- METALNI MOSTOVI -

Uputstvo za izradu godinjeg zadatka

iz predmeta Metalni mostovi
Dispozicija
Dispoziciju mosta treba usvojiti tako da odgovara projektnim uslovim iz zadatka. Zadatak za
godinji rad iz predmeta Metalni mostovi je izabran tako da profili terena, tipovi, poloaji i dimenzije
prepreke kao rezultat daju dispozicijono reenje mosta za koji je obim prorauna prihvatljiv za okvire i
fond asova ovog predmeta.
Shodno prethodnom, za drumski most kao reenje predlae se sistem spregnutih limenih nosaa,
sanduastog mosta sa ortotropnom kolovoznom ploom ili puni limeni nosai sa ortotropnom kolovoznom
ploom. U sluaju eleznikog mosta u skladu sa parametrima zadatka izdvajaju se sluajevi dispozicionih
reenja mostova sa punim limenim nosaima, za manje raspone, sa spregnutom betonskom ploom ili
kolovoznim nosaima u zavisnosti od zadatog tipa kolovoza. Za vee raspone, eleznikih mostova, kao
reenje treba usvojiti reetkast most sa otvorenim kolovozom na donjem pojasu za malu raspoloivu
graevinsku visinu, odnosno sa betonskim koritom (nespregnutim) na gornjem pojasu reetke, za veliku
raspoloivu graevinsku visinu.
Dispozicija treba da sadri sve potrebne podatke za analizu optereenja i statiki proraun
konstrukcije uz predpostavljene pribline dimenzije elemenata u skladu sa pravilima koja vae za odreen
statiki sistem. Popreni presek u polju i nad osloncem se crta u razmeri 1:50, a poduni i karakteristini
horizontalni preseci kao i izgled i osnova mosta u razmeri 1:100

Analiza optereenja
Globalnom analizom optereenja, potrebno je obuhvatiti sva osnovna, dopunska i posebna
optereenja mostova.
Od stalnih optereenja, pored sopstvene teine glavne eline konstrukcije (glavni, popreni,
poduni nosai, spregovi, itd.), treba uzeti u obzir i teine svih ostalih elemenata konstrukcije i opreme na
mostu, kao to su: ograde peake staze, venac, odbojnik, hidroizolacija kolovoza i peake staze, asfalt
kolovoza i peake staze, kolovozna ploa, kolosek (ine, koloseni pribor, pragovi, sigurnosne ine, i dr.),
instalacije...
Kod spregnutih i prednapegnutih mostova postoje i optereenja od prednaprezanja, uticaji
skupljanja i teenja betona, i neravnomernog zagrevanja elika i betona. Kod spregnutih mostova, takoe
treba uzeti u obzir i promene karakteristika poprenog preseka kroz faze rada konstrukcije tokom izgradnje
i ekspluatacije, pa stalno optereenje od sopstvene teine eline konstrukcije i neovrslog betona
(kolovozna ploa) treba odvojiti od ostalog stalnog optereenja.
U zavisnosti od tipa mosta (drumski ili elezniki), potrebno je izvriti analizu saobraajnog
optereenja. Za drumske mostove II kategorije, kao pokretno optereenje, merodavna je ema vozila V600.
Za potrebe prorauna uticaja u glavnom nosau, za mostove sa dva i vie glavnih nosaa treba izvriti
poprenu preraspodelu pokretnog optereenja.
eleznike mostove treba proveriti za tri mogua merodavna sluaja pokretnih optereenja: UIC71,
SW/1 i SW/2. Za potrebe izrade godinjeg zadatka, dovoljno je izvriti proveru i dimenzionisanje
elemenata samo za emu optereenja od voza UIC71.
Dinamiki uticaji pokretnog optereenja se uzimaju u obzir uveavanjem optereenja ili uticaja
odgovarajuim dinamikim koeficijentom za svaki element konstrukcije, pa je u okviru globalne analize
potrebno odediti ove koeficijente za razliite elemente konstrukcije (glavni nosa, popreni nosa, itd.)
Sva pomenuta optereenaja spadaju u osnovna, u koja takoe spadaju i optereenja od
centrifugalnih sila i pritisak vode na rene stubove koje na nivou godinjeg zadatka ne treba razmatrati.

- METALNI MOSTOVI Pod dopunskim optereenjima podrazumevaju se: boni udari, sile koenja i sile pri pokretanju,
optereenje vetrom. Optereenje vetrom treba uzeti u obzir za stanje neoptereenog i optereenog mosta.
Temperaturne uticaje, mogua pomeranja tla i sile trenja u leitima na nivou izrade godinjeg zadatka ne
treba uzimati u obzir. Posebna optereenja kao to su: udari leda, udari prekinutih vodova, optereenja u
toku graenja i seizmike sile, takoe ne treba razmarati na nivou godinjeg zadatka.

