Sadraj

Preseljenje na Maltu
Pronalaenje smetaja
Iznajmljivanje nekretnina
Kupovina nekretnina
Prijavljivanje za boravinu dozvolu

1
1
1-2
2-3

Zapoljavanje
Radne dozvole
Zvanini dokumenti

3-5
5

Uslovi rada
Mladi radnici
Ugovori o radu
Samozapoljavanje
Zapoljavanje tokom studija
Zarada

5
5-7
7-8
9
9

Radno vreme
Nedeljno radno vreme
Organizacija radnog vremena
Prekovremeni rad

10
10-11
11

Odsustvo
Godinji odmor
Porodiljsko odsustvo
Odsustvo radi nege deteta
Bolovanje
Druge vrste odsustva
Prestanak radnog odnosa

11
12
12-13
13
13-14
14

Uslovi za ivot
Politiki, administrativni i pravni sistem
Zarada i oporezivanje
Pravo na socijalnu sigurnost
Zdravstvena nega
Potreba za zdravstvenim osiguranjem
Kulturni i drutveni ivot

15
15
15-16
16
17
17-18

Privatni ivot
Roenje
Brak
Prevoz

18
18
18

Korisni linkovi
Linkovi po alfabetskom redosledu

19 -23

Preseljenje na Maltu
Pronalaenje smetaja
Nekretnine za prodaju i iznajmljivanje se oglaavaju u lokalnim novinama od strane vlasnika
ili agencija za nekretnine i na njihovim internet stranicama. Dostupnost nekretnina na Malti
se razlikuje od mesta do mesta.
Iznajmljivanje nekretnina
Dostupnost nekretnina za iznajmljivanje se razlikuje u zavisnosti od lokacije a te nekretnine
su najvie dostupne u tradicionalnim turistikim zonama.
Ugovor o zakupu se zakljuuje izmeu ugovornih strana u pismenoj formi. Kirija se obino
plaa mesec dana unapred a zakupodavac moe da zatrai uplatu do tri kirije unapred kao
depozit.
Protivzakonita je diskriminacija lica prilikom pronalaenja smetaja. Za detaljnije informacije
kontaktirajte Dravnu komisiju za promovisanje jednakosti (eng. National Commission for the
Promotion of Equality - NCPE) koja je zvanino telo koje se bavi sluajevima diskriminacije u
pogledu
snabdevanja
robom
i
uslugama.
Pogledati
i
dokument
http://msdc.gov.mt/en/NCPE/Documents/Projects_and_SpecificInitiatives/_m_Not_
Racist/imnrb_research(1).pdf.
Kupovina nekretnina
Strani dravljani mogu da kupuju nekretnine po Zakonu o kupovini nepokretnosti koji im
omoguava da kupuju nekretnine pod odreenim uslovima. Dravljani zemalja koje nisu
lanice EU moraju da dobiju dozvolu za kupovinu nepokretnosti da bi mogli da kupuju
nekrenine na Malti a ta dozvola se izdaje pod uslovom da:

u sluaju stanova ili etanih stanova, nekretnina ima minimalnu vrednost od

103906 evra dok sve ostale nepokretnosti moraju da imaju minimalnu vrednost od
173129 evra.
kupljena nekretnina mora da bude namenjena za potrebe stanovanja stranog
dravljanina lino.

Sluba za poreze na prenos kapitala u okviru Odseka za unutranje prihode Ministarstva

finansija je zaduena za administraciju kupovine nepokretnosti od strane stranih dravljana 1.
Trokovi prilikom kupovine nekretnina su sledei:
-

Porez na dokumentaciju: 5% od vrednosti nekretnine koji se plaa iz dva dela: 1%

prilikom potpisivanja preliminarnog ugovora koji se mora overiti u Odseku za
unutranje prihode2 da bi bio validan a ostatak se plaa po objavljivanju javne
isprave.
Sudski trokovi: oko 1% od nabavne cene.
Trokovi koji se odnose na provere u pogledu prava vlasnitva nad nekretninom.
Dozvola za kupovinu nepokretnosti: 233 evra
Ukoliko se nekretnina ne pronae direktno preko vlasnika ve preko agencije za
nekretnine, trokove agencije plaa vlasnik/prodavac dok u sluaju brokera
(privatnog agenta) trokove brokerae plaaju i kupac i prodavac u iznosu od po
1%.

Prijavljivanje za boravinu dozvolu

Sluba za pitanja dravljanstva i
emigracije je ovlaena za izdavanje
jedinstvene boravine dozvole stranim
draljanima. Boravine dozvole se izdaju
stranim dravljanima koji imaju dozvolu
boravka na Malti zbog konkretne svrhe
odnosno
radi
zapoljavanja,
samozapoljavanja, iz zdravstvenih
razloga,
ekonomske
nezavisnosti,
studiranja,
spajanja
porodice,
dugoronog boravita, partnera, izuzea
od dravnih zakona u pogledu
visokokvalifikovanih strunjaka ili drugih
razloga.

