Pravilnici o Teh Normativima

PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA
niu Slubeni list SRJ
d:\baci\01
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA VISOKOFREKVENTNE
HIRURKE NOEVE*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izradi, eksploataciji i odravau visokofrekventnih hirurkih noeva (u daem tekstu: hirurki noevi);
2) postupak i nain oznaavaa i identifikacije hirurkih noeva;
3) tehnike mere zatite hirurkih noeva;
4) nain rukovaa i odravaa hirurkih noeva;
5) postupak i nain obezbeivaa odreenih svojstava i kvaliteta
hirurkih noeva pri ihovoj upotrebi;
6) blii sadraj tehnikog uputstva za hirurke noeve.
lan 2.
Osim termina i definicija utvrenih u propisu o jugoslovenskom
standardu za termine i definicije iz oblasti elektromedicinskih ureaja
i opreme, nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea
znaea:
1) Aktivna elektroda je elektroda predviena za stvarae odreenih
fizikalnih efekata potrebnih u elektrohirurgiji;
2) Aplikacioni deo je skup svih delova elektromedicinskih ureaja i
opreme (ukuujui i kablovske delove i aktivnu, neutralnu i bipolarnu
elektrodu) koji pri normalnoj upotrebi dolazi u kontakt sa pacijentom
ili rukovaocem tih ureaja, odnosno opreme;
3) Bipolarna elektroda je spoj dve aktivne elektrode na drau koje
se napajaju tako da visokofrekventna struja tee izmeu ih;
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 62/84.
d:\baci\01
4) Koagulacija je zatvarae malih krvnih sudova ili tkiva u

neposrednoj blizini aktivne elektrode usled prolaza visokofrekventne
struje;
5) Nazivna izlazna snaga je najvea visokofrekventna snaga
hirurkog noa koja se moe dobiti na neinduktivnom otporniku ija je
vrednost izmeu 50 i 2000 ;
6) Neutralna elektroda je elektroda sa odgovarajuom velikom
povrinom (najmae 1 cm2 po 1, 5 W izlazne snage) koja se privruje na
telo pacijenta da bi se omoguilo odvoee visokofrekventne struje;
7) Rezae je prosecae tkiva pacijenta prolaskom visokofrekventne
struje velike gustine u okolini aktivne elektrode;
8) Hirurki no je elektromedicinski ureaj sa svim pripadajuim
dodatnim delovima koji su nameeni za hirurke operacije pomou visokofrekventne struje tako da ne dolazi do neeenih stimulacija ivaca i
miia.
II. IZRADA, EKSPLOATACIJA I ODRAVAE HIRURKIH
NOEVA
lan 3.
Kuite hirurkog noa mora biti konstruisano tako da tenost
koja se preliva preko hirurkog noa pri normalnom radu ne moe navlaiti neizolovane aktivne delove, elektrinu izolaciju ili druge delove
koji kad se navlae nepovono dejstvuju na sigurnost pri upotrebi hirurkog noa.
lan 4.
Noni prekida hirurkog noa koji je nameen za rad u operacionim salama mora biti vodonepropustan, odnosno usled dejstva vode spoa
ne sme nastupiti smaee dielektrine vrstoe egove izolacije.
lan 5.
Dvostruki noni prekida koji se koristi za odvojeno ukuivae
hirurkog noa za rezae, odnosno koagulaciju, mora imati takav raspored prekidaa da se prekida za ukuivae hirurkog noa za rezae
nalazi levo, a prekida za ukuivae hirurkog noa za koagulaciju
desno, posmatrano sa strane operatora.
lan 6.
Dra za aktivne elektrode sa dva prekidaa mora biti izraen tako
da se prekidaem koji je blii elektrodi ukuuje hirurki no za
rezae, a prekidaem koji je dae od elektrode ukuuje se hirurki no
za koagulaciju.
lan 7.
Ako postoji samo jedan prekida (runi ili noni) za dovoee izlazne snage na izlaz hirurkog noa, nije dozvoeno istovremeno aktivirae vie od jedne aktivne elektrode.
d:\baci\01
lan 8.
Stvarna snaga, odreena otpornikom za optereee i poloajem
komande za podeavae nazivne izlazne snage hirurkog noa, ne sme
odstupati za vie od 20% od odgovarajue snage, prema dijagramima predvienim u lanu 23. stav 4. ovog pravilnika i ako je podeena vrednost za
10% vea od graduisane vrednosti.
lan 9.
Hirurki no sa nazivnom izlaznom snagom veom od 50 W mora biti
zatien od udara defibrilatora.
lan 10.
Hirurki no mora, bez oteea ili bilo kakvih drugih posledica
pri radu, podneti deset kratkih spajaa aktivne elektrode i neutralne
elektrode u trajau od po pet sekundi, sa pauzama izmeu kratkih spajaa u
trajau od po jedne minute, pri najveoj izlaznoj snazi.
lan 11.
Hirurki no mora biti izveden tako da na bilo kom poloaju
komande za podeavae nazivne izlazne snage ne sme nastati promena
postavene vrednosti snage niti promena naina rada hirurkog noa,
kad se no iskui, pa ponovo ukui, kao ni kad prestane napajae i kad
se ponovo uspostavi.
lan 12.
Hirurki no, pored mrenog prekidaa, mora imati i prekida za
aplikacioni deo, koji je ukuen samo dok je prekida pritisnut.
Elektrino kolo prekidaa za ukuivae aplikacionog dela mora se
napajati iz izvora koji je odvojen od mrenog dela noa.
Ako postoji provodna veza sa aplikacionim delom hirurkog noa,
napon izvora za napajae ne sme biti vei od 12 V efektivne vrednosti
naizmeninog napona, a za sve ostale sluajeve napon izvora ne sme biti
vei od 24 V efektivne vrednosti naizmeninog napona ili od 34 V jednosmernog napona.
Elektrino kolo prekidaa za aplikacioni deo ne sme da prozurokuje
odvodne struje niskih frekvencija (vee od dozvoenih), uz uslov samo
jedne greke.
lan 13.
Sila potrebna za ukuivae nonog prekidaa hirurkog noa
mora iznositi vie od 10 N, a mae od 50 N.
lan 14.
Hirurki no ija je nazivna izlazna snaga vea od 50 W i iji aplikacioni deo nije izolovan od zeme za niske i visoke frekvencije, mora
imati elektrino kontrolno kolo za ispitivae neprekidnosti kabla neutralne elektrode i pripadajuih spojeva. U sluaju prekida, elektrino
kontrolno kolo mora aktivirati zvuni signal i crveno indikatorsko sve-
d:\baci\01
tlo kao optiko upozoree. Intenzitet zvuka mora iznositi 65 dB na udaenosti 3 m od hirurkog noa i ne sme postojati mogunost za spoae
ukuivae i podeavae zvuka.
Elektrino kontrolno kolo mora biti napajano iz izvora koji je izolovan od mrenog dela hirurkog noa. Najvei dozvoeni napon iznosi
12 V efektivne vrednosti naizmeninog napona.
lan 15.
Hirurki no mora imati ugraenu napravu koja daje odgovarajui
zvuni signal kad je izlazno kolo ukueno, bilo namerno ili uz uslov
samo jedne greke.
Frekvencija zvuka mora biti u opsegu od 100 Hz do 1000 Hz, a najvei
intenzitet zvuka mora iznositi 65 dB na udaenosti 4 m od hirurkog
noa. Na hirurkom nou mora da postoji regulator intenziteta zvuka,
ali takav da se zvuk ne moe potpuno utiati ili iskuiti.
Zvuk elektrinog kontrolnog kola za ispitivae neprekidnosti
kabla neutralne elektrode i zvuk kojim se signalizira aktivnost izlaznog
kabla hirurkog noa moraju se meusobno razlikovati.
lan 16.
Izolacija kablova za elektrode bez obzira na to da li su u pitau
kablovi nameeni da se upotrebe vie puta ili nisu, mora izdrati visokofrekventni napon koji je dva puta vei od visokofrekventnog napona na
otvorenom izlazu hirurkog noa.
Izolacija kablova za elektrode mora izdrati napon od 3kV
efektivne vrednosti naizmeninog napona ija je frekvencija jednaka
frekvenciji elektroenergetske mree (50 Hz).
lan 17.
Hirurki no ija je nazivna izlazna snaga vea od 50 W mora imati
neutralnu elektrodu koja se ne sme koristiti pri radu sa bipolarnim
elektrodama.
lan 18.
Neutralna elektroda mora biti izraena tako da obezbedi povratni
put struje visoke frekvencije. Da ne bi nastale neeene posledice
(opekotine) na telu pacijenta, gustina struje visoke frekvencije na mestu
privrea neutralne elektrode mora biti dovono niska.
Neutralna elektroda za hirurki no ija je nazivna izlazna snaga
maa od 50W mora biti kapacitivno vezana za pacijenta.
Neutralna elektroda mora se celom povrinom prisloniti na telo
pacijenta.
Neutralna elektroda mora se nalaziti u najveoj moguoj blizini
operacionog poa, uzevi u obzir medicinske kontraindikacije.
lan 19.
Neutralna elektroda mora biti sigurno spojena sa kablom. Spajae
neutralne elektrode sa odgovarajuim kablom mora se izvesti tako da se
sprei provodni kontakt kabla neutralne elektrode sa telom pacijenta
d:\baci\01
ako nastane nenamerni prekid spoja. Kolo svake struje koja se koristi za
ispitivae neprekidnosti kabla neutralne elektrode mora se zatvarati
kroz neutralnu elektrodu.
Prekid u kolu neutralne elektrode ili odvajae kabla neutralne
elektrode smatra se uslovom samo jedne greke.
Neutralna elektroda mora biti pravilno postavena, sa dobrim
kontaktom, da ne bi prouzrokovala nepravilan rad ili suvie malu izlaznu snagu hirurkog noa.
lan 20.
Otpornost za jednosmernu struju izmeu aktivne elektrode i
neutralne elektrode hirurkog noa mora biti vea od 2 M da bi se smaila opasnost od neuromuskularne stimulacije.
Redni kapacitet u kolu aplikacionog dela aktivne elektrode ne sme
biti vei od 5 000 pF.
lan 21.
Prisilno hlaee hirurkog noa mora se, po pravilu, izbegavati.
Ako se takvo hlaee ipak primeni, struja vazduha mora biti usmerena
suprotno od pacijenta da bi se spreilo prodirae praine i bakterija do
operacionog poa.
lan 22.
Ako se istovremeno koriste hirurki no i ureaji za praee
fiziolokih funkcija pacijenta ija ulazna kola nemaju ugraene
zatitne otpornike ili visokofrekventne prigunice, elektrode tih
ureaja moraju se maksimalno udaiti od aktivne elektrode hirurkog
noa.
lan 23.
Nazivna izlazna snaga hirurkog noa izraava se zajedno sa vrednou otpornika za optereee na kome je nazivna izlazna snaga merena.
Prosena nazivna izlazna snaga hirurkog noa, izraunata za vreme
jedne sekunde, ne sme biti vea od 400 W za bilo koji nain rada.
Radna frekvencija hirurkog noa mora da bude u opsegu frekvencija od 0, 3 do 5MHz, osim pri upotrebi bipolarnih elektroda.
Zavisnost najvee izlazne snage od poloaja komandi za reime rada
hirurkog noa rezae i koagulacija, za optereee neinduktivnim
otpornicima u opsegu od 50 do 2000 prikazuje se dijagramima.
lan 24.
U celom opsegu podeavaa izlazne snage hirurkog noa, snaga u
neinduktivnom otporniku za optereee od 100 do 1.000 mora se poveavati sa poveaem izlazne snage.
Skala za podeavae izlazne snage hirurkog noa mora se badariti u relativnim odnosima prema nazivnoj izlaznoj snazi.
Ako je poetni poloaj skale za podeavae oznaen sa 0, na izlazu
hirurkog noa ne sme postojati visokofrekventna snaga kad se ruica za
podeavae izlazne snage postavi u taj poloaj. Ako je poetni poloaj
d:\baci\01
skale za podeavae oznaen sa MIN, izlazna snaga za taj poloaj ne sme

biti vea od 5% nazivne izlazne snage hirurkog noa, odnosno ne sme
biti vea od 10 W.
lan 25.
Ako aplikacioni deo hirurkog noa nije aktivan, a hirurki no
je pripremen za rad, moraju biti ispueni uslovi utvreni u propisu o
jugoslovenskom standardu za suzbijae radio-frekvencijskih smeti.
lan 26.
U proizvodi hirurkih noeva mora se vriti:
1) meree otpornosti jednosmernom strujom izmeu aktivne i
neutralne lektrode ili izmeu polova bipolarne elektrode;
2) funkcionalno ispitivae svih strujnih kola za indikaciju;
3) meree izlazne snage hirurkog noa.
III. TRAJNE ODVODNE STRUJE
lan 27.
Meree trajnih niskofrekventnih odvodnih struja na hirurkim
noevima sprovodi se prema propisu o jugoslovenskom standardu za meree
trajnih odvodnih struja na elektromedicinskim ureajima, odnosno
opremi, s tim da visokofrekventni oscilator za vreme merea ne sme
raditi iako su ukueni spoai ili unutrai izvori napajaa.
lan 28.
Za hirurke noeve tipa BF iji je aplikacioni deo odvojen od
zeme, a neutralna elektroda spojena sa zemom za radnu frekvenciju
noa, trajna visokofrekventna odvodna struja koja tee od neutralne
elektrode kroz neinduktivni otpornik od 200 prema zemi ne sme biti
vea od 150 mA.
lan 29.
Za hirurke noeve tipa BF i CF iji je aplikacioni deo u potpunosti odvojen od zeme, trajna visokofrekventna odvodna struja koja
tee od aktivne ili neutralne elektrode kroz neinduktivni otpornik do
200 V prema zemi ne sme biti vea od 150 mA.
IV. IZOLACIJA I ZATITNE IMPEDANSE
lan 30.
Aplikacioni deo hirurkog noa izraen za bipolaran rad mora
biti izolovan od zeme i drugih aplikacionih delova noa, kako za niske
tako i za visoke frekvencije.
d:\baci\01
V. ZATITA OD DEJSTVA ANESTETIKA

lan 31.
Hirurki no zatien od dejstva anestetika mora biti izraen
tako da bar aplikacioni deo mora biti zatien od tog dejstva.
Hirurki no zatien od dejstva anestetika mora ispuavati
sledee uslove, i to:
1) dra elektrode za rezae, odnosno koagulaciju, ijom se upotrebom stvara elektrini luk ili iskra, mora biti izraen tako da usmerava tok inertnog gasa prema operacionom pou, s tim da protok inertnog
gasa mora iznositi tri do pet litara u minuti;
2) visokofrekventna snaga moe se dovesti na izlaz hirurkog noa
samo kad ve postoji protok inertnog gasa, s tim da protok zatitnog
inertnog gasa ne sme prestati jedino posle enog iskuea na izlazu
noa.
Hirurki no mora biti ispitan u pogledu bezbednosti od paea.
lan 32.
Prilikom upotrebe zapaivih anestetika, kad se operacija izvodi u
podruju grudnog koa ili glave pacijenta, moraju se koristiti hirurki
noevi zatieni od dejstva anestetika ili se zapaivi gasovi moraju
odvoditi usisavaem.
Pri usisavau zapaivih gasova ne sme da nastane opasnost od
paea gasa, kako za pacijenta u operacionoj sali tako ni na mestu na koje
se gasovi odvode usisavaem.
VI. OZNAAVAE I IDENTIFIKACIJA HIRURKIH NOEVA
lan 33.
Hirurki noevi se ne smeju oznaavati kao elektromedicinski ureaji, odnosno oprema klase III, ili kao elektromedicinski ureaji, odnosno
oprema tipa B.
lan 34.
Svetla za indikaciju za hirurke noeve imaju sledea znaea, i to:
1) Zeleno hirurki no je prikuen na izvor napajaa;
2) uto izlazna snaga je dovedena na izlaz hirurkog noa;
3) Crveno indikacija greke u kolu pacijenta, ako se predvia
svetlosna indikacija.
lan 35.
Hirurki no nazivne izlazne snage vee od 50 W, zatien od udara
defibrilatora, mora imati oznaku: Zatien od udara defibrilatora.
d:\baci\01
VII. BLII SADRAJ TEHNIKOG UPUTSTVA

lan 36.
Tehniko uputstvo za hirurke noeve mora da sadri sledee:
1) podatak o kablovima i elektrodama koji se smeju koristiti sa
odreenom vrstom hirurkog noa da bi se izbegla opasnost za pacijenta,
rukovaoca ili okolinu;
2) upozoree da za vreme operacije pacijent ne sme biti u dodiru sa
metalnim delovima koji su uzemeni ili koji imaju znatnu kapacitivnost
prema zemi;
3) upozoree o merama koje se moraju preduzimati da ne bi dolo do
kontakta koakoa (npr. izmeu ruku i tela, odnosno izmeu nogu pacijenta);
4) upozoree da se elektrode ureaja za praee fiziolokih funkcija pacijenta moraju maksimalno udaiti od aktivne elektrode
hirurkog noa, ako se istovremeno koriste hirurki no i ti ureaji;
5) upozoree da kablovi aktivnih elektroda hirurkih noeva ne
smeju dodirivati pacijenta i provodnike;
6) podatak o najmaoj moguoj izlaznoj snazi hirurkog noa koja je
potrebna za odreeni zahvat;
7) podatak o nainu i postupku sterilizacije kablova, drki i metalnih delova svih elektroda;
8) dijagrame koji pokazuju nazivnu izlaznu snagu VF hirurkog noa,
kao i 50% nazivne izlazne snage na neindukativnom otporniku od 50 do
2000 za reime rada hirurkog noa rezae i koagulacija.
lan 37.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana
objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
10
d:\baci\01
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROMEDICINSKE UREAJE I OPREMU ZA KRATKOTALASNU TERAPIJU*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izradi, eksploataciji i odravau elektromedicinskih ureaja i opreme za kratkotalasnu terapiju (u daem tekstu: ureaji);
2) postupak i nain oznaavaa ureaja;
3) tehnike mere zatite ureaja;
4) nain rukovaa i odravaa ureaja;
5) postupak i nain obezbeea odreenih svojstava i kvaliteta ureaja pri ihovoj upotrebi;
6) blii sadraj tehnikog uputstva o korieu ureaja.
lan 2.
i opreme, nie navedeni termini, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea
znaea:
1) Aplikacioni deo dostupni delovi aplikacionih glava i sa ima
povezani kablovi;
2) Elektromedicinski ureaj, odnosno oprema za kratkotalasnu
terapiju ureaji nameeni za terapiju pacijenta pomou elektrinog ili
magnetnog poa u opsegu frekvencije od 3 MHz do 300 MHz, s tim da egovi
nazivna izlazna snaga ne prelazi 500 W;
3) Implantat predmet ili ureaj namerno unesen u telo pacijenta
radi leea ili rehabilitacije;
*
11
d:\baci\01
4) Nazivna izlazna snaga najvea prosena visokofrekvencijska

snaga izraunata za trajae od 1s , koja se moe dobiti iz elektromedicinskog ureaja, odnosno opreme za kratkotalasnu terapiju na otporniku od
50 do 150 simetriranom prema masi;
5) Radna frekvencija frekvencija (u MHz) prilagoenog visokofrekvencijkog generatora elektromedicinskog ureaja, odnosno opreme za
kratkotalasnu terapiju na optereee.
II. IZRADA, EKSPLOATACIJA I ODRAVAE
lan 3.
Ureaj mora imati tako uraenu komandu za regulaciju izlazne snage
(bez razdeavaa izlaznog kola) ureaja da se tom regulacijom izlazna
snaga moe smaiti na 50 W ili na 20% nazivne izlazne snage ureaja, s
tim da se u obzir uzima maa vrednost.
lan 4.
Ureaj mora biti izraen tako da se ukuuje tek kad se komandom
podesi na najmau izlaznu snagu.
Komanda za regulaciju izlazne snage ureaja mora biti podeena tako
da u poloaju 0 izlazna snaga ureaja nije vea od 2% nazivne izlazne
snage.
lan 5.
Najvea izlazna snaga ureaja ne sme odstupati od nazivne izlazne
snage za vie od 20%.
lan 6.
Ureaj mora imati ugraen automatski prekida za ograniee
vremena rada ureaja.
lan 7.
Ako ureaj ima indikaciju relativne vrednosti izlazne snage u
odnosu na nazivnu izlaznu snagu ureaja, te vrednosti ne smeju imati brojane oznake koje bi se mogle shvatiti kao vrednost izlazne snage ureaja.
lan 8.
Ureaj mora biti izraen tako da se stabilnost radne frekvencije
izlazne snage ureaja i zraea prisutnih viih harmonika ako postoje ne
sme poremetiti pri transportu i u toku koriea ureaja.
Glava pretvaraa ureaja, ako je predvieno da se pri korieu
dri rukom, mora bez oteea izdrati slobodan pad sa visine od 1 m na
podlogu gustine vee od 700 kg/m3 (npr. tvrdo drvo).
lan 9.
Ako ureaj ima prekida pomou koga pacijent uprava radom izlaznog kola ureaja (aplikacioni deo ukuen iskuen), taj prekida mora
biti izveden tako da se upravae ime vri pomou neprovodne vrpce
(kanapa).
12
d:\baci\01
lan 10.
Ureaji moraju raditi na sledeim frekvencijama, i to:
Frekvencija u MHz
Dozvoena odstupaa u %
13, 56
0,05
27,12
0,60
40,68
0,05
lan 11.
Trajne odvodne struje ureaja pri ukuenom mrenom naponu i
iskuenom visokofrekventnom generatoru snage mere se prema propisu o
jugoslovenskom standardu za meree trajnih odvodnih struja na elektromedicinskim ureajima, odnosno opremi.
Odvodna struja kroz pacijenta meri se preko metalne folije veliine glave, aplikacionog dela ureaja, i to tako to se metalna folija
vrsto prisloni na aplikacioni deo.
Odvodne struje kroz pacijenta, pod uslovom da postoji samo jedna greka, mere se od aplikacionog dela ureaja prema masi ureaja.
lan 12.
Ureaj mora ispuavati uslove za suzbijae radio-frekvencijskih
smeti koji su utvreni u propisima o jugoslovenskim standardima za
radio-frekvencijske smete.
III. IZOLACIJA I ZATITNE IMPEDANSE
lan 13.
Aplikacioni deo ureaja mora se odvojiti i izolovati od visokofrekventnog generatora snage u ureaju.
Odvajae aplikacionog dela ureaja od visokofrekventnog generatora snage u ureaju izvodi se zatitnim uzemenim odvojnim kolom koje
bez proboja mora podneti struju kratkog spoja visokofrekventnog generatora snage ureaja.
lan 14.
Ako ureaj radi bez optereea aplikacionog dela, izolacija izmeu
izlaznog kola i kuita ureaja mora i na najvioj dozvoenoj radnoj
temperaturi da bez proboja izdri najvei visokofrekventni napon koji
moe nastati na izlaznom kolu.
IV. OZNAAVAE
lan 15.
Ureaj se ne sme oznaiti kao elektromedicinski ureaj, odnosno
oprema klase III i kao elektromedicinski ureaj, odnosno oprema tipa B.
13
d:\baci\01
Ureaj se mora oznaiti kao elektromedicinski ureaj, odnosno

oprema tipa BF i CF.
lan 16.
Na ureaju se mora nalaziti oznaka da je nameen iskuivo za neprekidan rad.
lan 17.
Na ureaju se moraju nalaziti sledei podaci:
1) nazivna izlazna snaga (u W) i optereee na kome se ta snaga moe
ostvariti;
2) radna frekvencija (u MHz), sa tanou od najmae dva decimalna
mesta;
3) upozoravajui simbol (
=OPREZNO!) na unutraoj strani
poklopca ureaja, ijim se otvaraem omoguava pristup i zamena komponenata, a ije podeavae ili zamena moe izazvati pojavu radio-frekvencijskih smeti.
V. BLII SADRAJ TEHNIKOG UPUTSTVA
lan 18.
Tehniko uputstvo o korieu ureaja sadri:
1) podatke o kompatibilnosti i dozvoenim visokofrekventnim
kablovima;
2) podatke o vrsti elektroda i rasporedu energije u pou zraea;
3) opis naina upotrebe ureaja;
4) zabranu upotrebe ureaja ako je u pitau pacijent sa poremeenom
osetivou na toplotu;
5) upozoree da odea pacijenta ili pacijent ne sme na sebi imati
delove provodivog materijala (metalnu dugmad, nakit i sl.);
6) upozoree da pacijent za vreme terapije ne sme imati metalne
implantate;
7) upozoree da pacijent za vreme terapije ne sme imati sluni aparat;
8) upozoree da pacijent za vreme terapije ne sme doi u dodir sa
provodnim metalnim delovima ili delovima koji imaju veliku kapacitivnost, odnosno malu impedansu za visokofrekventnu struju prema masi;
9) upozoree da kablovi aplikacionog dela ureaja ne smeju doi u
dodir sa pacijentom ili provodnim delovima u okolini;
10) podatke o redovnim pregledima i kontrolama ispravnosti
kablova aplikacionog dela ureaja;
11) podatke o uslovima pod kojima je izmerena oznaena nazivna izlazna snaga ureaja.
lan 19.
14
d:\baci\01
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA JONIZACIONE KOMORE
KOJE SE UPOTREBAVAJU U RADIOTERAPIJSKOJ
DOZIMETRIJI*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izradi, eksploataciji i odravau jonizacionih komora koje se upotrebavaju u radioterapijskoj dozimetriji (u daem tekstu: komore);
2) postupak i nain oznaavaa i obeleavaa komora;
3) tehnike mere zatite komora;
4) nain rukovaa i odravaa komora;
5) postupak i nain obezbeivaa odreenih svojstava, karakteristika i kvaliteta komora;
6) blii sadraj tehnikog uputstva za komore.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika primeuje se na naprstkaste komore,
komore s tankim prozorom, komore sa kablom za napajae, kondenzatorske
komore, nezaptivene komore i zaptivene komore, koje su nameene mereu
ekspozicione doze, jaine ekspozicione doze i meusobno zavisnih veliina, u sledeim opsezima:
ekspozicione doze od 0, 3 mC/kg do 3 C/kg;
jaine ekspozicione doze od 3 A/kg do 30 A/kg;
fotonske energije koje odgovaraju H-zraeu generisanom naponima
od 10 kV do 3 MV;
fotonske energije koje odgovaraju X-zraeu generisanom akceleratorima elektrona od 3 MeV do 50 MeV;
fotonske energije koje odgovaraju gama-zraeu od 5 keV do 3 MeV.
*
15
d:\baci\01
lan 3.
standardu za termine i definicije za elektromedicinske ureaje i opremu,
nie navedeni termini, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaea:
1) dogovorena stvarna vrednost je vrednost bliska stvarnoj vrednosti
tako da se razlika izmeu te dve vrednosti moe zanemariti kad su u
pitau potrebe kalibracije ili odreivaa karakteristika komore;
2) efektivni opseg pokaznih vrednosti je opseg pokaznih vrednosti u
kome komora zadovoava utvrene karakteristike;
3) granice doputene relativne greke su najvee dozvoene promene
karakteristike y. Ako su granice doputene relativne greke %, e
promena
y/y mora ostati u opsegu od e% do +e%;
4) jonizaciona komora je naprava koja se sastoji od osetive
zapremine kolektorske elektrode, zatitne elektrode ako postoji, zida
komore, kape za postizae elektronske ravnotee i delova izolatora koji
se granii sa osetivom zapreminom;
5) kalibracioni faktor je faktor kojim se naelektrisae ili struja
jonizacije, korigovano na odgovarajue referentne uslove, pretvara u merenu vrednost u referentnoj taki komore;
6) korekcioni faktor je bezdimenzioni faktor kojim se pokazana
vrednost pretvara u vrednost na referentnim uslovima za temperaturu,
vlagu i vazduni pritisak;
7) kvalitet zraea je karakteristika jonizujueg zraea odreena
spektralnom raspodelom zraea u odnosu na energiju ili talasnu duinu,
a izraava se efektivnom talasnom duinom, efektivnom energijom, poludebinom, naponima cevi za H-zraee talasnim oblikom ili filtracijom;
8) merena vrednost je procena stvarne vrednosti izvedena iz prikazane vrednosti, ukuujui i primenu svih potrebnih korekcionih i
kalibracionih faktora;
9) merna greka je razlika izmeu pokazane vrednosti merne veliine i stvarne vrednosti te veliine;
10) merni sklop je sklop koji meri struju iz komore i pretvara je u
oblik pogodan za pokazivae;
11) naprava za proveru stabilnosti je naprava koja ureaj sastaven
od komore i mernog sklopa izlae pou zraea u ponovivim uslovima
radi provere karakteristika, a za sam merni sklop naprava za proveru
stabilnosti je naprava koja na ulaz mernog sklopa unosi ponovivi
elektrini signal;
12) nazivni uslovi rada su uslovi koji obuhvataju efektivne opsege
karakteristika i sve nazivne opsege za uticajne veliine u kojima ureaj
koji se sastoji iz komore i mernog sklopa radi u granicama doputenih
relativnih greaka;
13) nelinearnost je odstupae od linearnosti, izraeno u procentima, dato izrazom:
mQ -1 . 100
M2
gde je:
Q referentni ulazni signal;
16
d:\baci\01
M referentna vrednost oitana na skali, izazvana vrednou Q;

q vrednost ulaznog signala razliita od referentne vrednosti;
m vrednost oitana na skali, izazvana vrednou q;
14) neeeno pomerae je neprekidna promena u pokazivau mernog
sklopa ureaja koji se sastoji iz komore i mernog sklopa, kada je:
a) komanda za nain rada u poloaju podeavae nule, ili
b) komanda za nain rada u poloaju merea, a ulaz mernog sklopa
odvojen od komore i oklopen, ili
v) komanda za nain rada u poloaju meree, a ulaz mernog sklopa
povezan sa komorom u kojoj je odvodna struja zanemariva, jer je napon polarizacije komore nula ili nema jonizujueg zraea;
15) parazitno zraee je izgubeno i zaostalo zraee izvora zraea i raspreno zraee sa ozraenih objekata, koje se ne koristi za
potrebe dijagnostike i terapije;
16) pokazana vrednost merene veliine je vrednost merene veliine
izvedena iz pokazivaa merila, ukuujui konstante merila oznaene na
egovoj predoj ploi;
17) pomak nule je iznenadno pomerae u pokazivau mernog sklopa
kad se komanda za nain rada prebaci iz poloaja podeavae nule u
poloaj meree, pri emu je ulaz mernog sklopa odvojen od komore i
oklopen ili povezan sa komorom u kojoj je odvodna struja zanemariva jer
je napon polarizacije komore nula ili nema jonizujueg zraea;
18) referentna pokazana vrednost je pokazana vrednost pri kojoj se
odreuje kalibracioni faktor;
19) referentna taka jonizacione komore je taka na komori na kojoj
je merena vrednost odreena pri kalibraciji komore;
20) referentna vrednost je vrednost uticajne veliine ili uticajne
karakteristike pri kojoj je korekcioni faktor za tu veliinu 1 (jedan);
21) referentne ispitne vrednosti su jedna vrednost ili niz vrednosti
uticajne veliine ili uticajne karakteristike koje su dozvoene u toku
ispitivaa drugih uticajnih veliina ili uticajnih karakteristika;
22) referentni uslovi su uslovi koriea komore propisani za
ispitivae karakteristika ili za obezbeivae poreea rezultata
merea;
23) referentno pokazivae indikatora je vrednost oitana na indikatoru koja odgovara referentnoj pokazanoj vrednosti merene veliine;
24) rezolucija pokazivaa je najmaa promena merene veliine kojoj
se moe pripisati numerika vrednost bez interpolacije;
25) sistematska greka je deo greke koji, u nizu merea iste merene
veliine, ostaje konstantan ili se mea na predvidiv nain;
26) sistematska merna nesigurnost je procena opsega vrednosti u kome
je stvarna vrednost merene veliine, ukuujui i enu sistematsku greku;
27) sklop jonizacione komore je jonizaciona komora i svi delovi koji
su za u stalno privreni, osim mernog sklopa;
28) sluajna greka je deo greke koji se u nizu merea iste merene
veliine mea na nepredvidiv nain, s tim to se ova greka ne moe
korigovati;
2
17
d:\baci\01
29) sluajna merna nesigurnost je procena opsega vrednosti i

obuhvata stvarnu vrednost merene veliine, ukuujui i enu sluajnu
greku;
30) stvarna vrednost merene veliine je vrednost koja karakterie
idealno definisanu veliinu u stau koje postoji kad se veliina meri;
31) ukupna merna nesigurnost je procena opsega vrednosti koji
obuhvataju stvarnu vrednost merene veliine, ukuujui i sistematsku i
sluajnu greku;
32) vreme odziva je vreme potrebno da pokazivae na indikatoru
dostigne datu vrednost i ostane u granicama dozvoenih odstupaa te
vrednosti od konane vrednosti u ravnotenom stau posle nagle promene
merene veliine;
33) vreme stabilizacije je vreme potrebno da karakteristika
dostigne datu vrednost i ostane u granicama dozvoenog odstupaa te
vrednosti od konane vrednosti u ravnotenom stau posle ukuea
napona polarizacije na komoru ili posle ukuea ureaja koji se sastaoji
od komore i mernog sklopa;
34) vreme uravnoteea je vreme potrebno da karakteristika
neke uticajne veliine.
lan 4.
Naprstkasta komora mora imati osetivu zapreminu jednoobrazne
debine, s tim da na jednom kraju ima deo za pridravae. Osetiva zapremina mora biti simetrina u odnosu na osu ulaznog dela komore, a koristi
se tako da je ena osa simetrije normalna na osu snopa zraea. Tipina
veliina osetive zapremine komore iznosi od 0,1 cm3 do 1,00 cm3.
Na komori sa tankim prozorom nalazi se ulazni tanki prozor ili
mreica kroz koju zraee ulazi u osetivu zapreminu. Tipini oblik
komora sa tankim prozorom je kruni cilindar iju jednu stranu ini prozor od ijih mehanikih svojstava zavisi stabilnost dimenzija cele
komore.
Komora sa kablom za napajae mora biti kablom povezana sa mernim
sklopom.
Kondenzatorska komora, za vreme ozraivaa, ne sme biti povezana sa
mernim sklopom. Pre ozraivaa komora se mora prikuiti na merni
sklop i na u se mora dovesti poznati napon izmeu polarizacione i
kolektorske elektrode. Posle odvajaa mernog sklopa kondenzatorska
komora se izlae zraeu pri emu se prkunica komore zatiuje
zatitnom kapom. Posle ozraivaa, kondenzatorska komora mora se
ponovo spajati za merni sklop i meri se preostalo naelektrisae.
Nezaptivena komora mora imati konstrukciju koja omoguava uspostavae ravnotee sa uslovima okoline u kojima se nalazi komora. Vreme
potrebno za uravnoteee razlike pritiska izmeu okoline i unutraosti nezaptivene komore ne sme biti due od 10 s.
18
d:\baci\01
Konstrukcija zaptivene komore mora omoguavati odziv nezavisno od

uslova okoline u kojima se ona nalazi u toku tri asa ili vie asova.
lan 5.
Referentne vrednosti uticajnih veliina za ispitivaa karakteristika komora su:
1) za atmosferski pritisak: 101, 3 kPa;
2) za temperaturu: +20 C;
3) za relativnu vlanost: 50%;
4) za spona poa i parazitno zraee: 0 (nula).
Nazivni uslovi rada su:
1) za temperaturu: +15 C do +25 C;
2) za relativnu vlanost: 30% do 75%;
3) za parazitno zraee: 0 do 70 pA/kg.
lan 6.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na dva skupa karakteristika, zavisno od doputene relativne greke h % (y%).
Vrednost h% odnose se na etalone, a vrednosti y%, date u zagradi,
odnose se na merila, prema vaeim meteorolokim uslovima.
lan 7.
Komora mora biti konstruisana tako da elektroni koji nastaju van
komore ne doprinose poveau jonizacione struje. Da bi se postigla
elektronska ravnotea u radnom opsegu pojedinih tipova komora, upotrebava se kapa, koja je sastavni deo komore.
lan 8.
Karaktiristike komore ne smeju se promeniti ni posle ozraivaa u
pou ekspozicione doze od 300 C/kg pri jaini ekspozicione doze maoj od
3 mA/kg.
lan 9.
Ako komora ima zatitnu elektrodu, sve puzne staze kroz izolacioni
materijal ili na povrini tog materijala moraju se zavriti na
zatitnoj elektrodi.
lan 10.
Za naprstkaste komore za meree sredih energija zraea (dobijenih naponima 50 kV do 300 kV) radni opseg kvaliteta zraea ne sme biti
mai od opsega poludebina od 2 mm A1 do 3 mm A1. Dozvoena promena
odziva u radnom opsegu iznosi 2% ( 3%).
Debina zida naprstkastih komora za meree visokih energija zraea mora biti dovona za postizae elektronske ravnotee pri zraeu
SO60 ili zraeu dobijenom naponima do 3 MV. Radni opseg kvaliteta zraea mora se odrediti za gama-zraee SO60 i CS137.
Dozvoeno odstupae odziva na gama-zraee za kobalt SO60 za poludebinu 1, 8 mm Cu ne sme biti vee od 5%.
2*
19
d:\baci\01
lan 11.
U radnom opsegu veliine poa relativna promena odziva naprstkastih komora, zbog parazitnog zraea na ulazu pri ozraavau u vazduhu, ne
sme biti vea od 1% ( 2%).
Za veliine poa za koje je promena odziva parazitnog zraea vea
od 0, 5% ( 1%) moraju postajati korekcioni faktori sa mernom nesigurnou maom od 0, 5% ( 1%) u odnosu na kalibraciono poe.
U radnom opsegu veliine poa relativna promena odziva u naprstkastim komorama, zbog odvodnih struja na ulazu pri ozraivau u vazduhu, ne
sme biti vea od 0, 5% ( 1%).
Relativna promena odziva naprstkastih komora, zbog okretaa
komore oko svoje ose (vertikalno u odnosu na snop zraea), ne sme biti
vea od 0, 5% ( 1%).
Doputeni nagib ose naprstkaste komore oko referentne take
iznosi 5% od poloaja upravnog na osu snopa zraea. U okviru doputenog nagiba, dozvoena promena odziva komore ne sme biti vea od 0, 5% (
1%).
lan 12.
Za komore sa tankim prozorima radni opseg kvalteta zraea ne sme
biti mai od opsega poludebina od 0, 05 mm A1 2 mm A1.
Dozvoena promena odziva komora sa tankim prozorom u radnom
opsegu iznosi 2% ( 4%).
Dozvoeni nagib ravni ulaznog prozora za komore sa tankim prozorom prema ravni upravnoj na osu snopa zraea iznosi 5%. U okviru
dozvoenog nagiba relativna promena odziva ne sme biti vea od 0, 5%
(1%).
Relativna promena odziva komore sa tankim prozorom, pri promeni
rastojaa izvor-komora od 5 cm do 50 cm, ne sme biti vea od 0, 2% (
0, 5%).
lan 13.
U komorama sa kablom za napajae odvodna struja ne sme biti vea od
0, 5% ( 1%) od jonizacione struje koja nastaje pri najmaoj radnoj jaini
ekspozicione doze.
U komorama sa kablom za napajae, 15 min i 6 h posle prikuivaa
polaziracionog napona, relativna promena odziva ne sme biti vea od
0, 5% ( 1%) u odnosu na vrednost odziva 1h posle prikuivaa polarizacionog napona.
U komorama sa kablom za napajae, 5 min posle prestanka zraea koje
je trajalo 10 min, odvodna struja ne sme biti vea od 0, 5% ( 1%) od vrednosti odvodne struje koju je zraee izazvalo u osetivoj zapremini
komore.
U komorama sa kablom za napajae, kad se izmeu zatitne i
kolektorske elektrode prikui jednosmerni napon od 1 V, struja posle 15
min ne sme biti vea od 0, 5% (1%) od vrednosti jonizacione struje pri najmaoj radnoj jaini ekspozicione doze.
20
d:\baci\01
lan 14.
Delovi komore sa kablom za napajae za koje nije predvieno da se za
vreme merea nalaze u pou zraea, a koji su blii od 50 cm referentnoj
taki komore, ako se stave u ispitivano poe zraea, ne smeju stvarati
dopunsku struju komore veu od 5% (10%) od struje jonizacione komore u
istom pou.
U delovima komore sa kablom za napajae koji su vie od 50 cm udaeni od referentne take dopunska struja ne sme biti vea od 25% (50%)
od vrednosti struje komore u ispitivanom pou zraea.
lan 15.
Posle mehanikih naprezaa koja su predviena normalnom upotrebom komora sa kablom za napajae, indukovana struja se mora u okviru
15 min smaiti na 0, 5% (1%) od vrednosti jonizacione struje pri najmaoj
radnoj jaini ekspozicione doze.
Posle prikuivaa komore sa kablom za napajae na merni sklop,
indukovana struja mora se smaiti za vreme od 15 min na 0, 5% (1%) od vrednosti jonizacione struje pri najmaoj radnoj jaini ekspozicione doze.
lan 16.
U komorama sa kablom za napajae relativna promena odziva pri
mereu doze u efektivnom opsegu jaine ekspozicione doze ne sme biti
vea od 0, 5% ( 1%).
lan 17.
U kondenzatorskim komorama brzina odvoea naelektrisaa ne sme
biti vea od 0, 5% ( 1%) od brzine odvoea naelektrisaa pri najmaoj radnoj jaini ekspozicione doze.
U kondenzatorskim komorama, za vreme od 15 min i 6 h posle punog naelektrisaa komore, relativna promena odziva ne sme biti vea od odziva
dobijenog 1h posle punog naelektrisaa komore.
U kondenzatorskim komorama, posle 10 uzastopnih ciklusa ozraivaa i puea pri najveoj radnoj jaini ekspozicione doze, odvod naelektrisaa za vreme od 10 min ne sme biti vei od 0, 5% ( 1%) od najmae
efektivne pokazane vrednosti.
lan 18.
Ako se cela kondenaztorska komora postavi u snop zraea, naelektrisae koje stvara deo komore koji je u normalnoj upotrebi izvan poa
zraea ne sme biti vee od 5% (10%) od naelektrisaa koje nastaje u osetivoj zapremini komore u tom istom pou zraea.
lan 19.
Ako se kondenzatorska komora odvoji od mernog sklopa, a zatim se
postavi pa se skine zatitna kapa sa prikunice, i ponovo se spoji sa
mernim sklopom bez ozraivaa, relativna promena pokazane vrednosti ne
sme biti vea od 0, 5% (1%).
21
d:\baci\01
lan 20.
U kondenzatorskim komorama relativna promena odziva komore u radnom opsegu pokazane vrednosti jaine ekspozicione doze ne sme biti vea
od 0, 5% ( 1%).
U kondenzatorskim komorama relativna promena odziva komore u
efektivnom opsegu ekspozicione doze ne sme biti vea od 0, 5% ( 1%).
lan 21.
Za nezaptivene komore promena odziva u funkciji temperature ne sme
biti vea od 0, 5 ( 1%) u temperaturnom radnom opsegu od + 10 C do +40
S. Dozvoena promena odziva nezaptivene komore odnosi se na vrednost
dobijenu posle korekcije zapreminske mase vazduha na osnovu gasne jednaine.
Za nezaptivene komore relativna promena odvodne struje, pri promeni relativne vlanosti sa 50% (relativna vrednost) na 75% za vreme od
12 h, ne sme iznositi vie od 0, 5% ( 1%) od vrednosti jonizacione struje
nastale pri najmaoj efektivnoj vrednosti jaine ekspozicione doze.
Nezaptivene komore moraju se konstruisati tako da se onemogui
nenamerno zaptivae komore.
lan 22.
Za zaptivene komore koje slue kao merilo, relativna promena
odziva komore 1h posle promene od 10% atmosferskog pritiska ne sme biti
vea od 1%.
U radnom opsegu zaptivenih komora koje slue kao merilo, relativna
promena odziva pri promeni temperature okoline u opsegu od +10 C do +40
C ne sme biti vea od 1% ili moraju biti poznati korekcioni faktori sa
mernom nesigurnou najvie do 1%.
III. OZNAAVAE I IDENTIFIKACIJA
lan 23.
Na komori moraju biti jasno i trajno oznaeni sledei podaci:
1) firma, odnosno naziv i sedite proizvoaa;
2) tip i serijski broj komore;
3) podatak o tome da li je komora zaptivena;
4) stepen zatite od elektrinog udara;
5) podatak o tome da li je mogue postavae referentne take
komore u taan poloaj za vreme kalibracije;
6) radni opseg kvaliteta zraea.
IV. BLII SADRAJ TEHNIKOG UPUTSTVA
lan 24.
Tehniko uputstvo za komore sadri:
1) podatke o unutraim i sponim dimenzijama komore;
22
d:\baci\01
2) podatke o debini, zapreminskoj masi i materijalu od kog je

izraen zid komore;
3) podatke o elektrinoj vezi izmeu svakog spoeg provodnog dela
komore i prikunice kabla;
4) podatke o dimenzijama kape za postizae elektronske ravnotee,
ako kapa postoji;
5) podatke o poloaju referentne take komore u odnosu na neki en
jasno uoiv deo (npr., vrh komore);
6) podatak o tome da li komora ima zatitnu elektrodu ili je nema;
7) podatak o tome da li je komora zaptivena ili nezaptivena;
8) podatke o vrsti mernog sklopa sa kojim se komora moe upotrebiti
ako nije trajno povezana sa jednim mernim sklopom, kao i o tome da li je
potreban zatitni otpornik pri spajau komore sa mernim sklopom;
9) podatak o vrsti prikunice izmeu komore i mernog sklopa;
10) podatke o nainu draa komore;
11) podatak o tome da li je komora pogodna za upotrebu u fantomu;
12) podatak o referentnoj orijentaciji komore u odnosu na snop zraea i podatak o zavisnosti odziva komore od orijentacije snopa zraea;
13) podatke o radnom opsegu napona polarizacije komore;
14) podatak o najveem naponu polarizacije koji ne izaziva umnoavae jona u gasu ili oteea;
15) podatke o vremenu stabilizacije posle:
a) ukuea napona polarizacije;
b) spajaa elektrinih prikuaka;
v) pomeraa kabla komore;
g) naglih promena pritiska i temperature okoline;
d) transporta;
16) podatak o dugotranoj stabilnosti odziva komore;
17) podatke o nazivnim uslovima rada, i to:
a) za temperaturu;
b) za relativnu vlanost;
v) za parazitno zraee;
18) podatak o redovnom proveravau stabilnosti pomou naprave za
proveru stabilnosti;
19) podatke o uticaju vlage na rad komore;
20) podatak o postupku iea komore;
21) podatak o lomivim delovima komore (npr. prozor, zid);
22) podatak o potrebi proveravaa odvodne struje komore;
23) upozoree da se komora ili ureaj, koji se sastoji iz komore i mernog sklopa, ne sme upotrebavati u dodiru sa pacijentom ako nije tipa B,
BF ili CF;
24) upozoree da se komora, ako ima pristupano provodne delove, ne
sme upotrebiti u dodiru sa pacijentom, osim ako je spojena s mernim sklopom, pri emu kompletan ureaj mora da ispuava uslove za ureaje tipa B,
BF ili CF;
25) podatke o radnom opsegu kvaliteta zraea;
26) podatke o radnom opsegu veliine poa zraea za kvadratna ili
kruna poa sa referentnom takom u centru komore;
27) podatke o radnom opsegu jaine ekspozicione doze za gamazraee ili X-zraee pri konstantnom naponu generisaa, i to:
23
d:\baci\01
a) o najmaoj vrednosti prema zahtevima za odvodne struje ili

odvoee naelektrisaa;
b) o najveoj vrednosti za dati napon polarizacije prema zahtevima za
promenu odziva u funkciji jaine ekspozicione doze;
28) podatke o radnim opsezima ekspozicione doze (za kondenzatorske
komore);
29) podatke o kalibracionim faktorima za radni opseg kvaliteta
zraea i za uticajne veliine korigovane na referentnu vrednost;
30) podatke o korekcionim faktorima za naprstkaste komore sa mernom nesigurnou maom od 0, 5% ( 1%) u odnosu na kalibraciono poe,
i to za sva poa za koja je relativna promena odziva zbog promene veliine
poa zraea u vazduhu vea od 5% ( 1%);
31) podatke o zavisnosti odziva komore od poa zraea za komore sa
tankim prozorom;
32) podatke o ispitivau tipa ili pojedinanom ispitivau, kao i
podatke o tome koja je veliina koriena kao referentna (npr. veliina
poa);
33) podatke o postupku korekcije pokazane vrednosti merene veliine
zbog promene zapreminske mase vazduha okoline.
lan 25.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku dva meseca od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
24
d:\baci\01
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROMEDICINSKE
UREAJE ZA ULTRAZVUNU DIJAGNOSTIKU*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izradi, eksploataciji i odravau elektromedicinskih ureaja za ultrazvunu dijagnostiku (u daem tekstu: ureaji);
2) postupak i nain oznaavaa i obeleavaa ureaja;
5) postupak i nain obezbeivaa odreenih svojstava, karakteristika i kvaliteta ureaja;
6) blii sadraj tehnikog uptustva za ureaje.
lan 2.
1) aplikacioni deo je ceo sklop merne sonde i svi kablovi ili
konektori koji su s im povezani;
2) elektromedicinski ureaj za ultrazvunu dijagnostiku je ureaj
nameen za stvarae i primenu ultrazvuka u svrhu dijagnostike;
3) frekvencija ponavaa impulsa je broj impulsa u sekundi kojima
se pobuuje ultrazvuni pretvara;
4) najvei trenutni intenzitet je najvea trenutna vrna vrednost
ultrazvune snage po jedinici povrine;
5) nazivna frekvencija je frekvencija na kojoj radi ultrazvuni pretvara;
*
25
d:\baci\01
6) proizvedeni akustiki impuls je talasni oblik ultrazvunog pritiska;

7) prosena snaga je sreda ultrazvuna snaga aplikacionog dela ureaja, u mW u trajau od 1s, merena u vodi;
8) radna frekvencija je izmerena frekvencija reflektovanog talasa
merena za sluaj najvee refleksije u vodi;
9) sklop sonde je sklop jednog ili vie ultrazvunih pretvaraa, s
pripadajuim elektronskim, elektrinim i mehanikim komponentama
koji se nalaze u zajednikom kuitu;
10) ultrazvuni pretvara je naprava nameena za pretvarae elektrine energije u mehaniku ili mehanike u elektrinu u podruju
ultrazvunih frekvencija;
11) ultrazvuk su mehanike vibracije u podruju frekvencija iznad 20
kHz;
12) veliina ultrazvunog pretvaraa je veliina povrine ultrazvunog pretvaraa koja zrai, u mm2, bez obzira na to da li se on sastoji od
jednog elementa ili vie elemenata;
13) zona odjeka minus 20 dB je povrina okruena takama u kojima je
amplituda odjeka, koji dolazi od male kugle, 1/10 aksijalnog odjeka u istom
nivou, pri emu se za ravne pretvarae kugla nalazi na mestu prelaza iz
bliskog poa u daleko poe, a za fokusirane pretvarae u ihovom
fokusu.
lan 3.
Aplikacioni deo ureaja mora biti vodonepropusan. Svaki aplikacioni deo mora se pojedinano ispitati na vodonepropusnost.
lan 4.
Ako u sklopu sonde postoji motor, mora se napajati medicinski sigurnosnim niskim naponom.
lan 5.
Ako je ureaj izveden kao elektromedicinski ureaj, odnosno oprema
klase II, trei provodnik u kablu za napajae (obojen zeleno-uto), spojen
na kontakt za zatitno uzemee na mrenoj utinici; moe se koristiti
samo za funkcionalno uzemee unutraih odvojenih oklopa.
Izolacija oklopa iz stava 1. ovog lana i unutrae oiee moraju
ispuniti uslove ispitivaa koji su utvreni u propisu o jugoslovenskom
standardu za ispitivae dielektrine vrstoe elektromedicinskih ureaja i opreme za mreni deo ureaja, odnosno opreme klase II.
lan 6.
Svaka spojnica za funkcionalno uzemee ureaja mora biti oznaena tako da se jasno razlikuje od spojnice za zatitno uzemee.
26
d:\baci\01
lan 7.
Osim uslova samo jedne greke utvrenih u propisu o jugoslovenskom
standardu za meree trajnih odvodnih struja na elektromedicinskim
ureajima i opremi, uslovom samo jedne greke, u smislu ovog pravilnika,
smatraju se i:
1) kratki spoj izolacije izmeu aplikacionog dela i svakog dostupnog
provodnog dela u sklopu sonde;
2) prekid provodnika povezanog s dostupnim provodnim delom ureaja
kojim teku funkcionalne struje;
3) kratki spoj delova aplikacionog dela, ukuujui i sve provodne
delove aplikacionog dela, ako puzne staze i vazduni razmaci izmeu tih
delova ne ispuavaju uslove utvrene u propisu o jugoslovenskom standardu
za ispitivae dielektrine vrstoe elektromedicinskih ureaja za
ultrazvunu dijagnostiku.
lan 8.
Za ureaje tipa CF odvodna struja kroz kuite u normalnim uslovima mora biti maa od 0, 1 mA.
lan 9.
Za ureaje tipa B, BF i CF koji imaju spojnicu za funkcionalno
uzemee, odvodna struja kroz pacijenta, merena iz aplikacionog dela
prema zemi, za tipove B i BF mora biti maa od 5 mA, a za tip CF od 0, 05
mA, pri emu se sponi napon, vrednosti 110% najveeg nazivnog mrenog
napona, spaja izemu spojnice za funkcionalno uzemee i zeme.
Zahtev iz stava 1. ovog lana ne primeuje se na ureaje koji imaju
spojnicu za funkcionalno uzemee i spojnicu za zatitno uzemee,
vezane zajedno u unutraosti ureaja.
lan 10.
Svi delovi ureaja koji slue za pridravae ili imobilizciju
pacijenta moraju biti izvedeni tako da ne mogu povrediti pacijenta i da se
ne mogu olabaviti usled pokretaa pacijenta.
lan 11.
Svi delovi ureaja predvieni za pridravae pacijenta moraju biti
izvedeni tako da zadovoavaju funkciju za pacijenta mase od 135 kg.
lan 12.
Sklop sonde ureaja za ultrazvunu dijagnostiku, pripadajue
komande ili elektrode koje se za vreme normalne upotrebe dre rukom,
moraju biti izvedene tako da ihovo oteee usled pada iz tri razliita
poloaja (slobodni pad) sa visine od 1 m na tvrdu drvenu podlogu
zapreminske mase vee od 700 kg/m3 ne sme prouzrokovati opasnost za pacijenta, rukovaoca ili okolinu u kojoj se ureaj nalazi.
27
d:\baci\01
lan 13.
Sredstva za pokretae delova ureaja koji mogu ozlediti pacijenta
moraju biti izvedena tako da je pokretae tih delova onemogueno samo pod
stalnom i neprekidnom kontrolom ili moraju imati ugraenu zatitnu
napravu koja spreava opasan pritisak na pacijenta.
lan 14.
Ako ureaj ima delove sa automatskim upravaem (npr. glavu za
pretraivae i sl.) koji za vreme normalne upotrebe dolaze u neposredan
dodir sa pacijentom, na ureaju na lako dohvativom mestu, mora postojati
komanda oznaena crvenom bojom, kojom se zaustava kretae aplikacionog
dela i vraa u poloaj bezbedan za pacijenta.
lan 15.
Prikunica kabla sklopa sonde koja je predviena za povezivae
kabla s ureajem tipa BF ili CF mora biti izolovana tako da ne moe doi
u neposredan dodir s ravnom provodnom povrinom prenika veeg od 100 mm.
lan 16.
Prikunica kabla sklopa sonde koja je predviena za povezivae
kabla i ureaja mora biti izvedena tako da se pri povezivau najpre spaja
kontakt za zatitno uzemee, a zatim se spajaju ostali kontakti, dok se
pri rastavau razdvajaju svi kontakti, osim kontakta za zatitno uzemee koji se poslede razdvaja.
lan 17.
Radi popravke oteenog kabla, dozvoeno je lemee ili stezae
kablovskih provodnika.
III. OZNAAVAE
lan 18.
Ureaji se ne smeju oznaavati kao elektromedicinski ureaji, odnosno oprema klase III.
lan 19.
Na sponoj strani ureaja ne sme se oznaavati izlazna ultrazvuna
snaga.
lan 20.
Na sklopu sonde mora biti oznaena nazivna frekvencija.
lan 21.
Tehniko uputstvo za ureaje za dijagnostiku sadri:
28
d:\baci\01
1) podatke o delovima sklopa sonde koji u normalnoj upotrebi ili pri

ispitivau funkcionisaa ureaja mogu biti uroeni u vodu (ili u neku
drugu tenost koja mora biti navedena);
2) upozoree kornisku da se na sklopu sonde mogu pojaviti pukotine
koje omoguuju prodirae tenosti;
3) upozoree o potrebi redovnog pregleda kablova sklopa sonde i
konektora vezanih sa ima;
4) podatke o postupcima koji obezbeuju siguran rad ureaja, naroito
za sluaj ako je ureaj za ultrazvunu dijagnostiku tipa B;
5) podatke o tipu elektrine instalacije na koju se ureaj moe prikuiti, uz detaan opis upotrebe i spajaa uzemea ili provodnika za
izjednaavae potencijala;
6) podatke o sklopu sonde, i to:
a) prosenu snagu;
b) zonu odjeka 20 dB (minus 20 dB);
v) dimenzije ultrazvunog pretvaraa;
g) radnu frekvenciju;
d) proizvedeni akustiki impuls;
) najvei trenutni intenzitet;
7) za ureaje klase II objaee o upotrebi i nainu spajaa troilnog mrenog kabla, ako postoji;
8) podatke o oznaavau i spajau provodnika za funkcionalno
uzemee.
lan 22.
29
d:\baci\01
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENCEFALOGRAFE*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izradi, eksploataciji i odravau elektroencefalografa;
2) postupak i nain oznaavaa i obeleavaa elektroencefalografa;
3) tehnike mere zatite elektroencefalografa;
4) nain rukovaa i odravaa elektroencefalografa;
5) postupak i nain obezbeea odreenih svojstava, karakteristika
i kvaliteta elektroencefalografa;
6) blii sadraj tehnikog uputstva za elektroencefalografe.
Odredbe ovog pravilnika ne primeuju se na druge elektromedicinske ureaje, odnosno opremu koja se koristi u elektroencefalografiji,
kao to su: svetlosni i akustini simulatori, EEG terapijski ureaji,
EEG ureaji za kontrolu i nadzor, ureaji za uvae i pregled EEG podataka i sl.
lan 2.
1) bira programa je kontaktni sklop (mehaniki ili elektronski)
koji omoguava izbor programa;
2) bira ulaza je kontaktni sklop za povezivae elektroda ili
elektrodnih pretpojaavaa na ulazne prikunice pojaavaa u kanalu;
3) dozvoeno preopteree je najvei dozvoeni protivfazni napon na
ulaznim kolima koji ne izaziva oteee elektroencefalografa;
*
30
d:\baci\01
4) EEG elektroda je provodnik staven iznad glave ili umetnut u

kou glave ili mozak, nameen detekciji elektrike aktivnosti mozga, u
kombinaciji sa drugom elektrodom ili drugim elektrodama;
5) efektivna irina zapisa je irina papirne trake u ijem okviru
se, u skladu sa zahtevima propisanim ovim pravilnikom, moe zapisati
signal sa kanala, a odreena je irinom graninika sistema za pisae;
6) elektrine smete su spone smete usled promene elektrinog
poa;
7) elektroencefalograf je elektromedicinski ureaj kojim se mogu
registrovati odvojivi grafiki zapisi elektrike aktivnosti mozga za
dijagnostike namene;
8) elektroencefalogram (EEG) je vidivi zapis elektrike aktivnosti mozga;
9) elektrodni pretpojaava je pojaava koji prethodi bilo kom
birau ulaza ili birau odvoda elektroencefalografa;
10) faktor potiskivaa je sposobnost encefalografa, ukuujui i
kabl elektroda, prikunice za kabl elektroda, kabl pacijenta, visokofrekvencijske filtre, zatitnu mreu, bira ulaza, ulaz pojaavaa
itd, da potisne istofazne signale i uticaj nejednake impedanse EEG elektroda;
11) filtar je sklop za priguivae signala neeenih frekvencija;
12) istofazni signal je zajednika komponenta dva signala dovedenih
na dve aktivne ulazne prikunice diferencijalnog EEG pojaavaa;
13) jednosmerni istofazni napon pomaka je sreda komponenta jednosmernog napona koji se pojavuje izmeu elektrode i neutralne elektrode;
14) kabl elektrode je kabl koji spaja elektrodu sa prikunicom za
icu elektrode ako elektroda nema ugraen predpojaava;
15) kalibracija je mogunost registracije kalibracionog napona koji
je ugraen u elektroencefalograf ili nultog napona umesto EEG signala;
16) kalibracioni napon je naponski skok registrovan prilikom
kalibracije amplitude;
17) kanal je celokupan sistem za detekciju, pojaavae i registraciju
razlike potencijala izmeu para elektroda ili ihove kombinacije;
18) magnetske smete su spone smete koje stvara promenivo
magnetno poe, a koje nastaju zbog provodnika ili ureaja napajanih naponom mree ili naponom drugih frekvencija;
19) neutralna elektroda je elektroda koja se koristi kao referentna
taka za diferencijalni pojaava, odnosno za potiskivae smeti. Ona se
ne ukuuje u komplet EEG elektroda i moe se oznaiti kao elektroda za
uzemee;
20) odvod je proces snimaa sa para elektroda ili ihove kombinacije u jednom EEG kanalu ili EEG snimak dobijen takvim postupkom;
21) osetivost je odnos amplitude ulaznog signala, u V, prema
amplitudi zapisa, u mm, izraen u V/mm;
22) prikuna kutija za elektrode je naprava nameena za prikuivae kablova elektroda;
23) prikunica kabla elektrode je prikunica na prikunoj
kutiji za elektrode na koju se prikuuje kabl elektroda;
31
d:\baci\01
24) program je kontaktni sklop koji omoguava da vie EEG kanala

bude po prethodno izabranom rasporedu istovremeno prikazano na EEG
zapisu;
25) protivfazni napon pomaka je jednosmerni napon koji se java
izmeu dve EEG elektrode;
26) ulazna prikunica 1 je ulazna prikunica pojaavaa u kanalu
na kojoj negativan napon, u odnosu na drugu prikunicu, proizvodi otklon
prema gore (minus ulaz);
27) ulazna prikunica 2 je ulazna prikunica pojaavaa u kanalu
na kojoj negativan napon, u odnosu na drugu prikunicu, proizvodi otklon
prema dole (plus ulaz);
28) sredi referentni potencijal je sreda vrednost potencijala
svih ili izabranih EEG elektroda, koji se koristi kao referentni
potencijal;
29) spone smete su neeene smete u snimau nastale delovaem
izvora smeti izvan pacijenta;
30) visokofrekvencijske smete su spone smete nastale delovaem izvora energije u podruju radiofrekvencija;
31) vremenska konstanta je vreme potrebno da amplituda izlaznog
naponskog skoka padne na 1/e (37%) od vrednosti poetne amplitude kod
naizmenino vezanog pojaavaa. Ova definicija se odnosi samo na RC
mreu prvog reda.
lan 3.
Nazivni opsezi upotrebe elektroencefalografa su:
1) za mreni napon: 10% od nazivnog napona;
2) za frekvenciju mrenog napona: 2% od nazivne frekvencije;
3) za temperaturu: od +10 C do +40 C;
4) za relativnu vlanost: 25% do 95% bez kondenzacije;
5) za pritisak: od 70 kPa do 106 kPa.
lan 4.
Za elektroencefalografe klase II sa izolovanim unutraim zastorom, koji imaju troilni mreni kabl, trei provodnik spojen na kontakt
zatitnog uzemea mrenog utikaa sme se koristiti samo kao funkcionalno uzemee za taj zastor i egova izolacija mora biti obojena zelenoutom bojom. Izolacija zastora iz stava 1. ovog lana i svih provodnih
veza spojenih sa im mora zadovoiti zahteve za mreni deo ureaja klase
II.
Spojnica funkcionalnog uzemea elektroencefalografa mora
biti oznaena tako da se jasno razlikuje od spojnice za zatitno uzemee.
lan 5.
Vrednosti odvodnih struja, utvrene u propisu o jugoslovenskom
standardu za meree trajnih odvodnih struja na elektromedicinskim
32
d:\baci\01
ureajima i opremi, vae i za encefalografe, s tim to moraju biti ispueni i sledei uslovi:
1) za elektroencefalografe tipa CF, odvodna struja kuita u
normalnim uslovima ne sme biti vea od 0, 1 mA;
2) za elektroencefalografe koji imaju spojnicu za funkcionalno
uzemee, odvodna struja pacijenta, od aplikacionog dela u zemu, ne sme
biti vea od vrednosti datih u nie navedenoj tabeli, kad se izmeu stezake funkcionalnog uzemea i zeme prikui napon jednak 110%
vrednosti najvieg dozvoenog radnog napona mree.
Ispitivae iz stava 1. ovog lana se ne vri kad su spojnice funkcionalnog uzemea i zatitnog uzemea u encefalografu meusobno spojene.
Odvodna struja pacijenta
(mreni napon na spojnici funkcionalnog uzemea)
Tip ureaja ili aplikacionog dela
Dozvoene vrednosti (mA)
B, BF
CF
0, 05
lan 6.
Na elektroencefalografe se ne primeuje meree dielektrike
vrstoe izmeu delova aplikacionog dela.
Dielektrina vrstoa izmeu aplikacionih delova odvojenih na
nain tipa F i delova za ulaz signala, delova za izlaz signala ili kuita
encefalografa ispituje se naponom veim od 1500 V efektivne vrednosti i
u sluaju kad je referentni napon mai od 250 V efektivne vrednosti.
Meree se vri za ureaje klase I i II i ureaje sa unutraim izvorom
napajaa.
Referentni napon za koji se pretpostava da postoji izmeu aplikacionog dela odvojenog na nain tipa F i kuita encefalografa jednak
je najviem naponu koji se pojavuje na delovima aplikacionog dela odvojenog na nain tipa F.
Zatitne naprave spojene izmeu aplikacionog dela odvojenog na
nain tipa F i kuita elektroencefalografa moraju se za vreme merea
odvojiti ako se aktiviraju naponom maim od ispitanog napona.
Za ispitivae dielektrine vrstoe izmeu mrenog dela i aplikacionog dela za elektroencefalografe klase II, deo ispitnog napona koji
se pojavuje izmeu aplikacionog dela i ostalih kola koji nisu deo kola sa
mrenim naponom ograniava se tako da ne prelazi vrednost ispitnog
napona od 1500 V efektivne vrednosti.
lan 7.
Elektroencefalograf ne mora biti zatien od kapajue vode.
3
33
d:\baci\01
lan 8.
Kabl elektrode kod elektroencefalografa tipa BF ili tipa CF, ako
je odvojen od prikunice, ne sme imati provodne delove spojene s pacijentom koji mogu doi u kontakt s ravnom provodnom povrinom prenika
najmae 100 mm.
lan 9.
Radi popravke oteenog kabla za napajae, dozvoeno je lemee
ili stezae kablovskih provodnika.
lan 10.
Veliine puznih staza i vazdunih razmaka za izolaciju izmeu kuita encefalografa i aplikacionog dela odvojenog na nain tipa F
utvrene su u propisu o jugoslovenskom standardu za ispitivae dielektrine vrstoe elektromedicnskih ureaja. Za encefalografe klase I
i klase II i elektroncefalografe sa unutraim izvorom napajaa koristi se referentni napon vei od 250 V efektivne ili 300 V jednosmerne
vrednosti.
lan 11.
Dielektrina vrstoa elektroencefalografa sa unutraim izvorom napajaa mora se ispitivati sa najveim i najmaim naponom izvora
napajaa koje je odredio proizvoa.
lan 12.
Kabl elektrode mora imati najmae 24 prikunice, ukuujui i
prikunicu za neutralnu elektrodu, ali je poeno da broj prikunica
bude vei.
lan 13.
Duina kabla od prikune kutije za elektrode do elektroencefalografa ne sme biti maa od 4 m.
lan 14.
Za svaku prikunicu za kabl elektrode mora postojati mogunost
spajaa oba ulaza bilo kog EEG kanala. Oznaka na birau ulaza mora biti
identina oznaci na prikunoj kutiji za elektrode. Oznaka na birau
ulaza mora jasno pokazati koje su elektrode spojene na ulaznu prikunicu
1 i ulaznu prikunicu 2.
lan 15.
Bira ulaza mora biti takav da je mogua i upotreba sredeg
referentnog potencijala.
lan 16.
Elektroencefalograf mora imati runo ili automatsko sredstvo za
vraae u polazni poloaj traga zapisa, koji mora omoguiti da se, nakon
prebacivaa biraa ulaza s jedne na drugu EEG elektrodu, izmeu kojih
vlada naponska razlika od 300 mV jednosmerne vrednosti, obnoveni trag
34
d:\baci\01
zapisa nae unutar 15% efektivne irine zapisa od egove poetne

vrednosti.
Odredba stava 1 ovog lana odnosi se na osetivost elektroencefalografa od 10 V/mm i na bilo koju vremensku konstantu.
Vreme potrebno za vraae traga zapisa u polazni poloaj mora biti
mae od dve sekunde.
lan 17.
Elektroencefalograf mora biti opremen sredstvom za indikaciju
impedanse svake elektrode. Meree se mora vriti frekvencijom od 10 Hz
20%. Relativna promena pokazivaa ne sme biti vea od 20% za iznos
otpornosti elektrode od 1 k do 50 k. Struja merea mora biti maa od 10
mA.
lan 18.
U celom frekvencijskom podruju elektroencefalografa odreenom
najduom vremenskom konstantom i gorom graninom frekvencijom
postavenom izmeu 50 Hz i 100 Hz, ispitana impedansa, koja se sastoji od
otpornika od 620 k u paraleli sa kondenzatorom od 4, 7 nF, umetnuta u
seriju sa bilo kojom elektrodom, ne sme da utie na smaee amplitude
signala za vie od 40% od amplitude koja bi postojala bez umetnute impedanse.
Zahtev iz stava 1. ovog lana mora biti zadovoen i ako postoji
protivfazni i istofazni jednosmerni napon pomaka. Oba napona pomaka ne
smeju se prikuiti istovremeno. Bira osetivosti se postava na osetivost od 10 mV/mm.
lan 19.
Jednosmerna struja koja tee kroz pacijenta u EEG elektrodu, osim
neutralne elektrode, uz sve ostale elektrode spojene zajedno, ne sme biti
vea od 0, 1 mA.
lan 20.
Elektroencefalograf mora biti opremen napravom za stvarae
kalibracionog napona funkcije skoka, ije vreme porasta i vreme pada nije
vee od 1 ms. Kalibracioni napon se dovodi na ulaz elektroencefalografa, a egova amplituda mora imati skokovito promenive vrednosti, u
iznosima od 2, 5, 10, 20, 50, 100, 200, 500 i 1000 mV.
lan 21.
Kalibracioni napon mora omoguiti ispitivae rada celog kanala
elektroencefalografa, ukuujui i elektrodne pretpojaavae, s tim da
mora biti doveden na ulaz elektroencefalografa pre bilo koje naizmenine veze koja odreuje vremensku konstantu i pre bilo koje komande
dostupne korisniku (npr. filtar ili osetivost).
Ako se kalibracionim naponom ne ispituje celokupna osetivost,
ukuujui i elektrodne pretpojaavae, na elektroencefalografu mora
postojati sredstvo koje e omoguiti takvo ispitivae.
Greka kalibracionog napona ne sme biti vea od 2% ili 2 V s
tim to se uzima u obzir vea vrednost.
3*
35
d:\baci\01
Za elektroencefalografe kod kojih se kalibracioni napon dobija iz

napuenog kondenzatora, kolo za dobijae kalibracionog napona ne sme
imati vremensku konstantu mau od 100 s.
lan 22.
Najvea osetivost elektroencefalografa ne sme biti maa od 1 V/
mm na frekvenciji 10 Hz i na granicama frekvencijskog podruja.
Elektroencefalografi koji ne ispuavaju zahtev iz lana 15. stav 2.
ovog pravilnika moraju imati nezavisnu komandu osetivosti za svaki
kanal, koja mora pokrivati opseg od 1 do 100 V/mm u koracima koji nisu
vei od 1:2 i s dozvoenim odstupaem maim od 5%.
Za elektroencefalografe koji zadovoavaju zahteve iz lana 15. ovog
pravilnika moe se, umesto pojedinane skokovite komande osetivosti za
sve EEG kanale, koristiti zajednika skokovita komanda osetivosti, koja
pokriva opseg od 1 do 30 V/mm u koracima koji nisu vei od 1:2.
lan 23.
Protivfazni napon od 1 V od vrha do vrha na ulaznom kolu elektroencefalografa ne sme otetiti elektroencefalograf.
lan 24.
irina traga zapisa pisaa ne sme biti vea od 0, 5 mm.
lan 25.
Elektroencefalograf mora posedovati elektrinu kontrolu poloaja osnovne linije za svaki kanal, s tim to en opseg regulacije ne sme
biti mai od najveeg otklona, od vrha do vrha pisaa.
lan 26.
Uz prikunice kablova elektroda spojene preko niskoumnih (npr.
metalfilm) otpornika otpornosti 4, 7 k na prikunicu neutralne
elektrode i uz nazivne opsege upotrebe prema lanu 3. ovog pravilnika,
individualni, intermitentni ili prelazni otkloni nastali u zapisu, koji
su vei od 4 mm od vrha do vrha, ne smeju se u proseku pojavivati ee od
jednog puta u minuti. Otkloni vei od 2mm ne smeju se u proseku pojavivati ee od jednog puta u sekundi. Kolebae osnovne linije u vremenu od 6 s ne sme biti vee od 1, 5 mm od vrha do vrha.
lan 27.
Sinusoidni ulazni signal od 1 mV od vrha do vrha i frekvencije 40
Hz, doveden na ulaz jednog kanala elekstroencefalografa ija je osetivost podeena tako da nastali otklon iznosi 10 mm od vrha do vrha, ne
sme u drugim kanalima, kad su oni spojeni na prikunicu neutralne elektrode preko otpornika od 4, 7 k i uz nazivne opsege upotrebe iz lana 3.
ovog pravilnika, proizvesti otklon vei od 0, 5 mm od vrha do vrha.
Zahtev iz stava 1. ovog lana ne primeuje se na elektroencefalografe koji nemaju posebnu komandu osetivosti za svaki kanal.
36
d:\baci\01
lan 28.
Presluavae izmeu kanala ispituje, se tako da se na ulaze svih
kanala, osim onog koji se ispituje, dovede u fazi sinusoidni napon frekvencije 10 Hz i takve amplitude, uz nazivne opsege iz lana 3. ovog pravilnika, proizvedeni otklon bude jednaka efektivnoj irini zapisa. Otklon
u ispitivanom kanalu, iji se ulaz spaja sa neutralnom elektrodom, mora
biti mai od 0, 5 mm.
Zahtev iz stava 1. ovog lana mora biti ispuen za svaki kanal
elektroencefalografa.
lan 29.
Podeavae bilo koje komande za izbor osetivosti elektroencefalografa, dostupne bez upotrebe alata, ne sme prouzrokovati pomak
osnovne linije za vie od 5% efektivne irine zapisa u kanalu koji se
ispituje i ija je vremenska konstanta podeena na najveu moguu vrednost.
lan 30.
Relativno odstupae pojaaa elektroencefalografa u opsegu frekvencija do 60 Hz u odnosu na pojaae na frekvenciji od 10 Hz ne sme biti
vee od 10%, a iznad 60 Hz nadviee amplitudnofrekvencijske karakteristike elektroencefalografa ne sme biti vee od +20%.
lan 31.
Nadviee odziva na naponski skok od 100 V bilo kog polariteta,
sa vremenom porasta do 1 ms i pri osetivosti od 10 V/mm ne sme biti
vee od 1 mm, uz osnovnu liniju podeenu na sredinu efektivne irine
zapisa, najduu moguu vremensku konstantu i goru graninu frekvenciju
postavenu u podruju izmeu 50 Hz i 100 Hz.
lan 32.
Nakon primene naponskog skoka na ulazu encefalografa opadae
amplitude zapisa za prvih 140 ms ne sme biti vee od onog koje nastaje pri
vremenskoj konstanti od 1 s.
lan 33.
Elektroencefalograf mora imati nezavisne komande za izbor doe i
gore granine frekvencije za svaki kanal zasebno.
lan 34.
Za ulazni signal koji proizvodi otklon od 5 mm od vrha do vrha na
sredini efektivne irine zapisa, amplituda zapisanog signala ne sme se
meati vie od 0,5 mm ako se signal pomie preko cele efektivne
irine zapisa.
lan 35.
Sinusoidni signal frekvencije 10 Hz ija je izraunata amplituda
takva da pri najmaoj osetivosti proizvodi zapis amplitude od 0, 2 mm od
vrha do vrha mora, pri brzini papirne trake od 30 mm/s, stvarati prepoznativi zapis.
37
d:\baci\01
lan 36.
Histerezis sistema za pisae ne sme prei 0, 5 mm posle otklona od
10 mm u bilo kom smeru.
lan 37.
Tanost sredstva za beleee vremena ne sme zavisiti od mehanizma
za pomerae papira. egova relativna greka mora biti maa od 2%.
Sredstvo za beleee vremena i sredstvo za beleee pojava u toku
rada elektroencefalografa, ako postoji, ne sme proizvoditi neeene
otklone vee od 0, 2 mm u bilo kom kanalu i uz bilo koju osetivost.
lan 38.
Elektroencefalograf mora imati izbor brzine papira od 15 mm/s, 30
mm/s i 60 mm/s, sa dozvoenim odstupaem 5%, i pri najnepovonijoj kombinaciji nazivnih opsega upotrebe iz lana 3. ovog pravilnika.
lan 39.
Efektivna irina zapisa mora iznositi najmae 20 mm.
lan 40.
Elektroencefalograf mora biti opremen sredstvom za ulaz i izlaz
signala, koje e omoguiti snimae i reprodukciju signala sa magnetofona. Sredstvo iz stava 1. ovog lana mora omoguiti odvoee signala
za snimae i dovoee signala za reprodukciju na mesto izmeu dva uzastopna stepena encefalografa, kao to je to prikazano na crteu br. 1.
S2
S1
S
3
B
Crte 1
Primer sklopa za ulaz i izlaz signala
A
Legenda:
Brojevi i slova na crteu oznaavaju:
1 pisa;
2 komandu za podeavae osetivosti;
3 komandu za pomerae osnovne linije;
4 EEG pojaava;
A izlaz signala (1, 4 V od vrha do vrha za puni otklon);
B ulaz signala (1, 4 V od vrha do vrha za puni otklon).
Sklop za izlaz signala mora ispuniti sledee zahteve:
38
d:\baci\01
1) izlaz za signal mora biti asimetrian;

