kome se posmatra pojava nezgoda,
N - broj nezgoda je u intervalu vremena t.
Za stacionarni karakter ispoljavanja nezgoda iz nekog izvora
opasnosti, = constant, dobija se: a = t. Verovatno}a da }e u datim
uslovima do}i do pojave jedne ili vi{e nezgoda iz istog izvora opasnosti, pri
procesu ispoljavanja opasnosti koji se pokorava zakonu Puasona, dobija se iz
relacije:
P = 1 - e-a ; P = 1 - e-t
Ako je poznata verovatno}a nezgode iz nekog izvora opasnosti,
odnosno verovatno}a opasnosti odre|enog izvora nezgoda, onda je
verovatno}a da do nezgode iz tog izvora ne}e do}i suprotna verovatno}i
opasnosti: q = 1 - p. Ona se moè nazvati verovatno}om sigurnosti od
nezgoda iz odre|enog izvora opasnosti,odnosno verovatno}om pouzdanosti,
sigurnosti rada sistema bez kvara:q = e-t. Sumirana vrednost verovatno}a
opasnosti izvora nezgoda i verovatno}e sigurnosti od njih ravna je jedinici:
(p+q)=1.
Verovatno}e Apriori (opisne verovatno}e) opasnosti
pojedinih izvora nezgoda
Iz datih izraza slede dva zaklju~ka:
- Verovatno}a nastajanja nezgode iz nekog izvora opasnosti u rudniku
jednozna~no je odre|ena svojom u~estalo{}u , u posmatranom intervalu
vremana t, = N/t.
- Verovatno}a pojave je funkcija vremena, koje kada teì
beskona~nosti, verovatno}a opasnosti izvora opasnosti teì jedinici.
Pri upore|ivanju nivoa sigurnosti nekih tehni~kih re{enja prema
verovatno}i nastajanja nezgoda, treba obratiti pa`nju da verovatno}e
opasnosti budu odre|ene za jedan isti interval vremana.
223
RUDARSKA ERGONOMIJA
Za rudnike koji su u otvaranju i razradi nema popdataka o
manifestacijama nezgoda iz pojedinih izvora opasnosti, pa se verovatno}e
opasnosti izvora nezgoda ne mogu odrediti na osnovu statisti~kih podataka.
Za njihovo odre|ivanje mogu se koristiti podaci iz rudnika kod kojih je
ispoljavanje potencijalnih izvora opasnosti sli~no, odnosno koji pripadaju
istoj kategoriji ispoljavanja prirodne potencijalne opasnosti /2/. Tako se dolazi
do definisanja verovatno}e opasnosti izvora na osnovu iskustva, odnosno na
osnovu ispoljavanja pojedinih prirodnih izvora opasnosti u rudniku. U rudniku
u kome se neka prirodna potencijalna opasnost ne ispoljava / na primer
nema pojava gasova/, onda je verovatno}a sigurnosti od tog izvora
opasnosti bliska jedinici, a verovatno}a opasnosti bliska nuli. Ako je
pouzdanost odre|ivanja opasnosti visoka (zbog eventualnih gre{aka u odre|
ivanju ispoljavanja pojave opasnosti, treba usvojiti postojanje verovatno}e
opasnosti oko Po 0,1.
Ispoljavanje pojedinih prirodnih potencijalnih opasnosti u rudniku moè
biti prvog, drugog ili tre}eg stepena, pa se rudnik prema toj opasnosti
razvrstava u prvu, drugu ili tre}u grupu opasnosti. Osim kvalitativnog
ispoljavanja neke prirodne opasnosti, za verovatno}u nastajanja nezgoda
vezan je i na~in ispoljavanja te opasnosti (lagano isticanje gasova ili pojava
izboja gasa i materijala). Verovatno}a nezgoda, zavisno od na~ina
ispoljavanja prirodne potencijalne opasnosti, koja kvalitativno i kvalitativno
pripada tre}em stepenu opasnosti ve}a je od po > 0,8, odnosno, bliska je
jedinici, za ma koji period vremena rada rudnika. Verovatno}a nastajanja
nezgoda u rudnicima u kojima se neke prirodne potencijalne opasnosti
ispoljavaju sa tre}im stepenom, je vrlo visoka, a da li }e do pojave nezgode
do}i zavisi od primenjenih mera za otkrivanje opasnosti i spre~avanje
nastajanja nezgoda. Ukupna verovatno}a opasnosti od nastajnja nezgoda je
sloèna verovatno}a i sastoji se od verovatno}e ispoljavanja opasnosti
prirodnog izvora nezgoda i primenjenih mera za njihovo blagovremeno
otkrivanje i suzbijanje.
Verovatno}e opasnosti niìh stepena ispoljavanja potencijalnih
opasnosti nalaze se izme|u gornjeg i donjeg praga verovatno}a, odnosno
izme|u pO = 0,1 i pO = 0,8, pa je realno da se prvom stepenu ispoljavanja
potencijalne opasniosti odredi verovatno}a opasnosti od 0,1 do 0,5, a
drugom stepenu ispoljavanja opasnosti odredi verovatno}a opasnosti od 0,5
do 0,8. Ovako odre|ene verovatno}e, na osnovu na~ina ispoljavanja
prirodnih potencijalnih opasnosti i nezavisno od intervala vremena, zovu se
verovatno}e Apriori. Verovatno}e opasnosti odre|ene na osnovu
statisti~kih podataka posle nastajanja nezgoda zovu se verovatno}e
Aposteriori. U zavisnosti od duìne vremenskog intervala posmatranja one
se mogu u nekom slu~aju izjedna~iti.
Analiza mogu}ih pojava nezgoda preko verovatno}a apriori (opisnih
verovatno}a), moè da se koristi pri optimalnom projektovanju dobijanja
mineralnih sirovina prema faktoru sigurnosti, a tako|e i za analizu tehni~kih
re{enja sistema za{tite ìvotne okoline od nezgoda. U svakom rudniku u
kome postoji verovatno}a ispoljavanja opasnosti koja moè da dovede do
nezgode, potrebno je projektovati sistem za otkrivanje i spre~avanje
nezgoda (za{titni ekran).
476

proizvodnih sistema
Verovatno}a pouzdanosti sistema za otkrivanje i spre~avanje nezgoda
U zavisnosti od ispoljavanja prirodne potencijalne opasnosti i njene

verovatno}e da dovede do nezgode u rudniku, u rudni~kim prostorijama
ugra|uju se sistemi za otkrivanje opasnosti i spre~avanje nezgoda.
Verovatno}a efikasnosti sistema mora biti pribli`na ili jednaka verovatno}i
opasnosti izvora nezgoda. Na taj na~in se moè posti}i da ukupna
verovatno}a opasnosti od nezgoda u rudniku ili iz rudnika bude pribli`na
nuli.
Verovatno}a efikasnosti sistema za otkrivanje opasnosti i suzbijanja
nezgoda je u vezi sa pouzdano{}u sistema ali ne zavisi samo od
pouzdanosti sistema, ve} i od primenjenog na~ina (sistema) za otklanjanje
nezgoda. U rudnicima u kojima je verovatno}a ispoljavanja prirodne
potencijalne opasnosti neznatna, kontrolu ispoljavanja vr{e, svojim ~ulima,
zaposleni u rudniku. Ovakav vid za{tite od nastajanja nezgoda zavisi od
ljudskog faktora. zZbog toga je verovatno}a efikasnosti (sigurnosti) ovakvog
na~ina otkrivanja opasnosti i suzbijanja nezgoda bliska nuli, a opasnost od
realizacije nezgode je bliska jedinici. To mogu biti verovatno}e apriori
efikasnosti sistema.
Sistem za automatsko otkrivanje ispoljavanja neke prirodne
potencijalne opasnosti, alarmiranje opasnosti i otklanjanje pojave nezgode u
vezi sa ispoljavanjem opasnosti, imaju visoku verovatno}u efikasnosti, koja
je ~esto jednaka verovatno}i pouzdanosti rada sistema. Pouzdanost sistema
se ocenjuje na osnovu statisti~kih podataka posmatranja njegovog
funkcionisanja u odre|enom vremenskom intervalu. Za ocenu verovatno}e
pouzdanosti sistema za automatsko otkrivanje i otklanjanjje nezgoda, odre|
uje se u~estalost kvarova elemenata sistema ili gre{aka sistema u odre|
enom intervalu vremena t:
(t) = n ( t) / N.T
gde
su:
n - broj posmatranih elemenata sistema koji su otkazali u vremenu

t,
N - ukupan broj elemenata sistema,
T - interval vremena posmatranja sistema (godina, vi{e godina ili
dana).
Verovatno}a pouzdanosti (efikasnosti) sistema, odnosno rada bez

kvara, kada nastajanje kvarova ima stacionirani karakter, = constant,
dobija se iz izraza:
r= e
- T
Suprotna verovatno}i pouzdanosti i sigurnosti sistema za otkrivanje

uslova za nastajanje nezgoda je verovatno}a ne pouzdanosti (ne
efikasnosti), odnosno verovatno}a opasnosti da pri ispoljavanju prirodne
potencijalne opasnosti ona ne bude blagovremeno otkrivena i da usled toga
225
RUDARSKA ERGONOMIJA
do|e do rudarske nezgode, jer je sistem u kvaru. Ona je suprotna
verovatno}i sigurnosti (efikasnosti) sistema i dobija se iz izraza:
pO = 1 - r
Verovatno}a sigurnosti sistema za otkrivanje opasnosti i suzbijanja
nezgoda moè biti egzaktno odre|ena na osnovu statisti~kih podataka i
verovatno}e pouzdanosti sistema ili iskustveno, kao verovatno}a apriori
sigurnosti, za sisteme sa znatnim u~e{}em ljudskog faktora u njima. Sistemi
za otkrivanje ispoljavanja prirodne potencijalne opasnosti i otklanjanje
nezgoda mogu biti kombinovani od instrumenata za otkrivanje opasnosti i
postupaka zaposlenih radnika za otklanjanje opasnosti od nastajanja
nezgoda. U takvom sistemu za{tite verovatno}a sigurnosti od nastajanja
nezgoda ne moè biti visoka i njena veli~ina }e biti od 0,2 do 0,8, za
automatizovane sisteme. Pri projektovanju za{tite od nezgoda u rudni~kim
prostorijama, verovatno}a sigurnosti (efikasnosti) sistema za otkrivanje
opasnosti i suzbijanja nastajanja nezgoda, treba da je pribli`na verovatno}i
opasnosti izvora nezgode, iako su ove verovatno}e nezavisne.
Verovatno}a kvara proizvodnog sistema i otkaza za{titnog ekrana
Kvar u okviru proizvodnog sistema, posebno otkaz za{titnog ekrana u
proizvodnom sistemu istovremeno pri ispoljavanju prirodne potencijalne
opasnosti, ili bez njenog delovanja, tako|e moè da dovede do ugroàvanja
ìvotne sredine i ljudi u proizvodnom procesu i ekosistemu okoline.
Verovatno}a kvara proizvodnog sistema suprotna je verovatno}i
pouzdanosti, odnosno ispravnog rada . Verovatno}a pouzdanosti rada
proizvodnog sistema u vremenskom periodu T (~as, dan, mesec, godina i
godina) odre|uje se na osnovu statisti~kih podataka o otkazima. U~estalost
kvarova u proizvodnom sistemu zbog kojih se dovodi u pitanje bezbednost
rada dobija se iz izraza:
=N/T
gde
su:
T -
u~estalost kvarova (otkaza) u proizvodnom sistemu koji

mogu da dovedu do katastrofe
broj opasnih kvarova ure|aja ili za{titnog ekrana u vremenu
T
period posmatranja rada sistema (bira se isti kao kod
analize ispoljavanja prirodnih opasnosti)
Ako je u~estalost opasnih otkaza u proizvodnom sistemu kontinuirana,

onda se moè odrediti srednje vreme rada sistema bez opasnosti od kvara
TK:
TK = 1 /
(AT)
Kada do|e do kvara na sistemu (na nekom ure|aju) dolazi do prekida

rada ure|aja ili celog sistema, pa je potrebno izvr{iti hitnu zamenu
476

proizvodnih sistema
komponente. Srednje vreme zamene (opravke) ure|aja u proizvodnom
sistemu TR u posmatranom vremenu trajanja opravki T, moè se izra~unati
iz statisti~kih podataka o vremenima trajanja opravki tzi. Ono iznosi:
TR = tzi / N
gde
je:
tzi vremena zamene pokvarenih komponenti i osposobljavanja

- proizvodnog sistema
N - broj opasnih kvarova u posmatranom vremenu T
Koeficijent raspoloìvosti ili ispravnosti proizvodnog sistema za siguran

rada KR u posmatarnom vremenskom periodu T dobija se iz odnosa:
KR = TK / (TK + TR)
Ovaj koeficijent predstavlja koeficijent osetljivosti proizvodnog sistema
na kvar ure|aja. Verovatno}a rada sistema bez kvara (verovatno}a
sigurnosti) proizvodnog sistema u vremenu T, koje se posmatra u analizi,
odre|uje se iz izraza:
T
Ps(T ) e (T ) e (t) dt
0
gde
je:
- u~estalost kvarova u nekom vremenu t manjem od

posmatranog vremana T postojanja objekta
t - vreme za koje je odre|ena u~estalost kvarova
PS - verovatno}a sigurnog, ispravnog, rada sistema u vremenu
T
Verovatno}a opasnosti od bar jednog otkaza sistema, u posmatranom

vremenskom intervalu T je suprotna verovatno}i pouzdanosti (sigurnosti)
rada proizvodnog sistema i predstavljaju parcijalnu verovatno}u opasnosti
od kvara (otkaza za{titnog ekrana ili sistema u celini). Ona se odre|uje po
formuli:
POS = 1 - PST = 1 - e-(T)
Ovo su najjednostavnije relacije za odre|ivanje verovatno}e sigurnosti
i opasnosti od kvara proizvodnog sistema ili ure|aja. U slu~aju vrlo sloènih
proizvodnih sistema koji se sastoje od ve}eg broja podsistema ili ure|aja
vezanih u nizu ili paralelno (u vru}oj rezervi) odre|ivanje pouzdanosti je
znatno sloènije. Teorija pouzdanosti proizvodnih sistema, ili za{titnih ekrana
u njima (~ija je namena da pri kvaru u sistemu spre~e nastajanje katastrofe
usled izlivanja otrova, poàra i eksplozija itd.) obra|ena je u odgovaraju}oj
literaturi iz sigurnosti rada i pouzdanosti sistema. Verovatno}a pouzdanosti
(sigurnosti rada) proizvodnog sistema moè biti funkcija kako broja sastavnih
227
RUDARSKA ERGONOMIJA
elemenata tako i njihovih verovatno}a pouzdanosti i vremena kori{}enja.
Zbog toga se ona vrlo pa`ljivo i studiozno mora odrediti.
Za sigurnost rada proizvodnog sistema i za{titu ljudi i ìvotne sredine
vezana je pouzdanost za{titnih naprava i ure|aja ~ija je namena da spre~e
nastajanje katastrofe. Njihova verovatno}a pouzdanosti rada se odre|uje na
isti na~in kao i verovatno}a pouzdanosti rada proizvodnog sistema. ukupna
verovatno}a pouzdanosti sistema od nastajanja katastrofa odre|uje se po
adicionoj teoremi:
PSK = PS + PZE - PS PZE
gde
su:
PS -
verovatno}a pouzdanosti proizvodnog sistema (radnih ure|

aja)
PZE - verovatno}a pouzdanosti za{titnih ure|aja
PSK - ukupna verovatno}a (pouzdanosti) sigurnosti radne i ìvotne
sredine
Za{titni ure|aji pove}avaju sigurnost (za{titu) proizvodnog sistema od

nastajanja katasrofa. Verovatno}a opasnosti od katastrofa je suprotna
verovatno}i sigurnosti:
QK= 1 - PSK.
Ukupna verovatno}a nastajanja nezgoda pri ispoljavanju pojedinih
prirodnih potencijalnih opasnosti je sloèna. Ona zavisi od verovatno}e
opasnosti ispoljavanja izvora nezgode i verovatno}e efikasnosti sistema za
otkrivanje i suzbijanje opasnosti. Odre|ivanje ukupne verovatno}e moè se
vr{iti primenom teorema za odre|ivanje sloène verovatno}e.
Teoreme za odre|ivanje sloène verovatno}e opasnosti i
sigurnosti
1. Adiciona teorema za slu~aj kada se doga|aji isklju~uju:
Kada ispoljavanje neke potencijalne opasnosti moè da dovede do
pojave nezgode A sa verovatno}om Pa i nezgode B sa verovatno}om Pb,
onda se ukupna sloèna verovatno}a opasnosti od nastajanja nezgoda pS
dobija po adicionoj teoremi (na primer: pojava metana izaziva gu{enje
rudara ili eksploziju), pa je sloèna verovatno}a nastajanja nezgoda jednaka
zbiru verovatno}a nastajanja nezgode A i nezgode B:
n
PS = P/ili A, ili B/ = P(a) + P(b) ; PS =
p
i 1
2. Multiplikaciona teorema za slu~aj kada su doga|aji nezavisni:
476

proizvodnih sistema
Ako je verovatno}a nastajanja nezgoda usled ispoljavanja neke
prirodne potencijalne opasnosti sa verovatno}om P C, a verovatno}a otkaza
za{titnog sistema za otkrivanje i suzbijanje nezgode je P d, sloèna
verovatno}a nastajanja nezgode dobija se po multiplikacionoj teoremi, za
slu~aj kada su doga|aji nezavisni, a potrebno je da se dogode i jedan i drugi
istovremeno ili jedan za drugim:
n
P(m) = P i C, i D = P(C) P(d) ; P(m) =
p
i 1
3. Adiciona teorema za slu~aj kada se doga|aji ne isklju~uju:

Verovatno}a zbira saglasnih doga|aja PS, sastoji se u tome da se
istovremeno dogode doga|aji: ili A, ili B, ili B ili A i B. Kod analize verovatno}e
sigurnosti da do nezgode ne}e do}i, posmatra se verovatno}a sigurnosti od
ispoljavanja opasnosti i verovatno}a efikasnosti sistema za{tite. Doga|aji se
ne isklju~uju, pa je verovatno}a PS:
PS ili a, ili B, ili A i B = P(a) + P(b) - P(a) P(b)
(Verovatno}a od nastajanja nezgoda dobija se po multiplikacionoj teoremi, a
verovatno}a sigurnosti od nezgoda po adicionoj teoremi kada se sigurnosti
ne isklju~uju).
4. Formula potpune verovatno}e i Bajesova formula verovatno}e uzroka,
Ova formula primenjuje se za odre|ivanje verovatno}e nastajanja nezgoda
iz odre|enog izvora opasnoasti. Ako su nezgode koje poti~u iz razli~itih
izvora opasnosti potencijalno razli~ito zastupljene u ukupnom broju nezgoda
koji su se dogodili u odre|enom vremenskom periodu, onda je zbir njihovih
verovatno}a u masi nezgoda:
P(al) + P(an) = 1
Apriorne verovatno}e izvora nezgoda su uslovne verovatno}e
nastajanja nezgode B iz pojedinih izvora P(b/a1), P(b/a1), P(b/an),, pa je
verovatno}a (uslovna) nastajanja nezgode Pb iz bilo kog izvora opasnosti:
n
Pb =
i 1
P( ai)
P(b/ai)
Ako se èli odrediti verovatno}a nastajanja nezgode iz odre|enog

izvora opasnosti onda se primenjuje Bajesova formula:
P(ak/b) = P(ak) P(b/ak) /
i 1
P(ai) P(b/ai) :
k /1, 2, 3, .. k/
Dakle, teorija verovatno}e moè biti uspe{no primenjena za analizu

opasnosti prirodnih potencijalnih izvora nezgode i sistema za otkrivanje i
suzbijanje istih, kao i za odre|ivanje ukupne verovatno}e opasnosti, kada
nastupa vi{e uticajnih faktora istovremeno.
229
RUDARSKA ERGONOMIJA
5.3.2.Verovatno}a nastajanja kolektivne nesre}e (rudarske

katastrofe) u rudniku
Mnoge prirodne potencijalne opasnosti u rudniku mogu da dovedu do
rudarske katastrofe,pra}ene pogibijom velikog broja ljudi,ilio{te}enja
rudarskih objekata,usled ~ega dolazi do prekida proizvodnje. Zbog toga je
potrebno odrediti verovatno}u opasnosti, odnosno, doga|aja bar jedne
nesre}e u toku rada rudnika, ili sigurnosti rudnika od ispoljenih prirodnih
potencijalnih opasnosti.
Pod kolektivnom nesre}om u rudniku, podrazumeva se nezgoda pri
kojoj strada dva ili vi{e rudara. Izvori kolektivnih nesre}a u rudniku mogu biti
razli~iti, ali naj~e{}e poti~u od prirodnih opasnosti koje se ispolavaju u
leì{tu i to od:
- zaru{avanja velikog obima i gorskih udara;
- prodora vode i ìtkih materijala;
- eksplozija eksplozivnih gas vazduh sme{a ili ugljena pra{ina
vazduh sme{a, pa i nekontrolisanih eksplozija eksploziva
- rudni~kih egzogenih ili endogenih poàra;
- prodora otrovnih i zagu{ljivih gasova iz svojih kolektora.
Nezgodu u rudniku predstavlja svaka manifestacija izvora opasnosti,
sa ili bez ljudskih `rtava, usled koje dolazi do o{te}enja rudarskih prostorija i
objekata, ili prekida proizvodnje za kra}e ili duè vreme.
Nabrojani izvori opasnosti predstavljaju prirodne potencijalne
opasnosti u rudnicima koje poti~u iz leì{ta ili prate}ih stena leì{ta, ili su
posledica odvijanja procesa dobijanja (otkopavanja) leì{ta. One se ne
ispoljavaju u svim leì{tima podjednakim intenzitetom. U nekim rudnicima
su prisutne a u nekima nisu. Tamo gde su pojedine opasnosti prisutne, na
osnovu njihovog stepena ispoljavanja,mogu se dati ocene inteziteta
ispoljavanja, a leì{te svrstati u odgovaraju}u grupu prema stepenu
ispoljavanja opasnosti.
U literaturi je izvr{eno razmatranje leì{ta u grupe prema stepenu
ispoljavanja pojedinih prirodnih potencijalnih opasnosti, koje mogu da
dovedu do rudarske nesre}e, pa se svakoj grupi moè pridodati verovatno}a
da }e u tom rudniku usled te opasnosti, u toku njegovog rada do}i do
rudarske nesre}e. Ako se neka opasnost ne ispoljava u rudniku onda je njena
verovatno}a opasnostu nula, a verovatno}a sigurnosti udnika od iste je
bliska jedinici. Za prvi stepen ispoljavanja neke opasnosti, njena
verovatno}a opasnosti je po=0,20,5. Za drugi stepen ispoljavanja
opasnosti, verovatno}a opasnosti se moè proceniti u veli~inu po=0,20,5, a
za tre}i stepen opasnosti verovatno}a opasnosti je ve}a od 0,8. Suprotne
njima su verovatno}e sigurnosti da do rudarske nesre}e ne}e do}i.
Broj~ane ocene sigurnosti se mogu pridruìti verovatno}ama sigurnosti i to:
Ako je verovatno}a sigurnosti ps>0,8, sigurnost je odli~na, ali je
verovatno}a sigurnosti ps=0,20,5, sigurnost je vrlo dobra, za verovatno}u
sigurnosti ps<0,2, sigurnost je nedovoljna. Za rudnike koji su u radu,
verovatno}e opasnosti pojedinih izvora opasnosti mogu biti odre|ene i
stati~ki, na osnovu u~estalosti ispoljavanja opasnosti. Ako su poznate
476

proizvodnih sistema
verovatno}e ispoljavanja pojedinih opasnosti, moè se na}i i sloèna
verovatno}a nastajanja kolektivnih nesre}a u rudniku.
1. Ocena opasnosti od zaru{avanja velikog obima u rudnicima
Za ocenu opasnosti od zaru{avanja velikog obima treba posmatrati
vi{e uticajnih parametara i to: ~vrsto}u prate}ih stena i leì{ta, naponsko
stanje koje uglavnom zavisi od dubine leì{ta, sklonost stena akumulaciji
energije elektri~ne detonacije, koja moè da se ispolji u obliku gorskog
udara i tehnologiju izvo|enja radova i osiguranja prostorija i otkopa.
Razvrstavanje rudni~kih prostorija prema opasnosti od zaru{avanja vr{i se
prema koeficijentu napona n=gH/c i deformacije konture prostorije po
obrascu iz literature /2/*.
S / 660 275T/n- /525- 200T/n2 47T(mm)
Gde je:
nTHc R-
bezdimenzioni koeficijent odnosa i ~vrsto}a stena,

vreme kori{}enja prostorije,
dubina prostorije,
~vrsto}a stene na pritisak,
koeficijent akumulacije energije elekti~ne deformacije. Na
osnovu
usvojenih
kriterijumaslede
slede}e
opisne
verovatno}e opasnosti i ocene sigurnosti (Tabela 5.3.1.)
Tabela 5.3.1. Opisne (apriori) verovatno}e opasnosti od zaru{avanja

prostorija
Oblik ispoljavanja
zaru{avanja
opasnost od udara
oblik osiguranja
kategorija opasnosti
verovatno}a opasnosti
verovatno}a sigurnosti
brojne ocene sigurnosti
S<50mm
nema
zaru{avanj
a
ne postoji
sidrovanje
0
0,1
0,9
5
S=50-100
zona
pukotina
ne postoji
stropna pod.
I
0,3
0,7
4
S=150-300
mm
plati~ne
deformacije
ne postoji
svestrana pod.
II
0,5
0,5
3
S>300 mm
izboljno
bu{enje
postoji R>1
svestrana pod.
III
0,8
0,2
2
2. Ocena opasnosti od prodora vode i ìtkih materijala

Voda koja ugroàva rudarske radove moè da poti~e iz leì{ta,
prate}ih stena ili sa povr{ine kao povr{inska voda. Kakva }e opasnost od
vode i ìtkih materijala biti po rudniku, zavisi od hidrolo{kih odnosa u leì{tu.
Opasnost od potapanja rudnika se ocenjuje na osnovu vida ispoljavanja
opasnosti, a ne na osnovu relativnog priliva vode. Nominalni konstantni priliv
vode savladava se pumpnim postrojenjem, pa sa te strane nema opasnosti
od nesre}a. Iznenadni prilivi vode i ìtkih materija predstavljaju stranu
opasnosti za rudnik i ljude u njemu. Ocene sigurnosti od prodora vode izvode
se na slede}i na~in:
Tabela 5.3.2. Opisne verovatno}e opasnosti od prodora voda
231
RUDARSKA ERGONOMIJA
Oblik ispoljavanja
opasnosti od vode
Kategorije opasnosti
Verovatno}a opasnosti
Verovatno}a sigurnosti
Broj~ane ocene sigurnosti
Leì{te
razvijeno u
neporoznim
stenama
Leì{te
okruèno
vodopropusni
m stenama
0
0,1
0,9
5
I
0,3
0,7
4
Leì{te
ispresecan
o
pukotinam
a
II
0,5
0,5
3
Leì{te
ispod ili
iznad
arterskih
voda
III
0,8
0,2
2
3. Ocene opasnosti od izboja gasova

Verovatno}a opasnosti od prodora i izboja gasa zavisi od gasonosnosti
leì{ta i prate}ih stena, pritiska gasa u kolektoru, naponskog stanja u
stenama kolektora i u vezi sa tim na~ina ispoljavanja opasnosti. Leì{ta i
stene mogu da ne sadrè gasove, a ako sadrè gasove onda se oni mogu
osloba|ati isticanjem, duvanjem i izbojom. Od na~ina isticanja gasa zavisi
opasnost od rudarske nesre}e u rudniku, pa se mogu izvesti i ocene
sigurnosti od gasova na slede}i na~in:
Tabela 5.3.3. Opisne verovatno}e od prodora gasova
Oblik ispoljavanja
opasnosti od gasova
Bez gasova
pg>0 bara
Osloba|anje
eshalacijom
pg=1
0
0,1
0,9
5
I
0,3
0,7
4
Osloba|
anje pod
pritiskom
pg<2105
Pa
II
0,5
0,5
3
Osloba|anje
pod
pritiskom
pg>2105 Pa
III
0,8
0,2
2
4. Ocena opasnosti od endogenih i egzogenih poàra u rudniku

Kada se ocenjuju opasnosti od poàra u rudniku, posebno se mora
ocenjivati: a) opasnosti od endogenih poàra nastalih termohemijskim
reakcijama u leì{tima uglja i bogatih sulfidnih ruda, b) opasnost od
endogenih poàra nastalih delovanjem spolja{njih izvora toplote na gorivo
sposobnim materijalima prisutnim u rudniku. Na u~estalost endogenih
poàra u rudniku, pored samozapaljivosti mineralne sirovine uti~u i tehni~ki
uslovi dobijanja. Kod ugljeva, ipak dominantni uticaj ima samozapaljivost
uglja, koja se ocenjuje na osnovu koeficijenta SZP po Olompiskom. Zbog
toga se verovatno}a i ocena opasnosti od endogenih poàra vr{i na slede}i
na~in:
Tabela 5.3.4. Opisne verovatno}e opasnosti od endogenih poàra
Karakteristika SZP
uglja ocena
samozapaljivosti
476
SZP<80,
ne zapaljiv
SZP 89-100
zapaljiv
0
0,1
0,9
5
I
0,3
0,7
4
SZP 100120
zapaljiv
II
0,5
0,5
3
SZP>120,
veoma
zapaljiv
III
0,8
0,2
2

proizvodnih sistema
Opasnost od egzogenih poàra se ocenjuje na osnovu postojanja
opasnosti objekta, ma{ina i opreme u rudniku. Opasnost od poàra na ili u
nekom objektu ocenjuje se na osnovu temperature plami{ta gorive materije
u objektu i istovremene prisutnosti izvora toplote koji tu materiju moè da
zagreje do temperature paljenja. Ocena verovatno}a opasnosti i sigurnosti
od egzogenih poàra vr{i se na slede}i na~in:
Tabela 5.3.5. Opisne verovatno}e opasnosti od egzogenih poàra
Plami{te gorive
materije Grupa gorive
materije
Kategorija objekta
130C
I
13-270C
II
27-660C
III
660C
IV
A
0,9
0,1
2
B
0,7
0,3
3
C
0,5
0,5
4
D
0,2
0,8
5
5. Ocene opasnosti od eksplozija metana i ugljene pra{ine

Opasnost od stvaranja eksplozivnih metansko-vazdu{nih sme{a
proporcionalna je gasonosnosti ugljenog sloja koji se eksploati{e, pa se na
osnovu njih mogu da odrede apriorne verovatno}e opasnosti od nastajanja
eksplozivnih koncentracija metana iz rudni~kih prostorija. Da bi do{lo do
eksplozije eksplozivne metansko vazdu{ne sme{e potrebno je da postoji i
izvor toplote dovoljne temperature da zagreje sme{u do ta~ke paljenja.
Kategorija i ocena rudnika po stepenu opasnosti od eksplozija metan vazduh
sme{a vr{i se na slede}i na~in:
Tabela 5.3.6. Opisne verovatno}e opasnosti od eksplozija metana
Metanonosnost
leì{ta
(m3/t)
Kategorija opasnosti
1-5
5-10
10
0
0,1
0,9
5
I
0,3
0,7
4
II
0,5
0,5
3
III
0,8
0,2
2
Ocena opasnosti od eksplozija ugljene pra{ine vr{i se na osnovu

eksplozivnih karakteristika ugljene pra{ine (koeficijenta eksplozivnosti), na
osnovu intenziteta stvaranja pra{ine (i prisutnih izvora toplote koji mogu da
izazovu njihovo paljenje. Verovatno}a opasnosti od stvaranja eksplozivnih
koncentracija ugljene pra{ine u rudni~kim prostorijama je sloèna i odre|uje
se na osnovu multiplikacione teoreme ukupne verovatno}e za slu~aj kada
su doga|aji nezavisni, pa je pri tome ukupna verovatno}a opasnosti manja
od opasnosti koja se vezuje za koeficijent eksplozivnosti ugljene pra{ine.
Verovatno}a opasnosti od eksplozija ugljene pra{inme i ocene sigurnosti od
eksplozija mogu se dobiti na ovaj na~in:
233
RUDARSKA ERGONOMIJA
Tabela 5.3.7.
eksplozivnih pra{ina
Koeficijent eksplozivnosti
K (ex) ugljene pra{ine
Opisne
verovatno}e
opasnosti
od
eksplozija
50
50-250
250-1000
1000
0
0,1
0,9
5
I
0,3
0,7
4
II
0,5
0,5
3
III
0,8
0,2
2
6. Izvori toplote za paljenje zapaljivih i eksplozivnih materija

Izvori toplote kojima se gorive materije u objektima mogu zagrejati do
temperature paljenja mogu biti razli~iti: (otvoren plan, stati~ki elektricitet,
elektri~na oprema, minerski radovi, pretvaranje mehani~ke energije u
toplotnu itd.). Suzbijanje opasnosti od poàra i eksplozija vr{i se uklanjanjem
izvora toplote iz prostora sa gorivim i eksplozivnim materijama, ali se to ne
moè uvek upotpunosti izbe}i. Zbog toga, potrebno je proceniti verovatno}u
opasnosti od eventualnih izvora toplote u objektu ili u okolini sa gorivo
sposobnom materijom. Ona zavisi od temperature izvora toplote.
Temperatura paljenja za mnoge materije iznosi od 650C do 6500C. Ona moè
da poti~e iz slede}ih izvora, ~ije su verovatno}e opasnosti od paljenja i
verovatno}e sigurnosti date u pregledu:
Tabela 5.3.8.
Opisne verovatno}e opasnosti prisutnih
toplote koji mogu upaliti eksplozivne sme{e
Izvori toplote
Temperatura izvora 0C
Verovatno}a upale
Plamen
trenje udar
>500
III
0,9
0,1
2
Iskra
oksidacije,
gorenje
100-500
II
0,3
0,3
3
izvora
Ma{ine SUS
Geotermaln
a toplota
50-100
I
0,5
0,5
4
50
0
0,8
0,8
5
Izvori toplote nekih temperatura dovode do statifikacije zagrejanog

vazduha, ubrzane oksidacije nekih materijala, pa i paljenje gorivih materija.
Ukupna verovatno}a da }e do}i do egzogenog poàra, eksplozije metansko
vazdu{ne sme{e ili eksplozivne ugljene pra{ine vazdu{nih sme{a, ako ta
opasnost postoji u rudniku, dobija se po adicijonoj teoremi kada su doga|aji
nezavisni. Primer: U rudarskoj radnoj okolini gde se vr{i tankiranje dizel
ma{ina gorivom (objekt kategorije C, verovatno}e opasnosti od poàra
po=0,5, verovano}a prisutnog izvora toplote, motora temperature 800C je
tako|e 0,5). Ukupna verovatno}a opasnosti od egzogenog poàra dobija se
po adicionoj teoremi verovatno}a:
476

proizvodnih sistema
pu po p(t) po pt 0,5 0,5 (0,5 0,5) 0,75
verovatno}a sigurnosti od nastajanja poàra je mala, te je i ocena sigurnosti

mala
ps 1 pu 1 0,75 0,25
Gde su
:
po - verovatno}a opasnosti objekta,
pt - verovatno}a opasnosti izvora toplote.
Verovatno}a sigurnosti je suprotna verovatno}i opasnosti, pa je
ocena sigurnosti od poàra dobra.
Za pojedine prirodne potencijalne opasnosti, prema njihovom stepenu
ispoljavanja, definisane su apriorne verovatno}e opasnosti, da }e se bar
jednom u toku ìvota i rada rudnika dogoditi,a suprotno njima verovatno}e
sigurnosti i broj~ane ocene sigurnosti. Za neki rudnik, koriste}i teoreme iz
teorije verovatno}e, mogu se odrediti verovatno}e ispoljavanja prirodnih
izvora opasnosti koji mogu da dovedu do rudarske nesre}e i pored
preduzetih mera za{tite,ako se zna verovatno}a njihove efikasnosti.odnosno
pouzdanosti rada.Onda se verovatno~a opasnosti ispoljavanja nesre}e
dobija po multiplikacionoj teoremi odre|ivanja ukupne verovatno}e
realizacije doga|aja, jer je potrebno da se realizuje i doga|aj opsnosti i doga|
aj da u isto vreme sistem za{tite ne reaguje zbog kvara. Onda je ukupna
verovatno}a realizacije katastrofe jednaka:
Pu = ( p0 + p(t) - p0.p(t)) .pz
Gde je pz - verovatno}a pouzdanosti za{titnog ekrana
Verovatno}a opasnosti od egzogenog poàra, izra~unata za predhodni
slu~aj bila bi manja u slu~aju primenjene za{tite za automatsko ga{enje
po~ara, srazmerno efikasnosti ,odnosno pouzdanosti primenjenog sistema.
Ukupna verovatno}a ispoljavanja svih potencijalnih izvora opasnosti
istovremeno dobija se kao proizvod verovatno}a pojedinih opasnosti,pp =
pi , a verovatno}a sigurnosti je suprotna verovatno}i opasnosti ps=1-pp.
5.3.3 Primena teorije verovatno}e za analizu povre|ivanja
radnika u rudnicima
Za analizu povre|ivanja radnika u rudnicima, pored matemati~ke
statistike
i
korelacije,
moè
uspe{no
biti
primenjena
teorija
verovatno}e.Podaci analize se mogu koristiti pri projektovanju proizvodnje i
za unapre|enje tehni~kih re{enja prema faktorima ergonomije i sigurnosti
rada.
Analiza povre|ivanja radnika u rudnicima primenom teorije
verovatno}e za bazu koristi podatke iz statistike povre|ivanja radnika i
teorije korelacije. Kao i svaki slu~ajni proces, povre|ivanje radnika u
rudnicima moè imati stacionarni (ne {iroko promenljiv sa vremenom) i
235
RUDARSKA ERGONOMIJA
nestacionarni (promeljiv sa vremenom) karakter.Pri primeni teorije
verovatno}e za za analizu povre|ivanja radnika koriste se osnovne njene
karakteristike i to u~estalost, teìna i verovatnost pojave ,odnosno
nastajanja.
Intenzivnost povre|ivanja radnika predstavlja broj povreda u jedinici
vremena t sveden na neimenovan veli~inu ( to je broj povre|enih radnika
Pr na 1000 zapo`ljenih radnika u toku jednog meseca, odnosno
U=( pr/Nr)103 ,pokazatelj povre|ivanja, ili proj povre|enih radnika na milion
tona proizvedene rude u toku jedne godine).Onda je srednja u~estalost
povreda ili profesionalnih obolenja, odnosno intenzivnost povre|ivanja za taj
period vremena = U (t). Intenzivnost povre|ivanja u toku vremena moè
imati stacionarni karakter ako je njena veli~ina pribli`no ista za svako vreme
t i nestacionaran karakter ako se menja sa vremenom ( u no}nim
smenama broj povreda je ve}i), pa se moè za kratki interval vremena dati i
u obliku = dU/dt. dU - predstavlja matemati~ko o~ekivanje broja povreda,
a dt - interval vremena u kome se povrede doga|aju,ili jednostavno broj
povreda P/30 dana.
Teìna povreda moè biti konstantna u vremenu ili promeljiva. Ona se
odre|uje kao srednje vreme provedeno na bolovanju po jednoj povredi
odnosno : tp = dt/dpr. Ili se izra~unava kao ponderisana vrednost za teìnu
povreda
Verovatno}a nesre}nog slu~aja (povre|ivanja radnika) P je broj~ana
karakteristika stepena mogu}nosti pojave povrede. Ona zavisi od
proizvodnih faktora (tehni~ki,organizacioni, li~ni).Verovatno}a nesre}nog
slu~aja (nastajanja povrede) je najobjektivnija karakteristika stepena
mogu}nosti nastupanja povreda. Pri tome je je vrlo vaàn zakon raspodele
povre|ivanja, pod kojim se podrazumeva veza izme|u bilo koje karakteristike
povre|ivanja i verovatnosti njenog pojavljivanja. Izu~avanje povreda u
rudarstvu pokazuje da se raspodela povreda podudara sa Pouasonovim
zakonom raspodele (jer je broj povreda u jedinicama vremena delom
ujedna~en),pa je verovatno}a da u periodu
t bude m, nesre}nih
slu~ajeva, data izrazom:
Pm =
am a
e
m!
Gde je:
a - parametar zakona Puasona, koji zavisi od inteziteta povre|ivanja ;
a = tt + t , dt = t, interval vremena u kome je zabeleèno m
povreda;
Za stacionarni karakter povre|ivanja constant, a = ( dt.);
m -srednji broj povreda u vremenu dt
Verovatno}a da u nekim uslovima do|e do jedne ili vi{e povreda,
odnosno da do povrede uop{te do|e pri procesu koji se pokorava zakonu
Puasona, dobija se iz relacije:
P = 1 - e-a
Ako je poznata verovatno}a nesre}nog slu~aja P, onda je verovatno}a
rada u sistemu u istom intervalu vremena dt bez povreda jednaka q = 1 - P.
476

