www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

U pravnoj bazi Paragraf Lex postoji napomena u vezi sa ovim propisom. Pretplatom
na pravnu bazu stiete uvid u ovu napomenu.

ZAKON
O ZDRAVSTVENOJ ZATITI
("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011,
119/2012 i 45/2013 - dr. zakon)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim zakonom ureuje se sistem zdravstvene zatite, organizacija zdravstvene slube,
drutvena briga za zdravlje stanovnitva, opti interes u zdravstvenoj zatiti, prava i obaveze
pacijenata, zdravstvena zatita stranaca, osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih
ustanova Srbije, nadzor nad sprovoenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od znaaja za
organizaciju i sprovoenje zdravstvene zatite.

Zdravstvena zatita
lan 2
Zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost
drutva sa osnovnim ciljem da se ostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i
porodice.

Zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, obuhvata sprovoenje mera za ouvanje i

unapreenje zdravlja graana, spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih
poremeaja zdravlja i blagovremeno i efikasno leenje i rehabilitaciju.

Pravo na zdravstvenu zatitu

lan 3
Graanin Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), kao i drugo lice koje ima prebivalite ili
boravite u Republici, ima pravo na zdravstvenu zatitu, u skladu sa zakonom, i dunost da
uva i unapreuje svoje i zdravlje drugih graana, kao i uslove ivotne i radne sredine.

Uesnici u zdravstvenoj zatiti

lan 4
U obezbeivanju i sprovoenju zdravstvene zatite u Republici uestvuju graani, porodica,
poslodavci, obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije,
udruenja, zdravstvena sluba, organizacija za zdravstveno osiguranje, kao i optine, gradovi,
autonomne pokrajine i Republika.

Zdravstvena delatnost
lan 5
Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeuje zdravstvena zatita graana, a koja
obuhvata sprovoenje mera i aktivnosti zdravstvene zatite koje se, u skladu sa zdravstvenom
doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koriste za ouvanje i unapreenje zdravlja
ljudi, a koju obavlja zdravstvena sluba.
Mere i aktivnosti zdravstvene zatite moraju biti zasnovane na naunim dokazima, odnosno
moraju biti bezbedne, sigurne i efikasne i u skladu sa naelima profesionalne etike.

Zdravstvena sluba

lan 6
Zdravstvenu slubu u Republici ine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene slube (u
daljem tekstu: privatna praksa), koji se osnivaju radi sprovoenja i obezbeivanja zdravstvene
zatite, kao i zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, koji obavljaju zdravstvenu
delatnost, u skladu sa ovim zakonom.

Finansiranje zdravstvene zatite

lan 7
Sredstva za sprovoenje zdravstvene zatite, kao i za rad i razvoj zdravstvene slube,
obezbeuju se u skladu sa zakonom.

II DRUTVENA BRIGA ZA ZDRAVLJE STANOVNITVA

lan 8
Drutvena briga za zdravlje stanovnitva ostvaruje se na nivou Republike, autonomne
pokrajine, optine, odnosno grada, poslodavca i pojedinca.
U okviru drutvene brige za zdravlje iz stava 1. ovog lana obezbeuje se zdravstvena zatita
koja obuhvata:
1) ouvanje i unapreenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja,
sticanje znanja i navika o zdravom nainu ivota;
2) spreavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti;
3) pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno leenje, rehabilitaciju obolelih i povreenih;
4) informacije koje su stanovnitvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za
ostvarivanje prava na zdravlje.

Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike

lan 9
Drutvenu brigu za zdravlje na nivou Republike ine mere privredne i socijalne politike kojima
se stvaraju uslovi za sprovoenje zdravstvene zatite radi ouvanja i unapreenja zdravlja ljudi,
kao i mere kojima se usklauje delovanje i razvoj sistema zdravstvene zatite.

lan 10
Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike, u smislu lana 9. ovog zakona, obuhvata:
1) uspostavljanje prioriteta, planiranje, donoenje posebnih programa za sprovoenje
zdravstvene zatite, kao i donoenje propisa u ovoj oblasti;
2) sprovoenje mera poreske i ekonomske politike kojima se podstie razvoj navika o zdravom
nainu ivota;
3) obezbeivanje uslova za vaspitanje za zdravlje stanovnitva;
4) obezbeivanje uslova za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u
Republici;
5) razvoj naunoistraivake delatnosti u oblasti zdravstvene zatite;
6) obezbeivanje uslova za struno usavravanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih
saradnika.
Drutvena briga za zdravlje na nivou Republike obuhvata i donoenje republikog programa u
oblasti zatite zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim
materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama,
izvorima jonizujuih i nejonizujuih zraenja, bukom i vibracijama, kao i vrenje sistematskih
ispitivanja ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe, mineralnih voda za pie, vode za pie i
drugih voda koje slue za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno-higijenske i
rekreativne potrebe, radi utvrivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog
kvaliteta (monitoring).

Program iz stava 2. ovog lana sporazumno donose ministar nadlean za poslove zdravlja (u
daljem tekstu: ministar) i ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine.
Sredstva za sprovoenje drutvene brige za zdravlje na nivou Republike obezbeuju se u
skladu sa zakonom.

lan 11
Drutvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republike ostvaruje se
obezbeivanjem zdravstvene zatite grupacija stanovnitva koje su izloene poveanom riziku
oboljevanja, zdravstvenom zatitom lica u vezi sa spreavanjem, suzbijanjem, ranim
otkrivanjem i leenjem bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja, kao i zdravstvenom
zatitom socijalno ugroenog stanovnitva.
Zdravstvena zatita iz stava 1. ovog lana obuhvata:
1) decu do navrenih 18 godina ivota, kolsku decu i studente do kraja propisanog kolovanja,
a najkasnije do 26 godina ivota, u skladu sa zakonom;
2) ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12
meseci nakon poroaja;
3) lica starija od 65 godina ivota;
4) osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica;
5) lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrene posebnim
zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, malignih bolesti,
hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine
bubrene insuficijencije, cistine fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice,
bolesti zavisnosti, obolela odnosno povreena lica u vezi sa pruanjem hitne medicinske
pomoi, lica obolela od retkih bolesti, kao i zdravstvenu zatitu u vezi sa davanjem i primanjem
tkiva i organa;

6) monahe i monahinje;
7) materijalno neobezbeena lica koja primaju materijalno obezbeenje po propisima o
socijalnoj zatiti i zatiti boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kao i lanove njihovih porodica ako
nisu zdravstveno osigurani;
8) korisnike stalnih novanih pomoi po propisima o socijalnoj zatiti kao i pomoi za smetaj u
ustanove socijalne zatite ili u druge porodice;
9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi ispod
prihoda utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje;
10) korisnike pomoi lanova porodice iji je hranilac na odsluenju vojnog roka;
11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno prebivalite,
odnosno boravite u Republici;
12) rtve nasilja u porodici;
13) rtve trgovine ljudima;
14) lica kojima se obezbeuje obavezna imunizacija u skladu sa propisima kojima se ureuje
zdravstvena zatita stanovnitva od zaraznih bolesti;
15) lica kojima se obezbeuju ciljani preventivni pregledi, odnosno skrining, prema
odgovarajuim republikim programima;
16) samohrane roditelje sa decom do sedam godina ivota, iji su meseni prihodi ispod
prihoda utvrenih u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje.
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) ureuje sadraj i obim, nain i postupak, kao i
uslove za ostvarivanje zdravstvene zatite lica iz stava 2. ovog lana, ako zakonom nije drukije
ureeno.

lan 12

Zdravstvena zatita za lica iz lana 11. ovog zakona koja su obuhvaena obaveznim
zdravstvenim osiguranjem obezbeuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u
skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ako zakonom nije drukije ureeno, sredstva za ostvarivanje zdravstvene zatite iz lana 11.
stav 3. ovog zakona za lica koja nisu obuhvaena obaveznim zdravstvenim osiguranjem
obezbeuju se u budetu Republike i prenose se organizaciji za obavezno zdravstveno
osiguranje.

Drutvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno

grada
lan 13
Drutvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, obuhvata
mere za obezbeivanje i sprovoenje zdravstvene zatite od interesa za graane na teritoriji
autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, i to:
1) praenje zdravstvenog stanja stanovnitva i rada zdravstvene slube na svojoj teritoriji, kao i
staranje o sprovoenju utvrenih prioriteta u zdravstvenoj zatiti;
2) stvaranje uslova za pristupanost i ujednaenost korienja primarne zdravstvene zatite na
svojoj teritoriji;
3) koordiniranje, podsticanje, organizaciju i usmeravanje sprovoenja zdravstvene zatite koja
se ostvaruje delatnou organa jedinica lokalne samouprave, graana, preduzea, socijalnih,
obrazovnih i drugih ustanova i drugih organizacija;
4) planiranje i ostvarivanje sopstvenog programa za ouvanje i zatitu zdravlja od zagaene
ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu,
odlaganjem otpadnih materija, opasnih hemikalija, izvorima jonizujuih i nejonizujuih zraenja,
bukom i vibracijama na svojoj teritoriji, kao i vrenjem sistematskih ispitivanja ivotnih
namirnica, predmeta opte upotrebe, mineralnih voda za pie, vode za pie i drugih voda koje

slue za proizvodnju i preradu ivotnih namirnica i sanitarno-higijenske i rekreativne potrebe,

radi utvrivanja njihove zdravstvene i higijenske ispravnosti i propisanog kvaliteta;
5) obezbeivanje sredstava za vrenje osnivakih prava nad zdravstvenim ustanovama iji je
osniva u skladu sa zakonom i Planom mree zdravstvenih ustanova, a koje obuhvata
izgradnju, odravanje i opremanje zdravstvenih ustanova, odnosno investiciono ulaganje,
investiciono-tekue odravanje prostorija, medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih
sredstava, opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i za druge
obaveze odreene zakonom i aktom o osnivanju;
6) saradnja sa humanitarnim i strunim organizacijama, savezima i udruenjima, na poslovima
razvoja zdravstvene zatite;
7) moe da obezbedi uslove za bolju kadrovsku obezbeenost zdravstvene ustanove iji je
osniva, do normativa, odnosno standarda propisanih u skladu sa ovim zakonom i propisima
donetim za sprovoenje ovog zakona, za koje se, zbog nedostatka finansijskih sredstava u
sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, sredstva ne mogu obezbediti na osnovu ugovora
zakljuenog sa organizacijom za obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno zbog nedostatka
sopstvenih prihoda zdravstvene ustanove, a do stvaranja uslova da se kadrovska obezbeenost
finansira iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iz sopstvenih prihoda
zdravstvene ustanove;
8) obezbeivanje sredstava za pruanje hitne medicinske pomoi u skladu sa lanom 162. st. 1.
i 2. ovog zakona.
Optina, odnosno grad obezbeuje rad mrtvozorske slube na svojoj teritoriji.
Autonomna pokrajina, optina, odnosno grad obezbeuje sredstva za ostvarivanje drutvene
brige za zdravlje iz stava 1. ovog lana u budetu autonomne pokrajine, optine, odnosno
grada, u skladu sa zakonom.
Autonomna pokrajina, optina, odnosno grad moe doneti posebne programe zdravstvene
zatite za pojedine kategorije stanovnitva, odnosno vrste bolesti koje su specifine za

autonomnu pokrajinu, optinu, odnosno grad, a za koje nije donet poseban program
zdravstvene zatite na republikom nivou, u skladu sa svojim mogunostima, i utvrditi cene tih
pojedinanih usluga, odnosno programa.

lan 13a
Drutvena briga za zdravlje na nivou autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, moe da
obuhvati i mere za obezbeivanje i sprovoenje zdravstvene zatite od interesa za graane na
teritoriji autonomne pokrajine, optine, odnosno grada, kojima se stvaraju uslovi za bolju
dostupnost i pristupanost u korienju zdravstvene zatite na svojoj teritoriji u zdravstvenim
ustanovama iji je osniva, a koji su vii od normativa, odnosno standarda propisanih ovim
zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona u pogledu prostora, opreme, kadra,
lekova i medicinskih sredstava, koji se ne obezbeuju pod uslovima propisanim zakonom kojim
se ureuje obavezno zdravstveno osiguranje, ukljuujui i druge neophodne trokove za rad
zdravstvene ustanove kojima se postie vii standard u obezbeivanju zdravstvene zatite.
Obezbeivanje kadra pod uslovima iz lana 13. stav 1. taka 7) ovog zakona, kao i iz stava 1.
ovog lana, podrazumeva obezbeivanje sredstava za plate zaposlenih, dodatke na plate i
druge naknade u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, kao i doprinose za
obavezno socijalno osiguranje.
Autonomna pokrajina, optina, odnosno grad moe da obezbedi i sredstava za vrenje
osnivakih prava nad zdravstvenim ustanovama iji je osniva, radi izvravanja obaveza
zdravstvenih ustanova a po izvrnim sudskim odlukama, za obaveze koje se ne finansiraju iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili na drugi nain u skladu sa zakonom, a za koje
obaveze zdravstvena ustanova ne moe da obezbedi sredstva u finansijskom planu.
Autonomna pokrajina, optina, odnosno grad moe da obezbedi i sredstva za osiguranje
objekata i opreme za zdravstvene ustanove iji je osniva, u skladu sa zakonom.
Za sprovoenje drutvene brige za zdravlje iz st. 1 - 4. ovog lana, autonomna pokrajina,
optina, odnosno grad, obezbeuje sredstva u budetu autonomne pokrajine, optine, odnosno
grada, u skladu sa zakonom.

Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavca

lan 14
Poslodavac organizuje i obezbeuje iz svojih sredstava zdravstvenu zatitu zaposlenih radi
stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponaanje i zatitu zdravlja na radnom mestu
zaposlenog, koja obuhvata najmanje:
1) lekarske preglede radi utvrivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca;
2) sprovoenje mera za spreavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa
radom i spreavanje povreda na radu;
3) preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodine, kontrolne i ciljane preglede) u
zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i
hroninih bolesti;
4) preglede zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zatite ivotne i radne sredine, radi
zatite zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima kojima je ureena oblast zatite
stanovnitva od zaraznih bolesti, zatite potroaa, odnosno korisnika i druge obavezne
zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom;
5) upoznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama zatite na radu i njihovo obrazovanje u
vezi sa specifinim uslovima, kao i na korienje linih i kolektivnih zatitnih sredstava;
6) obezbeivanje sanitarno-tehnikih i higijenskih uslova (sanitarnih uslova) u objektima pod
sanitarnim nadzorom i drugim objektima u kojima se obavlja delatnost od javnog interesa u
skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast sanitarnog nadzora, kao i obezbeivanje i
sprovoenje optih mera za zatitu stanovnitva od zaraznih bolesti u skladu sa zakonom kojim
se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti;
7) druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije, neobavezni sistematski pregledi), u skladu
sa optim aktom poslodavca;

8) praenje uslova rada i bezbednosti na radu, kao i procene profesionalnih rizika u cilju
unapreivanja uslova rada i ergonomskih mera, prilagoavanjem rada psihofiziolokim
sposobnostima zaposlenih;
9) praenje oboljevanja, povreivanja, odsutnosti sa posla i smrtnosti, posebno od
profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, povreda na radu i drugih zdravstvenih oteenja
koja utiu na privremenu ili trajnu izmenu radne sposobnosti;
10) uee u organizaciji reima rada i odmora zaposlenih, kao i u proceni nove opreme i novih
tehnologija sa zdravstvenog i ergonomskog stanovita;
11) sprovoenje mera za unapreivanje zdravlja radnika izloenih zdravstvenim rizicima u toku
procesa rada, ukljuujui i ocenjivanje i upuivanje radnika zaposlenih na posebno tekim i
rizinim poslovima na zdravstveno-preventivne aktivnosti i odmor;
12) ukazivanje prve pomoi u sluaju povrede na radnom mestu i obezbeivanje uslova za hitne
medicinske intervencije.
Drutvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, u smislu stava 1. ovog lana, obuhvata i
prethodne i periodine preglede radnika koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom, na
nain i po postupku utvrenim propisima kojima se ureuje oblast bezbednosti i zdravlja na
radu.
U obezbeivanju drutvene brige za zdravlje na nivou poslodavca, poslodavac je duan da
zaposlenima obezbedi i druge mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa propisima
kojima se ureuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu.

Drutvena briga za zdravlje na nivou pojedinca

lan 15
Pojedinac je duan da se u granicama svojih znanja i mogunosti ukljui u drutvenu brigu za
zdravlje, kao i da povreenom ili bolesnom u hitnom sluaju prui prvu pomo i omogui mu
dostupnost do hitne medicinske slube.

Pojedinac je duan da uva sopstveno zdravlje, zdravlje drugih ljudi, kao i ivotnu i radnu
sredinu.
Pojedinac je duan da se podvrgne obaveznoj vakcinaciji u meunarodnom saobraaju protiv
odreenih zaraznih bolesti utvrenih zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od
zaraznih bolesti, kao i da snosi trokove vakcinacije nastale u postupku sprovoenja te mere.

Plan razvoja zdravstvene zatite

lan 16
Radi obezbeivanja i sprovoenja drutvene brige za zdravlje na nivou Republike, Narodna
skuptina Republike Srbije donosi Plan razvoja zdravstvene zatite (u daljem tekstu: Plan
razvoja).
Radi sprovoenja Plana razvoja Vlada donosi programe zdravstvene zatite.

lan 17
Plan razvoja zasniva se na analizi zdravstvenog stanja stanovnitva, potreba stanovnitva za
zdravstvenom zatitom, raspoloivih kadrovskih, finansijskih i drugih mogunosti.
Plan razvoja sadri:
1) prioritete u razvoju zdravstvene zatite;
2) ciljeve, mere i aktivnosti zdravstvene zatite;
3) zdravstvene potrebe grupacija stanovnitva koje su izloene posebnom riziku oboljevanja od
interesa za Republiku;
4) specifine potrebe stanovnitva za zdravstvenom zatitom i mogunost njihovog ostvarivanja
u pojedinim podrujima;
5) pokazatelje za praenje dostignua u realizaciji ciljeva;

6) nosioce mera i aktivnosti i rokove za ostvarivanje ciljeva zdravstvene zatite;

7) kriterijume za utvrivanje mree zdravstvenih ustanova u Republici iji je osniva Republika,
autonomna pokrajna, optina, odnosno grad, kao i osnove za razvoj zdravstvene slube na
primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou;
8) elemente za planiranje, obrazovanje i usavravanje zaposlenih u sistemu zdravstvene
zatite, kao i elemente za planiranje izgradnje novih i restrukturiranje postojeih kapaciteta u
pogledu prostora i opreme;
9) izvore za finansiranje zdravstvene zatite i razvoja sistema zdravstvenog osiguranja;
10) druge podatke bitne za razvoj sistema zdravstvene zatite.

III OSTVARIVANJE OPTEG INTERESA U ZDRAVSTVENOJ

ZATITI
lan 18
Republika kao opti interes u zdravstvenoj zatiti obezbeuje:
1) praenje i prouavanje uslova ivota i rada i zdravstvenog stanja stanovnitva, odnosno
pojedinih grupacija stanovnitva, uzroka pojava, irenja i naina spreavanja i suzbijanja bolesti
i povreda od veeg socijalno-medicinskog znaaja;
2) promociju zdravlja u skladu sa programima zdravstvene zatite i obezbeivanje uslova za
sprovoenje posebnih programa za ouvanje i unapreenje zdravlja;
3) sprovoenje epidemiolokog nadzora i organizovanje i sprovoenje posebnih mera za zatitu
stanovnitva od zaraznih bolesti, sprovoenje vanrednih mera utvrenih u skladu sa zakonom
kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, kao i sprovoenje programa za
spreavanje, suzbijanje, odstranjivanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, u skladu sa zakonom;
4) spreavanje, suzbijanje i gaenje epidemija zaraznih bolesti;

5) praenje i spreavanje hroninih masovnih nezaraznih bolesti i bolesti zavisnosti;

6) epidemioloko i higijensko sistematsko praenje, kao i sistematsko praenje i ispitivanje
uticaja zagaenja ivotne sredine na zdravlje ljudi, kao i sistematsko ispitivanje zdravstvene
ispravnosti ivotnih namirnica, predmeta opte upotrebe i vode za pie;
7) hitnu medicinsku pomo osobama nepoznatog prebivalita, kao i drugim licima koja pravo na
hitnu medicinsku pomo ne ostvaruju na drugaiji nain u skladu sa zakonom;;
8) zdravstvenu zatitu lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora koja im se prua van
zavoda za izdravanje zavodskih sankcija, izvravanje mera bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog leenja na
slobodi, obaveznog leenja alkoholiara i narkomana;
9) spreavanje i otklanjanje zdravstvenih posledica prouzrokovanih elementarnim i drugim
nepogodama i vanrednim prilikama;
10) organizovanje i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema prikupljanjem,
obradom i analizom zdravstveno-statistikih i drugih podataka i informacija o zdravstvenom
stanju i zdravstvenim potrebama stanovnitva, kao i praenje podataka o funkcionisanju
zdravstvene slube u pogledu obezbeenosti prostora, kadrova, opreme i lekova, kao i praenje
pokazatelja izvrenja rada;
11) praenje i stalno unapreenje kvaliteta zdravstvene zatite i sprovoenje i kontrolu kvaliteta
zdravstvene zatite;
12) organizovanje i sprovoenje provere kvaliteta strunog rada;
13) vanrednu kontrolu kvaliteta lekova, kao i kontrolu sluajnih uzoraka lekova koji se
upotrebljavaju u humanoj medicini, po programu ministarstva nadlenog za poslove zdravlja (u
daljem tekstu: Ministarstvo);
14) podsticanje aktivnosti za unapreivanje racionalne farmakoterapije u leenju obolelih i
povreenih;

15) podsticanje aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalatva krvi i sprovoenje

programa prikupljanja krvi, kao i davanja i primanja organa i tkiva za presaivanje;
16) obezbeivanje uslova za rad republikih strunih komisija, kao i komisije za procenu
zdravstvenih tehnologija;
17) podsticanje aktivnosti humanitarnih i strunih organizacija, saveza i udruenja na poslovima
koji su kao prioritet predvieni Planom razvoja, odnosno posebnim programima zdravstvene
zatite;
18) uee u obezbeivanju sredstava za ujednaavanje uslova za ravnomerno ostvarivanje
zdravstvene zatite na celoj teritoriji Republike, a posebno na primarnom nivou zdravstvene
zatite u optinama sa nepovoljnim demografskim karakteristikama i nedovoljno razvijenim
optinama, u skladu sa prioritetima;
19) sredstva za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini iji je osniva
Republika, koje obuhvata: investiciono ulaganje, investiciono - tekue odravanje prostorija,
medicinske i nemedicinske opreme i prevoznih sredstava, odnosno vri nabavku medicinske i
druge opreme neophodne za rad zdravstvenih ustanova i prevoznih sredstava, obezbeivanje
sredstava, odnosno nabavku opreme za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog
sistema, kao i obezbeivanje sredstava za druge obaveze odreene zakonom i aktom o
osnivanju;
20) finansiranje primenjenih istraivanja u oblasti zdravstvene zatite;
21) primenu mera Vlade u elementarnim i drugim nepogodama i vanrednim prilikama u skladu
sa zakonom kojim se ureuje postupanje u vanrednim situacijama;
22) obezbeivanje sredstava za obavljanje poslova iz lana 124. stav 2. ta. 1) - 7) ovog
zakona, kao i za postupak utvrivanja nivoa jonizujueg i nejonizujueg zraenja u oblasti
zdravstvene zatite od strane zavoda za medicinu rada osnovanog za teritoriju Republike
Srbije.

Sredstva za ostvarivanje opteg interesa u zdravstvenoj zatiti iz stava 1. ovog lana

obezbeuju se u budetu Republike.
Ministar obrazuje komisiju koja e predloiti prioritete za namene propisane u stavu 1. taka 19)
ovog lana.

IV NAELA ZDRAVSTVENE ZATITE

Naelo pristupanosti zdravstvene zatite
lan 19
Naelo pristupanosti zdravstvene zatite ostvaruje se obezbeivanjem odgovarajue
zdravstvene zatite graanima Republike, koja je fiziki, geografski i ekonomski dostupna,
odnosno kulturno prihvatljiva, a posebno zdravstvene zatite na primarnom nivou.

Naelo pravinosti zdravstvene zatite

lan 20
Naelo pravinosti zdravstvene zatite ostvaruje se zabranom diskriminacije prilikom pruanja
zdravstvene zatite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla,
veroispovesti, politikog ili drugog ubeenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti,
psihikog ili telesnog invaliditeta.

Naelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatite

lan 21
Naelo sveobuhvatnosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukljuivanjem svih graana Republike
u sistem zdravstvene zatite, uz primenu objedinjenih mera i postupaka zdravstvene zatite
koje obuhvataju promociju zdravlja, prevenciju bolesti na svim nivoima, ranu dijagnozu, leenje i
rehabilitaciju.

Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatite

lan 22
Naelo kontinuiranosti zdravstvene zatite ostvaruje se ukupnom organizacijom sistema
zdravstvene zatite koja mora biti funkcionalno povezana i usklaena po nivoima, od primarnog
preko sekundarnog do tercijarnog nivoa zdravstvene zatite i koja prua neprekidnu
zdravstvenu zatitu graanima Republike u svakom ivotnom dobu.

Naelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatite

lan 23
Naelo stalnog unapreenja kvaliteta zdravstvene zatite ostvaruje se merama i aktivnostima
kojima se u skladu sa savremenim dostignuima medicinske nauke i prakse poveavaju
mogunosti povoljnog ishoda i smanjivanja rizika i drugih neeljenih posledica po zdravlje i
zdravstveno stanje pojedinca i zajednice u celini.

Naelo efikasnosti zdravstvene zatite

lan 24
Naelo efikasnosti zdravstvene zatite ostvaruje se postizanjem najboljih moguih rezultata u
odnosu na raspoloiva finansijska sredstva, odnosno postizanjem najvieg nivoa zdravstvene
zatite uz najnii utroak sredstava.

V LJUDSKA PRAVA I VREDNOSTI U ZDRAVSTVENOJ ZATITI I

PRAVA PACIJENATA
1. Ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zatiti
lan 25
Svaki graanin ima pravo da zdravstvenu zatitu ostvaruje uz potovanje najvieg mogueg
standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fiziki i psihiki integritet i na
bezbednost njegove linosti, kao i na uvaavanje njegovih moralnih, kulturnih, religijskih i
filozofskih ubeenja.

Svako dete do navrenih 18 godina ivota ima pravo na najvii mogui standard zdravlja i
zdravstvene zatite.

2. Prava pacijenata
l. 26-38**
(Prestalo da vai)

Pravo na prigovor
lan 39**
Pacijent kome je uskraeno pravo na zdravstvenu zatitu, odnosno pacijent koji nije zadovoljan
pruenom zdravstvenom uslugom, odnosno postupkom zdravstvenog ili drugog radnika
zdravstvene ustanove, moe podneti prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom
rada ili licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi koje obavlja poslove zatite pacijentovih prava
(u daljem tekstu: zatitnik pacijentovih prava).
Zdravstvena ustanova duna je da organizuje rad zatitnika pacijentovih prava.
Direktor zdravstvene ustanove odreuje zatitnika pacijentovih prava.
Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pismeno.
Po prigovoru iz stava 4. ovog lana zatitnik pacijentovih prava, odmah a najkasnije u roku od
pet dana od dana podnoenja prigovora, utvruje sve bitne okolnosti i injenice u vezi sa
navodima iznetim u prigovoru.
O svom nalazu, odmah a najkasnije u roku od tri dana, zatitnik pacijentovih prava obavetava
rukovodioca organizacione jedinice, direktora zdravstvene ustanove, kao i podnosioca
prigovora.

Pacijent koji je nezadovoljan nalazom po prigovoru moe se, u skladu sa zakonom, obratiti
zdravstvenoj inspekciji, odnosno nadlenom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod
koje je pacijent zdravstveno osiguran.
Zatitnik pacijentovih prava podnosi meseni izvetaj o podnetim prigovorima direktoru
zdravstvene ustanove, a estomeseni i godinji izvetaj upravnom odboru zdravstvene
ustanove i Ministarstvu.
Zatitnik pacijentovih prava samostalan je u svom radu i direktor zdravstvene ustanove,
odnosno drugi zdravstveni radnik ne moe uticati na njegov rad i odluivanje.

l. 40 i 40a**
(Prestalo da vai)

3. Obavetavanje javnosti
lan 41
Graani Republike imaju pravo na informacije koje su potrebne za ouvanje zdravlja i sticanje
zdravih ivotnih navika, kao i informacije o tetnim faktorima ivotne i radne sredine, koji mogu
imati negativne posledice po zdravlje.
Graani Republike imaju pravo da budu obaveteni o zatiti svog zdravlja za sluaj izbijanja
epidemija i drugih veih nepogoda i nesrea (opasnost od jonizujueg zraenja, trovanja i dr.).
Nadlena zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da o izbijanju epidemija i
nepogodama iz stava 2. ovog lana blagovremeno i istinito dostavljaju podatke nadlenim
organima optine, grada, autonomne pokrajine i Republike, koji o tome obavetavaju javnost.

l. 42 i 43**
(Prestalo da vai)

VII OBAVEZNO UPUIVANJE U PSIHIJATRIJSKU USTANOVU

lan 44
Ako doktor medicine, odnosno specijalista psihijatar, odnosno specijalista neuropsihijatar
proceni da je priroda duevne bolesti kod bolesnika takva da moe da ugrozi ivot bolesnika ili
ivot drugih lica ili imovinu, moe ga uputiti na bolniko leenje, a nadleni doktor medicine
odgovarajue stacionarne zdravstvene ustanove primiti na bolniko leenje bez pristanka
samog bolesnika u skladu sa zakonom, s tim da narednog dana po prijemu, konzilijum
stacionarne zdravstvene ustanove odlui da li e se bolesnik zadrati na bolnikom leenju.
O prijemu bolesnika iz stava 1. ovog lana stacionarna zdravstvena ustanova duna je da u
roku od 48 sati od dana prijema bolesnika obavesti nadleni sud.
Nain i postupak, kao i organizacija i uslovi leenja duevno bolesnih lica, odnosno smetaj ovih
lica u stacionarne zdravstvene ustanove, uredie se posebnim zakonom.

VIII ZDRAVSTVENA SLUBA

lan 45
Zdravstvenu slubu ine:
1) zdravstvene ustanove i privatna praksa;
2) zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u
zdravstvenim ustanovama i u privatnoj praksi.
Zdravstvena ustanova obavlja zdravstvenu delatnost, a privatna praksa odreene poslove
zdravstvene delatnosti.

