Kulturna biografija i

drutveni ivot stvari

Novi koncepti u izuavanju MK

Ideja da objekti imaju socijalni ivot (Ardun

Apaduraj) i biografije (Igor Kopitof)

Fleksibilna i fluidna znaenja objekata u
savremenim drutvima
Trajnost predmeta, promenljivi konteksti
upotrebe, promenljiva znaenja predmeti
(stvari) imaju karijere, svoj drutveni ivot

Igor Kopitof
Dovodi u pitanje tradicionalnu dihotomiju

ljudi:predmeti u zapadnoj misli, u kontekstu

trine ekonomije
Predmeti masovno proizvedeni, namenjeni
razmeni, bezlini
Ljudi individualnost, tabu na razmenjivost,
posebnost
Kopitof: predmeti mogu biti individualizovani,
a ljudi (njihovi delovi, svojstva, kapaciteti)
komoditizovani

Antropoloko/kulturno/znaenjsko
vienje robe
Predmeti (ak ni u savremenim drutvima)

nisu esencijalno izjednaivi sa robom

Proizvodnja robe je i kulturni i kognitivni
proces (oznaavanja i klasifikacije kao
odreene vrste stvari)
In & Out u razliitim fazama svoje
biografije predmet moe naizmenino biti
roba i ne-roba (kuni ljubimci, umetnika
dela)
Koncepti komoditizacije i singularizacije

Grupna i individualna znaenja

Sloena znaenja i interpretacije

predmeta/stvari od strane pojedinaca, manjih

grupa specifinog ukusa (avangardni,
kontrakulturni, pop, klasini, alternativni...) i
brojnijih drutvenih grupa (dobna, klasna,
profesionalna...)
Kriterijumi i principi razvrstavanja predmeta u
sloenim, savremenim drutvima su difuzni i
raznovrsni

Kopitof
... javna kultura i ovde kao i u jednostavnim

drutvima nudi principe klasifikovanja. Ali ovi

kriterijumi moraju neprestano da se nadmeu sa
klasifikacijama koje ine pojedinci, male grupe i
mree, iji lanovi pripadaju i jo irim mreama,
koje se sve zasnivaju na razliitim vrednostima. Ne
samo da je svaka verzija sfere razmene
idiosinkratina i drugaija od ostalih, ve se ona
kontekstualno i biografski menja u skladu sa
perspektivama, afilijacijama i intersovanjima pojedinih
osoba i njihove okoline. Rezultat je debata koja se
vodi ne samo unutar drutva, ve unutar svake osobe
pojedinano.

Kulturna biografija stvari

Razliite mogunosti u istraivanju i

predstavljanju biografija stvari: aktuelna

biografija pojedinanih stvari, tipian model
biografije sainjen od vie individualnih
ivotnih pria, idealna (oekivana) biografija
ili karijera nekog predmeta/stvari
Istraivanje biografskih mogunosti koje
nudi odreeno drutvo i konformiranje ili
odstupanje u odnosu na njih

Mogui pristupi pisanju biografija

stvari
Svojstva ili aspekti predmeta stvari koji
1.
2.
3.
4.

mogu postati okosnica biografije:

Vlasnitvo (nasleivanje i socijalni odnosi)
Funkcija
Lina i drutvena znaenja (za iste ili
razliite korisnike)
Interpersonalni i meugeneracijski narativi

Tipina biografija
Koliba kod zairskih Suku

Oekivani ivotni vek: oko 10 godina

Faze upotrebe:
1. dom za brani par ili enu sa decom
2. gostinski prostor ili prostor za udovicu
3. deja soba
4. kuhinja
5. kokoarnik ili prostor za domae ivotinje

Srbijanski vajati tradicionalna karijera

Kontekst nove upotrebe - turizam

Prikladna biografija - Friz sa Partenona

1806. Thomas Bruce,

britanski plemi Elgin preneo

je deo friza iz Grke u
Britaniju
1816. friz je prodat britanskoj
vladi i od tada izloen u
Britanskom muzeju
Grka vlada trai povraaj
friza, i ve se skoro dva veka
oko ovog pitanja vode
unutarbritanske i
meunarodne debate
Pitanje prikladne biografije
predmeta/stvari koje su deo
kulturnog naslea

Unakrsno-kulturne biografije predmeta

Vano pitanje prilikom prijema stranih/novih

roba, dobara, ideja, obrazaca je na koji nain

se oni uklapaju u novi kontekst i kako dobijaju
nove naine upotrebe i znaenja
Predmeti ulaze u i mobiliu vrlo raznovrsne
socijalne veze, odnose i mree, kao i kulturne
predstave i prakse
Primer: Italijanski skuter (Hebdid)

Primer: Italijanski skuter (Hebdid)

Italija: Vespa (1946) i

Lambretta (1947)
originalno proizvedeni
za ene i mlade, koji su
predstavljali nove
potroake grupe u
posletarnom periodu.
Reklamno povezivani
sa mobilnou,
slobodom i
emancipacijom.

Meukulturni transfer
Velika Britanija: 1950-

te, skuter se povezuje

sa italijanstvom, to
konotira kontinentalni
ik, sofisticiranost i
modernost.

Subkulturna aproprijacija
Kasnih 50-tih i tokom

60-tih, prisvaja ga
potkulturna grupa
Modsa (Mods), sa im
su povezani novi naini
ukraavanja, vonje i
upotrebe u najirem
smislu.

Najnovije konotacije i upotreba

Na Zapadu ostaje

povezana sa mladima, i
naroito sa centralnom
urbanom populacijom.
U vanevropskom
kontekstu, vespa je
preteno sredstvo
svakodnevnog
transporta siromanijih,
i nije povezana sa
ivotnim stilom kao u
Evropi i SAD.

Mogunost razliitih biografija

Biografije se mogu pisati iz razliitih uglova:

psiholoke, profesionalne, ekonomske,

politike, porodine...
Primer: mogue biografije automobila - fizika
biografija, tehnika biografija, ekonomska
biografija, drutvena biografija
(proizvodnja/distribucija/potronja)
Kulturna biografija (kulturne predstave i
prakse povezane sa automobilom) aspekt
svih drugih biografija

Citron Dyane je mali model koji je Sitroen

proizvodio od 1967. to 1983. godine.

Proizvedeno je blizu 1.4 miliona Dijana.

Iranski model Dijane, nazvan Jyane

(u prev. lav) (1968-1973)

Alternativno ekonomska biografija

Dijane
Rastavljeni automobil se ponovo sastavlja u

novu vrstu vozila, a delovi se odvojeno

koriste u novoustanovljene svrhe (npr.
akumulator)
Dijana kao sredstvo za rad novih urbanih
sakupljaa i kao njihova kompetitivna
prednost u urbanoj marginalnoj ekonomiji

Kulturna biografija Dijane

Stari modeli kao povod okupljanja i

grupisanja ljudi
Auto skupovi ljubitelja francuskih automobila
(posebno Sitroena) kao oblik kolekcionarstva
i izlobi
Stari automobili kao antikviteti: promena
statusa i vrednosti predmeta