proizvodnih sistema
(suprotna verovatno}a).Sumarna vrednost verovatno}a rada bez povreda i
sa pojavama povreda ravna je jedinici, P + q = 1.
Iz date analize slede dva zaklju~ka:
1. - verovatno}a povre|ivanja radnika P je jednozna~no odre|ena svojim
intenzitetom , pa je pri analizi povre|ivanja va`no odrediti intenzitet
povre|ivanja =dU (dt).
3. - verovatno}a povre|ivanja P je funkcija vtemena, pa je neophodno
verovatno}u odre|ivati za jedan isti period vremena, pri drugim
jednakim uslovima. [to je duè vreme ve}a je verovatno}a nastajanja
nesre}nih slu~ajeva. Opasna situacija se moè posmatrati kao sticaj
opsnih okolnosti faktora povre|ivanja, pri istovremenom otkazu
delovanja za{titnih naprava i opreme (za{titnog ekrana). Pod
za{titnim ekranom podrazumeva se bilo koja za{titna naprava koja
{titi radnika od delovanja proizvodnih faktora.
4. - ukupna verovatno}a doga|aja nesre}nog slu~aja (povrede) je
sloèna verovatno}a. Ako se sa pc ozna~i verovatno}a opasnog doga|
aja u rudarskoj okolini,sa pe verovatno}a otkaza za{titnog ekrana, i sa
p~ verovatno}a prisutnosti ~oveka (odre|enog lica) u zoni opasnosti,
onda se verovatno}a povre|ivanja odre|enog lica dobija po
multiplikacionoj teoremi verovatno}a: Pu = pc.pe..p~. Verovatno}e
pc;;pe;p~ nazivaju se delovima verovatno}e, a verovatno}a P u se
naziva op{tom ili ukupnom verovatno}om.
Verovatno}a nastajanja nezgoda se odre|uje za pojedine faze rada u
rudniku, ili za pojedine tehnologije rada, ili za tehni~ka sredstva rada,
organizaciju rad i td. Upore|ivanjem veli~ina verovatno}a sa analognim
vrednostima u rudnicima visoke sigurnosti, ocenjuje se relativni nivo
sigurnosti posmatranih faza proizvodnje. Ako je verovatno}a povre|ivanja u
tim fazama znatno ve}a u odnosu na siguran rudnik, utvr|uje se razlog takve
razlike.
Posle ocene verovatno}e povre|ivanja za pojedine delove procesa
rada u rudniku moè se izra~unati verovatno}a povre|ivanja radnika za
rudnik u celini, odnosno verovatno}a sigurnosti. Ako u rudniku postoji K
raznotipnih radnih mesta (ma[ina ili tehnologija rada) gde se javljaju
povrede (na primer ako je povre|ivanje skoncentrisano: na otkopima,
pripremnim radili{tima i transportu onda je broj raznotipnih mesta K =
3).Mesta su raznotipna ako su na njima za rad primenjene razli~ite ma{ine,
razli~ite tehnologije rada ili organizacije rada. U okviru svake takve celine
proces rada se odvija na vi{e radili{ta, odnosno radnih mesta n; pa je u
okviru svake tehnolo{ke celine verovatno}a rada bez povre|ivanja (sigurnost
rada) qy = 1 - py. Gde je : y broj tipa mesta povre|ivanja; I; II; III. = K. Ako je
op{ti broj mesta povre|ivanja i -tog tipa (n) onda je op{ta verovatno}a rada
bez povreda na svim mestima nià nego na jednom mestu. Ako se ta
verovatno}a obeleì sa Qy onda je ona prema teoriji verovatno}e ravna
proizvodu verovatno}a delova:
n
Qy = qy1 . qy2 . . qyn
Qyi
1
Gde je:
i - broj poretka radnog mesta,
237
RUDARSKA ERGONOMIJA
n - broj radili{ta u y-om tipu,
- simbol proizvoda verovatno}a
Ako na rudniku ima pet otkopnih radili{ta, n = 5; a oznaka (i) uzima
vrednosti i = 1;2;3;4;5. u slu~aju delova,pa je za sva jednotipna mesta (n)
verovatno}a povre|ivanja Py i verovatno}a sigurnosti qy jednaka: Qy = qy n,;
onda je za svih n mesta y-og tipa, verovatno}a pojavljivanja bar jedne
povrede za dati interval vremena Py = 1 - Qy. Time je odre|ena
verovatno}apovre|ivanja za jedan tip radnih mesta
Op{ta verovatno}a sigurnosti rada rudnika Qr koji ima K raznotipnih
mesta povre|ivanja,odre|uje se kao proizvod op{tih verovatno}a bez
povreda (verovatno}a sigurnosti) Qy(ki) svih k grupa raznotipnih mesta:
K
Qr = QyI . QyII . . QyK =
Qy(ki)
y I
Ako je QyI verovatno}a sigurnosti rada u grupi radili{ta I tipa, Qy II u

grupi radili{ta II tipa i td; op{ta verovatno}a pojave jedne povrede na
rudniku za dati posmatrani period vremena bi}e:Pr = 1 - Qr.
Teorijsko razmatranje primene teorije verovatno}e za analizu povre|
ivanja radnika na rudniku moè se pratiti na jednom primeru: Primer:
Potrebno je odrediti verovatno}u sigurnosti rada na svim otkopnim
radili{tima u rudniku u istovremenom radu.U rudniku su primenjene tri
razli~ite metode otkopavanja (moè biti posmatrano i za tri faze
tehnolo{kog procesa) ~ije su karakteristike u pogledu povre|ivanja radnika
date u tabeli 5.3.9.
Tabela 5.3.9. Izra~unavanje op{te verovatno}e sigurnosti rada pojedinih
faza ili sistema rada
Br
Otkopna metoda ili

Faza rada
Indeks
K
Sistema
Metoda
podeta`nog
zaru{avanja
Komorno stubno
otkopavanje
Dobijanje
hodnicima (izrada)
2
3
Srednji
Broj
povred
aN
Mese~
no
8
Vrovatno}
a
Povre|
ivanja
Py=N/30,
na dan
O,26
Sigurno
ist
Q=1Py
Op{ta
sigurnost
metode ili faze
rada
Qy = qi
Br rad
Mesta
(n)
U
sistem
u
2
0,734
(o734)2 = 0,53
II
0,166
0,834
II
0,1
0,9
(o,834)3
=
0,58
(o,9)5 = 0,59
Za i sistem otkopne metode utvr|uje se QyI = 1 - 0,26 = 0,734, a za

sva radili{ta sistema pri n = 2 dobija se Qy I = qy1 . qy2 = 0,734 .0,734 =
(0734)2 = 0,53.
Analogno se dobijaju vrednosti za sisteme II i II: Qy II = (o,834)3 = 0,58
i QyIII = (0,9)5 = 0,59
Za rudnik u celini verovatno}a sigurnosti rada na otkopima ,ako se
primenjuju razli~ite otkopne metode ( ili po fazama rada), za jedan radni
dan na svim radili{tima iznosi:
Qr = 0,53 .0,58 . 0,59 = 0,18
476

proizvodnih sistema
A verovatno}a pojave bar jedne povrede na svim otkopima u rudniku
u toku jednog radnog dana iznosi:
P = 1 - 0,18 = 0,82
Iz datog primera vidi se da je veoma opasan i sistem ili faza rada u
rudnikuNJen nivo opasnosti u odnosu na II sistem i II sistem iznosi:
( 0,266/0,166 ) = 1,6 puta ili ( 0,266/0,1) = 2,6 puta. Odnosno opasniji je u
odnosu na II sistem 1,6 puta, a u odnosu na II sistem 2,6 puta, pa je
o~igledno da u i sistemu treba izvr{iti neke izmene). Iz ovog primera vidi se
da se preko verovatno}a opasnosti mogu vr{iti upore|ivanja opasnosti dveju
tehnologija, tehnika ili organizacija rada, isto kao i preko pokazatelja povre|
ivanja jer se ona preko njih i izra~unava.
Teorija verovatno}e moè biti uspe{no primenjena za analizu povre|
ivanja radnika u rudnicima, jer jednostavnije odslikava stanje u~estalosti
povreda na istotipnim radili{tima i stanje sigurnosti nanjima. Tako|e
jednostavnije prikazuje stanje sigurnosti rada i verovatno}u sigurnosti rada
za rudnik u celini. Na osnovu poznatih verovatno}a moè se vr{iti i
prognoziranje broja povreda.
5.3.4.Ocena verovatno}a pouzdanosti rada za{titnih sistema u

rudnicima
a) Odre|ivanje verovatno}e pouzdanosti rada elemenata i sistema
Verovatno}a rada elemenata bez kvara, odnosno pouzdanost pojedina~nog elementa u sistemu, ako se u~estalost kvarova na njemu pokorava
Puasonovoj raspodeli, dobija se po formuli:
p(t) exp
dt
o
(t)
koja je za =a constant: p (t ) exp t , {to se moè pokazati na
primeru /1/:
Posmatran je rad jednog ventilatora u toku vremena T=1 godina, odnosno 365 dana, ili 8766 ~asova. Za to vreme dogodila su se n=2 kvara, ili
odstupanja od projektovanog stanja. Vreme rada do prvog kvara iznosilo je
200 dana, a opravka je trajala 0,3 dana. Drugi kvar se dogodio posle 165 dana rada, posle prvog kvara, a opravka je trajala 0,6 dana. Na osnovu ovih
podataka sledi da su ~esti kvarovi, /intenzitet otkaza/ =2/365=0,0055 na
dan ili 0,0023 kvara na ~as.
Verovatno}a ispravnosti /pouzdanosti/ rada ventilatora za 1 mesec iznosi p(30) exp t p(30) exp(0,0055 30) 0,85. Srednje vreme rada ventilatora bez kvara dobija se iz izraza:
Tk
p(t) dt
Pri eksponencionalnoj raspodeli duìna vremena rada bez kvara, izraz

dobija oblik: Tk 1 / , pa je za navedeni primer Tk=1/0,0055=181,5 dana.
239
RUDARSKA ERGONOMIJA
Kada nastane kvar, slu`ba odràvanja sistema nastoji da kvar ili odstupanje
otkloni u {to kra}em vremenskom periodu, Srednje vreme uspostavljanja prethodnog radnog stanja /opravke/ odre|uje se po formuli: Tr tr fr(t) dt,
gde je tr - srednje vreme otklanjanja kvara tr (0,3 0,6) / 2 0,45dana,
fr(t) - u~estalost opravke jednaka je u~estalosti kvarova fr(t) (t) , za
dati primer fr(t) 2 .
Koeficijent raspoloìvosti ili ispravnosti za rad predstavlja verovatno}u
da }e objekat biti u ispravnom stanju u proizvoljnom vremenskom intervalu.
(tog dana), Za dati primer iznosi:
K r Tk / Tk Tr : Kr=181,5/(181,5+0,45)=0,99.
Verovatno}a pouzdanosti sistema koji je sastavljen od vi{e serijskih
elemenata, ili nezavisnih podsistema, odre|uje se kao proizvod verovatno}a
pouzdanosti elemenata ili podsistema:
n
Ps pi p1 p2 p3 pn
i 1
Gde su: pi - verovatno}e pouzdanosti pojedinih elemenata sistema.

Verovatno}a otkaza ili nepouzdanosti sistema je suprotna verovatno}i
pouzdanosti i iznosi: Qs 1 Ps ili Qs 1 pi .,
pa se izraz moè napisati u obliku Qs 1 1 qi xi .
Za visoko pouzdane sisteme izraz se moè napisati i u obliku:
Qs(xi)
1qi(xi) .
n
gde je: qi - nepouzdanost elementa ili podsistema (xi) u sistemu.

Sistemi za obezbe|enje sigurnosti rada u rudniku moraju imati vrlo visoku verovatno}u pouzdanost rada. Visoka pouzdanost rada sistema postiè
se dupliranjem, tripliranjem, odnosno multipliciranjem, odnosno paralelnim
povezivanjem (rezerviranjem u vru}oj rezervi) vi{e elemenata, koji su
naro~ito niske pouzdanosti u sistemu, ili celokupnih podsistema. Tako se u
ventilatorskoj stanici rudnika paralelno ugra|uju glavni i rezervni ventilator
na istom usisnom kanalu. Jedan od njih je u stalnom radu, a drugi je u vru}oj
rezervi. Na sli~an na~in se re{ava problem pouzdanosti i drugih sistema
sigurnosti, kao {to su:
1. Sistem za odvodnjavanje rudnika,
2. Sistem za ga{enje poàra,
3. Sistem za iniciranje eksploziva pri masovnom miniranju.
4. Sistem za provetravanje rudnika
Polaze}i od pretpostavke da se svaki i-ti element rezervira k i puta,
njegova verovatno}a nepouzdanosti posta}e manja od ranije utvr|ene
vrednosti qi, kada ni jedan element nije bio rezerviran. Tako se dobija da je
k 1
nepouzdanost paraleleno vezanih elemenata u sistemu Qi(xi) (qxi ) i , a
verovatno}a pouzdanosti sistema je onda :
Ps(ki) 1 Q i(xi) 1 (qxi )ki 1
.
U prethodnom primeru verovatno}a nepouzdanosti ventilatora bila je:
q 1 0,85 0,15. Da bi se pove}ala pouzdanost ventilatorske stanice dup-
476

proizvodnih sistema
liraju se ventilatori pa je: q(k1) 0,1511 0,0225: Ps 1 0,0225 0,977.
b) Optimalno rezerviranje
Kada je u pitanju sigurnost rada u rudniku onda se traì maksimalna
pouzdanost sistema bez obzira na cenu takvog sistema. Prema tome, cena
visoko pouzdanog sistema ne mora biti glavni ograni~avaju}i faktor. ipak se
mogu pojaviti ograni~avaju}i faktori koji ne dopu{taju bezgrani~no multipliciranje pojedinih elemenata sistema u cilju postizanja njihove maksimalne pouzdanosti. U rudnicima to moè biti prostor u ventilatorskoj stanici,
pumpnoj komori, ili u prolaznom odeljenju u oknu za sme{taj cevovoda itd.
Jedna od metoda koja se koristi za re{avanje zadataka optimalnog
rezerviranja elemenata u sistemu za postizanje visoke pouzdanosti, svodi se
na metodu linearnog programiranja.
1. Funkcija cilja optimalnog rezerviranja je funkcija kojom se maksimizira
pouzdanost sistema koji je sastavljen od xi komponenti, multipliciranjem pojedinih, ali tako da budu zadovoljeni uslovi ograni~enja koji se
pojavljuju u stvarnosti (u pogledu zapremine prostora, mase sistema,
inve-sticionih ulaganja itd.). Funkcija cilja se izvodi iz izraza:
Q i (xi) qik1,
gde je:
qi-nepouzdanost i-tog elementa,
k-je broj rezerviranih sistema ili delova i-tog elementa,
Qi (xi) - nepouzdanost celog sistema.
Kako je pouzdanost celog sistema Ps 1 Q i , odnosno Ps 1 qiki1 ,
onda se logaritmovanjem izraza dobija:
k 1 ln(l / Q ixi ) / ln(l / qi ); Y i ln l / Q i(xi) , Z i ln(l / qi )
K (Y i / Z i ) 1
Nepouzdanost sistema se dobija iz nepouzdanosti elemenata po formuli:
n
Q e Y i ,
i 1
i -koeficijent osetljivosti elemenata =1, zna~i da otkaz elemenata

dovodi do otkaza sistema. =0, zna~i da pouzdanost eleme-nata nema
veliki uticaj na sistem. Za prakti~no re{avanje formulisanog matemati~kog modela uvodi se smena W1 Y i Z i , pa funkcija cilja dobija
oblik:
n
Q' i Wi , odnosno, Q Q' Wi max .

1
2. Skup ograni~enja u prirodnim uslovima, zavisno od za{titnog siste-ma

moè biti sastavljen od raznih zahteva. Naj~e{}i uslovi ograni~enja u
rudnicima su prostor i investiciona ulaganja. Ograni~enja moraju biti
izraèna u funkciji od broja rezerviranih elemenata k. Ako je prostor za
sme{taj jednog elementa V1, a njegova cena ugradnje C1, onda je prostor i
cena po jedinici pouzdanosti sistema data izrazom Vi / Zi a1i ; C i / Z i a2i .
Verovatno}a sigurnosti sistema sa multipliciranim elementima je Yi, pa se
mogu napisati uslovi ograni~enja u slede}em obliku:
241
RUDARSKA ERGONOMIJA
n
a1i Y i
Vo
a1i Y i
Co
Y i Zi
i 1
n
i 1
ili pri Wi Y i Z i
a1i Wi
Vo V1i
a2i Wi
C o C1i
Wi
i 1
n
i 1
Ovom transformacijom zadatak je sveden na iznalaènje maksimuma

linearne forme Q Q' Wi max, pri datim ograni~enjima iz kojih }e se
dobiti vrednosti za Wi , Y i , Q i xi, K i Y i / Zi 1. Za slu~aj da vrednosti za (ki)
dobijene po formuli nisu celi brojevi, vr{i se njihovo zaokruìvanje na celobrojne vrednosti. Za odre|eni sistem sigurnosti poznate su nepouzdanosti
elemenata i njihov koeficijent uticaja na pouzdanost sistema i, zatim
potrebni prostori za sme{taj elemenata Vi i cene elemenata ili podsistema
Ci. Od sistema se zahteva maksimalna pouzdanost Ps ne manja od Ps=0,8.
Re{enje zadataka moè se pratiti na primeru crpnog sistema vode iz
rudnika, koji se sastoji od slede}ih podsistema: 1. Vodosabirnika, 2. pumpi,
3. cevovoda, 4. elektromotornog pogona. Izgra|eni sistem za odvodnjavanje
ima zapreminu Vo=240m3. Vodosabirnik je izgra|en za prijem osmo~asovnog
priliva vode qo sa rezervom od 40% V1 1,4qo 8 100m3 . Pumpna komora za
sme{taj pumpi je zapremine 65m3, sa slobodnim prostorom iznad pumpi za
sme{taj cevovoda od 20 m3. maksimalni tro{kovi izgradnje ne treba da pre|e
100.000 $. Cene pojedinih elemenata sistema i ostali podaci su dati u tabeli
5.3.10..
Tabela 5.3.10. Karakteristike podsistema
Pokazatelji
Osetljivost podsistema i
Nepouzdanost sistema qi
Zapremine podsistemaVi
Cene podsistema Ci
Zi=ln(l/qi)
ali=Vi/Zi
a2i=Ci/Zi
Vrednosti
re{enog
zadatka
Wi=Yi-Zi
Yi=Wi+Zi
Qxi=e-Yi
k=(Yi/Zi)-1
1
0
0,05
100
20
2,99
33,38
6,67
0
2,99
0,05
0
Podsistemi
2
3
1
1
0,4
0,2
15
10
10
5
0,916
1,6
16,37
6,2
6,1
3,1
1,52
1,6
2,436
0,088
1,65
3,2
0,04
1
4
1
0,3
5
10
1,2
4,16
8,33
4,89
6,09
0,002
4
<240m3
<100
0,180
Zadatak se svodi na iznalaènje maksimuma linearne forme:

Qo Q' W1 W2 W3 W4 (max)
pri ograni~enjima u odnosu na zapreminu i tro{kove uzgradnje, koji se

mogu na osnovu tabele 5.3.10. napisati u obliku:
33,38W1+16,37W2+6,2W3+4,16W4<240-(100+15+10+5)=110
6,67W1+6,1W2+3,1W3+8,33W4<100-(20+10+5+10)=55
Primenom simpleks procedure odre|uju se veli~ine Wi na osnovu kojih
se izra~unavaju ostala re{enja zadataka.
Jednostavnije se moè do}i do re{enja zadatka ako se elementi /podsi-stemi/
476

proizvodnih sistema
posmatraju po uìm lokacijama. Vodosabirnik se dimenzioni{e tako da se u
njegovu zapreminu ve} uklju~uje 40% rezerve, ili se pregradom na sredini
obezbe|uje nezavisan rad jedne i druge polovine
Za ograni~enje njegove zapremine vaì (a1w1 100 100) odnosno W1 0 .
2. Veli~ina pumpne komore zavisi od dimenzija pumpi sa elektri~nim
motorima i njihovog broja, pa je 16,37W2 4,16W4 65 (15 5) 45.3 . Kod
raspoloìvog prostora od 20 m3 komore, cevovod i kabl za dovo|enje
elektri~ne energije su najve}im delom sme{teni u prolaznom odeljenju okna. U pumpnoj komori zapremaju mali prostor, ali imaju veliki raspoloìvi
prostor, pa je 6,2 W3 = 20 - 10. 4. Uvo|enjem veli~ina W 1, W2, W3 u jedna~inu dobijaju se re{enja za Wi koja su data u tabeli I, prostim re{avanjem
jedna~ina. Na osnovu odre|enih vrednosti Wi izra~unavaju se ostale vrednosti za re{enje zadatka.
Iz tabele I vidi se da pumpe treba triplirati, cevovod za odvod vode treba
duplirati, a za elektri~nu opremu se ~ak predlaè multipliciranje 4 puta.
Verovatno}a pouzdanosti sistema iznosi: Ps 1 Qi (xi) ; Ps 1 0,180 0,82, {to
je zadatkom i traèno.
Optimalno rezerviranje elemenata u sistemu sigurnosti u cilju maksi-miranja
pouzdanosti sistema moè da se izra~una primenom simpleks pro-cedure, ili
posmatranjem svakog elementa posebno.
Sistemi za{tite od potencijalnih opasnosti u rudnicima su vrlo sloèni i
izgra|uju se od vi{e komponenti ili podsistema razli~itih verovatno}a
pouzdanosti.Od njih se zahteva maksimalna pouzdanost kako bi pruìli
za{titu zaposlenima pri ispoljavanju opasnosti u proizvodnom sistemu, a
poznato je da verovatno}a pouzdanosti sistema opada sa brojem ugra|enih
komponenti. Ukupna verovatno}a pouzdanosti sloènog sistema za{tite
zavisi od na~ina povezivanja komponenti u podsistemima i podsistema u
cilju njenog pove}anja.
Za utvr|ivanje pouzdanosti rada pojedinih komponenti sloènih sistema,
vr{i se statisti~ko beleènje svih otkaza (kvarova) komponente u odre|enom
vremenskom intervalu T (godina, mesec, dan ili ~as).
U~estalost kvarova se odre|uje iz izraza: (T ) n / T ;
gde je:
n - broj kvarova na komponenti u vremenu T;
T - period posmatranja efektivnog rada sistema.
Za svaki sloèni sistem ili ure|aj vode se : knjiga pregleda ure|aja, knjiga
zastoja u radu i knjiga odràvanja. Na osnovu ovako precizno vo|ene
evidencije moè se odrediti u~estalost kvarova na pojedinim komponentama
sistema i verovatno}a pouzdanosti rada sistema, odnosno verovatno}a
otkaza:
- verovatno}a pouzdanosti odnosno rada komponente bez kvara u
vremenu t je: p(t)= e-(t)
- verovatno}a otkaza q je suprotna verovatno}i pouzdanosti; q = 1 - p(t);
q = (1-e-(t)) .
243
RUDARSKA ERGONOMIJA
Ako je u~estalost kvarova komponente kontinuirana, onda se moè
odrediti srednje vreme rada komponente bez kvara: Tk 1/ .
Kada do|e do kvara na komponenti sistema, dolazi do prekida rada
sistema, pa je potrebno izvr{iti hitnu zamenu komponente. Srednje vreme
zamene komponente u sistemu u posmatranom periodu iznosi Tr t r / n ;
Gde je: tr - srednje vreme trajanja zamene komponente u sistemu. Koeficijent
raspoloìvosti ili ispravnosti komponente odre|uje se iz relacije:
K r Tk Tk Tr
Verovatno}a rada komponente bez kvara, odnosno verovatno}e
pouzdanosti pojedine komponente u sloènom sistemu za{tite koji je
sastavljen od razli~itih komponenti ~ija je u~estalost kvarova kontinuirana,
odre|uje se iz izraza:P(t) = exp (- (t)). Srednje vreme rada komponente bez
kvara kada je poznata njena verovatno}a pouzdanosti odre|uje se iz izraza:
Tk
P(t) dt.
o
Za obezbe|enje sigurnosti rada u rudnicima izgra|uju se tipizirani sloèni

sistem za{tite, koji su sastavljeni od vi{e redno ili paralelno (u vru}oj rezervi)
povezanih komponenti, poznate verovatno}e pouzdanosti. Od sistema
za{tite u rudnicima se zahteva visoka pouzdanost, {to je u protivre~nosti sa
projektovanjem sloènih sistema, koji su, ukoliko su sloèniji sve vi{e
nepouzdani. Zbog toga je potrebno odrediti matemati~ki model za odre|
ivanje pouzdanosti sloènih sistema sigurnosti u rudnicima u zavisnosti od
pouzdanosti pojedinih sastavnih komponenti i njihove me|usobne veze u
sistemu. Na osnovu ovako definisanog modela moè se re{avati i pitanje
kako ostvariri visoku pouzdanost sistema hladnim ili vru}im rezerviranjem
komponenti, (na koje je sistem posebno osetljiv) i definisati osetljivost
sloènog sistema na kvarove u podsistemima od kojih je sastavljen. Po
pravilu, podsisteme sa~injavaju grupe elemenata istog tipa, nezavisno od
toga gde su oni ugra|eni u sistem. Verovatno}a pouzdanosti pod-sistema
zavisi od broja rezervnih elemenata datog podsistema, koji mogu biti u
hladnoj ili vru}oj rezervi.
U rudnicima uglja najzna~ajniji sloèni sistemi za{tite od delovanja
prirodnih potencijalnih opasnosti su:Sistem za za{titu od potapanja rudnika
vodom i odvodnjavanje i sistem za obezbe|enje zdrave radne okoline u
rudniku dovo|enjem sveèg vazduha,ventilacijom rudnika i sistem za{tite od
poàra i eksplozija.
Odre|ivanje verovatno}a pouzdanosti sloènih sistema za{tite u
rudnicima
Sistemi za{tite od prirodnih potencijalnih opasnosti u rudnicima su
sastavljeni od jedne ili vi{e raznih komponenti ili podsistema pri ~emu otkaz
bilo koje komponente ili podsistema, ako su one povezane u nizu, dovodi do
otkaza rada celog sistema. Pove}anje pouzdanosti sistema sastav-ljenih od
vi{e komponenti ili podsistema postiè se dupliranjem ili multi-pliciranjem
elemenata ili podsistema, koji pri kvaru mogu biti odmah uklju~eni u rad bez
prekida rada sistema. U literaturi /1/ ovakav na~in po-ve}anja pouzdanosti
476

proizvodnih sistema
sistema naziva se "Vru}e rezerviranje" komponenti si-stema, za razliku od
odre|ivanja optimalne koli~ine rezervnih komponenti sistema svih tipova u
sastavu podsistema kao celine, koje se mogu zameniti kad do|e do kvara
neke od njih i sistem ponovo dovesti u funkcionalno stanje, {to se naziva
"Hladno rezerviranje".
Verovatno}a pouzdanosti sistema sastavljenog od razli~itih komponenti
ili podsistema koji su, da bi sistem funkcionisao, povezani u jednom nizu
odre|uje se po multiplikacionoj teoremi nezavisnih verovatno}a pouz-danosti
komponenti po formuli:
Ps pi (xi);
gde su:
Ps p1 p2 ...pn
pi - verovatno}e pouzdanosti pojedinih komponenti sistema xi
Verovatno}a otkaza ili nepouzdanosti sistema je suprotna verovatno}i

pouzdanosti, pa je:
Qs 1 Ps , ili Qs qi (xi) qi (xi) ;
gde je:
qi- nepouzdanost elementa xi ili podsistema u sistemu.
Ona se izra~unava po adicionoj teoremi verovatno}a: (qu = q1 + q2 q1q2). Za visoko pouzdane sisteme koji su sastavljeni od velikog broja
komponenti xi, ~lan qi (xi) je mala veli~ina koja se moè zanemariti, pa je:
Qs qi (xi) - verovatno}a nepouzdanosti sistema.
Kod paralelno vezanih istotipnih komponenti xi, verovatno}a nesigurnosti

dobija se iz relacije:
Qs(xi) q1xi ki ,
gde je: ki - broj komponenti u vru}oj rezervi.
Ukupan broj paralelno vezanih komponenti iznosi: xi=1+ki.
Verovatno}a pouzdanosti sistema ili podsistema u kome su komponente
paralelno vezane tako da je jedna u radu, a ki u vru}oj rezervi iznosi:
Ps(xi) Ps(xi) 1 Qs(xi) 1 qx i1 ki
Matemati~ki model za odre|ivanje ukupne sloène verovatno}e

pouzdanosti sloènih sistema sigurnosti u rudnicima, odre|uje se na osnovu
veza podsistema i konfiguracije komponenata u podsistemima sloènog
sistema. Osetljivost sloènog sistema na kvarove pojedinih podsistema je
razli~ita. Ona se izraàva koeficijentom osetljivosti sloènog sistema na kvar
u podsistemu ~ija je vrednost:
=0 kada sistem nije osetljiv na kvar podsistema i,
=1, kada je sistem osetljiv na kvar podsistema, pa dolazi do prekida
rada celog sistema.
245
RUDARSKA ERGONOMIJA
Osetljivost sistema moè biti i izme|u ovih vrednosti, jer i kod
multipliciranih komponenti u podsistemima postoji odre|en interval vremena
za uspostavljanje normalne funkcije sistema. On je proporcionalan razlici
izme|u jedinice i koeficijenta raspoloìvosti podsistema (1 - Kr). Verovatno}a
osetljivosti sistema na kvar u podsistemu moè biti odre|ena iz izraza.
1 exp K r(t)
Za svaki element podsistema obi~no je ranije statisti~kim metodama

utvr|ena verovatno}a pouzdanosti. Ipak je potrebno da se u uslovima rada u
odre|enom rudniku utvrde verovatno}e pouzdanosti komponenti sloènih
sistema sigurnosti, jer i op{ti uslovi rada sistema u radnoj okolini rudnika
mogu uticati na u~estalost kvarova i pouzdanosti komponenti i sistema u
celini (visoka vla`nost vazduha, kisela sredina itd). Definisanje
matemati~kog modela za odre|ivanje verovatno}e pouzdanosti sloènih
sistema sigurnosti u rudnicima moè se pratiti na sistemu za odvodnjavanje
rudnika.
Sistem za odvodnjavanje rudnika
U rudnicima se naj~e{}e primenjuju tipska re{enja sistema za
odvodnjavanje sa pozitivnom
visinom usisavanja vode iz vodosabirnika. Na sl. 5.3.1. data je {ema crpne
stanice sa trima horizontalnim pumpnim agregatima i ostalom potrebnom
opremom
Slika 5.3.1. a) [ema crpne stanice, b) [ema veza elemenata sistema
Sistem za odvodnjavanje ~ine:
1. Duplirani vodosabirnik sa bunarima. On se dimenzioni{e tako da
moè primiti najmanje osmo~asovni normalni priliv vode qn. Sa
vodom dolazi i izvesna koli~ina mulja, pa se njegova zapremina treba
476

proizvodnih sistema
da pove}a jo{ 40% pa je kapacitet Q: Q 8qn 1,4m3 . Da bi se
vodosabirnik mogao ~istiti od mulja izgra|uje se iz dva dela i oprema
ure|ajima (ventilima) koji omogu}avaju parcijalan rad jednog i drugog
dela .Koeficijent osetljivosti sistema na rad vodosabirnika iznosi =0 /
3/
2. Triplirani pumpni agregati se sastoje od elektromotora i pumpi. Jedan
od njih je u stalnom radu, drugi u vru}oj rezervi, a tre}i na opravci ili
hladnoj rezervi. Kapacitet pumpnih agregata se dimenzioni{e prema
normalnom prilivu vode Q p 2 qb (m3 / h) .
3. Duplirani potisni cevovod za odvod vode kroz glavnu prostoriju
otvaranja rudnika, sa odgovaraju}om armaturom za usmeravanje u
jedan ili drugi cevovod. Pre~nik cevovoda se odre|uje tako da brzina
vode u njemu iznosi 1,6 m/s.
4. Podsistem za dovod elektri-~ne energije do pumpnih agregata. U
rudnicima sa znatnim prilivom vode, dovod elektri~ne energije se
osigurava rezervnim kablom i napajanjem iz dva nezavisna
dalekovoda.
Koeficijenti osetljivosti sistema za odvodnjavanje za svaki podsistem u
nizu mogu se usvojiti da iznose =1, ili se mogu odrediti prema
odgovaraju}im koeficijentima raspoloìvosti, pa se verovatno}e pouzdanosti
podsistema dobijaju kao proizvod koeficijenta osetljivosti sistema na
podsisteme i verovatno}e pouzdanosti podsistema po formuli:
Psi i P(1xi k) i
Verovatno}a pouzdanosti sistema za odvodnjavanje rudnika
Sistem za odvodnjavanje rudnika sastoji se od ~etiri podsistema:
1. Vodosabirnika,
2. Pumpnih agregata,
3. Cevovoda,
4. Dovoda elektri~ne energije.
Sistem za odvodnjavanje rudnika nije osetljiv na rad vodosabirnika u
normalnim uslovima rada, pa je koeficijent osetljivosti =0. Zbog toga taj
podsistem ne uti~e na pouzdanost celog sistema. Ostaje niz od pumpnih
agregata, cevovoda i dovoda elektri~ne energije. Kod pumpnih egregata
mogu se posebno posmatrati verovatno}e pouzdanosti elektromotornog
pogona i verovatno}e pouzdanosti pumpi. Verovatno}e pouzdanosti svake
komponente u podsistemima treba da budu poznate, odnosno, obi~no su
poznate. Koeficijent osetljivosti sistema na svaki podsistem, uslovno se mogu
uzeti da iznose =1. mada se za svaki podsistem mogu izra~unati i us-vojiti
njihove vrednosti koje tako|e teè ka jedinici.
Matemati~ki model za odre|ivanje ukupne sloène verovatno}e celog
sistema, sastavljenog od ~etiri podsistema u kojima se nalaze komponente
x1-elektromotori, x2-pumpe, x3-cevovodi, x4-kablovi za dovod elektri~ne
energije, glasi:
247
RUDARSKA ERGONOMIJA
P( x ) P1( x1 ) P2( x2 ) P3( x3 ) P4( x4 ) Pi ( xi )
Komponente x1, x2, x3, x4 u podsistemima su u vru}oj rezervi i paralelno

povezane da bi se pove}ala pouzdanost podsistema i sistema u celini pa je
matemati~ki model za odre|ivanje sloène verovatno}e pouzdanosti
sloènog sistema sastavljenog od podsistema sa multipliciranim elementima
slede}i:

1 1 P 1 1 P 1 1 P ili
1 1 q 1 1 q
P 1 1 q
1 1 q
1 k1
1 k2
2
1 k1
1
1 k2
2
P( x ) 1 1 P1
( x)
1 k3
3
1 k4
4
1 k3
3
1 k 4
4
Gde su:
P1, P2, P3, P4 - Verovatno}e pouzdanosti elektromotora, pumpi,
cevovoda i dovoda elektri~ne energije,
k1, k2, k3, k4 - Broj rezervisanih elemenata u podsistemu,
q1, q2, q3, q4 - verovatno}e nepouzdanosti elektromotora, pumpi
cevovoda i dovoda
elektri~ne energije.
Iz {eme sistema za odvodnjavanje rudnika vidi se da broj pojedinih
rezerviranih elemenata u podsistemima iznosi k1=2, k2=2, k3=1, k4=0. Ako bi
se u matemati~ki model unela osetljivost sistema na kvar u podsistemu
1 onda je potrebno verovatno}u pouzdanosti podsistema pomnoìti sa
odgovaraju}om osetljivo{}u i.
Pomo}u datog matemati~kog modela za odre|ivanje ukupne
verovatno}e pouzdanosti sloènih sistema za{tite u rudnicima, moè se
odrediti verovatno}a pouzdanosti svakog sistema. Zadatak se moè postaviti
i obrnuto: Koliko komponenti u kom podsistemu treba vru}e rezervirati da bi
verovatno}a pouzdanosti sistema bila ve}a od zadate verovatno}e.
Verovatno}a poudanosti svakog podsistema u tom slu~aju mora biti ve}a od
zadate verovatno}e sistema, pa se broj rezerviranih elemenata odre|uje
eksplicitnim re{enjem relacija za Pi po veli~inama ki, za koje se usvajaju celi
brojevi.
Principi ure|enja ventilatorskih postrojenja rudnika uglja
Ventilatorsko postrojenje jame rudnika uglja ~ine:
1. Glavni i rezervni ventilator sa difuzorom i ure|aji za regulaciju i
promenu smera kretanja vazdu{ne struje. Ako jama nema sistem za
regulaciju protoka vazduha kroz jamske prostorije, ventilatorsko
postrojenje mora imati ure|aj za promenu smera protoka vaz-du{ne
struje. Konstrukcijom ure|aja za promenu smera protoka vazdu{ne
struje obezbe|uje se da se njegovim aktiviranjem dopremi najmanje
50% koli~ine vazduha kojom se jama normalno provetrava. Ure|aj
treba da omogu}i promenu smera u vremenu od 10 minuta. Provera
okretanja smera vazdu{ne struje vr{i se najmanje dva puta godi{nje.
Ventilaciona vrata za razdvajanje suprotnih pravaca vazdu{ne struje u
476

proizvodnih sistema
jami moraju imati ure|aj za zabravljivanje da se ne bi otvorila ili se
izme|u njih ugra|uju kontra vrata sa otvaranjem u suprotnom smeru.
Ako se iza njih o~ekuje eksplozija metana, ona treba da izdrè pritisak
1013kPa.
2. Priklju~ak ventilatora na jami (ventilacioni kanal) i ure|aji za
priklju~ak i snabdevanje energijom. Priklju~ak ventilatorskog postrojenja (ventilacioni kanal) izvodi se po principu optimalne
aerodinami~nosti, a njihova duìna, po pravilu iznosi 10 D o (gde je Do
pre~nik radnog kola ventilatora). Ako se ne ispuni ovaj uslov
primenjuje se usmeriva~ protoka vazdu{ne struje. Konstrukcija kanala
mora biti takva da eventualna eksplozija u jami ne moè o{tetiti
ventilaciono postrojenje.
Svako ventilatorsko postrojenje mora imati najmanje dva nezavisna
izvora napajanja pogonskom energijom. Nezavisnim izvorom napajanja
pogonskom energijom smatra se i agregat ili motor sa unutra{njim
sagorevanjem. Ispravnost nezavisnih izvora napajanja pogonskom energijom
kontroli{e se najmanje jedanput sedmi~no.
Konstrukcija ventilatora i na~in njihovog priklju~avanja izvodi se tako da
nivo buke van kruga pre~nika 30 m ne iznosi vi{e od 80 dB/A/. Ako je ta
granica naru{ena, ugra|uje se prigu{iva~ {uma.
Ventilatorsko postrojenje mora imati ure|aj za kontinuirano registrovanje
depresije, a metanska jama sa sadràjem metana u izlaznoj vazdu{noj struji
do 0,5% i ure|aj za automatsko registrovanje koncentracije ovog gasa u
ukupnoj vazdu{noj struji jame. Ovi ure|aji mogu biti pojedina~ni ili deo
sistema automatske daljinske kontrole. Ure|aj za registraciju ukupne izlazne
vazdu{ne struje jame obavezan je samo za jamu u kojoj je prostor
kategorisan u II stepen opasnosti od metana.
Iako se u propisima o tehni~kim normativima za rudnike metali~nih
sirovina posebno ne normira ure|aje ventilatorskog postrojenja, ono mora biti
ure|eno na sli~an na~in, ali ne mora imati dupliran sistem ventilatora, izvora
energije za njihovo pokretanje i ure|aje za okretanje smera vazdu{ne struje.
Ono se u principu sastoji od usisnog kanala, ventilatora sa elektro ili dizel
motorom i difuzora sa prigu{iva~em buke. Izgradnja ventilatorskog
postrojenja rudnika metala je jednostavnija pa se u nekom slu~aju ono
sme{ta i ispod zemlje u okviru profila glavne izlazne prostorije.
Ventilatorsko postrojenje na zemljinoj povr{ini se {titi od atmosferskih
nepogoda izgradnjom zgrade od nesagorivog materijala. Ona se naj~e{}e
gradi od ~eli~ne konstrukcije sa ispunom od plo~a od lakog betona i krvnom
konstrukcijom od salonita ili betona. U njima se ure|uje i soba za ~uvara kao i
prostor za sme{taj elektro opreme.
Principijelna {ema ventilatorskog postrojenja data je na Sl. 5.3.2.. a.
Pouzdanost ventilacionog sistema rudnika najvi{e zavisi od pouzda-nosti
ventilatorskog postrojenja, pa je potrebno da njihova pouzdanost rada bude
visoka. Ona je manja kod ventilacionih postrojenja rudnika kod kojih
ventilatorsko postrojenje ~ini jedan ventilator. Dupliranjem ventilatora, elektri~nih pogona i izvora (dovoda) energije u ventilacionim postrojenjima
rudnika uglja, postiè se ve}a pouzdanost rada postrojenja i ventilacije
rudnika. Zato je potrebno projektovati ili odrediti pouzdanost rada ventilacio249
RUDARSKA ERGONOMIJA
nog postrojenja rudnika i rezervirati u hladnoj ili vru}oj rezervi one komponente koje se ~esto kvare i uti~u na pouzdanost celog sistema.
Verovatno}a pouzdanosti rada ventilatorskog postrojenja
Ventilatorsko postrojenje rudnika je sastavljeno od vi{e razli~itih komponenti ili podsistema, pri ~emu otkaz bilo koje komponente ili podsiste-ma,
s obzirom da su one povezane u nizu, dovodi do otkaza rada celog sistema.
Ventilatorsko postrojenje jame se sastoji od slede}ih podsistema: 1.
Podsistem usisni kanal sa sistemom vrata, 2. Podsistem ventilatori sa elektromotornim pogonom i difizurom, 3. podsistem za dovod energije i pu{tanje ventilatora u rad. 4. podsistem za izbacivanje vazduha u okolinu sa
prigu{nicom {uma i okretanje smera vazdu{ne struje sl.5.3.2.b.