2) izlazna impedansa mora biti maa od 100 ;
3) impedansa optereea mora biti vea od 10 k;
4) pozitivni polaritet signala u odnosu na zemu mora se dobiti u
sluaju otklona na zapisu EEG-a prema gore;
5) mora da postoji zatita od kratkog spoja na izlazu;
6) izlazni signal mora biti jednak nuli kad nema ulaznog signala;
7) ako se frekvencijska karakteristika, pojaae, dugotrajna stabilnost i linearnost razlikuju od onih u kanalu za ostvarivae EEG
zapisa, to se mora navesti u tehnikom uputstvu.
Sklop za ulaz signala mora ispuniti sledee zahteve:
1) mora postojati sklop koji omoguava udaeno uzemee (prekida
S na crteu br. 1);
2) mora postojati sklop za odvajae delova za ulaz signala od prethodnog stepena (prekidai S1, S2,... na crteu br. 1);
3) ulazna impedansa mora biti vea od 100 k;
4) mora da postoji mogunost podeavaa osetivosti na osetivost
od 1 V/10 mm;
5) polaritet signala u odnosu na zemu za otklon od osnovne linije
prema gore mora biti pozitivan;
6) prikuivae nekog ureaja sa izlaznim naponom od nula volti ne
sme izazvati pomak osnovne linije na sklopu za ulaz signala.
III. OZNAAVAE
lan 41.
Elektroencefalograf se ne moe oznaavati kao elektromedicinski
ureaj klase III.
lan 42.
Elektroencefalograf zatien od udara defibrilatora mora se
oznaiti jednom od oznaka na crteu 2, zavisno od stepena zatite:
Encefalograf tipa B zatien

od udara defibrilatora
39
d:\baci\01
Encefalograf tipa BF zatien

od udara defibrilatora
Encefalograf tipa CF zatien od udara defibrilatora

Crte 2
Nain oznaavaa encefalografa tipa B, BF i CF
lan 43.
Na prikunicama kablova elektroda elektroencefalografa mora
biti jasno oznaen svaki kabl elektrode, bez obzira na to da li se primeuju simboli ili nizovi brojeva.
40
d:\baci\01
Oznake iz stava 1. ovog lana moraju u potpunosti odgovarati oznakama na birau ulaza elektroencefalografa, a neutralna elektroda mora
biti oznaena sa N.
lan 44.
Komanda za izbor doe granine frekvencije mora biti oznaena u
hercima, a moe biti oznaavana i u sekundama zbog indikacije odgovarajue vremenske konstante.
Vremenskim oznaavaem se naznauje vreme potrebno da amplituda
funkcije skoka, ije vreme porasta mae od 1 ms, padne na 37% od vrednosti
poetne amplitude.
lan 45.
Elektroencefalograf mora biti snabdeven komandom za izbor gore
granine frekvencije od 60 Hz, 30 Hz i 15 Hz, koje moraju biti oznaene u
Hz. Doputa se relativna greka od 10%.
Oznaena vrednost predstava frekvenciju na kojoj amplituda
signala iznosi 70% od amplitude signala na 10 Hz.
IV. TEHNIKE MERE ZATITE
lan 46.
Pri zajednikom korieu encefalografa koji ima ugraeno sredstvo za zatitu od praea sranog defibrilatora i sranog defibrilatora na pacijentu mora biti osigurana izolacija EEG elektroda od:
1) kuita ureaja;
2) dela za ulaz signala;
3) dela za izlaz signala;
4) metalne folije na koju je ureaj postaven i ija povrina nije
maa od osnovice ureaja (samo za ureaje klase II i ureaje sa unutraim
izvorom napajaa).
lan 47.
Elektroencefalografi sa pisaima sa izvorom ultraubiastog svetla ne smeju emitovati svetlost talasne duine mae od 320 nm.
lan 48.
Povrine vruih igala ili elemenata za tampae koje na temperaturi okoline od 25 C mogu prei radnu temperaturu od 85 C moraju biti
posebno zatiene.
lan 49.
Protivfazni napon od 1 V od vrha do vrha na ulaznom kolu ne sme
otetiti encefalograf.
41
d:\baci\01
V. POSTUPAK I NAIN OBEZBEEA POTREBNIH SVOJSTAVA,

KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTROENCEFALOGRAFA
lan 50.
Elektroencefalografi upakovani za transport i skladitee u
vremenu koje ne moe biti due od 15 nedea moraju zadrati sva svojstva
uz sledee uslove okoline:
1) temperatura okoline: od - 20 C do 70 C;
2) relativna vlanost: od 10% do 100%, ukuujui i kondenzaciju;
3) pritisak od 70 kPa do 106 kPa.
Ako transport i skladitee traju due od 15 nedea, uslovi za
transport i skladitee u pogledu temperature, relativne vlanosti i
pritiska moraju biti jednaki nazivnom opsegu upotrebe encefalografa
prema lanu 3. ovog pravilnika.
lan 51.
Posle poetnog perioda zagrevaa elektroencefalografa od 1 min,
osnovna linija u sledeih 5 min se ne sme pomai za vie od 5 min. Ukupni
pomak osnovne linije u sledeih 5h ne sme onemoguiti regulaciju pomaka
bilo koje osnovne linije u nazivnim uslovima upotrebe encefalografa iz
lana 3. ovog pravilnika.
lan 52.
U nazivnim uslovima upotrebe elektroencefalografa iz lana 3.
ovog pravilnika temperaturni koeficijent pomaka osnovne linije, izraen u procentima efektivne irine zapisa, ne sme biti vei od 1, 5% C.
lan 53.
EEG papir mora biti sloen u obliku slova Z i itiv na mestu
zapisa i na duini koja nije maa od 60 cm levo od take zapisa.
lan 54.
Ako na EEG papiru postoje pravougaone koordinate, odstupae take
zapisa od vertikalne ose mora biti mae od 0, 5 mm za otklon zapisa od 20
mm od vrha do vrha.
lan 55.
Ako na EEG papiru postoje krivolinijske koordinate, izobliee
zapisa ne sme biti vee od izobliea koje bi nastalo uz upotrebu pisaa
sa kazakom duine 100 mm.
lan 56.
Take zapisa svih kanala nastale pri nultom otklonu pisaa, ukuujui i bilo koji marker pojava, moraju biti u okviru 1 mm od linije
normalne na smer kretaa papira.
42
d:\baci\01
VI. SADRAJ TEHNIKOG UPUTSTVA

lan 57.
Tehniko uputstvo za elektroencefalografe sadri:
1) podatak o klasi zatite encefalografa od elektrinog udara;
2) podatke o postupcima neophodnim za bezbedan rad, s posebnim osvrtom na opasnosti koje mogu nastati kao posledica neodgovarajue
elektrine instalacije u sluaju primene elektroencefalografa tipa B;
3) upozoree da kod elektroencefalografa tipa BF i tipa CF
provodni delovi elektroda i ihovih prikunica, kao i neutralna
elektroda, ne smeju dodirivati druge provodne delove, ukuujui i zemu;
4) podatak o tipu elektrine instalacije na koju se ureaji mogu
sigurno spojiti, nainu spajaa sa provodnikom za izjednaavae potencijala i nainu oznaavaa prikuaka za funkcionalno uzemee;
5) podatak o tipu kabla pacijenta kojim se moe postii zatita od
udara defibrilatora i zatita od visokofrekvencijskih opekotina;
6) opis zatitnog sredstva koje moe zatititi pacijenta od opekotina kad se encefalograf koristi sa visokofrekvencijskim hirurkim
ureajima, ako encefalograf ima to sredstvo;
7) upozoree o moguim opasnostima izazvanim sabiraem odvodnih
struja, ako je encefalograf spojen sa drugim ureajima;
8) podatak o ispitivau encefalografa i kabla pacijenta;
9) podatak da je elektroencefalograf zatien od udara defibrilatora, ako takva zatita postoji;
10) podatke o merama predostronosti koje se preduzimaju ako se
defibrilator primeuje na pacijentu;
11) objaee zato mreni kabl kod ureaja klase II ima tri
provodnika, ako takav kabl postoji;
12) podatak o otklaau sponih smeti;
13) podatak o izboru elektroda radi otklaaa prevelikih jednosmernih napona pomaka;
14) upozoree o smaivau frekvencijskog opsega i kvaliteta
snimaa zbog upotrebe filtra;
15) podatak o potrebnom kvalitetu papira za snimae;
16) podatke o delovima za ulaz i izlaz signala i rasporedu prikunih kontakata;
17) podatke o meusobnom podeavau take zapisa pisaa svih kanala;
18) podatak o amplitudnofrekvencijskoj karakteristici u grafikom obliku;
19) podatak o amplitudnofrekvencijskoj karakteristici filtra za
svaki egov poloaj u grafikom obliku, ako encefalograf ima visokofrekvencijski filter;
20) podatak o karakteristikama filtra, u dB/oktavi, i podatak da su meusobna odstupaa karakteristika filtra razliitih kanala u okviru 1 dB;
21) uslove o skladiteu i transportu encefalografa.
lan 58.
43
d:\baci\02
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA DOZIMETRE KOJI SE UPOTREBAVAJU U RADIOTERAPIJSKOJ DOZIMETRIJI*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izradi, eksploataciji i odravau dozimetara koji se upotrebavaju u radioterapijskoj
dozimetriji (u daem tekstu: dozimetri);
2) postupak i nain oznaavaa i obeleavaa dozimetara;
3) tehnike mere zatite dozimetara;
4) nain rukovaa i odravaa dozimetara;
5) postupak i nain obezbeea odreenih svojstava i kvaliteta
dozimetara;
6) blii sadraj tehnikog uputstva za dozimetre.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se na dozimetre na koje se prikuuje jonizaciona komora i na dozimetre koji sa jonizacionom komorom
ine jedan ureaj.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se na dozimetre nameene
mereu ekspozicione doze i jaine ekspozicione doze u sledeim opsezima:
1) ekspozicione doze od 0, 3 mC/kg do 3 C/kg;
2) jaine ekspozicione doze od 3 C/kgs do 30 mC/kgs.
lan 3.
*
44
d:\baci\02
1) dogovorena stvarna vrednost je vrednost bliska stvarnoj vrednosti,

tako da se razlika izmeu te dve vrednosti moe zanemariti za potrebe
kalibracije ili odreivaa karakteristika dozimetra;
2) dozimetar je ureaj koji meri struju jonizacione komore i pretvara
je u oblik pogodan za indikaciju, kontrolu, memorisae ili dae
prosleivae. Dozimetar moe da sadri izvor polarizacionog napona za
jonizacionu komoru;
3) efektivni opseg pokazanih vrednosti je opseg pokazanih vrednosti
u kome dozimetar zadovoava utvrene karakteristike;
4) granice doputene relativne greke su najvee dozvoene promene
karakteristike (y), s tim da ako su granice doputene relativne greke
e%, tada promena y/y mora ostati u opsegu od e% do +e%;
5) jonizaciona komora je naprava koja se sastoji od osetive
zapremine, kolektorske elektrode, zatitne elektrode ako postoji, zida
komore, kape za postizae elektronske ravnotee i delova izolatora oko
osetive zapremine;
6) kvalitet zraea je karakteristika jonizujueg zraea odreena
spektralnom raspodelom zraea u odnosu na energiju ili talasnu duinu,
s tim da se kvalitet zraea izraava efektivnom talasnom duinom,
efektivnom energijom, poludebinom, naponima cevi za X zraee,
talasnim oblikom ili filtracijom;
7) merena vrednost je najboa procena stvarne vrednosti izvedena iz
prikazane vrednosti, ukuujui i primenu svih potrebnih korekcionih i
kalibracionih faktora;
8) merilo je sredstvo nameeno za meree;
9) merna greka je razlika izmeu pokazane vrednosti merene veliine i ene stvarne vrednosti;
10) nazivni uslovi rada su uslovi koji obuhvataju efektivne opsege
karakteristika i sve nazivne opsege za uticajne veliine u kojima dozimetar, na koji je prikuena jonizaciona komora, radi u granicama doputenih relativnih greaka;
11) nelinearnost je odstupae od linearnosti, izraeno u procentima, dato izrazom:
mQ
- 1 100
-------Mq
gde je:
Q referentni ulazni signal;
M referentna vrednost oitana na skali, izazvana vrednou ;
q vrednost ulaznog signala razliita od referentne vrednosti;
m vrednost oitana na skali izazvana vrednou
12) neeeno pomerae je neprekidna promena u pokazivau dozimetra na koji je prikuena jonizaciona komora, kada je:
a) komanda za nain rada u poloaju podeavae nule, ili
b) komanda za nain rada u poloaju meree, a ulaz dozimetra odvojen od jonizacione komore i oklopen, ili
v) komanda za nain rada u poloaju meree, a ulaz dozimetra
povezan sa jonizacionom komorom u kojoj je odvodna struja zanemariva jer
je napon polarizacije jonizacione komore ravan nuli ili nema jonizujueg
zraea;
45
d:\baci\02
13) parazitno zraee je izgubeno i zaostalo zraee izvora zraea i raspreno zraee sa ozraenih objekata, koja se ne koriste za
potrebe dijagnostike i terapije;
14) pokazana vrednost merene veliine je vrednost merene veliine
izvedena iz pokazivaa merila, ukuujui konstante merila oznaene na
egovoj predoj ploi;
15) pomak nule je iznenadno pomerae u pokazivau dozimetra kad se
komanda za nain rada prebaci iz poloaja podeavae nule u poloaj
meree", pri emu je ulaz dozimetra odvojen od jonizacione komore i
oklopen ili povezan sa jonizacionom komorom u kojoj je odvodna struja
zanemariva jer je napon polarizacije jonizacione komore ravan nuli ili
nema jonizujueg zraea;
16) referentna pokazana vrednost je pokazana vrednost pri kojoj se
odreuje kalibracioni faktor;
17) referentna vrednost je vrednost uticajne veliine ili uticajne
karakteristike pri kojoj je korekcioni faktor za tu veliinu 1 (jedan);
18) referentne ispitne vrednosti su jedna vrednost ili niz vrednosti
uticajne veliine ili uticajne karakteristike koje su dozvoene u toku
ispitivaa drugih uticajnih veliina ili uticajnih karakteristika;
19) referentni uslovi su uslovi koriea dozimetra utvreni za
ispitivae karakteristika ili za obezbeee poreea rezultata
merea;
20) referentno pokazivae indikatora je vrednost oitana na indikatoru koja odgovara referentnoj pokazanoj vrednosti merene veliine;
21)rezolucija pokazivaa je najmaa promena merene veliine kojoj
se moe pripisati numerika vrednost bez interpolacije;
22) sistematska greka je deo greke koji, u nizu merea iste merene
veliine, izvrenih u istim uslovima, ostaje konstantan ili se mea na
predvidiv nain;
23) sistematska merna nesigurnost je procena opsega vrednosti u kome
je stvarna vrednost merene veliine, ukuujui enu sistematsku greku;
24) sluajna greka je deo greke koji se u nizu merea iste merene
veliine mea na nepredvidiv nain. Sluajna greka se ne moe korigovati;
25) sluajna merna nesigurnost je procena opsega vrednosti u kome je
stvarna vrednost merene veliine, ukuujui enu sluajnu greku koja
se obino izraava granicama poverea za date nivoe verovatnoe;
26) stvarna vrednost merene veliine je vrednost koja karakterie
idealno definisanu veliinu u stau koje postoji kad se veliina meri;
27) ukupna merna nesigurnost je procena opsega vrednosti u kome je
stvarna vrednost merene veliine, ukuujui sistematsku i sluajnu greku;
28) vreme odziva je vreme potrebno da pokazivae na indikatoru
merene veliine;
29) vreme stabilizacije je vreme potrebno da karakteristika
dostigne datu vrednost i ostane u granicama dozvoenog odstupaa te
vrednosti od konane vrednosti u ravnoteom stau posle ukuea
46
d:\baci\02
napona polarizacije na jonizacionu komoru ili posle ukuea dozimetra

na koji je prikuena jonizaciona komora;
30) vreme uravnoteea je vreme potrebno da karakteristika
vrednosti od konane vrednosti u ravnoteenom stau posle nagle promene neke uticajne veliine.
lan 4.
Komande za podeavae dozimetra moraju biti tako smetene da nisu
pristupane na dozimetru.
Ako su komande za podeavae pristupane na dozimetru, one moraju
biti jasno obeleene, graduisane i snabdevene napravom za koee kako bi
se spreilo ihovo neeeno pomerae.
Sredstvo za suee u dozimetru, ako postoji, mora biti tako ugraeno
da se jednostavno moe zameniti.
Vizuelni indikator rezultata merea mora biti sastavni deo
dozimetra.
Vizuelni indikator kojim se oznaava kraj vremena upotrebivosti
baterije mora biti sastavni deo dozimetra.
Materijal od koga je izraen prostor za smetaj baterija mora biti
otporan na hemijske supstance koje mogu iscuriti iz baterije, a konstrukcija prostora ne sme dozvoliti oteea hemijskim supstancama ostalih
delova dozimetra.
Konstrukcija dozimetra mora omoguiti da vreme upotrebivosti
baterija ne bude krae od est dana pri dnevnom korieu dozimetra od 4 h.
Ako promena poloaja u okviru 5% utie na rezultat merea,
dozimetar mora imati ugraenu libelu za nivelisae.
lan 5.
Referentne vrednosti uticajnih veliina za ispitivae karakteristika dozimetra su:
1) atmosferski pritisak 101, 3 kPa;
2) temperatura + 20 C;
3) relativna vlanost 50%;
4) spona poa i parazitno zraee 0 (nula).
Nazivni uslovi rada su:
1) temperatura od +15 C do +25 C;
2) relativna vlanost od 30% do 75%;
pC
kg s
3) parazitno zraee od 0 do 70 ------------- ;

4) mreni napon napajaa od 12% do +10% od nazivne vrednosti mrenog napona napajaa i 1 Hz od nazivne vrednosti frekvencije.
47
d:\baci\02
lan 6.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na dva nivoa karakteristika,
zavisno od doputene relativne greke x% ( u%).
Vrednosti x% odnose se na etalone, a vrednosti y%, date u zagradi,
odnose se na merila prema vaeim meteorolokim uslovima.
lan 7.
Na dozimetru se mora jednoznano ustanoviti veza izmeu pokazivaa
pokaznog instrumenta i merene veliine.
Kod dozimetra koji su trajno povezani sa jonizacionom komorom skala
pokaznog instrumenta mora biti graduisana u radijacionim veliinama,
oznaena nekorigovano i kalibrisana na sredu vrednost u celom opsegu
kvaliteta zraea.
Pokazivae etalona ne sme biti oznaeno u radijacionim veliinama.
lan 8.
Klasa dozimetra sa analognim pokaznim instrumentom mora biti
boa od klase 0, 5 (1, 5).
Kretae kazake pokaznog instrumenta mora biti bar za 3% vee od
najveeg pokazivaa skale.
Pokazni instrument se ne sme otetiti ako se na najosetiviji opseg
merea dozimetra prikui najvea mogua merena veliina za koju je
dozimetar nameen. Kazaka pokaznog instrumenta mora pokazivati prekoraea sve dok traje prekoraee opsega merea dozimetra.
Poloaji komandi dozimetra sa analognim pokaznim instrumentom
kojima se mea opseg rada dozimetra obeleavaju se najveom pokaznom
vrednou za opseg i ne smeju se obeleavati multiplikacionim faktorima skale.
Dozimetar sa digitalnim pokazivaem mora imati jednoznano
pokazno decimalno mesto. Prekoraee opsega digitalnog indikatora
rezultata merea na dozimetru mora raditi sve do vrednosti 3 C/kg.
Ako su brojke digitalnog dozimetra sastavene od segmenata, dozimetar mora imati ugraenu napravu za proveru ispravnog rada tog indikatora.
Dozimetar sa indikatorom pokazivaa na bazi potenciometra sa
vie obrtaja mora biti tako konstruisan da sprei pogreno itae reda
veliine brojeva, naroito ako su u blizini stepena od 10 (npr. 10, 1 umesto
9, 1). Mrtvi hod pokretaa potenciometra sa vie obrtaja mora biti mai
0, 2% ( 0, 5%) od najmaeg efektivnog pokazivaa skale.
Dozimetar sa kombinovanim digitalnim i analognim indikatorom
rezultata merea, gde se posledi digit prikazuje analognim pokaznim
instrumentom, mora zadovoiti uslove iz stava 4. ovog lana.
Dozimetar sa drugim vrstama indikatora pokazivaa rezultata
merea mora zadovoiti uslove iz ovog lana.
lan 9.
Kolinik najvee efektivne pokazane vrednosti i najmae efektivne pokazane vrednosti na dozimetru ne sme biti mai od 10:1.
48
d:\baci\02
Za dozimetre sa vie mernih opsega efektivno podruje pokazanih

vrednosti ne sme imati prekida (nepokrivenih delova opsega).
Najvea efektivna pokazana vrednost iz stava 1. ovog lana je najvee
pokazivae skale na najmae osetivom podruju merea.
lan 10.
Ukupna merna nesigurnost pokazivaa indikatora rezultata merea
jednaka je rezoluciji pokazivaa i ne sme biti vea od 0, 2% ( 0, 8%) od
najveeg efektivnog pokazivaa za sve merne opsege.
Ponovivost rezultata merea na najmaoj efektivnoj pokazanoj
vrednosti mora biti takva da je standardna devijacija, izvedena iz uzastopnih merea, maa od 0, 2% (0, 5%) od efektivne pokazane vrednosti.
lan 11.
Za dozimetre prikuene na jonizacione komore kablom za napajae,
pri mereu ekspozicione doze, neeeno pomerae nule ne sme biti:
1) u poloaju podeavae nule vee od 0,5% ( 1%) od brzine
promene pokazane vrednosti nastale zbog najmae nazivne ulazne struje
ili jaine ekspozicione doze;
2) u poloaju meree vee od 0, 5% ( 1%) od brzine promene
pokazane vrednosti nastale zbog najmae nazivne ulazne struje ili jaine
ekspozicione doze, kad su ulazni prikuci dozimetra odvojeni od jonizacione komore ili spojeni na jonizacionu komoru iji je polarizacioni
napon nula ili kad nema upadnog jonizujueg zraea.
pri mereu ekspozicione doze, pomak nule ne sme biti:
1) pri prebacivau iz poloaja podeavae nule u poloaj
meree vei od 0, 5% ( 1%) od najmae efektivne pokazane vrednosti, pri uslovima na ulazu kao u taki 2. stava 1. ovog lana;
2) pri prebacivau iz poloaja postavae nule u poloaj
meree i poloaj oitavae vei od uslova iz take 1. ovog stava za
instrumente koji imaju posebni poloaj oitavae.
lan 12.
pri mereu jaine ekspozicione doze, neeeno pomerae nule ne sme
biti, u poloaju podeavae nule, vee od 0,5% ( 1%) od pokazane
vrednosti nastale zbog najmae efektivne ulazne struje ili jaine ekspozicione doze, za vreme od 10 min.
pri mereu jaine ekspozicione doze, pomak nule, pri prebacivau iz
poloaja podeavae nule u poloaj meree, ne sme biti vei 0, 5%
(1%) od pokazane vrednosti nastale zbog najmae efektivne ulazne struje
ili jaine ekspozicione doze, pri uslovima na ulazu kao u taki 2) stava 1.
lan 13.
Za dozimetre prikuene na kondeznatorsku komoru neeeno pomerae nule ne sme biti vee od 0, 5% ( 1%) od promene pokazane vrednosti
4
49
d:\baci\02
koja odgovara najmaoj efektivnoj ekspozicionoj dozi, a brzina gubitka

naelektrisaa na mernom kondenzatoru ne sme prei 0, 5% ( 1%) od najmae nazivne ulazne struje.
lan 14.
Doputena relativna promena odziva dozimetra ne sme prei 0, 5%
(1) za vreme izmeu 15 min i 6 h od ukuea u odnosu na odziv dozimetra
1 h posle ukuea.
lan 15.
Doputena relativna promena odziva dozimetra zbog nelinearnosti
dozimetra, u efektivnom opsegu pokazivaa skale na svakom podruju, ne
sme biti vea od 0, 5% ( 1%), ili se moraju navesti korekcioni faktori sa
nesigurnou koja ne prelazi 0, 5% ( 1%), ili se moraju navesti korekcioni faktori sa nesigurnou koja ne prelazi 0, 5% ( 1%).
lan 16.
Za dozimetre kojima se mea opseg merea, doputena relativna greka odziva ne sme biti vea 0, 5% ( 1%) ili se moraju navesti korekcioni faktori sa nesigurnou koja ne prelazi 0, 5% ( 1%).
lan 17.
Uticaj mrtvog vremena u nazivnom opsegu rada dozimetra mora biti
mai od 0, 5% ( 1%) ili se moraju navesti korekcioni faktori sa
nesigurnou maom od 0, 5% ( 1%).
lan 18.
Vreme odziva dozimetra pri mereu jaine ekspozicione doze do
postizaa 90% od konane vrednosti pokazivaa ne sme biti due od 3 s.
lan 19.
Doputena relativna promena odziva u toku jedne godine, zbog efekata starea, ne sme biti vea od 0,5% (1%).
lan 20.
Doputena relativna promena odziva dozimetra zbog promene temperature na sme biti vea od 0,5% ( 1%), u opsegu temperatura od +10 C do
+40 C, ili se moraju navesti korekcioni faktori sa nesigurnou maom
od 0,5% ( 1%).
Relativna promena neeenog pomeraa nule dozimetra, u odnosu na
egovu vrednost na 20 C, ne sme biti vea od 0,5% ( 1%) od brzine promene pokazane vrednosti nastale zbog najmae nazivne ulazne struje ili
jaine ekspozicione doze.
Neeeno pomerae nule za vreme od 10 min i pomak nule, u odnosu na
vrednosti na 20 C ne smeju biti vei od 0,5% ( 1%) od pokazane vrednosti nastale zbog najmae efektivne ulazne struje ili jaine ekspozicione
doze.
50
d:\baci\02
lan 21.
Doputena relativna promena odziva dozimetra zbog promene
relativne vlanosti ne sme biti vea od 0,5% ( 1%) u opsegu relativne
vlanosti od 30% do 75%.
Za dozimetre za meree ekspozicione doze promena neeenog pomeraa nule, u odnosu na vrednost relativne vlanosti od 50%, ne sme biti
vea od 0,5% ( 1%).
Za dozimetre za meree jaine ekspozicione doze neeeno
pomerae nule, za vreme od 10 min, i pomak nule, u odnosu na vrednost relativne vlanosti od 50%, ne smeju se promeniti za vie od 0,5% ( 1%) od
pokazane vrednosti nastale zbog najmae efektivne ulazne struje ili
jaine ekspozicione doze.
lan 22.
Dozimetar mora da radi za vrednosti parazitnog zraea od nule do
PC
- . Za dozimetre za meree ekspozicione doze promena neeenog
1,5 -----------kg s
PC
pomeraa nule, u odnosu na vrednost pri parazitnom zraeu od 70 -----------kg s
ili maem, ne sme biti vea od 0,5% ( 1%) od brzine promene pokazane
vrednosti nastale zbog najmae ulazne nazivne struje ili jaine ekspozicione doze.
Za dozimetre za meree jaine ekspozicione doze promena neeenog
pomeraa nule i pomaka nule, u odnosu na vrednost pri parazitnom zraeu
PC
- ili maem, ne sme biti vea od 0,5% ( 1%) od pokazane vrednood 70 -----------kg s
sti nastale zbog najmae efektivne ulazne struje ili jaine ekspozicione
doze.
lan 23.
Dozvoena promena odziva dozimetra usled promena napona baterija
ne sme biti vea od 0,5% ( 1%), u vremenu upotrebivosti baterije.
lan 24.
Dozvoena promena odziva dozimetra usled promene mrenog napona
napajaa u opsegu od 12% do +10% od nazivne vrednosti mrenog napona
napajaa ne sme biti vea od 0,5% ( 1%).
lan 25.
Dozvoena relativna promena pokazane vrednosti na dozimetru usled
nestabilnosti polarizacionog napona ne sme biti vea od 0,5% ( 1%) od
najmae efektivne pokazane vrednosti, kad se mreni napon mea od 12%
do +10% od svoje nazivne vrednosti i kad je dozimetar u poloaju meree.
lan 26.
Dozvoena relativna promena odziva dozimetra, u opsegu do 1 Hz od
nazivne frekvencije mrenog napona napajaa, ne sme biti vea od 0, 5%
(1).
4*
51
d:\baci\02
lan 27.
Dozimetar se ne sme upotrebavati u kontaktu sa pacijentom ako u
pogledu stepena zatite od elektrinog udara nije tipa B, BF ili CF.
Stepen zatite dozimetra od elektrinog udara, kad se dozimetar
povee na jonizacionu komoru, nije naruen ako je jonizaciona komora
istog tipa zatite.
lan 28.
Ako dozimetar ima ugraenu napravu za proveru stabilnosti odziva,
onda svi uticaji zbog prikuea naprave za proveru stabilnosti moraju
postati zanemarivi 3 min posle iskuea.
Dozimetar nameen za rad kao etalon mora biti snabdeven i
napravom za proveru stabilnosti dozimetra.
lan 29.
Naprava za proveru stabilnosti dozimetra na koji je prikuena
jonizaciona komora mora da obezbedi:
1) konstantno poe zraea na jonizacionu komoru;
2) reproduktivnost geometrijskog poloaja jonizacione komore
prema pou zraea;
3) meree temperature jonizacione komore;
4) vreme poluraspada radioaktivnog izvora koje ne sme biti krae od
pet godina;
5) aktivnost zraea radioaktivnog izvora (u napravi za proveru
stabilnosti) koja se u roku od tri godine ne sme razlikovati za vie od
1,5% od onih vrednosti koje je proizvoa dao u tehnikom uputstvu;
6) da vreme pokazivaa na indikatoru rezultata merea u poloaju
provera bude istog reda veliine kao u poloaju meree;
7) da pokazivae na indikatoru rezultata merea u poloaju provera bude vee od najmae efektivne pokazane vrednosti u poloaju
meree;
8) napravu za zatvarae otvora radioaktivnog izvora posle uklaaa
jonizacione komore;
9) da standardna devijacija ponovenih merea jedne vrednosti zraea u poloaju provera ne bude vea od 0,3% ( 0,7%)
III. OZNAAVAE I OBELEAVAE
lan 30.
Na dozimetru moraju biti jasno i neizbrisivo oznaeni sledei
podaci:
2) tip i serijski broj dozimetra;
3) oznaka nekorigovano ako je pokazivae na indikatoru u radijacionim jedinicama;
52
d:\baci\02
4) funkcija prikunica, komandi i indikatora;

5) nazivni napon i nazivna frekvencija mrenog napajaa.
lan 31.
Na napravi za proveru stabilnosti dozimetra moraju se oznaiti
sledei podaci:
2) tip i serijski broj naprave za proveru stabilnosti;
3) osnovni znak za jonizujue zraee, naziv radionuklida: vreme
poluraspada, aktivnost radionuklida i datum kad je aktivnost utvrena kod
naprava za proveru stabilnosti dozimetra koje koriste redioaktivni
izvor. Ti podaci se obeleavaju na povrini zatitne posude, a ako je
naprava za proveru stabilnosti ugraena u dozimetar, podaci se oznaavaju
na predoj ploi dozimetra i na kutiji za prenos ako kutija postoji;
4) upozorea na zatitne mere koje treba preduzeti pri spajau
dozimetra sa jonizacionom komorom.
lan 32.
Tehniko upustvo za dozimetre mora sadrati:
1) podatke o nameni;
2) podatke o klasi;
3) tip naprave za proveru stabilnosti;
4) broj i tip baterija za napajae;
5) nazivne vrednosti i dozvoena odstupaa napona i frekvencije
mrenog napona za napajae;
6) tip i karakteristike osiguraa;
7) potencijalnu razliku izmeu uzemea napajaa i zatitne
elektrode;
8) elektrinu emu i postupak pri otvarau dozimetra, odnosno
upozorea da otvarae nije dozvoeno;
9) podatke o zatiti od vlage;
10) postupak odravaa sredstava za suee;
11) postupak podeavaa dozimetra na mreni napon napajaa;
12) postupak provere upotrebivosti baterija;
13) podatke o funkcijama komandi i postupcima rukovaa komandama;
14) podatke o nameni prikunica;
15) podatke o znaeu grafikih simbola;
16) podatke o ispravnom radnom poloaju dozimetra i o eventualnoj
potrebi nivelisaa;
17) podatke o vremenu koje je nuno da protekne pre merea poto se
dozimetar:
a) ukui;
53
d:\baci\02
b) elektriki povee;
v) izloi naglim promenama temperature i vlage;
g) transportuje;
18) postupak provere odziva na uticaj poviene vlage, parazitnog
zraea i sponih poa;
19) podatke o jonizacionim komorama na koje se dozimetar sme prikuiti i podatke o elektrinim prikucima;
20) vrednost zatitnog otpornika za prikuee polarizacionog
napona, odnosno upozorea ako takvog otpornika nema;
21) postupak upotrebe kalibracionih faktora kad je skala dozimetra
graduisana u radijacionim jedinicama;
22) podatke o:
a) rezoluciji indikatora rezultata merea na dozimetru;
b) reproduktivnosti uzastopnih merea,
v) efektivnom radnom podruju dozimetra;
g) nelinearnosti;
d) uticaju promene poloaja dozimetra;
) vremenu odziva dozimetra;
e) promeni odziva u nazivnom podruju ulaznih struja ili jaina ekspozicione doze, za dozimetre ekspozicione doze;
) promeni odziva, neeenog pomeraa i pomaka nule u nazivnim
uslovima rada za temperaturu i vlagu;
z) oekivanom vremenu upotrebivosti baterija za napajae,
ihovom ispravnom korieu i skladiteu;
i) promeni odziva u opsegu promena mrenog napona;
j) vremenskoj stabilnosti;
23) podatke o korekcionim faktorima za:
a) nelinearnost;
b) mrtvo vreme;
v) promenu mernog opsega;
g) temperaturu;
d) druge uticajne veliine;
24) postupak kalibracije na referentnim vrednostima uticajnih
veliina iz lana 5. ili na vrednostima uticajnih veliina na kojima su
dati korekcioni faktori;
25) sve relevantne podatke za zamenivost kritinih sastavnih
delova.
lan 33.
Tehniko uputstvo za naprave za proveru stabilnosti dozimetra mora
sadrati sledee:
1) podatak o upotrebi i obezbeivau ponovivosti provere;
2) podatak o konstrukciji, jaini, kvalitetu zraea i tipu radioaktivnog izvora, jaini ekspozicione doze na 2 cm ili 10 cm od povrine
54
d:\baci\02
kuita za naprave za proveru stabilnosti koje sadre radioaktivni

izvor;
3) podatke o zraeu na sponoj strani kuita u kome je radioaktivni izvor;
4) podatak o postupku postavaa i povezivaa dozimetra i naprave
za proveru stabilnosti;
5) podatak o vremenu za koje jonizaciona komora sme biti u napravi za
proveru stabilnosti;
6) datum provere aktivnosti radioaktivnog izvora;
7) sve relevantne podatke za zamenivost kritinih sastavnih
delova.
lan 34.
55
d:\baci\02
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA RESPIRATORE I UREAJE
ZA INHALACIONU ANESTEZIJU*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izradi, eksploataciji i odravau respiratora i ureaja za inhalacionu anesteziju (u
daem tekstu: ureaji);
2) postupak i nain oznaavaa i obeleavaa ureaja;
i kvaliteta ureaja;
6) blii sadraj tehnikog uputstva za ureaje.
lan 2.
i opreme, nie navedeni termini, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea
znaea:
1) aplikacioni delovi su naprave, odvojivi sklopovi i odvojivi
delovi ureaja i opreme koji ine sistem za disae i delovi ureaja i
opreme koji nisu elektriki ili cirkulatorno odvojeni od sistema za
disae;
2) asistirana kontrolisana respiracija je nain rada ureaja pri
kome se funkcija asistirane respiracije obava u toku inspiratorne
potrebe pacijenta, a funkcija kontrolisane respiracije kad nema inspiratorne potrebe pacijenta;
*
56
d:\baci\02
3) asistirana respiracija je nain rada ureaja pri kome se poveava

sposobnost disaa pacijenta sinhrono sa inspiratornom potrebom pacijenta;
4) ekspiratorna faza disaa je deo procesa disaa pri kome protok
gasova (vazduha ili vazduha i dodatnih gasova) ide iz pacijenta;
5) eksplozivna atmosfera je smea anestetika i vazduha. Eksperimentalna smea je meavina vazduha i 4, 3 0,2% etra;
6) eksplozivna smea je meavina anestetika i kiseonika ili azotnog oksidula. Eksperimentalna smea je meavina kiseonika i 11, 8% do
12, 6% etra;
7) elektrina kola ograniene snage su sva elektrina i elektronska
kola i sklopovi u kojima proizvod napona i struje kratkog spoja ne prelazi
vrednost 10 VA;
8) inspiratorna faza disaa je onaj deo procesa disaa pri kome protok gasova (vazduha ili vazduha i dodatnih gasova) ide u pacijenta;
9) inspiratorna potreba pacijenta je koliina vazduha i dodatnih
gasova potrebna u inspiratornoj fazi disaa za odravae eenog (normalnog) staa pacijenta;
10) inspiratorni gasovi su gasovi koji ulaze u pacijenta za vreme
inspiratorne faze disaa;
11) kontrolisana respiracija je nain rada ureaja pri kome se uspostava prisilno disae s obzirom na inspirativne potrebe pacijenta;
12) mera protoka je instrument za meree zapremine gasa u jedinici
vremena;
13) minutna zapremina je ukupna zapremina gasa, u ml/min, koja ulazi u
plua ili izlazi iz plua pacijenta u jednoj minuti;
14) najmai bezbednosni pritisak je najmai potpritisak, u odnosu
na okolinu, u sistemu za disae za vreme ekspiratorne faze disaa, pod
uslovom da ureaj normalno funkcionie;
15) najmai radni pritisak je najmai dozvoeni pritisak gasa u
sistemu za disae za vreme ekspiratorne faze disaa, pod uslovom da ureaj normalno funkcionie;
16) najvei bezbednosni pritisak je najvei dozvoeni pritisak gasa
u sistemu za disae u sluaju kvara na ureaju, pod uslovom da sigurnosne
naprave ispravno funkcioniu;
17) najvei radni pritisak je najvei dozvoeni pritisak gasa u
sistemu za disae za vreme inspiratorne faze disaa, pod uslovom da ureaj normalno funkcionie;
18) ovlaiva je odvojivi sklop ureaja koji stvara potrebnu vlanost u smei inspiratornih gasova;
19) potpritisak u odnosu na okolinu je pritisak nii od atmosferskog pritiska ili pritiska u okolini ureaja, prouzrokovan radom ureaja;
20) respiraciona zapremina je zapremina gasa, u ml, koji ulazi, odnosno izlazi iz plua za vreme inspiratorne, odnosno ekspiratorne faze;
21) respirator je automatski ureaj sa prikukom za dovod vazduha
pacijentu koji odrava funkciju disaa ili poveava sposobnost disaa
pacijenta;
22) sistem za disae je sistem cevovoda i posuda koji je neposredno
povezan sa pacijentom, a kroz koji je mogu intermitentni i dvosmerni protok rasprenog gasa kontrolisanog sastava;
57
d:\baci\02
23) spirometar je ureaj za meree zapremine gasa;

24) uestalost respiracije je broj ciklusa disaa u minuti;
25) ureaj za anesteziju je ureaj za razdvajae i prosleivae
anestetikih gasova i para u sistem za disae koji je prikuen na pacijenta.
lan 3.
Elektrina kola aplikacionih delova ureaja moraju se napajati
medicinski sigurnosnim niskim naponom.
lan 4.
Elementi i naprave za spajae i uvree sistema cevovoda i
posuda ureaja zatienih od delovaa anestetika moraju biti izraeni od
provodnog materijala kako bi obezbedili elektrinu vezu sistema
cevovoda i posuda sa prikukom za zatitno uzemee.
lan 5.
Ureaji napajani iz gradske mree moraju imati bezbednosnu napravu
koja osigurava prekid rada i alarm u sluaju kvara na elektrinim kolima
ili prekida napajaa.
lan 6.
Elektrine i elektronske komponente moraju biti odvojene od
sistema cevovoda i posuda u kojima se nalaze zapaive smee gasova.
Uslov iz stava 1. ovog lana ne primeuje se na komponente u
elektrinim kolima ograniene snage.
lan 7.
Elektrine i elektronske komponente koje se nalaze na kuitu ureaja, a ne pripadaju elektrinim kolima ograniene snage, moraju biti udaene najmae 20 cm od izlaznih ventila i cevnih otvora.
lan 8.
Nerazdvojivi kabl mrenog izvora napajaa ureaja ne sme biti
krai od 4,5 m.
Ako ovlaiva vazduha nije sastavni deo ureaja niti se preko ega
napaja elektrinom energijom, nerazdvojivi kabl mrenog izvora napajaa
ovlaivaa vazduha ne sme biti krai od 3 m.
lan 9.
Delovi ureaja koji su izloeni uticaju vlage moraju ispuavati
uslove utvrene u propisima o jugoslovenskim standardima za ispitivae
dielektrine vrstoe elektromedicinskih ureaja i opreme za meree
trajnih odvodnih struja na elektromedicinskim ureajima i opremi i za
meree odvodne struje respiratora i ureaja za inhalacionu anesteziju
kroz pacijenta.
58
d:\baci\02
lan 10.
Delovi ureaja koji su izloeni delovau telesnih tenosti moraju
ispuavati uslove iz lana 10. ovog pravilnika i ako su dodatno izloeni
delovau 3% rastvora natrijum-hlorida u trajau od jednog asa.
lan 11.
Ureaji moraju ispuniti uslove iz lana 10. ovog pravilnika i ako se
u sistem za disae ureaja dodaju lekovi ili anestetici predvieni za
upotrebu u normalnom pogonu ureaja.
lan 12.
Izolacija izmeu mrenog dela i izvora medicinskog sigurnosnog
niskog napona mora bez oteea da izdri naizmenini napon od 4.000 V
efektivne vrednosti. Izlazne prikunice napajaa mogu pri ispitivau
biti iskuene.
lan 13.
Izolacija izmeu dva galvanski odvojena aplikaciona dela ureaja
mora izdrati naizmenini napon od 500 V efektivne vrednosti.
lan 14.
Izolacija kritinih mesta izmeu aplikacionog dela ureaja i sklopova izvan aplikacionog dela mora izdrati bez oteea naizmenini
napon od 4.000 V efektivne vrednosti.
lan 15.
Ako su ureaji nameeni za prirodnu ventilaciju, raspored ureaja i
opreme mora biti takav da ne ometa slobodnu cirkulaciju vazduha u prostoriji izmeu delova ureaja i opreme.
Ako su ureaji nameeni za prinudnu ventilaciju, kuite ureaja
mora biti najmae 5 cm udaeno od drugih ureaja i opreme, a vazduh u
prostoriji se mora izmeniti najmae 50 puta u toku jednog asa. Ureaj
mora biti snabdeven alarmnim sistemom i bezbednosnom napravom koja
osigurava bezbedne uslove ventilacije u sluaju kvara na ureaju za prinudnu ventilaciju.
lan 16.
U prostoriji gde se koristi respirator, mora se obezbediti odgovarajui klima-ureaj.
U prostoriji za anesteziju, mora se upotrebavati sistem za proiavae vazduha koji sakupa i odvaja anestetike gasove koje isputa
ureaj za anesteziju ili pacijent.
59
d:\baci\02

lan 17.
Ureaji koji imaju prikuak za izvor elektrine energije, ako su
oznaeni kao ureaji zatieni od zapaivih anestetika, moraju se oznaiti, prema nainu zatite od elektrinih udara, kao ureaji klase 1.
lan 18.
Ako na ureaju postoje delovi sa razliitim stepenom zatite od
zapaivih anestetika, to se na ima mora jasno obeleiti odgovarajuim
simbolom ili tekstom.
lan 19.
Ureaji koji su, prema nainu zatite od elektrinog udara, oznaeni
kao ureaji klase I, a nisu oznaeni kao ureaji zatieni od zapaivih
anestetika, ne obezbeuju zatitu od eksplozije.
lan 20.
Ureaji sa prikukom za izvor elektrine energije, prema stepenu
zatite od elektrinog udara, moraju biti oznaeni kao ureaji tipa B.
lan 21.
Sistem za disae, prema stepenu zatite od zapaivih anestetika,
oznaava se kao zatien ureaj ili zatien ureaj sa zatitom tipa AP
kategorije G.
Ako su ostali delovi ureaja stepena zatite od zapaivih anestetika tipa AP, to mora biti posebno oznaeno.
lan 22.
Ureaji se moraju oznaiti kao ureaji predvieni za neprekidan rad.
lan 23.
Ako je ureaj snabdeven spojnicom za ekvipotencijalnu sabirnicu,
mora se oznaiti odgovarajuim simbolom.
lan 24.
Boje signalnih sijalica na ureaju moraju oznaavati sledee:
zelena ureaj prikuen na mreni izvor napajaa;
uta promena na nain rada za koji je potrebna posebna paa
(npr. ukuee intermitentne respiracije na zahtev). Istom bojom moe
se oznaiti pojava okidaa ureaja spontanim disaem pacijenta;
crvena upozoree na moguu opasnost ili situaciju koja zahteva
hitnu intervenciju.
lan 25.
Prekidai kojim se ureaj iskuuje ili zatitni prekida za sluaj
opasnosti mora biti crvene boje.
60
d:\baci\02
Prekidai kojima se ureaj ili neka egova funkcija naizmenino

ukuuju mogu biti crne, bele ili sive boje, a ne smeju biti zelene ili
crvene boje.
lan 26.
Tehniko uputstvo za ureaje mora da sadri:
1) podatke o stepenu zatite ureaja od vlage;
2) podatak o stepenu zatite od zapaivih anestetika i zapaivih
sredstava za iee, kao i podatke iz lana 19. Pravilnika;
3) podatak o nainu i stepenu zatite ureaja od elektrinog udara;
4) podatak o nainu napajaa i dozvoenom vremenu rada ureaja kada
se koriste unutrai hemijski izvori za napajae;
5) podatak o temperaturnom opsegu upotrebe;
6) podatak o dozvoenoj opremi i priboru koji se upotrebavaju za
ureaj;
7) upozoree da se u sluaju upotrebe eksplozivnih smea gasova mora
da koriste poluprovodni cevovodi i posude i da se odvojivi delovi ureaja
moraju spojiti na zatitno uzemee;
8) upozoree da se kod ureaja nezatienih od delovaa anestetika
moraju upotrebavati iskuivo cevovodi i posude od izolacionog
materijala;
9) opis metode za proveru ispravnosti ureaja bez prikuivaa
pacijenta na sistem za disae;
10) podatak o mogunosti jednovremene upotrebe ureaja sa visokofrekventnim hirurkim noem.
lan 27.
61
d:\baci\02
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRONSKE
AKCELERATORE*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri izradi, eksploataciji i odravau elektronskih akceleratora koji se upotrebavaju za
radioterapiju u medicini (u daem tekstu: akceleratori);
2) postupak i nain oznaavaa i obeleavaa akceleratora;
3) tehnike mere zatite akceleratora;
4) nain rukovaa i odravaa akceleratora;
i kvaliteta akceleratora;
6) blii sadraj tehnikog uputstva za akceleratore.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se na akceleratore koji stvaraju
snop zraea elektrona ili X zraka u opsegu od 1 MeV do 50 MeV, pri najveoj jaini apsorbovane doze zraea u vodi od 0, 001 Gy/s do 1 Gy/s, na 1 m od
izvora zraea i na nazivnim udaenostima ozraivaa od 0, 5 m do 2 m od
izvora zraea.
lan 2.
standardu za termine i definicije iz oblasti elektromedicinskih ureaja,
odnosno opreme, nie navedeni termini, u smislu ovog pravilnika, imaju
sledea znaea:
1) aplikator za snop je naprava koja pokazuje razmere poa ozraivaa na odreenoj udaenosti od virtuelnog izvora zraea, obezbeuje
najmau udaenost od tog izvora i oznaava osu snopa zraea;
2) blenda je naprava stalnog ili promenivog otvora za ograniee
snopa zraea;
*
62
d:\baci\02
3) osa snopa zraea je prava linija koja odreuje smer snopa zraea
i koja prolazi kroz virtuelni izvor i centar ravnog lika formiranog ivicom naprave za ograniee snopa;
4) detektor celog snopa je detektor zraea, takvih dimenzija da
obuhvata najvei presek snopa zraea;
5) dodatni filter je filter koji se moe umetnuti u snop zraea i
izvaditi iz ega;
6) dubina maksimuma doze je dubina na kojoj je apsorbovana doza najvea du ose snopa u telu pacijenta;
7) faktor klina je odnos apsorbovane doze na osi snopa zraea na
dubini od 10 cm sa klinastim filterom u snopu i bez tog filtera;
8) fantom je zapremina materije koja se ponaa kao tkivo u odnosu na
slabee i rasejae jonizujueg zraea;
9) filtar je apsorbujui materijal umetnut u snop zraea radi
modifikacije spektralnog sadraja, priguea nekih komponenata kombinovanog snopa ili modifikacije prostorne raspodele brzina protoka
energije ili jaine apsorbovane doze;
10) filtar za izjednaavae poa je filtar kojim se izjednaava
jaina apsorbovane doze po povrini snopa zraea za H zrake;
11) filtar za rasejae snopa je filtar koji rasejava (raspruje) snop
elektrona;
12) geometrijska veliina poa je geometrijska projekcija na ravan,
upravnu na centralnu osu snopa, dela naprave za ograniee poa daeg od
fokusa, posmatrano iz centra spoae povrine izvora zraea, definisana za izvesnu udaenost od virtuelnog izvora i istog oblika kao otvor
naprave za ograniee poa;
13) glava za zraee je deo opreme akceleratora iz koga izlazi snop
zraea;
14) izgubeno zraee je zraee emitovano iz glave za zraee, koje
nije obuhvaeno eenim snopom zraea;
15) izocentar je centar najmae sfere kroz koju prolaze ose snopa
zraea pri kretau akceleratora i egove opreme u svim radnim uslovima;
16) izocentrino ozraivae je ozraivae ije je podruje koje se u
pacijentu ozrauje odreeno izocentrom;
17) izocentrina oprema je radioterapijska oprema koja ima izocentar;
18) kontrolisana zona je zona u okolini akceleratora u kojoj se moe
pojaviti opasno zraee;
19) snop zraea je ukupno jonizujue zraee iz izvora zraea koje
prolazi kroz otvor blende ili druge naprave za organiee poa;
20) klinasti filtar je dodatni filtar koji kontinuirano progresivno utie na celi snop zraea ili deo snopa zraea;
21) medicinski linearni akcelerator je akcelerator elektrona u
kome se snop zraea sastoji od ubrzanih elektrona ili se tim elektronima stvara;
22) mehaniki dra je deo opreme za radioterapiju koji dri glavu
za zraee i omoguuje eno pokretae;
23) meta je deo izvora zraea koji se nalazi na putu snopa ubrzanih
elektrona i na kome se stvara druga vrsta zraea;
63
d:\baci\02
24) monitorska jedinica za dozu je jedinica koja se koristi za prikazivae radijacione veliine iz koje se moe izraunati apsorbovana
doza;
25) monitorski sistem za dozu je sistem naprava u akceleratoru za
detekciju i prikazivae radijacionih veliina koji moe ukuivati i
sredstvo za prekid zraea kad se unapred postigne odabrana vrednost zraea;
26) monitorski sistem za jainu doze je sistem naprava u akceleratoru za detekciju radijacionih veliina u vremenskim intervalima radi
prikazivaa brzine promene monitorskih jedinica za dozu;
27) naprava za ograniee poa je naprava koja ograniava jonizujue
zraee na eeni snop zraea;
1
100%
90%
80%
50%
5
10
8
6
90%
80%
50%
80%
Slika 1
gde je:
1 povrina pacijenta ili fantoma,
64
d:\baci\02
2 dubina na 0, 5 mm,
3 referentna dubina,
4 osnovna dubina apsorbovane doze,
5, 6 projekcija geometrijskog poa,
7 ravan na osnovnoj dubini apsorbovane doze,
8 ravan na referentnoj dubini,
9 prodornost za elektronsko zraee,
10 prodornost za X zraee;
28) nazivna energija je energija elektrona koji pogaaju metu ili
elektronski prozor;
29) nazivna udaenost ozraivaa za terapiju je:
za elektrone udaenost od virtuelnog izvora do povrine pacijenta du ose snopa zraea koju je proizvoa odredio u tehnikom uputstvu za aplikator za snop,
za X zrake udaenost od virtuelnog izvora do izocentra du ose
snopa zraea (za neizocentrinu opremu proizvoa u tehnikom uputstvu odreuje tu udaenost);
30) nulti filtar je sredstvo koje omoguava da filtarski sistem radi
bez efekata filtriraa;
31) ozraivae je izlagae fantoma ili pacijenta jonizujuem zraeu i davae utvrene doze zraea;
32) osnovna dubina apsorbovane doze je dubina udaenijeg nivoa na
osi snopa zraea na kojoj je apsorbovana doza 90% od svoje nazivne vrednosti. Odnos osnovne dubine apsorbovane doze prema referentnoj dubini
prikazan je na slici 1;
33) parazitno zraee je izgubeno i zaostalo zraee izvora zraea i rasejano zraee sa ozraenih objekata, a koja se ne koristi za
potrebe terapije i dijagnostike;
34) poe ozraivaa je povrina koe pacijenta koju treba ozraiti;
35) poe zraea je ravni presek snopa zraea upravan na osu snopa
zraea;
36) pokretna terapija je radioterapija s relativnim pomeraem
snopa zraea i pacijenta u toku ozraivaa;
37) preda ploa jedinice za kontrolu ozraavaa je komandna ploa
sa koje se uprava ozraivaem pacijenta;
38) predi pokaziva je naprava za pokazivae ose snopa na ulazu u
pacijenta;
39) prekid zraea je zaustavae zraea i kretae akceleratora i
opreme sa mogunou promene postavenih uslova;
40) terapijska doza zraea je zahtevani terapijski nivo apsorbovane
doze koju treba da primi ozraivana zapremina u pacijentu;
41) primarni monitorski sistem za dozu je monitorski sistem za dozu
nameen dovravau terapije na odabranom broju monitorskih jedinica;
42) primarno zraee je zraee koje dolazi direktno iz izvora zraea;
43) primarno sekundarna kombinacija monitorskih sistema za doze je
kombinacija dva monitorska sistema za dozu u kojoj je jedan primarni, a
drugi sekundarni sistem;
44) prodornost je:
5
65
d:\baci\02
za X zrake dubina udaenijeg nivoa 50% apsorbovane doze na osi

snopa zraea za poe ozraivaa 10 cm 10 cm na povrini fantoma,
za elektrone dubina udaenijeg nivoa 80% apsorbovane doze na osi
snopa za poe ozraivaa 10 cm 10 cm na povrini fantoma;
45) radioterapija nepokretnim poima je radioterapija bez relativnog pomeraa korisnog snopa i pacijenta u toku ozraivaa;
46) rasejano zraee je zraee koje je pri prolasku kroz materiju
skrenulo sa prvobitnog smera;
47) relativna povrinska doza je odnos apsorbovane doze na osi snopa
zraea na dubini 0, 5 mm i najvee apsorbovane doze na odreenoj
udaenosti od povrine fantoma;
48) sekundarno zraee je zraee koje emituje ozraena materija;
49) sekundarni monitorski sistem je sistem za nadzor doze, koji je
nameen da dovri ozraivae ako to ne ini primarni sistem za nadzor
doze;
50) strai pokaziva je naprava za indikaciju ose snopa zraea na
izlazu iz pacijenta;
51) tit za zatitu zraea je naprava nameena smaeu
inteziteta zraea;
52) transmisioni detektor je detektor zraea kroz koji prolazi
snop zraea ili deo snopa zraea;
53) ugao klina je ugao odreen nagibom linije koja povezuje dve take
jednako udaene od ose snopa zraea u ravni normalnoj na nagnutu ravan
klina;
54) veliina poa je mera povrine u ravni upravnoj na smer snopa
upadnog zraea na odreenoj dubini u fantomu i na odreenim izodoznim
linijama;
55) virtuelni izvor je prividna taka koja podrava izvor snopa zraea;
56) zapremina ozraivaa je podruje u pacijentu kome je nameena
odreena apsorbovana doza;
57) zavretak ozraivaa je prekid zraea u sluajevima dostizaa
odabranog broja monitorskih jedinica namernim postupkom rukovaoca ili
aktiviraem sigurnosnog sistema.
lan 3.
Nazivni uslovi rada akceleratora su:
1) temperatura okoline od +15C do +35C;
2) atmosferski pritisak od 70 kRa do 110 kRa;
3) relativna vlanost od 30% do 75%;
4) dozvoeno odstupae napona napajaa mree 10%, izuzev prelaznih fluktacija kraih od 1 s;
5) dozvoeno odstupae napona napajaa mree od sinusoide 5%;
6) nazivni mreni napon napajaa do 300 V, odnosno do 500 V kad je
napajae trofazno;
7) asimetrija trofaznog mrenog napajaa 5%;
66
d:\baci\02
8) unutraa otpornost mrenog napona napajaa do vrednosti

otpornosti na kojoj se nazivna vrednost mrenog napona napajaa sme smaiti do 5% pri punom optereeu u odnosu na vrednost mrenog napona
napajaa bez optereea.
lan 4.
U akcelerator moraju biti ugraena dva nezavisna monitorska
sistema za kontrolu apsorbovane doze.
Dozimetri monitorskih sistema moraju omoguiti oitavaa radijacione veliine u monitorskim jedinicama za dozu iz kojih se izraunava
apsorbovana doza u zapremini ozraivaa.
Konstrukcija monitorskih sistema mora se obezbediti da kvar na jednom monitorskom sistemu ne utie na rad drugog sistema, a usled bilo
kakvog kvara na oba monitorska sistema mora se prekinuti zraee.
Ako se napon napajaa prekine na bilo kom monitorskom sistemu,
mora se prekinuti i zraee.
Monitorski sistemi moraju biti izraeni kao redundantni sistemi
ili kao primarno-sekundarni sistemi.
Promena parametara monitorskih sistema, zbog promene tipa ili
energije zraea, mora se sprovesti nezavisno u oba sistema.
lan 5.
U glavi za zraee moraju biti smetena dva detektora zraea.
Najmae jedan od tih detektora mora biti transmisioni detektor, a postava se trajno, u smeru od fiksnog dodatnog filtra, koji nije klinasti filtar, prema pacijentu.
Detektori zraea iz stava 1. ovog lana mogu biti nepomini ili
pomini. Pomerae nepominih detektora mogue je samo upotrebom
alata. Pomini detektori moraju imati konice za fiksirae u odreeni
poloaj.
lan 6.
Indikatori monitorskih sistema akceleratora moraju biti izraeni
na isti nain, smeteni jedan pored drugog i u blizini odabranog broja
postavenih monitorskih jedinica za dozu na komandnoj tabli.
Indikatori iz stava 1. ovog lana moraju zadravati svoje pokazivae sve dok se ne postave na nulu. Ako nestane elektrine energije, pokazivae indikatora najmae jednog monitorskog sistema mora se zadrati
za najmae 20 min.
Indikatori moraju imati zajedniku skalu, bez faktora umnoavaa,
i apsorbovanu dozu moraju pokazivati rastuim brojevima.
lan 7.
Ozraivae ne sme poeti dok se ne odredi broj monitorskih
jedinica za dozu na komandnoj tabli akceleratora.
lan 8.
Za oba monitorska sistema akceleratora mora postojati mogunost
prekidaa zraea.
5*
67
d:\baci\02
Pri dostizau odabranog broja monitorskih jedinica za dozu, u oba

monitorska sistema zraee se prekida u monitorskim sistemima
redundantnog tipa.
U primarno-sekundarnoj kombinaciji monitorskih sistema primarni
sistem se podeava tako da prekine zraee pri dostizau odabranog broja
monitorskih jedinica za dozu, dok se u sekundarnom sistemu zraee mora
prekinuti kad se odabrani broj monitorskih jedinica za dozu prekorai za
najvie 15% ili apsorbovana doza dostigne 0, 4 Gy na nazivnoj udaenosti
ozraivaa za terapiju.
lan 9.
Ako se distribucija apsorbovane doze na povrini preseka snopa zraea razlikuje za vie od 20% od normalne distribucije, monitorski
sistemi moraju prekinuti zraee ili spreiti inicirae sledeeg zraea na komandnoj tabli.
lan 10.
Na komandnoj tabli akceleratora mora biti ugraen graduisani
vremenski prekida koji pokazuje peat zraea i vreme zraea, pri emu
vrednost vremena zraea ostaje i po zavretku zraea.
Vremenski prekida mora se pre sledeeg zraea vratiti u poetni
poloaj (nulu).
Vremenski prekida mora prekinuti zraee po isteku zadatog
vremena.
Akcelerator mora imati sigurnosne sklopove za kontrolu ispravnosti vremenskog prekidaa.
lan 11.
U akcelerator mora biti ugraen monitorski sistem za jainu
apsorbovane doze u referentnoj taki zapremine ozraivaa.
Detektori zraea u glavi za zraee smeju biti deo monitorskog
sistema za jainu apsorbovane doze, pri emu se pokazivae detektora mora
oitavati na komandnoj tabli.
Ako akcelerator izazove jainu apsorbovane doze dva puta veu od
jaine apsorbovane doze utvrene za normalan rad na nazivnoj udaenosti
ozraivaa, u akceleratoru se mora aktivirati sigurnosni sklop koji prekida zraee kad se to desi.
Ako akcelerator izazove jainu apsorbovane doze deset puta veu od
gore granice nazivnog opsega jaine apsorbovane doze, u akcelerator
mora biti ugraena naprava, nezavisna od dozimetarskih monitorskih
sistema, koji e ograniiti struju elektronskog mlaza na vrednost koja
odgovara dvostrukoj goroj granici nazivnog opsega jaine apsorbovane
doze.
lan 12.
Akcelerator koji moe emitovati X zrake ili elektrone mora
ispuniti sledee uslove:
1) ozraivae ne sme biti mogue dok se ne odabere vrsta zraea (X
zraee, elektronsko zraee);
2) mora imati ugraen sigurnosni sklop koji obezbeuje emitovae
samo odabranog zraea;
68
d:\baci\02
3) mora imati ugraen sigurnosni sklop koji prekida zraee ako se

odabrana vrsta zraea u prostoriji za ozraivae ne slae sa odabranom
vrstom zraea na komandnoj tabli;
4) mora imati ugjraen sigurnosni sklop koji spreava X zraee kad
je prikuen pomoni pribor za elektronsko zraee, odnosno spreava
elektronsko zraee kad je prikuen pomoni pribor za X zraee (npr.
klinasti filtri).
lan 13.
Vrsta zraea mora biti prikazana pre zraea na komandnoj tabli i
za vreme tog zraea.
lan 14.
Akcelerator koji moe stvarati snopove razliitih energija mora
ispuniti sledee uslove:
1) zraee se ne sme ukuiti dok se na komandnoj tabli ne odabere
nazivna energija zraea;
2) mora imati ugraen sigurnosni sklop koji obezbeuje da je
odstupae od nazivne energije u okviru 20% ili 3 MeV uzimajui mai
iznos, odnosno zraee se mora prekinuti ako je ovaj iznos prekoraen;
3) mora imati ugraen sigurnosni sklop koji spreava zraee ako se
odabrana vrsta zraea u prostoriji za ozraivae ne slae sa odabranom
vrstom zraea na komandnoj tabli.
lan 15.
Odabrana nazivna energija zraea mora biti prikazana na komandnoj
tabli pre i u toku ozraivaa ako akcelerator moe stvarati zraee razliitih nazivnih energija.
Ako se pri izboru nazivne energije i u prostoriji za ozraivae i na
komandnoj tabli zahteva intervencija rukovaoca, odabrana nazivna energija u prostoriji za ozraivae ne sme biti prikazana na komandnoj tabli
niti odabrana nazivna energija na komandnoj tabli sme biti prikazana u
prostoriji za ozraivae dok se postupak izbora nazivne energije ne
zavri na oba mesta.
lan 16.
Akcelerator nameen za stacioniranu i pokretnu terapiju mora
ispuavati sledee uslove:
1) ozraivae ne sme poeti dok se na komandnoj tabli ne odabere
stacionarna ili pokretna terapija;
akcelerator pokrene za vreme stacionarne terapije;
akcelerator zaustavi ili nenamerno pokrene za vreme pokretne terapije;
odabrana terapija u prostoriji za ozraivae ne slae sa odabranom
terapijom na komandnoj tabli;
5) mora imati ugraen sigurnosni sklop koji prekida zraee kad se
broj monitorskih jedinica za dozu, isporuenih za bilo koji luk od 10 pri
pokretnoj terapiji, razlikuje za vie od 20% od utvrene vrednosti;
69
d:\baci\02
6) mehaniki dra se ne sme okrenuti za vie od 5 preko odabranih

ugaonih granica pri pokretnoj terapiji.
lan 17.
Filtar za izjednaavae poa ili filtar za raspree snopa mora
se ugraditi u akcelerator tako da se moe ukloniti samo pomou alata, ako
je podatak o apsorbovanoj dozi dat samo za rad sa tim filtrom.
lan 18.
Akcelerator koji ima izmenive filtre za izjednaavae poa ili
izmenive filtre za raspree snopa mora ispuavati sledee uslove:
1) ako se za jednu vrstu zraea koristi vie od jednog filtra, zraee na sme poeti dok se filtar ne odabere na komandnoj tabli;
2) ako filtar nije ispravno postaven u leitu, mora imati
ugraen sigurnosni sklop koji spreava zraee;
3) ako se izbor filtra u prostoriji za ozraivae razlikuje od
odabranog filtra na komandnoj tabli, mora imati ugraen sigurnosni
sklop koji spreava zraee.
Filtri iz stava 1. ovog lana koji se koriste pri ozraivau moraju
biti prikazani na komandnoj tabli.
Filtri koji se mogu runo odstraniti moraju biti jasno oznaeni.
Ako se pri izboru filtra zahteva intervencija rukovaoca i u prostoriji za ozraivae i na komandnoj tabli, odabrani filtar u prostoriji za
ozraivae ne sme biti prikazan na komandnoj tabli niti odabrani filtar
na komandnoj tabli sme biti prikazan u prostoriji za ozraivae dok se
postupak izbora filtra ne zavri na oba mesta.
Ako se za izjednaavae poa ne koriste filtri za izjednaavae
poa ve se primeuje neki drugi postupak za izjednaavae poa, to
izjednaavae mora se nadzirati sa komandne table akceleratora i prekinuti sigurnosnim sklopom ako prekorai utvrene granice.
lan 19.
Akcelerator sa sistemom klinastih filtara mora ispuavati
sledee uslove:
1) ozraivae ne sme poeti dok se na komandnoj tabli ne odabere
klinasti filtar;
2) ako klinasti filtar nije ispravno postaven, mora imati sigurnosni snop koji spreava zraee;
3) ako se klinasti filtar u prostoriji za ozraivae razlikuje od
odabranog klinastog filtra na komandnoj tabli, mora imati ugraen
sigurnosni sklop koji spreava zraee;
4) mora imati indikaciju poloaja taeg dela klinastog filtra u
odnosu na poe zraea.
lan 20.
Akcelerator mora imati izgraen sigurnosni sklop koji dozvoava
ozraivae samo kad je kombinacija vrste i energije zraea, vrste
terapije, filtara i drugih podeavaa jednaka jednoj od kombinacija
dozvoenih prema tehnikom uputstvu za akcelerator.
70
d:\baci\02
lan 21.
Akcelerator mora biti izraen tako da se zraee i pokretae akceleratora moe prekinuti u bilo kom trenutku sa komandne table i ponovo
nastaviti bez ponavaa podeavaa odabranih uslova zraea.
lan 22.
Akcelerator mora zavriti zraee ako se za vreme prekida zraea
iz lana 21. promeni bilo koji od odabranih uslova zraea.
Zavretak zraea sa komandne table mora biti omoguen u svakom
trenutku prekida zraea.
Elektrina kola za zavretak zraea moraju biti dostupna i izvan
kontrolne table na drugim zahtevnim mestima.
Na komandnoj tabli mora biti omogueno postavae dozvoene kombinacije radnih uslova akceleratora posle zavretka zraea.
lan 23.
Za sve sigurnosne sklopove mora se obezbediti mogunost provere.
Svako premoavae sigurnosnih sklopova radi provere ili servisiraa
mora biti omogueno samo upotrebom alata.
lan 24.
Apsorbovana doza na osi snopa zraea na dubini od 100 mm dae od
praktinog dometa ne sme prei granice prikazane na slici 2 ovog pravilnika. Praktini domet je odreen vrednou a) na slici 3.
lan 25.
Apsorbovana doza na povrini fantoma pri ozraivau X zracima za
najvee poe ozraivaa ne sme biti vea od vrednosti koje su prikazane
na slici 4.
Uslov iz stava 1. ovog lana odnosi se na stae kad su ukloeni
modifikatori snopa, osim filtara za izjednaavae snopa i filtara za
rasprivae snopa.
lan 26.
Akcelerator mora imati podesive ili izmeive naprave za ograniee poa zraea.
Za terapiju X zracima naprave iz stava 1. ovog lana moraju oslabiti
zraee u pou tako da apsorbovana doza, na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju, ne prelazi 2% od najvee apsorbovane doze na centralnoj
osi snopa, na jednakom rastojau od izvora, mereno detektorom zraea
povrine mae od 1 cm.
Pri terapiji elektronima akcelerator mora imati naprave za ograniee poa, tako da apsorbovana doza, u ravni upravnoj na centralnu osu
snopa zraea na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju, ne sme prelaziti:
1) proseno 2% od najvee apsorbovane doze na centralnoj osi snopa,
na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju, u podruju izmeu 4 cm
izvan izodozne konture od 50% i periferije najvee mogue geometrijske
veliine poa;
71
d:\baci\02
2) najvie 10% od najvee apsorbovane doze na centralnoj osi snopa,

na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju, u podruju izmeu 2 cm
izvan izodozne konture od 50% i periferije najvee mogue geometrijske
veliine poa.
R(%)
20
15
10
5
0
0
10
15
20
25
30
35
40
45
50
E(MOV)
Slika 2
Granice parazitnog X zraea u reimu elektronskog zraea
gde je:
R odnos apsorbovane doze na dubini 100 mm dae od praktinog
dometa i najvee apsorbovane doze
E nazivna energija elektrona
I
a
Slika 3
Praktini domet
gde je:
I intenzitet apsorbovane doze
d dubina prodiraa
a praktini domet
1 prevojna taka
2 tangenta
72
d:\baci\02
R(%)
80
70
60
50
40
0 2
10
15
20
25
30
Slika 4
35
40
45
50
Granice apsorbovane doze na povrini fantoma pri ozraivau X zracima
gde je:
R odnos apsorbovane doze na povrini fantoma i najvee apsorbovane doze
E nazivna energija X zraka
lan 27.
Akcelerator ija najvea geometrijska veliina poa prelazi 500
cm, na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju, mora ispuniti sledee
uslove:
1) za kvadratna poa ma kojih dimenzija, proizvod srede vrednosti
apsorbovane doze nastale usled izgubenog zraea kroz naprave za ograniee poa zraea i povrine zatiene napravama za ograniee
poa ne sme biti vei od jedne desetine proizvoda najvee vrednosti
apsorbovane doze, na osi snopa zraea, i povrine snopa zraea za veliinu poa od 10 cm 10 cm. Sve apsorbovane doze i povrine odnose se na
nazivnu udaenost ozraivaa za terapiju;
2) za nekvadratna poa, uslov iz take 1. ovog lana sme biti prekoraen samo do vrednosti koja je navedena u tehnikom uputstvu.
lan 28.
Zbog pojave izgubenog zraea, izuzimajui neutronsko zraee,
akcelerator mora izvan maksimuma snopa zraea da zadovoi i sledee
uslove:
1) mora biti snabdeven titom za zatitu zraea tako da apsorbovana doza na bilo kojoj taki ravne krune povrine poluprenika 2 m,
upravne na centralnu osu snopa na nazivnoj udaenosti ozraivaa za
terapiju i izvan snopa zraea, ne sme prei 0, 2% od najvee apsorbovane
doze u preseku ose snopa zraea i te ravne povrine;
2) izvan povrine iz take 1. ovog lana apsorbovana doza zbog izgubenog zraea, na 1 m od putae elektrona izmeu elektronskog topa i
mete ili elektronskog prozora, ne sme prei 0, 5% od najvee apsorbovane
doze u osi snopa zraea na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju.
lan 29.
Apsorbovana doza koja potie od neutronskog zraea izvan snopa
zraea akceleratora ne sme prei:
73
d:\baci\02
1) 0,05% od najvee apsorbovane doze u snopu zraea u proseku ose

snopa zraea i ravne krune povrine iz take 1. lana 28. ovog pravilnika;
2) izvan povrine iz take 1. lana 28, apsorbovana doza zbog neutronskog zraea, na 1 m od putae elektrona izmeu elektronskog topa i mete
ili elektronskog prozora, ne sme prei 0,05% od najvee apsorbovane doze u
osi snopa zraea na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju.
lan 30.
Zraee se mora automatski prekinuti ako snop elektrona ne pada
ispravno na mestu.
lan 31.
Mora se obezbediti mogunost da se akcelerator zakua u pripremnom stau. Pripremno stae akceleratora mora biti prikazano na
komandnoj tabli.
Na akceleratoru moraju postojati prikuci za prikuee spoaih sigurnosnih sklopova (npr. sigurnosnih sklopova sa vrata prostorije u kojoj je akcelerator).
Ozraivae ne sme biti mogue ako sigurnosni sklopovi ne ispuavaju
svoju funkciju i ako izbor parametara za terapiju nije potpuno dovren.
Postavae akceleratora u stae spreman mora biti onemogueno
i sa drugih mesta, a ne samo sa komandne table.
lan 32.
Jaina apsorbovane doze u pripremnom stau akceleratora na bilo
kom mestu na udaenosti 5 cm od egove povrine ne sme biti vea od 0, 2
mGy/h, odnosno na 1 m od egove povrine ne sme biti vea od 0, 02 mGy/h,
izuzev neposredno po zavretku zraea.
lan 33.
Ponovivost odnosa monitorskih jedinica za dozu prema mernoj
apsorbovanoj dozi mora iznositi 0,5% ili vie za svaku nazivnu energiju u
seriji uzastopnih ozraivaa akceleratora, postavenu tako da se dobije
jednaka apsorbovana doza na nazivnoj udaenosti ozraivaa.
lan 34.
Akcelerator mora imati napravu za meree udaenosti du ose
snopa zraea od referentne take u opsegu 25 mm sa tanou od 2 mm,
radi pravilnog postavaa pacijenta u poloaj za ozraivae.
Za izocentrinu opremu referentna taka je izocentar. Za neizocentrinu opremu referentna taka mora biti na osi snopa zraea na
nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju.
lan 35.
Akcelerator mora imati napravu za meree promene udaenosti ose
rotacije 1 (slika 6) od izvora, u opsegu 25 mm nazivne udaenosti ozraivaa za terapiju, sa tanou 5 mm, ako je ta udaenost promeniva.
74
d:\baci\02
lan 36.
Vertikalno pomerae stola za pacijenta mora biti paralelno osi
snopa zraea akceleratora.
Horizontalno pomerae stola, pri promeni optereea sa 35 kg na
135 kg i promeni visine stola za 20 cm u odnosu na nazivnu udaenost ozraivaa, ne sme biti vea od 2 mm.
lan 37.
Osa izocentrine rotacije (osa 5) stola za pacijenta mora prolaziti
na udaenosti 2 mm od izocentra akceleratora.
lan 38.
Osa rotacije gore povrine stola za pacijenta mora biti paralelna
osi izocentrine rotacije stola sa dozvoenim odstupaem 0,5.
lan 39.
Promena visine stola za pacijenta ne sme biti vea od 5 mm na visini
izocentra kad se optereee promeni sa 35 kg na 135 kg.
Promena iz stava 1. ovog lana meri se kad se teret od 35 kg die iz
najnie take stola, odnosno teret od 135 kg sputa sa najvie take stola
na visinu izocentra.
lan 40.
Akcelerator mora imati svetlosni vizir za indikaciju poa ozraivaa.
Ivice svetlosnog poa du glavnih osa moraju biti na udaenosti 2
mm od stvarne ivice poa ozraivaa ili u okviru 1% od veliine poa
ozraivaa na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju, pri emu se
uzima vea vrednost.
Rastojae centra svetlosnog poa i centra poa ozraivaa mora
biti mae od 2 mm na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju.
Rastojae centra svetlosnog poa i centra poa ozraivaa mora
biti mae od 4 mm na rastojau veem 1,5 puta od nazivne udaenosti ozraivaa za terapiju.
lan 41.
Veliina poa ozraivaa ne sme se promeniti za vie od 2 mm, a
ivice svetlosnog poa i poa ozraivaa ne smeju se razlikovati za vie
od 2 mm pri ponovenom numerikom postavau (skala).
lan 42.
Akcelerator mora imati svetlosni vizir za indikaciju poa ozraivaa pri terapiji elektronskim snopom.
Ivice svetlosnog poa du glavnih osa moraju biti na udaenosti 2
mm od stvarne ivice poa ozraivaa, pri emu dozvoeno odstupae
numerikog postavaa (skala) iznosi 2 mm.
lan 43.
Suprotne ivice naprave za ograniee poa X zraka akceleratora
moraju biti paralelne u okviru 0,5 a susedne ivice u okviru 90 0,5 za
pravougaona poa.
75
d:\baci\02
lan 44.
Osvetenost svetlosnog poa za indikaciju poa ozraivaa na
nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju mora iznositi najmae 60 1x.
Ivice poa iz stava 1. ovog lana moraju imati kontrast prema osvetenosti okoline najmae 4, s tim to se kontrast utvruje odnosom osvetenosti na 3 mm rastojaa od ivice poa.
lan 45.
Prodornost X zraka i elektrona ne sme se promeniti za vie od 1%
ili 1 mm za sve vrednosti ugla mehanikog draa i sve jaine apsorbovane doze.
lan 46.
Pravougaona poa zraea moraju biti izjednaena za sve energije,
uglove mehanikog draa i naprave za ograniee poa. Izjednaeno poe
odreeno je pravama koje povezuju glavne i dijagonalne ose, prema slici 5.
Odnos najvee apsorbovane doze na ma kom mestu u pou zraea i
najmae apsorbovane doze u izjednaenom pou na 0 i 90 ugla mehanikog
draa i na 0 ugla naprave za ograniee poa mora biti mai od vrednosti utvrenih u tabeli.
Strana poa F,
u cm
Duina po glavnoj
osi izjednaenog
poa, u cm
Duina po dijagonali, u cm
Odnos najvea/
najmaa apsorbovana doza
5 do 10
2,5
1,06
10 do 30
o,1 F
0,2 F + 0,5 F
1,06
30 do max
6,5
1,10
2
5
dm
osa snopa
3
dd
F
Slika 5
Izjednaeno podruje (rafirano) u pou zraea
76
d:\baci\02
gde je:
1 dijagonalna osa
2 glavna osa
3 izjednaeno poe
4 nazivna (geometrijska) ivica poa
5 izodozna kontura za 50% apsorbovane doze
F veliina poa
dm razlika geometrijskog i izjednaenog poa po glavnoj osi
dd razlika geometrijskog i izjednaenog poa po dijagonalnoj osi
lan 47.
Odnos prosenih vrednosti apsorbovane doze na referentnoj dubini
od 1 cm na ma kojim dvema takama simetrinim prema osi snopa zraea u
izjednaenom pou mora biti ispod 1,03.
Uslov iz stava 1. ovog lana mora biti ispuen za uglove mehanikog
draa 0 i 90, za ugao naprave za ograniee poa 0, za kvadratna poa
vea od 5 cm 5 cm i za sve nazivne energije.
lan 48.
Doza apsorbovana na referentnoj dubini, na bilo kojoj taki na
izjednaenom pou, za sve uglove mehanikog draa, za sve uglove naprave
za ograniee poa i za veliinu poa veu od 5 cm 5 cm, ne sme, u odnosu
na apsorbovanu dozu na centralnu osu snopa zraea, odstupati vie od
1,5% za akceleratore do 30 MeV, odnosno 2% za akceleratore iznad 30
MeV.
lan 49.
Na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju, za sve nazivne energije, za veliine poa koje se mogu odabrati i ija maa strana nije maa
od 5 cm i kad je geometrijsko poe projektovano u fantom moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) na osnovnoj dubini, udaenost izodozne konture za 80% apsorbovane doze i ivice projekcije geometrijskog poa mora biti maa od 1, 5
cm na obe glavne ose;
2) na osnovnoj dubini, udaenost izodozne konture za 80% apsorbovane doze i ivice projekcije geometrijskog poa mora biti maa od 3 cm
na bisektrisama (simetralama) uglova;
3) na referentnoj dubini, udaenost izodozne konture za 90%
apsorbovane doze i ivice projekcije geometrijskog poa mora biti maa od
1 cm na obema glavnim osama;
4) na referentnoj dubini, udaenost izodozne konture za 90%
apsorbovane doze i ivice projekcije geometrijskog poa mora biti maa od
2 cm na bisektrisama (simetralama) uglova.
Apsorbovana doza mora biti maa od 103% od najvee apsorbovane
doze na centralnoj osi snopa na ma kojoj dubini.
lan 50.
U ravni na referentnoj dubini, upravnoj na centralnu osu snopa, na
podruju obuhvaenom linijom od 1 cm u izodoznoj konturi za 90% apsor-
77
d:\baci\02
bovane doze, odnos srede vrednosti apsorbovane doze na 1 cm, na ma kojim

dvema takama simetrinim prema centralnoj osi snopa, mora biti mai
od 1,05.
Na dubini 0,5 mm, sreda vrednost apsorbovane doze na 1 cm, na bilo
kojoj taki mora biti maa od 109% od najvee apsorbovane doze na osi
snopa zraea.
lan 51.
Odnos broja monitorskih jedinica za dozu i apsorbovane doze u opsegu
0,1 Gy do 10 Gy, za svaku nazivnu energiju, na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju i za sve jaine apsorbovane doze, mora biti linearan, sa
dozvoenim odstupaem od linearnosti 2% ili 0,02 Gy, uzimajui u
obzir vee odstupae.
lan 52.
Razlika najvee i najmae vrednosti odnosa sredeg broja monitorskih jedinica za dozu i srede apsorbovane doze ne sme biti vea od 3%
za sva kretaa koja utiu na prostorni poloaj monitorskog sistema za
dozu.
lan 53.
Odstupae odnosa sredeg broja monitorskih jedinica za dozu i
srede apsorbovane doze za akceleratore nameene za pokretnu terapiju
sme iznositi najvie 2% kad se delovi akceleratora i egove opreme
okreu kroz sve radne poloaje.
Odstupae iz stava 1. ovog lana odreuje se u odnosu na sredu vrednost koja se dobija pre i posle davaa doze od 100 Gy na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju ili posle 30 min. rada (uzima se u obzir krai
postupak).
lan 54.
Odstupae odnosa monitorskih jedinica za dozu i apsorbovane doze
ne sme biti vee od 2% za radno vreme akceleratora od 8 h u ciklusima od
po 4 Gy na 10 mm i pri tipinoj jaini apsorbovane doze (2 do 4 Gy/min).
lan 55.
Odstupae pri postavau nula za rotacione skale ne sme biti vee
od 0,5, a odstupae pri postavau nule za nagib glave za zraee izocentrine opreme ne sme biti vee od 0,1%.
lan 56.
Odstupae pokazivaa skale za rotaciju mehanikog draa ne sme
biti vee od 1.
lan 57.
Zavretak ozraivaa mora izazvati zaustavae kretaa svih
pokretnih delova akceleratora i egove opreme. Rotaciona kretaa
moraju se zaustaviti u okviru 2, a linearna kretaa u okviru 10 mm.
Ako se mehaniki dra i sto pacijenta pokreu motorom, najmae
jedna od rotacionih brzina ne sme prei 1/s, a najvea brzina ne sme prei
7/s. Pri iskueu pogona rotacionog kretaa, kretae se mora zausta-
78
d:\baci\02
viti u okviru 0,5 ako je rotaciona brzina maa od 1/s, odnosno u okviru
1% pri najveoj rotacionoj brzini.
Promena poloaja glave za zraee, pri kretau najveom brzinom
od trenutka iskuea pogona kretaa do trenutka zaustavaa ne sme
biti vea od 10 mm.
Akcelerator mora imati sredstvo za oslobaae pacijenta ako pri
kvaru na pogonu za kretae delova akceleratora pacijent bude blokiran.
lan 58.
Rotacioni pokreti moraju se zaustaviti u okviru 2% a linearni
pokreti u okviru 10 mm ako nastane opasnost za pacijenta kao posledica
promene pneumatskog ili hidraulinog pritiska koji se koristi za
pokretae akceleratora i egove opreme.
lan 59.
Osa snopa X-zraka mora prolaziti u granicama 2 mm od izocentra.
lan 60.
Sve naprave za postavae i prikazivae poloaja ose snopa X-zraka
ne smeju imati greku veu od 2 mm.
Sve naprave za postavae i prikazivae poloaja ose snopa
elektrona ne smeju imati greku veu od 4 mm.
Uslovi iz st. 1. i 2. ovog lana moraju biti ispueni za sve uglove
mehanikog draa i naprave za ograniee poa, u opsegu 25 cm od
nazivne udaenosti ozraivaa za terapiju ili u radnom podruju, s tim da
se uzima maa vrednost.
lan 61.
Odvodna struja uzemea akceleratora mora biti u normalnom radu
maa od 10 mA.
Odvnodna struja s neuzemenih poklopaca akceleratora ne sme prei
0, 5 mA.
lan 62.
Prekidai akceleratora povezani savitivim vodovima, kao i
vodovi za drae u ruci ili za upravae nogom ne smeju biti pod naponom
veim od 25 V efektivne vrednosti ili 60 V jednosmerne vrednosti.
lan 63.
Iskuee akceleratora iz elektrine mree mora biti osigurano
ili ugraenim prekidaima ili prekidai moraju biti sastavni deo
elektrine instalacije.
Uslov iz stava 1. ovog lana ne odnosi se na stalno ukuena
elektrina kola (za vakuum-pumpe, sigurnosne sklopove i sl.).
lan 64.
Kod akceleratora sa trofaznim napajaem mora se obezbediti iskuee svih faza napona napajaa ako se jedna faza prekine zbog delovaa
osiguraa ili prekidaa.
79
d:\baci\02
lan 65.
Svaki prikuak zatitnog uzemea akceleratora mora biti vezan
za sistem vodova za zatitno uzemee.
Vodovi u sistemu za zatitno uzemee moraju izdrati najveu
struju greke.
Otpornost izmeu prikuaka i provodnika zatitnog uzemea ne
sme prei 0, 1 .
Vodovi u sistemu zatitnog uzemea ne smeju imati osigurae niti
prenositi funkcionalne struje.
lan 66.
Termiki osigurai i osigurai od preoptereea koji se sami vraaju u poetno stae moraju se, posle ugrade zbog provere, ukuiti 200
puta.
Termiki osigurai i osigurai od pre optereea koji se ne vraaju
sami u poetno stae moraju se, posle ugrade, zbog provere, ukuiti i
iskuiti 10 puta.
lan 67.
Upravae motorizovanim pokretima akceleratora i egove opreme
obava se sa dve komande, osim ako je u pitau pokretna terapija.
Komande iz stava 1. ovog lana moraju imati nezavisna elektrina
kola, a kola jedne komande mogu biti zajednika za sva kretaa akceleratora i opreme.
Smetaj komandi iz stava 1. ovog lana mora biti takav da se ozleda
pacijenta, ako se desi, moe videti sa upravakog mesta.
Pokretni delovi akceleratora, a naroito glava za zraee, moraju u
normalnoj upotrebi imati napravu za smaee rizika sudara sa pacijentom.
lan 68.
Na akceleratoru moraju biti jasno i neizbrisivo oznaeni sledei
podaci:
2) tip i serijski broj akceleratora;
3) nazivni napon i nazivna frekvencija mrenog napona napajaa;
4) funkcija komandi i indikatora;
5) funkcija prikunica i dozvoena snaga optereea na ima;
6) nazivna struja osiguraa;
7) nain i stepen zatite od elektrinog udara.
lan 69.
Akcelerator se klasifikuje i oznaava:
1) prema nameni kao elektromedicinski ureaj ili oprema za
terapiju;
2) prema nainu i stepenu zatite od elektrinog udara kao
elektromedicinski ureaj ili oprema klase I, tipa B;
80
d:\baci\02
3) prema stepenu zatite od vlage kao elektromedicinski ureaj

ili oprema nezatiena od vlage;
4) prema stepenu zatite od zapaivih anestetika i sredstava za
iee kao elektromedicinski ureaj ili oprema nezatiena od
zapaivih anestetika i sredstava za iee;
5) prema nainu rada kao elektromedicinski ureaj ili oprema za
napajae iz gradske mree;
7) prema nainu sterilizacije ili dezinfekcije kao elektromedicinski ureaj koji se sme sterilizovati i dezinfikovati.
lan 70.
Boja signalnih svetla akceleratora, prema nameni, mora biti:
1) crvena upozoree za trenutni prekid rada zbog nepredvienih
radnih uslova;
2) uta akcelerator emituje zraee;
3) zelena akcelerator u stau spreman;
4) bela akcelerator u pripremnom stau.
Akcelerator mora imati signalna svetla iz stava 1. ovog lana na
komandnoj tabli i na drugim zahtevanim mestima (u prostorijama gde se
akcelerator i egova oprema nalaze).
lan 71.
Akcelerator mora na komandnoj tabli imati pokazivae staa svih
sigurnosnih sklopova kojima se, u nenormalnim uslovima, iskuuje
akcelerator ili mea egov reim rada.
lan 72.
Akcelerator mora na komandnoj tabli imati indikaciju korienog
filtra za izjednaavae poa ili filtra za rasejae snopa.
lan 73.
Filtri koji se runo mogu odstraniti iz akceleratora moraju biti
jasno oznaeni.
lan 74.
Vrsta zraea mora biti prikazana na komandnoj tabli akceleratora
pre i za vreme ozraivaa.
lan 75.
U blizini akceleratora moraju se postaviti znaci upozorea da je
zabraena upotreba zapaivih anestetika i zapaivih gasova.
lan 76.
Na vratima prostorije u kojoj se nalazi akcelerator mora se
postaviti osnovni znak za jonizujue zraee.
lan 77.
Rotaciona i linearna kretaa delova akceleratora i egove opreme
oznaavaju se sledeim brojevima:
6
81
d:\baci\02
1 osa rotacije mehanikog draa;

