Kupus, karfiol, brokoli, kelj pupar i keleraba

Autori:
Tom Thorogood, Goran Janji, Simo Bundalo,
Pascal Bernardoni, ore Moravevi, Bojan Mari, Goran ivkov,
Keith Morris, Janet Morris, Tom Millan, Olivera Jordanovi
Radenko Blagojevi
Izdava:
FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS
ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA ISHRANU I POLJOPRIVREDU
Donors:
Governments of the Kingdom of the Netherlands and
of the Kingdom of Norway
Zahvaljujemo se poljoprivrednim proizvoaima koji su svojim iskustvom
pomogli izradu ove broure
tampa: Lavalu
Dizajn i priprema za tampu: Milan Novii
Coordination Office for the Serbia and Montenegro
arka Marinovia 2, 11000 Beograd,
Tel: 011/ 661-713, 661-892

Osnovni podaci
Znaaj
- Kupus predstavlja ukusno povre,
- Odlinog je hemijskog sastava,
- Moe se koristiti sve, ukiseljen, suen,
- Na trpezi je cele godine.

Rasprostranjenost
- Veoma rasprostranjena kultura,
- Gaji se gotovo u celom svetu,
- Kod nas se gaji skoro u svim krajevima,
- U Srbiji se kupus seje na oko 25 000 hektara.
01

Trite i marketing
Unapredite Vau proizvodnju:
- Planirajte gde ete prodati,
- Planirajte ranu ili kasnu proizvodnju,
- Vodite dnevnik proizvodnje,
- Specijalizujte proizvodnju / budite prepoznatljivi.

Prosene
maloprodajne
cene kupusa
na pijacama
Pinjskog
okruga 2002.
godine.

02

Velikoprodajne
cene kupusa
(Ni, 2002.)

Uslovi uspevanja
Zemljite
Laka zemljita pogoduju
ranim sortama, dok tea,
zbijenija, koja due dre
vlagu, odgovaraju kasnim
sortama kupusa. Slabo
kisela zemljita, pH 5,5-6,5,
najbolja su za veinu sorata
i hibrida kupusa.

Toplota
- Ima skromne temperaturne zahteve,
- Podnosi kratkotrajne mrazeve i do -10 oC (sortna karakteristika),
o
- Rane sorte su neto osetljivije i izmrzavaju na oko -3 C,
o
- Seme klija na 4 C,
o
- Temperature iznad 25 C negativno utiu na rast i razvie.

Plodored
- Na istoj njivi kupus ne treba gajiti najmanje 4 godine,
- Dobro se uklapa u plodorednu emu,
- Dobri predusevi za kupus su leguminoze, trave, krompir, strna ita...,
- Kupus je dobar predusev za sve povrtarske kulture,
- Daje dobre rezultate kada se ubri stajnjakom.

Navodnjavanje
Obavezna agrotehnika mera pri proizvodnji kupusa
Potrebe za vodom su velike, posebno u fazi:
- Posle rasaivanja,
- Zavijanja glavice i
- Porasta glavice.

03

Proizvodnja kupusa iz rasada

Topla leja
Za ranu proizvodnju
- Setva se obavlja sredinom februara,
- Koliina semena je 3-5g/m2 leje,
- Na 1m2 leje moe se odgajiti oko 500 biljaka,
- Za zagrevanje leje koristi se najee stajnjak.

Za proizvodnju
jednog hektara
kupusa iz rasada
potrebno je 350-600g
semena.

Hladna leja
Za jesenju i zimsku potronju

04

Hladna leja

- Setva se obavlja u maju i junu mesecu,

- Formiraju se leje irine 120cm na
nezakorovljenom, lakom i humusom bogatom
zemljitu na kom ranije nisu gajene
kupusnjae,
- Potrebno je 3-5g semena/m2, 8-10g/m2
(pikiran rasad).

Kako se vri setva?

- Omake uz dodatak peska, prekrupe ili cineba
(bolje rasporeivanje semena),
- Runo u redove 6-7x2cm (markeri),
- Runom sejalicom u redove,
- Mainski u kontejnere (rana proizvodnja).

Koristiti markere (ablone) radi boljeg rasporeda semena

Omake posejano seme kupusa

Nega rasada
- Provetravanje tople leje,
- Zalivanje (10-15l vode/m2 leje),
- Prihranjivanje (npr. 15g KAN-a/5l vode/m2 leje)
- I prihranjivanje se izvodi kada biljke dobiju prvi stalni list,
- II prihranjivanje, 10-15 dana nakon prvog,
- Zatita od bolesti i tetoina,
- Suzbijanje korova.

Proizvodnja

Planirajte proizvodnju
Rana
Srednje rana
Kasna

Postupci i mere pred rasaivanje rasada

- Dan pre rasaivanja rasad kupusa treba dobro zaliti,
- Ukoliko je rasad prerastao i ako se sadnja obavlja po toplom vremenu,
poeljno bi bilo odrezati deo lisne mase kako bi smanjili isparavanje vode
preko lista i tako poboljali primanje biljaka.