1
2

http://www.ird.gov.mt/aip/aip.aspx
http://www.ird.gov.mt/default.aspx

Prijave za boravine dozvole moraju da se podnose na posebnim obrascima predvienim za

te svrhe. Pomenuti obrasci, shodno konkretnoj svrsi boravka su dostupni u elektronskoj formi
http://mhas.gov.mt/en/MHAS-Information/Services/Pages/Residence.aspx
U sluaju zapoljavanja/samozapoljavanja/zdravstvenih razloga, podnosilac prijave mora
da podnese potrebnu dokumentaciju uz svoj zahtev. Boravine dozvole se u principu izdaju
na period od godinu dana. Taj period moe da bude i krai ukoliko svrha u koju se dozvola
izdaje ima konkretno vremensko ogranienje (kao to je radna dozvola koja se trai na
period od 10 meseci).
Zapoljavanje
Radne dozvole
Udruenje za zapoljavanje i obuku je
entitet koji obrauje prijave za izdavanje
radnih dozvola za strane dravljane
vezano za njihovo zapoljavanje na Malti.
Svim stranim dravljanima koji ele da
rade na Malti treba radna dozvola.
Prijave za radnu dovolu se razmatraju
shodno situaciji na tritu rada i ne izdaju
se automatski ve ukoliko za predmetno
radno mesto nema kandidata iz
Evropskog
ekonomskog
prostora/vajcarske.
Radne dozvole se ne izdaju radnicima koji nee redovno i stalno obavljati svoj posao na
Malti. Poslodavci koji ele da zaposle radnika sa glavnim radnim mestom u nekoj drugoj
zemlji ne moraju da se prijavljuju za radnu dozvolu. Radna dozvola nije prenosiva i izdaje se
odreenom radniku za obavljanje odreenog posla. U tom pogledu, poslodavac ne moe da
koristi radnu dozvolu koja se izda jednom radniku za drugog radnika, ak i u sluaju da
on/ona obavlja isti posao kao radnik kome je prvobitno izdata radna dozvola. Radnik ne
moe da koristi radnu dozvolu za neko drugo radno mesto ili za drugog poslodavca, ak ni u
sluaju honorarnih poslova.
Radna dozvola koja se stranom dravljaninu izdaje za odreenog poslodavca je potrebna
kao vid obavezivanja izmeu njih. U sluaju stranih dravljana, Udruenje za zapoljavanje i
obuku nee izdavati radne dozvole licima koja jo uvek imaju vaeu radnu dozvolu kod
drugog poslodavca.

Radna dozvola moe da bude prenosiva po formalnom obavetavanju Udruenja u sluaju

promene naziva poslodavca, spajanja ili preuzimanja firmi i u sluaju prenosa zaposlenih iz
jednog preduzea u drugo u okviru iste grupe kompanija.
U sluaju prijave za novu radnu dozvolu za strane dravljane, poslodavac mora da popuni
prijavni obrazac i podnese isti lino ili potom Jedinici za radne dozvole zajedno sa radnom
biografijom, opisom radnog mesta, referencama/preporukama, jednom kopijom pasoa,
kopijom putnog lista, kopijom vaee vize (ukoliko se strani dravljanin nalazi na Malti),
kopijom diplome i akreditacije/priznavanja, preporukom poslodavca sa opisom radnih mesta,
visinom naknade i dokazom potrage za dravljanima iz Evropskog ekonomskog
prostora/vajcarske/Malte.

to se tie taksi, strani dravljani moraju da plate 150 evra prilikom podnoenja prijave i 80
evra prilikom izdavanja dozvole. Prijava za obnavljanje radne dozvole, uz plaanje
adekvatne takse, mora da bude primljena bar osam nedelja pre isteka vaee radne dozvole
a izdaje se i potvrda uplate. Ukoliko se prijava za obnavljanje radne dozvole ne poalje
blagovremeno a vaea istekne, stranom dravljaninu nee biti dozvoljeno da nastavi sa
radom po isteku njegove ili njene dozvole i morae da podnese novu prijavu. Prijave za
obnavljanje radne dozvole mora da prati dokaz o uplati dravnog osiguranja i poreza na
dobit.
U sluaju odbijanja prijava, podnosioci prijava mogu, u roku od jednog kalendarskog meseca
od datuma prijema obavetenja o odbijanju, podnesu zahtev za ponovno razmatranje. U
zahtevu za ponovno razmatranje kandidati moraju da dopune zahtev za izdavanje dozvole

