Slika 3-1. Neurotransmisiteri imaju mnogobrojen receptrske subtipove sa kojima itereaguje.

Nurotransmiter je glavni klju sposoban da otkljua svaku od mnogobrojnih subtipova brava.Lekovi

mogu biti napravljeni tako da imitiraju neurotransmitere. Veoma selektivni lekovi su u stanju da
imitiraju dejstvo prirodnih neurotransmitera na samo jednu recptorsku bravu. Ova slika pokazuje
neurotransmiter koji moe da intereaguje sa est razliitih receptorskih subtipova (glavni klju).
Takoe je prikazano est razliitih lekova na privesku za kljueve. Svaki od ovih lekova je selektivan
za razliite pojedine subtipove neurotransmiterskih receptora.

Slika 3-2. Ovde je prikazana jedna od dve velike superfamililje neurotransmiteskih receptora. Ova
superfamilija se zove G-protein vezana superfamilija. Svaki lan ove superfamilije sadri
sedamtransmembranskih regiona (prikazano na slici 2-1 i 2-2) ali ovde je data jednostavna
receptrska shema. Svaki receptor u ovoj familiji je vezan za G protein i takoe koristi sistem drugog
glasnika pokreui ga kooperiuim enzimima. Mnogo detaljnije je ova superfamilija receptora
objanjena u seriji shema datih na slikama 2-22 do 2-25

Slika 3-5. Druga velika superfamilija neurotransmiterskih receptora je prikazana na ovoj slici. Ova
superfamilija se zove ligand-zavisni recpetorski jonski kanali.Ovi receptori imaju pet kopija
subjedinica, asvaka od njih ima etiri transmembranska regiona. (vidi takoe sliku 2-5 i 2-6). Poto su
molekularne kopije ureene kao cilindri u krugu one ogu koristiti kao molekularni gatekeepers za

jonski kanal. Jonski kanal je lociran u sredini receptorskog kruga .Na svkom receptoru,
postoji ne samo receptorsko vezujue mesto ve takoe i nekoliko razliitih modulatornih
mesta za dodatne neurotransmiter i lekove. Na ovoj slici je jonski kana l delimino otvoren.

Slika 3-4 . Jo jedna verzija ligand zavisnog jonskog kanala je prikazana ovde sa otvorenim jonskim
kanalom u mnogo veoj meri nego na slici 3-3. Otvaranje i zatvaranje jonskog kanala je
kontrolisano razliitim ligandima koji se mogu vezivati na razlitim vezujuim mestima na
receptorima ove superfamilije. Ovo pokazuje zato se ova suerfamolija zove ligand zavisna.

Jo jedna zajednika karakteristika ove superfamilije ja da oni nisu samo multiple

kopije jednog receptora ve predstavljaju mnoge razliite tipove receptore. Prema tome,
jonski kanali su opkoljeni multiplim kopijama mnogih razliitih receptora. Ovo omoguava
da kritini prolaz jona u eliju kroz jonski kanal moe biti regulisan mnogim
neurotransmiterima i lekovima pre nego samo jednim neurotransmiterom. Prema tome mozak
je udeen tako da mnogi razliiti uvari vrata mogu nadgledati prolazak jona u neuron.
Ponekad se razliiti gatekeepers, koji imaju uticaj na regulaciju kanala nadmeu sa svakim
drugim da bi ga neutralizovao. Ponekad sarauju da bi pomogli svakog drugog. ak mogu
dva neurotransmitera delovati na takve receptora to je poznato kao kootransmisija.
Jonski kanal je u osnovi cilindar cilindara. Vezivanjem za vezujue mesto u
receptorskim cilindrima, neurotransmiter uzrokuje otvaranje i zatvaranje cilindra jonskog
kanala u centru svih cilindara (unutar cilindra cilindara) (slika 3-3). Ovakvo ureenje je
najbolje dokumentovano za nikotinske acetilholinske receptore i za gama-aminobuternu

kiselina (GABA)-benzodiazepinski receptor, ali se pretpostavlja da e ovo generalno biti tema

za nekoliko tipova ligand-zavisnih jonskih kanala ukljuujui glicin receptore. Meutim ovo
moda nije tana konfiguracija jonskog kanala koji koristi glutamat kao gatekeeper ligand.
Kao to je pomenuto u poglavlju 1. i prikazano na slici 1-6 koja odslikava brzu i sporu
neurotransmisiju, lanovi superfamilije sa sedam transmembranskih regiona vezani za sistem
drugog glasnika imaju sporiji poetak modulatornih signala, konano se pretvarajui u gensku
aktivaciju minutama ili satim kasnije. S druge starane lanovi superfamilije sa 4
transmembranska regiona jonsko gkanala imaju brzi poetak sa promenama jonskog stanja u
neuronu koje nastaje odmah i prema tome olakava excitatornu ili inhibitornu
neurotransmisiju.

Agonisti i antagonisti
Neurotransmisija koja se prirodno deava stimulie receptore, to se zove agonizam.
Nasuprot tome postoji mnogo vie opcija za lekove od same stimulacije receptora. U stvari
postoji ceo spektar mogunosti, ponekad zvani agonistiki spektar (slika 3-5). Neki lekovi
stimuliu receptore kao to to rade i prirodni neurotransmiteri i oni su, prema tome, agonisti.
Drugi lekovi blokiraju dejstvo prirodnih neurotransmitera na njihovom receptoru i oni se zovu
antagonisti. Pravi antagonisti vre svoje dejstvo samo u prisustvu agoniste, oni nemaju
dejstvo kada su sami u odsustvu agoniste. Drugi lekovi rade suprotno od toga ta rade agonisti
i zovu se inverzni agonisti. Ova dejstva lekova mogu se prikazati spekrtom od punog agoniste
preko antagoniste do inverznog agoniste (slika3-5).
Primer agonistikog dejstva moe biti uzet iz obe velike molekularne superfamilije. Za
superfamiliju sa sedam transmembranskih regiona receptora vezanih za G protein i enzimski
sistem drugog glasnika, agonist e ukljuiti sistezu drugog glasnika u najveem moguem
podruju (dejstvo punog agoniste). Puni agonista generalno prestavlja prirodni
neurotransmiter, meutim i neki lekovi mogu delovati u maniru punog agoniste kao prirodni
neurotransmiter. esto je pojam agoniste, prema tome, neprecizan pa je bolje koristiti pojam
puni agonista.
A superfamiliju sa 4 transmmbranska receptorska regiona, puno agonistiko dejstvo
mogu imati vie molekula agonista koji svaki nalazi transmembransko vezujue mesto za
agonistu unutar receptorskih cilindara koje okruuju jonski kanal. Ovo zatim otvara cilindar
jonskog knala u potpunosti to je puni agonizam (slika 3-6). Jonski kanali su parcijalno
otvoreni, a puni agonista ih otvara mnogo vie (slika 3-6).
Antagonist/antagonizam
Agonisti blokiraju sva dejstva u agonistikom spektru (slika 3-5). Sami antgonisti
nemaju dejstva i oni se zbog toga zovu tihi (slika 3-7). Meutim u prisustvu agoniste,
antagonst e blokirati dejstvo agoniste (slika 3-8).