O knjigama i kraljevima uz pomen Andria (esej o knjigama)

Volim knjige iz line biblioteke, nisam rad da ih pozajmljujem drugima. Retko uzimam upotrebljavane
knige iz gradske biblioteke koje su prole kroz mnogo ruku, esto izlepljene, iskrpljene... Dogodi se, fali
stranica. Ne volim crne rupe ni na putu ni u svemiru ni u knjigama. Na svakoj stranici ima ispodvlaenih
mesta, pribeleaka sa strane, sitnih crtea ili onih besmislenih geometrijskih figura koje itaoci crtaju u
svojoj rasejanosti, zaljubljenosti, dosadi. Na knjigama iz gradske bibloteke ima tragova jela ili pia
naroito one sive prljavtine koju hartija prima dugom upotrebom. Knjige sa svim tim mrljama,
tragovima tudjeg rada i ivota, kao da me ispunjavaju odvratnou a to iscrtano i ispisano, izmrljano me
dekoncentrie i odvlai mi panju od onog tampanog. Teko mi je da upoznam te polovnjae, ne volim
ih, kao da mi se ne svidja to to je u njima napisano i arano nego i tampano. ak su mi na neki nain
teki sati s tim knigama u rukama. Odbojne su mi, oseaju se na siromatvo, miriu na prljavtinu.
Volim iste lepe knjige to miriu na tampu, na ijim jo netaknutim istim belim stranicama piu
krupnijim i razgovetnim slovima neka ponosna radosna otkria mudraca koji tu piu. U toj lepoj, pounoj
knjievnosti ne volim polovnjae ni u jednoj varijanti. Nisu knjige second hand, roba bez due koja se
moe oprati ili im izbrisati tragove predhodnog ivota. Knige imaju duu svog pisca, sadre parie,
tragove ivota svojih italaca, trae raspravu o sopstvenom sadraju. Od neukih one mogu da naprave
jo neukije ali i da radoznalce pretvore u mudrace.

Moje knjige iz kune biblioteke za razliku od zajednikih nose raznorazne posvete iz kojih se ita ivot:
"Draganu za 12. rodjendan od mame i tate"; za odlino uenje i primerno vladanje... "Postignut uspeh
neka ti bude podstreh za otkrivanje nepoznatog". "Prijatelju srean ti 50. rodjendan. Nadam se da e
ova knjiga ublaiti tvoju vanpirsku edj za otkruvanjem nepoznatog"... Da li sam ja udan to sam
beao iz dosadne kole u interesantnu biblioteku, njenu itaonicu, gde moe da dobije i ono to ne
moe da se iznese iz biblioteke. Kad glad savlada pri polasku sam prilazio pultu, aro oima po
plicama, poredjanim knjigama u trenutku matao ta tu moe da bude napisano, naslikano. Oseao
sam nervozu to moram da se odluim i ponesem samo za jednu knjigu... Razmiljao sam kakva je to
srea da mogu kui da odnesem pet-est polica da u miru prelistam sve knjige. ta je jedna knjiga, i
najlepa, kada znam da postoje tolike hiljade drugih knjiga... Kada bih tri etiri mogao da dobijem, da
ne strepim dok itam jednu da u za koji sat doi do kraja i da neu imati ta da itam. Dok bih stajao
tamo neodluan elei da progutam celu uiku biblioteku sluajui kako mi kre creva, priao bi ika
Kostiu, bibliotekar i rekao: - Dragane moe tri knjige, dve ti izabere a ja jednu? Nee stalno biti
nedluan, doi e vreme da e lako birati knjige... Ali uvek misli o tome da su loe knjige opasna stvar,
vode direktno u pogreno i bezumno. Radosno bih klimnuo glavom izabrao knjige po radosnim
koricama a ika Kole mi je uvek dao neku knjigu koja sainjava delo Andria. Knjige koje sam izabrao
proitao bih za dva dana, zaboravio ih za tri. Andria bih itao desetak dana, vraao stranice unazad,
iako veoma mlad trudio se iz sve svoje umne snage da ga razumem u potpunosti... To to sam
rastumaio sam sa radou pamtio do najmanjih detalja. Uvukao se veliki mudrac u moju duu i dan
danas je tu. Utie na moje razmiljanje i pisanje i zaista kako vreme prolazi ubedjen sam da je "Andri
rekao sve", samo to treba znati pronai... ika Kosti je znao kako da useli velikog mudraca
posmatraa sveta u moju duu to je uinio i svom sinu Branku, tako smo postali fanovi velikog pisca
za sva vremena. To nam je bila najvea kola taj opus neiscrpne mudrosti.