Slika 5.3.2.. a) Principijelna {ema ventilatorskog postrojenja, b) [ema veza
podsistema
Ventilaciono postrojenje rudnika treba da ima visoku pouzdanost.
Matemati~ki model za odre|ivanje pouzdanosti sistema ili podsistema koji su,
da bi sistem funkcionisao, povezani u jednom nizu, odre|uje se po
multiplikacionoj teoremi nezavisnih verovatno}a pouzdanosti komponenti, pa
je pouzdanost rada sloènih sistema manja od pouzdanosti rada komponenti
koje su vezane u red.
Ps pi / xi / ;
Gde su:
Ps p1 p2 pn
pi - verovatno}e pouzdanosti pojedinih komponenta ili podsistema

venti-lacionog postrojenja xi.
Verovatno}a otkaza ili nepuzdanosti

verovatno}i pouzdanosti, pa je Qs = 1 - Ps ili:
podsistema
suprotna
je
Qs qi (xi) qi (xi)
Gde je:
qi - nepouzdanost elementa xi ili podsistema u sistemu.
Za visoko pouzdane sisteme koji su sastavljeni od velikog broja istovrsnih
476

proizvodnih sistema
komponenti xi u nizu ~lan q i ( xi ) je mala veli~ina koja se moè zanemariti,
pa je Qs qi (xi) - verovatno}a nepouzdanosti sistema. (3)

Za obezbe|enje sigurnosti rada u rudnicima uglja treba graditi tipizirana
ventilatorska postrojenja, koji se sastoje od dva paralelno (u vru}oj rezervi)
povezana kompleta ventilatora na istom usisnom kanalu. Ako je poznata
verovatno}a pouzdanosti kompleta motor-ventilator, kod paralelno vezanih
kompleta xi, verovatno}a nesigurnosti se dobija iz relacije:
Qs(xi) q1xi ki
Gde je:
ki - broj paralelno rezerviranih kompleta xi=ki u vru}oj rezervi, tako

da kod otkaza jednog, drugi moè odmah da nesmetano, bez
prekida provetravanja, nastaviti rad.
Koeficijent osetljivosti sistema u kome su podsistemi duplirani ki =1 je

blizak jedinici Tr1, jer je vreme stavljanja podsistema u rad (opravke) blisko
nuli tr=o.Verovatno}a pouzdanosti sistema ili podsistema u kojima su
komponente paralelno rezervirane, tako da je jedna u radu a k i u vru}oj
rezervi iznosi:
Ps(xi) 1 Qs(xi) 1 q1(xik)i 1 1 Ps1(xik)i
Matemati~ki model za odre|ivanje ukupne sloène verovatno}e

pouzdanosti ventilatorskog postrojenja izvodi se na osnovu veza podsistema i
konfiguracije komponenata u podsistemima sloènog sistema, sa uzimanjem
u obzir koeficijenta osetljivosti sistema na kvarove u podsistemima, ~ija je
vrednost 0 , kada sistem nije osetljiv na kvar podsistema i 1, kada je
sistem osetljiv na kvar podsistema pa dolazi do prekida rada sistema.
Ventilatorsko postrojenje rudnika se sastoji od ~etiri podsistema. Koeficijent
osetljivosti sistema na sve podsisteme je blizak ili ravan jedinici. Matemati~ki
model za odre|ivanje ukupne sloène verovatno}e celog sistema izvodi se iz
formule:
P p1(x1) p2(x2 ) p3(x3) p4(x4 )
Gde su:
p1 - verovatno}a pouzdanosti usisnog kanala,
p2 - verovatno}a pouzdanosti ventilatora sa elektromotorima,
p2 1 (1 pv )11 ,
p3 - verovatno}a pouzdanosti podsistema za dovod energije (duplirani
dalekovod, posebni SUS motori ili agregat) p3 1 (1 pe )1 ke , ke=1
p4 - podsistem za izbacivanje vazduha i okretanja vazdu{ne struje.
P p1 1 1 Pv 1 1 Pe p4(x4)
2
Ako bi se u matemati~ki model za odre|ivanje verovatno}e pouzdanosti

sistema unela osetljivost sistema na kvar u podsistemu 1, onda je
potrebno verovatno}u pouzdanosti podsistema pomnoìti sa odgovaraju}im
osetljivo{}u i . Za postizanje optimalne verovatno}e pouzdanosti sistema
mogu}e je izvr{iti optimizaciju vru}e rezerviranih komponenti u podsistemima ili elementa u hladnoj rezervi.
251
RUDARSKA ERGONOMIJA
Ure|enje ventilatorskog postrojenja rudnika pri primeni

centrifugalnih ventilatora tipa VCD - 16 do 32
Centrifugalni (radijalni) ventilatori za glavno provetravanje jama rad-nika
u odnosu na aksijalne (osne) ventilatore obezbe|uju znatno ve}i stati~ki
pritisak, {to je zna~ajno za duboke i tesne jame rudnika. Za glavno
provetravanje rudnika primenjuju se jednostrani, Tipa VC i dvostrani Tipa
VCD ventilatori. (V - ventilator, C - centrifugalni, D - dvostrani cifre ozna~avaju pre~nik radnog kola ventilatora u dm.). Za ventilaciona postrojenja
glavnog provetravanja jama rudnika primenjuje se ventilatori VCD - 16, VCD 23, VCD - 32 VCD - 47. Oni ostvaruju stati~ki pritisak od 1400 do 5000 Pa. Za
provetravanje dubokih i tesnih jama primenjuje se ventilator tipa VCD - 47
koji ostvaruje stati~ki pritisak i do 9000 Pa uz kapacitet od 20 do 3000 m3/s.
Tipsko re{enje ventilatorskog postrojenja za reverziranje vazdu{ne struje
za primenu svakog tipa ventilatora VCD je standardizovano i dat je nacrt
postrojenja za vi{e pozicija kao na sl..5.3.3.

Slika 5.3.3. Ventilatorsko postrojenje sa ventilatorima tipa VCD
Okretanje smera vazdu{ne struje pri primeni centrifugalnih ventilatora
izvodi se pomo}u povratnih kanala ili analognih ure|aja, bez promene smera
rotacije radnog kola i motora ventilatora. Okretanje smera vetrene struje vr{i
476

proizvodnih sistema
se preko povratnog kanala, a povratni kanal za okretanje vetrene struje
zatvaranjem vrata (9), difuzira i prigu{nice buke. Istovremeno se otvara
usisni kanal prema spolja, vrata (8), a zatvaraju vrata (13) prema jami.
Vratima (10) i ( 6) izoluje se ventilator koji nije u radu.
S obzirom da je u tehni~kim normativima za podzemnu eksplotaciju
normirano ure|aje ventilatorskog postrojenja, potrebno je standardizovati
ventilatore i na~ine izgradnje i opremanja ventilatorskih postrojenja. Za
standardizovane sisteme moè se odrediti verovatno}a pouzdanosti i
sigurnosti provetravanja opasnih rudnika. Time bi se uprostilo projektovanje
ventilatorskih postrojenja opasnih rudnika a poznavanjem verovatno}a
pouzdanosti rada pojedinih elemenata mogla bi se znati i ukupna
verovatno}a pouzdanosti ventilatorske stanice. Ure|enje ventilatorskih
postrojenja je posebno obra|eno u literaturi o ventilaciji rudnika.
5.4.OCENA I PROGRAMIRANJE SIGURNOSTI RADA
5.4.1. Ocena ergonomsko siguronosnih karakteristika
tehni~kih faktora podzemnog dobijanja
Ergonomsko uskla|ivanje odnosa pri radu izme|u ~oveka,ma{ine
radnog prostora, radne okoline i prirodnih potencijalnih opasnosti pri
podzemnom dobijanju (kopanju) mineralnih sirovina, vr{i se izborom
tehnologije rada i otkopne metode u zavisnosti od prirodnih uslova, izborom
opreme i ma{ina za rad,obezbe|enjem pogodnih radnih uslova i sredstava za
li~nu i kolektivnu za{titu od ispoljavanja prirodnih potencijalnih opasnosti.
Osim statisti~ke ocene o uskla|enosti ovih ocena koja se daje posle svih
doga|anja,moè se za orjentaciono ocenjivanje i usavr{avanje procesa
koristiti upro{}eno ocenjivanje ergonomsko siguronosnih faktora, na osnovu
iskustva i njihovog odstupanja od propisanih vrednosti.
U okviru tehni~kih faktora koji uti~u na ergonomiju rada i sigurnost
rada spadaju:Primenjena tehnologija rada,rudarska oprema i ma}ine za rad,
stanje radne okoline,ispoljavanje prirodnih potencijalnih opasnosti koje mogu
izazvati neo~ekivane nesre}e i rudarske katastrofe,i individualna i
kolektivna sredstva za{tite. Da bi se svaki od ovih faktora ocenio
upro{}enom ocenom uticaja na ergonomiju i sigurnost rada, potrebno je i da
se izvr{i kvalitativna i kvantitativna analiza svakog faktora posebno i da se
izrade kriterijumi za ocenjivanje. Na osnovu izgra|enih kriterijuma za
ocenjivanje u svakom rudniku je mogu}e izvr{iti ocenu tehni~kih faktora
kao izvora ugroàvanja rada, sigurnosti rada i komfora
Kriterijumi za ocenjivanje ergonomsko siguronosnih karakteristika
tehni~kih faktora podzemnog dobijanja mineralnih sirovina nisu razra|eni i
opisani u rudarskoj literaturi, jer vrlo dinami~an razvoj rudarske opreme i
tehnike,stalno uti~e na promenu ergonomsko siguronosnih karakteristika
rada pa time i na kriterijume za ocenjivanje i ocene. Ocena sigurnosti rada i
prognoziranje sigurnosti rada vr{eno je na osnovu pokazatelja u~estalosti
povreda i profesionalnih obolenja kojima se ocena objektivizira. Me|utim,
ocena tehni~kih faktora se moè izvr{iti i pomo}u upro{}ene metode
253
RUDARSKA ERGONOMIJA
osenjivanja, koja se bazira na subjektivnim ocenama faktora koji uti~u na
sigurnost rada i komfora, ako se predhodno usvoje objektivni kriterijumi za
ocenjivanje izvedeni iz ergonomsko siguronosnih karakteristika tih faktora
koji ih razvrstavaju u kategorije.
Kriterijumi za ocenu tehnologije rada
Pod tehnologijom podzemnog ili povr{inskog dobijanja mineralnih
sirovina podrazumeva se :na~in,proces,redosled izvo|enja rudarskih
operacija pri otvaranju,rasradi,otkopavanju,transportu i izvozu mineralne
sirovine. Pod terminom metoda otkopavanja podrazumeva se znatno {iri
pojam koji u sebi uklju~uje tehnologiju dobijanja mineralne sirovine iz nekog
leì{ta,upravljanje krovinom i otkopnim prostorom,na~in obezbe|enja
pogodnih radnih uslova i td; kako je ve} opisano u drugom delu ergonomije.
U okviru raznih otkopnih metoda mogu}e je primeniti iste ili razli~ite
tehnologije dobijanja mineralne sirovine. Koja }e se tehnologija za izradu
prostorija i dobijanje leì{ta mineralne sirovine primeniti zavisi od fizikalno
mehani~kih karakteristika leì{ta i izabrane opreme za dobijanje.
U okviru do sada razvijenih tehnologija i opreme za izradu rudni~kih
prostorija i dobijanja mineralnih sirovina razlikuju se:
1. Tehnologija i oprema za izradu rudni~kih prostorija i dobijanje
leì{ta diskontinualnim radom, odnosno primenom bu{a~ko
minerskih radova.
leì{ta u slabim stenama kontnualnim radom kopanjem ili
kombinovani radom uz primenu miniranja;
leì{ta u srednje ~vrstim stenama bu{enjem, glodanjem i
struganjem;
4. Tehnologija izrade rudni~kih prostorija i dobijanje leì{ta primenom
specijalnih postupaka bez u~e{}a rada ljudi (pozemna gasifikasija
uglja,ispiranje bu{otinama,luènje)
U jednom istom rudniku nezavisno od primenjenih otkopnih
metoda,mogu biti primenjene razli~ite tehnologije rada. Radovi na otvaranju
i razradi leì{ta (izradi hodnika) mogu se odvijati primenom bu{a~ko
minerskih radova, adobijanje leì{ta moè se vr{iti kontinualnim
radom,kopanjempomo}u kombajna ili struganjem pomo}u struga ili
glodanjem. Zbog toga je mogu}e prebrojati radili{ta i utvrditi broj radnika
koji radi u okviru jedne druge ili tre}e tehnologije rada. Uvek }e se na}i i
odre|en broj radili{ta na kojima rade automatizovane ma{ine i na kojima se
rad odvija bez u~e{}a fizi~kog rada ljudi, osim u slu~aju raznoh opravki i
odràvanja ma{ina u rad. Na tim radnim mestima radi pomo}no
osobljke:bravari,elektri~ari i td.Oni se izdvajaju posebno s obzirom na njihov
prete`no ru~ni rad.
Tehnologija izrade rudni~kih prostorija i dobijanje leì{ta primenom
bu{a~ko minerskih radova je najopasnija jer zahteva slede}i raspored
operacija:a) - bu{enje minskih bu{otina spesijalnim bu{a}im alatom ili
ma}inama po strogo odre|enoj {emi; b) - ~i{}enje i punjenje minskih
bu{otina eksplozivom,bili ru~no ili mehanizovano i za~epljenje bu{otina; c)
- miniranje i uklanjanje gasovitih produkata miniranja i pra{ine; d) 476

proizvodnih sistema
pregled,okucavanje i osiguranje ~ela radili{ta; e) - utovar i transport
miniranog materijala; f) - podgra|ivanje otkopa privremenom ili stalnom
podgradom gde je to potrebno. Pri ovoj tehnologiji rada naro~ito su opasni
radovi: miniranje,pregled i osiguranje ~ela radili{ta,podgra|ivanje. Radove
~esto izvodi ista grupa radnika ili posebne specijalizovane grupe radnika
prema utvr|enom ciklogramu rada u zavisnosti od obima rada i raspoloìvog
radnog vremena. Fizi~ki i ru~ni rad sa alatima preovla|uje nad ma{inskim
radom.Zbog izraènih opasnosti u okviru ove tehnologije i velikog u~e{}a
fizi~kog rada, ona se moè oceniti dovoljnom ocenom (2). Radnici koji rade
u okviru ove tehnologije su izloèni posebnim opasnostima, pa se i njihova
sigurnost i rad ocenjuje ocenom dovoljan.
U slabim i srednje ~vrstim stenama razvijena je tehnologija za izradu
rudni~kih prostorija i dobijanje leì{ta primenom specijalizovanih alata i
ma{ina za koppanje. Izvo|enje operacija na izradi prostorija ili dobijanju
leì{ta moè biti cikli~no i kontinuirano. Ucikli~nom radu razlikujemo:fazu
kopanja koja se istovremeno odvija sa utovarom i transpotrtom dobijenog
materijala i fazu osiguranja otkopanog prostora.
Rad na dobijanju kopanjem, moè da se izvodi ru~nim alatima:kramp,
otkopni ~eki},lopata,kolica; ili kombinovanim ma{inama za dobijanje utovar
i kontinualni transport, jer pri primeni ove tehnologije postoje samo dve faze:
dobijanje i osiguranje stvorene {upljine. Ova tehnologija se dalje
usavr{avatako da se stavaraju uslovi za istovremeno izvo|enje i faze
dobijanja i osiguranja otkopa istovremeno,odnosno za kontinuirani rad.
Cikli~na tehnologija dobijanja kopanjem osenjuje se dobrom ocenom.
Ergonomija i sigurnost rada ljudi pri ru~nomradu moè se oceniti dovolnom i
dobrom ocenom .
U srednje ~vrstim i ~vrstim stenama razvijena je tehnologija za izradu
rudni~kih prostorija i dobijanje mineralnih sirovina pomo}u specijalnih
ma{ina za bu{enje,glodanje ili struganje.Rad sa ovim ma{inama se izvodi
kontinuirano. One su spregnute sa ma{inama za kontinuirani transport, pa je
rad u leì{tima i delovima rudnika gde je primenjena ova tehnologija
potpuno mehanizovan, i odvija se kontinuirano,jer nema potrebe za
osiguranjem stvorene {upljine ili se primenjuje {titna podgrada u sklopu
radnog kompleksa koja istovremeno omogu}uje u hodnicima permanentnu
ugradnju stalne podgrade. Ova tehnologija rada moè da se oceni
vrlodobrom ocenom a i ljdski rad u okviru nje.
Tehnologija izrade rudni~kih prostorija i dobijanje leì{ta specijalnim
postupcima,bez u~e{}a ljdskog fizi~kog rada bi}e primenjena u
budu}nosti. U nekim rudnicima su uvedene u eksperimentalni rad ma{ine
roboti ili specijalne metode dobijanja bez u~e{}a lhudi(gasifikacija, luènje).
Magacinske metode sa samozaru{avanjem rude, ako se izuszme radna
utovaru i transportu predstavljaju dobijanje bez u~e{}a ljudi u procesu
dobijanja. U okviru takvih tehnologija, ipak mora da radi odre|en broj ljudi na
kontroli i odràvanju ma{ina i ure|aja. Ocena sigurnosti rada u ovim
tehnologijama je odli~na.
Ukupna ocena primenjenih tehnologija za rad u PPSu, odnosno rada
radnika u okviru primenjenih tehnologija na izradi prostorija i dobijanju
leì{ta dobija se kao proizvod ocena pojedinih tehnologijaO i procenta
255
RUDARSKA ERGONOMIJA
broja radnika koji rade u okviru odre|ene tehnologije (O u = Ot.%
Radnika/100).
Kriterijumi za ocenu primenjenih mehani~kih sredstava za rad
Razvoj i primena odre|ene tehnologije rada na izradi rudni~kih
prostorija i dobijanju mineralnih sirovina zavisi od razvoja alata,ma{ina ure|
aja i robota za rad. Bez obzira na stalno usavr{avanje alata i ma{ina,ure|aja
i robota, jo{ uvek se pri izradi rudni~kih prostorija upotrebljavaju alati za
ru~ni rad i savremene automatizovane ma{ine. Automati,roboti ne mogu u
potpunosti da potisnu ru~ni rad i priru~ne alate. Naro~ito se za rad sa
ru~nim alatima javlja potreba pri servisiranju i odràvanju opreme i
~i{}enju rudni~kih prostorija i otkopa.
Alat,oprema, mehanizacija i automatizacija u svih faza rada u okviru
primenjenih tehnologija rada u proizvodnom sistemu,pro{la je svoj istorijski
put razvoja od bata, ~eki}a dleta, lopate, torbe, kolica u okviru opreme za
dobijanje kopanjem, ili od ispirnog tanjira do savremene opreme za hidro i
hemijsko dobijanje. Bez obzira na primenu savremene rudarske opreme u
proizvodnim sistemima se jo{ uvek moraju primenjivati razni ru~ni alati za
rad na ~i{}enju,opravkama i odr~avanju pojedinih prostorija,otkopa i
ma{ina.
Kriterijumi za ocenu sigurnosti rada PPSa u zavisnosti od primenjenih
sredstava rada utvr|uju se na osnovu zastupljenosti pojedinih vrsta srestava
rada, ocene komfora i sigurnosti rada sa tim srestvima i broja radnika koji sa
njima radi:
- Rad ru~nim alatom moè se oceniti dovoljnom ocenom, jer je
pri radu mogu}e povre|ivanje radnika, a rad se odvija uz znatan
fizi~ki napor, koji je za neke radove i izmeren i ocenjen u
ergonomiji, a za neke ga treba tek izmeriti;
- Rad sa ru~nim mehanizovanim alatom se moè oceniti dobrom
(3) ocenom, jer je fizi~ki napor (o~ekuje se) radnika manji;
- Rad sa ma{inama diskontinualnog dejstva moè se oceniti
ocenom vrlo dobar, ma da i pri radu sa ovim ma{inama postoje
uslovi za povre|ivanje radnika pri zameni radnog organa,
zaustavljanju i pokretanju ma{ine itd.
- Rad sa automatizovanim ma{inama kontinuiranog dejstva moè
se oceniti odli~nom ocenom, jer radnik radi samo na pomeranju i
uklju~ivanju ma{ine i nadgleda merno kontrolne instrumente.
U tabelai 5.4 1 ovog pregleda dat je na~in ocenjivanja primenjenih
srestava za rad u hipoteti~kom rudniku koji zapo{ljava 500 radnika sa
brojem radnika od ukupnog broja koji pri radu koriste pojedina srestva rada,
odnosno njihov procenat u ukupnom broju radnika i ocene rada sa tim
sredstvima. Na osnovu primenjenih tehni~kih srestava rada i (njihovih
ocena) i procenta broja radnika koji sa njima rade odre|ena je prose~na
ocena ergonomije i sigurnosti rada u rudniku. Za rudnike koji ne raspolaù
~itavom lpezom tehni~kih sredstava ocena se izvodi za ona srestva i onaj
broj radnika koji sa njima rade
Kriterijumi za ocenu komfora radne okoline.
476

proizvodnih sistema
Pogodnost uslova radne okoline PPSa moè da se ocenjuje na osnovu:
1. - komfornosti klime radne okoline pojedinih radili{ta;
2. - pojave otrovnih i zagu{ljivih gasova iznad MDK na tadili{tima i
koliko je radnika izloèno tom dejstvu;
3. - pojave {kodljive ili otrovne pra{ine iznad MDK;
4. - pojave buke;
5. - pojave vibracija;
6. - lo{eg ili neadekvatnog osvetljenja;
7. - pojave radioktivnig gasova i pra{ine.
Upro{}ena ocena PPSa u pogledu pogodnosti radne okoline za siguran
i produktivan rad, moè da se da na osnovu detaljnih merenja radnih uslova
na svakom radili{tu, utvr|ivanja dali radni uslovi odstupaju od komfornih,dali
je vreme rada radnika odre|eno saglasno visini prekora~enja ispoljene
{tetnosti, naravno i broja radnika na radili{tu koji je ugroèn.
Radni uslovi su povoljniji na radili{tima gde su svi faktori radne okoline
u granicama komfora, odnosno gde su fizi~ke , hemijske i biolo{ke {tetnosti
ispd MDK, ili je radno vreme, odnosno vreme boravka u takvoj radnoj okolini
skra}eno tako da ispoljavanje opasnosti ne ugroàva zdravlje
radnika.Radnici koji rade u takvoj radnoj okolini nisu ugroèni i radna okolina
sa vremenom rada moè biti ocenjena odli~nom ocenom.
Ocena radnih uslova na radili{tima na kojima neki faktor radne okoline
ili vi{e njih nisu u zoni konfora(u dozvoljenim granicama) vr{i se
izra~unavanjem stepena odstupanja tog faktora ili za sve faktore koji su
prekora~eni. Procenat ili stepen prekora~enja jednog ili svih faktora odre|uje
se po formulama:
Spf = ( Kf/MDKf ).100 ; odnosno:
Pr = ( Npf .Spf/ Nf ).100
Gde su:
Nf;; Npf - broj faktora koji se posmatra i broj koji ne zadovoljava
konforom;
Kf ; MDKf - na|eno stanje faktora okoline (koncentracija) i komforno
stanje tog faktora
Spf ; Pu - stepen prekora~enja jednog faktora okoline i ukupno
procentualno prekora~enje svih posmatranih faktora u radnoj okolini;
Kriterijumi za ocenjivanje komfornosti faktora radne okoline na osnovu
procentualnog odstupanja od propisanog konfora isti su za odstupanje
jednog od njih (stepen prekora~enja) ili vi{e njih,( ma da u principu
prekora~enja MDK za otrovne materije u radnoj okolini nebi smelo da bude)
su slede}i:
- Odli~nom ocenom se ocenjuje delovanje radne okoline u kojoj su svi
faktori u zoni komfora;
- Ocenom vrlo dobar se ocenjuju radni uslovi u radnoj okolini u kojoj se
moè povremeno utvrditi odstupanje u komforu radne okoline, gledano
za jedan ili sve faktore od 10 - 20 %;
257
RUDARSKA ERGONOMIJA
-
Dobrom ocenom se ocenjuju radni uslovi onih radili{ta i radnika koji

rade na njima, ako je procenat odstupanja jednog ili vi{e faktora koji
ugroàvaju rad izvan zone komfora 20 - 40 %;
Dovoljnom, (2) ocenjuju se radni uslovi radili{ta i radnika koji rade na
njima, ako je stepen prekora~enja jednog raktora ili svih u zbiru iznad
50 %.
Ako se tehni~kim sredstvima ne mogu posti}i komforni radni

uslovi,preduze}e je du`no da za ugroène radnike,zavisno od ispoljavanja
pojedinih {tetnosti obezbedi li~na za{titna sredstva. Me|utim, upotreba
li~nih za{titnih sredstava nekad oteàva rad i radnicima pri~injava
dopunske te{ko}e. Kako je kroz ovu ocenu potrebno oceniti ergonomsko
siguronosne uslove radne okoline, onda se primena li~nih za{titnih
sredstava ne moè ra~unati kao na~in za pobolj{anje uslova radne okoline i
uslova za rad.
Kriterijumi za ocenu individualnih i kolektivnih sredstava za{tite
Ocena primenjenih sredstava za li~nu i kolektivnu za{titu u PPSu i u
planu odbrane i spasavanja PPSa moè da se izvr{i na slede}i na~in:
Ako se zna da u u PPSu postoje radili{ta na kojima radni uslovi nisu u
komfornim granicama i ako postoje prirodne potencijalne opasnosti koje
mogu da dovedu do kolektivnih nezgoda, onda se radnicima za rad na
ugroènim radili{tima moraju obezbediti li~na za{titna sredstva, detektori
za otkrivanje opasnosti, (a za uspe{no sprovo|enje plana odbrane i
spasavanja i sredstva za kontinuirano pra}enje predznaka opasnosti),
alarmiranje i upravljanje povla~enjem i spasavanjem ljudi.I pored
preduzimanja svih mera ipak se ne postiè da sva radili{ta raspolaù ovim
sredstvima. U okviru nekih privremeno posednutih radili{ta, radnicima su
obezbe|ena samo li~na za{titna sredstva. Na radili{tima na kojima dolazi do
ispoljavanja opasnosti koje koje mogu ugroziti ìvote radnika, obezbe|uju se
li~na za{titna sredstva i sredstva za kontrolu ispoljavanja opasnosti. Na
posebno opasnim radili{tima, na kojima postoji opasnost od ispoljavanja
prirodnih potencijalnih opasnosti koje mogu da dovedu do kolektivnih
nesre}a, ugra|uju se sredstva za kontinuirano pra}enje opasnosti,
alarmiranje i spasavanje
Ocena PPSa u pogledu opremljenosti sredstvima li~ne za{tite vr{i se
na osnovu raspoloìvog broja sredstava i broja radnika koji koriste ta
sredstva. U opasnim rudnicima svako ko silazi u PPS rudnika mora nositi sa
sobom samospasilac odgovaraju}e namene.U slu~aju nedovoljnog broja
ovih aparata za svaku smenu radnika, organizuje se punkt za ~uvanje
(polica)i podizanje za upotrebu u okviru radili{ta, te ih radnici svake smene
u slu~aju potrebe mogu koristiti. Opremljenost rudnika li~nim za{titnim
sredstvima na ovaj na~in, moè se oceniti jedva dovoljnom ocenom.
Ako su radnicima u okviru radili{ta,zavisno od radnih uslova i prema
odredbama JU Standarda obezbe|ena li~na za{titna sredstva i li~no
predata, kao i li~ni detektori za otkrivanje opasnosti onda je opremljenost
ovog broja radnika sredstvima za li{nu za{titu dobra.
Na radili{tima na kojima radnici raspolaù sredstvima li~ne
za{tite,li~nim detektorima i sredstvima za kontinuirano pra}enje opasnopsti
476

proizvodnih sistema
preko sistema za daljinsku kontrolu,onda se takva opremljenost radili{ta i
radnika koji na njima rade moè oceniti vrlodobrom ocenom.
Kada su radnicima obezbe|ena li~na za{titna sredstva,li~ni detektori
opasnosti i kada su na radili{tima istalirana sredstva za automatizovanu
daljinsku kontrolu opasnosti, alarmiranje i upravljanje spasavanjem, onda se
takva opremljenost radili{ta na kojima je instalacija izvr{ena i rudnika u
celini moè da oceni odli~nom ocenom.
Ocena PPSa zavisi od broja radnika kojima je stavljen na raspolaganje
odre|eni vid individualne i kolektivne za{tite i moè se pratiti prema
tabelama u zaklju~nom delu ove analize.
Kriterijumi za ocenu ispoljavanja prirodnih potencijalnih opasnosti u
PPSu rudnika koje mogu prouzrokovati kolektivne nesre}e
Poznato je da se ispoljavanje prirodnih opasnosti koje mogu
prouzrokovati kolektivne nesre}e moè da kategori{e u tri kategorije, pa se i
ocena sigurnosti od ugroàvanja pojedinih radili{ta prirodnim potencijalnim
opasnostima moè da odredi na osnov njihovog ispoljavanja na slede}i
na~in:
- radili{ta na kojima se prirodna opasnost ispoljava sa tre}om
kategorijom dobijaju jedva dovoljnu ocenu sigurnosti od
ispoljavanja te opasnosti;
- radili{ta na kojima se prirodna opasnost ispoljava sa drugom
kategopijom opasnosti dobijaju dobru ocenu sigurnosti od
ispoljavanja te opsnosti (3);
- radili{ta na kojima se prirodna opasnost ispoljava sa prvom
kategorijom opasnosti dobijaju vrlodobru ocenu sigurnosti od
ispoljavanja te opasnosti
- radili{ta na kojima nema ispoljavanja opasnosti od kolektivnih
neste}a ,odnosno njihovo ispoljavanje pripada nultoj kategoriji
opasnosti ,ocenjuju se odli~nom ocenom sigurnosti.
U proizvodnom sistemu na pojedinim radili{tima mogu se ispoljiti vi{e
raznih prirodnih potencijalnih opasnosti sa razli~itim kategorijama ,odnosno
ocenama , (kategorija = ocena).Koja }e se ocena ispoljavanja prirodnih
opsnosti dati radili{tu, zavisi od broja ispoljenih opasnosti i njihove
kategorije odnosno srednje ocene kategorija opasnosti. Ona se odre|uje po
formuli:
Ok = Oki /po
Gde su:
Oki - pojedina~ne ocene ispoljavanja pojedinih posmatranih prirodnih
opasnosti;
Po - broj posmatranih prirodnih opasnosti koje mogu biti uzrok
kolektivne nesre}e;
Ok - ocena kategorije opasnosti radili{ta u pogledu ispoljavanja
prirodnih opasnosti.
Razvrstavanjem radili~ta po grupama, odnosno prema pripadaju}im
ocenama bezbednosti od prirodnih potencijalnih opasnosti,i poznavanjem
259
RUDARSKA ERGONOMIJA
broja radnika koji na njima radi, dobija se i broj ugroènih radnika koji radi u
okviru date grupe radili{ta. Nakon razvrstavanja radili{ta u kategorije i
dobijanja broja radnika koji radi na radili{tima ~ija je sigurnost ocenjena
ocenama od 2 - 5. moè se izra{unati i prose~na ocena ugroènosti
proizvodnog sistema.
Prirodne potencijalne opasnosti koje mogu prouzrokovati kolektivne
nezgode su: 1. 0pasnost od zaru{avanja i gorskih udara; 2. opasnost od
prodora i izboja gasova;3. opasnost od prodora vode i ìtkih materijala; 4
opasnost od poàra; 5. opasnost od eksplozija gasovazdu{nih sme{a i
pra{ina vazduh sme{a.
U tabeli e)
koja je ura|ena na primeru hipoteti~kog rudnika koji
zapo{ljava 500 radnika, na radili{tima pripreme za otkopavanje radi 80
radnika. Na njima su ispoljene sve prirodne potencijalne opasnosti u okviru
tre}e kategorije.Sigurnost radnika koji rade u ovim uslovima je lo{a.Na
otkopavanju radi 320 radnika.Na otkopima su ispoljene opasnosti od
poàra,eksplozija,gorskih udara, a nisu ispoljene opasnosti od vode i izboja
gasova pa je ocena kategorije opasnosti: Ok = (3 + 3 + 3 +0 + 0)/5 = 1,8.
Sigurnost rada ovih radnika ocenjuje se dobrom ocenom. Radnici na
transportu i izvozu rade na na radili{tima koja nisu ugroèna , pa se njihova
sigurnost ocenjuje vrlodobrom i odli~nom ocenom.
Ukupna ocena tehni~kih uticajnih faktora na ergonomiju i sigurnost
rada
Ukupna ocena posmatranog tehni~kog faktora na ergonomiju i
sigurnost rada u PPSu rudnika dobija se na osnovu ocena delovanja tog
tehni~kog faktora po radili{tima i broja radnika koji rade u okviru njih po
formuli:
Oe = ( Oi x % R)/100
Gde je :
Oe - ukupna ocena elemenata tehni~kog faktora na ergonomiju i
sigurnost rada u rudniku;
Oi - pripadaju}a ocena podgrupe elemenata;
%R - procenat broja radnika
Radi pra}enja na~ina utvr|ivanja ocena pojedinih elemenata
tehni~kih faktora, posmatran je jedan primer hipoteti~kog rudnika koji
zapo{ljkava u okviru PPSa 500 radnika. Oni rade u okviru uticajnih faktora
na ergonomiju i sigurnost rada kako je predstavljeno u tabelama 5.3.15
(a,b,c,d,e). U zadnjoj koloni tabele date su ocene pojedinih elemenata
tehni~kog faktora.
Ukupna ocenadelovanja tehni~kog faktora na ergonomiju i sigurnost
rada Os dobija se kao srednja vrednost upro{}enih ocena za pojedine
faktore po formuli:
Os = Oei / N
Gde su: Oei - srednje upro{}ene ocene za pojedine faktore,koji uti~u na
ergonomiju i sigurnost rada;
N - broj posmatranih elemenata tehni~kog faktora (u ovom slu~aju
5.);
476

proizvodnih sistema
Os - srednja upro{}ena ocena delovanja tehni~kog faktora za rudnik u
celini.
Tabele grupe 5.4.1 Ocena ergonomsko siguronosnih karakteristika
tehni~kih faktora rada
a) kriterijumi za ocenjivanje i dobijanje srednje ocene za primenjene
tehnologije rada
Kriterijumi na osnovu
kojih
Se utvr|uje ocena
Dobijanje
bu{enjem
miniranjem
Ocene tehnologija
Broj radnika koji radi na:
% broja radnika
O x % broja radnika/100
Dobijanje
Kopanjem
2
300
6o
1,2
Dobijanje
Struganjem
i
Glodanjem
3
100
20
0,6
4
100
20
0,8
Dobijanje
Specijalni
m
Postupcim
a
5
0
-
Ukupna
e
Srednja
ocena
500
100%
2,6
b) kriterijumi za ocenu tehni~kih srestava rada i ocena rada u

hipoteti~kom rudniku
kojih
Se utvr|uje ocena
Rad
ru~nim
Alatima
Ma{ine i rad
Diskontinulno
g dejstva
Rad ru~nim
Mehanizovani
m
Alatima
3
Ocene
primenjene
tehnike
Broj radnika koji radi
% broja radnika
O x % radnika/100
Ukupno
Srednja
ocena
Ma{ine
Kontinuirano
g
Rada
5
50
10
0,2
100
20
0,6
250
50
2
100
20
1
500
100 %
3,8
c) kriterijumi za ocenu radne okoline u hipoteti~kom rudniku

kojih
Se utvr|uje ocena
Ocene radne okoline
% broja radnika
Ox % radnika /100
Preko 50 %
faktora van
Konfora
2
20
4
0,08
30 - 50 %
faktora van
konfora
3
8o
16
O,48
10 - 30 %
faktora van
konfora
4
150
30
1,2
Manje
od
10% faktora
Van konfora
5
250
50
2,5
Ukupno
Srednja
ocena
500
100%
4,26
Li~na
i
stalno
Pra}enje
Opasnposti
Automatizov
ana
kontrotrola i
Alarmiranje
Ukupno
Srednja
ocena
4
100
20
0,8
5
-
500
100%
2,7
d) kriterijumi za ocenu sredstava za{tite

kojih
Se utvr|uje ocena
Ocene
% broja radnika
O x % radnik/100
Obezbe|ena
Li~na
za{titna
Sredstva
2
250
50
1
Li~na
za{tita
I detektori
Za
otkrivanje
3
15o
30
O,9
e)Kriterijumi za ocenu sigurnosti od ispoljavanja

potencijalnih opasnosti koje mogu uzrokovati kolektivne nesre}e
kojih se utvr|uje ocena
Radili{ta na
pripremi,
Ispoljavanje
Otkopna
Radili{ta
Ispoljavan
Radnici na
Transportu i
Izvozu
Radnici na
Opsluìvanju
Sistema
prirodnih
Ukupno
srednja
ocena
261
RUDARSKA ERGONOMIJA
opasnosti
Ok= 3 kat
Ocene
Broj radnika koji rade
% broja radnika
O x % broja radnika?
100
2
80
16
0,32
je
Opasnosti
Ok = 1,8
kat
3
320
64
1,92
Opasnosti
Ok = 1 kat
4
5o
10
0,4
Opasnosti
Ok . = 0 kat.
5
5o
10
0,4
500
100
3,04
Za analizirani slu~aj rudnika koji u PPSu zapo{ljava 500 radnika i u