A. ZDRAVSTENE USTANOVE I PRIVATNA PRAKSA

1. Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada zdravstvenih ustanova
lan 46

Zdravstvenu ustanovu moe osnovati Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava,

pravno ili fiziko lice, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Zdravstvene ustanove mogu se osnivati sredstvima u dravnoj ili privatnoj svojini, ako ovim
zakonom nije drukije ureeno.
Zdravstvena ustanova moe se osnovati kao:
1) dom zdravlja;
2) apoteka;
3) bolnica (opta i specijalna);
4) zavod;
5) zavod za javno zdravlje;
6) klinika;
7) institut;
8) kliniko-bolniki centar;
9) kliniki centar.

lan 47
Zdravstvene ustanove koje se osnivaju sredstvima u dravnoj svojini (u daljem tekstu:
zdravstvena ustanova u dravnoj svojini) osnivaju se u skladu sa Planom mree zdravstvenih
ustanova (u daljem tekstu: Plan mree), koji donosi Vlada.
Plan mree za teritoriju autonomne pokrajine, utvruje se na predlog autonomne pokrajine.
Plan mree utvruje se na osnovu:

1) Plana razvoja;
2) zdravstvenog stanja stanovnitva;
3) broja i starosne strukture stanovnitva;
4) postojeeg broja, kapaciteta i rasporeda zdravstvenih ustanova;
5) stepena urbanizacije, razvijenosti i saobraajne povezanosti pojedinih podruja;
6) jednake dostupnosti zdravstvene zatite;
7) potrebnog obima odreenog nivoa zdravstvene delatnosti;
8) ekonomske mogunosti Republike.
Planom mree utvruju se: broj, struktura, kapaciteti i prostorni raspored zdravstvenih ustanova
i njihovih organizacionih jedinica po nivoima zdravstvene zatite, organizacija slube hitne
medicinske pomoi, kao i druga pitanja od znaaja za organizaciju zdravstvene slube u
Republici.

lan 48*
Zdravstvene ustanove iz lana 46. ovog zakona u dravnoj svojini, u zavisnosti od vrste,
osnivaju Republika, autonomna pokrajina, optina, odnosno grad, u skladu sa ovim zakonom i
Planom mree.
Zdravstvene ustanove iz stava 1. ovog lana osnivaju, i to:
1) dom zdravlja i apoteku - osniva optina, odnosno grad;
2) zavod na primarnom nivou obavljanja zdravstvene delatnosti i kliniko-bolniki centar - osniva
grad;
3) optu bolnicu, specijalnu bolnicu, kliniku, institut i kliniki centar - osniva Republika, a na
teritoriji autonomne pokrajine - autonomna pokrajina;

4) zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost na vie nivoa zdravstvene zatite, i to: zavod
za javno zdravlje, zavod za transfuziju krvi, zavod za medicinu rada, zavod za sudsku medicinu,
zavod za virusologiju, vakcine i serume, zavod za antirabinu zatitu, zavod za psihofizioloke
poremeaje i govornu patologiju i zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju - osnivaju se
u skladu sa ovim zakonom.
Zdravstvene ustanove koje obavljaju hitnu medicinsku pomo, snabdevanje krvlju i krvnim
derivatima, uzimanje, uvanje i presaivanje organa i delova ljudskog tela, proizvodnju seruma i
vakcina i patoanatomsko-obdukcijsku delatnost, kao i zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog
zdravlja, osnivaju se iskljuivo u dravnoj svojini.

lan 49
Zdravstvena ustanova moe obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane
ovim zakonom, i to:
1) ako ima odreenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajueg stepena strune spreme,
sa poloenim strunim ispitom, a za obavljanje odreenih poslova i sa odgovarajuom
specijalizacijom, ili naunim, odnosno nastavnim zvanjem;
2) ako ima dijagnostiku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pruanje
zdravstvene zatite za delatnost za koju je osnovana;
3) ako ima odgovarajue prostorije za prijem obolelih, odnosno zdravih lica, za obavljanje
dijagnostikih i terapijskih postupaka leenja i smetaj pacijenata, kao i za uvanje lekova i
medicinskih sredstava;
4) ako ima odgovarajue vrste i koliine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za
obavljanje odreene zdravstvene delatnosti za koju se zdravstvena ustanova osniva.
Dve ili vie zdravstvenih ustanova mogu organizovati zajednike medicinske slube za
laboratorijsku, rentgen i drugu dijagnostiku, kao i zajednike nemedicinske slube za pravne,
ekonomsko-finansijske, tehnike i druge poslove.

Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za osnivanje i obavljanje zdravstvene
delatnosti zdravstvenih ustanova iz stava 1. ovog lana propisuje ministar.
Zdravstvena ustanova koja koristi izvore jonizujuih zraenja mora pored uslova iz st. 1. i 3.
ovog lana ispunjavati i druge uslove propisane zakonom kojim se ureuje zatita od
jonizujueg zraenja.

lan 50
Osniva zdravstvene ustanove donosi akt o osnivanju koji sadri:
1) naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite osnivaa;
2) naziv i sedite zdravstvene ustanove;
3) delatnost zdravstvene ustanove;
4) iznos sredstava za osnivanje i poetak rada zdravstvene ustanove i nain obezbeivanja
sredstava;
5) prava i obaveze osnivaa u pogledu obavljanja delatnosti zbog koje se zdravstvena ustanova
osniva;
6) meusobna prava i obaveze zdravstvene ustanove i osnivaa;
7) organe upravljanja zdravstvene ustanove u osnivanju i njihova ovlaenja;
8) lice koje e do imenovanja direktora zdravstvene ustanove obavljati poslove i vriti
ovlaenja direktora;
9) rok za donoenje statuta, imenovanje direktora i organa upravljanja.
U osnivakom aktu zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom
nivou zdravstvene zatite, a koja se osniva za teritoriju vie optina, ureuju se meusobna

prava i obaveze osnivaa zdravstvene ustanove i drugih optina za iju teritoriju se ta

zdravstvena ustanova osniva.

lan 51
Zdravstvena ustanova moe obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo reenjem utvrdi da
su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Zdravstvena ustanova moe obavljati samo zdravstvenu delatnost koja je utvrena reenjem
Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Reenje iz stava 1. ovog lana donosi zdravstveni inspektor, u skladu sa ovim zakonom i
zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana
prijema reenja zdravstvenog inspektora.
Reenje ministra iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe
pokrenuti upravni spor.
Na osnovu reenja o ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, zdravstvena
ustanova upisuje se u registar kod nadlenog suda, u skladu sa zakonom.
Zdravstvena ustanova poinje sa radom danom upisa u registar iz stava 6. ovog lana.

lan 52
Zdravstvena ustanova moe se ukinuti, spojiti sa drugom zdravstvenom ustanovom ili podeliti
na vie zdravstvenih ustanova, u skladu sa zakonom.
O ukidanju, spajanju i podeli zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini odluuje Vlada, u skladu
sa Planom mree, uz konsultaciju sa osnivaem.
O ukidanju, spajanju i podeli zdravstvenih ustanova u privatnoj svojini odluuje osniva.

lan 53
Ministarstvo donosi reenje o privremenoj zabrani rada, ili o privremenoj zabrani obavljanja
odreenih poslova zdravstvene delatnosti, ako:
1) zdravstvena ustanova ne ispunjava uslove propisane zakonom u pogledu kadra, opreme,
prostora i lekova;
2) obavlja zdravstvenu delatnost koja nije utvrena reenjem za poetak obavljanja zdravstvene
delatnosti;
3) u postupku provere kvaliteta strunog rada, odnosno obavljanja nadzora nad radom
zdravstvene ustanove, bude izreena jedna od mera utvrenih ovim zakonom;
4) istakne naziv, odnosno obelei zdravstvenu ustanovu suprotno reenju za poetak obavljanja
zdravstvene delatnosti;
5) reklamira obavljanje struno medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zatite, kao i druge
zdravstvene usluge koje se pruaju u zdravstvenoj ustanovi, suprotno odredbama lana 71.
ovog zakona;
6) iz drugih razloga utvrenih zakonom.
Zdravstveni inspektor o utvrenim injenicama iz stava 1. ovog lana donosi reenje o
privremenoj zabrani rada, odnosno obavljanja zdravstvene delatnosti ili odreenih poslova
zdravstvene delatnosti.
Na reenje iz stava 2. ovog lana, koje donosi zdravstveni inspektor, moe se izjaviti alba
ministru, u roku od 15 dana od dana prijema reenja.
Reenje ministra iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe
pokrenuti upravni spor.
Zdravstvena ustanova moe, na osnovu reenja Ministarstva, poeti sa radom, ako u roku
propisanom zakonom, odnosno reenjem Ministarstva otkloni razloge koji su doveli do

privremene zabrane rada zdravstvene ustanove ili privremene zabrane obavljanja odreenih
poslova zdravstvene delatnosti.

lan 54
Fakulteti zdravstvene struke mogu obavljati zdravstvenu delatnost preko svojih organizacionih
jedinica ako Ministarstvo utvrdi da te organizacione jedinice ispunjavaju uslove propisane ovim
zakonom za odreenu vrstu zdravstvene ustanove.
Ustanove socijalne zatite, zavodi za izvravanje zavodskih sankcija, kao i druga pravna lica za
koje je posebnim zakonom predvieno da obavljaju i odreene poslove iz zdravstvene
delatnosti, mogu obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo utvrdi da ispunjavaju uslove
za odreenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno uslove za odreenu vrstu privatne prakse.

2. Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada privatne prakse

lan 55
Privatnu praksu moe osnovati:
1) nezaposleni zdravstveni radnik sa poloenim strunim ispitom;
2) zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.

lan 56
Privatna praksa moe se osnovati kao:
1) ordinacija lekara, odnosno stomatologa (opta i specijalistika);
2) poliklinika;
3) laboratorija (za medicinsku, odnosno kliniku biohemiju, mikrobiologiju, patohistologiju);
4) apoteka;

5) ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju);

6) laboratorija za zubnu tehniku.
Privatnu praksu iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana moe osnovati zdravstveni radnik sa
odgovarajuom viom, odnosno srednjom kolskom spremom zdravstvene struke, u skladu sa
ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.
Privatnu praksu iz stava 1. taka 2) ovog lana moe osnovati vie zdravstvenih radnika sa
visokom kolskom spremom zdravstvene struke, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim
za sprovoenje ovog zakona.
Osniva privatne prakse iz stava 1. ovog lana samostalno obavlja delatnost kao preduzetnik.
Zdravstveni radnik moe osnovati samo jedan oblik privatne prakse iz stava 1. ovog lana.
Privatna praksa ne moe obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoi,
snabdevanja krvlju i krvnim derivatima, uzimanja, uvanja i presaivanja organa i delova
ljudskog tela, proizvodnje seruma i vakcina, patoanatomsko - obdukcijsku delatnost, kao i
zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja.

lan 57
Zdravstveni radnik iz lana 55. ovog zakona moe osnovati privatnu praksu pod uslovom:
1) da ima optu zdravstvenu sposobnost;
2) da je zavrio fakultet, odnosno odgovarajuu kolu zdravstvene struke i poloio struni ispit,
a za specijaliste i odgovarajui specijalistiki ispit;
3) da je izvrio upis u imenik nadlene komore;
4) da je dobio, odnosno obnovio odobrenje za samostalni rad, u skladu sa zakonom;

5) da ispunjava uslove propisane ovim zakonom za osnivanje i poetak rada privatne prakse u
pogledu kadra, opreme, prostora i lekova;
6) da mu pravnosnanom sudskom odlukom nije izreena krivina sankcija - mera bezbednosti
zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti, odnosno da mu odlukom nadlenog organa komore
nije izreena jedna od disciplinskih mera zabrane samostalnog rada, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje rad komora zdravstvenih radnika;
7) da ispunjava druge uslove utvrene zakonom.

lan 58
Privatna praksa moe obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti ako ispunjava uslove
propisane ovim zakonom, i to:
1) ako ima odreenu vrstu i broj zdravstvenih radnika odgovarajueg stepena strune spreme,
sa poloenim strunim ispitom, a za obavljanje odreenih poslova i sa odgovarajuom
specijalizacijom;
2) ako ima dijagnostiku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno pruanje
zdravstvene zatite za delatnost za koju je osnovana;
3) ako ima odgovarajue prostorije za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno odreenih
poslova zdravstvene delatnosti za koje je osnovana;
4) ako ima odgovarajue vrste i koliine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za
obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti za koje se privatna praksa osniva.
Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova za osnivanje i obavljanje odreenih
poslova zdravstvene delatnosti privatne prakse iz stava 1. ovog lana propisuje ministar.
Privatna praksa koja koristi izvore jonizujuih zraenja mora pored uslova iz st. 1. i 2. ovog
lana ispunjavati i druge uslove propisane zakonom kojim se ureuje zatita od jonizujueg
zraenja.

lan 59
Privatna praksa moe obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti ako Ministarstvo
reenjem utvrdi da su ispunjeni uslovi propisani zakonom za obavljanje odreenih poslova
zdravstvene delatnosti.
Reenje iz stava 1. ovog lana donosi zdravstveni inspektor, u skladu sa ovim zakonom i
zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana
prijema reenja zdravstvenog inspektora.
Reenje ministra iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe
pokrenuti upravni spor.
Na osnovu reenja o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene
delatnosti privatna praksa upisuje se u registar kod nadlenog organa, u skladu sa zakonom.
Privatna praksa poinje sa radom danom upisa u registar iz stava 5. ovog lana.

lan 60
Privatna praksa moe obavljati samo odreene poslove zdravstvene delatnosti koji su utvreni
reenjem Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene
delatnosti.
Reenjem Ministarstva iz stava 1. ovog lana utvruje se rad privatne prakse u jednoj ili u dve
smene.

lan 61
Privatna praksa moe privremeno prestati sa obavljanjem odreenih poslova zdravstvene
delatnosti ako obavesti Ministarstvo o razlozima za privremeni prestanak obavljanja tih poslova.

Ministarstvo donosi reenje o privremenom prestanku obavljanja odreenih poslova

zdravstvene delatnosti privatne prakse iz stava 1. ovog lana.
Privremeni prestanak moe trajati najdue 12 meseci.
Privatna praksa iz stava 2. ovog lana duna je da o ponovnom poetku obavljanja odreenih
poslova zdravstvene delatnosti obavesti Ministarstvo, optinsku, odnosno gradsku upravu na
ijoj teritoriji se nalazi sedite privatne prakse, kao i nadlenu komoru.

lan 62
Privatna praksa duna je da:
1) prui hitnu medicinsku pomo svim graanima;
2) uestvuje na poziv nadlenog dravnog organa u radu na spreavanju i suzbijanju zaraznih
bolesti, kao i na zatiti i spasavanju stanovnitva u sluaju elementarnih i drugih veih
nepogoda i vanrednih prilika;
3) vri stalnu proveru kvaliteta svog strunog rada u skladu sa zakonom;
4) istakne raspored radnog vremena i pridrava se tog rasporeda;
5) istakne cenovnik zdravstvenih usluga i izda raun za pruene zdravstvene usluge;
6) redovno dostavlja nadlenom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje medicinskostatistike izvetaje i drugu evidenciju u oblasti zdravstva, u skladu sa zakonom;
7) organizuje, odnosno obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje medicinskog
otpada, u skladu sa zakonom.

lan 63
Privatna praksa iz lana 56. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakona, pored uslova propisanih zakonom i
propisa donetih za sprovoenje ovog zakona, u skladu sa delatnou koju obavlja, mora

obezbediti i stalno dostupan sanitetski prevoz, zakljuivanjem ugovora sa najbliom

zdravstvenom ustanovom koja moe obezbediti sanitetski prevoz.
Privatna praksa iz stava 1. ovog lana moe obezbediti laboratorijsku i drugu dodatnu
dijagnostiku koja je potrebna za postavljanje dijagnoze za svog pacijenta, iskljuivo iz oblasti
medicine, odnosno stomatologije, koje ine osnovnu delatnost privatne prakse utvrene u
reenju Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene
delatnosti privatne prakse, zakljuivanjem ugovora sa najbliom zdravstvenom ustanovom,
odnosno privatnom praksom .
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, sa kojom je osniva privatne prakse zakljuio
ugovor iz st. 1. i 2. ovog lana duna je da primi pacijenta sa uputom iz privatne prakse,
odnosno uputom izdatim od strane zaposlenog zdravstvenog radnika u toj privatnoj praksi.
Trokove pruanja zdravstvene zatite iz st. 1. i 2. ovog lana snosi pacijent.
Za trokove nastale pruanjem hitne medicinske pomoi u privatnoj praksi sredstva se
obezbeuju u skladu sa zakonom.

lan 64
Privatna praksa brie se iz registra u sluaju:
1) odjave;
2) smrti osnivaa privatne prakse;
3) ako osniva privatne prakse trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje zdravstvene
delatnosti, po odluci nadlenog organa;
4) ako osniva privatne prakse izgubi poslovnu sposobnost potpuno ili delimino, po odluci
nadlenog suda;
5) ako osniva privatne prakse zasnuje radni odnos, odnosno pone da obavlja drugu
samostalnu delatnost kao osnovno zanimanje, odnosno ako bude izabran, imenovan ili

postavljen na odreenu funkciju u dravnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije ili
jedinice lokalne samouprave, za koju prima platu;
6) da ne zapone obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od
dana upisa u registar kod nadlenog organa, u skladu sa zakonom;
7) ako osnuje vie od jednog oblika privatne prakse;
8) ako obavlja delatnost u vreme privremenog prekida rada po odluci nadlenog organa;
9) kanjavanja, vie od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove;
10) izreene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te
delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne uskladi
delatnost;
11) drugih razloga utvrenih zakonom.

lan 65
Ministarstvo donosi reenje o privremenoj zabrani rada privatne prakse, ako:
1) privatna praksa ne ispunjava propisane uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova;
2) obavlja poslove zdravstvene delatnosti suprotno reenju Ministarstva kojim je utvrena
ispunjenost uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti;
3) u postupku provere kvaliteta strunog rada, odnosno obavljanja nadzora nad radom privatne
prakse, bude izreena jedna od mera utvrenih ovim zakonom;
4) ne obnovi odobrenje za samostalni rad, odnosno ako mu odobrenje za samostalni rad bude
oduzeto, u skladu sa ovim zakonom;
5) odlukom nadlenog organa komore osnivau privatne prakse bude izreena jedna od
disciplinskih mera zabrane samostalnog rada;

6) istakne poslovno ime, odnosno obelei privatnu praksu u suprotnosti sa reenjem

Ministarstva o ispunjenosti uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene delatnosti;
7) reklamira obavljanje struno medicinskih postupaka i metoda zdravstvene zatite, kao i druge
zdravstvene usluge koje se pruaju u privatnoj praksi, suprotno odredbama lana 71. ovog
zakona;
8) iz drugih razloga utvrenih zakonom.
Zdravstveni inspektor o utvrenim injenicama iz stava 1. ovog lana donosi reenje o
privremenoj zabrani rada privatne prakse.
Na reenje iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba ministru, u roku od 15 dana od dana
prijema reenja.
Reenje ministra iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe
pokrenuti upravni spor.
Privatna praksa moe, na osnovu reenja Ministarstva, ponovo poeti sa obavljanjem odreenih
poslova zdravstvene delatnosti, ako u roku propisanom zakonom, odnosno utvrenom reenjem
Ministarstva, otkloni razloge koji su doveli do privremene zabrane rada privatne prakse.

lan 66
Na rad privatne prakse primenjuju se propisi kojima je ureena oblast privatnog preduzetnitva,
ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.

3. Procena zdravstvenih tehnologija

lan 67
U sprovoenju zdravstvene zatite zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da
primenjuju nauno dokazane, proverene i bezbedne zdravstvene tehnologije u prevenciji,
dijagnostici, leenju i rehabilitaciji.

Pod zdravstvenim tehnologijama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se sve zdravstvene

metode i postupci koji se mogu koristiti u cilju unapreivanja zdravlja ljudi, u prevenciji,
dijagnostici i leenju bolesti, povreda i rehabilitaciji, koji obuhvataju bezbedne, kvalitetne i
efikasne lekove i medicinska sredstva, medicinske procedure, kao i uslove za pruanje
zdravstvene zatite.
Procenu zdravstvenih tehnologija iz stava 2. ovog lana vri Ministarstvo, na osnovu analize
medicinskih, etikih, drutvenih i ekonomskih posledica i efekata razvijanja, irenja ili korienja
zdravstvenih tehnologija u pruanju zdravstvene zatite.
Radi procene zdravstvenih tehnologija ministar obrazuje Komisiju za procenu zdravstvenih
tehnologija, kao struno telo.
lanovi Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija su istaknuti zdravstveni radnici koji imaju
znaajan doprinos razvoju odreenih oblasti medicine, stomatologije, odnosno farmacije,
primeni i razvoju zdravstvenih tehnologija, odnosno u obavljanju zdravstvene delatnosti.
Mandat lanova Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija traje pet godina.
Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija donosi poslovnik o svom radu.
Blie uslove, kao i nain vrenja procene zdravstvenih tehnologija i davanja miljenja u skladu
sa ovim zakonom, kao i druga pitanja kojima se blie ureuje rad i funkcionisanje Komisije za
procenu zdravstvenih tehnologija, propisuje ministar.

lan 68
Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija:
1) prati i koordinira razvoj zdravstvenih tehnologija u Republici;
2) usaglaava razvoj zdravstvenih tehnologija sa ciljevima utvrenim u Planu razvoja;
3) usaglaava razvoj zdravstvenih tehnologija u Republici sa meunarodnim standardima i
iskustvima;

4) vri procenu postojeih i utvruje potrebe za uvoenjem novih zdravstvenih tehnologija

potrebnih za pruanje zdravstvene zatite koja je zasnovana na dokazima o kvalitetu,
bezbednosti i efikasnosti metoda i postupaka zdravstvene zatite;
5) uestvuje u izradi nacionalnih vodia dobre prakse za pojedine oblasti zdravstvene zatite;
6) (brisana)
7) obavlja druge poslove u skladu sa aktom o obrazovanju ove komisije.
Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija u postupku procene zdravstvenih tehnologija koje
se zasnivaju na primeni medicinske opreme sa izvorima jonizujuih zraenja pribavlja miljenje
ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine.
Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija moe radi procene i davanja miljenja u skladu sa
ovim zakonom, da zatrai struni stav od nadlene republike strune komisije, nadlenih
zdravstvenih ustanova, odgovarajuih fakulteta, nauno-istraivakih ustanova, javnih agencija i
drugih organa, odnosno organizacija, kao i od istaknutih strunjaka po pitanjima iz nadlenosti
komisije.
Sredstva za rad Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija obezbeuju se u budetu
Republike.

lan 69
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa podnosi zahtev Ministarstvu za izdavanje
dozvole za korienje novih zdravstvenih tehnologija.
Pod novim zdravstvenim tehnologijama, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se zdravstvene
tehnologije koje se po prvi put uvode za korienje u zdravstvenim ustanovama u Republici,
odnosno za odreene nivoe zdravstvene zatite, kao i zdravstvene tehnologije koje po prvi put
koristi odreena zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa.

Komisija za procenu zdravstvenih tehnologija daje miljenje rukovodei se novim tehnologijama

iz oblasti medicine koje se primenjuju u drugim visoko razvijenim zemljama, ija je nauna
prihvatljivost potvrena u medicinskoj praksi tih zemalja, a mogu se primenjivati u sprovoenju
zdravstvene zatite kod nas.
Na osnovu miljenja Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija, Ministarstvo reenjem izdaje
dozvolu za korienje novih zdravstvenih tehnologija u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj
praksi.
Reenje iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega moe se
pokrenuti upravni spor.
Reenje iz stava 4. ovog lana dostavlja se Agenciji za akreditaciju zdravstvenih ustanova
Srbije, institutu za javno zdravlje osnovanom za teritoriju Republike, kao i institutu za javno
zdravlje osnovanom za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine za zdravstvene ustanove
osnovane na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

lan 70
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa ne sme koristiti nove zdravstvene tehnologije
bez dozvole za korienje novih zdravstvenih tehnologija izdate od strane Ministarstva u skladu
sa ovim zakonom.
Ako zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa koristi nove zdravstvene tehnologije bez
dozvole za korienje novih zdravstvenih tehnologija, Ministarstvo donosi reenje o zabrani
korienja novih zdravstvenih tehnologija.
Reenje iz stava 2. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega moe se
pokrenuti upravni spor.

4. Zabrana reklamiranja
lan 71

Zabranjeno je oglaavanje, odnosno reklamiranje zdravstvenih usluga, struno-medicinskih

postupaka i metoda zdravstvene zatite, ukljuujui zdravstvene usluge, metode i postupke
tradicionalne medicine (alternativne, homeopatske i druge komplementarne medicine), koje se
obavljaju u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili u drugom pravnom licu koje obavlja
zdravstvenu delatnost, u sredstvima javnog informisanja i na drugim nosiocima oglasnih poruka
koje su ureene zakonom kojim se regulie oblast oglaavanja (reklamiranja).
Dozvoljeno je oglaavanje naziva zdravstvene ustanove, odnosno poslovnog imena privatne
prakse, sedita, delatnosti koja je utvrena reenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje
zdravstvene delatnosti, kao i radnog vremena.
Rezultati u primeni struno-medicinskih metoda i postupaka zdravstvene zatite mogu se
saoptavati samo na strunim i naunim skupovima i objavljivati u strunim i naunim
asopisima i publikacijama.

5. Obeleavanje zdravstvene ustanove i privatne prakse

lan 72
Zdravstvena ustanova i privatna praksa dune su da istaknu naziv, odnosno poslovno ime sa
podacima o delatnosti koja je utvrena reenjem o ispunjenosti uslova za obavljanje
zdravstvene delatnosti, radnom vremenu, osnivau i seditu zdravstvene ustanove, odnosno
privatne prakse, u skladu sa zakonom.
Naziv zdravstvene ustanove, odnosno poslovno ime privatne prakse ne sme imati obeleja
kojima se moe pripisati karakter oglaavanja odnosno reklamiranja.
Ministar propisuje nain unutranjeg i spoljanjeg obeleavanja zdravstvene ustanove i privatne
prakse.

6. Voenje zdravstvene dokumentacije i evidencije

lan 73

Zdravstvena ustanova, privatna praksa, ustanove socijalne zatite, zavodi za izvrenje

zavodskih sankcija, fakulteti zdravstvene struke koji obavljaju odreene poslove zdravstvene
delatnosti, kao i druga pravna lica koja obavljaju odreene poslove zdravstvene delatnosti u
skladu sa zakonom, duni su da vode zdravstvenu dokumentaciju i evidenciju i da u propisanim
rokovima dostavljaju individualne, zbirne i periodine izvetaje nadlenom zavodu, odnosno
institutu za javno zdravlje, kao i drugim organizacijama na nain propisan posebnim zakonom.
Zagarantovana je tajnost podataka iz medicinske dokumentacije pacijenata koja se obrauje i
dostavlja za individualne, zbirne i periodine izvetaje iz stava 1. ovog lana, odnosno koja se
obrauje za zdravstvenu dokumentaciju i evidencije.
Zdravstvena ustanova, privatna praksa, kao i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana duna su
da uvaju medicinsku dokumentaciju pacijenata od neovlaenog pristupa, kopiranja i
zloupotrebe, nezavisno od oblika u kome su podaci iz medicinske dokumentacije sauvani
(papir, mikrofilm, optiki i laser diskovi, magnetni mediji i dr.), u skladu sa zakonom.
Voenje zdravstvene dokumentacije i unos podataka u zdravstvenu dokumentaciju iskljuivo
obavljaju ovlaena lica, u skladu sa zakonom.
Vrste i sadrina zdravstvene dokumentacije i evidencija, nain i postupak voenja, lica
ovlaena za voenje zdravstvene dokumentacije i unos podataka, rokovi za dostavljanje i
obradu podataka, nain raspolaganja podacima iz medicinske dokumentacije pacijenata koja se
koristi za obradu podataka, kao i druga pitanja od znaaja za voenje zdravstvene
dokumentacije i evidencija, ureuju se posebnim zakonom.

7. Integrisani zdravstveni informacioni sistem

lan 74
Radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zatite, kao i prikupljanja i obrade
podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovnitva i funkcionisanjem zdravstvene slube,
odnosno prikupljanja i obrade zdravstvenih informacija, organizuje se i razvija integrisani
zdravstveni informacioni sistem u Republici.

Program rada, razvoja i organizacije integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i

sadraj zdravstvenih informacija iz stava 1. ovog lana, donosi Vlada.

8. Raspored rada, radno vreme i zdravstvena zatita za vreme trajka

lan 75
Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj
praksi, utvruje se u zavisnosti od vrste zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, kao i
od vrste zdravstvene delatnosti koju obavljaju, a u skladu sa potrebama graana i organizacijom
rada drugih zdravstvenih ustanova i privatne prakse na odreenoj teritoriji.
Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi, odnosno
privatnoj praksi, utvruje osniva, a za zdravstvene ustanove koje osniva Republika Ministarstvo.
Zdravstvena ustanova koja je osnovana u privatnoj svojini, kao i privatna praksa, o nedeljnom
rasporedu rada, poetku i zavretku radnog vremena obavetava optinu, odnosno grad na ijoj
teritoriji ima sedite.
Nedeljni raspored rada, poetak i zavretak radnog vremena zdravstvenih ustanova i privatne
prakse za vreme epidemija i otklanjanja posledica prouzrokovanih elementarnim i drugim veim
nepogodama i vanrednim prilikama utvruje ministar, a za zdravstvene ustanove i privatnu
praksu koje se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine na predlog pokrajinskog organa uprave
nadlenog za poslove zdravlja.
Za vreme trajka zdravstvena ustanova duna je da, u zavisnosti od delatnosti, obezbedi
minimum procesa rada koji obuhvata: neprekidno i nesmetano obavljanje redovnih vakcinacija
prema utvrenim rokovima; sprovoenje higijensko-epidemiolokih mera za sluaj opasnosti
izbijanja, odnosno za vreme trajanja epidemije zarazne bolesti; dijagnostiku i terapiju ukljuujui
i prevoz pacijenata, hitnih i akutnih oboljenja, stanja i povreda; uzimanje, obradu, preradu i
davanje krvi i produkata od krvi; snabdevanje najvanijim lekovima i medicinskim sredstvima;
zdravstvenu negu i ishranu hospitalizovanih bolesnika, i druge vidove neophodne medicinske
pomoi.

Zabranjeno je organizovati trajk u zdravstvenim ustanovama koje pruaju hitnu medicinsku

pomo.
Minimum procesa rada za vreme trajka iz stava 5. ovog lana prema vrstama zdravstvenih
ustanova u dravnoj svojini blie utvruje Vlada.