2 osa rotacije glave za zraee;
3 osa nagiba glave za zraee;
4 osa rotacije sistema blendi;
5 osa rotacije gore povrine stola;
6 osa rotacije gore povrine stola;
7 osa uzdunog nagiba stola;
8 osa poprenog nagiba stola;
9 smer vertikalnog pomeraa stola;
10 smer bonog pomeraa stola;
11 smer uzdunog pomeraa stola;
12 smer pomeraa ose rotacije 1 prema izvoru;
13 smer vertikalnog pomeraa izvora.
Veliina poa zraea akceleratora mora se oznaiti brojevima:
14 mera X poa zraea;
15 mera Y poa zraea.
Ose 1 do 8, smerovi 9, 12 i 13 i mere 14 i 15 moraju imati skale na akceleratoru ili egovoj opremi.
Ose i smerovi kretaa delova akceleratora i egove opreme prikazani su na slikama 6, 7 i 8.
lan 78.
Skale za rotaciona kretaa mehanikog draa glave za zraee
moraju biti graduisane u stepenima, korieem pozitivnih brojeva.
Skale iz stava 1. ovog lana za rotaciono kretae 1, 2, 5 i 6 moraju
pokazivati nulu kad su sve ose rotacije, osim osa 3 i 7, u istoj ravni
(koplanarne), osa snopa zraea upravena vertikalno nadole, uzduna osa
stola paralelna osama rotacije 1 i 2 izocentrini dra udaen od mehanikog draa.
Skala za rotaciono kretae 3 mora pokazivati nulu kad je osa snopa
zraea upravena vertikalno nadole a skale 1 i 2 su na nuli.
Skala za rotaciono kretae 4 mora pokazivati nulu kad su ivice
sistema blendi paralelne i upravne na osu rotacije mehanikog draa i
kad je tai kraj klinastog filtra usmeren prema mehanikom drau u jednom od smerova za ubacivae.
Skale za rotaciono kretae 7 i 8 moraju pokazivati nulu kad je gora
povrina stola horizontalna.
lan 79.
Skale za rotaciono kretae 1, 4 i 5, osim za mehanike drae koji su
montirani na tavanicu, moraju poveavati oitavae pri rotaciji u smeru
kazake na satu ako se gleda iz take na osi snopa izmeu sistema dijafragmi i povrine stola.
Skale za rotaciona kretaa 2 i 6 moraju imati skale suprotno oznaene od skala rotacionih osa 1 i 5 respektivno, tako da poloaj skala za
rotaciona kretaa 1 i 2 postava vertikalni snop, dok poloaj skala 5 i 6
pokazuje da je povrina stola paralelna osama 1 i 2.
82
d:\baci\02
Z
I
9
6
II
10
11
gde je:
I - glava za zraee
II - mehaniki dra
III - ekscentrini klip
IV - obrtna ploa
III
5
Ravan ZZ
IV
Slika 6
Obrtni mehaniki dra
Z
13
II
gde je:
I - mehaniki dra
II - glava za zraee
Z
Slika 7
Mehaniki dra privren za zid ili pod
6*
83
d:\baci\02
13
13
I
2
2
3
II
Ravan ZZ
Z
Slika 8
Mehaniki dra privren za plafon
gde je:
I mehaniki dra
II glava za zraee
Ako je glava za zraee pod uzdunim nagibom, oitavae skala mora
se poveati pri rotaciji pri kojoj se snop zraea udaava od mehanikog
draa.
Ako ose 5 i 6 postanu koincidentne, smatraju se jednom osom, i to osom 5.
Ako su skale na akceleratoru postavene prema lanu 78, onda skale
za rotaciono kretae 7 i 8 moraju biti oznaene suprotno od oznaavaa
skale 3 i 2 respektivno.
lan 80.
Skale za linearna kretaa delova akceleratora i egove opreme
moraju biti graduisane. Za oznaavae skala moraju se koristiti
pozitivni brojevi.
Linearno kretae stola mora pokazivati nulu kad je egova
povrina na normalnoj visini od izocentra, sredina linija kolinearna
sa rotacionom osom mehanikog draa, a sto je na najveem uzdunom rastojau od mehanikog nosaa pri skalama za rotaciono kretae 5 i 6 na
nuli.
lan 81.
Porast oitanih vrednosti skala za linearna kretaa iz lana 80.
mora odgovarati smaeu visine stola (smer 9), bonom kretau (smer 10)
stola udesno kad se gleda prema mehanikom drau (rotacione skale 5 i 6
84
d:\baci\02
na nuli) i kretau (smer 11) stola prema mehanikom drau (rotacione

skale 5 i 6 na nuli).
lan 82.
Za izocentrinu opremu, rastojae osa izvor mora pokazivati nulu
za izocentar.
Za neizocentrinu opremu, skala za linearno kretae mora pokazivati nazivnu udaenost ozraivaa za terapiju. Nulta visina izvora
(smer 13) mora biti u nivou poda.
Dopunske skale mogu se predvideti za pokazivae rastojaa od izvora
zraea na osi snopa zraea, kao to su rastojae izvor osa ili izvor
koa pacijenta.
Ako je skala za rotaciono kretae 4 na nuli, dimenzija X (14) paralelna je osama 1 ili 2, a dimenzija Y (15) upravna je na iste ose.
lan 83.
Pored podataka utvrenih u propisu o bliem sadraju tehnikog
uputstva za elektromedicinske ureaje i opremu, tehniko uputstvo za
akceleratore mora sadrati i sledee podatke:
1) o najveoj geometrijskoj meri poa zraea na nazivnoj udaenosti
ozraivaa za X zrake i elektronsko zraee;
2) o metama za X zrake ili virtuelnom izvoru X zraka;
3) o elektronskom prozoru ili virtuelnom izvoru elektrona;
4) o smeru snopa zraea;
5) o sigurnosnim sklopovima i periodinosti provere tih sklopova;
6) o vrednosti jaine apsorbovane doze pri kojoj akcelerator automatski prekida rad;
7) o konstrukciji naprave za prekid rada akceleratora u sluaju prekoraea sigurnosne granice jaine apsorbovane doze;
8) o najveem procentu apsorbovane doze na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju zbog parazitnog neutronskog zraea;
9) na kojim delovima opreme moe apsorbovana doza zbog izgubenog
zraea, na udaenosti 5 akceleratora, biti vea od 0, 5% najvee
apsorbovane doze na centralnoj osi snopa na nazivnoj udaenosti ozraivaa za terapiju, kao i o konkretnim jainama apsorbovanih doza koje
treba oekivati;
10) gde i pod kojim uslovima apsorbovana doza zbog neutrona izvan
korisnog snopa prelazi nivo od 0, 2% od najvee apsorbovane doze u
korisnom snopu, mereno na preseku ose snopa zraea i ravni u kojoj se
meri;
11) o najveem protoku toplote kroz prisilno vazduno hlaee, kao
i koliini vazdunog protoka i porastu temperature vazduha;
12) o najveem protoku toplote u okolni vazduh, posebno za svaki deo
opreme koji disipira vie od 100 W;
13) o najveem protoku toplote koji se prenosi na sredstvo za hlaee
drukije od vazduha, egovoj najvioj dozvoenoj ulaznoj temperaturi,
najmaem protoku i pritisku;
85
d:\baci\02
14) o materijalima na ija dielektrina, izolaciona ili mehanika

svojstva moe uticati zraee i o periodinoj zameni tih materijala;
15) o izodoznim krivama u ravni koja sadri osu snopa zraea, kao i
vremenu zagrevaa posle koga su te krive zadovoene, i o podacima o odravau akceleratora u pogledu dobijaa izodoznih poa datog kvaliteta;
16) o relativnoj povrinskoj apsorbovanoj dozi, dubini najvee doze
i prodornosti za svaku nazivnu energiju, i to za poe zraea 10 cm 10 cm
i za najvee poe zraea;
17) o krivoj koja pokazuje odnos najvee apsorbovane doze u pou zraea prema apsorbovanoj dozi na osi snopa zraea, i to kao funkciju
veliine poa zraea za uglove i mehanikog draa i naprave za ograniee poa od 0;
18) o normalnim i referentnim udaenostima u pou zraea;
19) o faktorima i uglovima klina na najveim merama poa za koje su
klinovi konstruisani i svim nazivnim energijama;
20) o izodoznim krivama za klinaste filtre;
21) o zavisnosti kalibracije monitorskog sistema za dozu, o duini i
irini pravougaonog poa ako je razlika minimuma i maksimuma odnosa
sredeg broja monitorskih jedinica za dozu prema apsorbovanoj dozi vea
od 1%.
lan 84.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku dva meseca od dana objavivaa u Slubenom listu SRJ.
86
d:\baci\02
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA MONITORE ZA AUTOMATSKO INDIREKTNO MEREE KRVNOG PRITISKA*
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi i zahtevi koji moraju biti
ispueni pri izradi, upotrebi i odravau monitora za automatsko indirektno meree krvnog pritiska (u daem tekstu: monitor), postupak i
nain oznaavaa i obeleavaa monitora, tehnike mere zatite
monitora i postupak i nain obezbeea odreenih svojstava i kvaliteta
monitora, kao i blii sadraj tehnikog uputstva za monitore.
lan 2.
Navedeni pojmovi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaea:
1) aplikacioni deo su manete razliitih veliina za zatvarae
protoka krvi (u daem tekstu: manete) sa svim pripadajuim delovima,
vodovima i cevima za povezivae s monitorom;
2) monitor za automatsko indirektno meree krvnog pritiska je
elektromedicinski ureaj sa pripadajuom opremom i aplikacionim delom
nameen neinvazivnom indirektnom mereu krvnog pritiska pomou manete za zatvarae protoka, koja se automatski napumpava i ispumpava, pri
emu se pomou ugraenog pretvaraa meri sistoliki i dijastoliki pritisak.
II. IZRADA, UPOTREBA I ODRAVAE MONITORA
lan 3.
Aplikacioni deo monitora mora biti izolovan od bilo kog provodnog dela tako da odvodna struja kroz telo pacijenta u sluaju spoja tog
provodnog dela na masu ne pree vrednosti utvrene jugoslovenskim stan*
87
d:\baci\02
dardom JUS N.S5.005 za meree trajnih odvodnih struja na elektromedicinskim ureajima, odnosno opremi.
lan 4.
Ako je monitor konstruisan kao ureaj, odnosno oprema klase II,
trei provodnik u mrenom kablu, ako postoji, sme biti upotreben jedino
za funkcionalno uzemee za unutrae oklope i mora imati izolaciju
zeleno-ute boje.
L(N)
S1
T2
U2
N(L)
P1
L(N)
S4
T1
N(L)
P1
U1
S1
P1
S2
P1
S3
P1
Fu
Zu
P1
Mu
Crte 1 Meree odvodne struje kroz pacijenta za monitore klase I i II

Na crteu 1 je:
1 monitor koji se ispituje
2 aplikacioni deo
3 mrea
4 maneta sa metalnim cilindrom
88
d:\baci\02
lan 5.
Ako postoji prikunica za funkcionalno uzemee, mora biti tako
izvedena da se jasno razlikuje od prikunica za zatitno uzemee.
lan 6.
Za monitor koji ima funkcionalno uzemee, odvodne struje ne smeju
biti vee od vrednosti iz tabele ako se izmeu funkcionalnog uzemea i
mase monitora prikui napon 10% vei od najveeg dozvoenog mrenog
napona za taj monitor.
Tabela najvee dozvoene vrednosti odvodnih struja
Vrsta monitora
Dozvoene
vrednosti odvodnih struja (mA)
Odvodna struja kroz pacijenta za: monitore tipa RF
0, 5
monitore tipa CF
0, 05
Odvodna struja kroz kuite (tip BF i CF)
0, 5
Nain merea prikazan je na crteima 1, 2 i 3

Prekida S3 ne upotrebava se za monitore klase II.
Meree odvodne struje kroz pacijenta obava se prema jugoslovenskom standardu JUS N.S5.005 za meree trajnih odvodnih struja na elektromedicinskim ureajima, odnosno opremi, uz koriee merne eme
prema crteu 1.
Prekida S3 ne upotrebava se za monitore klase II.
prema crteu 2.
prema crteu 3.
lan 7.
Najvei dozvoeni pritisci u maneti u normalnoj upotrebi ne
smeju biti vei od 40 kPa za monitore nameene za upotrebu kod odraslih
osoba i 20 kPa za monitore nameene za upotrebu kod dece.
Jedan monitor moe imati dva merna podruja.
Monitor mora imati ugraene sigurnosne naprave koje spreavaju
prekoraee pritisaka navedenih u stavu 1. ovog lana i pod uslovom samo
jedne greke.
lan 8.
Brzina porasta pritiska u maneti ne sme biti vea od 0, 266 kPa/s ni
u jednom nainu rada.
89
d:\baci\02
L(N)
P1
Su
U1
N(L)
S1
P1
S2
P1
S3
P1
Fu
Zu
P1
S6
L(N)
Mu
T2
U2
N(L)
S5
Crte 2 Meree odvodne struje kroz pacijenta za monitore klase I i klase II sa aplikacionim
delom odvojenim na nain tipa F
Na crteu 2 je:
1 monitor koji se ispituje
2 aplikacioni deo
3 mrea
lan 9.
U monitor moraju biti ugraene sigurnosne naprave koje, nezavisno
od rada glavnog kontrolnog sistema, omoguavaju da pritisak u maneti
padne ispod 3,3 kPa za 90 s posle pojave uslova prve greke.
lan 10.
Vremenski interval u bilo kom nainu rada monitora u kome je
pritisak u maneti vei od 3,3 kPa ne sme biti dui od intervala u kome je
pritisak mai od 3,3 kPa.
90
d:\baci\02
L(N)
T1
P1
N(L)
Fu
Crte 3 Meree odvodne struje kroz pacijenta za monitore sa unutraim izvorom napajaa
Na crteu 3 je:
1 monitor koji se ispituje (bez pretvaraa)
2 aplikacioni deo
3 funkcionalno uzemee
4 mrea
5 unutrai izvor napajaa
lan 11.
Ako zbog bilo kog razloga za vreme rada monitora vremenski
interval u kome je pritisak vei od 3,3 kPa postane dui od vremenskog
intervala u kome je pritisak mai od 3,3 kPa, moraju se ukuiti zvuni i
svetlosni alarm.
lan 12.
Monitor mora biti tako konstruisan da sluajno polivae vodom ne
moe izazvati oteee, koje bi moglo uticati na bezbednost pacijenta,
rukovaoca i okoline.
lan 13.
Monitor mora biti zatien od udara defibrilatora.
lan 14.
Za vreme praea defibrilatora ne sme doi do pojave opasne energije na:
kuitu monitora;
delu za ulaz signala;
delu za izlaz signala.
91
d:\baci\02
lan 15.
Manete moraju izdrati slobodni pad s visine od 1 m na tvrdu
podlogu, a da posle toga ne bude ugroena bezbednost pacijenta, rukovaoca
ili okoline.
lan 16.
Za puee manete moraju se upotrebavati neotrovni i nezapaivi
gasovi, odnosno tenosti.
lan 17.
Ako se monitor ukui, iskui i ponovo ukui, ne sme se promeniti nain rada monitora, osim ako je pritisak u maneti iskuen, a
svaka indikacija krvnog pritiska ponitena.
lan 18.
Provodni delovi kablova za spajae aplikacionog dela sa monitorom
moraju biti osigurani tako da ne mogu doi u kontakt sa provodnom
povrinom prenika veeg od 100 mm.
lan 19.
Ako monitor ima unutrai izvor napajaa koji je ispraen, on se
mora osigurati uklaaem pritiska u maneti i ponitavaem svake
indikacije krvnog pritiska.
lan 20.
Dozvoena je upotreba neodvojivih mrenih kablova sa mogunou
ponovnog oiea spajaem ili lemeem.
lan 21.
Kao uslov samo jedne greke smatraju se i svi kvarovi koji nastaju kao
posledica:
1) greke u sredstvima za regulaciju normalnog pritiska;
2) greke na sredstvima za osiguravae izduvavaa manete posle
odreenog vremenskog intervala;
3) greke u radu sistema za programirae vremenskih intervala
naduvavaa i izduvavaa manete.
lan 22.
Monitori ne smeju biti klase III ni tipa B.
III. OZNAAVAE I OBELEAVAE MONITORA
lan 23.
Monitor se mora oznaiti kao ureaj predvien za neprekidan rad.
lan 24.
Crvena boja svetlosnih indikatora na monitoru mora biti upotrebena samo za oznaavae opasnosti i/ili zahteva za hitnu akciju.
92
d:\baci\02
Svetlosnim indikatorima ne smatraju se matrini ili alfanumeriki prikazi.

lan 25.
Tehniko uputstvo za monitore, osim podataka utvrenih u propisu o
bliem sadraju tehnikog uputstva kojim moraju biti snabdeveni
elektromedicinski ureaji i oprema mora sadravati, i to:
1) uputstvo o izbegavau greaka ili prevelikih pritisaka (npr. pri
upotrebi kod dece ili novoroenadi);
2) upozoree da dugotrajna upotreba monitora moe izazvati cirkulatorne smete kod pacijenta;
3) upozoree o dozvoenom pritisku ili savijau cevi pod pritiskom;
4) uputstvo ako monitor ima pomona sredstva za zatitu pacijenta
od opekotina kod istovremene upotrebe visokofrekvencijskog hirurkog
noa;
5) naznaku prikunica za funkcionalno uzemee i prikunica
za zatitno uzemee;
6) naznaku klase tanosti monitora i nain badarea;
7) uputstvo o merama koje treba preduzeti posle vlaea monitora;
8) upozoree da je monitor zatien od udara defibratora.
lan 26.
93
d:\baci\02
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ENDOSKOPE*
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
ispueni pri izradi, upotrebi i odravau endoskopa, postupak i nain
oznaavaa i obeleavaa endoskopa, tehnike mere zatite endoskopa i
postupak i nain obezbeea odreenih svojstava i kvaliteta endoskopa,
kao i blii sadraj tehnikog uputstva.
Odredbe ovog pravilnika odnose se i na elektromedicinske endoskope koriene u medicinskoj dijagnostici i endoskope integrisane sa ureajima, odnosno opremom za specijalne postupke nameene za tretman telesnih upina.
lan 2.
Endoskopi se, prema primeni, dele na:
1) endoskope za direktno vizuelno posmatrae, koji koriste vidivu
svetlost;
2) endoskope integrisane sa spaivaem ili termokauterom;
3) endoskope za elektrohirurgiju;
4) endoskope integrisane sa elektrohidraulikim litotripterom;
5) endoskope koriene za druge specijalne postupke.
lan 3.
Navedeni pojmovi u smislu ovog pravilnika imaju sledea znaea:
1) elektrohidraulini litotripter za endoskopske aplikacije je
instrument za razbijae kamena u telesnim upinama primenom elektrohidraulinih udarnih talasa;
2) elektrohirurgija je rezae ili koagulacija ivog telesnog tkiva
visokofrekvencijskom strujom koja kroz ega protie;
*
94
d:\baci\02
3) endoskop je instrument koji poseduje sredstvo za stvarae optike

slike koji moe biti sa optikom ili bez optike, a nameen je za uvoee u
telesne upine kroz prirodne ili hirurki stvorene telesne otvore
radi dijagnostike i terapije;
4) endoskopska oprema je kao elektromedicinski ureaj kombinacija
endoskopa, egovog pribora i ureaja za napajae;
5) endoskopija je dijagnostika ili terapija endoskopom u telesnim
upinama, ukuujui i prikazivae rezultata;
6) kauterizacija je koagulacija ivog telesnog tkiva pomou spaivaa i termokautera;
7) termokauter je sonda za kauterizaciju sa indirektnim elektrinim
zagrevaem tkiva;
8) spaiva je kolo za spaivae pri kauterizaciji, sa direktnim
elektrinim grejaem tkiva.
II. IZRADA, UPOTREBA I ODRAVAE ENDOSKOPA
lan 4.
Kod endoskopa za direktno vizuelno posmatrae, ako delovi pod
naponom mogu doi u dodir sa pacijentom pod uslovom samo jedne greke,
napon otvorenog strujnog kola ne sme biti vei od 6 V naizmenine ili 8 V
jednosmerne struje.
Napon otvorenog strujnog kola sme iznositi do 24 V naizmenine ili
50 V jednosmerne struje pod uslovom da delovi pod naponom ne mogu doi u
dodir sa pacijentom pod uslovom samo jedne greke. Pri tom se slomeni
element endoskopa smatra delom pod naponom.
lan 5.
Kod endoskopa integrisanih sa spaivaem i termokauterom, nazivni
napon spaivaa i termokautera ili kriosonde ne sme biti vei od 6 V
naizmenine ili 8 V jednosmerne struje.
Ako su grejni elementi u termokauteru ili kriosondi konstruisani
tako da u sluaju oteea grejnih elemenata ni jedan deo pod naponom ne
postane dostupan i da odvodna struja pacijenta u sluaju oteea grejnih
elemenata, kao ni u bilo kom sluaju pod uslovima samo jedne greke, ne
premauje 500 A, nazivni napon termokautera i kriosonde moe iznositi
do 24 V naizmenine ili 50 V jednosmerne struje.
lan 6.
Kod endoskopa integrisanih sa elektrohidraulikim litotripterom,
napon napuenog kondenzatora ne sme biti vei od 10.000 V, s tim da energija praea mora biti ograniena na 5 J po impulsu.
lan 7.
Kod endoskopa za snimae sa ugraenom beskalicom (blicom), ukupna energija za stvarae beska (snimka) ne sme biti vea od 100 J. Napon
95
d:\baci\02
praea kondenzatora ne sme biti vei od 380 V, a vrna vrednost

pojedinanog impulsa paea ne sme biti vea od 5 kV.
lan 8.
Kod endoskopa za direktno vizuelno posmatrae koji koriste
vidivu svetlost, a nemaju provodne staze prema pacijentu (npr. ako se
koristi izvor svetla sa optikim vlaknima), koji sadre sijalice sa nazivnim naponom koji nije vei od 24 V i ne stvaraju napon na otvorenom strujnom kolu vei od 30 V dozvoeno je da se radi zamene sijalice ihov
poklopac moe otvoriti i bez upotrebe alata.
lan 9.
Ako je u endoskopu za direktno vizuelno posmatrae koji koristi
vidivu svetlost neko unutrae strujno kolo spojeno sa zemom, ono
mora biti izolovano od oklopa endoskopa.
lan 10.
Kod endoskopa integrisanih sa spaivaem ili termokauterom, kola
za napajae spaivaa, termokautera ili kriosonde moraju najmae udovoavati zahtevima za ureaje tipa BF.
lan 11.
Oklop endoskopa moe provoditi funkcionalne struje grejnog
elementa.
Kod endoskopa za elektrohirurgiju, povrine makaza i sondi, ukuujui i ihove drke, moraju biti potpuno prekrivene izolacionim materijalom, osim na mestu nameenom za kontakt sa tkivom radi rezaa i
koagulacije.
lan 12.
Okular endoskopa za elektrohirurgiju mora biti izolovan od
dostupnih metalnih delova endoskopa radi spreavaa toka visokofrekvencijske struje jae od 50 mA prema rukovaocu.
lan 13.
Kod endoskopa integrisanog sa elektrohidraulikim litotripterom,
kolo napajaa hidraulinog litotriptera mora najmae udovoiti zahtevima za ureaje tipa BF.
lan 14.
Dielektrina vrstoa izmeu delova aplikacionog dela endoskopa
za direktno vizuelno posmatrae koji ima nazivni napon vei od 24 V
naizmenine ili 50 V jednosmerne struje ispituje se ispitnim naponom od
500 V.
lan 15.
Kod endoskopa za elektrohirurgiju, dielektrina vrstoa izmeu
delova aplikacionog dela koagulacionog instrumenta za unipolarnu
96
d:\baci\02
primenu koji radi sa visokom frekvencijom, kao npr. kod gastroenterolokog tretmana i kod laparoskopa i rektoskopa, ispituje se ispitnim naponom koji je 1,5 puta vei od najveeg visokofrekventnog napona koji se
pojavuje u endoskopu ili koji iznosi 1500 V na mrenoj frekvenciji, s tim
to se u obzir uzima vea vrednost.
Ureaji endoskopa za rezae i koagulaciju za uroloku primenu (npr.
rektoskopi) moraju se ispitati ispitnim naponom od 3000 V.
Forceps i kablovi za biopolarnu aplikaciju moraju se ispitivati
ispitnim naponom od 800 V.
lan 16.
Dielektrina vrstoa svakog unutraeg provodnika i metalne
folije na sponoj strani sonde endoskopa integrisanih sa hidraulikim
litotripterom mora se ispitivati ispitnim naponom od 2000 V preko najvieg napona na koji se kondenzator moe napuniti.
lan 17.
Elektrini napajani runo drei osvetivai moraju biti napajani
medicinski sigurnosnim niskim naponom ili moraju imati unutrai
izvor napajaa.
lan 18.
Endoskopi moraju biti klase I ili klase II i tipa BF ili CF.
lan 19.
Endoskopska oprema mora biti tipa B, BF ili CF ili oprema sa
unutraim izvorom napajaa.
III. OZNAAVAE I OBELEAVAE ENDOSKOPA
lan 20.
Endoskopi moraju biti oznaeni kao ureaji klase I ili klase II.
lan 21.
Ako je endoskopska oprema oznaena kao oprema zatiena od udara
defibrilatora, oprema na napajae i svaka jedinica pribora mora biti
oznaena grafikim simbolima prema jugoslovenskom standardu JUS
N.S5.003 za grafike simbole za primenu na elektromedicinskim
ureajima. Ako veliina opreme ne omoguava nanoee simbola, odgovarajua informacija mora biti navedena u tehnikom uputstvu.
lan 22.
Kod endoskopa za direktno vizuelno posmatrae, nazivni naponi
elektrinog napajaa endoskopskih sijalica moraju biti oznaeni na
opremi za napajae.
7
97
d:\baci\02
lan 23.
Kod endoskopa integrisanih sa spaivaem i termokauterom, na
opremi za napajae mora biti naznaena najvea nazivna struja za kauterizaciju.
lan 24.
Na endoskopima mora biti oznaen nazivni izlazni napon za napajae
endoskopske sijalice.
lan 25.
Na ednoskopima za kauterizaciju mora biti oznaena nazivna izlazna
struja za kauterizaciju.
lan 26.
Endoskopska oprema mora se oznaiti kao:
1) oprema tipa B;
2) oprema tipa BF;
3) oprema tipa CF;
4) oprema sa unutraim izvorom napajaa.
lan 27.
Endoskopi se moraju oznaiti kao:
1) ureaji tipa BF;
2) ureaji tipa CF.
lan 28.
Tehniko uputstvo za endoskope, osim podataka utvrenih u propisu o
bliem sadraju tehnikog uputstva kojima moraju biti snabdeveni
elektromedicinski ureaji i oprema, mora sadrati:
1) nazivnu elektrinu izlaznu snagu i odgovarajue otporno optereee visokofrekvencijskog generatora za pobuivae endoskopa;
2) podatak da li endoskop mora ili ne mora biti spojen sa neutralnom
elektrodom visokofrekvencijskog generatora;
3) uputstvo o nainu pobuivaa endoskopa visokofrekvencijskim
generatorom i uputstvo o obaveznom ispitivau izolacije pre egove
upotrebe;
4) nazivnu elektrinu izlaznu snagu i nazivni izlazni napon opreme
za pobuivae spaivaa i termokautera;
5) nazivni izlazni napon opreme za napajae endoskopske sijalice;
6) upozoree da svetlo jakog intenziteta i energije voeno kroz endoskop moe doprineti povieu temperature tkiva ispred izvora svetla i
na vrhu endoskopa iznad 41 C;
7) upozoree da oprema za napajae mora biti odvojena od mrenog
napajaa pre svakog vaea ili umetaa sijalice;
98
d:\baci\02
8) uputstvo o rastavau i sastavau nakon iea ili drugog

tretmana delova opreme;
9) uputstvo o tome kako se pojedini delovi endoskopa ili endoskopske
opreme iste i koja se vrsta dezinfekcije ili sterilizacije sme primeniti;
10) uputstvo o nainu izbegavaa opekotina pri upotrebi endoskopa;
11) uputstvo za sluaj jednovremene upotrebe endoskopa i defibrilatora srca.
lan 29.
7*
99
d:\baci\02
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA UREAJE ZA VENTILACIJU
PLUA*
I .OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
ispueni pri izradi, upotrebi i odravau ureaja za ventilaciju plua
(u daem tekstu: ureaj), postupak i nain oznaavaa i obeleavaa ureaja, tehnike mere zatite ureaja i postupak i nain obezbeea
odreenih svojstava i kvaliteta ureaja, kao i blii sadraj tehnikog
uputstva za ureaje.
lan 2.
Navedeni pojmovi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaea:
1) aplikacioni deo je izlazna prikunica na ureaju i svi ostali
delovi ureaja nameeni za spajae pacijanata sa sistemom za disae u ureaju;
2) izlazna prikunica je deo na ureaju kroz koji gasovi izlaze ili
ulaze u sistem za disae u ureaju;
3) sistem za disae je deo ureaja kroz koji intermitentno ili
naizmenino u jednu pa u drugu stranu prolaze gasovi, a koji je u direktnoj
vezi s pacijentom preko aplikacionog dela i u koji se, po potrebi, moe
dodati kontrolisana koliina drugih gasova;
4) ureaj za ventilaciju plua je automatski elektronski upravani
ureaj koji je povezan sa disajnim organima pacijenta, a nameen je poboau ili odravau ventilacije plua pacijenta (bez dodavaa anestetika).
*
100
d:\baci\02
II. IZRADA, UPOTREBA I ODRAVAE UREAJA

lan 3.
Pod uslovom samo jedne greke podrazumevaju se u ureaju svi oni kvarovi komponenata ili oiea koji mogu izazvati varniee, poveati
energiju varniea ili povaati temperaturu delova ureaja.
lan 4.
Ako ureaj ima zatitne naprave koje se mogu skinuti, on mora imati
ugraenu indikaciju o smaenom stepenu zatite za vreme dok je zatitna
naprava skinuta sa ureaja.
lan 5.
Pri konstrukciji ureaja mora se voditi rauna o delovima ureaja
kroz koje moe prolaziti smesa u kojoj ima vetaki dodatog kiseonika,
zbog nagrizujueg dejstva kiseonika.
lan 6.
Odvodna struja kroz pacijenta mora se meriti od izlazne prikunice, odnosno aplikacionog dela uraaja, prema jugoslovenskom standardu
JUS N.S5.005 za meree trajnih odvodnih struja na elektromedicinskim
ureajima, odnosno opremi, tako da se svi delovi aplikacionog dela koji
nisu vezani za zatitno uzemee veu zajedno u jednu taku.
lan 7.
Na ureaj se ne primeuju zahtevi koji se postavaju za ureaje zatiene od delovaa anestetika klase AP i klase AP kategorije G.
lan 8.
Delovi aplikacionog dela ureaja koji pri upotrebi dolaze u dodir s
pacijentom i ne slue zagrevau ne smeju se u normalnom radu zagrevati na
temperaturi veoj od 41 C.
lan 9.
Elektronske i elektrine komponente ureaja moraju biti odvojene
od delova ureaja u kojima se moe pojaviti akumulacija kiseonika.
Pregrada kojom se ostvaruje uslov iz stava 1. ovog lana mora biti
zaptivena na svim rupama, zglobovima i sl.
Prostor ureaja na kome se nalaze elektrine komponente ureaja
mora se provetravati tako da nivo kisonika u tom prostoru ne moe narasti za vie od 40% iznad nivoa kiseonika u okolnom vazduhu.
lan 10.
Ako se za provetravae upotrebava prinudna cirkulacija, ureaj
mora imati ugraen alarm za sluaj kvara sistema prinudne cirkulacije.
101
d:\baci\02
lan 11.
Elektrina kola ureaja koja mogu proizvesti varnice ili poveati
temperaturu moraju biti konstruisana tako da u normalnom pogonu i pri
uslovu samo jedne greke zadovoavaju sledee uslove:
1) povrinska temperatura komponenata ne sme biti vea od 300 C;
2) proizvod efektivnih vrednosti napona praznog hoda i struje kratkog spoja ne sme biti vei od 10 VA.
lan 12.
Ureaj mora biti konstruisan tako da sluajno vlaee bilo kog
egovog dela ne moe izazvati opasnost za pacijenta, rukovaoca i okolinu.
lan 13.
Na ureaju ne smeju biti vie od etiri pomone prikunice za
mreni napon.
lan 14.
Ureaj mora imati neodvojivi mreni kabl ili mreni kabl koji
mora imati osigurae protiv sluajnog odvajaa (izvlaea).
lan 15.
Ako za vreme rada ureaja nestane mreno napajae, mora se javiti
zvuni alarm koji traje najmae 120 s.
lan 16.
Pomone prikunice za mreno napajae na ureaju moraju biti
izvedene tako da mogu prihvatiti standardne mrene utikae.
lan 17.
Ureaj i svaka pomona prikunica za mreno napajae moraju
imati zasebni mreni osigura.
lan 18.
Ureaj ne sme biti klase III.
III. OZNAAVAE I OBELEAVAE URAAJA
lan 19.
Podaci o struji napajaa uraaja moraju biti oznaeni u amperima
za ureaj i posebno kao zbir struja napajaa za ureaj i pomone prikunice za mreno napajae.
lan 20.
Svaka pomona prikunica za mreno napajae uraaja mora imati
zasebnu oznaku dozvoenog optereea, u amperima.
102
d:\baci\02

lan 21.
Tehniko uputstvo za ureeje, osim podataka utvrenih u propisu o
bliem sadraju tehnikog uputstva kojim moraju biti snabdeveni
elektromedicinski ureaji i oprema, mora sadravati:
1) upozoree da ureaj nije predvien za upotrebu sa zapaivim
anesteticima;
2) upozoree da se ne smeju upotrebavati antistatike ili
elektrino provodne cevi, odnosno dovodi;
3) upozoree o vremenu rada i odravau ureaja ako ureaj ima
unutrai izvor napajaa;
4) upozoree da rad ureaja moe biti ometan delovaem sponih
elektromagnetskih poa, na primer, visokofrekventnog hirurkog noa,
defilbrilatora, ureaja za kratkotalasno zagrevae i slino;
5) opis naina provere ispravnosti svih ugraenih alarma;
6) upozoree da, u sluaju kvara voda za zatitno uzemee, moe
doi do poveaa opasnosti od elektrinog udara ako ureaj ima pomone
prikunice za mreno napajae koje mogu prihvatiti standardne mrene
utikae.
lan 22.
103
d:\baci\03
PRAVILNIK
O TEHNIKIM MERAMA I USLOVIMA ZA LIFTOVE*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnike mere i uslovi za
projektovae, izradu, montau, eksploataciju i odravae liftova na
elektromehaniki pogon, nosivosti preko 25 kg i visine dizaa iznad 2 m,
sa trajno ugraenom kabinom koja se prinudno kree izmeu vertikalno
uvrenih krutih voica koje ne sme napustiti (u daem tekstu: liftovi).
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na:
1) liftove na gradilitima u graevinarstvu;
2) liftove u rudarskim oknima;
3) podove za sputae pozornica (bina);
4) kranske, mostne i sline dizalice;
5) liftove na plovnim objektima;
6) liftove sa koso postavenim voicama (uspiae).
1. Vrste liftova
lan 3.
Liftovi na koje se odnose odredbe ovog pravilnika, su:
1) osobni liftovi koji slue za prevoz udi ili za prevoz udi i
tereta;
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 51/70, a stupaem na
snagu Pravilnika o tehnikim normativima za liftove na elektrini pogon za vertikalni
prevoz lica i tereta Slubeni list SFRJ, broj 16/86, na snazi su samo l. 69, 70, 82. stav
5, l. 91, 162. i 197 212.
104
d:\baci\03
2) teretni liftovi koji slue za prevoz tereta, s tim to je pristup

udima u kabinu takvih liftova dozvoen samo radi utovara ili istovara
tereta;
3) maloteretni liftovi koji iskuivo slue za prevoz tereta do
100 kg. Povrina kabine takvih liftova je ograniena, a ulaz u kabinu je
izveden kao nepristupaan ili otean.
Danom stupaa na snagu Pravilnika o tehnikim normativima za
liftove na elektrini pogon za vertikalni prevoz tereta, sa kabinom u
kojoj nije mogu pristup udi (Slubeni list SFRJ, broj 55/87) prestali
su da vae l. 197. do 212. ovog pravilnika.
2. Definicija pojmova
lan 4.
Pojedini izrazi, upotrebeni u ovom pravilniku, imaju sledea znaea:
1) vozno okno je poseban prostor potpuno ili delimino ograen
punim ili retkastim zidovima u kome se kreu kabine i protivteg jednog
ili vie liftova;
2) doi deo voznog okna je deo voznog okna koji se protee od nivoa
prilaza (podesta) doe kraje stanice do dna voznog okna;
3) gori deo voznog okna je deo voznog okna koji se protee od nivoa
prilaza gore kraje stanice do tavanice voznog okna;
4) put lifta je put kojim se kreu kabina i protivteg lifta du
visine dizaa, ukuujui i sigurnosni put;
5) sigurnosni put je put koji kabina i protivteg lifta mogu u
nepredvienim sluajevima prei i preko krajih stanica lifta;
6) sigurnosni prostor je prostor voznog okna lifta koji ostane
slobodan ispod poda kabine odnosno iznad krova kabine lifta, ako kabina
pree sigurnosni put;
7) visina dimenzija je rastojae izmeu nivoa prilaza kraje doe
stanice i kraje gore stanice lifta;
8) pogonska brzina je sreda vrednost brzine kretaa nominalno
optereene kabine pri podizau odnosno sputau izmeu krajih stanica lifta;
9) pogonska maina je ureaj koji ostvaruje vunu silu potrebnu za
dizae i sputae kabine lifta;
10) kabina je deo lifta koji slui za smetaj i prevoz korisnog tereta;
11) vuna uetaa je mainski element sa lebovima, koji je
direktno vezan za pogonsku mainu, i koji, pomou sile trea nastale
izmeu elinih uadi i lebova uetae, prenosi vunu silu pogonske
maine na kabinu lifta;
12) vuna sposobnost je svojstvo vune uetae da vunu silu
pogonske maine, pomou sile trea, prenosi na elinu uad koja je obavijaju;
13) pomona uetaa je mainski element sa polukrunim lebovima koji slui za pravilno voee elinog ueta;
14) nosivost je teina korisnog tereta za koji je lift dimenzioniran;
105
d:\baci\03
15) ureaj za prinudno koee je ureaj koji se postava na kabinu ili

protivteg lifta a ijim se aktiviraem obezbeuje prinudno zaustavae
i vrsto drae kabine ili protivtega lifta na voicama;
16) ureaj za prinudno koee, sa trenutnim dejstvom je ureaj koji
trenutno zaustava kabinu ili protivteg lifta du puta lifta;
17) ureaj za prinudno koee, sa postupnim dejstvom je ureaj koji
postupno zaustava kabinu ili protivteg lifta du puta lifta;
18) ograniite brzine kretaa je ureaj koji pri prekoraeu
pogonske brzine aktivira ureaj za prinudno koee kabine ili protivtega lifta;
19) graninici su elastini ili vrsti ureaji koji se postavaju na
doi kraj puta kabine i protivtega lifta radi ograniavaa ihovog
daeg kretaa;
20) vrata voznog okna su vrata koja zatvaraju vozno okno lifta i
odvajaju ga od prilaznog prostora liftu;
21) stanica lifta je mesto du puta kabine na kome lift staje radi
ulaska i izlaska putnika odnosno radi utovara i istovara tereta;
22) glavna stanica lifta je stanica sa najveim prometom putnika
ili tereta;
23) mainski prostor je posebna prostorija ograena sa svih strana
punim zidovima, u koju se ugrauju pogonska maina i komandni ureaji
lifta;
24) koturite je posebna prostorija ograena sa svih strana punim
zidovima, u koju se ugrauju pomone uetae;
25) prekidai su elementi koji slue za ukuivae i iskuivae
elektrinih strujnih kola;
26) pogonski prekidai su prekidai postaveni u vodovima za
napajae elektrinom energijom postrojea lifta, koji slue za normalno pogonsko ukuivae i iskuivae postrojea lifta;
27) kraji prekida je prekida koji iskuuje rad postrojea lifta,
ako kabina nepredvieno pree kraju stanicu.
28) prekidai upravaa su elementi koji se postavaju u
upravaka strujna kola lifta, koji slue za ukuivae iskuivae
ili prebacivae upravaa;
29) sigurnosni prekidai su prekidai koji onemoguavaju rad lifta,
ako nisu ispueni svi uslovi sigurnosti.
3. Tehnika dokumentacija liftova
lan 5.
Investiciona tehnika dokumentacija objekta mora imati projekt
lifta, koji sadri:
1) tehniki opis;
2) orijentacioni proraun kapaciteta lifta;
3) podatke neophodne za proraun glavnog elektrinog voda;
4) proraun nosee eline uadi;
5) proraun vune sposobnosti uetae i proveru doputenog pritiska;
6) proraun vratila odnosno osovine vune uetae;
106
d:\baci\03
7) proraun osovina pomonih uetaa;

8) proraun rama kabine;
9) proraun voica kabine odnosno prtivtega;
10) proraun pogonske brzine;
11) proraun snage pogonskog elektromotora;
12) podatke neophodne za proraun zatite od previsokog napona
dodira;
13) podatke neophodne za proraun nosee ploe postrojea lifta
ili eline konstrukcije;
14) crte osnove objekta iz kog se vidi prilaz glavnoj stanici lifta;
15) crte osnove objekta iz kog se vidi prilaz mainskom prostoru
lifta;
16) crte za montau koji mora da sadri:
horizontalni presek voznog okna lifta, sa rasporedom glavnih
elemenata;
vertikalne preseke voznog okna i mainskog prostora lifta sa
glavnim elementima;
17) funkcionalnu shemu elektrinih veza pogona, upravaa, signalizacije i osvetea.
4. Ispitivae liftova
lan 6.
Lift se ne moe staviti u upotrebu, ako prethodnim ispitivaem
nije utvrena egova podobnost za upotrebu.
Podobnost lifta za upotrebu utvruje se:
1) pregledom celokupnog postrojea lifta;
2) statikim ispitivaem lifta;
3) dinamikim ispitivaem lifta.
Podobnost lifta za upotrebu ispituje struna radna organizacija
registrovana za delatnost u koju spada to ispitivae.
lan 7.
Pregled celokupnog postrojea lifta obuhvata proveravae ispravnosti rada svih sigurnosnih ureaja i elemenata lifta, kao i sprovoee
zatitnih mera za siguran i bezbedan rad lifta, a naroito:
1) zabravivae vrata voznog okna lifta;
2) noseih ureaja i elemenata i ihove veze sa kabinom i protivtegom lifta;
3) svih sigurnosnih kontakata;
4) zatite od previsokog napona dodira;
5) zvune izolacije postrojea;
6) ureaja za uzbunu;
7) pogonskih strujnih kola, komandnih strujnih kola, strujnog kola za
osvetee i strujnih kola za signalizaciju;
8) prikuka lifta na gromobransku instalaciju.
107
d:\baci\03
lan 8.
Statikim ispitivaem lifta proverava se otpornost kabine lifta,
noseih elemenata veaa kabine i protivtega lifta, nosee ploe ili
nosee eline konstrukcije i sigurnost konica, kao i statika vuna
sposobnost vune uetae.
Pri statikom ispitivau lifta, kabina se mora ravnomerno
opteretiti u trajau od najmae 10 minuta, i to sa:
1) 100% uveanom nosivou ako se ispituje lift nosivosti do
1.000 kp;
2) 50% uveanom nosivou ako se ispituje lift nosivosti preko
1000 kp.
Pri statikom ispitivau lifta kabina se mora nalaziti u najnioj
stanici lifta.
lan 9.
Dinamikim ispitivaem lifta proverava se dejstvo konica
pogonske maine, ureaja za prinudno koee, ograniitea brzine kretaa i graninika, kao i stabilnost ina voica.
Dejstvo ureaja za prinudno koee, ograniitea brzine kretaa i
stabilnosti ina voica lifta, dinamiki se ispituju pre prvog tehnikog pregleda pod nominalnim optereeem kabina, a u ostalim sluajevima sa neoptereenom kabinom lifta.
Dejstvo konica pogonske maine i graninika dinamiki se
ispituju pod nominalnim optereeem kabine i sa praznom kabinom lifta.
Lift se dinamiki ispituje pri pogonskoj brzini kretaa.
lan 10.
Pri ispitivau nasedaa kabine ili protivtega lifta na graninike mora se iskuiti dejstvo spratnog prekidaa najvie i najnie stanice lifta, pri emu se pogonska maina iskuuje krajim prekidaem.
Lift nije podoban za upotrebu, ako se ispitivaem iz stava 1. ovog
lana utvrdi da je srede usporee kretaa kabine lifta, pri nasedau
kabine odnosno protivtega lifta na graninike, vee od:
1) 20 m/s za osobne liftove;
2) 25 m/s za teretne liftove;
3) 15 m/s za osobne liftove za bolesnike, kao i ako pri takvom
ispitivau nastane potpuno sabijae opruga odnosno zaglavivae klipa
graninika.
lan 11.
Ograniite brzine kretaa lifta ispituje se:
1) prebacivaem elinog ueta ili lanca na kontrolni leb, odnosno na kontrolni lananik, ako se ispituje kontrolnim lebom, odnosno
kontrolnim lananikom;
2) razdvajaem veza elinog ueta, ako se ispituje bez kontrolnog
leba. Pri ovom ispitivau elino ue ograniitea brzine kretaa
optereuje se tegom koji se stava u pokret da slobodno pada. Brzina
slobodnog padaa tega, pri kojoj se aktivira ograniite brzine kretaa
lifta, izraunava se prema sledeem izrazu:
108
d:\baci\03
V= 2S
-----t
gde je:
S put koji teg pree;
t vreme za koje teg pree izmereni put.
Ispitivaem ograniitea brzine kretaa lifta na nain iz stava
1. taka 1. ovog lana moe se istovremeno ispitati i dejstvo ureaja za
prinudno koee lifta, ako to doputa konstrukcija lifta.
5. Tehniki pregled i odobree za upotrebu liftova
lan 12.
Odobree za upotrebu lifta moe se izdati tek poto se izvri
tehniki pregled lifta.
Tehnikim pregledom lifta utvruje se da li je lift izraen u
skladu sa projektom lifta, sa propisima, normativima i standardima, a
naroito da li je izvreno ispitivae lifta prema odredbama l. 6. do 11.
ovog pravilnika.
lan 13.
Odobree za upotrebu novoizgraenog objekta u kome je ugraen lift
predstava i odobree za upotrebu lifta u tom objektu.
Za liftove koji se ugrauju u postojee objekte i za rekonstruisane
liftove, moraju se izdati posebna odobrea za upotrebu.
lan 14.
Odobree za upotrebu lifta vai najvie tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog lana mora se traiti novo odobree
za upotrebu lifta.
Organ nadlean za izdavae odobrea za upotrebu lifta moe, pre
isteka roka iz stava 1. ovog lana, staviti van snage izdato odobree za
upotrebu lifta, ako se na liftu utvrde takvi nedostaci, odnosno kvarovi
zbog kojih se lift ne moe pravilno i bezbedno koristiti.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, lift se mora staviti van upotrebe
sve dok ne bude izdato novo odobree za upotrebu lifta.
6. Odravae liftova
lan 15.
Investitor odnosno korisnik lifta duan je odravati lift u
ispravnom stau.
lan 16.
Investitor, odnosno korisnik lifta duan je obezbediti posluivae lifta, pregled rada lifta, redovno odravae lifta i redovan tehniki pregled lifta, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
lan 17.
Posluivae lifta obuhvata:
109
d:\baci\03
1) starae o pravilnoj upotrebi i uvau lifta;

2) pruae pomoi licima koja su u liftu zastala izmeu stanica ili
koja zbog bilo kog razloga ne mogu napustiti kabinu lifta.
lan 18.
Pregled rada lifta obuhvata pregled:
1) rada ureaja lifta za uzbunu;
2) osvetea kabine lifta;
3) rada signalnih ureaja lifta;
4) rada ureaja za zabravivae vrata i rada kontakata vrata;
5) rada celokupnog postrojea lifta radi proveravaa da li pri radu
lifta nastaju vanredne pojave, kao to su umovi, lupae, strugae i sl.
Pregledi iz stava 1, ovog lana moraju se obavati svakog dana.
lan 19.
Redovno odravae lifta obuhvata:
1) probnu vou lifta od stanice do stanice du celog voznog okna u
oba smera;
2) proveravae ispravnosti zabravivaa svih prilaznih vrata
lifta;
3) proveravae ispravnosti konice pogonske maine lifta u
mainskom prostoru;
4) kontrolu postrojea lifta, u skladu sa odredbama ovog pravilnika;
5) regulisae rada lifta i servisirae lifta.
Redovno odravae lifta iz stava 1. ovog lana obava se najmae
jedanput meseno a podaci dobijeni o tome unose se u kigu odravaa
lifta.
lan 20.
Celokupno postrojee lifta mora se najmae dva puta godie
detano pregledati i ispitati.
Pregled i ispitivae iz stava 1. ovog lana obuhvata:
1) sve poslove iz lana 7. ovog pravilnika, kao i oceivae staa i
stepena istroenosti elemenata lifta koji utiu na sigurnost rada
lifta;
2) statiko ispitivae prema odredbama lana 8. ovog pravilnika,
ali samo ako su lebovi vune uetae vidivo istroeni;
3) dinamiko ispitivae prema odredbama l. 9. do 12. ovog pravilnika, ali samo ako je koji od elemenata koji se dinamiki ispituje zameen;
4) ispitivae dejstva ureaja za prinudno koee runim pokretaem
prazne kabine i runim aktiviraem ograniitea brzine kretaa, kao i
ispitivae krajih prekidaa runim pokretaem kabine uz kontrolu
sigurnosnih puteva kabine i protivtega.
lan 21.
Lift se mora iskuiti i staviti van upotrebe, ako se utvrdi kvar
zbog koga nije mogue pravilno i bezbedno koriee lifta.
110
d:\baci\03
U sluaju iz stava 1. ovog lana, na lift se mora istai upozoree:

LIFT U KVARU UPOTREBA ZABRAENA.
lan 22.
Poslovi iz l. 17. i 18. ovog pravilnika mogu se poveriti samo licu
koje ima pismenu ispravu, izdatu od strane korisnika lifta, kojom se
potvruje da ono raspolae potrebnim znaem za obavae tih poslova.
Poslove iz l. 19. i 20. ovog pravilnika mogu obavati:
1) strune organizacije registrovane za delatnost u koju spadaju odnosni poslovi, ili
2) radne organizacije korisnici lifta, ako raspolau kadrovima
koji imaju odgovarajuu strunu spremu, ali samo u pogledu liftova koje
koriste za svoje potrebe.
Poslove iz lana 19. ovog pravilnika mogu obavati i zanatske rade
samostalnih zanatlija registrovane za delatnost u koju spadaju ti poslovi.
7. Garantni list i tehniko uputstvo za upotrebu liftova
lan 23.
Svako postrojee lifta mora biti snabdeveno garantnim listom i
tehnikim uputstvom za egovu upotrebu i odravae.
Garantni rok, utvren garantnim listom, ne moe iznositi mae od
jedne godine i poie tei od dana izdavaa odobrea za upotrebu lifta.
8. Kiga odravaa liftova
lan 24.
Investitor odnosno korisnik lifta duan je da vodi kigu odravaa lifta u koju se upisuju:
1) opti podaci o liftu: inventarski broj, datum i broj odobrea za
upotrebu lifta, naziv proizvoaa lifta, fabriki broj, godina proizvode, naziv korisnika lifta, mesto i vreme postavaa lifta;
2) glavne karakteristike lifta: vrsta, nosivost, pogonska brzina
kretaa, broj stanica, broj prilaza, materijal od koga je ograda voznog
okna, konstrukcija poda kabine, konstrukcija kabine i materijal od koga je
kabina, vrsta vrata voznog okna, vrsta elektrine struje i napon za strujna
kola, presek glavnog elektrinog voda, podaci o zatiti od opasnog napona
dodira, tehnike karakteristike eline uadi za kabinu, protivteg, ograniite brzine kretaa i kompenzaciono ue;
3) podaci o svim izmenama optih podataka i glavnih karakteristika
lifta;
4) overa izvrenih upisa u kigu odravaa;
5) podaci o servisirau, pregledima, kvarovima i popravkama lifta.
lan 25.
U mainskom prostoru lifta moraju na vidnom mestu biti istaknuti
funkcionalna shema elektrinih veza lifta, plan podmazivaa, tehnika
uputstva za pogon i odravae lifta, kao i ostala upozorea.
111
d:\baci\03
II. OSOBNI LIFTOVI

1. Vozno okno lifta
lan 26.
Vozno okno lifta du cele visine i sa svih strana, kao i tavanica i
dno voznog okna lifta, moraju biti ograeni vrstom i punom ogradom.
lan 27.
Ako je vozno okno lifta zidano od opeke, mora najmae biti
fugovano sa unutrae strane ili dersovano i okreeno.
U zidove voznog okna lifta ne smeju se ugraivati nikakve instalacije, osim onih koje slue liftu, kao ni dimni, ventilacioni ili drugi
kanali.
lan 28.
Ako ograda voznog okna lifta nije ozidana, mora biti vrsta i
nepomino graena, izraena u metalnoj konstrukciji sa dovono vrstim
ispunama.
Ispune se smatraju dovono vrstim, ako se pod dejstvom sile od 30 kp
ne mogu ugnuti za vie od 1 cm.
Debina stakla za zastakivae ispuna u povrini maoj od 0, 5 m,
ne moe iznositi mae od:
1) 4, 5 mm za armirano staklo,
2) 6 mm za liveno staklo ili ornament staklo.
Jedna mera okna (irina ili visina) koje se zastakuje, mora iznositi mae od 0, 5 m.
Za zastakivae ispuna u povrini veoj od 0, 5 m, mora se upotrebiti armirano staklo debine, koja je u srazmeri sa poveaem povrine koja se zastakuje. irina ili visina takvog stakla ne sme iznositi
vie od 1 m.
lan 29.
Ako je kabina lifta izraena bez vrata, ispune u irini vrata
voznog okna, du cele visine voznog okna ne smeju biti izraene od stakla.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na zastakivae otvora
vrata okna lifta.
lan 30.
Staklo kojim se zastakuju ispune uvruje se metalnim draima
ili trakama izmeu kojih se postava kit, guma i sl.
lan 31.
Zidovi voznog okna lifta ne smeju imati udubea ili izboine vee
od 15 mm.
lan 32.
Zid voznog okna, ako kabina lifta nema vrata, mora biti sa strane
vrata, u irini jednakoj najmae irini vrata, izraen kao neugibiv,
ravan i gladak.
112
d:\baci\03
Zid se smatra neugibivim, ako se pod dejstvom sile od 30 kp na ma kom

mestu ne ugiba vie od 1 cm.
Zid se smatra ravnim, ako nema ispupea ili udubea vea od 3 mm.
Udubee za otvarae vrata voznog okna lifta moe biti i vee od 3 mm.
Zid se smatra glatkim, ako je dobro oien, kitovan i lakiran,
odnosno ako je obloen limom ili oblogom od materijala za oblagae
zidova.
lan 33.
Vozno okno lifta mora imati mogunost osvetavaa. Sijalina
mesta postavaju se na meusobnoj udaenosti do 5 m. Prekida za osvetee mora se nalaziti u mainskom prostoru lifta.
lan 34.
Duina sigurnosnog puta kabine lifta ispod doe kraje stanice
mora iznositi najmae 0, 5 m za brzine kretaa do 0, 85 m/s, a najmae 0, 5 +
V/10 m za brzine kretaa vee od 0, 85 m/s, gde je:
V pogonska brzina kretaa lifta izraena u m/s.
Ako kabina lifta pree doi sigurnosni put i eni graninici se
potpuno sabiju, ispod najnie take kabine lifta, ne uzimajui u obzir ureaj za voee i ureaj za prinudno koee koji naleu neposredno na ine
voice, do dna voznog okna lifta mora preostati najmae 0,5 m visine
sigurnosnog prostora. Predi zatitnici na kabini, posle nasedaa
kabine, moraju biti od dna voznog okna lifta udaeni najmae 0, 1 m.
lan 35.
Duina sigurnosnog puta kabine lifta iznad gore kraje stanice
mora iznositi najmae 0,5 m za brzine kretaa do 0, 85 m/s, a najame 0, 5 +
V/10 m za brzine kretaa vee od 0, 85 m/s.
Ako kabina lifta pree gori sigurnosni put, iznad krova kabine
lifta do tavanice voznog okna mora preostati sigurnosni prostor ija
visina ne sme biti maa od 0,7 m. U ovaj sigurnosni prostor ne smeju strati nikakvi delovi uvreni za tavanicu odnosno zidove voznog okna.
Iznad gorih ivica elemenata uvrenih za kabinu lifta, ne
uzimajui u obzir ureaj za voee i ureaj za prinudno koee koji
naleu neposredno na ine voice, mora, posle preenog sigurnosnog puta
do tavanice voznog okna, preostati najmae 0,3 m visine sigurnosnog
prostora.
lan 36.
Doi sigurnosni put protivtega lifta mora se podesiti tako da po
nasedau protivtega i potpunog sabijaa egovih graninika, od goreg
sigurnosnog puta kabine preostane najmae 0,1 m visine.
Gori sigurnosni put protivtega lifta mora biti najmae za 0,1 m
vei od doeg sigurnosnog puta kabine lifta.
lan 37.
Svi prilazni otvori na voznom oknu lifta moraju biti zatvoreni
vratima voznog okna.
Vrata voznog okna lifta ne smeju se otvarati u vozno okno.
8
113
d:\baci\03
Vrata voznog okna lifta moraju biti metalna i otporna prema

vitopereu. Smatra se da su vrata otporna prema vitopereu, ako pod dejstvom sile od 30 kp ugib nije vei od 5 mm po dunom metru i ako po prestanku dejstva sile nisu pretrpela trajnu deformaciju.
lan 38.
ista visina vrata voznog okna lifta mora iznositi najmae 1,8 m, a
ista irina najmae 0,6 m.
Razmak izmeu praga vrata voznog okna i doe ivice krila vrata voznog okna sme iznositi najvie 10 mm, a razmak izmeu vrata voznog okna i
vrata kabine najvie 0,12 m.
Odredbe stava 2. ovog lana ne odnose se na automatska vrata.
lan 39.
Sva vrata voznog okna lifta moraju sa unutrae strane nositi
oznaku sprata, ija veliina iznosi oko 8 cm.
Sva vrata voznog okna lifta moraju imati otvor za osmatrae, koji
mora biti postaven tako da lica normalnog uzrasta mogu osmatrati bez
tekoa. Otvor mora biti zastaken na nain propisan odredbama lana 28.
ovog pravilnika i egova porina ne sme iznositi mae od 300 cm2.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na automatska vrata.
lan 40.
Ako kabina lifta nema vrata, vrata voznog okna lifta moraju biti
izraena na nain propisan odredbama l. 29. i 32. ovog pravilnika.
lan 41.
Sva vrata voznog okna lifta moraju imati sigurnosne kontakte za
kontrolu zatvaraa vrata i sigurnosne kontakte za kontrolu zabravivaa
vrata, prema odredbama ovog pravilnika.
lan 42.
Vrata voznog okna lifta moraju u pogledu konstrukcije ispuavati
sledee uslove:
1) kod poluautomatskih obrtnih vrata koja se sama zatvaraju, usporee
mora nastupiti najdocnije na rastojau od 50 mm izmeu ivice krila vrata i
dovratnika;
2) horizontalno-pomina vrata voznog okna lifta ne smeju imati
neravnine ee od 3 mm;
3) vrata moraju biti izraena tako da ne mogu ispadati (naputati
voice);
4) dvodelna vertikalna pomina vrata moraju biti meusobno povezana
sa najmae dva nosea sredstva;
5) automatska pomina vrata moraju biti izraena tako da se onemogui povreda putnika eonom ivicom tih vrata.
Sila zatvaraa automatskih pominih vrata ne sme biti vea od 15 kp.
Energija jednog krila vrata ne sme, po pravilu, biti vea od 0,4 kpm.
114
d:\baci\03
Izuzetno od odredaba stava 2. ovog lana, energija jednog krila vrata

moe iznositi i 1 kpm, ako su vrata izraena tako da pri nailasku na
prepreku automatski ukuuju suprotni smer (otvarae vrata).
lan 43.
Pomina vrata koja se koriste radi odravaa postrojea lifta ili u
sluaju opasnosti, moraju biti zakuana i imati sigurnosni kontakt za
kontrolu zatvaraa vrata odnosno za zaustavae rada lifta im se vrata
otvore.
lan 44.
Ako je dubina doeg dela voznog okna lifta vea od 2,5 m, na nivou dna
voznog okna mora se postaviti poseban ulaz sa vratima radi odravaa
lifta.
lan 45.
Ako su stanice lifta meusobno udaene za vie od 15 m i ako ne
postoji mogunost prelaska u susedni lift, izmeu stanica lifta mora se
postaviti pomoni izlaz sa vratima snabdevenim cilindrinom ili drugom
odgovoarajuom bravom i elektrinom blokadom, s tim to rastojae
izmeu dva susedna izlaza ne moe iznositi vie od 15 m.
lan 46.
irina podesta ispred vrata voznog okna lifta mora biti najmae dva
puta vea od irine krila obrtnih vrata, ali ne maa od 1,2 m.
irina podesta ispred pomonih vrata voznog okna lifta ne moe
iznositi mae od 1 m.
lan 47.
Prilazi voznom oknu lifta moraju biti osveteni za sve vreme za koje
je lift u pogonu. Smatra se da osvetee prilaza postoji, ako su ispueni
uslovi za rasvetu stepenita pri slabom prometu.
lan 48.
Na sponoj strani prilaza voznom oknu lifta mora se istai natpis:
LIFT sa naznaenom nosivou lifta u kp, a za osobne liftove i sa
naznaeem broja lica. Ako lift ima pratioca, natpis mora sadrati i
rei: UPOTREBA DOZVOENA SAMO SA PRATIOCEM.
Slova natpisa ne smeju biti maa od 6 mm, a brojevi mai do 10 mm.
lan 49.
Ispod dna voznog okna lifta ne smeju se nalaziti stambene, radne ili
drutvene prostorije, kao ni hodnici.
lan 50.
Pristupne prostorije ispod voznog okna kabine lifta moraju se
obezbediti tavanicom, koja je proraunata na optereee od najmae 500
kp/m2 i sposobna da izdri sve sile koje se na u prenose preko ina voica
i graninika.
8*
115
d:\baci\03
Ako se pristupne prostorije nalaze ispod voznog okna protivtega

lifta, protivteg mora imati ureaj za prinudno koee, a pristupna
prostorija tavanicu iz stava 1. ovog lana, odnosno put protivtega lifta
mora, unutar pristupne prostorije, biti produen do dna zgrade i ograen sa
svih strana u visini pristupne prostorije.
Pod pristupnom prostorijom iz st. 1. i 2. ovog lana podrazumevaju se
prostorije pod kuem u kojima je mogue samo kratkotrajno zadravae i
koje ne spadaju u prostorije iz lana 49. ovog pravilnika.
lan 51.
Ako se pokretni delovi jednog lifta pribliavaju pokretnim delovima drugog lifta na rastojau maem od 0,3 m, izmeu tih delova mora se
postaviti zatitna ograda u visini voznog okna lifta.
2. Mainski prostor lifta
lan 52.
Mainski prostor lifta je posebna zatvorena prostorija, sa svih
strana ograena punim zidovima, u koju se ugrauju pogonska maina i
komandni ureaj lifta.
U mainski prostor ne smeju se ugraivati nikakve instalacije, osim
onih koje slue postrojeu lifta, kao ni dimni, ventilacioni ili drugi
kanali.
Pod mainskog prostora mora biti proraunat na optereee od
najmae 500 kp/m2.
Nosei elementi mainskog prostora moraju biti proraunati tako
da mogu primiti statiko i dinamiko optereee koje na ih prenosi
lift.
Mainski prostor mora biti suv, zatien od atmosferskih uticaja i
poara, dobro provetravan i zvuno i toplotno izolovan.
U mainskom prostoru mora biti postaven odgovarajui aparat za
gaee poara.
lan 53.
Mainski prostor lifta moe biti smeten iznad ili pored voznog
okna lifta, na bilo kom nivou.
Ako je mainski prostor smeten pored voznog okna lifta, iznad voznog okna mora se obezbediti prostor za smetaj pomonih uetaa.
lan 54.
Visina mainskog prostora lifta u delu koji slui za opsluivae
postrojea lifta mora iznositi najmae 2 m. Iznad najvie take pogonske
maine mora preostati slobodni prostor visine najmae 0,3 m.
Sa jedne od strana pogonske maine, kao i sa strane zamajca, mora
postojati slobodni prostor irine najmae 0,5 m.
Ispred komandne table lifta mora biti obezbeen prostor za posluivae, ija irina ne sme iznositi mae od 0,7 m.
116
d:\baci\03
Pod prostorom za posluivae podrazumeva se onaj deo mainskog

prostora sa koga se lift runo pokree, nadgleda i odrava vuna uetaa, elina uad i ograniite brzine, kao i pregledaju i podmazuju
ostali delofi lifta.
Mainski prostor u koji se ugrauju delovi postrojea koji su tei
od 800 kp, mora imati ugraenu pomonu konstrukciju za pomerae i podizae takvih delova.
lan 55.
Mainski prostor lifta mora biti osveten elektrinim osveteem. On mora imati ugraenu prikunicu sa zatitnim kontaktom, koji
se napaja strujom iz rasvetne mree objekta.
lan 56.
Vrata mainskog prostora lifta moraju biti od metala sa mogunou zakuavaa.
Visina vrata mainskog prostora mora iznositi najmae 1,8 m, a
irina najmae 0,7 m. Vrata se moraju otvarati van mainskog prostora.
lan 57.
Otvori za provetravae mainskog prostora moraju biti zatieni
ili izraeni u vidu aluzine sa mreom ija okna ne mogu biti povrine
vee od 40 mm.
lan 58.
Na sponoj strani vrata mainskog prostora mora se istai natpis:
OPASNO PO IVOT POGON LIFTA NEOVLAENIMA
ULAZ ZABRAEN.
lan 59.
Prilaz mainskom prostoru i koturitu lifta mora biti osveten,
direktan, lako pristupaan i bezopasan, bez obzira na vremenske prilike.
lan 60.
U mainskom prostoru, u neposrednoj blizini ulaza, mora biti postaven glavni prekida za iskuivae rada lifta radi pregleda, odravaa, podmazivaa ili opravke lifta.
3. Koturite lifta
lan 61.
Ako je mainski prostor smeten pored voznog okna lifta, mora se
iznad okna obezbediti prostorija za smetaj pomonih uetaa.
Pod koturita mora biti proraunat na pokretno optereee od
najmae 500 kp/m.
Nosai pomonih uetaa moraju biti proraunati tako da mogu
primiti statiko i dinamiko optereee koje na ih prenosi lift.
117
d:\baci\03
lan 62.
Oko pomonih uetaa mora biti obezbeen prostor za posluivae, ija visina ne moe iznositi mae od 1,3 m.
Iznad pomonih uetaa do tavanice mora ostati slobodan prostor
visine najmae 0,3 m.
lan 63.
Prostorija za smetaj koturita mora biti osvetena elektrinim
osveteem i imati prekida osvetea sa spone strane pored ulaznih
vrata, kao i jednu prikunicu sa zatitnim kontaktom, koji se napajaju
strujom iz rasvetne mree objekta.
lan 64.
Visina ulaznih vrata prostorije u kojoj je smeteno koturite, ne
sme iznositi mae od 1,1 m.
Vrata prostorije iz stava 1. ovog lana moraju biti od metala sa
mogunou zakuavaa.
lan 65.
U neposrednoj blizini vrata prostorije u kojoj je smeteno koturite, mora biti postaven jedan prekida za iskuee rada lifta, radi
pregleda i opravke uetaa.
U prostoriju iz stava 1. ovog lana ne smeju se ugraivati nikakve
instalacije, osim onih koje slue liftu, kao ni ventilacioni ili drugi
kanali.
4. Ventilacija mainskog prostora i voznog okna lifta
lan 66.
Ventilacija mainskog prostora lifta zavrava se u atmosferi i
mora biti proraunata tako da temperatura mainskog prostora ne sme
iznositi vie od +40 C niti mae od +4 C.
Ventilacija voznog okna lifta mora obezbediti najmae jednu izmenu
vazduha u voznom oknu za jedan as.
Ventilacija voznog okna i mainskog prostora lifta ne sme se koristiti za provetravae drugih prostorija.
Otpadni vazduh ureaja za klimatizaciju moe se koristiti za ventilaciju mainskog prostora.
5. Pogonski ureaji
lan 67.
Liftovi moraju biti na elektrini pogon.
Pogonska maina i ureaji lifta moraju se u pogledu konstrukcije
izraditi tako da se kod sklopova mehanizma lifta koji prenosi moment
obrtaa, ne smeju upotrebiti presovani umeci izmeu sklopova bez
dopunskog obezbeea klinovima, rascepkama ili vijcima.
118
d:\baci\03
Nepokretne osovine koje nose uetae i druge sklopove koji se na

ima okreu, moraju biti obezbeene od okretaa i ispadaa.
Svi vijci i spojevi sa klinovima na liftu, moraju biti obezbeeni od
proizvonog odvrtaa i labavea.
Sve osovine i vratila postrojea lifta raunaju se samo na savijae
sa stvarnim optereeem primenom koeficijenta sigurnosti 8.
Svi ostali konstruktivni delovi postrojea lifta raunaju se
primenom koeficijenta sigurnosti 5.
lan 68.
Brzina kretaa kabine lifta pri voi nagore ili na dole ne sme
odstupiti od pogonske brzine za vie od 10%, pri ma kom optereeu u
granicama dozvoenog optereea.
Brzina kretaa kabine lifta ne sme iznositi vie od 3 m/s.
lan 69.
Cevovodi hidraulikih liftova, ukuujui i specijalne gumene
cevi, moraju biti lako pristupani. Na pogonskom agregatu mora postojati
prikuak za kontrolni manometar sa mogunou zatvaraa. Ako su
manometri trajno ugraeni mora postojati mogunost zatvaraa prikuaka.
U pogonskom cevovodu izmeu pumpe i povratnog ventila mora se na
pristupanom mestu ugraditi sigurnosni ventil i podesiti tako da pri
preoptereeu kabine najvie za 50% proradi i sprei dizae kabine.
Prikuak radnog cilindra mora biti izveden tako da onemoguava
padae kabine brzinom veom od 1 m/s.
Na zaptivaima cilindra mora postojati ugraena posuda za
sakupae otpadnog ua.
Radni cilindar mora biti takav da na svom najviem delu moe isputati vazduh.
lan 70.
Radni cilindar i upi klip hidraulikog pogona lifta, kao i
cevovodi koji se nalaze izmeu cilindra i povratnog ventila, moraju se
dimenzionirati prema dvostrukom statikom pritisku.
Klip na koji dejstvuje sila pritiska mora se proraunati na izvijae
primenom koeficijenta sigurnosti 4.
Debina zidova radnog cilindra i upeg klipa mora se uveati
najmae za 1 mm, a debina zidova cevovoda najmae za 0, 5 mm od proraunatih vrednosti.
6. Vuna sredstva
lan 71.
Vuna uetaa mora biti dimenzionirana tako da za vreme kretaa
i koea pogonske maine elina uad u lebovima vune uetae
smeju klizati najvie do 50 mm, i to samo pri polasku i zaustavau lifta
pri emu se uad moraju sama umiriti.
119
d:\baci\03
lan 72.
Pri nasedau kabine ili protivtega lifta na graninike ne sme
nastati labavee eline uadi na vunoj uetai, niti povlaee
eline uadi od strane uetae.
lan 73.
elina uad vune uetae koja su postavena u visei poloaj,
moraju biti obezbeena od ispadaa.
Prenik vune uetae, meren od ose do ose elinog ueta, mora
biti jednak najmae 40-strukom preniku ueta.
lan 74.
Specifini pritisci koji se javaju u lebovima vunih uetaa
ne smeju pri punom optereeu, prelaziti vrednosti odreene u tabeli 1.
Tabela 1.
Vrednosti za specifine pritiske
Doputeni pritisci
Brzina elinog ueta
polukruni lebovi sa
prorezom
klinasti lebovi
m/s
kp/cm
kp/cm
do 0, 8
90
23
do 1, 2
80
20
do 2, 0
70
17
preko 2, 0
60
15
lan 75.
Bubevi i lananici kao vuna sredstva osobnih liftova nisu doputeni.
lan 76.
Prenik pomone uetae, meren od ose do ose elinog ueta,
mora biti jednak najmae 35-strukom preniku ueta.
lebovi pomonih uetaa moraju imati polukruni oblik.
Pomone uetae, kod kojih su elina uad obavijena sa doe
strane, moraju biti obezbeene od ispadaa uadi.
lan 77.
Pomone uetae smetene u gorem delu voznog okna lifta (u
delu sigurnosnog prostora) moraju se postaviti van profila kabine i obezbediti od pada u vozno okno lifta.
lan 78.
Pomone uetae ugraene na pokretnim delovima lifta moraju se
postaviti tako da se kabina ili protivteg lifta ne moe otkinuti ni ako
doe do loma ili ispadaa osovina.
120
d:\baci\03
Pomone uetae na kabini i protivtegu lifta, kao i pomone