Dok sam bio deak na knjigama s patinom, koje su mi prolazile kroz ruke ostavljao sam tragove...
Ostvario sam san. Imam svoju malu biblioteku, uvek 1000 knjiga, nikada vie. Danas kad traim knjigu
u atikvarnicama uvek se trudim da pronadjem neku iz nekog regala koja je sluila da potvrdi sa svojih

nekoliko santimetara irine, u drtvu drugih istog dizajna i boje, ono, iz biblioteka do "dva metra knjiga".
Knjiga, koje su potvrdjivala intelektualnost nekadanjeg vlasnika, koje nije bilo u najveem broju
sluajeva. Te knjige niko nije itao, one su iste, nevine, samo po krajevima dva tri milimetra od same
ivice stranice su uokvirene ukastom patinom koju kisonik ini papiru s godinama.

Rei mudraca, njihova dela, u moju duu su se useljavali godinama. Sve to se tie knjiga u mom
ivotu bilo uredno, jasno i nezbeno. Kada je stari bibliotekar ika Kole otiao u penziju, oni posle njega
kad bih vraao knjige su obino utueni i mrzovoljni... U Srbiji su ljudi u veini takvi, vie od dve
decenije. Zaokupljeni svojim mislima, natmureni i tamni ne bi me ni pogleali kad bih vratio knjigu.
Uzmali bi je grubo, ovla pogledali poetnu stranicu, razdue me, a knjigu sa sve reenicama koje su
mi dotakle duu poloe na one koje su predhodno razduili. Ne diui pogled kao da im ruke same idu
da razduuju ili zaduuju, nema one divne reenice: "Moe li tri knige, ti bira dve, a ja jednu". Kad toga
vie nije bilo ja sam poeo da stvaram sopstvenu bibloteku. Takoe sam rano odluio kakve e knjige
ona da sadri. Dugotrajne, za sva vremena, i one koje uvaju znanje. Knjige sam kupovao od deparca
i novca koji sam od roditelja dobio za doruak, bio sam gladan, mrav ali sam imao te tople, svetle,
dugotrajne knjige. Kad sam poeo da zaraujem veinu novca sam troio na knjige, gramofonske
ploe, bioskopske predstave. Uivao sam u to vreme, nisam mogao bez odreenih knjiga
Dostojevskog, Tomasa Mana ili Brauna ulca. esto sam iao u Beograd u potragu za potrebnim
gramofonskim ploama koje su mi bile potrebne dok sam radio u Omladinskom klubu kao muziki
urednik... Tu negde kod KST-a sam otkrio uline prodavce koji su prodavali stare knjige. Uzimao sam
knjige direktno sa plonika. Nije mi smetalo to su bile polovne, poutele, to sam bio trei ili etvrti
vlasnik. Otresao bih prainu s knjige, sretan, sa osmehom bi dao novac ulinom prodavcu. Sa
kupljenim knjigama bih se dobro upoznao ve u vozu putujui u Uice.

Rano sam shvatio da moja biblioteka ne sme imati vie od 1000 knjiga, zato i ako strasno volim knjige
vaim za onog koji ih rado poklanja, tu 1001. knjigu. To ne radim ofrlje, ja joj traim itaoca koji e je
razumeti i zavoleti njen sadraj, to znai da e je uvati. Neke moje knjige su pune nekih udnih mrlja
razliitih boja: ruiaste, boje kafe, lubiastih, uastih tonova. Izmeu stranica se vidi pepeo od
cigarete, to svedoii o italakoj strasti, o tekom odvajanju od knjige tokom uivanja u ukusu jagoda,
groa, limunade, u kafi i cigareti.. I to mi ne smeta na mojim knjigama, to su moji podsetnici. Skoro se
dogodilo, zatrebala mi knjiga "Zolj" uikog pisca uitelja Vergovia, da se prisetim dolasku prvog voza
"ire", u uiki Begluk... Donela mi je rodjaka iz biblioteke, knjiga ona ista koju sam proitao daleke
1968. godine. Na stranici 135 velika ruiasta mrlja, ja sam je napravio slujano prosuvi au sa
domaim sokom od maline... Svega se setim i gde sam je itao i ko mi je doneo sok, setim se
tadanjeg Uica, pomrlih rodjaka... Ta mrlja kao kakav vremeplov vratila me u mladost i kao da mi se
vrtila ona snaga i elja iz mladosti. Jedva sam sebi istrgao knjigu iz ruku i dao da je vrate u biblioteku.
Ipak, ne volim patinaste knjige sa tragovima na stranicam tueg ivota jer ne podseaju, to je obina
prljavtina.

