SAOBRAAJNI USLOVI I

DEJSTVA NA
MOSTOVE

SAOBRAAJNI USLOVI

SLOBODNI PROFIL

SLOBODNI PROFIL

SLOBODNI PROFIL

SLOBODNI PROFIL

SLOBODNI PROFIL

SLOBODNI PROFIL ZA PEAKE

SLOBODNI PROFIL ZA PEAKE

SLOBODNI PROFIL ZA PEAKE

SLOBODNI PROFIL ZA SAOBRAAJNICU

SLOBODNI PROFIL ZA SAOBRAAJNICU

SLOBODNI PROFIL ZA SAOBRAAJNICU

SLOBODNI PROFIL ZA SAOBRAAJNICU

SLOBODNI PROFIL ZA ELEZNICU

SLOBODNI PROFIL ZA KOMBINOVANE PUTNO

ELEZNIKE MOSTOVE

SLOBODNI PROFIL ZA VODOTOKE I PLOVIDBE

SLOBODNI PROFIL ZA VODOTOKE I PLOVIDBE

SLOBODNI PROFIL ZA VODOTOKE I PLOVIDBE

NIVELETA I OBLICI SAOBRAAJNE PORINE

OBLICI NIVELETE NA MOSTU

EVROPSKI NORMATIVI ZA PRORAUN KONSTRUKCIJA

EVROPSKI NORMATIVI ZA PRORAUN KONSTRUKCIJA

SOPSTVENA TEINA KONSTRUKCIJE

Sopstvena teina i stalni tereti

odreeni su oblikom i veliinom pojedinih
delova mosta , kao i gustinom materijala
od kojeg je most izgraen.
Vrednosti zapreminskih masa
materijala koji se najee upotrebljavaju
za izgradnju mostova ili njihovih delova
utvrene su JUS U.C7.123

SOPSTVENA TEINA KONSTRUKCIJE

Ako je razlika izmeu raunskih veliina
sopstvene teine i stalnog tereta s kojim je
vren proraun i stvarnih veliina vea od 3%
u odnosu na ukupnu veliinu uticaja na
konstrukciju ili na njen deo , proraun se mora
ponoviti.
Jedinine zapreminske mase materijala
ije veliine nisu date u standardu JUS
U.C7.123 odreuju se merenjem.

SOPSTVENA TEINA KONSTRUKCIJE

SOPSTVENA TEINA KONSTRUKCIJE

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Korisno optereenje koje se uzima u

obzir pri proraunu sastoji se od optereenja
tipskim vozilima , koje zavise od saobraajne
namene mosta i njegove klase i od toga da li
je povrinsko optereenje ravnomerno
raspodeljeno.
Korisnim optereenjem optereuju se sve
povrine mosta koje se nalaze izmeu
unutranjih ivica ograde mosta.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Peaki mostovi su mostovi namenjeni

iskljuivo saobraaju peaka.Prelaz drumskih
vozila preko takvih mostova mora biti
onemoguen odgovarajuim konstrukcionim
detaljima.

Mostovi meovite namene su mostovi koji

slue za prelaz drumskih i inskih vozila.Ovi
mostovi se razvrstavaju u jednu od kategorija iz
predhodne tabele.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Povrinu drumskog mosta sainjavaju

sledei osnovni delovi :
- kolovoz deo izmeu ivinjaka namenjen
prolazu vozila, koji se sastoji od saobraajnih ,
zaustavnih , ivinih i biciklistikih traka.
- peake staze ili staze za slubenu
upotrebu delovi izmeu ivinjaka i unutranje
strane ograde,
- razdelna traka deo izmeu kolovoza za
razliite smerove saobraaja,

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Kolovoz mosta sastoji se od glavne trake

irine 3 m i prostora izvan glavne trake.
Glavna traka smetena je u najnepovoljniji
poloaj za deo koji se posmatra, a paralelna je
sa osom mosta.
Ako je konstrukcija poprenog preseka
mosta jedinstvena za celu irinu mosta , na
celom mostu postoji jedna glavna traka, bez
obzira na broj saobraajnih traka ili odvojenih
smerova.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Ako se konstrukcija poprenog preseka

sastoji od vie samostalnih delova, za svaki deo
mora se predvideti po jedna glavna traka.
Most , odnosno njegovi delovi prorauna vaju se prema raunskoj emi optereenja
mosta , zavisno od kategorije mosta.
Prilikom prorauna glavna traka se na najnepovoljnijem mestu optereuje tipskim
vozilom prema sledeoj slici.
Uzduna osa vozila mora biti paralelna sa
osom trake.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Tipsko vozilo moe biti smeteno na

kolovozu tako da tokovima dodiruje ivinjak.
Povrina kolovoza izvan glavne trake
optereuje se ravnomerno raspodeljenim
optereenjem p2 u kombinaciji sa ostalim
saobraajnim optereenjem.
Sve preostale povrine izmeu kolovoza i
unutranjih ivica ograde optereuju se
ravnomerno raspodeljenim optereenjem p2 u
kombinaciji sa ostalim saobraajnim
optereenjem.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Dimenzije tipskog vozila V-600