uetae na kompenzacionom ureaju, moraju imati zatitnike za spreavae upadaa stranih predmeta u ihove lebove.
7. Spojnice
lan 79.
Kao veza izmeu elektromotora i vune uetae mogu se upotrebiti
vrste ili elastine spojnice.
8. Konice
lan 80.
Pogonska maina lifta mora imati elektromehaniku konicu koja
dejstvuje automatski i sigurno.
Kona sila konice iz stava 1. ovog lana ostvaruje se pomou pritisnutih opruga.
Konice sa trakom (pojasom) nisu doputene.
lan 81.
Elektromehanika konica mora stupiti u dejstvo i koiti postrojee pri normalnom zaustavau kabine, pri prekidu sigurnosnog strujnog
kola, kao i ako iz bilo kog razloga postrojee ostane bez napona.
9. Ureaji za runo pokretae lifta
lan 82.
Pogonska maina lifta mora imati ureaj pomou kog se lift, po
potrebi, moe runo pokretati.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na lift koji jedno lice ne
moe sigurno drati ako je konica otputena. Takav lift mora imati
ureaj za motorno pokretae kabine lifta nezavisno od normalne komande.
Ureaji iz stava 1. ovog lana moraju, na vidnom mestu, imati oznaku
smera dizaa i sputaa kabine lifta.
Tokovi za runo pokretae moraju biti izvedeni kao kruni, bez
ikakvih ispupea, paoka ili slino.
Hidrauliki lift mora imati runi ventil za dovoee kabine u
stanicu, ako je nastao kvar na postrojeu.
10. Zatitnici i oznake
lan 83.
Svi delovi lifta koji se obru moraju biti obojeni naranastom
bojom, a mesta podmazivaa crvenom bojom.
121
d:\baci\03
lan 84.
Na pogonskoj maini lifta mora biti privrena fabrika
tablica koja sadri podatke o proizvoau, tipu maine i prenosnom
odnosu reduktora, kao i fabriki broj i godinu proizvode lifta.
11. Postoe pogonske maine
lan 85.
Pogonska maina lifta mora se postaviti na stabilne i dovono
vrste temee od betona ili elinih nosaa.
Temei pogonske maine lifta moraju biti izraeni tako da onemoguavaju prenoee vibracija i umova na objekt u kom se lift nalazi.
12. Nosea sredstva
lan 86.
Kao nosea sredstva postrojea lifta doputeno je upotrebiti
savitivu elinu uad ije pojedine ice moraju imati vrstou od 130
do 180 kp/mm. Ta uad moraju biti specijalno izraena za liftove.
Prenik eline uadi iz stava 1. ovog lana mora iznositi najmae
8 mm.
lan 87.
Za nosea sredstva postrojea lifta moraju se upotrebiti najmae
tri elina ueta. Sva elina uad na jednom liftu moraju biti iste
tehnike konstrukcije i dimenzija.
Svako elino ue bez prekida, sprovedeno preko pomone uetae
ili srca, smatra se kao jedno nosivo sredstvo.
lan 88.
Sva nosea sredstva moraju biti ravnomerno optereena, zbog ega
lift mora imati ureaj za izjednaavae optereea pojedine eline
uadi. Svako elino ue mora biti ugraeno tako da se moe i pojedinano zatezati.
lan 89.
Ako se elina uad upotrebavaju kao nosea sredstva, ona se proraunavaju samo na istezae, pri emu se rauna sa optereeem kojim ta
uad mogu biti stvarno izloena bez uveaa optereea primenom dinamikog koeficijenta.
Koeficijent sigurnosti elinog ueta mora iznositi najmae 14.
lan 90.
Krajevi noseeg elinog ueta moraju se uvrstiti tako da na mestu
uvrivaa imaju onu trajnu vrstou koju ima i elino ue.
Uvrena mesta elinog ueta koja su izloena poveanoj opasnosti od korozije, moraju se zatiti mau ili drugim odgovarajuim
zatitnim sredstvima koja ne sadre kiselinu.
122
d:\baci\03
lan 91.
Za nosea sredstva hidraulikog lifta moraju se upotrebiti i
najmae 2 zglobna lanca ali samo ako je pogonska brzina lifta maa od 0, 6
m/s. Lance treba proraunati na najvee statiko optereee primenom
koeficijenta sigurnosti 5.
lan 92.
Ako se pri pogonskim brzinama veim od 2, 5 m/s, koristi kompenzacija, moraju se upotrebiti kompenzaciona elina uad sa zategom ije
se zatezae kontrolie pomou sigurnosnog kontakta.
13. Kabina i protivteg lifta
lan 93.
Voice po kojima se vodi kabina lifta moraju biti izraene od
elinih profila.
Kabina lifta mora imati najmae 4 prinudna voea, koja mogu biti
izraena kao klizna ili kao kotrajua.
Prinudna voea moraju biti izraena i postavena tako da ne mogu
napustiti ine voica.
lan 94.
ista visina kabine lifta mora iznositi najmae 2 m, a ena
irina ili dubina najmae 0,7 m.
lan 95.
Doputena nosivost kabine lifta odreuje se prema povrini poda
kabine sa doputenim odstuptaem od 5% od vrednosti odreenih u
tabeli 2.
Tabela 2.
Veliina i nosivost kabine lifta
Povrina poda kabine u m
Najmaa nosivost u kp
Najvei broj lica
0, 60
180
0, 70
240
0, 92
300
1, 13
375
1, 33
450
1, 52
525
1, 70
600
1, 87
576
2, 03
750
10
21, 8
825
11
123
d:\baci\03
Povrina poda kabine u m
Najmaa nosivost u kp
Najvei broj lica
2, 32
900
12
2, 46
975
13
2, 60
1050
14
2, 74
1125
15
2, 88
1200
16
Po licu dodati 0, 15 m
Po licu dodati 75 kp
Preko 16 lica
Pri utvrivau nosivosti kabine lifta, za svako lice uzima se

teina od:
1) 75 kp ako kabina slui za prevoz 4 i vie lica;
2) 80 kp ako kabina slui za prevoz 3 lica;
3) 90 kp ako kabina slui za prevoz 2 lica.
Ako povrina poda kabine iznosi vie od 2,88 m nosivost kabine
mora iznositi najmae 500 kp/m.
Pod povrinom poda kabine lifta sa vratima podrazumeva se osnova
ograniena zidovima i vratima kabine u zatvorenom stau, a pod povrinom poda kabine lifta bez vrata osnova ograniena zidovima kabine i
zadom ivicom praga odnosno pokretnog praga kabine lifta.
lan 96.
U objektu ija se najvia stanica nalazi na visini veoj od 30 m raunajui od nivoa terena, mora se predvideti najmae jedan lift sa kabinom
poveanih dimenzija. Kabina tog lifta mora imati povrinu poda irine
najmae 1 m, a dubine najmae 2,1 m. Otvor ulaza u kabinu mora imati
irinu od najmae 0,8 m.
Nosivost lifta iz stava 1. ovog lana mora biti srazmerna povrini
poda kabine prema odredbama lana 95. ovog pravilnika. Nosivost tog
lifta moe da se smai najvie do 450 kp pod uslovom:
1) da je u kabini ugraen ureaj za kontrolu preoptereea, koji
iskuuje komandu i daje zvuni i svetlosni signal preoptereea;
2) da je ureaj za prinudno zaustavae kabine dimenzionisan za
nosivost srazmernu povrini poda kabine;
3) da je vuna sposobnost vune uetae, pri statikom optereeu,
tako dimenzionisana da pri optereeu srazmernom povrini poda kabine
ne dolazi do klizaa uadi.
lan 97.
Izuzetno od odredaba lana 96. ovog pravilnika, doputena nosivost
za prevoz robe ili bolesnika sa pratiocem iznosi najmae 300 kp/m2
povrine poda kabine lifta.
lan 98.
Pod kabine lifta proraunava se sa optereeem od najmae 500 kp/m.
Rastojae izmeu prede ivice praga kabine lifta i praga prilaznih
vrata ne sme iznositi mae od 100 mm niti vie od 45 mm ako kabina ima
vrata odnosno vie od 20 mm ako kabina nema vrata.
124
d:\baci\03
Pod kabine lifta sa prede strane ispod praga mora imati zatitni
deo duine 0, 3 m, mereno od gore ivice poda.
lan 99.
Pokretni delovi poda kabine lifta, koji slue za iskuee spone
komande, moraju imati ifru kabine lifta i dubinu najmae 0, 8 m mereno
od prede ivice praga kabine. Spona komanda mora se iskuiti pri
optereeu pokretnih delova poda teretom od najvie 15 kp.
Spona komanda lifta moe se iskuiti i vremenskim zadravaem koje mora trajati najmae 2 sekunde po zatvarau vrata, to se ne
odnosi na liftove sa sabirnom komandom.
Spona komanda moe se iskuiti i posebnim preklopnikom.
lan 100.
Bone strane kabine lifta moraju biti ograniene zatitnim zidovima, koji po celoj visini moraju biti izraeni kao puni, osim otvora za
ventilaciju koji moraju biti zatieni.
lan 101.
Kabina lifta moe imati najvie dva ulaza.
Ako kabina lifta ima dva ulaza, samo jedan od tih ulaza moe biti
izraen bez vrata.
ista visina ulaza u kabinu lifta mora iznositi najmae 1,8 m, a
irina ulaza najmae 0,6 m.
lan 102.
ista irina vrata kabine lifta mora biti jednaka irini prilaznih vrata voznog okna lifta odnosno ua od tih vrata najvie za 50 mm.
lan 103.
Ulazni otvori kabine lifta, ija je brzina kreta vea od 1,2 m/s,
moraju biti zatvoreni punim vratima. Otvaraem tih vrata putem sigurnosnog kontakta mora se zaustaviti pogonski ureaj lifta i iskuiti
komanda lifta, ako se u kabini nalaze putnici.
Ako se spona komanda lifta iskuuje na nain iz lana 99. stav 2,
ovog pravilnika, kabina lifta mora imati poluautomatska ili automatska
vrata.
lan 104.
Ako kabina lifta nema signalizaciju poloaja kabine, na vratima
kabine mora se izraditi otvor za osmatrae poloaja kabine.
lan 105.
Ako se vrata voznog okna lifta i vrata kabine lifta pokreu istovremeno, doputeno je da se sigurnosna letva za ukuee suprotnog smera
kretaa vrata postavi samo na vratima kabine.
125
d:\baci\03
lan 106.
Ako se ulazni otvor kabine lifta zatvara makazastim vratima, rastojae izmeu vertikalnih letvi takvih vrata ne sme iznositi vie od 70
mm.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, kod liftova sa ugraenim
vertikalnim pominim prilaznim vratima doputeno je da vrata mogu ulaziti u vozno okno za najvie 70 mm, s tim da sve horizontalne ivice vrata
moraju biti zakoene pod uglom od 75 prema horizontali.
lan 107.
Tanost pristajaa kabine lifta mora iznositi najvie 70 mm, bez
obzira na optereee.
lan 108.
Ako su kabine dva lifta smetene u isto vozno okno, one mogu imati
vrata za pomoni izlaz. Ta vrata smeju se otvarati sa unutrae strane
samo pomou posebnog kua i otvarati unutra u kabinu. Sa spoae
strane ta vrata se otvaraju pomou ruice.
Vrata iz stava 1. ovog lana moraju imati sigurnosni kontakt koji
prekida komandno kolo im se ona otvore.
lan 109.
Krov kabine lifta mora biti dovono vrst i sposoban da bez ikakve
opasnosti izdri telesnu teinu lica koje pregleda i oprava lift.
Krov kabine lifta mora biti proraunat tako da izdri pad sponih
predmeta, alata, i sl. odnosno optereee od najmae 200 kp/m.
lan 110.
Kabina lifta u toku eksploatacije mora biti stalno osvetena
elektrinom svetlou sa najmae dva sijalina mesta.
lan 111.
Protivteg lifta kree se du svoje putae po voicama, koje se
izrauju od elika i moraju biti vrste i nepomine.
Protivteg lifta mora imati najmae 4 vodee papue, koje mogu biti
izraene kao klizne ili kao kotrajue.
Papue se izrauju i postavaju tako da ni pod kojim uslovima ne
smeju napustiti voice.
lan 112.
Delovi protivtega lifta ne smeju biti podloni lomeu ili troeu i moraju biti meusobno vrsto povezani.
Ako se meusobno povezivae delova protivtega lifta izvodi
pomou zateznih ipki, za takvo povezivae upotrebavaju se najmae dve
ipke.
126
d:\baci\03
14. Ureaji za prinudno koee

lan 113.
Svaka kabina lifta mora imati ureaj za prinudno koee. Taj ureaj
se uvruje na nosee delove kabine i mora izdrati naprezaa koja
nastaju zaustavaem kabine.
Ureaj za prinudno koee mora kabinu, koja je optereena doputenim teretom, uspeno zaustaviti i sigurno drati na voicama.
Ureaj za prinudno koee izrauje se konstruktivno tako da se obezbedi istovremeno dejstvo najmae na dve glavne voice.
lan 114.
Ureaj za prinudno koee kabine lifta aktivira se pomou ograniea brzine kretaa.
Aktiviraem ureaja za prinudno koee mora se prekinuti sigurnosni kontakt i zaustaviti rad pogonskog ureaja.
Upotreba ureaja za prinudno koee koji dejstvuje u smeru nagore
nije doputena.
Ureaj za prinudno koee i egovo drae u pripravnosti aktivira
se mehaniki.
Upotreba elektrinih, hidraulikih, pneumatskih i slinih ureaja
za aktivirae ureaja za prinudno koee ili za egovo drae u pripravnosti, nije doputena.
lan 115.
Ako bilo koje nosee elino ue olabavi ili se prekine, rad
pogonskog ureaja mora se zaustaviti pomou sigurnosnog kontakta, pri
emu ureaj za prinudno koee ne mora stupiti u dejstvo.
lan 116.
Ureaj za prinudno koee kabine lifta otvara se samo podizaem
kabine ili direktnim dejstvom na taj ureaj, s tim to se on mora sam vratiti u poetni poloaj i ostati sposoban za ponovno dejstvo.
Ponovno prikuivae sigurnosnog kontakta sme uslediti tek kad se
ureaj za prinudno koee vrati u poetni poloaj.
Poputaem zategnutosti ueta ograniitea brzine kretaa ne
sme nastupiti otkoee ureaja za prinudno koee.
lan 117.
Nosei delovi ureaja za prinudno koee kabine lifta proraunavaju se najmae primenom koeficijenta sigurnosti 5 u odnosu na granicu
elastinosti upotrebenog materijala.
lan 118.
Ureaj za prinudno koee kabine lifta moe se upotrebiti samo
ako je snabdeven atestom izdatim od strane registrovane strune organizacije.
127
d:\baci\03
lan 119.
Doputene pogonske brzine kretaa lifta, zavisno od primeenog
ureaja za prinudno koee, su:
1) do 0,85 m/s za ureaj za prinudno koee sa trenutnim dejstvom;
2) do 1,5 m/s za ureaj za prinudno koee sa trenutnim dejstvom ako
je on povezan sa kabinom preko hidraulinog amortizera, pri emu srede
usporee pri koeu kabine optereene nominalnim teretom ne sme iznositi vie od 20, 0 m/s2, a put hidraulikog amortizera mora pri tom iznositi najmae 250 mm;
3) preko 1, 5 m/s za ureaj za prinudno koee sa postupnim dejstvom,
s tim to srede usporee pri koeu kabine optereene nominalnim
teretom ne sme iznositi vie od 20, 0 m/s2, a pri optereeu kabine
teretom veim od 75 kp ne sme nastati poskakivae protivtega.
lan 120.
U pogledu izrade ureaja za prinudno koee koji se postava na
protivteg lifta, vae odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izradu
ureaja za prinudno koee na kabini lifta.
lan 121.
Ureaj za prinudno koee na protivtegu lifta aktivira se pomou
posebnog ograniea brzine kretaa.
Sigurnosni kontakt za prekid rada pogonskog ureaja u sluaju dejstva
ureaja za prinudno koee na protivtegu lifta mora se postaviti na
protivteg lifta ili na ograniite brzine kretaa.
15. Ograniite brzine
lan 122.
Ograniite brzine ureaja za prinudno koee kabine lifta mora
stupiti u dejstvo najdocnije kad pogonska brzina kabine lifta u smeru
voe nadole dostigne vrednosti brzine iskuea odreene u tabeli 3.
Tabela 3.
Brzina iskuea lifta
Pogonska brzina u m/s
Brzina iskuea u m/s
Do 0, 5
Do 0,7 m/s
Od 0, 5 do 1, 2
1,4 puta pogonska brzina
Preko 1, 2
1,25 puta pogonska brzina
lan 123.
Ako je pogonska brzina kretaa lifta vea od 1,5 m/s mora se na ograniite brzine postaviti sigurnosni kontakt koji e pri kretau nagore
iskuiti rad lifta pri prekoraeu pogonske brzine, a najdocnije do
brzine iskuea.
128
d:\baci\03
lan 124.
Ograniite brzine ureaja za prinudno koee protivtega lifta
mora stupiti u dejstvo pri kretau protivtega nadole pri brzini koja je za
10% vea od brzine iskuea ureaja za prinudno koee kabine lifta.
lan 125.
Ograniite brzine za kabinu i protivteg lifta mora biti smeten
u mainski prostor ili u koturite iznad voznog okna lifta.
lan 126.
Za pogon ograniitea brzine upotrebava se savitivo elino
ue prenika najmae 6,5 mm odnosno odgovarajui lanac. Zatezae tog
ueta odnosno lanca ostvaruje se pomou tegova ili opruga optereenih na
pritisak.
lan 127.
Ako ograniite brzine nema kontrolni leb odnosno lananik za
kontrolu dejstva, veza elinog ueta odnosno lanca sa ureajem za koee
mora biti razdvojiva tako da se dejstvo ograniitea brzine moe u svako
vreme lako proveriti.
lan 128.
Prenik uetae i leb ograniitea brzine, zatezni teg, elino
ue za pokretae i ugao obavijaa elinog ueta, moraju biti proraunati tako da sila trea izmeu ueta i leba ograniitea brzine bude
najmae tri puta vea od sile potrebne za aktivirae ureaja za koee,
ali ne maa od 50 kp. Ako se za pogon ograniitea brzine koristi lanac,
on se mora dimenzionisati prema stavu 1. ovog lana.
lan 129.
Ako je ureaj za koee sa postupnim dejstvom, mora se obezbediti da
pri koeu ne nastane kidae pogonskog ueta ograniitea brzine.
lan 130.
Ograniite brzine moe se upotrebavati samo ako je snabdeven
atestom izdatim od strane registrovane strune organizacije.
16. Graninici
lan 131.
Put kabine i protivtega lifta mora na dnu voznog okna biti ogranien graninicima.
Ako je pogonska brzina do 0,85 m/s, mogu se upotrebiti fiksni graninici.
Ako je pogonska brzina preko 0,85 m/s, moraju se upotrebiti elastini
graninici, koji se proraunavaju tako da se kabina, pri nominalnom optereeu i pri pogonskoj brzini, zaustavi sa sredim usporeem utvrenim
u lanu 10. stav 2. ovog pravilnika.
9
129
d:\baci\03
lan 132.
Hod graninika lifta, koji je ispred stanice snabdeven kontrolnim
prekidaem usporea brzine, iji se rad odvija nezavisno od spratnog
iskuea, moe se proraunati sa smaenom brzinom kojom kabina lifta
ulazi u kraje stanice tako da se dobije srede usporee iz lana 10. stav
2. ovog pravilnika.
lan 133.
Kod hidraulinih graninika mora postojati mogunost lake
kontrole nivoa ua.
lan 134.
Graninici sa usporenim vraaem u poetni poloaj moraju imati
sigurnosni kontakt, koji onemoguava rad postrojea ako se graninik ne
vrati u poetni poloaj.
lan 135.
Graninik za postrojee lifta ija je pogonska brzina vea od 1,5 m/s,
moe se upotrebavati samo ako je snabdeven atestom izdatim od strane
registrovane strune organizacije.
17. Voice
lan 136.
Kabina i protivteg lifta moraju se du celog svog puta kretati po
voicama.
Voice moraju biti od elinih profila, krute i nepokretne.
lan 137.
Voice se proraunavaju tako da mogu preuzeti sve sile koje dejstvuju
pri kretau kabine i protivtega lifta, kao i optereea koja nastaju pri
koeu kabine odnosno protivtega lifta pomou ureaja za prinudno
koee.
lan 138.
Ako su voice napregnute na izvijae, one smeju biti optereene
toliko da pri proraunu po Omega ili Ojler-postupku ne bude prekoraeno
statiki doputeno optereee. Kao duina izvijaa smatra se najvee
rastojae izmeu dva susedna uvrea voica. Sopstvena teina voica
se ne uzima u obzir.
lan 139.
Sile koje nastaju pri aktivirau ureaja za prinudno koee lifta,
imaju sledee vrednosti, i to:
1) pri aktivirau ureaja sa trenutnim dejstvom 5-struku vrednost
teine kabine optereene doputenim optereeem, odnosno 5-struku
vrednost teine protivtega;
2) pri aktivirau ureaja sa trenutnim dejstvom koji su povezani sa
kabinom preko hidraulinih amortizera i ureaja sa postupnim dejstvom
udarna sila jednaka je dvostrukoj vrednosti teine kabine optereene
130
d:\baci\03
doputenim optereeem odnosno dvostrukoj vrednosti teine protivtega.

lan 140.
Broj glavnih voica mora biti paran.
Voice kabine i protivtega lifta uvruju se za nosee delove
voznog okna lifta pomou elinih konzola.
Veza izmeu konzola i voica ostvaruje se pomou steznog spoja na
bazi trea.
18. Zabravivae vrata voznog okna
lan 141.
Sva vrata voznog okna lifta moraju se zabravivati automatski tako
da se ne mogu otvoriti, ako se kabina ne nalazi iza vrata odnosno ako je pod
kabine za vie od 250 mm ispod ili iznad praga vrata voznog okna.
Vrata voznog okna moraju biti izraena tako da se ne mogu odbraviti
ako se kabina nalazi u pokretu. Nasilnim odbravivaem vrata voznog
okna mora se zaustaviti rad lifta.
Postrojee lifta mora se izraditi tako da se lift moe staviti u
pokret samo ako su sva vrata voznog okna zabravena.
lan 142.
Izuzetno od odredaba lana 141. ovog pravilnika, otvarae vrata
voznog okna lifta moe otpoeti i pre zaustavaa lifta, ako brzina
kretaa lifta nije vea od 0,3 m/s i ako otvarae vrata ne otpone na udaenosti veoj od 200 mm raunajui od nivoa podesta.
lan 143.
Ako su viedelna pomina vrata lifta povezana elinom uadi,
lancima, ozubenim polugama i sl, zabravivae samo jednog krila vrata
doputeno je pod uslovom da je prethodnim ispitivaem odnosnog tipa veze
dokazano da je ona sigurna i dovono vrsta.
lan 144.
Zabraviva vrata lifta moe se upotrebavati samo ako je snabdeven atestom izdatim od strane strune organizacije.
lan 145.
Zabravivae vrata voznog okna lifta mora biti izvedeno tako da i
pri grubom rukovau vratima ona dejstvuju sigurno.
Veza izmeu zabravivaa i elektrinih kontakata mora biti vrsta,
sigurna i bez mogunosti podeavaa.
Zabravivae se mora izvesti pomou pritisnutih opruga.
lan 146.
Najmae dvoja vrata voznog okna lifta, od kojih obavezno ona na najnioj i na najvioj stanici, moraju se, po potrebi, lako odbravivati
spoa pomou specijalnog kua.
9*
131
d:\baci\03
lan 147.
Pokretni delovi kontakta zabravivaa vrata voznog okna lifta
moraju se zatvarati i otvarati prinudno dejstvom zabravivaa.
Kontakt zabravivaa mora biti izveden tako da dejstvo zabravivaa na taj kontakt i zatvarae tog kontakta mogu uslediti samo ako je
zabraviva uao u vrata koja zabravuje za vie od 7 mm.
Kontakt zabravivaa moe sluiti i kao kontakt vrata voznog
okna lifta, ako su ispueni uslovi iz lana 141. ovog pravilnika.
lan 148.
Zabravivae lifta sa dve stanice moe se izvriti i posle stavaa kabine lifta u pokret ali samo pre nego to kabina pree put od
200 mm.
Zabravivai vrata voznog okna lifta sa dve stanice moraju biti
izvedeni tako da se zatvarae i zabravivae vrata voznog okna moe
izvriti i ako se kabina lifta ne nalazi iza ih.
Lift sa dve stanice izveden prema odredbama st. 1. i 2. ovog lana
moe se staviti u pokret i ako sva vrata nisu zabravena.
Odredbe st. 1. do 3. ovog lana odnose se samo na liftove ija je brzina kretaa maa od 0,3 m/s.
lan 149.
Lift sa istovarom na rampu moe biti izraen tako da se i pri otvorenim vratima okna lifta moe dovesti iz stanice na nivo rampe;
1) ako visina rampe nije vea od 1, 5 m;
2) ako se za sve vreme kretaa lifta dri pritisnuto dugme za vou
koje moe dejstvovati samo do nivoa rampe;
3) ako kabina ima predi zatitni lim postaven tako da ni u jednom
momentu nije mogu pristup u vozno okno.
19. Elektrina instalacija lifta
lan 150.
Elektrina oprema lifta, ureaji, instalacioni materijal i provodnici moraju odgovarati odgovarajuim tehnikim propisima i jugoslovenskim standardima, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno.
Napon komande i signalizacije lifta ne sme iznositi vie od 250 V,
prema zemi.
lan 151.
Presek napojnih vodova lifta do mainskog prostora, kao i vodova
glavnog strujnog kola u mainskom prostoru, mora biti dimenzionisan
prema ekvivalentnoj struji ciklusa, a pad napona proveren prema polaznoj
struji. Pad napona ne sme biti vei od 5% pri stavau lifta u pokret.
lan 152.
Ako su provodnici elektrine instalacije lifta izraeni od bakra,
oni moraju imati presek od najmae 1 mm. Kablovi za komandu, signali-
132
d:\baci\03
zaciju i telefon, kao i provodnici veza elektronskih komandnih ureaja,

moraju imati presek od najmae 0, 5 mm.
Provodnici raznih strujnih kola lifta mogu se postaviti u istu cev
ili u isti kabl bez obzira na razliite napone.
lan 153.
Radi ukuivaa elektrinih instalacija lifta, osim instalacija
za osvetee kabine i strujnog kola za uzbunu, u mainski prostor mora se
postaviti jedan tropolni prekida (glavni prekida).
Glavni prekida mora se postaviti na mesto koje je lako pristupano,
a po mogunosti pored samog ulaza u mainski prostor.
Na glavnom prekidau mora se postaviti oznaka: Glavni prekida, a
poloaji ukuen i iskuen moraju biti jasno obeleeni.
Glavni prekida ne sme da istovremeno koristiti i kao kraji prekida glavnog strujnog kola.
lan 154.
Ako je mainski prostor izveden tako da su pojedini delovi postrojea lifta smeteni u egovim posebnim delovima, mora u tim posebnim
delovima prostora postojati mogunost iskuea celokupne komande.
lan 155.
Svetlo kabine i voznog okna lifta iskuuje se pomou posebnih
prekidaa, koji moraju biti postaveni u mainskom prostoru i moraju
biti vidno obeleeni.
Kabina lifta mora imati svetlo i ako je pogonska maina iskuena.
lan 156.
Ako se prekida osvetea postava izvan mainskog prostora,
mora se drati pod kuem ili mora biti izveden tako da se moe iskuiti odnosno ukuiti samo pomou kua.
Iskueem svetla kabine lifta mora se iskuiti i komanda
lifta.
lan 157.
Ako pojedini delovi lifta ostaju pod naponom i posle iskuea
glavnog prekidaa i prekidaa osvetea, moraju se za te delove predvideti posebni prekidai koji se postavaju pored glavnog prekidaa.
lan 158.
Kraji prekida koji se pokree mehaniki mora ispuavati uslove
propisane za sigurnosne prekidae.
Kraji prekida se mora iskuiti, ako kabina lifta prelazi kraje stanice za najvie 250 mm.
lan 159.
Kraji prekida mora prekidati glavni dovod ili napajae komande.
Kraji prekida u kolu glavnog dovoda mora prekidati sva tri napojna
voda, a prekida u kolu komande sve napojne linije za napajae komande.
133
d:\baci\03
Kraji prekida se mora iskuiti prinudno kretaem kabine ili

protivtega.
lan 160.
Kraji prekida komunalnog strujnog kola sa pogonskom brzinom
veom od 2,5 m/s, postava se u vozno okno.
Ako se kraji prekida komandnog strujnog kola iskuuje
neposredno pomou kabine lifta, mora se po jedan takav prekida postaviti na gorem i doem kraju puta kabine.
lan 161.
Ako se pogonska maina ne pokree runo, pored krajeg prekidaa
moe se postaviti i pomoni prekida ijim se ukuivaem kabina
lifta veoma malom brzinom vraa u kraju stanicu.
Ukuivaem pomonog krajeg prekidaa, komanda mora ostati
iskuena, a sigurnosni kontakt na ureaju za prinudno koee i na ograniiteu brzine kretaa mora se premostiti. Pomoni kraji prekida
mora se drati zatvoren.
lan 162.
Na hidraulikom liftu ne mora se postavati gori ni doi kraji
prekida, ako je na radnom cilindru izveden posebno dimenzionisani graninik.
lan 163.
Svi sigurnosni prekidai moraju se pokretati mehanikim putem i
prinudno aktivirati.
Kontakti sigurnosnih prekidaa, ukuujui i ihove prikuke,
moraju biti smeteni u zatvoreno kuite.
Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na sigurnosne kontakte iz
Otvaraem sigurnosnog kontakta mora se zaustaviti rad lifta.
lan 164.
Glavni sigurnosni prekidai, u smislu ovog pravilnika, su:
1) kontakt vrata;
2) kontakt zabrave;
3) kontakt ureaja za prinudno koee;
4) kontakt labave eline uadi;
5) kontakt komande Stoj.
lan 165.
Ako se koristi Vard-Leonardov pogon:
1) strujno kolo izmeu rotora generatora i motora pogonskog motora
ne sme se prekidati prekidaem ili topivim osiguraem;
2) pri dejstvu ma kog sigurnosnog prekidaa pogonski motor mora
biti elektrino koen veim usporeem nego pri normalnim pogonskim
uslovima;
134
d:\baci\03
3) pobuda pogonskog motora mora biti kontrolisana putem jednog

releja zavisnog od napona ili struje. Kontakt releja mora biti smeten u
sigurnosnom kolu;
4) kraji iskuiva komande mora prekinuti napajae namotaja
sklopke preko ijih se kontakata pobuuje generator i konica mora zakoiti, ako kabina lifta pree kraju stanicu.
lan 166.
Upravaki ureaji za stavae kabine lifta u pokret mogu se
postavati na prilaze liftu, u kabinu lifta, na krov lifta i u mainski
prostor.
Upravaki ureaji osobnog lifta moraju se postavati u kabinu
lifta i moraju imati elemente za pogonsko upravae i elemente za zaustavae lifta po potrebi. Elementi za pogonsko upravae lifta
moraju se automatski vratiti u poetni poloaj.
Dejstvom na elemente za prinudno zaustavae kabine kod sabirnih
komandi, ne smeju se ponititi sponi pozivi.
lan 167.
Elementi za zaustavae kabine lifta u sluaju potrebe, moraju
ispuavati uslove za sigurnosne kontakte propisane odredbama ovog pravilnika. Iskuivae rada lifta pomou tih kontakata mora biti prinudno i trajno. Lift se moe postaviti u pokret samo iz kabine.
lan 168.
Na krov kabine lifta kod kog su doputeni pregled i odravae sa
krova, mora se postaviti upravaki ureaj.
Pri upravau liftom sa krova kabine, brzina kretaa lifta ne
sme biti vea od 0, 85 m/s.
lan 169.
Upravaki ureaj na krovu kabine lifta mora imati preklopnik
komandi, elemente za upravae liftom i prekida za prinudno zaustavae lifta.
Preklopnik komandi upravakog ureaja na krovu kabine lifta
mora iskuivati sve komande, a pri sabirnim upravaima i ponititi
sve primene pozive.
lan 170.
Upravaki ureaj na krovu kabine lifta mora omoguavati kretae
kabine samo dok se lift dri ukuen.
lan 171.
Ako lift radi putem sabirnog upravaa, posle zavretka jedne
voe i pre otpoiaa druge voe mora biti obezbeeno zadravae
lifta od najmae 2 sekunde.
135
d:\baci\03
lan 172.
Sa krova kabine ili iz mainskog prostora moe se upravati liftom tek po iskueu svih ostalih komandi, a kod liftova sa sabirnim
upravaem i poniteem svih primenih poziva.
lan 173.
Komanda lifta mora biti prikuena na napojnu mreu preko
transformatora sa odvojenim namotajima.
lan 174.
Lift mora u kabini imati pozivni ureaj za uzbunu sa posebnim izvorom energije. Zvuni signal poziva mora se jasno uti na glavnoj stanici, u
kabini i u prostoriji u kojoj boravi lice zadueno za odravae lifta.
lan 175.
Lift iz ije se kabine ne vide oznake spratova na vratima okna
lifta, mora u kabini imati signalizaciju za pokazivae poloaja kabine.
lan 176.
Lift sa sponim pozivom, mora na prilazima imati postavenu
signalizaciju o zauzetosti lifta.
Na prilazima liftu koji radi putem sabirnog upravaa mora biti
postavena signalizacija prijema poziva i izvrea upravaa.
III. TERETNI LIFTOVI
lan 177.
Odredbe glave II. ovog pravilnika odnose se i na teretne liftove, ako
odredbama ove glave nije drukije odreeno.
lan 178.
Ograda voznog okna lifta, sa prilazne strane mora biti postavena
du cele visine sprata i kroz sve spratove, a u irini jednakoj irini
voznog okna lifta. Na ostalim stranama voznog okna lifta zatitna
ograda se postava u visini od najmae 2,5 m, raunajui od nivoa poda
odnosno stepenita.
lan 179.
Reetkasta ograda voznog okna lifta moe biti izvedena tako da ima
ispune od eline iane mree. Prenik ice od koje je mrea izraena
mora iznositi najmae 2 mm. Okna mree ne smeju biti vea od 20 x 20 mm.
lan 180.
Ako se vozno okno lifta zavrava u nivou terena, gori prilazni
otvor mora biti zatvoren horizontalnim vratima, koja moraju biti
dimenzionisana tako da mogu izdrati optereee kome su izloena.
Pri odbravivau i otvarau horizontalnih vrata lifta kretaem
kabine, brzina kretaa kabine ne sme biti vea od 0,3 m/s.
136
d:\baci\03
Oko horizontalnih vrata na nivou terena mora se za vreme koriea lifta postaviti pokretna barijera.
lan 181.
Na sponoj strani prilaza voznom oknu lifta mora se istai sledei
natpis:
TERETNI LIFT
NOSIVOST:_____________kp
PREVOZ LICA ZABRAEN
Veliina slova natpisa ne sme biti maa od 8 cm.
lan 182.
Pristup u vozno okno lifta doputen je samo ako je lift iskuen.
lan 183.
Vuni bubevi se mogu upotrebavati za liftove sa pogonskom
brzinom do 0, 5 m/s.
Vuni bubevi moraju imati zavojne lebove.
Prenik vunog buba, meren od ose do ose elinog ueta, mora biti
jednak najmae 35-strukom preniku ueta.
lan 184.
Elektromotor lifta i vuna sredstva mogu se povezivati klinastim
kaievima pod uslovom da se za to povezivae koriste najmae tri kaia.
Brzina kretaa kaia ne sme biti vea od 25 m/s. Optereee kaia
moe iznositi najvie 0, 1 KS po mm irine kaia.
lan 185.
Koeficijent sigurnosti savitivih elinih uadi kao noseih
sredstava iznosi najmae 9.
lan 186.
ista visina kabine lifta mora iznositi najmae 1, 8 m.
Doputena nosivost kabine lifta odreuje se prema povrini poda
kabine i ne sme iznositi mae od 300 kp/m.
Povrina poda kabine lifta, ije se vozno okno zavrava horizontalnim vratima u nivou terena, moe iznositi najvie 3 m.
lan 187.
Pod kabine lifta mora biti dimenzionisan na optereee od
najmae 500 kp/m.
Rastojae izmeu prede ivice praga kabine lifta i praga voznog
okna lifta ne sme iznositi vie od 30 mm.
lan 188.
Ako se liftom prevoze kolica ili pokretni teret, oni moraju biti
obezbeeni protiv pomeraa.
137
d:\baci\03
Tanost pristajaa kabine lifta mora iznositi najmae 70 mm, bez

obzira na optereee.
lan 189.
Bone strane kabine lifta, izuzimajui ulaz, moraju sa svih strana i
po celoj visini biti ograene zatitnom ogradom. Ta ograda moe biti
puna ili reetkasta.
lan 190.
Ulaz u kabinu lifta mora odgovarati istim dimenzijama vrata
voznog okna lifta ili moe biti do 50 mm ui sa svake strane tih vrata.
Ako je teret koji se prevozi liftom sklon prevrtau, ulazni otvori
kabine lifta moraju imati vrata.
Ako teret koji se prevozi liftom nije sklon prevrtau i ako je obezbeen protiv pomeraa, kabina ne mora imati vrata ako ima dva ulaza.
lan 191.
Kabina lifta mora imati krov najmae od iane mree.
Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana i lana 189. ovog pravilnika, lift sa horizontalnim vratima u nivou terena ne mora imati krov ni
stranice vie od 1 m, ako ima lukove za otvarae vrata.
lan 192.
U kabini lifta mora se postaviti sledei natpis:
NOSIVOST_____________kp
PREVOZ LICA ZABRAEN.
Veliina slova natpisa ne sme biti maa od 8 cm.
lan 193.
Vrata lifta ije se vozno okno zavrava horizontalnim vratima
odbravuju se kretaem kabine.
Zabravivai moraju biti izvedeni tako da se rad pogonskog ureaja
zaustavi, ako pri otvarau ili zatvarau vrata odbravivae odnosno
zabravivae nije pravilno izvreno.
Poklopci koji su iznad nivoa tla izdignuti za najmae 0,7 m i za ije
je otvarae potrebna sila od najmae 50 kp, ne moraju imati zabravu.
lan 194.
Upravaki ureaj za stavae kabine lifta u pokret moe se
postaviti na prilazima lifta i u mainskom prostoru.
Upravaki ureaj postaven na prilazima lifta mora imati
elemente za upravae liftom, a na glavnoj stanici i prekida za prinudno iskuee rada lifta. Ti elementi se moraju sami vraati u
poetni poloaj.
lan 195.
Upravae liftom ije se vozno okno zavrava horizontalnim
vratima u nivou terena, mora biti izvedeno tako da se kod otvorenih horizontalnih vrata, kao i kod otvaraa i zatvaraa horizontalnih vrata,
liftom moe upravati samo sa gore stanice. Upravaki elementi na
138
d:\baci\03
goroj stanici moraju biti izvedeni tako da lift radi samo dok su oni
prinudno ukueni.
Upravaki ureaj na prilazu gore stanice lifta mora se drati
pod kuem ili biti izveden za komandovae pomou kua.
lan 196.
Ureaj za uzbunu nije potreban.
IV. MALOTERETNI LIFTOVI
lan 197.
Odredbe glave III. ovog pravilnika odnose se i na maloteretne liftove, ako odredbama ove glave nije drukije odreeno.
lan 198.
Vozno okno lifta moe se postaviti iznad radnih prostorija, s tim
da se dno voznog okna dimenzionira na sva predviena optereea ukuujui i pad protivtega.
lan 199.
Doi i gori deo voznog okna moraju najmae imati prostor visine
sigurnosnog puta.
lan 200.
Vrata voznog okna lifta moraju biti metalna. Ako su vrata izraena
od lima, debina lima mora iznositi najmae 1 mm i ne moraju imati
otvor za osmatrae.
Prilazni otvor u voznom oknu lifta moe biti izveden u nivou podesta ili iznad podesta. Visina otvora ne moe iznositi vie od 1,2 m.
lan 201.
Dvodelna vertikalna pomina vrata lifta moraju biti meusobno
povezana sa najmae dva nosea sredstva.
lan 202.
Na sponoj strani prilaza voznom oknu lifta mora se postaviti
sledei natpis:
LIFT
NOSIVOST___________ kp
ULAZ ZABRAEN.
lan 203.
Dimenzije mainskog prostora moraju biti takve da omoguuju
bezopasan pristup i nadgledae pojedinih elemenata lifta.
Deo voznog okna moe sluiti kao mainski prostor ili koturite
s tim da je od ostalih delova odvojen najmae rebrastim limom. U tom sluaju kroz vrata mainskog prostora odnosno koturita mora se lako
opsluivati pogonski ureaj.
139
d:\baci\03
lan 204.
Pogonska brzina lifta ne sme iznositi vie od 1, 5 m/s.
lan 205
Upotreba vunih bubeva je doputena samo ako pogonska brzina
lifta nije vea od 0,5 m/s.
lan 206.
Elektromotor lifta i vuna sredstva lifta mogu se povezati klinastim kaievima pod uslovom da se za takvo povezivae koriste najmae
dva kaia.
lan 207.
Prenik ueta mora iznositi najmae 6,5 mm, a koeficijent sigurnosti najmae 7. Kao nosee sredstvo moe se upotrebiti i jedno ue.
lan 208.
ista visina kabine lifta moe iznositi najvie 1,2 m. Povrina
kabine lifta moe iznositi najvie 0, 8 m, a dubina kabine najvie 1 m.
lan 209.
Kabina lifta ne mora biti osvetena.
lan 210.
Ureaj za prinudno koee sa trenutnim dejstvom mora se postaviti
na kabini s tim da se ne mora aktivirati ograniite brzine kretaa.
lan 211.
Vrata voznog okna lifta moraju biti zatvorena i zabravena, osim
onih vrata iza kojih se nalazi kabina lifta. Otvaraem vrata lifta za
vreme prolaska kabine pored vrata voznog okna lifta, rad lifta mora se
zaustaviti.
lan 212.
Upravaki ureaji lifta mogu biti postaveni samo izvan voznog
okna lifta.
V. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 213.
Liftovi koji su u pogonu na dan stupaa na snagu ovog pravilnika, a
koji ne odgovaraju odredbama ovog pravilnika ali su sposobni za rad, ostaju
u upotrebi za vreme koje e organ nadlean za davae odobrea za upotrebu
lifta odrediti posebno za svaki pojedini lift.
Organ iz stava 1. ovog lana duan je utvrditi vreme upotrebe liftova iz stava 1. ovog lana u roku od jedne godine od dana stupaa na snagu
ovog pravilnika.
140
d:\baci\03
Po isteku roka iz stava 2. ovog lana, liftovi iz stava 1. ovog lana

moraju se prilagoditi odredbama ovog pravilnika u stepenu i u roku koje e
utvrditi organ iz stava 1. ovog lana.
lan 214.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se na liftove koji se ugrauju u
objekte ija e izgrada otpoeti posle 1. novembra 1970. godine.
lan 215.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavivaa u
Slubenom listu SFRJ.
141
d:\baci\03
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA LIFTOVE NA ELEKTRINI
POGON ZA VERTIKALNI PREVOZ LICA I TERETA*
I. UVODNE ODREDBE
lan 1.
1) tehniki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri proizvodi liftova na elektrini pogon za vertikalni prevoz lica i tereta
(u daem tekstu: liftovi), u pogledu voznog okna, pri projektovau,
ugradi, korieu i odravau liftova;
2) nain oznaavaa i obeleavaa liftova i delova liftova koji je
znaajan za bezbednost i zatitu ivota i zdrava udi;
3) tehnike mere zatite od poara i tehniko-tehnolokih nezgoda;
4) postupak, nain i intervali vrea obavezne povremene tehnike
kontrole liftova i ihovih delova;
5) nain rukovaa liftovima, nain ihovog odravaa i obaveznost uputstava o rukovau liftovima i ihovom odravau;
i kvaliteta liftova i nain ihovog ispitivaa;
7) isprave koje prate liftove u prometu, odnosno pri isporuci.
lan 2.
Pod liftovima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se trajno
ugraena postrojea pokretana elektrinom energijom, nameena prevozu
lica i tereta, kojima se opsluuju odreene stanice korieem kabine
ije mere i konstrukcije omoguavaju pristup licima i utovar tereta, a
koje se kree u voznom oknu izmeu najmae dve vrsto ugraene vertikalne
voice ili izmeu voica nagnutih do 15 prema vertikali.
*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SRJ, broj 16/86, 28/89 i 22/92 i
Slubenom listu SRJ, broj 47/95.
142
d:\baci\03
Ovaj pravilnik primeuje se na liftove nameene prevozu lica, na

liftove nameene prvenstveno prevozu lica a ija je kabina prilagoena i
za prevoz tereta i liftove nameene prevozu bolesnika na krevetima ili
na bolesnikim prevoznim sredstvima (liftovi I, II i III vrste, ije su
mere, nosivost i brzine utvrene propisima o jugoslovenskim standardima
za liftove), kao i na liftove prvenstveno nameene prevozu tereta sa
pratiocem (liftovi IV vrste, ije su mere, nosivost i brzina utvrene
propisima o jugoslovenskim standardima za liftove), a koji se ugrauju u
stambene zgrade, poslovne zgrade, banke, hotele i sline objekte, u bolnice
i humanitarne ustanove i u objekte u kojima se obava proizvodna ili usluna delatnost.
II. VOZNO OKNO
lan 3.
Vozno okno du svoje cele visine i sa svih strana mora biti ograeno
vrstim i punim zidovima, tavanicom i dnom.
Kabina lifta i en protivteg moraju se nalaziti u istom voznom
oknu.
lan 4.
Ako vozno okno nije predvieno za spreavae proirea poara,
doputeno je da visina zidova, osim na prilaznim stranama, bude ograniena
na 2,5 m od nivoa stanice, kao i od mesta pristupanih licima (na primer,
stepenita), a na prilaznoj strani kabini, iznad visine 2,5 m od nivoa stanice mora biti ugraena puna, reetkasta ili perforirana ograda ako vrata
kabine nemaju mehaniko zabravivae, pri emu mere otvora reetki i
perforacija (irina i visina) ne smeju biti vee od 75 mm.
lan 5.
Na voznom oknu dozvoeni su sledei otvori:
1) otvori vrata voznog okna;
2) otvori vrata za odravae, otvori vrata za nuni izlaz i pristup
u vozno okno i otvori vrata za kontrolu;
3) otvori za provetravae;
4) otvori izmeu voznog okna i mainske prostorije; odnosno voznog
okna i prostorije za pomone uetae;
5) otvori koji odvode gasove i dim u sluaju poara.
lan 6.
Svetla visina otvora vrata za odravae mora iznositi najmae
1,4 m, a irina najmae 0,6 m.
Svetla visina otvora vrata za nuni izlaz i pristup u vozno okno
mora iznositi najmae 1,8 m, a irina najmae 0,35 m.
Svetla visina otvora vrata za kontrolu ne sme iznositi vie od
0,5 m, a irina od 0,35 m.
143
d:\baci\03
lan 7.
Ako je rastojae izmeu nivoa dve uzastopne stanice lifta vee od
11 m, izmeu tih stanica moraju na najvie 11 m postojati vrata za nuni
izlaz i pristup u vozno okno, osim u voznom oknu sa najmae dve kabine
lifta i mogunou prelaska iz jedne u drugu kabinu.
lan 8.
Vrata za odravae, vrata za nuni izlaz i pristup u vozno okno i
vrata za kontrolu moraju biti metalna, ne smeju se otvarati u prostor
voznog okna i ne smeju biti perforirana.
lan 9.
Zabrava na vratima za odravae, vratima za nuni izlaz i pristup u
vozno okno i vratima za kontrolu mora omoguiti zatvarae i zabravivae vrata bez upotrebe kua. Ta vrata se moraju otvarati iz voznog okna
bez kua i kad su zabravena, a sa spone strane iskuivo kuem.
Kabina lifta ne sme da krene ako vrata iz stava 1. ovog lana nisu
zatvorena, to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, pogon lifta je dozvoen sa
otvorenim vratima za kontrolu pod uslovom da se za vreme pogona trajno
deluje na sigurnosni elektrini ureaj za kontrolu zatvorenosti, koji
mora biti pristupaan samo ako su vrata otvorena.
lan 10.
U vrhu voznog okna moraju postojati otvori za provetravae, ija je
ukupna povrina preseka najmae 1% od povrine horizontalnog preseka
voznog okna, a kojima se odvodi vazduh iz voznog okna u atmosferu neposredno
ili kroz mainsku prostoriju ili prostoriju za pomone uetae.
Vozno okno se ne sme koristiti za provetravae drugih prostorija.
lan 11.
Vozno okno mora izdrati optereea koja nastaju pri radu pogonske
maine, pri dejstvu hvatakog ureaja na voice, pri nasedau kabine ili
protivtega na odbojnike i pri dejstvu sila koje nastaju radom ureaja za
kompenzaciju.
Sile pri dejstvu hvatakog ureaja na voice i nasedau kabine ili
protivtega na odbojnike odreuju se prema propisima o jugoslovenskim
standardima za liftove.
lan 12.
Zidovi voznog okna moraju biti od materijala koji je otporan na mehanika oteea i vatru i koji ne stvara prainu ve spreava eno taloee.
144
d:\baci\03
Zidovi voznog okna moraju imati takvu mehaniku vrstou da se

delovaem upravne sile od 300 N ne sme pojaviti ugib vei od 10 mm. Ta
sila moe da deluje s jedne ili s druge strane zida, na bilo kom mestu, pod
uslovom da je ravnomerno rasporeena na okrugloj ili kvadratnoj
povrini od 5 cm.
lan 13.
Zid voznog okna ili egov deo koji se ne nalazi na strani ulaza u kabinu moe se zastakliti.
Za zastakivae voznog okna koristi se prvenstveno liveno staklo
sa ianim umetkom, nearmirano, armirano i kaeno staklo ili staklo za
ogledala sa armaturom ili bez armature.
Debina stakla mora iznositi najmae 6 mm.
U tabeli br. 1. utvrene su najvea mera mae strane zastakene
povrine i najmaa debina stakla. Mere iz tabele br. 1 primeuju se i na
zastakene povrine koje nisu pravougaonog oblika, tako da prenik upisanog kruga i debina stakla odgovaraju vrednostima u toj tabeli.
Tabela 1.
Mera mae
strane ili Liveno staNearmi- Armirano Kaeno sta- Staklo za
klo sa
prenik
ianim rano staklo staklo
klo
ogledala
upisanog
umetkom
kruga
Najvie
(u m)
Armirano
staklo za
ogledala
Najmaa debina u mm
0, 7
1, 0
1, 2
10
10
lan 14.
Zastakeni deo zida voznog okna mora biti zatien od udara, ipkom ili na slian nain, i to: ravno staklo i nekaeno staklo na visini od
0, 8 m iznad poda ili prede ivice stepenika, a kaeno staklo ija je debina maa od 10 mm na visini od 0, 3 m.
lan 15.
Povrina zida voznog okna na strani ulaza u kabinu, koji se sastoji
od vrata voznog okna, zidova ili delova zidova, mora biti po irini ulaza
u kabinu i po celoj visini voznog okna neprekidna, osim pogonski nunih
prekida (zazora).
lan 16.
Povrina zida voznog okna liftova bez vrata kabine, na strani ulaza
u kabinu, mora biti po celoj irini ulaza u kabinu i po celoj visini
10
145
d:\baci\03
pristupanoj iz kabine neprekidna, vertikalna, ravna, glatka i vrsta, uzimajui u obzir obavezne otvore za ugradu vrata voznog okna. Ovaj zid mora
biti izraen od materijala otpornog na mehanika oteea i ne sme biti
od gipsa ili stakla.
Ispupea ili udubea na zidu voznog okna iz stava 1. ovog lana ne
smeju biti vea od 5 mm. Ispupea i udubea vea od 2 mm moraju biti
zakoena najmae pod uglom od 75 prema horizontali.
lan 17.
Za zid voznog okna liftova sa vratima kabine, ispod praga svih vrata
voznog okna, u visini najmae 1/2 zone odbravivaa, sa dodatkom od 50 mm,
moraju biti ispueni i sledei uslovi:
1) zid mora biti vezan sa nadvratnikom vrata voznog okna koja se
nalaze ispod praga; ili
2) zid mora biti produen nadole vertikalnom vrstom i glatkom
povrinom koja je na kraju zakoena pod uglom od najmae 60 prema
horizontali. To zakoee mora biti najmae 50 mm prema neobraenom
zidu, mereno horizontalno, ili do samog neobraenog zida.
lan 18.
Ako se ispod voznog okna nalaze radne ili drutvene prostorije ili
uopte pristupane prostorije, moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) dno jame voznog okna mora se dimenzionisati za najmae 5000 N/m
pokretnog optereea, a ispod odbojnika protivtega mora se postaviti
stub do vrstog tla ili se na protivtegu mora postaviti hvataki ureaj;
2) dno jame voznog okna mora biti konstruisano tako da omogui zaustavae optereene kabine ili protivtega u tom oknu prilikom slobodnog pada sa najvieg poloaja u voznom oknu;
3) ako se putaa kretaa protivtega produava pored prostorija pristupanih licima ispod voznog okna i vodi do vrstog tla, kroz prostor
ispod voznog okna lifta moe prolaziti prtivteg.
U delu voznog okna pored prostorija pristupanih licima mora se
nalaziti otvor vrata za odravae.
lan 19.
Dno jame voznog okna mora biti vodoravno, osim podnoja odbojnika,
voica i odvoda za vodu. Jama voznog okna mora biti zatiena od prodiraa vode.
Ako je jama voznog okna duba od 2,5 m, a pored e postoji pristupaan prostor, moraju se, radi pristupa u jamu, ugraditi vrata za odravae.
Ako ne postoje vrata za odravae, za prilaz u jamu voznog okna
moraju se postaviti, bez obzira na dubinu jame, pealice pristupane sa
vrata najnie stanice kojima se omoguava siguran pristup do dna jame.
Pealice ne smeju biti u podruju delova lifta koji se kreu.
146
d:\baci\03
lan 20.
U jami zajednikog voznog okna mora postojati pregrada izmeu
pokretnih delova susednih liftova.
Pregrada iz stava 1. ovog lana mora se prostirati od dna jame voznog
okna do visine od najmae 2,5 m.
Ako je horizontalno rastojae od ivice krova kabine do najblieg
pokretnog dela susednog lifta mae od 0,3 m, pregrada izmeu pokretnih
delova susednih liftova mora se prostirati po celoj visini voznog okna i
po irini koja odgovara najmae irini najblieg pokretnog dela
susednog lifta, sa dodatkom 0,1 m sa svake strane.
lan 21.
Ako protivteg lifta ija se vua ostvaruje treem miruje na potpuno
sabijenim odbojnicima, moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) deo voenog puta koji preostaje za kretae kabine u smeru nagore
mora iznositi najmae 0,1m + 0,035 v, s tim to se put izraava u metrima,
a nazivna brzina u m/s;
2) slobodna visina iznad krova kabine mora iznositi najmae
1m + 0, 035 v;
3) slobodno rastojae izmeu najniih delova tavanice voznog okna i:
a) najviih elemenata na krovu kabine osim elemenata navedenih u
odredbi ove take pod b) mora iznositi najmae 0, 30 m+0,035 v i,
b) najvie take ureaja za voee kabine, ureaja za veae kabine,
ograde na kabini i delova vertikalno pominih vrata, mora iznositi
najmae 0,1 m+0, 035 v.
Ako kabina lifta miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, ostatak
voenog puta navie za protivteg mora iznositi najmae 0, 1 m+0, 035 v.
Ako postoji ureaj za kontrolu usporea, vrednost 0, 035 v moe se
smaiti:
1) na 1/2 za liftove sa nazivnom brzinom v 4m/s;
2) na 1/3 za liftove sa nazivnom brzinom v 4 m/s.
Vrednosti iz st. 2. i 3. ovog lana ne smeju biti mae od 0, 25 m.
Za liftove sa kompenzacionom uadi i zateznim ureajem koji ima
ureaj za prigueno ili vrsto ograniee od poskakivaa vrednost 0, 035
v moe se zameniti zbirom vrednosti istezaa uadi od 1/500 od visine
dizaa, ali ne mae od 0, 20 m i vrednosti maksimalno mogueg poskoka
zateznog ureaja.
lan 22.
Za teretne liftove sa pratiocem (liftovi IV vrste) ija se vua
ostvaruje bubem ili lananikom, kad se kabina nalazi tano u nivou
gore kraje stanice, ostatak voenog puta nagore za kabinu mora iznositi jo najmae 0, 50 m pre nego to odbojnici stupe u dejstvo.
Ako kabina potpuno sabije gore odbojnike:
1) slobodna visina iznad krova kabine mora iznositi najmae 1 m;
10*
147
d:\baci\03
2) slobodno rastojae izmeu najniih delova tavanice voznog okna i

najviih elemenata na krovu kabine mora iznositi najmae 0,30 m, a
izmeu najniih delova tavanice voznog okna i najvie take ureaja za
voee kabine, ureaja za veae kabnine, ograde na kabini i delova
vertikalno pominih vrata mora iznositi najmae 0,10 m.
Ako kabina lifta sa lananikom miruje na potpuno sabijenim doim
odbojnicima, ostatak voenog puta nagore za protivteg mora iznositi
najmae 0,30 m.
lan 23.
Ako kabina lifta miruje na potpuno sabijenim odbojnicima:
1) u jami voznog okna mora postojati prostor koji omoguuje smetaj
kvadra veliine najmae 0,5 m x 0,6 m x 0,8 m tako da lei na jednoj od svojih povrina;
2) slobodno rastojae izmeu dna jame voznog okna i najnie take
kabine mora iznositi najmae 0,50 m, a slobodno rastojae izmeu dna jame
voznog okna i najnie take ureaja za voee kabine, delova hvatakog
ureaja, zatitnog lima praga i delova vertikalno pominih vrata
najmae 0,10 m.
lan 24.
U jami voznog okna mora biti ugraena sklopka sa natpisom: STOJ,
sa jasno obeleenim poloajima ukuea i iskuea, kojom se pogon
lifta i automatska vrata iskuuju i dre u stau mirovaa. Sklopka
mora biti postavena tako da joj se moe prii sa vrata koja se koriste za
ulaz u jamu voznog okna.
U jami voznog okna mora biti ugraena i dvopolna prikunica sa
zatitnim kontaktom, kao i naizmenina sklopka za osvetee voznog
okna, namenski obeleena, koja je vezana sa naizmeninom sklopkom u
mainskoj prostoriji.
lan 25.
U vozno okno ne smeju se ugraivati instalacije i ureaji koji nisu
sastavni deo lifta.
Dozvoena je ugrada ureaja za grejae voznog okna, pri emu se
naprava za posluivae ureaja za grejae mora nalaziti izvan voznog
okna. Za te ureaje ne sme se koristiti topla voda ili para.
lan 26.
U voznom oknu mora biti trajno ugraeno elektrino osvetee, i to
po jedna svetika udaena najvie 0,5 m od tavanice i dna voznog okna, a
ostale svetike na rastojaima od najvie 7 m.
148
d:\baci\03
III. MAINSKA PROSTORIJA I PROSTORIJA ZA POMONE

UETAE
lan 27.
Mainska prostorija i prostorija za pomone uetae moraju biti
zatvorene zidovima, podom, tavanicom i vratima.
lan 28.
U mainsku prostoriju i prostoriju za pomone uetae mogu ulaziti samo struna lica koja rade na odravau i ispitivau lifta i lica
osposobena za spasavae lica iz zaglavene kabine.
lan 29.
U mainskoj prostoriji moraju biti smeteni: pogonske maine,
pripadajui upravaki ureaji po mogunosti u blizini pogonske
maine, veake za uad, pomone uetae, osim pomonih uetaa na
kabini i protivtegu, i graninici brzine, osim zateznog ureaja graninika.
Ako se upravaki ureaji ne mogu postaviti u mainsku prostoriju,
postavaju se u prostoriju za pomone uetae ili drugu prostoriju koja
ispuava uslove propisane za mainsku prostoriju.
Pomone uetae, jednog lifta ili vie liftova, graninici
brzine i veake za uad, ako se ne mogu postaviti u mainsku prostoriju,
postavaju se u prostoriju za pomone uetae.
Prostorija za pomone uetae moe biti izvedena ispod mainske
prostorije, bez prilaza sa stepenita zgrade, ako je bez tekoa i opasnosti pristup omoguen kroz otvor na podu mainske prostorije.
Izuzetno do odredbi stava 3. ovog lana, dozvoava se:
1) postavae pomonih uetaa u vozno okno, pod uslovom da se ne
nalaze iznad krova kabine i da je omogueno ihovo odravae i ispitivae;
2) postavae u vrhu voznog okna, iznad krova kabine, jedne pomone
uetae, sa jednostrukim ili dvostrukim obuhvatom uadi koja vode na
protivteg, pod uslovom da je omogueno eno odravae i ispitivae sa
krova kabine;
3) postavae pogonske uetae u vozno okno, pod uslovom da je
omogueno eno odravae i ispitivae iz mainske prostorije;
4) postavae graninika brzine u vozno okno, pod uslovom da je
omogueno egovo odravae i ispitivae sa spone strane voznog okna.
lan 30.
Ispod pomonih uetaa koje se nalaze u voznom oknu, mora da
postoji zatitna pregrada odgovarajue vrstine i gustine kojom se spreava da prelomena osovina padne u vozno okno.
149
Slobodna visina
iznad krova kabine
u vrhu voznog okna
lan 21, stav 1,

taka 2.
v
lan 21, stav 1,
taka 3 a)
lan 21, stav 1,

taka 3. b) i stav
d:\baci\03
ca
0,035 V2
ca
2
0,035 V2
3
lan 21, stav 3,

taka 1.
ca
1
2
3 0,035 V
Nazivna brzina
Objaee grafikog prikaza:
*) Debelo izvuene linije: Najmaa mogua slobodna visina iznad krova
kabine u vrhu voznog okna ako postoji ureaj za kontrolu usporea.
**) Najmaa mogua slobodna visina iznad krova kabine u vrhu voznog
okna za liftove sa kompenzacionom uadi i zateznim ureajem koji ima
ureaj za prigueno ili vrsto ograniee od poskakivaa.
Crte 1
150
d:\baci\03
lan 31.
Pomone uetae moraju imati osigura kojim se spreava da osovina ispadne iz leita, da ue ispadne iz leba pri olabaveu ueta i
da strana tela upadaju izmeu ueta i lebova pomonih uetaa koje su
obuhvaene uetom sa doe strane.
lan 32.
U mainsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomone uetae ne
smeju se ugraivati instalacije i ureaji koji nisu sastavni deo lifta,
osim pogonskih maina za maloteretne liftove i pokretne stepenice, ureaja za provetravae i grejae mainske prostorije i detektora poara
ili protivpoarnih ureaja za elektrine instalacije.
lan 33.
Mainska prostorija, po pravilu, izgrauje se iznad voznog okna.
lan 34.
Prilaz mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetae mora biti lako pristupaan i siguran. U mainsku prostoriju, odnosno u prostoriju za pomone uetae mora da se ulazi neposredno preko
stepenita zgrade, a ne kroz stambene i radne prostorije.
Visina prilaza iz stava 1. ovog lana mora da iznosi najmae 2 m, pri
emu se ne uzimaju u obzir pragovi i ograde ija je visina maa od 0, 4 m.
Prilaz iz stava 1. ovog lana mora biti dobro osveten trajno ugraenim
elektrinim osveteem. Pod prilaza ne sme biti klizav.
lan 35.
izvedene tako da izdre optereea koja nastaju radom lifta. Pod
mainske prostorije mora biti proraunat na pokretna optereea od najmae 5000 N/m.
Zidovi, pod i tavanica mainske prostorije, odnosno prostorije za
pomone uetae moraju biti svetlih boja, od materijala koji je otporan
na vatru i koji ne stvara prainu, nego spreava eno taloee.
Pod mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetae
ne sme biti klizav.
Zidovi i pod mainske prostorije moraju biti zvuno izolovani od
stambenih, radnih i drutvenih prostorija.
lan 36.
U mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetae
mora postojati:
1) ispred razvodnih i upravakih ureaja slobodna, horizontalna
povrina duine najmae 0,7 m, a irine, zavisno do irine ureaja, ali
ne mae od 0,5 m;
2) slobodna horizontalna povrina veliine 0,5 m x 0,6 m, za odravae i ispitivae obrtnih delova lifta, koja je obezbeena sa strane sa
koje se obrtni delovi odravaju i ispituju.
151
d:\baci\03
Prilaz slobodnim povrinama iz stava 1. ovog lana mora biti

irok najmae 0, 5 m, a izuzetno se moe smaiti na 0, 4 m, pod uslovom da
se u tom delu ne nalaze pokretni delovi lifta.
lan 37.
Visina mainske prostorije, merena od povrine poda, odnosno od
povrine sa koje se opsluuje pogonska maina do najnie ivice nosaa za
podizae teih delova lifta, mora iznositi najmae 2 m.
Visina prostorije za pomone uetae, merena od poda do tavanice,
mora iznositi najmae 1,5 m. Ako se u prostoriju za pomone uetae
ugrauje upravaki ureaj lifta, visina od poda do tavanice mora iznositi najmae 2,0 m.
lan 38.
Iznad najvieg dela pogonske maine koja je smetena u mainskoj
prostoriji mora se ostaviti slobodan prostor visine najmae 0,3 m.
Ako mainska prostorija, odnosno prostorija za pomone uetae
ima vie radnih nivoa, ija se visina razlikuje za vie od 0,5 m, moraju se
postaviti stepenice i ograda.
Jame ili kanali u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za
pomone uetae, koji su dubi od 0,5 m i ui od 0,5 m, moraju biti pokriveni.
lan 39.
Svetla visina vrata mainske prostorije mora iznositi najmae 1, 8
m, a vrata prostorije za pomone uetae najmae 1,4 m. Svetla irina
vrata mainske prostorije i vrata prostorije za pomone uetae mora
iznositi najmae 0,7 m.
Vrata mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetae
moraju da budu izraena od metala, moraju da se zakuavaju i ne smeju da se
otvaraju prema mainskoj prostoriji ili prostoriji za pomone uetae.
Ako su vrata mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetae zakuana, moraju se sa unutrae strane otvarati bez upotrebe
kua.
Prozori u mainskoj prostoriji moraju da budu izraeni od metala.
lan 40.
Za unoee delova opreme lifta ili zamenu tih delova u podu
mainske prostorije, odnosno, ako se zahteva, i u podu prostorije za
pomone uetae mora postojati montani otvor, ija svetla veliina
iznosi najmae 1 m x 1, 40 m i koji se koristi bez stepenica.
Montani otvor na podu mainske prostorije, odnosno prostorije za
pomone uetae mora biti zatvoren metalnim kapkom, sa bravom koja se
zakuava iznutra. Zatvoreni metalni kapak mora biti konstruisan tako
da izdri masu od najmae 200 kg ili dve osobe. Kapak se mora otvarati
prema gore u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetae. Montani otvor mora da bude obezbeen (na primer, ogradom) da ne
moe da se padne dok je kapak otvoren.
152
d:\baci\03
lan 41.
Otvori na postou pogonske maine, graninika brzine, kao i na
podu mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetae
moraju imati zaobene ivice podignute najmae 50 mm iznad poda ili
postoa, izraene od lima, betona ili drugog pogodnog materijala.
lan 42.
Mainska prostorija, odnosno prostorija za pomone uetae mora
biti suva i provetravana. Motori, elektrini upravaki ureaji i drugi
ureaji u mainskoj prostoriji moraju biti zatieni od praine, tetnih gasova i vlage u stepenu zatite koji zahtevaju radni uslovi.
Otvori za provetravae mainske prostorije moraju biti izvedeni
tako da odvode gasove i dim u sluaju poara.
Kroz mainsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomone uetae
ne smeju se provetravati prostorije koje ne pripadaju liftu.
Temperatura u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone
uetae, ako se u ima nalaze upravaki ureaji, mora biti izmeu plus
5 C i plus 4 C.
lan 43.
U mainskoj prostoriji, odnosno u prostoriji za pomone uetae,
moe se postaviti grejno telo za zagrevae tih prostorija, pod uslovom da
se ne koristi topla voda ili para. Otvor ili otvori za dovod nezagrevanog
vazduha moraju se zatvoriti pri zagrevau tih prostorija.
lan 44.
imati elektrino osvetee jaine najmae 200 lx, mereno na podu.
Sklopka za osvetee mora biti postavena sa unutrae strane, pored
ulaznih vrata.
Strujno kolo za osvetee mainske prostorije mora biti nezavisno
od strujnog kola pogona lifta. Struja se mora dovoditi ili preko zasebnog
strujnog voda ili vezom ispred glavne sklopke.
Najmae jedna prikunica sa zatitnim kontaktom mora biti
postavena na mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetae. Prikunica se vezuje na instalaciju objekta, preko posebnog osiguraa.
lan 45.
U prostoriji za pomone uetae, pored ulaza mora biti
postavena sklopka s natpisom STOJ, sa jasno obeleenim poloajima
ukuea i iskuea, kojom se pogon lifta i automatska vrata iskuuju
i dre u stau mirovaa.
lan 46.
Za unoee teih delova opreme lifta, mora se ispod tavanice
mainske prostorije ugraditi jedan montani nosa (kuka) za dizalicu
ili vie ih, koji se dimenzioniu prema predvienim optereeima. Na
montanom nosau (kuki) za dizalicu mora biti oznaeno najvee
dozvoeno optereee.
153
d:\baci\03
Montani nosai (kuke) moraju biti poreani prema rasporedu

opreme lifta i montanom otvoru.
lan 47.
Ako se u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetae nalaze upravaki ureaji, mora se u toj prostoriji postaviti aparat
za gaee poara na elektrinim ureajima.
Potroni materijal (krpe za iee, maziva itd.) mora se drati u
kantama sa poklopcem izraenim od nezapaivog materijala.
IV. VRATA VOZNOG OKNA
lan 48.
Vrata voznog okna ine puna krila i okvir. U zatvorenom poloaju
zazori izmeu krila vrata krila i okvira i praga i krila vrata ne smeju da
budu vei od 10 mm. Ako postoje udubea, ona se moraju uzeti u obzir pri
mereu zazora.
Na krilima automatskih vrata sa spone strane ne smeju se nalaziti
udubea ili ispupea vea od 3 mm. Ta ispupea ili udubea moraju
biti zaobena u oba smera kretaa krila vrata.
Ako se na vratima voznog okna nalazi ruka u udubeu na krilu, sa
unutrae strane, dubina tog udubea ne sme biti vea od 30 mm, a
irina od 40 mm. Zakoea udubea nagore i nadole moraju obrazovati
ugao od namae 60 prema horizontali.
Ako je kabina lifta bez vrata, vrata voznog okna moraju sa unutrae strane biti ravna i glatka, a u zatvorenom poloaju moraju biti u
ravni sa zidom voznog okna.
lan 49.
Vrata voznog okna (krila i okvir) moraju biti od metala, osim providnih kontrolnih otvora, otpornog na deformacije i izraena i ugraena
tako da obezbeuju pravilan rad zabrave vrata.
Mehanika vrstoa i krutost vrata voznog okna moraju biti takve da
ih horizontalna sila od 300 N (koja deluje normalno na povrinu od 5 cm),
na bilo kom mestu krila zabravenih vrata, s jedne ili s druge strane, ne
deformie trajno, da ih ne deformie elastino za vie od 15 mm i da ne
prouzrokuje poremeaj koji e uticati na ispravan rad vrata i zabrave.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, krila horizontalno pominih automatskih vrata voznog okna mogu biti izraena od stakla:
a) ako se koriste na liftovima nameenim za prevoz lica u objektima
koji nisu nameeni za stanovae;
b) ako ispuavaju uslove utvrene jugoslovenskim standardom JUS
M.D1.575.
lan 50.
Ako je kabina lifta bez vrata, na vratima voznog okna elastine
deformacije prema unutraosti voznog okna ne smeju biti vee od 5 mm
kad sila od 300 N deluje normalno na povrinu od 5 cm sa spone strane
krila vrata.
154
d:\baci\03
Pri delovau rune sile od 150 N, bez upotrebe alata, na najkritinijem mestu u pravcu otvaraa horizontalno pominih vrata voznog okna,
zazori izmeu krila vrata, krila i nadvratka, praga i krila vrata ne smeju
biti vei od 30 mm.
lan 51.
Svetla visina vrata voznog okna mora iznositi najmae 2 m, s tim
to je dozvoeno umaee od najvie 50 mm.
Svetla irina vrata voznog okna ne sme iznositi vie od 50 mm, sa
svake strane, od irine ulaza u kabinu.
lan 52.
Na svakom prilazu voznom oknu mora se nalaziti prag koji izdrava
sva optereea pri ulasku i izlasku lica i pri utovaru i istovaru tereta.
lan 53.
Vrata voznog okna moraju biti izraena tako da u pogonu ne doe do
ihovog zaglavivaa, ispadaa iz leita ili voica i prekoraea
puta voea.
Horizontalno pomina vrata voznog okna moraju biti voena na goroj i dooj ivici krila vrata.
Vertikalno pomina vrata voznog okna moraju biti voena na obema
vertikalnim ivicama krila vrata.
lan 54.
Krila vertikalno pominih vrata moraju biti obeena na dva nezavisna nosea elementa i uravnoteena. Voice za krila vrata moraju biti
otporne na vatru.
Svi nosei elementi proraunavaju se sa sigurnosnim faktorom od
najmae 8.
Prenik uetae za nosee ue mora da iznosi najmae 25 d, pri
emu d oznaava prenik ueta.
Nosea uad, odnosno lanci, moraju biti obezbeeni od ispadaa iz
uetae, odnosno sa lananika.
Nosa krila vrata mora biti proraunat tako da izdri teret koji
prelazi preko ega, uzimajui u obzir i uslove oslaaa otvorenih vrata.
Nosa doeg krila vrata mora da bude izraen tako da pri dodiru sa podom
ne povredi lice koje prilazi stanici. Ivica goreg krila vrata mora biti
obloena elastinom trakom.
lan 55.
Za horizontalno pomina automatska vrata voznog okna, odnosno
druge vrste mainski pokretanih vrata moraju biti ispueni sledei
uslovi:
1) preda ivica vrata mora biti glatka i zaobena;
2) sila koja je potrebna da bi se spreilo zatvarae vrata ne sme biti
vea od 150 N, osim u prvoj treini putae zatvaraa vrata;
3) kinetika energija krila vrata voznog okna i mehanikih delova
koji su sa krilima vrata vrsto povezani, proraunata ili merena pri
155
d:\baci\03
sredoj brzini zatvaraa, ne sme biti vea od 10 J. Ako lice prilikom ulaska ili izlaska iz kabine sprei zatvarae vrata, zatitnim ureajem
vrata se moraju automatski otvoriti. Dovono je da se takav zatitni ureaj postavi samo na vratima kabine. Zatitni ureaj moe se iskuiti za
vreme posledih 50 mm putae svakog krila vrata. Ako se zatitni ureaj
za spreavae zatvaraa vrata, posle isteka podeenog vremena, iskui,
kinetika energija pokretnih delova vrata ne sme biti vea od 4 J;
4) ako je kinetika energija, proraunata prema taki 3. ovog lana,
vea od 10 J, sreda brzina zatvaraa krila vrata mora biti mae od 0, 3 m/s,
a vrata se moraju zatvarati neprekidnim pritiskom na dugme.
lan 56.
Vertikalno pomina vrata voznog okna dozvoena su samo za liftove
za prevoz tereta sa pratiocem i prevoz motornih vozila.
Mainsko zatvarae vertikalno pominih vrata dozvoeno je ako su
ispueni sledei uslovi:
1) da se neprekidnim pritiskom na dugme uprava radom vrata;
2) da sreda brzina zatvaraa vrata iznosi najvie 0, 3 m/s;
3) da su vrata kabine zatvorena najmae dve treine pre nego to
vrata voznog okna ponu da se zatvaraju.
Vrata kabine mogu biti izraena od iane mree, s tim da duina
okca ne iznosi vie od 10 mm, a visina vie od 60 mm.
lan 57.
irina jednog krila automatskih obrtnih vrata ne sme biti vea od
0, 60 m i mora ispuniti uslove predviene u lanu 55. ovog pravilnika.
lan 58.
Prirodno ili vetako osvetee, mereno na podu, ispred vrata
voznog okna, mora iznositi najmae 50 lx.
lan 59.
Na vratima voznog okna koja se otvaraju runo po pravilu se postava
jedan ili vie providnih kontrolnih otvora , za koje moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) da su takve mehanike vrstoe i krutosti da ih horizontalna sila
od 300 N koja deluje normalno na povrinu od 5 cm, na bilo kom mestu
krila zabravenih vrata, sa jedne ili sa druge strane, ne deformie trajno, da ih ne deformie elastino za vie od 15 mm i da ne prouzrokuje
poremeaj docinijeg ispravnog rada vrata i zabrave;
2) da je vrsto ugraeni providni materijal debine najmae 6 mm;
3) da ukupna povrina kontrolnih otvora svakih vrata voznog okna
iznosi najmae 150 cm, a povrina pojedinanih kontrolnih otvora
najmae 100 cm;
4) da irina kontrolnih otvora ne sme iznositi mae do 60 mm niti
vie od 150 mm, doa ivica kontrolnih otvora ija je irina vea od 80
mm mora biti najmae 1 m iznad poda.
156
d:\baci\03
lan 60.
Ako je lift u pogonu ili kabina nije u stanici ili u zoni odbravivaa, prilikom pristajaa mora biti spreeno otvarae vrata voznog
okna, odnosno bilo kog krila ako su vrata viekrilna.
Zona odbravivaa moe se prostirati najvie 0, 25 m iznad i ispod
praga vrata voznog okna. Ako su vrata voznog okna automatska, i ako se
pokreu zajedno sa vratima kabine, zona odbravivaa moe se poveati
najvie do 0, 35 m iznad i ispod praga vrata voznog okna.
lan 61.
Kabina lifta ne sme se pokrenuti niti kretati ako vrata voznog
okna ili bilo koje krilo viekrilnih vrata nije zatvoreno i zabraveno.
Izuzetno od odredbe stava 1, ovog lana, dozvoeno je da se kabina
lifta kree ako su vrata otvorena u zoni odbravivaa prilikom pristajaa i naknadnog podeavaa tanosti pristajaa u stanici i iznad
nivoa stanice pri voi na rampu u podruju od najvie 1,65 m, pod nadzorom pratioca lifta.
Visina slobodnog prostora izmeu praga kabine i nadvratnika vrata
voznog okna, bez obzira na poloaj kabine prilikom voe na rampu, mora
iznositi najmae 2 m i mora postojati mogunost za normalno zatvarae
vrata voznog okna.
lan 62.
Zabrava vrata voznog okna mora delovati kad su vrata zatvorena pre
nego to se kabina pokrene sa stanice.
Elementi zabrave i elementi za privree zabrave moraju biti
izraeni od metala ili ojaani metalom i otporni na udar.
Zabrava mora biti zatiena od praine.
Zabrava obrtnih vrata mora drati vrata zabravena ak i ako se
spusti krilo vrata.
U visini (taki) zabravivaa, zabrava mora, bez trajnih deformacija, izdrati silu koja deluje u smeru otvara vrata, i to najmae 1000 N
ako su vrata pomina, a 3000 N ako su vrata obrtna.
lan 63.
Zabraviva vrata voznog okna mora zahvatiti najmae 7 mm (crte
br. 2), to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu
zabravenosti vrata voznog okna.
Mere u mm
Crte 2
Veza izmeu pokretnog dela sigurnosnog kontakta koji prekida sigurnosno strujno kolo i zabravivaa mora biti direktna, bez podeavaa
157
d:\baci\03
ili sa naknadnim podeavaem. Naknadno podeavae kontakta moe

vriti samo struno lice koje radi na odravau i ispitivau lifta.
Kontrola elemenata zabrave mora biti jednostavna.
Ako su kontakti zabrave smeteni u kuite, odvrnuti zavrti
poklopca kuita moraju ostati u rupicama kuita ili poklopca.
lan 64.
Zabraviva mora delovati i drati se u zabravenom poloaju
silom sopstvene teine, stalnog magneta ili opruge. Opruge moraju
delovati na pritisak i biti voene, a pri odbravivau navoji opruge ne
smeju nalegati jedan na drugi.
Ako se zabraviva dri u zabravenom poloaju silom stalnog
magneta, dejstvo magneta ne sme biti oslabeno udarcima ili zagrevaem.
Pri kvaru stalnog magneta ili opruge ne sme doi do odbravivaa
usled delovaa teine zabravivaa.
lan 65.
Ako se nasilno odbravuju vrata voznog okna kad se kabina kree,
mora se zaustaviti rad lifta.
Sva vrata voznog okna moraju biti izraena tako da se mogu odbraviti
spoa specijalnim trouglastim kuem (crte br. 3);
Posle odbravivaa specijalnim trouglastim kuem, zabraviva
ne sme ostati u odbravenom poloaju ako su vrata voznog okna zatvorena.
Ako se vrata voznog okna pokreu zajedno sa vratima kabine, mora
postojati ureaj (opruge ili teg) kojim se automatski zatvaraju vrata
voznog okna kad kabina nije u zoni odbravivaa tih vrata.
Mere u mm
3mm
Crte . 3
lan 66.
Svaka vrata voznog okna moraju imati elektrini sigurnosni ureaj
za kontrolu zatvorenosti vrata.
Ako se horizontalno pomina vrata voznog okna i vrata kabine
pokreu zajedno, moe se koristiti isti ureaj za kontrolu zatvorenosti i
158
d:\baci\03
kontrolu zabravenosti, pod uslovom da taj ureaj deluje samo kad su

potpuno zatvorena vrata.
Ako su vrata voznog okna okretna, ureaj za kontrolu zatvorenosti
vrata mora biti smeten na strani na kojoj se zatvaraju vrata ili na
zabravi vrata.
lan 67.
Ako horizontalno i vertikalno pomina vrata imaju vie krila koja
su meusobno neposredno mehaniki povezana, dozvoeno je zabravivati
samo jedno krilo, pod uslovom da se zabravivaem tog krila spreava
otvarae ostalih krila.
Elektrini sigurnosni ureaj za kontrolu zatvorenosti vrata moe
se postaviti samo na jednom krilu vrata.
lan 68.
Ako su krila vrata voznog okna meusobno posredno mehaniki
povezana uadima, lancima ili kaievima, oni moraju biti izraeni
prema uslovima rada vrata. Ta povezanost, u pogledu sigurnosti, ispituje se
u odreenim vremenskim razmacima, prema uputstvu proizvoaa.
Dozvoeno je zabravivati samo jedno krilo vrata pod uslovom da se
zabravivaem tog krila spreava otvarae ostalih krila. Na ostalim
krilima vrata ne smeju se nalaziti ruice za otvarae.
Poloaj zatvorenih a nezabravenih krila vrata mora se kontrolisati sigurnosnim elektrinim ureajem za kontrolu zatvorenosti nezabravenih krila ako vrata imaju vie krila.
lan 69.
Poluautomatska vrata voznog okna moraju imati ureaj za usporee
zatvaraa, koji stupa u dejstvo najdocnije na rastojau od 50 mm izmeu
prede ivice krila vrata i okvira vrata.
lan 70.
Automatska vrata voznog okna, po isteku utvrenog vremena, moraju se
zatvoriti ako nije data komanda za vou.
lan 71.
Lift mora biti konstruisan tako da se ni sa kog mesta pristupanog
licima ne moe staviti u pokret samo jednom neuobiajenom radom ako
vrata voznog okna nisu zatvorena i zabravena.
V. KABINA
lan 72.
ista visina unutraosti kabine mora da iznosi najmae 2, 2 m.
Svetla visina ulaza u kabinu mora da iznosi najmae 2 m, s tim to je
dozvoeno smaee najvie za 50 mm.
159
d:\baci\03
lan 73.
Najvee korisne povrine poda kabine za prevoz lica, da ne bi dolo
do preoptereea lifta, utvrene su u tabeli br. 2.
Tabela 2.
Nazivna nosivost kg
Najvea korisna povrina

poda kabine u m*
Najvei broj lica
100
180
225
300
375
400
450
525
600
630
675
750
800
825
900
0, 40
0, 50
0, 70
0, 90
1, 10
1, 17
1, 30
1, 45
1, 60
1, 66
1, 75
1, 90
2, 00
2, 05
2, 20
1
2
3
4
5
5
6
7
8
8
9
10
10
11
12
* Ako je nazivna nosivost lifta vea od 2500 kg, za svakih novih 100 kg tereta korisna
povrina kabine moe se poveati za najvie 0, 16 m.
Za meuvrednosti nazivne nosivosti najvea korisna povrina izraunava se linearnom interpolacijom.