novim informacijama i/ili obrazloenjem zato bi trebalo pozitivno reiti zahtev. U sluaju
odbijanja, mogue je podneti samo jedan zahtev za ponovno razmatranje. Ponovno
razmatranje je mogue samo u sluaju preispitivanja uslova na tritu rada. Ukoliko se
prijava odbije po osnovu bezbednosti, zdravlja ili dozvole za druga zainteresovana lica,
ponovno razmatranje nije mogue. Poslodavac ne moe da podnese drugu prijavu za isto
lice za isto radno mesto za koje je odbijena prijava a potom i zahtev za ponovno razmatranje
tokom sledeih 6 meseci od datuma drugog obavetenja o odbijanju.
Zvanini dokumenti
Svi zvanini dokumenti, ukljuujui i pasoe, koje zaposleni koriste za podnoenje prijava za
dozvole ili propratne dokumente, treba vratiti vlasniku dokumenata a zadravanje takvih
doumenata na neodreeni vremenski period je protivzakonito.
Uslovi rada
Mladi radnici
Mladni radnik je lice koje je napunilo 16 godina a ima manje od 18
godina. Na Malti u radni odnos mogu da stupe samo lica starija od
16 godina.
Ugovori o radu
Zaposlenje na Malti uvek obuhvata ugovor o radu kojim je zaposleni
saglasan u pogledu obavljanja odreenih poslova za poslodavca u
razmenu za dogovorenu novanu naknadu a zaposlenom se
predaje pismena izjava u kojoj se navode uslovi zaposlenja.
Zaposlenje moe da bude na odreeni ili neodreeni vremenski
period i sa punim radnim vremenom ili honorarno. Poslodavac treba
da bude u mogunosti da obezbedi primerak ugovora o radu na
engleskom i/ili maltekom jeziku.
Uestalost uplata varira u zavisnosti od prirode posla. Upate se
obino vre u ekovima ili direktno na raun u banci.
Period probnog rada se obino dogovara prilikom zapoljavanja.
Probni rad obino traje 6 meseci ukoliko se obe strane ne dogovore
za krai probni rad ili dui probni rad za visokoprofilne
poslove/poslove upravljanja.

Tokom probnog rada, obe strane mogu da raskinu radni odnos bilo iz kog razloga pod
uslovom da se drugoj strani urui obavetenje o raskidu radnog odnosa nedelju dana
unapred u sluaju da je radnik zaposlen kod poslodavca tokom vie od mesec dana u
kontinuitetu.
Uprkos gorepomenutom, ukoliko poslodavac odlui da otpusti trudnicu iji probni rad jo
uvek traje, mora u vreme otputanja da u pismenoj formi navede razloge za otputanje
zaposlene kako bi dokazao/la da otputanje nije povezano sa trudnoom. Ukoliko
poslodavac ne navede razloge za otputanje u pismenoj formi u vreme otputanja ili ukoliko
zaposlena smatra da je bilo koji razlog koji navede poslodavac neopravdan i da je otputanje
nekorektno, zaposlena moe da podnese albu za navodno nekorektno otputanje
Industrijskom tribunalu u roku od 4 meseca od datuma otputanja.
Ukoliko se radni odnos raskida usled vika radne snage, lice e imati pravo na ponovno
zaposlenje ukoliko radno mesto bude ponovo dostupno u roku od godinu dana od datuma
prekida radnog odnosa.
Kada poslodavac namerava da raskine radni odnos zaposlenog po osnovu tehnolokog
vika, najpre se otputaju radnici koji su poslednji zaposleni.
Ugovori o privremenim poslovima i ugovori o radu na odreeno vreme istiu kada se
navedeni period zavri bez otkaznog roka.
U sluaju radnika zaposlenih na odreeno vreme iji je
ugovor o radu istekao a poslodavac ga je zadrao, smatrae
se da je zadran na neodreeni vremenski period ukoliko se
pomenutom radniku ne obezbedi novi ugovor u roku od prvih
dvanaest radnih dana po isteku prethodnog ugovora.
Najei ugovori o radu su ugovori na neodreeno vreme
koji se ponekad zovu ugovori za stalno. Najnoviji trendovi na
tritu rada pokazuju da ugovori na odreeno vreme postaju
sve uestaliji na viim rukovodeim mestima i za
kvalifikovane radnike za projektne ugovore.
Poslodavac moe da ponudi nekoliko ugovora na odreeno
uzastopno ali mora da postoji prihvatljivo objanjenje za to.
Shodno zakonu Malte, nakon etiri godine, ugovor o
privremenim poslovima mora da pree u ugovor o radu i
tako bi radnik bio angaovan za stalno.

Na Malti je u porastu trend privremenog angaovanja osoblja iz specijalizovanih agencija.

Ove usluge se koriste za niskokvalifikovane poslove ali su manje popularni u strunom
sektoru. Agencije za iznajmljivanje radne snage mogu da naplate trokove klijentu radi
pokria poreza, osiguranja i naknade tete kao i trokova radne snage.
Kada je radnik angaovan honorarno sa kliznim radnim vremenom, broj radnih sati nedeljno
e biti prosean broj radnih sati u uzastopnim periodima od trinaest nedelja poev od prvog
januara svake kalendarske godine.
Ugovori o radu mogu da se dopune dodatnim uslovima kao to su, izmeu ostalih, uputstva
koja se tiu radnog vremena, ponaanja radnika, nagrada i internih pravila.

Samozapoljavanje
to se tie stranih dravljana, potrebna je radna dozvola i odobrava se samo u izuzetnim
sluajevima. Da bi se kvalifikovao za status samozaposlenog, strani dravljanin mora da
ispunjava jedan ili vie sledeih kriterijuma:
a. Investicija u kapitalni izdatak na Malti od bar 100000 evra u roku od 6 meseci od datuma
izdavanja dozvole od strane Udruenja za zapoljavanje i obuku. Kapitalni izdatak se mora
sastojati samo od osnovnih sredstava (kao to su nekretnine, postrojenja i oprema) koja se
koriste u poslovne svrhe shodno poslovnom planu koji se podnosi uz prijavu. Ugovori o
zakupu se ne priznaju. Pomenuti izdatak mora da bude podran priznanicama na ime