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Odreivanje statike irine toka u poprenom pravcu

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Odreivanje statike irine toka u podunom pravcu

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

ema optereenja tipskim vozilom V-600

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

ema optereenja tipskim vozilom V-600+V-300

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Pri proraunu pojedinih delova mosta ( na

primer : delova peakih staza , ploa, poprenih
nosaa i dr. ) uzima se ravnomerno raspodeljeno
optereenje p3 = 5,00 KN/m2.

Peake staze koje nisu osigurane odbojnim

ogradama protiv naletanja vozila, a ija je visina
ivinjaka manja od 20 cm iznad povrine
kolovoza,optereuju se pojedinanim
optereenjem P= 50 KN bez ravnomernog
optereenja sa povrinom naleganja 0,30 x 0,30 m.

Korisna optereenja imaju dinamike

uticaje zbog:
-naglog nailaska vozila,

-neravnosti povrine kolovoza,

-neizbalansiranosti tokova,

-delovanja centrifugalne sile itd.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Sva korisna optereenja u glavnoj traci

mosta , koja se unose u proraun svih delova
mosta , izuzev krajnjih i srednjih stubova i
njihovih temelja, moraju se poveati mnoenjem
dinamikim koeficijentom Kd.
Proraun leita , kvadera i leinih greda
vri se sa ovako uveanim optereenjem.
Dinamiki koeficijent za drumske mostove
izraunava se prema sledeoj formuli :

Kd = 1,4 0,008 x L >= 1,00

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

gde je :
L - raspon dela nosive konstrukcije koji se rauna.
Kod nosaa koji idu preko vie otvora sa
zglobovima ili bez zglobova to je raspon u
kome se nalazi tipsko vozilo.
Kod prenosa sile u dva smera ili vie smerova
to je najmanji raspon.
Ako najmanji raspon iznosi najmanje 0,70 od
najveeg raspona, za L se sme uzeti aritmetika
sredina svih raspona.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Optereenje na kolovozu uz most unosi se

u proraun obalnih stubova kao jednoliko
raspodeljeno optereenje p bez dinamikog
koeficijenta.
Ono se rasprostire kroz tlo pod uglom 60
stepeni prema vodoravnoj ravni.

SAOBRAAJNA ( KORISNA )

OPTEREENJA

Korisno optereenje za peake mostove

uzima se kao ravnomerno raspodeljeno optereenje p = 5,00 KN/m2 i ne mnoi se sa dinamikim koeficijentom.
Ako je raspon noseih elemenata mosta vei
od 10 m , dozvoljeno je smanjenje korisnog optereenja na p = 5,0 0,05 x L
- gde je L - raspon u m ,

U ovom sluaju za smanjena optereenja se

ne moe uzeti vrednost manja od 4,00 KN/ m2.

OPTEREENJE OD PEAKA - EN

OPTEREENJE OD PEAKA - EN

OPTEREENJA OD VOZILA - EN

OPTEREENJA OD VOZILA - EN

OPTEREENJA OD VOZILA - EN

OPTEREENJE PO MODELU 1

OPTEREENJA OD VOZILA - EN

OPTEREENJA OD VOZILA - EN

OPTEREENJA OD VOZILA - EN

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA

ELEZNIKA OPTEREENJA - EN

ELEZNIKA OPTEREENJA

Ako se preko mosta prevodi posteljica,

uzima se jednoliko rasprostrto optereenje
na irini 3,0 m po koloseku.
Optereenje praznih kola uzima se s
13,0 kN/m i mnoi se s dinamikim koeficijentom.
Na njih moe delovati i vetar.
U eljeznikih mostova dinamiki koeficijent zavisi i od merodavne dune posmatranog dela sklopa, Li o .

ELEZNIKA OPTEREENJA

DELOVANJA ZBOG SKUPLJANJA I TEENJA MATERIJALA

Veliine delovanja zbog skupljanja

betona utvrene su u propisu o tehnikim
normativima za beton i armirani beton.
Pri razmatranju skupljanja betona
moraju se uzeti u obzir njegove najmanje i
najvee vrednosti , zavisno od vremena
izgradnje mosta.
Veliine delovanja zbog teenja betona
utvrene su u propisu o tehnikim normativima za beton i armirani beton.