kome je analizirano 5 osnovnih elemenata tehni~kih faktora, dobija se
srednja prose~na ocena :
Os = (2,6 + 3,8 + 4,26 + 2,7 + 3,o4 )/ 5
= 3,28.
Ocena je dobra, ali treba da bude i bolja.Zbog toga se u rudnicima
uvek radi na usavr{avanju tehni~kih faktora proizvodnje. U ovom primeru
pojavljuje se potreba da se poravi tehni~ki faktor opremljenosti rudnika
individualnim i kolektivnim srtedstvima za{tite, a potom i usavr{avanjem
tehnologije rada.
Ocena ergonomsko siguronosnih karakteristika tehni~kih faktora
podzemnog dobijanja mineralnih sirovina vr{i se na osnovu prose~nih ocena
primenjene tehnologije, tehni~kih sredstava rada, faktora radne
okoline,ispoljavanja prirodnih potencijalnih opasnosti i primenjenih sredstava
individualne i kolektivne za{tite.Na osnovu razra|enih kriterijuma za
upro{}eno ocenjivanje tehni~kih faktora rada, moè da se ukaè na izvore
opasnosti i pravce usavr{avanja tehnologije rada,tehni~kih sredstava rada,
radne okoline i srstava individualne i kolektivne za{tite.
5.4.2. Ocena elemenata organizacije rada PPSa koji uti~u na
ergonomiju i sigurnost rada
Elementi organizacije rada proizvodnog sistema uti~u na ergonomiju i
sigurnost rada. Zbog toga je potrebno da se izgrade kriterijumi za ocenu
uticaja elemenata organizacije rada na ergonomiju i sigurnost rada, kako bi
se u konkretnim uslovima moglo izvr{iti ocenjivanje i na osnovu dobijenih
ocena izvr{iti korekcije u organizaciji rada.Ocena elemenata organizacije
rada vr{i se na osnovu analize uticajnih faktora.
U okviru organizacionih faktora koji uti~u na ergonomiju i sigurnost
rada spadaju:
a) - Organizacija rada PPSa (dvosmenski, trosmenski ili cikli~an
rad, klizno radno vreme);
b) - Organizacija radnog mesta u pogledu fizi~kog napora pri radu
(fizi~ki napor za dolazak do radnog mesta,rad na radnom mestu
i odlazak);
c) - Organizacija radnih mesta zavisno od sloènosti poslova i
radnih zadataka na osnovu psihi~kog napora pri radu,
d) - Organizacija merenja rada i nagra|ivanja radnika za izvr{eni
rad,
476

proizvodnih sistema
e) - organizacija kontrole sigurnosti rada. Ovo je specifi~na potreba
organizacije rada u rudarstvu, jer je potrebno preko nadzora nad
odvijanjem tehnolo{kog procesa rada povezati organizaciju
sigurnosti rada,kontrolu sigurnosti rada,kontrolu kvaliteta rada i
kontrolu
predznaka
ispoljavanja
prirodnih
potencijalnih
opasnosti koje mogu da dovedu do rudarskih katastrofa.
Da bi se svaki od ovih faktora ocenio upro{}enom ocenom uticaja na
ergonomiju i sigurnost rada,potrebno je izvr{iti kvalitativnu i kvantitativnu
analizu svakog od njih i izraditi kriterijume za ocenjivanje. Na osnovu izgra|
enih kriterijuma za ocenjivanje mogu}e je u svakom rudniku izvr{iti ocenu
uticaja organizacije rada na ergonomiju i sigurnost rada. Na osnovu tako
dobijenih ocena mogu se usmeriti aktivnosti na pobolj{anju organizacije
rada u cilju pobolj{anja ergonomsko siguronosnih uslova rada, koji se u
krajnjem delovanju odraàvaju i na ekonomi~nost rada.
Organizacija rada pripada materijalno tehni~kim potencijalnim
uzrocima povre|ivanja i profesionalnih obolevanja rudara koji rade u PPSu
rudnika. Za razliku od potencijalnih tehni~kih uzroka povreda,gde je uzrok
povredda alat, ma{ina ili materijalna okolina,organizacioni faktori
obuhvataju probleme prostornog i vremenskog rasporeda ma{ina i
ljudi,intenzitet rada,sloènost i kontrolu rada. Ovi faktori ne nose neposrednu
opasnost, ali mogu biti preduslov za nesiguran rad. U ovom slu~aju ocenjuju
se uslovi rada,koje determini{u primenjena tehnika i organizacija rada
zaposlenih.
Kriterijumi za ocenu organizacije rada proizvodnog sistema sa aspekta
sigurnosti rada
Pojam organizacija rada proizvodnog sistema rudnika razli~ito se
defini{e. Prema definiciji prakti~ara,organizacija rada se pojavljuje kada
treba vi{e elemenata ( faza rada) sistema me|usobno urediti i povezati da
doprinose uspehu celine pa i ostvarenju cilja.Pod organizacijom rada na
dobijanju mineralnih sirovina podrazumeva se prostorni i vremenski
raspored odvijanja pojedinih faza rada u podzemnom ili povr{inskom
proizvodnom sistemu i u okviru pojedinih radnih mesta na izradi rudni~kih
prostorija,dobijanju mineralne sirovine i td.Svaka faza rada odabrana je tako
da doprinosi realizaciji cilja koji je postavljen pred radnicima koji rade u
rudniku, odnosno radnicima na odre|enim radnim mestima.
Ponekad je u primeni arbitarno shvatanje organizacije rada kada se
organizacija rada posmatra kroz odvijanje samo pojedinih faza rada ili radnih
mesta i doprinosa kojim ta faza uti~e na uspeh celine.Stepen organizacije
moè biti ve}i ili manji u zavisnosti od toga u kojoj meri elementi celine
deluju na njenu valjanost. Ciljevi organizacije rada proizvodnog sistema
mogu biti razli~ito postavljeni.Naj~e{}i ciljevi mogu biti: a) postizanje
maksimalne ekonomi~nosti i produktivnosti rada,odnosno kvaliteta i
kvantiteta proizvodnje uz minimalne tro{kove po jedinici proizvoda,b)
postizanje zadovoljavaju}eg kvaliteta i kvantiteta proizvodnje uz
maksimalnu sigurnost rada, c) postizanje zadovoljavaju}eg kvaliteta i
kvantiteta proizvodnje uzmmaksimalno iskori}enje leì}ta uz minimalno
263
RUDARSKA ERGONOMIJA
osiroma{enje rude i uz o~uvanje ìvotne okoline rudnika. Ciljevi mogu biti
razli~iti. Za ostvarivanje cilja koriste se odgovaraju}a tehni~ka sredstva i
pode{ava organizacija rada po fazama rada u zavisnosti od postavljenog
cilja.
Kada se èli oceniti organizacija rada proizvodnog sistema sa
ergonomsko siguronosnog aspekta,to zna~i da treba analizirati kako je
rudnik organizovan za ostvarenje tog cilja, odnosno kako je izvr{eno uskla|
ivanje sistema: ~ovek ma{ina,radni prostor i radna okolina na svakom ra
dili{tu i rudnik u selini u cilju minimizacije (eliminacije) nastajanja povreda i
profesionalnih obolenja.U okviru organizacije proizvodnog sistema za siguran
rad posmatra se raspored radnog vremena i kori{}enje radnog vremena, jer
je poznato da radno vreme nije u skladu sa boritmom ljudi na radu, pa se u
vezi sa tim javljaju problemi frustracija gre{aka i povre|ivanja. Osim
posmatranja organizacije rada za siguran rad u raspoloìvom dnevnom
,nedeljnom i godi}njem vremenu, moè se posmatrati i redosled odvijanja
pojedinih operacija u toku radnog vremena i njihov uticaj na sigurnost rada
odnosno prostorni razme{taj ma{ina i redosled odvijanja radnih operacija.
Kako je pitanje prostornog i funkcionalnog rasporeda rada,odnosno odvijanja
pojedinih faza rada sa aspekta sigurnosti rada tehni~ko pitanje, onda se kao
imperativ postavlja da ono mora biti re{eno tako da organizacija rada pruà
maksimalnu bezbednost. To me|utim nije uvek slu~aj,jer dolazi do
pojave,naprimer: da radovi na otkopavanj leì{ta ometaju radove na
pripremi pa time i sigurnost rada.
Organizacija rada u rudniku se moè posmatrati i sa aspekta
primenjenih ma{ina i ure|aja sa ergonomsko siguronosnog aspekta, ali ova
problematika je analizirana u okviru delovanja dehni~kih faktora. I izbor
tehnologije rada je kliko tehni~ko tolikoko i organizaciono pitanje, odnosno
re{enje.
Primena trosmenskog i brigadnog rasporeda rada sa ~estim
menjanjem smena i osmo~asovnog radnog vremena je nepovoljna sa
ergonomsko siguronosnog aspekta. To su pokazale dosada{nje analize
pokazatelja u~estalosti povreda po smenama i ~asovima u toku
dana.Najve}i broj povreda doga|a se u toku tre}e smene od 1 do 5 ~asova.
Zbog toga se trosmenski rad sa ~estim menjanjem smena osenjuje
dovoljnom ocenom i preporu~uje se ako za to postoje uslovi da se zameni
jednosmenskim ili dvosmenskim radom u toku dana.Praksa je pokazala da
se sa rasporedom raspoloìvog broja radnika, da rade u dve smene, pri
posedovanju dovoljnog broja ma{ina i proizvodnih radili{ta, produktivnost
ekonomi~nost i sigurnost rada moè i da pove}a, jer se neproizvodna
smena koristi da se izvr{i pregled ma{ina,tankiranje gorivom ili pde}avanje
za rad. Ova organizacija radnog vremena se ocenjuje sa ergonomsko
siguronosnog aspekta ocenom dobar (3).
Rad u jednoj smeni (samo u prvoj smeni od 8 h, do 16 h.) u toku dana
retko se primenjuje u rudarstvu,zbog potrebe iskori{}enja kapaciteta
ma{ina. U nekim rudnicima,kamenolomima i na istra`nim radovima,gde
preovla|uje rad ru~nim alatima primenjuje se i ovaj raspored rada. Sa
ergonomsko siguronosnog aspekta to je najprihvatljiviji na~in rada.Ovakva
organizacija radnog vremena ocenjuje se vrlo dobrom ocenom. U okviru
rudnika koji rade trosmenski ili dvosmenski,rad na posebno opasnim
mestima organizuje setako da na njima rade specijalizovanje radne grupe
476

proizvodnih sistema
samo u jednoj smeni. Zbog toga se u rudniku analizira,koliko radnih mesta
(radnika) radi u trosmenskom,dvosmenskom i jednosmenskom radnom
vremenu. Skupna ocena se onda daje na osnovu ponderisane vrednosti
pojedina~nih ocena.
Programirano i skra}eno radno vreme prema radnim uslovima koji
odstupaju od komfornih odre|uje seza posebno opasna radna mesta i
nepovoljne radne uslove po formuli : ( Mk : Nk = Th : 8h); odnosno:
Th = 8hx Mk/ Nk
Gde su:
Th - trajanje skra}enog radnog vremena u smeni u odnosu na
osmo~asovno vreme rada;
Mk - mera za komforne radne uslove,(moè biti i MDK kada se radi o
gasovima)
Nk - Brojka koja pokazuje prekora~enje mere (brojke) za komforne
radne uslove.
Radnici koji rade na tim radnim mestima nemaju mogu}nosti da
izaberu u kome }e intervalu vremena u toku dana zadati posao zavr{iti jer
su to uglavnom poslovi na odràvanju i opravkama u proizvodnom
sistemu.Skra}ivanje radnog vremena prema uslovima rada i utvr|ivanje
sposobnosti radnika za rad na osnovu njegovog bio ritma jo{ se ne vr{i u
rudnicima na pravilan na~in, ali je sigurno da bi ta mera dala dobre
rezultate u ergonomiji i sigurnosti rada.Ovakva organizacija rada i rad
radnika u radnom vremenu mogla bi onda da se ocenjuje odli~nom ocenom.
Organizacija radnog mesta i elementi za ocenu fizi~kog napora pri
radu
Fizi~ki napor pri radu u zavisnosti od organizacije radnog mesta
( konkrtnog radnika ili grupe) moè se ocenjivatina osnovu dsetaljnih
fiziolo{kih istraìvanja u konkretnim radnim uslovima. Me|utim, postoji
mogu}nost da se fizi~ki napor pri radu oceni uzimanjem u obzir prose~nih
zahteva radnog mesta.Takve ocene se mogu zaklju~ivati kori{}enjem
pribli`nih metoda ne uzimaju}i u obzir uslove rada. Zbog toga ocenu napora
treba razmatrati u vezi sa ocenom stepena delovanja faktora materijalne
radne okoline, jer se podaci koji se odnose na op{tu optere}enost radom
mogu dobiti tek povezivanjem ovih odnosa.
Pribli`na metoda za ocenu fizi~kog napora pri radu koristi opis rada
re~ima i poenima. Ona je korisna pri op{toj klasifikacviji radnih mesta u
pogledu optere}enosti radom,kao i za obrazloènje planiranog pobolj}anja
uslova i metoda rada.
Ocena fizi~kog napora pri radu sastoji se principielno iz triju
prose~nih ocena koje se odnose na:
a) energetski izdatak pri radu,
b) stati~ki napor (zavisno od poloàja tela);
c) jednojikosti i broja pokreta (monotipnost pokreta)
Energetski izdatak se ocenjuje upore|ivanjem obra~unatog (za dati
rad) smenskog (dnevnog) izdatka energije sa normativnom vredno{}um iz
265
RUDARSKA ERGONOMIJA
literature prema ugovorenim kriterijumima ocenjivanja koji su dati u okviru
drugog dela ove knjige.Ta~no ocenjivanje dnevnog energetskog izdatka
zahteva da se vr{i merenje vremena obavljanja pojedinih operacija na
radnom mestu, merenje energetskog izdatka i mereneje,odnosno utvr|ivanje
radnih uslova u okviru kojih se realizuje ta energetska potro{nja.Slede}a
etapa je sumarno izra~unavanje izdataka energije za celu operaciju, a zatim
za sve operacije u toku radnog dana uzimaju}i u obzir i eventualne prekide u
radu (odmor),Na osnovu energetskog izdatka pri radu moè se utvrditi kojoj
kategoriji rada pripada rad na odre|enom radili~tu ( lak, srednje teàk, teàk
i jako teàk). Za upro{}eno ocenjivanje dovoljno je imati orjentacione
podatke iz literature prema kojima se : vrlo teàk rad ocenjuje ocenom
dovoljan,teàk - ocenom dobar, srednje teàk - ocenom vrlo dobar i lak rad ocenom odli~an.Ocena energetskog izdatka dozvoljava odre|ivanje prvog
dela fizi~kog napora pri radu. Za ocenu ukupnog fizi~kog napora pri radu
potrebno je dodati jo{ i poene i ocene stati~kog napora pri radu i
monotipnosti pokreta iz tabela u ergonomskoj literaturi (II deo ergonomska
znanja o ~oveku)
Kriterijumi za ocenu organizacije radnih mesta na osnovu psihi~kog
napora pri radu
Svaka aktivnost ~oveka, pa i prete`no fizi~ke prirode, moè biti izvor
psihi~kog naprezanja. Svi faktori koji izazivaju psihi~ko naprezanje
naj~e{}e se ozna~avaju kao psihi~ko optere}enje, ~ija posledica moè biti
psihi~ki zamor. Nivo psihi~kog zamora moè se doìveti kao stepen
unutra{nje tenzije. Pri oblikovanju,(organizaciji)rada s obzirom na psihi~ko
optere}enje treba voditi ra~una o dva osnovna zahteva:
a) Stepen naprezanja se nesme odràvati duè vremena na najvi~em
nivou, zbog mogu}nosti nastanka psihi~kog zamora a time
smanjenja radne sposobnosti i pojava gre{aka koje mogu biti
kobne po odvijanje tehnoli`kog procesa i ~oveka.
b) Ovaj stepen naprezanja nesme biti ni suvi{e nizak duè vreme jer
postoji opasnost od smanjenja budnosti i nastanka monotonije
Radno mesto pruà veliko psihi~ko optere}enje ako:
a)
u toku rada ~ovek prima premnogo ili premalo informacija za
obavljanje posla,sopstvenu sigurnost i sigurnost drugih lica;
b) ako se informacija prima u nepovoljnim radnim uslovima, pa je
nedovoljno jasna i zahteva umni napor i vreme za dono{enje
odluke;
c)
ako je vr{enje radnje precizno i oslanja se tako|e na prijemu
informacija,dono{enju odluka i td.
Procena psihi~kog napora koji pruà organizacija radnog
mesta moè se dati re~ima i brojevima (ocenama) U ovom
slu~aju ocenjuju se tri uticaja na psihi~ki napor i to:
1. Primanje informacija;
2. Dono{enje odluka,
3. Vr{enje radnji ( njihovo regulisanje).
476

proizvodnih sistema
Tok informacija izme|u ~oveka,ma{ine i radne okoline u rudarstvu je
sloèn i zahteva od ~oveka dobru o{trinu gotovo svih ~ula.Svi signali ( buka
ma{ina, pucanje podgrade) nisu specijalno namenjeni za saop{tavanje
informacija ~oveku. To su takozvani prirodni signali, ali ih u rudarstvu radnik
mora primati i na osnovu njih donositi odluke i vr{iti predvi|ene
radnje.Ve{ta~ki signali (zvona, sirene, svetlosni impulsi, kazaljke mernih
instrumenata ) koriste se u upravljanju procesom, ali u uslovima oteànog
prijema jer njihov prijem ometa stanje u radnoj okolini i pojava prirodnih
signala
Ocenjivanje signala zahteva da signali koji upravljaju ~ovekovim
radom moraju biti ne samo primljeni ve} i ocenjeni. U odnosu na zna~enje
pojedinih signala, u rudarstvu se oni dele na ~etri grupe: 1. Alarmni signali
za povla~enje i spasavanje radnika sa radili~ta za slu~aj prekora~enja
kontrolisane veli~ine zna~ajne za bezbednost. Ako je radnik optere}en da
obra}a pa`nju samo na ove signale,radi se o maloj optere}enosti, pa je i
odlu~ivanje po prijemu ovih signala jednostavno i odre|eno planom odbrane
i spasavanja. 2. Signali havarne situacije i prekora~enja kontrolisanih
veli~ina prirodnih potencijalnih opasnosti. U ovom slu~aju moè da se radi o
jednoj kontrolisanoj veli~ini, ili vi{e njih, pa je optere}enost radnika u
pogledu prijema signala sreednja. 3. Signali normalnog radnog reìma
ma{ina i ure|aja pojavljuju se pri upravljanju kombinovanim mehanizovanim
i automatizovanim ma{inama.Oni daju podatke o stanju sistema:
uklju~eno,isklju~eno,puno prazno, prekora~eno,opasno itd.U toku rada
stalno treba pratiti ove signale ako nisu u vezi sa signalima havarnog reìma
rada. Optere}enje radnika je u ovom slu~aju veliko. 4.Rradni signali se tako|
e koriste na ma{inama i ure|ajima gde treba posti}i veliku preciznost. Slanje
i prijem zvu}nih i svetlosnih signala za zaustavljanje neke ma{ine ili dela
ma{ine na odre|eni poloàj, odnosno odvijanje rada, isklju~ivo kori{}enjem
ure|aja za signalizaciju predstavlja vrlo veliko psihi~ko optere}enje
radnika.Pri takvom radu potrebno je istovremeno pratiti vi{e raznih
informacija i pokretima komandnih ure|aja svojim mi{icama upravljati
procesom. Zbog toga se uvodi automatsko (kompjutersko) upravljanje
ovakvim sistemima.
Na radili{tima u rudarstvu se koriste sve vrste signala, s tim da se
primanje informacija akumulira i na osnovu akumulacije vrsti signala
ocenjuje optere}enost radnika prema tabeli 5.4.2.
Tabela 5.4.2. Ocene psihi~kog napora pri rtadu u zavisnosti od broja i
vrste signala u toku rada
Broj i vrsta signala
1. Alarmni signali za povla~enje u slu~aju
opasnosti
2. Signali
havarne
situacije,prekora~enja
kontrolisanog parametra prirodne opasnosti
po proces rada
3. signali
normalnog
radnog
reìma
sitema:ma{ina,radna okolina
4. kori{}enje signala za odvijanje radnog
procesa i kontrolu okoline
Opisna ocena
psihi~kog napora
radnika
Mali
Upro{}ena
broj~ana
ocena
5 (odli~an)
Srednji
4 (vrlo dobar)
Veliki
3 (dobar)
Vrlo veliki
2 ( dovoljan)
267
RUDARSKA ERGONOMIJA
Dono{enje odluke je obavezan preduslov koji se javlja uvek kada
signala i odgovora ne postoji samo jednostruka veza,to jest, uvek kada moè
o~ekivati vi~e od jednog signala, ili kada je moGu} ve}i broj reakcija na
jedan signal. U vezi sa tim mogu}e su ~etri situacije: situacija izbora,sloèna
situacija, situacija predpostavljanja i situacija verovatno}e. Svi vidovi
nabrojanih informacija ne dozvoljavaju neposredno reagovanje na signal,ve}
zahtevaju predhodnu preradu informacija.Glavni elementi ovog procesa su
intelektualne operacije, pa se govori o ulozi mi{ljenja u procesu radne
delatnosti.
Ranija shvatanja o celokupnoj radnoj delatnosti ~oveka na bazi
visokog stepena automatizma kao garancije najbrèg i najekonomi~nijeg
reagovanja su odba~ena kao neprihvatljiva, jer delatnost ~oveka ima
daleko sloèniji karakter i zahteva delovanje na osnovu odluke. Otuda
proisti~u gre{ke,havarije i katastrofe u mehanizovanim sistemima
prepu{tenim ~oveku, jer je ~ovek preoptere}en informacijama koje nekad
ne stigne da registruje.
Vr{enje radnji upravljanja ma{inama i ure|ajima skoro je u potpunosti
zasnovano na motornom delovanju u okviru upravlja~kih ure|aja te
ma{ine.Efikasnost ove grupe operacija zavisi od strukture pokreta i
mehanizama koji te pokte reguli{u,zatim od karakteristika ure|aja za
upravljanje i od strukture polja uzajamnog delovanja.Prema tome u procesu
rada sistema:~ovek ma{ina i radna okolina, svako dejstvo, bez obzira da li
ga vr{i ~ovek ili automat (ma{ina),ima, u principu istu strukturu u kojoj se
razlikuju tri procesa:
1. Ulazni procesi koji se sastoje od izbora i prijema signala koji sadrè
odre|enu informaciju;
2. Centralni proces, pri kome se primljena informacija pretvara u
odgovaraju}u odluku;
3. Izlazni,odnosno izvr{ni proces kojim se signali ili dejstva oda{ilju
odre|enom primaocu.
Prema tome koliko je radnik na radnom mestu prinu|en da prima
informacije (signale) toliko je prinu|en da ih analizira, donosi odluke i da ih
izvr{ava, odnosno, da sam daje signale i naredbe. Psihi~ko optere}enje u
vezi sa radom je srazmerno broju i vrsti signala. Otuda apsurd da rukovanje
visoko mehanizovanim
i automatizovanim sistemima koji su strogo
kontrolisani u procesu rada (radna mesta) zahtevaju veliki napor radnika,
{to dovodi do psihi~kog zamora, gre{aka i havarija, odnosno ispoljavanja
ljudskog faktora, odnosno ~ovekove slabosti.
Kriterijumi za ocenu organizacije merenja rada i sticanja dohodka na
osnovu rada
Sticanje dohodka (plate) nagrade na osnovu rada je svrha rada. Me|
utim kako je rad organizovan,kako se meri i nagra|uje kvalitet i kvantitet
izvr{enog rada, moè biti od uticaja na sigurnost rada.Istraìvanja tokom
Xxveka su istakla neke osnovne principe za nagra|ivanje radnika i oni su
prihva}eni od sindikata i poslodavaca te se na osnovu njih sa~injavaju
ugovori oradu.Opredeljenje je da se u rudarskim preduze}ima nagra|ivanje
476

proizvodnih sistema
za rad mora da veè za kvantitet,kvalitet i sigurnost rada. Problematika
pravilnog nagra|ivanja radnika za izvr{eni rad je vrlo sloèna i stalno se
usavr~ava i menja u zavisnosti odponude i potra`nje radnika na trì{tu rada
i delovanja sidikalnih organizacija u preduze}ima.Na osnovu tih dogovora
izra|uju se norme za rad i nagra|ivanje.
Ono {to je va`no da se istakne sa aspekta sigurnosti rada u rudnicima
je slede}e: Suvi{e stimulativno nagra|ivanje vezano za jedinicu proizvoda
(za proizvedenu rudu ili preveènu tonu rude) bez drugih ograni}enja je
necelishodno sa aspekta sigurnosti rada.Pojavi}e se radnici koji iz nekog
razloga èle dobro da zarade,pa }e se dogoditi da ùre,rade
prekovremeno,rade forsirano u nepovoljnim uslovima radne okoline i td.Oni
takvim radom mogu upropastiti ma{ine ili dovesti u opsnost svoj ìvot i
zdravlje.Od takvog rada i nagra|ivanja,preduze}e ima {tetu,a i sam
radnikako se posmatra njegov ìvotni vek pod takvim optere}enjem. Zbog
toga se u rudnicima organizuju razli~iti na~ini rada i nagra|ivanja po osnovu
rada,koji se ~esto mogu da svedu na slede{e oblike:
1. Akordni rad,sastoji se u odre|ivanju cene za izvr{enje nekog posla
i ustupanju tog posla zaiteresovanoj grupi radnika na izvr{enje. Sa
apekta sigurnosti rada,kvaliteta rada i doprinosa rudniku ovakva
organizacija rada i nagra|ivanja je nepoèljna. U ovom slu~aju do
izraàja dolaze sve negativnosti suvi{e stimulativnog nagra|ivanja,
pa se zato takva organizacija radasa aspekta sigurnosti rada i u
pogledu nagra|ivanja za rad moè oceniti jedva dovoljnom ocenom.
Ona je ~esto praktikovana pri angaòvanju suizvo|a~a radova iz
drugih firmi uz strogu kontrolu nadzornih organa.
2. Individualne norme su ~esto primenjivani na~in utvr|ivanja
osnovice za nagra|ivanje radnika za izvr{enje normiranog rada u
osmo~asovnom radnom vremenu na pojedinim radili{tima i
radovima u rudnicima.One imaju nedostatke koji su poznati u
literaturi iz organizacije rada, jer su odre|ene na osnovu prose~nog
imaginarnog rada u nekim radnim uslovima. S obzirom da su radni
uslovi od mesta do mesta u rudniku promeljivi,pojavljuje se
problem ve}eg rada,a ne postizanja normiranog izvr{enja ili pak u
pogodnim uslovima do enormnog prekora~enja norme. Od tih
varijacija zavisi i nagrada, odnosno plata za rad. Sigurno je da
radnici koji rade pod nepovoljnim uslovima ima}e manje plate za
ve}i rad. To dovodi do nezadovoljstva i frustracija radnika, gre{aka
u radu i povreda i profesionalnih obolenja.Nekada da bi radnici
postigli normu zanemaruju sigurnost rada, pa se organizacija
nagra|ivanja radnika preko izvr{enja individualnih normi moè
oceniti dobrom ocenom.
3. Kolektivne norme se primenjuju u rudnicima u kojima je uvedena
mehanizacija i automatizacija za kontinuirano dobijanje mineralne
sirovine.U
tom
radu
u~estvuju
radnici
na
dobijanju,transportu,odràvanju opreme i td.Nemoraju svi radnici
(radna mesta u rudniku biti obuhva}ena kolektivnom normom, ali
ipak je najcelishodnije da se radnicima obezbedi stimulacija iznad
ugovorene plate, za izvr{eni rad iznad planiranih i ugovorenih
zadataka, odnosno preba~aja kolektivne norme za sve kategorije
269
RUDARSKA ERGONOMIJA
(kvalifikacije) radnika u istom procentu koliki je preba~aju norme.
Ovakav na~in nagra|ivanja motivi{e radnike,pove}ava radni moral
radne grupe i formira svest kod radnika o kolektivnom radu, pa se
sa aspekta sigurnosti rada moè oceniti vrlo dobrom ocenom.
4. Programirani rad je mogu} u mehanizovanim i automatizovanim
rudnicima u kojima je ta~no odre|eno trajanje pojedinih radnih
operacija. One se obavljaju u tom vremenu bez velikog uticaja
faktora radne sredine i ljudi, a po obavljanju predvi|ene operacije
rad se cikli~ki obavlja. U ovim uslovima radnik mora da radi ono
{to treba da radi i potom da ustupi posao svom kolegi koji nastavlja
dalje izvr{enje ciklusaOcena ovakvog merenja rada i nagra|ivanja,
moè biti odli~na sa aspekta sigurnosti rada, ma da postoji
problem za one koji bi da se takmi~e sa svojim kolegama ve}im
radom i zaradama.
Kriterijumi za ocenu kontrole kvaliteta rada i sigurnosti
Kontrola kvaliteta i sigurnosti rada u rudnicima je potrebna jer se rad
izvodi u uslovima u kojima se ispoljavaju razne prirodne potencijalne
opasnosti ~ija pojava na jednom radili{tu moè da ugrozi ceo proizvodni
sistem.Zbog toga je u rudarstvu od po~etka rudarenja uveden sistem
nadzora i kontrole kvaliteta i sigurnosti rada radnika od posebno obu~enih
nadzornika i poslovo|a koji poznaju ceo proizvodni proces i proizvodni sistem
ikoji u toku rada obilaze radili{ta svog revira,kontroli{u kvalitet rada,
uo~avaju potencijalne izvore opasnosti, i organizuju siguran rad odre|
ivanjem potrebnih mera za{tite.U najnovije vreme sa uvo|enjem
mehanizacije i automatizacije u rudnicima, uvodi se i kontrola kvaliteta
sigurnosti rada pomo}u mernih instrumenata kojima se signalizira opasnost i
alarmiraju zaposleni o potrebi povla~enja pri prekora~enju bezbedonosnog
praga kontrolisane veli~ine. Korak dalje je u~injen uvo|enjem automatizacije
u kontroli parametara sigurnosti, isklju~ivanju elektri~ne energije i
obave{tavanju radnika o pravcima povla~enja do bezbednog zbornog
mesta.
Ovakvi ure|aji se ne mogu instalisati na svim radnim mestima.Oni se
instali{u na radili{tima sa ve}im brojem radnika i tamo gde se o~ekije
iznenadno ispoljavanje opasnostiI pored ovako organizovane kontrole i
alarmiranja ipak se u rudniku za poslove organizacije rada, kontrole kvaliteta
rada i redosleda odvijanja pojedinih faza tehnolo{kog procesa zaduùju
poslovo|e (nadzornici) koji osim te du`nosti imaju i zadatak da kontroli{u i
sigurnost rada. Koliko }e radili{ta kontrolisati i koje faze rada zavisi od
unutra{nje organizacije preduze}a, jer organizatori proizvodnje mogu biti
istovremeno i kontrolori i nadzornici, pa je termin nadzornik ili poslovo|a
moè da pripi{e svakom koji organizuje i kontroli{e rad. Nekada organizator
proizvodnje postavlja
predradnika grupi radnika da u njegovo ime
kontroli{e rad odnosno omogu}uje samokontrolu rada. Za takva radna
mesta u rudarskoj organizaciji se u sistematizaciji radnih mesta propisuje
posebna {kolska sprema i provera znanja jednom godi{nje putem kontrolnih
ispita. Radnici koji ne pokaù zadovoljavaju}e poznavanje rada i mera
sigurnosti, ne mogu ,samostalno da obavljaju rad.To su radna mesta
476

proizvodnih sistema
nadzornika, palioca mina, radnika na opravkama okna i drugih radnika
prema sistematizaciji radnih mesta.
Da bi se ocenila organizacija kontrole sigurnosti rada moraju se
analizirati sva radna mesta u rudniku, utvrditi kakav je sistem kontrole
sigurnosti rada na njima i koliko radnika radi pod sistemom te kontrole. Tako
se moè izdvojiti grupa radnih mesta, odnosno grupa radnika koja radi pod
uslovom samokontrole od odgovornog radnika iz grupe. Poznato je da u
formalnoj grupi radnika ~esto dolazi do izraàja li~ni faktori za kvalitet i
sigurnost rada, pa se rad grupe pod samokontrolom (od predradika) moè
oceniti dovoljnom ocenom.
Radna mesta, odnosno broj radnika (vi{e grupa radnika) koji rade pod
kontrolom pod kontrolom poslovo|e odnosno nadzornika ,organizatora
proizvodnje ima bolju dopunsku kontrolu, jer }e poslovo|a pri obilasku i
kontroli rada radnih grupa i predradnika u njima, naloìti grupi {ta treba da
uradi u cilju pobolj{anja kvaliteta i sigurnosti rada, a proveri}e i ispoljavanje
pojedinih prirodnih potencijalnih opasnosti.
Radili{ta na kojima je uvedena kontrola i signalizacija ispoljavanja
prirodnih potencijalnih opasnosti imaju vrlo dobru kontrolu sigurnosti rada
jer je pored ljudskog nadzora sigurnosti rada obezbe|en i instrumentalni.
Radnici koji rade na takvim radili{tima imaju bolje informacije o opasnostima
i automatsko alarmiranje sa radili{ta u slu~aju ispoljavanja opasnosti.
Automatizovana kontrola pojava prirodnih potencijalnih opasnosti sa
ure|ajima za signaliziranje,alarmiranje, blokiranje rada i sa ure|ajima za
usmeravanje spasavanja je najbolja i ne zavisi od ljudskih faktora. Zbog toga
se moè oceniti sa odli~nom ocenom. Broj radnika koji je pod ovakvom
kontrolom ima odli~nu kontrolu sigurnosti rada.
Ukupna ocena elemenata organizacije rada PPSa koji uti~u na
sigurnost rada
Pojedina~na ocena elementa organizacije rada PPS-a koji uti~e na
sigurnost rada moè se dobiti na osnovu ocena podgrupe elemenata i broja
radnika koji rade u okviru podgrupe po formuli:
OE = (Oi x%R)/100
Gde je:
OE - ocena podgrupe elemenata organizacije rada;
Oi - pripadaju}a ocena podgrupe;
%R - procenat broja radnika u okviru grupe radnika u odnosu na
ukupan broj u PPSu.
Radi pra}enja na~ina utvr|ivanja ocena pojedina~nih elemenata
organizacionih faktora,posmatran je primer hipoteti~kog rudnika koji
zapo{ljava u okviru PPS-a 500 radnika. Oni rade u okviru uticajnih
organizacionih faktora na sigurnost rada, kako je dato u tabelama grupe
5.4.3. (a; b; c; d; e ). U zadnjoj koloni svake tabele date su ocene pojedinih
elemenata organizacije rada sa aspekta sigurnosti.
271
RUDARSKA ERGONOMIJA
Ukupna ocena organizacionih fektora koji uti~u na sigurnost rada
dobija se kao srednja vrednost upro{}enih ocena za pojedine faktore po
formuli:
Os = OEi/ N
Gde je:
Os - srednja upro{}ena ocena elemenata organizacionih faktora;
OEi - srednja upro{}ena ocena za pojedine faktore organizacije rada
N - broj posmatranih elemenata uticajnih elemenata organizacije rada
na sigurnost
Tabele 5.4.3. Ocene elemenata organizacije rada na sigurnos rada u

hipoteti~kom rudniku
a) Organizacija radnog vremena u PPSu
Kriterijumi na osnovu kojih
Se utvr|uje ocena
Rad u tri
Smene
po 8 h,
Rad u dve
smene po
8 ~asova
Ocene
Broj radnika koji rade
% broja ranika od ukupnog
Oi x % R /100
2
350
70
1,4
3
5o
10
0,3
Rad
jednoj
smeni
4
80
16
0,64
Programir
ano
skra}eno
Rad.
Vreme
5
20
4
0,2
Ukupno i
Os%/100
500
100
2,54
b) Ocena organizacije radnih mesta na osnovu fizi~kog napora

kojih
Se utvr|uje ocena
Ocene
Broj radnika u reìmu
napora
% broja radnika u reìmu
Oi x %R/100
Vrlo veliki
napor
Veliki
napor
Srednji
napor
Mali
napor
Ukupno i
Osi%R/100
2
300
3
100
4
50
5
50
500
60
1,2
20
0,6
10
0,4
10
0,5
100%
2,7
c) Ocena organizacije radnih mesta na osnovu psihi~kog napora

kojih
Se utvr|uje ocena
Ocene
Broj radnioka koji rade
%
broja
zaposlenih
radnika
x%R / 100
O
Vrlo veliki
napor
Veliki
napor
Srednji
napor
Mali
napor
Ukupno i
Oi %R/100
2
2o
4
3
50
10
4
80
16
5
350
60
500
100%
0,08
0,03
0,64
4,02
d) Ocena organizacije radnih mesta na osnovu na~ina merenja rada i

nagra|ivanja
Ocene
476
Akordni
rad
2
Individual
ne
norme
3
Kolektivne
Norme
4
Prograir
an
nad
5
Ukupno i
Oi%R/100
-

proizvodnih sistema
Broj radnika
% broja radnika
Oix %Radnika/100
10
2
0,04
250
50
1,5
140
28
1,12
100
20
1,0
500
100%
3,66
Ukupno i
Oi%R/100
100%
3,52
e) Ocena kontrole kvaliteta i sigurnosti rada

kojih
Se utvr|uje ocena
Ocene
Broj
radnika
kontrolom
% broja radnika
Oi x %Radnika?100
pod
Samokontr
ola
rada
Kontrola
rada
nadzorom
Kontrola
Instrumentalna
2
20
3
300
4
80
Automat
i
kontrole
i alarm
5
100
4
0,o8
60
1,8
16
0,64
20
1,o
500
Za analizirani slu~aj imaginarnog rudnika koji u PPS-u zapo{ljava 500

radnika i u kome je analizirano pet osnovnih elemenata organizacije rada
koji uti~u na ergonomiju i sigurnost rada dobija se srednja upro{}ena ocena
njene efikasnosti po formuli:
Os =( 2,54 + 2,7 + 4,02 + 3,66 + 3,52)/5 = 3,28
Ocena je dobra,ali uvek ima mesta da ona bude bolja.Zbog toga treba
raditi na usavr{avanju organizacije rada. U ovom slu~aju javlja se potreba
za preispitivanjem raspporeda radnog vremena i fizi~kog napora pri radu na
radnim mestima da bi se do{lo do vrlo dobre ocene. Ocena }e bit uvek u
podru}ju dobre ocene jer veliki broj ocenjivanih uticajnih faktora uvek
defini{e srednju ocenu izme|u krajnjih granica.
Upro{}ena ocena elemenata organizacije rada, koji uti~u na
ergonomiju i sigurnost rada, moè da se dobije na osnovudetaljne analize:
organizacije radnog vremena u PPS-u, organizacije radnih mesta u pogledu
fizi~kog napora pri radu, organizacije radnih mesta u pogledu psihi~kog
napora pri radu, organizacije merenja rada i nagara|ivanja radnika i
organizacije kontrole kvaliteta i sigurnosti rada. Kriterijumi za ocenu svakog
elementa su utvr|eni u ergonomskoj literaturi i definisane su upro{}ene
ocene svakog kriterijuma, tako da se se analizom broja radnika koji rade pod
odre|enom organizacijom radnika moè dobiti srednja upro{}ena osena
organizacije PPSa na osnovu ocena pojedinih elemenata.Poznavanjem ocena
odnosno uticaja pojedinih elemenata organizacije rada na ergonomiju i
sigurnost rada, mogu}e je da se u okviru organizacije rada interveni{e u
cilju pobolj{anja ukupnog stanja organizacije rada za siguran i produktivan
rad.
Za izvo\enje dokaza da li neka nova organizacija rada doprinosi
pobolj{anju ergonomije i sigurnosti rada a time i efektima rada, potrebno je
poznavati stanje pokazatelja povre|ivanja, bolovanja i profesionalnih
obolenja, kao i stanje produktivnosti rada pre uvo|enja nove organizacije
rada, a potom u duèm vremenskom periodu, pod reìmom rada u novoj
organizaciji rada treba pratiti pokazatelje istih tih elemenata. Ako su svi ti
elementi pozitivni onda je promena organizacije rada doprinela pobolj{anju
273
RUDARSKA ERGONOMIJA
ergonomije i sigurnosti rada i efektima rada te je treba zadràti ili dalje
usavr{avati u istom pravcu
5.4.3. Ocena elemenata kadrovske opremljenosti PPSa za
siguran i produktivan rad
Kadrovska opremljenost PPSa za siguran i produktivan rad je jo{ uvek
osnovni faktor proizvodnje mineralnih sirovina. Bez rada ljudi u rudniku
jo{ uvek ne}e biti proizvodnje i odràvanja pogonske sremnosti. Zbog toga
se faktori kadrovske opremljenosti rudnika ispoljavaju ne samo u okviru
ekonomi~nosti i produktivnosti rada ve} i u okviru sigurnosti rada.Uticaj
kadrovske opremljenosti rudnika na ergonomiju i sigurnost rada moè da se
ocenjuje preko vi{e faktora.Elementi kadrovske opremljenosti PPSa za
siguran i produktivan rad,odnosno, elementi ljudskog i li~nog proizvodnog
faktora su:
1. [kolska sprema radnika u skladu sa sloèno{}u poslova i radnih
zadataka na pojedinim radnim mestima i grupi radnih mesta;
2. Radno iskustvo radnika za pojedina radna mesta i njihova
pokrivenost radnicima sa odgovaraju}im radnim iskustvom;
3. psihofizi~ko i zdravstveno stanje radnika, starosna struktura
radnika i sklonost gre{kama;
4. Socijalna klasna pripadnost,odnos prema radu i zahtevima za
ergonomski sigurnim radom;
5. Motivisanost za rad,sklonost frustracijama i gre{kama i
nepo{tovanja propisanih mera sigurnosti rada.
Izgra|ivanje kriterijuma za egzaktno ocenjivanje ovih faktora je vrlo
te{ko, jer se ve}ina njih u literaturi daje opisno ili se na osnovu statisti~ke
analize posrednih raktora, koji nemoraju uvek biti u funkcionalnoj vezi sa
ergonomijom i sigurno{}u rada.Formalna {kolska sprema za rad u rudniku
ne zna~i uvek garaciju za siguran rad radnika, jer sigurnost na radu u PPS-u
zavisi i od ispoljavanja prirodnih potencijalnih opasnosti koje ugroàvaju
podjednako i one sa niòm i one sa vi{om {kolskom spremom.Neki put
iskusni radnici bolje savladavaju iznenadne opasnosti i ako imaju niù
{kolsku spremu.
I pored svih te{ko}a u rudniku je potrebno prikupljati podatke o
kadrovskoj opremljenosti PPSa, vr{iti analizu efikasnosti (produktivnosti)
rada u funkciji kadrovske opremljenosti i analizu pokazatelja u~estalosti
povreda i profesionalnih obolenja po kategorijama radnika prema {kolskoj
spremi,odnosno kvalifikacijama.Na osnovu statisti~kih pokazatelja i
dodatnih analiza, anketa i trendova,mogu}e je izvr{iti egzaktnu ocenu
kadrovske opremljenosti PPS-a za siguran i produktivan rad, a u toku analize
mogu se otkriti mesta sa najniìm ocenama u okviru kojih treba intervenisati
u cilju pobolj{anja ergonomije i sigurnosti rad.
Ovi kriterijumi po~ivaju na Behavioristi~kom tuma~enju nesre}a na
radu. (Behavior zna~i pona{anje). Ovo tuma~enje usredsre|uje pa`nju na
li~no pona{anje ljudi, koje prouzrokuje povrede:kao {to je nepa`nja radnika,
nepo{tovanje propisa i uputstava za rad, ùrba na radu, neslaganje radnika
u radnoj grupi, neslaganje sa rukovodstvom, nezadovoljstvo platom,
476