Kvalitetan rasad
- Rasad prispeva za rasaivanje 30-45 dana posle nicanja,
- Biljke treba da su vrste, zdrave, sa najmanje etiri normalno razvijena lista
i dobro razvijenim korenovim sistemom.

05

Osnovna obrada i priprema zemljita za sadnju

- Pred jesenje oranje razbacati oko 30-50t/ha
zgorelog stajnjaka,
- Jesenje oranje izvesti na dubinu 25-30cm sa
zaoravanjem stajnjaka,
- Predsetvena priprema se obavlja u prolee
tanjiraom, drljaom, a najbolje bi bilo
setvospremaem,
- 2/3 NPK ubriva se unosi u jesen pred oranje,
- 1/3 NPK ubriva se unosi pred pripremu
zemljita za sadnju.

Biljka kupusa sedam dana posle sadnje

Obrada zemljita za postrnu setvu

06

- Bez stajnjaka,
- Plia obrada, do 20cm,
- Startno ubrenje.

Rasaivanje
Rani kupus
- Rasauje se od kraja marta,
- Razmak sadnje: 40-60x30-40cm,
- Sklop od oko 50 hiljada biljaka po hektaru.

Kasni kupus
- Rasaivanje se obavlja u julu,
- Razmak sadnje: 70x50 ili 70x60 cm,
- Sklop od oko 25-30 hiljada biljaka po hektaru.

Sadnja
- Runa ili mainska,
- Razmak sadnje zavisi od sorte, zemljita,
primenjene mehanizacije, naina gajenja i dr.,
- Rasad se sadi na dubinu do prvog lista,
- Posle rasaivanja izvriti zalivanje.

Potrebno je proizvesti vie oko 10% rasada,

zbog kasnijeg popunjavanja mesta na njivi
gde rasaivanje nije uspelo.

Dobar prijem rasada u polju

Osnovno ubrenje i prihranjivanje

Samo hemijska analiza zemljita dae potpun uvid u plodnost,
a konsultacija sa strunjakom omoguie pravilnu primenu
mineralnih ubriva.

Prinosom od 60t/ha kupus iznese sa njive:

- 216 kg N,
- 90 kg P2O5 i
- 330 kg K2O (istih hraniva).
Dobro pripremljen (zgoreli) stajnjak poeljno je
koristiti u proizvodnji kupusa. Njime e se
popraviti fizike, hemijske i bioloke osobine
zemljita, ime e se stvoriti uslovi za uspenu
proizvodnju.
07

Vrsta mineralnog hraniva

30
t/ha

NPK (8:16:24)

50
t/ha

60
t/ha

70
t/ha

200

300

400

NPK (15:15:15)

400

KAN (27%)

200

100

100

200

Multi-Comp Base, Cropcare 4, Osmocot exact, ...

100

250

300

300

200

250

300

80

100

150

50

80

Polyfeed (20:20:20), Cropcare 1,

Peters Profesional (20:20:20)...
Cropcare 3, Polyfeed (16:8:32),
Universol (18:11:18)...
Multi KMg, Kalijum sulfat...

Orjentacione koliine mineralnih ubriva za odgovarajui prinos 70

[kg/ha]

Kritine vrednosti hemijskog sastava lista kupusa (University of Florida, 1991)

Status hraniva
Deficit
Optimum
Suficit

N
P
K
Ca
(%)
(%)
(%)
(%)
Pet nedelja posle rasaivanja
<3,2

<0,3

<2,8

3,2-6,0

0,3-0,6

2,8-5,0

>6,0

>0,6

>5,0

<0,8

Mg
(%)

S
(%)

<0,25

1,1-2,0 0,25-0,6 0,3-0,6

>2,0

>0,6

<0,2

<0,3

Fe
(ppm)

Mn
Zn
(ppm) (ppm)

B
Cu
Mo
(ppm) (ppm) (ppm)

<30

<20

<30

<20

<3,0

<0,3

30-60

20-40

30-50

20-40

3,0-7,0

0,3-0,6

>100

>40

>50

>40

>10

Osam nedelja posle rasaivanja

Deficit
Optimum
Suficit

<3,0

<0,3

<2,0

3,0-6,0

0,3-0,6

2,0-4,0

>6,0

>0,6

>4,0

<0,8

1,0-2,0 0,25-0,6 0,3-0,8

>2,0

>0,6

<0,8

<0,25

>0,8

<30

<20

<30

<20

<3,0

<0,3

30-60

20-40

30-50

20-40

3,0-7,0

0,3-0,6

>100

>40

>50

>40

>10

>0,6

Glavica u formiranju
Deficit
Optimum
Suficit

<3,0

<0,3

<1,7

3,0-4,0

0,3-0,5

2,3-4,0

>4,0

>0,5

>4,0

1,5-2,0 0,25-0,45
>2,0

<20

<20

<20

<30

<4,0

<0,3

0,3

20-40

20-40

20-30

30-50

4,0-8,0

0,3-0,6

>100

>40

>40

>50

>10

>0,45

- Uporedna kontrola hemijskog sastava zemljinog rastvora i

novo formirane lisne mase, nekoliko puta tokom vegetacije,
omoguie nam potpunu racionalizaciju ubrenja, kao i uvid u
iskorienost pojedinih hraniva.