Proraun glavnih elemenata konstrukcije

Za razliita dispoziciona reenja treba izvriti proraun odreenih glavnih elemenata konstrukcije u
skladi sa postavkom zadatka:
Proraun svakog pojedinanog elementa treba da sadri dokaz nosivosti, deformacija i stabilnosti,
kao i proraun veza za ostale elemente. Proraun statikih uticaja u elementina usled pokretnog
optereenja mogue je odrediti na osnovu klasinog naina prorauna primenom uticajnih linija, ili
primenom nekog od softverskih reenja koja pruaju mogunost automtskog zadavanja pokretnog
optereenja.
Na nivou izrade godinjeg zadatka nije potrebno razmatrati redukciju doputenog napona usled
zamora materijala.
Prilikom prorauna glavnog nosaa spregnutog mosta treba izvriti proraun uticaja i u toku
gradnje (na privremenim osloncima) i u fazi ekspluatacije.

Proraun i crtanje detalja

Proraun detalja i veza u mostovskim konstrukcijama se esto svodi na osnovne sluajeve veza
koje se susreu i u drugim tipovima elinih konstrukcija. Prilikom konstruisanja veza treba imati u vidu
da se radi o izrazito dinamiki otereenim konstrukcijama (pogotovo elezniki mostovi), pa
konstruktivnim merama treba izbei pojavu krtog loma usled zamora materijala. Takoe zbog dinamikog
dejstva, prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi imaju prednost u odnosu na druga spojna sredstva koje
karakterie pomerljivost veze.
Za zadazu vezu ili zonu u konstrukciji potrebno je izvriti proveru svih osnovnih elemenata i
spojnih sredstava i nacrtati crte u potrebnom broju projekcija.

Tehniki opis
Tehniki opis na nekoliko strana (jedna do dve, za potrebe godinjeg zadatka), u zavisnosti od
sloenosti konstrukcije, onome ko ga ita treba da prui jasnu sliku o konstrukciji. Na osnovu dobro
napisanog tehnikog opisa, svaki ininjer bi uspeo da reprodukuje dispoziciju konstrukcije. Treba da sadri
najbitnije podatke koji se tiu jedne konstrukcije, kao to su: rezime projektnog zadatka, analizirana
optereenja, kratak opis tipa konstrukcije, pobrojane sve glavne elemente konstrukcije sa usvojenim
poloajima u odnosu na ostale elemente konstrukcije, statikim sistemima, rasponoma, razmacima, i
poprenim presecima (u tekstualnom obliku, ne tabelarno), nain montae konstrukcije, primenjene
materijale i sredstva za veze, tip antikorozione zatite i sve drugo to moe biti znaajno za odreenu
konstrukciju. Po pravilu, tehniki opis se sastavlja u poslednjoj fazi projektovanja, a nalazi se na poetku
sveske svakog projekta.
Prikaz montae po fazama treba dati skicama i propratnim tekstom u okviru tehnikog opisa. Sa
nekoliko skica (4 ili 5) treba prikazati sve karakteristine faze montae i svaku skicu objasniti kratkim
propratnim tekstom (jedna ili dve reenice za svaku fazu). Prilikom izbora naina montae u okviru
godinjeg zadatka treba primenjivati samo osnovne tipove montae (montaa na jarmovima ili skeli,
slobodna montaa i poduno ili popreno prevlaenje) i njihove kombinacije. Samo u posebnim
sluajevima, gde osnovne metode nisu primenljive, treba koristiti sloenije metode montae (sa pomonim
pilonima, kabl kran i sl.). Prilikom izbora odreenog naina montae treba voditi raina o prostornoj i
globalnoj stabilnosti konstrukcije u svim fazama, kao i pristupanosti terena. Na izbor odreene metode, u
velikoj meri utie i ekonomska opravdanost u odnosu na druge metode montae.

- METALNI MOSTOVI -

DISPOZICIJA
Dispoziciju mosta ini crte gornjeg i donjeg stroja mostovske konstrukcije.
Gornji stroj mosta predstavlja elina konstrukcija koja prihvata vertikalno stalno i korisno
optereenje kao i horizontalno optereenje i prenosi ga na donji stroj mosta. ine ga sledei konstruktivni
elementi:

kolovoz,
poduni i popreni kolovozni nosai,
glavni nosai,
peake staze,
nosai peakih staza,
spregovi.

Donji stroj mosta su stubovi i to krajnji (obalni) stubovi i meustubovi ili srednji stubovi. Izmeu
gornjeg i donjeg stroja mosta su leita i prelaznice.
Dispozicija mosta se radi u pogodnoj razmeri, najee u razmeri 1:200, 1:100 i 1:50 i sadri:

osnovu mosta,
poduni i popreni presek mosta,
izgled mosta u sklopu terena gde se most nalazi.

Dispozicijom se definie:

poloaj mosta u osnovi, tj. da li je most prav, kos ili je u krivini,

niveleta saobraajnice na mostu. Kod drumskih mostova niveleta predstavlja sredinu liniju
kolovozne konstrukcije i njena horizontalna projekcija se poklapa sa podunom osom
mosta. Kod eleznikih mostova niveleta se vezuje za GI (gornja ivica ine) i predsatvlja
liniju koja prolazi koz sredinu kolovoza.
broj i veliina otvora (raspona),
irina i visina mosta,
konstruktivni sistem gornjeg stroja mostovske konstrukcije,
karakteristini popreni preseci (u polju i nad osloncima),
vrstu i poloaj kolovoza, odnosno da li je u pitanju most sa kolovozom na gornjem, donjem
pojasu glavnih nosaa ili je u pitanju most sa poluuputenim kolovozom,
kolovozni nosai,
nosai peakih staza,
spregovi i ukruenja,
leita, njihov poloaj i vrsta (pokretna ili nepokretna),
stubovi i oporci sa fundamentima,
kota velike vode ili profil terena ispod mosta.