Knjige iz sopstvene biblioteke dok sam ih itao dograivao sam svopstvenom matom, moja "Dama s
Kamelijama", moja "Nana" Emila Zole ili Srpska trilogija Stevana Jakovljevia, Moji "Vitezovi kneza
Lazara" Nastasijevia nisu iste kao vae. One su tekstom iste ali slikom iz mate razlikuju se kao i moja
mata od vae. One su svakodnevni treneri koji decenijama treniraju moju matu. Mata je mnogo
vana. Vilijam ekspir je rekao: "Ludak, ljubavnik i pesnik s matom su ispunjeni". Meni se vie sviaa
miljenje onog najmatovitijeg pisca Markiza de Sada: "Nikad ne gubi iz vida da ljudska srea lei u
mati. I zaista je tako: Ako smo dobro istrenirani svojim knjigama, ako nam je biblioteka probrana i

vredna u naoj svesti moemo odrediti stvari kao lepe i rune. Razumemo zato mnogo toga stvarnost
preputa mati, koja je opet kritiki duh koja stvara nain da ovek bude slobodan da prevazie
stvarnost. Da shvati da je razvijena mata ak mnogo vanija od znanja. Posebna je pria o mati koja
je baziranja na znanju. Tako, najvei treneri nae mate, najvei uitelji naeg znanja su nae knjige.
Film, pozorite i ostale vizualne umetnosti to retko dozvoljavaju, one su vienje knjievnosti oima
umetnika, njegove mate, gotov proizvod, dok je knjievnost osnova, posebna neponovljiva iji odrzi su
drugaiji orginalni, u sopstvenoj mati tako razliiti. Posebni u vienju svakog od njenih italaca...