DELOVANJA ZBOG SKUPLJANJA I TEENJA MATERIJALA

U teenju betona moraju se uzeti u

obzir njegove najmanje i najvee vrednosti,
zavisno od vremena izgradnje mosta.
Ovakva delovanja su karakteristina za
prednapregnute i spregnute konstrukcije.
Za mostove od armiranog betona ova
delovanja se smatraju dopunskim.

OPTEREENJE VODOVIMA

Poloaj vodova i njihova teina uzimaju

se u proraun za svaki pojedinani sluaj ,
kao i optereenja od skretne sile kod
cevovoda , od temperaturnih dilatacija ,
trenja na leitima i sl.

OPTEREENJE OD PRITISKA TLA

Potporne konstrukcije mosta moraju se

dimenzionisati na pritisak tla koji nije manji
od hidrostatikog pritiska .
Pasivni pritisak tla ne uzima se u obzir
ako mu je delovanje povoljno , osim ako je
njegovo delovanje osigurano.

OPTEREENJE OD PRITISKA MIRNE VODE

Pritisak mirne vode smatra se

optereenjem , a pri proraunu se
obzir samo kad svojim delovanjem
ukupno delovanje koje se ispituje
uzima njegova najvea vrednost.

mirnim
uzima u
poveava
i tada se

Ako deluje rastereujue , moe se uzeti

u proraun ako postoji dokaz da je to delovanje stalno.

OPTEREENJE OD PRITISKA

TEKUE VODE

OPTEREENJE OD UZGONA

Za uticaj uzgona pri proraunu se

posebno uzima u obzir veliina uzgona , uz
najvii i najnii nivo vode ili podzemne
vode.

pu =

KN/m2

OPTEREENJE NA OGRADU

MOSTA

Optereenje na ogradu peakih staza ili

peakih mostova uzima se u obzir pri
proraunu kao mirno linijsko optereenje
koje deluje u visini gornje ivice ograde, u
vertikalnom ili horizontalnom smeru.
Veliina optereenja na ogradu u
vertikalnom smeru je Pv = 1,00 KN/m , a u
horizontalnom smeru Ph = 1,00 KN/m.

OPTEREENJE NA OGRADU

MOSTA

Ako se na ogradu mosta postavljaju

ureaji za zatitu saobraaja od delovanja
vetra, ograda se proraunava za veliinu
delovanja vetra na neoptereeni most.
U proraun se unose i sva posebna
optereenja na ogradu mosta , ako postoje,
od rasvetnih tela ili stubova , zatitnih mrea
i dr.

OPTEREENJE NA OGRADU

MOSTA

Udar vozila u odbojnu ogradu uzima se

u obzir pri proraunu kao mirna
horizontalna sila na 60 cm iznad povrine
kolovoza uz ivinjak.
Veliina te sile je H = 100 KN za I i II
kategoriju mosta , odnosno H = 50 Kn za III
kategoriju mosta.
Ograda za peake za koju je
privrena odbojna ograda , mora se
proveriti za oba sluaja optereenja , ali ne
za istovremeno.

DEFORMACIJE KAO POSLEDICA NAINA IZGRADNJE

DEFORMACIJE KAO POSLEDICA NAINA IZGRADNJE

DOPUNSKA DELOVANJA PROMENA TEMPERATURE

DOPUNSKA DELOVANJA PROMENA TEMPERATURE

Prirodna promena temperature

Predpostavlja se da je srednja temperatura
okoline, pa tako i izvoaka temperatura mosta, 10oC.
Tri su vrste odstupanja u odnosu na nju:
- ravnomerna promena temperature,
- neravnomerna promena temp.
- neravnomerno zagrevanje razliitih delova
(npr. luk/zatega, vjealjke/ukrutni sklop, gornji/donji
pojas reetke); uzima se da je 15 K.

DOPUNSKA DELOVANJA PROMENA TEMPERATURE

Tako je :
- za beton kt = 1,0 x10-5,
- a za elik
1,2 x 10-5.
- T je za beton (AB i P B) 25 K, a za elik 35 K.

Neravnomerna promena temperature u preseku

mosta za beton je 10 K, a za elik i spregnute
sisteme 15 K.