9. Organizacija rada zdravstvene ustanove i privatne prakse

lan 76
Zdravstvena ustanova duna je da u okviru utvrenog nedeljnog rasporeda rada i radnog
vremena prua zdravstvenu zatitu radom u jednoj, dve ili vie smena, u skladu sa delatnou
zdravstvene ustanove, o emu odluku donosi direktor zdravstvene ustanove.
Privatna praksa duna je da u okviru utvrenog nedeljnog rasporeda rada i radnog vremena
prua zdravstvenu zatitu u jednoj ili u dve smene, u skladu sa reenjem Ministarstva iz lana
60. stav 2. ovog zakona.

10. Prekovremeni rad u zdravstvenoj ustanovi

Deurstvo
lan 77
Zdravstvena ustanova moe da uvede deurstvo kao prekovremeni rad, ako organizacijom rada
u smenama iz lana 76. ovog zakona ili preraspodelom radnog vremena nije u mogunosti da
obezbedi zdravstvenu zatitu.
Za vreme trajanja deurstva zdravstveni radnik mora biti prisutan u zdravstvenoj ustanovi.
Deurstvo iz stava 1. ovog lana moe da se uvede nou, u dane dravnog praznika i nedeljom.
Deurstvo koje se uvodi nou poinje posle druge smene, a zavrava se poetkom rada prve
smene.

Odluku o uvoenju i obimu deurstva na nivou zdravstvene ustanove, kao i po zdravstvenom

radniku, donosi direktor zdravstvene ustanove.
Zdravstvenom radniku deurstvo ne moe trajati due od deset asova nedeljno.
Izuzetno od stava 6. ovog lana direktor zdravstvene ustanove moe doneti odluku da za
odreenog zdravstvenog radnika deurstvo traje i due, a najvie do 20 asova nedeljno, u
zavisnosti od delatnosti zdravstvene ustanove, raspoloivog kadra, kao i organizacije
zdravstvene slube na teritoriji koju pokriva zdravstvena ustanova.
Ministarstvo daje saglasnost na odluku iz stava 7. ovog lana, uz prethodno pribavljeno
miljenje nadlenog zavoda za javno zdravlje.
Zdravstveni radnik za koga je odlukom direktora zdravstvene ustanove uvedeno deurstvo ima
pravo na uveanu zaradu za deurstvo kao prekovremeni rad, u skladu sa zakonom i propisima
kojima se ureuje rad.

Pripravnost i rad po pozivu u zdravstvenoj ustanovi

lan 78
Pod deurstvom, u smislu ovog zakona, smatra se i pripravnost i rad po pozivu.
Zdravstvena ustanova moe uvesti i pripravnost i rad po pozivu.
Pripravnost je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti
prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali mora biti stalno dostupan radi pruanja hitne medicinske
pomoi u zdravstvenoj ustanovi.
Rad po pozivu je poseban oblik prekovremenog rada kod kojeg zdravstveni radnik ne mora biti
prisutan u zdravstvenoj ustanovi, ali se mora odazvati na poziv radi pruanja zdravstvene
zatite.
Odluku o uvoenju i obimu pripravnosti i rada po pozivu donosi direktor zdravstvene ustanove.

Zdravstveni radnici koji obavljaju poslove iz st. 3. i 4. ovog lana imaju pravo na uveanu zaradu
u skladu sa zakonom i propisima kojima se ureuje rad.

B. DELATNOST I ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENIH USTANOVA

1. Zajednike odredbe
lan 79
Zdravstvena delatnost obavlja se na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou.

lan 80
Zdravstvena ustanova duna je da:
1) prati zdravstveno stanje stanovnitva u oblasti za koju je osnovana i da preduzima i predlae
mere za njegovo unapreivanje;
2) prati i sprovodi metode i postupke prevencije, dijagnostike, leenja i rehabilitacije zasnovane
na dokazima, a naroito utvrene struno-metodoloke i doktrinarne protokole;
3) organizuje i sprovodi zdravstvenu negu koju obavljaju medicinske sestre, odnosno
zdravstveni tehniari, odnosno babice;
4) obezbeuje uslove za stalno struno usavravanje svojih zaposlenih;
5) sprovodi programe zdravstvene zatite;
6) sprovodi mere radi spreavanja neeljenih komplikacija i posledica pri pruanju zdravstvene
zatite, kao i mere opte sigurnosti za vreme boravka graana u zdravstvenim ustanovama i
obezbeuje stalnu kontrolu ovih mera;
7) organizuje i sprovodi mere stalnog unapreenja kvaliteta strunog rada;
8) organizuje i sprovodi mere u sluaju elementarnih i drugih veih nepogoda i vanrednih prilika;

9) organizuje, odnosno obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje medicinskog

otpada, u skladu sa zakonom;
10) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

lan 81
Zavod, zavod za javno zdravlje, klinika, institut, kliniko-bolniki centar i kliniki centar, pored
poslova iz lana 80. ovog zakona, duni su da:
1) istrauju i otkrivaju uzroke, pojave i irenje oboljenja, odnosno povreda, kao i nain i mere za
njihovo spreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i efikasno i blagovremeno leenje i
rehabilitaciju;
2) vre ispitivanje i predlau uvoenje novih metoda prevencije, dijagnostike, leenja i
rehabilitacije;
3) uestvuju u utvrivanju struno-medicinskih i doktrinarnih stavova i pruaju strunometodoloku pomo u njihovom sprovoenju;
4) organizuju i sprovode praktinu nastavu u toku kolovanja i strunog usavravanja
zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;
5) uestvuju u sprovoenju spoljne provere kvaliteta strunog rada u drugim zdravstvenim
ustanovama i privatnoj praksi;
6) organizuju i sprovode i druge mere, u skladu sa zakonom.
Klinika koja je organizacioni deo kliniko - bolnikog centra ili klinikog centra, kao i institut koji
je organizacioni deo klinikog centra, duni su da obavljaju poslove iz stava 1. ovog lana i
moraju ispunjavati uslove propisane ovim zakonom za kliniku, odnosno institut.

Referentne zdravstvene ustanove

lan 82

Radi obavljanja poslova zdravstvene zatite, primene, praenja i unapreenja jedinstvene

doktrine i metodologije u prevenciji, dijagnostici, leenju i rehabilitaciji bolesti u pojedinim
oblastima zdravstvene zatite, ministar reenjem utvruje referentne zdravstvene ustanove za
pojedine oblasti zdravstvene delatnosti koje ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom.
Referentne zdravstvene ustanove pored uslova iz lana 49. ovog zakona moraju ispunjavati i
sledee uslove:
1) da imaju organizovanu slubu, odnosno odgovarajui kadar za praenje i predlaganje novih
zdravstvenih tehnologija, prouavanje i evaluaciju zdravstvene zatite i zdravstvene slube u
oblasti za koju su osnovane;
2) da primenjuju najsavremenija dostignua medicinske nauke i prakse;
3) da imaju priznate rezultate u fundamentalnom i primenjenom naunoistraivakom radu;
4) da imaju priznate rezultate u oblasti strunog usavravanja, poslediplomskog usavravanja,
specijalizacije i ue specijalizacije u oblasti zdravstvene delatnosti za koju su referentne.

Farmaceutska zdravstvena delatnost

lan 83
Zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom, sekundarnom i
tercijarnom nivou obavljaju i poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti, pod uslovima
propisanim ovim zakonom.
Pod farmaceutskom zdravstvenom delatnou, u smislu ovog zakona, podrazumeva se
odgovorno snabdevanje lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava stanovnitva,
zdravstvenih ustanova i privatne prakse, obezbeivanjem racionalne farmakoterapije radi
leenja, poboljanja i odravanja kvaliteta ivota pacijenata, koje diplomirani farmaceut,
odnosno diplomirani farmaceut sa odgovarajuom specijalizacijom, obavlja u saradnji sa drugim
zdravstvenim radnicima, kao i kontinuirani proces poboljavanja upotrebe lekova i odreenih

vrsta medicinskih sredstava, odnosno praenja neeljenih reakcija na lekove i medicinska

sredstva.
Farmaceutska zdravstvena delatnost obavlja se u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se
ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava, zakonom kojim se ureuje zdravstveno
osiguranje, kao i u skladu sa Dobrom apotekarskom praksom.
Dobra apotekarska praksa iz stava 3. ovog lana mora da bude usklaena sa ovim zakonom,
kao i zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava, zakonom kojim se
ureuje zdravstveno osiguranje i u skladu sa savremenim profesionalnim dostignuima
farmaceutske struke.
Dobru apotekarsku praksu utvruje Farmaceutska komora Srbije, a na taj akt saglasnost daje
ministar.
Blie uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova, kao i nain obavljanja farmaceutske
zdravstvene delatnosti propisuje ministar.

lan 84
Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata:
1) sprovoenje preventivnih mera za ouvanje i zatitu zdravlja stanovnitva, odnosno
promociju zdravlja;
2) unapreivanje farmakoterapijskih mera i postupaka u racionalnoj upotrebi lekova i odreenih
vrsta medicinskih sredstava;
3) racionalizaciju trokova za sprovoenje utvrenih terapijskih protokola leenja;
4) praenje neeljenih reakcija na lekove i medicinska sredstva, kao i izbegavanje ili
smanjivanje tih reakcija;
5) izbegavanje interakcija terapijskog dupliranja primene lekova;

6) druge poslove farmaceutske zdravstvene delatnosti, u skladu sa zakonom.

Farmaceutska zdravstvena delatnost obuhvata i izradu galenskih, odnosno magistralnih lekova,
u skladu sa zakonom.

lan 85
Farmaceutska zdravstvena delatnost obavlja se u apoteci kao samostalnoj zdravstvenoj
ustanovi, u organizacionom delu stacionarne zdravstvene ustanove (u daljem tekstu: bolnika
apoteka), odnosno u drugom organizacionom delu zdravstvene ustanove koji obezbeuje
snabdevanje lekovima i odreenim vrstama medicinskih sredstava.
Odreeni poslovi farmaceutske zdravstvene delatnosti obavljaju se i u apoteci osnovanoj kao
privatna praksa, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje
ovog zakona.
Farmaceutsku zdravstvenu delatnost obavlja diplomirani farmaceut, odnosno diplomirani
farmaceut sa odgovarajuom specijalizacijom (u daljem tekstu: farmaceut) i farmaceutski
tehniar sa odgovarajuom kolom zdravstvene struke.

lan 86
U obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti farmaceutu je zabranjeno da:
1) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava za koje nije izdata dozvola za stavljanje u
promet lekova i medicinskih sredstava, u skladu sa zakonom;
2) izda, odnosno proda lek bez recepta, odnosno druge medicinske dokumentacije propisane u
skladu sa zakonom, a iji je reim izdavanja na recept;
3) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava proizvedenih od pravnog lica koje nema
dozvolu za proizvodnju, odnosno izradu lekova u ovlaenoj apoteci, kao i nabavljenih od
pravnog lica koje nema dozvolu za promet na veliko lekova i medicinskih sredstava;
4) vri promet lekova i medicinskih sredstava na malo koji nisu obeleeni u skladu sa zakonom;

5) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava koji nemaju odgovarajuu dokumentaciju
o kvalitetu;
6) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava kojima je istekao rok upotrebe oznaen
na pakovanju, ili je utvrena neispravnost u pogledu njihovog propisanog kvaliteta;
7) vri promet na malo lekova i medicinskih sredstava putem interneta.
Promet na malo lekova i medicinskih sredstava, u smislu ovog zakona, obuhvata naruivanje,
uvanje, izdavanje na recept ili bez recepta, odnosno na nalog, kao i prodaju lekova i
medicinskih sredstava, odnosno izradu galenskih i magistralnih lekova.

lan 87
U obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti farmaceutskom tehniaru zabranjeno je da:
1) obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost bez prisustva farmaceuta;
2) izdaje, odnosno prodaje na malo lekove na recept kao i lekove koji sadre opojne droge,
odnosno odgovarajua medicinska sredstva;
3) samostalno izrauje galenske, odnosno magistralne lekove.

Primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena delatnost

lan 88
Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata:
1) zatitu i unapreenje zdravlja, spreavanje i rano otkrivanje bolesti, leenje, rehabilitaciju
bolesnih i povreenih;
2) preventivnu zdravstvenu zatitu grupacija stanovnitva izloenih poveanom riziku
oboljevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene
zatite;

3) zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ouvanje i unapreenje zdravlja;

4) spreavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti;
5) spreavanje, otkrivanje i leenje bolesti usta i zuba;
6) patronane posete, leenje i rehabilitaciju u kui;
7) spreavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i rehabilitaciju za lica smetena u
ustanove socijalnog staranja;
8) hitnu medicinsku pomo i sanitetski prevoz;
9) farmaceutsku zdravstvenu zatitu;
10) rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duevnom razvoju;
11) zatitu mentalnog zdravlja;
12) palijativno zbrinjavanje;
13) druge poslove utvrene zakonom.
U obavljanju zdravstvene delatnosti na primarnom nivou zdravstvene ustanove ostvaruju
saradnju sa drugim zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim ustanovama i organizacijama
za pripremanje i izvoenje programa za ouvanje i unapreenje zdravlja.

lan 89
Specijalistiko - konsultativna delatnost moe se obavljati u domu zdravlja i drugoj zdravstvenoj
ustanovi na primarnom nivou.
Specijalistiko - konsultativna delatnost koja se obavlja na primarnom nivou mora imati za svoje
potrebe odgovarajuu laboratorijsku i drugu dijagnostiku.

Dom zdravlja, kao i druge zdravstvene ustanove na primarnom nivou, u obavljanju

specijalistiko - konsultativne delatnosti povezuju se u strunom ili organizacionom smislu sa
odgovarajuom zdravstvenom ustanovom koja obavlja sekundarnu zdravstvenu delatnost.

lan 90
Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalistiko-konsultativnu i bolniku
zdravstvenu delatnost.
Specijalistiko-konsultativna delatnost na sekundarnom nivou u odnosu na zdravstvenu
delatnost na primarnom nivou obuhvata sloenije mere i postupke otkrivanja bolesti i povreda
kao i leenja i rehabilitacije bolesnih i povreenih.
Bolnika zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, leenje i rehabilitaciju, zdravstvenu negu
i smetaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolnikoj apoteci.

lan 91
Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata pruanje najsloenijih oblika zdravstvene
zatite i specijalistiko-konsultativne i bolnike zdravstvene delatnosti kao i naunoistraivaku i
obrazovnu delatnost, u skladu sa zakonom kojim se ureuje naunoistraivaka delatnost,
odnosno delatnost obrazovanja.
Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou obuhvata obavljanje i farmaceutske zdravstvene
delatnosti u bolnikoj apoteci.

lan 92
Ministar reenjem odreuje zdravstvenu ustanovu na tercijarnom nivou koja obavlja poslove
centra za kontrolu trovanja Republike.
Centar za kontrolu trovanja iz stava 1. ovog lana prikuplja i obrauje podatke o dejstvu otrovnih
hemikalija i prirodnih otrova; vodi registar o incidentima trovanja; uestvuje u formiranju i
nadzoru nad centralnim zalihama protivotrova u Republici; prua informacije i savete u vezi sa

akutnim trovanjima zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, zdravstvenim radnicima, kao i

drugim pravnim i fizikim licima; vri ispitivanje i primenu novih metoda prevencije od trovanja;
utvruje struno-medicinske i doktrinarne stavove u vezi sa zatitom od trovanja, kao i pruanja
medicinske pomoi i otklanjanja posledica trovanja.
Centar za kontrolu trovanja mora imati informacioni centar za prikupljanje i obradu podataka iz
svoje nadlenosti.
Centar za kontrolu trovanja mora imati i toksikoloku laboratoriju i slubu za stacionarnu
zdravstvenu zatitu.
Zdravstvena ustanova i privatna praksa duni su da centru za kontrolu trovanja dostavljaju
podatke o trovanjima, u skladu sa zakonom.
Centar za kontrolu trovanja duan je da do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu
dostavi prikupljene podatke o trovanju hemikalijama Ministarstvu, kao i ministarstvu nadlenom
za poslove upravljanja hemikalijama.
Nain prikupljanja, obrade i uvanja podataka o trovanjima i dejstvu otrova, kao i obim i sadraj
podataka koji se dostavljaju nadlenim ministarstvima iz stava 6. ovog lana, sporazumno
propisuju ministar i ministar nadlean za poslove upravljanja hemikalijama.

lan 92a
Ministar reenjem odreuje zdravstvene ustanove na tercijarnom nivou koje obavljaju poslove
centra za odreenu vrstu retkih bolesti (u daljem tekstu: centar za retke bolesti).
U okviru centra za retke bolesti obavljaju se poslovi dijagnostike obolelih od retkih bolesti,
prenatalnog, kao i neonatalnog skrininga, genetskog savetovalita, zbrinjavanje pacijenata od
retkih bolesti, voenje registara obolelih od retkih bolesti za teritoriju Republike Srbije u skladu
sa zakonom, saradnja sa referentnim inostranim centrima za dijagnostikovanje i leenje retkih
bolesti, kao i sa mreom evropskih i svetskih organizacija za retke bolesti, kontinuirana
edukacija iz oblasti retkih bolesti, kao i drugi poslovi za unapreivanje dijagnostikovanja i
leenja obolelih od retkih bolesti.

Na osnovu reenja ministra, centar za retke bolesti moe obavljati i druge poslove radi
unapreivanja dijagnostikovanja i leenja obolelih od retkih bolesti.
Statutom zdravstvenih ustanova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje unutranja organizacija,
poslovi kao i druga pitanja od znaaja za rad centra za retke bolesti.
Zdravstvene ustanove, odnosno privatna praksa, odnosno druga pravna lica koja obavljaju
zdravstvenu delatnost u skladu sa ovim zakonom, duni su da, u skladu sa zakonom, centru za
retke bolesti dostavljaju podatke o broju, vrsti, dijagnostikovanim, odnosno leenim pacijentima
obolelim od retkih bolesti, kao i druge podatke neophodne za voenje registara obolelih od
retkih bolesti iz stava 2. ovog lana.

lan 93
Pored zdravstvenih ustanova koje obavljaju zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou,
obrazovna delatnost moe se obavljati i u ustanovama primarnog i sekundarnog nivoa
zdravstvene zatite.
Obrazovnu delatnost zdravstvena ustanova moe obavljati ako zakljui ugovor sa
odgovarajuom kolom, odnosno fakultetom.
Uslove koje zdravstvena ustanova mora ispunjavati za obavljanje praktine nastave uenika i
studenata zdravstvene struke sporazumno propisuju ministar i ministar nadlean za poslove
obrazovanja.

2. Zdravstvena delatnost na primarnom nivou

Dom zdravlja
lan 94
Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost na primarnom
nivou.

Dom zdravlja u dravnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili vie optina, odnosno grada, u
skladu sa Planom mree.
Dom zdravlja u dravnoj svojini osniva optina, odnosno grad.
Osniva doma zdravlja u dravnoj svojini koji je osnovan za teritoriju vie optina jeste ona
optina u kojoj se nalazi sedite doma zdravlja.

lan 95
Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeuje najmanje preventivna zdravstvena
zatita za sve kategorije stanovnika, hitna medicinska pomo, opta medicina, zdravstvena
zatita ena i dece, patronana sluba, kao i laboratorijska i druga dijagnostika.
U domu zdravlja obezbeuje se i prevencija i leenje u oblasti stomatoloke zdravstvene
zatite, zdravstvena zatita zaposlenih, odnosno medicina rada i fizikalna medicina i
rehabilitacija, ako obavljanje ove zdravstvene delatnosti nije organizovano u drugoj zdravstvenoj
ustanovi na teritoriji za koju je osnovan dom zdravlja.
U domu zdravlja obezbeuje se i sanitetski prevoz ako ta sluba nije organizovana u bolnici ili u
drugoj zdravstvenoj ustanovi na teritoriji za koju je dom zdravlja osnovan.
U domu zdravlja obavlja se i farmaceutska zdravstvena delatnost, u skladu sa ovim zakonom.
Ako u optini postoje dom zdravlja i opta bolnica koji su u dravnoj svojini, laboratorijska,
radioloka i druga dijagnostika mogu se organizovati samo u okviru jedne zdravstvene
ustanove.

lan 96
U domu zdravlja, u zavisnosti od broja stanovnika u optini, kao i njihovih zdravstvenih potreba,
udaljenosti najblie opte bolnice, odnosno postojanja drugih zdravstvenih ustanova u optini,
moe se obavljati i druga specijalistiko-konsultativna delatnost, koja nije u vezi sa bolnikim
leenjem, u skladu sa Planom mree.

Izuzetno, na podrujima sa specifinim potrebama pruanja zdravstvene zatite stanovnitvu,

gde saobraajni i geografski uslovi to opravdavaju, u skladu sa Planom mree, u domu zdravlja
moe se organizovati porodilite i stacionar za dijagnostiku i leenje akutnih i hroninih bolesti.

lan 97
Radi obezbeivanja dostupnosti zdravstvene zatite u domu zdravlja mogu se organizovati
zdravstvene ambulante i zdravstvene stanice, u skladu sa Planom mree.
U zdravstvenoj stanici obavlja se najmanje hitna medicinska pomo, delatnost opte medicine i
zdravstvena zatita dece.
U zdravstvenoj ambulanti obavlja se najmanje delatnost opte medicine.

lan 98
Primarnu zdravstvenu zatitu u domu zdravlja graani ostvaruju preko izabranog lekara.
Izabrani lekar je:
1) doktor medicine ili doktor medicine specijalista za oblast opte medicine, odnosno specijalista
medicine rada;
2) doktor medicine specijalista pedijatrije;
3) doktor medicine specijalista ginekologije;
4) doktor stomatologije ili doktor stomatologije specijalista za oblast deije i preventivne
stomatologije.
Izabrani lekar obavlja zdravstvenu zatitu u timu sa zdravstvenim radnikom odgovarajue
kolske spreme zdravstvene struke.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, izabrani lekar moe biti i doktor medicine druge specijalnosti,
pod uslovima koje propie ministar.

lan 99
Izabrani lekar:
1) organizuje i sprovodi mere na ouvanju i unapreenju zdravlja pojedinaca i porodice;
2) radi na otkrivanju i suzbijanju faktora rizika za nastanak bolesti, odnosno, na sprovoenju
skrining programa u skladu s posebnim programima donetim u skladu sa ovim zakonom;
3) vri dijagnostiku i blagovremeno leenje pacijenata;
4) ukazuje hitnu medicinsku pomo;
5) upuuje pacijenta u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu prema medicinskim indikacijama,
odnosno kod lekara specijaliste i usklauje miljenja i predloge za nastavak leenja pacijenta;
6) sprovodi kuno leenje i palijativno zbrinjavanje, kao i leenje bolesnika kojima nije
neophodno bolniko leenje;
7) propisuje lekove i medicinska sredstva;
8) sprovodi zdravstvenu zatitu iz oblasti mentalnog zdravlja;
9) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.
U postupku ostvarivanja zdravstvene zatite izabrani lekar upuuje pacijenta na sekundarni i
tercijarni nivo.
Izabrani lekar na osnovu miljenja doktora medicine specijaliste odgovarajue grane medicine
upuuje pacijenta na tercijarni nivo.
Izabrani lekar vodi potpunu medicinsku dokumentaciju o zdravstvenom stanju pacijenta.
Zdravstvena zatita preko izabranog lekara ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje
oblast zdravstvenog osiguranja.

Apoteka
lan 100
Apoteka je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost na
primarnom nivou.
Apoteka u dravnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili vie optina, odnosno grada, u skladu
sa Planom mree.
Apoteku u dravnoj svojini osniva optina, odnosno grad.
Osniva apoteke u dravnoj svojini koja je osnovana za teritoriju vie optina jeste ona optina
u kojoj se nalazi sedite apoteke.
U apoteci se obavlja farmaceutska zdravstvena delatnost koja obuhvata:
1) promociju zdravlja, odnosno zdravstveno vaspitanje i savetovanje za ouvanje i unapreenje
zdravlja pravilnom upotrebom lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava;
2) promet na malo lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava, a na osnovu planova za
nabavku lekova i medicinskih sredstava za redovne i vanredne potrebe;
3) praenje savremenih strunih i naunih dostignua u oblasti farmakoterapije i pruanje
graanima, zdravstvenim radnicima, drugim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, kao i
drugim zainteresovanim subjektima, informacija o lekovima i odreenim vrstama medicinskih
sredstava;
4) davanje pacijentima saveta za pravilnu upotrebu lekova i odreenih vrsta medicinskih
sredstava, odnosno uputstava za njihovu pravilnu upotrebu;
5) izradu magistralnih lekova;
6) druge poslove, u skladu sa zakonom.

lan 101
Apoteka iz lana 100. ovog zakona moe u svom sastavu imati i galensku laboratoriju za izradu
galenskih lekova (u daljem tekstu: ovlaena apoteka), u skladu sa propisima kojima se ureuje
oblast lekova i medicinskih sredstava.
Galenski lek izraen u ovlaenoj apoteci moe se nalaziti u prometu na malo u toj apoteci, kao
i u drugoj apoteci koja u svom sastavu nema galensku laboratoriju, a sa kojom je ovlaena
apoteka sklopila ugovor o prometu na malo galenskih lekova.
Apoteka moe organizovati ogranke apoteke ili jedinice za izdavanje gotovih lekova.
Apoteka je duna da na vidnom mestu istakne ime ovlaenog farmaceuta, koji je odgovoran za
celokupno rukovanje lekovima, odnosno izradu galenskih i magistralnih lekova, u skladu sa
zakonom kojim je ureena oblast lekova i medicinskih sredstava.
Pored prometa lekova i medicinskih sredstava na malo, apoteka moe snabdevati graane i
deijom hranom, dijetetskim proizvodima, odreenim vrstama kozmetikih i drugih sredstava za
zatitu zdravlja, u skladu sa aktom koji donosi nadlena komora.

Zavod
lan 102
Zavod je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i
sprovodi zdravstvenu zatitu pojedinih grupacija stanovnitva, odnosno zdravstvenu delatnost iz
pojedine oblasti zdravstvene zatite.
Zavod se osniva kao:
1) zavod za zdravstvenu zatitu studenata;
2) zavod za zdravstvenu zatitu radnika;
3) zavod za hitnu medicinsku pomo;

4) zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje;

5) zavod za stomatologiju;
6) zavod za plune bolesti i tuberkulozu;
7) zavod za kono-venerine bolesti.
Zavod iz stava 2. ovog lana moe obavljati i specijalistiko-konsultativnu delatnost.
Zavod u dravnoj svojini iz stava 2. ovog lana moe se osnovati samo na teritoriji na kojoj se
nalazi sedite univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke, u skladu sa
Planom mree.
Zavod iz stava 4. ovog lana osniva grad, osim Zavoda za zdravstvenu zatitu radnika
Ministarstva unutranjih poslova koji osniva Republika.

lan 103
Zavod za zdravstvenu zatitu studenata je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena
zatita studenata i organizuje preventivna i kurativna zdravstvena zatita iz oblasti opte
medicine, stomatologije, ginekologije, laboratorijske i druge dijagnostike i terapije za potrebe
studenata.
U zavodu za zdravstvenu zatitu studenata moe se obavljati i specijalistiko-konsultativna
delatnost, kao i stacionarna zdravstvena delatnost.
Zdravstvena zatita studenata moe se obezbediti i u domu zdravlja, u skladu sa zakonom.

lan 104
Zavod za zdravstvenu zatitu radnika je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena
zatita i ouvanje zdravlja zaposlenih u bezbednoj i zdravoj radnoj sredini, obavljanjem
delatnosti medicine rada.

U zavodu za zdravstvenu zatitu radnika moe se obavljati i preventivna i kurativna zdravstvena

delatnost iz oblasti opte medicine, stomatologije, ginekologije, kao i specijalistikokonsultativna delatnost.
Poslodavac moe za potrebe svojih zaposlenih osnovati ordinaciju medicine rada, koja obavlja
poslove preventivne zdravstvene delatnosti u oblasti medicine rada.
Ministar propisuje uslove za osnivanje i poetak rada i obavljanje delatnosti ordinacije medicine
rada iz stava 3. ovog lana.

lan 105
Zavod za hitnu medicinsku pomo je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja hitna medicinska
pomo i sanitetski prevoz akutno obolelih i povreenih u druge odgovarajue zdravstvene
ustanove, prevoz pacijenata na dijalizi, kao i snabdevanje lekovima koji se daju u hitnim
sluajevima.

lan 106
Zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja
zdravstvena zatita starih lica i sprovode mere za ouvanje i unapreenje zdravlja i prevenciju
bolesti ove populacione grupe, odnosno koja obavlja i delatnost kunog leenja i nege,
palijativnog zbrinjavanja i rehabilitacije starih lica.

lan 107
Zavod za stomatologiju je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost iz
oblasti stomatoloke zdravstvene zatite koja obuhvata preventivne, dijagnostike, terapijske i
rehabilitacione zdravstvene usluge.
U zavodu za stomatologiju moe se obavljati i specijalistiko-konsultativna delatnost iz oblasti
stomatologije.

lan 108

Zavod za plune bolesti i tuberkulozu je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja specijalistikokonsultativna delatnost i pruaju preventivne, dijagnostike, terapijske i rehabilitacione
zdravstvene usluge iz oblasti zdravstvene zatite pacijenata obolelih od tuberkuloze i drugih
plunih bolesti koje se mogu leiti na ambulantni nain.
Zavod za plune bolesti i tuberkulozu u sklopu preventivne zdravstvene zatite organizuje i
sprovodi mere za spreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i praenje tuberkuloze i drugih plunih
bolesti.

lan 109
Zavod za kone i venerine bolesti je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja specijalistikokonsultativna delatnost i pruaju preventivne, dijagnostike, terapijske i rehabilitacione
zdravstvene usluge iz oblasti dermatovenerologije i mikrobiologije sa parazitologijom.
Zavod za kone i venerine bolesti u sklopu preventivne zdravstvene delatnosti organizuje i
sprovodi mere za spreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i praenje polno prenosivih infekcija.

3. Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou

Bolnica (opta i specijalna)
lan 110
Bolnica je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou.
Bolnica obavlja zdravstvenu delatnost po pravilu kao nastavak dijagnostike, leenja i
rehabilitacije u domu zdravlja, odnosno kada su zbog sloenosti i teine oboljenja potrebni
posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme, smetaja i lekova.
Bolnica je duna da sarauje sa domom zdravlja i prua mu strunu pomo u sprovoenju mera
primarne zdravstvene zatite.
Stacionarna i specijalistiko-konsultativna delatnost bolnice ine jedinstvenu funkcionalnu i
organizacionu celinu.