Izraunavae najveeg broja lica vri se prema izrazu:
nazivna nosivost
najvei broj lica = ----------------------------------------------, a rezultat se zaokruuje na
75
prvi mai ceo broj.
Ako je nazivna nosivost lifta vea za vie od 15% od vrednosti u
tabeli, najvei dozvoeni broj lica mora odgovarati korisnoj povrini
kabine.
lan 74.
Za liftove za prevoz nametaja sa pratiocem, najvee nazivne brzine
1 m/s, nazivna nosivost mora se proraunati sa najmae 220, 0 kg/m korisne
povrine poda kabine.
Za bolnike liftove sa krevetom i pratiocem, nezavisno od nazivne
brzine, nazivna nosivost mora se proraunati sa najmae 300 kg/m korisne
Za liftove za prevoz tereta sa pratiocem ija je nazivna nosivost najvie 1000 kg i koji su prvenstveno nameeni za komadnu robu koja se utovaruje i istovaruje runo ili pomou runih kolica, nazivna nosivost mora se
proraunati sa najmae 150, 0 kg/m korisne povrine poda kabine.
160
d:\baci\03
Za liftove za prevoz tereta sa pratiocem, nazivne nosivosti preko

1000 kg u koje ulazi viukar, korisni teret mora se proraunati sa
najmae 250, 0 kg/m korisne povrine poda kabine.
Za liftove za prevoz motornih vozila sa pratiocem, korisni teret
mora se proraunati sa najmae 200,0 kg/m korisne povrine poda kabine.
Za liftove sa bubem ili lananikom sa pratiocem, korisni teret
mora se proraunati sa najmae 200,0 kg/m korisne povrine poda kabine.
Liftovi iz st. 1. do 6. ovog lana moraju se koristiti samo sa pratiocem.
Vrata voznog okna i sistem za upravae liftovima iz st. 1. do 6.
ovog lana moraju biti izvedeni tako da se lift koristi samo pomou
posebnog kua.
lan 75.
U objektu ija je najvia stanica na visini veoj od 30 m, raunajui od
nivoa terena, mora postojati najmae jedan lift sa kabinom poveanih
dimenzija. irina poda kabine tog lifta mora iznositi najmae 1 m, a
duina 2, 1 m. irina otvora ulaza u kabinu mora iznositi najmae 0,8 m. Pod
kabine ovog lifta proraunava se sa optereeem od najmae 500,0 kg/m.
Nazivna nosivost lifta iz stava 1. ovog lana mora biti srazmerna
povrini poda kabine, prema odredbama lana 73. ovog pravilnika.
Nazivna nosivost tog lifta moe se smaiti najvie do 400 kg pod uslovom:
1) da je u kabini ugraen ureaj za kontrolu preoptereea, kojim se
iskuuje komanda i daju zvuni i svetlosni signali preoptereea;
2) da je ureaj za prinudno zaustavae kabine dimenzionisan za
nosivost srazmernu povrini poda kabine;
3) da je vuna sposobnost pogonske uetae pri statikom optereeu dimenzionisana tako da pri optereu srazmernom povrini poda
kabine ne dolazi do klizaa uadi.
lan 76.
Bolniki liftovi sa krevetom i liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, povrine poda kabine do 3,5 m, koji se upotrebavaju samo povremeno za prevoz bolesnika ili tereta, kod kojih jedan deo kabine, najvie
polovina, slui za prevoz lica, mogu se pregraditi vratima. Nazivna nosivost lifta odreuje se samo prema nepregraenom delu kabine, ali ne mae
od 400 kg. Ako se otvore pregradna vrata, lift mora da stane, a novi poziv
moe se dati samo iz kabine dejstvom preklopnika sa kuem. Ako je
komanda lifta sabirna, kada se pregradna vrata otvore, lift mora da
stane, a sponi pozivi se ne ponitavaju.
lan 77.
Kabina i protivteg lifta moraju imati najmae po etiri ureaja za
voee kabine klizaem ili kotraem.
Ureaji za voee kabine moraju da budu izraeni i postaveni tako
da se ne odvoje od voice i ako se otete.
11
161
d:\baci\03
lan 78.
Prilikom prorauna noseih elemenata lifta moraju se uzeti u
obzir najvea optereea koja nastaju od tereta i utovarnih ureaja pri
utovaru ili istovaru tereta.
lan 79.
Kabina lifta mora biti ograena punim zidovima, podom i tavanicom.
Na kabini lifta dozvoeni su otvori za ulaz lica ili utovar tereta,
otvor za nuni izlaz, sa vratima ili kapkom, i otvori za provetravae.
lan 80.
Zidovi, pod i tavanica kabine, okvir kabine i ureaj za voee,
moraju kao celina imati dovonu mehaniku vrstou da izdre udare i
optereea kojima je kabina izloena za vreme rada lifta, kad deluju hvataki ureaji i kad kabina naseda na odbojnike.
Zidovi kabine moraju biti izraeni tako da bez trajne deformacije
izdre silu od 300 N koja deluje upravno na bilo koju taku zida, pod uslovom da ravnomerno optereuje krunu ili kvadratnu povrinu od 5 cm.
Pri delovau sile iz stava 2. ovog lana ugib ne sme iznositi vie od
15 mm.
Zidovi, pod i tavanica kabine ne smeju biti izraeni od lako zapaivog materijala koji stvara veliku koliinu dima i gasova opasnih po
ivot.
Pod kabine lifta mora se proraunati sa optereeem od najmae
500 kg/m.
lan 81.
Elektrini sigurnosni ureaj kojim se iskuuje spona komanda
lifta mora stupiti u dejstvo kad se pod kabine optereti najvie 15 kg, s
tim to se to ne odnosi na liftove sa sabirnom komandom.
Delovi poda kabine koji naleu na opruge ili elastine podloge i
slue da elektrini sigurnosni ureaj za iskuivae spone komande
stupi u dejstvo, moraju da lee na ulaznoj strani kabine, da budu iste irine kao kabina i da im duina iznosi najmae 0, 6 m, mereno od prede
ivice praga.
Spona komanda moe se isuiti posebnom bistabilnom sklopkom
samo na liftovima sa pratiocem.
lan 82.
Ako su na liftovima za prevoz lica u zgradama koje nisu nameene
stanovau zastakena vozna okna, mogu se zastakliti i zidovi kabine.
lan 83.
Za zastakivae zidova kabine mora se koristiti providno i kaeno
staklo. Ako irina stakla iznosi najvie 0,7 m, debina stakla mora
iznositi najmae 11 mm, ako irina stakla iznosi najvie 0,5 m, debina
stakla mora iznositi najmae 9 mm, a ako irina stakla iznosi 0,25 m,
debina stakla mora iznositi najmae 7 mm.
162
d:\baci\03
Doa ivica stakla mora biti postavena na najmae 0, 3 m iznad poda

kabine.
lan 84.
Zastakivae zida kabine ispred putae protivtega nije dozvoeno.
lan 85.
Na pragu kabine mora se nalaziti zatitni lim irine jednake
najmae svetloj irini vrata voznog okna. Vertikalni deo zatitnog lima
praga mora biti na doem kraju zakoen pod uglom od najame 60 u odnosu
na hrizontalu, a zakoee mora iznositi najmae 50 mm mereno horizontalno.
Ukupna visina zatitnog lima praga mora iznositi najmae 0, 75 m.
lan 86.
Vertikalni deo zatitnog lima praga lifta za vou na rampu mora
se prostirati najmae 0,10 m ispod praga vrata voznog okna kad se kabina
nalazi u najviem poloaju.
lan 87.
Na svakom ulazu u kabinu mora se nalaziti prag koji mora izdrati
sva optereea pri utovaru i istovaru tereta.
Ako su u pitau liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, preda ivica
poda kabine na ulazu u kabinu mora se proraunati za optereee u jednoj
taki veliine 30% od teine tereta koji je postaven na sredini ivice
poda.
Za liftove u iju kabinu ulazi viukar sa teretom prilikom
utovara ili istovara, preda ivica poda kabine na ulazu u kabinu mora se
proraunati za optereee od 40% u obe take postavene levo i desno na
0, 4 m od srede prede ivice poda.
Ako su u pitau liftovi za prevoz motornih vozila, proraun optereea obuhvata optereee postaveno na predu ivicu poda kabine
prema stavu 3. ovog lana, ali sa optereeem na odstojau od 0, 6 m, umesto
0,4 m.
lan 88.
Na ulazima u kabinu lifta moraju se nalaziti vrata.
Jedan ili dva ulaza u kabinu lifta za prevoz tereta sa pratiocem
mogu biti bez vrata ako su ispueni sledei uslovi:
1) da se lift koristi samo sa pratiocem;
2) da je nazivna brzina lifta maa od 0, 63 m/s;
3) da je najkrae rastojae izmeu ivice praga ulaza i otvora na bonoj strani kabine vee od 0,8 m ili da je najkrae rastojae izmeu ivice
praga ulaza i otvora kabine na suprotnoj strani vee od 1, 5 m;
4) da je dozvoeni broj lica za prevoz ogranien prema tabeli 2, pri
emu se za izraunavae korisne povrine poda kabine ne uzima u obzir
0, 1 m, mereno od ivice praga kabine;
5) da je kutija za upravae u kabini udaena najmae 0,4 m od ulaza u
kabinu.
11*
163
d:\baci\03
lan 89.
Vrata kabine moraju imati puna krila.
Ako su u pitau liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, dozvoena je
ugrada reetkastih vertikalno pominih vrata, pod uslovom da otvor
reetke horizontalno iznosi najvie 10 mm, a vertikalno najvie 60 mm.
lan 90.
Vratima kabine mora se zatvarati ceo ulaz u kabinu.
Ako su u pitau liftovi za prevoz tereta sa pratiocem i ako visina
ulaza u kabinu iznosi vie od 2,5 m, dozvoeno je da visina zatvorenih
vrata kabine iznosi najmae 2 m, pod uslovom da su vrata vertikalno
pomina i da nazivna brzina lifta nije vea od 0,63 m/s.
lan 91.
Ako su vrata kabine zatvorena, zazori izmeu krila vrata, krila i
okvira vrata i krila i praga ne smeju biti vei od 10 mm. Udubea, ako
postoje, moraju se uzeti u obzir pri mereu zazora.
lan 92.
Ako su vrata kabine okretna, moraju postojati graninici kojima se
ograniava ugao otvaraa krila vrata.
lan 93.
Kontrolni otvori na vratima kabine obavezni su ako takvi otvori
postoje na vratima voznog okna. Za zatvarae tih otvora mora se upotrebiti providno i kaeno staklo debine najmae 7 mm ili drugi providni materijal.
Najmae jedan od kontrolnih otvora na vratima kabine mora se
podudarati sa kontrolnim otvorom na vratima voznog okna kad kabina stoji
u stanici.
Ako su vrata kabine automatska, kontrolni otvori nisu obavezni.
lan 94.
Vrata kabine u zatvorenom poloaju moraju biti takve mehanike
vrstoe i krutosti da ih horizontalna sila od 300 N, koja deluje normalno
na povrinu vrata sa unutrae strane kabine, a rasporeena je na
povrini od 5 cm, na bilo kom mestu krila vrata, ne deformie trajno, ne
deformie elastino za vie od 15 mm, i ne prouzrokuje poremeaj
ispravnog rada vrata.
lan 95.
Vrata i okvir vrata moraju biti izraeni tako da se lica ne mogu
povrediti prilikom zatvaraa ili otvaraa vrata.
Na unutraoj strani krila mainski pokretanih vrata ne smeju se
nalaziti udubea ili ispupea vea od 3 mm. Ta ispupea ili udubea moraju biti zaobena u oba smera kretaa krila vrata.
164
d:\baci\03
lan 96.
Ako su samo vrata kabine automatska, ona se ne smeju automatski
zatvoriti kad su vrata voznog okna otvorena.
lan 97.
Za horizontalno pomina automatska vrata kabine moraju biti ispueni sledei uslovi:
3) kinetina energija krila vrata kabine i mehanikih delova koji su
sa krilima vrata vrsto povezani, proraunata ili merena pri sredoj
brzini zatvaraa, ne sme biti vea od 10 J.
Ako lice prilikom ulaska ili izlaska iz kabine sprei zatvarae
vrata, zatitnim ureajem vrata se moraju automatski otvoriti. Zatitni
ureaj moe se iskuiti za vreme posledih 50 mm putae svakog krila
vrata.
Ako se zatitni ureaj za spreavae zatvaraa vrata posle isteka
podeenog vremena iskui, kinetika energija pokretnih delova vrata ne
sme biti vea od 4 J;
4) ako je kinetika energija, proraunata prema taki 3. ovog lana,
vea od 10 J, sreda brzina zatvaraa krila vrata mora biti maa od 0, 3 m/
s, a vrata se moraju zatvarati pod stalnom kontrolom lica (na primer,
neprekidnim pritiskom na dugme);
5) ako su horizontalno pomina automatska vrata voznog okna
izraena od stakla i horizontalna pomina automatska vrata kabine
moraju biti izraena od stakla s tim da moraju pored tehnikih uslova i
zahteva propisanih ovim pravilnikom da ispune i zahteve utvrene
standardom JUS M.D1.575.
lan 98.
Vertikalno pomina vrata kabine dozvoena su samo za liftove za
prevoz tereta sa pratiocem.
Mainsko zatvarae vertikalno pominih vrata dozvoeno je ako
radom vrata neprekidno uprava pratilac lifta i ako sreda brzina
zatvaraa krila vrata iznosi najvie 0, 3 m/s.
lan 99.
U kabini bez vrata mora se nalaziti foto-elektrini ili slian
ureaj kojim se spreava da kabina krene, odnosno kojim se kabina zaustava ako je u pokretu.
Svetlosna prepreka mora se nalaziti na 0, 7 m iznad poda kabine, na
okviru ulaza u kabinu.
Kabina se ponovo pokree davaem komande za vou iz kabine.
Pod kabine liftova bez vrata kabine za prevoz tereta kolicima sa
pratiocem mora imati nagib 1:100, od ulaza prema unutraosti kabine.
165
d:\baci\03
lan 100.
Na vratima kabine mora se nalaziti elektrini sigurnosni ureaj za
kontrolu zatvorenosti vrata kabine kojim se spreava kretae kabine ako
vrata ili bilo koje krilo viekrilnih vrata nije zatvoreno.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoeno je da se kabina
kree kad su vrata otvorena:
1) ako elektrini ureaj kojim se iskuuje spona komanda lifta
preko poda kabine nisu opteretila lica ili teret;
2) u zoni odbravivaa prilikom pristajaa i naknadnog podeavaa tanosti pristajaa u stanici;
3) iznad nivoa stanice pri voi na rampu u podruju od najvie 1, 65
m, pod nadzorom pratioca lifta.
lan 101.
Ako su horizontalno ili vertikalno pomina vrata kabine
sastavena od vie krila koja su meusobno neposredno mehaniki povezana, moe se samo na jednom krilu ugraditi elektrini sigurnosni ureaj
za kontrolu zatvaraa.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora se ugraditi na vodee krilo teleskop-vrata, odnosno na pogonski ureaj vrata, pod uslovom da su krilo
vrata i pogonski ureaj neposredno povezani.
Ako se na viekrilnim vratima kabine nalazi zabrava, dozvoeno je
da se mehaniki zabravi samo jedno krilo vrata, pod uslovom da se
zabravivaem tog krila spreava otvarae drugih meusobno neposredno
povezanih krila.
lan 102.
Ako su krila vrata kabine meusobno mehaniki povezana uadima,
kaievima, lancima i slino, oni moraju biti izraeni prema uslovima
rada vrata. Sigurnost i ispravnost mehanike veze mora se kontrolisati
prema uputstvu proizvoaa.
Dozvoava se da elektrini sigurnosni ureaj za kontrolu zatvorenosti vrata bude ugraen na krilo vrata koje nije pogonsko, pod uslovom da je
drugo krilo neposredno mehaniki povezano sa pogonskim ureajem vrata.
lan 103.
Ako se kabina zaustavi u blizini vrata voznog okna i ako je iskuen
pogon vrata, mora se omoguiti da se vrata kabine otvore kroz otvor vrata
voznog okna, odnosno da se vrata kabine i vrata voznog okna otvore iz kabine, ako ta vrata imaju zajedniki pogon.
Otvarae vrata kabine prema odredbi stava 1. ovog lana mora se
omoguiti u zoni odbravivaa. Sila potrebna za otvarae ovih vrata ne
sme biti vea od 300 N.
Sila potrebna za otvarae vrata kabine, ako je kabina u pogonu za
nazivne brzine lifta vee od 1 m/s, mora biti vea od 50 N, osim u zoni pristajaa kabine.
166
d:\baci\03
lan 104.
Da bi se vrata kabine zabravivala, moraju se ispuniti sledei
uslovi:
1) ako je slobodan prostor izmeu zatvorenih vrata kabine i
naspramnog zida vei od 150 mm, vrata kabine se moraju automatski zabraviti pre nego to kabina napusti zonu stanice. Zabrava se mora dovesti u
zahvatni poloaj pomou sile opruge ili sile tee. Ako je mahanizam
zabrave u zahvatnom poloaju, vrata kabine mogu se otvoriti najvie 50
mm;
2) ako kabina napusti zonu stanice sa nezabravenim vratima, i to
najkasnije kad se kabina udai za 0,4 m od stanice, vrata kabine se prinudno
zabravuju ili se sigurnosno kolo upravaa liftom prinudno prekida
pomou kontrolnog kontakta i lift se zaustava.
lan 105.
Lica se iz kabine spasavaju spoa, po pravilu, pomou ureaja za
povratnu vou.
lan 106.
Ako su u pitau bolniki liftovi i liftovi za prevoz lica
nosivosti vee od 8 lica i ako je razlika u nivou izmeu dve susedne stanice vee od 3, 5 m, i ako ostaje mae od 0, 5 m slobodne visine otvora
kabine ispred otvora voznog okna kad kabina potpuno sabije odbojnike i
miruje na ima, na krovu kabine mora se nalaziti otvor za nuni izlaz.
Otvori za nuni izlaz na krovu kabine zatvaraju se zabravivaem
kapka.
Mere otvora za nuni izlaz na krovu kabine moraju iznositi najmae
0, 35 x 0, 50 m.
lan 107.
Ako se na krovu kabine ne nalazi otvor za nuni izlaz, krov mora
biti izraen od materijala koji se moe prosei. Na sponoj strani krova
mora biti oznaeno mesto za najpogodnije prosecae.
lan 108.
Vrata za nuni izlaz iz kabine mogu se ugraditi ako u voznom oknu
ima najmae dva lifta, a horizontalno rastojae dva susedna praga vrata
za nuni izlaz nije vee od 0, 3 m.
Visina svetlog otvora vrata za nuni izlaz mora iznositi najmae 1,
8 m, a irina najmae 0, 35 m.
lan 109.
Vrata za nuni izlaz iz kabine moraju se otvarati spoa bez kua, a
iz kabine samo pomou specijalnog kua (crte br. 3).
Krila vrata iz stava 1. ovog lana ne smeju se otvarati u prostor
voznog okna.
Vrata se ne smeju postaviti na strani putae protivtega, niti na
strani neke vrste pregrade koja bi spreavala spasavae lica iz kabine.
167
d:\baci\03
lan 110.
Kapak otvora za nuni izlaz mora se otvarati iz unutraosti kabine specijalnim kuem (crte br. 3), a spoa bez upotrebe kua.
Kapak se ne sme otvarati u unutraost kabine. U otvorenom poloaju kapak ne sme prelaziti ivice krova kabine.
lan 111.
Kapak, odnosno vrata za nuni izlaz iz kabine moraju biti
zabravena u zatvorenom poloaju.
Zabravenost kapka, odnosno vrata kontrolie se elektrinim
sigurnosnim ureajem za kontrolu zabravenosti vrata i kapka otvora za
nuni izlaz na kabini, kojim se spreava pogon lifta ako kapak, odnosno
vrata nisu ispravno zatvorena i zabravena.
lan 112.
Krov kabine, pored zahteva za mehaniku vrstou zidova kabine,
mora ispuavati i sledee uslove:
1) da krov povrine do 1,3 m, na svakom mestu izdri najmae dva
lica ili teret od 200 kg, a ako je povrina vea od 1,3 m, da izdri
najmae tri lica ili teret od 300 kg, bez trajnih deformacija;
2) da postoji slobodna ravna povrina od najmae 0,12 m, duine ili
irine najmae 0, 25 m.
lan 113.
Na strani putae protivtega, kao i na drugim stranama gde je rastojae od ivice krova kabine do zida voznog okna vee od 0,3 m, mora se proiriti krov kabine (osim na strani protivtega) ili postaviti zatitna
ograda visine najmae 0,8 m.
Ako se zatitna ograda na krovu kabine obara, mora postojati
elektrina sigurnosna sklopka kojom se spreava da kabina doe do kraje
gore stanice, ako je ograda podignuta. Kretae kabine servisnom voom
mogue je samo ako je zatitna ograda podignuta, odnosno normalnom
voom ako je zatitna ograda sputena.
Ako je kabina u zastakenom voznom oknu ili u voznom oknu koje nije
zatvoreno po celoj visini, na svim stranama krova kabine, osim na strani
ulaza u kabinu, mora se postaviti puna zatitna ograda visine 0,1 m da alat
sa krova kabine ne pada u vozno okno.
lan 114.
Ako je svetli otvor vrata voznog okna vii od kabine, iznad nadvratnika ulaza u kabinu, po celoj irini svetlog otvora vrata voznog okna,
mora se postaviti vertikalni zatitni lim do visine nadvratnika vrata
voznog okna.
lan 115.
Delovi za upravae i zaustavae lifta u kabini lifta moraju
biti postaveni najnie na 0,9 m, a najvie 1,7 m iznad poda kabine i u
blizini ulaza.
168
d:\baci\03
Liftovi koji su nameeni prevozu lica u invalidskim kolicima

moraju imati elemente za upravae u kabini lifta i na stanicama na
visini od najmae 0,9 m do najvie 1,2 m iznad poda, a delovi za upravae
iz kabine mogu se postaviti i horizontalno.
lan 116.
Na krovu kabine ili na gorem nosau okvira kabine mora se nalaziti ureaj za servisno upravae, prekida za zaustavae lifta i dvopolna prikunica sa zatitnim kontaktom. Ureaj za servisno
upravae i prekida za zaustavae lifta moraju biti pristupani, a
ihovo rastojae od prede ivice krova kabine ne sme biti vee od 1 m.
lan 117.
Povrina otvora za provetravae kabine sa punim vratima u gorem
i doem delu kabine mora iznositi najmae 1% od korisne povrine poda
kabine.
Za proraun povrine otvora za provetravae, mogu se na vratima
kabine uraunati zazori do 50% od ihove ukupne vrednosti.
Otvori za provetravae moraju biti izraeni tako da se iz unutraosti kabine kroz ih ne moe provui okrugli tap prenika 10 mm.
Ako kabina nema vrata, prostor izmeu zida voznog okna i poda kabine, kao i izmeu zida voznog okna i krova kabine, mora se uraunati u
povrinu otvora za provetravae.
Kabine liftova za prevoz lica nosivosti od 10 lica i vie, bolnikih liftova i liftova za prevoz motornih vozila, osim otvora za provetravae, moraju se provetravati i ureajima za provetravae.
lan 118.
Kabina lifta mora imati elektrino osvetee, a zatitne kugle od
stakla montiraju se tako da ne mogu da padnu.
Osvetenost poda kabine i kutije za upravae u kabini mora iznositi najmae 50 lx.
Za osvetee kabine slue najmae dve sijalice, vezane paralelno.
Ako je kabina dua ili ira od 3 m, moraju postojati najmae dva
sijalina mesta sa po dve sijalice vezane paralelno.
Kabina bolnikog lifta mora imati indirektno osvetee sa
fluorescentnim cevima jaine 200 lx.
lan 119.
Ako se prekine normalno napajae svetlosnog izvora, u kabini mora
postojati pomoni izvor elektrine energije za nuno osvetee, sa stalnim pueem, koji se ukuuje automatski odmah po nestanku stalnog
napona.
Pomoni izvor elektrine energije iz stava 1. ovog lana mora biti
dimenzionisan tako da najmae 1 as napaja svetlosni izvor snage od
najmae 1 W. Ako se taj izvor elektrine energije upotrebava i za napa-
169
d:\baci\03
jae ureaja za uzbunu, egova snaga mora biti projektovana prema potrebama potroaa.
VI. PROTIVTEG
lan 120.
Protivteg lifta izrauje se u jednom komadu ili se sastoji od vie
meusobno vrsto spojenih delova ili je u obliku limenog sanduka napuenog materijalom za puee. Delovi protivtega moraju biti izraeni tako
da ne ispadaju, da se ne lome i da se ne troe.
Ako se protivteg sastoji iz vie delova, mora se postaviti okvir
koji vrsto dri delove protivtega da se ne bi pomerili ili ispali.
Umesto okvira za uvree delova protivtega mogu se koristiti
najmae dve eline ipke, s tim to delovi protivtega moraju biti od
metala, a nazivna brzina lifta ne sme biti vea od 1 m/s.
lan 121.
Ako se protivteg kree preko eline uadi, preko elinih ica
ili po krutim voicama, slobodan prostor izmeu protivtega i zida voznog
okna, izmeren na najuem mestu, ne sme biti mai od 50 mm.
Ako se protivteg kree preko eline uadi, elinih ica ili po
krutim voicama, slobodan prostor izmeu pokretnih delova lifta, izmeren na najuem mestu, ne sme biti mai od 70 mm.
Ako se protivteg kree po krutim voicama, slobodan prostor iz
stava 1. ovog lana ne moe se smaiti najvie toliko da i ako se ureaj za
voee protivtega oteti, ne moe doi do dodira protivtega i zida
voznog okna.
lan 122.
Na liftovima sa bubem zabraena je upotreba protivtega.
VII. NOSEA SREDSTVA I UREAJI ZA IZJEDNAAVAE
OPTEREEA
lan 123.
Kabina i protivteg moraju biti obeeni o elinu noseu uad ili
lance sa paralelnim lancima (Galov lanac ili lanac sa vacima).
lan 124.
Za noseu uad moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) nazivni prenik mora da iznosi najmae 8 mm;
2) nazivna zatezna vrstoa ice mora da iznosi:
a) 1570 MPa ili 1770 MPa za uad iste zatezne vrstoe ica;
b) 1370 MPa za spone ice i 1770 MPa za unutrae ice uadi sa
dve nazivne zatezne vrstoe ica.
170
d:\baci\03
Sastav, istezae, ovalnost i savitivost moraju da ispuavaju uslove

propisane jugoslovenskim standardima za elinu uad i ispitivae mora
da se vri prema tim propisima.
lan 125.
Kabina i protivteg moraju biti obeeni o najmae dva nezavisna
nosea ueta ili lanca.
Nosea uad ili lanci moraju biti ravnomerno optereeni bez
obzira na ihov broj.
Nosea uad ne smeju se spajati ili popravati upletaem.
Ako je potrebno zameniti jedno ue ili vie uadi u grupi, moraju se
zameniti sva uad u toj grupi.
lan 126.
Odnos izmeu nazivnog prenika pogonske uetae, pomonih uetaa i buba prema nazivnom preniku noseeg ueta mora iznositi najmae 40, bez obzira na broj ica u uetu.
lan 127.
Koeficijent sigurnosti nosee uadi mora iznositi najmae:
1) 12 za liftove sa pogonskom uetaom sa tri nosea ueta ili
vie noseih uadi;
2) 16 za liftove sa pogonskom uetaom sa dva nosea ueta;
3) 12 za liftove sa bubem.
lan 128.
Nosivost elemenata za privree noseeg ueta mora iznositi
najmae 80% od nosivosti noseeg ueta.
lan 129.
Krajevi nosee uadi moraju biti privreni za kabinu, protivteg
i ureaj za veae zalivaem u konine ahure, pomou posnate koliine
ahure ili drugim sistemom sa istom sigurnou.
lan 130.
Konine ahure i posnate konine ahure izrauju se i koriste za
vezivae krajeva nosee eline uadi na nain utvren u propisima o
jugoslovenskim standardima za konine ahure i posnate konine ahure.
lan 131.
Ako su u pitau liftovi sa bubem, nosea uad privruju se
pomou klina, pomou najmae dve stezake ili drugim sistemom sa istom
sigurnou.
lan 132.
Koeficijent sigurnosti noseih lanaca ne sme biti mai od 10.
171
d:\baci\03
lan 133.
Krajevi svakog noseeg lanca moraju biti privreni za kabinu,
protivteg i ureaj za veae draima ija nosivost mora iznositi
najmae 80% od nosivosti lanca.
lan 134.
Ako su u pitau liftovi sa pogonskom uetaom, kad protivteg
miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, vuna sposobnost pogonske uetae mora biti takva da sprei podizae kabine okretaem pogonske
uetae.
Vuna sposobnost proraunava se prema propisima o jugoslovenskim
Specifini pritisak izmeu nosee uadi i leba vune uetae
mora ispuavati uslove predviene propisima o jugoslovenskim standardima za liftove.
lan 135.
Buba i lananik nisu dozvoeni kao ureaji za vuu liftova za prevoz lica, osim za teretne liftove sa pratiocem (liftovi IV vrste).
lebovi buba za uad moraju biti zaobeni, glatki i rezani u
obliku spirale. Radijus leba za ue mora iznositi 0, 54 d.
Ako se kabina nalazi na potpuno sabijenim odbojnicima, na bubu
mora ostati najmae jedan i po namotaj noseeg ueta.
Ue se namotava na buba samo u jednom sloju.
Odstupae ose noseeg ueta od ose leba buba ne sme biti vee od 4:
lan 136.
Da bi optereee nosee uadi ili lanaca bilo ravnomerno, mora
postojati bar na jednoj strani veaa ureaj za izjednaavae optereea.
Ako se za izjednaavae optereea upotrebavaju opruge, one moraju
biti optereene na pritisak.
Nosei lanac koji ide preko lananika mora imati na oba kraja ureaj za izjednaavae optereea.
Pomoni lananici na istoj osovini moraju se okretati nezavisno.
lan 137.
Ako se jedno nosee ue ili lanac olabavi ili prekine, pogon lifta
mora se zaustaviti elektrinom sigurnosnom sklopkom za kontrolu labavog noseeg ueta ili lanca.
Ureajem za izjednaavae duine ueta ili lanca spreava se da se
posle podeavaa uad ili lanci sami olabave.
lan 138.
Ako se kod liftova sa nazivnom brzinom veom od 2, 5 m/s izjednauje
masa noseih sredstava, moraju se ugraditi kompenzaciona uad sa zateznom uetaom ijom se silom tee zateu uad.
172
d:\baci\03
Zatezae kompenzacionog ueta kontrolie se elektrinom sigurnosnom sklopkom za kontrolu zatezaa kompenzacione uadi.
Odnos izmeu nazivnog prenika zatezne uetae i nazivnog prenika kompenzacionog ueta mora biti najmae 30.
lan 139.
Kompenzaciona uad, kojih mora biti najmae dva, moraju biti uvrena za doi deo okvira kabine i za protivteg. Za kompenzacionu uad
mora se postaviti uetaa u dnu voznog okna.
lan 140.
Ako su u pitau liftovi sa nazivnom brzinom veom od 3, 5 m/s, mora
se primeniti dodatni ureaj kojim se spreava poskakivae zateznog ureaja kompenzacionog ueta.
Dejstvom ureaja iz stava 1. ovog lana pogon lifta mora se zaustaviti elektrinom sigurnosnom sklopkom za kontrolu poskakivaa zateznog ureaja za kompenzaciju.
lan 141.
Ureajima za zatitu lananika moraju se spreiti povrede lica,
iskakae lanca usled olabavea i prodirae stranih tela izmeu lanca
i zubaca. Ti ureaji ne smeju ometati kontrolu lananika.
VIII. HVATAKI UREAJ
lan 142.
Kabina lifta mora imati najmae jedan hvataki ureaj. Hvataki
ureaj mora dejstvovati samo u voi nadole i mora kabinu sa nazivnim
optereeem zaustaviti dejstvom graninika brzine i drati je na
voicama ak i pri slobodnom padu.
Ako se hvataki ureaj nalazi na protivtegu, on mora dejstvovati
samo pri kretau protivtega nadole i mora protivteg zaustaviti dejstvom
graninika brzine i drati ga na voicama ak i pri slobodnom padu.
Zabraeno je da se hvataki ureaj stava u dejstvo pomou elektrinih, hidraulinih i pneumatskih ureaja.
lan 143.
Ako je nazivna brzina lifta vea od 1 m/s, mora se ugraditi hvataki
ureaj za postupno koee.
Ako je nazivna brzina lifta maa ili jednaka 1 m/s, moe se na kabini ugraditi hvataki ureaj za trenutno koee sa prigueem.
Ako je nazivna brzina lifta maa ili jednaka 0, 63 m/s, moe se na
kabini ugraditi hvataki ureaj za trenutno koee.
Ako kabina lifta ima vie od jednog hvatakog ureaja, moraju se
ugraditi hvataki ureaji za postupno koee.
Ako je nazivna brzina lifta maa ili jednaka 1 m/s, moe se na
protivtegu ugraditi hvataki ureaj za trenutno koee.
173
d:\baci\03
lan 144.
Ako su u pitau liftovi brzine do 1 m/s, hvataki ureaj na protivtegu moe stupiti u dejstvo kidaem ureaja za veae ili pomou sigurnosnog ueta.
lan 145.
Za hvatake ureaje za postupno koee, srede usporee iz slobodnog pada, sa nazivnim teretom u kabini, mora iznositi izmeu
0, 2g i 1g (g=9, 81 m/s).
lan 146.
Hvataki ureaj na kabini (ili na protivtegu) otputa se samo
kretaem kabine (ili protivtega) nagore.
Posle dejstva hvatakog ureaja, samo struno lice koje radi na odravau moe pustiti lift u pogon.
Posle otputaa, hvataki ureaj mora raditi ispravno.
lan 147.
Kleta hvatakog ureaja i ihovo kuite ne smeju se koristiti
kao klizai za voee kabine (protivtega).
lan 148.
Ako je u pitau hvataki ureaj za trenutno koee s prigueem,
priguiva mora biti izraen kao sistem koji pretvara ili akumulira
energiju sa povratnim priguivaem i mora odgovarati zahtevima za
odbojnike kabine i protivtega.
lan 149.
Hvataki ureaj nalazi se, po pravilu, na doem delu kabine, a ako se
nalazi na protivtegu, on je, po pravilu, na doem delu protivtega.
lan 150.
Posle dejstva hvatakog ureaja, ako je optereee ravnomerno rasporeeno u kabini, nagib poda kabine ne sme biti vei od 5% u odnosu na normalni poloaj poda kabine.
lan 151.
Nosei delovi hvatakog ureaja kabine lifta ili protivtega proraunavaju se primenom koeficijenta sigurnosti najame 5 u odnosu na granicu elastinosti upotrebenog materijala.
Na svakom hvatakom ureaju mora se nalaziti elektrina sigurnosna
sklopka za kontrolu dejstva hvatakog ureaja kojom se zaustava pogon
lifta najdocnije pri stupau u dejstvo hvatakog ureaja.
lan 152.
Putaa koju kabina sa hvatakim ureajem za postupno koee pree
nadole ne sme biti dua od 1 m u odnosu na privreno ue na graniniku
174
d:\baci\03
brzine da bi se hvataki ureaj doveo iz normalnog slobodnog poloaja u

poloaj kad poie pritisak na voice.
IX. GRANINIK BRZINE
lan 153.
Hvataki ureaj kabine ne sme stupiti u dejstvo pomou graninika
brzine pre nego to se postigne brzina od 115% nazivne brzine.
Brzina pri kojoj stupa u dejstvo hvataki ureaj mora biti maa od:
1) 0, 80 m/s za hvatake ureaje za trenutno koee sa klinovima;
2) 1, 00 m/s za hvatake ureaje za trenutno koee sa vacima;
3) 1, 50 m/s za hvatake ureaje za trenutno koee sa prigueem i
za hvatake ureaje za postupno koee za nazivne brzine lifta do 1, 00 m/s;
4) 1, 25 v + 0, 25/v za sve ostale vrste hvatakih ureaja, s tim to se
v nazivna brzina izraava u m/s.
Delovaem na graninik brzine mora se staviti u dejstvo hvataki
ureaj i pri brzinama maim od navedenih u stavu 2. ovog lana.
lan 154.
Ako su u pitau liftovi sa velikom nosivou i malom brzinom,
graninici brzine moraju se konstruisati tako da ihova brzina stupaa u
dejstvo bude to je mogue blie vrednostima utvrenim u lanu 153. ovog
pravilnika.
lan 155.
Brzina pri kojoj stupa u dejstvo graninik brzine hvatakog ureaja
protivtega mora biti vea od brzine pri kojoj stupa u dejstvo graninik
brzine hvatakog ureaja kabine, ali najvie do 10%.
lan 156.
Sila kojom pri stupau u dejstvo graninik brzine dejstvuje na hvataki ureaj mora biti najmae jednaka dvostrukoj sili potrebnoj za stupae u dejstvo hvatakog ureaja, ali ne maa od 300 N.
lan 157.
Smer obrtaa graninika brzine pri kome stupa u dejstvo hvataki
ureaj mora biti vidno obeleen na graniniku.
lan 158.
Graninik brzine mora se pokretati elinim uetom nazivnog
prenika najmae 6 mm.
Koeficijent sigurnosti ueta graninika brzine, uzimajui u obzir
nazivnu zateznu vrstou i sile koje se javaju u uetu, mora iznositi
najmae 8.
Odnos izmeu prenika uetae graninika brzine i nazivnog prenika ueta mora iznositi najmae 30.
175
d:\baci\03
lan 159.
Ue graninika brzine mora biti zategnuto zateznim ureajem ija
uetaa ili teg moraju biti voeni.
Odnos izmeu prenika uetae zateznog ureaja i nazvinog prenika ueta graninika brzine mora biti najmae 30.
lan 160.
Stupaem u dejstvo hvatakog ureaja, ni ue graninika brzine, kao
ni egova veza, ne smeju se prekinuti ak i kad je put koea vei od
normalnog.
Ue mora biti vezano tako da se moe lako odvezati od hvatakog
ureaja.
lan 161.
Graninik brzine mora biti pristupaan radi odravaa i pregleda
za vreme rada lifta.
lan 162.
Graninikom brzine ili drugim ureajem mora, preko elektrinog
sigurnosnog ureaja, da se iskui pogon lifta pre nego to brzina kabine u smeru nagore ili nadole dostigne brzinu stupaa u dejstvo graninika brzine.
Ako nazivna brzina lifta nije vea od 1 m/s, elektrini sigurnosni
ureaj iz stava 1. ovog lana mora ispuniti sledee uslove:
1) da deluje najdocenije pri stupau u dejstvo graninika brzine, ako
je motor do ukuea mehanike konice napajan direktno iz mree;
2) da deluje tek kad brzina kabine dostigne vrednost 115% nazivne
brzine, na liftovima koji se napajaju promenivim naponom ili imaju
kontinualnu promenu brzine.
lan 163.
Ako se graninik brzine posle otputaa hvatakog ureaja ne vrati
automatski u svoj radni poloaj, elektrinom sigurnosnom sklopkom za
kontrolu vraaa graninika brzine u radni poloaj mora da se sprei
pokretae lifta sve dok je graninik brzine zakoen.
Ponovno putae lifta u pogon mora izvriti samo struno lice
koje radi na odravau lifta.
lan 164.
Ako se ue graninika brzine olabavi ili prekine, elektrinim
sigurnosnim ureajem za kontrolu zategnutosti ueta graninika brzine
mora da se zaustavi pogon lifta.
lan 165.
Graninik brzine mora biti plombiran.
176
d:\baci\03
X. VOICE
lan 166.
Kabina i protivteg moraju biti voeni nepokretnim vrsto
ugraenim elinim voicama.
Broj voica mora biti paran.
Duine voica moraju biti tolike da ih kabina i protivteg ne mogu
napustiti.
lan 167.
Voice, ihove konzole i spojnice moraju izdrati dinamika naprezaa prouzrokovana dejstvom hvatakog ureaja, kao i savijae usled neravnomernog optereea kabine. Savijae voica ne sme uticati na ispravan
rad lifta.
lan 168.
Na konzole i zid voznog okna voice se moraju privrstiti tako da je
pri normalnom slegau zgrade mogue samopodeavae voica ili da ih je
mogue dovesti u ispravan radni poloaj.
Voice moraju biti privrene tako da se onemogui ispadae
voica zakretaem sklopa za uvrea.
lan 169.
Klizne povrine voica liftova nazivne brzine vee od 0, 4 m/s
moraju biti obraene strugaem ili hladno vuene.
Voice liftova sa hvatakim ureajem za postupno koee moraju
biti obraene strugaem ili hladno vuene, bez obzira na nazivnu brzinu
lifta.
lan 170.
Ako rastojae izmeu krajih taaka veze voica nije vee od 30 m,
dozvoeno je voee protivtega i pomou eline uadi ili preko ianih elinih voica, za brzine lifta do 1, 0 m/s.
lan 171.
Ako se protivteg vodi pomou eline uadi ili ianih elinih
voica, ih mora biti najmae 4, a raspored mora biti takav da se sprei
dodir protivtega i kabine i protivtega i zida voznog okna.
Svako elino ue ili iana elina voica mora biti zategnuta.
XI .ODBOJNIK KABINE I ODBOJNIK PROTIVTEGA
lan 172.
Putaa kabine i protivtega mora biti na doem kraju ograniena
odbojnicima.
Ako su odbojnici privreni za kabinu ili protivteg, oni moraju
na kraju putae nasesti na stub visine najmae 0, 50 m. Stub nije potreban
12
177
d:\baci\03
za odbojnik protivtega ako u jamu voznog okna nije mogu pristup ispod
protivtega (na primer, ograivae reetkastom ogradom).
lan 173.
Liftovi sa bubem ili lananikom moraju imati odbojnike i na goroj strani kabine, koji stupaju u dejstvo u vrhu voznog okna.
Ako liftovi sa lananikom imaju protivteg, odbojnici na goroj
strani kabine moraju stupiti u dejstvo kad su odbojnici protivtega
potpuno sabijeni.
lan 174.
Odbojnici bez priguea mogu se upotrebiti samo za liftove ija
nazivna brzina nije vea od 1 m/s.
Odbojnici sa povratnim prigueem mogu se upotrebiti samo za
liftove ija nazivna brzina nije vea od 1, 6 m/s.
Odbojnici sa prigueem mogu se upotrebiti za sve liftove bez
obzira na nazivnu brzinu.
lan 175.
Ukupni mogui hod odbojnika bez priguea mora biti jednak
najmae dvostrukoj visini odskoka izraunatog sa 115% nazivne brzine
(0, 134 v), pri emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s. Hod odbojnika
ne sme biti mai od 65 mm.
Proraunati hod mora da se postigne pod statikim optereeem
koje je dva i po do etiri puta vee od sile koju proizvodi masa kabine sa
nazivnim optereeem, odnosno protivteg.
lan 176.
Ukupni mogui hod odbojnika sa povratnim prigueem mora biti
jednak najmae dvostrukoj visini odskoka izraunatog sa 115% nazivne
brzine (0, 134 v), pri emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s. Hod
odbojnika ne sme biti mai od 65 mm.
Proraunati hod mora da se postigne pod statikim optereeem
koje je dva i po do etiri puta vee od sile koju proizvodi masa kabine sa
lan 177.
Ukupni mogui hod odbojnika sa prigueem mora biti jednak
najmae visini odskoka izraunatog sa 115% nazivne brzine lifta (0, 067
v), pri emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s.
Ako postoji ureaj za kontrolu usporea na krajim stanicama, za
izraunavae hoda odbojnika, umesto nazivne brzine lifta, moe se uzeti
kontrolisana brzina kretaa kabine ili protivtega.
Tako skraeni hod odbojnika sa prigueem ne sme biti mai od:
1) jedne polovine izraunatog hoda odbojnika prema stavu 1. ovog
lana ako nazivna brzina lifta nije vea od 4 m/s;
178
d:\baci\03
2) jedne treine izraunatog hoda odbojnika prema stavu 1. ovog lana,

ako je nazivna brzina lifta vea od 4 m/s.
Skraeni hod odbojnika ne sme biti mai od 0, 42 m.
Grafiki prikaz potrebnih ugiba odbojnika dat je na crteu br. 4.
lan 178.
Pri koeu kabine sa nazivnim optereeem dejstvom odbojnika,
srede usporee iz slobodnog pada ne sme biti vee od 1 g (g = ubrzae
zemine tee). Za vreme do 1/25 s, usporee ne sme biti vee od 2, 5 g.
Brzina nailaea kabine na odbojnik ne sme biti vea od brzine za
koju je odbojnik konstruisan.
lan 179.
Ako su u pitau odbojnici sa prigueem, pogon lifta se mora onemoguiti dok se odbojnici ne vrate u poetni radni poloaj, to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu povratka
odbojnika u poetni radni poloaj.
lan 180.
Na hidraulinim odbojnicima mora se omoguiti laka i jednostavna
kontrola nivoa tenosti.
XII. SKLOPKA ZA ZAUSTAVAE KABINE NA KRAJIM
STANICAMA
lan 181.
Lift sa jednom brzinom zaustava se otvaraem kontakata
postavenih u voznom oknu ili na kopirnom ureaju. Kontakti se moraju
otvarati direktno pri kretau kabine ili pomou kopirnog ureaja, pod
uslovom da je kopirni ureaj povezan sa kabinom, uetom, lancem ili trakom ije bi kidae prouzrokovalo zaustavae lifta.
Ako su u pitau liftovi sa veim brojem brzina voe ili liftovi
sa kontinualnom regulacijom, za zaustavae u krajim stanicama mora se
predvideti dodatna sklopka koja e dati nalog za usporee ako to nije uinio ureaj za upravae liftom.
XIII. KRAJA SKLOPKA
lan 182.
Pogon lifta posle prolaska kabine kroz kraju stanicu iskuuje se
krajom sklopkom.
Kraja sklopka mora da stupi u dejstvo pre nego to kabina ili
protivteg dodirne odbojnike i pre nego to kabina pree kraju stanicu
za najvie 0, 25 m.
Dejstvo kraje sklopke ne sme prestati ni kad su odbojnici potpuno
sabijeni.
12*
179
d:\baci\03
Odbojnik sa
prigueem
lan 177, stav 3,
taka 2.
Odbojnik sa
prigueem
lan 177, stav 3,
taka 1.
Odbojnik sa prigueem
lan 177, stav 1.
DEBELO IZVUENO
Odbojnik sa povratnim
prigueem
Najmai mogui put kad

su sve mogunosti prema
lanu 177. iskoriene
lan 176.
Odbojnik bez
priguea
lan 175.
m/s
Crte 4
180
Nazivna brzina
lifta
d:\baci\03
lan 183.
Zabraeno je da se kraja sklopka lifta koristi kao sklopka za zaustavae lifta u krajoj stanici.
lan 184.
Ako su u pitau liftovi sa bubem ili lananikom, kraja sklopka
mora se iskuiti na jedan od sledeih naina:
1) pomou ureaja povezanog sa pogonskom mainom;
2) pomou kabine ili protivtega, ako je sklopka postavena u vrhu
voznog okna;
3) pomou kabine u vrhu i u jami voznog okna, ako lift nema protivtega.
lan 185.
Kraja sklopka liftova sa pogonskom uetaom mora se iskuiti
na jedan od sledeih naina:
1) pomou kabine u vrhu i u jami voznog okna, ili
2) pomou ureaja koji je mehaniki povezan sa kabinom lifta.
Ako nastane lom ili se olabavi mehanika veza, mora se iskuiti
pogon lifta elektrinom sigurnosnom sklopkom za kontrolu mehanike
veze izmeu kabine i ureaja za iskuee kraje sklopke.
lan 186.
Krajom sklopkom liftova sa bubem ili lananikom mora se
direktno, prinudnim prekidaem dovoda struje na pogonski motor i na konicu lifta, iskuiti pogon lifta. U tom sluaju galvanska veza izmeu
namotaja pogonskog motora i namotaja konice mora biti prekinuta.
Krajom sklopkom liftova sa pogonskom uetaom i sa jednom brzinom ili sa dve brzine mora se iskuiti pogon kao u stavu 1. ovog lana
ili prinudno prekinuti direktni dovod struje na namotajima dvaju sklopnih aparata za napajae pogonskog motora i konice lifta iji su
kontakti vezani na red. Svaki od sklopnih aparata mora se dimenzionisati
za prekidae pod optereeem.
lan 187.
Ako su u pitau liftovi sa promenivim naponom napajaa, odnosno
kontinuiranom regulacijom brzine, krajom sklopkom mora se zaustaviti
pogonska maina bre nego kod lifta u normalnom pogonu.
lan 188.
Posle dejstva kraje sklopke, ponovno stavae lifta u pogon mora
izvriti struno lice koje radi na odravau lifta.
Ako postoji vie krajih sklopki, na kraju puta kabine mora se
najmae jednom od ih spreiti kretae lifta u oba smera.
lan 189.
Kraja sklopka koja nije postavena u mainskoj prostoriji mora se
automatski vratiti u poloaj u kome je bila ukuena kad se kabina vrati
u nivo kraje stanice.
181
d:\baci\03
XIV. SIGURNOSNI UREAJ KOJI RADI KAD KABINA ILI

PROTIVTEG U VOI NADOLE NAIE NA PREPREKU
lan 190.
Lift sa bubem ili lananikom mora imati elektrinu sigurnosnu
sklopku za kontrolu labavosti ueta ili lanca, kojom se zaustava pogon
lifta i dri u stau mirovaa kad je sputae kabine ili protivtega
spreeno nekom preprekom u voznom oknu.
lan 191.
Lift sa pogonskom uetaom mora imati elektrini ureaj kojim
se zaustava pogon lifta i dri u stau mirovaa: ako postoji komanda za
vou a kabina ne kree ili ako kabina ili protivteg u voi nadole
naie na prepreku od koje proklize uad na pogonskoj uetai.
Elektrini ureaj iz stava 1. ovog lana mora stupiti u dejstvo tokom
vremena koje ne prelazi najmau od sledeih vrednosti:
1) 45 s;
2) vreme voe potrebno za celu visinu dizaa uveano najvie za 10 s;
3) vreme voe potrebno za celu visinu dizaa uveano najvie za
20 s, kad vreme voe za celu visinu dizaa ne prelazi 10 s.
Elektrini ureaj iz stava 1. ovog lana moe se premostiti za vreme
servisne voe ili voe povratnim upravaem.
XV. RASTOJAA IZMEU ULAZNE STRANE KABINE I ZIDA
VOZNOG OKNA
lan 192.
Ako se na kabini lifta nalaze vrata, horizontalno rastojae izmeu
zida voznog okna i praga kabine, vrata kabine ili okvira vrata ne sme da
iznosi vie od 0, 15 m.
Horizontalno rastojae iz stava 1. ovog lana moe se poveati do
0, 20 m kad duina udubea, po visini zida voznog okna, nije vea od 0, 5 m
ili se moe poveati du cele visine voznog okna za liftove sa vertikalno pominim vratima kabine, koji su nameeni za prevoz tereta sa pratiocem ili prevoz motornih vozila.
Horizontalno rastojae iz st. 1. i 2. ovog lana nije ogranieno kad
se vrata kabine mehaniki zabravuju i kad mogu da se odbrave samo u zoni
odbravivaa. Kabina ne sme da krene pre nego to se vrata kabine
zabrave, to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za
kontrolu zabravenosti vrata kabine.
Horizontalno rastojae izmeu praga vrata kabine i praga vrata
voznog okna ne sme iznositi vie od 0, 035 m.
Horizontalno rastojae izmeu vrata voznog okna i vrata kabine ne
sme iznositi vie od 0, 12 m.
lan 193.
Ako se na kabini lifta ne nalaze vrata, horizontalno rastojae
izmeu praga kabine i zida voznog okna ne sme iznositi vie od 0, 020 m.
182
d:\baci\03
Ako je svetla visina ulaza u kabinu maa od 2, 5 m, rastojae izmeu

nadvratnika kabine i zida voznog okna ne sme iznositi mae od 0, 070 m
niti vie od 0, 12 m.
U prostoru iz stava 2. ovog lana ne smeju se postavati pokretni
delovi.
XVI. POGONSKA MAINA
lan 194.
Svaki lift mora imati najmae jednu pogonsku mainu.
lan 195.
Za vuu kabine i protivtega dozvoene su dve vrste pogona:
1) silom trea izmeu pogonske uetae i nosee uadi;
2) neposrednom vezom izmeu pogonskih i noseih delova pod uslovom
da nazivna brzina lifta nije vea od 0, 63 m/s, i to:
a) izmeu buba i uadi,
b) izmeu lananika i lanca kod liftova sa protivtegom, gde
pogonski delovi moraju biti proraunati i za sluaj da protivteg ili
kabina nasednu na odbojnike.
lan 196.
Kaievi se mogu upotrebiti za vezu jednog ili vie motora sa delom
pogonske maine na koji dejstvuje konica lifta, s tim da se upotrebe
najmae tri kaia.
lan 197.
Ako su upotrebene konzolno smetene pogonske uetae ili lananici, moraju se preduzetti mere za spreavae:
1) iskakaa uadi iz lebova uetae ili ispadaa lanca sa lananika;
2) upadaa stranih tela izmeu uadi i lebova uetae ili
izmeu lanca i lananika, ako pogonska maina nije postavena iznad
voznog okna.
lan 198.
Na pogonskoj maini mora se nalaziti konica lifta kojom se deluje
automatski ako nestane napon mree i ako nestane napon upravaa.
Sklopovi pogonske maine kojima se prenose obrtni momenti ne
smeju biti vareni.
Za vezu izmeu pogonskog motora i pogonske uetae mogu se upotrebiti vrste i elastine spojnice.
lan 199.
Lift mora imati elektromehaniku konicu kojom se koi silom
trea, uz koju se mogu koristiti i druge vrste koea (na primer
elektrino).
lan 200.
Elektromehanika konica mora sama zaustaviti kabinu lifta optereenu sa 125% nazivne nosivosti kad se kree nazivnom brzinom nadole.
183
d:\baci\03
Pri tom zaustavau usporee ne sme biti vee od usporea koje nastaje
pri dejstvu hvatakog ureaja ili nasedau na odbojnike.
Kona ploa ili dobo mora biti mehaniki povezan u celinu sa
pogonskom uetaom, bubem ili lananikom.
Elektromehanika konica mora se otkoiti elektrinom energijom.
Dovod energije konici mora se prekinuti sa najmae dva meusobno
nezavisna elektrina sklopna aparata. Za to se mogu koristiti isti
sklopni aparati kojima se prekida dovod elektrine energije pogonskoj
maini.
Ako se za vreme mirovaa lifta u jednom od sklopnih aparata ne razdvoje kontakti, mora se spreiti pokretae lifta, najdocnije prilikom
prve promene smera kretaa lifta.
Ako pogonski motor radi u generatorskom reimu, mora se spreiti
napajae elektromehanike konice iz pogonskog motora.
Koee mora da usledi odmah posle razdvajaa elektrinog strujnog
kola konice. Upotreba dioda ili kondenzatora koji se paralelno prikuuju na namotaj konice ne uzima se u obzir za vremensko usporee.
Elektromehanika konica mora imati napravu za runo otkoivae
koja je izraena tako da se posle prestanka delovaa na tu napravu konica
automatski zakoi.
Kona sila mora se ostvariti pritisnim voenim oprugama ili tegovima.
Koee se vri dejstvom najmae dve kone papue sa oblogama na
koni dobo ili na konu plou.
Zabraena je upotreba konica sa trakom.
Kone obloge ne smeju biti od zapaivog materijala.
lan 201.
Ako je sila za runo pokretae kabine sa nazivnim teretom u smeru
nagore maa od 400 N ili jednaka 400 N, pogonska maina mora imati ureaj
za povratnu vou kojim se kabina runo dovodi u najbliu stanicu.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora biti izraen tako da pri obrtau
ne povredi lice koje rukuje tim ureajem.
nagore vea od 400 N, u mainskoj prostoriji mora da postoji ureaj za
povratnu vou kojim se kabina mainski dovodi u najbliu stanicu.
Smer kretaa kabine mora biti jasno oznaen na pogonskoj maini.
U mainskoj prostoriji mora se jasno oznaiti da li se kabina nalazi
u zoni odbravivaa (na primer, obeleavae na uadima).
lan 202.
Pri nazivnoj uestanosti i nazivnom naponu napajaa, brzina kabine
u smeru nadole, optereene polovinom nazivne nosivosti, u sredoj zoni
putae (ne uzimajui u obzir periode ubrzaa i usporea), moe biti vea
od nazivne brzine do 5% i maa do 8%.
lan 203.
Tanost pristajaa kabine mora biti u granicama najvie 50 mm, a
ako su u pitau bolniki liftovi, teretni liftovi sa viukarima i
184
d:\baci\03
slino, mora biti u granicama najvie 30 mm, bez obzira na optereee i

smer kretaa kabine.
lan 204.
Prilikom zaustavaa pogonske maine elektrinim sigurnosnim
ureajem mora se za naizmenine i jednosmerne motore, direktno napajane
iz mree, prekinuti dovod energije sa dva nezavisna kontaktora iji su
kontakti vezani na red u kolu napajaa motora. Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni kontakti dok lift miruje, mora se spreiti
ponovno pokretae lifta najkasnije pri sledeoj promeni smera voe.
lan 205.
ureajem, pri pogonu pomou Vard-Leonard sistema sa rotacionim pretvaraem, sa dva meusobno zavisna kontaktora, mora se prekinuti:
1) veza izmeu pogonskog motora lifta i pretvaraa; ili
2) kolo pobude generatora; ili
3) jednim kontaktorom veza pogonskog motora lifta i pretvaraa, a
drugim kontaktorom kolo pobude generatora.
Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni kontakti dok lift
miruje, mora se spreiti ponovno pokretae lifta najkasnije pri sledeoj
promeni smera voe.
U sluajevima iz ta. 2 i 3. stava 1. mora se spreiti nekontrolisano
obrtae pogonskog motora zbog remanentnog poa generatora.
lan 206.
ureajem, pri pogonu pomou Vard-Leonard sistema sa rotacionim pretvaraem i pobudom od statikog pretvaraa, moraju se primeniti uslovi iz
lana 205. ovog pravilnika ili sistemi koji se sastoje iz:
1) kontaktora kojim se prekida kolo pobude generatora ili veza
pogonskog motora lifta i pretvaraa. Pri tom se namotaj kontaktora mora
iskuiti najmae pri svakoj promeni smera, a ako se na kontaktoru ne
otvore glavni kontakti, mora se spreiti pokretae lifta;
2) upravakog ureaja kojim se prekida dovod energije u statike
elemente;
3) ureaja kojim se kontrolie da li je dovod energije prekinut pri
svakom zaustavau lifta. Ako dovod energije nije prekinut, tim ureajem
prekida se pobuda kontaktora iz take 1. ovog stava i spreava se ponovno
pokretae lifta.
Nekontrolisano obrtae pogonskog motora zbog remanentnog poa
generatora mora se spreiti.
lan 207.
ureajem, pri pogonu sa motorom na naizmeninu ili na jednosmernu struju,
koji se napaja iz statikog pretvaraa mora se primeniti jedno od sledeih
reea:
1) sistem koji se sastoji od dva meusobno nezavisna kontaktora kojima
se prekida dovod energije pogonskom motoru. Ako se na jednom od kon-
185
d:\baci\03
taktora ne otvore glavni kontakti dok lift miruje, mora se spreiti

ponovno pokretae lifta najkasnije pri sledeoj promeni smera voe;
ili
2) sistem koji se sastoji iz:
a) kontaktora kojim se prekida dovod energije na svim polovima, iji
se namotaj mora iskuiti najmae pri svakoj promeni smera. Ako se na
kontaktoru ne otvore glavni kontakti, mora se spreiti ponovno
pokretae lifta;
b) upravakog ureaja kojim se prekida dovod energije u statike
elemente;
v) ureaja kojim se kontrolie da li je dovod energije prekinut pri
svakom zaustavau lifta. Ako dovod energije nije prekinut, tim
ureajima prekida se pobuda kontaktora iz odredbe pod a) taka 2. ovog
lana i spreava ponovno pokretae lifta.
lan 208.
Za kontrolu usporea lifta kod skraenog hoda odbojnika moraju
biti ispueni sledei uslovi:
1) da se elektrinim sigurnosnim ureajima za kontrolu usporea
lifta kod odbojnika sa skraenim hodom kontrolie usporee pre ulaska
kabine u kraju stanicu;
2) ako usporee nije u predvienim granicama, da se tim kontrolnim
ureajima smauje brzina lifta tako da kabina ili protivteg ne nasedne
na odbojnike veom brzinom od brzine za koju su odbojnici proraunati;
3) ako kontrolni ureaj ne moe da razlikuje smer kretaa kabine
lifta, mora da postoji ureaj kojim se kontrolie da li je smer kretaa
kabine u skladu sa programiranim smerom.
lan 209.
Ako su ureaji za kontrolu usporea ili egovi delovi smeteni u
mainskoj prostoriji, moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) da se taj ureaj, odnosno egovi delovi stavaju u dejstvo ureajem
koji je mehaniki vezan za kabinu;
2) da podatak o poloaju kabine ne zavisi od ureaja koji se pogone
treem, zahvataem ili preko sinhrono pokretanih ureaja;
3) ako se u mainskoj prostoriji upotrebavaju lanci, uad ili trake
za prenos podataka o poloaju kabine, mora postojati elektrina sigurnosna sklopka za kontrolu mehanike veze izmeu kabine i ureaja za
kontrolu usporea, kojom se, u sluaju ihovog loma ili labavea, zaustava pogon lifta.
lan 210.
Delovi pogonske maine koji se obru, kao to su klinovi, vijci,
lanci, kaievi, zupanici i slobodni krajevi osovina moraju biti zatieni tako da ne mogu povrediti lica u ihovoj blizini.
Za delove kao to su uetae, bubevi, zamajci, tokovi za runo
pokretae i rotirajui deo graninika brzine dovono je da su glatki i
obojeni utom bojom.
186
d:\baci\03
XVII. ELEKTRINE INSTALACIJE I UREAJI

lan 211.
Odredbe ovog pravilnika o elektrinim instalacijama i ureajima
primeuju se na glavnu sklopku energetskog kola struje i na sve to je iza
e prikueno, kao i na sklopku kola osvetea kabine i sve to je iza e
prikueno.
lan 212.
Otpor izolacije izmeu provodnika, kao i izmeu provodnika i
zeme, mora iznositi vie od 1000 /V, ali ne mae od:
1) 500.000 za energetsko strujno kolo i za sigurnosno strujno kolo;
2) 250.000 za ostala strujna kola (upravae, osvetee, itd.).
lan 213.
Za elektrina kola upravaa i sigurnosna strujna kola sreda
vrednost jednosmernog napona ili efektivna vrednost naizmeninog
napona izmeu provodnika i izmeu provodnika i zeme ne sme biti vea od
250 V.
Nulti i zatitni provodnik moraju biti meusobno odvojeni provodnici.
lan 214.
Glavni kontaktori, kao i kontaktori koji slue za zaustavae
pogonske maine, moraju odgovarati kategoriji upotrebe:
1) AC3 za kontaktore naizmeninih strujnih kola;
2) DC2 za kontaktore jednosmernih strujnih kola;
Kontaktori iz stava 1. ovog lana moraju biti dimenzionisani tako
da se 10% od ukupnog broja ukuivaa i iskuivaa moe izvesti sa
strujom pokretaa motora.
Ako pomoni kontaktori slue za upravae glavnim kontaktorima,
oni moraju da odgovaraju upotrebnoj kategoriji:
1) AC11 za pomone kontaktore u naizmeninim strujnim kolima;
2) DC11 za pomone kontaktore u jednosmernim strujnim kolima.
lan 215.
Glavni i pomoni kontaktori moraju ispuavati sledee uslove:
1) ako je jedan od mirnih kontakata zatvoren, svi radni kontakti
moraju biti otvoreni;
2) ako je jedan od radnih kontakata zatvoren, svi mirni kontakti
moraju biti otvoreni.
Ako se umesto pomonih kontaktora u sigurnosnom strujnom kolu za
upravae glavnim kontaktorima upotrebavaju releji, moraju biti ispueni uslovi iz stava 1. ovog lana. U tom sluaju nepotpuno privlaee
kotve ne uzima se u obzir pri razmatrau greaka.
lan 216.
Pogonski elektromotori koji se napajaju direktno iz mree moraju
biti zatieni od preoptereea i struje kratkog spoja.
187
d:\baci\03
Pogonski elektromotori koji se napajaju iz rotacionog pretvaraa

moraju biti zatieni od preoptereea.
Ako otkae samo jedna faza elektrinog napajaa, mora se spreiti
oteee na motoru.
Zatita od preoptereea elektromotora koji se napaja direktno iz
mree mora biti izvedena pomou ureaja kojima se automatski prekidaju
svi aktivni (fazni) provodnici napajaa motora. Ponovno ukuivae
zatitnog ureaja mora da izvri struno lice koje radi na odravau
lifta.
Ako usled prekomerne struje doe do prekomernog poviea temperature na namotajima motora, ureajem za prekid napajaa strujom iskuuje se struja, a posle dovonog hlaea motora, moe se automatski
ukuiti dovod struje.
Odredbe st. 4. i 5. ovog lana primeuju se na sve namotaje motora koji
se napajaju razliitim strujnim kolima.
lan 217.
U mainskoj prostoriji, pored ulaza, mora postojati za svaki lift po
jedna glavna sklopka, kojom se istovremeno na svim polovima prekida dovod
struje liftu. Ta sklopka mora biti napravena za najjau struju koja je
dozvoena pri normalnom pogonu lifta. Ona mora vrsto stajati u poloaju ukuea ili iskuea.
Glavna sklopka ne sme prekidati strujna kola:
1) za osvetee i provetravae kabine;
2) za prikunice na krovu kabine;
3) za prikunice u mainskoj prostoriji, prostoriji za pomone
uetae i u pomonim prostorijama za upravake ureaje;
4) za osvetee u mainskoj prostoriji, prostoriji za pomone uetae i pomonim prostorijama za upravake ureaje;
5) za osvetee voznog okna;
6) za provetravae mainske prostorije, prostorije za pomone
uetae i pomonih prostorija za upravake ureaje;
7) za ureaj za uzbunu.
Na glavnoj sklopki mora se nalaziti oznaka Glavna sklopka i mora
biti jasno obeleen ukuen i iskuen poloaj.
Glavna sklopka ne sme se koristiti istovremeno i kao kraja sklopka
lifta.
lan 218.
Kao glavna sklopka mogu se upotrebiti rastava i kontaktor kojima
upravaju jedna ili vie sigurnosnih sklopki za upravae kontaktorom
glavne sklopke. Te sklopke moraju biti vezane tako da se posle iskuivaa napajaa ponovno ukuivae vri samo istom sklopkom. Na tim
sklopkama mora se nalaziti oznaka Glavna sklopka i mora biti jasno obeleen ukuen i iskuen poloaj.
lan 219.
Ako je mainska prostorija izraena tako da su pojedini delovi
lifta smeteni u posebnim prostorijama, u tim prostorijama mora
postojati ureaj za iskuee upravaa liftom.
188
d:\baci\03
lan 220.
Za grupu liftova, delovi za upravae koji posle iskuivaa
glavne sklopke jednog lifta ostaju pod naponom moraju se iskuiti
pojedinano, odnosno zajedno iz mainske prostorije.
lan 221.
Ako postoje kondenzatori za ispravae faktora snage, oni se moraju
prikuiti ispred glavne sklopke lifta.
Ako se java poveae napona pri napajau motora dugakim vodovima, glavnom sklopkom lifta prekida se i prikuak kondenzatora.
lan 222.
Svi elektrini provodnici i kablovi u mainskoj prostoriji,
prostoriji za pomone uetae i voznom oknu, osim prateeg kabla za
kabinu, ako su izloeni mehanikom oteeu, moraju biti zatieni
cevima, polagaem u kanale i slino. Zatitni omota moe biti od
metala, plastike ili drugog materijala.
Elektrini vod grejaa u kabini lifta i vod telefona, ako postoje,
moraju biti odvojeno postaveni i zatieni.
lan 223.
Napojni vod za liftove mora dolaziti sa glavne razvodne table
graevinskog objekta u koji su liftovi ugraeni. Napojni vod moe biti
zajedniki za vie liftova ako oni imaju zajedniku mainsku prostoriju.
Napojni vod mora se smestiti u cevi, hodnike ili sline prostorije
izvan voznog okna.
Napojni vod lifta mora biti dimenzionisan tako da pri pokretau
lifta pad napona na emu ne bude vei od 5%.
lan 224.
Presek provodnika elektrine instalacije lifta izraenih od bakra
koji ulaze u sastav sigurnosnog strujnog kola ili nekog drugog kola prikuenog sigurnosnom strujnom kolu mora da iznosi najmae:
1, 5 mm za provodnike i kablove u stalno poloenim instalacijama
(fiksnim instalacijama);
0, 75 mm za savitive provodnike i kablove.
Presek provodnika za upravae liftom, za signalizaciju i
telefon, kao i provodnika veza elektronskih uprvakih ureaja, ako su
izraeni od bakra, mora iznositi najmae 0, 5 mm.
lan 225.
Na elektrinim instalacijama lifta moraju se nalaziti oznake
provodnika i prikunih stezaki.
Veze, stezake i prikunice moraju biti smetene u posebnim
ormariima ili na tablama predvienim za ovu namenu.
189
d:\baci\03
lan 226.
Ako posle iskuivaa glavne sklopke lifta neke prikune stezake ostanu pod naponom veim od 50 V, one moraju biti jasno oznaene i
odvojene od ostalih stezaki koje nisu pod tim naponom.
lan 227.
Prikune stezake kod kojih bi sluajni kratki spoj izazvao opasno
pogonsko stae lifta moraju biti jasno meusobno odvojene, ak i ako je
ihova izrada takva da je iskuena ta opasnost.
lan 228.
Da bi se obezbedila trajna mehanika zatita vodova i kablova, mora
se postaviti zatitni omota ili uvodnica na ulazu u kuite aparata.
Zatvoreni okviri vrata voznog okna i vrata kabine smatraju se kuitem aparata.
Vodovi koji su vezani za elektrine sigurnosne ureaje moraju biti
mehaniki zatieni, ako postoji opasnost da ih otete pokretni delovi
ili otre ivice kuita.
lan 229.
Ako se u istoj cevi elektrinog voda ili u istom kablu nalaze
elektrina strujna kola sa razliitim naponima, svi elektrini provodnici moraju imati izolaciju koja odgovara najveem naponu.
lan 230.
Ureaji i naprave sa utinim spojevima u sigurnosnim strujnim
kolima moraju biti izraeni tako da je nemogua zamena veza.
Uslov iz stava 1. ovog lana ne primeuje se na utine spojeve vodova
koji se posle montae mogu razdvojiti samo alatom.
lan 231.
Dovod elektrine energije za osvetee kabine, voznog okna,
mainske prostorije i prostorije za pomone uetae, dovod elektrine
energije prikunicama koje se nalaze na krovu kabine, u mainskoj
prostoriji, prostoriji za pomone uetae i jami voznog okna i dovod
elektrine energije ureajima za provetravae kabine, mainske prostorije i prostorije za pomone uetae, vri se posebnim vodom ili vodom
prikuenim na napojni vod lifta ispred glavne sklopke. Svako kolo
struje mora biti posebno zatieno od preoptereea.
Prikunice moraju biti dvopolne, sa zatitnim kontaktom i mogu
biti napajane direktno.
lan 232.
Dozvoeno je napajae prikunice na kabini i osvetea kabine
provodnicima od bakra preseka najmae 0,75 mm, pod uslovom da su zatieni od strujnog preoptereea prema ovom preseku i da su deo savitivog
kabla.
190
d:\baci\03
lan 233.
Strujno kolo za osvetee kabine lifta mora se ikuivati sklopkom u blizini glavne sklopke. Ako je vie pogonskih ureaja smeteno u
jednoj mainskoj prostoriji, mora se posebno iskuivati osvetee
svake kabine lifta.
Iskueem osvetea kabine sklopkom, iz stava 1. ovog lana, mora
se ikuiti i upravae liftom.
lan 234.
Sklopke za osvetee voznog okna i mainske prostorije moraju se
nalaziti u mainskoj prostoriji blizu ulaza.
lan 235.
Ako se sigurnosno kolo prikui mrei sa naizmeninom strujom
preko transformatora, jedan izvod sekundarnog namotaja ili, ako je za ovaj
izvod prikuen isprava, jedan kraj sekundarnog namotaja ili izlaz iz
ispravaa jednosmerne struje, mora se jednim delom direktno uzemiti za
zatitni vod, a drugim delom prikuiti za sigurnosno kolo preko
razdvojivog prikuka.
lan 236.
U sigurnosnom kolu iji je jedan kraj prikuen za nulu, ili za uzemeni pol na transformatoru, ili za sekundarnu stranu ispravaa mora
postojati poseban osigura kojim se prekida sigurnosno kolo ako doe do
direktnog spoja izmeu vodova koji su pod naponom uzemea u sigurnosnom
kolu ili u nekom drugom kolu prikuenom tom kolu.
lan 237.
Metalni delovi elektrinih sigurnosnih ureaja moraju biti uzemeni prikuivaem za zatitni vod, bez obzira na visinu napona struje.
Najmai presek voda uzemea, koji je vezan za metalne delove
pogonskog motora i metalne okvire komandne table, ne sme biti mai od
preseka napojnih vodova, s tim to mora iznositi najmae 6 mm2 ako je vod
od bakra, odnosno 25 mm2 ako je od pocinkovane trake.
lan 238.
Presek voda uzemea elektrinih ureaja i metalnih nosaa koji
nose elektrine provodnike i elektrine ureaje ne sme biti mai od
preseka napojnih vodova.
lan 239.
Postrojee lifta mora biti zatieno od atmosferskog elektrinog
praea prema propisima o jugoslovenskim standardima za gromobranske
instalacije.
191
d:\baci\03
XVIII. ZATITA OD ELEKTRINIH GREAKA