stranog dravljanina. Prijavu mora da prati i propratno pismo za stranog dravljanina izdato
od strane ugledne banke sa Malte u kome se potvruje da strani dravljanin ima sredstva za
podizanje tog kapitala. Dalje, potreban je i poslovni plan u kome se jasno prikazuje kada e
doi do pomenute investicije, u roku od dvanaest meseci od podnoenja prijave;
b.
Visokokvalifikovani inovatori sa pouzdanim poslovnim planom koji mora da se
podnese uz prijavu koji moraju da zaposle bar tri dravljanina iz Evropskog ekonomskog
prostora/vajcarske/Malte u roku od osamnaest meseci od osnivanja firme;
c.
Ekskluzivni predstavnik strane kompanije (sa dobrom reputacijom i bar tri godine
poslovanja u inostranstvu) koji eli da otvori predstavnitvo na Malti potreban je dokaz o
zastupnitvu;
d.
Lice koje vodi projekat koji je zvanino odobren od strane Malta Enterprise i o
kome je Malta Enterprise zvanino obavestila Udruenje za zapoljavanje i obuku.
Nakon izdavanja radne dozvole, potrebno je ispratiti sledeu proceduru za
samozapoljavanje:
-

Registracija kod Udruenja za zapoljavanje i obuku slanjem registracionog

obrasca i za poslodavca i za njegove/njene radnike. Ti obrasci mogu da se
preuzmu u prostorijama Udruenja za zapoljavanje i obuku ili sa internet stranice
Udruenja za zapoljavanje i obuku.3
Registracija u Odseku za unutranje prihode u statusu samozaposlenog odlaskom
u prostorije njihovog korisnikog servisa ili preko njihove internet stranice.4
Prijava za trgovaku dozvolu pri Ministarstvu trgovine. Ako poslovanje
podrazumeva uvoz ili izvoz, potrebna je i dozvola za uvoz ili izvoz.

Pored toga, lice e moda morati da stupi u kontakt i sa lokalnim bankama 5 kao i sa
Upravom za ivotno okruenje i planiranje (eng. Malta Environment and Planning Authority MEPA)6 i Malta Enterprise.7
MEPA izdaje dozvole za planiranje i razvoj. One mogu da variraju od promene upotrebe za
postojee dozvole do potpuno novih dozvola za nova radna mesta. Ove dozvole uzimaju u
obzir razne faktore od parkinga do ekolokih pitanja.
Malta Enterprise je dravna agencija koja je usredsreena na privlaenje unutranjih
investicija i podrku preduzeima na Malti. Moe da obezbedi smernice buduim
samozaposlenima u sluaju svih njihovih upita.
3

http://www.etc.gov.mt/Index.aspx
http://www.vat.gov.mt/en/Pages/Home-Page.aspx
5
http://www.maltabankers.org/listofmemberbanks?l=1
6
https://www.mepa.org.mt/home?l=1
7
http://www.maltaenterprise.com/en
4

Zapoljavanje
tokom studija
Samo strani studenti
sa
boravinom
dozvolom izdatom
od strane Slube za
pitanja dravljanstva
i emigracije shodno
Pravnom
obavetenju
29
mogu da stupe u
radni odnos, na
ogranien broj sati
nedeljno
pod
uslovom da imaju
radnu dozvolu.
Studentima se ne odobrava samozapoljavanje. Gorepomenuto pravno obavetenje se ne
odnosi na strane studente engleskog jezika na Malti i stoga Udruenje za zapoljavanje i
obuku nee prihvatati prijave za izdavanje radne dozvole. Prijave za radne dozvole za
studente prima poslodavac koji eli da zaposli studenta.
Zarada
Svi zaposleni dobijaju poviicu plate na godinjem nivou koje je povezano sa trokovima
ivota. Isplate po satu, dnevnice i isplate po uinku se vre barem dva puta meseno.
Zarade se isplauju barem jednom meseno.
Iako je predviena minimalna zarada, veina zarada je vea od tog iznosa.
Minimalna zarada za razne sektore se odreuje od strane dravnih vea za zarade ili preko
kolektivnih ugovora specifinih za odreene oblasti. Ovi pravno obavezujui ugovori se
primenjuju podjednako i na radnike sa Malte i na strane dravljane. Kolektivni ugovori
ponekad odobravaju posebne uslove i privilegije u pojedinim oblastima.
Zaposleni mogu da dobiju i dodatnu naknadu u vidu slubenog vozila, smetaja, trokove
komunikacije i zdravstvenog osiguranja. Ekskluzivne beneficije poput slubenih vozila se
smatraju oporezivom dobiti i stoga ih poreski organi klasifikuju kao oporezivu vrednost.