Danas se ljudi iz biblioteke nude da mi donesu kui knjigu koju god elim. A ja ne elim knjige koje mi
preporuuju oni s televizije koji te knjige nisu proitali ali ih dele kao nagradu onom ko najbre okrene
broj telefona... Oprezan sam i dalje mi u glavi odzvanja ika Koletovo: "Misli o tome da su loe knjige
opasna stvar, vode direktno u opasno i bezumno". Najverovatnije zato to su me knjige uveseljavale
ceo ivot i to im dugujem veliku irinu obrazovanja i posebnost u posmatranju ivota oko sebe postao
sam pisac za - kolumnista, hroniar. Posle dvadesetak godina zapisivanja i mudrovanja zapitao sam
se, kakav je bestseler potreban u zemlji u kojoj se studenti dravnih i privatnih fakulteta ne vole, jer na
veini privatnih fakulteta moete bez mnogo stresa da diplomirate i postanete neki mr / dr. U zemlji u
kojoj pravda odavno spava, a upornost se smatra za ludost u kojoj ljudi ive, rade i smeju se, veoma
esto kao lud na brano. Ti isti ljudi su osueni da govore jezikom koji ima vie izuzetaka nego pravila
pa esto bivaju ismejani od strane ljudi koji su neto nauli o tome da je pravilno to i to, a ne to i to. U
zemlji u kojoj postoje fakulteti u kojima rade alterski slubenici, roaci Svetoga Petra, kojima niko nita
ne moe; u zemlji u kojoj vam treniraju strpljenje, a vae dostojanstvo svakoga dana stavljaju na probu;
u zemlji u kojoj uvaeni profesori i naunici putuju gradskim prevozom, magistri ekaju posao, a doktore
nauka smatraju za udake u zemlji koja ima najsavrenije pismo na svetu, u kom se jedan
glas zabavlja s jednim slovom; u zemlji u kojoj ako nemate vezu (ljubavnu, roaku, partijsku), nemate
posao; u zemlji u kojoj se vie od pola dravljana svakoga dana pita da li se pie ne znam ili neznam
(pravilno je napisati: ne znam!!!); u zemlji u kojoj oni koji ne znaju ne ele ni da saznaju; u zemlji u
kojoj ljudi svakodnevno koriste razne konstrukcije koje ne znaju da objasne i za koje ne znaju ta
znae; u zemlji iz koje najvei strunjaci odlaze u inostranstvo da budu dobri nekim polustrunjacima; u
zemlji koja ima najbolji obrazovni sistem (a ne obrazovani; ovek je obrazovan, a sistem je obrazovni;);
u zemlji koja ima najvie doktora nauka koji rade kao konobari i taksisti ljudi ive, rade i smeju se
veoma esto "kao lud na brano". U zemlji u kojoj piem i pitam se, kakva joj je kniga potrebna gde vie
od pola stanovitva gotovo da ne poznaje svoj jezik, a to su isti oni koji ne znaju ta je to to na jezik
ini posebnim, gde vie od pola stanovnitva ne shvata u kolikoj smo prednosti to govorimo jezikom
koji samo najuporniji mogu da naue (srpski jezik je jedan od najteih jezika na svetu). U zemlji koja je
rodila najtalentovanije ljude svih vremena (znate ko su oni), u zemlji koja svakoga dana zaboravlja na
svoj jezik kvarei ga loim konstrukcijama, esto prevedenim s jezika koji nema dodirnih taaka s onim
kojim govorimo; u zemlji u kojoj veina radi neto za ta se nisu kolovali; u zemlji u kojoj na
najneverovatnije naine moete raditi posao o kom nikad ranije niste znali nita i da pritom postanete
najbolji strunjak u toj oblasti; u zemlji u kojoj posao svakoga dana postaje apstraktna imenica; u zemlji
iji jezik ima dva pisma (irilicu i latinicu), a govornici toga jezika esto nisu svesni kakvo je to
bogatstvo; u zemlji iji su stanovnici talentovani za strane jezike i u kojoj je u trendu biti u bekstejdu,
slikati svoj luk za buk, u zemlji u kojoj je, meu odreenim krugovima drutva, najbitnije da imate svoj
"personaliti"(jebe matrenji jezik, crvenbanski reeno), bez obzira na to to nemate linost. Kakva je
knjiga potrebna u ovakvoj zemlji?

Potreban je bestseler to na engleskom znai knjiga sa velikom prodajom, knjiga koja u odredjenom
trenutku u odredjenoj zemlji potrebna mnogima. Knjiga koja e da poslui da se ba sve ne zaboravi.

Srbi vae za veoma zaboravan narod. Zato mi je palo na pamet da da tokom 2012. godine ponem da
beleim to to se dogadjalo oko mene pisca - posmatraa. Sve to se dogadjalo u Srbiji tokom ovih
poslednjih kriznih godine bilo je kao tema za bestseler. Reio sam da rukopis nazovem nazovem
"Bestseler, Srbija". i pomislio sam da od toga moe nastati knjiga koja odgovara zahtevima, ukusu koji
su u datom trenutku potrebni i popularni kod ire italake publike. Moj besteler mora da ima knjievnu
vrednost? Pokuau nezavisno od tema, svojim nainom posmatranja stvari, da svemu o emu
pripovedam uz iskrenost koju trai knjievnost 21. veka dodam na sve malo umetnosti.