lan 240.
Opasno pogonsko stae lifta ne sme nastupiti usled pojave samo jedne
od sledeih greaka:
1) nestanka napona;
2) nedozvoenog pada napona;
3) gubitka elektrie provodnosti voda;
4) spoja sa masom ili zemom;
5) kratkog spoja ili prekida u elektrinim delovima, kao to su
otpornici, kondenzatori, poluprovodnici i sijalice;
6) neprivlaea ili nepotpunog privlaea kotve kontaktora ili
releja;
7) nevraaa u poetni poloaj kotve kontaktora ili releja (lepee
kotve za jezgro);
8) neotvaraa jednog kontaktnog dela;
9) nezatvaraa jednog kontaktnog dela;
10) zamene faza.
Greka iz take 8. stava 1. ovog lana ne mora se uzeti u obzir kad su u
pitau sigurnosne sklopke.
lan 241.
Ako se u sigurnosnom strujnom kolu pojavi spoj sa masom ili sa zemom,
mora se odmah zaustaviti pogon lifta ili spreiti ponovno kretae, posle
prvog zausavaa.
Ponovno putae lifta u pogon moe izvriti samo struno lice
lan 242.
Stupaem u dejstvo elektrinog sigurnosnog ureaja spreava se
pokretae pogonske maine ili se odmah zaustava pogonska maina.
Elektrini sigurnosni ureaji moraju biti izraeni:
1) od jedne sigurnosne sklopke ili vie sigurnosnih sklopki kojima se
direktno prekida dovod elektrien energije do namotaja kontaktora i
ihovih releja; ili
2) od sigurnosnih sklopova koji obuhvataju:
a) jednu sigurnosnu sklopku ili vie sigurnosnih sklopki kojima se
ne prekida direktno dovod elektrine energije do namotaja kontaktora i
ihovih releja; ili
b) sklopke koje nisu sigurnosne.
lan 243.
Za elektrine sigurnosne ureaje moraju biti ispueni sledei
uslovi:
1) ne smeju biti prikueni na zemovod niti na zatitni provodnik;
2) ne smeju nikakva elektrina pogonska sredstva biti paralelno
vezana na sigurnosne sklopke, osim sredstava predvienih ovim pravilnikom (na primer, namotaj kontaktora, releja itd.);
192
d:\baci\03
3) induktivne ili kapacitivne smete ne smeju izazvati smete u radu

elektrinih sigurnosnih ureaja, bilo da su u samom ureaju bilo da dolaze
spoa;
4) sklopno stae izlaza elektrinih sigurnosnih sklopova ne sme se
zbog ukuea prikuenih aparata izmeniti tako da nastane opasno
pogonsko stae lifta;
5) prilikom viekanalnih izvoea sigurnosnih sklopova informacija za upravae i obradu podataka moe se izvesti samo sa jednog istog
kanala;
6) ureaji sa pohraivaem informacija ili sa kaeem, ni u sluaju kvara, ne smeju uticati na zaustavae lifta usled dejstva elektrinih
sigurnosnih ureaja;
7) konstrukcijom i rasporedom ukuivaa ureaja za napajae
elektrinom energijom mora se spreiti da se zbog ukuivaa ili
iskuivaa pojave pogreni signali na izlazima elektrinih sigurnosnih ureaja.
Naponski udari koji se pojavuju pri pogonu lifta i drugih aparata
prikuenih na mreu moraju se ograniiti da ne bi tetno delovali na
elektronske elemente.
lan 244.
Za sigurnosnu sklopku moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) kontakti sigurnosne sklopke moraju se razdvajati prinudno;
2) ako su sigurnosne sklopke vrata voznog okna ili kabine izvedene kao
mosni kontakti, delovi kontakata koji provode napon kad su vrata otvorena
moraju biti zatieni tako da se ne mogu sluajno dodirnuti, nezavisno od
veliine napona upravaa;
3) sigurnosne sklopke moraju biti predviene za nazivni naponod 250
V ako kuite obezbeuje stepen mehanike zatite najmae IP4X, ili 500 V
ako je stepen mehanike zatite mai od IP4X;
4) ako je stepen mehanike zatite mai od IP4X, puzne staze i vazduni razmaci moraju iznositi majmae 6 mm, a zazori razdvajaa izmeu radnih kontakata najmae 4 mm;
5) delovi sigurnosne sklopke pod naponom moraju se smestiti u
zatitno kuite;
6) ako se viestruko prekinu kontakti, svaki zazor izmeu radnih
kontakata mora iznositi najmae 2 mm;
7) ako se kontakti taru o izolovane delove, to ne sme dovesti do kratkog spoja.
la 245.
Sigurnosni sklopovi obuhvataju:
1) sklopne aparate sa galvanskim razdvajaem (na primer, releje,
magnetske sklopke, kontaktore);
2) sklopne aparate bez galvanskog razdvajaa (na primer, poluprovodnike sklopke, Hal-generatore).
13
193
d:\baci\03
lan 246.
Za sigurnosne sklopove, pored uslova iz lana 243. ovog pravilnika,
1) ako jedna greka, zajedno sa nekom drugom grekom, dovodi do opasnog pogonskog staa, najdocnije prilikom sledee promene staa pogona
pri kome bi trebalo da stupi u dejstvo neispravni deo, mora se zaustaviti
lift.
Dok se greka ne otkloni, mora se spreiti ponovno automatsko
pokretae lifta, pri emu se ne uzima u obzir druga greka koja moe
dovesti do opasnog pogonskog staa pre nego to se promenom staa pogona
zaustavi lift;
2) ako je nastojae opasnog pogonskog staa mogue samo pri
odreenom redosledu vie greaka, zaustavae lifta mora uslediti
najdocnije pre nego to nastupi greka koja bi zajedno sa postojeim grekama dovela do opasnog pogonskog staa.
Ako nestane napon, nije neophodno da lift prilikom ponovnog
dolaska napona ostane u stau mirovaa, pod pretpostavkom da e uz sledeu promenu staa pogona biti ponovo zaustaven u sluajevima iz ta. 1.
i 2. stava 1. ovog lana.
lan 247.
Dejstvom elektrinog sigurnosnog ureaja mora se spreiti
pokretae pogonske maine ili se mora smesta zaustaviti eno kretae.
Dovod elektrine energije otkonom ureaju, takoe se prekida.
Elektrini sigurnosni ureaji moraju dejstvovati neposredno na ureaje koji slue za dovod elektrine energije pogonskoj maini.
Ako se za dovoee elektrine energije pogonskoj maini upotrebavaju kontaktori za pripremu pokretaa lifta, oni se smatraju
ureajima koji slue za dovod elektrine energije do pogonske maine.
lan 248.
Delovi za stavae u dejstvo elektrinih sigurnosnih ureaja moraju
biti izraeni tako da ne prestaju da dejstvuju i pored mehanikih naprezaa koja nastaju u trajnom pogonu.
Ako su delovi za stavae u dejstvo elektrinih sigurnosnih ureaja
pristupani licima, oni moraju biti izraeni tako da se ne moe uticati
jednostavnim pomonim sredstvom na ihovo dejstvo.
Magnet ili kratkospojnik, u smislu ovog pravilnika, ne smatra se
jednostavnim pomonim sredstvom.
XIX. UPRAVAE
lan 249.
Komande za vou kabine daju se elektrinim putem, pomou dugmadi.
Dugmad moraju biti ugraena tako da ni jedan deo pod naponom ne bude
pristupaan licu u liftu. Upotreba uadi, uzica ili motki za davae
komandi izmeu kabine i mainske prostorije dozvoena je samo u posebnim sluajevima (vlana, agresivna ili eksplozivna sredina).
194
d:\baci\03
lan 250.
Izuzetno od odredaba ovog pravilnika, dozvoeno je pristajae i
naknadno podeavae pristajaa kabine sa otvorenim vratima voznog okna
i kabine, pri emu zabraviva ostaje u odbravenom poloaju, pod sledeim uslovima:
1) da je kretae kabine ogranieno na zonu odbravivaa, pri emu se:
a) svako kretae kabine izvan zone odbravivaa mora spreiti
najmae jednim sigurnosnim ureajem za kontrolu zone odbravivaa kad
se vrata voznog okna ranije otvore i kad se naknadno podeava pristajae,
koji u zoni odbravivaa premouje sigurnosne ureaje zatvorenosti i
zabravenosti vrata;
b) zbog kidaa ili olabavea dela za vezu, delovaem sigurnosne
sklopke, zavisno od dela koji je direktno vezan sa kabinom, mora zaustaviti
pogonska maina;
v) premoee sigurnosnih ureaja zatvorenosti i zabravenosti
vrata voznog okna moe dozvoliti samo kad postoji komanda za zaustavae na nekoj stanici;
2) da brzina ulaska kabine u zonu odbravivaa nije vea od 0, 8 m/s.
Ako su u pitau liftovi na kojima se vrata voznog okna otvaraju
runo, kontrolom se mora utvrditi:
a) da je kod pogonskih maina iji najvei broj obrtaja zavisi od uestanosti mrea ukuena mala brzina;
b) da kod drugih pogonskih maina, u trenutku ulaska kabine u zonu
odbravivaa, brzina nije vea od 0, 8 m/s;
3) da brzina naknadnog podeavaa pristajaa nije vea od 0, 3 m/s,
pri emu se kontrolom mora utvrditi:
a) da je kod pogonskih maina, iji broj obrtaja zavisi od uestanosti
mree ukuena mala brzina;
b) da kod pogonskih maina napajanih iz pretvaraa brzina naknadnog
podeavaa pristajaa nije vea od 0, 3 m/s.
lan 251.
Na krovu kabine mora se postaviti ureaj za servisno upravae
liftom.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora se ukuivati i iskuivati
bistabilnom sklopkom za ukuivae i iskuivae ureaja za servisno
upravae, koja je egov deo, a ispuava uslove za sigurnosne ureaje i
zatiena je od nenamernog preklapaa (servisna sklopka).
Ukuivaem ureaja za servisno upravae mora se isuiti:
1) spono i kabinsko upravae liftom, ukuujui i otvarae
mainski pokretanih vrata;
2) upravae za vou na rampu;
3) povratno upravae;
4) naknadno podeavae pristajaa.
Iskuivaem upravakog ureaja pomou servisne sklopke ponovo
se uspostava normalno upravae liftom.
Ako se iskuivaa iz ta. 1. do 4. stava 3. ovog lana ne vre
direktno kontaktima servisne sklopke, spoj se mora izvesti tako da se
13*
195
d:\baci\03
sprei neeeno kretae kabine pri pojavi jedne od greaka iz lana 240.
ovog pravilnika.
Servisna voa kabine moe se ostvariti samo neprekidnim pritiskom na dugme koje je zatieno tako da se ne moe nenamerno pritisnuti.
Smer voe mora biti jasno oznaen.
Servisni upravaki ureaj moe imati poseban upravaki ureaj
za upravae automatskim vratima.
Servisni upravaki ureaj mora imati sklopku: STOJ postavenu
najdae na 1 m od vrata voznog okna.
Pri upravau liftom pomou servisnog ureaja brzina kretaa
kabine ne sme biti vea od 0, 63 m/s, pri emu se nijedan od sigurnosnih ureaja ne iskuuje.
Pri servisnoj voi kabina ne sme prei kraje stanice.
Pri servisnom upravau liftom ne sme se vriti premoee
sigurnosnih kontakata vrata voznog okna i iskuivae krajih stanica i
krajih sklopki.
lan 252.
Za pogonske ureaje za iji je runi pogon za podizae kabine sa
nazivnim teretom potrebna sila vea od 400 N mora postojati sklopka za
povratno upravae u mainskoj prostoriji.
Pogonski motor, pri povratnom upravau, napaja se energijom iz
elektrine mree ili iz rezervnog izvora elektrine energije.
lan 253.
Posle ukuivaa sklopke za povratno upravae, kabina se
pokree iz mainske prostorije stalnim pritiskom na dava komande za
vou. Dava komande za vou mora biti zatien tako da se ne moe
nenamerno pritisnuti. Smer voe mora biti jasno oznaen. Prilikom
povratne voe mora se nadgledati pogonska maina.
lan 254.
Ako je ukuen ureaj za povratno upravae, kretae kabine mora
biti mogue jedino pomou ovog ureaja.
lan 255.
Ukuivaem ureaja za povratno upravae mogu se direktno sklopkom povratnog upravaa ili drugim sigurnosnim ureajem staviti van
dejstva sledei elektrini sigurnosni ureaji: kraje sklopke, graninik
brzine, hvataki ureaj, odbojnici kabine i protivtega i kontakt labavog
ueta.
lan 256.
Brzina kretaa kabine, pri povratnom upravau, ne sme biti vea
od 0, 63 m/s.
lan 257.
Za vou na rampu moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) kretae kabine mora se omoguiti samo u podruju do najvie 1, 65
m iznad nivoa stanice;
196
d:\baci\03
2) kretae kabine mora se ograniiti jednim sigurnosnim ureajem za

ograniee puta pri voi na rampu, ije dejstvo zavisi od smera voe;
3) brzina voe na rampu ne sme biti vea od 0, 3 m/s;
4) vrata voznog okna i vrata kabine mogu biti otvorena samo na
strani na kojoj se nalazi rampa;
5) kretae kabine pri voi na rampu mora biti vidivo sa mesta
upravaa;
6) upravae voom na rampu ukuuje se sigurnosnom sklopkom na
ku za ukuivae upravaa, koji se moe izvui samo u iskuenom
poloaju;
7) ako je ukuena sigurnosna sklopka na ku:
a) normalno upravae liftom mora biti iskueno i ako sklopni
delovi koji se koriste za ovo iskuee nisu sigurnosni ureaji, moraju se
tako spojiti da se sprei svako nenamerno kretae kabine i ako nastane
neka od greaka iz lana 240. ovog pravilnika;
b) voa na rampu mora biti mogua samo dok je dugme za vou pritisnuto. Smer voe mora biti jasno oznaen;
v) elektrini sigurnosni ureaji zabravenosti i zatvorenosti
vrata kabine i voznog okna, na strani na kojoj se vri utovar, odnosno istovar tereta, moraju biti premoeni direktno sigurnosnom sklopkom na
ku ili nekim drugim sigurnosnim ureajem;
8) u kabini se mora nalaziti sklopka sa natpisom STOJ.
lan 258.
Ako se u kabini lifta nalaze vrata kojima se deli prostor kabine,
prilikom otvaraa pregradnih vrata lift mora stati.
Nova komanda moe se dati samo iz kabine, stupaem u dejstvo
sklopke pomou kua. Ku sklopke moe se izvui samo u iskuenom
poloaju.
lan 259.
Sklopka sa natpisom STOJ za nuno zaustavae lifta mora biti
elektrini sigurnosni ureaj.
Sklopka iz stava 1. ovog lana mora biti bistabilna i izraena tako
da se ome zaustava pogon lifta prinudno i trajno. Ponovno stavae
lifta u pogon pomou sklopke sa natpisom STOJ mora se vriti samo
namernom radom.
Ako se kabina sa vratima kree dok su vrata otvorena i ako je kabina
bez vrata, prilikom pristajaa ili nivelisaa mora biti postavena
sklopka sa natpisom STOJ ili ruica, na udaenosti najvie 1 m od
ulaza u kabinu.
Sklopka sa natpisom STOJ mora biti izraena kao pritisna ili
preklopna. Ako je sklopka preklopna, lift se zaustava pomeraem
ruice nadole.
Stupaem u dejstvo sklopke sa natpisom STOJ, kod sabirnog
upravaa, ne smeju se ponititi sponi pozivi.
Sklopka sa natpisom STOJ mora biti jasno oznaena.
197
d:\baci\03
lan 260.
Ako je ureaj za zaustavae izveden sa ogranienim povratnim
hodom (relejni prekida), za ponovno kretae lifta on se mora runo vratiti u neutralni poloaj.
lan 261.
Ako se pogonska maina lifta pokree pomou motora sa jednosmernom strujom, mora postojati zatitni relej ili slino, kojim se spreava da lift krene ako strujno kolo motora ostane bez struje.
lan 262.
U kabini lifta mora biti postaven lako uoiv i pristupaan ureaj za uzbunu.
Ureaj za uzbunu napaja se sa pomonog izvora elektrine energije za
nuno osvetee kabine ili sa izvora koji ima ista svojstva.
Ureaj za uzbunu moe biti zvono, govorni ureaj (interfon),
telefon i slino.
Zvuni signal ureaja za uzbunu mora se jasno uti u kabini i na glavnoj stanici u stambenim zgradama, a u ostalim zgradama i na jo jednom
pogodnom mestu (recepcija, vratar, prostorija pogonskih elektriara
itd.).
lan 263.
Radi odravaa i ispitivaa lifta, ako je visina dizaa via od 30
m, mora se postaviti instalacija za govornu vezu izmeu kabine i mainske
prostorije. Ova instalacija napaja se preko pomonog izvora elektrine
energije.
lan 264.
Na liftovima na kojima se vrata runo pokreu mora postojati ureaj
za vremensko kaee od najmae 2 sekunde posle zaustavaa kabine u
stanici.
lan 265.
Lice koje je ulo u kabinu, posle zatvaraa vrata mora imati na raspolagau najmae 2 sekunde za davae komande za vou, osim ako su u
pitau liftovi sa sabirnim upravaem ili liftovi sa automatskim
vratima kabina.
lan 266.
Pri sabirnom upravau, na svakoj stanici mora postojati uoiv
svetlosni signal smera dae voe.
lan 267.
Ako je u pitau grupa liftova, mora postojati zvuni signal koji
oznaava dolazak kabine u stanicu.
lan 268.
Ako se iz kabine lifta ne vide oznake spratova, na vratima voznog
okna mora se nalaziti pokaziva poloaja kabine.
198
d:\baci\03
lan 269.
Ako se na vratima voznog okna koja se runo otvaraju ne nalaze
kontrolni otvori, na prilazu liftu moraju se postaviti svetlosni pokazivai koji pokazuju da kabina miruje na odgovarajuoj stanici, a mogu da
zasvetle i u trenutku pristajaa kabine u tu stanicu.
lan 270.
Na svim prilazima voznom oknu lifta sa jedinanim upravaem
mora se postaviti signal zauzetosti lifta.
Na svim prilazima voznom oknu i u kabini lifta sa sabirnim
upravaem mora se postaviti signal potvrde prijema i izvrea
komande.
XX. NATPISI, OBAVETEA I OZNAKE
lan 271.
Svi natpisi, obavetea i oznake moraju biti uoivi, itki i razumivi, izraeni od postojanog materijala i trajno privreni.
lan 272.
U kabini lifta i na vratima voznog okna mora se postaviti natpis na
kome su naznaeni naziva nosivost u kg i dozvoeni broj lica.
U kabini i na vratima voznog okna liftova iz lana 74. ovog pravilnika mora se postaviti natpis na kome su naznaeni namena lifta i
nazivna nosivost u kg i ispisan tekst: UPOTREBA LIFTA
DOZVOENA SAMO SA PRATIOCEM i VRATA VOZNOG OKNA
MORAJU SE ZAKUAVATI.
Najmaa visina slova i brojeva natpisa mora iznositi:
1) 10 mm za velika slova i brojeve;
2) 7 mm za mala slova.
Najmaa visina slova i brojeva natpisa u kabini lifta za prevoz
motornih vozila mora iznositi:
U kabini lifta mora se postaviti oznaka firme, odnosno naziv ili
registrovani znak proizvoaa i broj lifta.
lan 273.
Deo za stavae u dejstvo sklopke sa natpisom STOJ mora biti
crvene boje, sa trajnim natpisom STOJ, visine slova najmae 7 mm.
Deo za stavae u dejstvo ureaja za uzbunu mora biti ute boje, sa
trajnim natpisom UZBUNA, visine slova najmae 7 mm ili mora imati
simbol u obliku zvona
.
U kabini je zabraena upotreba crvene i ute boje za oznaavae drugih elemenata osim za svetlosne signale.
199
d:\baci\03
lan 274.
Delovi za davae komandi u kabini moraju biti jednoobrazno obeleeni brojevima, slovima ili simbolima.
Deo za davae komande za ponovno otvarae vrata mora biti obeleen simbolom
.
Ako u kabini postoje delovi nekih drugih upravakih ureaja, oni
moraju biti oznaeni prema svojoj nameni.
lan 275.
Na krovu kabine moraju se postaviti sledei natpisi i oznake:
1) na sklopki za zaustavae ili pored e oznaka STOJ;
2) na servisnoj sklopki ili pored e oznaka NORMALNO i SERVIS;
3) na elementima za davae komande za servisnu vou ili pored ih
oznaka smera voe.
lan 276.
Na sponoj strani vrata za ulaz u mainsku prostoriju, odnosno
prostoriju za pomone uetae moraju se postaviti natpisi: OPASNO
PO IVOT, POGON LIFTA, NEOVLAENIMA ULAZ
ZABRAEN.
Pored kapka otvora u podu mainske prostorije, odnosno prostorije
za pomone uetae mora se postaviti natpis: OPASNOST OD PADA
ZATVORI KAPAK.
Ako se u mainskoj prostoriji nalaze ureaji za vie liftova, svi
ureaji koji pripadaju istom liftu moraju biti oznaeni istim brojem ili
slovom kojim je oznaen odgovarajui lift. Te oznake moraju se nalaziti na
najpogodnijoj stanici, na vratima voznog okna ili pored tih vrata.
Ako posle iskuea glavne sklopke neki delovi tog lifta ostanu
pod naponom, oni moraju biti jasno oznaeni.
U mainskoj prostoriji mora postojati uputstvo za runo pokretae
kabine, povratno upravae i upotrebu kua za prinudno otvarae vrata
voznog okna.
Na toku za runo pokretae kabine ili pored ega mora biti jasno
obeleen smer kretaa kabine GORE DOLE. Ako se toak za runo
pokretae kabine skida, na pogonskoj maini mora se postaviti oznaka
smera kretaa kabine.
Na delovima za davae komande za povratno upravae ili pored ih
moraju se postaviti oznake smera kretaa kabine.
Na sklopki povratnog upravaa ili pored e moraju se postaviti
oznake NORMALNO POVRATNO.
Na sklopki za zaustavae u prostoriji za pomone uetae ili
pored e mora se postaviti tablica sa natpisom STOJ.
lan 277.
Na sklopki za osvetee kabine, voznog okna, mainske prostorije i
prostorije za pomone uetae i na sklopki za ureaje za provetravae
kabine, mainske prostorije i prostorije za pomone uetae mora se
nalaziti
tablica
sa
natpisom:
OSVETEE
KABINE,
200
d:\baci\03
OSVETEE VOZNOG OKNA, OSVETEE MAINSKE

PROSTORIJE I OSVETEE PROSTORIJE ZA POMONE
UETAE, UREAJ ZA PROVETRAVAE KABINE, UREAJ
ZA PROVETRAVAE MAINSKE PROSTORIJE I UREAJ ZA
PROVETRAVAE PROSTORIJE ZA POMONE UETAE.
lan 278.
Na sponoj strani vrata za odravae i vrata za nuni izlaz na
voznom oknu moraju se postaviti tablice sa natpisom OPASNO PO
IVOT, VOZNO OKNO LIFTA, NEOVLAENIMA ULAZ
ZABRAEN.
lan 279.
Na sponoj strani vrata voznog okna lifta za prevoz tereta sa pratiocem mora se postaviti tablica sa natpisom: ZABRAENO
KORIEE LIFTA NEOVLAENIM LICIMA, kao i oznaka
nazivne nosivosti lifta, u kg.
lan 280.
Na svim vratima voznog okna, sa unutrae strane, mora se postaviti
jasna oznaka sprata, vidiva iz kabine i kad su vrata kabine sa kontrolnim
otvorom zatvorena a kabina se nalazi u stanici.
lan 281.
Na sponoj strani vrata voznog okna lifta za prevoz motornih
vozila mora se postaviti oznaka nazivne nosivosti lifta, u kg.
lan 282.
Na graniniku brzine mora se postaviti tablica sa sledeim podacima:
1) firma, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa;
2) brzina stupaa u dejstvo (m/s);
3) oznaka graninika;
4) tehnike karakteristike ueta.
lan 283.
Na sklopki STOJ u jami voznog okna ili pored e mora se
postaviti oznaka ISKUENO.
lan 284.
Na odbojnicima kabine i protivtega sa prigueem mora se
postaviti tablica sa sledeim podacima:
2) oznaka odbojnika;
3) najvee i najmae dozvoeno optereee, u kg i najvea brzina
nasedaa, u m/s;
4) dozvoena oblast viskoziteta ua, naznaena u Englerovim stepenima na temperaturi od 20C.
201
d:\baci\03
lan 285.
Na pogonskoj maini ili pored e mora se postaviti tablica sa
sledeim podacima o uadima i lancima:
2) prenik uadi za svaku grupu uadi i ihov tip, odnosno broj
lanaca i ihov tip;
3) zatezna vrstoa ice, odnosno zatezna vrstoa svakog lanca.
lan 286.
Kontaktori, releji, osigurai i prikune stezake upravakih
ureaja moraju biti oznaeni prema elektrinoj emi.
Ako se primene viepolni utini spojevi (na primer, konektori),
nije potrebno oznaavati pojedine vodove.
lan 287.
Na ureaju za zabravivae vrata voznog okna mora se postaviti
oznaka ureaja.
lan 288.
Na hvatakom ureaju mora se postaviti oznaka ureaja.
Na hvatakom ureaju, na vidnom mestu, mora se postaviti metalna
tablica sa sledeim podacima:
2) najvea ukupna masa, u kg za koju je nameen hvataki ureaj;
3) najvea dozvoena brzina lifta za koju se moe upotrebiti hvataki ureaj.
lan 289.
Na pogonskoj maini, na vidnom mestu, mora se postaviti metalna
2) tehnike karakteristike: tip reduktora, broj hodova pua, broj
zubaca na punom kolu i modul, prenik izlaznog vratila i ugao klina
leba na pogonskoj uetai;
3) tehnike karakteristike maziva;
4) masa pogonske maine;
5) fabriki broj i godina proizvode.
lan 290.
Na pogonskoj maini mora se postaviti natpis: PRE RUNOG
POKRETAA, ISKUI GLAVNU SKLOPKU LIFTA.
XXI. TEHNIKA KONTROLA
lan 291.
Novoizgraeni i rekonstruisani liftovi, liftovi osposobeni za
upotrebu posle nesrenog sluaja, liftovi na kojima je izvrena zamena
bilo kog od sledeih delova: nosee uadi, pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, upravakih ureaja, ureaja za koee ili ure-
202
d:\baci\03
aja za dizae i liftovi za koje je pri pregledu utvrena neispravnost koja

moe dovesti do opasnog pogonskog staa i zbog koje je lift iskuen iz
upotrebe, ne smeju se pustiti u pogon pre nego to se tehnikom kontrolom
lifta utvrdi da su ispueni svi propisani uslovi za egov bezbedan rad.
Liftovi podleu obaveznoj povremenoj tehnikoj kontroli.
XXII. TEHNIKA KONTROLA LIFTA PRE PUTAA U POGON
lan 292.
Tehnika kontrola novoizgraenog lifta i lifta osposobenog za
upotrebu posle nesrenog sluaja vri se:
O izvrenoj tehnikoj kontroli iz stava 1. ovog lana sastava se
izvetaj o ispitivau.
lan 293.
Pregled celokupnog postrojea obuhvata proveru: ispravnosti rada
svih sigurnosnih ureaja i delova lifta, stepena ihove istroenosti i
bezbednosti rada lifta, a naroito:
1) zazora izmeu pua i punog kola;
2) nosee uadi ili lanaca i ihove veze sa kabinom i protivtegom;
3) pravilnog optereea protivtega, kabine i okvira kabine;
4) voice kabine i protivtega;
5) rada svih sigurnosnih strujnih kola i rada sigurnosnih elektrinih ureaja;
6) snage, brzine lifta i otpora izolacije svih strujnih kola;
7) zabrave vrata voznog okna;
9) ureaja za preoptereee;
10) ureaja za povratnu vou;
11) rada strujnih kola za osvetee i signalizaciono-informacijskog strujnog kola;
13) prikuaka na gromobransku instalaciju;
14) zvune izolacije mainske prostorije, kabine i prilaza voznom
oknu;
15) osvetenosti mainske prostorije i enog prilaza, kabine, prilaza voznom oknu i voznog okna.
lan 294.
Statiko ispitivae lifta obuhvata proveru zatezne vrstoe i
deformacije lifta i sledeih egovih delova: kabine, nosee uadi, odnosno lanaca i ihovog vezivaa za kabinu i protivteg, nosee ploe ili
nosee eline konstrukcije pogonske maine i ispravnosti konica.
Statiko ispitivae lifta ija se vua ostvaruje preko trea
obuhvata proveru ispravnosti vue, odnosno klizaa uadi u lebovima
pogonske uetae.
203
d:\baci\03
Za liftove na pogon jednosmernom strujom (Vard-Leonard sistem sa

rotacionim pretvaraem), statikim ispitivaem proverava se sigurnost
elektrinog koea bez mehanike konice.
lan 295.
Statiko ispitivae lifta vri se kad se kabina nalazi u najnioj
stanici. Kabina se ravnomerno optereuje u trajau od najmae 10 minuta,
i to:
1) 100% poveanim nazivnim optereeem, pri ispitivau liftova
nazivne nosivosti do 1000 kg;
nazivne nosivosti preko 1000 kg;
3) nazivnim optereeem pri otvorenoj mehanikoj konici za liftove na pogon jednosmernom strujom, a ako se ispitivae vri u trajau od
30 sekundi, kabina se ravnomerno optereuje 50% poveanim nazivnim
optereeem.
lan 296.
Dinamiko ispitivae lifta obuhvata proveru vune sposobnosti
lifta i ispravnosti rada konice pogonske maine, hvatakog ureaja,
graninika brzine i odbojnika.
lan 297.
Vuna sposobnost lifta ispituje se viestrukim zaustavaem
lifta sa najveim moguim usporeem. Pri svakom zaustavau kabina se
mora potpuno zaustaviti.
Ispitivae se vri:
1) u voi nagore praznom kabinom, raunajui od polovine visine
dizaa;
2) u voi nadole i sa 25% poveanim nazivnim optereeem, raunajui od polovine visine dizaa.
Za vreme rada pogonske maine i pri koeima, uad u lebovima
pogonske uetae mogu klizati najvie do 30 mm, i to samo pri polasku i
zaustavau kabine, pri emu se moraju sama umiriti.
Ako se protivteg nalazi na svojim potpuno sabijenim odbojnicima,
okretaem pogonske uetae neoptereena kabina ne sme se pokrenuti
nagore.
lan 298.
Ispravnost i efikasnost rada konice pogonske maine ispituje se
koeem kabine sa 25% poveanim nazivnim optereeem dok se kabina
kree nazivnom brzinom nadole. Dovod energije za motor i otkoni ureaj
mora biti iskuen.
lan 299.
Ispravnost rada hvatakog ureaja ispituje se runim ukuivaem
graninika brzine u voi nadole dok je konica otvorena i pogonski ureaj ukuen. Ispitivae se obava sve dok nosea uad ne ponu da klize
ili dok se ne olabave.
204
d:\baci\03
Hvataki ureaj za postupno koee ispituje se kad je kabina optereena sa 25% poveanim nazivnim optereeem, rasporeenim ravnomerno
na povrinu poda kabine.
Ispitivae hvatakog ureaja vri se smaenom brzinom u odnosu na
nazivnu brzinu, i to blizu vrata voznog okna da bi se kabina oslobodila
hvataa i da bi se omoguilo eno rastereee.
Hvataki ureaj za trenutno koee i hvataki ureaj za trenutno
koee sa prigueem ispituju se kad je kabina optereena ravnomerno
rasporeenim nazivnim optereeem pri nazivnoj brzini.
Ako su u pitau liftovi za prevoz motornih vozila, hvataki ureaj
ispituje se sa 50% poveanim nazivnim optereeem.
Hvataki ureaj na protivtegu proverava se na nain odreen u st. 1.
do 5. ovog lana, ali bez preoptereea.
Hvataki ureaj na protivtegu koji se ne ukuuje graninikom
brzine ispituje se pomou kinematike ureaja za ukuivae hvatakog
ureaja koja stupa u dejstvo olabavivaem ili kidaem uadi.
lan 300.
Brzina ukuivaa graninika brzine ispituje se u smeru obrtaa
koji odgovara voi kabine nadole.
Ispitivaem graninika brzine proverava se, u oba smera voe
lifta, da li se graninikom brzine ili prekidaem na emu zaustava
lift. Graninikom brzine mora se zaustaviti lift pre nego to brzina
kabine u voi nagore ili nadole prekorai egovu brzinu stupaa u dejstvo.
lan 301.
Ispitivae odbojnika bez priguea vri se tako to kabina, sa
nazivnim optereeem, nasedne na odbojnik, pri emu se, sa potpuno labavim noseim uadima, proverava da li sabijae odbojnika odgovara grafikom prikazu potrebnih ugiba odbojnika (crte br. 4).
Ispitivae odbojnika sa prigueem i odbojnika sa povratnim prigueem vri se tako to kabina sa nazivnim optereeem ili protivteg
nailaze na odbojnike nazivnom brzinom ili brzinom koja je uzeta za proraun hoda odbojnika koji imaju skraeni hod a postoji ureaj za kontrolu
usporea.
lan 302.
Masa protivtega mora odgovarati vrednosti koju je naznaio u uputstvu proizvoa, to se ispituje uporeivaem merene veliine struje kod
trofaznih motora i veliine napona kod jednosmernih motora.
lan 303.
Ispitivaem zabravivaa vrata voznog okna proverava se da li se
zabravivaem zahvata najmae 7 mm pre stupaa u dejstvo elektrinog
sigurnosnog ureaja za kontrolu zabravivaa, tako da lift ne sme da
krene ako su vrata voznog okna otvorena ili nezabravena.
205
d:\baci\03
XXIII. POVREMENA TEHNIKA KONTROLA LIFTA

lan 304.
Povremena tehnika kontrola lifta mora se izvriti najdocnije po
isteku jedne godine od prethodne tehnike kontrole tog lifta.
Povremena tehnika kontrola lifta obuhvata:
1) pregled celokupnog postrojea kao prilikom tehnike kontrole
pre putaa u pogon;
2) dinamiko ispitivae kao prilikom tehnike kontrole pri
putaa u pogon, s tim da se ispravnost rada hvatakog ureaja i odbojnika
za kabinu i za protivteg ispituju sa praznom kabinom i sa smaenom
brzinom.
lan 305.
Tehnika kontrola rekonstruisanih liftova i liftova na kojima je
izvrena zamena opreme obava se na sledei nain:
1) ako se izvri zamena nosee uadi, mora se obaviti statiko
ispitivae, a ako se izvri zamena ili remont pogonskog motora, kao i
zamena konog ureaja ili pogonske maine, mora se obaviti statiko i
dinamiko ispitivae bez provere hvatakog ureaja i odbojnika;
2) ako se izvri zamena hvatakog ureaja, graninika brzine ili
hidraulikog odbojnika, mora se obaviti dinamiko ispitivae;
3) ako se izri zamena upravakih ureaja, kopirnog ureaja i
izmena konstrukcionog reea kraje sklopke, zabrava i spratnih prebacivaa, ne obava se statiko i dinamiko ispitivae, ve se samo proverava rad ovih ureaja.
XXIV. ODRAVAE
lan 306.
Svaki lift mora biti snabdeven uputstvom proizvoaa o rukovau
liftom i o egovom odravau.
Redovno odravae lifta obuhvata: pregled postrojea lifta i
kontrolu egovog rada, prema uputstvu proizvoaa, otklaae utvrenih
nedostataka i zamenu neispravnih i oteenih elemenata, a naroito:
1) proveru pravilnosti rada svih sigurnosnih ureaja, a naroito
rada sigurnosnih ureaja konice pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, krajih sklopki, odbojnika, vrata voznog okna i zabrave
vrata voznog okna;
2) proveru nosee uadi ili lanaca i ihove veze sa kabinom i
protivtegom;
3) proveru vue koja se ostvaruje preko trea;
4) proveru izolacije svih strujnih kola i ihovih veza sa uzemeem;
5) proveru prikuaka na gromobransku instalaciju;
6) iee i podmazivae delova lifta;
7) proveru ispravnosti rada lifta pri voi od stanice do stanice
du voznog okna u oba smera, kao i pri pristajau;
8) proveru nunih izlaza;
206
d:\baci\03
9) proveru ispravnosti pogonskih i upravakih ureaja lifta.

lan 307.
Redovno odravae lifta mora se vriti najmae jedanput meseno.
Svi nedostaci u radu lifta moraju se pri redovnom odravau otklaati bez odlagaa, a neispravni i oteeni delovi moraju se zameniti
ispravnim.
Ako se pri pregledu lifta utvrde neispravnosti koje mogu dovesti do
opasnog pogonskog staa, lift se mora iskuiti iz upotrebe dok se takve
neispravnosti ne otklone.
lan 308.
Svaki lift mora imati kigu odravaa, koja sadri:
1) opte podatke o liftu (podatke o korisniku i mestu ugrade
lifta; datum i broj dozvole za upotrebu lifta; firmu, odnosno naziv ili
registrovani znak proizvoaa lifta; broj i godinu proizvode lifta);
2) osnovne karakteristike lifta (podatke o: vrsti lifta, nazivnoj
nosivosti i brzini; najveem broju ukuaka na as; broju asova rada u
toku 24 asa; broju stanica i oznaci glavne stanice; visini dizaa; vrsti
elektrine struje i naponu za strujna kola; zatiti od previsokog napona
dodira; vrsti kabine, enoj veliini i materijalu od kog je izraena;
konstrukciji kabine i poda kabine; merama i veau voica kabine;
merama i veau voica protivtega; konstrukciji hvatakog ureaja i
veliini putae hvataa; provetravau mainske prostorije; provetravau kabine; vrsti reduktora; broju hodova pua i broju zuba na punom
kolu; preniku uetae, obuhvatnom uglu i uglu leba uetae; tehnikim karakteristikama eline uadi za kabinu i protivteg; ureaju za
kompenzaciju; graniniku brzine; kopirnom ureaju; krajim sklopkama i
tehnikim karakteristikama pogonskog motora (tip, snaga, broj obrtaja,
nazivna struja, zamajni momenat i provetravae); sigurnosnim ureajima;
broju komandnih tabli; preseku glavnog elektrinog voda i vrsti odbojnika ispod kabine, odnosno protivtega);
3) podatke o izmenama optih podataka i osnovnih karakteristika
lifta;
207
d:\baci\03
4) podatke o odravau i iskuivau lifta iz upotrebe zbog neispravnosti; pregledima, kvarovima, popravkama i zameni delova lifta;
5) podatke o organizaciji udruenog rada ili licu koje odrava
lift.
XXV. ISPRAVE KOJE PRATE LIFTOVE U PROMETU
lan 309.
Liftovi u prometu, odnosno pri isporuci moraju biti snabdeveni
garantnim listom.
Garantni rok za ispravno funkcionisae lifta ne moe biti krai
od dve godine.
Garantni rok iz stava 2. ovog lana poie da tee od dana predaje
lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavaa dozvole za upotrebu
lifta.
Rok u kome je davalac garancije, odnosno ovlaeni servis duan da
postupi po zahtevu imaoca garantnog lista za izvree usluga odravaa,
odnosno popravki lifta iznosi deset dana od dana prijema takvog zahteva.
lan 310.
Liftovi moraju biti snabdeveni tehnikim uputstvom proizvoaa,
koje mora da sadri: tehnike i druge podatke znaajne za ispravno montirae, putae u pogon i koriee lifta, otklaae smeti i kvarova
i nabavku rezervnih delova; upozorea na opasnosti pri korieu lifta
i uputstva za ihovo otklaae i podatak o roku obezbeenog servisiraa
lifta.
Rok obezbeenog servisiraa lifta ne moe biti krai od deset godina, raunajui od dana predaje novougraenog lifta na upotrebu, odnosno
od dana pribavaa dozvole za upotrebu tog lifta.
XXVI . PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 311.
Vrata voznog okna i zabrave vrata voznog okna liftova koji su
ugraeni u zgrade pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika moraju se
uskladiti sa uslovima iz odredaba ovog pravilnika u roku od deset godina
od dana stupaa na snagu ovog pravilnika.
Ako pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika lift nije imao vrata
kabine, ta vrata moraju se ugraditi u roku od deset godina od dana stupaa
na snagu ovog pravilnika.
lan 312.
Liftovi koji su ugraeni u zgrade pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika, a nemaju pristup mainskoj prostoriji preko stepenica zgrade,
moraju se uskladiti u roku od deset godina od dana stupaa na snagu ovog
pravilnika, tako da ispuavaju sledee uslove:
da pristup mainskoj prostoriji bude preko metalnih lestvica koje
moraju biti stabilne;
208
d:\baci\03
da metalne lestvice budu iroke najmae 0, 5 m, sa nagibom od

najmae 60o u odnosu na pod pristupa mainskoj prostoriji;
da na vrhu lestvica bude ugraena jedna ili dve ruke i leobran.
lan 313.
U roku od deset godina od dana stupaa na snagu ovog pravilnika, pristup mainskoj prostoriji liftova ugraenih u zgrade pre dana stupaa na
snagu ovog pravilnika mora se uskladiti tako da ispuava sledee uslove:
da pristup mainskoj prostoriji preko krova zgrade bude irok
najmae 0, 8 m i da ima zatitnu ogradu visoku najmae 1 m, koja moe
imati otvore ije su najvee mere 0, 35 m x 0, 35 m;
da se zatitna ograda, ako se postava samo na jednu stranu prolaza
preko krova zgrade ka mainskoj prostoriji, mora postaviti na onu stranu
na kojoj je nagib krova vei od 1:10 ili na onu stranu koja se nalazi na
rastojau maem od 2 m od ivice krova!
da se za pristup mainskoj prostoriji preko krovova pokrivenih
crepom, talasastim ploama i ravnim limom ili preko krovova koji nemaju
dovonu nosivost i ne predstavaju stabilan oslonac za noge obezbedi
posebna staza (na primer, od reetkastog lima);
da se put do izlaza na krov zgrade i prolaz do mainske prostorije
obelee tablicama na kojima je oznaen smer kretaa i koje su osvetene.
lan 314.
Liftovi koji su ugraeni u zgrade pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti u roku od deset godina od dana stupaa na snagu
ovog pravilnika, tako da ispuavaju sledee uslove:
ako imaju pristup mainskoj prostoriji kroz otvor na enom podu,
taj otvor mora ispuavati uslove utvrene u lanu 40. stav 2. ovog pravilnika;
slobodan otvor kapka mora imati mere najmae 0,80 m x 0,80 m;
zakuan kapak otvora kroz koji se ulazi u mainsku prostoriju
mora se iznutra otvarati bez kua.
lan 315.
Liftovi ugraeni u zgrade pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika
moraju se uskladiti sa uslovima propisanim u odredbama l. 59. i 65. ovog
pravilnika u roku od deset godina od dana stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 316.
moraju se uskladiti sa uslovima propisanim u odredbama ovog pravilnika
(osim odredaba l. 21, 22. i l. 311. 315.) u roku od deset godina od dana stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 316a.
Liftovi projektovani, odnosno ugraeni u zgrade pre stupaa na
snagu ovog pravilnika smatraju se usklaeni sa odredbama ovog pravilnika
14
209
d:\baci\03
ako su projektovani, odnosno ugraeni u zgrade u skladu sa tada vaeim

propisima i ako ispuavaju uslove propisane ovim pravilnikom za:
prilaznu stranu voznog okna u irini ulaza u kabinu;
vrata za odravae, nuni ulaz i pristup u vozno okno, izuzev mera
i materijala za izradu vrata;
zastakivae voznog okna, s tim da za povrine mae od 0,5 m i za
mae mere do 0, 5 m debina armiranog stakla moe biti najmae 4,5 mm;
sigurnosne ureaje u voznom oknu (kraja sklopka i sklopka
STOJ u jami voznog okna);
mehaniku vrstou i krutost vrata voznog okna, puna krila vrata
voznog okna i kontrolne otvore;
zabravu vrata i kontrolu zatvorenosti vrata, s tim da se omogui
odbravivae vrata voznog okna spoa pomou specijalnog trouglastog
kua bar na krajim stanicama;
vrata kabine, s tim da ne mora biti ispuen uslov iz lana 93. ovog
pravilnika i da za brzine od 1, 2 m/s krila kabinskih vrata mogu biti
reetkasta, tako da rastojae izmeu vertikalnih letvi ne bude vee od 70
mm;
vrata i kapak za nuni izlaz iz kabine;
glavne sklopke i sklopke u mainskoj prostoriji;
uzemee, zatitu od previsokog napona dodira i zatitu od
atmosferskog praea;
zatitu od elektrine greke;
ureaj za uzbunu;
odbojnike iz lana 174. ovog pravilnika, s tim da se odbojnici bez
priguea mogu koristiti za brzine do 1, 2 m/s;
uslove iz lana 19. stav 3, lana 20. st. 1. i 2, lana 39. st. 2. i 3, l.
44, 74, 84. i 85, lana 113. st. 1. i 2, l. 134. i 137, lana 151. stav 2, l. 164. i
165, lana 172. stav 1, l. 181, 213, 249, 271, 272. i 273, osim za boje, i l. 274,
275, 276, 277, 278, 279, 280, 281, 283, 286, 290, 312, 313. i 314. ovog pravilnika,
a za liftove nameene iskuivo za prevoz tereta bez pratioca i uslova
iz lana 74. stav 8. ovog pravilnika.
lan 316b.
Liftovi koji se ugrauju u graevinski zavrene zgrade ili u zgrade
ija je izgrada otpoela pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika
moraju se uskladiti sa uslovima propisanim ovim pravilnikom, osim sa
uslovima iz lana 3. stav 2, lana 6, lana 10. stav 1, lana 19. stav 2, lana
38. stav 1, lana 40. stav 1, lana 46, lana 75. stav 1, lana 82. i lana 93.
stav 2. ovog pravilnika.
Pri usklaivau liftova iz stava 1. ovog lana sa uslovima propisanim ovim pravilnikom moe se odstupiti od:
lana 7. ovog pravilnika, s tim da rastojae izmeu nivoa dve
uzastopne stanice ili izmeu stanice i vrata za nuni ulaz bude najvie
15 m;
lana 25. ovog pravilnika, ali samo za napojni vod uz odgovarajue
mere zatite;
lana 29. ovog pravilnika, s tim da se sprovedu odgovarajue mere
zatite;
210
d:\baci\03
lana 34. ovog pravilnika, s tim da je usklaen sa l. 312, 313. i 314. i

da visina prilaza omoguava bezbedan pristup;
lana 37. i lana 39. stav 1. ovog pravilnika, s tim da je obezbeeno
bezbedno opsluivae opreme;
lana 51. stav 1. ovog pravilnika, s tim da svetla visina vrata
voznog okna ne moe biti maa od 1, 8 m;
lana 72. ovog pravilnika, s tim da ista visina unutraosti kabine ne sme biti maa od 2 m, a svetla visina ulaza u kabinu ne maa od 1, 8
m;
lanova kojima se propisuje zastakee, s tim da za povrine mae
od 0, 5 m i za mae mere do 0, 5 m debina armiranog stakla moe biti
najmae 4, 5 mm.
lan 317.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae:
1) odredbe l. 1. do 196. i l. 213. do 215, osim l. 69, 70, 82. stava 5, l.
91. i 162. Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za liftove
(Slubeni list SFRJ, broj 51/70);
2) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove sa ureajem za
kontrolu smaea brzine pri ulasku kabine u dou kraju stanicu Slubeni list SFRJ, broj 6/80.
lan 318.
14*
211
d:\baci\04
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA FASADNE LIFTOVE NA
ELEKTRINI POGON*
I. UVODNE ODREDBE
lan 1.
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri proizvodi,
ugradi, korieu i odravau fasadnih liftova na elektrini pogon
(u daem tekstu: fasadni liftovi);
2) nain oznaavaa i obeleavaa fasadnih liftova koji je znaajan za bezbednost i zatitu ivota i zdrava udi;
3) tehnike mere zatite od tehniko-tehnolokih nezgoda;
kontrole fasadnih liftova:
5) nain rukovaa fasadnim liftovima, nain ihovog odravaa i
obaveznost uputstva o rukovau fasadnim liftovima i ihovom odravau, kao i blii sadraj tehnikog uputstva;
i kvaliteta fasadnih liftova i nain ihovog ispitivaa;
7) isprave koje prate fasadne liftove u prometu, odnosno pri isporuci.
lan 2.
Pod fasadnim liftovima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se
trajno ugraena postrojea na zgradi, nameena prau i odravau fasade
i, u tu svrhu, prevozu radnika, materijala i alata, sa definisanom i jasno
oznaenom nosivou, koja se preko odgovarajuih ureaja na elektrini
pogon vertikalno i horizontalno kreu po fasadi.
*
212
d:\baci\04
II. DIMENZIONISAE FASADNOG LIFTA I EGOVO

POSTAVAE
lan 3.
Projekt fasadnog lifta sadri:
1) projektni zadatak;
2) tehniki opis;
3) predmet i predraun;
4) specifikaciju materijala;
5) podatke neophodne za prikuak za elektrini dovod energije;
6) proraun: nosee eline uadi, vue, doputenog pritiska izmeu
ueta i leba uetae, vratila vune uetae, osovine pomone uetae, buba na sloeno naprezae, snage motora za dizae, snage motora za
kretae vozne naprave po stazi i proveru optereea toka vozne naprave,
brzine dizaa i brzine horizontalnog kretaa i voice sredstva za prenoee tereta;
7) podatke neophodne za zatitu od previsokog napona dodira;
8) crtee za postavae (ugradu), koji moraju sadrati:
a) horizontalni i vertikalni deta fasade, sa rasporedom glavnih
elemenata lifta;
b) horizontalni i vertikalni deta terase, sa rasporedom glavnih
elemenata vozne naprave;
9) funkcionalnu emu elektrinih veza pogona, upravaa i osvetea.
lan 4.
U proraunu vrstoe fasadnog lifta, sile koje nastaju usled
pravolinijski pokretanih delova u stau mirovaa moraju se pomnoiti
faktorom 1, 2.
Za udarnu povrinu vetra, po radniku na fasadnom liftu, proraunava se 0, 75 m.
Ako je fasadni lift u radnom poloaju, vrednost sile vetra proraunava se sa 300N/m za fasadni lift i za radnike u emu.
Ako su naleti vetra jai od 15 m/s, zabrauje se rad na fasadnom
liftu. U tom sluaju fasadni lift se garaira na terasi.
lan 5.
Fasadni lift mora biti projektovan tako da pristup egovoj opremi
na graevinskom objektu bude bezbedan i da se odgovarajuim tehnikim
merama sigurnosti pri postavau iskui mogunost da se on surva.
Delovi fasadnog lifta postavaju se na graevinski objekt ravnog
krova (terasu), koji moe bezbedno izdrati optereee odgovarajueg
postrojea fasadnog lifta i opreme i na ijoj fasadi nema ispupea koja
bi onemoguavala bezbednu putau, odnosno bezbedno kretae sredstava za
prenoee tereta po fasadi.
Sredstvo za prenoee tereta mora biti konstruisano tako da je ulaee i izlaee bezopasno.
Na delu terase po kome se kree ureaj za dizae mora postojati
slobodan razmak izmeu zgrade i pokretnih delova lifta, irine najmae
0, 4 m i visine najmae 1, 8 m, da bi se omoguio prilaz opremi.
213
d:\baci\04
lan 6.
Sredstvo za prenoee tereta podie se i sputa pomou motora.
Dozvoene su dve vrste pogona: pomou buba i pomou pogonske
uetae.
lan 7.
Iznad najveeg mogueg radnog poloaja sredstva za prenoee tereta,
u svim poloajima strele, mora da postoji prelazni put od najmae 0, 2 m.
Posle aktiviraa kraje sklopke pogonskog ureaja za dizae,
rastojae izmeu strele i sredstva za prenoee tereta ne sme biti mae
od 0, 1 m.
lan 8.
Brzina dizaa sredstva za prenoee tereta moe da iznosi do 0,3
m/s, a brzina sputaa do 0,35 m/s.
lan 9.
Radna sposobnost pogonske uetae utvruje se prema propisima o
jugoslovenskom standardu za proraun pogonske uetae i proverava se
praktino.
lan 10.
Zatezni teg slobodnog kraja ueta mora se postaviti tako da bez
obzira na promenu poloaja strele ue bude uvek zategnuto.
lan 11.
lebovi pogonske uetae ne smeju promeniti oblik.
lan 12.
Uad moraju biti osigurana tako da ne mogu da iskau iz lebova i da
strana tela ne mogu da upadaju izmeu leba i ueta.
lan 13.
lebovi na bubu za uad moraju biti glatki, zaobeni i narezani u
obliku spirale.
Poluprenik leba za ue ne sme iznositi mae od 0,53 d ni vie od
0,57 d, pri emu d oznava prenik ueta.
Nagib ueta u odnosu na leb ne sme biti vei od 4o.
Dozvoeno je namotavae uadi na buba u vie slojeva, s tim da
budu pravilno namotani (na primer, pomou ureaja za namotavae).
lan 14.
Na bubu se mora nalaziti ureaj za iskuivae pogona koji stupa u
dejstvo kad jedno ue prekorai predvienu visinu namotavaa.
lan 15.
Prenik buba za uad, mora biti jednak najmae dvadesetpetostrukom preniku meren od ose do ose ueta.
214
d:\baci\04
lan 16.
Na ureajima za dizae moraju se nalaziti dva meusobno nezavisna
mehanika sistema koea.
lan 17.
Sistem za koee mora automatski dejstvovati ako prestane dovod
struje ureaju za dizae i ako je iskuena struja upravaa fasadnim
liftom.
lan 18.
Koee se mora vriti elektromehanikom konicom koja dejstvuje
treem.
lan 19.
Svaki sistem za koee mora biti izraen tako da pri nazivnoj
brzini zakoi sredstvo za prenoee tereta optereeno sa 150% nazivnog
tereta.
lan 20.
Sigurnosni sistem konice mora automatski stupiti u dejstvo najdocnije kad brzina sputaa sredstva za prenoee tereta dostigne 0,5
m/s.
lan 21.
Sigurnosni sistem konice mora biti neposredno, u celini, povezan
mehanikim putem sa posledim prenosnim elementom ureaja za dizae
ili mora delovati neposredno na nosee sredstvo.
lan 22.
Za otkoivae konice mora biti obezbeeno stalno napajae
elektrinom strujom.
Struja kojom se vri otkoivae iskuuje se sa najmae dva meusobno nezavisna elektrina sklopna aparata, s tim to se mogu koristiti
isti sklopni aparati kojima se prekida dovod elektrine energije ureaju
za dizae.
Ako se za vreme mirovaa fasadnog lifta na jednom od sklopnih aparata ne razdvoje kontakti, mora se spreiti ponovno pokretae fasadnog
lifta, a najdocnije prilikom sledee promene smera kretaa.
Koee mora uslediti odmah posle razdvaa elektrinog strujnog
kola konice, s tim to se dejstvo dioda ili kondenzatora koji se paralaleno prikuuju na namotaj kalema konice ne uzima u obzir zbog odlagaa trenutnog koea.
lan 23.
Kona sila ostvaruje se pomou opruge ili tegova.
Ako se sistem za koee nalazi na sredstvu za prenoee tereta, on
ne sme biti sa tegovima za ostvaree kone sile.
lan 24.
Zabraena je upotreba konice sa trakom.
215
d:\baci\04
lan 25.
lan 26.
Pogonski ureaj za dizae sredstva za prenoee tereta mora se
iskuiti pre nego to stupi u dejstvo konica ili se ukui hvataki
ureaj.
lan 27.
Ureaj za runo pokretae fasadnog lifta u sluaju potrebe mora se
podesiti tako da se konice mogu osloboditi runo i da se sredstvo za prenoee tereta optereeno nazivnim teretom, bez pogonske energije, moe
pokretati runo.
Sila potrebna za runo dizae sredstva za prenoee tereta sa
nazivnim teretom ne sme biti vea od 400 N.
lan 28.
Pri iskuivau ureaja za runo otkoivae konica mora automatski stupiti u dejstvo.
lan 29.
Ureaj za runo pokretae sredstva za prenoee tereta mora biti u
obliku punog toka sa glatkom dodirnom povrinom ili u obliku ruice
za okretae.
lan 30.
Ureaj za runo pokretae sredstva za prenoee tereta i ureaja za
runo otkoivae moraju biti pristupani samo struno osposobenim
licima koja rade na fasadnom liftu.
Smerovi obrtaa ureaja za runo pokretae sredstva za prenoee
tereta moraju biti jasno oznaeni.
lan 31.
Za strele koje nisu vrsto usidrene i za slobodno postavene strele
proraunava se stabilnost.
Za strele koje nisu vrsto usidrene moraju biti ispueni sledei
uslovi:
1) ni u jednom od moguih poloaja mirovaa i rada ne sme se vrednost
stabilnosti smaiti ispod 120%.
2) pri priblinom odreivau stabilnosti za sve mogue radne poloaje treba uzeti u obzir najvei moment sile prevrtaa od:
a) 150% nazivnog optereea od mase sredstva za prenoee tereta i
mase koja se prenosi, koje optereuju pogonski ureaj. Zbog udara pri
koeu, sreda vrednost goreg zbira mora se pomnoiti faktorom
najmae 1,5;
b) dejstva hvatakog ureaja;
v) vetra;
216
d:\baci\04
Izuzetno od odredbe pod a) take 2. stava 2. ovog lana, ne mora se

faktor udara pri koeu uzeti u obzir za poloaje koji ne odgovaraju radnim poloajima u kojima se sredstvo za prenoee tereta ne moe survati;
3) nenamerna promena poloaja strele mora biti onemoguena.
Za slobodno postavene strele moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) moraju se predvideti odreene dodirne povrine oslonaca;
2) rasponi i raspored protivtegova strele moraju biti odreeni
konstrukcijom;
3) za razliite raspone i nosivosti moraju se na svakoj streli vidno
postaviti trajno ugraene tabele sa oznakama nazivne nosivosti.
lan 32.
Kraji poloaji strele sa promenivim rasponom moraju se mehaniki ograniiti.
Pri promeni raspona strele pomou motorne snage, sredstvo za prenoee tereta ne sme se kretati brze od 0,2 m/s.
lan 33.
Pri kretau strele blizu krajih poloaja, servomotorni pogon ne
sme izazvati nikakva oteea fasadnog lifta.
Ako usled kvarova na sastavnim delovima strele zbog enog premetaa nastupi poveae raspona usled pojave momenata sile tereta, moraju
1) ako se upotrebe elina uad ili lanci, moraju se upotrebiti
najmae dva ueta ili dva lanca, i to za svaki nezavisno pokretani krak
strele. Ako se upotrebe elina uad za promenu raspona strele, mora se
koristiti pogon pomou buba za uad. Za promenu raspona strele nije
dozvoen pogon pomou pogonske uetae;
2) ako posledi prenosni deo strele nije samokoei, moraju
postojati meusobno nezavisni sistemi koea, koji se sastoje od jedne
pogonske konice i jedne sigurnosne konice.
Sigurnosna konica mora se automatski ukuiti najdocnije kad
sredstvo za prenoee tereta dostigne brzinu od 0, 3 m/s;
3) ako se upotrebe hidraulini servocilindri, mora se osigurati da
pri pucau voda pod pritiskom ili otkazivau jednog komandnog dela
ispred cilindra, brzina sredstva za prenoee tereta ne iznosi vie od
0, 3 m/s;
4) ako se optereee prihvata jednostrukim lancima, oni moraju
imati najmae desetostruku sigurnost na lom;
5) ako se optereee prihvata elinim uadima, ona moraju imati
najmae etrnaestostruku sigurnost na lom.
Nije dozvoena upotreba obinih lanaca i pneumatskih cilindara.
lan 34.
Brzina voe vozne naprave sa motornim pogonom ne sme iznositi
vie od 0, 3 m/s.
217
d:\baci\04
lan 35.
Vozne naprave mogu imati vrsto ugraene voice ili se mogu
kretati po odgovarajuoj putai i moraju ispuavati sledee uslove:
1) ako su sa motornim pogonom, moraju se automatski zakoiti i
drati u stau mirovaa;
2) ako su bez motornog pogona, moraju imati konicu ili neki ureaj
za zaustavae;
3) ako se kreu po vrsto ugraenim voicama, moraju biti osigurani
tako da ne mogu iskliznuti;
4) ako se ne kreu po vrsto ugraenim voicama, mogu se upotrebiti
samo ako je graevinski objekt konstruisan tako da je nemogu pad prilikom voe ili se moraju kretati po odreenoj putai pomou voica za
pravac ili pomou posebnih ureaja za upravae.
Ureaji za spreavae zanoea od vetra moraju delovati u svim
poloajima vozne naprave.
lan 36.
Na voznoj napravi na motorni pogon kojom se uprava iz sredstva za
prenoee tereta mora biti ugraen jedan akustiki signalni ureaj koji
se automatski ukopava za vreme enog kretaa.
lan 37.
Ispred tokova vozne naprave, na ramu, mora se postaviti otklonilac, s tim da egovo rastojae od vozne staze u optereenom stau ne sme
iznositi vie od 20 mm.
lan 38.
Za voznu napravu nije dozvoena upotreba tokova sa pumpanim
gumama.
III. NOSEA SREDSTVA
lan 39.
Kao nosea sredstva mogu se upotrebavati samo elina uad.
lan 40.
elina uad moraju biti zatiena od korozije (na primer,
pocinkovaem).
lan 41.
Sredstvo za prenoee tereta mora biti obeeno na najmae dva
meusobno nezavisna ueta.
Pri kidau jednog ueta, nagib sredstva za prenoee tereta ne sme
biti vei od 15o.
lan 42.
Uad se ne smeju vui preko krutih elemenata za skretae.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoena je upotreba krutih
elemenata za skretae, odnosno voee ueta na ureaju za kompenzaciju
optereea:
218
d:\baci\04
1) ako su elementi za skretae i voee izraeni od mekeg materijala nego ue;

2) ako poluprenik savijaa ueta nije mai od 50 d;
3) ako otklon ueta ne iznosi vie od 20o.
lan 43.
Za noseu elinu uad moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) nazivni prenik mora da iznosi najmae 6, 5 mm, a za fasadne
liftove sa pogonskom uetaom prenik ueta mora da iznosi najmae 8
mm;
2) nazivna zatezna vrstoa ice mora da iznosi:
a) najmae 1570 MPa, a ne sme da iznosi vie od 1770 MPa za uad iste
zatezne vrstoe ica.
prema propisima o jugoslovenskim standardima za elinu uad, prema
kojima mora da se vri i ispitivae.
lan 44.
Koeficijent sigurnosti nosee eline uadi mora da iznosi
najmae 14.
lan 45.
Krajevi nosee eline uadi moraju biti privreni za sredstvo
za prenoee tereta pomou zalivaa u konine ahure, pomou posnate
konine ahure ili drugim sistemom iste sigurnosti.
Za vezivae krajeva eline uadi zabraena je upotreba stezaa za
elinu uad.
Nosivost elemenata za privrivae kraja noseeg elinog ueta
mora iznositi najmae 80% od nosivosti noseeg elinog ueta.
lan 46.
lan 47.
Uad se privruju za pogonski buba pomou klina, pomou
najmae dva stezaa ili drugim sistemom iste sigurnosti.
IV. SREDSTVO ZA PRENOEE TERETA
lan 48.
Sredstvo za prenoee tereta je deo fasadnog lifta kojim se prevoze
radnici i prenosi materijal potreban za rad.
Iznad povrine na kojoj se stoji u sredstvu za prenoee tereta, u
svim radnim poloajima slobodna visina mora iznositi najmae 1, 8 m.
219
d:\baci\04
lan 49.
Povrina na kojoj se stoji u sredstvu za prenoee tereta mora biti
izraena od vrstog materijala, ne sme biti klizava i mora izdrati optereee od najmae 200 kg/m, i to na najnepovonijem mestu, na rastojau od
najvie 0, 35 m, mereno od unutrae ivice ograde sredstva za prenoee
tereta.
lan 50.
Horizontalna preaga ograde na sredstvu za prenoee tereta mora
se dimenzionisati za horizontalna optereea pokretnog tereta od
najmae 30 kg po radniku, a meusobno rastojae tereta u proraunu mora
iznositi 0, 5 m.
lan 51.
Ako sredstvo za prenoee tereta ima prepuste u odnosu na oslonce
veaa o noseu uad, egova sigurnost protiv prevrtaa rauna se sa
nazivnom nosivou uveanom za 50%.
Dozvoeni nagib sredstva za prenoee tereta moe iznositi najvie 15o.
lan 52.
Spojevi sredstva za prenoee tereta koji se mogu rasklopiti,
moraju u rasklopenom stau initi vrstu i sigurnu celinu.
Za obezbeee spojnih veza sredstva iz stava 1. ovog lana mogu se
upotrebiti samo delovi koji se u upotrebi ne deformiu.
lan 53.
Sredstvo za prenoee tereta mora biti sa svih strana obuhvaeno
podnonim preagama, najmae visine 0, 20 m i mora imati ogradu sa svih
strana na visini od najmae 1, 1 m ili sa zade strane najmae 1, 2 m, a na
ostalim stranama najmae 1 m.
Sredstvo za prenoee tereta mora biti ograeno do 1 m iznad poda
limom, perforiranim limom, ianom mreom ili slinim materijalom,
a otvori (okca) ne smeju biti vei od 25 mm x 25 mm.
lan 54.
Ako se prostoru ispod sredstva za prenoee tereta ne moe prii,
sredstvo za prenoee tereta moe biti bez ograde iz stava 2. lana 53.
ovog pravilnika, s tim da rastojae horizontalno postavenih preaga na
emu ne iznosi vie od 0, 30 m.
Ako se prostoru ispod sredstva za prenoee tereta moe prii, na
tlu ispod ega mora se postaviti ograda kojom se spreava kretae lica i
natpis ZABRAEN PROLAZ! RAD NA VISINI.
Svaka pristupana strana ograenog prostora mora iznositi najmae
po jedan metar vie od osnove sredstva za prenoee tereta.
lan 55.
Otvori ulaza u sredstvo za prenoee tereta mogu da budu samo do
polovine visine ograde, mereno od gore ivice ograde, moraju da budu
zatvoreni i ne smeju da se otvaraju napoe. Ureaji za zatvarae moraju
220
d:\baci\04
biti obezbeeni tako da se ne mogu nenamerno otvarati. Upotreba lanaca

ili uadi kao zavese nije dozvoena.
lan 56.
Pod sredstva za prenoee tereta ne sme biti izbuen ili klizav.
Voda mora da otie, a odvodi moraju biti izvedeni tako da predmeti ne
mogu da propadaju kroz pod.
lan 57.
Ako se prostoru ispod sredstva za prenoee tereta ne moe prii,
na podu sredstva za prenoee tereta mogu se nalaziti otvori veliine
najvie 25 mm x 25 mm.
lan 58.
Na ogradi ili podu sredstva za prenoee tereta mora biti obezbeeno mesto za privree sigurnosne opreme.
Predmeti za rad koji se prenose van ograde sredstva za prenoee
tereta moraju biti dobro privreni.
Sredstvo za prenoee tereta u stau mirovaa mora biti vrsto
privezano.
V. VOICE
lan 59.
Sredstvo za prenoee tereta moe se voditi pomou stabilnih
elinih voica, zategnute uadi ili zategnute ice.
Ako je visina dizaa, odnosno putaa rada vea od 60 m od osnove tereta, sredstvo za prenoee tereta mora se voditi du cele putae.
lan 60.
Ako postoje hvataki ureaji, voice moraju odgovarati uslovima
rada hvatakog ureaja ili odgovarajuih sigurnosnih ureaja.
lan 61.
Voice ili uad na koje deluju hvataki ureaji, kao i ihova privrea i potporne konstrukcije, pa i sami hvataki ureaji, moraju se
proraunati tako da izdre optereee koje je u odnosu na zbir mase sredstva za prenoee tereta i mase nazivnog optereea, uveano za:
1) petostruki iznos ako je u pitau hvataki ureaj za trenutno
koee;
2) trostruki iznos ako je u pitau hvataki ureaj za trenutno
koee sa prigueem;
3) dvostruki iznos ako je u pitau hvataki ureaj za postupno
koee.
221
d:\baci\04
VI. HVATAKI UREAJ

lan 62.
Hvataki ureaj mora delovati na stabilne voice ili na elinu
uad za hvataki ureaj.
Ako se uad hvatakog ureaja pri egovom stupau u dejstvo zaglavuju, moraju se postaviti elina uad sa elinim jezgrom.
lan 63.
Hvataki ureaj, pomou graninika brzine, mora stupiti u dejstvo
najdocnije pri brzini sputaa sredstva za prenoee tereta od 0, 5 m/s.
Hvatakim ureajem mora se zaustaviti sredstvo za prenoee tereta
i drati u stau mirovaa odupiraem o voice ili o elinu uad za
hvataki ureaj i kad je nazivno optereee poveano za 50%.
lan 64.
Hvataki ureaj ne sme se otputati pomou poteznih opruga ili
pomou tegova.
lan 65.
Na fasadnim liftovima bez mehanikog sigurnosnog ureaja protiv
prevrtaa ne sme se nalaziti hvataki ureaj.
lan 66.
Zabraeno je da hvataki ureaj dejstvuje dok se sredstvo za prenoee tereta kree nagore.
lan 67.
Pri dejstvu hvatakog ureaja na uad za hvataki ureaj, put sredstva
za prenoee tereta ne sme biti dui od 2 m.
elina uad za hvataki ureaj moraju imati najmae 8 puta veu
sigurnost u odnosu na raunsku silu kidaa pri dinamikom optereeu.
lan 68.
Delovi hvatakog ureaja koji su izloeni habau moraju se posle
svakog stupaa u dejstvo pregledati i zameniti ako su oteeni.
lan 69.
Na ispravan rad hvatakog ureaja ne smeju uticati atmosferske
prilike i zapranost.
lan 70.
Hvataki ureaj otputa se kretaem sredstva za prenoee tereta
nagore, s tim to mora odmah posle otputaa biti osposoben za normalan rad.
lan 71.
Na hvatakom ureaju mora se nalaziti elektrini sigurnosni ureaj
kojim se prekida linija upravaa i zaustava pogon fasadnog lifta kad
se hvataki ureaj aktivira. Elektrini sigurnosni ureaj hvatakog ure-
222
d:\baci\04
aja mora se prinudnim putem drati odvojeno sve dok se delovi hvatakog
ureaja ne oslobode.
VII. GRANINIK BRZINE
lan 72.
kad se dostigne brzina od 115% nazivne brzine.
lan 73.
Sila stupaa u dejstvo graninika brzine mora biti jednaka najmae
dvostrukoj sili potrebnoj za stupae u dejstvo hvatakog ureaja, s tim da
ne sme iznositi mae od 300 N.
lan 74.
Na graniniku brzine za stupae u dejstvo hvatakog ureaja mora
biti vidno obeleen smer obrtaa.
Graninik brzine mora biti atestiran, plombiran i zatien od neovlaenog podeavaa ureaja za aktivirae.
lan 75.
Graninikom brzine, pomou elektrinog sigurnosnog ureaja, iskuuje se pogon fasadnog lifta pre nego to brzina sredstva za prenoee
tereta u smeru nadole dostigne brzinu stupaa u dejstvo graninika
brzine.
VIII. ODBOJNICI
lan 76.
Ako su uad za hvatake ureaje kraa od mogue putae sredstva za
prenoee tereta, moraju se postaviti odbojnici na krajevima te uadi.
lan 77.
Ako postoje voice za voee sredstva za prenoee tereta, moraju
se postaviti odbojnici na doem kraju putae.
lan 78.
Odbojnici moraju biti elastini i dimenzionisani tako da zaustave
sredstvo za prenoee tereta koje se kree nagore nazivnom brzinom i koje
je optereeno nazivnim teretom.
lan 79.
Ako na doem krajem poloaju putae sredstva za prenoee tereta postoji elektrini sigurnosni ureaj za zaustavae fasadnog lifta,
odbojnici nisu obavezni.
223
d:\baci\04
IX. SKLOPKE ZA ZAUSTAVAE U KRAJIM POLOAJIMA I