Pri izradi dispozicionog reenja mosta od posebne vanosti je pravilan i optimalan izbor
konstruktivnog sistema imajui u vidu prepreku koju treba premostiti, saobraaj i optereenje na mostu,
uslove fundiranja, uslove montae, estetske i urbanistike zahteve i sl. U tom smislu razlikujemo gredne,
lune, ramovske mostove, visee mostove, mostove sa kosim kablovima, i dr.
Svaki most je svojim poloajem definisan u osnovi. Ukoliko se prepreka savlauje pod pravim
uglom i u pravcu most je prav, u protvnom most je kos sa zakoenjem ulevo ili udesno. Most u krvini
definisan je osom saobraajnog puta na mostu. Ukoliko je poluprenik krivine ose puta veliki mogue je
izvesti i prav most pri emu osa puta ostaje u krivini.
Pri izradi dispozicionog reenja mosta potrebno je zadovoljiti zahtevane visine slobodnog profila
ispod mosta u zavisnosti od vrste prepreke koja se premouje. Slobodna visina ispod mosta koji prelazi
preko neplovnih renih tokova zove se zatitna visina i minimum je 1,0m. Pri tome nivo velike vode treba
da je ispod donje ivice kvadera najmanje 0,20m. Za plovne reke ili plovne kanale slobodna visina se
odreuje prema vrsti plovnih objekata i iznosi: 6,5m (brodovi i bare), 4,5m (amci i jedrenjaci), 3,0m

- METALNI MOSTOVI (splavovi i amci). U sluaju vetake prepreke u vidu sobraajnog profila, bez obzira da li je to putniki,
elezniki, peaki, ili neki drugi saobraaj, gornja ivica prepreke jednaka je gornjoj ivici zadatog
saobraajnog profila.
Prvi korak u reavanju dispozicije mosta predstavlja odreivanje raspoloive graevinske visine.
Graevinska visinu predstavlja najmanja razlika izmeu kote nivelete i gornje ivice prepreke ispod mosta.
Na osnovu raspoloive graevinske visine i profila prepreke (terena), potrebno je uvojiti odreeni
statiki sistem i tip glavnih nosaa. U narednim tabelama su date vrednosti preporuenih raspona i visina
za odreene statike sistemi i tipove glavnih nosaa.
Preporueni rasponiu metrima za odreeni statiki sistem i tip glavnih nosaa
reetkasti
nosai

puni limeni
elezniki

puni limeni
drumski

sanduasti
nosai

spregnuti
nosai

prosta greda

30 - 100

< 50

< 60

> 50

< 50

kontinualni
nosa

40 - 200

< 100

< 120

> 100

< 120

Preporuene visine glavnih nosaa za odreeni statiki sistem i tip glavnih nosaa
reetkasti
nosai

puni limeni
elezniki

puni limeni
nosai

sanduasti
nosai

spregnuti
limeni

prosta greda

l/7 l/9

l/10 l/12

l/10 l/16

l/10 l/20

l/15 - l/20

kontinualni
nosa

l/9 l/12

l/12 l/18

l/12 l/30

l/15 l/30

l/20 l/30

u polju

l/15 l/25

l/20 l/30

l/15 l/25

nad osloncem

l/30 l/40

l/40 l/60

l/30 l/40

kontinualni nosai
promenljive visine
(vei rasponi)

Na izbor tipa glavnih nosaa utie i potrebna itina mosta. Za mostove vee irine moe se
primeniti vie glavnih nosaa, a u sluaju veih raspona poeljno je usvojiti sanduaste nosae zbog vee
torzione krutosti.
Kolovoz drumskih mostova gotovo uvek se nalazi u gornjoj zoni, osim u sluaju primene
reetkastih glavnih nosaa. elezniki mostovi sa reetkastim ili punim limenim nosaima esto imaju
kolovoz u donjoj zoni, ime se poveava stabilnost na preturanje u poprenom pravcu i smanjuje potrebna
graevinska visina.
Prilikom izbora odreenog statikog sistema treba voditi rauna o mogunosti montae mosta.
Rasponi kontinualnih nosaa bi trebalo da budu simetrini. Kod mostova sa vie od dva raspona odnos
manjii i veih raspona bi trebalo da bude u granicama od 0,3 do 0,8.
Nakon izbora statikog sistem i tipa poprenog preseka mogue je odrediti i kotu donje ivice
konstrukcje. Oduzinanjem visine leita od kote donje ivice konstrukcije dobijaju se gornje ivice stubova.
Ucrtavanjem gornjih ivica stubova na profil prepreke (terena) odreuje se poetak i kraj mosta u preseku sa
linijom terena u krajnjim zonama, odnosno poloaji krajnjih stubova. Krajnji stubovi se uvek izvode od
armiranog betona sa potpornim i krilnim zidovima koji imaju funkciju pravilnog formiranja kraja
zemljanog nasipa.

- METALNI MOSTOVI -

elezniki mostovi
Opte
Glavni elementi nosee konstrukcije eleznikog mosta su:

kolovoz,
poduni i popreni kolovozni nosai,
gavni nosai,
spregovi za vetar,
spreg za bone udare,
spreg za koenje,
poprena ukruenja,
leita.