Radno vreme
Nedeljno radno vreme
Nedeljno radno vreme kompanija na
Malti je 40 asova nedeljno.
Shodno zakonu Malte, maksimalno
radno vreme za sve vrste radnih mesta
je 48 sati (odn. 40 sati redovnog radnog
vremena i 8 sati prekovremnog rada), sa
prekovremenim radom koji se naknadno
plaa. Nijedan poslodavac ne moe da
primora radnika da radi vie od
prosenih 48 sati nedeljno bez
prethodne pismene saglasnosti radnika
za obavljanje poslova vie od 48 sati
nedeljno u proseku.
Stvarno radno vreme se razlikuje od
sektora do sektora i regulie se
kolektivnim ugovorima i od strane
Dravnog vea za zarade, u zavisnosti
od oblasti.
Organizacija radnog vremena
Poslodavac po sopstvenom nahoenju organizuje radno vreme potujui ogranienja
relevantnih zakonskih zahteva (koja se odnose na vreme za predah, pauzu, odsustvo i noni
rad). Svaki radnik ima pravo da minimalni svakodnevni odmor od 11 sati uzastopno tokom
perioda od 24 asa u okviru kojih radnik obavlja poslove za poslodavca.
Svaki zaposleni ima pravo na pauzu ako je radno vreme due od 6 sati. Pored
svakodnevnog minimalnog odmora od 11 sati uzastopno, zaposleni imaju pravo na nedeljni
minimalni odmor od 24 asa bez prekida, za svaki sedmodnevni interval tokom kog radnik
obavlja poslove za poslodavca.
Svaki zaposleni ima pravo na plaeni godinji odmor u trajanju od minimalnog broja sati koji
odgovara etiri sedmice i etiri radna dana raunato na osnovu radne nedelje od 40 sati i
radog dana od 8 sati.
Redovan noni rad zaposlenih ne bi trebalo da prelazi prosek od 8 sati tokom perioda od 24
asa. Poslodavac mora da obezbedi da nijedan radnik koji radi none smene a iji posao

10

podrazumeva posebne rizike ili teak fiziki ili mentalni napor ne rade due od 8 sati bilo u
kom periodu od 24 asa tokom kog se obavlja noni rad.
Prekovremeni rad
Prekovremeni rad, pod kojim se podrazumeva radno vreme koje je due od redovnog
radnog vremena, ne sme u proseku da premauje maksimalno radno vreme shodno zakonu
o radu koje iznosi 48 sati nedeljno sem ako se radnik dobrovoljno ne saglasi za dui rad.

Odsustvo
Godinji odmor
Zaposleni sa punim radnim vremenom od 40 sati nedeljno imaju pravo na 192 sata odmora
godinje. Godinji odmor moe da se koristi u dogovoru sa poslodavcem.
Dravni praznici predstavljaju jo 14 slobodnih dana
kada istu padaju na radni dan. Sledi lista dravnih
praznika tokom cele godine:
1 januar
- Nova godina
10 februar
- Brodolom Sv. Pavla
19 mart
- Sveti Jozef
31 mart
- Dan osloboenja
Veliki petak
- (klizni datum)
1 maj
- Praznik rada
7 jun
- Sette Giugno
29 jun
- Sveti Petar i Sveti Pavle
15 avgust
- Velika
gggggggggggggggggGospojina
8 septembar
- Dan pobede
21 septembar
- Dan nezavisnosti
8 decembar
- Praznik bezgrenog
i.i.i.i.i zaea
13 decembar
- Dan republike
25 decembar
- Boi

11

Porodiljsko odsustvo
Radnica ima pravo na porodiljsko
odsustvo u trajanju od 18 nedelja bez
prekida. Ona mora da obavesti
poslodavca bar 4 nedelje pre odlaska na
porodiljsko odsustvo, u onoj meri koliko
je to objektivno izvodljivo.
Porodiljsko odsustvo se koristi na
sledei nain:
(a) 6
nedelja
porodiljskog
odsustva se mora uzeti odmah
nakon poroaja;
(b) 4
nedelje
porodiljskog
odsustva
se
koristi
neposredno pre oekivanog
datuma poroaja, ukoliko se
poslodavac i radnica ne
dogovore drugaije;
(c) Preostalo vreme bolovanja se
koristi, u celini ili delom, ili
neposredno pre ili odmah
nakon
gorepomenutih
intervala, shodno zahtevu
poslodavca.
Ukoliko radnica nije u mogunosti da iskoristi porodiljsko odsustvo pre datuma poroaja, deo
bolovanja moe da iskoristi nakon poroaja.
Tokom prvih 14 nedelja porodiljskog odsustva, zaposlena ima pravo na isplatu pune zarade
dok joj se naredne 4 nedelje uplaivati posebna naknada u visini naknade zarade tokom
bolovanja predviene Zakonom o socijalnoj sigurnosti i to shodno uslovima i odredbama.
Odsustvo radi nege deteta
Odsustvo radi nege deteta je zasebno pravo i mukaraca i ena kojim se odobrava
neplaeno odsustvo radi nege deteta zbog roenja, usvajanja ili zakonskog starateljstva
kako bi se omoguila nega tog deteta u trajanju od 4 meseca, sve dok dete ne napuni 8
godina. Ukoliko odsustvo radi nege deteta nije iskorieno ili je samo delimino iskorieno,
radnik e imati pravo na takvo odsustvo ak i u sluaju promene poslodavca ili promene

12

radnog mesta.
Zaposleni u privatnom sektoru mogu da uzmu do 4 meseca neplaenog odsustva radi nege
deteta. Sa druge strane, dravni slubenici mogu da iskoriste maksimum godinu dana
neplaenog odsustva radi nege deteta po detetu a samo jednom, 5 godina neplaenog
odsustva. Takoe, odsustvo radi nege deteta mogu da podele oba roditelja.