08

Mere nege
Meuredna obrada
- Razbijanje pokorice,
- Unitavanje korova,
- Delimino zagrtanje stabla biljke.

Okopavanje kupusa

Navodnjavanje
- Vreme i norme zalivanja odreuju se prema
klimatskim uslovima, tipu zemljita i stanju
useva,
- Optimalna zalivna norma je oko 40 l/m2,
- Broj zalivanja kod rane proizvodnje je od 3 do
6 puta,

Koje sisteme koristiti za navodnjavanje?

- Vetaka kia,
- Brazde,
- Kap po kap.

Kritini periodi za vodom

- Posle rasaivanja i
- Pred formiranje glavice.

Neravnomerno navodnjavanje moe dovesti do pucanja glavice.

Prihranjivanje
- 7-10 dana posle rasaivanja
(Polyfeed 20:20:20+Me, Cropcare 1,
Peters Profesional 20;20;20+Me...),
- Intenzivan porast (KAN, AN, Multi KMg,
Kalijum sulfat...),
- Pred poetak formiranja glavice
Cropcare 3, Polyfeed 16:8:32+MgO+Me,
Universol 18:11:18+2MgO+Me... ).

Period prvog prihranjivanja kupusa

U prvoj polovini vegetacije

koriste se azotna, a u
drugoj polovini
lakorastvorljiva fosforna i
kalijumova hraniva

09

Folijarnu prihranu obavljati sa zatitom kupusa od bolesti i tetoina

Proizvodnja kupusa direktnom setvom

- Za jesenju i zimsku potronju,
- Zemljite mora da je strukturno i dobro
pripremnjeno,
- Obavezno je jesenje duboko oranje,
- Setva se obavlja u maju i junu mesecu,
- Utroi se od 1,5 do 2kg semena/ha,
- Dubina setve je 1-2cm,
- Proreivanje se vri kada biljke obrazuju
2-3 lista,
- Ostala nega je ista kao kod proizvodnje iz
rasada.

Period intenzivnog porasta biljke

Preparati za zatitu kupusa

- Najee korieni preparati u zatiti kupusa

PROGRAM ZATITE KUPUSA

Razvojni stadijum kupusa

Pre setve

Setva

Pre
nicanja

Kotiledoni

2-3
lista

4-6
listova

6-8
listova

Form.
glavice

Berba

Herbicidi
Treflan EC
upilan E-48

Travni i irokolisni Inkorpokorovi

racija
~II~
1,5 l/ha

Devrinol
Stomp 330 E
Goal 2E
Fusilade

~II~
Jednogodinji
travni
Travni i irokolisni
korovi
Jednog. i vieg.
travni

5 l/ha
1,5-2,5 l/ha
1-3 l/ha

Fungicidi
10

Dithan M-45

Plamenjaa,
Crna pegavost
Plamenjaa,
Crna pegavost

Ridomil Z-72

Plamenjaa

Cineb S-65

Tiram WP

Dezinfekcija
semena

3 4 kg / ha
2 3 kg / ha
2.5 kg / ha
4g/kg
semena

Insekticidi
Karate 2,5 EC
Calypso 489 SC
Fosfamid 40

0,03%
0,02%

Biljne vai,
Kupusova muva

Pirimor 25WG

0,08-0,1%
0,1%

Mospilan 20 SP

0,02-0,03%

Talstar 10-EC

Lisna sovica,

0,02-0,03%

Karate 2,5 EC

Leptiri kupusari,

0,03-0,04%

Fastac 10-EC

Kupusni moljac

Rogor 40

Buva,

0,1%

Basudin 40

Kupusova muva

0,15%

0,01%

Pri tretiranju kupusa pesticidima koristiti okvaivae (npr. Nonit, Trend 90, Radovit N, Citowet...) radi boljeg prijanjanja preparata
na list kupusa koji ima votanu prevlaku.

Pre korienja svakog preparata proitati i slediti

uputstvo o njegovoj upotrebi!

Hibridi i sorte
Najzastupljenije sorte i hibridi na njivama Srbije (2002)
SORTA

Srpski melez 4

Srpski melez 10

CENA SEMENA

Srednje rana sorta, prosene teine glavice 2,5kg.

Pogodan za kiseljenje glavica.
Rodna, srednje rana sorta, krupnih glavica (oko 3kg),
koje lako pucaju. Pogodan za kiseljenje ribanca.

50g semena/2,2

50g semena/2,2

Kasna sorta. Okruglo-pljosnate, svetlo-zelene boje,

Futoki

vrlo zbijene glavice prosene teine 3-4kg.

50g semena/2,2

HIBRIDI

Elisa F1

Super rani hibrid. Glavica teine 0,8-1,3 kg. Gaji se i na otvorenom

i u zatienom prostoru.