Bolnica organizuje svoj rad tako da se najvei broj bolesnika ispituje i lei u poliklinikoj slubi, a
stacionarno leenje prua se obolelim i povreenim licima samo kada je to neophodno.
Bolnica moe imati, odnosno organizovati posebne organizacione jedinice za produenu
bolniku negu (gerijatrija), palijativno zbrinjavanje obolelih u terminalnoj fazi bolesti, kao i za
leenje obolelih u toku dnevnog rada (dnevna bolnica).
Bolnica moe biti opta i specijalna.

lan 111
Opta bolnica prua zdravstvenu zatitu licima svih uzrasta obolelih od raznih vrsta bolesti.
Opta bolnica u dravnoj svojini osniva se za teritoriju jedne ili vie optina.
Opta bolnica mora imati organizovane slube najmanje za:
1) prijem i zbrinjavanje hitnih stanja;
2) obavljanje specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene delatnosti iz interne
medicine, pedijatrije, ginekologije i akuerstva i opte hirurgije;
3) laboratorijsku, rendgen i drugu dijagnostiku u skladu sa svojom delatnou;
4) anesteziologiju sa reanimacijom;
5) ambulantu za rehabilitaciju;
6) farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke.
Opta bolnica mora obezbediti samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove i:
1) sanitetski prevoz za upuivanje pacijenata u drugu zdravstvenu ustanovu na sekundarnom ili
tercijarnom nivou;
2) snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

3) slubu za patoloku anatomiju.

Opta bolnica moe obavljati i specijalistiko-konsultativnu delatnost iz drugih grana medicine.
Opta bolnica koja je osnovana za teritoriju vie optina, kao i bolnica u sreditu okruga, pored
slubi utvrenih u stavu 3. ovog lana, moe obavljati bolniku zdravstvenu delatnost i iz drugih
grana medicine.

lan 112
Specijalna bolnica prua zdravstvenu zatitu licima odreenih dobnih grupa, odnosno obolelima
od odreenih bolesti.
Specijalna bolnica obavlja specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost za
oblast za koju je osnovana, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, kao i farmaceutsku zdravstvenu
delatnost preko bolnike apoteke.
Specijalna bolnica u skladu sa delatnou koju obavlja mora obezbediti samostalno ili preko
druge zdravstvene ustanove, i:
1) sanitetski prevoz za upuivanje pacijenata u drugu zdravstvenu ustanovu na sekundarnom ili
tercijarnom nivou;
2) snabdevanje krvlju i krvnim produktima;
3) slubu za patoloku anatomiju.

lan 113
Specijalna bolnica koja u obavljanju zdravstvene delatnosti koristi prirodni faktor leenja (gas,
mineralna voda, peloid i dr.) duna je da u toku korienja prirodnog faktora prati njegova
lekovita svojstva i najmanje jednom u tri godine izvri ponovno ispitivanje njegove lekovitosti u
odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi.

Specijalna bolnica iz stava 1. ovog lana moe pruati i usluge iz turizma, u skladu sa propisima
koji ureuju oblast turizma.

lan 114
Bolnica iji je osniva Republika, odnosno autonomna pokrajina duna je da se povezuje i
sarauje sa ustanovama na primarnom nivou podruja za koje je osnovana, sa ciljem
uspostavljanja i odravanja svrsishodnog upuivanja pacijenata na sekundarni nivo zdravstvene
zatite i razmene strunih znanja i iskustava.

4. Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou

Klinika
lan 115
Klinika je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i
stacionarnu zdravstvenu delatnost iz odreene grane medicine, odnosno stomatologije.
Klinika obavlja i obrazovnu i naunoistraivaku delatnost, u skladu sa zakonom.
Klinika, u skladu sa delatnou koju obavlja, mora ispunjavati i uslove iz lana 111. st. 3. i 4.
ovog zakona.
Klinika se moe osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet
zdravstvene struke.
Klinika u dravnoj svojini u ijem seditu ne postoji opta bolnica obavlja za teritoriju za koju je
osnovana i odgovarajuu delatnost opte bolnice.

Institut
lan 116

Institut je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i

stacionarnu zdravstvenu delatnost, ili samo visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu
zdravstvenu delatnost iz jedne ili vie grana medicine ili stomatologije.
Institut obavlja obrazovnu i naunoistraivaku delatnost, u skladu sa zakonom.
Pored uslova propisanih ovim zakonom za obavljanje zdravstvene delatnosti, institut mora
ispuniti i uslove koji su propisani zakonom kojim se ureuje oblast naunoistraivake
delatnosti.
Institut, u skladu sa delatnou koju obavlja, mora ispunjavati i uslove iz lana 111. st. 3. i 4.
ovog zakona.
Institut se moe osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet
zdravstvene struke.
Institut u dravnoj svojini u ijem seditu ne postoji opta bolnica obavlja za graane sa te
teritorije i odgovarajuu delatnost opte bolnice.

Kliniko-bolniki centar
lan 117
Kliniko - bolniki centar je zdravstvena ustanova koja obavlja visokospecijalizovanu
specijalistiko - konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou iz jedne
ili vie grana medicine.
Pored uslova predvienih ovim zakonom za optu bolnicu, kliniko-bolniki centar u granama
medicine iz kojih obavlja visokospecijalizovanu zdravstvenu delatnost mora ispunjavati i uslove
predviene ovim zakonom za kliniku.
Kliniko-bolniki centar se moe osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima
fakultet zdravstvene struke.

Kliniko-bolniki centar u dravnoj svojini u ijem seditu ne postoji opta bolnica obavlja za
teritoriju za koju je osnovan i odgovarajuu delatnost opte bolnice.

Kliniki centar
lan 118
Kliniki centar je zdravstvena ustanova koja objedinjuje delatnost tri ili vie klinika, tako da ini
funkcionalnu celinu, organizovanu i osposobljenu da moe uspeno obavljati poslove i zadatke
koji se odnose na:
1) obavljanje visokospecijalizovane specijalistiko-konsultativne i stacionarne zdravstvene
delatnosti;
2) obrazovno-nastavnu delatnost;
3) naunoistraivaku delatnost.
Kliniki centar obavlja specijalizovanu polikliniku i bolniku zdravstvenu delatnost iz vie grana
medicine, odnosno oblasti zdravstvene zatite.
Kliniki centar moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet
zdravstvene struke.
Kliniki centar u dravnoj svojini u ijem seditu ne postoji opta bolnica za teritoriju za koju je
osnovan obavlja i delatnost opte bolnice.

5. Zdravstvena delatnost koja se obavlja na vie nivoa

Zavod za javno zdravlje
lan 119
Zavod za javno zdravlje osniva Republika a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna
pokrajina.

Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja se osniva za teritoriju vie optina,
odnosno grada, kao i za teritoriju Republike, u skladu sa Planom mree.
Pod javnim zdravljem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se ostvarivanje javnog interesa
stvaranjem uslova za ouvanje zdravlja stanovnitva putem organizovanih sveobuhvatnih
aktivnosti drutva usmerenih na ouvanje fizikog i psihikog zdravlja, odnosno ouvanje
ivotne sredine, kao i spreavanje nastanka faktora rizika za nastanak bolesti i povreda, koji se
ostvaruje primenom zdravstvenih tehnologija i merama namenjenih promociji zdravlja, prevenciji
bolesti i poboljanju kvaliteta ivota.

lan 120
Zavod za javno zdravlje:
1) prati, procenjuje i analizira zdravstveno stanje stanovnitva i izvetava nadlene organe i
javnost;
2) prati i prouava zdravstvene probleme i rizike po zdravlje stanovnitva;
3) predlae elemente zdravstvene politike, planove i programe sa merama i aktivnostima
namenjenim ouvanju i unapreenju zdravlja stanovnitva;
4) vri informisanje, obrazovanje i obuku stanovnitva za brigu o sopstvenom zdravlju;
5) vri procenu efikasnosti, dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zatite;
6) planira razvoj strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;
7) podstie razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema;
8) vri primenjena istraivanja u oblasti javnog zdravlja;
9) sarauje i razvija partnerstvo u drutvenoj zajednici na identifikaciji i reavanju zdravstvenih
problema stanovnitva;

10) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

lan 121
Zavod za javno zdravlje je zdravstvena ustanova koja obavlja socijalno - medicinsku, higijensko
- ekoloku, epidemioloku i mikrobioloku zdravstvenu delatnost.
Zavod za javno zdravlje vri bakterioloke, seroloke, virusoloke, hemijske i toksikoloke
preglede i ispitivanja u vezi sa proizvodnjom i prometom ivotnih namirnica, vode, vazduha,
predmeta opte upotrebe, kao i u vezi sa dijagnostikom zaraznih i nezaraznih bolesti.
Zavod za javno zdravlje koordinira, usklauje i struno povezuje rad zdravstvenih ustanova iz
Plana mree, za teritoriju za koju je osnovan.
Zavod za javno zdravlje sarauje sa drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji za koju je
osnovan, kao i sa nadlenim organima lokalne samouprave i drugim ustanovama i
organizacijama od znaaja za unapreenje javnog zdravlja.
Osniva moe organizovati zavod za javno zdravlje kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi
propisani lanom 116. ovog zakona.
Zavod za javno zdravlje moe obavljati poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije ako na
podruju za koje je osnovan ne postoji druga zdravstvena ustanova koja obavlja te poslove.

lan 122
Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike, pored poslova iz l. 120. i 121. ovog
zakona, obavlja i sledee poslove:
1) koordinira i prati struni rad zavoda za javno zdravlje i drugih zdravstvenih ustanova koje
obavljaju higijensko-epidemioloku i socijalno-medicinsku delatnost u Republici;
2) izuava i u saradnji sa drugim zdravstvenim ustanovama predlae dugoronu strategiju
zdravstvene zatite sa prioritetima i metodoloki rukovodi njenim sprovoenjem, u saradnji sa
fakultetima medicinske struke;

3) utvruje potrebne mere u elementarnim i drugim veim nepogodama i nesreama i vri

njihovo sprovoenje u saradnji sa drugim ustanovama.
Nain i postupak, kao i uslovi za organizaciju i sprovoenje javnog zdravlja uredie se posebnim
zakonom.

Zavod za transfuziju krvi

lan 123
Zavod za transfuziju krvi osniva Republika a na teritoriji autonomne pokrajine - autonomna
pokrajina.
Zavod za transfuziju krvi je zdravstvena ustanova koja obavlja poslove prikupljanja krvi i krvne
plazme za preradu, testiranje krvi, obezbeivanje potreba za krvnim derivatima i lekovima
proizvedenim od krvi, distribuciju krvnih derivata, dijagnostika ispitivanja, terapijske postupke,
kontrolu i nadzor transfuziolokog leenja, prikupljanje matinih elija, tipizaciju tkiva,
konsultacije u klinikoj medicini, kao i promociju i organizaciju dobrovoljnog davalatva krvi.
Zavod za transfuziju krvi moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu ima
fakultet zdravstvene struke.
Zavod za transfuziju krvi utvruje jedinstvenu doktrinu, obezbeuje njeno sprovoenje i struno
povezivanje sa slubama za transfuziju krvi pri stacionarnim zdravstvenim ustanovama.
Snabdevanje krvlju i krvnim derivatima obezbeuju zavodi za transfuziju krvi i slube za
transfuziju krvi pri stacionarnim zdravstvenim ustanovama.
Zavod za transfuziju krvi u saradnji sa Crvenim krstom Srbije podstie i organizuje aktivnosti na
omasovljavanju dobrovoljnog davalatva krvi, sprovoenju programa prikupljanja krvi, kao i
planiranje potreba u lekovima proizvedenim iz krvi.
Zavod za transfuziju krvi osnovan za teritoriju Republike, pored poslova iz st. 2, 4, 5. i 6. ovog
lana, obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast transfuzije krvi.

Osniva moe organizovati zavod za transfuziju krvi kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi
propisani lanom 116. ovog zakona.
Nain i postupak, kao i uslovi i organizacija transfuzioloke delatnosti, uredie se posebnim
zakonom.

Zavod za medicinu rada

lan 124
Zavod za medicinu rada za teritoriju Republike - osniva Republika.
Zavod za medicinu rada iz stava 1. ovog lana je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost iz
oblasti medicine rada, odnosno zatite zdravlja na radu, i to:
1) prati i prouava uslove rada, organizovanja i sprovoenja informacionog sistema prikupljanja
podataka i praenja epidemioloke situacije na teritoriji Republike u oblasti profesionalnih
bolesti, bolesti u vezi sa radom i povredama na radu i predlae mere za njihovo spreavanje i
smanjivanje;
2) planira, organizuje, sprovodi i evaluira mere, aktivnosti i postupke u oblasti zatite zdravlja na
radu, utvruje struno-medicinske i doktrinarne stavove u oblasti medicine rada, promociju
zdravlja na radu i prua struno-metodoloku pomo u njihovom sprovoenju;
3) unapreuje organizaciju i rad zdravstvenih ustanova u oblasti zatite zdravlja na radu i
koordinira njihov rad;
4) utvruje jedinstvenu metodologiju i postupke u programiranju, planiranju i sprovoenju mera
preventivne zatite radnika;
5) uvodi i ispituje nove zdravstvene tehnologije, kao i primenu novih metoda prevencije,
dijagnostike, leenja i rehabilitacije u oblasti medicine rada;
6) prati savremena dostignua u oblasti organizacije medicine rada i predlae zdravstvene
standarde za unapreenje i razvoj;

7) izuava sve faktore profesionalnih rizika i vri njihovu identifikaciju, kvalifikaciju i procenu;
8) vri zdravstvene i druge preglede i merenja u vezi sa jonizirajuim i nejonizirajuim
zraenjem u zdravstvenoj zatiti, odnosno radioloku zdravstvenu zatitu;
9) obavlja struno-medicinske postupke i aktivnosti u vezi sa utvrivanjem radnih mesta,
poslova sa poveanim rizikom, odnosno poslova na kojima se sta osiguranja rauna sa
uveanim trajanjem;
10) predlae i sprovodi preventivne lekarske preglede radnika koji rade na radnim mestima sa
poveanim rizikom;
11) predlae i primenjuje kriterijume za ocenu sposobnosti za upravljanje motornim vozilima;
12) ocenjuje radnu sposobnost obolelih od profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom,
posledica povreda na radu i van rada, vri ocenu radne i opte ivotne sposobnosti, procenjuje
telesno oteenje i vri druga vetaenja u vezi sa radnom sposobnou zaposlenih;
12a) obavlja dijagnostiku i leenje profesionalnih bolesti, subakutnih i hroninih trovanja, bolesti
u vezi s radom, kao i posledica povreda na radu;
13) obavlja druge poslove u oblasti zatite zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Zavod za medicinu rada obavlja i obrazovnu delatnost iz oblasti zatite zdravlja na radu.
Osniva moe organizovati zavod za medicinu rada kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi
propisani lanom 116. ovog zakona.

Zavod za sudsku medicinu

lan 125
Zavod za sudsku medicinu u dravnoj svojini osniva Republika.

Zavod za sudsku medicinu je zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost u oblasti sudske
medicine, odnosno sudsko-medicinske dijagnostike i ekspertize, a na osnovu obdukcija,
klinikih pregleda i laboratorijske dijagnostike, za potrebe suda, zdravstvenih ustanova,
medicinskih fakulteta i drugih lica.
Zavod za sudsku medicinu obuhvata najmanje sudsko-medicinsku i hemijsko-toksikoloku
delatnost, proveru uspenosti operativnih i drugih postupaka i sredstava leenja, kao i proveru
ispravnosti postavljene dijagnoze.
Zavod za sudsku medicinu moe obavljati i druge poslove iz oblasti sudske medicine.
Zavod za sudsku medicinu moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u svom sastavu
ima fakultet zdravstvene struke.
Osniva moe organizovati zavod za sudsku medicinu kao institut, ukoliko su ispunjeni uslovi
propisani lanom 116. ovog zakona.

Zavod za virusologiju, vakcine i serume

lan 126
Zavod za virusologiju, vakcine i serume osniva Republika.
Zavod za virusologiju, vakcine i serume je zdravstvena ustanova koja prati i prouava, ispituje,
utvruje i uvodi, odnosno sprovodi strune i naune metode prevencije i dijagnostike zaraznih
bolesti, proizvodi serume, vakcine i druge imunobioloke i dijagnostike preparate i sredstva
kojima se snabdevaju zdravstvene ustanove na teritoriji Republike.
Zavod za virusologiju, vakcine i serume uestvuje u utvrivanju i sprovoenju doktrinarnih
uputstava u oblasti prevencije i dijagnostike zaraznih bolesti.
Zavod za virusologiju, vakcine i serume moe se osnovati samo u seditu univerziteta koji u
svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.

Osniva moe organizovati zavod za virusologiju, vakcine i serume kao institut, ukoliko su
ispunjeni uslovi propisani lanom 116. ovog zakona.

Zavod za antirabinu zatitu

lan 127
Zavod za antirabinu zatitu osniva autonomna pokrajina.
Zavod za antirabinu zatitu obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti prevencije i laboratorijske
dijagnostike besnila i drugih zaraznih bolesti, odnosno prati i prouava rairenost besnila i
predlae mere za njegovo suzbijanje.
Zavod za antirabinu zatitu vri ispitivanje i primenu novih metoda prevencije i imunoprofilakse
besnila, odnosno utvruje struno-medicinske i doktrinarne stavove iz antirabine zatite i prua
struno-metodoloku pomo u njihovom sprovoenju.
Zavod za antirabinu zatitu moe obavljati i druge poslove zdravstvene zatite.

Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju

lan 128
Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju u dravnoj svojini osniva Republika.
Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju obavlja vanbolniku i stacionarnu
zdravstvenu delatnost iz oblasti psihofiziolokih i govornih poremeaja, prati i prouava stanje
razvojnih poremeaja, oteenja sluha kod dece i omladine i govornih poremeaja lica svih
uzrasta, kao i slepe i slabovide dece predkolskog uzrasta.
Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju istrauje i otkriva uzroke i pojave
poremeaja i nain i mere njihovog ranog otkrivanja, efikasnog i kvalitetnog leenja,
rehabilitacije i spreavanja invalidnosti.

Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju prati i sprovodi struno i nauno

utvrene metode dijagnostike, leenja i rehabilitacije, odnosno utvruje struno - metodoloke i
doktrinarne kriterijume i koordinira rad svih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika koji
obavljaju ovu zdravstvenu delatnost na teritoriji Republike.
Zavod za psihofizioloke poremeaje i govornu patologiju moe obavljati i druge poslove
zdravstvene zatite.

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju

lan 129
Zavod za biocide i medicinsku ekologiju u dravnoj svojini osniva grad.
Zavod za biocide i medicinsku ekologiju obavlja zdravstvenu delatnost iz oblasti preventivne
zdravstvene zatite stanovnitva od zaraznih bolesti.
Zavod za biocide i medicinsku ekologiju sprovodi mere dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u
spreavanju i suzbijanju zaraznih bolesti u zdravstvenim i drugim ustanovama, u skladu sa
zakonom.
Zavod za biocide i medicinsku ekologiju utvruje i prati sprovoenje jedinstvene doktrine u
primeni biocida u spreavanju i suzbijanju zaraznih bolesti i sprovodi programe medicinske
ekologije kroz procenu rizika u primeni biocida.
Zavod za biocide i medicinsku ekologiju moe obavljati i druge poslove, u skladu sa zakonom.

lan 129a
Radi obavljanja poslova dravne uprave u oblasti unapreivanja, organizovanja i sprovoenja
skrining programa osniva se Uprava za skrining programe koja obavlja sledee poslove:
1) predlae donoenje posebnih skrining programa zdravstvene zatite, odnosno njihovu
izmenu i dopunu;

2) predlae donoenje standarda za sprovoenje skrining programa;

3) predlae donoenje struno-metodolokih uputstava za sprovoenje skrining programa;
4) organizuje i prati sprovoenje skrining programa;
5) predlae ministarstvu mere za unapreenje organizacije i rada zdravstvenih ustanova,
odnosno privatne prakse, odnosno drugih pravnih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost u
skladu sa zakonom, radi sprovoenja skrining programa;
6) prua strunu pomo zdravstvenim ustanovama, odnosno privatnoj praksi, odnosno drugim
pravnim licima koji obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom u sprovoenju skrining
programa;
7) utvruje i sprovodi program kontinuirane edukacije za sprovoenje skrining programa;
8) vri procenu efikasnosti sprovoenja skrining programa i predlae mere za unapreivanje
zdravstvenog stanja stanovnitva u oblastima za koje se sprovode skrining programi;
9) uestvuje u organizaciji i sprovoenju kampanja za promociju skrining programa;
10) vri primenjena istraivanja u oblasti skrining programa;
11) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Programe iz stava 1. taka 1) ovog lana donosi Vlada, a akte iz stava 1. ta. 2) i 3) donosi
ministar.

lan 129b
Upravom za skrining programe rukovodi direktor.
Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se ureuje
poloaj dravnih slubenika.
Direktor za svoj rad odgovara ministru.

Direktor reava u upravnim stvarima iz delokruga Uprave za skrining programe i odluuju o

pravima i dunostima zaposlenih.

lan 129v
Direktor Uprave za skrining programe ima odgovarajui broj pomonika za odreene vrste
skrining programa koji se sprovode u Republici Srbiji.
Pomonici direktora za svoj rad odgovaraju direktoru i ministru.
Pomonika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se
ureuje poloaj dravnih slubenika.

V. ORGANI ZDRAVSTVENE USTANOVE I STRUNI ORGANI

ZDRAVSTVENE USTANOVE
1. Organi zdravstvene ustanove
lan 130
Organi zdravstvene ustanove su: direktor, upravni odbor i nadzorni odbor.
Zdravstvena ustanova moe imati i zamenika direktora, koji se imenuje i razreava pod
uslovima, na nain i po postupku koji je propisan za imenovanje i razreenje direktora
zdravstvene ustanove.
Direktora, zamenika direktora, lanove upravnog odbora i nadzornog odbora zdravstvene
ustanove imenuje i razreava osniva.
Direktora, zamenika direktora, lanove upravnog odbora i nadzornog odbora zavoda, klinike,
instituta i klinikog centra, odnosno Zavoda za zdravstvenu zatitu radnika Ministarstva
unutranjih poslova, iji je osniva Republika, imenuje i razreava Vlada.

Direktora, zamenika direktora, lanove upravnog odbora i nadzornog odbora zdravstvenih

ustanova iji je osniva Republika, osim ustanova iz stava 4. ovog lana, imenuje i razreava
ministar.
Lica iz stava 3. ovog lana u zdravstvenim ustanovama u dravnoj svojini, kao i njihovi srodnici
u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, poboni srodnici zakljuno sa drugim stepenom
srodstva, suprunici i srodnici po tazbini zakljuno sa prvim stepenom srodstva, ne smeju,
direktno ili preko treeg fizikog ili pravnog lica, imati uea kao vlasnici udela, akcionari, u
pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost, odnosno poslove zdravstvene delatnosti,
odnosno ne smeju obavljati ovu delatnost kao preduzetnici, o emu potpisuju izjavu radi
spreavanja sukoba javnog i privatnog interesa.
Organi zdravstvene ustanove, po isteku mandata, nastavljaju da obavljaju poslove u skladu sa
zakonom i statutom zdravstvene ustanove do dana imenovanja novih, odnosno privremenih
organa.

Direktor
lan 131
Direktor organizuje rad i rukovodi procesom rada, predstavlja i zastupa zdravstvenu ustanovu i
odgovoran je za zakonitost rada zdravstvene ustanove.
Za struno-medicinski rad zdravstvene ustanove, ako direktor nema visoku kolsku spremu
zdravstvene struke, odgovoran je zamenik, odnosno pomonik direktora.
U zdravstvenoj ustanovi koja obavlja obrazovnu i nauno-istraivaku delatnost direktor
postavlja pomonika za obrazovnu i nauno-istraivaku delatnost.
Direktor podnosi upravnom odboru pismeni tromeseni, odnosno estomeseni izvetaj o
poslovanju zdravstvene ustanove.
Direktor prisustvuje sednicama i uestvuje u radu upravnog odbora, bez prava odluivanja.

lan 132

Za direktora zdravstvene ustanove moe biti imenovano lice:

1) koje ima visoku kolsku spremu zdravstvene struke ili visokokolsku spremu druge struke sa
zavrenom edukacijom iz oblasti zdravstvenog menadmenta;
2) koje ima najmanje pet godina radnog staa u oblasti zdravstvene zatite;
3) koje ispunjava i druge uslove predviene statutom zdravstvene ustanove.
Ako za direktora zdravstvene ustanove nije imenovano lice sa visokom kolskom spremom
zdravstvene struke, ve lice sa zavrenom visokom kolskom spremom druge struke, zamenik
ili pomonik direktora za zdravstvenu delatnost mora biti lice sa visokom kolskom spremom
zdravstvene struke.
Direktor zdravstvene ustanove imenuje se na osnovu javnog konkursa koji raspisuje upravni
odbor zdravstvene ustanove.
Javni konkurs iz stava 3. ovog lana raspisuje se 60 dana pre isteka mandata direktora.
Upravni odbor zdravstvene ustanove duan je da u roku od 30 dana od dana zavretka javnog
konkursa izvri izbor kandidata i predlog dostavi osnivau.
Na osnovu predloga upravnog odbora osniva, u roku od 15 dana od dana dostavljanja
predloga, imenuje direktora.

lan 133
Direktor zdravstvene ustanove imenuje se na period od etiri godine, najvie dva puta
uzastopno.
Mandat direktora zdravstvene ustanove rauna se od dana stupanja na dunost.

lan 134

Ako upravni odbor zdravstvene ustanove ne izvri izbor kandidata za direktora zdravstvene
ustanove, odnosno ako osniva zdravstvene ustanove ne imenuje direktora zdravstvene
ustanove, u skladu sa odredbama ovog zakona, osniva e imenovati vrioca dunosti direktora
na period od est meseci.
Uslovi za izbor, prava, obaveze i odgovornosti direktora zdravstvene ustanove odnose se i na
vrioca dunosti direktora zdravstvene ustanove.

lan 135
Dunost direktora zdravstvene ustanove prestaje istekom mandata i razreenjem.
Osniva zdravstvene ustanove razreie direktora pre isteka mandata:
1) na lini zahtev;
2) ako obavlja funkciju suprotno odredbama zakona;
3) ako nestrunim, nepravilnim i nesavesnim radom prouzrokuje veu tetu zdravstvenoj
ustanovi ili tako zanemaruje ili nesavesno izvrava svoje obaveze da su nastale ili mogu nastati
vee smetnje u radu zdravstvene ustanove;
4) ako mu nadlena komora izrekne jednu od disciplinskih mera propisanih zakonom;
5) ako je nalazom zdravstvene inspekcije ustanovljena povreda propisa i optih akata
zdravstvene ustanove ili nepravilnost rada direktora;
6) ako nastupe okolnosti iz lana 130. stav 6. ovog zakona;
7) ako je protiv njega pokrenut krivini postupak za delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje
te funkcije, odnosno ako je pravnosnanom sudskom odlukom osuen za krivino delo koje ga
ini nedostojnim za obavljanje funkcije direktora zdravstvene ustanove;

8) ako nenamenski upotrebljava, odnosno ako dozvoli nenamensko korienje sredstava

organizacije zdravstvenog osiguranja, odnosno ako koristi sredstva u suprotnosti sa ugovorom
zakljuenim sa organizacijom zdravstvenog osiguranja;
9) ako zdravstvena ustanova stie sredstva suprotno ovom zakonu, odnosno naplaivanjem
zdravstvenih usluga osiguranim licima suprotno zakonu kojim se ureuje zdravstveno
osiguranje;
10) iz drugih razloga utvrenih zakonom ili statutom zdravstvene ustanove.

Upravni odbor
lan 136
Upravni odbor zdravstvene ustanove:
1) donosi statut zdravstvene ustanove uz saglasnost osnivaa;
2) donosi druge opte akte ustanove u skladu sa zakonom;
3) odluuje o poslovanju zdravstvene ustanove;
4) donosi program rada i razvoja;
5) donosi finansijski plan i godinji obraun zdravstvene ustanove u skladu sa zakonom;
6) usvaja godinji izvetaj o radu i poslovanju zdravstvene ustanove;
7) odluuje o korienju sredstava zdravstvene ustanove, u skladu sa zakonom;
8) raspisuje javni konkurs i sprovodi postupak izbora kandidata za obavljanje funkcije direktora;
9) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Akti iz stava 1. taka 5) ovog lana za deo sredstava koje zdravstvene ustanove stiu iz
budeta i iz sredstava organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja donose se na nain i po
postupku kojim se ureuje budetski sistem Republike.
Upravni odbor odluuje ako je prisutno vie od polovine lanova upravnog odbora i donosi
odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.

lan 137
Upravni odbor u domu zdravlja, apoteci, zavodu i zavodu za javno zdravlje ima pet lanova od
kojih su dva lana iz zdravstvene ustanove, a tri lana su predstavnici osnivaa.
Upravni odbor u bolnici, klinici, institutu, kliniko-bolnikom centru i klinikom centru ima sedam
lanova od kojih su tri lana iz zdravstvene ustanove, a etiri lana su predstavnici osnivaa.
Najmanje jedan lan iz reda zaposlenih u upravnom odboru mora biti zdravstveni radnik sa
visokom strunom spremom.
lanovi upravnog odbora zdravstvene ustanove imenuju se na period od etiri godine.

Nadzorni odbor
lan 138
Nadzorni odbor zdravstvene ustanove obavlja nadzor nad radom i poslovanjem zdravstvene
ustanove.
Nadzorni odbor odluuje ako je prisutno vie od polovine lanova nadzornog odbora i donosi
odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.

lan 139
Nadzorni odbor u domu zdravlja, apoteci, zavodu i zavodu za javno zdravlje ima tri lana od
kojih je jedan lan iz zdravstvene ustanove, a dva lana su predstavnici osnivaa.

Nadzorni odbor u bolnici, klinici, institutu, kliniko-bolnikom centru i klinikom centru ima pet
lanova od kojih su dva lana iz zdravstvene ustanove, a tri lana su predstavnici osnivaa.
lanovi nadzornog odbora zdravstvene ustanove imenuju se na period od etiri godine.

lan 140
U upravnom i nadzornom odboru zdravstvene ustanove u dravnoj svojini koja obavlja delatnost
za teritoriju vie optina, optine moraju biti srazmerno zastupljene.
lanove upravnog i nadzornog odbora iz zdravstvene ustanove osniva imenuje na predlog
strunog saveta zdravstvene ustanove.