proizvodnih sistema
frustriranost radnika zbog lo{ih uslova rada, nesnala`ljivost, nekordiniranost
pokreta, neznanje i td.
Li~no pona{anje radnika moè biti prirodna karakterna osobina
radnika, u odnosu prema radu,prema drugovima,ili njegove psihofizi~ke
zdravstvene mogu}nosti. Me|utim, na raspoloènje, volju i odnos radnika
prema ostalim radnicima i radu, uti~u i spolja{nji uticaji koji u ve}oj meri
mogu da uslove pona{anje radnika, koje moè da vodi ka sigurnom ili
nesigurnom radu.U prvom redu to su: motivisanost ili ne motivisanost za
rad, slaganje ili neslaganje sa radnom grupom, rukovodiocima, zadovoljstvo
ili nezadovoljstvo sa radnim normama, nagra|ivanjem i td. Ili uìvanje
alkohola i droga pre polaska na rad, loì odnosi u porodici,sva|e,zabrinutost
zbog odnosa u porodici,doga|aja sa decom, a i {ire stanje u dru{tvenoj
zajednici dràvi.
Postoji
mno{tvo
pojava
nesre}a,pogodnih
za
prou~avanje
behavioristi~kih
nau~nika
razli~itih
disciplina.Psiholog
prou~ava
li~nost,karakteristike shvatanja i odazivanja onih koji su ume{ani u nesre}u;
sociolog istraùje karakteristike socijalnih grupa,koje uti~u na izlaganje
opasnopstima;antropolog kulturne vrednosti koje se ti~u sigurnosti i za{tite;
ekonomist relativne tro{kove sigurnih i manje sigurnih industrijskih procesa;
istori~ar razvoj zakonodavstva iz oblasti za{tite na radu;politi~ar politi~ke
sile koje uti~u na razvoj zakonodavstva iz oblasti sigurnosti i za{tite na radu.
I ako ova usmerena istraìvanja nesre}a kod nas nisu mnogo napredovala,
ipak su uzroci i posledice nesre}a beleène i prou~avane sa ovih aspekata i
sa drugih aspekata ljudski iskustava.
Kriterijumi za ocenu {kolske spreme radnika kao faktora za siguran
rad
Za obavljanje bilo kojeg rada potrebno je znanje,kako taj rad treba
obavljati i ve{tina izvr{avanja pokreta.Poslovi i radni zadaci na nekim
radnim mestima zahtevaju visok nivo znanja, a mali broj finih i preciznih
pokreta. Rad koji se obavlja velikim uklju~ivanjem mozga i ~ula naziva se
intelektualni rad. Za obavljanjje tog rada potrebno je u ve}oj meri znanje a u
manjoj ve{tina pokreta.Rad koji se odvija bez velikog uklju~ivanja mozga i
~ula, ve} samo pojedinih delova tela naziva se fizi~ki rad. Za izvo|enje ovog
rada potrebno je znanje, ali u manjoj meri, a zna~ajno mesto zauzima
ve{tina izvo|a~a pokreta i psihofizi~ka kondicija za ponavljanje pokreta u
odre|enom intervalu vremena predvi|enom za rad.Prema tome za obavljanje
svakog rada potrebno je znanje i ve{tina, ali u razli~itim odnosima
Priprema radnika za obavljanje nekog posla, odnosno sticanje znanja i
ve{tina vr{i se u odgovaraju}im {kolama. U razli~itim vremenskim
periodima u {kolama je pridavan razli~it zna~aj sticanju znanja i
ve{tina.Uglavnom u ranijem periodu kada se rad odvijao alatom i fizi~kim
pokretima ve}i zna~aj je pridavan sticanju ve{tina a manje
op{tih
znanja.Me|utim za za rad u sloènim sistemima i upravljanje
smehanzovanim kompleksima pored ve{tina za rad potrebno je i znanje.
Znanje se sti~e ~itanjem knjiga, a ve{tina prakti~nim obavijanjem radnih
zadataka.Osiroma{eni {kolski sistemi su naginjali vi{e ka sticanju znanja iz
knjiga bez sticanaj ve{tina, pa je tako do{lo do pojave diplomiranih
275
RUDARSKA ERGONOMIJA
srednjo{kolaca i studenata sa sumnjivim znanjima bez posedovanja ve{tina
za bilo koji rad.
Istraìvanja su pokazala da pravilno obu~eni radnici, koji su stekli
odgovaraju}e znanje i ve{tinu za rad kroz redovne proverene {kole, brzo su
se uklju~ivali u proizvodni proces, postizali visoku produktivnost rada uz
mali broj povreda i profesionalnih obolenja. To se moè pratiti preko
pokazatelja u~estalosti povreda kod pojedinih grupa radnika u zavisnosti od
kvalifikacija i {kolske spreme. Prili~no je te{ko potvrditi ovu hipotezu u svim
slu~ajevima,jer u zavisnosti od stepena {kolske spreme zavisi i radno mesto
i ergonomskosiguronosni uslovi rada na njemu,odnosno radni zadaci, pa ne
mora uvek da zna~i da je razlog povredama i obolenjima nedostatak
{kolske spreme, ve} vrsta rada isituacija na radnom mestu.
Kategorizacija sastava radne snage u rudniku prema na~inu sticanja
{kolske spreme je ipak potrebna jer je potrebno
proveriti kako je
sistematizacijom radnih mesta i {kolske spreme pokrivena stvarnom
{kolskom spremom zapo{ljenih radnika Ona je potrebna i radi utvr|ivanja
apsentizma zbog povreda i obolenja kod pojedinih kategorija radnika
izvedenih na osnovu {kolske spreme i dokazivanja ili opovrgavanja
postavljene hipoteze o zna~aju {kolske spreme i ste~enog znanja i ve{tina
u {kolama postoje}eg ili nekog drugog{kolskog sistema.
Osenjivanje {kolske spreme radnika moè da se izvede i pored
predhodnih napomena na slede}i na~in:
- Grupa radnika bez {kolske spreme moè da dobije lo{u,odnosno
dovoljnu ocenu, jer se moè o~ekivati da }e u ovoj grupi biti
~estih povreda i profesionalnih obolenja zbog neznanja i
posedovanja svesti o opasnostima na radnom mestu, kao i
nepoznavanja odgovaraju}ih propisa za siguran rad;
- Grupa priu~enih radnika,koji su stekli kvalifikaciju ili se
dokvalifikovali preko internih kurseva u preduze}u ili su i{li na
prekvalifikaciju, njihov nivo znanja i ste~enih ve{tina moè se
oceniti sa dobrom ocenom;
- Grupa radnika koja je stekla znanja i ve{tinu za rad vanrednim
{kolovanjem i {kolovanjem uz rad u redovnim {kolama, njen nivo
znanja i ve{tina ocenjuje se vrlo dobrom ocenom.
- Grupa radnika svih kvalifikacija iz kvalifikacione strukture
zapo{ljenih radnika, koja je {kolsku spremu stekla redovnim
{kolovanjem u odgovaraju}im dràvnim {kolama, njen nivo
znanja i ve{tina moè se oceniti odli~nom ocenom, mada i u toj
grupi radnika moè biti radnika koji su kroz {kolovanje pro{li sa
dovoljnim uspehom, koji sigurno ima niì nivo od odli~nog
uspeha ste~enog u vanrednim ili ve~ernjim {kolama.
Kriterijumi za ocenu radnog iskustva radnika kao faktora za siguran
rad
Produktivnost i sigurnost rada pored ostalih uticajnih faktora zavise i
od radnog iskustva radnika i njihove prilago|enosti radu.Veliki broj sociologa,
psihologa i pedagoga isti~e radno iskustvo kao bitan faktor sigurnosti rada.
Radnici u prvim godinama svoga zapo{ljavanja nisu u mogu}nosti da pruè
476

proizvodnih sistema
visoku produktivnost rada, a pored toga skloni su gre{kama i povredama.U
po~etku postoji nesnalaènje,nenaviknutost,neposedovanje dovoljnog
znanja i ve{tina, {to uti~e na energetski izdatak pri radu i pojavu ve}eg
zamora, rustracija i nepa`nje.
Sa godinama rada te tegobe koje se javljaju u prvim godinama rada
nestaju, radnik se uklapa u radni tim (grupu radnika) sa kojom ostvaruje
zajedni~ke ciljeve. Znanje i ve{tine se usavr{avaju, pa radnik obavlja posao
jednostavno i lako. Posao mu pri~injava zadovoljstvo a ne tegobu. Tako
prilago|en radnik na svom poslu postiè visoku produktivnost rada i visoku
sigurnost rada, sem ako nema neke druge psihofizi~ke i zdravstvene
nedostatke koji mogu da uti~u na sigurnost njegovog rada, a da nisu
otkriveni pri zapo{ljavanju ili se pojavili posle u toku rada.
U rudarstvu nije uvek tako. Posle prvih godina rada veliki broj radnika
napusta posao traè}i drugi,sigurniji i lak{i.Zbog toga se pojavljuje velika
fluktuacija radne snage. Na poslu ostaju radnici koji su iz
porofdi~nih,stambenih i drugih razloga na{li tu svoje mesto i sigurnost.To su
uglavnom radnici sa preko 5 godina radnog staà.
U nemehanizovanim rudnicima u kojima se rad obavlja manuelno
kori{}enjem mehanizovanih alata, radno iskustvo do izvesne granice
pomaè u postizanju ne{to vi{e produktivnosti i sigurnosti rada, ali kod
starih radnika,koji su pred penzijom moè da se oseti zamor,nedostatak
snage za rad, smanjena o{trina ~ula i fino}a pokreta (refleksa), pa dolazi do
opadanja produktivnosti i sigurnosti rada tih radnika. To se ne moè re}i i za
radnike koji vr{e intelektualni rad, ili su na osnovu radnog iskustva raspore|
eni da vr{e kontrolu rada ili rade sa mehanizovanim ili automatizovanim
sredstvima rada.Oni, ako ranijim radom ili prirodnom psihofizi~kom
konstitucjom nisu skloni obolenjima (vid, sluh) mogu dugo da produktivno
rade. Analizom pokazatelja u~estalosti povreda po grupama starosne
strukture i radnog iskustva mogu}e je otkriti te tendencije i na osnovu
pokazatelja organizovati rad i odlazak u penziju.
Za ocenu sastava radne snage prema radnom iskustvu, polazi se od
razvrstavanja radne snage, radnika u grupe:
c) prvoj grupi pripadaju radnici bez radnog iskustva,odnosno do 5
godina radnog iskustva.Ocena tog radnog iskustva za siguran i
produktivan rad je dovoljna (2).
d) drugoj grupi pripadaju radnici od 5 do 10 godina radnog staà i od
30 do 35 godina radnog staà (pred penzijom). Njihovo radno
iskustvo,odnosno radni sta` se ocenjuje sa aspekta produktivnosti i
sigurnosti rada dobrom ocenom, dobar(3).
e) tre}oj grupi radnika pripadaju radnici sa radnim iskustvom od 10 do
20 godina rada u rudniku. Takvo radno iskustvo se ocenjuje ocenom
vrlo dobar.
f) ~etvrtoj grupi pripadaju radnici koji imaju radno iskustvo 20 do 30
u rudniku. Oni su u punoj radnoj snazi sa dobrim iskustvom koje se
moè oceniti odli~nom ocenom. Naknadnom proverom preko
pokazatelja povre|ivanja ili drugih empirijskih pokazatelja ova
hipoteza moè biti dokazana ili opovrgnuta, ali za upro{}enu
analizu ona moè biti prihva}ena u ovom obliku.
277
RUDARSKA ERGONOMIJA
Kriterijumi za ocenu psihofizi~kog stanja radnika kao potencijalnog
uslova za gre{ke na radu
Ispitivanje uloge psihofizi~ke predispozicije radnika u povredama na
radu,radi psihometrijske ili psihofizi~ke prevencije, bila je predmet brojnih
eksperimentalnih studija, jer se navodi da je profesionalna opasnost u 80%
slu~ajeva prouzrokovana gre{kom ~oveka, a samo u 20 % slu~ajeva
gre{kom u tehnici i materijalu.Razni istraìva~i daju razli~itu va`nost
pojedinim psihofizi~kim karakteristikama ljudi kao preduslovu za nesiguran
rad sa ma{inama i ure|ajima koje zahtevaju od radnika inteligenciju,
psihomotoriku, estetiku pokreta i o{trinu ~ula.Rad na nekom radnom mestu
u PPS-u zahteva od radnika da poseduje sve ove osobine dobro i odli~no
izraène, da bi njegov rad bio siguran za njega i ostale radnik iz grupe sa
kojima radi.
Neki istraìva~i negiraju individualne razlike i tvrde da se pravilnim
obu~avanjem i sticanjem znanja i ve{tina uz dobru motivisanost za rad za
ve}inu radnih mesta mogu svi ljudi prose~nih sposobnosti da obu~e i da
sigurno rade,pa prema tome sklonost ka gre{kama kao kategorija ne postoji.
Ipak, nemogu se pore}i znatne individualne razlike ljudi u pogledu:
a) inteligencije;
b) psihomotorike ( vizuelno motorna kordinacija, vreme intencijalnog
reagovanja, manuelni tremor, deksteritet),
c) optometrije (vizus stereopsis, forija, kolorni vid itd.).
Ispitivanja na radnicima koji su se ~esto povre|ivali pokazala su da su
imali nedostatke u ovim psihofizi~kim sposobnostyima u odnosu na radnike
koji nisu pretrpeli povrede u istom radnom veku.Radnici koji nisu bili povre|
ivani imali su odli~ne testove.Tako se u literaturi navodi da veliki zna~aj
imaju koeficijenti za psihomotoriku i optometriju.Vi{e od 60% radnika koji su
doìveli povre|ivanje vi{e puta nema zadovoljavaju|i stereoskopski vid. Me|u
teìm i te{kim povredama bilo je blizu polovine recidivista.Ova kategorija
povre|enih radnika karakteri{e se o~iglednom parcijalnom i globalnom
psihi~kom isufijencijom.
U rudarskoj organizaciji je zna~ajno da se pri sistematskim pregledima
radnika koji rade u PPSu, osim zdravstvenog stanja izvr{i istraìvanje
psihofizi~kih
sposobnosti
radnika
primenom
psiholo{kih
mernih
instrumenata i metoda.Rezultati istraìvanja se potom treba da ubeleè u
karton radnika,odakle se mogu koristiti za statisti~ku obradu, a
poslodavcima za upoznavanje sposobnosti i nedostataka radnika..
Poznato je da ~esto radnici pruàju otpor ovakvim ispitivanjima jer
smatraju da se time ugroàva njihova li~nost.Zbog toga treba pri}i sasvim
obazrivo ovim pregledima u sklopu ostalih zdravstvenih pregleda, jer u
kranjem ona sluè za za{titu radnika od te{kih povreda na poslu.Mnogi
psihi~ki nedostaci povezani su i sa zdravstvenim nedostacima. Zadatak
slu`be je da ih na vreme otkrije u iteresu pacijenta i rudarskog preduze}a.
U literaturi se predlaè da se koeficijenti psihofizi~kog stanja ocenjuju
ocenama od 1 do 5.Takve iste ocene mogu se usvojiti i za ukupnu ocenu
psihofizi~kog stanja sastava radne snage, sa tim da se ocene 1 i 2 grupi{u
pod pojmovima nedovoljan ili dovoljan. U okviru svake grupe isti~e se broj
radnika koji je razvrstan u odre|enu grupu. Srednja ocena se dobija na
476

proizvodnih sistema
osnovu izraza: Os = Oi .%R/100. Ocena psihofizi~kog stanja radnika u jednom
hipoteti~kom rudniku,na osnovu statisti~ke obrade zdravstvenih kartona
mogla bi izgledati kao u tabeli c) iz grupe tabela 5.4.4.
Kriterijumi za ocenu socijalne pripadnosti radnika i radnog morala,
uslova za siguran rad
Kod ~oveka postoji jaka potreba za druènjem i ona }e se realizovati
u formalnoj ili neformalnoj organizaciji.Mreù interpersonalnih ose}aja
otkrivamo primenom sociometrijskih testova. Ose}aji su trovrsni: a) privla~enje; b) - odbijanje; c) - ravnodu{nost. Ako je koeficijent slaganja,
privla~enja me|u ~lanovima grupe visok, grupa je koherentna, pa je me|u
~lanovima grupe bolja saradnja. Takve radne grupe su efikasnije u radu, sa
manjim brojem povreda i odsustvovanja s posla. Me|usobno odbijanje (lo{i
me|uljudski odnosi) izazivaju trvenja, podmetanja, a to sve sniàva radni
moral, produktivnost rada, proizvodnju, pove}ava gre{ke i broj povreda i
profesionalnih obolenja, odnosno uti~e na ergonomiju i sigurnost rada.
Na me|uljudske odnose u preduze}u uti~u mnogi socioekonomski
faktori, koji mogu biti vezani za uspostavljene odnose u preduze}u ili van
preduze}a, ili za objektivne razloge netrpeljivosti izme|u pojedinaca koji
uti~u na svrstavanje i povezivanje u okviru radnih grupa.Najbolja je ona
organizacija u kojoj svi ljudi imaju iste li~ne, radne, organizacijske i
dru{tvene karakteristike i ~iji se individualni ciljevi ne razlikuju od
zajedni~kih. Da li je to mogu}e u privatnom ili dràvnom preduze}u?
Sigurno da nije, pa otuda poti~u sukobi i neslaganja koji mogu biti veoma
zao{treni, pa je radni moral radnika nizak.
Uticaj socijalne pripadnosti odre|enim grupama radnika, odnos prema
radu tih grupa i u vezi sa tim pojava povreda i profesionalnih obolenja, pad
produktivnosti rada i td. Moè se otkriti pri prou~avanju pokazatelja
u~estalosti povre|ivanja i apsentizma kod pojedinih socijalnih grupa.Ti
pokazatelji mogu da orjenti{u sociologa u slu`bi za{tite na radu velikih
dràvnih preduè}a ili poslodavca u privatnom preduze}u da istraùje koji su
uslovi ulaska radnika u radne grupe koje imaju visok radni moral, odnosno
{ta izaziva me|usobno neslaganje radnika koje dovodi do niskog radnog
morala, pa sa tim i ugroàvanje ergonomije i sigurnosti rada. To mogu biti
razlike u starosnom dobu, mestu ìvljenja odnosno stanovanja, zatim rasne,
nacionalne i verske razlike, pa ~ak i simpatisanje politi~ke partije ili
sportskog kluba.
Radne grupe sa visokim radnim moralom u rudnicima formiraju se od
radnika koji su ìvotno vezani za taj rudnik, stanuju u rudni~kim stanovima,
okupljaju se u istoj mesnoj zajednici, na poslu imaju isti status, nisu pojedinci
neopravdano favorizovani od rukovodstva.Postoji odbojnost izme|u radnika i
pojedinih grupa radnika, na primer onih koji stanuju u obli`njim selima i na
rudniku ili u gradu i td. Povla~enje pojedinaca iz radne grupe (ili neslaganje
sa drugovima) moè biti izazvano raznim socijalnim faktorima, odnosima u
porodici, alkoholizmom zdravstvenim i psihi~kim stanjem u vezi sa
nezadovoljstvom sa radnim uslovima, sa poslom, sa nagra|ivanjem za
izvr{eni rad, nezadovoljstvom sa rukovodiocima itd.
279
RUDARSKA ERGONOMIJA
Sociometrijske testove za utvr|ivanje socijalne pripadnosti i mogu}eg
odnosa prema radu vrlo je te{ko formulisati i na osnovu njih oceniti
ergonomsko siguronosne uslove rada. Moè se anketom utvrditi socijalna
pripadnost radnika pojedinim grupama i na taj na~in posredno utvrditi
mogu} odnos prema radu i radni moral zaposlenih radnika. Sociometrijski
test (anketa) za sve radnike , sastavlja se tako da radnik o sebi daje osnovne
socijalne podatke, a potom moè odgovoriti na postavljena pitanja iz
socijalnih odnosa sa da {to donosi pozitivan poen (da li ste zadovoljni
platom, rukovodiocem, sa novoprimljenim radnicima, da li ste politi~ki
organizovani i td.) Odgovori sa ne donose negativne poene. Nakon ankete
ukupna masa radnika se razvrstava u grupe: Prva grupa obuhvata radnike
koji imaju manje od 50 % pozitivnih odgovora sa da.Odnos prema radu,
odnosno radni moral te grupe se ocenjuje sa nedovoljan 2. Drugu grupu
radnika ~ine radnici koji imaju 50 - 70 % pozitivnih odgovora da, a odnos
prema radu ove grupe radnika se moè oceniti sa ocenom dobar 3. Tre}u
grupu radnika }ine radnici koji imaju 70 - 90 % pozitivnih odgovora. Njihov
odnos prema radu je vrlo dobar. êtvrtu grupu radnika {ine radnici sa 90 do
100% pozitivnih odgovora o radu i me|uljudskim odnosima, pa se moè
o~ekivati da imaju najbolji odnos prema radu u preduze}u. Njihov odnos
prema radu se ocenjuje odli~nom ocenom.
Kriterijumi za ocenu motivisanosti radnika za rad,(uslova za siguran i
produktivan rad)
Volja za obavljanje izabranog zanimanja je bitan faktor za siguran i
produktivan rad. Istraìvanja su pokazala da je uspeh u sticanju znanja i
ve{tina bio bolji kod u~enika koji su bili motivisani za izbor i obrazovanje u
{koli za odre|eno zanimanje.Kasnije u toku rada u tom zanimanju oni postiù
nadprose~ne rezultate uz minimalni broj povreda i profesionalnih obolenja i
ako su radni uslovi identi~ni za njih i druge koji nisu motivisani za rad u
istom zanimanju.
I ako obrazovanje za odre|eno zanimanje u izvesnom stepenu razvija
motivaciju,te{ko je poverovati da se ova u potrebnoj meri implicitno sadrì u
utvr|enom broju kadrova i kategorijama radnika.Ova konstatacija je posebno
zna~ajna za zanimanja u rudarstvu, jer se za bavljenje ovim poslom mlade
generacije te{ko odlu~uju jer nema motivacionih faktora koji bi ih
privukli.Na {kolovanju u okviru rudarske struke nalaze se mladi}i, ( nekad i
devojke) koji nisu uspeli da upi{u drugu struku, ili koji su se kasnije po
zavr{etku {kolovanja, zbog mogu}nosti zapo{ljavanja odlu~ili za
prekvalifikaciju u okviru zavoda za zapo{ljavanje.
U teoriji motivacija za rad, polazi se od ~injenica da postoje
motivatori. Marks isti~e va`nost tehni~ko-fiziolo{kih i psiholo{kih uslova
rada, priznanje za izvr{eni rad, poloàj u dru{tvu i va`nost neravnopravnog
pla}anja u odnosu na kvalifikaciju. Reakcije radnika idu od nezadovoljstva do
psihi~ke napetosti, pa i do otvorenog otpora. Prema Pitsbur{koj {koli
razlikuju se:
a) - motivatori- to su:zadovoljstvo, uspeh u radu i
priznanje, nagrada,
b) - higijenici - to su: plata, me|uljudski odnosi, uslovi rada i
organizacija
476

proizvodnih sistema
Istraìvanja motivacionih faktora u radu u Srbiji su pokazala da se
njihov rang menja sa vremenom i sa promenama op{teg stanja u dràvi, u
politici , u zapo{ljavanju i privre|ivanju.Na osnovu ankete radnika, o
redosledu motivacionih faktora za rad sprovedene u 22 preduze}a utvr|en je
slede}i redosled motivacionih faktora:
1. - li~ni dohodak;
2. - odnosi me|u ljudima;
3. - ergonomsko tehni~ki i siguronosni uslovi rada;
4. - ostvarivanje svoje li~nosti (napredovanje u zanimanju);
5. - beneficije u vezi sa radom u rudniku
Radnici }e biti vi{e ili manje motivisani za siguran i produktivan rad,
ako su zadovoljni sa motivacionim faktorima (higijenicima), odnosno ako u
anketi pokaù pozitivan stav prema navedenim motivatorima i drugim
motivatorima koji se jo{ mogu dodati za istraìvanje motivisanosti za rad,
kao {to su: na~in upravljanja preduze}em, na~in kontrole rada, na~in
unapre|ivanja i mogu}nost unapre|enja i td. Sastavljanje ankete treba da
izvr{i kadrovska slu`ba zajedno sa tehni~kom slu`bom.
Motivisanost za rad, odnosno ljubav prema radu u preduze}u u kome
radnik radi,ocenjuje se na osnovu odgovora radnika u anketi.(pozitivni
odgovori sa da ili negativni odgovori sa ne govore o stavovima
pojedinaca prema zadovolj enosti motivatora za siguran i produktivan rad u
preduze}u)Na osnovu ankete formiraju se grupe radnika prema broju
odgovora sa da o zadovoljenosti motivatora
- Sa odli~nom ocenom motivisanosti ocenjuje se grupa ( broj
radnika), koja je na 90 do 100% pitanja o zadovoljenosti
motivatora odgovorimla sa da, odnosno dala pozitivan
odgovor;
- Sa vrlo dobrom ocenom motivisanosti ocenjuje se grupa ( broj
radnika) koja je na 70 do90 % pitanja odgovorila sa da,
odnosno dala pozitivan odgovor;
- Sa dobrom ocenom ocenjuje se grupa ( broj radnika) koja je na
50 do 70 % pitanja odgovorila sa da, odnosno dala pozitivan
odgovor;
- Sa nedovoljnom ocenom ocenjuje se grupa (broj radnika), koja je
na manje od 50 % pitanja odgovorila sa da odnosno dala
pozitivne odgovore
Osim prikupljanja odgovora o motivacionim faktorima , potrebno je
anketu podesiti tako da se moè istraìvati koje su to kvalifikacije radnika i
radnici po radnim mestima vi{e ili manje motivisani za rad, da bi se moglo
intervenisati u pobolj{anju motivacionh faktora za te grupe radnika.
Ukupna ocena elemenata kadrovske opremljenosti PPS-a za siguran i
produktivan rad
Pojedina~na ocena elemenata kadrovske opremljenosti PPS-a za
siguran i produktivan rad, moè se dobiti na osnovu ocena podgrupa
elemenata i broja radnika koji rade u okviri podgrupe po formuli:
OE = (Oi x %R)/100
281
RUDARSKA ERGONOMIJA
Gde je :
OE - ocena podgrupe elemenata kadrovske opremljenosti PPS-a;
Oi - pripadaju}a ocena podgrupe elemenata;
%R - procenat od ukupnog broja radnika u okviru podgrupe.
Radi pra}enja na~ina utvr|ivanja ocena pojedinih elemenata ljudskih
faktora,posmatran je primer rudnika koji u okviru PPSa zapo{ljava 500
radnika.Provedenim
istraìvanjima:
(zdravstvenim,
sociometrijskim,
psihometrijskim i pedago{kim) izvr{eno je grupisanje radnika po
podgrupama pojedinih elemenata kadrovskog sastava radnika i date su
ocene za pojedine podgrupe elemenata.Pregled ocena elemenata kadrovske
opremljenosti hipoteti~kog rudnika dat je u grupi tabela a;b;c;d; Tabele
5.4.5. U zadnjoj koloni svake tabele date su ocene pojedinih elemenata
kadrovske opremljenosti hipoteti~kog rudnika (preduze}a)
Ukupna ocena kadrovskih faktora koji uti~u na sigurnost rada dobija
se kao srednja vrednost upro{}enih ocena za pojedine faktore po formuli:
Os = OEi /N
Gde je:
Os - srednja upro{}ena ocena elemenata kadrovske opremljenosti
preduze}a
OEi _ srednje upro{}ene ocene za pojedine elemente;
N - broj posmatranih elemenata
Za analizirani slu~aj rudnika koji u PPSu zapo{ljava 500 radnika i u
kome je analizirano pet osnovnih elemenata kadrovske opremljenosti za
siguran i produktivan rad, dobija se srednja upro{}ena ocena:
Os = (3,78 + 3,9 + 3,58 + 2,8 + 3,4 )/5
= 3,49
Ocena je dobra, ali ona moè biti biti i bolja, ako bi se popravio odnos
prema radu (radni moral), odnosno me|uljudski odnosi i motivisanost za rad,
koji su u ovom hipoteti~kom primeru sa najniìm ocenama.
Ovakva analiza kadrovske opremljenosti rudnika moè da ukaè na
elemente koji su sa najniòm ocenom u okviru kojih treba intervenisati u cilj
pove}anja sigurnosti i produktivnosti rada i smanjenja odsustvovanja s
posla.Ona se korisno moè upotrebiti i za programiranje ergonomsko
siguronosnih uslova rada (Program mera za siguran i produktivan rad).
Tabele 5.4.5. Ocene faktora kadrovske opremljenosti hipoteti~kog rudnika
a) Kriterijumi za ocenu sastava radne snage prema {kolskoj spremi
kojih
Se utvr|uje ocena
Ocene
Broj radika u grupi
% broja radnika
Oi x %radnika/100
476
Bez {kolske
Spreme
Priu~eni na
Internim
Kursevima
2
10
2
0,04
3
190
38
1,14
Vanredno
Prekvali fikovani
4
200
40
1,6
Zavr{ili
Redovnim
{kolovanj
em
5
100
20
I,o
Ukupno i
Oi
%R/100
500
100%
3,78

proizvodnih sistema
b) Kriterijumi za ocenu radnog iskustva radnika
Ocene
Broj radnika
% broja radnika
Oi x %radnika/100
Bez radnog
Iskustva
Radno
Iskustvo
3
-5
godina
Radno
iskustvo
5
15
godina
2
50
10
0,2
3
100
20
0,6
4
200
40
1,6
Radno
iskustvo
vi{e
od15
godina
5
150
30
1,5
Ukupno
Oi
%R/100
Ukupno i
Oi
%R/100
500
100%
3,58
c) Kriterijumi za ocenu psihofizi~kog stanja radnika

ocene
Broj radnika u grupi
% broja radnika
Oi x %radnika/100
Psihofizi~k
o
Stanje
Lo{e
2
10
2
0,04
Psihofizi~ko
Stanje
Dobro
Psihofizi~ko
Stanje
Vrlo dobro
Psihofizi~ko
Stanje
Odli~no
3
290
58
1,74
4
100
20
0,8
5
100
20
1,0
500
100%
3,58
d) Kriterijumi za ocenu odnosa prema radu (radni moral)

< od 50%
pozitivnih
odgovora
Ocene
Broj radnika u grupama
% broja radnika
Oi x % radnika/100
2
250
50
1,0
50 - 70 %
pozitivnih
odgovora
3
150
30
0,9
70 do 90 %
pozitivnih
odgovora
4
50
10
O,4
Vi{e
od
90%
Pozitivnih
Odgovora
5
50
10
O,5
Ukupno
Oi
%R/100
500
100%
2,8
e) Kriterijumi za ocenu motivisanosti za rad u preduze}u

Ocene
Broj radnika u grupama
% broja radnika
Oi x %radnika/100
Zadovoljn
o
<50%
motivator
a
2
5o
10
O,2
Zadovljno
sa
50 do 70 %
motivatora
Zadovoljno
70 d0 90 %
motivatora
Zadovoljno
Sa > od
90%
Motivatora
3
250
5o
1,5
4
150
3o
1,2
5
50
10
0,5
Ukupno
Oi
%R/100
500
100%
3,4
U izvr{enoj analizi elemenata kadrovske opremljenosti PPSa u pogledu

ljudskih, odnosno,li~nih faktora za siguran i produktivan rad,predloèni su
kriterijumi za upro{}eno ocenjivanje {kolske spreme radnika,radnog
iskustva,psihofizi~kog stanja radnika,odnosa prema radu i motivisanosti za
rad. Na osnovu upro{}enih osena pojedina~nih elemenata i broja radnika
koji se razvrstavaju u okviru pojedinih kategorija i ocena, moè se utvrditi
upro{}ena osena svakog uticajnog elementa na ergonomiju,sigurnost i
produktivnost rada.Ukupna ocena kadrovske opremljenosti PPSa za siguran
rad dobija se kao srednja ponderisana vrednost upro{}enih ocena za
pojedine faktore.
283
RUDARSKA ERGONOMIJA
5.4.4. Analiza ocena i programiranje sigurnosti rada
Ve}a sigurnost rada u rudniku moè se posti}i analizom svih uticajnih
faktora i programiranjem i prilago|avanjem istih ergonomsko sigurnosnim
uslovima eksploatacije. Koja }e se nau~na metoda istraìvanja primeniti
zavisi od faktora koji se istraùje. Kona~ni cilj analize je sastavljanje
programa za pove}anje sigurnosti rada.
Tehni~ka za{tita je tehni~ka nauka koja se bavi prou~avanjem mera
te-hni~kog, organizacionog, obrazovno vaspitnog, zdravstvenog, pravnog i
ekonomskog karaktera u cilju postizanja sigurnosti rada. Ona je empirijska
nauka, pa zbog toga mora svoje zaklju~ke da izvodi na osnovu bri`ljivog
prikupljanja i proveravanja ~injenica. Na osnovu tako izvedenih zaklju~aka
odre|uje programe tehni~kih, obrazovno vaspitnih, pravnih i drugih mera za
postizanje ve}e sigurnosti rada. Ve}a sigurnost rada ima humani, socijalni i
ekonomski zna~aj za radnika, radnu organizaciju i celu dru{tvenu zajednicu.
Za istraìvanje u tehni~koj za{titi mogu se primeniti razne metode i tehnike istraìvanja. Metoda istraìvanja predstavlja metodolo{ki pristup,
mada ~esto ozna~ava posebne postupke koji se koriste u pojedinim fazama
istraìvanja, pri prikupljanju podataka ili u fazi analize i obrade podataka.
Kao i kod svih empirijskih nauka, tako i kod tehni~ke za{tite rada razlikuju
se dve osnovne metode istraìvanja i to:
- metoda eksperimentalnog istraìvanja,
- metoda sistematskog posmatranja i beleènja pojava i posledica,
odnosno neeksperimentalnog istraìvanja.
Metoda eksperimentalnog istraìvanja je najpogodniji nau~ni postupak
za otkrivanje kauzalne (uzro~ne) veze me|u pojavama. Ona se sastoji u
namernom menjanju uslova u kojima se neka pojava javlja i beleènja
promena pojave u zavisnosti od izmenjenih uslova. U za{titi rada nije uvek
mogu}e primeniti ekspriment, jer se radi o ljudima koji pri promenama mogu
biti izloèni opasnostima. Prirodne uslove leì{ta rudnika usled kojih dolazi
do opasnosti ne moèmo menjati, pa se zbog toga za istraìvanje u
sigurnosti rada naj~e{}e primenjuje metoda sistematskog posmatranja.
Metoda neeksperimentalnog istraìvanja zasniva se na posmatranju
pojava koje se ispituju i beleènju uslova pod kojim se pojava dogodila, pa se
zato naziva metoda sistematskog posmatranja. Ova metoda se naj~e{}e
primenjuje za istraìvanje pojava vezanih za sigurnost u rudnicima.
Po prikupljanju podataka primenom jedne ili druge metode pristupa se
analizi i oceni sigurnosti rada. Ocena sigurnosti rada moè biti data preko
statisti~kih pokazatelja u~estalosti pojava, ili kao upro{}ena ocena
osnovnih faktora sigurnosti rada, tehni~kog, organizacionog i li~nog faktora.
Statisti~ka analiza i ocena sigurnosti rada
Statisti~ka analiza i ocena sigurnosti rada rudnika izvodi se na osno-vu
sistematskog beleènja pojava povreda i profesionalnih oboljenja u rudniku u
odre|enom vremenskom intervalu mesec, godina, pet godina, i
izra~unavanja njihove u~estalosti.
476

proizvodnih sistema
Upore|ivanjem pokazatelja u~estalosti povreda i obolenja zaposlenih
raznih pogona, tehnologija, rada sa pojedinim ma{inama i pri odre|enim
organizacijama rada, moè se doneti sud i ocena sigurnosti rada.
U vezi sa tim mogu da se upoznaju i uslovi pod kojima se ostvaruje
bolja sigurnost. Na osnovu upoznavanja uslova koji uti~u na sigurnost mogu
se preduzimati mere za pobolj{anje sigurnosti rada pogona ili za izbor
tehnologije i tehnike rada, obrazovanja za rad i drugo.
Evidencija pojava povreda vr{i se na propisanom obrascu ER-8, koji
sadrì sve podatke o povre|enome, o nastanku povrede i o radnoj
organizaciji. Ipak, ovaj obrazac ne sadrì podatke o radnoj sredini, radnoj
okolini i geometriji i organizaciji radnog mesta.
Sa tim podacima treba dopuniti ovaj obrazac da bi pruào potpunije
podatke o ergonomsko sigurnosnim uslovima rada.
Pored bri`ljivo prikupljenih podataka o povredama i profesionalnim
oboljenjima, za statisti~ku analizu i ocenu sigurnosti rada, potrebno je
prikupiti podatke o organizovanosti i tehni~koj i kadrovskoj opremljenosti
rudnika i o ostvarenoj proizvodnji u posmatranim vremenskim intervalima.
Ovi podaci obuhvataju:
- Prose~an broj zapo{ljenih radnika u posmatranom vremenskom
intervalu za koji se vr{i analiza,
- Broj izvr{enih nadnica po pojedinim pogonima, radili{tima,
tehnolo{kim celinama ili sa pojedinim ma{inama i broj povreda i
profesionalnih obolenja po vremenskim intervalima,
- Starosno i psihofizi~ko stanje radnika, broj odra|enih nadnica po
pojedinim intervalima stanja za pojedine tehni~ke celine, i broj
povreda i profesionalnih obolenja.
- [kolska sprema radnika (kvalifikaciona struktura), broj odra|e-nih
nadnica i broj povreda po pojedinim nivoima kvalifikacio-ne strukture
- Struktura radnika prema radnom iskustvu, broj odra|enih nad-nica i
broj povreda i obolenja po pojedinim intervalima
- Broj radnika koji putuje do radnog mesta, broj odra|enih nadni-ca i broj
povreda. Za {iru analizu moè se izvr{iti testiranje rad-nika
sociometrijskim testovima u cilju otkrivanja odnosa prema radu i
motivisanosti za rad.
Nakon razvrstavanja radnika u pojedine grupe sa ve}im ili manjim
radnim moralom ili ve}om ili manjom motivisano{}u za rad moè se utvrditi
i broj povreda i profesionalnih obolenja za pojedine pripadaju}e grupe.
Stanje tehni~kih faktora rada se dobija na osnovu prikupljanja
podataka o primenjenoj tehnologiji rada i broja radnika koji radi u odre|enoj
tehnologiji sa brojem odra|enih nadnica i brojem povreda i obolenja u
posmatranom vremenskom intervalu, zatim podataka o primenjenim
tehni~kim sredstvima rada, stanju radne okoline, pojavama prirodnih
potencionalnih opasnosti koje ugroàvaju rad u rudniku i primenjenim
sredstvima li~ne i kolektivne za{tite, tako|e sa brojem radnika koji radi u tim
uslovima, brojem odra|enih nadnica i brojem povreda i obolenja u
posmatranom vremenskom intervalu.
Organizacija rada i njen odraz na proizvodnju i sigurnost rada analizira
se preko utvr|ivanja podataka o organizaciji radnog vremena, fizi~kog
285
RUDARSKA ERGONOMIJA
napora pri radu, psihi~kog napora pri radu, merenja rada i nagra|ivanju za
rad i organizaciji kontrole rada po radili{tima i utvr|ivanjem broja radnika koji
radi pod tim or-ganizacionim uslovima, broja odra|enih nadnica, broja
povreda i profesionalnih obolenja u posmatranom vremenskom intervalu.
Ostvarena proizvodnja po pojedinim proizvodnim jedinicama i
tehnolo{kim celinama, ili po pojedinim tipovima ma{ina i broj povreda koji
se dogodio u isto vreme za pojedine faze rada i za radnu organizaciju.
Analiza i ocena sigurnosti rada raznih pogona, tehnologija, ma{ina, organizacija rada itd. vr{i upore|ivanjem pokazatelja u~estalosti povreda i
profesionalnih obolenja. U literaturi (1) su poznati slede}i pokazatelji:
Ur - pokazatelj u~estalosti povreda na 1000 zaposlenih radnika R,
U r (P / R)103
Un - pokazatelj u~estalosti povreda P na 100.000 odra|enih nadnica N,