Pri definisanju mostovske konstrukcije mora se imati u vidu veliina slobodnog profila mosta koji
mora obezbediti nesmetano odvijanje saobraaja. Slobodni profil je ist deo poprenog preseka mosta,
ogranien kolovozom i glavnim nosaima. Ukoliko visina slobodnog profila mosta nije sa gornje strane
ograniena konstrukcijom, most se definie kao otvoren, u protivnom kaemo da je most zatvoren.
Prema poloaju kolovoza u odnosu na glavne nosae mosta, tj. u zavisnosti od poloaja nivelete i
raspoloive graevinske visine, imamo mostove sa kolovozom na gornjem, donjem pojasu, odnosno
mostove sa poluuputenim kolovozom.
Statika irina mosta definisana je rastojanjem izmeu osa glavnih nosaa.
irina leznikih mostova zavisi od poloaja kolovoza, irine inskog saobraajnog sredstva, broja
koloseka, uslova za stabilizaciju mosta protiv preturanja usled dejstva sila vetra. Ukoliko je u pitanju most
sa kolovozom na donjem pojasu, irina mosta uslovljena je irinom slobodnog profila saobraajnog
sredstva na mostu i definie se izrazom:
b=B+2a+c
gde je:
B=4400 mm

irina slobodnog profila inskog saobraajnog sredstva,

rastojanje izmeu slobodnog profila inskog saobraajnog sredstva i glavnih nosaa,

minimalna vrednost je 5cm,

irina glavnih nosaa.

Kod dvokolosenih mostova treba dodati jo razmak izmeu osa koloseka koji iznosi 4m, pa je:
b=B+2a+c+4000 (mm)
elezniki most moe da bude sa otvorenim ili zatvorenim kolovozom. Otvoreni kolovoz se sastoji
od ina i pragova, podunih i poprenih nosaa, elemenata za vezu ina i pragova, odbojinh ina, rebrastog
lima i sl. Savremeni koncept eleznikih mostova podrazumeva zatvoreni kolovoz koji moe da se ostvari
sa ili bez zastora. U ovom sluaju mostovku konstrukciju ini AB ploa koja je najee spregnuta sa
elinim nosaima (glavnim, poprenim, podunim) ili je kolovozna tabla u vidu ortotropne ploe koju ini
ravan nosei lim, poduna ukruena i popreni nosai. Kako su ovakve kolovozne table krute u svojoj
ravni, otpada potreba za konstrukcijama spregova protiv vetra, koenja i bonih udara.
Konstruktivni elementi kod mostova sa otvorenim kolovozom
Vertikalno stalno kao i pokretno, saobraajno optereenje se preko ina i pragova prenosi na
podune nosae koji ga predaju poprenim nosaima na koje se oslanjaju, a ovi dalje glavnim nosaima.
No, ovi elementi su optereeni jo i horizontalnim silama. U poprenom pravcu to su boni udari voza,
optereenje vetra na voz i kolovoz, a u podunom pravcu, sile koenja. Da bi se izbeglo sekundarno
naprezanje kolovoznih nosaa usled ovih uticaja, kod mostova sa otvorenim kolovozom, u ravni kolovoza
se postavljaju spregovi protv bonih udara, vetra i koenja.