Statut zdravstvene ustanove

lan 141
Zdravstvena ustanova ima statut kojim se ureuje: delatnost, unutranja organizacija,
upravljanje, poslovanje, uslovi za imenovanje i razreenje direktora, zamenika direktora,
odnosno pomonika direktora za obrazovni i naunoistraivaki rad, kao i druga pitanja od
znaaja za rad ustanove.
Na statut zdravstvene ustanove, koji donosi upravni odbor, saglasnost daje osniva.
Na odredbe statuta zdravstvene ustanove u dravnoj svojini u delu kojim se ureuje oblast
zdravstvene zatite, odnosno specijalnosti iz kojih ona obavlja zdravstvenu delatnost,
unutranja organizacija i uslovi za imenovanje i razreenje direktora prethodno se pribavlja
miljenje Ministarstva.
Na statut klinike, instituta i klinikog centra, kao i Zavoda za zdravstvenu zatitu radnika
Ministarstva unutranjih poslova, iji je osniva Republika, saglasnost daje Vlada.
Na statut zavoda, zavoda za javno zdravlje, opte i specijalne bolnice i bolnice iji je osniva
Republika saglasnost daje Ministarstvo.

Unutranja organizacija zdravstvene ustanove

lan 142
Zdravstvena ustanova obrazuje organizacione jedinice u zavisnosti od vrste delatnosti, broja
zaposlenih i drugih propisanih uslova.
Organizaciona jedinica koja je deo zdravstvene ustanove moe nositi naziv koji je ovim
zakonom predvien za vrstu zdravstvene ustanove iz lana 46. stav 3. ta. 2), 6) i 7) ovog
zakona, ako ta organizaciona jedinica ispunjava uslove utvrene ovim zakonom za tu vrstu
zdravstvene ustanove.
Ministar propisuje uslove i nain unutranje organizacije zdravstvenih ustanova.
U zdravstvenoj ustanovi organizuju se i obavljaju poslovi interne finansijske kontrole u skladu sa
propisima kojima se ureuje budetski sistem.

2. Struni organi u zdravstvenoj ustanovi

lan 143
Struni organi zdravstvene ustanove jesu:
1) struni savet;
2) struni kolegijum;
3) etiki odbor;
4) komisija za unapreenje kvaliteta rada.

Struni savet
lan 144
Struni savet jeste savetodavno telo direktora i upravnog odbora.

lanovi strunog saveta su zdravstveni radnici sa visokom kolskom spremom koje na predlog
organizacione jedinice zdravstvene ustanove imenuje direktor.
U radu strunog saveta uestvuje i glavna sestra zdravstvene ustanove.
Direktor zdravstvene ustanove ne moe biti lan strunog saveta.
Struni savet sastaje se najmanje jednom u 30 dana.

lan 145
Struni savet:
1) razmatra i odluuje o pitanjima strunog rada zdravstvene ustanove;
2) predlae program strunog rada, kao i strunog razvoja zdravstvene ustanove;
3) predlae plan strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;
4) predlae plan za unapreenje kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi;
5) prati i organizuje sprovoenje unutranje provere kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj
ustanovi;
6) obavlja i druge poslove utvrene statutom.
Zadaci i nain rada strunog saveta ureuju se statutom zdravstvene ustanove.

Struni kolegijum
lan 146
Struni kolegijum je struno telo koje se radi razmatranja i usvajanja strunih i doktrinarnih
stavova obrazuje u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju klinike i institute kao
svoje organizacione jedinice, odnosno u zdravstvenim ustanovama koje u svom sastavu imaju
vei broj organizacionih jedinica.

Sastav i rad strunog kolegijuma ureuje se statutom zdravstvene ustanove.

Etiki odbor
lan 147
Etiki odbor jeste struno telo koje prati pruanje i sprovoenje zdravstvene zatite na naelima
profesionalne etike.
Direktor zdravstvene ustanove imenuje etiki odbor na predlog strunog saveta.
lanovi etikog odbora imenuju se iz reda zaposlenih zdravstvenih radnika u zdravstvenoj
ustanovi i graana sa zavrenim pravnim fakultetom koji ive ili rade na teritoriji za koju je
zdravstvena ustanova osnovana.
Broj lanova etikog odbora ureuje se statutom zdravstvene ustanove.

lan 148
Zadaci etikog odbora zdravstvene ustanove jesu da:
1) prati i analizira primenu naela profesionalne etike u obavljanju zdravstvene delatnosti;
2) daje saglasnost za sprovoenje naunih istraivanja, medicinskih ogleda, kao i klinikih
ispitivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenoj ustanovi, odnosno da prati njihovo
sprovoenje;
3) donosi odluku i razmatra struna pitanja u vezi sa uzimanjem delova ljudskog tela u
medicinske i nauno-nastavne svrhe, u skladu sa zakonom;
4) donosi odluku i razmatra struna pitanja u vezi sa primenom mera za leenje neplodnosti
postupcima biomedicinski potpomognutim oploenjem, u skladu sa zakonom;
5) prati i analizira etinost odnosa izmeu zdravstvenih radnika i pacijenata, posebno u oblasti
davanja saglasnosti pacijenta za predloenu medicinsku meru;

6) prati, analizira i daje miljenja o primeni naela profesionalne etike u prevenciji, dijagnostici,
leenju, rehabilitaciji, istraivanju, kao i o uvoenju novih zdravstvenih tehnologija;
7) doprinosi stvaranju navika za potovanje i primenu naela profesionalne etike u obavljanju
zdravstvene delatnosti;
8) vri stalnu savetodavnu funkciju po svim pitanjima u obavljanju zdravstvene zatite;
9) razmatra i druga etika pitanja u obavljanju delatnosti zdravstvene ustanove.

lan 148a
Etiki odbor u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se obavlja kliniko ispitivanje lekova i medicinskih
sredstava u svom sastavu, pored drugih lanova propisanih lanom 147. ovog zakona, mora da
ima i najmanje tri doktora medicine specijalista odgovarajue grane medicine iz koje
zdravstvena ustanova obavlja delatnost.
Doktori medicine iz stava 1. ovog lana moraju da imaju i iskustvo u naunoj i medicinskoj
proceni rezultata klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava, kao i etikih naela za
kliniko ispitivanje.
Na sednici etikog odbora na kojoj se donosi odluka o klinikim ispitivanjima lekova, odnosno
medicinskih sredstava, moraju biti prisutni svi lanovi iz stava 1. ovog lana.
U postupku donoenja odluke o klinikim ispitivanjima leka, odnosno medicinskih sredstava
mogu da glasaju, odnosno da daju svoje miljenje o pitanjima vezanim za klinika ispitivanja
lekova, odnosno medicinskih sredstava samo oni lanovi etikog odbora koji nisu istraivai u
klinikom ispitivanju o kome se donosi odluka i nezavisni su od sponzora klinikog ispitivanja i
koji su potpisali izjavu o nepostojanju sukoba interesa sa sponzorom klinikog ispitivanja.
Sastavni deo odluke o klinikom ispitivanju lekova, odnosno medicinskih sredstava je spisak
lanova koji su uestvovali u donoenju te odluke.

U postupku donoenja odluke o klinikom ispitivanju lekova, odnosno medicinskih sredstava

etiki odbor moe da zatrai struno miljenje istaknutih strunjaka, a koji nisu lanovi etikog
odbora, iz specifinih oblasti koje su neophodne za donoenje odluke o klinikom ispitivanju.
Za sprovoenje multicentrinog klinikog ispitivanja lekova, odnosno medicinskih sredstava, u
skladu sa propisima kojima se ureuje oblast lekova i medicinskih sredstava, a koje se sprovodi
na teritoriji Republike Srbije u vie zdravstvenih ustanova, etiki odbor svake zdravstvene
ustanove u kojoj se sprovodi kliniko ispitivanje mora da donese odluku o sprovoenju klinikog
ispitivanja u toj zdravstvenoj ustanovi.
Etiki odbor iz stava 1. ovog lana u postupku rada, odnosno donoenja odluka o klinikim
ispitivanjima lekova, duan je da postupa u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast lekova
i medicinskih sredstava, kao i da primenjuje Smernice Dobre klinike prakse u klinikim
ispitivanjima.
Zdravstvena ustanova u kojoj se sprovodi kliniko ispitivanje lekova, odnosno medicinskih
sredstava duna je da uva dokumentaciju o sprovedenim klinikim ispitivanjima najmanje u
roku od pet godina od dana zavretka klinikog ispitivanja lekova, odnosno medicinskih
sredstava.

Komisija za unapreenje kvaliteta rada

lan 149
Komisija za unapreenje kvaliteta rada jeste struno telo koje se stara o stalnom unapreenju
kvaliteta zdravstvene zatite koja se sprovodi u zdravstvenoj ustanovi.
Komisija za unapreenje kvaliteta rada donosi godinji program provere kvaliteta strunog rada
u zdravstvenoj ustanovi.
Broj lanova, sastav i nain rada komisije za unapreenje kvaliteta rada ureuje se statutom
zdravstvene ustanove.

G. STRUNA TELA NA NIVOU REPUBLIKE

1. Zdravstveni savet Srbije

lan 150
Obrazuje se Zdravstveni savet Srbije (u daljem tekstu: Zdravstveni savet), kao struno i
savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zatite, organizacije
zdravstvene slube i sistema zdravstvenog osiguranja.

Sastav Zdravstvenog saveta

lan 151
Zdravstveni savet ima 15 lanova koje bira Narodna skuptina, na predlog Vlade, i to:
1) dva istaknuta strunjaka iz reda redovnih profesora medicinskih fakulteta u Republici, koji su
vrhunski nauni radnici sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom za
unapreenje i razvoj sistema zdravstvene zatite;
2) jedan istaknuti strunjak iz reda redovnih profesora stomatolokog fakulteta u Republici, koji
je vrhunski nauni radnik sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom
za unapreenje i razvoj sistema stomatoloke zdravstvene zatite;
3) jedan istaknuti strunjak iz reda redovnih profesora farmaceutskog fakulteta u Republici, koji
je vrhunski nauni radnik sa meunarodno priznatim radovima ili sa osvedoenim doprinosom
za unapreenje i razvoj sistema farmaceutske zdravstvene zatite;
4) jedan predstavnik Srpske akademije nauka i umetnosti;
5) po jedan predstavnik iz reda lanova komora zdravstvenih radnika;
6) jedan predstavnik Srpskog lekarskog drutva;
7) jedan predstavnik udruenja zdravstvenih ustanova;
8) dva predstavnika iz reda istaknutih strunjaka za oblast zdravstvenog osiguranja i
finansiranja zdravstvene zatite;

9) jedan istaknuti strunjak koji je vrhunski nauni radnik sa meunarodno priznatim radovima ili
sa osvedoenim doprinosom za unapreenje i razvoj oblasti javnog zdravlja.

lan 152
Mandat lanova Zdravstvenog saveta traje pet godina.
lan Zdravstvenog saveta ne moe biti lice izabrano, postavljeno ili imenovano na funkciju u
dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, lice imenovano u
organe organizacija koje obavljaju poslove zdravstvenog osiguranja, odnosno organe
zdravstvenih ustanova, visokokolskih ustanova, komora zdravstvenih radnika, Srpskog
lekarskog drutva i udruenja zdravstvenih ustanova.
Zdravstveni savet bira predsednika iz reda svojih lanova.

lan 153
Narodna skuptina moe razreiti lana Zdravstvenog saveta pre isteka mandata, i to:
1) na lini zahtev;
2) ako ne ispunjava svoju dunost kao lan Zdravstvenog saveta ili svojim postupcima povredi
ugled dunosti koju obavlja, a na predlog Vlade;
3) ukoliko stupi na funkciju iz lana 152. stav 2. ovog zakona.

Nadlenost Zdravstvenog saveta

lan 154
Nadlenost Zdravstvenog saveta jeste:
1) da prati razvoj sistema zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja u Republici i njihovo
usklaivanje sa evropskim i meunarodnim standardima;

2) da predlae mere za ouvanje i unapreenje zdravstvenog stanja i jaanje zdravstvenog

potencijala stanovnitva;
3) da predlae mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zatite svih graana u Republici,
kao i mere za unapreenje zdravstvene zatite ugroenih populacija;
4) da predlae mere za funkcionisanje zdravstvenog sistema zasnovanog na principima
odrivosti i efikasnosti;
5) da predlae mere za funkcionisanje obaveznog zdravstvenog osiguranja na principima
odrivosti, ekonominosti i efikasnosti, kao i mere za uspostavljanje i razvoj drugih vidova
zdravstvenog osiguranja;
6) da vri postupak procene kvaliteta programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i
zdravstvenih saradnika (u daljem tekstu: akreditacija programa kontinuirane edukacije), u
skladu sa lanom 187. stav 3. ovog zakona;
7) da daje miljenje na predlog plana razvoja kadrova u zdravstvu;
8) da daje miljenje o upisnoj politici na fakultete i kole zdravstvene struke i sarauje sa
nadlenim dravnim organima i drugim strunim telima u predlaganju mera racionalne upisne
politike na fakultete i kole zdravstvene struke;
9) da daje inicijativu i predlae mere u cilju sprovoenja reforme u oblasti zdravstvene zatite i
zdravstvenog osiguranja;
10) da razmatra i druga pitanja iz oblasti zdravstvene zatite i zdravstvenog osiguranja i prua
strunu pomo dravnim organima, organizacijama i ustanovama u realizaciji zadataka koji se
odnose na drutvenu brigu o zdravlju;
11) da obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Rad Zdravstvenog saveta

lan 155

Rad Zdravstvenog saveta je javan.

Zdravstveni savet moe obrazovati posebna radna tela.
Zdravstveni savet donosi poslovnik o svom radu.
Sredstva za rad Zdravstvenog saveta obezbeuju se u budetu Republike.
Strune i administrativno-tehnike poslove za potrebe Zdravstvenog saveta obavlja
Ministarstvo.
Zdravstveni savet podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o svom radu najmanje jedanput godinje.

2. Etiki odbor Srbije

lan 156
Etiki odbor Srbije je struno telo koje se stara o pruanju i sprovoenju zdravstvene zatite na
nivou Republike, na naelima profesionalne etike.
Vlada imenuje i razreava predsednika i lanove Etikog odbora Srbije, na predlog ministra.
Mandat lanova Etikog odbora Srbije traje pet godina.
Etiki odbor Srbije ima devet lanova koji se biraju iz reda istaknutih strunjaka koji imaju
znaajne rezultate u radu, kao i doprinos u oblasti zdravstvene zatite, profesionalne etike
zdravstvenih radnika i humanistikih nauka.
lanovi Etikog odbora Srbije ne mogu biti lica iz lana 152. stav 2. ovog zakona.
Etiki odbor Srbije donosi poslovnik o svom radu.
Sredstva za rad Etikog odbora Srbije obezbeuju se u budetu Republike.

Nadlenost Etikog odbora Srbije

lan 157
Nadlenost Etikog odbora Srbije jeste:
1) da predlae osnovna naela profesionalne etike zdravstvenih radnika;
2) da prati primenu naela profesionalne etike zdravstvenih radnika u obavljanju zdravstvene
delatnosti na teritoriji Republike;
3) da koordinira rad etikih odbora u zdravstvenim ustanovama;
4) da prati sprovoenje naunih istraivanja i klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava
u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike;
5) da odluuje i daje miljenja o spornim pitanjima koja su od znaaja za sprovoenje naunih
istraivanja, medicinskih ogleda, kao i klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava u
zdravstvenim ustanovama u Republici;
6) da prati sprovoenje odluka i razmatra struna pitanja u vezi sa postupkom uzimanja delova
ljudskog tela u medicinske i nauno-nastavne svrhe u zdravstvenim ustanovama na teritoriji
Republike, u skladu sa zakonom;
7) da prati sprovoenje odluka i razmatra struna pitanja u vezi sa primenom mera za leenje
neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutim oploenjem, u zdravstvenim ustanovama
na teritoriji Republike, u skladu sa zakonom;
8) da podnosi godinji izvetaj Ministarstvu o sprovoenju naunih istraivanja i klinikih
istraivanja lekova i medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Republike,
kao i o uoenim problemima, nedostacima i primedbama na rad etikih odbora u zdravstvenim
ustanovama;
9) da razmatra i druga pitanja profesionalne etike u sprovoenju zdravstvene zatite.
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije duna je da obavetava Etiki odbor Srbije o
sprovoenju klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava za koje je data dozvola za

sprovoenje klinikih ispitivanja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova i

medicinskih sredstava.
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije moe, pre izdavanja dozvole za sprovoenje
klinikih ispitivanja lekova i medicinskih sredstava, traiti miljenje Etikog odbora Srbije o
podnetom zahtevu za sprovoenje klinikog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava, odnosno
o svim spornim pitanjima koja se mogu javiti u toku sprovoenja klinikih ispitivanja lekova i
medicinskih sredstava.

3. Republike strune komisije

lan 158
Republika struna komisija obrazuje se za pojedinu oblast zdravstvene delatnosti radi
usklaivanja strunih predloga i stavova referentnih zdravstvenih ustanova, strunih udruenja i
komora, visokokolskih ustanova i istaknutih strunjaka u oblasti zdravstvene zatite, kao i za
utvrivanje vodia dobre prakse.
Republika struna komisija utvruje strune doktrine o ouvanju i unapreenju zdravlja,
spreavanju i otkrivanju bolesti, leenju i zdravstvenoj nezi, rehabilitaciji obolelih i povreenih
osoba, kao i o unapreenju i razvoju organizacije zdravstvene slube.
lanovi republike strune komisije su istaknuti nauni i drugi zdravstveni radnici koji imaju
znaajan doprinos u radu i razvoju odreene oblasti medicine, stomatologije, odnosno
farmacije.
Republiku strunu komisiju obrazuje ministar.
Aktom o obrazovanju republike strune komisije ureuju se zadaci, sastav i nain rada
republike strune komisije.
Mandat lanova republike strune komisije traje pet godina.
Republika struna komisija donosi poslovnik o svom radu.

Sredstva za rad republike strune komisije obezbeuju se u budetu Republike.

Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike obezbeuje obavljanje strunih,
administrativnih i tehnikih poslova za rad republikih strunih komisija.

D. STICANJE I RASPOLAGANJE SREDSTVIMA ZDRAVSTVENIH

USTANOVA I PRIVATNE PRAKSE
lan 159
Zdravstvena ustanova iz Plana mree, pruajui javne usluge, kao korisnik javnih sredstava,
ostvaruje sredstva za rad iz javnih prihoda i to:
1) doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zakljuivanjem ugovora sa organizacijom za
obavezno zdravstveno osiguranje;
2) budeta Republike, odnosno osnivaa;
3) prihoda nastalih upotrebom javnih sredstava za usluge koje nisu obuhvaene ugovorom sa
organizacijom za obavezno zdravstveno osiguranje (izdavanje u zakup slobodnog kapaciteta,
odnosno na korienje nepokretnosti i pokretnih stvari u dravnoj svojini, odnosno u svojini
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, prihodi nastali prodajom usluga korisnika
javnih sredstava ije je pruanje ugovoreno sa fizikim i pravnim licima na osnovu njihove
slobodne volje, obavljanje naunoistraivake i obrazovne delatnosti, i dr).
Zdravstvena ustanova iz Plana mree moe da stie sredstva za rad i od poklona, donacija,
legata i zavetanja, kao i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Zdravstvena ustanova iz Plana mree moe da vri plaanje iskljuivo do visine rashoda i
izdataka koji su utvreni finansijskim planom zdravstvene ustanove, a koji odgovaraju
aproprijaciji iz finansijskog plana za tu namenu u odgovarajuoj budetskoj godini.
Obaveze koje je preuzela zdravstvena ustanova iz Plana mree u skladu sa utvrenim
aproprijacijama, a nisu izvrene u toku godine, prenose se i imaju status preuzetih obaveza i u

narednoj budetskoj godini izvravaju se na teret odobrenih aproprijacija za tu budetsku

godinu, pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje budetski sistem.
Preuzete obaveze zdravstvene ustanove iz Plana mree iji je iznos vei od iznosa sredstava
predvienih finansijskim planom ili koje su nastale u suprotnosti sa zakonom, drugim propisima
ili u suprotnosti sa ugovorom zakljuenim sa organizacijom obaveznog zdravstvenog
osiguranja, ne mogu se izvravati na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja,
odnosno na teret drugih sredstava zdravstvene ustanove predvienih finansijskim planom.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije u finansijskom planu zdravstvene
ustanove iz Plana mree namenjene za finansiranje plata.
U sluaju da za izvrenje odreenog plaanja zdravstvene ustanove iz Plana mree nije
postojao pravni osnov u skladu sa zakonom, zdravstvena ustanova duna je da odmah izvri
povraaj sredstava organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno budetu.
U sluaju iz st. 5. i 7. ovog lana, upravni odbor zdravstvene ustanove duan je da obavesti
osnivaa zdravstvene ustanove iz Plana mree u roku od osam dana od dana saznanja za
injenice koje ukazuju na postupanje zdravstvene ustanove u suprotnosti sa zakonom.
Zdravstvena ustanova iz Plana mree duna je da organizaciji obaveznog zdravstvenog
osiguranja dostavi zavrni raun radi sainjavanja konsolidovanog izvetaja organizacije
obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i druge izvetaje u skladu sa propisima kojima se
ureuje budetski sistem.
Na sticanje i raspolaganje finansijskim sredstvima za rad zdravstvene ustanove iz Plana mree
primenjuju se propisi kojima se ureuje obavezno zdravstveno osiguranje, kao i propisi kojima
se ureuje budetski sistem.
Zdravstvene ustanove osnovane sredstvima u privatnoj, odnosno u drugim oblicima svojine, kao
i privatna praksa sredstva za rad stiu, odnosno njima raspolau, u skladu sa zakonom.

lan 160

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, stie sredstva za rad od organizacije

zdravstvenog osiguranja zakljuivanjem ugovora o pruanju zdravstvene zatite, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje.
Sredstva iz lana 18. stav 2. ovog zakona za sprovoenje zdravstvene zatite od opteg
interesa zdravstvena ustanova stie zakljuivanjem ugovora sa Ministarstvom.
Sredstva iz l. 13. i 13a ovog zakona za sprovoenje zdravstvene zatite od interesa za
autonomnu pokrajinu, optinu, odnosno grad, zdravstvena ustanova stie zakljuivanjem
ugovora sa nadlenim organom autonomne pokrajine, optine, odnosno grada.

lan 161
Zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa prua na zahtev
poslodavca na teret sredstava poslodavca, naplauju se po cenama koje utvrdi upravni odbor
zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse.
Zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa prua graanima na
njihov zahtev, kao i zdravstvene usluge koje nisu obuhvaene zdravstvenim osiguranjem,
naplauju se od graana, po cenama koje utvrdi upravni odbor zdravstvene ustanove, odnosno
osniva privatne prakse.

lan 162
Naknadu za pruenu hitnu medicinsku pomo plaa Republika, autonomna pokrajina, optina,
odnosno grad - osniva zdravstvene ustanove, ako zdravstvena ustanova ovu uslugu nije
naplatila od organizacije za zdravstveno osiguranje u roku od 90 dana od dana ispostavljanja
fakture.
Naknadu iz stava 1. ovog lana za pruenu hitnu medicinsku pomo od strane privatne prakse
plaa Republika, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, na ijoj teritoriji
privatna praksa obavlja delatnost, ako osniva privatne prakse ovu uslugu nije naplatio od
organizacije za zdravstveno osiguranje u roku od 90 dana od dana ispostavljanja fakture.

Isplatom naknade iz st. 1. i 2. ovog lana Republika, autonomna pokrajina, optina, odnosno
grad stie pravo da od organizacije zdravstvenog osiguranja trai naknadu isplaenog.

lan 163
Zdravstvene ustanove i privatna praksa, radi unapreivanja rada, ekonomike poslovanja i
ostvarivanja drugih zadataka i ciljeva od zajednikog interesa, mogu osnovati udruenje
zdravstvenih ustanova, odnosno udruenje privatne prakse.
Statutom udruenja iz stava 1. ovog lana ureuje se unutranja organizacija, sastav, izbor i
nain odluivanja organa, finansiranje i druga pitanja od znaaja za rad udruenja.

Izdavanje u zakup slobodnih kapaciteta u zdravstvenoj ustanovi

lan 164
Radi racionalnog korienja kapaciteta u zdravstvenoj delatnosti i stvaranja uslova za potpuniju
i kvalitetniju zdravstvenu zatitu graana, zdravstvene ustanove sa sredstvima u dravnoj
svojini, koje su osnovane za ostvarivanje zakonom utvrenih prava graana u oblasti
zdravstvene zatite, ukoliko raspolau slobodnim kapacitetom (prostor i oprema), mogu izdavati
u zakup ove kapacitete, u skladu sa zakonom.
Ako je za slobodne kapacitete iz stava 1. ovog lana zainteresovano vie lica koja obavljaju
zdravstvenu delatnost, kapaciteti e se izdati onom licu za ijim radom postoji vea potreba i
koje ponudi najpovoljnije uslove.

. ZDRAVSTVENI RADNICI I ZDRAVSTVENI SARADNICI

1. Zajednike odredbe
lan 165
Zdravstveni radnici su lica koja imaju zavren medicinski, stomatoloki, odnosno farmaceutski
fakultet, kao i lica sa zavrenom drugom kolom zdravstvene struke, a koja neposredno kao

profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost u zdravstvenim ustanovama ili privatnoj praksi, pod
uslovima propisanim ovim zakonom.
Zdravstveni saradnik jeste lice sa srednjom, viom, odnosno visokom strunom spremom koje
obavlja odreene poslove zdravstvene zatite u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj
praksi.
Za vrenje zdravstvene delatnosti zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici moraju za
odreene poslove imati i odgovarajuu specijalizaciju, odnosno uu specijalizaciju, u skladu sa
odredbama ovog zakona.

lan 166
Zdravstveni radnik, u zavisnosti od stepena strune spreme jeste:
1) doktor medicine, doktor stomatologije, diplomirani farmaceut i diplomirani farmaceut
medicinski biohemiar - sa zavrenim odgovarajuim fakultetom zdravstvene struke;
2) drugi zdravstveni radnik - sa zavrenom odgovarajuom visokom, viom, odnosno srednjom
kolom zdravstvene struke.

lan 167
lanstvo u komori je obavezno za zdravstvene radnike iz lana 166. ovog zakona, koji kao
profesiju obavljaju zdravstvenu delatnost.
Posebnim zakonom ureuje se osnivanje komora, poslovi komore, organizacija i rad komore,
kao i druga pitanja od znaaja za rad komore.

lan 168
Zdravstveni radnik moe samostalno pruati zdravstvenu zatitu (u daljem tekstu: samostalni
rad) u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili kod drugog poslodavca koji moe u smislu ovog
zakona obavljati odreene poslove zdravstvene delatnosti, ako je:

1) obavio pripravniki sta i poloio struni ispit;

2) upisan u imenik komore;
3) dobio, odnosno obnovio odobrenje za samostalni rad.
Pod samostalnim radom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se samostalno pruanje
zdravstvene zatite bez neposrednog nadzora drugog zdravstvenog radnika.
Strani dravljanin koji obavlja zdravstvenu delatnost u Republici, mora, pored uslova propisanih
u stavu 1. ovog lana, znati srpski jezik kao i drugi jezik koji je u slubenoj upotrebi, u skladu sa
propisima o slubenoj upotrebi jezika u Republici, odnosno mora ispuniti i druge uslove u skladu
sa propisima kojima se ureuje oblast zapoljavanja stranih dravljana u Republici.

lan 168a
Zdravstveni radnik koji je strani dravljanin moe, izuzetno, da obavlja odreene poslove
zdravstvene zatite u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, odnosno kod drugog
pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa ovim zakonom, pod uslovom da je
dobio privremenu licencu u Republici Srbiji u skladu sa ovim zakonom.
Privremena licenca iz stava 1. ovog lana moe da se izda zdravstvenom radniku koji je strani
dravljanin ako pored uslova propisanih zakonom kojim se ureuje oblast zapoljavanja stranih
dravljana u Republici, ispunjava i sledee uslove:
1) da je dobio pismeni poziv od zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, odnosno
drugog pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa ovim zakonom za
privremeno, odnosno povremeno obavljanje odreenih poslova zdravstvene zatite;
2) da ima licencu za rad, odnosno drugi odgovarajui dokument izdat od strane nadlenog
organa iz drave u kojoj ima prebivalite, odnosno boravite;
3) da primenjuje zdravstvene tehnologije koje se obavljaju u Republici Srbiji, odnosno da
primenjuje zdravstvene tehnologije koje se ne primenjuju u Republici Srbiji a za koje je izdata

dozvola za korienje novih zdravstvenih tehnologija u skladu sa ovim zakonom, odnosno da

primenjuje metode i postupke leenja, kao i upotrebu lekova i medicinskih sredstava u skladu sa
propisima iz oblasti zdravstvene zatite.
Privremenu licencu iz stava 1. ovog lana izdaje nadlena komora zdravstvenih radnika.
Privremenu licencu iz stava 1. ovog lana nadlena komora moe da izda najdue na period od
180 dana u toku jedne kalendarske godine.
Nadlena komora duna je da najdue u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva za
izdavanje privremene licence donese reenje.
Na nain i postupak izdavanja privremene licence shodno se primenjuju odredbe ovog zakona,
odnosno zakona kojim se ureuje rad komora zdravstvenih radnika koje se odnose na nain i
postupak izdavanja licence zdravstvenim radnicima, ako ovim zakonom nije drukije propisano.
Optim aktom iz lana 190. stav 8. ovog zakona propisuju se blii uslovi, nain izdavanja,
obrazac i sadraj privremene licence, kao i druga pitanja kojim se blie ureuje izdavanje
privremene licence.
Zabranjeno je da zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, odnosno drugo pravno lice
koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa ovim zakonom, angauje zdravstvene radnike
strane dravljane suprotno odredbama ovog zakona.
Zdravstveni radnik koji je dobio privremenu licencu u skladu sa ovim lanom, ima pravo i na
osiguranje za sluaj lekarske greke, u skladu sa zakonom.

lan 169
Zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa vaeom zdravstvenom
doktrinom i u skladu sa kodeksom profesionalne etike.
Za svoj rad zdravstveni radnici preuzimaju strunu, etiku, kaznenu i materijalnu odgovornost.