U n (P / N)105 .
Ovaj pokazatelj se naj~e{}e koristi jer ima ve}u ta~nost od
ostalih
Uq - pokazatelj u~estalosti povreda P na milion tona proizvedene rude
Q,
U q (P / Q)106
Sn, Sq - pokazatelji u~estalosti povreda sa uzimanjem u obzir realne

teìne povreda
Sn (S fs T ft L fl ) /N105
gde su:
S - broj smrtnih povreda,
T - broj te{kih povreda,
L - broj lakih povreda,
fs = 150 koeficijent teìne smrtne povrede
ft = 37,7 koeficijent teìne za te{ke povrede,
fl = 1 koeficijent teìne za lake povrede
Predstavljanje istraìvanih podataka moè da se vr{i na vi{e na~ina,
zavi-sno od pojave koja se istraùje i èljene preglednosti. Naj~e{}e se koriste
tabele i grafici u obliku histograma, polarnih dijagrama ili regresija sl.5.4.1.
476

proizvodnih sistema
Sl 5.4.1. Na~in prikazivanja rezultata istraìvanja

a) histogram starosne strukture radnika, b) struktura kruga, c) polarni
dijagram u~estalosti povreda po mesecima, d) trendovi u~estalosti povreda
pri radu
dveju ma{ina
Regresije su naro~ito pogodne za prognoziranje i planiranje sigurnosti
rada, jer se na osnovu njih mogu donositi procene, ako se ni{ta ne menja u
tehnologiji i organizaciji rada.
Histogrami sa pokazateljima starosne strukture ili radnog iskustva,
kombinovani sa pokazateljima u~estalosti povre|ivanja u pojedinim
vremenskim intervalima, omogu}uju uvid u kriti~ne grupe i intervencije
unutar grupe za pobolj{anje sigurnosti rada.
Upore|ivanjem pokazatelja povre|ivanja i geometrijskih parametara
otkopne metode, moè se do}i do funkcionalne zavisnosti sigurnosti rada od
dimenzija otkopa (2). Upore|ivanjem pokazatelja u~estalosti povreda pri
primeni pojedinih metoda ili tipova ma{ina i tehnolo{kih postupaka, moè se
otkriti najsigurnija otkopna metoda, tip ma{ine ili postupak rada.
Upro{}ena metoda ocene sigurnosti rada
Ocena sigurnosti rudarskog proizvodnog sistema moè se izvr{iti
pomo}u upro{}ene metode ocenjivanja, koja se bazira na ocenama faktora
koji uti~u na sigurnost rada i to: Tehni~kog organizacionog i ljudskog faktora
(2). Poznavanje objektivnih pokazatelja u~estalosti povreda i profesionalnih
obolenja i tehni~ke, organizacione i kadrovske opremljenosti rudnika,
mogu}a je objektivizacija ovih ocena. Tako dobivena ocena predstavlja putokaz za programiranje i projektovanje za{titnih mera.
Pri upotrebi ove metode polazi se od toga da do povreda i
profesionalnih obolenja dolazi delovanjem elemenata triju proizvodnih
faktora i to:
287
RUDARSKA ERGONOMIJA
-
elemenata materijalno tehni~kog faktora, koji se ocenjuju ocenama O xi

i srednjom ocenom O xi / n , gde je n-broj analiziranih i ocenjivanih
faktora.
elemenata organizacije rada koji se ocenjuju ocenama Oyi i srednjom
ocenom O yi / n , elemenata kadrovske opremljenosti rudnika
(ljudskog ili li~nog faktora) koji se ocenjuju ocenama O zi i srednjom
ocenom O zi / n .
Navedeni elementi prikazuju se tabelarno i ocenjuju ocenama:

Ocenom 5- odli~no stanje, 4- vrlo dobro, 3- dobro (srednje), 2 -lo{e i vrlo
lo{e, O. Ako navedeni element predstavlja stvarni izvor opasnosti, prema
njemu ni-su preduzete nikakve mere za{tite, {to se u rudarstvu retko
de{ava.
Elementi tehni~ko-tehnolo{kog i materijalnog faktora pri podzemnoj
eksploataciji mineralnih sirovina su:
- Primenjena tehnologija dobijanja,
- primenjena tehni~ka sredstva za rad (ma{ine i oprema)
- stanje radne okoline,
- ispoljavanje prirodnih potencionalnih opasnosti,
- opremljenost individualnim i kolektivnim sredstvima za{tite.
Osim ovih elemenata mogu se dodati i drugi. Ocena svakog elementa
vr{i se na osnovu objektivnih pokazatelja, koji su razra|eni u literaturi ili se
tek razra|uju.
Elementi organizacije rada pri podzemnoj ili povr{inskoj eksploataciji
mineralnih sirovina mogu biti:
- Organizacija rada u pogledu kori{}enja radnog vremena,
- organizacija radnih mesta i fizi~ki napor pri radu,
- organizacija radnih mesta zavisno od sloènosti poslova na
osnovu psihi~kog napora pri radu,
- organizacija radnih mesta na osnovu merenja rada i nagra|ivanja
za izvr{eni rad,
- organizacija kontrole sigurnosti rada.
Elementi kadrovske opremljenosti rudnika, odnosno ljudskog i li~nog
proizvodnog faktora se ocenjuju na osnovu objektivnih pokazatelja
kadrovske strukture i mogu}ih uticanih faktora na sigurnost rada. Uticajni
faktori se kontroli{u i preko objektivnih pokazatelja povre|ivanja i
profesionalnih obolenja. Ti elementi mogu biti:
- [kolska sprema radnika u zavisnosti od sloènosti poslova i radnih
zadataka,
- radno iskustvo,
- psihofizi~ko, zdravstveno i starosno stanje radnika,
- motivisanost za rad,
- socijalna pripadnost i odnos prema radu.
Prose~na ocena Os za ceo rudnik dobija se iz tabelarnog pregleda oce-na
za pojedine elemente prema formuli:
476

proizvodnih sistema
Os
Oxi Oyi Ozi

xi yi zi
12 17 14
2,86
5 5 5
U tabeli 5.4.6. izvr{ena je hipoteti~ka ocena sigurnosti rada jednog

rudnika i dobivena je srednja ocena Os = 2,86 {to zna~i da je stanje srednje
dobro.
Programiranje sigurnosti rada
Da bi se pove}ala sigurnost rada u rudarstvu, potrebno je otklanjati sve
izvore opasnosti koji mogu biti me|u elementima tehni~kog, organizacionog
i li~nog faktora. Analizom objektivnih pokazatelja sigurnosti rada u literaturi
(1) i geometrijskih parametara otkopne jedinice dolazi se do optimalnih
dimenzija otkopa.
Optimizacija dimenzija otkopa moè da se izvede i primenom linearnog programiranja uzimanjem u obzir granice mogu}ih promenama i drugih
faktora (4;5)
Izradom trendova sigurnosti rada pri radu sa razli~itim ma{inama, ili
primeni razliìtih organizacija rada, mogu se dobiti podaci o sigurnosti rada
pojedinih ma{ina ili organizacija rada i tendencija za naredni vremenski
period ako ne}e biti drugih promena. Ukoliko pri primeni neke ma{ine, posle
odre|enog vremena rada, dolazi do pogor{anja pokazatelja sigurnosti rada,
to zna~i da je ma{ina dotrajala, da je nesigurno raditi sa njom i da je treba
zameniti sa novom. Na taj na~in dolazimo do optimalnog vremena
kori{}enja ma{ina i ure|aja sa aspekta sigurnosti rada.
Korelaciona veza izme|u pokazatelja sigurnosti rada i elemenata kadrovske opremljenosti rudnika tako|e moè biti uspostavljena kompariranjem
pokazatelja sigurnosti rada, upro{}enih ocena i pojedinih elemenata
ljudskog faktora. Komparacija pokazatelja povre|ivanja i {kolske spreme
radnika, radnog iskustva, socijalne pripadnosti itd, ukazuje na aktivnosti koje
u ovom domenu treba preduzeti za pove}anje sigurnosti rada.
Tabela 5.4.5. Ocena uticajnih faktora na sigurnost rada i na~in formiranja
ukupne ocene
Br.
1
2
3
4
5
Tehni~ki faktori
Organizacioni faktori
Li~ni (ljudski) faktori
opis
simbol
ocena simbol opis faktora ocena simbol opis faktora ocena
faktora
primenjena
organizacija
{kolska
x1
tehnologija
2
y1
radnog
4
z1
sprema
4
rada
vremena
radnika
tehni~ka
fizi~ki napor
radno
x2
sredstva za
2
y2
3
z2
3
pri radu
iskustvo
rad
stanje
psihi~ki
psihofizi~ko
x3
radne
4
y
napor pri
4
stanje
2
okoline
radu
radnika
prirodne
merenje
motivisanost
x4
potencijaln
2
y4
rada i nagra|
2
z4
3
za rad
e opasnosti
ivanje
x
sredstva
2
y
organizacija
4
z
odnos prema
2
li~ne
kontrole rada
radu
kolektivne
289
RUDARSKA ERGONOMIJA
za{tite
n=
5
Oxi
12
Oyi
17
Ozi
14
Nakon izvr{enih promena u pojedinim elementima tehni~kog

organizacionog i kadrovskog faktora, potrebno je i dalje pratiti pokazatelje
sigurnosti rada, radi utvr|ivanja stvarnog dejstva te promene na sigurnost.
Promene mogu biti zna~ajne, ali mogu biti i sakrivene delovanjem drugih
elemenata proizvodnih faktora do ~ije je promene istovremeno do{lo.
Programiranje sigurnosti rada je osnovni cilj analize i izu~avanja
uticaja proizvodnih faktora na sigurnost rada.
Usavr{avanje za siguran rad treba, pre svega, vr{iti u okviru
elemenata tehni~kog i organizacionog faktora, tako da se njihovo delovanje
elimini{e, odnosno da se elimini{u izvori opasnosti. Eliminisanjem izvora
opasnosti delovanje ljudskog faktora ne}e do}i do izraàja, pa }e se posti}i
ve}a sigurnost rada. To ipak ne zna~i da ne treba raditi na podizanju op{te
kulture za siguran i produktivan rad.
5.4.5.Plan
nesre}a
odbrane
spasavanja
rudnika
od
kolektivnih
Obaveze preduze}a za izradom plana

Obaveza preduze}a za izradom plana odbrane i spasavanja radnika
proisti~e iz ~lana 43 Zakona o za{titi na radu u kome i ako ne eksplicitno
stoji slede}e :
Preduze}e je du`no da za slu~aj povrede ili iznenadne bolesti
radnika obezbedi pruànje prve pomo}i, vr{i evakuaciju radnika na na~in
koji je prilago|en prirodi delatnosti preduze}a; organizuje potrebne
kontakte sa odgovaraju}im slu`bama, pre svega hitne pomo}i, hitne
medicinske nege, spasavanja i protivpoàrne za{tite, kao i da osposobi
odgovaraju}i broj radnika za pruànje prve pomo}i, spasavanje i
evakuaciju radnika u slu~aju mogu}e opasnosti.
Na osnovu ove odredbe proisti~e da svako preduze}e mora da
sa~ini odgovaraju}i plan odbrane, spasavanja i pruànje prve pomo}i
radnicima ~iji bi ìvoti i zdravlje bili ugroèni pri pojavi elementarnih
nezgoda koje se mogu pojaviti u tehnolo{kom procesu rada (poàri,
eksplozije, provale gasova, vode i td.) ili mogu da budu izazvane prirodnim
elementarnim nepogodama (poplave, vetrovi, ratna dejstva).
U preduze}ima u kojima je mogu}e ispoljavanje ovih opasnosti sa
kobnim posledicama po zaposlene, obaveze izrade planova odbrane i
spasavanja radnika istaknute su i u posebnim zakonima kao {to su Zakon
o rudarstvu, Zakon o za{titi od poàra i td.
U metalur{kim preduze}ima postoje uslovi za ispoljavanje opasnosti
od kolektivnih nezgoda i nesre}a. Pod pojavom ispoljavanja opasnosti za
nastajanje kolektivne nesre}e (katastrofe) podrazumeva se pojava
opasnosti kojom moè biti, ili je ugroèno vi{e radnika u pogonu.
Kolektivne nesre}e ( povre|ivanje ili trovanje vi{e radnika u metalur{kim
pogonima mogu izazvati poàri, eksplozije agregata, provale gasova, vode
476

proizvodnih sistema
i td). Zbog toga se i u metalir{kim pogonima izra|uju planovi odbrane i
spasavanja radnika i organizuju odgovaraju}e slu`be za njihovu realizaciju.
Ispoljavanje prirodnih potencijalnih opasnosti u rudnicima ~esto
dovodi do kolektivnih nesre}a i rudarskih katastrofa, pa se izrada planova
odbrane i spasavanja vr{i u cilju kolektivne bezbednosti radnika. Po istom
sadràju i metodologiji mogu biti ra|eni i planovi odbrane i spasavanja za
metalur{ke pogone.
Obaveze rudarskih preduze}a
Ne postoji jedinstvena metodologija izrade i propisani sadràj plana
odbrane i spasavanja od kolektivnih nesre}a u PPS-u radnika, mada je on
bitan za sigurnost rada PPS-a i radnika u njemu. Zbog toga treba usvojiti
jedinstven sadràj i nivo obrade plana odbrane i spasavanja u svim
rudnicima. Jedan od uobi~ajenih sadràja dat je u ovom radu.
^lanom 60 Zakona o Rudarstvu Srbije ("S. G. R. Srbije" 44/95) odre|
ena je pored ostalih i obaveza rudarske organizacije da sa~ini plan
odbrane i spasavanja, a u ~lanu 64 i obaveza upoznavanja radnika sa
merama sprovo|enja plana odbrane i akcije spasavanja u slu~aju
iznenadnih udesa. U tom cilju organizacija je du`na da jedanput godi{nje
organizuje obuku na kojoj }e se radnici upoznati sa propisima o tehni~kim
merama i o za{titi na radu, i sa merama sprovo|enja plana odbrane i
spasavanja.
Pravilnikom o sadrìni rudarskih projekata ("S. G. R. Srbije" 27/97)
nije propisan sadràj plana odbrane i spasavanja od kolektiivnih nesre}a,
mada on ima veliki zna~aj za sigurnost rada rudnika i radnika u
proizvodnom procesu. U okviru poglavlja o dopunskim rudarskim
projektima u ~lanu 42 govori se o dopunskom rudarskom projektu za
dodatna re{enja u okviru pogonske sigurnosti i kolektivne za{tite radnika i
isti~e da on sadrì.
- Prikaz - analizu postoje}eg stanja pogonske sigurnosti i
kolektivne za{tite rudnika.
- obrazloènje o potrebi i zna~aju uvo|enja novih dodatnih
re{enja.
- tehni~ko re{enje zadataka i
- program i na~in ostvarivanja novih projektnih re{enja.
Ovaj ~lan Pravilnika se odnosi i na projektovane mere za{tite u
okviru pojedinih tehni~kih projekata, Plan odbrane i spasavanja i
organizaciju slu`be spasavanja, koji nisu dobili adekvatno mesto u okviru
tehni~kih projekata u sastavu Glavnog i Dopunskog projekta. Zbog toga
treba dopuniti Pravilnik o sadrìni rudarskih projekata i obavezom da se u
okviru rudarskih preduze}a izra|uje plan odbrane i spasavanja radnika pri
ispoljavanju prirodnih opasnosti prema jedinstvenom sadràju. Ovim
sadràjem propisala bi se metodologija i pristup obradi pojedinih poglavlja
plana odbrane i spasavanja u svim rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom.
291
RUDARSKA ERGONOMIJA
O pristupu izrade plana odbrane i spasavanja
Ako se po|e od naziva plana odbrane i spasavanja, onda se vidi da u
njemu treba pre svega da se projektuje odbrana podzemnog proizvodnog
sistema od kolektivnih nesre}a, {to podrazumeva prethodno upoznavanje
rudarsko-geolo{kih karakteristika leì{ta i kategorisanje PPS-a u pogledu
ispoljavanja prirodnih potencijalnih opasnosti od gasova, pra{ine, poàra,
eksplozija, prodora voda, mulja ili peska, zaru{avanja velikog obima ili
gorskih udara i projektovanje adekvatne preventivne za{tite.
Bez obzira na valjano projektovanje preventivnih mera za{tite i
postupaka za otkrivanje opasnosti, suzbijanje ispoljavanja opasnosti i
eliminisanje opasnosti, odre|ena iznena|enja su realnost (3), pa je
potrebno projektovati i postupke spasavanja
ljudi i imovine ako se
opasnost ne moè suzbiti projektoovanim i primenjenim sredstvima. Da bi
se predvideli na~ini spasavanja mora se izvr{}iti priprema i tehni~ko
opremanje i ure|enje PPS-a za bezbedno spasavanje ljudi i imoovine. To
podrazumeva izbor i razme{taj ure|aja za blagovremeno otkrivanje
opasnoosti i alarmiranje dispe~arskog centra i zapo{ljenih u PPS-u, ure|
enje puteva za povla~enje i spasavanje, izbor sredstva za za{titu radnika
pri povla~enju ili radu na suzbijanju opasnosti, opremanje slu`be za
spasavanje, organizaciju slu`be, obu~avanje i unapred pripremljen plan
intervencije u zavisnosti od ispoljene opasnosti i njene lokacije u
proizvodnom sistemu.
Plan odbrane i spasavanja treba da se sastoji od tri celine ili
poglavlja.
I Deo koji sadrì sve podatke zna~ajne za organizaciju spasavanja
za brzu orijentaciju deùrnog u preduze}u, dispe~ara u dispe~arskom
centru, stare{ine ~ete za spasavanje i {taba odbrane i spasavanja.
II Deo koji sadrì prikaz podzemnog proizvodnog sistema i
ispoljavanja prirodnih potencijalnih opasnosti koje mogu da izazovu
kolektivne nesre}e. U ovom delu se analiziraju opasnosti od gasova,
poàra, eksplozija, provala vode i ìtkih materijala, zaru{avanja velikog
obiima itd., zatim lokacije u PPS-u gde se mogu pojaviti, koji su predznaci
opasnosti, koji predvi|eni na~in i oprema za blagovremeno otkrivanje
opasnosti, koje su preventivne mere za{tite i na koji na~in se vr{i
alarmiranje o potrebi spasavanja pri prekora~enju dozvoljenog praga
opasnosti.
III Deo sadrì postupke zaposlenih pri prekora~enju dozvoljenog
praga opasnosti i spasavanje ljudi i imovine, postupak lica koje je najbliè
opasnosti, odnosno, koje je otkrilo opasnost, alarmiranje zapo{ljenih i
poval~enje iz PPS-a, alarmiranje i postupak ~ete za spasavanje, postupak
sa poàrnim i ventilacionim vratima, reìm provetravanja i rad ventilatora.
Ovako koncipirani plan odbrane i spasavanja radnika preduze}a rade
prema opasnostima koje se mogu pojaviti . U rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom rade se planovi spasavanja prema najdetaljnijem sadràju
koji je dat u prilogu.
476

proizvodnih sistema
Sadràj plana odbrane i spasavanja

I Deo: Osnovni podaci zna~ajni za organizaciju spasavanja
1. Geografski poloàj rudnika, putevi, rastojanja: od ustanova za
prihvatanje unesre}enih, od ostalih rudnika koji svojim ekipama
priti~u u pomo} sa vremenima za koje stiù i od administrativnih
centara. Spisak va`nijih telefonskih brojeva za obave{tavanje i
pozivanje.
2. Organizacija i oprema slu`be spasavanja Rudnika, (lokacija i ure|
enje dispe~arskog centra i stanice za spasavanje),
slu`be
spasavanja i slu`be prve pomo}i. Spisak ~lanova ~ete za
spasavanje, raspored u ekipe i vo|i ekipa, raspored u smene.
Na~in uzbunjivanja ~ete, znaci uzbunjivanja i sporazumevanja
u akciji spasavanja, pregled opreme i mesta gde se nalazi.
3. Rudnici koji sa svojim ekipama za spasavanje pristupaju u pomo}
rudniku, putevi za dolazak, vremena za koja stiù do rudnika.
Sporazumi o me|usobnoj saradnji.
4. Ekipe ~ete za spasavanje koje se na poziv drugih rudnika
upu}uju u akciju spasavanja, na~in obave{tavanja, vreme i
mesto okupljanja, na~in prevoza i vreme za koje mogu sti}i u
drugi rudnik.
5. [tab odbrane i spasavanja, du`nosti i zadaci svakog ~lana, na~in
obave{tavanja i metod rada.
II Deo: Analiza potencijalnih izvora opasnosti
1. Geolo{ke karakteristike leì{ta, vrsta leì{ta, geometrija leì{ta,
prate}e stene, sklop i struktura leì{ta, rezerve sirovina u
leì{tu, dinamika otkopavanja i vek.
2. Opis podzemnog proizvodnog sistema, glavne prostorije
otvaranja leì{ta, namena, podgrada, oprema, duìna, na~in
kretanja radnika i vremena kretanja. Razrada leì{ta, otkopna
priprema otkopavanje, transport iskopine, provetravanje PPS-a,
odvodnjavanje PPS-a.
3. Prirodne potencijalne opasnosti koje se mogu pojaviti u PPS-u,
kategorija PPS-a u pogledu ispoljavanja pojedinih prirodnih
opasnosti, na~in i oprema za blagovremeno otkrivanje i
alarmiranje opasnosti, preventivne mere za{tite od opasnosti u
toku normalnog rada, u havarnim situacijama (kad je do
opasnosti do{lo), postupci spasavanja i intervencije za
otklanjanje opasnosti.
U ovom delu analizira se:
- opasnost od gasova:
a) koji poti~u uz leì{ta ili prate}ih stena,
b) stvorenih u toku odvijanja tehnolo{kog procesa
rada PPS-a,
c) koji su vezani za rad rudarske opreme.
293
RUDARSKA ERGONOMIJA
poàrna opasnost:
a) od egzogenih poàra,
b) od endogenih poàra.
- opasnost od eksplozija:
a) od eksplozivnih gasova vazdu{nih sme{a,
b) od eksplozivnih pra{ina,
c) eksplozijaa u magacinu eksplozivnih sredstava ili
neèljene eksplozije pri miniranju.
- opasnost od prodora vode i ìtkih materijala:
a) nadzemnih voda i atmosferskih padavina,
b) akumularnih podzemnih voda u kolektorima i
pukotinama,
c) tehni~kih voda u PPS-u i u starim radovima.
- opasnost od dinami~kih pojava u PPS-u;
a) zaru{avanja velikog obima u PPS-u i u starim
radovima,
b) izboja stena i gorskih udara,
c) izboja stena i gasova.
4. Sistem za daljinsku kontrolu pojava opasnosti, alarmiranje i
govorno sporazumevanje. Mesto dispe~arskog centra i
telefonske centrale, lokacija posebnih ure|aja za vezu i
signalizaciju, odgovornosti zaduènja i postupci lica najbliìh
opasnosti za izvr{avanje mera predvi|enih planom odbrane i
spasavanja u cilju obave{tavanja, alarmiranja zapo{ljenih i
suzbijanja opasnosti. Postupak sa ure|ajima za degazaciju
leì{ta, poàrnim i ventilacionim vratima, glavnim i rezervnim
ventilatorom, vodnim vratima i drugo za svaki izvor opasnosti.
5. Pregled i lokacija izvora opasnosti u proizvodnom i ventilacionom
sistemu PPS-a, simboli kojima se ozna~avaju i pravaci dejstva
kada je do opasnosti do{lo, pregled i lokacija energetske mreè i
postrojenja u ventiilacionom i proizvodnom sistemu ( razvod
elektri~ne energije, komprimiranog vazduha, vode i td.).
Pregled i lokacija ventilacionih vrata, poàrnih vrata, kratkiih
spojeva i ure|enja ventilacionog postrojenja za regulisanje i
okretanje smera vazdu{ne struje. Pregled i lokacija magacina
za{titne opreme, materijala i ure|aja za regulaciju toka vazdu{ne
struje itd. Pregled i lokacija mernokontrolnih ure|aja za
signalizaciju opasnosti.
-
III Deo: Postupak pri spa{avanju iz PPS-a

1. Tabelarni pregled lokacija ispoljavanja opasnoosti od kolektivnih
nesre}a i postupaka, a) lica koje je najbliè opasnosti, b)
alarmiranje deùrnog rudnika i zapo{ljenih, c) poloàj
ventilacionih i poàrnih vrata, d) postupak, povla~enje i putevi
povla~enja zapo{ljenih sa pripremnih, otkopnih i drugih radili{ta
u ventilacionom sistemu jame, e) postupci ekipa ~ete za
spasavanje, f) kori{}enje izolacione komore i ~ekaonica pri
povla~enju, g) rad ventilatora.
476

proizvodnih sistema
2. Linijski, izometrijski, dimetrijski ili aksonometrijski prikaz PPS-a
sa lokacijama izvora opasnosti, pravcima ugroàvanja i pravcima
povlaènja ljudi u cilju spasavanja iz PPS-a za svaku lokaciju
opasnosti.
3. Kanonska {ema provetravanja PPS-a sa lokacijama ure|aja za
oktkrivanje i alarmiranje opasnoosti, ure|aja za govorno
sporazumevanje, rasporedom ventilacionih i poàrnih vrata,
rasporedom kratkih spojeva, energetskih mreà, hidranta
vodovodne mreè i drugo.
4. Imena, zanimanja i zaduènja radnika iz plana odbrane i
spasavanja sa uverenjima o godi{njim proverama poznavanja
du`nosti iz plana odbrane i spasavanja.
5. Podaci o upoznavanju radnika sa planom odbrane i spasavanja,
prakti~nim ve`bama i funkcionisanju plana.
Usvajanjem i propisivanjem sadràja plana odbrane i spasavanja
PPS-a od kolektivnih nezgoda, tehni~ke slu`be rudnika bi sistemati~nije i
na jedinstven na~in pristupale izradi plana odbrane i spasavanja uzimaju}i
u obzir mogu}nosti ispoljavanja svih potencijalnih opasnosti. U planu bi
se analizirale i primenjene mere za suzbijanje ispoljavanja opasnosti, te bi
to bio doprinos permanentnom pobolj{anju sigurnosti rada.
Jedinstven pristup izrade plana odbrane i spasavanja omogu}io bi i
licima koja vr{e ocenu sigurnosti PPS-a da na jednom mestu na|u sve
podatke zna~ajne za sigurnost i preventivne mere za{tite.
Tabela 5.4.6.- Plan spasavanja
Redni broj
POSTUPAK U SLUÂJU OPASNOSTI

Prostorij
a
Vrsta
opasnost
i
Postupak lica
koje je najbliè
opasnosti
1
.
Potkop
Poàr
2
.
Okno i
glavno
navozi{
Poàr u
trafostan
ici
Odvoza~
obave{tava
rukovodioca,
alarmira
zaposlene,
zatvara poàrna
vrata, otvara
kapak na oknu
Navoza~
obave{tava,
alarmira
Postupak
zaposlenih i
putevi
povla~enja
Postupak
~ete za
spasavanj
e
Povla~e se
putevi ulazne
vazdu{ne
struje do
okna, onda
oknom izlaze
na povr{inu
Lokalizuje
poàr u
potkopu
Isklju~e
n
Povla~e se
putevima
izlazne
Ekipe
pomaù
pri
Obrnut
Rad
ventilat
ora
295
RUDARSKA ERGONOMIJA
te
3
.
Otkopi
zaposlene oba
revira i povla~i
se putem izlazne
vazdu{ne struje
Poàr ili
eksplozij
a
Smenovo|a
obave{tava
tehni~kog
rukovodioca,
povla~i
zaposlene i sa
odabranom
ekipom pristupa
ga{enju poàra
5.4.6.Organizacija
rudnicima
slu`be
vazdu{ne
struje uz
upotrebu
samospasioc
a
Povla~e se
putevima
ulazne
vazdu{ne
struje
spasavanja
povla~enj
u ljudi i
lokalizuju
poàr
Ekipe
~ete
spasavaju
povre|ene
ili gase
poàr
prva
Normala
n
pomo}
Ispoljavanje pojedinih prirodnih potencijalnih opasnosti u rudnicima

koje mogu dovesti do rudarskih katastrofa, name}e Rudniku potrebu za
organizovanjem specijalne slu`be koja bi u slu~aju katastrofe uspe{no
intervenisala u cilju spasavanja ljudi iz rudnika, ili u spasavanju imovine
(ga{enju poàra u rudniku, na sanaciji ru{evina, upravljanju ventilacijom i
odvodnjavanjem rudnika itd.)
Rudarsko preduze}e je du`no da organizuje slu`bu spasavanja i
slu`bu prve pomo}i prema svojim potrebama (1).
Rudarsko preduze}e je prema zakonu o rudarstvu du`no da
organizuje slu`bu spasavanja i slu`bu prve pomo}i prema potrebama
( zavisno od ispoljavanja prirodnih potenccijalnih opasnosti i od
maksimalnog broja zaposlenih u smeni).
Slu`ba spasavanja i slu`ba prve pomo}i imaju svoje prostorije "
Stanicu za spasavanje". Stanica za spasavanje sluì kao zborno mesto
~ete za spasavanje pri obavljanju prakti~nih ve`bi i u slu~aju uzbune,
zatim za sme{taj i odràvanje opreme za spasavanje i pruànje prve
pomo}i.
Ure|enje i opremenje stanice za spasavanje potrebnom opremom
odre|eno je propisima, a detaljno je oobra|eno i u obimnoj literaturi (2).
Broj aparata za disanje (kiseoni~nih izolacionih aparata u stanici za
spasavanje treba da iznosi najmanje 3% od maksimalnog broja radnika
zapo{ljenih u jednoj smeni na rudarskom podzemnom radu. Ipak, u
rudniccima bez posebnih opasnosti od poàra i eksplozija broj aparata ne
treba da bude manji od 8, a u rudnicima sa pojavom eksplozivnih gasova i
eksplozivne pra{ine, ne treba da bude manji od 12.
êta za spasavanje se organizuje pru svakoj stanici za spasavanje.
Broj ~lanova ~ete za spasavanje se odre|uje prema veli~ini same i
opasnostima kojima je rudnik ugroèn. Uglavnom, broj ~lanova ~ete za
spasavanje treba da je dvostruko ve}i od broja aparata za disanje u
stanici za spasavanje, jer ~lanovi ~ete za spasavanje, pored du`nosti u
~eti rade na proizvodnim zadaccima u smenama, pa je uvek jedna
polovina (ili tre}ina) ~ete na radu u jami. Zato jedan isti aparat za disanje
upotrebljavaju dva ili tri ~lana ~ete.
476

proizvodnih sistema
Zadatak slu`be spasavanja je:
- Da odmah pritekne u pomo} radnicima u jami koji su se na{li u
opasnosti u slu~aju eksplozije metana ili ugljene pra{ine,
jamskih poàra i drugih udesa u Jami.
- Da omogu}i kretanje i vr{enje neophodnih poslova u jamskim
prostorijama sa otrovnim zagu{ljivim i drugim {kodljivim
gasovima.
- Da na poziv drugog rudarskog preduze}a pritekne u pomo}
svojim raspoloìvim ekipama za spasavanje i raspoloìvom
opremom ( za vr{enje ovih du`nosti rudarska preduze}a
potpisuju me|usobne dogovore, ugovore).
Stanica za spasavanje
U svakom ve}em rudniku, osim u malim jamama bez metana i
posebnih opasnoosti treba da postoji stanica za spasavanje. Ona moè biti
izgra|ena kao poseban objekat sa svim potrebnim prostorijama stanice, ili
u sklopu nekog drugog objekta nedaleko od ulaza u rudnik, ali ne treba da
bude u sklopu zgrade iz koje je ulaz u jamu ili u zgradi koja je neposredno
uz tu zgradu.
Na ulaznim vratima stanice za spasavanje treba da stoji lako vidljiv i
no}u osvetljen natpis "Stanica za spasavanje". Kada u stanici nema nikog,
vrata stanice se zaklju~avaju, klju~evi stanice stoje u sandu~etu sa
staklenim, poklopcem pored ulaznih vrata, zatim u lampariji i kod
stare{ine ~ete za spasavanje. Prostorije stanice za spasavanje su slede}e:
1. Sala stanice za spasavanje. Sala stanice sluì za okupljanje
~lanova ~ete za spasavanje u slu~aju uzbune, za izvo|enje
nastave i za sme{taj opreme za spasavanje i pruànje prve
pomo}i. Ona treba da bude prostrana (po svakom ~lanu ~ete
jedne smene treba najmanje 3 m2) svetla, suva, obezbe|ena od
poàra i za{ti}ena od pra{ine.
Ona ima ure|aje za zagrevanje i elektri~no osvetljenje. U njoj se
odràva umerena vla`nost vazduha, a temperatura vazduha zimi
ne treba da je nià od 10oC, a leti ne vi{a od 25oC.
U sali stanice za spasavanje na vidnom mestu isti~u se znaci za
uzbunjivanje, spisak ~lanova ~ete za spasavanje sa adresom
stana i brojem telefona, njihovom specijalno{}u i rasporedom u
ekipe. Tako|e se isti~u zna~ajni brojevi telefona iz plana odbrane
i spasavanja, zatim, plan odbrane i spasavanja, uputstvo za rad
~ete za spasavanje, izometrijska karta jame, plan ventilacije
jame i {eme delovanja pojedinih sklopnih delova i aparata za
spasavanje i pruànje prve pomo}i.
2. Odeljenje za pranje i dezinfekciju izolacionih aparata. Ovo
odeljenje se oprema toplom i hladnom vodom i podesnom
kadom za pranje aparata i sklopnih delova.
Su{enje aparata se vr{i toplim vazduhom koji se dovodi pomo}u
ventilatora. Dezinfekcija aparata i delova aparata vr{i se u
ormanu za dezinfekciju prema uputstvu proizvo|a~a. Pranje i
297
RUDARSKA ERGONOMIJA
3.
4.
5.
6.
7.
8.
dezinfekcija aparata se vr{i posle svake upotrebe. Posle

dezinfekcije aparat se sklapa i ispituje na hermeti~nost.
Radionica za opravku i ispitivanje izolacionih aparata. U ovom
odeljenju sme{ta se radni sto, precizna vaga za merenje upija~a
CO2, ure|aj za ispitivanje nepropusnosti i ispravnosti aparata,
alat, oprema za rada, skice i {eme aparata i sastavnih delova i
rezervni delovi.
Odeljenje za pretakanje kiseonika iz velikih boca u boce
izolacionih aparata. Ovo odeljenje treba da bude odvojeno od
drugih odeljenja. U njemu se nalaze boce sa medicinskim
kiseonikom, sistem cevi za razvod kiseonika i pumpa za
pretakanje kiseonika. U malim stanicama dovoljna je ru~na
pumpa za pretakanje kiseonika. U ve}im u kojima ima 20 i vi{e
kolacicionih aparata, pored ru~ne pumpe potrebna je i motorna
pumpa sa kojom se moè puniti vi{e boca odjednom. U ovom
odeljenju nesme se dràti nikakav drugi zapaljiv materijal,
naro~ito ne razne masti jer u kontaktu sa ~istim kiseonikom
moè do}i do poàra i eksplozije.
Podmazivanje delova ventila na bocama sa kiseonikom i
motornoj pumpi vr{i se me{avinom glicerina i vode u razmeri
1:4. Svi delovi koji su pod pritiskom (boce za kiseonik i boce
izolacionih aparata) podvrgavaju se periodi~nom ispitivanju
prema vaè}im propisima za sudove pod pritiskom. Boce se
pune kiseonikom pod pritiskom koji odre|en uputstvom proizvo|
a~a aparata za disanje.
Hemijska ~isto}a kiseonika u bocama mora iznositi najmanje 98
% O2.
Magacin stanice za spasavanje. U ovoj proostoriji drè se
rezervni delovi aparata i drugi materijal koji nije sme{ten u sali
~ete. U magacin se drì potreban alat i pribor za brzo
uspostavljanje ili promenu reìma provetravanja ( cirade sekire
testere oregrade na naduvavanje,
maske itd) i neispravni
aparati.
Prostorija za pruànje prve pomo}i, ( na istom ulazu ili posebnim
ulazom)
Garderoba i kupatilo ~ete za spasavanje i sanitarni ~vor. Ove
prostorije sluè ~lanovima ~ete, medicinskom osoblju i povre|
enima.
Sistem prostorija za izvo|enje prati~ne obuke i ve`bi ~lanova
~ete
za spasavanje. Ove prostorije se izra|uju obi~no u
suturenu. One se ure|uju tako da se mogu napuniti dimom, ili
neotrovnim gasovima koji ne uti~u {tetno na delove izolacionih
aparata. U prostoriji se izgra|uju objekti iz kojih se vr{i
spasavanje rudara (uski prolazi, lestve, okna itd. U ovim
prostorijama se obavlja prakti~na obuka novih ~lanova ~ete za
spasavanje i kondicione ve`be pod kontrolom lekara u uslovima
visoke temperature, optere}enja i td.
Oprema ~ete za spasavanje
476