Bolovanje
Zaposleni moraju da obaveste poslodavca u najkraem roku kada se razbole. Potrebna je
potvrda lekara.
Zaposleni imaju pravo na zaradu tokom bolovanja u skladu sa zakonom Malte ili vaeim
kolektivnim ugovorom. Kada dozvoljeni period za bolovanje istekne, poslodavac vie nema
obavezu isplate zarade. Zaposleni ima pravo na naknadu u visini naknade zarade tokom
bolovanja koju predvia Sluba za socijalnu sigurnost i to shodno zakonskim uslovima i
odredbama.
Druge vrste odsustva
Poslodavci su zakonski obavezni da svakom radniku odobre minimum 15 slobodnih plaenih
sati zbog hitnih porodinih razloga. Ukupan broj sati koje zaposleni moe da koristi za hitne
porodine obaveze se odbija od sati godinjeg odmora. Honorarni radnici imaju pravo na
jednako odsustvo zbog hitnih obaveza.

13

Trudnica ima pravo na slobodne sate, bez gubitka naknade i drugih povlastica, radi odlaska
na preglede pre poroaja, ukoliko ti pregledi moraju da se obave u toku radnog vremena.
Poslodavac moe da trai dokumentaciju koja pokazuje zakazano vreme tih pregleda.
Prestanak radnog odnosa
Do prestanka radnog odnosa moe da doe ukoliko poslodavac ima ozbiljan razlog za raskid
radnog odnosa. To moe da se odnosi na radnike pojedinano ili moe da bude uopten i da
se odnosi na finansijske potekoe ili potekoe u radu. Tu spadaju smanjenje obima posla
iz ekonomskih razloga ili razloga koji se tiu proizvodnje. Otkup firme ne ovlauje
poslodavca na otputanja usled vika radne snage. Radni odnos moe da se raskine usled
ozbiljnih prestupa.
Poslodavac mora da obavesti zaposlenog neto ranije pre kraja radnog odnosa. Ukoliko se
ne dogovori drugaije, ovaj otkazni rok zavisi od trajanja radnog odnosa.
Otkazni rokovi na Malti su sledei:
Vie od mesec dana ali ne vie od 6 meseci: 1 nedelja
Vie od 6 meseci ali ne vie od 2 godine: 2 nedelje
Vie od 2 godine ali ne vie od 4 godine: 4 nedelje
Vie od 4 godine ali ne vie od 7 godina: 8 nedelja
Vie od 7 godina: dodatnih nedelju dana za svaku sledeu godinu radnog staa do
maksimum 12 nedelja.
Poslodavac i radnik se mogu dogovoriti i za due otkazne rokove u sluaju tehnikih,
administrativnih, izvrnih ili upravljakih radnih mesta.
Otkazni rok poinje narednog dana nakon datuma davanja otkaznog roka.
Zaposleni koji smatraju da su neopravdano otputeni ili tvrde da su bili izloeni diskriminaciji
bi trebalo da se konsultuju sa Slubom za industrijske odnose i zapoljavanje ili sindikatom u
svojoj firmi i/ili potrae pravni savet u pogledu upuivanja svog sluaja industrijskom
tribunalu. U sluaju navodne polne, starosne, diskriminacije po osnovu jednakosti polova,
seksualne orijentacije, religijske/verske, rasne/diskriminacije po osnovu etnikog porekla i
porodinih odgovornosti moete da kontaktirate Dravnu komisiju za promovisanje
jednakosti.

14

Uslovi za ivot
Politiki, administrativni i pravni sistem
Malta je nezavisna demokratska republika. Ustav Malte iz 1974. godine odreuje ovlaenja
predsednika Malte koji se nalazi na elu drave. Meutim, predsednik u veini sluajeva
postupa na osnovu konsultacije sa premijerom. Predsednik za premijera bira lice koje je
najsposobnije da komanduje podrkom veine lanova Doma (predstavnika). Premijer
sprovodi izvrnu vlast.
Ustav definie funkciju i ovlaenja Parlamenta Malte,
ukljuujui i zakonodavnu mo. Parlament ine
predsednik i Dom predstavnika, Dom predstavnika ima
bar 65 lanova a cifra se razlikuje shodno odredbama
Ustava o dodeljivanju mesta nakon optih izbora. Izbori
za Dom predstavnika se odravaju na svakih 5 godina.
Graani Malte stariji od 18 godina imaju pravo glasa.
Tri glavne politike partije na Malti su Nacionalistika
stranka, Laburistika stranka i Alternattiva
Demokratika.
Zarada i oporezivanje
Poreske stope za pojedince se kreu od 0% do
35%. Oporezivanje zarade pojedinaca raste sa rastom
same zarade. to je vea zarada, vei je porez. Porez
na dobit je utvren na 35%. Zakon propisuje da je
poslodavac obavezan da svakog meseca izvri odbitak
iznosa poreza plativog na zarade.
Pravo na socijalnu sigurnost
Doprinosi i dodaci u pogledu socijalne sigurnosti ine
stub socijalne zatite usmerene ka ublaavanju
finansijskih potekoa kod bolesti, invaliditeta,
povreda, starosti i nezaposlenosti.
Za socijalnu zatitu Malte je zaduena Sluba za
socijalnu sigurnost u Valeti. Uplate doprinosa prikuplja
Odeljenje za oporezivanje zarada ali sredstvima
upravljaju organi nadleni za socijalnu sigurnost.