Zdravstveni radnici sa visokom kolskom spremom iz lana 166. taka 1) ovog zakona duni su
da, prilikom prijema diplome o zavrenom kolovanju, potpiu izjavu - zakletvu da e se u
obavljanju svog poziva pridravati naela utvrenih u Hipokratovoj zakletvi, kao i naela
profesionalne etike.
Zdravstveni radnici iz lana 166. taka 2) ovog zakona, odnosno zdravstveni saradnici, duni su
da prilikom zasnivanja radnog odnosa potpiu izjavu - zakletvu da e se u obavljanju svog
poziva pridravati naela utvrenih u Hipokratovoj zakletvi, kao i naela profesionalne etike.

lan 170
Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi,
odnosno privatnoj praksi ne smeju napustiti radno mesto dok im se ne obezbedi zamena i ako
je njihovo radno vreme isteklo, ako bi se time naruilo obavljanje zdravstvene delatnosti i
ugrozilo zdravlje pacijenta.

lan 171
Zdravstveni radnik moe odbiti pruanje zdravstvene zatite ako zdravstvena usluga koju treba
pruiti nije u skladu sa njegovom saveu, ili meunarodnim pravilima medicinske etike (u
daljem tekstu: prigovor savesti).
Zdravstveni radnik duan je da o prigovoru savesti obavesti direktora zdravstvene ustanove,
odnosno neposrednog rukovodioca, kao i osnivaa privatne prakse.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da potuje istaknuti prigovor savesti
zdravstvenog radnika, kao i da obezbedi pruanje zdravstvene zatite pacijentu od strane
drugog zdravstvenog radnika.
Zdravstveni radnik ne moe odbiti pruanje hitne medicinske pomoi istiui prigovor savesti.

lan 172

Prava, dunosti i odgovornosti zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi

ostvaruju se u skladu sa propisima o radu, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

lan 173
Zabranjeno je obavljanje zdravstvene delatnosti od strane lica koja se u smislu ovog zakona ne
smatraju zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima.
Zabranjeno je pruanje zdravstvene zatite od strane doktora medicine, doktora stomatologije,
diplomiranog farmaceuta, odnosno diplomiranog farmaceuta - medicinskog biohemiara, na
osnovu koje stie dobit, odnosno bilo koju drugu vrstu imovinske ili neimovinske koristi, van
zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse koja obavlja delatnost u skladu sa ovim
zakonom, osim u sluaju pruanja hitne medicinske pomoi u skladu sa zakonom.
Ako zdravstveni radnik postupi u suprotnosti sa stavom 2. ovog lana nadlena komora
zdravstvenih radnika moe zdravstvenom radniku oduzeti odobrenje za samostalni rad
(licencu), u skladu sa zakonom.

lan 173a
Ministar donosi kadrovski plan za zaposlene u zdravstvenim ustanovama iz Plana mree za
teritoriju Republike (u daljem tekstu: republiki kadrovski plan), koga ini ukupan broj zaposlenih
obuhvaen pojedinanim kadrovskim planovima zdravstvenih ustanova iz Plana mree (u
daljem tekstu: kadrovski plan zdravstvene ustanove).
U postupku donoenja kadrovskog plana iz stava 1. ovog lana za zdravstvene ustanove na
teritoriji autonomne pokrajine obezbedie se uee predstavnika autonomne pokrajine u
odgovarajuem radnom telu Ministarstva.
Kadrovski plan iz stava 1. ovog lana predstavlja maksimalni broj zaposlenih u zdravstvenim
ustanovama iz Plana mree, odnosno u svakoj pojedinanoj zdravstvenoj ustanovi u
odgovarajuoj budetskoj godini, koji ministar donosi na osnovu podataka iz stava 16. ovog
lana.

Kadrovski plan iz stava 1. ovog lana sadri podatke o ukupnom broju zaposlenih, odnosno
zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi, za ije se plate sredstva obezbeuju iz organizacije
obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i broj zaposlenih za ije se plate sredstva obezbeuju
iz drugih sredstava u skladu sa zakonom, podatke o broju zaposlenih koji imaju radni odnos na
neodreeno ili odreeno radno vreme, odnosno koji rade u punom, odnosno nepunom radnom
vremenu ili sa skraenim radnim vremenom, odnosno na zaposlene iji radni odnos miruje, kao
i druge podatke o kadrovskoj obezbeenosti zdravstvene ustanove.
Kadrovski plan iz stava 1. ovog lana za svaku budetsku godinu donosi ministar, najkasnije do
31. decembra tekue kalendarske godine za narednu budetsku godinu.
Ako se iz razloga utvrenih zakonom ili zbog drugih opravdanih razloga kadrovski plan ne
donese u roku iz stava 5. ovog lana, do donoenja republikog kadrovskog plana, odnosno
kadrovskog plana zdravstvene ustanove, primenjuje se postojei kadrovski plan.
Kadrovski plan iz stava 1. ovog lana, kao i njegove izmene i dopune, mora biti usklaen sa
finansijskim sredstvima organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno zdravstvene
ustanove, odnosno budeta osnivaa, za budetsku godinu za koju se donosi kadrovski plan,
odnosno njegove izmene i dopune, o emu se dokaz dostavlja Ministarstvu.
Ukupan broj zaposlenih u kadrovskom planu iz stava 1. ovog lana u toku jedne budetske
godine ministar moe da izmeni po slubenoj dunosti na osnovu podataka iz stava 16. ovog
lana, odnosno na osnovu zahteva direktora zdravstvene ustanove, i to usklaivanjem broja
zaposlenih sa standardima, odnosno normativima propisanim ovim zakonom i propisima
donetim za sprovoenje ovog zakona, odnosno usklaivanjem broja zaposlenih radi
obezbeivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom.
Zdravstvena ustanova moe da podnese Ministarstvu zahtev za izmenu, odnosno dopunu
kadrovskog plana zdravstvene ustanove sa potrebnom dokumentacijom iz stava 8. ovog lana,
najvie dva puta u toku jedne kalendarske godine i to u periodu od 1. do 30. aprila, za tekuu
budetsku godinu, kao i od 1. do 30. oktobra tekue godine za narednu budetsku godinu.

Ministar donosi izmenu, odnosno dopunu kadrovskog plana najkasnije do 15. juna tekue
kalendarske godine, odnosno donosi kadrovski plan za narednu budetsku godinu do 31.
decembra tekue kalendarske godine.
Zahtevi podneti pre ili posle roka iz stava 9. ovog lana, kao i nepotpuni zahtevi, nee se
razmatrati.
Ministarstvo je duno da kadrovske planove iz stava 1. ovog lana, kao i njihove izmene i
dopune, dostavi organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, zdravstvenoj ustanovi, kao i
ministarstvu nadlenom za poslove finansija u roku od osam dana od dana donoenja.
Ministarstvo je duno da kadrovski plan iz stava 1. ovog lana, kao i izmene i dopune, objavi na
zvaninoj veb prezentaciji ministarstva, u roku od pet dana od dana dostavljanja organizaciji
obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno zdravstvenoj ustanovi.
Broj zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi ne sme biti vei od broja utvrenog kadrovskim planom.
Zabranjen je prijem u radni odnos u zdravstvenu ustanovu iz Plana mree, iznad broja
zaposlenih utvrenih kadrovskim planom iz stava. 1. ovog lana.
Radi izrade kadrovskog plana iz stava 1. ovog lana zavod za javno zdravlje osnovan za
teritoriju Republike vodi i izrauje bazu podataka o ukupnoj kadrovskoj obezbeenosti
zdravstvenih ustanova iz Plana mree, ukljuujui strukturu i broj zaposlenih u zdravstvenoj
ustanovi, kao i po organizacionim jedinicama, odnosno po nainu finansiranja plata zaposlenih,
radu na neodreeno ili odreeno radno vreme, odnosno sa nepunim, odnosno skraenim
radnim vremenom, izmene i dopune baze podataka, analizu kadrovske obezbeenosti i
predlae mere za unapreivanje kadrovske obezbeenosti zdravstvenih ustanova.
Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju autonomne pokrajine vodi i izrauje bazu
podataka iz stava 16. ovog lana za zdravstvene ustanove na teritoriji autonomne pokrajine koja
je sastavni deo jedinstvene baze podataka.

2. Pripravniki sta i struni ispit zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika

lan 174
Danom zapoinjanja obavljanja pripravnikog staa zdravstveni radnik je duan da se upie u
imenik komore u kojem se vodi posebna evidencija o lanovima komore koji su pripravnici.

lan 175
Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici ne mogu obavljati samostalni rad dok ne obave
pripravniki sta i poloe struni ispit, u skladu sa ovim zakonom.
Pripravniki sta za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa visokom strunom
spremom traje 12 meseci, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Pripravniki sta za doktore medicine ije su osnovne studije na medicinskom fakultetu, na
osnovu programa nadlenog organa fakulteta, utvrene u trajanju od est godina - traje est
meseci.
Pripravniki sta za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa viom, odnosno srednjom
strunom spremom, traje est meseci.

lan 176
Pripravniki sta izvodi se po utvrenom programu.
Pripravniki sta je praktian rad pod nadzorom ovlaenog zdravstvenog radnika, odnosno
zdravstvenog saradnika - mentora, kojim se zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik
osposobljava za samostalni rad.
Pripravniki sta se obavlja u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi pod neposrednim
nadzorom zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika koji ima najmanje pet godina
radnog iskustva nakon poloenog strunog ispita.
Deo pripravnikog staa za oblast kontrole kvaliteta lekova i medicinskih sredstava moe se
obavljati i u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, vodi evidenciju, vri nadzor i odgovorna je za
dosledno sprovoenje programa pripravnikog staa zdravstvenih radnika i zdravstvenih
saradnika.
Za vreme trajanja pripravnikog staa pripravnik koji je zasnovao radni odnos sa zdravstvenom
ustanovom, odnosno privatnom praksom, ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog
odnosa, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, odnosno u skladu sa ugovorom o radu.

lan 177
Plan i program pripravnikog staa, blie uslove koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i
privatna praksa u kojima se moe obavljati pripravniki sta, obrazac pripravnike knjiice,
nain voenja pripravnike knjiice, kao i druga pitanja od znaaja za obavljanje pripravnikog
staa, propisuje ministar.
Ministar utvruje broj pripravnika koje je zdravstvena ustanova utvrena Planom mree duna
da primi za obavljanje pripravnikog staa, na godinjem nivou.

Volontersko obavljanje pripravnikog staa

lan 178
Pripravniki sta moe se obavljati i u obliku volonterskog rada, kao rad van radnog odnosa.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa moe licu sa kojim zakljui ugovor o
volonterskom radu da obezbedi naknadu za rad i druga prava u skladu sa zakonom i drugim
optim aktima.
Lice sa kojim je zakljuen ugovor o volonterskom radu u skladu sa ovim zakonom ima prava iz
obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom.

Struni ispit
lan 179

Po isteku pripravnikog staa zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici duni su da poloe

struni ispit u roku od 12 meseci od dana zavretka programa pripravnikog staa, pred ispitnim
komisijama koje obrazuje ministar.
Ministar propisuje program, sadrinu, nain, postupak i trokove polaganja strunog ispita
zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, obrazac uverenja o poloenom strunom ispitu,
utvruje iznos naknade za rad lanova komisije i ureuje ostala pitanja u vezi sa strunim
ispitom.
Sredstva ostvarena uplatom naknade za polaganje strunih ispita zdravstvenih radnika i
zdravstvenih saradnika prihod su budeta Republike sa namenom finansiranja svih trokova
vezanih za polaganja strunih ispita.

lan 180
Zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima koji su pripravniki sta ili deo staa obavili
u inostranstvu, Ministarstvo moe na njihov zahtev priznati pripravniki sta ili deo staa, pod
uslovom da program obavljenog pripravnikog staa odgovara programu pripravnikog staa u
skladu sa ovim zakonom.

3. Struno usavravanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika

lan 181
Pod strunim usavravanjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se sticanje znanja i vetina
zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, koje obuhvata:
1) specijalizacije i ue specijalizacije;
2) kontinuiranu edukaciju.
Trokove strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika snosi
poslodavac.

lan 182

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici imaju pravo i dunost da u toku rada stalno prate
razvoj medicinske, stomatoloke, farmaceutske nauke, kao i drugih odgovarajuih nauka, i da
se struno usavravaju radi odravanja i unapreivanja kvaliteta svog rada.
Struno usavravanje zdravstvenih radnika je uslov za dobijanje, odnosno obnavljanje licence.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da zaposlenom zdravstvenom radniku
i zdravstvenom saradniku obezbedi plaeno odsustvo za kontinuiranu edukaciju radi
obnavljanja odobrenja za samostalni rad, u skladu sa zakonom.

Plan strunog usavravanja

lan 183
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da zdravstvenom radniku i
zdravstvenom saradniku obezbedi struno usavravanje, u skladu sa ovim zakonom, a prema
planu strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u zdravstvenoj
ustanovi, odnosno privatnoj praksi.
Plan strunog usavravanja iz stava 1. ovog lana donosi zdravstvena ustanova na osnovu
plana razvoja kadrova u zdravstvu koji donosi ministar.
Plan razvoja kadrova u zdravstvu iz stava 2. ovog lana sadri:
1) program strunog usavravanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika;
2) broj specijalizacija i uih specijalizacija koje se odobravaju na godinjem nivou;
3) kriterijume i blie uslove za odobravanje specijalizacija i uih specijalizacija;
4) druga pitanja od znaaja za struno usavravanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih
saradnika, u skladu sa zakonom.

Specijalizacije i ue specijalizacije
lan 184

Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik sa visokim obrazovanjem moe se struno usavravati

- sticati specijalizaciju pod uslovom da je zavrio pripravniki sta i poloio struni ispit, kao i da
je najmanje dve godine obavljao zdravstvenu delatnost po poloenom strunom ispitu, osim ako
ovim zakonom nije drukije odreeno.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, za oblasti deficitarnih grana medicine, stomatologije, odnosno
farmacije, zdravstveni radnik moe se uputiti na specijalizaciju posle zavrenog pripravnikog
staa i poloenog strunog ispita.
Ministar, za svaku kalendarsku godinu, najkasnije do 31. decembra tekue godine, donosi
odluku o oblastima medicine, stomatologije, odnosno farmacije koje su deficitarne u Republici
Srbiji, na osnovu miljenja zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike u skladu
sa zakonom.
Zdravstveni radnik sa visokim obrazovanjem moe se posle zavrene specijalizacije usavravati
i u uoj specijalnosti pod uslovom da je obavljao poslove zdravstvene zatite u skladu sa ovim
zakonom, kao specijalista odreene grane medicine, stomatologije, odnosno farmacije, u
trajanju od najmanje dve godine.
Odobravanje specijalizacija i uih specijalizacija vre zdravstvene ustanove, odnosno privatna
praksa, u skladu sa planom strunog usavravanja iz lana 183. stav 1. ovog zakona.
Odluku o odobravanju specijalizacije i ue specijalizacije, u skladu sa stavom 5. ovog lana,
donosi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse.
Ministar reenjem daje saglasnost na odluku iz stava 6. ovog lana.
Reenje ministra iz stava 7. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe
pokrenuti upravni spor.
Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik duan je da zakljui ugovor sa zdravstvenom
ustanovom, odnosno privatnom praksom o pravima, obavezama i odgovornostima za vreme
strunog usavravanja u toku specijalizacije, odnosno ue specijalizacije.

Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik duan je da u zdravstvenoj ustanovi iz Plana

mree provede u radnom odnosu dvostruko dui period od perioda trajanja specijalizacije,
odnosno ue specijalizacije.
Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik moe da obavlja zdravstvenu zatitu iz oblasti
koju specijalizira samo pod nadzorom ovlaenog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog
saradnika - mentora.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa moe da odobri zdravstvenom radniku,
odnosno zdravstvenom saradniku specijalizaciju, odnosno uu specijalizaciju, pod uslovom da
obavlja delatnost u skladu sa ovim zakonom najmanje dve godine pre dana podnoenja zahteva
za odobravanje specijalizacije, odnosno ue specijalizacije.

lan 185
Licu koje je zavrilo fakultet zdravstvene struke, a ne obavlja zdravstvenu delatnost kao
profesiju u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi i koje je zaposleno u dravnom
organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, na fakultetu, odnosno u
koli zdravstvene struke, naunoistraivakoj ustanovi, pravnom licu koje obavlja proizvodnju,
promet i kontrolu lekova i medicinskih sredstava, agenciji nadlenoj za oblast lekova i
medicinskih sredstava, organizaciji koja sprovodi zdravstveno osiguranje, ustanovi socijalne
zatite, zavodu za izvravanje zavodskih sankcija, kao i kod poslodavca koji je organizovao
ambulantu medicine rada u skladu sa ovim zakonom - ministar reenjem moe odobriti
specijalizaciju, odnosno uu specijalizaciju za potrebe rada kod navedenih poslodavaca, u
skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za njegovo sprovoenje.
Stranom dravljaninu koji je zavrio fakultet zdravstvene struke, a ne obavlja zdravstvenu
delatnost kao profesiju u Republici, ministar reenjem moe odobriti specijalizaciju, odnosno
uu specijalizaciju, u skladu sa zakonom.

lan 186

Vrste, trajanje i sadrinu specijalizacija i uih specijalizacija, programe obavljanja specijalizacije,

odnosno ue specijalizacije, nain obavljanja specijalistikog staa i polaganje specijalistikog
ispita, sastav i rad ispitnih komisija, uslove koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i
privatna praksa, odnosno, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, za obavljanje
specijalistikog staa, uslove i nain priznavanja vremena provedenog na radu kao dela
specijalistikog staa, kao i obrazac indeksa i diplome o poloenom specijalistikom ispitu,
odnosno poloenom ispitu iz ue specijalizacije, propisuje ministar.
Ministarstvo reenjem utvruje ispunjenost uslova za obavljanje programa specijalizacija,
odnosno uih specijalizacija u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.

Kontinuirana edukacija
lan 187
Kontinuirana edukacija podrazumeva:
1) uee na strunim i naunim skupovima;
2) uee na seminarima, kursevima i drugim programima kontinuirane edukacije.
Vrstu, programe, nain, postupak i duinu trajanja kontinuirane edukacije iz stava 1. ovog lana,
ustanove i udruenja koja mogu sprovoditi postupak kontinuirane edukacije, kriterijume na
osnovu kojih se vri akreditacija programa kontinuirane edukacije, kao i druga pitanja od
znaaja za sprovoenje kontinuirane edukacije, propisuje ministar.
Akreditaciju programa kontinuirane edukacije iz stava 2. ovog lana vri Zdravstveni savet.
Kontinuirana edukacija moe se obavljati pod uslovima propisanim ovim zakonom i u Agenciji
za lekove i medicinska sredstva Srbije, Agenciji za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije,
Upravi za biomedicinu, kao i u drugim javnim agencijama, organima i organizacijama nad
kojima nadzor vri ministarstvo.

Priznavanje strane kolske isprave (nostrifikacija diplome)

lan 188
Zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik koji je zavrio odgovarajuu kolu, fakultet i
specijalizaciju u inostranstvu, kao i zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik strani
dravljanin, mogu obavljati zdravstvenu delatnost kao profesiju, ako im se prizna strana kolska
isprava (nostrifikacija diplome).
Priznavanje strane kolske isprave iz stava 1. ovog lana vri se u skladu sa zakonom.

Dobijanje naziva primarijusa

lan 189
Doktori medicine, doktori stomatologije i diplomirani farmaceuti koji imaju najmanje 12 godina
rada u zdravstvenoj delatnosti, poloen specijalistiki ispit, strune i naune radove, mogu
podneti zahtev, odnosno biti predloeni za dobijanje naziva primarijus, kao strunog priznanja
za dugogodinji uspeni zdravstveni, obrazovni i struni rad.
Predlog za dobijanje naziva primarijus moe podneti odgovarajua sekcija ili podrunica
Srpskog lekarskog drutva, odnosno Farmaceutskog drutva Srbije, kao i nadlena komora.
Ministar propisuje blie uslove, nain, postupak i trokove za dobijanje naziva primarijus, iznos
naknade za rad recenzenata, kao i ostala pitanja u vezi sa postupkom dobijanja naziva
primarijus.
Sredstva ostvarena uplatom naknade za dobijanje naziva primarijus prihod su budeta
Republike sa namenom finansiranja svih trokova vezanih za postupak dobijanja naziva
primarijus.
Za zdravstvene radnike iz stava 1. ovog lana sa teritorije autonomne pokrajine, prilikom
odluivanja o dodeli naziva primarijus, prethodno se pribavlja miljenje nadlenog organa
autonomne pokrajine.
Naziv primarijus dodeljuje ministar.

4. Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad

lan 190
Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalni rad (u daljem tekstu: licenca)
zdravstvenim radnicima jeste postupak koji sprovodi nadlena komora radi utvrivanja strune
osposobljenosti zdravstvenih radnika za samostalni rad.
Komora izdaje, obnavlja ili oduzima licencu zdravstvenom radniku.
O izdatoj, obnovljenoj ili oduzetoj licenci zdravstvenom radniku reenje donosi direktor nadlene
komore.
Reenje iz stava 3. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega moe se
pokrenuti upravni spor.
Licenca je javna isprava.
Trokove izdavanja i obnavljanja licence utvruje nadleni organ komore, pod uslovima
propisanim zakonom.
Trokove iz stava 6. ovog lana snosi podnosilac zahteva za izdavanje, odnosno obnavljanje
licence.
Blie uslove za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence, postupak i nain izdavanja,
obnavljanja ili oduzimanja licence, obrazac i sadraj izdate, obnovljene ili oduzete licence,
program kontinuirane edukacije koji se sprovodi radi sticanja strune osposobljenosti
zdravstvenog radnika za samostalni rad, kao i druge uslove potrebne za izdavanje, obnavljanje
ili oduzimanje licence, propisuje ministar.

lan 191
Zdravstveni radnik koji ne dobije, odnosno ne obnovi licencu, pod uslovima propisanim ovim
zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, ne moe obavljati samostalni rad u
zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi.

Do dobijanja, odnosno obnavljanja licence, zdravstveni radnik iz stava 1. ovog lana prua
zdravstvenu zatitu u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi pod nadzorom
zdravstvenog radnika koji je dobio, odnosno obnovio licencu kod nadlene komore, a koga
odredi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse.

lan 192
Zdravstveni radnik kome nadlena komora nije obnovila licencu, odnosno kome je oduzela
licencu, pod uslovima propisanim ovim zakonom, duan je da u roku od osam dana od dana
prijema reenja dostavi nadlenoj komori ranije izdatu licencu.

lan 193
Nadlena komora po slubenoj dunosti vodi imenik izdatih, obnovljenih, odnosno oduzetih
licenci, u skladu sa zakonom.

Izdavanje licence
lan 194
Zdravstvenom radniku sa poloenim strunim ispitom komora izdaje licencu.
Zahtev za izdavanje licence zdravstveni radnik podnosi nadlenoj komori.
O zahtevu za izdavanje licence direktor nadlene komore donosi reenje i izdaje licencu.
Komora izdaje licencu na period od sedam godina.

lan 195
Komora zdravstvenom radniku izdaje licencu pod uslovom:
1) da ispunjava uslove iz lana 166. ovog zakona u pogledu kolske spreme zdravstvene
struke;
2) da je obavio pripravniki sta i poloio struni ispit;

3) da je upisan u imenik komore;

4) da pravnosnanom sudskom odlukom nije osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim
za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno da pravnosnanom sudskom odlukom nije
osuen na kaznu zatvora zbog tekog krivinog dela protiv zdravlja ljudi.

Obnavljanje licence
lan 196
Zdravstveni radnik radi obnavljanja licence podnosi zahtev nadlenoj komori, 60 dana pre isteka
roka na koji je licenca izdata.
Zdravstveni radnik uz zahtev za obnavljanje licence podnosi i dokaz o sprovedenom postupku
kontinuirane edukacije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog
zakona, kao i dokaz o strunoj osposobljenosti za nastavak rada u svojoj struci.
Obnavljanje licence vri se svakih sedam godina.

Oduzimanje licence
lan 197
Komora zdravstvenom radniku privremeno oduzima licencu:
1) ako zdravstveni radnik ne obnovi licencu, pod uslovima propisanim ovim zakonom;
2) ako zdravstveni radnik obavlja delatnost za koju mu nije izdata licenca;
3) ako zdravstveni radnik u obavljanju zdravstvene delatnosti naini strunu greku kojom se
naruava, odnosno pogorava zdravstveno stanje pacijenta;
4) ako je zdravstvenom radniku izreena jedna od mera privremene zabrane samostalnog rada
od strane nadlenog organa komore, zbog tee povrede profesionalne dunosti i ugleda lana
komore, u skladu sa zakonom i statutom komore;

5) ako je pravnosnanom sudskom odlukom zdravstveni radnik osuen za krivino delo koje ga
ini nedostojnim za obavljanje profesije zdravstvenog radnika;
6) ako u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja;
7) u drugim sluajevima propisanim zakonom.
Privremeno oduzimanje licence iz razloga utvrenog u stavu 1. taka 1) ovog lana moe trajati
do obnavljanja licence, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Privremeno oduzimanje licence iz razloga utvrenih u stavu 1. ta. 2) do 7) ovog lana moe
trajati od est meseci do pet godina od dana prijema reenja o privremenom oduzimanju
licence.
Pod strunom grekom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se nesavesno leenje, odnosno
zanemarivanje profesionalnih dunosti u pruanju zdravstvene zatite, odnosno nepridravanje
ili nepoznavanje utvrenih pravila i profesionalnih vetina u pruanju zdravstvene zatite, koje
dovode do naruavanja, pogoranja, povrede, gubitka ili oteenja zdravlja ili delova tela
pacijenta.
Struna greka iz stava 4. ovog lana utvruje se u disciplinskom postupku pred nadlenim
organom komore, odnosno u postupku redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog
rada zdravstvenih radnika.

lan 198
Komora zdravstvenom radniku trajno oduzima licencu ako je zdravstveni radnik pravnosnanom
sudskom odlukom osuen na kaznu zatvora zbog tekog krivinog dela protiv zdravlja ljudi.
Zdravstveni radnik kome je trajno oduzeta licenca moe obavljati odreene poslove zdravstvene
delatnosti pod nadzorom zdravstvenog radnika kome je izdata, odnosno obnovljena licenca, a
koga odredi direktor zdravstvene ustanove, odnosno osniva privatne prakse u kojima
zdravstveni radnik obavlja odreene poslove zdravstvene delatnosti.

lan 198a
Radi obavljanja poslova, zdravstvenog saradnika u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj
praksi, odnosno drugom pravnom licu koje obavlja odreene poslove zdravstvene delatnosti u
skladu sa ovim zakonom, ministar reenjem izdaje, obnavlja, odnosno oduzima odobrenje za
samostalni rad (u daljem tekstu: licenca zdravstvenog saradnika).
Ministar izdaje licencu zdravstvenog saradnika na osnovu zahteva zdravstvenog saradnika, koji
se podnosi Ministarstvu, pod uslovom da je zdravstveni saradnik obavio pripravniki sta i
poloio struni ispit u skladu sa ovim zakonom.
Reenje iz stava 1. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe
pokrenuti upravni spor.
O izdatim, obnovljenim, odnosno oduzetim licencama zdravstvenih saradnika Ministarstvo vodi
evidencije.
Licenca zdravstvenog saradnika izdaje se na period od sedam godina.
Licenca zdravstvenog saradnika je javna isprava.
Trokove izdavanja, odnosno obnavljanja licence zdravstvenog saradnika utvruje ministar.
Sredstva ostvarena uplatom naknade za izdavanje, odnosno obnavljanja licence zdravstvenog
saradnika prihod su budeta Republike, sa namenom finansiranja svih trokova vezanih za
izdavanje, odnosno obnavljanje licence zdravstvenog saradnika.
Trokove iz stava 7. ovog lana snosi podnosilac zahteva za izdavanje, odnosno obnavljanje
licence.

lan 198b
Zdravstveni saradnik koji nije dobio, odnosno koji nije obnovio licencu, pod uslovima propisanim
ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakonom ne moe da obavlja

samostalni rad u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, odnosno kod drugog pravnog
lica koji obavlja odreene poslove zdravstvene delatnosti u skladu sa ovim zakonom.
Zdravstveni saradnik je duan da podnese zahtev Ministarstvu za obnovu licence zdravstvenog
saradnika 60 dana pre isteka roka na koji je licenca izdata.
Obnavljanje licence zdravstvenog saradnika vri se svakih sedam godina.
Ministar oduzima licencu zdravstvenom saradniku:
1) ako zdravstveni saradnik ne obnovi licencu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i
propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, odnosno ako ne podnese dokaz o
sprovedenom postupku kontinuirane edukacije, kao i dokaz o strunoj osposobljenosti za
nastavak rada u svojoj struci;
2) ako zdravstveni saradnik obavlja delatnost za koju mu nije izdata licenca zdravstvenog
saradnika;
3) ako je pravnosnanom sudskom odlukom zdravstveni saradnik osuen za krivino delo koje
ga ini nedostojnim za obavljanje profesije zdravstvenog saradnika;
4) u drugim sluajevima propisanim zakonom.
Blie uslove za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence zdravstvenog saradnika, nain
izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, obrazac i sadraj izdate, obnovljene ili oduzete
licence, program kontinuirane edukacije koji se sprovodi radi strunog osposobljavanja
zdravstvenih saradnika za samostalni rad, odnosno za obnavljanje licence zdravstvenog
saradnika, kao i druga pitanja kojim se blie ureuje izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje
licence zdravstvenog saradnika, propisuje ministar.

5. Dopunski rad zdravstvenih radnika

lan 199

Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i drugo lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi,
odnosno privatnoj praksi koje ini tim sa zdravstvenim radnikom u obavljanju zdravstvene
delatnosti u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: drugo zaposleno lice), moe da obavlja
dopunski rad u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi van redovnog radnog vremena,
u skladu sa ovim zakonom.
Dopunski rad iz stava 1. ovog lana moe da se obavlja kod poslodavca sa kojim zdravstveni
radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice ima zakljuen ugovor o radu sa
punim radnim vremenom, odnosno kod drugog poslodavca, samo pod uslovom da rad
zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika, odnosno drugog zaposlenog lica van redovnog
radnog vremena za koji se zakljuuje ugovor o dopunskom radu, ne utie na organizaciju rada
pojedinanih delova zdravstvene ustanove ili zdravstvene ustanove u celini.
Radi obavljanja dopunskog rada iz st. 1. i 2. ovog lana zdravstveni radnik, zdravstveni
saradnik, odnosno drugo zaposleno lice zakljuuje ugovor o dopunskom radu sa poslodavcem
kod koga obavlja dopunski rad.
Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice moe da zakljui
ugovor o dopunskom radu najvie do jedne treine punog radnog vremena.
Nain, postupak i uslove, kao i druga pitanja od znaaja za organizovanje i obavljanje
dopunskog rada zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika, odnosno drugih zaposlenih lica
propisuje ministar.

lan 200
Ugovor o dopunskom radu moe da se zakljui:
1) za pruanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem
u pogledu sadraja, obima i standarda, odnosno zdravstvenih usluga koje se ne ostvaruju na
nain i u postupku koji su propisani za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja;

2) za pruanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova prua za potrebe organizacije

obaveznog zdravstvenog osiguranja a za koje ne moe na drukiji nain da obezbedi
odgovarajui kadar;
3) za pruanje zdravstvenih usluga koje zdravstvena ustanova prua za potrebe lica koja
nemaju svojstvo osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstveno osiguranje.

lan 201
Ugovor o dopunskom radu zakljuuje se u pismenom obliku i sadri: vrstu, nain, vreme trajanja
posla, visinu i nain utvrivanja naknade za rad, obveznika uplate utvrene naknade za pruenu
zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i optim aktima poslodavca.
Pacijent kome je pruena zdravstvena usluga iz lana 200. ta. 1) i 3) ovog zakona, odnosno
osiguravajue drutvo u skladu sa propisima kojima se ureuje dobrovoljno zdravstveno
osiguranje, odnosno organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja u sluaju iz lana 200.
taka 2) ovog zakona, uplauju zdravstvenoj ustanovi utvrenu naknadu za pruenu
zdravstvenu uslugu.
O pruenoj zdravstvenoj usluzi zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da
pacijentu izda raun na propisanom obrascu, odnosno da za pruene zdravstvene usluge izda
fakturu organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguravajuem drutvu, u
skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstveno osiguranje.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da isplati zdravstvenom radniku,
zdravstvenom saradniku, odnosno drugom zaposlenom licu ugovorenu naknadu iz stava 1.
ovog lana, sa prvom narednom isplatom plate, a najkasnije u roku od 30 dana od dana
pruanja zdravstvene usluge, odnosno od dana prenosa sredstava od organizacije obaveznog
zdravstvenog osiguranja, odnosno od osiguravajueg drutva.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa duna je da vodi evidenciju o zakljuenim
ugovorima o dopunskom radu.