proizvodnih sistema
Oprema jedinice za spasavanje se sastoji od izolacionih kiseoni~nih
aparata i njihovih rezervnih delova, zatim samospasioca (filtracionih ili
kiseoni~kih, ~ije su konstrukcije opsane u poglavlju o li~nim za{titnim
sredstvima),sanitetskog materija za pruànje prve pomo}i, rudarske
lampe, li~ne za{titne opreme.
Izolacioni aparati u stanici za spasavanje ~uvaju se u posebnim
vitrinama. U gornjem delu vitrine sme{ta se ispravni (kontrolisani)
izolacioni aparat a u donjem delu, rezervni delovi aparata (tri rezervne
boce sa kiseonikom, ~etri upija~a za CO 2 i rezervni delovi. Pored aparata
za disanje u vitrini se ~uvaju po dva samospasioca i torba sa sanitetskim
materijalom. Rudarske lampe se ~uvaju (uvek spremne) u lampariji.
Pored aparata za disanje u zagu{ljivoj aztmosferi u stanici za
spasavanje se ~uva i potreban alat i pribor za spasavanje, zatim dva
termometra, higrometar stoperica zidni sat, indikatori za indiciranje
gasova (metana, ugljendioksida ugljenmonoksida, sumpordioksida,
sumporvodonika, nitroznih gasova i td). Zatim, prenosni telefon i potreban
kabl za vezu sa povr{inom za slu~aj da se usled udesa u jami prekidaju
telefonske veze sa povr{inom (ili za vezu od mesta polaska u akciju sa
prolaznim stanicama).
U sali ~ete za spasavanje ~uvaju se , upotrebljavaju jo{ aparati za
pruànjeprve pomo}i najmanje jedan pulmotor, dva inhalatora sa
kiseonikom, sanitetski materijal, zatim termograf, barograf, higroograf i
ostali neophodni sanitetski materijal.
Oprema za prvu pomo} u stanici za spasavanje
Kakav }e ishod povre|ivanja rudara biti, pored toga {to zavisi od
dela tela koji je povre|en i teìne povrede, zavisi od toga kako je ukazana
prva pomo} povre|enome. Zbog toga svako odelenje (revir zvano telo)
treba imati organizovani slu`bu prve pomo}i. Svaki rudnik mora imati
stalno deùrstvo lekara i srednje medicinskog osoblja, ako u neposrednoj
blizini ne postoji organizovana zdravstvena slu`ba, sa stalnim reùrstvom
za ukazivanje prve pomo}i. Osim toga na podesan na~in treba da budu
stalno obezbe|ena prevozna sredstva za prevoz povre{enih lica (kola hitne
pomo}i, pri slu`bi prve pomo}i).
Prva pomo} se pruà po pravilu na mestu povre|ivanja i od toga kako
je pruèna zavisi ishod povre|ivanja. Ne moè se o~ekivati da prvu pomo}
na licu mesta pruè lekari.
Prvu pomo} povre|enome u rudarskoj nesre}i ukaza}e radnici iz
grupe sa kojima je povre}eni radio ili ekipe ~ete za spasavanje.Po
ukazivanju prve pomo}i preduze}e mere za izno{enje povre|enog iz
rudnika, ili predati povre|enog na dalje le~enje ekipi prve pomo}i
zdravstvene slu`be.
U svakom jamskom odeljenju mora postojati ormari} sa potrebnim
zavojima i drugim materijalomi i uslugama za pruànje prve pomo}i.
Orman~i} se postavlja na vidnom i lako pristupa~nom mestu da bi se
mogao lako primeniti.
Da bi se prva pomo} pravovremeno i stru~no ukazala svoje
nadzorno tehni~ko osoblje, predradnici, palioci mina, ~lanovi ~ete za
299
RUDARSKA ERGONOMIJA
spasavanje, kao i najmanje 2% radnika od najve}eg broja radnika u jednoj
smeni, moraju biti obu~eni za pruànje prve pomo}i. Radnici koji su
zavr{ili kurs prve pomo}i raspore}|uju se srazmerno na sve strane.
Obu~avanje iz oblasti pruànja prve pomo}i vr~e lekari. Pri obu~avanju
~lanova ~ete za spasavanje uz pruànje prve pomo}i pored ostalog
naro~ito je zna~ajno obu~avanje iz oblasti pruànja ve{ta~kog disanja i
rukovanje aparatima za davanje kiseonika pulmotorom i inhalatorom.
Od presudnog zna~aja za ìvot povre|enog je pravilan redosled
pruànja prve pomo}i prema hitnosti. Najpre treba preduzeti mere koje
otklanjaju neposrednu opasnost po ~ovekov ìvot, kao i mere koje iznova
uspostavljaju va`ne ìvotne funkcije (cirkulacija krvi i disanje).
Prva pomo} ima za cilj da odrì ìvot povre|enog i predupredi
naknadne komplikacije (infekcija rane, krvarenje, gu{enje usled prekida
disanja, ili prodiranja vazduha u telo u koliko je otvoren grudni ko{).
U slu~aju kolektivnih nesre}a u rudniku, gde je intervencija i
pruànje prve pomo}i izvesti bez raskr~avanja prolaza, ga{enja vatre i td,
potrebno je odmah alarmirati ~etu za spasavanje. Do dolaska ekipa ~ete
treba nastaviti sa pruànjem prve pomo}i radnicima, koje je mogu}e
ukloniti iz opasne zone, pri tome treba voditi ra~una da i spasioci ne budu
ugroèni.
Osnovni vidovi prve pomo}i koja se moè ukazati na mestu, povre|
ivanja od strane radnika koji se nalaze na istom mestu, ili ekipa ~ete za
spasavanje su:
- ve{ta~ko disanje
- zaustavljanje krvarenja
- imobilizacija preloma kostiju
- previjanje i saniranje opekotina i
- transport povre|enih
Slika 5.4.2. Na~ini preno{enja povre|enog od mesta povre|ivanja

do stanice hitne pomo}i, a) prenos na rukama;b) prenos na }ebetu;c)
prenos na nosilima
476

proizvodnih sistema
O na~inima pruànja prve pomo}i postoji op{irna literatura koja
treba da bude dostupna i ~lanovima ~ete za spasavanje. Zbog toga o
ovom pregledu ne}e biti posebno opisivan. Posebna pa`nja se posve}uje
pruànju prve pomo}i ve{ta~kim disanjem pomo}u mehani~kog ure|aja
"Pulmotora" koji treba da poseduje svaka stanica za spasavanje u ridniku.
Pulmotor se koristi za pruànje prve pomo}i ve{ta~kim disanjem.
Potreba za ve{ta~kim disanjem javlja se ~esto i to kad je disanje slabo
nepravilni ili zaustavljeno. Prestanak disanja vodi u sigurnu smrt, te je
potrebno odmah i {to stru~nije preduzeti ve{ta~ko disanje. Prestanak
disanja se pojavljuje u slu~aju gu{enja gasom, pojave elektri~nog {oka,
yatrpavanja u rudnicima, davljenja, kod bolesti srca i td. Ve{ta~kim
disanjem se podràva prirodno. Grudni ko{ obamrle osobe ve{ta~kim
putem se {iri i skuplja u istoom ritmu kao kod prirodnog disanja (14-16
puta u minuti). Posrednim putem pruà se {ire i sakupljaju a vazduh ulazi i
izlazi. Tako se pobu|uje, rad srca, jer se ~itav organizam bolje snabdeva
kiseinikom iz krvi.
Postoje tri osnovne grupe metoda ve{ta~kog disanja i to:
a) metoda "usta na usta" ili "usta na nos"
b) manuelni na~in ve{ta~kog disanja sa vi{e mogu}ih zahvata
c) ve{ta~ko disanje pomo}u instrumenata - odnosno pulmotora
Kada se pojavi potreba za ve{ta~kim disanjem unesre}enog treba
izneti u sveù vazdu{nu struju, svu}i mu gornji deo ode}e i popustiti sve
{to ga steè, poloìti ga na sto ili nosila, otvoriti mu usta izvu}i jezik
{tipaljkom i pri~vrstiti masku pulmotora. Dalje disanje }e preuzeti
prekretni mehanizam.
Pulmotor se sastoji od: 1. boce sa kiseonikom, 3. reducir ventila sa
ra~nom, 9. prekretnog mehanizma (pulmpotor), 15. ure|aja za inhalaciju. Ure|aj za usisavanje sekrecija i prljav{tine sastoji se od usisne cijevi (21),
boce za isisanu prljav{tinu (22), isisnog gumenog crijeva(23), staklene
cjev~ice za posmatranje (24) i isisnog katetera (25).Dodatni pribor se
sastoji od ure|aja za otvaranje i ~i{}enje usta i u~vr{}enje jezika.Masa
pulmotora sa rancem je 13,5 kg.
301
RUDARSKA ERGONOMIJA
Slika 5.4.3. [ematski prikaz pulmotora Drager PT -1

Prekretnim mehanizmom pulmotor stvara natpritisak od oko 1470
Nm-2 i podpritisak od oko 980 Nm -2 u plu}ima povre|enog. Kiseonikom
oboga}en sve` vazduh ubacuje se u plu}a povre|enog za vreme
natpritiska, a CO2 se isisava za vreme potpritiska.
Prekretni mehanizam radi na slede}em principu: Za vreme
ubacivanja kiseonika u plu}a, kiseonik iz boce (1), preko ventila (a),
gumenog crujeva (9) i injektora pulmotora, dolazi u komoru (10). Injektor
stvori potpritisak u komori, pri ~emu se otvori ventil (V 1) i povu~e spoljni
vazduh u komoru.
Smesa kiseonika i vazduha, preko ventila (V3), kutije pokretnog
mehanizma (11) i maske (14), odlazi u plu}a povre|enog.
Kod odraslih, broj ritmi~kih izmjena kre}e se od 12 do 16 puta u
minuti, a kod djece 30 puta u minuti.
Pulmotoor }e uspe{no raditi samo u slu~aju da maska tesno naleè
uz lice povree|enog i ukoliko su nos i di{ni kanal ~isti -slobodni.
Ure|aj za inhalaciju radi na slede}i na~in:
Kiseonik iz boce, preko ventila (b), prolazi kroz gumeno crevo za
inhalaciju (15) u vre}icu (17).
Proticanje kiseonika je konstantno (8,5 dm3 u minuti). Pri udisanju
usled podpritiska, otvori se ventil (20) i u maski se stvara smesa vazduha i
kiseonika koji udi{e povre|eni. Pri izdisanju, usled natpritiska, zatvaraju se
ventili (20) i (19) a otvori se ventil (18), kroz koji izdisani vazduh odlazi u
atmosferu. Injektor (8), sa svojom usisnom stranom, spojen je na gumeno
crijevo (21), koje je spojeno sa bocom za isisanu prljav{tinu. Usled
vakuuma, stvorenog injektorom, prljav{tina izlazi iz usta povre|enog preko
katetara (25) i usisnog creva (23).
476

proizvodnih sistema
Prilikom prijema pulmotora treba obratiti pa`nju na slede}e: da je
puna boca s kiseonikom, da su ispravni svi sastavni delovi, da su ispravni
prekretni mehanizam, ure|aj za inhalaciju i oprema za ~i{}enje sekrecije.
Pulmotor se ~uva u stanici ~ete za spasavanje, stanici prve pomo}i
ili na drugom mestu odre|enom od strane tehni~kog rukovodioca rudnika.
Posle upotrebe, pulmotor i sve njegove delove treba o~istiti a maske
dezinfikovati u mlakom sapunskom rastvoru ili u specijalnoom
dezinfektoru.
Praznu bocu treba napuniti ili zameniti punom.
Ispravnost pulmotora mora se ispitati pre i posle svake upotrebe, a
najmanje jedanput mese~no.
Prilikom ispitivanja treba proveriti:
d) koli~inu kiseonika u boci (kratkim otvaranjem ventila i ~itanjem
pritiska koji mora biti ve}i od 0,8 MPa).
e) ispravnost prekretnog mehanizma (pomo}u posebne vre}ice koju
u~vrstimo na prekretni mehanizam umesto maske). Ispravan
pulmotor mora najmanje 10 puta u minuti napuniti i isprazniti
probnu vre}icu.
Jedinica (~eta) za spasavanje
Jedinica (~eta) za spsavanje se obrazuje pri svakoj stanici za
spasavanje. Broj ~lanova ~ete za spasavanje se odre|uje prema veli~ini
jame i opasnostima kojima je ugroèna. Uglavnom, broj ~lanova ~ete
moè biti dvostruko i trostruko ve}i od broja aparata za disanje u stanici za
spasavanje.
U ~etu za spasavanje dobrovoljno se u~lanjuju iskusni kopa~i sa
najmanje tri godine rada u jami i po jedan radnik svake struke zastupljene
u jami (elektri~ar, bravar, tesar, zidar i td). ^lanovi ~ete za spasavanje
treba da budu mladi od 45 godina ìvota, da su zdravi i sposobni za rad
pod kolicionim aparatom u jamskim uslovima pri akcijama spasavanja.
Zdravstveno stanje ~lanova za spasavanje kontrolisa}e se svakih 6
meseci i posle bolovanja. Nadzorno i tehni~ko osoblje uklju~uje sve u
~etu za spasavanje po slu`benoj du`nosti.
êta za spasavanje se sastoji od stare{ine ~ete za spasavanje,
njegovog zamenika, vo|a ekipa, i ostalog osoblja. ^lanovi ~ete za
spasavanje dele sve u ekipe. Ekipa se sastoji od najmanje tri ~lana,
uklju~uju}i to i vo|u ekipe i njegovog zamenika. Ako u akciju spasavanja
u~estvuje samo jedna ekipa, ona mora imati najmanje pet ~lanova. Ekipe
se formiraju od ~lanova iste smene, a vo|e ekipa su lica koja dobro
poznaju jamu i dobro su obu}eni. Spisak ~lanova ~ete daje se prema
rasporedu po smenama i u ekipama u okviru iste smene.
Ekipe treba u odre|enom vremenskom periodu da budu stalne. One
se formiraju i prema sklonosti i me|usobnoj èlji radnika da pripadaju istoj
ekipi.
^lanovi ~ete za spasavanje mogu postati lica koja su po zavr{enom
kursu i prakti~nim veàbama ~ete uspe{no poloìla ispit pred komisijom
koji formira preduze}e. Za stalno obu~avanje (i posle poloènog ispita)
~lanova ~ete za spasavanje, svakog meseca se drè najmanje dva ~asa
303
RUDARSKA ERGONOMIJA
teorijske nastave, ~asovi prakti~nih ve`bi u prostorijama stanice za
spasavanje na povr{ini. Prakti~ne ve`be mogu se odràti i u jami na
povla~enju opreme iz napu{tenih delova jame.
Teorijska nastava obuhvata u~enje o disanju i sastavu sveèg
vazduha, o sastavu i upotrebi aparata za disanje, o eksplozivnim,
otrovnim, zagu{ljivim i drugim {kodljivim gasovima, o provetravanju jame
i drugo.
Prakti~ne ve`be se vr{e radi uve`bavanja ~lanova ~ete za
spasavanje u rukovanju aparatima za disanje, u izdr`ljivosti pod
aparatima, kao i u navikama za rad u ozbiljnim slu~ajevima spasavanja.
Radi osposovljavanja i navikavanja ~lanovi ~ete za spasavanje za akciju
spasavanja, potrebno je povremeno izvoditi i ozbiljne akcije spasavanja u
jami (podizanje protivpoàrnih pregrada i td), najmanje jedanput godi{nje
treba vr{iti probno uzbunjivanje ~ete za spasavanje, ako u tom periodu
nije bilo nezgoda pri kojima bi se ~lanovi ~ete okupili i intervenisali u jami.
Pri tome treba voditi evidenciju o brzini okupljanja ~lanova ~ete, ~ujnosti
sirene i drugim pojavama, pa na osnovu njih izvoditi zaklju~ke o mogu}oj
efikasnosti ~ete za spasavanje.
O odrànim prakti~nim ve`bama ~ete za spasavanje vodi se
evidencija u knjizi slu`be spasavanja i u mati~nim kartonima svakog ~lana
~ete za spasavanje.
Mati~ni karton ~lana ~ete za spasavanje sadrì: ime i prezime
~lana ~ete, adresu stana, broj telefona, podatke o ~lanovima uè
porodice, izvr{ene lekarske preglde i nalaze tih pregleda, podatke o
osposobljavanju za rad u ~eti (broj i tematika teorijskih i prakti~nih ve`bi),
ocene znanja i spretnosti, podatak o poloènom ispitu, broj ~asova
u~e{}a u ozbiljnim akcijama spasavanja i drugi podaci (broj aparata za
disanje, broj maske, odela, ~izama i td.)
êtom za spasavanje rukovodi stare{ina ~ete za spasavanje. On
odre|uje vo|u ekipe i njen sastav na osnovu raspoloìvog ~lanstva i èlja
pojedinaca, stara se da ~eta uvek bude spremna za akciju, da prima nove
~lanove, upu}uje ih na lekarske preglede, odre|uje postupak sa ~lanovima
koji su pre{li starosnu granicu, brine o zalihama opreme i rezervnih delova,
kontroli{e ispravnost izolacionih aparata i druge opreme za spasavanje.
On je duàn da u slu~aju nezgode obavestiti nadle`ne organe i uzbuni
~etu za spasavanje i da vodi evidenciju o slu`bi spasavanja. Celokupni
rad u stanici i ~eti za spasavanje odvija se prema uputstvu za rad ~ete za
spasavanje, koje je dato u planu odbrane i spasavanje jame. Stare{ina
~ete za spasavanje ima i svog zamenika.
U mnogim rudnicima stare{ina ~ete je upravnik rudnika ili tehni~ki
rukovodilac. Pokazalo se da to nije dobro, jer ova lica u kriti~nim
situacijama mogu biti otsutna sa rudnika. Zato je bolje da to bude lice koje
}e biti kontrolisano od rukovode}eg osoblja i samo poneti odgovornost za
organizaciju i rad ~ete za spasavanje. Stare{ina ~ete za spasavanje je po
slu`benoj du`nosti ~lan {taba spasavanja rudnika.
Svu opremu i aparate za disanje u stanici za spasavanje odràva
stru~no lice (koje se razli~ito zove od rudnika do rudnika, "oruàr" ~ete,
reìser, majstor, logista). Ono radi prema uputstvu za odràvanje i opravku
aparata. O tome vodi evidenciju u knjigama o odràvanju opreme.
Upravnik rudnika i stare{ina ~ete kontroli{u njegov rad. Njegov rad je
476

proizvodnih sistema
posebno zna~ajan u akciji spasavanja jer organizuje logisti~ku podr{ku
ekipama za spasavanje izdvajanjem i dopremom do mesta polaska akcije
spasavanja dovoljan broj ispravnih kalijevih patrona, boca sa kiseonikom i
druge opreme. On tako|e vr{i i prijem upotrebljenih aparata i opreme
posle akcije spasavanja. S obzorom na odgovornosti za bezbednost
~lanova ~ete za spasavanje u akciju spasavanja, zbog ispravnosti opreme
on je posle stare{ine ~ete za spasavanje najodgovornije lice u ~eti. Zato
~esto vr{i i du`nost zamenika stare{ine ~ete za spasavanje.
Organizacija slu`be spasavanja i prve pomo}i u rudnicima regulisana
je odgovaraju}im normativnim aktima iz oblasti rudarstva (Zakon o
rudarstvu, prate}i propisi i JU standardi). U ovom osvrtu date su osnovne
odrednice za organizaciju ovih slu`bi i opremanje ure|ajima koji su
specifi~ni za rudarstvo. Osvrt je u~injen s namerom da se zaokruì pogled
na odbranu i spasavanje rudara i rudnika u slu~ajevima nastajanja
rudarskih katastrofa. Zbog toga se u ovom osvrtu ne razra|uje
problematika prve pomo}i pri povre|ivanju radnika u toku normalnog
odvijanja procesa proizvodnje u rudniku, jer iz te oblasti postoji obimna
stru~na medicinska literatura.
U osvrtu je izne{en pogled na organizaciju slu`be spasavanja i prve
pomo}i u okviru zapo{ljenih radnika u rudniku, za uslove malih rudnika u
Jugoslaviji u zavisnosti od njihove materijalne mogu}nosti.
5.5.EFEKTI
RUDNICIMA
ULAGANJA
ERGONOMIJU
SIGURNOST
RADA
5.5.1.Tro{kovi obezbe|enja sigurnosti rada u rudnicima sa

podzemnom eksploatacijom
U nekim rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, obezbe|enje
ergonomsko siguronosnih uslova za rad zahteva znatna ulaganja. Tro{kovi
obezbe|enja ergonomsko sigironosnih uslova za rad u rudniku mogu biti
podeljeni u dve grupe: a) tro{kovi koji se pojavljuju u svim rudnicima, b)
tro{kovi koji se pojavljujuu rudnicima u kojima se ispoljavaju posebne
prirodne potencijalne opasnosti. Ovi tro{kovi su neminovni jer predstavljaju
uslov za sigurnu i ekonomi~nu eksploataciju leì{ta pa je potrebno znati
metodologiju njihovog odre|ivanja.
Da bi se mogla vr{iti podzemna eksploatacija mineralnih
sirovina,neophodna su ulaganja za obezbe|enje toga rada i sigurnosti rada.
Pri projektovanju ili analizi cene ko{tanja dobijanja mineralnih sirovina, svi
tro{kovi se prikazuju zbirno,ili sa delimi~nom klasifikacijom. Ta klasifikacija
moè bitirazli~ita u zavisnosti {ta se èli da istakne u prvi plan, ili se vr{i
prema vaè}im propisima iz oblasti materijalno finansijskog poslovanja.
Retko kad se posebno isti~u tro~kovi za obezbe|enje ergonomsko
siguronosnih uslova rada, pa i tada se isti~u nepotpuno,odnosno isti~u se
samo pojedine njihove pozicije.
Tro{kovi obezbe|enja rada i sigurnosti rada u rudnicima sa
podzemnom eksploatacijom su ~esto vrlo visoki,ako se posmatraju u celini
ili izdvoje od ostalih tro{kova dobijanja rude. Zdog toga je potrebno da se
305
RUDARSKA ERGONOMIJA
ukaè na njih i da se oni izdvoje od ostalih tro{kova,ali treba uvek imati u
vidu da se bez ulaganja u obezbe|enje pogodnih ergonomsko siguronosnih
uslova rada ne moè posti}i zadovoljavaju}a ekonomska efektivnost
investicija i produktivnost rada.Pregled tro{kova obezbe|enja ergonomije i
sigurnosti rada u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom mogu se dati u
skra}enoj formi, jer su mnogi detalji tehni~kih i ekonomskih razmatranja
dati u posebnoj znatno op{irnijoj tehni~koj literaturi iz oblasti projektovanja
rudnika. U ovom pregledu dat je pregled tro{kova,mogu}nost njihovog odre|
ivanja i procene njihovog u~e{}a u ceni tone proizvedene mineralne
sirovine. Na osnovu takve analize moè se govoriti i o staranju o
ergonomsko siguronosnim uslovima rada u rudniku i mogu}nostima rudnika
(u zavisnosti od vrednosti rude) da ta ulaganja pove}a.Tro{kovi obezbe|enja
ergonomsko siguronosnih uslova rada u rudnicima su grubo podeljeni na
tro{kove koji se pojavljuju u svim rudnicima i tro{kove koji se pojavljuju u
nekim opasnim rudnicima. Na osnovu tako odre|enih tro{kova moè se
prognozirati isplativost pristupanju eksploataciji nekog , u ergonomsko
siguronosnom smislu, nepovoljnog leì{ta.
Pregled tro{kova
uslova rada u rudniku
obezbe|enja
ergonomsko
siguronosnih
a) Tro{kovi za obezbe|enje ergonomsko siguronosnih uslova rada

koji se pojavljuju u svim rudnicima
1.Osiguranje rudni~kih prostorija i otkopa, vr{i se u cilju obezbe|
enja ergonomsko siguronosnih uslova rada.Detaljni prora~uni ovih
tro{kova se nalaze u projektima ili pregledima tro{kova poslovanja
rudnika,ali nisu prikazani kao kategorija koja se odnosi na ergonomiju i
sigurnost rada, pa ih je potrebno posebno izdvojiti. Ovi tro{kovi svedeni na
(din/t) zavise od radne sredine u kojoj se prostorije izra|uju i primenjene
tehnologije i tehnike osiguranja, pa se mogu odre|ivati po formuli:
Cpo = Cp .Kp + CopKp + Co
(din/t)
Gde su:
Cpo - cena osiguranja prostorija i otkopa podgradom (din/t)
Cp - cena podgra|ivanja 1m prostorije (din/m)
Kp - koeficijent pripreme leì{ta za otkopavanje (m/t)
Cop - cena odràvanja podgrade (din/m)
Co - cena osiguranja otkopa adekvatnom podgradom (din/t)
2.Ventilacija rudnika u cilju razre|enja i odno{enja {tetnih
gasova,obezbe|enja kiseonika za rad ljudi i ma{ina i pogodnih klimatskih
uslova za rad, tako|e je
tehni~ki i ergonomsko siguronosni uslov
eksploatacije leì{ta.Tro{kovi ventilacije rudnika, svedeni na (din/t) se
mogu odrediti na osnovu podataka iz projekta tehni~kog re{enja ili
stvarnih tro{kova uloènih u ovu svrhu u toku godine
i godi{nje
proizvodnje, po formuli:
476

proizvodnih sistema
24NvCe
Cv = Qgod/ 365
Av Ov Rv
Qgod
(din/t)
Gde su:
Cv - cena ventilacije rudnika svedena na tonu proizvedene rude
(din/t)
Nv - suma instalisane snage elektri~nih motora ventilatora za
glavno i separatno provetravanje (ventilatora u radu), (kW);
Ce - cena kWh elektri~ne energije (din/kWh);
Qgod - godi{nja proizvodnja rude koja se moè svesti i na dnenu
(Qgod/365) ,(t);
Av - godi{nja amortizacija objekata i ma{ina za ventilaciju (din);
Ov - godi{nji izdaci za odràvanje objekata ventilacije rudnika (din)
Rv - godi{nji izdatak za plate radnika koji rade na ventilaciji rudnika
(din)
3.Sistem za odvodnjavanje rudnika omogu}uje silazak i rad radnika
u ovodnjenim jamama i sigurnost od potapanja rudnika.Tro{kovi
odvodnjavanja rudnika svedeni na tonu dobijene rude mogu se odrediti po
formuli;
Co =
1,1HgQv vCe.24 Ao Oo Ro
(din/ t)
1000
Qgod/ 365
Qgod
Gde su:
Co - tro{kovi odvodnjavanja rudnika (din/t);
Hg - geodetska visina pumpanja vode;
v -gustina vode (uzima se 1100 kg/m3)
Qv- priliv vode (m3/s);
- koeficijent prenosa snage, = o,7;
Ao - godi{nja amortizacija objekata i ma{ina za odvodnjavanje
Oo- godi{nja cena odràvanja objekata i ma{ina za odvodnjavanje
(din)
Ro- godi{nji izdaci za plate radinika na odvodnjavanju (din)
4.Stacionarno osvetljenje i osvetljenje radnih mesta prenosnim
svetiljkama
a) stacionarno osvetljenje se ugra|uje na navozi{tima, odvozi{tima
pumparnicama, skladi{tima, a ponegde i na otkopima.Izdaci za
stacionarno osvetlenje, svedeni na tonu rude, Cos = (din/t) odre|uju se po
formuli:
Cos =
24 NosCe Aos Oos Ros
(din/ t)
Qgod/ 365
Qgod
b) prenosno individualno osvetljenje Cio (din/t)
307
RUDARSKA ERGONOMIJA
Cio =
n1Cu
n1VCCe
(din/ t)
tQgod 1000
Qgod/ 365
Ukupni tro{kovi osvetljenja su : Cou = Cos + Cio (din/t)

Gde su:
Nos - instalisana snaga stacionarnih svetiljki (kW)
N1 - broj akumulatorskih svetiljki (kom)
Cu - cena pojedine svetiljke (din)
V - napon baterije (V);
C - kapacitet baterije (Ah);
t - vreme otpisa opreme ili stvarno vreme trajanja (god)
Aos;Oos;Ros - godi{nja amortizacija , odràvanjei plate radnika koji
rade na osvetljenju (elektri~ari lampari)
5. Sprovo|enje odredbi plana odbrane i spasavanja jame od skupnih
opasnosti i udesa,slu`ba spasavanja,vatrogasna slu`ba i slu`ba prve pomo}i:
Cp =
Cipl Ci ~ Civ Cipp Rp Oo
(din/ t)
tQgod
Qgod
Gde su:
Cipl - ulaganja u opremu za sprovo|enje plana odbrane i spasavanja
jame od skupnih opasnosti i udesa u jami.Ona obuhvataju sredstva za
indiciranje otkrivanje i alarmiranje opasnosti i automatizaciju u planu
odbrane
i
spasavanja,
zatim
sredstva
z
govorno
sporazumevanje,telefoni veze,dispe~arski centar,izolacione komore
itd.
Ci~ - ulaganja u opremu ~ete za spasavanje.Potrebna oprema je
propisana propisima:( izolacioni aparati, ~iji broj treba da iznosi 3% od
broja radnika u najbrojnijoj smeni, ili najmanje 12 kom. u opasnim
rudnicima; instrumenti za indiciranje gasova,pra}enje parametara
klime, alat i td.),(din)
Civ - ulaganja u opremu vatrogasne jedinice koju je rudarska
organizacija du`na da organizuje (din)
Cipp - ulaganja u opremu za pruànje prve pomo}i
(pulmotor,inhalatori,ormari}i, nosila i drugo.) (din);
t - vreme otpisa opreme,ili stvarno vreme trajanja i upotrebe opreme
(godina)
Rg - godi{nji izdatak za li~ne dohodke i pau{al radnika na poslovima
sprovo|enja plana odbrane,spasavanja i prve pomo}i u rudniku (din);
Oo - odràvanje opreme za spasavanje (din /god)
6.Higijena radnika, grejanje kupatila, svla~ionice, ulazne vazdu{ne
struje, a u nekim rudnicima i klimatizacija radili{ta:
Ch =
Gde su:
476
WiCw Ah Qh Rh
(din/ t)
Qgod

proizvodnih sistema
Wi - zbir potro{nje energije za kupatilo, svla~ionicu, grejanje
vazdu{ne struje i klimatizaciju radili{ta (kJ/god);
Ah,Oh - godi{nja amortizacija i odràvanje objekata i opreme (din);
Rh - godi{nji izdaciza plate radnika u objektima (din);
Cw - cena (din/kJ) energije koja se tro{i u objektima.
7.Li~na za{titna oprema rudara svedena na din/t godi{nje proizvodnje
Czs =
n Cizs
(din/ t)
Qgod
Gde su:
Czs - cena za{titne opreme (din/t);
N - broj zapo{ljenih radnika iz plana radne snage;
Cizs - cene pojedina~nih za{titnih sredstava s obzirom na njihovu
godi{nju potro{nju:
Ovde pripada:
C1 - cena {lema svedena na jednu godinu upotrebe (din/ god)
C2 - cena radnog odela i ve{a;
C3 - cena obu}e (~izama);
C4 --cena samospasioca;
C5 - cena rukavica nao~ara i td.
b) Tro{kovi za obezbe|enje rada i sigurnosti rada u rudnicima sa
posebnim opasnostima
1 Tro{kovi.za{tite od prodora i izboja gasova
Ovi tro{kovi za{tite od prodora i izboja gasova Cgz (din/t) su posebno
analizirani u literaturi i mogu biti odre|eni po formuli:
Cgz =
b(V1 V2 )
A Od
dk dd Kp + d
(din/ t)
Qgod
V1V2
Gde su:
b - tro{kovi ventilacije,odvodnjavanja i nadzora pri izradi
prostorija razrade i pripreme leì{ta za otkopavanje (Reìja),
(din/dan);
V1 - brzina izrade prostorija u normalnim uslovima ( m/dan)
V2 - brzina izrade prostorija u izbojnoj sredini s obzirom na
vreme stajanja zbog bu{enja kontrolnih i ,ili degazacionih
bu{otina (m/dan);
dk - tro{kovi bu{enja kontrolnih bu{otina (bu{i se prose~no,
pet bu{otina,jedna centralna i ~etiri konturne u odsecima od
po 5o m) izraàvaju se u din/m prostorije u izradi;
dd - tro{kovi bu{enja degazacionih bu{otina i degazacije
deonice prostorije svedeni na din/m duìne prostorije
rastere}ene od pritiska gasova;
kp - koeficijent pripreme leì{ta (m/t);
309
RUDARSKA ERGONOMIJA
Ad,Od - amortizacija i odràvanje opreme za degazaciju i
bu{enje (din/godi{nje)
2. Tro{kovi za{tite od eksplozija pra{ine i gasova

a) Tro{kovi za{tite od eksplozija pra{ine svode se na tro{kove za
suzbijanje stvaranja i izno{enja pra{inenekim od postupaka(suzbijanje
stvaranja pra{ine predhodnim vlaènjem ugljenog sloja,oro{avanjem
iskopine,vodene zavese itd) kao i nabavkom opreme u S za{titi:
Czp = qCpp + (Azp + Ozp + Rzp)/Q god
, ( din/t)
Gde su:
q - specifi~na potro{nja rastvora za predhodno vlaènje uglja i
oro{avanje (m3/t)
Cpp- cena pripreme i pumpanja rastvora (din/m3)
Azp,Ozp,Rzp - godi{nji izdaci za amortizaciju,odràvanje opreme i
plate radnika (din/god)
b) Tro{kovi za{tite od eksplozija gasova.
Ovi tro{kovi delom ulaze u tro{kovi ventilacije rudnika,a tako|e i za
sprovo|enje plana odbrane i spasavanja PPSa od skupnih opasnosti. Ako se
sprovode dodatne mere za{tite za inertizaciju radne sredine pri miniranju
ili u zoni intezivnih oksidacionih procesa, onda se mogu odrediti po formuli:
Czg =
Azg Ozg Rzg

CzgKp, (din/ t)
Qgod
Gde su:
Azg, Ozg, Rzg - amortizacija, odràvanje i plate radnika koji rade sa
opremom (din/god)
Czg - cena materijala z inertizaciju sredine, din/m prostorije;
Kp - koeficijent pripreme leì{ta (m/t).
3. Tro{kovi za{tite od endogenih i egzogenih poàra
Ova za{tita se ostvaruje primenom tehni~kih i organizacionih
mera.Tehni{ke mere za{tite se svode na ugradnju ure|aja za otkrivanje,
alarmiranje i automatsko ga{enje egzogenih poàra i ugradnju opreme i
stalni rad na inertizaciji starog rada i ru{evina,primenomkre~nog
mleka,azota i drugih specijalnih sredstava za spre~avanje oksidacionih
procesa.Op{ti izraz za odre|ivanje ovih izdataka je:
Cpz =
476
Azp Ozp Rzp

MCm,(din/ t)
Qgod

proizvodnih sistema
Gde su:
Azp,Ozp,Rzp - godi{nji izdaci za amortizaciju ure|aja,odràvanje i
plate radnika ;
M - specifi~na potro{nja antipirogenog sredstva (kg/t);
Cm - cena din/kg antipirogenog sredstva.
c) Tro{kovi za{tite od katastrofalnih zaru{avanja i gorskih udara

Ova vrsta za{tite je veoma kompleksna,a tro{kovi koji se pri primeni
ove vrste za{tie pojavljuju ulaze u cenu dobijanja rude.Oni se mogu
izdvojiti posebni tro{kovi za{tite.Ovi tro{kovi se svode na tro{kove
upravljanja krovinom ili na tro{kove sanacije otkopanog prostora, a kod
pojavljivanja gorskih udara i na tro{kove za{tite od gorskih udara.Oni se
mogu posmatrati i kao:
a) tro{kovi zapunjavanja,zamuljivanja ili izgradnje ili ostavljanja
za{titnih stubova;
b) tro{kovi zaru{avanja otkopanog prostora, ako ono zaostaje i
dovodi do opasnosti od zaru{avanja ve}eg obima;
c) tro{kovi predbu{enja ili monitoring sistema za otkrivanje opasnih
napona i predudarnog stanja;
d) tro{kovi likvidacije opasnosti od gorskih udara.
Ovi tro{kovi se tako|e mogu izraziti op{tom formulom ~ije detaljne
iznose trba izra~unati za konkretne primere rudnika.Ona glasi:
Czgu =
Azg Ozg Rzg