15

Sluba za socijalnu sigurnost je trenutno podeljena na 3 glavna sektora:

doprinosne naknade
nedoprinosne naknade
korisniki servis i meunarodni odnosi
Sluba se bavi pruanjem pomoi prilikom potraivanja bilo kakvih dodataka kao i optih
saveta i informacija. Stvarnom procenom zahteva za veinu dodataka kao i optom
administracijom organizacije se centralno bavi odeljenje za rad sa strankama ove slube.
Zdravstvena nega
Malta ima zdravstvenu negu sa visokim standardom. Medicinske ustanove su moderne i
dostupne i u vidu regionalnih zdravstvenih centara i optih bolnica. Dostupne su i specijalne
klinike i brojne privatne bolnice. Medicinsko osiguranje je preporuljivo ako traite negu u
privatnim klinikama i bolnicama.
Na Malti drava obezbeuje besplatne sveobuhvatne zdravstvene usluge svim poreskim
obveznicima. Svi stanovnici imaji pravo na preventivne preglede, ispitivanje, leenje i
rehabilitaciju. Usluge lekara opte prakse i nega se dopunjuju brojnim specijalizovanim
uslugama ukljuujui i prenatalne i postnatalne klinike, klinike za negu odojadi, ginekoloke
klinike, klinike za dijabetes, oftalmoloke klinike, psihijatrijske klinike, podijatrijske klinike,
fizioterapiju i klinike za terapiju i patologiju govora . Usluge babica prua Malta Memorial
District Nursing Association (MMDNA) na bazi ugovora.
Dravni zdravstveni sistem
funkcionie naporedo sa uspenim
privatnim sektorom i mnogi
stanovnici se odluuju za
privatne lekare opte medicine i
specijaliste koji rade u domenu
primarne
zdravstvene nege.

1
6

16

Potreba za zdravstvenim osiguranjem

Poslodavac je duan da obezbedi privatno zdravstveno osiguranje za stranog dravljanina,
pokrivajui sve vreme trajanja zaposlenja. Poslodavac treba da obezbedi kopiju rauna
premije osiguranja u roku od tri meseca od izdavanja dozvole, u suprotnom e dozvola biti
ponitena. Takvo zdravstveno osiguranje nije obavezno za pruaoce kune nege, ljude koji
rade sa osobama sa invaliditetom i osobama kojima je neophodna stalna nega, ili za strane
dravljane koji rade u javnoj slubi.

Kulturni i drutveni ivot

Malta ima bogat kulturni i drutveni ivot. Ostrva Malte nude pregrt mogunosti za one koji
su u potrazi za novim vetinama, otkrivanjem istorije ili rekreacijom. Ako Vas interesuje
sport, moemo odgovoriti na zahtev svima, od sezonskih entuzijasta do novajlija. Malta
poseduje fitnes i spa kapacitete u luksuznim hotelima i odmaralitima.

17

Noni ivot moe biti brzog tempa kao i u svakom drugom evropskom gradu. Leti i zimi
popularni lokalni i strani DJ-evi putaju muziku po klubovima. Na raspolaganju su kulturni
dogaaji od pozorita do tradicionalnih pozorinih predstava i koncerata tokom cele godine.

Privatni ivot
Roenje
Veina poroaja se obavlja u dravnim ili privatnim bolnicama. Svako novoroene se
registruje u Javnom registru i dodeljuje mu se Izvod iz matine knjige roenih. Bolnica izdaje
dokumentaciju o roenju deteta da bi ozvaniila mesto gde je dete roeno. Roditeljska
obaveza je da prijave roenje svog deteta.
Brak
Na Malti dvoje se mogu venati ceremonijom crkvenog venanja ili graanskim venanjem.
Zakon o matinoj knjizi venanih regulie sve brakove na Malti a postupak za pripremu
venanja izgleda ovako: dva meseca pre datuma venanja, par bi trebalo da podnese zahtev
za izdavanje najave venanja iz Javnog registra. Nakon svadbene ceremonije par potpisuje
Izvod iz matine knjige venanih. Parovi koji se planiraju venati u Gozou treba da se obrate
za izdavanje najave venanja u Matiarskom registru u Gozou.
Malteki parlament je 2014. godine izglasao novi zakon o legalizaciji istopolnih brakova
omoguujui ozakonjavanje istopolnih brakova sklopljenih u inostranstvu.
Prevoz
Javni prevoz na Malti i Gozou zvanino radi izmeu 5:30 i 23:00 asa. Postoje razliite linije
koje povezuju razliite lokacije na Malti sa centrima kao to su Valeta, Mater Dei Hospital I
aerodrom ili sa drugim destinacijama. Na Gozou razliite linije kreu od centralne take
autobuske stanice Victoria ka mnogim drugim lokacijama na ostrvu.
Za dalje informacije koje se
odnose na raspored saobraajnih
linija moete pozvati operatere
Linije za pruanje informacija na
21222000 ili pristupiti linku
www.publictransport.com.mt/route
s-and-timetables.