U svakom sluaju umetnika dela nisu najvanija onda kad nastaju. Njihov pravi ivot esto poinje
kasnije, kad postaju bitna za panenje. Seanje ih nikada ne zaboravlja, ponekad ulepava, obnavlja ili
probraava ovekoveuje. Pisci poseduju neto tajnovito muze, te keri Zevsa i Menmosine boginje
memorije koja nas titi od zaborava. Keri koje su dobile imena po strunama lire, izazivaju to tajnovito
umetniko nadahnue. To delovanje je duhovno, beskrajno naroito kada je u pitanju knjievnost.
Koliko je to nadahnu}e? Obino ocene budui narataji i odlue kakav je bio pisac, koliko su ga muze
nadahnule. Piem nadahnut svakodnevno od ranog jutra i ako znam da mnogo toga nee biti
tampano, to je ono pisanje za paralelni knjievni svet koji piscu daje vebu i irinu u samoobrazovanju.
U tom izuzetnom, malo poznatom paralelnom svetu svakako ima izuzetnih pisaca boljih od onih ije se
knjige tampaju i reklamiraju burno kao neka vrsta navike na knjievnoj sceni. Od takvog grubog
knjievnog sadraja dananji italac s mukom moe da nasluti o emu neka knjiga pripoveda. O
prevodima koji iskrsnu tokom jednog produenog vikenda jo manje... Volim knjige sa sadrajima iz
onog vremena u kojima su se devojke nazivale gospodjice madmaselle a gospodje madam, gospoda
monsier. Svet u kome su iveli moja baba i deda kad su nam francuzi bili najvei prijatelji a gradjanski
porodini ivot patrijahalni kad je Srbija bila u kraljevini i naglo napredovala.

Dananji junaci mladosti su nadljudi superheroji posledica Holivuda, koji je kriv to smo napravili
sistem vrednosti koji trai od ljudi da budu nadljudi, to je Hitler izmeu ostalog hteo. Moji dananji
junaci su ljudi sa velikim srcem i otvorenom duom koje svima toplo preporurujem. Zaista junaci nisu
oni koji su u nekoj vrsti spektakla koje nam nameu na medijima. Junacima nije potrebno da to bude
svaki dan kao u tom virtualnom svetu stvorenom zbog profita. Pravi junaci se nalaze svuda oko nas,
uvek ima divnih ljudi, samo treba vebati da ih primetimo, cenimo i potujemo, da im se oduimo. Samo
ako veliamo prave vanvremenske vrednosti uspeemo u onom najvanijem, da mladost nauimo
dobrome. Kada je vladar junak onda je to i narod kojim vlada. Mi smo imali nekoliko takvih vladara ali je
samo jedan bio istinski heroj kroz ceo svoj ivot i njega gadovi nisu ubili, umro je prirodnom smru u
postelji na nogama je imao vunene carape s poznatim detaljima umadiske narodne nonje. Vladao je
onim pravim vladarskim stilom koji svoj narod vaspitava u demokratskom i naprednom duhu, ne
podravajui sile razrovanosti, razora i neprijateljstva u sopstvenoj dravi. Narod ga je zvao "ika
Pera"... U svoj svojoj ljubavi za takvog vladara vise od jedne decenije je Srbija dozivela veliki napredak i
ekonomski i kulturni a onda su zapoeli Balkanski ratovi a zatim i Prvi svetski rat. Srbi se tada nisu
ubijali u oajanju do kojih vodi loa drava. Naprotiv ginuli su herojskom smru u tim nametnutim
ratovima za takvog herojskog "kralja i otadbinu".

Kao solidan poznavalac realne nam istorije razmiljam kako da odgovorim na ovo potee pitanje...
pokuau. esto se pitam da li uvek ovde u Srbiji mora iz nekuh previranja ubistava kneza, kraljeva i
kraljice, premijera, vremena teske patnje... Da nastupi neki bolji mirniji period, dani, kad ovaj narod
naglo udje u ekonomski i kulturni napredak. Krenimo u potragu za tim vremenskim periodom kada nam
je bilo podnoljivo i kada smo napredovali velikim koracima. Kada je se pojavio taj vladar o kome zaista