KRAJA SKLOPKA
lan 80.
Svi smerovi kretaa fasadnog lifta moraju biti ogranieni
sklopkama za zaustavae. Sklopka za zaustavae na krajim poloajima
stupa u dejstvo neposredno, prinudnim putem.
lan 81.
Pogonski ureaji kojima se die i sputa sredstvo za prenoee
tereta i uprava strelom moraju se prinudno zaustavati.
Ako sredstvo za prenoee tereta pree najvii ili najnii mogui
radni poloaj, zaustavae se obava pomou krajih sklopki za zaustavae.
lan 82.
Kraje sklopke za zaustavae moraju stupiti u dejstvo to je mogue
blie krajim poloajima pre nego to sredstvo za prenoee tereta,
strela ili vozna naprava dodirnu odbojnike, s tim da ne smeju izazvati
iskuee fasadnog lifta iz pogona.
lan 83.
Sklopke za zaustavae u krajim poloajima i kraje sklopke
moraju biti meusobno nezavisne. Naprave za aktivirae moraju biti izvedene i postavene tako da se pri kvaru jedne ne iskui i druga.
lan 84.
Sklopke za zaustavae u krajim poloajima nisu obavezne ako je
prelaee krajih poloaja spreeno konstrukcionim reeem pogona.
Odredba stava 1. ovog lana odnosi se na hidraulini pogon fasadnog
lifta ako postoje ventili za ograniavae pritiska.
lan 85.
Ako sredstvo za prenoee tereta pri kretau nadole moe da
nasedne, moraju postojati automatski ureaji koji se aktiviraju pri nasedau i osiguravaju sredstvu za prenoee tereta kretae samo nagore.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na sredstvo za prenoee
tereta ako se ono postavi na voznu napravu pri garairau.
lan 86.
Ako se sredstvo za prenoee tereta pri kretau nagore zaglavi,
moraju postojati automatski ureaji koji se aktiviraju i osiguravaju sredstvu za prenoee tereta samo kretae nadole.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na sredstvo za prenoee
tereta sa davaima komandi za podizaa.
lan 87.
Pogoni za podizae moraju se iskuivati automatski kad se aktiviraju ihovi sistemi sigurnosnog koea.
224
d:\baci\04
Svi pogoni automatski se iskuuju kad sistem sigurnosnog koea

aktiviraju regulacioni ureaji strele ili hvataki ureaji.
lan 88.
Ako se vodovodima ne obuhvata cela oblast kretaa fasadnog lifta,
ona se mora ograniiti pomou ureaja za iskuivae.
lan 89.
Ako je sredstvo za prenoee tereta uvedeno u voice i ako u emu
postoje davai komandi za horizontalnu vou i luno kretae, mora se
najdocnije kad pree 1 m od zavrenog uvoea, pomou jednog nezavisnog
ureaja za iskuivae, spreiti dae kretae sredstva za prenoee
tereta dejstvom egovih ureaja za horizontalnu vou i luno kretae.
lan 90.
Ako ne postoje odbojnici na voicama, kretae sredstva za prenoee tereta mora se spreiti pomou elektrinih sigurnosnih ureaja
pre nego to ono doe do doeg kraja voica.
X. ELEKTRINA INSTALACIJA
lan 91.
e prikueno.
lan 92.
Otpornost izolacije izmeu provodnika, kao i izmeu provodnika i
zeme, mora biti vea od 1000 /V, i iznositi najmae:
1) 500000 za energetska strujna kola i za sigurnosna strujna kola;
2) 250000 za ostala strujna kola (upravae, osvetee, itd.).
lan 93.
Elektrina strujna kola upravaa napajaju se naponom do 50 V iz
bezbednosnog transformatora za razdvajae.
lan 94.
2) DC2 za kontaktore jednosmernih strujnih kola.
da se 10% od ukupnog broja ukuivaa i iskuivaa moe izvesti strujom pokretaa motora.
Ako se glavnim kontaktorima uprava pomou pomonih kontaktora,
pomoni kontaktori moraju odgovarati kategoriji upotrebe:
1) AC11 u naizmeninim strujnim kolima;
2) DC11 u jednosmernim strujnim kolima.
15
225
d:\baci\04
lan 95.
Za glavne i pomone kontaktore moraju biti ispueni sledei
uslovi:
Ako se, umesto pomonih kontaktora, u sigurnosnom strujnom kolu
upotrebavaju releji za upravae glavnim kontaktorima, moraju biti
ispueni uslovi iz stava 1. ovog lana, s tim to se nepotpuno privlaee
kotve ne uzima u obzir pri razmatrau greaka.
lan 96.
Pogonski motori koji se napajaju direktno iz mree moraju se zatititi od struja preoptereea i struja kratkog spoja.
Ako otkae jedna faza elektrinog napajaa, mora se spreiti oteee na motoru.
Motori koji se napajaju direktno iz mree moraju biti zatieni
pomou automatskih ureaja, kojima se istovremeno iskuuju svi aktivni
(fazni) provodnici.
Zatitne ureaje moe ponovo da ukui samo struno lice.
Ako ureaj za iskuee prekomerne struje funkcionie na bazi
poviea temperature u namotajima motora, dozvoeno je da se ponovno
ukuee izvri automatski, poto se dovono ohlade namotaji motora.
lan 97.
Na pogonskom ureaju fasadnog lifta mora se nalaziti jedna glavna
sklopka kojom se istovremeno na svim polovima prekida dovod struje
liftu, a koja mora biti dimenzionisana za najjau struju dozvoenu u
normalnom pogonu lifta.
Glavna sklopka mora vrsto stajati u poloaju ukuea i iskuea i mora biti spojena ispred pomonih vodova.
Na glavnoj sklopki mora se postaviti oznaka: GLAVNA
SKLOPKA, a poloaj ukuena i iskuena moraju biti jasno obeleeni.
Posle rada, glavna sklopka se zakuava u iskuenom poloaju.
XI. ELEKTRINI VODOVI
lan 98.
Presek napojnih vodova do pogonskog ureaja fasadnog lifta, kao i
vodova glavnog strujnog kola od pogonskog ureaja do sredstva za prenoee tereta, mora biti dimenzionisan prema ekvivalentnoj struji
ciklusa, a pad napona mora biti proveren prema polaznoj struji i mora da
odgovara propisima o jugoslovenskim standardima za instalacione provodnike.
Pad napona u napojnom vodu ne sme biti vei od 5% pri stavau
fasadnog lifta u pokret.
226
d:\baci\04
lan 99.
Presek provodnika elektrine instalacije fasadnog lifta izraenih od bakra, koji ulaze u sastav sigurnosnog strujnog kola ili nekog drugog
kola prikuenog sigurnosnom strujnom kolu, mora da iznosi najmae 0, 75
mm.
Presek provodnika za upravae fasadnim liftom, signalizaciju i
telefon i provodnika veza elektronskih upravakih ureaja izraenih
od bakra, mora da iznose najmae 0, 5 mm.
Presek provodnika za osvetee mora da iznosi najmae 1 mm.
elina nosea uad sa elektrinim vodovima dozvoena su kao
nosee sredstvo samo za pogon sa bubem, pri emu provodnici moraju biti
od bakarnih strukova koji odgovaraju naponu od najmae 250 V.
lan 100.
Ako su u pitau pokretni vodovi za upravae fasadnim liftom, za
vodove za elektrine sigurnosne ureaje, zajedno sa drugim vodovima,
dozvoen je napon od 250 V prema zemi, ako se kao pokretni vodovi koriste vodovi za najmae srede mehaniko optereee.
Ako se sredstvo za prenoee tereta die na visinu do 25 m, moraju
se upotrebavati samonosei vodovi.
Ako se sredstvo za prenoee tereta die na visinu preko 25 m,
moraju se upotrebavati vodovi sa noseim delovima.
Pokretni vodovi moraju biti zatieni od oteea na jedan od
sledeih naina:
1) ako se upotrebava dobo za vodove sa automatskim namotavaem,
mora se obezbediti da vodovi ne mogu bono da iskoe;
2) ako se upotrebavaju vodovi koji se tegle ili visei vodovi, mora
se obezbediti da ihove putae budu bez prepreka i otrih ivica.
lan 101.
Klizni vodovi moraju biti pokriveni tako da se ne mogu dodirnuti i
na ima se moraju nalaziti natpisi sa odgovarajuim upozoreem, na rastojaima do 10 m.
Elektrini vodovi moraju biti izolovani materijalom koji ima
veliku otpornost na staree.
lan 102.
Na elektrinoj instalaciji fasadnog lifta moraju se oznaiti
provodnici i prikune stezake.
Spojnice, stezake i prikunice moraju biti smetene u posebnim
ormariima ili na odgovarajuim tablama.
lan 103.
Ako posle iskuivaa glavne sklopke fasadnog lifta pojedine prikune stezake ostanu pod naponom veim od 50 V, one se moraju jasno
oznaiti i odvojiti od stezaki koje nisu pod naponom veim od 50 V.
15*
227
d:\baci\04
lan 104.
Prikune stezake iji sluajni kratki spoj moe prouzrokovati
opasno pogonsko stae fasadnog lifta moraju se jasno meusobno odvojiti,
ak i ako su izraene tako da je iskuena ta opasnost.
lan 105.
Platevi i drugi zatitni slojevi izolovanih provodnika i kablova
moraju se pri polagau uvlaiti u kuita aparata da bi se obezbedila
kontinuirana mehanika zatita.
Vodovi spojeni sa elektrinim sigurnosnim ureajima moraju se
mehaniki zatititi ako postoji opasnost da ih otete pokretni delovi
fasadnog lifta ili otre ivice kuita.
lan 106.
Ako se u istu instalacionu ili zatitnu cev polau elektrini
provodnici razliitih napona ili se u istom kablu ile kabla nalaze pod
raznim naponima, izolacija tih provodnika mora odgovarati najviem
naponu.
lan 107.
kolima moraju se izraditi i rasporediti tako da nije mogue zameniti spojeve, osim ako se oni razdvajaju ili spajaju pomou alata.
XII. ZATITA OD ELEKTRINIH GREAKA
lan 108.
Opasno pogonsko stae fasadnog lifta ne sme nastupiti usled pojave
bilo koje od nie navedenih greaka:
1) nestanka napona;
2) nedozvoeno velikog pada napona;
3) gubitka elektrine provodnosti voda;
4) spoja sa masom ili sa zemom;
5) kratkog spoja ili prekida u elektrinim delovima kao to su
releja;
7) nevraaa kotve kontaktora ili releja u poetni poloaj
(lepee kotve za jezgro);
9) nezatvaraa jednog kontaktnog dela;
10) zamene faza.
Greka navedena u taki 8. stava 1. ovog lana ne uzima se u obzir ako
su u pitau sigurnosne sklopke.
228
d:\baci\04
lan 109.
Ako se u sigurnosnom strujnom kolu pojavi spoj sa masom ili sa
zemom, mora se odmah zaustaviti pogon fasadnog lifta, odnosno spreiti
ponovno kretae posle prvog zaustavaa zbog pojave takvog spoja.
Ponovno putae fasadnog lifta u pogon moe izvriti samo
struno lice, posle otklaaa uzroka greke.
XIII. UPRAVAE
lan 110.
Kretae fasadnog lifta kontrolie se elektrinim putem.
Ako se komande daju pritiskom na dugmad, dugmad se moraju nalaziti u
zatienoj kutiji i ni jedan ureaj za upravae koji je pod strujom ne sme
biti pristupaan.
Upotreba uadi, uzica ili motki za davae komandi nije dozvoena.
lan 111.
Kuem prekidaa davai komandi se iskuuju ili se zakuavaju, a
ku se moe izvui samo u poloaju iskueno.
lan 112.
Svi pogoni za rad fasadnog lifta mogu biti ukueni dok su ukueni odgovarajui davai komandi.
Na davaima komandi moraju biti oznaeni smerovi kretaa.
lan 113.
Ako se fasadni lift ne pokree iz sredstva za prenoee tereta,
mora postojati mogunost sporazumevaa govorom i osmatraa izmeu
sredstva za prenoee tereta i upravakog mesta. Nezavisno od mogunosti sporazumevaa, u sluaju potrebe, mora postojati ureaj za signalizaciju.
lan 114.
Na sredstvu za prenoee tereta i na svim mestima na kojima se
nalaze elektrini davai komandi moraju postojati sklopke STOJ za zaustavae u sluaju potrebe, kojima se prekida dovod elektrine energije i
zaustavaju kretaa kojima se uprava sa tih mesta.
lan 115.
Sklopka STOJ mora biti bistabilna i izraena tako da se ome
zaustava pogon fasadnog lifta prinudno i trajno. Fasadni lift se moe
ponovo staviti u pogon samo namernom radom pomou sklopke STOJ.
Ako je u pitau preklopna sklopka STOJ koja je crveno obojena,
fasadni lift se zaustava pomeraem ruice nadole. Posle aktiviraa,
sklopka STOJ se ne sme automatski vratiti u poetni poloaj.
229
d:\baci\04
lan 116.
Na sredstvu za prenoee tereta mora postojati zvuni signalni ureaj za uzbunu nezavisan od elektrine mree.
Sa fasadnih liftova postavenih na graevinskim objektima ija je
visina dizaa vea od 25 m, mora se uti ureaj za uzbunu na odreenom
mestu na kome se za vreme rada stalno nalaze lica koja rade na graevinskom objektu.
Posebno se mora obezbediti i telefonska veza izmeu sredstva za
prenoee tereta i mesta iz stava 2. ovog lana. Umesto telefona, moe se
upotrebiti radio-telefon, na primer, tipa voki-toki.
Na mestu na graevinskom objektu na kome se nalazi ureaj za uzbunu,
mora se postaviti tablica sa natpisom SIGNAL ZA POMO, kao i
uputstvo za pruae pomoi.
lan 117.
Ureaj za uzbunu mora raditi i ako otkae glavni dovod struje pogonu.
lan 118.
Ureaj za uzbunu moe se napajati iz izvora koji je nezavisan od glavnog dovoda struje pogonu ili iz akumulatora.
Suve baterije ne smeju se koristiti kao izvor struje ureaja za uzbunu.
lan 119.
Elektrini sigurnosni ureaji moraju se prikuiti tako da budu
1) ne smeju se ugraditi u zemovod ili u zatitni provodnik;
2) ne smeju se paralelno spojiti sa bilo kakvim elektrinim
pogonskim sredstvima, izuzev u sluajevima predvienim ovim pravilnikom (na primer, namotaj kontaktora, releja itd.);
3) induktivne ili kapacitivne smete ne smeju izazvati greke u
radu elektrinih sigurnosnih ureaja, bilo da se jave u samom ureaju bilo
da dolaze spoa;
4) na izlazima elektrinih sigurnosnih ureaja sklopno stae se ne
sme promeniti usled ukuea drugih elektrinih aparata u isto strujno
kolo, to bi dovelo do opasnog pogonskog staa fasadnog lifta;
5) ureaj za pohraivae informacija ili za kaee ni u sluaju
kvara, ne sme uticati na zaustavae fasadnog lifta usled dejstva
elektrinih sigurnosnih ureaja;
elektrinom energijom mora se spreiti da se zbog ukuivaa ili iskuivaa pojave pogreni signali na izlazima elektrinih sigurnosnih ureaja.
Naponski udari koji se javaju pri pogonu fasadnog lifta i drugih
aparata prikuenih na mreu moraju se ograniiti da ne bi tetno delovali na elektronske komponente.
lan 120.
Za sigurnosne sklopke moraju biti ispueni sledei uslovi:
230
d:\baci\04
1) kontakti sigurnosnih sklopki moraju se mehaniki razdvajati pri

delovau sigurnosne sklopke;
2) sigurnosne sklopke moraju biti zatiene tako da se ne mogu
dodirnuti ako nisu ugraene u neki ureaj kojim su zatiene;
3) sigurnosne sklopke moraju biti konstruisane za nazivni izolacioni napon od 250 V, ako je ihovim ugraivaem postignut stepen mehanike zatite najmae IP 4X, odnosno za nazivni izolacioni napon od 500
V, ako je stepen mehanike zatite mai od IP 4X;
4) ako je stepen mehanike zatite mai od IP 4X, puzne staze i vazduni razmaci moraju iznositi najmae 6 mm, a zazori izmeu kontakata
(radnih), posle otvaraa, moraju iznositi najmae 4 mm;
zatitno kuite;
6) ako se viestruko prekinu kontakti, zazor posle razdvajaa kontakata mora iznositi najmae 2 mm;
7) ako se kontakti taru o izolovane delove, to ne sme da dovede do
kratkog spoja.
lan 121.
Sigurnosni sklopovi obuhvataju sklopne aparate sa galvanskim
razdvajaem (releji, magnetske sklopke, kontaktori) i sklopne aparate bez
galvanskog razdvajaa (poluprovodnike sklopke).
lan 122.
U pogledu greaka, za sigurnosne sklopove moraju biti zadovoeni
sledei uslovi:
1) ako jedna greka, zajedno sa nekom drugom grekom, dovede do opasnog pogonskog staa, najdocnije prilikom sledee promene staa pogona
mora se zaustaviti fasadni lift.
pokretae fasadnog lifta, pri emu se ne uzima u obzir i druga greka
koja moe dovesti do opasnog pogonskog staa pre nego to se promenom
staa zaustavi fasadni lift;
2) ako je nastajae opasnog pogonskog staa mogue samo pri
odreenom redosledu vie greaka, zaustavae fasadnog lifta mora
uslediti najdocnije pre nego to nastupi greka koja bi, zajedno sa postojeim grekama, dovela do opasnog pogonskog staa.
Ako nestane napon, nije neophodno da fasadni lift prilikom ponovnog dolaska napona ostane u stau mirovaa, pod pretpostavkom da e pri
sledeoj promeni staa pogona ponovo biti zaustaven u sluajevima navedenim u ta. 1. i 2. stava 1. ovog lana.
lan 123.
Delovaem elektrinog sigurnosnog ureaja spreava se pokretae
pogonske maine ili se zaustava eno kretae. Dovod elektrine energije otkonom ureaju takoe se prekida.
Elektrini sigurnosni ureaji moraju delovati neposredno na ureaje koji slue za dovod elektrine energije pogonskoj maini.
231
d:\baci\04
Ako se za dovod elektrine energije pogonskoj maini upotrebavaju

kontaktori za pripremu pokretaa fasadnog lifta, oni se smatraju
lan 124.
biti izraeni tako da ne prestaju dejstvovati i pored mehanikih naprezaa koja nastaju u trajnom pogonu.
Delovi za stavae u dejstvo elektrinih sigurnosnih ureaja ne
smeju biti pristupani nestrunim licima i moraju biti izraeni tako da
se ne mogu iskuiti upotrebom jednostavnog pomonog sredstva.
lan 125.
Elektrinim sigurnosnim ureajima mora se spreiti pokretae
fasadnog lifta ako je:
1) sklopka za iskuivae u sluaju potrebe stupila u dejstvo;
2) hvataki ureaj staven u dejstvo;
3) graninik brzine dostigao brzinu od 115% nazivne brzine;
4) sklopka za iskuivae pokretaa strele u sluaju potrebe ukuena.
lan 126.
pogonskog ureaja za dizae:
1) ako je sredstvo za prenoee tereta prelo gori kraji radni
poloaj za vie od 0, 1 m, a sklopka za zaustavae na krajem gorem
poloaju je u kvaru;
2) ako je ukuen sigurnosni sistem koea pogonskog ureaja za
dizae;
3) ako se sredstvo za prenoee tereta pri voi nagore zaglavilo
na isturenom mestu ili nekom delu zgrade, a u emu ne postoje nikakvi
davai komandi;
4) ako na pogonskom ureaju za dizae sa doboem za uad jedno ue
prekorai dozvoenu visinu namotavaa;
5) ako su nosea sredstva strele labava.
lan 127.
pogonskog ureaja za sputae:
1) ako je sredstvo za prenoee tereta prelo kraji doi radni
poloaj za vie od 0, 1 m, a sklopke za zaustavae na krajem doem poloaju su u kvaru;
2) ako je ukuen sigurnosni sistem koea pogonskog ureaja za sputae;
3) ako se sredstvo za prenoee tereta pri voi nadole zaglavilo
na isturenom mestu ili nekom delu zgade, a u emu ne postoje nikakvi
davai komandi;
4) ako na pogonskom ureaju za sputae sa doboem za uad jedno ue
prekorai dozvoenu visinu namotavaa;
232
d:\baci\04
5) ako su nosea sredstva strele labava;

6) ako su nosea sredstva pogonskog ureaja za sputae labava.
lan 128.
Elektrinim sigurnosnim ureajima mora se spreiti dizae strele:
1) ako je kraji radni poloaj jedne strele prekoraen za vie od 0, 1 m;
2) ako se sredstvo za prenoee tereta pri voi nagore zaglavilo
davai komandi.
lan 129.
Elektrinim sigurnosnim ureajem mora se spreiti sputae
strele:
1) ako je kraji radni poloaj jedne strele prekoraen za vie od 0, 1 m;
davai komandi;
3) ako su nosea sredstva pogonskog ureaja za dizae labava;
4) ako su nosea sredstva strele labava.
lan 130.
Elektrinim sigurnosnim ureajem mora se spreiti kretae vozne
naprave i horizontalno kretae strele:
1) ako je sredstvo za prenoee tereta voeno i ako je oblast voea
prekoraena u voi nadole;
2) ako su pri postavau strele na delove zgrade popustila nosea
sredstva ureaja za pomerae strele;
3) ako su nosea sredstva pogonskog ureaja za dizae labava;
na isturenom mestu ili nekom delu zgrade;
5) ako je sredstvo za prenoee tereta pri voi nadole ostalo da
visi na isturenom mestu ili nekom delu zgrade, a na emu ne postoje nikakvi davai komandi.
XIV. NATPISI I OZNAKE
lan 131.
Svi natpisi i oznake na fasadnom liftu moraju biti uoivi, itki
i razumivi, izraeni od postojanog materijala i trajno privreni.
Visina slova na natpisima mora iznositi najmae 10 mm za velika
slova i brojeve, a najmae 7 mm za mala slova.
lan 132.
Na sredstvu za prenoee tereta moraju se nalaziti sledee tablice:
1) tablica sa podacima o fasadnom liftu:
ime proizvoaa lifta, fabriki broj, godina proizvode i godina
ugrade;
nazivna nosivost, u kg;
masa sredstva za prenoee tereta, u kg;
233
d:\baci\04
najvea visina dizaa u m;

brzina dizaa sredstva za prenoee tereta, u m/s;
brzina kretaa vozne naprave, po terasi zgrade, u m/s;
2) tablica s upozoreem: NEUPUENIM LICIMA ZABRAUJE
SE UPOTREBA LIFTA;
3) tablica sa uputstvom za rukovae liftom.
lan 133.
Na voznoj napravi fasadnog lifta mora se nalaziti tablica koja
sadri sledee podatke:
1) prenik ueta, u mm, i oznaka jugoslovenskog standarda prema kome
je ue napraveno;
2) zatezna vrstoa ica;
3) firma, odnosno naziv i sedite ili registrovani znak proizvoaa uadi;
4) datum postavaa nosee eline uadi.
lan 134.
Davai komandi za vertikalno dizae, horizontalno kretae i za
garairae sredstva za prenoee tereta moraju biti nedvosmisleno obeleeni.
Ako na sredstvu za prenoee tereta i na ureaju za podizae tereta
postoje drugi komandni ureaji, oni moraju biti oznaeni, na odgovarajui
nain, prema svojoj nameni.
lan 135.
Za utikae veze sa viestrukim provodnicima mora se oznaiti samo
utika, a ne i provodnici.
lan 136.
Kod glavne sklopke vozne naprave mora se nalaziti tablica sa natpisom:
PRI RADU NA FASADNOM LIFTU ISKUI STRUJU I
ZAKUAJ GLAVNU SKLOPKU.
lan 137.
Oznake na elektrinim ureajima fasadnog lifta moraju biti iste
kao i oznake na emi komande fasadnog lifta.
XV. TEHNIKA KONTROLA
lan 138.
Novoizgraeni, rekonstruisani fasadni liftovi na zgradi, fasadni
liftovi osposobeni za upotrebu posle nesrenog sluaja i fasadni liftovi na kojima su zameeni bilo koji od sledeih delova: nosee uadi,
pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, upravakog ureaja, ureaja za koee i ureaja za dizae, ne smeju se pustiti u pogon pre
234
d:\baci\04
nego to se tehnikom kontrolom utvrdi da su ispueni svi propisani

uslovi za ihov bezbedan rad.
Fasadni liftovi podleu obaveznoj povremenoj tehnikoj kontroli.
Tehnika kontrola iz stava 2. ovog lana mora se izvriti po isteku
jedne godine od dana putaa fasadnog lifta u pogon, odnosno od dana kad
je izvrena prethodna tehnika kontrola tog fasadnog lifta.
lan 139.
Tehnika kontrola fasadnog lifta vri se:
1) pregledom celokupnog postrojea fasadnog lifta;
2) statikim ispitivaem fasadnog lifta;
3) dinamikim ispitivaem fasadnog lifta.
lan 140.
Pregled celokupnog postrojea fasadnog lifta obuhvata proveru
ispravnosti rada svih sigurnosnih ureaja i delova fasadnog lifta,
stepena ihove istroenosti i bezbednosti rada fasadnog lifta, a naroito:
1) ureaja za koee;
2) vune sposobnosti fasadnog lifta;
3) graninika brzine;
4) nosee uadi i ihovog vezivaa za sredstvo za prenoee tereta
i uadi hvatakih ureaja;
5) sklopki za zaustavae sredstva za prenoee tereta na krajim
poloajima;
6) odbojnika;
7) hvatakih ureaja;
8) sredstva za prenoee tereta;
9) voica sredstva za prenoee tereta;
10) tokova sredstva za prenoee tereta i tokova i voica vozne
naprave;
11) rada svih elektrinih sigurnosnih ureaja;
13) runog pokretaa sredstva za prenoee tereta;
14) rada pogonskih i komandnih strujnih kola;
15) snage pogonskih motora i brzine vertikalnog i horizontalnog
kretaa, kao i merea snage pogonskog motora strele;
16) prikuka na gromobransku instalaciju;
17) merea otpora izolacije svih strujnih kola;
18) ureaja za uzbunu.
lan 141.
Statiko ispitivae fasadnog lifta obuhvata proveru zatezne
vrstoe i deformacija fasadnog lifta i sledeih egovih delova: sredstva za prenoee tereta, nosee uadi i ihovog vezivaa za sredstvo za
prenoee tereta, kao i ispravnost konice.
Statiko ispitivae fasadnih liftova ija se vua ostvaruje
pomou trea obuhvata proveru ispravnosti vue, odnosno klizaa uadi u
lebovima pogonske uetae.
235
d:\baci\04
U toku statikog ispitivaa fasadnog lifta sredstvo za prenoee

tereta mora se nalaziti pri dnu zgrade, 0, 10 m od tla, i mora biti ravnomerno optereeno dvostruko veim teretom od nazivne nosivosti u trajau od najmae deset minuta.
lan 142.
Dinamiko ispitivae fasadnog lifta obuhvata proveru ispravnosti rada ureaja fasadnog lifta, a naroito efikasnosti konice, hvatakih ureaja i vue.
Efikasnost konice ispituje se koeem sredstva za prenoee tereta, optereenog sa 125% nazivnog optereea, pri kretau nazivnom
brzinom u smeru nadole, pri emu dovod energije za motor i otkoni ureaj
mora biti iskuen.
Efikasnost koea vozne naprave ispituje se pri enom horizontalnom kretau nazivnom brzinom, pri emu dovod energije za motor mora
biti iskuen.
Efikasnost koea strele ispituje se pri enom lunom kretau kad
je sredstvo za prenoee tereta optereeno sa 125% nazivnog optereea,
pri emu dovod energije za motor mora biti iskuen.
Hvataki ureaj ispituje se ukuivaem graninika brzine pri
voi sredstva za prenoee tereta nadole sa otvorenom konicom i
neiskuenim pogonskim ureajem sve dok uad ne ponu da klize u lebovima pogonske uetae ili dok se ne olabave.
Vua fasadnog lifta sa pogonskom uetaom ispituje se viestrukim zaustavaem fasadnog lifta sa najveim moguim usporavaem, pri
emu se prilikom svakog zaustavaa sredstvo za prenoee tereta mora
dovesti do potpunog mirovaa.
Ispitivae vue fasadnog lifta obuhvata vou nagore, sa praznim
sredstvom za prenoee tereta i vou nadole, sa teretom koji odgovara
125% nazivne nosivosti, raunajui od polovine visine dizaa.
Za vreme kretaa i koea fasadnog lifta pri dinamikim ispitivaima uad u lebovima pogonske uetae mogu da klize do 20 mm, i to
samo pri prolasku i zaustavau fasadnog lifta, a moraju se sama umiriti.
XVI. ODRAVAE
lan 143.
Fasadni liftovi moraju biti snabdeveni uputstvom proizvoaa o
rukovau i odravau.
Fasadni liftovi moraju se redovno odravati.
Redovno odravae fasadnih liftova obuhvata pregled postrojea
fasadnih liftova i kontrolu ihovog rada.
Najmae jedanput meseno mora se izvriti pregled postrojea
fasadnog lifta, a naroito provera:
1) konica pogonskih ureaja, hvatakih ureaja, graninika brzine,
krajih sklopki i odbojnika;
2) pogonskog ureaja za dizae;
3) vue koja se ostvaruje pomou trea, kao i nalegaa nosee uadi u
lebovima pomonih i pogonskih uetaa ili bubeva;
236
d:\baci\04
4) nosee uadi i ihove veze sa sredstvom za prenoee tereta i

uadi hvatakog ureaja;
5) tokova sredstva za prenoee tereta i voica (ako ih ima) i provera tokova i voica vozne naprave;
6) stabilnosti strele i enog kretaa (servomotorni pogon i uad
ili lanci);
8) izolacije elektrinih ureaja i ihovih veza sa uzemeem.
Pod redovnim odravaem fasadnog lifta, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se kontrolisae ispravnosti rada fasadnog lifta u
voi i egovo redovno iee i podmazivae.
Svi nedostaci u radu fasadnih liftova moraju se pri redovnom odravau otklaati bez odlagaa, a neispravni i oteeni delovi moraju se
zameniti.
Ako se pregledom fasadnog lifta utvrde neispravnosti koje mogu
dovesti do opasnog pogonskog staa, fasadni lift se mora iskuiti iz
upotrebe dok se utvrene neispravnosti ne otklone.
lan 144.
Kad se fasadni lift koristi, pre koriea potrebno je svakog dana
pregledati:
1) tokove i voice vozne naprave i da li je fasadni lift pri
kretau po ravnom krovu, odnosno terasi zgrade stabilan;
2) ureaje za koee;
3) stabilnost strele i eno kretae;
4) ispravnost podizaa sredstva za prenoee tereta sa vozne
naprave i egovog sputaa po fasadi zgrade;
5) da li su nosea uad pravilno privrena i vezana za sredstvo za
prenoee tereta;
6) da li nosea uad pravilno naleu na lebove pogonskih i pomonih uetaa ili doboa i da li su zategnuta svojim tegovima;
7) da li hvataki ureaj radi pri runom pokretau;
8) da li su uad hvatakog ureaja zategnuta tegovima;
9) tokove sredstva za prenoee tereta;
10) da li sigurnosne i kraje sklopke ispravno rade;
11) da li u pogonskim ureajima ima dovono ua.
lan 145.
Kad se, zbog istroenosti ili oteea, jedno nosee elino ue
ili vie noseih elinih uadi moraju zameniti, moraju se zameniti i
ostala uad u istoj grupi.
Nosea elina uad fasadnog lifta koji se garaira moraju se
zameivati najdocnije svake etvrte godine, a fasadnog lifta koji se ne
garaira najdocnije svake druge godine.
lan 146.
Za svaki fasadni lift mora postojati kiga odravaa, koja sadri
sledee podatke:
237
d:\baci\04
1) opte podatke o fasadnom liftu: podatke o korisniku i mestu

ugrade fasadnog lifta, datum i broj dozvole za upotrebu fasadnog lifta,
firmu, odnosno naziv i sedite proizvoaa fasadnog lifta, broj i godinu
proizvode fasadnog lifta i datum ugrade fasadnog lifta;
2) osnovne karakteristike fasadnog lifta: podatke o nazivnoj
nosivosti i brzini (vertikalnoj i horizontalnoj), o visini dizaa, veliini napona za upravae, zatiti od previsokog napona dodira, tehnikim karakteristikama eline uadi, tehnikim karakteristikama
elektromotora za dizae, za horizontalno kretae i luno okretae (tip,
snaga, broj obrtaja, nazivna struja, zamajni momenat, firma, odnosno naziv
i sedite proizvoaa elektromotora) i o komandi fasadnog lifta;
fasadnog lifta;
4) podatke o odravau, pregledima, kvarovima, popravkama i
zamenama delova fasadnog lifta;
5) podatke o organizaciji udruenog rada ili licu koje odrava
fasadni lift.
XVII. ISPRAVE KOJE PRATE FASADNE LIFTOVE U PROMETU
lan 147.
Fasadni liftovi u prometu, odnosno pri isporuci moraju biti
snabdeveni garantnim listom.
Garantni rok za ispravno funkcionisae fasadnog lifta ne moe
biti krai od dve godine.
Garantni rok iz stava 2. ovog lana poie da tee od dana putaa
fasadnog lifta u pogon.
odnosno popravki fasadnog lifta iznosi deset dana od dana prijema takvog
zahteva.
lan 148.
Fasadni liftovi moraju biti snabdeveni tehnikim uputstvom koje
sadri tehnike i druge podatke od znaaja za ispravno postavae,
putae u pogon i upotrebu fasadnog lifta, za otklaae smeti i kvarova i nabavku rezervnih delova, kao i o opasnosti pri rukovau, upotrebi
i odravau fasadnog lifta.
Tehniko uputstvo iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) podatke o opremi i materijalu (specifikacije opreme i materijala);
2) podatke neophodne za proraun glavnog elektrinog voda za
napajae fasadnog lifta energijom;
3) proraune: nosee eline uadi, vue, dozvoenog pritiska
izmeu ueta i leba uetae, vratila vune uetae, osovine pomone
uetae buba (na sloeno naprezae), snage motora za dizae horizontalno kretae i luno okretae i brzine dizaa i horizontalnog kretaa;
4) crtee za postavae (ugradu);
238
d:\baci\04
5) funkcionalnu emu elektrinih veza pogona i upravaa;

7) rok obezbeenog servisiraa.
Rok obezbeenog servisiraa fasadnog lifta ne moe biti krai od
deset godina, raunajui od dana putaa fasadnog lifta u pogon.
XVIII. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA
lan 149.
Tehnike karakteristike fasadnih liftova koji su bili u upotrebi
pre stupaa na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa odredbama
ovog pravilnika u roku od tri godine od dana egovog stupaa na snagu.
lan 150.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
239
d:\baci\04
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA VISEE SKELE NA
ELEKTRINI POGON*
I. UVODNE ODREDBE
lan 1.
1) tehniki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri proizvodi, ugradi, korieu i odravau viseih skela;
2) nain oznaavaa i obeleavaa viseih skela i delova viseih
skela koji je od znaaja za bezbednost i zatitu ivota i zdrava udi;
3) tehnike mere za zatitu od tehniko-tehnolokih nezgoda;
kontrole viseih skela i ihovih delova;
5) nain rukovaa viseim skelama, nain ihovog odravaa i obaveznost uputstva o rukovau viseim skelama i ihovom odravau, kao i
blii sadraj tehnikog uputstva;
6) postupak i nain obezbeea odreenih karakteristika i kvaliteta viseih skela i nain ihovog ispitivaa;
7) isprave koje prate visee skele u prometu, odnosno pri isporuci.
lan 2.
Pod viseim skelama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se privremeno ugraena nepokretna ili pokretna postrojea na zgradi u toku
malterisaa, bojea ili oblagaa fasade, koja se po fasadi zgrade, preko
odgovarajuih ureaja, vertikalno pokreu elektrinom energijom.
*
240
d:\baci\04
II. DIMENZIONISAE I POSTAVAE VISEE SKELE

lan 3.
Projekt visee skele sadri:
1) projektni zadatak;
2) tehniki opis;
3) predmer i predraun;
4) specifikaciju materijala;
5) podatke neophodne za prikuak na elektrini dovod energije;
6) proraun: nosee eline uadi, vue, doputenog pritiska izmeu
ueta i leba uetae, vratila vune uetae, snage motora za dizae,
brzine dizaa i platforme;
8) crtee na kojima su prikazani:
postavae opreme visee skele na terasu zgrade, ihova optereea i vezivae za terasu zgrade;
izgled visee skele na fasadi zgrade;
9) funkcionalnu emu elektrinih veza pogona visee skele i
upravaa viseom skelom.
lan 4.
U proraunu vrstoe visee skele, sile koje nastaju usled pravolinijski pokretanih delova u stau mirovaa, moraju se pomnoiti
faktorom 1, 2.
Udarna povrina vetra po radniku na viseoj skeli proraunava se sa
0, 75 m.
Ako je visea skela u radnom poloaju, vrednost sile vetra proraunava se sa 300 N/m za viseu skelu i za radnike na oj.
Ako su naleti vetra jai od 15 m/s, zabrauje se rad na viseoj skeli. U
tom sluaju platforma se vezuje za objekt ili se sputa na tlo i, po
potrebi, vezuje.
lan 5.
Visea skela mora biti projektovana tako da pristup opreme visee
skele na graevinskom objektu bude bezbedan i da se odgovarajuim tehnikim merama sigurnosti pri postavau iskui mogunost da se visea
skela koja se nalazi na odreenom graevinskom objektu surva.
Visea skela moe se postaviti na graevinski objekt sa ravnim krovom (terasu), na kome se postavaju delovi postrojea visee skele, koji
bezbedno moe izdrati optereee odgovarjueg postrojea visee skele
i opreme i, na ijoj fasadi nema ispupea koja onemoguavaju bezbedno
kretae platforme po fasadi objekta.
Visea skela ne sme se postaviti na graevinski objekt na ijem ravnom krovu (terasi) ne postoji prostor od najmae 4 m za bezbedan smetaj i
pomerae visee skele.
Visea skela se izuzetno moe postaviti i na krov koji nije ravan
(terasu), pod uslovom da su ispueni uslovi, za sigurno postavae iz
stava 1. ovog lana.
16
241
d:\baci\04
III. UREAJI ZA DIZAE

lan 6.
Sredstvo za prenoee tereta podie se i sputa pomou motora.
Dozvoene su dve vrste pogona:
1) pomou buba;
2) pomou pogonske uetae.
lan 7.
Brzina dizaa sredstva za prenoee tereta moe da iznosi do 0, 3
m/s, a brzina sputaa do 0, 35 m/s.
lan 8.
Radna sposobnost pogonske uetae utvruje se prema propisu o
jugoslovenskom standardu za proraun pogonske uetae i proverava se
praktino.
lan 9.
Zatezni teg slobodnog kraja ueta mora da se postavi tako da pri
kretau platforme nije potrebno dopunsko zatezae ueta.
lan 10.
lebovi pogonske uetae ne smeju promeniti oblik.
lan 11.
Uad moraju biti osigurana tako da ne mogu da iskoe iz lebova i da
strana tela ne mogu da upadnu izmeu leba i ueta.
lan 12.
lebovi na bubu za uad moraju biti glatki, zaobeni i narezani u
obliku zavojnice.
Poluprenik leba ueta ne sme biti mai od 0, 53 d ni vei od 0,
57 d, pri emu d oznaava prenik ueta.
Nagib ueta u odnosu na leb ne sme biti vei od 4.
Uad se mogu namatati na buba u vie slojeva, s tim da budu pravilno namotani (na primer, pomou ureaja za namotavae).
lan 13.
Na bubu se mora nalaziti ureaj za iskuivae pogona, koji stupa u
dejstvo kad ue prekorai predvienu visinu namotavaa.
lan 14.
Prenik buba za uad, meren od ose do ose ueta, mora biti jednak
najmae dvadesetpetostrukom preniku ueta.
lan 15.
Ureaji za dizae visee skele moraju imati dva meusobno nezavisna
mehanika sistema koea.
242
d:\baci\04
lan 16.
Sistem za koee visee skele mora dejstvovati automatski ako
prestane dovod struje ureaju za dizae i ako se iskui struja upravaa
visee skele.
lan 17.
Koee se mora vriti elektromehanikom konicom, koja dejstvuje
treem ili samokoionim punim reduktorom.
Kona sila konice ostvaruje se pomou opruge.
lan 18.
Prilikom koea, platforma se pri nazivnoj brzini mora zaustaviti
i ako je optereena sa 150% nazivnog tereta.
lan 19.
Konica mora automatski stupiti u dejstvo najkasnije kad brzina sputaa platforme dostigne 0, 5 m/s.
lan 20.
Sigurnosni sistem konice mora biti u celini, neposredno mehanikim putem, povezan s posledim prenosnim elementom ureaja za dizae
ili neposredno delovati na platformu.
lan 21.
Zabraena je upotreba konice sa trakom.
lan 22.
lan 23.
Ureaj za dizae mora se iskuiti pre nego to stupi u dejstvo konica ili se ukui hvataki ureaj.
lan 24.
Ureaj za runo pokretae visee skele u sluaju potrebe mora se
podesiti tako da se konice mogu osloboditi runo i da se platforma
optereena nazivnim teretom, bez pogonske energije, moe pokretati
runo.
Sila potrebna za runo dizae platforme sa nazivnim teretom ne
lan 25.
Pri iskuivau ureaja za runo otkoivae, konica mora da
stupi u dejstvo automatski.
lan 26.
Ureaj za runo pokretae visee skele mora biti u obliku punog
toka glatke dodirne povrine ili u obliku ruice za okretae.
16*
243
d:\baci\04
lan 27.
Ureaj za runo pokretae visee skele i ureaj za runo otkoivae
moraju biti dostupni samo struno osposobenim licima koja rade na viseoj skeli.
Smerovi obrtaa ureaja za runo pokretae visee skele moraju
biti jasno oznaeni.
IV. NOSEA SREDSTVA
lan 28.
Platforma mora biti obeena o najmae dva meusobno nezavisna
nosea elina ueta, koja se ne smeju vui preko krutih zaokretnih elemenata.
Pri oteeu jednog ueta nagib platforme ne sme biti vei od 15o.
lan 29.
Za noseu elinu uad moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) nazivni prenik mora iznositi najmae 6,5 mm, a za visee skele sa
pogonskom uetaom prenik ueta mora iznositi najmae 8 mm;
2) nazivna zatezna vrstoa ice mora iznositi:
a) najmae 1570 MPa, a ne sme biti vea od 1770 MPa za uad iste zatezne vrstoe ica;
dve nazivne zatezne vrstoe ica;
3) sastav, istezae, ovalnost i savitivost moraju da ispuavaju
uslove prema propisima o jugoslovenskim standardima za elinu uad i
ispitivae se mora vriti prema tim propisima.
lan 30.
Koeficijent sigurnosti nosee eline uadi mora iznositi
najmae 10.
lan 31.
Krajevi nosee eline uadi moraju biti privreni za
platformu pomou zalivaa u konine ahure, pomou posnate konine
ahure ili drugim sistemom iste sigurnosti.
Za vezivae krajeva eline uadi zabraena je upotreba stezaa za
elinu uad.
Nosivost elemenata za privree kraja noseeg elinog ueta
mora iznositi najmae 80% od nosivosti noseeg elinog ueta.
lan 32.
lan 33.
Uad se privruju za pogonski buba pomou klina, ili pomou
najmae dva stezaa ili drugim sistemom iste sigurnosti.
244
d:\baci\04
V. PLATFORMA
lan 34.
Platforma je deo visee skele kojom se prevoze radnici i prenosi
materijal potreban za rad.
Od poda platforme, u svim radnim poloajima, slobodna visina mora
da iznosi najmae 1, 8 m.
lan 35.
Pod platforme mora biti izraen od vrstog materijala, ne sme biti
klizav i mora izdrati optereee od najmae 200 kg/m, i to na najnepovonijem mestu, na rastojau od najvie 0, 35 m, raunato od unutrae
ivice ograde platforme.
lan 36.
Horizontalna preaga ograde na platformi mora se dimenzionisati
za horizontalna optereea pokretnog tereta od najmae 30 kg po radniku,
a rastojae tereta u proraunu mora iznositi 0, 5 m.
lan 37.
Ako platforma ima prepuste u odnosu na oslonce veaa o noseu
uad, sigurnost protiv prevrtaa platforme rauna se sa nazivnom
nosivou uveanom za 50%.
lan 38.
Spojevi platforme koji se mogu rasklopiti moraju u rasklopenom
stau initi vrstu i sigurnu celinu.
Za obezbeee spojne veze sredstva iz stava 1. ovog lana mogu se
upotrebiti samo elementi koji se ne deformiu pri upotrebi.
lan 39.
Platforma mora sa svih strana biti obuhvaena podnonim preagama, ija najmaa visina iznosi 0, 20 m, i sa svih strana mora se nalaziti ograda na visini od najmae 1, 1 m ili sa zade strane najmae 1, 2 m,
a na ostalim stranama najmae 1 m.
Platforma mora do 1 m iznad poda biti ograena limom, perforiranim limom, ianim platnom ili slinim materijalom, a otvori (okca) ne
smeju biti vei od 25 mm x 25 mm.
lan 40.
Ako se prostoru ispod platforme ne moe prii, platforma moe
biti bez ograde iz stava 2. lana 39, s tim da rastojae horizontalno
postavenih preaga ne iznosi vie od 0, 30 m.
Ako se prostoru ispod platforme moe prii, na tlu ispod
platforme mora se postaviti ograda s natpisom: ZABRAEN PROLAZ!
RAD NA VISINI.
Svaka pristupana strana ograenog prostora mora iznositi najmae
po jedan metar vie od osnove platforme.
245
d:\baci\04
lan 41.
Na ogradi ili podu platforme mora se predvideti mesto za privree sigurnosne opreme.
Predmeti za rad koji se kreu van ograde platforme moraju biti
sigurno privreni.
Platforma u stau mirovaa mora biti vrsto privezana.
VI. HVATAKI UREAJ
lan 42.
Hvataki ureaj mora delovati na uad za hvataki ureaj.
Ako se pri stupau u dejstvo hvatakog ureaja zaglavuju egova
uad, moraju se postaviti elina uad sa elinim jezgrom.
lan 43.
Hvatakim ureajem mora da se zaustavi platforma i dri u stau
mirovaa odupiraem o uad za hvataki ureaj i kad je nazivno optereee poveano za 50%.
lan 44.
Stupaem u dejstvo hvatakog ureaja mora stupiti u dejstvo
elektrini sigurnosni ureaj kojim se zaustava pogon visee skele.
Elektrini sigurnosni ureaj hvatakog ureaja mora se prinudno drati
odvojeno dok se hvataki ureaj ne oslobodi.
lan 45.
Hvataki ureaj ne sme se otputati pomou poteznih opruga ili
pomou tegova.
lan 46.
Zabraeno je da hvataki ureaj dejstvuje dok se visea skela kree
nagore.
lan 47.
Pri dejstvu hvatakog ureaja na uad za hvataki ureaj put
platforme ne sme biti dui od 2 m.
Uad za hvataki ureaj moraju imati osam puta veu sigurnost u
odnosu na raunsku silu kidaa pri dinamikom optereeu.
lan 48.
Delovi hvatakog ureaja koji su izloeni habau moraju se posle
svakog stupaa u dejstvo pregledati i zameniti ako su oteeni.
lan 49.
Na ispravan rad hvatakog ureaja ne smeju uticati atmosferske
prilike i zapranost.
246
d:\baci\04
lan 50.
Hvataki ureaj otputa se kretaem platforme nagore, s tim to
mora odmah posle otputaa biti osposoben za normalan rad.
VII. GRANINIK BRZINE
lan 51.
kad se dostigne brzina od 115% nazivne brzine.
lan 52.
Sila stupaa u dejstvo graninika brzine mora iznositi najmae dvostruku silu potrebnu za stupae u dejstvo hvatakog ureaja, a najmae 300
N.
lan 53.
Vreme potrebno da graninik brzine pone da deluje na hvataki ureaj da bi on stupio u dejstvo mora biti tako kratko da kretae visee skele
u trenutku dejstva hvatakog ureaja ne dostigne brzinu koja bi mogla
izazvati oteea na hvatakom ureaju.
lan 54.
Na graniniku brzine za stupae u dejstvo hvatakog ureaja mora
biti vidno obeleen smer obrtaa.
Graninik brzine mora biti atestiran, plombiran i zatien od neovlaenog doterivaa ureaja za aktivirae.
VIII. ODBOJNICI
lan 55.
Ako su uad za hvatake ureaje kraa od mogue putae platforme,
moraju se postaviti odbojnici na krajevima te uadi.
lan 56.
Odbojnici moraju biti dimenzionisani tako da zaustave platformu
koja se kree nagore nazivnom brzinom i kad je optereena nazivnim
teretom.
IX. SKLOPKE ZA ZAUSTAVAE PLATFORME NA KRAJIM
POLOAJIMA
lan 57.
Svi smerovi kretaa visee skele moraju biti ogranieni sklopkama
za zaustavae. Sklopka za zaustavae na krajim poloajima stupa u
dejstvo neposredno, prinudnim putem.
247
d:\baci\04
lan 58.
Pogonski ureaj kojim se platforma die i sputa mora se prinudno
zaustavati.
Ako platforma pree najvii ili najnii mogui radni poloaj,
zaustavae se obava pomou sklopki za zaustavae.
lan 59.
Sklopke za zaustavae moraju stupiti u dejstvo to je mogue blie
krajim poloajima pre nego to platforma dodirne odbojnike, ali ne
smeju da izazovu iskuee visee skele iz pogona.
lan 60.
Sklopke za zaustavae u krajim poloajima nisu neophodne ako je
konstrukcionim reeem pogona, spreeno prelaee krajih poloaja.
lan 61.
Ako duina vodova nije projektovana za celu oblast kretaa visee
skele, oblast kretaa visee skele mora se ograniiti pomou ureaja za
iskuee.
H. ELEKTRINA INSTALACIJA
lan 62.
e prikueno.
lan 63.
Otpornost izolacije izmeu provodnika, kao i izmeu provodnika i
zeme, mora biti vea od 1000 /V i iznosi najmae:
1) 500.000 za energetska strujna kola i za sigurnosna struja kola;
2) 250.000 za ostala strujna kola (upravae, osvetee itd.).
lan 64.
Elektrina strujna kola upravaa napajaju se malim naponom do 50
V iz bezbednosnog transformatora za razdvajae.
lan 65.
pogonske maine, moraju odgovarati kategoriji upotrebe prema jugoslovenskim standardima za kontaktore.
da se 10% od ukupnog broja ukuivaa i iskuivaa moe izvesti strujom pokretaa motora.
Ako se glavnim kontaktorima uprava pomou pomonih kontaktora,
pomoni kontaktori moraju odgovarati kategoriji upotrebe prema
propisima o jugoslovenskim standardima za kontaktore.
248
d:\baci\04
lan 66.
Za glavne i pomone kontaktore moraju biti ispueni sledei
uslovi:
Ako se umesto pomonih kontaktora u sigurnosnom strujnom kolu
upotrebavaju releji za upravae glavnim kontaktorima, moraju biti
ispueni uslovi iz stava 1. ovog lana, s tim to se nepotpuno privlaee
kotve ne uzima u obzir pri razmatrau greaka.
lan 67.
Pogonski motori koji se napajaju direktno iz mree moraju se zatititi od struja preoptereea i struja kratkog spoja.
oteee na motoru.
Motori koji se napajaju direktno iz mree moraju biti zatieni
pomou automatskih ureaja kojima se istovremeno iskuuju svi aktivni
(fazni) provodnici.
Ako ureaj za iskuee prekomerne struje reaguje na poviee
temperature u namotajima motora, dozvoeno je da se ponovno ukuee
izvri automatski, poto se dovono ohlade namotaji motora.
lan 68.
Na pogonskom ureaju visee skele mora se nalaziti jedna glavna
sklopka kojom se na svim polovima istovremeno prekida dovod struje viseoj skeli, a koja mora biti dimenzionisana za najjau struju dozvoenu u
normalnom pogonu skele.
Glavna sklopka mora vrsto stajati u poloaju ukuea i iskuea i mora biti spojena ispred pomonih vodova.
Na glavnoj sklopki mora se pstaviti oznaka: GLAVNA SKLOPKA,
a poloaji UKUEA i ISKUEA moraju biti jasno obeleeni.
XI. ELEKTRINI VODOVI
lan 69.
Presek napojnih vodova do pogonskog ureaja visee skele, kao i
vodova glavnog strujnog kola od pogonskog ureaja, mora da bude dimenzionisan prema ekvivalentnoj struji ciklusa, a pad napona proveren prema
polaznoj struji i mora da odgovara propisima o jugoslovenskim standardima za instalacione provodnike.
Pad napona ne sme biti vei od 5% pri stavau visee skele u
pokret.
249
d:\baci\04
lan 70.
Presek provodnika elektrine instalacije skele izraenih od bakra,
koji ulaze u sastav sigurnosnog strujnog kola ili nekog drugog kola prikuenog sigurnosnom kolu, mora iznositi najmae 0, 75 mm.
lan 71.
Na elektrinoj instalaciji visee skele moraju se oznaiti provodnici i prikune stezake.
Spojnice, stezake i prikunice moraju biti smetene u posebnim
ormariima ili na tablama predvienim za tu namenu.
lan 72.
Ako posle iskuea glavne sklopke visee skele pojedine prikune stezake ostanu pod naponom veim od 50 V, te stezake se moraju
jasno oznaiti i odvojiti od stezaki koje nisu pod naponom veim od 50 V.
lan 73.
Prikune stezake iji sluajni kratki spoj moe prouzrokovati
opasno pogonsko stae visee skele moraju se jasno meusobno odvojiti, ak
i ako su izraene tako da je iskuena ta opasnost.
lan 74.
Platevi i drugi zatitni slojevi izolovanih provodnika i kablova
moraju se pri polagau uvlaiti u kuita aparata da bi se obezbedila
kontinuirana mehanika zatita.
Vodovi spojeni sa elektrinim sigurnosnim ureajima moraju se
mehaniki zatititi ako postoji opasnost da ih otete pokretni delovi
visee skele ili otre ivice kuita.
lan 75.
Ako se u istu instalacionu ili zatitnu cev polau elektrini
provodnici razliitih napona ili se ile u istom kalbu nalaze pod
raznim naponima, izolacija tih provodnika mora odgovarati najviem
naponu.
lan 76.
kolima moraju se izraditi i rasporediti tako da se ne mogu zameniti spojevi, osim ako se oni razdvajaju ili spajaju pomou alata.
XII. ZATITA OD ELEKTRINIH GREAKA
lan 77.
Visea skela ne sme se dovesti u opasno pogonsko stae usled bilo
koje od navedenih greaka u elektrinoj instalaciji ili opremi visee
skele:
1) nestanak napona;
2) nedozvoeno veliki pad napona;
250
d:\baci\04
3) gubitak elektrine provodnosti voda;

4) spoj sa masom ili sa zemom;
5) kratak spoj ili prekid u elektrinim elementima, kao to su
otpornici, kondenzatori, poluprovodnici;
6) neprivlaee ili nepotpuno privlaee kotve kontaktora ili
releja;
7) nevraae kotve kontaktora ili releja u poetni poloaj
(lepee kotve za jezgro);
8) neotvarae jednog kontaktnog elementa;
9) nezatvarae jednog kontaktnog elementa;
10) zamena faza.
Neotvarae kontaktnog elementa (pod 8) ne uzima se u obzir kad su u
lan 78.
Ako se u sigurnosnom strujnom kolu pojavi spoj sa masom ili sa
zemom, mora se odmah zaustaviti pogon visee skele, odnosno spreiti
ponovno kretae posle prvog zaustavaa posle pojave takvog spoja.
Posle otklaaa uzroka greke viseu skelu moe ponovo pustiti u
pogon samo struno lice.
XIII. UPRAVAE
lan 79.
Kretae visee skele kontrolie se elektrinim putem.
Ako se komande daju pritiskivaem dugmadi, dugmad moraju da se
nalaze u zatienoj kutiji i ni jedan deo pod strujom ne sme da bude pristupaan.
lan 80.
Kuem prekidaa davai komandi se iskuuju ili se zakuavaju, a
ku se moe izvui samo u poloaju iskueno.
lan 81.
Pogon visee skele moe da bude ukuen dok je ukuen odgovarajui dava komande.
lan 82.
Ureajem za dizae u svrhe ispitivaa (provera hvatakog ureaja,
provera optereea) mora se upravati sa sigurnog mesta, i to u oblasti
voe koja je dovona za ta ispitivaa.
lan 83.
Na davaima komande za pogon visee skele moraju biti oznaeni smerovi kretaa.
lan 84.
Na platformi mora postojati prekida za zaustavae u sluaju
potrebe, kojim se motoru ureaja za dizae prekida dovod energije.
251
d:\baci\04
Na prekidaima za zaustavae u sluaju potrebe mora se nalaziti

pregibna ruica obojena crveno, sa natpisom STOJ. Visea skela se zaustava pomeraem ruice nadole. Posle aktiviraa prekida za zaustavae u sluaju potrebe ne sme se automatski vratiti u poetni poloaj.
Dozvoava se primena prekidaa na preklop koji su obojeni crvenom
bojom i na kojima se nalazi natpis STOJ. Posle stupaa u dejstvo ovi
prekidai se ne smeju automatski vratiti u poetni poloaj.
lan 85.
Ako se davai komande mogu mehaniki prinudno iskuiti, odnosno
razdvojiti i ako se pri tom neposredno prekida dovod energije ka pogonima
bez meuukuivaa drugih elemenata za ukuivae, onda oni istovremeno slue i kao prekidai za zaustavae u sluaju potrebe.
lan 86.
Elektrini sigurnosni ureaji moraju se prikuiti tako da budu
1) ne smeju se ugraditi u zemovod ili u zatitni provodnik;
2) ne smeju se paralelno spojiti sa bilo kakvim elektrinim
pogonskim sredstvima, osim u sluajevima predvienim ovim pravilnikom;
3) induktivne ili kapacitivne smete ne smeju izazvati greke u
radu elektrinih sigurnosnih ureaja, bilo da su smete nastale u samom
ureaju bilo da dolaze spoa;
4) na izlazima elektrinih sigurnosnih ureaja sklopno stae se ne
sme promeniti usled ukuea drugih elektrinih aparata u isto strujno
kolo tako da nastane opasno pogonsko stae visee skele;
elektrinom energijom mora se spreiti da se zbog ukuivaa ili iskuivaa pojave pogreni signali na izlazima elektrinih sigurnosnih ureaja.
lan 87.
Za sigurnosne sklopke moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) pri delovau sigurnosne sklopke kontakti sigurnosnih sklopki
moraju se mehaniki razdvajati;
2) sigurnosne sklopke, ako nisu ugraene u neki ureaj, moraju biti na
drugi nain zatiene tako da se ne mogu dodirnuti;
3) sigurnosne sklopke moraju biti konstruisane za nazivni izolacioni napon od 250 V ako je ihovim ugraivaem postignut stepen mehanike zatite najmae IP 4X, odnosno za nazivni izolacioni napon od 500
V ako je stepen mehanike zatite mai od IP 4H;
4) ako je stepen mehanike zatite mai od IP 4H, puzne staze i vazduni razmaci moraju iznositi najmae 6 mm, a zazori izmeu radnih kontakata posle otvaraa moraju iznositi najmae 4 mm;
zatitno kuite;
6) ako se kontakti viestruko prekinu, svaki zazor posle razdvajaa
7) ako se kontakti taru o izolovane delove, to ne sme da dovede do
kratkog spoja.
252
d:\baci\04
lan 88.
Delovaem elektrinog sigurnosnog ureaja mora se spreiti
pokretae pogonske maine ili zaustaviti eno kretae. Dovod elektrine energije otkonom ureaju takoe se mora prekinuti.
Elektrini sigurnosni ureaji moraju delovati neposredno na ureaje koji upravaju dovoeem elektrine energije pogonskoj maini.
Ako se za ukuivae elektrine energije pogonskoj maini koriste
kontaktori za pripremae pokretaa visee skele, oni se smatraju
lan 89.
biti izvedeni tako da ne prestaju da dejstvuju i pored mehanikih naprezaa koja nastaju u trajnom pogonu.
Delovi za stavae u dejstvo elektrinih sigurnosnih ureaja ne
smeju biti pristupani nestrunim licima i moraju biti izraeni tako da
se ne mogu iskuiti upotrebom jednostavnog pomonog sredstva.
lan 90.
visee skele ako je:
1) sklopka za iskuivae u sluaju potrebe ukuena;
2) hvataki ureaj staven u dejstvo;
3) graninik brzine dostigao brzinu od 115% nazivne brzine.
lan 91.
pogonskog ureaja za dizae:
1) ako platforma pree gori ili doi kraji radni poloaj za
vie od 0, 1 m, a sklopka za zaustavae na krajim poloajima je u kvaru;
2) ako u ureaju za dizae sa bubem za ue jedno ue prekorai
dozvoenu visinu namotavaa.
XIV. NATPISI I OZNAKE
lan 92.
Svi natpisi i oznake na viseoj skeli moraju biti itki i razumivi,
izraeni od postojanog materijala i uoivi.
lan 93.
Natpis na viseoj skeli mora da sadri sledee podatke:
1) nazivnu nosivost, u kg;
2) firmu, odnosno naziv i sedite ili registrovani znak proizvoaa;
3) tablicu s upozoreem: NEUPUENIM LICIMA ZABRAUJE
SE UPOTREBA SKELE;
253
d:\baci\04
4) tablicu sa uputstvom za rukovae skelom.

Najmaa visina velikih slova i brojeva na natpisu mora iznositi 10
mm, a malih slova 7 mm.
lan 94.
Na pogonskom ureaju visee skele ili pored ega mora postojati
tablica koja sadri sledee podatke:
1) prenik ueta;
2) zateznu vrstou ica;
3) firmu, odnosno naziv i sedite ili registrovani znak proizvoaa;
4) datum postavaa nosee eline uadi.
lan 95.
Oznake na elektrinim ureajima visee skele moraju biti iste kao i
oznake na emi komande visee skele.
HV. TEHNIKA KONTROLA
lan 96.
Novoizgraene i rekonstruisane visee skele na zgradi, visee skele
osposobene za upotrebu posle nesrenog sluaja i visee skele kod kojih
je izvrena zamena bilo kog od sledeih delova: nosee uadi, pogonske
maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, upravakog ureaja, ureaja za koee i ureaja za dizae, ne smeju se pustiti u pogon pre nego to
se tehnikom kontrolom utvrdi da su ispueni svi propisani uslovi za
ihov bezbedan rad.
Visee skele podleu obaveznoj povremenoj tehnikoj kontroli.
Tehnika kontrola iz stava 2. ovog lana mora se izvriti po isteku
jedne godine od dana putaa visee skele u pogon, odnosno pre svakog
putaa u pogon visee skele pri promeni mesta pogona, kao i po isteku
jedne godine od izvrene prethodne tehnike kontrole.
lan 97.
Tehnika kontrola viseih skela vri se:
1) pregledom celokupnog postrojea visee skele;
2) statikim ispitivaem visee skele;
3) dinamikim ispitivaem visee skele.
lan 98.
Pregledom celokupnog postrojea visee skele obuhvata se provera
ispravnosti rada sigurnosnih ureaja i elemenata visee skele, kao i stepen ihove istroenosti i bezbednog rada visee skele, a naroito:
1) ureaja za koee;
2) vune sposobnosti visee skele;
3) graninika brzine;
4) nosee uadi i ihovog vezivaa sa platformom i uadi hvatakih ureaja;
254
d:\baci\04
5) sklopki za zaustavae platforme na krajim poloajima;

6) odbojnika;
7) hvatakih ureaja;
10) tokova platforme;
11) runog pokretaa platforme;
12) rada pogonskih i komandnih strujnih kola;
13) snage pogonskog motora, brzine visee skele i otpora izolacije
svih strujnih kola;
14) prikuka na gromobransku instalaciju.
lan 99.
Statikim ispitivaem visee skele obuhvata se provera zatezne
vrstoe i deformacije visee skele i enih delova: platforme, nosee
uadi i ihovog vezivaa sa platformom i ispravnosti konice.
Visee skele ija se vua ostvaruje treem ispituju se statiki tako
to se proverava ispravnost vue, odnosno klizaa uadi u lebovima
pogonske uetae.
U toku statikog ispitivaa visee skele, platforma se mora nalaziti pri dnu zgrade, tj. 0, 10 m od tla i najmae 10 minuta mora biti ravnomerno optereena teretom dvostruko veim od nazivne nosivosti.
lan 100.
Dinamikim ispitivaem visee skele obuhvata se provera ispravnosti rada ureaja visee skele, a naroito efikasnosti konice, hvatakih
ureaja i vue.
Efikasnost konice ispituje se koeem platforme, optereene sa
125% nazivnog optereea, pri enom kretau nazivnom brzinom u smeru
nadole, pri emu dovod energije za motor i otkoni ureaj mora biti
iskuen.
Hvataki ureaj ispituje se ukuivaem graninika brzine pri
voi platforme nadole sa otvorenom konicom i neiskuenim
pogonskim ureajem sve dok uad ne ponu da klize u lebovima pogonske
uetae ili dok se ne olabave.
Vua visee skele sa pogonskom uetaom ispituje se viestrukim
zaustavaem visee skele sa najveim moguim usporavaem, pri emu se
prilikom svakog zaustavaa platforma mora dovesti u stae potpunog
mirovaa.
Ispitivae vue visee skele obuhvata vou nagore, s praznom
platformom i vou nadole s teretom koji iznosi 125% nazivne
nosivosti.
Za vreme kretaa i koea visee skele pri dinamikim ispitivaima, uad u lebovima pogonske uetae mogu da klize do 20 mm, i to
samo pri polasku i zaustavau visee skele, a moraju se sama umiriti.
255
d:\baci\04
XVI. ODRAVAE
lan 101.
Visee skele moraju biti snabdevene uputstvom proizvoaa o
rukovau i odravau.
Visee skele moraju se redovno odravati.
Redovnim odravaem visee skele obuhvata se pregled postrojea
visee skele i kontrola enog pravilnog rada. Najmae jedanput meseno
mora se izvriti pregled postrojea visee skele, a naroito provera:
1) konice pogonskog ureaja, hvatakih ureaja i graninika brzine;
2) vue koja se ostvaruje treem;
4) nosee uadi i ihovog vezivaa sa platformom i uadi hvatakog ureaja;
5) izolacije elektrinih ureaja i ihovih veza sa uzemenim;
6) ureaja za dizae.
Pod redovnim odravaem visee skele, u smislu ovog pravilnika,
podrazumeva se kontrolisae ispravnosti rada visee skele u voi i
eno redovno iee i podmazivae.
Svi nedostaci u radu viseih skela moraju se pri redovnom odravau neodlono otklaati, a neispravni i oteeni delovi moraju se
zameniti.
Ako se pregledom visee skele utvrde neispravnosti koje mogu dovesti do opasnog pogonskog staa, visea skela se mora iskuiti iz
upotrebe dok se utvrene neispravnosti ne otklone.
lan 102.
Kad se zbog istroenosti ili oteea mora zameniti jedno ili
vie noseih elinih uadi, moraju se zameniti i ostala uad u istoj
grupi.
Nosea elina uad visee skele koja ne mea mesto pogona moraju
se zameniti najdocnije svake etvrte godine, a nosea elina uad visee
skele koja mea mesto pogona najdocnije svake druge godine.
lan 103.
Pre koriea visee skele potrebno je svakodnevno pregledati:
1) da li su konzole pravilno i sigurno vezane na ravnom krovu
(terasi);
2) da li su nosea uad pravilno privrena i vezana za konzole;
3) da li nosea uad pravilno naleu na lebove pomonih i
pogonskih uetaa ili bubeva i da li su zategnuta svojim tegovima;
4) da li hvataki ureaj radi ispravno pri runom pokretau;
5) da li su uad hvatakog ureaja zategnuta svojim tegovima;
6) da li u reduktorima ima dovono ua;
7) da li je platforma zaustavena kakvom zaprekom;
8) da li sigurnosne i kraje sklopke ispravno rade.
Dnevni pregled vri voa visee skele.
256
d:\baci\04
lan 104.
Za svaku viseu skelu mora postojati kiga odravaa, u koju se upisuju sledei podaci:
1) opti podaci: podaci o korisniku i mestu ugrade visee skele,
datum i broj dozvole za upotrebu visee skele, firma, odnosno naziv i sedite proizvoaa visee skele, broj i godina proizvode visee skele i
datum ugrade visee skele;
2) osnovne karakteristike visee skele: podaci o nazivnoj nosivosti
i brzini, podaci o visini dizaa, veliini napona za upravae, zatiti
od previsokog napona dodira, tehnikim karakteristikama eline uadi,
tehnikim karakteristikama pogonske maine i elektromotora (tip,
snaga, broj obrtaja, nazivna struja, zamajni moment, firma, odnosno naziv i
sedite proizvoaa maine) i podaci o komandi;
3) podaci o izmenama optih podataka i osnovnih karakteristika
visee skele;
4) podaci o odravau, pregledima, kvarovima, popravkama i zameni
delova i elemenata visee skele;
5) podaci o oranizaciji udruenog rada ili licu koje odrava viseu
skelu.
Opti podaci i osnovne karakteristike visee skele koji se unose u
kigu odravaa moraju biti overeni potpisom odgovornog lica i
peatom organizacije udruenog rada koja montira, odnosno vri redovno
odravae visee skele.
XVII. ISPRAVE KOJE PRATE VISEE SKELE U PROMETU
lan 105.
Visee skele u prometu, odnosno pri isporuci moraju biti snabdevene
garantnim listom.
Garantni rok za ispravno funkcionisae visee skele ne moe biti
krai od dve godine.
Garantni rok iz stava 2. ovog lana poie da tee od dana putaa
visee skele u pogon ili najkasnije est meseci od dana isporuke.
odnosno popravki visee skele, iznosi deset dana od dana prijema takvog
zahteva.
lan 106.
Visee skele moraju imati tehniko uputstvo koje sadri tehnike i
druge podatke znaajne za ispravno montirae i demontirae, putae u
pogon i upotrebu visee skele, otklaae smeti i kvarova i nabavku
rezervnih delova, kao i o opasnosti pri rukovau, upotrebi i odravau
visee skele.
Tehniko uputstvo iz stava 1. ovog lana sadri naroito:
1) podatke o opremi i materijalu (specifikacije opreme i materijala);
2) podatke neophodne za proraun glavnog elektrinog voda za
napajae visee skele energijom;
17
257
d:\baci\04
3) proraune: nosee eline uadi; vue; dozvoenog pritiska

izmeu ueta i leba uetae; vratila vune uetae; osovine pomone
uetae; buba (na sloeno naprezae); snage motora za dizae
platforme i brzine dizaa platforme;
4) crtee za montau;
5) funkcionalnu emu elektrinih veza pogona i upravaa;
7) rok obezbeenog servisiraa.
Rok obezbeenog servisiraa viseih skela ne moe biti krai od
deset godina, raunajui od dana putaa visee skele u pogon.
XVIII. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA
lan 107.
Tehnike karakteristike viseih skela koje su u upotrebi pre dana
stupaa na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa odredbama ovog
pravilnika u roku od tri godine od dana egovog stupaa na snagu.
lan 108.
258
d:\baci\05
PRAVILNIK
POGON ZA KOSI PREVOZ LICA I TERETA*
I. UVODNE ODREDBE
lan 1.
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri proizvodi liftova
na elektrini pogon za kosi prevoz udi i tereta (u daem tekstu: liftovi),
u pogledu voznog okna, pri projektovau, ugradi, korieu i odravau
liftova;
2) nain oznaavaa i obeleavaa liftova i delova liftova koji je
znaajan za bezbednost i zatitu ivota i zdrava udi;
3) tehnike mere zatite od poara i tehniko-tehnolokih nezgoda;
5) nain rukovaa liftovima, nain ihovog odravaa i obaveznost
uputstava o rukovau liftovima i ihovom odravau;
6) postupak i nain obezbeea odreenih svojstava, karakteristika i
kvaliteta liftova i nain ihovog ispitivaa;
lan 2.
ugraena postrojea pokretana elektrinom energijom, nameena prevozu
lica i tereta, kojima se opsluuju odreene stanice korieem kabine
ije mere i konstrukcija omoguavaju pristup licima ili utovar tereta, a
koja se kreu u voznom oknu po koso postavenim i vrsto ugraenim
voicama.
Ovaj pravilnik primeuje se na liftove nameene prevozu lica, na
liftove nameene prvenstveno prevozu lica, a ija je kabina prilagoena i
*
17*
259
d:\baci\05
za prevoz tereta i na liftove nameene prevozu bolesnika na krevetima ili

na bolesnikim prevoznim sredstvima, kao i na liftove prvenstveno
nameene prevozu tereta sa pratiocem, koji se ugrauju u stambene zgrade,
poslovne zgrade, banke, hotele i sline objekte, u bolnice i humanitarne
ustanove i u objekte u kojima se obava proizvodna delatnost.
II. VOZNO OKNO
lan 3.
Ako se vozno okno lifta nalazi u zgradi celom duinom, sa svih strana
mora biti ograeno vrstim i punim zidovima, tavanicom i dnom.
Ako se vozno okno lifta nalazi van zgrade, najmaa doputena visina
zidova voznog okna mora biti 2,5 m od nivoa stanice, kao i od mesta pristupanih licima (na primer stepenita).
Ako je ograda voznog okna od ianog platna, okca (irina i visina)
ne smeju biti vea od 10 mm, a debina ice mora iznositi najmae 1,5 mm,
pri emu rastojae izmeu ograde i kabine mora iznositi najmae 50 mm.
lan 4.
Ako je lift postaven van zgrade, vozno okno lifta ne sme da se
ukrta u istoj visini sa putevima.
lan 5.
2) otvori vrata za odravae, za nuni izlaz i pristup u vozno okno i
za kontrolu;
4) otvori izmeu voznog okna i mainske prostorije, odnosno voznog
5) otvori za odvod gasova i dima u sluaju poara.
lan 6.
Svetla visina otvora vrata za odravae mora iznositi najmae 1,4 m,
a irina najmae 0,6 m.
Svetla visina otvora vrata za nuni izlaz i ulaz u vozno okno mora
iznositi najmae 1,8 m, a irina najmae 0,35 m.
Svetla visina otvora vrata za kontrolu ne sme iznositi vie od 0,5 m,
a irina od 0,35 m.
lan 7.
Ako je rastojae izmeu dve uzastopne stanice lifta vee od 11 m,
izmeu tih stanica moraju na najvie 11 m postojati vrata za nuni izlaz i
pristup u vozno okno.
260
d:\baci\05
lan 8.
Vrata za odravae, vrata za nuni izlaz i pristup u vozno okno i
vrata za kontrolu moraju biti metalna, ne smeju se otvarati u prostor voznog
okna i ne smeju biti perforirana.
lan 9.
Zabrava na vratima za odravae, vratima za nuni izlaz i pristup u
vozno okno i vratima za kontrolu mora omoguiti zatvarae i zabravivae vrata bez upotrebe kua. Vrata se moraju otvarati iz voznog okna bez
upotrebe kua i kad su zabravena, sa spone strane iskuivo kuem.
zatvorena, to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem.
otvorenim vratima za kontrolu, pod uslovom da se za vreme pogona trajno
deluje na sigurnosni elektrini ureaj za kontrolu zatvorenosti, koji mora
biti pristupaan samo ako su vrata otvorena.
lan 10.
voznog okna, a kojima se odvodi vazduh iz voznog okna u atmosferu neposredno ili kroz mainsku prostoriju ili prostoriju za pomone uetae.
lan 11.
protivtega na odbojnike i pri dejstvu sila koje nastaju radom ureaja za
kompenzaciju.
lan 12.
Zidovi voznog okna moraju biti od materijala koji je otporan na mehanika oteea i vatru i koji ne stvara prainu, ve spreava eno
taloee.
Zidovi voznog okna moraju imati takvu mehaniku vrstou da se delovaem upravne sile od 300 N ne sme pojaviti ugib vei od 10 mm. Ta sila
moe da deluje s jedne ili s druge strane zida, na bilo kom mestu, pod uslovom
da je ravnomerno rasporeena na okrugloj ili kvadratnoj povrini od 5 cm2.
lan 13.
Vozno okno moe biti izvedeno sa prostorom za nuni izlaz ili bez
tog prostora.
Ako postoji prostor za nuni izlaz, na voznom oknu se moraju nalaziti
vrata za nuni izlaz (crte br. 1).
Prostor za nuni izlaz mora biti irok najmae 0,6 m, raunato od
zida voznog okna.
261
d:\baci\05
Mere u mm
600
Prostor za izlaz
u sluaju nude
Crte 1
lan 14.
Zid voznog okna ili egov deo koji se nalazi na strani ulaza u kabinu
moe se zastakliti.
Za zastakivae voznog okna koristi se, po pravilu, liveno staklo sa
ianim umetkom, nearmirano, armirano i kaeno staklo ili staklo za
ogledala, sa armaturom ili bez armature.
Debina stakla mora iznositi najmae 6 mm.
U tabeli 1. utvrene su najvea mera mae strane zastakene povrine
i najmaa debina stakla. Mere iz tabele br. 1 primeuju se i na zastakene
povrine koje nisu pravougaonog oblika, tako da prenik upisanog kruga i
debina stakla odgovaraju vrednostima u toj tabeli.
Tabela 1.
Mera mae
strane
ili
prenik
upisanog
kruga
Liveno
staklo sa
ianim
umetkom
Nearmira- Armirano
no staklo
staklo
Najvie
(u mm)
Kaeno
staklo
Staklo za
ogledala
Armirano
staklo za
ogledala
Najmaa debina u mm
0,7
1,0
1,2
10
10
lan 15.
Zid voznog okna ili egov zastakeni deo mora biti zatien od
udara, ipkom ili na slian nain, i to: ravno staklo i nekaeno staklo na
262
d:\baci\05
visini od 0,8 m iznad poda ili prede ivice stepenika, a kaeno staklo ija
je debina maa od 10 mm na visini od 0,3 m.
lan 16.
Povrina zida voznog okna liftova bez vrata kabine, na strani ulaza
u kabinu, mora biti celom visinom ulaza u kabinu i po celoj duini pristupanoj iz kabine neprekidna, vertikalna, ravna, glatka i vrsta, uzimajui u
obzir obavezne otvore za ugradu vrata voznog okna. Taj zid mora biti
izraen od materijala otpornog na mehanika oteea i ne sme biti od
gipsa ili od stakla.
Ispupea ili udubea na zidu voznog okna ne smeju biti vea od
5 mm. Ispupea i udubea vea od 2 mm moraju biti zakoena najmae
pod uglom od 75o prema horizontali.
Kvaka brave mora biti ugraena tako da ne postoji nikakva mogunost
da se lice povredi pri voi liftom.
lan 17.
Ako se ispod voznog okna nalaze radne ili drutvene prostorije ili
uopte pristupane prostorije, moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) dno jame voznog okna mora se dimenzionisati za najmae 5000 N/m2
pokretnog optereea, a ispod odbojnika protivtega mora se postaviti stub
do vrstog tla ili se na protivtegu mora postaviti hvataki ureaj;
2) dno jame voznog okna mora biti konstruisano tako da omogui
zaustavae optereene kabine ili protivtega u tom oknu prilikom slobodnog pada sa najvieg poloaja u voznom oknu;
3) ako se putaa kretaa protivtega produava pored prostorija
pristupanih licima ispod voznog okna i vodi do vrstog tla, kroz prostor
ispod voznog okna lifta moe prolaziti protivteg.
U delu voznog okna pored prostorija pristupanih licima mora se
lan 18.
U jami zajednikog voznog okna mora postojati pregrada izmeu
pokretnih delova susednih liftova.
Visina pregrada iz stava 1. ovog lana mora iznositi najmae 2 m i
mora se prostirati od dna jame voznog okna do duine od najmae 2,5 m.
Ako je horizontalno rastojae od ivice krova kabine do najblieg
pokretnog dela susednog lifta mae od 0,3 m, pregrada izmeu pokretnih
delova susednih liftova mora se prostirati po celoj duini voznog okna i
po visini koja odgovara najmae visini najblieg pokretnog dela susednog
lifta, sa dodatkom od 0, 1 m sa svake strane.
lan 19.
Ako protivteg lifta ija se vua ostvaruje treem miruje na potpuno
sabijenim odbojnicima, moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) deo voenog puta koji preostaje za kretae kabine u smeru nagore
(pod uglom a) mora iznositi najmae 0,1 m + 0,035 v2, s tim to se put
izraava u metrima, a nazivna brzina u m/s;
2) rastojae izmeu eonog dela kabine sa elinom noseom konstrukcijom kabine i eonog zida voznog okna po duini mora iznositi najmae 1 m;
263
d:\baci\05
3) slobodno rastojae po duini izmeu isturenih delova eonog zida

voznog okna i isturenih elemenata na eonom delu kabine mora iznositi najmae 0,30 m + 0,035 v2.
Ako kabina lifta miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, moraju
biti istovremeno ispuena dva uslova:
1) ostatak puta (pod uglom ) protivtega u smeru nagore mora iznositi
0,1 m + 0,035 v2 (ostatak puta protivtega u smeru nagore u m, v nazivna
brzina m/s);
2) rastojae izmeu eonog dela protivtega i eonog zida voznog okna
po duini mora iznositi najmae 1 m.
lan 20.
Vertikalno rastojae izmeu tavanice voznog okna i podesta vrata
kabine, mereno po zadoj ivici kabine, mora iznositi najmae 3 m (crte
br. 2).
Vertikalno rastojae izmeu dna voznog okna i podesta vrata kabine,
mereno po predoj ivici kabine, mora iznositi najmae 1,5 m (crte br. 2).
Mere u mm
Rukohvat
Crte 2
264
d:\baci\05
lan 21.
Ako je pod kabine lifta ija se vua ostvaruje pomou doboa u istoj
ravni sa podom gore kraje stanice, ostatak putae kabine u smeru navie
(pod uglom ) mora da iznosi jo najmae 0,5 m pre nego to odbojnici ponu
da rade.
Ako kabina potpuno sabije glavu odbojnika, rastojae izmeu eonog
dela kabine sa elinom noseom konstrukcijom kabine i eonog zida voznog okna po duini mora iznositi najmae 1 m.
Ako kabina miruje na svojim potpuno sabijenim odbojnicima, rastojae izmeu eonog dela kabine sa elinom noseom konstrukcijom
kabine i eonog zida dna voznog okna po duini mora iznositi najmae 1 m.
lan 22.
Pod jame voznog okna mora biti ravan, osim postoa za odbojnike, koji
su postaveni pod uglom putae kretaa kabine () i protivtega (ako
protivteg ide pod istim uglom putae ). Jama voznog okna mora biti
zatiena od prodiraa vode.
lan 23.
Pristup u jamu voznog okna moguan je preko lestvica, stepenika ili
kroz vrata za odravae.
Lestvice moraju biti stabilne i od nesagorivog materijala, s tim da
budu lako pristupane otvoru vrata voznog okna na najnioj stanici.
Ako se na zidu voznog okna ne mogu obezbediti pogodne stabilne
lestvice, mogu se koristiti pokretne lestvice koje se uvaju na dnu voznog
okna i koje se mogu povui nagore lancem koji se nalazi blizu otvora vrata
voznog okna, s tim da se postave u stabilan, pogodan poloaj za silaee.
Na vratima za pristup u jamu voznog okna mora se nalaziti brava sa
sigurnosnom sklopkom, a na sponoj strani okvira vrata mora se nalaziti
signalna lampa koja upozorava da je lift u pokretu.
lan 24.
U jamu voznog okna mora biti ugraena sklopka STOJ, sa jasno
obeleenim poloajima ukuea i iskuea, kojom se pogon lifta i
automatska vrata iskuuju i dre u stau mirovaa. Sklopka mora biti
postavena tako da joj se moe prii sa vrata koja se koriste za ulaz u jamu
voznog okna.
okna, namenski obeleena, koja je vezana sa naizmeninom sklopkom u
lan 25.
U vozno okno ne smeju se ugraivati instalacije i ureaji koji nisu
sastavni deo lifta.
naprave za posluivae ureaja za grejae moraju nalaziti izvan voznog
okna. Za te ureaje ne sme se koristiti topla voda ili para.
265
d:\baci\05
lan 26.
po jedna svetika udaena najvie 0,5 m od tavanice i dna voznog okna, a
ostale svetike na rastojaima od najvie 7 m.
UETAE
lan 27.
lan 28.
U mainsku prostoriju i prostoriju za pomone uetae smeju ulaziti samo struna lica koja rade na odravau i ispitivau lifta i lica
osposobena za spasavae lica iz zaglavene kabine.
lan 29.
U mainskoj prostoriji moraju biti smeteni: pogonske maine,
pripadajui upravaki ureaji, po mogunosti u blizini pogonske maine,
veake za uad, pomone uetae, osim pomonih uetaa na kabini u
protivtegu, i graninici brzine, osim zateznog ureaja graninika.
Ako se upravaki ureaji ne mogu postaviti u mainskoj prostoriji,
postavaju se u prostoriji za pomone uetae ili drugu prostoriju koja
ispuava uslove za mainsku prostoriju.
Ako se pomone uetae jednog ili vie liftova, graninici
brzine i veake za uad ne mogu postaviti u mainskoj prostoriji,
postavaju se u prostoriji za pomone uetae.
Prostorija za pomone uetae moe biti izvedena ispod mainske
prostorije, bez prilaza sa stajalita zgrade, ako je bez tekoa i opasnosti
omoguen pristup kroz otvor na podu mainske prostorije.
lan 30.
Ispod pomonih uetaa koje se nalaze u voznom oknu mora postojati
zatitna pregrada odgovarajue vrstine i gustine, kojom se spreava da
prelomena osovina padne u vozno okno.
lan 31.
Pomone uetae moraju imati ureaj kojim se osigurava da osovina
ne ispadne iz leita, da ue ne ispadne iz leba pri olabaveu ueta i
da strana tela ne upadaju izmeu ueta i lebova pomonih uetaa koje su
lan 32.
smeju se ugraivati instalacije i ureaji koji nisu sastavni deo lifta, osim
266
d:\baci\05
ureaja za provetravae i grejae mainske prostorije i detektora poara

