2-25.

Ovde je pokazan sistem drugog glasnika, Koji prikazuje etiri elementa, prvi je sam
nurotransmiter, ponekad se jo zove i prvi glasnik. Drugi element je neurotransmiterski receptor.
Trei element je vezujui protein zvani G protein. etvrti element je sistem drugog glasnika koji je u
stvari enzim, koji moe sintetisati drugi glasnik.

Slika 2-26. U ovoj slici neurotransmiter se usidrio u svoj receptor. Prvi glasnik radi posao
transformacijom receptora, to je ovde pokazano paljenem iste boje na recceptoru kao na
neurotransmiteru, tako ga inei sposobnim da vee G protein. Ovo zahteva konformacione
promene neurotransmiterskog receptora, ovde je ta promena pokzana promenom izgleda donjeg dela
receptora u odnosu na predhodnu sliku.

Slika 2-27. Sledei stadijum u produkciji drugog glasnika je vezivanje izmenjenog receptora za G
protein, to je ovde prikazano ukljuivanjem iste boje kao na receptoru i neurotransmiteru. Vezivanje
binarnog kompleksa receptora i neurotransmitera sa G proteinom uzrokuje jo jedanu konformacionu
promenu, ovog puta u G proteinu, to je ovde reprezentovano promenom oblika desne strane G
proteina. Ovo priprema G protin za vezivanje koji je u mogunosti da sintetie drugi glasnik.

Slika 2-28. Konani korak u formiranju drugog glasnika je vezivanje trostrukog kompleksa
neurotransmiter-receptor-G protein za enzim koji sintetie drugi glasnik, to je ovde predstavljeno
ukljuenjem ise boje na enzimu kao na trostrukom kompleksu. Kada se enzim vee za ovaj trostruki
kompleks, on postaje aktiviran i sada moe sintetisati drugi glasnik. Prema tome ovo je kooperacija
etiri elementa, koji su upakovani u etvorostruki kompleks, koji vodi u drugi glasnik. Informacija od
prvog glasnika prema tome prolazi do drugog glasnika koristei receptor-G protein-enzim
intermedijere.

.Genska regulacija
Drugi glasnik esto aktivira enzime i uzrokuje fosfortilaciju drugih enzima i proteina
unutar elije (slika 2-31 do 2-33). Ovo moe promeniti promeniti sintezu razliitih molekula u
eliji koji su objekt regulacije drugim glasnikom. Tanije da bi promenili funkcionisanje
neurona ovi moraju promeniti gene koji kontroliu sintezu proteina, ovo je orue kojim se sve
funkcije postsinaptikih elija mogu izvriti. Konano poruka prolazi preko jednog na drugi
glasnik (slika 2-31 do 2-33) dok informacija ne dosegne jedro i DNK u njemu (slika 2-34).
Kada jednom poruka bude primljena na tom mestu, praktino je svaka biohemijska poruka
mogua, poto je DNK komandni centar elije ona je sposobna da promeni svaki isve
biohemijske dogaaje za koje je elija sposoba.

Slika 2-29. Kada drugi glasnik bude sintetizovan, on moe nastaviti transfer informacije
konverzacijom narednih molekula. Ovde je pokazana sinteza drugog glasnika, pokazano kao vezivanje
plavog neurotransmitera extracelularno i kaskadiranjem transfera plave informacije preko receptora, G
proteina i enzima do produkcije drugog glasnika, kako je pokazano na slikama od 2-25 do 2-28.
Meutim, ovaslika prelazi sintezu drugog glasnika, to je pokazano aktivacijom enzima drugim
glasnikom. Kako se vidi ovde je jonski kanal zatvoren i nema informacije koja se direktno vezuje na
elijsku DNK.

Slika 2-31. Jedna od posledica aktivacije intracelularnih enzima drugim glansikom je da neki
aktivirani enzimi mogu instruisati jonske kanale da se otvore. Ovo moe biti posredovano
komplikovanom molekularnom kaskadom, koja je stavljena u pokret aktivacijom intrecelularnog
enzima drugim glasnikom, koji potom kreira jo narednih molekulskih instrukcija do jonskog vratara
da otvori jonski kanal.

Slika 2-31. Genska regulacija neurotransmiterom, deo 1. Neurotransmiter poinje procesom

aktivacije gena produkcijom drugog glasnika, kao to je ranije prikazano na slika 2-25 do 2-28.
Slika 2-32. Genska regulacija neurotransmiterom, deo 2. Ovde je drugi glasnik aktiviran intracelularnim
enzimom, protin koinazom. Ovaj enzim je inaktivan kada kada je uparen sa drugom kopijom enzima uz dve
regulatorne jedinice. U ovom sluaju, dve kopije drugog glasnika intereaguju sa regulatornim jedinicama, kada
se te regulatorne jedinice disociraju sa kopija protein kinaza to aktivira protein kinaze, inei ih spremnim da
fosforiliu druge proteine.

Slika 2-33. Genska regulacija neurotransmiterom, deo 3. Kada se aktivira, protein kinaza fosforilie
transkriptivni faktor (TF). Dodavanjem fosfata (PO4) na ovaj transkriptivni faktor ga aktivira kada
se on moe vezivati za regulatorni gen.
Slika 2-34. Genska regulacija neurotransmiterom, deo 3. Aktivirani transkriptivni faktor se sada
vezuje za regulatorni region gena i aktivira ga. Gen koji je pokazan ovde zove se cFos. Aktivacija

gena znai to da se gen transkribuje u RNK i onda se RNK translejtuje u protein koji je kodiran tom
sekvencom DNK. Primer je protein Fos o gena cFos.

Slika 2-35. Genska regulacija neurotransmiterom, doe 5. Ovde je svih etiri dela sa slika 2-31
do 2-34 stavljeni zajedno u kontinuiranu kaskadu od prvog glasnika neurotransmitera do
aktivacije gena i produkcije genskih produkata, Fos proteina.