Zdravstvena ustanova u finansijskom planu posebno iskazuje i vodi sredstva ostvarena po

osnovu obavljanja dopunskog rada u skladu sa ovim zakonom.
Poslodavci koji organizuju dopunski rad u skladu sa ovim zakonom, duni su da pacijentu prue
potrebne informacije o nainu i postupku pruanja zdravstvenih usluga u okviru dopunskog
rada, kao i da na vidnom mestu istaknu obavetenja o organizaciji dopunskog rada, kao i licima
koja su angaovana po osnovu ugovora o dopunskom radu.

lan 202
Zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, odnosno drugo zaposleno lice koje obavlja poslove po
osnovu ugovora o dopunskom radu u skladu sa ovim zakonom ostvaruje prava iz obaveznog
socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom.

E. KVALITET ZDRAVSTVENE ZATITE, PROVERA KVALITETA

STRUNOG RADA I AKREDITACIJA
1. Kvalitet zdravstvene zatite
lan 203
Pod kvalitetom zdravstvene zatite, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se mere i aktivnosti
kojima se, u skladu sa savremenim dostignuima medicinske, stomatoloke i farmaceutske
nauke i prakse, kao i savremenim dostignuima nauke i prakse koja doprinosi viem nivou
kvaliteta zdravstvenih usluga koje pruaju zdravstveni saradnici, poveavaju mogunosti
povoljnog ishoda i smanjuje rizik nastanka neeljenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje
pojedinca i zajednice u celini.
Kvalitet zdravstvene zatite iz stava 1. ovog lana procenjuje se na osnovu odgovarajuih
pokazatelja koji se odnose na obezbeenost stanovnitva zdravstvenim radnicima, kapacitet
zdravstvenih ustanova, opremu, odnosno koji se odnose na pokazatelje procesa i rezultata rada
i ishoda po zdravlje stanovnitva, kao i na osnovu drugih pokazatelja na osnovu kojih se
procenjuje kvalitet zdravstvene zatite.

Pokazatelje kvaliteta zdravstvene zatite iz stava 2. ovog lana propisuje ministar.

Kvalitet zdravstvene zatite procenjuje se u postupku provere kvaliteta strunog rada i u
postupku akreditacije, u skladu sa ovim zakonom.

2. Provera kvaliteta strunog rada

lan 204
Pod proverom kvaliteta strunog rada, u smislu ovog zakona, podrazumeva se postupak
provere kvaliteta strunog rada zdravstvenih ustanova, privatne prakse, zdravstvenih radnika i
zdravstvenih saradnika.

lan 205
Provera kvaliteta strunog rada vri se kao:
1) unutranja provera kvaliteta strunog rada;
2) spoljna provera kvaliteta strunog rada.

Unutranja provera kvaliteta strunog rada

lan 206
Unutranja provera kvaliteta strunog rada sprovodi se u svakoj zdravstvenoj ustanovi i
privatnoj praksi, kao i nad radom zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.
Unutranja provera kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi sprovodi se na osnovu
godinjeg programa provere kvaliteta strunog rada koji utvruje komisija za unapreenje
kvaliteta strunog rada zdravstvene ustanove.
Unutranja provera kvaliteta strunog rada privatne prakse sprovodi se na osnovu godinjeg
programa provere kvaliteta strunog rada koji utvruje osniva privatne prakse.

lan 207

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici za kvalitet strunog rada odgovaraju strunom

rukovodiocu organizacione jedinice, odnosno slube.
Struni rukovodilac organizacione jedinice, odnosno slube iz stava 1. ovog lana za kvalitet
svog rada, kao i za kvalitet strunog rada organizacione jedinice, odnosno slube kojom
rukovodi, odgovara direktoru zdravstvene ustanove, odnosno osnivau privatne prakse.

Spoljna provera kvaliteta strunog rada

lan 208
Spoljna provera kvaliteta strunog rada moe biti redovna i vanredna.
Redovnu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada organizuje i sprovodi Ministarstvo, na osnovu
godinjeg plana provere kvaliteta strunog rada koji donosi ministar.
Vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada sprovodi Ministarstvo na zahtev graanina,
privrednog drutva, ustanove, organizacije zdravstvenog osiguranja i dravnog organa.
Zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se Ministarstvu, koje razmatra zahtev i o utvrenim
injenicama obavetava podnosioca zahteva.
Zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, kao i zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni
saradnik duni su da sarauju sa strunim nadzornicima, kao i da im dostave sve potrebne
podatke i drugu dokumentaciju potrebnu za sprovoenje redovne i vanredne spoljne provere
kvaliteta strunog rada.

lan 209
Redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada vre struni nadzornici sa liste
nadzornika koju utvruje ministar.
Nadlena komora predlae ministru listu nadzornika iz reda istaknutih strunjaka za odreene
oblasti zdravstvene zatite.

Za vrenje redovne i vanredne provere kvaliteta strunog rada odreuje se struni nadzornik sa
najmanje istim stepenom strune spreme, odnosno naunog zvanja koje ima struni rukovodilac
odgovarajue organizacione jedinice ili slube nad kojom se sprovodi nadzor, odnosno koje ima
zdravstveni radnik nad ijim se strunim radom vri provera kvaliteta.
Nadzornici sa liste nadzornika duni su da savesno i struno, a u skladu sa savremenim
naunim dostignuima i kodeksom profesionalne etike, obavljaju redovnu i vanrednu spoljnu
proveru kvaliteta strunog rada.
Nadzornici sa liste nadzornika ne mogu odbiti uee u sprovoenju postupka redovne i
vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada.

lan 210
Redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta strunog rada moe obavljati jedan ili vie
nadzornika u zavisnosti od vrste i sloenosti, odnosno plana sprovoenja spoljne provere
kvaliteta strunog rada.
Nadzornici sainjavaju izvetaj o proveri kvaliteta strunog rada u koji se unose uoeni
nedostaci i propusti u strunom radu, kao i struno miljenje o moguim posledicama po
zdravlje graana, koje u roku od 15 dana od dana zavrene redovne i vanredne spoljne provere
kvaliteta strunog rada dostavljaju ministru i zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi,
kao i nadlenoj komori ako je nad zdravstvenim radnikom izvrena provera kvaliteta strunog
rada.
Nadzornici su u toku vrenja redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada duni
da daju strune savete i predloge za otklanjanje propusta u radu zdravstvene ustanove, privatne
prakse, zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.
Nadzornici na osnovu izvetaja iz stava 2. ovog lana predlau ministru mere koje je
neophodno preduzeti radi otklanjanja uoenih nedostataka u strunom radu zdravstvenih
ustanova, privatne prakse, zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa, zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik moe
podneti prigovor ministru na izvetaj nadzornika iz stava 2. ovog lana u roku od tri dana od
dana prijema izvetaja.

lan 211
Po razmatranju izvetaja i predloenih mera nadzornika, kao i podnetog prigovora iz lana 210.
ovog zakona, ministar donosi reenje kojim moe:
1) privremeno zabraniti, u potpunosti ili delimino, obavljanje odreenih poslova zdravstvenoj
ustanovi, odnosno privatnoj praksi;
2) privremeno zabraniti, u potpunosti ili delimino, rad organizacionom delu zdravstvene
ustanove, odnosno privatne prakse;
3) privremeno zabraniti rad zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse;
4) predloiti nadlenoj komori da zdravstvenom radniku, pod uslovima propisanim ovim
zakonom, oduzme licencu.
Privremena zabrana rada iz stava 1. ta. 1) do 3) ovog lana traje dok se ne otklone razlozi koji
su doveli do izricanja zabrane.
Na osnovu izvetaja i predloenih mera nadzornika iz lana 210. ovog zakona, kao i na osnovu
predloga ministra iz stava 1. taka 4) ovog lana, ako je utvren propust u strunom radu
zdravstvenog radnika ili povreda naela profesionalne etike, nadlena komora moe oduzeti
licencu za samostalni rad zdravstvenom radniku, odnosno izrei jednu od disciplinskih mera
propisanih zakonom kojim se ureuje rad komora zdravstvenih radnika.

lan 212
Uslove, nain, postupak, rokove i organizaciju sprovoenja unutranje i spoljne provere kvaliteta
strunog rada, mere koje se za otklanjanje uoenih nedostataka mogu preduzimati i druga

pitanja od znaaja za sprovoenje provere kvaliteta strunog rada zdravstvenih ustanova i

privatne prakse, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika - propisuje ministar.

3. Akreditacija
lan 213
Akreditacija, u smislu ovog zakona, jeste postupak ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene
ustanove, na osnovu primene optimalnog nivoa utvrenih standarda rada zdravstvene ustanove
u odreenoj oblasti zdravstvene zatite, odnosno grani medicine, stomatologije, odnosno
farmaceutske zdravstvene delatnosti.

Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije

lan 214
Akreditaciju iz lana 213. ovog zakona vri Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova
Srbije (u daljem tekstu: Agencija), kao organizacija koja obavlja strune, regulatorne i razvojne
poslove, koju osniva Vlada u ime Republike, u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne
agencije.
Agencija ima svojstvo pravnog lica, koje stie upisom u sudski registar.
Agencija je samostalna u svom radu.

lan 215
Kao javna ovlaenja, Agenciji se poveravaju sledei poslovi dravne uprave:
1) utvrivanje standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova;
2) procena kvaliteta pruene zdravstvene zatite stanovnitvu;
3) reavanje u upravnim stvarima o akreditaciji zdravstvenih ustanova;

4) izdavanje, odnosno oduzimanje javnih isprava o akreditaciji (u daljem tekstu: sertifikat) i

voenje evidencija o izdatim sertifikatima.
Na akt iz stava 1. taka 1) ovog lana saglasnost daje Vlada.

Postupak akreditacije
lan 216
Akreditacija je dobrovoljna i vri se na zahtev zdravstvene ustanove.
Zahtev za sticanje akreditacije zdravstvena ustanova podnosi Agenciji.
Akreditaciju stie zdravstvena ustanova za koju Agencija utvrdi da ispunjava utvrene
standarde za odreenu oblast zdravstvene zatite, odnosno granu medicine, stomatologije,
odnosno farmaceutske zdravstvene delatnosti.
Agencija izdaje sertifikat o akreditaciji zdravstvene ustanove, u upravnom postupku.
Reenje o izdatom sertifikatu iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv
njega moe se pokrenuti upravni spor.
Nain, postupak i uslove za akreditaciju zdravstvenih ustanova propisuje ministar.

lan 217
Sertifikat iz lana 216. stav 4. ovog zakona moe se odnositi na:
1) pojedinu oblast zdravstvene zatite, odnosno granu medicine, stomatologije, odnosno
farmaceutske zdravstvene delatnosti koju obavlja zdravstvena ustanova;
2) celokupnu delatnost zdravstvene ustanove.
Sertifikat se izdaje na odreeni period, a najdue na period od sedam godina.

Po isteku roka iz stava 2. ovog lana postupak akreditacije moe se ponoviti na zahtev
zdravstvene ustanove.
Sertifikat o akreditaciji zdravstvene ustanove objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

lan 218
Zdravstvena ustanova koja je dobila akreditaciju duna je da svaku promenu u vezi sa
akreditacijom prijavi Agenciji.
Sertifikat o akreditaciji dobijen u skladu sa ovim zakonom ili sertifikat priznat od evropske
agencije nadlene za akreditaciju zdravstvenih ustanova potvruje da zdravstvena ustanova
ispunjava nacionalne, odnosno meunarodno priznate standarde za pruanje zdravstvene
zatite.
Agencija se finansira iz sopstvenih prihoda.
Trokove akreditacije snosi zdravstvena ustanova koja je podnela zahtev za akreditaciju.
Visinu trokova iz stava 4. ovog lana koji predstavljaju prihod Agencije, utvruje Agencija.
Na akt iz stava 5. ovog lana saglasnost daje Vlada.

Postupak oduzimanja akreditacije

lan 218a
Agencija moe po slubenoj dunosti da oduzme sertifikat o akreditaciji pod uslovom da je
zdravstvena ustanova posle izdatog sertifikata o akreditaciji prestala da ispunjava utvrene
standarde za odreenu oblast zdravstvene zatite, odnosno granu medicine, odnosno
stomatologije, odnosno farmaceutske zdravstvene delatnosti, na osnovu kojih je toj
zdravstvenoj ustanovi izdat sertifikat o akreditaciji.

O oduzimanju sertifikata o akreditaciji Agencija izdaje reenje koje je konano u upravnom

postupku i protiv koga se moe pokrenuti upravni spor.
Reenje iz stava 2. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Blie uslove i nain oduzimanja sertifikata o akreditaciji propisuje ministar.

IX UTVRIVANJE VREMENA I UZROKA SMRTI I OBDUKCIJA

UMRLIH LICA
lan 219
Za svako umrlo lice utvruje se vreme i uzrok smrti na osnovu neposrednog pregleda umrlog
lica.
Utvrivanje vremena i uzroka smrti moe vriti samo doktor medicine.
Za lica umrla u zdravstvenoj ustanovi vreme i uzrok smrti utvruje se u zdravstvenoj ustanovi, i
o tome obavetava nadleni organ optine, odnosno grada.
Nadleni organ optine, odnosno grada odreuje doktora medicine za struno utvrivanje
vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti.
Doktor medicine iz stava 4. ovog lana duan je da u roku od 12 sati od primljenog poziva izvri
neposredan pregled umrlog i utvrdi vreme i uzrok smrti.
Sredstva za pregled umrlih lica i struno utvrivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van
zdravstvene ustanove obezbeuju se u budetu optine, odnosno grada.

lan 220
Doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i vremena
smrti, bilo da je smrt nastupila u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili na nekom drugom
mestu, duan je da bez odlaganja o smrtnom sluaju obavesti nadlenu organizacionu jedinicu
ministarstva nadlenog za unutranje poslove ako:

1) nije u mogunosti da utvrdi identitet umrlog lica;

2) pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi nain posumnja u nasilnu smrt;
3) na osnovu raspoloivih medicinskih injenica nije mogue utvrditi uzrok smrti.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica
nee izdati potvrdu o smrti dok nadleni sud ne donese odluku u vezi sa obdukcijom.

lan 221
Zdravstvena ustanova je duna da obavesti punoletnog lana porodice o uzroku i vremenu smrti
umrlog lica, u najkraem moguem roku, kao i da obezbedi tom licu neposredan pristup telu
umrlog lica uz prisustvo doktora medicine koji je neposrednim pregledom utvrdio vreme i uzrok
smrti.
lan porodice iz stava 1. ovog lana moe odbiti neposredan pristup telu umrlog lica, o emu se
sainjava pismena beleka koju potpisuje lan porodice umrlog lica.

lan 222
Kao posebna mera utvrivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vri se obdukcija.
Obdukcija se obavezno vri:
1) na licu umrlom u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvren uzrok smrti;
2) na licu umrlom pre isteka 24 sata od poetka leenja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
3) na novoroenetu koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi odmah nakon roenja ili tokom
leenja;
4) na zahtev doktora medicine koji je leio umrlo lice;
5) na zahtev doktora medicine odreenog za utvrivanje uzroka smrti od strane nadlenog
organa optine, odnosno grada;

6) kada je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana ili kada to nalau epidemioloki ili
sanitarni razlozi;
7) na zahtev nadlenog suda;
8) na zahtev lana ue porodice umrlog lica;
9) ako smrt nastupi u toku dijagnostikog ili terapeutskog postupka.
Umrlo lice sahranjuje se nakon to je smrt utvrena, po pravilu u vremenu od 24 do 48 sati od
nastanka smrti, u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 4. ovog lana, na osnovu posebnog zahteva sanitarne inspekcije, sahrana se
moe obaviti i pre isteka roka od 24 sata, odnosno posle isteka roka od 48 sati.
Pri vrenju obdukcije doktor medicine koji vri obdukciju moe zadrati organe, delove organa i
druge uzorke biolokog porekla, u skladu sa pravilima struke, kada je to potrebno radi
utvrivanja uzroka smrti ili je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana.
Kada je u pitanju obdukcija nad licem iz stava 2. taka 3), obavezno je uzimanje i trajno uvanje
uzoraka biolokog porekla, u skladu sa pravilima struke.
Nain i postupak za utvrivanje vremena i uzroka smrti umrlih lica i za obdukciju lea, kao i za
postupanje sa delovima ljudskog tela koji su hirurkim zahvatom ili na drugi nain odstranjeni,
propisuje ministar.

lan 223
Trokove obdukcije umrlog lica snosi obveznik plaanja trokova leenja umrlog lica, ako ovim
zakonom nije drukije odreeno.
Trokove obdukcije umrlog lica iz lana 222. stav 2. taka 5) ovog zakona snosi optina,
odnosno grad.

Trokove obdukcije umrlog lica iz lana 222. stav 2. ta. 7) i 8) ovog zakona snosi podnosilac
zahteva.

X UZIMANJE, PRESAIVANJE ORGANA I DELOVA LJUDSKOG

TELA
lan 224
Organi, tkiva i elije, kao delovi ljudskog tela, mogu se uzimati i presaivati samo ako je to
medicinski opravdano, odnosno ako je to najpovoljniji nain leenja lica i ako su ispunjeni uslovi
propisani zakonom.
Nain, postupak i uslovi za uzimanje i presaivanje organa, tkiva i elija, kao delova ljudskog
tela, odnosno nain, postupak i uslovi za leenje neplodnosti postupcima biomedicinski
potpomognutim oploenjem, utvruju se posebnim zakonom.

XI PREUZIMANJE TELA UMRLIH LICA RADI IZVOENJA

PRAKTINE NASTAVE
lan 225
Fakulteti zdravstvene struke (u daljem tekstu: fakultet) mogu preuzimati tela, organe i tkiva
umrlih i identifikovanih lica radi izvoenja praktine nastave:
1) ako je umrlo lice izriito, u pismenom obliku, zavetalo svoje telo u svrhu izvoenja praktine
nastave;
2) ako se radi o licu koje je umrlo bez porodice a ono samo se za ivota nije izriito, u
pismenom obliku, tome protivilo;
3) uz saglasnost porodice, ako se umrlo lice za ivota nije izriito, u pismenom obliku, tome
protivilo.
Zavetanje u smislu stava 1. taka 1) ovog lana jeste izjava o zavetanju tela koja je overena u
sudu i u kojoj je naveden izvrilac zavetanja.

lan 226
Pod porodicom u smislu lana 225. ovog zakona podrazumevaju se: suprunici i vanbrani
partneri, deca roena u braku i van braka, usvojitelji i usvojenici, staratelji i tienici, hranitelji i
hranjenici, roditelji i drugi krvni srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, kao i krvni
srodnici u pobonoj liniji zakljuno sa treim stepenom srodstva.

lan 227
Zdravstvena ustanova, zavod za izvrenje zavodskih sankcija, ustanova socijalne zatite,
nadleni sud, organ nadlean za unutranje poslove, kao i druge ustanove i organizacije,
odnosno graani koji su saznali za smrt lica koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za
izvoenje praktine nastave na fakultetima, duni su da u roku od 12 sati od smrti tog lica
obaveste organ lokalne samouprave nadlean za voenje matine evidencije umrlih lica, kao i
fakultet, o smrti tog lica, radi preuzimanja tela umrlog od strane fakulteta.
Odluku o preuzimanju tela od strane fakulteta donosi etiki odbor fakulteta.
Fakultet moe preuzeti telo umrlog lica radi izvoenja praktine nastave iz anatomije samo ako
postoji izvetaj o smrti koji je potpisan od strane specijaliste sudske medicine - mrtvozornika, i
pod uslovom da ne postoje zakonom propisani razlozi za obavljanje obavezne obdukcije.

lan 228
Fakultet ne moe da telo umrlog lica koje je bez porodice koristi u praktinoj nastavi u roku od
est meseci od dana preuzimanja.
Fakultet nee preuzimati telo lica umrlog od zarazne bolesti, kao i telo na kome su nastupile
izraene postmortalne promene koje onemoguavaju fiksiranje (balsamovanje).
Fakultet je duan da sa telom umrlog lica postupa dostojanstveno, da ga koristiti iskljuivo radi
izvoenja praktine nastave, odnosno da ga nakon zavretka nastave sahrani o sopstvenom
troku.

Fakultet je duan da, u granicama svojih mogunosti, potuje posebne elje zavetaoca u vezi
sa sahranom, kremacijom, verskom ceremonijom i druge jasno iskazane elje zavetaoca u
vezi sa postupanjem sa njegovim telom radi izvoenja praktine nastave iz anatomije.
Fakultet je duan da potuje elju zavetaoca da se posle procesa praktine nastave njegovo
telo iskoristi za stvaranje osteolokog kompleta (kostura) koji se koristi u praktinoj nastavi iz
anatomije.

lan 229
Fakultet moe neposredno preuzeti telo umrlog i identifikovanog lica iz lana 225. stav 1. ta. 1)
i 3) ovog zakona.
Fakultet preuzima telo iz lana 225. stav 1. taka 2) ovog zakona po pribavljenoj saglasnosti
nadlenog organa lokalne samouprave.
Nadleni organ lokalne samouprave duan je da u najkraem roku obavesti fakultet o umrlom i
identifikovanom licu ije se telo moe koristiti u obavljanju praktine nastave na fakultetima
zdravstvene struke, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

lan 230
Ako lan porodice umrlog lica za koga se nije znalo u trenutku smrti, u roku od est meseci od
dana preuzimanja tela od strane fakulteta, podnese pismeni zahtev fakultetu za povraaj tela
umrlog lica, fakultet je duan da telo umrlog lica vrati lanovima porodice.

lan 231
Fakultet je duan da uva kao profesionalnu tajnu sve podatke koji se odnose na lice iji su
organi ili delovi tela uzeti u smislu ovog zakona, kao i drugu neophodnu dokumentaciju o
umrlom licu ije je telo preuzeto radi izvoenja praktine nastave.

Podaci iz stava 1. ovog lana obuhvataju: prezime i ime umrlog, datum roenja, mesto i datum
smrti, uzrok smrti, broj iz medicinske dokumentacije koji se mora slagati sa brojem ploice obeleivaa uz telo umrlog lica, mesto i datum sahrane.
Dokumentacija iz stava 1. ovog lana obuhvata: izvetaj mrtvozornika, izvod iz matine knjige
umrlih, linu kartu, zdravstvenu legitimaciju i izjavu o zavetanju tela.
Podatke i dokumentaciju iz ovog lana fakultet uva kao trajnu dokumentaciju koja mora biti
stavljena na uvid nadlenim slubama fakulteta, Ministarstvu, ministarstvu nadlenom za
poslove obrazovanja, ministarstvu nadlenom za unutranje poslove, kao i nadlenom organu
lokalne samouprave.

lan 232
Praktinu nastavu iz anatomije na telu umrlog lica obavljaju iskljuivo studenti do diplomskih,
poslediplomskih i specijalistikih studija na fakultetu, pod nadzorom nastavnika i saradnika
fakulteta.

lan 233
Posle zavrenog procesa praktine nastave iz anatomije, telo umrlog lica sahranjuje se.
in sahrane najavljuje se u vidu saoptenja i plaenog oglasa u sredstvima javnog informisanja,
a ceremonija sahrane podrazumeva dranje poasne strae od strane nastavnika i studenata
fakulteta, kao i odgovarajueg verskog obreda, ako je umrlo lice to za ivota zahtevalo.

lan 234
Etiki odbor fakulteta duan je da nadzire sprovoenje postupka preuzimanja delova tela umrlih
lica iz l. 225. do 233. ovog zakona.

XII TRADICIONALNA MEDICINA

lan 235

Tradicionalna medicina, u smislu ovog zakona, obuhvata one proverene struno neosporene
tradicionalne, komplementarne i alternativne metode i postupke dijagnostike, leenja i
rehabilitacije (u daljem tekstu: tradicionalna medicina), koji blagotvorno utiu ili koji bi mogli
blagotvorno uticati na ovekovo zdravlje ili njegovo zdravstveno stanje i koji u skladu sa
vaeom medicinskom doktrinom nisu obuhvaeni zdravstvenim uslugama.
Metode i postupci tradicionalne medicine iz stava 1. ovog lana u zdravstvenoj ustanovi ili
privatnoj praksi mogu se uvoditi samo uz saglasnost Ministarstva.

lan 236
Dozvoljene su samo one metode i postupci tradicionalne medicine koji:
1) ne tete zdravlju;
2) korisnika-pacijenta ne odvraaju od upotrebe za njega korisnih zdravstvenih usluga;
3) se izvode u skladu sa priznatim standardima tradicionalne medicine.
Metode i postupke tradicionalne medicine mogu obavljati zdravstveni radnici koji imaju dozvolu
za obavljanje metoda i postupaka tradicionalne medicine koju izdaje Ministarstvo.
Blie uslove, nain i postupak obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine u
zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi utvruje ministar.
Ministarstvo vri nadzor nad obavljanjem metoda i postupaka tradicionalne medicine u
zdravstvenim ustanovama, odnosno privatnoj praksi, u skladu sa ovim zakonom.
Na zdravstvene radnike koji obavljaju metode i postupke tradicionalne medicine primenjuju se
odredbe ovog zakona o izdavanju, obnavljanju i oduzimanju licence, kao i odredbe zakona
kojim se ureuju komore zdravstvenih radnika.

lan 237

Za svoj rad zdravstveni radnici koji obavljaju metode i postupke tradicionalne medicine
preuzimaju strunu, etiku, kaznenu i materijalnu odgovornost.

XIII ZDRAVSTVENA ZATITA STRANACA

lan 238
Strani dravljani, lica bez dravljanstva i lica kojima je priznat status izbeglice ili odobren azil u
skladu sa meunarodnim i domaim zakonodavstvom u Srbiji i Crnoj Gori (u daljem tekstu:
stranci), koji su stalno nastanjeni ili privremeno borave u Republici, ili koji prolaze preko teritorije
Republike, imaju pravo na zdravstvenu zatitu, u skladu sa ovim zakonom, ako meunarodnim
sporazumom nije drugaije odreeno.
Lica koja imaju status izbeglice sa teritorija republika bive SFRJ ostvaruju pravo na
zdravstvenu zatitu u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast izbeglica.
U budetu Republike obezbeuju se sredstva za ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu iz
stava 2. ovog lana.
Stranci koji ispunjavaju uslove sticanja svojstva osiguranika u skladu sa zakonom kojim se
ureuje oblast obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju zdravstvenu zatitu u skladu sa
tim propisima.

lan 239
Zdravstvena zatita stranaca prua se na nain pod kojim se zdravstvena zatita prua
graanima Republike.

lan 240
Zdravstvena ustanova i privatna praksa, kao i zdravstveni radnici, duni su da strancu ukau
hitnu medicinsku pomo.

Stranci sami snose trokove za pruenu hitnu medicinsku pomo, kao i za druge vrste
zdravstvenih usluga koje se strancu pruaju na njihov zahtev, ako ovim zakonom ili
meunarodnim sporazumima nije drugaije odreeno.
Za korienje zdravstvenih usluga iz stava 2. ovog lana stranac plaa naknadu prema
cenovniku zdravstvene ustanove, odnosno cenovniku privatne prakse.

lan 241
Iz budeta Republike plaa se naknada zdravstvenim ustanovama prema cenovniku
zdravstvenih usluga koji je usvojila organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja za
zdravstvene usluge koje su obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, i to za
zdravstvene usluge pruene:
1) strancima kojima se zdravstvena zatita obezbeuje besplatno na osnovu meunarodnog
sporazuma o socijalnom osiguranju, ako tim sporazumom nije drugaije odreeno;
2) strancima koji po pozivu dravnih organa borave u Republici - za vreme njihovog boravka, u
skladu sa principima reciprociteta, a ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva obavezno
osiguranog lica u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast obaveznog zdravstvenog
osiguranja;
3) strancima kojima je odobren azil u Srbiji i Crnoj Gori, ako su materijalno neobezbeeni;
4) strancima obolelim od velikih boginja, kuge, kolere, virusne hemoragine groznice (izuzev
hemoragine groznice sa bubrenim sindromom), malarije ili ute groznice, kao i drugih
zaraznih bolesti zbog kojih se lice stavlja pod zdravstveni nadzor u skladu sa propisima kojima
se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti;
5) strancima - lanovima posade stranih brodova ili plovila, obolelim od venerinih bolesti;
6) strancima koji su rtve trgovine ljudima.

lan 242

Iz budeta Republike plaa se naknada zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi za ukazanu

hitnu medicinsku pomo strancu, ako zdravstvena ustanova ili privatna praksa tu naknadu nije
mogla naplatiti od stranca, zbog toga to on nema potrebna novana sredstva.
Naknada iz stava 1. ovog lana plaa se na osnovu zahteva zdravstvene ustanove ili privatne
prakse i dokaza da je zdravstvena usluga izvrena.
Zahtev za isplatu naknade iz stava 1. ovog lana, sa medicinskom dokumentacijom o pruenim
zdravstvenim uslugama strancu, zdravstvena ustanova ili privatna praksa dostavlja Ministarstvu.
U postupku reavanja po zahtevu iz stava 3. ovog lana Ministarstvo moe da izvri uvid u
medicinsku i drugu dokumentaciju o leenju stranaca, kao i da zatrai struno miljenje
referentne zdravstvene ustanove.
Po izvrenoj isplati naknade zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi Ministarstvo preduzima
mere preko nadlenih organa da od stranca naplati ove trokove u korist budeta Republike.