ni njegovi najvei protivnici nita loe nisu imali da kau? Medjustranaka omrza divljala je Srbijom na
samom kraju 19. kao i poetkom 20. veka. Poslednji Obrenovi nije imao smirujuu magiju ni blagosti
rei sa strijom enom kraljicom Dragom, kralj Aleksandar Obernovi je izazvao narodni revolt.
Demonstracije koje su nastale od beogradskih Terazija obuzadvane su uz silan napor i rtve. Ali revolt i
radzor nisu obuzdani, vladavina se zavrila munim pokoljem dve krunisane glave to je uasno
odjeknulo Evropom. Nikako ne treba ruiti predstavljati u loem svetlu poslednjeg Obrenovia... On je
za inat Porti, "Stanbolu", posetio Svetu Goru i doneo Miroslavljevo jevandjelje u Srbiju a bio je retki
monarh koji je prisustvovao obnovljenoj olimpijadi 1896. Bio je tamo otmen pod crnim cilindrom uz
ruskog carskog princa. Bio je srpski kralj savremen svetski ovek. Ali, pao je kao rtva razdete
kraljevine kojom vlada nije pomoglo ni pismo abdiciranog kralja oca Milana, koji ga je opomenuo: "Ti
vlada zemljom u kojoj se s veim postovanjem govori o nekom robijau, nego o tebi kao krunisanoj
glavi otadbine..." to je znailo da je nuan krajnji oprez. Ipak oficiri sa Apisom na elu su na uaasan
nain iskazali masakrirajui svog kralja i kraljicu na opte zgraavanja Evrope.

U najveoj osudi Srba i Srbije zbog stranog ubistva monarha pozvan je iz emigracije iz vajcarske
Petar Kardjordjevi da bude krunisan... Tog jutra posle ubistva Aleksandra i Drage Obrenovi
(1903.) Petar Kardjordjevi sin progranog knjaza Aleksandra Kardjordjevia (1858.), udje kod
berberina. Ovaj mu polete u susret i pokaza mu stolicu pored ogledala, govorei: Izvolite, vae
velianstvo!" Gradjanin Petar ga zaueno pogleda! Da nije neka runa ala? Nije jo proitao novine.
Berberin mu je rekao da je kralj Srbije ubijen, i da je on sada kralj. Petar s protivljenjem ree: "Valjda
predsednik republike?" Berberin nije znao, mnogi drugi ne znaju da je taj gradjanin, sedei 41 godinu u
emigraciji preveo na srpski slobodarske misli Dona Stjuarta Mila[1].

Stari kralj ovaladao je Srbijom u drugoj fazi svoga ivota. ta rei ta vladavina je bila svojevrsno udo,
tokom "ika Perine" vladavine u Srbiji je nestalo razdora. Pre nje duhovi su bili razdraeni, po vaerima
su se ule opsednute narikae i kobni zloguci to prizivaju Radovanjsku kletvu, da se sekira podigne
opet i osveti vodovu glavu. Kada je stari kralj ovladao Srbijom duhovi su se smirili. Jeziva sukobljenost
svih sa svima stiala se! A kako je moglo drugaije kada kralj ovek koji se u govoru obratio celom
uiteljskom staleu molbom: moli ih da pri odgoju dece nikad ne podstiu tuakanje i potkazivanje! Stari
vladar je "cinkanje" smatrao klicom moralne trulei i raspada. Govorio je kao mudrac koga ivot nije
milovao: "Ja sam u svom ivotu stradao od potkazivaa". Poeleo da uitelji postanu sejai dobrobiti i
medjuljudske solidarnosti. U toj vladavini su Srbi iveli dobro u napredku u svemu u isto vreme kada je
bio i moral na najveem nivou. Zbog svega reenog moe se zakljuiti kakav vladar takvi Srbi.

[1] Don Stjuart Mil (. John Stuart Mill; 20. maj 1806 8. maj 1873) je
bio britanski filozof empirista, socijalni reformator i zagovara britanskog utilitarizma. Smatra se
najuticajnijim filozofom 19. veka u engleskom govornom podruju, i generalno, jednim od najuspenijih
branilaca liberalnog pogleda na oveka i drutvo. Kao odgovor verovanju da razmiljanja pojedinaca
definitivno utiu na drutvene i istorijiske promene, Mil je pokuao da konstruie jednu filozofsku
poziciju koja bi na pozitivan nain mogla pomoi napretku nauke, slobodi pojedinca i dostizanju
ljudskog blagostanja. Uspeo je da ponudi jednu alternativu tada dominantnim pogledima
na moral i politiku, na jedan specifian i kompaktan nain, uspostavljajui istaknuto liberalnu tendenciju
u razmiljanju o drutvenim i politikim temama, ali takoe dovoljno tolerantnu i ukljuivu, da je se moe
smatrati pristupanom razliitim tipovima publike. Njegov rad na polju logike je otvorio nova vrata u
filozofiji, dajui vaan impuls njenom izuavanju.