- METALNI MOSTOVI Pragovi su najee od impregniranog drveta ije dimenzije zavise od njihovog raspona, tj. osnog
razmaka podunih nosaa. Tipski pragovi dimenzija h/b=26/24cm primenjuju se za uobiajene raspone od
1,8m (2m). Razmak izmeu osa pragova je 500-650mm, dok je ist razmak max 400mm da bi se
obezbedilo oslanjanje tokova voza pri iskiznuu. Za sluaj iskliznua, unutar koloseka se postavlja i par
zatitnih ina koje se nalaze jo po 10m izvan mosta i povijene su na krajevima ka sredini koloseka.
Uobiajene duine pragova su od 2,7m-4,0m.
Poduni nosai su u statikom smislu kontinualni nosai na elastinim osloncima ije se
kontinuiranje vri preko poprenih nosaa. Njihov raspon odgovara razmaku poprenih nosaa i iznosi
4m-7m, dok im se visina odreuje u funkciji veliine i iznosi /10-/7. U pogledu visinskog poloaja,
poduni nosai mogu da lee preko poprenih nosaa, da im gornje ivice budu u istom nivou, ili da budu
uputeni u odnosu na poprene nosae.
Popreni nosai su optereeni vertikalnim koncentrisanim silama na mestima prikljuaka podunih
nosaa i sopstvenom teinom. U statikom pogledu su proste grede iji raspon b odgovara razmaku glavnih
nosaa. Visina poprenih nosaa kod jednokolosenih mostova iznosi okvirno b/7-b/5,5, a od
dvokolosenih b/8-b/6. Popreni nosai su u sklopu podunog sprega za vetar vertikale, a obezbeuju i
poprenu krutost mosta u sklopu poluokvira, ukruenja, portala. Kod otvorenih mostova, kada visina
slobodnog profila na mostu nije ograniena sa gornje strane konstrukcijom, veza poprenih nosaa sa
glavnim nosaima mora biti izvedena tako da obrazovani poluokviri daju dovoljnu krutost pritisnutom
pojasu glavnog nosaa na izvijanje izvan njihove ravni.
Spregovi
Horizontalno optereenje, upravno na ravan glavnih nosaa poverava se spregu protiv vetra i
poprenim ukruenjima. Optereenje upravno na osu koloseka usled bonih udara eleznikog vozila
poverava se spregu protiv bonih udara, dok se podune horizontalne sile usled koenja ili pokretanja voza
daju spregu protiv koenja. Kod mostova sa zatvorenim kolovozom, kruta ortotropna ploa ili AB
spregnuta ploa zamenjuje sve spregove u ravni kolovoza.
Spreg protiv vetra je reetkasti nosa sa paralelnim pojasevima iji su pojasevi definisani
poloajem glavnih nosaa, a vertikale poloajem poprenih nosaa. Svoje reakcije spreg protiv vetra
predaje mostovskim leitima, neposredno ako je u pitanju donji spreg, ili posredno ako je u pitanju gornji
spreg, preko oslonakih poprenih ukruenja. Statiki sistem je najee prosta greda ili kontinualni nosa.
Ispuna moe biti prosta trougaona kod uih mostova, dok se sistem sa ukrtenim dijagonalama
upotrebljava za srednje i vee mostove. Za gornji spreg, najee se iz estetskih razloga uptrebljava sistem
sa rombinom ispunom sa ili bez vertikala. Sistemna visina horizontalnog sprega za vetar, koja se obino
poklapa sa irinom mosta, ne treba da bude manja od l/20, gde je l raspon mosta.
Poprena ukruenja se ostvaruju kao reetkasta, poluokviri i portali (vertikalni i kosi). Reetkasta
ukruenja se primenjuju u sluajevima kada je kolovoz na gornjem pojasu glavnih nosaa. Ukruenje
oblika poluokvira najee se postavlja kod otvorenih mostova (bez gornjeg sprega za vetar). Popreni
nosai zajedno sa vertikalama reetkastih, odnosno dijafragmama, limovima punih glavnih nosaa,
obrazuju poluokvirne nosae koji ukruuju gornje slobodne pojaseve glavnih nosaa i dovode ih u vezu sa
donjim spregom protiv vetra, ime obezbeuju njihovu stabilnost na izvijanje u horizontalnoj ravni.
Poprena ukruenja u vidu okvira primenjuju se kod zatvorenih mostova sa kolovozom na donjem pojasu.
Slue da prenesu reakcije gornjeg sprega za vetar na mostovska leita. Mogu biti kosi ili vertikalni.
Spreg protiv bonih udara povezuje podune nosae u vidu horizontalnog sprega sa paralelnim
pojasevima iji su oslonci popreni nosai. Prihvata sile usled bonih udara tokova vozila, dejstvo vetra
na saobraajnu traku i centrifugalne sile kod mostova u krivini. Postavlja se u gornjoj 1/3 visine podunih
nosaa. Ugao koje zaklapaju dijagonale sprega treba da bude oko 45.
Spreg protiv koenja prihvata podune horizontalne sile koje se javljaju pri koenju i pokretanju
voza od podunih nosaa i predaju ih glavnim nosaima. Obavezno se postavljaju kod jednokolosenih
mostova iji je raspon preko 25m, a kod dvokolosenih za raspone preko 15m. Najbolje je da se jednom
spregu protiv koenja poveri da pokrije sekciju koloseka duine max 60m, pri emu se on postavlja u
sredini te sekcije. Spreg protiv koenja je reetkasta konstrukcija koja lei u ravni donjeg sprega protiv

- METALNI MOSTOVI vetra. Formira se oko poprenih nosaa srednjeg ili krajnjeg. Poto se nalazi ispod donjih pojaseva
podunih nosaa potrebno ih je konstruktivnim merama dovesti u vezu.
Puni glavni nosai
Postoje dva osnovna tipa elinih punih glavnih nosaa:

jednozidni puni glavni nosai otvorenog I preseka,

dvozidni puni glavni nosai zatvorenog sanduastog preseka.

Iskljuivo se izvode kao zavareni limeni nosai. Racionalna primena punih glavnih nosaa je kod:

proste grede, raspona lmax=40m,

kontinualne nosae, ukupnog raspona Lmax=100m.

Visina jednozidnih glavnih nosaa je:

proste grede h=l/16-l/10,

kontinualne grede h=l/18-l/12.
tf,min=15mm
tf,max=50 (40)mm
tw,min=10mm
za h=1000-1500mm tw=12mm
za h>2500mm tw=14 (15)mm
bf=h/5,5-h/4
bf,max=26tf (mm) S235
bf,max=22tf (mm) S355

Za mostove veih raspona, ogranienih graevinskih visina, mostova sa nesimetrinim poprenim

optereenjem, mostove u krivini, drumsko-eleznike mostove, primenjuju se sanduasti glavni nosai.
Njihova visina je orjentaciono u sledeim granicama:

proste grede h=l/18-l/12,

kontinualne grede h=l/20-l/25.