2500 semena/15

Adema F1

Ranostasan, prinosan, kvalitetan. Dospeva za berbu za oko

55 dana. Pogodan za gajenje ispod agrila.

2500 semena/18

Hunter F1

Veoma rani hibrid, duine vegetacije od 50 do 55 dana.

1000 semena/9

Balbro F1

Koristi se za ranu proizvodnju kao sve. Veoma je prinosan.

2500 semena/18

Minoris F1

Rani hibrid, okruglih glavica teine 1-1,5kg. Dobro se uva na njivi.

2500 semena/7,5

Grenadier F1

Srednje rani hibrid,glavice okrugle 2-4kg. Koristi se sve i preraen.

2500 semena/15

Pruktor F1

Hibrid srednjeg stasavanja (75 dana). Dobro se uva na njivi.

50g semena/27

Bravo F1

Popularan hibrid za kasnu proizvodnju.

50g semena/44

Coronet F1

Kasni hibrid. Pogodan je za due uvanje i skladitenje.

2500 semena/19

Lion F1

Kasni hibrid, pogodan za skladitenje i uvanje.

2500 semena/18

Redsky F1

Okrugle do blago pljosnate glavice crvenog kupusa koji se dosta

koristi za sveu potronju.

2500 semena/14

KVALITETNA ROBA
SE PRE PRODA!!!

11

Berba kupusa
- Rane sorte se beru u nekoliko navrata, a srednje
rane i kasne najee jednom ili dva puta,
- Ne treba brati vlane glavice, jer se tada lake
kvare,
- Berba se vri runo, jaim noevima,
- Po odsecanju glavice se iste od spoljnih listova
i pakuju u ambalau u kojoj e se prodavati ili
skladititi,
- Korienjem traktorskih platformi runa berba
se olakava.

Kupus je tehnoloki zreo kada

glavica dostigne odreenu
krupnou i vrstinu.
Tehnoloka zrelost krae traje leti,
nego u jesen.

12

uvanje
- Fermentisan (ukiseljen)
- Skladiten u kontrolisanim uslovima
- Kasne sorte kupusa se u hladnjaama na
temperaturi od 0-0,5oC mogu uvati i do
6 meseci, srednje rane 3, a rane sorte 1 mesec,
- Relativna vlanost vazduha ne sme prei 90%
uz stalnu cirkulaciju vazduha,
- Za vreme uvanja kupus gubi na teini od 8
do 26,5%.

Zdrave, prilikom berbe,

manipulacije i transporta ne
oteene glavice kupusa e se
lake i due uvati.

Bolesti i tetoine kupusa

Poleganje rasada (Pythium spp., Rhizoctonia solani, Alternaria brassicae...)
Biologija parazita

Poleganje rasada

- Gljiva se odrava u zaraenim biljnim ostacima

u zemljitu,
- Visoka vlanost, slaba osvetljenost i pregusta
setva pogoduju razvoju bolesti.

Simptomi
- Pojedinane biljice posle nicanja poleu i
uginjavaju,
- Na hipokotilu klijanaca javljaju se vodenaste
pege,
- Pege prstenasto zahvataju biljku,
- Zaraeno tkivo nekrotira i postaje tamno,
- Usled irenja zaraze u lejama nastaju prazna
mesta.

13

Zatita
- Koristiti zdravo, dezinfikovano seme za setvu,
- Zdrav supstrat za proizvodnju rasada,
- Ne sejati seme pregusto u leji,
- Kontrolisati uslove u leji,
- Hemijska zatita (fungicidi): Previcur, Cineb

Kila kupusa (Plasmodiophora brassicae)

Biologija parazita
- Prenosi se rasadom,
- Preko trajnih spora odrava se u zemljitu,
- Visoka vlanost kiselih zemljita i umerene
temperature (oko 20oC) pogoduje
razvoju parazita.

Kila kupusa

Kila kupusa

Simptomi
- Biljka zaostaje u porastu,
- Javlja se hloroza i uvenue lia,
- Pojava sitnih glavica,
- Na korenu su formirane guke ili izrasline.

Zatita
- Plodored od najmanje 6 godina,
- Kalcifikacija kiselih zemljita.

Plamenjaa kupusa (Peronospora parasitica)

Biologija parazita
14

- Prezimljava u zaraenim biljnim ostacima,

- Prenosi se semenom, na samoniklim biljkama
i na izvodnicama,
- Vlano i prohladno vreme odgovara razvoju
bolesti.

Simptomi
- Javlja se tokom cele vegetacije,
- Na liu se javljaju sitne utomrke pege,
- Jae zaraeno lie sui se i propada.

Zatita
- Plodored (za semensku proizvodnju),
- Koristiti zdravo seme i zemljite u proizvodnji
rasada,
- Hemijska zatita (fungicidi): Ridomil MZ-72,
Aliette, Dithane M-45, Cineb S-65

Plamenjaa kupusa

Crna pegavost (Alternaria brassicae)

Crna pegavost

Biologija parazita
- Prenosi se preko zaraenih biljnih ostataka,
- Moe se prenositi i semenom, rasadom i
zvodnicama,
- Vie temperature pogoduju patogenu.