XIV NADZOR NAD RADOM ZDRAVSTVENIH USTANOVA I

PRIVATNE PRAKSE
lan 243
Nadzor nad radom zdravstvenih ustanova i privatne prakse, u smislu ovog zakona, vri se kao
nadzor nad zakonitou rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse i inspekcijski nadzor.
Republika obezbeuje vrenje poslova zdravstvene inspekcije.
Nadzor iz stava 1. ovog lana vri Ministarstvo preko zdravstvenih inspektora i inspektora
nadlenih za oblast lekova i medicinskih sredstava (u daljem tekstu: farmaceutski inspektor).
Inspektor iz stava 3. ovog lana obavlja poslove nadzora u slubenom odelu iji izgled propisuje
ministar.

Zdravstvena inspekcija

lan 244
Zdravstveni inspektor je samostalan u radu u granicama ovlaenja utvrenih ovim zakonom i
propisima donetim za sprovoenje ovog zakona i lino je odgovoran za svoj rad.
Zdravstveni inspektor je duan da postupa savesno i nepristrasno u vrenju poslova nadzora,
odnosno da uva kao slubenu tajnu podatke do kojih doe u toku vrenja nadzora, a posebno
podatke koji se odnose na medicinsku dokumentaciju pacijenata.
Na vrenje nadzora zdravstvenog inspektora primenjuju se odredbe zakona kojim je ureen
opti upravni postupak, kao i zakona kojim je ureen rad dravne uprave, ako ovim zakonom
nije drukije ureeno.

lan 245
Poslove zdravstvenog inspektora moe vriti lice koje ima zavren medicinski, stomatoloki,
farmaceutski ili pravni fakultet, poloen struni ispit u skladu sa ovim zakonom i struni ispit za
rad u organima dravne uprave i najmanje tri godine radnog staa u struci.
Zdravstveni inspektor ima slubenu legitimaciju kojom se identifikuje i koju je duan da pokae
na zahtev odgovornog ili drugog zainteresovanog lica prilikom vrenja nadzora.
Obrazac i sadrinu legitimacije iz stava 3. ovog lana propisuje ministar.

lan 246
Zdravstvene ustanove i privatna praksa duni su da zdravstvenom inspektoru omogue
neometano obavljanje poslova nadzora, u skladu sa ovim zakonom, odnosno da mu omogue
neometan pregled prostora, opreme, akata i drugih potrebnih podataka za obavljanje nadzora.
Zdravstveni inspektor u vrenju poslova nadzora nad zdravstvenom ustanovom i privatnom
praksom, radi spreavanja mogueg prikrivanja dokaza, ima pravo da privremeno oduzme
predmete i izvornu dokumentaciju zdravstvene ustanove i privatne prakse, uz obavezu
izdavanja potvrde o privremenom oduzimanju predmeta, odnosno dokumentacije.

lan 247
U vrenju nadzora zdravstveni inspektor je ovlaen da:
1) pregleda opte i pojedinane akte zdravstvene ustanove i privatne prakse, odnosno izvri
uvid u zdravstvenu i drugu dokumentaciju koja je bitna za donoenje odluke u sprovoenju
nadzora;
2) saslua i uzme izjave odgovornog lica, odnosno zdravstvenog radnika i zdravstvenog
saradnika, kao i drugih zainteresovanih lica;
3) pregleda prostor i opremu, odnosno izvri proveru uslova za osnivanje, poetak rada i
obavljanje zdravstvene delatnosti, propisanih ovim zakonom;
4) izvri uvid u dokumentaciju zdravstvene ustanove i privatne prakse, na osnovu koje se
ostvaruje zdravstvena zatita graana, odnosno izvri neposredan uvid u ostvarivanje
zdravstvene zatite i prava pacijenata u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi;
5) izvri neposredan uvid u sprovoenje mera izreenih u skladu sa ovim zakonom u postupku
provere kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi;
6) razmatra predstavke pravnih i fizikih lica koje se odnose na rad zdravstvene ustanove i
privatne prakse, odnosno na pruanje zdravstvene zatite;
7) obavlja druge poslove nadzora, u skladu sa zakonom.

lan 248
O izvrenom inspekcijskom pregledu u postupku nadzora, zdravstveni inspektor je duan da
saini zapisnik koji sadri nalaz injeninog stanja utvrenog u zdravstvenoj ustanovi, odnosno
privatnoj praksi.
Zapisnik iz stava 1. ovog lana zdravstveni inspektor dostavlja zdravstvenoj ustanovi, odnosno
privatnoj praksi, nad kojom je izvren nadzor.

Zdravstveni inspektor na osnovu zapisnika iz stava 2. ovog lana donosi reenje kojim nalae
mere, radnje, kao i rokove za izvrenje naloenih mera zdravstvenoj ustanovi, odnosno
privatnoj praksi.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru.
Reenje ministra iz stava 4. ovog lana konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe
pokrenuti upravni spor.
Ako zdravstveni inspektor oceni da je postupanjem, odnosno nepostupanjem zdravstvene
ustanove, odnosno privatne prakse nad kojom je izvren nadzor, uinjeno krivino delo,
privredni prestup ili prekraj, duan je da bez odlaganja podnese nadlenom organu prijavu za
uinjeno krivino delo, privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

lan 249
U vrenju nadzora zdravstveni inspektor ima ovlaenje da:
1) utvrdi ispunjenost uslova za poetak rada i obavljanje zdravstvene delatnosti zdravstvene
ustanove, odnosno privatne prakse, u pogledu prostora, opreme, kadra i lekova propisanih ovim
zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona;
2) naredi otklanjanje utvrenih nepravilnosti i nedostataka u radu zdravstvene ustanove,
odnosno privatne prakse, u roku koji ne moe biti krai od 15 dana ni dui od est meseci od
dana prijema akta kojim je ta mera nareena, a u hitnim sluajevima naredi otklanjanje
utvrenih nepravilnosti i nedostataka odmah;
3) naredi izvrenje propisane mere zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, u roku koji
ne moe biti krai od 15 dana ni dui od tri meseca od dana prijema akta kojim je ta mera
nareena, a u hitnim sluajevima naredi izvrenje propisanih mera odmah;
4) privremeno zabrani obavljanje delatnosti zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi,
odnosno obavljanje odreenih poslova u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, ako se
obavljaju suprotno odredbama ovog zakona i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, u

roku koji ne moe biti krai od 60 dana ni dui od est meseci od dana prijema akta kojim je ta
mera izreena;
5) privremeno zabrani obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno odreenih poslova
zdravstvene delatnosti, zdravstvenom radniku ili zdravstvenom saradniku koji obavlja
zdravstvenu delatnost suprotno odredbama ovog zakona i propisima donetim za sprovoenje
ovog zakona, u roku koji ne moe biti krai od 30 dana ni dui od est meseci od dana prijema
akta kojim je ta mera izreena;
6) privremeno zabrani samostalni rad zdravstvenom radniku kome je nadlena komora izrekla
jednu od disciplinskih mera privremene zabrane samostalnog rada, u skladu sa zakonom kojim
se ureuje rad komora zdravstvenih radnika;
7) privremeno zabrani rad zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, ako u odreenom
roku utvrenom u ta. 2) i 3) ovog lana nije uskladila obavljanje zdravstvene delatnosti sa ovim
zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, odnosno ako nije otklonila utvrene
nepravilnosti i nedostatke u radu, odnosno izvrila propisane mere koje je izrekao zdravstveni
inspektor;
8) privremeno zabrani rad zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, u sluajevima
propisanim u l. 53. i 65. ovog zakona;
9) zabrani samostalni rad zdravstvenom radniku koji nije dobio, odnosno obnovio licencu za
samostalni rad, odnosno kome je oduzeta licenca za samostalni rad, pod uslovima propisanim
ovim zakonom;
10) predloi nadlenoj komori oduzimanje licence zdravstvenom radniku iz razloga propisanih
lanom 197. ovog zakona;
11) uputi zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, na pregled radi ocene
zdravstvene sposobnosti u sluaju sumnje na gubitak zdravstvene sposobnosti za obavljanje
zdravstvene delatnosti, odnosno odreenih poslova zdravstvene delatnosti;

12) zabrani obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno pruanje zdravstvenih usluga od strane
lica iz lana 173. stav 2. ovog zakona, i preduzme druge mere u skladu sa zakonom protiv
pravnih i fizikih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, odnosno pruaju zdravstvenu zatitu
bez reenja o utvrivanju ispunjenosti uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti koje donosi
Ministarstvo;
13) zabrani obavljanje zdravstvene delatnosti i preduzme druge mere u skladu sa zakonom,
protiv fizikih lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, a koja se u smislu ovog zakona ne
smatraju zdravstvenim radnicima;
14) preduzme druge mere propisane zakonom.

lan 250
Trokove zdravstvene inspekcije nastale u postupku po zahtevu stranke snosi podnosilac
zahteva.
Ministar propisuje visinu trokova iz stava 1. ovog lana.
Sredstva ostvarena uplatom u postupku po zahtevu stranke prihod su budeta Republike sa
namenom finansiranja trokova koji nastanu u vezi sa sprovoenjem tog postupka.

lan 251
Nadzor nad obavljanjem farmaceutske zdravstvene delatnosti u apoteci ili drugom
organizacionom delu zdravstvene ustanove koji obavlja poslove farmaceutske zdravstvene
delatnosti, odnosno u bolnikoj apoteci, kao i u apoteci osnovanoj kao privatna praksa u skladu
sa ovim zakonom, vre zdravstveni inspektori, kao i farmaceutski inspektori, u skladu sa
zakonom.

Farmaceutska inspekcija
lan 252

Za poetak obavljanja farmaceutske zdravstvene delatnosti u apoteci kao samostalnoj

zdravstvenoj ustanovi koja u svom sastavu ima galensku laboratoriju, kao i u bolnikoj apoteci
koja izrauje galenske lekove, reenje o ispunjenosti uslova za izradu galenskih lekova donosi
farmaceutski inspektor, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih
sredstava, a za obavljanje delatnosti apoteke propisane u lanu 100. ovog zakona, reenje o
ispunjenosti uslova za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti donosi zdravstveni
inspektor.
Farmaceutski inspektor ima ovlaenje da samostalno izvri inspekcijski nadzor, odnosno da
preduzme i naloi propisane mere nad apotekom, odnosno nad bolnikom apotekom, koje
izrauju galenske lekove, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast lekova i medicinskih
sredstava.

lan 253
Farmaceutski inspektor ima ovlaenje da samostalno izvri nadzor nad prometom lekova na
malo, odnosno nad izradom magistralnih lekova u apoteci kao samostalnoj zdravstvenoj
ustanovi ili drugom organizacionom delu zdravstvene ustanove koji obavlja poslove
farmaceutske zdravstvene delatnosti, u bolnikoj apoteci, odnosno u apoteci osnovanoj kao
privatna praksa.
U vrenju inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog lana farmaceutski inspektor ima ovlaenje
da:
1) pregleda opte i pojedinane akte, evidencije i drugu dokumentaciju koja se odnosi na izradu
magistralnih lekova, promet na malo lekova i medicinskih sredstava, ispitivanje kvaliteta lekova,
kao i dokumentaciju koja se odnosi na primenu smernica Dobre laboratorijske prakse, Dobre
prakse u distribuciji, kao i standardnih i operativnih postupaka za oblast lekova;
2) pregleda prostor i opremu, odnosno izvri proveru drugih uslova za promet na malo lekova,
odnosno izradu magistralnih lekova;

3) izvri neposredan uvid u primenu smernica Dobre laboratorijske prakse i Dobre prakse u
distribuciji, pod uslovima propisanim zakonom;
4) izvri neposredan uvid u sprovoenje Dobre apotekarske prakse;
5) uzima uzorke galenskih, magistralnih, odnosno gotovih lekova, kao i odreene vrste
medicinskih sredstava koji se nalaze u prometu na malo bez nadoknade i u koliinama koje su
neophodne, radi kontrole kvaliteta;
6) preduzme druge mere i radnje u vezi sa prometom na malo lekova, odnosno izradom
magistralnih lekova, u skladu sa zakonom.
Trokove laboratorijske kontrole uzetih uzoraka lekova i odreenih vrsta medicinskih sredstava
iz stava 2. taka 5) ovog lana obezbeuje zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa u
kojoj je uzet uzorak leka i odreene vrste medicinskog sredstva, radi kontrole kvaliteta.

lan 254
U vrenju nadzora inspektor nadlean za oblast lekova i medicinskih sredstava ovlaen je da:
1) zabrani izradu, odnosno izdavanje magistralnih lekova ako se ne izrauju u skladu sa
zakonom;
2) zabrani promet na malo galenskih, odnosno gotovih lekova, ukoliko ne ispunjavaju uslove za
stavljanje u promet propisane zakonom;
3) zabrani promet na malo galenskih, odnosno gotovih lekova, koji ne ispunjavaju uslove u
pogledu kvaliteta propisanih zakonom;
4) naredi povlaenje iz prometa na malo magistralnog, galenskog, odnosno gotovog leka,
odnosno njegove serije, u sluajevima predvienim zakonom;
5) naredi unitavanje neispravnog leka koji se nae u prometu na malo;
6) preduzme druge mere, u skladu sa zakonom.

lan 255
U postupku vrenja nadzora nad obavljanjem farmaceutske zdravstvene delatnosti, u smislu
ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe l. 244 - 248. i lana 250. ovog zakona.

XV KAZNENE ODREDBE
Prekraji
lan 256**
Novanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj zdravstvena
ustanova, odnosno drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa ovim
zakonom ako:
1)-6)** (prestale da vae)
7) u sluaju izbijanja epidemija i drugih veih nepogoda i nesrea blagovremeno i istinito ne
dostavi podatke nadlenom organu optine, grada, autonomne pokrajine i Republike (lan 41.
stav 3);
8) u roku od 48 sati od dana prijema bolesnika na stacionarno leenje, za koga nadleni doktor
proceni da je priroda duevne bolesti kod bolesnika takva da moe ugroziti ivot bolesnika ili
ivot drugih lica ili imovinu, ne obesti nadleni sud (lan 44. stav 2);
9) obavlja zdravstvenu delatnost a ne ispunjava uslove iz lana 49. ovog zakona;
10) zapone sa obavljanjem zdravstvene delatnosti pre dobijanja reenja Ministarstva kojim je
utvrena ispunjenost uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti ili ako obavlja zdravstvenu
delatnost u suprotnosti sa navedenim reenjem (lan 51);
11) koristi nove zdravstvene tehnologije bez dozvole Ministarstva za korienje novih
zdravstvenih tehnologija (lan 70. stav 1);

12) oglaava, odnosno reklamira zdravstvene usluge, struno medicinske postupke i metode
zdravstvene zatite, ukljuujui zdravstvene usluge, metode i postupke tradicionalne medicine
(lan 71. stav 1);
13) istakne naziv zdravstvene ustanove koji ne sadri podatke o delatnosti koja je utvrena
reenjem Ministarstva, radnom vremenu, osnivau i seditu zdravstvene ustanove, ili ako
istakne naziv zdravstvene ustanove koji ima obeleje kome se moe pripisati karakter
oglaavanja, odnosno reklamiranja (lan 72. st. 1. i 2);
14) ne vodi zdravstvenu dokumentaciju i evidencije, odnosno ako u propisanim rokovima ne
dostavlja individualne, zbirne i periodine izvetaje nadlenom organu, ili ako na bilo koji nain
narui tajnost podataka iz medicinske dokumentacije pacijenta, odnosno ako ne zatiti
medicinsku dokumentaciju od neovlaenog pristupa, kopiranja i zloupotrebe (lan 73. st. 1. i 3);
15) ne obavesti optinu, odnosno grad na ijoj teritoriji ima sedite zdravstvena ustanova u
privatnoj svojini, o nedeljnom rasporedu rada, poetku i zavretku radnog vremena (lan 75.
stav 3);
16) ne obezbedi minimum procesa rada za vreme trajka, odnosno ako se organizuje trajk u
zdravstvenoj ustanovi koja prua hitnu medicinsku pomo (lan 75. st. 5. i 6);
17) ne dostavlja podatke o trovanjima centru za kontrolu trovanja, u skladu sa ovim zakonom
(lan 92. stav 5);
18) organizacione jedinice koje su sastavni deo zdravstvene ustanove nose naziv apoteka,
klinika, odnosno institut, a ne ispunjavaju uslove utvrene ovim zakonom za njihovo
obrazovanje (lan 142. stav 2);
19) ne organizuje strune organe u zdravstvenoj ustanovi (lan 143);
20) stie sredstva za rad suprotno odredbama l. 159. i 160. ovog zakona;

21) ne potuje istaknuti prigovor savesti zdravstvenog radnika, odnosno ako ne obezbedi
pruanje zdravstvene zatite pacijentu od strane drugog zdravstvenog radnika u sluaju
istaknutog prigovora savesti (lan 171. stav 3);
22) ne stvori uslove i ne organizuje obavljanje pripravnikog staa (lan 176. stav 3);
23) zaposlenom zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku ne obezbedi plaeno
odsustvo za kontinuiranu edukaciju radi obnavljanja odobrenja za samostalni rad (lan 182. stav
3);
24) ne obezbedi struno usavravanje i ne donese plan strunog usavravanja zdravstvenih
radnika i zdravstvenih saradnika (lan 183. st. 1. i 2.);
25) ako angauje zdravstvenog radnika, zdravstvenog saradnika, odnosno drugo zaposleno lice
za obavljanje dopunskog rada suprotno odredbama ovog zakona (l. 199-201).
26) ne sprovodi unutranju proveru kvaliteta strunog rada, odnosno ako ne donese godinji
program provere kvaliteta strunog rada u zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa ovim zakonom
(lan 206);
27) ne sarauje u sprovoenju redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada od
strane strunih nadzornika, kao i ako im ne dostavi sve potrebne podatke i drugu dokumentaciju
(lan 208. stav 5);
28) ne postupi po reenju ministra kojim je izreena privremena zabrana rada u postupku
sprovoenja redovne i vanredne provere kvaliteta strunog rada (lan 211. stav 1);
29) obavlja tradicionalnu medicinu primenom metoda i postupaka za koje nije dobila saglasnost
Ministarstva (l. 235 - 237);
30) strancu ne ukae zdravstvenu zatitu u skladu sa ovim zakonom ili ako mu ne prui hitnu
medicinsku pomo (l. 238, 239. i lan 240. stav 1).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi

novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ta. 2) do 15), ta. 17), 18) i ta. 20) do 30) ovog lana kaznie se
zdravstveni radnik preduzetnik novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

lan 257
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj zdravstvena
ustanova odnosno drugo pravno lice koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa ovim
zakonom ako:
1) omogui samostalni rad zdravstvenom radniku koji ne ispunjava uslove iz lana 168. stav 1.
ovog zakona;
1a) ako angauje zdravstvenog radnika stranog dravljanina suprotno odredbama lana 168a
stav 7. ovog zakona;
1b) ako angauje zdravstvenog saradnika koji nije dobio, odnosno obnovio licencu za
samostalni rad, suprotno lanu 198b stav 1. ovog zakona;
2) ne utvrdi vreme i uzrok smrti lica koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi i o tome ne obavesti
nadleni organ optine, odnosno grada (lan 219. stav 3);
3) ne obavesti punoletnog lana porodice umrlog lica o uzroku i vremenu njegove smrti ili ako
ne omogui neposredan pristup telu umrlog lica (lan 221. stav 1);
4) ne izvri obdukciju u skladu sa lanom 222. ovog zakona;
5) ne postupi po reenju zdravstvenog, odnosno farmaceutskog inspektora (l. 249. i 254).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi novanom
kaznom od 30.000 do 50.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ta. 1, 1a), 1b) i 5) ovog lana kaznie se zdravstveni radnik preduzetnik
novanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara.

lan 258
Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara, kaznie se za prekraj zdravstveni radnik
preduzetnik ako:
1) osnuje vie od jednog oblika privatne prakse (lan 56. stav 5);
2) obavlja poslove zdravstvene delatnosti a ne ispunjava uslove propisane lanom 58. ovog
zakona;
3) zapone sa obavljanjem odreenih poslova zdravstvene delatnosti pre dobijanja reenja
Ministarstva kojim je utvrena ispunjenost uslova za obavljanje odreenih poslova zdravstvene
delatnosti ili ako obavlja zdravstvenu delatnost u suprotnosti sa navedenim reenjem (l. 59. i
60);
4) ne obavesti Ministarstvo, nadleni organ na ijoj teritoriji se nalazi sedite privatne prakse,
kao i nadlenu komoru o ponovnom poetku obavljanja zdravstvene delatnosti (lan 61. stav 4);
5) ne izvrava dunosti iz lana 62. ovog zakona;
6) ne obezbedi stalno dostupan sanitetski prevoz (lan 63. stav 1);
7) strancu ne ukae hitnu medicinsku pomo (lan 240. stav 1).

lan 259**
Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara, kaznie se za prekraj zdravstveni radnik ako:
1)-6)** (prestale da vae)
7) u obavljanju farmaceutske zdravstvene delatnosti postupa u suprotnosti sa l. 86. i 87. ovog
zakona;

8) se ne udrui u komore zdravstvenih radnika u skladu sa zakonom (lan 167. stav 1);
9) napusti radno mesto posle isteka radnog vremena, a da mu nije obezbeena zamena, ime
je narueno obavljanje zdravstvene delatnosti ili ugroeno zdravlje pacijenta (lan 170);
10) ne prui hitnu medicinsku pomo istiui prigovor savesti (lan 171. stav 4);
11) samostalno radi u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi a da nije dobio, odnosno
obnovio licencu, odnosno ako mu je licenca oduzeta (lan 191);
12) u roku od osam dana od dana prijema reenja o oduzimanju licence, istu ne dostavi
nadlenoj komori (lan 192);
13) obavlja dopunski rad u suprotnosti sa l. 199. do 201. ovog zakona;
14) ne sarauje sa strunim nadzornicima u sprovoenju redovne ili vanredne spoljne provere
kvaliteta strunog rada ili ako ne prui sve potrebne podatke i dostavi neophodnu
dokumentaciju za sprovoenje redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta strunog rada (lan
208. stav 5);
15) odbije uee u sprovoenju postupka redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta
strunog rada kao nadzornik sa liste nadzornika (lan 209. stav 5);
16) ne izvri neposredan pregled umrlog lica i utvrdi vreme i uzrok smrti u roku od 12 sati od
primljenog poziva (lan 219. stav 5);
17) bez odlaganja ne obavesti nadlenu organizacionu jedinicu ministarstva nadlenog za
unutranje poslove o smrtnom sluaju pod uslovima propisanim u lanu 220. stav 1. ovog
zakona;
18) obavlja tradicionalnu medicinu primenom metoda i postupaka za koje nije dobio dozvolu
Ministarstva (l. 235 - 237).
Za prekraj iz stava 1. ta. 10), 14) i 15) ovog lana kaznie se i zdravstveni saradnik novanom
kaznom u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. taka 13) ovog lana kaznie se i zdravstveni saradnik, odnosno drugo
zaposleno lice novanom kaznom u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara.

lan 259a
Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj lice iz lana 173. stav 2.
ovog zakona ako prua zdravstvenu zatitu na osnovu koje stie dobit, odnosno bilo koju drugu
vrstu imovinske ili neimovinske koristi, van zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse koja
obavlja delatnost u skladu sa ovim zakonom, osim u sluaju pruanja hitne medicinske pomoi
u skladu sa zakonom.

lan 260
Novanom kaznom od 200.000 do 800.000 dinara, kaznie se za prekraj poslodavac koji je
pravno lice ako iz svojih sredstava ne organizuje i ne obezbedi zdravstvenu zatitu zaposlenih
(lan 14).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se poslodavac koji je preduzetnik novanom kaznom
u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara.

lan 261
Novanom kaznom od 200.000 do 800.000 dinara, kaznie se za prekraj Agencija za lekove i
medicinska sredstva Srbije ako ne obavesti Etiki odbor Srbije o sprovoenju klinikih ispitivanja
lekova i medicinskih sredstava za koja je data dozvola za sprovoenje klinikih ispitivanja (lan
157. stav 2).

lan 262
Novanom kaznom od 300.000 do 800.000 dinara, kaznie se za prekraj fakulteti zdravstvene
struke ako u preuzimanju tela umrlih lica radi izvoenja praktine nastave postupe suprotno l.
225. do 234. ovog zakona.

lan 263**

(Prestao da vai)

XVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 264
Optina, grad, odnosno autonomna pokrajina preuzee osnivaka prava nad zdravstvenim
ustanovama iji je osniva do 1. januara 2007. godine.
Odluku o preuzimanju osnivakih prava iz stava 1. ovog lana donosi nadleni organ optine,
grada, odnosno autonomne pokrajine i o tome, posle upisa u registar kod nadlenog organa,
obavetava Ministarstvo u roku od 15 dana od dana upisa.
Do preuzimanja osnivakih prava iz stava 1. ovog lana osnivaka prava nad tim zdravstvenim
ustanovama vre organi nadleni po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Od dana preuzimanja osnivakih prava nad zdravstvenim ustanovama optina, grad, odnosno
autonomna pokrajina imenovae organe zdravstvene ustanove u skladu sa ovim zakonom, a
obaveze osnivaa u pogledu finansiranja zdravstvene ustanove vri Republika do 1. januara
2007. godine.
Na imenovanje organa zdravstvenih ustanova iz st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se odredbe
ovog zakona.

lan 265
Domovi zdravlja, opte bolnice i apoteke, koje se u skladu sa ovim zakonom osnivaju kao
samostalne zdravstvene ustanove, a koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona bile u
sastavu zdravstvenog centra i apotekarske ustanove, mogu organizovati zajednike medicinske
slube za laboratorijsku, rendgen i drugu dijagnostiku, kao i zajednike nemedicinske slube za
pravne, ekonomsko-finansijske, tehnike i druge sline poslove.

lan 266

Zdravstveni centar kao vrsta zdravstvene ustanove u ijem je sastavu dom zdravlja za ije
preuzimanje osnivakih prava lokalna samouprava ne moe obezbediti dovoljna sredstva u
budetu lokalne samouprave, moe izuzetno, na osnovu odluke Vlade, nastaviti sa radom osam
godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nadleni organ lokalne samouprave iz stava 1. ovog lana podnosi zahtev za nastavak rada
zdravstvenog centra kao vrste zdravstvene ustanove - Ministarstvu, u roku od est meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do dana preuzimanja osnivakih prava nad domom zdravlja koji je u sastavu zdravstvenog
centra iz st. 1. i 2. ovog lana od strane lokalne samouprave, osnivaka prava nad zdravstvenim
centrom vri Republika, odnosno autonomna pokrajina, u skladu sa propisima koji su vaili do
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do preuzimanja osnivakih prava nad domom zdravlja i optom bolnicom koji se nalaze u
sastavu zdravstvenog centra iz stava 1. ovog lana, u skladu sa ovim zakonom, u budetu
Republike, odnosno autonomne pokrajine obezbeuju se sredstva za vrenje osnivakih prava
nad zdravstvenim centrom.

lan 267
Zavodi za specijalizovanu rehabilitaciju koji mogu obavljati zdravstvenu delatnost kao specijalna
bolnica, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog
zakona, uskladie svoju organizaciju, opte i druge akte sa odredbama ovog zakona u roku od
12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 268
Zdravstvene ustanove i privatna praksa uskladie svoje opte akte, organizaciju i rad sa
odredbama ovog zakona koje se odnose na vrste zdravstvenih ustanova, odnosno vrste
privatne prakse, uslove za osnivanje i poetak rada, kao i organizaciju rada sa odredbama ovog
zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donoenja optih akata iz stava 1. ovog lana zdravstvene ustanove i privatna praksa
primenjivae opte akte koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

lan 269
Zavodi za laboratorijsku i drugu dijagnostiku, kao vrste zdravstvenih ustanova, koji su osnovani
u skladu sa propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita, a koji su vaili do dana stupanja
na snagu ovog zakona, nastavljaju da rade u skladu sa reenjem o ispunjenosti uslova za
obavljanje zdravstvene delatnosti, koje je donelo ministarstvo nadleno za poslove zdravlja.

lan 270
Vlada e doneti Plan mree u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 271
Ministar e doneti propise za sprovoenje ovog zakona u roku od 12 meseci od dana stupanja
na snagu ovog zakona.
Do donoenja propisa iz stava 1. ovog lana primenjuju se propisi koji su vaili do dana
stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

lan 272
Druga pravna lica, osim pravnih lica koja u svom sastavu imaju organizovanu ordinaciju
medicine rada, a koja su osnovala organizacione jedinice za obavljanje zdravstvene delatnosti
za svoje zaposlene, kao i drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti, duni su da u roku od
est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoj rad sa odredbama ovog
zakona.

lan 273
Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije poinje sa radom u roku od tri godine od
dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do poetka rada Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, poslove iz nadlenosti

Agencije propisane ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona vri
Ministarstvo.
Ministarstvo poinje sa obavljanjem poslova iz stava 2. ovog lana u roku od 12 meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Do poetka rada Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije trokove akreditacije
utvruje ministar.

lan 274
Nadlena komora u roku od est meseci od dana poetka rada komore poee sa izdavanjem,
obnavljanjem, odnosno oduzimanjem licence zdravstvenim radnicima, u skladu sa odredbama
ovog zakona.

lan 275
Ministar e imenovati Etiki odbor Srbije u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Ministar e imenovati republike strune komisije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.

lan 276
Narodna skuptina izabrae lanove Zdravstvenog saveta Srbije u roku od devet meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Narodna skuptina usvojie Plan razvoja zdravstvene zatite u roku od est meseci od dana
izbora lanova Zdravstvenog saveta Srbije.

lan 277
(Brisan)

lan 278
Do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu
Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija,
nad zdravstvenim ustanovama iji je osniva Republika, Vlada ima sva prava i obaveze
osnivaa u skladu sa zakonom.

lan 279
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o zdravstvenoj zatiti ("Slubeni
glasnik RS", br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96 i 18/02), osim l. 77a do
77e i l. 78. do 85.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o zdravstvenoj zatiti stranaca u
Saveznoj Republici Jugoslaviji ("Slubeni list SRJ", br. 59/98 i 37/02).

lan 280
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o zdravstvenoj zatiti
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)

lan 8
Propis za sprovoenje ovog zakona donee se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Odredbe podzakonskog propisa koje su se primenjivale do stupanja na snagu ovog zakona, a
nisu sa njim u suprotnosti, primenjivae se do donoenja podzakonskog propisa na osnovu
ovog zakona.

lan 9
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o zdravstvenoj zatiti
("Sl. glasnik RS", br. 57/2011)
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 46
Propisi za sprovoenje ovog zakona donee se u roku od 12 meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona.

lan 47
Uprava za skrining programe poinje sa radom 1. januara 2013. godine.
Do poetka rada Uprave za skrining programe, poslove iz delokruga te uprave obavljae
Ministarstvo.

lan 48
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".