Kod punih glavnih nosaa neophodno je obezbediti stabilnost vertikalnih limova, dijafragmi na
izboavanje, postavljanjem podunih i poprenih ukruenja.
Reetkasti glavni nosai
Nalaze racionalnu primenu za raspone vee od:
30m kod prostih greda,
40m kod kontinualnih nosaa.
Najei geometrijski oblici su reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima-pravougaone ili
trapezaste reetke. Ispuna se realizuje dijagonalama i vertikalama, a za vee raspone koristi se i
sekundarna ispuna. Visina reetkastih glavnih nosaa je:

proste grede h=l/9-l/7,

kontinualne grede h=l/12-l/9.

Razmak vorova glavnih nosaa je najee je 4m-6m. Ukoliko se ispuna realizuje samo sa
dijagonalama, optimalni ugao nagiba je 45, a za kombinaciju dijagonala i vertikala ugao je 60-65.
Popreni preseci tapova reetkastih glavnih nosaa mogu biti jednozidni i dvozidni. Najee
primenjivani oblici pojasnih tapova su eirati, viedelni i sanduasti preseci. Dimenzije poprenih
preseka pojasnih tapova orjentaciono mogu se odrediti iz sledeih empirijskih izraza:

- METALNI MOSTOVI h(cm)=l(m)-l2/400(m),

b(cm)=h(cm)-0,1l(m) za mostove srednjih raspona,
b(cm)=h(cm)-0,2l(m) za mostove veih raspona.
Minimalne unutranje dimenzije pojasnog tapa sanduastog preseka, da bi se smatrao prohodnim
treba da iznose:
b=650mm
h=900mm
Da bi se ouvao projektovani geometrijski poloaj prohodnog pojasnog tapa sanduastog preseka
neophodno je u blizinama montanih nastavaka, tj. na krajevima montanih elemenata, predvideti
poprene dijafragme sa otvorima za prolaz radnika. Kod neprohodnih pojasnih tapova sanduastog
preseka potrebno je postaviti dijafragme u vidu poprenih ukruenja u vorove reetke, koje se za elemente
preseka tapa zavaruju sa tri strane (etvrta nije dostupna). Kod pritisnutih tapova otvorenog eirastog
preseka, dijafragme se postavljaju i u 1/3 njihovih sistemnih duina. Ukoliko su tapovi ovakvog preseka
zategnuti, potrebno je povezati donje noice spojnim limovima na svakih 1,5m-2m duine tapa. Ovakve
spojne limove, kao i dijafragme treba vezati za elemente preseka zategnutog pojasnog tapa zavrtnjevima,
jer bi se zavarivanjem uticalo na smanjenje jaine na zamor na tom mestu.
Visina tapova ispune treba da odgovara irini pojasnih tapova, kako bi se uvukli izmeu vornih
limova i zatim vezali za njih na odgovarajui nain. irina tapova ispune ne treba da prelazi 1/20 njegove
sistemne duine. Projektuju se kao I profili, zavareni I preseci, zavareni sanduasti ili viedelini preseci.
Minimalne unutranje dimenzije prohodnog tapa ispune sanduastog preseka su:
b=600mm
h=700mm
Veza tapova ispune za vorne limove ostvaruje se prvenstveno visokovrednim zavrtnjevima, i to
najee preko jedne ravni smicanja. vorni limovi se obino postavljaju u nivoima vertikalnih limova
pojasnih tapova tako da im se unutranje ravni poklapaju, pri emu se njihova meusobna veza ostvaruje
sueonim avovima. Konstruiu se sa 20%-30% veim debljinama u odnosu na debljine vertikalnih limova
pojasnih tapova.
Pojasni tapovi mostovskih reetki se ne prekidaju u voru, ve se njihovo montano nastavljanje
vri van vora, i to na strani manje napregnutog pojasnog tapa. Broj i raspored montanih nastavaka
reetkastih glavnih nosaa zavisi od njihovih dimenzija i oblika, vrste transporta kao i izvoenja montae.

- METALNI MOSTOVI -

Drumski mostovi
Opte
Glavni elementi nosee konstrukcije tipinog elinog mosta su:

kolovoz,
kolovozni nosai (poduni i popreni),
glavni nosai (jedan, dva ili vie),
poprena ukruenja,
leita.

Kolovoz
Kod drumskih mostova kolovoz je uvek zatvoren, pa je nosea konstrukcija mosta ili AB ploa
koja je spregnuta sa elinim nosaima ili pak ortotropna ploa. Kako su ove ploe krute u svojoj ravni nije
potreno postavljati dodatni horizontalni spreg, izuzev onog koji je montanog karaktera. Po potrebi,
horizontalni spreg se moe postaviti u nivou donjih pojaseva glavnih nosaa i to u cilju poveanja torzione
krutosti prseka mosta kod kojeg je kolovoz na gornjem pojasu, ili pak u nivou gornjih pojaseva reetkastih
glavnih nosaa kod mostova sa kolovozom na donjem pojasu.
U irem smislu noseu konstrukciju kolovoza ine kolovozna tabla i kolovozni nosai. Kolovozne
table se danas izvode kao AB i eline.
AB kolovozne ploe, koje u nekim sluajevima mogu biti i prednapregnute, spreu se sa elinom
noseom konstrukcjom mosta, te kao takve predstavljaju sastavni deo preseka spregnutog nosaa, odnosno
njegov gornji pojas. Izvode se kao ploe livene na licu mesta ili kao prefabrikovane. Najmanja debljina
betonskih kolovoznih ploa je 18cm. Preko njih se postavljakolovozni zastor sa odgovarajuom
hidroizolacijom. Debljina AB ploe na delu peakih staza kree se od 6-12cm. AB ploe se uglavnom
izvode kao oslonjene ili spregnute sa glavnim elinim nosaima, sa oslonakim vutama i bonim
konzolnim ispustima.Minimalna debljina AB ploe na delu oslonakih vuta je 30cm. Ukoliko se AB ploa
spree i sa glavnim i sa poprenim nosaima, gde je irina mosta 8-12m, a razmak glavnih nosaa 4-7m,
uobiajeni razmak poprenih nosa 4-8 m. Kod mostova veih irina AB ploa moe da se osloni sa
sprezanjem i na meuoslonce-podune nosae. Domen racionalne primena kolovoznih tabli od betona
ogranien je zbog njihove velike spostvene teine, i to kod punih glavnih nosaa:

prosta greda max 50m,

kontinualna greda max 120m.

Kolovozne table od elika izvode se kao lake kolovozne table u vidu tz. ortotropne ploe. Njihova
racionalna primena je kd mostva sistema:

prosta greda 40-80m,

kontinualna greda 50-300m.

Ortotropna ploa se sastoji od ravnog kolovoznog lima, podunih rebara i poprenih nosaa.
Poduna rebra i popreni nosai su zavareni za kolovozni lim, ukruuju ga i zajedno sa njim prenose
kolovozno optereenje. Kolovozni lim zajedno sa podunim rebrima je u sklopu pojasa (obino gornjeg)
glavnih nosaa. Kolovozni lim moe imati debljinu od 12-20mm, a minimalna debljina je 12mm, odnosno
10mm za peake i biciklistike staze. Takoe treba imati u vidu da odnos razmaka podunih rebara e
prema debljini kolovoznog lima d zadovolji uslov: e/d25 na delu gde se odvija drumski saobraaj,
odnosno e/d40 na delu peakih i biciklistikih staza. Najee se usvaja da je deblina kolovoznog lima
d=12mm, a razmak podunih rebara e=300mm. Poduna rebra su na ekvidistantnim rastojanjima e,
prolaze kroz rebro poprenog nosaa i za isti se zavaruje. Prema obliku poprenog preseka poduna rebra
su:

torziono meka, otvorenog preseka-jednozidna,

torziono kruta, zatvorenog preseka-dvozidna.

- METALNI MOSTOVI Razmak poprenih nosaa koji su zavareni T preseci iznosi 2-3m kod torziono mekih podunih
rebara, odnosno 3-5m kod torziono krutih. Savremena mostovska reenja, naroito kod mostova veih
raspona, podrazumevaju primenu torziono krutih podunih rebara, dok se torziono meki preseci primenjuju
na delu peakih i biciklistikih staza. Minimalna debljina dvozidnih rebara je t6mm, a jednozidnih
t8mm.
Od posebne vanosti kod kolovozne table ortotropne ploe je njeno izvoenje u radionici i montaa
na gradilitu. Postoje dva sistema montae ortotropnih kolovoznih ploa: sistem podune i sistem poprene
orjentacije. Kod savremeih reenja mostova treba teiti poduno orjentisanom sistemu montae, sa velikim
prostornim jedinicama, vodei rauna pri tome o mogunostima transporta i raspoloivim sredstvima za
montau. Prednosti ovakvog sistema montae ogledaju se u manjem broju montanih nastavaka podunih
rebara, manjem broju montanih nastavaka glavnih nosaa kao i u manjem broju jae napregnutih
poprenih sueonih avova. Kolovozni lim ortotropne ploe na montai se danas zavaruje sueonim
avovima.
Glavni nosai
Drumski mostovi se danas najee izvode sa punim glavnim nosaima otvorenog ili zatvorenog
poprenog preseka i kolovozom na gornjem pojasu. Kako se kolovozne table izvode kao AB spregnute i
eline ortotropne ploe, glavni nosai su irokopojasni i pri njihovom dimenzionisanju treba uzeti u obzir
sadejstvujuu efektivnu irinu pojasa koga ini kolovozna tabla. Popreni preseci mostovske konstrukcije
mogu se podeliti na dva naina.
Prema obliku preseci su:

otvoreni,
meoviti (otvoreno-zatvoreni),
zatvoreni preseci.

Prema statikom sistemu u poprenom smislu, preseci su:

torziono meki,
preseci sa poprenom raspodelom optereenja,
torziono kruti preseci.