Simptomi
- Na liu se javljaju mrke, okruglaste, zonirane
pege,
- Na lisnim i cvetnim drkama, ljuskama i stablu
javljaju se izduene pege,
- Zaraene ljuske ranije pucaju.

Zatita
- Plodored,
- Koristiti zdravo seme i zemljite u proizvodnji
rasada,
- Hemijska zatita (fungicidi): Dithane M-45,
Cineb S-65, Antracol WP 71,

15

Crna trule (Xanthomonas campestris)

Crna trule

Biologija parazita
- Prenosi se preko zaraenih biljnih ostataka,
- Moe se prenositi i semenom, a odrava se na
korovima (fam. kupusa), kao i u zemljitu u
zaraenim biljnim ostacima,
- irenju bakterije doprinose insekti i kine kapi
(oroavanje),
- Vlano i toplo vreme pogoduju patogenu.

Crna trule

Simptomi
- Rasad vene i izumire,
- Na liu starijih biljaka pojavljuju se
karakteristine pege koje se klinasto ire od
ivice lista, du nerva , ka centralnom nervu,
- Tkivo u okviru pege izumire, a nervi dobijaju
tamnu boju,
- Biljke se slabo razvijaju i zaostaju u porastu.

Zatita
- Plodored od 3 do 5 godina,
- Koristiti otporne sorte,
- Koristiti zdravo seme i zemljite u proizvodnji rasada,
- Suzbijanje potencijalnih domaina,
- Zaraene biljke izneti iz useva i unititi.

Buvai kupusnjaa (Phzllotreta spp.)

16

Biologija parazita i tete

- Sitni tvrdokrilci, dugi 1,5-3mm,
- Sjajni, crne plave ili zelene boje,
- Kreu se brzo, skau,
- tete prave odrasli insekti,
- Prezimljavaju kao odrasli u zemljitu,
- Izgriene brojne rupice na listu,
- Kod jaeg napada lie podsea na sito,
- U fazi nicanja mogu unititi itav usev,

Suzbijanje
- Plodored.
- Hemijska zatita: Basudin 40 WP, Actara,
Decis, ...

Kupusovi buvai

Veliki i mali kupusar (Plutella maculipennis)

Leptir kupusar

Biologija parazita i tete

- Leptiri, belih krila, sa crnim arama u uglovima
prednjih krila,
- Raspon krila se kree od 45mm kod malog i
oko 60mm kod velikog kupusara,
- Gusenice velikog kupusara su svetlozelene, sa
utim uzdunim prugama i crnim mrljama,
duge do 40mm,
- Gusenice malog kupusara su tamno zelene,
duine do 30mm,
- Imaju dve generacije godinje,
- tete nanosi gusenica koja izgriza lisnu masu,
- Pri jaem napadu ostaju samo lisni nervi.

Larva velikog i malog leptira kupusara

Suzbijanje
- Plodored,
- Hemijska zatita: Basudin 40 WP, Talstar 10-EC,
Karate 2,5 EC, Fastac 10EC

17

Kupusna sovica (Mamestra brassicae)

Kupusna sovica

Biologija parazita i tete

- Noni leptir, smee boje,
- Gusenice su sivozelene do mrke boje,
- Gusenice su duine 40-50mm,
- Ima dve generacije godinje,
- Gusenica se hrani izgrizajui lie,
- Kod masovne pojave izaziva golobrst,
- Odrasle gusenice se ubuuju u glavicu kupusa
pravei hodnike,
- Hodnici su zagaeni izmetom.

Suzbijanje
- Plodored,
- Hemijska zatita: Decis 1,25 EC, Talstar 10 EC,
Fastac 10EC

Kupusni moljac (Plutella maculipennis)

Biologija parazita i tete

Leptir kupusnog moljca

- Sitni leptiri (9 mm), sivkaste boje,

- Mlada gusenica je ukasto bele boje,
- Kasnije je gusenica zelena, duga do 12mm,
- Ima 2-3 generacije godinje,
- Prezimlajva lutka na raznim mestima,
- Rano u prolee javljaju se leptiri,
- enka polae jaja na korove iz fam. kupusa,
- Lete predvee, a u toku dana miruju na biljci,
- Mlade gusenice jedu donje slojeve lista, nakon
ega se taj deo sui i ostaju rupe,
- List dobija izgled fine ipke.