MigCig,(din/ t)
Qgod
Gde je:
Azg,Ozg,Rzg - godi{nji izdaci za amortizacijuopreme,odràvanje
opreme i plate radnika (din)
Mig - potro{nja materijala (kg/t) svedena na tonu proizvoda;
Cig - cena jedinice materijala (din/kg)
5.Tro{kovi za{tite od ostalih specifi~nih opasnosti u PPSu rudnika
mogu se po istom principu prora~unati.Tu spadaju tro{kovi za{tite od
radioaktivnog zra~enja,buke i vibracija i td.
U~e{}e tro{kova obezbe|enja sigurnosti rada u proizvodnoj
ceni rude
Ovako izdvojeni tro{kovi obezbe|enja ergonomsko siguronosnih
uslova rada za svaki uticajni faktor, omogu}uju da se proizvodna cena
mineralne sirovine formira od:
1. tro{kova za otvaranje i razradu leì{ta;
2. tro{kova za dobijanje mineralne sirovine;
3. tro{kova za transport i izvoz ;
311
RUDARSKA ERGONOMIJA
4. tro{kova za obezbe|enje ergonomsko siguronosnih
uslova rada
5. tro{kova za za{titu ìvotne sredine.
Procentualno u~e{}e obezbe|enja ergonomsko siguronosnih uslova
rada pri dobijanju mineralne sirovine i i ispoljavanju pojedine opasnosti Uzi
% dobija se iz odnosa:
Czi
Uzi = p 100,(%)
Gde je:
Czi - tro{kovi obezbe|enja ergonomsko siguronosnih uslova rada pri
ispoljavanju pojedina~nog uticajnog faktora (din/t);
P - proizvodna cena rude (din/t)
Procentualno u~e{}e svih tro{kova za obezbe|enje povoljnih
ergonomsko siguronosnih uslova rada u PPSu rudnika, u proizvodnoj ceni
mineralne sirovine Uz %, moè se izra~unati iz odnosa:
Uz =
Czi
100,(%)
P
Gde je:
Czi - zbir svih tro{kova za obezbe|enje ergonomsko siguronosnih
uslova rada u PPS-u rudnika
Uz procentualno u~e{}e tro{kova za obezbe|enje ergonomije i
sigurnosti rada u proizvodnoj ceni mineralne sirovine.
Dati pregled u~e{}a tro{kova obezbe|enja ergonomsko siguronosnih
uslova rada u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, ukazuje na sve
opasnosti koje se pojavljuju u rudnicima i na mogu}nost prognoze njihovog
uticaja na proizvodnu cenu mineralne sirovine. Ovakvo sagledavanje
tro{kova za obezbe|enje ergonomsko siguronosnih uslova rada u PPS-u
rudnika moè biti od koristi projektantima i organizatorima proizvodnje pri
dono{enju odluke o izboru tehnologije i tehnike za za eksploataciju
mineralne sirovine,odnosno odluke o eksploataciji mineralne sirovine iz
leì{ta u kojima se ispoljava veliki broj nepovoljnih ergonomsko
siguronosnih faktora.
5.5.2.. Prognoza tro{kova i ekonomske efikasnosti normalizacije
ergonomsko siguronosnih uslova u radnoj i ìvotnoj okolini
povr{inskog kopa
Radni uslovi na radnim mestima i u kabinama proizvodnih ma{ina pri
povr{inskom dobijanju ruda metala, zavisno od godi{njeg doba i op{teg
aerozaga|enja u kopu, mogu biti nekomforni, pa i {kodljivi za radnike, jer
dovode do profesionalnih oboljenja. Obezbe|enje komfornih, radnih uslova u
kopu u pogledu parametara klime i koncentracija gasova i pra{ine vr{i se
476

proizvodnih sistema
sredstvima klimatizacije i ventilacije koja pove}avaju tro{kove dobijanja
rude ali mogu ostvariti i ekonomsku dobit.
Pri oceni ekonomske efektivnosti kompleksa mera za normalizaciju
sastava vazduha u povr{inskom kopu, neophodno je uzeti u obzir ne samo
stvarna ostvarenja dobiti, koja su vezana za skra}ivanje zastoja u proizvodnji
u kopu zbog lo{ih radnih uslova, pove}anja produktivnosti rada
pri
komfornim radnim uslovima, smanjenja profesionalnih oboljenja i povreda,
ve} i socijalne i psiholo{ke aspekte koji se mogu podvr}i ekonomskoj oceni.
Oni ponekad imaju ~ak ve}i ekonomski uticaj na delatnost rudnika u celini.
Procentna stopa opadanja produktivnosti rada kao posledica
profesionalnih i drugih oboljenja usled nepovoljnih radnih uslova, dobija se iz
odosa izgubljenih radnih dana i mogu}eg broja radnih dana utvr|enih na
osnovu broja zaposlenih radnika (planiranog broja nadnica) i izra~unava se
po formuli:
Pst I rd Pn 100
gde su:
Pst - procentna stopa opadanja produktivnosti rada,
Ird - broj izgubljenih radnih dana zbog odsutnosti s posla, povre|
enih i obolelih od profesionalnih oboljenja, zbog spasavanja i
povla~enja sa radnih mesta i pruànja pomo}i itd.,
Pn - planirani broj nadnica na linijama proizvodnje.
Gubitak ukupnog prihoda ili profita predstavlja proizvod izgubljenih
radnih dana (nadnica ) zbog negativnih posledica delovanja radne okoline i
ostvarenog ukupnog prihoda ili profita po nadnici zapo{ljenog radnika u
odre|enoj vremenskoj jedinici (mesec, godina ).Radi upore|ivanja podataka u
pojedinim radnim organizacijama ili po pojedinim proizvodnim linijama u
povr{inskom kopu ( na rudi, na jalovini ili u dubinskom delu kopa u odnosu
na dubinske etaè u kopu ) moè se koristiti indeks smanjenja ukupnog
prihoda Isp ( ili profita ).On predstavlja odnos izme|u ukupnog broja
izgubljenih radnih dana (nadnica) Ird, i ukupnog broja ostvarenih nadnica Ord.
Tako se dobija pokazatelj za koliko je procenata smanjen ukupan prihod ili
profit zbog nagativnog delovanja nekomforne radne okoline [1].
Isp I rd Ord 100 .
Mere za normalizaciju sastava vazduha u povr{inskom kopu mogu da

doprinesu pove}anju produktivnosti rada i profita, jer uti~u i na smanjenje
ugroàvanja ìvotne okoline, pa i tro{kova za{tite ìvotne okoline.
Prognoza kapitalnih i proizvodnih tro{kova normalizacije atmosfere
u kopu
Tro{kovi vezani za odràvanje normalnog sastava atmosfere kako u
kabinama proizvodnih ma{ina tako i u delovima povr{inskog kopa u celini
uklju~uju}i i organizaciju odgovaraju}e kontrole, u op{tem slu~aju odre|uje
se po formuli:
313
RUDARSKA ERGONOMIJA
T = f1 + f2 + f3 + f4 ,
(din) ,
gde su:
f1 - tro{kovi vezani sa kori{}enjem neke opreme ili sa primenom
specijalnih
ma{ina za suzbijanje opasnih emisija {tetnosti
( kao {to su ure|aji za aspiraciju, ~i{}enje vazduha na bu{ilicama ili
kamion cisterne za polevanje puteva),
f2 - tro{kovi za nabavku i potro{nju materijala za ostvarivanje za{tite
( filtraciona
platna, voda, hemijski reagensi, {ljunak, nafta ),
f3 - tro{kovi energije,
f4 - tro{kovi opsluìvanja postrojenja i sprovo|enja mera za{tite od
zaga|ivanja vazduha (tro{kovi radne snage za rad na sredstvima
za{tite, njihovog odràvanja i nadzora za obezbe|enje normalnog
sastava atmosfere u kopu).
Veli~ine koje ulaze u prethodnu formulu mogu se odrediti po slede}im
formulama:
n
f1 A na
,
(din) ,
a
gde su :
n, i n,, - broj jedinica odgovaraju}e kori{}ene opreme ili ma{ina,
A - cena postrojenja ili ma{ina specijalne namene,
a - vreme trajanja ili amortizacije,
a, - tro{kovi za eksploataciju ma{ina i opreme specijalne namene
(tro{kovi odràvanja, godi{nji).
f2 M b ,
(din) ,
Suma M b predstavlja tro{kove materijala na godi{njem nivou za vodu,
gorivo, hemijska sredstva, itd.
gde su:
M' - potro{nja nekog materijala u (kg) ili (m3),
b' - cena jedinice materijala.
f3 Pebe Ppbp Pkrbdrr ,
(din),
gde su:
Pe,Pp,Pdr - odgovaraju}e potro{nje elektri~ne, pneumatske i druge
energije (energije goriva),
be,bp,bdr - cene jedinice potro{ene energije.
f4
NRK
,
gde su:
N' - broj radnika po profesijama ili kvalifikacijama, zapo{ljenih na
poslovima sprovo|enja razli~itih mera za{tite uklju~uju}i i slu`bu kontrole
atmosfere u
kopu,
R - bruto zarada radnika zavisno od profesije i kvalifikacije na
godi{njem nivou,
K' - koeficijent kojim se uzima u obzir kori{}enje radnika iz drugih
radionica.
476

proizvodnih sistema
Obezbe|ivanjem zdrave radne okoline u povr{inskom kopu i
normalnog sastava atmosfere uti~e se i na smanjenje dometa aerozaga|
enja iz kopa u ìvotnu okolinu i time smanjenje:
1) - povr{ina za otkup zemlji{ta oko kopa koje su ugroène
koncentracijama aerozaga|enja iznad MDK i GVI pra{ine >
100(mg/m2) na godi{njem nivou (prva zona ugroàvanja),
2) - povr{ina zemlji{ta na kome su umanjeni prinosi zbog imisije pra{ine
iznad GVI (mg/m2/dan) na srednje mese~nom nivou, pa se vlasnicima
mora nadoknaditi renta (druga zona ugroàvanja),
3) - povr{ina zemlji{ta na kome se povremeno, nekog dana, mogu
pojaviti imisije iznad GVI (mg/m2/dan) i koncentracija {tetnosti iznad
MDK (tre}a zona ugroàvanja), u kojoj vlasnici zemlji{ta mogu
o~ekivati {tete zbog aerozaga|enja.
Tro{kovi za odràvanje normalnog sastava vazduha mogu biti svedeni na
tonu proizvodnje rude iz povr{inskog kopa (din/t) i za njih moè biti odre|eno
procentualno u~e{}e u proizvodnoj ceni rude.
Tz = T / P ,
(din/t) ,
gde su:
T - tro{kovi odràvanja normalnog sastava vazduha (din/god),
P - godi{nja proizvodnja (t/god),
Tz - tro{kovi odràvanja normalnog sastava vazduha svedeni na tonu
rude.
U~e{}e tro{kova odràvanja normalnog sastava vazduha atmosfere
kopa u proizvodnoj ceni rude dobija se, kod poznate proizvodne cene rude
Cp,(din/t), po formuli:
Uz = (Tz / Cp)100 , (%),
Tro{kovi odràvanja normalnog sastava vazduha u kopu se mogu
optimizirati ako se izraze u funkciji koncentracije {tetnosti u kopu
Ck;Tz=f(Ck). Ova funkcija ima opadaju}u vrednost sa dopu{tanjem porasta
koncentracije aerozaga|enja u kopu. U isto vreme zbog pove}anja emisija
aerozaga|enja u okolinu,rastu tro{kovi otkupa zemlji{ta oko kopa i tro{kovi
naknade vlasnicima zemlji{ta oko kopa na kome su umanjeni prinosi. Ti
tro{kovi se mogu svesti na tonu proizvedene rude i izraziti u obliku funkcije
To=f(Ck). Ova funkcija raste sa porastom koncentracije {tetnosti u kopu C k.
Optimalana koncentracija Ck {tetnosti u kopu se nalazi na preseku ovih
krivih, a optimalni tro{kovi za{tite od aerozaga|enja u kopu i {teta van kopa
Tu / Ck 0
Tu dobijaju se iz relacije : Tu=Tz+To odnosno iz uslova :
( Sl.5.5.1. ).
Tu
(Tz To ) 0 .
Ck
315
RUDARSKA ERGONOMIJA
Prognoza ekonomske efektivnosti uvo|enja kompleksa mera za
normalizaciju sastava vazduha u kopu
Ekonomski efekat od skra}ivanja zastoja u radu proizvodnih linija u kopu
zbog naru{avanja normalnog sastava atmosfere pri primeni kompleksnih
mera za{tite moè biti odre|en po formuli:
E (P1 P2 )b
, (din),
Gde su:
P1 i P2 - broj ~asova zastoja u pogonu pri odsustvu primene mera
za{tite ili pri
primeni mera za{tite i pojavi otrovnih i {tetnih
komponeneti u atmosferi iznad MDK,
b'' - {teta ili gubici po 1h zastoja nekog agregata ili ma{ine u
proizvodnom lancu.
Gubici vezani sa smanjenjem produktivnosti rada, zbog zastoja u radu
opreme odre|uju se po formuli:
Epr K Ep , (din),
gde su :
K'' - koeficijent kojim se uzima u obzir smanjenje produktivnosti rada
zbog nedovoljnih radnih uslova (K''=Isp);
Ep - ukupni ekonomski gubici zbog zastoja u radu proizvodne opreme
Ep=P1(b1''N1 + b2''N2 + b3'' ), (din),
gde su :
N1, N2, N3 - broj jedinica u jednovremenom zastoju nekih tipova
opreme,
b1, b2, b3 - {tete (gubici) jedno~asovnog zastoja u radu odre|enog
tipa opreme.
Ukupni gubitak kopa prouzrokovan zastojima i smanjenjem produktivnosti
rada odre|uje se po formuli:
Eu Ep Epr Ep(1 K ) , (din).
Smanjenje gubitaka radnog vremena za veli~inu p=P1-P2 i pove}anje
produktivnosti rada do veli~ine K''', pri primenei kompleksnih mera za{tite
za normalizaciju sastava atmosfere daju op{ti ekonomski efekat.
Esg (P1 P2 )b(1 K K )
, (din),
gde je:
K' - koeficijent kojim se uzima u obzir kori{}enje radnika iz drugih
pogona zbog
nedostatka sopstvene radne snage,
K''' - koeficijent pove}anja broja ~asova rada sopstvenih radnika zbog
pobolj{anja
radnih uslova u kopu.
Celokupni ekonomski efekat, koji dobija povr{inski kop od primene
kompleksnih mera za{tite, sa uzimanjem u obzir tro{kova za njihovo sprovo|
476

proizvodnih sistema
enje ( za sniàvanje koncentracije pra{ine i gasova u vazduhu,obezbe|enje
optimalnih klimatskih uslova na radnim mestima, mehani~ko provetravanje
i organizacija kontrole sastava atmosfere) moè biti odre|en po formuli:
D=T-To-E , (din),
gde su:
T - tro{kovi primene kompleksnih mera za{tite,
To - Tro{kovi nadoknade za umanjene pinose na okolnom zemlji{tu,
E - efekat skra}ivanja zastoja u kopu.
Slika 5.5.2.. a) grafik funcije Ts=f(Ck); b) grafik funkcije To=f(Ck)

Tro{kovi nadoknade za umanjene prinose na okolnom zemlji{tu zavisno od
dometa aerozaga|enja iz kopa odre|en je po formuli:
To SkBztk SoBzto Svtv (Bz1 Bz2 )(C p1 C p2 ) , (din),
gde su:
Sk, So, Sv - povr{ine zauzetog zemlji{ta kopom, odlagali{tem i
zemlji{ta na kome je samanjena produktivnost (mogu to biti povr{ine
I, II i III stepena ugroàvanja oko kopa ~ija {irina zavisi od emisije
aerozaga|enja u kopu),
Bz1, Bz2 - produktivnot zamlji{ta pre i posle delovanja rudarskih radova,
(kg/ha),
tk, to, tv - periodi zauzetosti ili delovanja aerozaga|enja u kopu u
godinama,
Cp1, Cp2 - tro{kovi proizvodnje pre i posle ugroàvanja zemlji{ta ,
(din/kg).
Modeli prognoze tro{kova i efekata normalizacije sastava vazduha
u povr{inskom kopu "Veliki Krivelj"
Odre|ivanje stvarnih tro{kova normalizacije sastava vazduha u
povr{inskom kopu "Veliki Krivelj" zavisi od izbora ( od strane investitora )
nivoa za{tite i isporu~ioca adekvatne opreme. U prvoj fazi produbljivanja
kopa nema posebnih problema sa velikim aerozaga|enjemu kopu ali u tre}oj
fazi produbljivanja potrebno je preduzeti mere za suzbijanje gasova i pra{ine
i mehani~ko provetravanje kopa.
317
RUDARSKA ERGONOMIJA
U prvoj fazi za za{titu od pra{ine potrebno je obezbediti dve cisterne
za polevanje puteva, razvesti industrijsku vodu do priozvodnih etaà i izvr{iti
opravku ure|aja za aspiraciju pra{ine pri bu{enju minskih bu{otina. Za rad
na sprovo|enju mera za{tite i za odràvanje ovih ure|aja treba formirati
posebne radne grupe kao i grupu za kontrolu provetravanja i stanja
aerozaga|enja u kopu. Tro{kovi za preduzimanje mera za normalizaciju
sastava vazduha u kopu "Veliki Krivelj", na godi{njem nivou, mogu se grubo
proceniti prema tabeli 5.5.1.
Tabela 5.5. 1. Gruba procena primene kompleksnih mera za{tite od
aerozaga|enja u kopu
Godi{nji tro{kovi
br
Naziv
tro{ka
amort.
opr.
energija
materijali
opsl.i
remont
Ukupno
2
3
4
5
suzbijanje ~i{}enje
pra{ine
gasova
($/toni)
mehani~ko
provetravanje
kopa
odràvanje i
kontrola stanja
2000
10000
120000
1200
lokalna
ventilacija i
grejanje kabina
15000
80000
10000
500
20000
4000
2000
600
2000
1000
20000
500
5000
200
1000
230000
2200
44000
108000
14000
Na osnovu poznatih formula za prora~un dometa koncentracija

pra{ine iznad MDK za ìvotnu okolinu i povremenih dnevnih imisija pra{ine i
srednje godi{njih imisija iznad dopu{tenih GVI mogu se odrediti {irine zona
opasnosti oko povr{inskog kopa "Veliki Krivelj", posle primene kompleksnih
mera za suzbijanje emisije pra{ine, kada je ona svedena na emisiju pra{ine
u kopu qk=5223 (mg/s) i iz drobili~nih postrojenja q 2=3186 (mg/s), pa je
qv=8409 (mg/s) (Tab.5.5.2.).
Tabela 5.5.2. - Ugroàvanje ìvotne okoline oko kopa pra{inom posle
sprovedenih mera za{tite
br.
Naziv
veli~ina
srednja brzina Ws
% u~estalosti
turbulentnost
polu{irina X{r
duìna profila Lk
1
2
3
4
5
6
7
8
9
&
N
1,7
0,25
0,76
730
1180
NE
1,78
5
0,79
700
1600
E
1,57
15
0,70
770
110
0
1860 346
1
,095 ,105
Vetar iz
SE
0,89
0,25
0,42
700
940
dometC>0,15mg/m3
2744
1*)
(bez za{tite)
koncentracija pra{ine C ,096
,225
na ivici kopa
(sa za{titom) (mg/m3)
dimet
752
509 948 3263
C>CMDK=0,2(mg/m3)
domet(m)dnevnih
126
130 128 165
GVI<100
domet(m)
0,3
6,5 19,2 0,4
sr.god.GVI<100
*) - ti{ina w=0-0,8; 1*) - 11909; & - 10
476
pravca
S
SW
1,49 1,1
3
3,5
0,67 0,51
600 420
1200 160
0
2328 310
8
,088 ,123
W
1,8
7
0,8
600
110
0
176
1
,080
NW
2,4
16
1,05
700
940
*)
50
-
1766
,090
0,22
638
851 482
484
III
100
107 108
165
II
27

proizvodnih sistema
Sprovo|enjem kompleksnih mera za suzbijanje emisije gasova i
pra{ine iz povr{inskog kopa moè se obezbediti normalni sastav vazduha
atmosfere u kopu,pove}ati produktivnost rada ljudi i ma{ina i stvariti u{tede
za nadoknade zbog ugroàvanja okolnog zemlji{ta, jer se smanjuju {irine
ugroènih zona:
- prva zona(I) ugroènog zemlji{ta sa imisijama pra{ine
iznad GVI na srednje godi{njem nivou,
- druga zona (II) ukojoj su imisije iznad dopu{tenih dnevnih
GVI,
- tre}a zona (III) u kojoj se javlja povremeni domet
koncentracija iznad dopu{tenih za ìvotnu okolinu.
5.5.3. Izbor strategije za{tite od nezgoda u rudnicima

Za re{avanje problema izbora strategije za{tite od nezgoda u rudnicima,
uspe{no se moè primeniti teorija igara iz oblasti operacionih istraìvanja.
Na osnovu nje se moè birati niz alternativa za suzbijanje bilo kog vida
ispoljavanja neke prirodne opasnosti.
Nezgodu u rudniku izaziva manifestacija nekog izvora opasnosti, usled koje
dolazi do o{te}enja rudarskih objekata, prekida proizvodnje ili gubitaka
ljudskih `rtava. Izvori nezgoda u rudnicima mogu biti razli~iti, ali naj~e{}i
su:
1. Zaru{avanja velikog obima i gorski udari,
2. Prodori vode ili ìtkih materijala,
3. Eksplozija eksplozivnih sistema,
4. Rudni~ki endogeni ili egzogeni poàri,
5. Prodori otrovnih i zagu{ljivih gasova iz svojih kolektora /1/.
Verovatno}a opasnosti od nekog izvora nezgoda zavisi od na~ina
njegovog ispoljavanja. Ako se neki izvor nezgoda ne ispoljava u leì{tu, onda
je verovatno}a opasnosti od tog izvora nula, pa zbog toga ulaganja u sistem
za{tite nisu potrebna, (mogu biti ravna nuli b o=0). Ako se neki izvor opasnosti ispoljava sa verovatno}om opasnosti p>0,3 (prvi stepen), onda sistem
za{tite od ispoljavanja tog izvora opasnosti i ulaganja za njegovo instalisanje
i odràvanje su adekvatna prvom i osnovnom stepenu. Ta ulaganja ima}e
neku vrednost koja se uslovno moè ozna~iti sa b1=1. (I grupa tro{kova
din.). Ako se neki izvor opasnosti ispoljava sa verovatno}om opasnosti
p1>0,5 (drugi stepen opasnosti) onda je za ostvarivanje sigurnosti od
nezgoda potreban savr{eniji sistem za{tite ~ija }e cena primene biti ve}a
b2=2 (II grupa tro{kova0. Ako se izvor opasnosti ispoljava sa verovatno}om
opas-nosti p>0,8 (tre}i stepen opasnosti) onda je za ostvarivanje sigurnosti
od nezgoda potrebno ugraditi obimniji i savr{eniji sistem za{tite, za ~ije su
funkcionisanje tro{kovi tre}e veli~ine b3=3 (III grupa tro{kova).
Projektovanje eksploatacije leì{ta vr{i se na osnovu raspoloìvih
geolo{kih podataka o leì{tu i podataka ili proceni mogu}ih na~ina
319
RUDARSKA ERGONOMIJA
ispoljavanja pojedinih prirodnih potencijalnih opasnosti. U projektu sigurnosti
treba da bude usvojena optimalna varijanta koja zahteva minimalne
tro{kove ulaganja i odràvanja sistema za{tite od odre|ene prirodne
potencijalne opasnosti, a obezbe|uje maksimalnu sigurnost od nezgoda. Ako
nije obezbe|en adekvatan sistem za{tite javlja se rizik da do nezgoda do|e sa
svim posledicama koje one donose, pa i rudarskih nesre}a pra}enih ljudskim
`rtvama.
Izbor strategije za{tite od potencijalnih opasnosti u rudniku
Strategija za{tite od nezgoda iz nekog izvora opasnosti defini{e se kao
skup svih alternativa kojima projektant raspolaè pri dono{enju odluke. On
moè da planira odluke (alternative) uzimaju}i u obzir sve mogu}e na~ine
ispoljavanja neke prirodne potencijale opasnosti koji se mogu dogoditi u toku
eksploatacije leì{ta, a mogu biti podstaknuti tehni~kim faktorima
eksploatacije. Skup alternativa koje projektant moè da bira ozna~ava se sa
A= (a0, a1, a2,...am), a skup alternativa na~ina ispoljavanja prirodne
potencijalne opasnosti, a u vezi sa njim i tro{kova za nabavku, ugradnju i
kori{}enje sistema za{tite visoke verovatno}e sigurnosti i pouzdanosti
ozna~ava se sa B=(b0, b1, b2,...bn). Na osnovu ovih podataka moè se
definisati prosta matri~na igra, kod koje je i igra~; projektant sistema
za{tite, a II igra~ prirodna potencijalna opasnost (izvor nezgoda) sa svojim
na~inom ispoljavanja i tro{kovima za suzbijanje opasnosti od nastajanja
nezgoda u zavisnosti od na~ina na koji }e se odre|ene opasnosti ispoljavati.
Tabela 5.5.3.
Tabela 5.5.3. Matrica tro{kova sistema za za{titu od nezgoda C/ai;bj/
Na~in ispoljavanja prirodne potencijalne opasnosti
Kategorija leì{ta
0
I
II
Verovatno}e
nastajanja
0
0,3
0,5
nezgoda pi
Tro{kovi sigurnosti Bi (cene)
b0
b1
b2
Strategije projektanta u pogledu
a0
0:0
0:1
0:2
izbora sistema za{tite Ai
a1
1:0
1:1
1:2
(zavise od procenjene visine
a2
2:0
2:1
2:2
{tete)
a3
3:0
3:1
3:2
III
0,8
b3
0:3
1:3
2:3
3:3
Strategija se moè ra~unati, odnosno rigorozno odre|ivati i tako svaka

nelogi~nost u odlu~ivanju isklju~iti /2/. Biranje ovih argumenata koji su pod
kontrolom projektanta zavisi}e od procene, ({tete koje mogu nastati pri ispoljavanju
nezgode) njegove logike rezonovanja i verziranosti. Na taj na~in, mo}i }e da usvoji
jednu strategiju u odnosu na procenjeni ili stvarni na~in ispoljavanja opasnosti, bila
ona dominantna ili ne. Rezultat efikasnosti i dominantnosti odre|ene strategije
saznaje se tek kad je eksploatacija leì{ta ili dela leì{ta za koje je projekat ra|en
zavr{ena, ili kada je do nezgode do{lo, pa se na njen ishod ne moè uticati.
Za strategiju koja je izabrana kaè se da je sa nultim zbirom cene igre, ako
pri kraju igre igra~a koji je dobio igru bude jednaka vrednosti gubitka igra~a koji je
igru izgubio. Vrednost dobitka je jednaka RIZIKU. Ni jedan igra~ ne moè potpuno,
ve} samo delimi~no, moè uticati na ishod doga|aja. U slu~aju kada samo jedan
igra~ moè da uti~e na ishod doga|aja, dok je drugi igra~ bez uticaja, igra se svodi
na igru jednog lica. Ako projektant sistema sigurnosti ima niz alternativa koje su
476

proizvodnih sistema
ozna~ene sa A(a0, a1, a2, ...am) sa ishodnom cenom C(ai/)onda se moè da traì
optimalna alternativa i to tako da bude C(a') > C(ai/) za sve vrednosti ai. Kada su
oba igra~a izabrala alternative onda je cena za igra~a I C(ai, bj), a za igra~a II je
C'(ai; bj). gde je C(ai;bj) = -C'(ai; bj).
Izme|u cene izabrane alternative za{tite od nezgoda a i i potrebne za{tite,
zavisno od na~ina ispoljavanja prirodne potencijalne opasnosti, bj, javlja se razlika
R=(ai-bj). Ona predstavlja u{tedu na sigurnosti, odnosno, rizik sa kojim je izvr{en
izbor strategije, to jest sistema za obezbe|enje sigurnosti da do nezgode ne}e do}i.
Vrednost {tete koja bi nastala usled pojave nezgoda moè biti ve}a od rizika
(naj~e{}e je ve}a), a pri stradanju ljudi ona je nenadoknadiva. Matrica strategija
cena sigurnosti i rizika sa uslovnim vrednostima R i ai bj ; ai=0, 1, 2, ...m;
bj=0,1,2,..n, date su u tabeli 5.5.4.
Tabela 5.5.4.. Matrica grupe cena sigurnosti i rizika

Mogu}e {tete
Tro{kovi izabranog sistema
a0
a1
a2
a3
b0
b1
b2
b3
0
1
2
3
-1
0
1
2
-2
-1
0
1
-3
-2
-1
0
ai - cena alternative za{tite koju je izabrao projektant

bj - cena potrebnog sistema za{tite s obzirom na na~in ispoljavanja pri-rodne
potencijalne opasnosti
Ako se odre|ena prirodna opasnost ne pojavljuje u leì{tu b j o, onda je
logi~no da je nepotrebno ulaganje u sistem za{tite, pa je odgovor projektanta a i o.
Tu nema ni ulaganja ni rizika. Ako projektant ne zna na~in ispoljavanja odre|ene
opasnosti, ali zna da }e se ona ispoljiti, onda moè da bira strategije a 1, a2, a3. Ako
je izabrao strategiju a2 cene 2 (druge grupe), a na~in ispoljavanja nastupa sa b 1,
onda je projektant precenio protivnika, pa je vi{e uloìo (2), a dobija (1). Ako se
opasnost ispoljava sa b2, onda je izabrana strategija sa nultom vredno{}u, pa je to
optimalna strategija. Ako se opasnost ispoljava sa zahtevom ulaganja u sistem
za{tite do nivoa b3, onda je izabrana sa rizikom ~ija je grupa cene R=(2 - 3)=-1.
Pojava rizika govori da do nezgode moè do}i, jer ispoljavanje opasnosti ne}e biti
na vreme ot-kriveno. Da li se isplati rizikovati, zavisi od toga da li }e {teta od
nezgode biti manja ili ve}a od rizika. Ako bi {teta od nezgode bila manja od rizika,
onda vredi rizikovati.
Na~inima ispoljavanja opasnosti bj mogu da se pridruè verovatno}e
u~estalosti qi>0, poznate iz prakse /ako se u Z rudniku: nulti, prvi, drugi i tre}i
na~in ispoljavanja opasnosti pojavljuje z0, z1, z2, z3 puta, onda su q0 z0 / Z ,
q1 z1 / Z , q2 z2 / Z , q3 z3 / Z / , onda se moè odrediti n-dimenzioni vektor Q(q0,
q1, q2, q3) raspodela verovatno}a pojavljivanja, gde je qi 1. U~estalost izbora
pojedinih strategija (sistema za{tite) od projektanata tako|e se moè predstaviti sa
m dimenzionim vektorom P=(p0, p1, p2,...,pm), gde je pi>= 0, a pi =1. (i=0, 1,
2,...,m).
Cena strategije je onda data sa C / PQ / pi qi aij . Izraz pokazuje da postoje
optimalne strategije PxQ x takve da je:
C Px Q x minP maxQC P Q maxQ minP C * P Q
321
RUDARSKA ERGONOMIJA
Biranje strategije moè da bude u vidu jednog postupka, a mogu to
biti i serije postupaka sa novim informacijama pri svakom novom koraku.
Postupak izbora strategije, odnosno sistema za{tite koji se vr{i na osnovu
matrice u tabeli 5.5.4.. predstavlja normalnu formu proste matri~ne igre, a
pozicione ili dinami~ke igre uklju~uju i nove informacije pri svakom
narednom koraku.
Izbor strategije putem matrica, moè se transformisati u problem linear-nog
programiranja. Op{ta formula zadatka linearnog programiranja, koja je
najpogodnija za ovu svrhu sastoji se u slede}em:
F x C1x1 C 2x2 ... C nxn
Pri ograni~enjima:
a11x1 a12x2 ... a1nx n b1
a21x1 a22x2 ... a2nx n b2
am1x1 am2x2 ... amnxn bn
Gde su elementi aij R O
Nejedna~ine su date po kolonama
Uvek je mogu}e prona}i takvu konstantnu veli~inu d koja }e, kada se
doda svakom elementu matrice, dati novu matricu, kod koje su svi elementi
pozitivni. Pri tom struktura matrice ostaje nepromenjena, ali se njena
vrednost razlikuje za konstantnu veli~inu d u odnosu na prvobitnu. Par
optimalnih strategija u prvobitnoj matrici isti je kao i par optimalnih
strategija u novoj matrici.
Ako je P p0 , p1,...pm optimalna strategija projektanta onda za bilo
koju ~istu strategiju zavisnu od na~ina ispoljavanja odre|ene prirodne opasnosti koja se ozna~ava cenom sa bj, vaì poznata relacija: C(p* bj ) V . V vrednost varijante j=0, 1, 2, ...,n.
Razvijeni oblik ove realcije je: Nejedna~ine po kolonama
a11p1 a21p2 ... am1pm V
a21p1 a22p2 ... am2pm V
a1n p1 a2n p2 ... amnpm V
Na osnovu ovih relacija mogu se dobiti re{enja p1, p2, pm, a dati sistem
nejedna~ina moè se napisati u obliku:
a11p1 / V a21p2 / V ... am1pm/ V 1
a1n p1 / V
x i pi / V
a2n p2 / V
i 1,2, m
... amnpm/ V 1
S obzirom da je p1+p2+...pm=1, dobija se x1+x2+...+xm=1/V

Projektant èli da odabere takav skup vrednosti p1, p2,...,pm i V
(Vrednost varijante) koja }e zadovoljiti prethodne nejedna~ine po (pi), a da
pri tom V bude {to manje. Ovo je identi~no tvr|enju da projektant èli da
odredi skup vrednosti x1, x2,...,xm, koje zadovoljavaju skup nejedna~ina datih
po kolonama matrice 1.
476

proizvodnih sistema
a11x1
a21x2
..
am1xm
a12x1
a22x2
..
am2xm
a1nx1
a2nx2
..
amnxm
Nejedna~ine obezbe|uju da funkcija Fx=1/V=x1+x2+...+xm dobije

minimalnu vrednost. U datom primeru mogu}e je formirati ~etiri
nejedna~ine sa ~etiri nepoznate xi ~ije je re{enje lako na}i /2/.
Na osnovu analize mogu}ih na~ina ispoljavanja pojedinih prirodnih
potencijala opasnosti, mogu}ih sistema za{tite od nastajanja nezgoda i
tro{kova njihovog kori{}enja, mogu}e je izabratu optimalnu strategiju
za{tite od nezgoda, odnosno, takav sistem za{tite koji }e zahtevati
minimalne tro{kove, a obezbe|ivati maksimalnu sigurnost. Svo|enjem
problema na zadatak linearnog programiranja, re{enje se moè dobiti
primenom simpleks metode i programa sadrànih u kopjuterima.
Zaklju~ak
Oblikovanje ergonomsko siguronosnih uslova rada u preduze}u ili
rudniku zahteva izvanredno poznavanje mogu}nosti ~oveka (radnika) i
dejstva svih proizvodnih faktora koji se mogu ispoljiti
na njegov
fizi~ki,psihi~ki i zdravstveni integritet. Zbog toga se preporu~uje i
iènjerima da osim upoznavanja sa tehnolo{kim procesima rada, ma{inama
za rad i pojedinim karaktreristikama radne okoline u preduze}ima, upoznaju i
mogu}nosti i potrebe ~oveka, te prema njegovim potrebama da oblikuju
rad ,odnosno organizaciju rada.
I ako je ovaj pregled rudarske ergonomije namenjen Iènjerima koji
rade u rudarstvu,on moè korisno posluìti i iènjerima drugih
struka.Rudarska proizvodnja je kompleksnija i opasnija od svih drugih
proizvodnja potro{nih dobara pa je zato njoj posve}ena ve}a pa`nja, a knjiga
je dobila ve}i obim strana. Uskla|ivanje odnosa pri radu izme|u ~oveka
,ma{ina radnih prostora i radne okoline simbolizovano je i vinjetama u
okviru poglavlja ,jer u svakom radu treba otkriti interesovanje za komfor i
estetiku.
Literatura
1. V.Jovi~i}, Ventilacija rudnika, RGF Beograd, 1973 god.
2. M. Miljkovi}, Ocena prirodnih i tehni~kih ergonomsko siguronosnih
uslova eksploatacije leì{ta mineralnih sirovina, Zbornik radova XVIII
Oktobarskog savetovanja rudara i metalurga, Bor 1981 god.
3. M.Miljkovi}, Dubina leì{ta i njen uticaj na ergonomsko siguronosne
karakteristike eksploatacije leì{ta, Zbornik radova XIV Oktobarskog
savetovanja rudara i metalurga, Bor 1982 . god.
323
RUDARSKA ERGONOMIJA
4. M.Miljkovi} , Neki aspekti uticaja ugla nagiba leì{ta mineralnih sirovina
na ergonomiju i sigurnost rada,Zbornik radova XVII oktobarskog
savetovanja rudara i metalurga, Bor ,1985.
5. A.N. [erban, Rukovodstvo po regulirovaniju teplovega reìma {aht,
NEDRA,Moskva 1977. god.
6. B. Glu{~evi}, Otvaranje i metode podzemnog otkopavanja rudnih
leì{ta, MINERVA,Subotica - Beograd, 1974. god.
7. Grupa autora; PRADNIK GORNIKA, Tom 2, [lask, Katovice,1975 god.
8. A.S. Bur~akov, Rudnaja aerologija, NEDRA, Moskva 1971. god.
9. I.L.Etinger,H.V.[ulman, Raspredelenije metana v porah iskopaemieh
uglej, NAUKA Moskva 1975. god.
10.
G.N.Fejt, Pro~nostnie svojstva i ustoi~ivost vibroopasnih ugoljnih
plastov, NAUKA,Moskva, 1966. god.
11.
M.Miljkovi}, Uticaj debljine leì{ta na ergonomiju,sigurnost rada i
ekonomiku dobijanja mineralnih sirovina,Zbornik Radova XVII
oktobarskog savetovanja rudara i metalurga, Bor 1986 god.
12.
M Miljkovi}, Raspored merno kontrolnih ure|aja zna~ajnih za
sigurnost rada u PPSu rudnika, Zbornik Radova XIX oktobarskog
savetovanja rudara i metalurga, Bor 1987. god
13.
J Kanja, Problemi radne sposobnosti ~oveka u sistemu ~ovek
ma{ina, ERGONOMIJA, br. 1976/2
14.
I.Manenica, Pregled nekih ergonomskih metoda za prou~avanje
rada, ERGONOMIJA, br1980/1,Beograd
15.
.@. Milosavljevi}, Principi kori{}enja psihofizi~kih parametara u
ergonomskoj oceni radnog mesta, ERGONOMIJA, br 1976/5, Beograd
16.
M.Savi}evi},
O
poznavanju
problema
umora
i
premora,ERGONOMIJA, 1976/3, Beograd.
17.
17M. Peraji}, Faktori li~nosti i variranja psihomotornih reakcija
kao idikatora povre|ivanja na radu, ERGONOMIJA, br 2/1975 god,
Beograd.
18.
D.S.Miler,V.H.From, INDUSTRIJSKA SOCIOLOGIJA, panorama
Zagreb 1986 god.
19.
.S.Marjanovi}, Povezivanje ~oveka s organizacijom,ERGONOMIJA
br 5/1976 god. Beograd
20.
M. Miljkovi}, Tro{kovi obezbe|enja sigurnosti rada u rudnicima sa
podzemnom eksploatacijom,Zbornik radova tehni~kog Fakulteta u Boru,
br 19/2 iz 1983 god.
21.
21.M.Miljkovi}: Obezbe|enje potrebne koli~ine kiseonika za rad
ljudi i ma{ina u rudnicima,
22.
Glasnik rudarstva i metalurgije, Vol.5*., br.2., BOR (1992),
str.185.
23.
Z.Stojkovi}, M.Miljkovi}, D.Bogdanovi}: Optimizacija povr{ina
popre-~nih preseka
24.
Prostorija ventilacione mreè, RGF, Zbornik radova, Nau~ni skup:
Pod-zemna eksplotacija i aspekti unapre|enja i racionalizacije
tehnolo{kih procesa, Beograd (1993.), str.426.
25.
F.A.Abramov: Rudni~naja aerogazodinamika, Nedra, Moskva
(1972.), str.175.
26.
Pravilnik o tehni~kim normativima za podzemnu eksplotaciju
uglja (Sl. SRJ br. 4/89.) strana 1
476

proizvodnih sistema
27.
Grupa autora, Gorna mehanika, Moskva, "Nedra" 1982. strana
39.
28.
L.Petrovi}, Operaciona istraìvanja "Nau~na knjiga" Beograd
1985. god.
29.
M.Miljkovi}, Ergonomski aspekti skra}ivanja radnog vremena
rudara, Zbornik radova Tehni~kog fakulteta u Bor, br.1,2 1987.god,
str.32 i 33.
30.
Pravilnik o tehni~kim normativima pri prevozu ljudi u rudnicima
sa podzemnom eksploatacijom mineralnih sirovina, Sl.SFRJ 34/1989,
str.855.
31.
R.Milanovi}, Transport u rudarstvu, Bor, 1988.god, str.:
260,275,324.
32.
Grupa
autora,
Gornaja
mehanika,
Nedra
Moskva,
1982.god,str.378.
325

V Deo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

V Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

5.1 OCENA UTICAJA GEOMETRIJE LE@i[TA NA ERGONOMIJU

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

5.1.OCENA UTICAJA GEOMETRIJE LE@I[TA NA ERGONOMIJU I SIGURNOST

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

preventivnih mera za{tite od prodora i izboja gasova i vode.

Kod uticaja dubine le`i{ta na karakter ispoljavanja pojedinih opasno-sti

Poznato je da koli~ina vazduha Qv m3/h pomno`ena sa gustinom da je

provetravanje dubokih jama rudnika

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

Slika 5.1.2. Nomogram za izbor podgrade hodnika rudnika u zavisnosti od

Sa dubinom le`i{ta menjaju se i mehani~ke karakteristike stena usled

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

kako je dato u nomogramu na osnovu podataka iz lite-rature (9). Sadr`aj

Slika 5.1.3. Nomogram za odre|ivanje metanosnih le`i{ta u zavisnosti od

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

Iz prethodnog kratkog pregleda vidi se uticaj dubine le`i{ta na

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

A odavde se odre|uje {teta na prirodnom bogatstvu.

Iz ovog izraza vidi se da se sa pove}anjem debljine le`i{ta m

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

Razvrstavanje le`i{ta u kategorije

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

Na osnovu kategorizacije le`i{ta mogu se davati i ocene ispoljavanja

5.2. UKUPNA OCENA ERGONOMSKO SIGURONOSNIH USLOVA RADA

zapaljiva i eksplozivna svojstva mineralne pra{ine,

U tehnolo{ko tehni~ke karakteristike eksploatacije le`i{ta koje su od

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih uslova rada rudarskih proizvodnih

Suprotna od ocene opasnosti je ocena sigurnosti, pa se umesto govora o

Naziv prirodne i tehni~ke karakteristike

dubine zalaganja i sklopa le`i{ta

Kategorija i ocena karakteristike

Rv>1 h=(400Rv>1 h>800 m

[kodljiva i otrovna svojstva mineralne pra{ine

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih karakterisitka rudarskih

Sklonost gorskim udarima

Tabela 5.2.3. Ocene ergonomsk-osigurnosnih karakteristika rudnika

U radu je predlo`ena metodologija za ocenu prirodnih i tehni~kih

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih karakterisitka rudarskih

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih karakterisitka rudarskih

U zavisnosti od ispoljavanja prirodne potencijalne opasnosti i njene

n - broj posmatranih elemenata sistema koji su otkazali u vremenu

Verovatno}a pouzdanosti (efikasnosti) sistema, odnosno rada bez

Suprotna verovatno}i pouzdanosti i sigurnosti sistema za otkrivanje

u~estalost kvarova (otkaza) u proizvodnom sistemu koji

Ako je u~estalost opasnih otkaza u proizvodnom sistemu kontinuirana,

Kada do|e do kvara na sistemu (na nekom ure|aju) dolazi do prekida

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih karakterisitka rudarskih

tzi vremena zamene pokvarenih komponenti i osposobljavanja

Koeficijent raspolo`ivosti ili ispravnosti proizvodnog sistema za siguran

- u~estalost kvarova u nekom vremenu t manjem od

Verovatno}a opasnosti od bar jednog otkaza sistema, u posmatranom

verovatno}a pouzdanosti proizvodnog sistema (radnih ure|

Za{titni ure|aji pove}avaju sigurnost (za{titu) proizvodnog sistema od

PS = P/ili A, ili B/ = P(a) + P(b) ; PS =

2. Multiplikaciona teorema za slu~aj kada su doga|aji nezavisni:

V DEO - Ocena ergonomsko sigurnosnih karakterisitka rudarskih

P(m) = P i C, i D = P(C) P(d) ; P(m) =

3. Adiciona teorema za slu~aj kada se doga|aji ne isklju~uju:

Ako se `eli odrediti verovatno}a nastajanja nezgode iz odre|enog

Dakle, teorija verovatno}e mo`e biti uspe{no primenjena za analizu

5.3.2.Verovatno}a nastajanja kolektivne nesre}e (rudarske