Popreni preseci otvorenog oblika sastoje se iz kolovozne table i dva jednozidna glavna nosaatorziono mek presek, ili iz kolovozne table i vie jednozidnih glavnih nosaa koji ine torziono mek presek
ili presek sa poprenom raspodelom optereenja. Preseci meovitog, otvoreno-zatvorenog oblika su
sistema sa poprenom raspodelom optereenja. Mogu biti preseci sa dva ili vie sanduastih glavnih
nosaa na koje se oslanja kolovozna tabla ili kombinovani od sanduastih i jednozidnih glavnih nosaa sa
kolovoznom tablom. Preseci zatvorenog oblika su istovremeno i torziono kruti preseci. Sastoje se iz
kolovozne ploe, vertikalnih limova glavnih nosaa i donje pojasne ploe koji zajedno obrazuju
jednoelijiski ili vieelijski sanduasti presek.
Za drumske mostove manjih i srednjih raspona, okvirno za:

prosta greda max 50m,

kontinualna greda max100m,

glavni nosai se izvode kao puni limeni glavni nosai otvorenog preseka. Visina punih glavnih
nosaa otvorenog preseka odreuje se iz empirijskih izraza i to:

za prostu gredu h=l/10-l/12,

za kontinualnu gredu h=l/12-l/30,

gde je l raspon mostovske konstrukcije. Kod punih glavnih nosaa kontinualnog sistema sa
kolovozom na gornjem pojasu potrebno je obezbediti stabilnost pritisnutog donjeg pojasa protiv bonog
izvijanja, pa je neophodno predvideti horizontalni spreg koji ujedno poveava i torzionu krutost gavnih
nosaa.

- METALNI MOSTOVI Glavni nosai zatvorenog, sanduastog preseka nalaze svoju racionalnu primenu za raspone
drumskih mostova sistema:

prosta greda l50m,

kontinualna greda l100m.

Visina sanduastih glavnih nosaa obino iznosi:

za prostu gredu h=l/20-l/10,

za kontinualnu gredu h=l/30-l/15, gde je h konstantno,
za kontinualnu gredu h=l/20-l/30 nad srednim osloncima i h=l/60-l/40 nad krajnjim
osloncima i u polju, gde je h promenljivo.

Debljina donjeg pojasa se kree od 10-30 (40)mm, a debljina vertikalnog lima 10-18mm.
Sanduasti popreni preseci nalaze primenu kod irokih mostova i mostova u krivini zbog ekscentrinog
optereenja od vozila, zbog svoje znatne torzione krutosti. Torziona krutost je neophodna i kod
konstruktivnih sistema mostova sa kosim kablovima i viseim mostovima.
Posebnu panju pri projektovanju mostvskih konstrukcja treba posvetiti obezbeenju stailnosti
vertikalnih limova i donjeg pojasnog lima u zonama pritiska na izboavanje, kako u toku eksploatacije,
tako i u toku montae. Stabilnost limova se obezbeuje podunim ukruenjima otvorenog ili zatvorenog
preseka i poprenim ukruenjima koji su u vidu zatvorenih okvira u presecima gde su popreni nosai
ortotropne ploe, pri emu svaki 3-6 (ili 8-12m) zatvoreni okvir ima i dodatne dijagonale. Ova reetkasta
poprena ukruenja imaju za cilj da obezbede poveanu nedeformabilnost sanduka. Kod spregnutih
mostovskih konstrukcija elini deo preseka je pun limeni nosa I preseka, simetrian ili nesimetrian, ili
je pak u pitanju zatvoreni sanduast presek. Nesimetrini preseci su ekonominiji, a gornja pojasna lamela
treba da bude toliko iroka da je mogue izvesti zavarivanje modanika na nju.
Orijentaciono, dimenzije poprenog preseka nesimetrinog I preseka mogu se odrediti iz sledeih
empirijskih relacija:

b fo ,max = 200 250mm

t fo ,max = 10 12mm > e/10

t w = 8 + l (cm)/750 (mm)
d = l / 25 l / 15 kod proste grede,
d = l / 30 l / 20 kod kontinualne grede,

b f 1 = d / 4 + 100mm, b f 1,min = h / 6
50mm

t f 1 ,t f 2 ,t f 3 30mm

Sprezanje AB ploe i elinog nosa ostvaruje se krutim, elastinim modanicima, njihovom

kombinacijom, kao i visokovrednim prednapregnutim zavrtnjevima, u zavisnosti od naina prenoenja
smiuih sila. Kruti modanici se najee koriste kod spregnutih mostova gde su smiue sile vee, a
kolovozne ploe veih debljina. Ovi modanici prenose smiue sile pomou ela smicanjem, a rade od
delova valjanih profila I, U, L, T ili od cevi i limova debljine 15-30mm. Rastojanje izmeu modanika
treba da bude to manje, i ne treba da prekorai 2-3 debljine ploe. Na ovaj nain postie se ravnomernije
uvoenje pritiska sa modanika na plou. Elastini modanici smiue sile prenose savijanjem, zatezanjem
i smicanjem. U ovu grupu spadaju epovi sa glavom, otvorena i zatvorena sidra. Najrasprostranjeniji tip
modanika su epovi sa glavom. Njihovo minimalno rastojanje u pravcu nosaa je 5d, a upravno na pravac
3,5d, gde je d prenik epa. Najvei razmak epova je 600mm. Da bi se ostvarilo uspeno zavarivanje epa
elektrinim otporom, prenik im je ogranien na 22m. Sidra se u mostogradnji najee koriste u

- METALNI MOSTOVI -

kombinaciji sa krutim modanicima. Rade se od glatke armature prenika d=12-18mm. Duina

ubetoniranog sidra u pritisnutoj zoni betona je min30d. Na kraju sidra je obavezno kuka. Ukoliko je sidro
zatvoreno, prenik ome ke vei od 15d. Kod prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva sila smicanja se
prenosi trenjem izmeu betona i elika. Primenjuju se kada se za kolovoznu tablu koriste gotove montane
AB ploe.