DOPUNSKA DELOVANJA PROMENA TEMPERATURE

DOPUNSKA DELOVANJA PROMENA TEMPERATURE

Kolebanje temperature uzrokuje promenu duine

ili ugla zaokreta, a ako su pomeranja spreena
promene reznih sila i dodatna naprezanja.
Promena duine, l, rauna se po izrazu:
l= kt x T l
gdje je:
ktkoeficijent temperaturne promene za 1 K,
T promena temperature.
Obje veliine zavise od materijala od kojih je
most.

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM

Razlikujemo mostove to ih vetar moe

dovesti u stanje titranja i trome mostove.
U prve pripadaju visei i ovbjeeni mostovi,
ali i uski gredni mostovi velika raspona.
Ograniit emo se na trome mostove.
Dejstvo vetra zavisi od:
- visine napadne povrine inad terena ili
vodotoka
- Jesu li na mostu vozila (peaci, biciklisti)
- ima li most zatitnu ogradu od buke.

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM

Vetar duva vodoravno i jednoliko je rasprostrt.

Izloena povrina = povrina proelja (+ bukobran
ako ga ima).
Na optereenom mostu treba dodati pojas
visine:
3,5 m (putni most)
3,8 m (eljezniki most)
1,8 m (peaki ili biciklistiki most).
Ako je bukobran vii mjerodavan je.
Veliina optereenja:
- na neoptereenom mostu : 2,5 kN/m2,
- na optereenom mostu
: 1,25 kN/m2.

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE VETROM

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE SNEGOM

DOPUNSKA DELOVANJA OPTEREENJE SNEGOM

DOPUNSKA DELOVANJA DELOVANJE LEDA

Mogua dejstva leda su :

- dinamiko dejstvo od udara leda ( ledenih
ploa )
- statiko dejstvo usled kretanja velikih ledenih
povrina
- statiko dejstvo leda usled zastoja leda
- poveanje vertikalnog optereenja stubova od
prijanjajueg leda na rekama sa promenljivim
nivoom

DOPUNSKA DELOVANJA DELOVANJE LEDA

Za dinamiko dejstvo leda horizontalana sila

pritiska na stubove se rauna po obrascu :
F l = Cn x p x t x B x Ck
Cn koeficijent koji zavisi od ugla koji elo stuba zaklapa
sa vertikalom ( tabelarno )
p - efektivna vrstoa , p = 750 KN/m2
t - debljina ledenog sloja na kontaktu sa stubom - m
B - irina stuba ili prenik ela stuba (ako je elo krunog
oblika ) na mestu dejstva leda - m
Ck koeficijent korekcije koji zavisi od odnosa B / t
( tabelarno )

DOPUNSKA DELOVANJA SILE ZAUSTAVLJANJA I KOENJA

Najvea duina kolovoza koji se optereuje je

200 m.
Most meovite namene mora se proveriti i na
silu zaustavljanja kaja nastaje od inskih vozila ,
sa silom ili bez sile od zaustavljanja drumskih
vozila, zavisno od stanja na mostu.

DOPUNSKA DELOVANJA SILE ZAUSTAVLJANJA I KOENJA KOD

ELEZNIKIH MOSTOVA

DOPUNSKA DELOVANJA SILE ZAUSTAVLJANJA I KOENJA - EN

DOPUNSKA DELOVANJA OTPORI U LEITIMA

Veliina sile od otpora u leitima izraunava

se prema sledeoj formuli :
T = kr x R
- T - sila otpora u leitima,
- kr koeficijent otpora u leitu ( tabelarno )
- R reakcija od sopstvene teine ( stalnog
optereenja ) i polovine korisnog optereenja bez
dinamikog koeficijenta.
Otpori u leitima uzimaju se u obzir samo pri
proraunu leita, kvadera, leinih greda i donjeg
stroja mosta.

DOPUNSKA DELOVANJA OTPORI U LEITIMA - EN

DOPUNSKA DELOVANJA CENTRIFUGALNA SILA

DOPUNSKA DELOVANJA CENTRIFUGALNA SILA

DOPUNSKA DELOVANJA POMERANJE TEMELJNOG TLA

Oekivano pomeranje temeljnoga tla

Sleganje i/ili rotacija temelja to uzrokuje
susedna pomeranja oslonaca , pa onda i
odgovarajue sile u njima i u rasponskomu
sklopu, mora se uzeti u obzir.
Meutim, povoljno delovanje sleganja ili zaokretanja temelja dopustivo je uzeti u obzir samo ako
se moe dokazati da je ono trajno.

DOPUNSKA DELOVANJA POMERANJE TEMELJNOG TLA

DOPUNSKA DELOVANJA POMERANJE TEMELJNOG TLA

ZEMLJOTRES

ZEMLJOTRES

ZEMLJOTRES