Suzbijanje

Gusenica kupusnog moljca

- Plodored,
- Suzbijanje korova
- Hemijska zatita: Karate 2,5 Ec, Decis 1,25 EC,
Talstar 10 EC, Fastac 10EC
18

Biljne vai (Aphididae)

Biologija parazita i tete

Biljne vai

- Insekti nenog, mekanog tela duine oko 4mm,

- Obojeni su nijansama crne i zelene boje,
- ive u kolonijama beskrilnih formi,
- Postoje i krilate forme,
- Prezimljavaju u stadijumu jajeta na kasnim
kupusima ili na drugim biljkama iz familije
krstaica,
- Glavni su prenosioci virusa,
- Imaju vie generacija u toku godine,
- Siu sokove iz biljaka,
- Pojedini delovi ili cele biljke se deformiu
i sue,
- Lue mednu rosu koja je dobra podloga za
tetne gljive

Suzbijanje
- Plodored,
- Suzbijanje korova,
- Unitavanje etvenih ostataka,
- Hemijska zatita: Basudin 40 WP, Calypso 489 SC,
Pirimor 50 WG, Mospilan 20 SP, Karate 2,5EC, Fosfamid 40

Kupusna muva (Phorbia brassicae)

Biologija parazita i tete

Kupusna muva

- Jaje je beliasto, izdueno, vretenastog oblika,

duine 1,1mm, a irine 0,5mm;
- Larva je beznoga, blistavo bele boje;
- Prednji deo larve je jako suen;
- Odrasla larva dostie duinu od 8mm;
- Lutka se nalazi u smeem kokonu duine 5-6mm
- Muva lii na domau muvu, sive je boje, sa tri
ire tamnije pruge na gornjoj strani grudi;
- Na telu se nalaze dosta duge ekinje;
- Muva dostie duinu od 6 do 6,5mm;
- Prezimljava u stadijumu lutke u zemlji;
o
- Javlja se kada je temperatura zemljita oko 12 C;
- tete prave larve, najvie na korenu;
- Napadnute biljke blede, sue se i propadaju;
- Najvee tete pravi u poetnim fazama razvoja
kupusa

Suzbijanje

19

- Plodored,
- Hemijska zatita: Basudin 40 WP, Rogor 40
Talstar 10 EC, Fastac 10EC

Kupusna stenica (Eurydema ventrale)

Biologija parazita i tete

Kupusna stenica

- Jaje je sivkasto crne boje, duine 1,20mm,

a irine oko 0,85mm,
- Svi razvojni stadijumi lie na odraslog insekta
(imaga), samo sto su svetlije boje,
- Ima dve potpune generacije godinje,
- Prezimljava kao polno zreli imago ispod biljnih
ostataka i u plitkim slojevima zemljita,
- Odrasli insekt se pojavljuje rano u prolee,
- U prolee insekti se nalaze na korovskim
biljkama iz familije kupusa,
- tete prave ubodom u tkivo biljke, gde list
- poinje da gubi zelenu boju,
- Ako je napad masovan moe doi do suenja celokupne lisne povrine,
- tete su izraene posebno za vreme toplog i sunog leta.

Suzbijanje
- Plodored,
- Hemijska zatita: Basudin 40 WP, Talstar 10 EC, Fastac 10EC

Trokovi proizvodnje kupusa na otvorenom polju i procena dobiti

Br.
1.
2.
3.

1. TROKOVI RADA
Radna operacija
Priprema mesta za proizvodnju rasada
Setva
Nega rasada

povrina 1 ha
Sredstvo

Br. rad. dana Tro. rada (din.)

Runo

1500

-II-

1200

-II-

3600

Ukupno:

20

4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

Transport i rasturanje stajnjaka

Zaoravanje strnita
Startno ubrenje
Tretiranje herbicidom
Predsetvena priprema zemljita
Markiranje radova
Raznoenje rasada
Sadnja
Popunjavanje praznih mesta
Postavljanje sistema za oroavanje
Meuredna kultivacija (2x)
Prihranjivanje (2x)
Zalivanje (6x)
Zatita od bolestii etoina (3x)
Berba
Klasiranje i pakovanje
Transport

6300

Laki traktor

2800

Srednji traktor

3000

Laki traktor

800

-II-

1200

-II-

1200

-II-

600

-II-

600

-II-

2500

Runo

1200

-II-

1200

Laki traktor

2400

-II-

2400

DMB Slap 400

6100

Laki traktor

1200

Runo

6000

-II-

3000

Kamion

12000

Ukupno:
Br.
1.
2.

3.
4.
5.

2. UTROAK I TROKOVI MATERIJALA

Materijal
Stajnjak (zgoreli)
Mineralna hraniva
- NPK
- KAN
Seme (hibrid)
Pesticidi
Ambalaa (rael dakovi)

Koliina

54500

Cena (din.)

20t

Vrednost

3000

6000

800 kg

12

9600

400 kg

3200

300 g

16500
5800

5000 kom

Ukupno:
3. OSTALI TROKOVI
4. PRINOS GLAVICA KUPUSA
5. VP CENA GLAVICA KUPUSA
6. VREDNOST PROIZVODNJE
7. UKUPNI TROKOVI
8. PRIHOD
U kalkulaciju trokova nisu uzeti trokovi zemljita, kapitala i osiguranja useva.

5000

46100
12500
40 t
6 din/kg
240000
113100
126900

Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis D.C.)