18

18

Korisni linkovi po alfabetskom redosledu

Birth, Marriage, Death registry forms
Public Registry, Evans Building,
Merchants Street, Valletta, Malta
Tel: 2229200
E-mail: pubreg.civilstatus@gov.mt
URL: https://secure2.gov.mt/certifikati/CertificateTypes.aspx
Capital Transfer Duty Department
46, Monti di Pieta Buildings,
Merchants Street,
Valletta Email:aip@gov.mt
Telephone: 22998171, 22998136, 22998106, 22998207
URL: http://www.ird.gov.mt/aip/aip.aspx
Commerce Division
Commerce Department, Lascaris Bastion, Valletta, VLT 2000, Malta
Tel:21226688
Fax:25690338
Email: commerce@gov.mt
Department of Citizenship and Expatriate Affairs
Evans Building
St. Elmo Place Valletta VLT 2000
Tel: 25904000, 25904800, 25904821
Fax: 25901830
E-Mail: citizenship@gov.mt
Department of Industrial and Employment Relations
121, Melita Street, Valletta - Malta VLT 1121 Tel:
21224245/6
E-mail: ind.emp.relations@gov.mt
URL: http://dier.gov.mt/en/Pages/home.aspx
Employment and Industrial Relations Act
Wages Councils Orders Chapter 452
URL: http://www.justiceservices.gov.mt/lom.aspx?pageid=27&mode=chrono&gotoid=452

19

Employment and Training Corporation

Head Office:
Hal Far BBG 3000 Malta Employment Licences Unit Tel:
2220182
Fax: 2220186
Website: www.etc.gov.mt Employment Licences Unit Guidelines:
http://etc.gov.mt/etc-portal/page/3/ELU-Guidelines.aspx#3.3
ETC Gozo Office
Imgarr Rd., Xewkija, Gozo
Tel: 21561513, 21562529
Fax: 21560697
ETC Job Centres
Birgu Job Centre
Kumpless Access Birgu
St. Edward Street
Birgu
Tel: +356 22201 911 / 2 / 3 / 4
Birkirkara Job Centre
Birkirkara Civic Center
Tumas Fenech Street
Birkirkara
Tel: +356 2220 1971
Mosta Job Centre
St. Anne Street
Mosta
Tel: +356 2220 1921 / 2 / 3
Qawra Job Centre
Kumpless Access Qawra
Frejgatina Street
Qawra
Tel: +356 2220 1931
Valletta Job Centre
St. Zachary Street
Valletta
Tel: +356 2220 1901 / 2 / 3 / 4

20

Zejtun Job Center

Paolo Freire Institute
December 13th Square
Zejtun
Tel: +356 2220 1981
House of Representatives
http://www.parlament.mt/home
Inland Revenue Customer Care Section
Block 4, Inland Revenue Department, Floriana
Tel: 22962296
e-mail: taxpayerservice.ird@gov.mt
Justice, Culture and Local Government
https://opm.gov.mt/en/justice/Pages/Justice-in-Malta.aspx
Legal Notices website
Department of Information
URL: http://www.gov.mt/en/Government/DOI/Pages/Department-of-Information.aspx
Malta and Environment and Planning Authority (MEPA)
St. Francis Ravelin,
Floriana.
Tel: 22900000
URL: www.mepa.org.mt
E-Mail: https://www.mepa.org.mt/contactusform?id=7
Malta Government website
https://www.gov.mt/en/Pages/gov.mt%20homepage.aspx
Malta Enterprise Corporation Malta
Industrial Parks Ltd
Guardamangia Hill
Pieta, Malta
Tel: 25420000
E-mail: info@maltaenterprise.com

21

Gozo Office Malta

Enterprise Industrial Estate
Xewkija, Gozo Tel: 2156
4700 Fax: 2156 4825
E-mail: gozo.office@maltaenterprise.com; info@investingozo.com
Malta Tourism Authority
http://www.mta.com.mt
www.visitmalta.com
Maltese Government
www.gov.mt
Ministry for the Family and Social Solidarity
www.mfss.gov.mt
National Commission for the Promotion of Equality
Gattard House, National Road, Blata l-Bajda HMR9010
equality@gov.mt
Tel: 25903850
www.equality.gov.mt
National Employment Authority
Ministry for Education and Employment
Block C Belt-is-Sebh Floriana
Tel: 25903875
Fax: 25903876
Social Security Act
http://www.justiceservices.gov.mt/DownloadDocument.aspx?app=lom&itemid=8794
Social Security Division
38, Ordinance Street Valletta
Tel: 25903000
Transport Malta
http://www.transport.gov.mt/organisation/contact-us-transport-malta

22

VAT Department
Malta Office
16, Centre Point Building, Triq Ta Paris
Birkirkara BKR 4633
Tel: 21499330-4/6
Fax: 21499365
Customer Helpline: 80074404
Email: vat@gov.mt
Gozo Office
VAT Office
Triq Enrico Mizzi
Victoria VCT 10
Tel: 21560481
Fax: 21460482
Young Persons (Employment) Regulations
Chapter 452, Employment and Industrial Relations Act
URL: http://www.justice.gov.mt

23