- Veoma cenjeno povre iji je jestivi deo zadebljala metamorfozirana cvast sa
skraenim cvetnim drkama (rua). Spada u grupu povra koju nije lako proizvesti
zbog njegove neotpornosti na niske i visoke temperature, bolesti i tetoine.
Poleganje rasada
- U tehnolokoj zrelosti rua ima znatnu hranljivu vrednost i specifian prijatan ukus zbog
ega karfiol ubrajaju u delikatesno povre.

Zemljini uslovi
- Na kiselim zemljitima dolazi do deficita
mikroelementa molibdena (kovrdav list i
deformacija cvasti), a na baznim
mikroelementa bora (trule i upljikavost
sredinjeg dela cvasti).

Karfiol

21

Plodored
- Obavezan
- Dobri prduslovi su mahunarke, paradajz, krompir, ita...

Obrada i ubrenje
- Obrada zemljita uslovljena je vremenom berbe preduseva i ista je kao kod kupusa,
- Uz osnovnu obradu poeljno je korienje stajnjaka (30-50tha),
- Na srednje obezbeenim zemljitima primenjuje se oko 800kgha NPK ubriva
(najbolje 8:16:24).

Gajenje
- Proizvodnja rasada, rasaivanje, mere nege
ukljuujui i zatitu od bolesti i tetoina ista je
kao i kod kupusa. Najbolje rezultate daje kada se
gaji kao kasni usev.

Ambition F1

Prihranjivanje
- I prihranjivanje izvodi se oko 3 nedelje posle
presaivanja sa 200kgha KAN-a,
- II prihranjivanje mesec dana posle prvog istom
koliinom hraniva,
- Kod sorte duge vegetacije potrebno je i
III prihranjivanje.

22

Kako dobiti ruu bele boje?

- Kod sorata koje nemaju sposobnost samopokrivanja potrebno je cvast zatititi povezivanjem
listova ili pokrivanjem cvasti otkinutim donjim
listovima.

Zato se rua ne formira ili je slabog kvaliteta?

- Oteenje vegetativnog pupoljka u ranoj fazi (mraz, mehanika povreda, tetoina),
- Rasaen prestar rasad,
- Nedovoljna ishrana azotom,
- Visoke temperature izazivaju esto prorastanje listova kroz ruu,
- Listovi ne tite ruu od sunca i ona uti (starije sorte).
- Zakasnela berba dovodi do izduivanja cvetnih grana pri emu rua postaje rastresita.

Berba, pakovanje i uvanje karfiola

- Najee viekratna runa berba,
- Bere se vrsta, tehnoloki zrela cvast za vreme
suvog i sunanog vremena,
- Skrauju se svi listovi i rua ostaje samo bono
njima zatiena,
- Na veim povrinama u olakanju berbe koriste
se obino transportne trake,
- Rue izmrzavaju na temperaturi od 30C,
- Pakuje se najee u gajbice,
- Uslovi uvanja su isti kao kod kupusa,
- U sobnim uslovima postaje neupotrebljiv posle
par dana.

Karfiol u gajbici

Prinosi
- Sorte kratke vegetacije, 15-20tha,
- Sorte srednje vegetacije, 20-25tha,
- Sorte duge vegetacije, oko 30tha

Sortiment
Casper F1,

Asterix F1,

Roxford F1,

Elan F1,

Arfak F1,

Nautilus F1,

Fremont F1,

Siria F1,

Plana F1,

Cortes F1,

Amfora F1,

Serano F1,

Fargo F1,

Rapido F1,

Amsterdam F1,

Smila F1,

Fremont F1,

Gipsy F1,

Baldo F1,

Navona F1 (romanesko tip),

Pavilion F1,

Grafitti F1 (ljubiasti)...

23

Brokoli (Brassica oleracea var. botrytis svar. cymosa)

- Za razliku od karfiola formira rastresitu cvast slobodnih cvetnih pupoljaka zelene boje.
Poslednjih godina kod nas zauzima sve vei prostor na trpezi i njivi. Bogatiji je po
hemijskom sastavu od karfiola, a najnovija istraivanja govore o tome da sadri i
neke antikancerogene materije.

Gajenje

24

- Tehnologija gajenja se ne razlikuje znaajnije

od one koja se primenjuje kod karfiola i
kupusa. Kod prihranjivanja za razliku od
karfiola dodaje se oko 20% vie azotnih hraniva.
Takoe se gaji najee preko rasada kao i
ostale kupusnjae. Rasauje se sa 4-5 dobro
razvijenih listova na rastojanje najee
60-70x30-40cm, ime se postie sklop
od 35-45000 biljaka/ha.

Brokoli

Sortiment
- Lucky F1, Griffen F1, Marathon F1, Stolto F1, Montop F1, Flash F1, Viking F1,...

uvanje
- Ubrane cvasti uvati na temperaturi do 4oC, kako ne bi dolo do otvaranja
cvetova u cvasti. Na 0oC i pri relativnoj vlanosti vazduha od 90 do 95%
cvasti je mogue uvati nekoliko nedelja.

Berba
- Bere se kada je cvast potpuno razvijena, a
cvetovi jo nisu otvoreni,
- Najee sukcesivno svakih 2-3 dana,
- Prvo se odseca primarna (centralna) cvast sa
10-15cm zadebljale stabljike,
- Kod jesenje proizvodnje na bonim granama
2-3 nedelje posle I berbe stiu za berbu i
sekundarni cvetovi kojih ima vei broj, ali su
sitniji,
- Prinosi se u savremenom nainu gajenja kreu
od 10 do 20t/ha.

Brokoli

Kelj pupar (Briselski kupus)

Znaaj i iskoriavanje
- Po hranljivoj vrednosti je u poreenju sa drugim
kupusnjaama na prvom mestu,
- Sadri belanevina preko 4%, ugljenih hidrata
oko 7,5%, masti 0,5%...,
- Bogat je vitaminima A, B1, B2, C i mineralima
(P, K, Ca, Fe, Mg, Cu, S, J...),
- Koristi se sve i na razliite naine pripremljen
(kuvan, kiseljen...).

Lunet F1

25

ta je jestivi deo kod kelja pupara?

- Kelj pupar formira jaku, visoku stabljiku
obraslu listovima koji su na dugim lisnim
drkama i u ijem pazuhu rastu sitne glavice,
glaviurci, zbog kojih se i gaji.

Brilliant F1

Kako i kada se gaji?

26

- Gaji se kao osnovna kultura,

- Ima dug vegetacioni period pa se seje u prolee
(mart-maj), a rasauje najkasnije do sredine
juna,
- Najee se rasauje na rastojanje 60-70x50-60
ili 70x70cm, (20000-35000 biljaka/ha),
- Potrebno je do 300g semena/ha (preko rasada),
- Vee koliine azotnih hraniva utiu na
formiranje rastresitijih glaviuraka, slabijeg
kvaliteta,
- Ostale mere nege su iste kao kod kupusa.

ta je dekapitacija?
- Mera koja podrazumeva zakidanje vrha biljaka, kako bi se pospeio
razvoj glaviuraka. Time se dobijaju krupniji glaviurci i vei prinos.
Dekapitacija se vri kada su prvoformirani glaviurci (pri osnovi)
prenika oko 1,5cm.

Sortiment
- Brilliant F1, Brigitte F1, Oliver F1, Philemon F1, Titurel F1, Lunet F1, Boxer F1,..

Otpornost na niske temperature

- Od svih kupusnjaa najbolje podnosi niske temperature. Sorte za kasnu
jesenju i zimsku proizvodnju beru se pod snegom. Niske temperature
(preko -10oC) sa golomrazicom izazivaju propadanje biljaka. Takoe i
velike koliine snenih padavina utiu na izvaljivanje i lomljenje biljaka
i smanjenje roda. Glaviurci koje uhvati mraz i slana bivaju ukusniji
za jelo.

Berba i prinosi
- Glaviurci u pazuhu listova su potpuno
formirani,
- Bere se sukcesivno, od osnove ka vrhu,
- Pojedine sorte se u naim uslovima (Vojvodina)
pod snenim pokrivaem mogu brati i do
februara meseca na otvorenom polju,
- Radi lakeg branja biljke se u toku zime mogu
isupati i smestiti u skladite na dozrevanje
glaviuraka. Stablo sa ostranjenim listovima,
koji se brzo kvare, ovako se moe brati i do
mesec dana,
- U zavisnosti od hibrida i vremena proizvodnje
prinosi su od 10 do 20t/ha,
- Na trite se doprema u mreastim dakovima
ili manjim kutijama,
- Ubran se moe uvati u komorama na 0oC i
RVV do 95% i do 5-7 nedelja.

Kelj pupar u daku

27

Keleraba (Brassica oleracea var. gongylodes D.C.)

- Keleraba se kod nas gaji na ogranienim
povrinama. Upotrebljava se u sveem
stanju ili za pripremanje mnogih jela.
- Hranljivija je od kupusa. Sadri dosta vitamina
C, po emu je meu vodeim
povrtarskim vrstama.
- Gaji se na slian nain kao i kupus. Ukoliko su
uslovi gajenja neodgovarajui (sua,
loa ishrana...) jestivi deo postaje drvenast i
neupotrebljiv. Jestivi deo je zadebljala
stabljika iznad povrine zemlje koja podsea
na loptu.
28

- Rasauje se gue od ostalih kupusnjaa

(30-50x25-30cm, 70000-110000 biljaka/ha), jer
razvija manju vegetativnu masu. Najlake se
dobija kvalitetan plod iz rane proizvodnje.
Glaviasti deo stabla se koristi pre dostizanja
pune veliine. Prinosi se kreu od 10t/ha (rane
sorte), pa do 30t/ha (kasne sorte).
- Od sorata najzastupljenije su: Beka bela,
Beka plava, Rogli, Lanro, Trero, Avanti F1,
Cyndu F1,...

Keleraba

Beleke

29