okna.
lan 33.
Mainska prostorija izgrauje se, po pravilu, na gorem kraju voznog
lan 34.
Prilaz mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone
uetae mora biti lako pristupaan i siguran. U mainsku prostoriju,
odnosno u prostoriju za pomone uetae mora da se ulazi neposredno
preko stepenita zgrade, a ne kroz stambene i radne prostorije.
Visina prilaza iz stava 1. ovog lana mora da iznosi najmae 2 m, pri
emu se ne uzimaju u obzir pragovi i ograde ija je visina maa od 0,4 m.
Prilaz iz stava 1. ovog lana mora biti dobro osveten trajno
ugraenim elektrinim osveteem. Pod prilaza ne sme biti klizav.
lan 35.
izvedene tako da izdre optereea koja nastaju radom lifta. Pod mainske prostorije mora biti proraunat na pokretna optereea od najmae
5000 N/m.
pomone uetae moraju biti svetlih boja i od materijala koji je otporan
na vatru i koji ne stvara prainu, nego spreava eno taloee.
Pod mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetae ne
sme biti klizav.
Zidovi i pod mainske prostorije moraju biti zvuno izolovani od
lan 36.
U mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetae
mora postojati:
1) ispred razvodnih i upravakih ureaja slobodna, horizontalna
povrina duine najmae 0,7 m, a irine zavisno od irine ureaja, ali ne
mae od 0,5 m;
2) slobodna horizontalna povrina veliine 0,5 m x 0,6 m, za odravae i ispitivae obrtnih delova lifta koja je obezbeena sa strane sa koje
se obrtni delovi odravaju i ispituju.
irina prilaza slobodnim povrinama iz stava 1. ovog lana mora
iznositi najmae 0,5 m, a izuzetno se moe smaiti na 0,4 m, pod uslovom da
se u tom delu ne nalaze pokretni delovi lifta.
lan 37.
Visina mainske prostorije, merena od povrine poda, odnosno od
povrine sa koje se opsluuje pogonska maina do najnie ivice nosaa za
podizae teih delova lifta mora iznositi najmae 2 m.
Visina prostorija za pomone uetae, merena od poda do tavanice,
mora iznositi najmae 1,5 m. Ako se u prostoriju za pomone uetae
267
d:\baci\05
ugrauje upravaki ureaj lifta, visina od poda do tavanice mora iznositi najmae 2 m.
lan 38.
prostoriji mora se ostaviti slobodan prostor visine najmae 0,3 m.
ima vie radnih nivoa ija se visina razlikuje za vie od 0,5 m, moraju se
Jame ili kanali u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za
pomone uetae koji su dubi od 0,5 m i ui od 0,5 m, moraju biti pokriveni.
lan 39.
Svetla visina vrata mainske prostorije mora iznositi najmae 1,8 m,
a vrata prostorije za pomone uetae najmae 1,4 m. Svetla irina
vrata mainske prostorije i vrata prostorije za pomone uetae moraju
iznositi najmae 0,7 m.
moraju da budu izgraena od metala, moraju da se zakuavaju i ne smeju da se
otvaraju prema mainskoj prostoriji ili prostoriji za pomone uetae.
Ako su vrata mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone
uetae zakuana, moraju se sa unutrae strane otvarati bez upotrebe
kua.
Prozori u mainskoj prostoriji moraju biti izraeni od metala.
lan 40.
Otvori na postou pogonske maine, graninika brzine, kao i na podu
mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetae moraju
imati zaobene ivice podignute najmae 50 mm iznad poda ili postoa,
izraene od lima, betona ili drugog pogodnog materijala.
lan 41.
biti suva i provetravana. Motori, elektrini upravaki ureaji i drugi
ureaji u mainskoj prostoriji moraju biti zatieni od praine, tetnih gasova i vlage u stepenu zatite koji zahtevaju radni uslovi.
Kroz mainsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomone uetae,
ako se u ima nalaze upravaki ureaji, mora iznositi izmeu plus 5oC i
plus 40oC.
uetae, ako se u ima nalaze upravaki ureaji, mora iznositi izmeu
plus 5oC i plus 40oC.
lan 42.
U mainskoj prostoriji, odnosno u prostoriji za pomone uetae,
moe se postaviti grejno telo za zagrevae tih prostorija, pod uslovom da se
268
d:\baci\05
ne koristi topla voda ili para. Otvor ili otvori za dovod nezagrevanog
vazduha moraju se zatvoriti pri zagrevau tih prostorija.
lan 43.
biti osvetena sa najmae 200 lx, mereno na podu. Sklopka za osvetee
mora biti postavena sa unutrae strane, pored ulaznih vrata.
od strujnog kola pogona lifta. Struja se mora dovesti ili preko zasebnog
strujnog voda ili vezom ispred glavne sklopke.
Najmae jedna prikunica sa zatitnim kontaktom mora biti
postavena u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone
uetae. Prikunica se vezuje na instalaciju objekta, preko posebnog
osiguraa.
lan 44.
U prostoriji za pomone uetae, pored ulaza mora biti postavena
sklopka STOJ, sa jasno obeleenim poloajima ukuea i iskuea,
kojom se pogon lifta i automatska vrata iskuuju i dre u stau
mirovaa.
lan 45.
Za unoee i postavae teih delova opreme lifta mora se ispod
tavanice mainske prostorije ugraditi jedan montani nosa (kuka) za
dizalicu ili vie ih, koji se dimenzioniu prema predvienim optereeima. Na montanom nosau (kuki) za dizalicu mora biti oznaeno najvee dozvoeno optereee.
Montani nosai (kuke) moraju biti poreani prema rasporedu
opreme lifta i montanom otvoru.
lan 46.
Ako se u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone
uetae nalaze upravaki ureaji, u toj prostoriji se mora postaviti
aparat za gaee poara na elektrinim ureajima.
Potroni materijal (krpe za iee, maziva itd.), mora se drati u
lan 47.
zazori izemu krila vrata, krila i okvira, praga i krila vrata ne smeju da
budu vei od 10 mm. Ako postoje udubea, ona se moraju uzeti u obzir pri
mereu zazora.
Na krilima automatskih vrata sa spone strane ne smeju se nalaziti
udubea ili ispupea vea od 3 mm. Ta ispupea ili udubea moraju
biti zaobena u oba smera kretaa krila vrata.
Ako se na vratima voznog okna u udubeu na krilu sa unutrae
strane nalazi ruka, dubina tog udubea ne sme biti vea od 30 mm, a
269
d:\baci\05
irina od 40 mm. Zakoea udubea nagore i nadole moraju obrazovati

ugao od najmae 60% prema horizontali.
Ako je kabina lifta bez vrata, vrata voznog okna sa unutrae strane
moraju biti ravna i glatka, a u zatvorenom poloaju moraju biti u ravni sa
zidom voznog okna.
lan 48.
Vrata voznog okna (krila i okvira), osim providnih kontrolnih
otvora, moraju da budu izraena od metala otpornog na deformacije i
izraena i ugraena tako da obezbeuju pravilan rad zabrave vrata.
Mehanika vrstoa i krutost vrata voznog okna moraju da budu takve
da ih horizontalna sila od 300 N (koja deluje normalno na povrinu od
5 cm), na bilo kom mestu krila zabravenih vrata, s jedne ili s druge strane,
ne deformie trajno, da ih ne deformie elastino za vie od 15 mm i da
ne prouzrokuje poremeaj koji e uticati na ispravan rad vrata i zabrave.
lan 49.
Ako je kabina lifta bez vrata, na vratima voznog okna elastine
deformacije prema unutraosti voznog okna ne smeju biti vee od 5 mm
kad sila od 300 N deluje normalno na povrinu od 5 cm sa spone strane
krila vrata.
Pri delovau rune sile od 150 N, bez upotrebe alata, na najkritinijem mestu u pravcu otvaraa horizontalno pominih vrata voznog
okna, zazori izmeu krila vrata, krila i nadvratnika i praga i krila vrata
ne smeju biti vei od 30 mm.
lan 50.
Svetla visina vrata voznog okna mora iznositi najmae 2 m, s tim to
je dozvoeno umaee od najvie 50 mm.
Svetla irina vrata voznog okna ne sme biti vea od 50 mm sa svake
strane od irine ulaza u kabinu.
lan 51.
Svaki prilaz voznom oknu mora imati prag koji izdrava sva optereea pri ulasku i izlasku lica i pri utovaru i istovaru tereta.
lan 52.
ihovog zaglavivaa, ispadaa iz leita ili voica i prekoraea
puta voea.
Horizontalno pomina vrata voznog okna moraju biti voena na
goroj i dooj ivici krila vrata.
lan 53.
otporne na vatru.
270
d:\baci\05

najmae 8.
Prenik uetae za nosee ue mora da iznosi najmae 25 x d, pri
emu d oznaava prenik ueta.
Nosea uad moraju biti obezbeena od ispadaa iz uetae.
Nosa krila vrata mora biti proraunat tako da izdri teret koji
prelazi preko ega, uzimajui u obzir i uslove oslaaa otvorenih vrata.
Nosa doeg krila vrata mora da bude izraen tako da pri dodiru sa podom
ne povredi lice koje prilazi stanici. Ivica goreg krila vrata mora biti
obloena elastinom trakom.
lan 54.
Za horizontalno pomina automatska vrata voznog okna, odnosno druge
vrste mainski pokretanih vrata, moraju biti ispueni sledei uslovi:
3) kinetika energija krila vrata voznog okna i mehanikih delova
koji su sa krilima vrata vrsto povezani, proraunata ili merena pri
sredoj brzini zatvaraa, ne sme biti vea od 10 J. Ako lice prilikom ulaska ili izlaska iz kabine sprei zatvarae vrata, zatitnim ureajem
vrata se moraju automatski otvoriti. Dovono je da se takav zatitni ureaj postavi samo na vratima kabine. Zatitni ureaj moe se iskuiti za
vreme posledih 50 mm putae svakog krila vrata. Ako se zatitni ureaj
za spreavae zatvaraa vrata posle isteka podeenog vremena iskui,
kinetika energija pokretnih delova vrata ne sme biti vea od 4 J;
4) ako je kinetika eneregija iz take 3. ovog lana vea od 10 J, sreda
brzina zatvaraa krila vrata mora biti maa od 0,3 m/s, a vrata se moraju
zatvarati neprekidnim pritiskom na dugme.
lan 55.
Vertikalno pomina vrata voznog okna dozvoena su samo za liftove
za prevoz tereta sa pratiocem i prevoz motornih vozila.
Mainsko zatvarae vertikalno pominih vrata, odnosno drugih
vrsta mainski pokretanih vrata, dozvoeno je ako su ispueni sledei
uslovi:
1) da se neprekidnim pritiskom na dugme uprava radom vrata;
2) da sreda brzina zatvaraa vrata iznosi najvie 0,3 m/s;
3) da su vrata kabine zatvorena najmae dve treine pre nego to vrata
voznog okna ponu da se zatvaraju.
Vrata kabine mogu biti izraena od iane mree, s tim da duina
okca ne iznosi vie od 10 mm, a visina ne vie od 60 mm.
lan 56.
irina jednog krila automatskih obrtnih vrata ne sme iznositi vie
od 0,60 m i moraju biti ispueni uslovi iz lana 55. ovog pravilnika.
271
d:\baci\05
lan 57.
Prirodno ili vetako osvetee, mereno na podu, ispred vrata voznog okna, mora iznositi najmae 50 lx.
lan 58.
Na vratima voznog okna koja se otvaraju runo mora da postoji jedan
providni kontrolni otvor ili vie providnih kontrolnih otvora za koje
moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) da su takve mehanike vrstoe i krutosti da ih horizontalna sila
od 300 N, koja deluje normalno na povrinu od 5 cm, na bilo kom mestu krila
zabravenih vrata, s jedne ili s druge strane, ne deformie trajno, da ih ne
deformie elastino za vie od 15 mm i da ne prouzrokuje poremeaj
ispravnog rada vrata i zabrave;
2) da debina vrsto ugraenog providnog materijala iznosi najmae
6 mm;
3) da ukupna povrina kontrolnih otvora svakih vrata voznog okna
iznosi najmae 150 cm, a povrina pojedinanih kontrolnih otvora najmae 100 cm;
4) da irina kontrolnih otvora ne sme iznositi mae od 60 mm niti
vie od 150 mm a da doa ivica kontrolnih otvora ija je irina vea od
80 mm iznosi najmae 1 m iznad poda.
lan 59.
Ako je lift u pogonu ili kabina nije u stanici ili u zoni odbravivaa, prilikom pristajaa mora biti spreeno otvarae vrata voznog okna,
odnosno bilo kog krila ako su vrata viekrilna.
lan 60.
Kabina lifta ne sme se pokrenuti niti kretati ako vrata voznog okna
ili bilo koje krilo viekrilnih vrata nije zatvoreno i zabraveno.
lan 61.
Zabrava vrata voznog okna mora delovati kad su vrata zatvorena pre
nego to se kabina pokrene sa stanice.
Elementi zabrave i elementi za privree zabrave moraju biti
Zabrava obrtnih vrata mora drati vrata zabravena ak i ako se spusti krilo vrata.
U visini (taki) zabravivaa, zabrava mora, bez trajnih deformacija, izdrati silu koja deluje u smeru otvaraa vrata, i to najmae 1000
N ako su vrata pomina, a 3000 N ako su vrata okretna.
272
d:\baci\05
lan 62.
Zabraviva vrata voznog okna mora zahvatiti najmae 7 mm (crte br. 3), to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu zabravenosti vrata voznog okna.
Mere u mm
Crte 3
Veza izmeu pokretnog dela sigurnosnog kontakta koji prekida sigurnosno strujno kolo i zabravivaa mora biti direktna, bez podeavaa ili
sa naknadnim podeavaem. Kontakte moe naknadno podeavati samo
struno lice koje radi na odravau i ispitivau lifta.
Kontrola elemenata zabrave mora biti jednostavna.
Ako su kontakti zabrave smeteni u kuitu, odvrnuti zavrti
poklopca kuita moraju ostati u rupicama kuita ili poklopca.
lan 63.
lan 64.
Ako se vrata voznog okna nasilno odbravuju kad se kabina kree, rad
lifta mora se zaustaviti.
spoa specijalnim trouglastim kuem (crte br. 4).
Ako se vrata voznog okna pokreu zajedno sa vratima kabine, mora
postojati ureaj (opruge ili teg) kojim se automatski zatvaraju vrata voznog
okna kad kabina nije u zoni odbravivaa tih vrata.
18
273
d:\baci\05
Mere u mm
3mm
Crte 4
lan 65.
Svaka vrata voznog okna moraju imati elektrini sigurnosni ureaj za
kontrolu zatvorenosti vrata.
Ako se horizontalno pomina vrata voznog okna i vrata kabine
pokreu zajedno, moe se koristiti isti ureaj za kontrolu zatvorenosti i
kontrolu zabravenosti, pod uslovom da taj ureaj deluje samo kad su vrata
potpuno zatvorena.
Ako su vrata voznog okna okretna, ureaj za kontrolu zatvorenosti
vrata mora biti smeten na strani na kojoj se zatvaraju vrata ili na zabravi
vrata.
lan 66.
Ako horizontalno i vertikalno pomina vrata imaju vie krila koja
su meusobno neposredno mehaniki povezana, dozvoeno je zabravivati
samo jedno krilo, pod uslovom da se zabravivaem tog krila spreava otvarae ostalih krila.
Elektrini sigurnosni ureaj za kontrolu zatvorenosti vrata moe se
postaviti samo na jednom krilu vrata.
lan 67.
Ako su krila vrata voznog okna meusobno posredno mehaniki
povezana uadima, lancima ili kaievima, oni moraju biti izraeni prema
uslovima rada vrata. Ta povezanost, u pogledu sigurnosti, ispituje se u
odreenim vremenskim razmacima, prema uputstvu proizvoaa.
Dozvoeno je zabravivati samo jedno krilo vrata pod uslovom da se
zabravivaem tog krila spreava otvarae ostalih krila. Na ostalim
krilima vrata ne smeju se nalaziti ruice za otvarae.
Poloaj zatvorenih a nezabravenih krila vrata mora se kontrolisati sigurnosnim elektrinim ureajem za kontrolu zatvorenosti nezabravenih krila ako vrata imaju vie krila.
274
d:\baci\05
lan 68.
Na poluautomatskim vratima voznog okna mora se nalaziti ureaj za
usporee zatvaraa, koji stupa u dejstvo najdocnije na rastojau od 50 mm
izmeu prede ivice krila vrata i okvira vrata.
lan 69.
Automatska vrata voznog okna, po isteku utvrenog vremena, moraju se
zatvoriti ako nije data komanda za vou.
lan 70.
.Lift mora biti konstruisan tako da se ni sa kog mesta pristupanog
licima ne moe staviti u pokret samo jednom neuobiajenom radom ako
V. KABINA
lan 71.
ista visina unutraosti kabine mora da iznosi najmae 2,2 m.
Svetla visina ulaza u kabinu mora da iznosi najmae 2 m, s tim to je
dozvoeno smaee najvie za 50 mm.
lan 72.
Najvee korisne povrine poda kabine za prevoz lica, da ne bi dolo
do preoptereea lifta, utvrene su u tabeli br. 2.
Tabela 2.
18*
Nazivna nosivost (u kg)
Najvea korisna povrina

poda kabine (u m2)
Najvei broj lica
100
180
225
300
375
400
450
525
600
630
675
750
800
825
900
975
0,40
0,50
0,70
0,90
1,10
1,17
1,30
1,45
1,60
1,66
1,75
1,90
2,00
2,05
2,20
2,35
1
2
3
4
5
5
6
7
8
8
9
10
10
11
12
13
1000
2,40
13
275
d:\baci\05
1050
1125
1200
1250
1275
1350
1425
1500
1600
1800
2100
2500
2,50
2,65
2,80
2,90
2,95
3,10
3,25
3,40
3,56
3,88
4,36
5,00
14
15
16
16
17
18
19
20
21
24
28
33
Ako je nazivna nosivost lifta vea od 2.500 kg, za svakih novih 100 kg
tereta korisna povrina kabine moe se poveati najvie 0,16 m.
Za meuvrednosti nazivne nosivosti najvea korisna povrina izraunava se linearnom interpolacijom.
Izraunavae najveeg broja lica vri se prema izrazu:
najvei broj lica = nazivna nosivost/75, a rezultat se zaokruuje na
prvi mai ceo broj.
Ako je nazivna nosivost lifta vea za vie od 15% od vrednosti u
tabeli, najvei dozvoeni broj lica mora odgovarati korisnoj povrini
kabine.
lan 73.
Kabina mora biti postavena na elinu noseu konstrukciju koja je
vue po putai voznog okna.
Na elinu noseu konstrukciju privreni su kotrajui klizai,
veake za uad, hvataki ureaji, odbojnici i platforma za nuni izlaz
sa pealicama.
Svi ureaji koji se nalaze na elinoj noseoj konstrukciji kabine
moraju biti lako dostupni radi odravaa.
Kabina mora biti voena pomou eline nosee konstrukcije po krutim voicama sa najmae etiri prinudna voea, odnosno pomou kotrajuih klizaa.
Kabina ne sme da isklizne sa voica ako toak kotrajueg klizaa
otpadne ili ako se gazei sloj pohaba i otpadne.
lan 74.
Za liftove za prevoz nametaja sa pratiocem, najvee nazivne brzine
1 m/s, nazivna nosivost mora se proraunati sa najmae 220 kg/m korisne
Za bolnike liftove sa krevetom i pratiocem, nezavisno od nazivne
brzine, nazivna nosivost mora se proraunati sa najmae 300 kg/m korisne
Za lifove za prevoz tereta sa pratiocem, nazivne nosivosti najvie
1000 kg i koji su prvenstveno nameeni za komadnu robu koja se utovaruje i
276
d:\baci\05
istovaruje runo ili pomou runih kolica, nazivna nosivost mora se

proraunati sa najmae 150 kg/m korisne povrine poda kabine.
Za liftove za prevoz tereta sa pratiocem, nazivne nosivosti vee od
1000 kg, u koje ulazi viukar, korisni teret mora se proraunati sa najmae 250 kg/m korisne povrine poda kabine.
Za liftove za prevoz motornih vozila sa pratiocem, korisni teret
mora se proraunati sa najmae 200 kg/m korisne povrine poda kabine.
Za liftove sa bubem i pratiocem, korisni teret mora se proraunati
sa najmae 200 kg/m korisne povrine poda kabine.
Liftovi iz st. 1. do 6. ovog lana moraju se koristiti samo sa pratiocem.
Vrata voznog okna i uprvae liftovima iz st. 1. do 6. ovog lana
moraju biti izvedeni tako da se lift koristi samo pomou posebnog kua.
lan 75.
U objektu ija je najvia stanica na visini veoj od 30 m, raunajui od
nivoa terena, mora postojati najmae jedan lift sa kabinom poveanih
dimenzija. irina poda kabine tog lifta mora iznositi najmae 1 m, a
duina 2,1 m. irina otvora ulaza u kabinu mora iznositi najmae 0,8 m. Pod
kabine takvog lifta proraunava se sa optereeem od najmae 500 kg/m.
Nazivna nosivost lifta iz stava 1. ovog lana mora biti srazmerna
povrina poda kabine, prema odredbama lana 73. ovog pravilnika. Nazivna
nosivost tog lifta moe se smaiti najvie do 400 kg pod uslovom:
1) da je u kabini ugraen ureaj za kontrolu preoptereea kojim se
iskue komanda i daju zvuni i svetlosni signali preoptereea;
2) da je ureaj za prinudno zaustavae kabine dimenzionisan za nosivost srazmernu povrini poda kabine;
3) da je vuna sposobnost pogonske uetae pri statikom optereeu dimenzionisana tako da pri optereeu srazmernom povrini poda
kabine ne dolazi do klizaa uadi.
lan 76.
Bolniki liftovi sa krevetom i liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, povrine poda kabine do 3,5 m, koji se upotrebavaju samo povremeno za prevoz bolesnika ili tereta, iji jedan deo kabine, najvie
polovina, slui za prevoz lica, mogu se pregraditi vratima. Nazivna nosivost lifta odreuje se samo prema nepregraenom delu kabine, ali ne mae
od 400 kg. Ako se pregradna vrata otvore, lift mora da stane, a novi poziv
moe se dati samo iz kabine dejstvom preklopnika sa kuem. Ako je
komanda lifta sabirna, kad se pregradna vrata otvore lift mora da stane, a
sponi pozivi se ne ponitavaju.
lan 77.
Pri proraunu noseih elemenata lifta moraju se uzeti u obzir najvea opterea koja nastaju od tereta i utovarnih ureaja prilikom utovara
ili istovara tereta.
lan 78.
277
d:\baci\05
Na kabini lifta iz stava 1. ovog lana dozvoeni su otvori za ulaz

lica ili utovar tereta, otvor za nuni izlaz, sa vratima ili kapkom, i
otvori za provetravae.
lan 79.
Zidovi, pod i tavanica kabine, elina nosea konstrukcija kabine i
kotrajui klizai moraju kao celina imati dovonu mehaniku vrstou
da izdre udare i optereea kojima je kabina izloena za vreme rada
lifta, kad deluju hvataki ureaji ili kad elina nosea konstrukcija kabine nasedne na odbojnike.
Zidovi kabine moraju biti izraeni tako da bez trajne deformacije
izdre silu od 300 N koja deluje upravo na bilo koju taku zida, pod uslovom
da ravnomerno optereuje krunu ili kvadratnu povrinu od 5 cm.
Pri deolovau sile iz stava 2. ovog lana ugib ne sme iznositi vie od
15 mm.
Zidovi, pod i tavanica kabine ne smeju biti izraeni od lako zapaivog materijala koji stvara veliku koliinu dima i gasova opasnih po ivot.
Pod kabine lifta mora se proraunati sa optereeem od najmae
500 kg/m.
lan 80.
Elektrini sigurnosni ureaj kojim se iskuuje spona komanda
lifta mora stupiti u dejstvo kad se pod kabine optereti najvie sa 15 kg, s
tim to se to odnosi na liftove sa sabirnom komandom.
Delovi poda kabine koji naleu na opruge ili elastine podloge i
slue da elektrini sigurnosni ureaj za iskuivae spone komande
stupi u dejstvo, moraju da se nalaze na ulaznoj strani kabine, da budu iste
irine kao i kabina i duine najmae 0,6 m, mereno od prede ivice praga.
Spona komanda moe se iskuiti posebnom bistabilnom sklopkom
samo na liftovima sa pratiocem.
lan 81.
Za zastakivae zidova kabine mora se koristiti providno i kaeno
staklo. Ako irina stakla iznosi najvie 0,7 m, debina stakla mora iznositi najmae 11 mm; ako irina stakla iznosi najvie 0,5 m, debina stakla
mora iznositi najmae 9 mm, a ako irina stakla iznosi 0,25 m, debina
stakla mora iznositi najmae 7 mm.
Doa ivica stakla mora biti postavena na najmae 0,3 m iznad poda
kabine.
lan 82.
Na pragu kabine mora se nalaziti zatitni lim irine jednake najmae svetloj irini vrata voznog okna. Doi kraj vertikalnog dela
zatitnog lima praga mora biti zakoen pod uglom od najmae 60o u odnosu
na horizontalu, a zakoee mora iznositi najmae 50 mm, mereno horizontalno.
Ukupna visina zatitnog lima praga mora iznositi najmae 0,35 m.
lan 83.
Na svakom ulazu u kabinu mora se nalaziti prag koji mora izdrati sva
optereea pri utovaru i istovaru tereta.
278
d:\baci\05
Ako su u pitau liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, preda ivica

poda kabine na ulazu u kabinu mora se proraunati za optereee u jednoj
taki veliine 30% od teine tereta koji je postaven na sredini ivice
poda.
Za liftove u iju kabinu ulazi viukar sa teretom prilikom
utovara ili istovara, preda ivica poda kabine na ulazu u kabinu mora se
proraunati za optereee od 40% u svakoj od dve take postavene levo i
desno na 0,4 m od sredine prede ivice poda.
Ako su u pitau liftovi za prevoz motornih vozila, proraun optereea obuhvata optereee postaveno na predu ivicu poda kabine
prema stavu 3. ovog lana, ali sa optereeem na odstojau od 0,6 m, umesto 0,4 m.
lan 84.
Na ulazima u kabinu lifta moraju se nalaziti vrata.
Jedan ili dva ulaza u kabinu lifta za prevoz tereta sa pratiocem mogu
biti bez vrata ako su ispueni sledei uslovi:
1) da se lift koristi samo sa pratiocem;
2) da je nazivna brzina lifta maa od 0,63 m/s;
3) da je najkrae rastojae izmeu ivice praga ulaza i otvora na bonoj
strani kabine vee od 0,8 m ili da je najkrae rastojae izmeu ivice praga
ulaza i otvora kabine na suprotnoj strani vee od 1,5 m;
4) da je dozvoeni broj lica za prevoz ogranien prema tabeli 2, pri
emu se za izraunavae korisne povrine poda kabine ne uzima u obzir 0,1 m,
mereno od ivice praga kabine;
5) da je kutija za upravae u kabini udaena najmae 0,4 m od ulaza u
kabinu.
lan 85.
Vrata kabine moraju imati puna krila.
Ako su u pitau liftovi za prevoz tereta sa pratiocem, dozvoena je
ugrada reetkastih vertikalno pominih vrata, pod uslovom da otvor
reetke horizontalno iznosi najvie 10 mm, a vertikalno najvie 60 mm.
lan 86.
Ako su vrata kabine zatvorena, zazori izmeu krila vrata, krila i
okvira vrata i krila i praga ne smeju biti vei od 10 mm. Udubea, ako
postoje, moraju se uzeti u obzir pri mereu zazora.
lan 87.
Ako su vrata kabine okretna, moraju postojati graninici kojima se
ograniava ugao otvaraa krila vrata.
lan 88.
Kontrolni otvori na vratima kabine obavezni su ako takvi otvori
postoje na vratima voznog okna. Za zatvarae tih otvora mora se upotrebiti
providno i kaeno staklo debine najmae 7 mm ili drugi providni
materijal.
279
d:\baci\05
Najmae jedan od kontrolnih otvora na vratima kabine mora se podudarati sa kontrolnim otvorom na vratima voznog okna kad kabina stoji u stanici.
Ako su vrata kabine automatska, kontrolni otvori nisu obavezni.
lan 89.
Vrata kabine u zatvorenom poloaju moraju biti takve mehanike vrstoe i krutosti da ih horizontalna sila od 300 N, koja deluje normalno na
povrinu vrata sa unutrae strane kabine, a rasporeena je na povr-inu
od 5 cm, na bilo kom mestu krila vrata, ne deformie trajno, ne deformie
elastino za vie od 15 mm i ne prouzrokuje poremeaj rada vrata.
lan 90.
Vrata i okvir vrata moraju biti izraeni tako da se lica ne mogu
povrediti prilikom zatvaraa ili otvaraa vrata.
Na unutraoj strani krila mainski pokretnih vrata ne smeju se
nalaziti udubea ili ispupea vea od 3 mm. Ta ispupea ili udubea
moraju biti zaobena u oba smera kretaa krila vrata.
lan 91.
Ako su samo vrata kabine automatska, ona se ne smeju automatski zatvoriti kad su vrata voznog okna otvorena.
lan 92.
Za horizontalno pomina automatska vrata kabine moraju biti
3) kinetika energija krila vrata kabine i mehanikih delova koji su
sa krilima vrata vrsto povezani, proraunata ili merena pri sredoj
brzini zatvaraa, ne sme biti vea od 10 J.
Ako lice prilikom ulaska u kabinu ili izlaska iz kabine sprei
zatvarae vrata, zatitnim ureajem vrata se moraju automatski otvoriti.
Zatitni ureaj moe se iskuiti za vreme posledih 50 mm putae svakog krila vrata.
Ako se zatitni ureaj za spreavae zatvaraa vrata, posle isteka
podeenog vremena iskui, kinetika energija pokretnih delova vrata ne
sme biti vea od 4 J;
4) ako je kinetika energija, proraunata prema taki 3, ovog lana,
vea od 10 J, sreda brzina zatvaraa krila vrata mora biti maa od 0,3 m/s,
a vrata se moraju zatvarati pod stalnom kontrolom lica (npr. trajnim
pritiskom na dugme).
lan 93.
Vertikalno pomina vrata kabine dozvoena su samo za liftove za
prevoz tereta sa pratiocem.
280
d:\baci\05
Mainsko zatvarae vertikalno pominih vrata dozvoeno je ako

radom vrata neprekidno uprava pratilac lifta i ako sreda brzina zatvaraa krila vrata iznosi najvie 0,3 m/s.
lan 94.
U kabini bez vrata mora se nalaziti fotoelektrini ili slian ureaj kojim se spreava da kabina krene, odnosno kojim se kabina zaustava ako
je u pokretu.
Svetlosna prepreka mora se nalaziti na 0,7 m iznad poda kabine, na
okviru ulaza u kabinu.
Kabina se ponovo pokree davaem komande za vou iz kabine.
Pod kabine liftova bez vrata kabine za prevoz tereta kolicima sa
pratiocem mora imati nagib 1:100, od ulaza prema unutraosti kabine.
lan 95.
Na vratima kabine mora se nalaziti elektrini sigurnosni ureaj za
kontrolu zatvorenosti vrata kabine kojim se spreava kretae kabine ako
vrata ili bilo koje krilo viekrilnih vrata nije zatvoreno.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvoeno je da se kabina
kree kad su vrata otvorena:
1) ako elektrini ureaj kojim se iskuuje spona komanda lifta
preko poda kabine nisu opteretila lica ili teret;
2) u zoni odbravivaa prilikom pristajaa i naknadnog podeavaa
tanosti pristajaa u stanici;
3) iznad nivoa stanice pri voi na rampu u podruju od najvie 1,65 m,
pod nadzorom pratioca lifta.
lan 96.
Ako su horizontalno ili vertikalno pomina vrata kabine
sastavena od vie krila koja su meusobno neposredno mehaniki povezana, moe se samo na jednom krilu ugraditi elektrini sigurnosni ureaj
za kontrolu zatvaraa.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora se ugraditi na vodee krilo teleskop-vrata, odnosno na pogonski ureaj vrata, pod uslovom da su krilo vrata
i pogonski ureaj neposredno povezani.
Ako se na viekrilnim vratima kabine nalazi zabrava, dozvoeno je
da se mehaniki zabravi samo jedno krilo vrata pod uslovom da se zabravivaem tog krila spreava otvarae drugih meusobno povezanih krila.
lan 97.
Ako su krila vrata kabine meusobno mehaniki povezana uadima,
kaievima, lancima i slino, oni moraju biti izraeni prema uslovima
rada vrata. Sigurnost i ispravnost mehanike veze mora se kontrolisati
prema uputstvu proizvoaa.
Dozvoava se da elektrini sigurnosni ureaj za kontrolu zatvorenosti vrata bude ugraen na krilo vrata koje nije pogonsko, pod uslovom da je
drugo krilo neposredno mehaniki povezano sa pogonskim ureajem vrata.
281
d:\baci\05
lan 98.
Ako se kabina zaustavi u blizini vrata voznog okna i ako je iskuen
pogon vrata, mora se omoguiti da se vrata kabine otvore kroz otvor vrata
voznog okna, odnosno da se vrata kabine i vrata voznog okna otvore iz kabine, ako ta vrata imaju zajedniki pogon.
Otvarae vrata kabine prema odredbi stava 1. ovog lana mora se
omoguiti u zoni odbravivaa. Sila potrebna za otvarae tih vrata ne
Sila potrebna za otvarae vrata kabine, ako je kabina u pogonu za
nazivne brzine lifta vee od 1 m/s, mora biti vea od 50 N, osim u zoni pristajaa kabine.
lan 99.
Da bi se vrata kabine zabravivala, moraju biti ispueni sledei
uslovi:
1) ako je slobodan prostor izmeu zatvorenih vrata kabine i
naspramnog zida vei od 150 mm, vrata kabine moraju se automatski zabraviti pre nego to kabina napusti zonu stanice. Zabrava se mora dovesti u
zahvatni poloaj pomou sile opruge ili sile tee. Ako je mehanizam
zabrave u zahvatnom poloaju, vrata kabine mogu se otvoriti najvie 50 mm;
2) ako kabina napusti zonu stanice sa nezabravenim vratima, i to
najkasnije kad se kabina udai za 0,4 m od stanice, vrata kabine se prinudno
zabravuju ili se sigurnosno kolo upravaa liftom prinudno prekida
pomou kontrolnog kontakta i lift se zaustava.
lan 100.
Lica se iz kabine spasavaju spoa, po pravilu, pomou ureaja za
povratnu vou.
lan 101.
Visina svetlog otvora vrata za nuni izlaz mora iznositi najmae
1,8 m, a irina najmae 0,35 m.
lan 102.
Vrata za nuni izlaz iz kabine moraju se otvarati spoa bez kua, a
iz kabine samo pomou specijalnog kua (crte br. 4).
Krila vrata iz stava 1. ovog lana ne smeju se otvarati u prostor voznog
okna.
lan 103.
Vrata za nuni izlaz iz kabine moraju biti zabravena u zatvorenom
poloaju.
Zabravenost vrata kontrolie se elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu zabravenosti vrata za nuni izlaz na kabini, kojim se
spreava pogon lifta ako vrata nisu ispravno zatvorena i zabravena.
lan 104.
Krov kabine, pored zahteva za mehaniku vrstou zidova kabine, mora
ispuavati i sledee uslove: da na povrini od 1,3 m, na svakom mestu
282
d:\baci\05
izdri najmae dva lica ili teret od 200 kg, a ako je povrina vea od 1,3 m
da izdri najmae tri lica ili teret od 300 kg, bez trajnih deformacija.
lan 105.
Delovi za upravae liftom i za zaustavae lifta moraju biti
postaveni najnie na 0,9 m, a najvie 1,7 m iznad poda kabine i u blizini
ulaza.
Liftovi u koje je moguan pristup invalidskim kolicima moraju
imati elemente za upravae u kabini lifta i na stanicama na visini od
najmae 0,9 m do najvie 1,2 m iznad poda, a delovi za upravae iz kabine
mogu se postaviti i horizontalno.
lan 106.
Na sponoj strani kabine ili na sponoj strani eline nosee
konstrukcije kabine mora se nalaziti ureaj za servisno upravae, prekida za zaustavae lifta i dvopolna prikunica sa zatitnim kontaktom. Ureaj za servisno upravae i prekida za zaustavae lifta moraju
biti pristupani preko platforme sa ogradom visine 1 m.
U izvesnim sluajevima moe se obezbediti prikuak za telefon u
sastavu ureaja navedenih u stavu 1. ovog lana.
lan 107.
Povrina otvora za provetravae kabine s punim vratima u gorem i
doem delu kabine mora iznositi najmae 1% od korisne povrine poda
kabine.
Za proraun povrine otvora za provetravae, mogu se uraunati
zazori na vratima kabine do 50% od ihove ukupne vrednosti.
Otvori za provetravae moraju biti izraeni tako da se iz
unutraosti kabine ne moe kroz ih provui okrugli tap prenika 10
mm.
Ako je kabina bez vrata, prostor izmeu zida voznog okna i poda kabine, kao i izmeu zida voznog okna i krova kabine, mora se uraunati u
povrinu otvora za provetravae.
Kabine liftova za prevoz lica nosivosti od 10 i vie lica, bolnikih liftova i liftova za prevoz motornih vozila, osim otvora za provetravae, moraju se provetravati i ureajima za provetravae.
lan 108.
Kabina lifta mora biti osvetena elektrinim osveteem, a
zatitne kugle od stakla ugrauju se tako da ne mogu da padnu.
Osvetenost poda kabine i kutije za upravae u kabini mora iznositi najmae 50 lx.
Za osvetee kabine slue najmae dve sijalice, vezane paralelno.
Ako je kabina dua ili ira od 3 m, moraju postojati najmae dva sijalina mesta sa po dve sijalice vezane paralelno.
Kabina bolnikog lifta mora imati indirektno osvetee, sa
fluorescentnim cevima jaine 200 lx.
283
d:\baci\05
lan 109.
Ako se prekine normalno napajae svetlosnog izvora, u kabini mora
postojati pomoni izvor elektrine energije za nuno osvetee, sa stalnim pueem, koji se ukuuje automatski odmah po nestanku stalnog
napona.
Pomoni izvor elektrine energije iz stava 1. ovog lana mora biti
dimenzionisan tako da najmae 1 as napaja svetlosni izvor snage najmae
1 W. Ako se taj izvor elektrine energije upotrebava i za napajae ureaja
za uzbunu, egova snaga mora biti projektovana prema potrebama
potroaa.
VI. PROTIVTEG
lan 110.
Protivteg lifta izrauje se u jednom komadu, ili se sastoji iz vie
delova meusobno vrsto spojenih, ili je u obliku limenog sanduka
napuenog materijalom za puee. Delovi protivtega moraju biti izraeni
tako da ne ispadaju, da se ne lome i da se ne troe.
Ako se protivteg sastoji iz vie delova, mora se postaviti okvir koji
vrsto dri delove protivtega da se ne bi pomerili ili ispali.
lan 111.
Ako se protivteg kree preko eline uadi, preko elinih ica
ili po krutim voicama, slobodan prostor izmeu protivtega i zida voznog
okna, izmeren na najuem mestu, ne sme iznositi mae od 50 mm.
krutim voicama, slobodan prostor izmeu pokretnih delova lifta, izmeren na najuem mestu, ne sme iznositi mae od 70 mm.
lan 112.
OPTEREEA
lan 113.
elina nosea konstrukcija kabine i en protivteg moraju biti
privreni za elinu noseu uad.
lan 114.
1) nazivni prenik mora da iznosi najmae 8 mm;
2) nazivna zatezna vrstoa ica mora da iznosi:
b) 1370 MPa za spone ice i 1770 MPa za unutrae ice uadi za
284
d:\baci\05

propisane jugoslovenskim standardima za elinu uad i ispitivae mora
da se vri prema tim propisima.
lan 115.
elina nosea konstrukcija kabine i en protivteg moraju biti
privreni sa najmae dva nezavisna nosea ueta.
Nosea uad moraju biti ravnomerno optereena, bez obzira na ihov
broj.
lan 116.
Odnos izmeu nazivnog prenika pogonske uetae, pomonih
uetaa i buba prema nazivnom preniku noseeg ueta mora iznositi
najmae 40, bez obzira na broj ica u uetu.
lan 117.
Koeficijent sigurnosti nosee uadi mora iznositi najmae:
1) 12 za liftove sa pogonskom uetaom sa tri nosea ueta ili
vie noseih uadi;
2) 16 za liftove sa pogonskom uetaom sa dva nosea ueta;
3) 12 za liftove sa bubem.
lan 118.
Nosivost elemenata za privree noseeg ueta mora iznositi najmae 80% od nosivosti noseeg ueta.
lan 119.
Krajevi nosee uadi moraju biti privreni za elinu noseu
konstrukciju kabine i za protivteg zalivaem u konine ahure, pomou
posnate konine ahure ili drugim sistemom sa istom sigurnou.
lan 120.
vezivae krajeva nosee eline uadi, na nain utvren u propisima o
lan 121.
Nosea uad liftova sa bubem privruju se pomou klina, pomou
najmae dve stezake ili drugim sistemom sa istom sigurnou.
lan 122.
miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, vuna sposobnost pogonske
uetae mora biti takva da sprei podizae kabine okretaem pogonske
uetae.
285
d:\baci\05

mora ispuavati uslove predviene propisima o jugoslovenskim standardima za liftove.
lan 123.
Buba nije dozvoen kao ureaj za vuu liftova za prevoz lica, osim za
teretne liftove sa pratiocem.
obliku spirale. Poluprenik leba za ue mora iznositi 0,54 d.
Odstupae ose noseeg ueta od ose leba buba ne sme biti vee od 4o.
lan 124.
Da bi optereee nosee uadi bilo ravnomerno, mora postojati bar
na jednoj strani veaa ureaj za izjednaavae optereea.
lan 125.
Ako se jedno nosee ue olabavi ili prekine, pogon lifta mora se zaustaviti elektrinom sigurnosnom sklopkom za kontrolu labavog noseeg
ueta.
Ureajem za izjednaavae duine ueta spreava se da se posle
podeavaa uad sama olabave.
lan 126.
Kompenzaciona uad, kojih mora biti najmae dva, moraju biti
uvrena za doi deo okvira eline nosee konstrukcije kabine i za
protivteg. Za kompenzacionu uad mora se postaviti uetaa u dnu voznog
okna.
VIII. HVATAKI UREAJ
lan 127.
Kabina lifta, odnosno elina nosea konstrukcija kabine lifta
mora imati najmae jedan hvataki ureaj. Hvataki ureaj mora dejstvovati
samo u voi nadole i mora kabinu sa nazivnim optereeem zaustaviti dejstvom graninika brzine i drati je na voicama ak i pri slobodnom kretau.
Ako se hvataki ureaj nalazi na protivtegu, on mora dejstvovati samo
pri kretau protivtega nadole i mora protivteg zaustaviti dejstovm graninika brzine, ak i pri slobodnom kretau, i drati ga na voicama.
Zabraeno je da se hvataki ureaj stava u dejstvo pomou elektrinih, hidraulinih i pneumatskih ureaja.
286
d:\baci\05
lan 128.
Ako je nazivna brzina lifta maa ili jednaka 1 m/s, moe se na
elinoj noseoj konstrukciji kabine ugraditi hvataki ureaj za trenutno
koee sa prigueem.
Ako je nazivna brzina lifta maa ili jednaka 0,63 m/s, moe se na
elinoj noseoj konstrukciji kabine ugraditi hvataki ureaj za trenutno
koee.
Ako je nazivna brzina lifta maa ili jednaka 1 m/s, moe se na protivtegu ugraditi hvataki ureaj za trenutno koee.
lan 129.
Hvataki ureaj na protivtegu liftova brzine do 1 m/s moe stupiti u
dejstvo kidaem ureaja za veae ili pomou sigurnosnog ueta.
lan 130.
Za hvatake ureaje za postupno koee, srede usporee iz slobodnog
pada, sa nazivnim teretom u kabini, mora iznositi izmeu 0,2 g i 1 g (g = 9, 81
m/s).
lan 131.
Hvataki ureaj na elinoj noseoj konstrukciji kabine (ili na
protivtegu), otputa se samo kretaem kabine (ili protivtega) nagore.
Posle dejstva hvatakog ureaja, samo struno lice koje radi na odravau moe pustiti lift u pogon.
Posle otputaa, hvataki ureaj mora raditi ispravno.
lan 132.
Ako je u pitau hvataki ureaj za trenutno koee sa prigueem,
energiju sa povratnim priguivaem i mora odgovarati zahtevima za
odbojnike kabine i protivtega.
lan 133.
Nosei delovi hvatakog ureaja kabine lifta ili protivtega
proraunavaju se primenom koeficijenta sigurnosti najmae 5 u odnosu na
granicu elastinosti upotrebenog materijala.
lan 134.
Putaa koju kabina sa hvatakim ureajem za postupno koee pree
nadole ne sme biti dua od 1 m od ueta privrenog na graniniku brzine
da bi se hvataki ureaj doveo iz normalnog slobodnog poloaja u poloaj
kad poie pritisak na voice.
287
d:\baci\05
IX. GRANINIK BRZINE

lan 135.
Brzina pri kojoj stupa u dejstvo hvataki ureaj mora biti maa od:
1) 0,8 m/s za hvatake ureaje za trenutno koee sa klinovima;
2) 1,00 m/s za hvatake ureaje za trenutno koee sa vacima;
3) 1,50 m/s za hvatake ureaje za trenutno koee sa prigueem i za
hvatake ureaje za postupno koee za nazivne brzine lifta do 1,00 m/s;
4) 1,25 v + 0,25/v za sve ostale vrste hvatakih ureaja, s tim to se v
nazivna brzina izraava u m/s.
Delovaem na graninik brzine mora se staviti u dejstvo hvataki
ureaj i pri brzinama maim od brzina navedenih u stavu 2. ovog lana.
lan 136.
Za liftove sa velikom nosivou i malom brzinom, graninici
brzine moraju se konstruisati tako da ihova brzina stupaa u dejstvo bude
to je mogue blie vrednostima iz lana 135. ovog pravilnika.
lan 137.
Brzina pri kojoj stupa u dejstvo graninik brzine hvatakog ureaja
protivtega mora biti vea od brzine pri kojoj stupa u dejstvo graninik
brzine hvatakog ureaja kabine, ali najvie do 10%.
lan 138.
Sila kojom pri stupau u dejstvo graninik brzine dejstvuje na hvataki ureaj mora biti najmae jednaka dvostrukoj sili potrebnoj za stupae u dejstvo hvatakog ureaja, ali ne mae od 300 N.
lan 139.
Smer obrtaa graninika brzine pri kome stupa u dejstvo hvataki
ureaj mora biti vidno obeleen na graniniku.
lan 140.
Graninik brzine moe se postaviti na elinoj noseoj konstrukciji
kabine lifta.
lan 141.
Graninik brzine mora se pokretati elinim uetom nazivnog
prenika najmae 6 mm.
nazivnu zateznu vrstou, i sila koje se javaju u uetu, mora iznositi najmae 8.
Odnos izmeu prenika uetae graninika brzine i nazivnog
prenika ueta mora iznositi najmae 30.
288
d:\baci\05
lan 142.
Odnos izmeu prenika uetae zateznog ureaja i nazivnog
prenika ueta graninika brzine mora iznositi najmae 30.
lan 143.
Stupaem u dejstvo hvatakog ureaja, ni ue graninika brzine, kao
ni egova veza, ne smeju se prekinuti ak i kad je put koea vei od normalnog.
Ue mora biti vezano tako da se moe lako odvezati od hvatakog ureaja.
lan 144.
lan 145.
Graninikom brzine ili drugim ureajem mora, preko elektrinog
sigurnosnog ureaja, da se iskui pogon lifta pre nego to brzina kabine
u smeru nagore ili nadole dostigne brzinu stupaa u dejstvo graninika
brzine.
ureaj iz stava 1. ovog lana mora ispuniti sledee uslove:
1) da deluje najdocnije pri stupau u dejstvo graninika brzine, ako je
motor do ukuea mehanike konice napajan direktno iz mree;
2) da deluje tek kad brzina kabine dostigne vrednost 115% nazivne
brzine, na liftovima koji se napajaju promenivim naponom ili imaju
kontinualnu promenu brzine.
lan 146.
Ako se posle otputaa hvatakog ureaja graninik brzine ne vrati
kontrolu vraaa graninika brzine u radni poloaj mora se spreiti
lan 147.
lan 148.
19
289
d:\baci\05
X. VOICE
lan 149.
elina nosea konstrukcija kabine i protivteg moraju biti voeni
nepokretnim vrsto ugraenim elinim ili armiranobetonskim voicama
ili armiranobetonskim stazama.
Duine voica moraju biti tolike da ih kabina i protivteg ne mogu
napustiti.
lan 150.
Tokovi eline nosee konstrukcije kabine mogu biti obloeni
gumom. Tokovi sa pumpanim gumama ne smeju se koristiti.
lan 151.
Voice, ihove konzole i spojnice moraju izdrati dinamika
naprezaa prouzrokovana dejstvom hvatakog ureaja, kao i savijae usled
neravnomernog optereea kabine. Savijae voica ne sme uticati na
ispravan rad lifta.
lan 152.
Voice moraju biti privrene tako da se onemogui ihovo ispadae prilikom zakretaa sklopa za uvrea.
lan 153.
Klizne povrine voica liftova nazivne brzine vee od 0,4 m/s
moraju biti obraene strugaem ili hladno vuene.
Voice liftova sa hvatakim ureajem za postupno koee moraju
biti obraene strugaem ili hladno vuene, bez obzira na nazivnu brzinu
lifta.
XI. ODBOJNIK KABINE I ODBOJNIK PROTIVTEGA
lan 154.
Putaa eline nosee konstrukcije kabine i protivtega mora biti
na doem kraju ograniena odbojnicima.
Ako su odbojnici privreni za elinu noseu konstrukciju kabine
ili za protivteg, na kraju putae moraju nasesti na stub visine najmae
0,50 m. Stub nije potreban za odbojnik protivtega kad u jami voznog okna nije
mogu pristup ispod protivtega (npr. ograivae reetkastom ogradom).
lan 155.
Na goroj strani kabine liftova sa bubem moraju se nalaziti
odbojnici koji stupaju u dejstvo u vrhu voznog okna.
290
d:\baci\05
lan 156.
Odbojnici bez priguea mogu se upotrebiti samo za liftove ija
nazivna brzina nije vea od 1 m/s.
Odbojnici sa povratnim prigueem mogu se upotrebiti samo za liftove ija nazivna brzina nije vea od 1,6 m/s.
Odbojnici sa prigueem mogu se upotrebiti za sve liftove, bez
lan 157.
Ukupni mogui hod odbojnika bez priguea mora biti jednak najmae
dvostrukoj visini odskoka izraunatog sa 115% nazivne brzine (0,134 v),
pri emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s. Hod odbojnika ne sme biti
mai od 65 mm.
Proraunati hod mora da se postigne pod statikim optereeem koje
mora biti dva i po do etiri puta vee od sile koju proizvodi masa kabine sa
elinom noseom konstrukcijom kabine i sa nazivnim optereeem, odnosno protivteg.
lan 158.
Ukupni mogui hod odbojnika sa povratnim prigueem mora biti najmae jednak dvostrukoj visini odskoka izraunatog sa 115% nazivne brzine
(0,134 v), pri emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s. Hod odbojnika ne
sme biti mai od 65 mm.
Proraunati hod mora da se postigne pod statikim optereeem koje
je dva i po do etiri puta vee od sile koju proizvodi masa kabine sa
elinom noseom konstrukcijom kabine i sa nazivnim optereeem, odnosno protivteg.
lan 159.
Ukupni mogui hod odbojnika sa prigueem mora biti najmae jednak
visini odskoka izraunatog sa 115% nazivne brzine lifta (0,067 v), pri
emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s.
Ako postoji ureaj za kontrolu usporea na krajim stanicama, za
izraunavae hoda odbojnika, umesto nazivne brzine lifta moe se uzeti
kontrolisana brzina kretaa kabine ili protivtega.
Skraeni hod odbojnika ne sme biti mai od 0,42 m.
lan 160.
srede usporee iz slobodnog pada ne sme biti vee od 1 g (g = ubrzae
zemine tee). Za vreme do 1/25 s, usporee ne sme biti vee od 2,5 g.
Brzina nailaea eline nosee konstrukcije kabine na odbojnik ne
sme biti vea od brzine za koju je odbojnik konstruisan.
lan 161.
Pogon lifta mora biti onemoguen dok se odbojnici ne vrate u
poetni radni poloaj, to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu povratka odbojnika u poetni radni poloaj.
19*
291
d:\baci\05
lan 162.
Na hidraulinim odbojnicima mora se omoguiti laka i jednostavna
kontrola nivoa tenosti.
STANICAMA
lan 163.
Lift sa jednom brzinom zaustava se otvaraem kontakta
uslovom da je kopirni ureaj povezan sa kabinom uetom, lancem ili trakom,
ije bi kidae prouzrokovalo zaustavae lifta.
Na liftovima sa veim brojem brzina ili na liftovima sa kontinuiranom regulacijom upotrebava se sklopka za zaustavae pri usporeu
koje prethodni normalnom zaustavau.
XIII. KRAJA SKLOPKA
lan 164.
krajom sklopkom.
Kraja sklopka mora se ukuiti pre nego to kabina ili protivteg
dodirnu odbojnike i pre nego to kabina pree kraju stanicu za najvie
0,25 m.
Dejstvo kraje sklopke ne sme prestati ni kad su odbojnici potpuno
sabijeni.
lan 165.
Zabraeno je da se kraja sklopka lifta koristi kao sklopka za
zaustavae lifta u krajoj stanici.
lan 166.
Kraja sklopka liftova sa bubem mora se iskuiti na jedan od sledeih naina:
2) pomou kabine ili protivtega, ako je sklopka postavena u vrhu voznog okna;
3) pomou kabine u vrhu i u jami voznog okna, ako lift nema protivteg.
lan 167.
1) pomou kabine u vrhu i u jami voznog okna;
292
d:\baci\05
Ako nastane lom ili se olabavi mehanika veza, pogon lifta mora se
iskuiti elektrinom sigurnosnom sklopkom za kontrolu mehanike veze
izmeu kabine i ureaja za iskuee kraje sklopke.
lan 168.
Krajom sklopkom liftova sa bubem, prinudnim prekidaem dovoda
struje na pogonski motor i na konicu lifta, mora se direktno iskuiti
pogon lifta. U tom sluaju galvanska veza izmeu namotaja pogonskog
motora i namotaja konice mora biti prekinuta.
Krajom sklopkom liftova sa pogonskom uetaom i sa jednom
brzinom ili sa dve brzine mora se iskuiti pogon kao u stavu 1. ovog lana
ili prinudno prekinuti direktni dovod struje na namotajima dva sklopna
aparata za napajae pogonskog motora i konice lifta iji su kontakti
vezani na red. Svaki od sklopnih aparata mora se dimenzionisati za prekidae pod optereeem.
lan 169.
Krajom sklopkom liftova sa promenivim naponom napajaa, odnosno kontinuiranom regulacijom brzine pogonska maina mora se zaustaviti
bre nego to se zaustava lift u normalnom pogonu.
lan 170.
Posle dejstva kraje sklopke, ponovno putae lifta u pogon mora
Ako postoji vie krajih sklopki, na kraju puta kabine mora se najmae jednom od ih spreiti kretae lifta u oba smera.
lan 171.
automatski vratiti u poloaj u kome je bila ukuena kad se kabina vrati u
nivo kraje stanice.
PROTIVTEG U VOI NADOLE NAIU NA PREPREKU
lan 172.
Lift sa bubem mora imati elektrinu sigurnosnu sklopku za
kontrolu labavog ueta, kojom se zaustava pogon lifta i dri u stau
mirovaa kad je sputae kabine ili protivtega spreeno nekom preprekom u voznom oknu.
lan 173.
Lift sa pogonskom uetaom mora imati elektrini ureaj kojim se
zaustava pogon lifta i dri u stau mirovaa: ako postoji komanda za
vou a kabina ne kree ili ako kabina ili protivteg u voi nadole
naie na prepreku od koje proklize uad na pogonskoj uetai.
Elektrini ureaj iz stava 1. ovog lana mora stupiti u dejstvo tokom
vremena koje ne prelazi najmau od sledeih vrednosti:
1) 45 s;
293
d:\baci\05
2) vreme voe potrebno za celu visinu dizaa uveano najvie za 10 s;

3) vreme voe potrebno za celu visinu dizaa uveano najvie za 20 s,
kad vreme voe za celu visinu dizaa ne prelazi 10 s.
Elektrini ureaj iz stava 1. ovog lana moe se premostiti za vreme
servisne voe ili voe povratnim upravaem.
XV. RASTOJAA IZMEU ULAZNE STRANE KABINE I ZIDA
VOZNOG OKNA
lan 174.
Ako se na kabini lifta nalaze vrata, horizontalno rastojae izmeu
zida voznog okna i praga kabine, vrata kabine ili okvira vrata ne sme da
iznosi vie od 0,15 m.
Horizontalno rastojae iz stava 1. ovog lana nije ogranieno kad se
vrata kabine mehaniki zabravuju i kad mogu da se odbrave samo u zoni
odbravivaa. Kabina ne sme da krene pre nego to se vrata kabine zabrave,
to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu
zabravenosti vrata kabine.
Horizontano rastojae izmeu praga vrata kabine i praga vrata voznog okna ne sme iznositi vie od 0,35 m.
Horizontalno rastojae izmeu praga vrata kabine i praga vrata voznog okna ne sme iznositi vie od 0,35 m.
Horizontalno rastojae izmeu vrata voznog okna i vrata kabine ne
sme iznositi vie od 0,12 m.
lan 175.
Ako se na kabini lifta ne nalaze vrata, horizontalno rastojae
izmeu praga kabine i zida voznog okna ne sme iznositi vie od 0,020 m.
XVI. POGONSKA MAINA
lan 176.
lan 177.
1) silom trea izmeu pogonske uetae i nosee uadi;
2) neposrednom vezom izmeu pogonskih i noseih delova, pod uslovom
da nazivna brzina lifta nije vea od 0,63 m/s, i to izmeu buba i uadi.
lan 178.
Kaievi se mogu upotrebiti za vezu jednog ili vie motora sa delom
pogonske maine na koji dejstvuje konica lifta, s tim da se upotrebe najmae tri kaia.
lan 179.
Ako su upotrebene konzolno smetene pogonske uetae, moraju se
preduzeti mere za spreavae:
294
d:\baci\05
1) iskakaa uadi iz lebova uetae;

2) upadaa stranih tela izmeu uadi i lebova uetae ako
pogonska maina nije postavena iznad voznog okna.
lan 180.
Na pogonskoj maini mora se nalaziti konica lifta kojom se deluje
Sklopovi pogonske maine kojim se prenose obrtni momenti ne smeju
biti vareni.
lan 181.
Lift mora imati elektromehaniku konicu kojom se koi silom
trea, uz koju se mogu koristiti i druge vrste koea (npr. elektrino).
lan 182.
Elektromehanikom konicom mora se zaustaviti kabina lifta optereena sa 125% nazivne nosivosi kad se kree nazivnom brzinom nadole. Pri
tom zaustavau usporee ne sme biti vee od usporea koje nastaje pri dejstvu hvatakog ureaja ili nasedaa na odbojnike.
pogonskom uetaom ili bubem.
sklopni aparati kojima se prekida dovod elektrine energije pogonskoj
maini.
Ako se za vreme mirovaa lifta u jednom od sklopnih aparata ne
razdvoje kontakti, mora se spreiti pokretae lifta najdocnije prilikom
Ako pogonski motor radi u generatorskom reimu, mora se spreiti
napajae elektromehanike konice iz pogonskog motora.
Koee mora da usledi odmah posle razdvajaa elektrinog strujnog
kola konice. Upotreba dioda ili kondenzatora koji se paralelno
prikuuju na namotaj konice ne uzima se u obzir za vremensko usporee.
Elektromehanika konica mora imati napravu za runo otkoivae
koja je izraena tako da se posle prestanka delovaa na tu napravu konica
automatski zakoi.
295
d:\baci\05
lan 183.
nagore maa od 400 N ili jednaka 400 N, pogonska maina mora imati ureaj
za povratnu vou kojim se kabina runo dovodi u najbliu stanicu.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora biti izraen tako da pri obrtau ne
povredi lice koje rukuje tim ureajem.
nagore vea od 400 N, u mainskoj prostoriji mora da postoji ureaj za
povratnu vou kojim se kabina mainski dovodi u najbliu stanicu.
U mainskoj prostoriji mora se jasno oznaiti da li se kabina nalazi
u zoni odbravivaa (npr. obeleavae na uadima).
lan 184.
Pri nazivnoj uestalosti i nazivnom naponu napajaa, brzina kabine u
smeru nadole, optereene polovinom nazivne nosivosti, u sredoj zoni puta
(ne uzimajui u obzir periode ubrzaa i usporea), moe biti vea od
nazivne brzine do 5%, i maa do 8%.
lan 185.
Tanost pristajaa kabine mora biti u granicama najvie 50 mm, a za
bolnike liftove, teretne liftove sa viukarima i slino, mora biti u
granicama najvie 30 mm, bez obzira na optereee i smer kretaa kabine.
lan 186.
ureajem, za naizmenine i jednosmerne motore direktno napajane iz mree,
mora se prekinuti dovod energije sa dva nezavisna kontaktora iji su
kontakti vezani na red u kolu napajaa motora. Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni kontakti dok lift miruje, mora se spreiti ponovo
pokretae lifta najkasnije pri sledeoj promeni smera voe.
lan 187.
ureajem, pri pogonu Vard-Leonard sistema sa rotacionim pretvaraem, sa
dva meusobno nezavisna kontaktora mora se prekinuti:
1) veza izmeu pogonskog motora lifta i pretvaraa; ili
2) kolo pobede generatora; ili
3) jednim kontaktorom veza pogonskog motora lifta i pretvaraa, a
drugim kontaktorom kolo pobude generatora.
Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni kontakti dok lift
miruje, mora se spreiti ponovno pokretae lifta najkasnije pri sledeoj
promeni smera voe.
U sluajevima iz ta. 2. i 3. stava 1. ovog lana mora se spreiti
nekontrolisano obrtae pogonskog motora zbog remanentnog poa generatora.
296
d:\baci\05
lan 188.
ureajem, pri pogonu pomou Vard-Leonard sistema sa rotacionim pretvaraem i pobudom od statikog pretvaraa, moraju se primeniti uslovi iz
lana 187. ovog pravilnika ili sistemi koji se sastoje iz:
1) kontaktora kojim se prekida kolo pobude generatora ili veza
pogonskog motora lifta i pretvaraa. Pri tom se namotaj kontaktora mora
iskuiti najmae pri svakoj promeni smera, a ako se na kontaktoru ne
otvore glavni kontakti, mora se spreiti pokretae lifta;
2) upravakog ureaja kojim se prekida dovod energije u statike
elemente;
3) ureaja kojim se kontrolie da li je dovod energije prekinut pri
prekida se pobuda kontaktora iz take 1. ovog stava i spreava se ponovno
pokretae lifta.
Mora se spreiti nekontrolisano obrtae pogonskog motora zbog
remanentnog poa generatora.
lan 189.
ureajem, pri pogonu sa motorom na naizmeninu ili na jednosmernu struju
koji se napaja iz statikog pretvaraa, mora se primeniti jedno od sledeih
reea:
1) dva meusobno nezavisna kontaktora kojima se prekida dovod energije pogonskom motoru. Ako se na jednom od kontaktora ne otvore glavni
kontakti dok lift miruje, mora se spreiti ponovno pokretae lifta najkasnije pri sledeoj promeni smera voe; ili
2) sistem koji se sastoji iz:
a) kontaktora kojim se prekida dovod energije na svim polovima, iji
se namotaj mora iskuiti najmae pri svakoj promeni smera. Ako se na
kontaktoru ne otvore glavni kontakti, mora se spreiti ponovno pokretae
lifta;
b) upravakog ureaja kojim se prekida dovod energije u statike
elemente;
v) ureaja kojim se kontrolie da li je dovod energije prekinut pri
prekida se pobuda kontaktora iz odredbe pod a) taka 2. ovog lana i
spreava ponovno pokretae lifta.
lan 190.
Za kontrolu usporea lifta sa skreenim hodom odbojnika moraju
1) da se elektrinim sigurnosnim ureajima za kontrolu usporea
lifta sa skraenim hodom odbojnika kontrolie usporee pre ulaska kabine u kraju stanicu;
2) ako usporee nije u predvienim granicama, da se tim kontrolnim
ureajima smauje brzina lifta tako da kabina ili protivteg ne nasedne na
odbojnike veom brzinom od brzine za koju su odbojnici proraunati;
297
d:\baci\05
3) ako kontrolni ureaj ne moe da razlikuje smer kretaa kabine

lifta, da postoji ureaj kojim se kontrolie da li je smer kretaa kabine u
skladu sa programiranim smerom.
lan 191.
Ako su ureaj za kontrolu usporea ili egovi delovi smeteni u
mainskoj prostoriji, moraju biti ispueni sledei uslovi:
1) da se taj ureaj, odnosno egovi delovi stavaju u dejstvo ureajem
koji je mehaniki vezan za kabinu;
2) da podatak o poloaju kabine ne zavisi od ureaja koji se pogone
treem, zahvataem ili preko sinhrono pokretanih ureaja;
3) ako se u mainskoj prostoriji upotrebavaju lanci, uad ili trake
za prenos podataka o poloaju kabine, mora postojati elektrina sigurnosna sklopka za kontrolu mehanike veze izmeu kabine i ureaja za kontrolu usporea, kojom se u sluaju ihovog loma ili labavea, zaustava
pogon lifta.
lan 192.
kaievi, zupanici i slobodni krajevi osovina moraju biti zatieni tako
da ne mogu povrediti lica u ihovoj blizini.
pokretae i rotirajui deo graninika brzine dovono je da su glatki i
uto obojeni.
XVII. ELEKTRINE INSTALACIJE I UREAJI
lan 193.
primeuju se na glavnu sklopku energetskog kola struje i na sve to je iza e
prikueno, kao i na sklopku kola osvetea kabine i sve to je iza e
prikuenio.
lan 194.
Otpor izolacije izmeu provodnika, kao i izmeu provodnika i zeme,
mora iznositi vie od 1.000 /V, ali ne mae od:
lan 195.
Za elektrina kola upravaa i sigurnosna strujna kola sreda vrednost jednosmernog napona ili efektivna vrednost naizmeninog napona
izmeu provodnika i izmeu provodnika i zeme ne sme biti vea od 250 V.
Nulti i zatitni provodnik moraju biti odvojeni.
lan 196.
298
d:\baci\05
2) DC2 za kontaktore jednosmernih strujnih kola.

Kontaktori iz stava 1. ovog lana moraju biti dimenzionisani tako da
se 10% od ukupnog broja ukuivaa i iskuivaa moe izvesti sa strujom
pokretaa motora.
Ako pomoni kontaktori slue za upravae glavnim kontaktorima
oni moraju odgovarati kategoriji upotrebe:
1) AC 11 za pomone kontaktore u naizmeninim strujnim kolima;
2) DC 11 za pomone kontaktore u jednosmernim strujnim kolima.
lan 197.
Glavni i pomoni kontaktori moraju ispuavati sledee uslove:
1) ako je jedan od mirnih kontakata zatvoren, svi radni kontakti moraju
biti otvoreni;
2) ako je jedan od radnih kontakata zatvoren, svi mirni kontakti moraju
biti otvoreni.
upravae glavnim kontaktorima upotrebavaju releji, moraju biti
ispueni uslovi iz stava 1. ovog lana. U tom sluaju nepotpuno privlaee
lan 198.
Pogonski elektromotori koji se napajaju iz rotacionog pretvaraa
moraju biti zatieni od preoptereea.
oteee na motoru.
Elektromotor koji se napaja direktno iz mree mora biti zatien od
preoptereea pomou ureaja kojima se automatski prekidaju svi aktivni
(fazni) provodnici napajaa motora.
Ponovno ukuivae zatitnog ureaja mora izvriti struno lice
Ako usled prekomerne struje doe do prekomernog poviea temperature na namotajima motora, ureajem za prekid napajaa strujom
iskuuje se struja, a posle dovonog hlaea motora, moe se automatski
ukuiti dovod struje.
lan 199.
jedna glavna sklopka, kojom se istovremeno na svim polovima prekida dovod
dozvoena pri normalnom pogonu lifta. Ona mora vrsto stajati u
poloaju ukuea ili iskuea.
Glavna sklopka ne sme prekidati sledea strujna kola:
1) za osvetee i provetravae kabine;
2) za prikunice na elinoj noseoj konstrukciji kabine;
299
d:\baci\05

4) za osvetee u mainskoj prostoriji, prostoriji za pomone
uetae i pomonim prostorijama za upravake ureaje;
6) za provetravae mainske prostorije, prostorije za pomone
uetae i pomonih prostorija za upravake ureaje;
7) za ureaj za uzbunu.
Glavna sklopka ne sme se koristiti istovremeno i kao kraja sklopka
lifta.
lan 200.
glavne sklopke. Te sklopke moraju biti vezane tako da se posle iskuivaa
napajaa ponovo ukuivae vri samo istom sklopkom. Na tim sklopkama
mora se nalaziti oznaka Glavna sklopka i mora biti jasno obeleen ukuen i iskuen poloaj.
lan 201.
Ako je mainska prostorija izraena tako da su pojedini delovi lifta
smeteni u posebnim prostorijama, u tim prostorijama mora postojati ureaj i za iskuee upravaa liftom.
lan 202.
Za grupu liftova, delovi za upravae koji posle iskuivaa glavne
sklopke jednog lifta ostaju pod naponom moraju se iskuiti pojedinano,
odnosno zajedno iz mainske prostorije.
lan 203.
Ako se java poveae napona pri napajau motora dugakim vodovima, glavnom sklopkom lifta prekida se i prikuak kondenzatora.
lan 204.
cevima, polagaem u kanale i slino. Zatitni omota moe biti od
metala, plastike ili drugog materijala.
Ako postoje elektrini vod grejaa u kabini lifta i vod telefona,
oni moraju biti odvojeno postaveni i zatieni.
lan 205.
Napojni vod za liftove mora dolaziti sa glavne razvodne table
300
d:\baci\05
zajedniki za vie liftova ako je tim liftovima zajednika mainska prostorija.

Napojni vod koji prolazi izvan voznog okna mora se smestiti u cevi,
hodnik ili sline prostorije.
Napojni vod lifta mora biti dimenzionisan tako da pri pokretau
lifta pad napona na emu ne bude vei od 5%.
lan 206.
Presek provodnika elektrine instalacije lifta izraenih od bakra
koji ulaze u sastav sigurnosnog kola ili nekog drugog kola prikuenog
sigurnosnom strujnom kolu mora iznositi najmae 0,75 mm2.
Presek provodnika za upravae liftom, signalizaciju i telefon,
kao i provodnika veza elektronskih upravakih ureaja, ako su izraeni od
bakra, mora iznositi najmae 0,5 mm2.
lan 207.
Na elektrinim instalacijama lifta moraju se nalaziti oznake provodnika i prikunih stezaki.
lan 208.
Ako posle iskuivaa glavne sklopke lifta neke prikune stezeke ostanu pod naponom veim od 50 V, one moraju biti jasno oznaene i
odvojene od ostalih stezaki koje nisu pod tim naponom.
lan 209.
pogonsko stae lifta moraju biti jasno meusobno odvojene, ak i ako je
lan 210.
Da bi se obezbedila trajna mehanika zatita vodova i kablova, mora
se postaviti zatitni omota ili uvodnica na ulazu u kuite aparata.
Zatvoreni okviri vrata voznog okna i vrata kabine smatraju se
kuitem aparata.
Vodovi koji su vezani za ekektrine sigurnosne ureaje moraju biti
mehaniki zatieni ako posoji opasnost da ih otete pokretni delovi ili
otre ivice kuita.
lan 211.
Ako se u istoj cevi eklektrinog voda ili u istom kablu nalaze elektrina struja kola sa razliitim naponima, svi elektrini provodnici
moraju imati izolaciju koja odgovara najveem naponu.
lan 212.
kolima moraju biti izraeni tako da je nemogua zamena veza.
301
d:\baci\05

koji se posle montae mogu razdvojiti samo alatom.
lan 213.
Dovod elektrine energije za osvetee kabine, voznog okna, mainske prostorije i prostorije za pomone uetae, dovod elektrine energije prikunicama koje se nalaze na elinoj noseoj konstrukciji kabine,
u mainskoj prostoriji, prostoriji za pomone uetae i jami voznog okna
i dovod elektrine energije ureajima za provetravae kabine, mainske
prostorije i prostorije za pomone uetae vri se posebnim vodom ili
vodom prikuenim na napojni vod lifta ispred glavne sklopke. Svako kolo
struje mora biti posebno zatieno od preoptereea.
Prikunice moraju biti dvopolne, sa zatitnim kontaktom, i mogu
lan 214.
Dozvoeno je napajae prikunice na kabini i osvetee kabine
provodnicima od bakra preseka najmae 0,75 mm2 , pod uslovom da su zatieni od strujnog preoptereea.
lan 215.
Strujno kolo za osvetee kabine lifta mora se iskuivati sklopkom u blizini glavne sklopke. Ako je vie pogonskih ureaja smeteno u jednoj mainskoj prostoriji, mora se posebno iskuivati osvetee svake
kabine lifta.
Iskueem osvetea kabine mora se iskuiti i upravae liftom.
lan 216.
Sklopke za osvetee voznog okna i mainske prostorije moraju se
nalaziti u mainskoj prostoriji blizu ulaza.
lan 217.
Ako se sigurnosno kolo prikui mrei sa naizmeninim strujom
preko transformatora, jedan izvod sekundarnog namotaja ili, ako je za ovaj
ispravaa jednosmerne struje, mora se jednim delom direktno uzemiti za
zatitni vod, a drugim delom prikuiti za sigurnosno kolo preko razdvojivog prikuka.
lan 218.
U sigurnosnom kolu iji je jedan kraj prikuen za nulu, ili za uzemeni pol na transformatoru, ili za sekundarnu stranu ispravaa, mora
postojati poseban osigura kojim se prekida sigurnosno kolo ako doe do
direktnog spoja izmeu vodova koji su pod naponom i uzemea u sigurnosnom kolu ili u nekom drugom kolu prikuenom tom kolu.
lan 219.
302
d:\baci\05
Najmai presek voda uzemea koji je vezan za metalne delove

pogonskog motora i metalne okvire komandne table ne sme biti mai od preseka napojnih vodova, s tim to mora iznositi najmae 6 mm2 ako je vod od
bakra, odnosno 25 mm2 ako je od pocinkovane trake.
lan 220.
nose elektrine provodnike i elektrine ureaje ne sme biti mai od preseka napojnih vodova, odnosno za bakarne vodove ne sme biti mai od 2,5 mm2.
lan 221.
praea prema propisima o jugoslovenskim standardima za gromobranske
instalacije.
XVIII. ZATITA OD ELEKTRINIH GREAKA
lan 222.
od sledeih greaka:
1) nestanka napona;
releja;
kotve za jezgro);
9) nazatvaraa jednog kontaktnog dela;
10) zamena faza.
Greka iz take 8. stava 1. ovog lana ne mora se uzeti u obzir kad su u
lan 223.
Ako se u sigurnosnom strujnom kolu pojavi spoj sa masom ili sa zemom,
prvog zaustavaa.
lan 224.
pokretae pogonske maine ili se odmah zaustava pogonska maina.
303
d:\baci\05

direktno prekida dovod elektrine energije do namotaja kontaktora i
ihovih releja; ili
2) od sigunosnih sklopova koji obuhvataju:
a) jednu sigurnosnu sklopku ili vie sigurnosnih sklopki kojima se ne
prekida direktno dovod elektrine energije do namotaja kontaktora i
ihovih releja; ili
lan 225.
Za elektrine sigurnosne ureaje moraju biti ispueni sledei
uslovi:
2) ne smeju nikakva elektrina pogonska sredstva biti paralelno
vezana za sigurnosne sklopke, osim sredstava predvienih ovim pravilnikom (npr. namotaj kontaktora, releja itd.);
elektrinih sigurnosnih ureaja, bilo da su u samom ureaju bilo da dolaze
spoa;
5) ako je izvoee sigurnosnih sklopova viekanalno, informacija za
upravae i obradu podataka moe se izvesti samo sa jednog istog kanala;
6) ureaji sa pohraivaem informacija ili sa kaeem, ni u
sluaju kvara, ne smeju uticati na zaustavae lifta usled dejstva elektrinih sigurnosnih ureaja;
7) konstrukcijom i rasporedom ukuivaa ureaja za napajae elektrinom energijom mora se spreiti da se zbog ukuivaa ili iskuivaa pojave pogreni signali na izlazima elektrinih sigurnosnih
ureaja.
Naponski udari koji se javaju pri pogonu lifta i drugih aparata
lan 226.
Za sigurnosnu sklopku moraju biti ispueni sledei uslovi:
mosni kontakti, delovi kontakata koji provode napon kad su vrata otvorena
moraju biti zatieni tako da se ne mogu sluajno dodirnuti, nezavisno od
veliine napona upravaa;
3) sigurnosne sklopke moraju biti predviene za nazivni napon od
250 V, ako kuite obezbeuje stepen mehanike zatite najmae IP4X ili
500 V ako je stepen mehanike zatite mai od IP4X;
4) ako je stepen mehanike zatite mai od IP4X, puzne staze i
vazduni razmaci moraju iznositi najmae 6 mm, a zazori razdvajaa izmeu
radnih kontakata najmae 4 mm;
zatitno kuite;
304
d:\baci\05
6) ako se viestruko prekinu kontakti, svaki zazor izmeu radnih

7) ako se kontakti taru o izolovane delove, to ne sme dovesti do kratkog spoja.
lan 227.
1) sklopne aparate sa galvanskim razdvajaem (npr. releje, magnetske
sklopke, kontaktore);
2) sklopne aparate bez galvanskog razdvajaa (npr. poluprovodnike
sklopke, Hal-generatore).
lan 228.
Za sigurnosne sklopove, pored uslova iz lana 225. ovog pravilnika,
1) ako jedna greka, zajedno sa nekom drugom grekom, dovodi do opasnog pogonskog staa, najdocnije prilikom sledee promene staa pogona
pri kome bi trebalo da stupi u dejstvo neispravni deo, mora se zaustaviti
lift.
pokretae lifta, pri emu se ne uzima u obzir druga greka koja moe dovesti do opasnog pogonskog staa pre nego to se promenom staa pogona zaustavi lift;
2) ako je nastajae opasnog pogonskog staa moguno samo pri
odreenom redosledu vie greaka, zaustavae lifta mora uslediti
najdocnije pre nego to nastupi greka koja bi, zajedno sa postojeim
grekama, dovela do opasnog pogonskog staa.
Ako nestane napon, nije neophodno da lift prilikom ponovnog dolaska napona ostane u stau mirovaa, pod pretpostavkom da e uz sledeu promenu staa pogona biti ponovo zaustaven u sluajevima iz ta. 1. i 2. stava
1. ovog lana.
lan 229.
pokretae pogonske maine ili se mora smesta zaustaviti eno kretae.
Dovod elektrine energije otkonom ureaju takoe se prekida.
Ako se za dovod elektrine energije pogonskoj maini upotrebavaju
kontaktori za pripremu pokretaa lifta, oni se smatraju ureajima koji
slue za dovod elektrine energije do pogonske maine.
lan 230.
biti izraeni tako da ne prestaju da dejstvuju i pored mehanikih naprezaa
koja nastaju u trajnom pogonu.
pristupani licima, oni moraju biti izraeni tako da se ne moe uticati
jednostavnim pomonim sredstvom na ihovo dejstvo.
Magnet ili kratkospojnik, u smislu ovog pravilnika, ne smatra se
20
305
d:\baci\05
XIX. UPRAVAE
lan 231.
Komande za vou kabine daju se elektrinim putem pomou dugmadi.
pristupaan licu u liftu. Upotreba uadi, uzica ili motki za davae
komandi izmeu kabine i mainske prostorije dozvoena je samo u posebnim
sluajevima (vlana, agresivna ili eksplozivna sredina).
lan 232.
Na sponoj strani kabine ili na elinoj noseoj konstrukciji kabine mora se postaviti ureaj za servisno upravae liftom.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora se ukuivati i iskuivati
bistabilnom sklopkom za ukuivae i iskuivae ureaja za servisno
upravae, koja je egov deo, a ispuava uslove za sigurnosne ureaje i
zatiena je od nenamernog preklapaa (servisna sklopka).
Ukuivaem ureaja za servisno upravae mora se iskuiti:
1) spono i kabinsko upravae liftom, ukuujui i otvarae
mainski pokretanih vrata;
2) povratno upravae;
3) naknadno podeavae pristajaa.
Iskuivaem upravakog ureaja pomou servisne sklopke uspostava se ponovno normalno upravae liftom.
Ako se iskuivae iz take 1 do 3. stava 3. ovog lana ne vri
direktno kontaktima servisne sklopke, spoj se mora izvesti tako da se
sprei neeeno kretae kabine pri pojavi jedne od greaka iz lana 222.
ovog pravilnika.
Servisna voa kabine moe se ostvariti samo neprekidnim pritiskom na dugme koje je zatieno tako da se ne moe nenamerno pritisnuti.
Smer voe mora biti jasno oznaen.
Servisni upravaki ureaj moe imati poseban upravaki ureaj za
upravae automatskim vratima.
Servisni upravaki ureaj mora imati sklopku STOJ postavenu
najdae na 1 m od vrata voznog okna.
Pri upravau liftom pomou servisnog ureaja, brzina kretaa
kabine ne sme biti vea od 0,63 m/s, pri emu nijedan od sigurnosnih ureaja
nije iskuen.
Pri servisnoj voi kabina ne sme prei kraje stanice.
Pri servisnom upravau liftom ne sme se vriti premoee
sigurnosnih kontakata vrata voznog okna i iskuivae krajih stanica i
krajih sklopki.
lan 233.
Za pogonske ureaje za iji je runi pogon za podizae kabine sa nazivnim teretom potrebna sila vea od 400 N mora postojati sklopka za povratno
upravae u mainskoj prostoriji.
Pogonski motor, pri povratnom upravau, napaja se energijom iz elektrine mree ili iz rezervnog izvora elektrine energije.
306
d:\baci\05
lan 234.
Posle ukuivaa sklopke za povratno upravae kabina se pokree
iz mainske prostorije neprekidnim pritiskom na dava komande za vou.
Dava komande za vou mora biti zatien tako da se ne moe nenamerno
pritisnuti. Smer voe mora biti jasno oznaen. Prilikom povratne
voe mora se nadgledati pogonska maina.
lan 235.
Ako je ukuen ureaj za povratno upravae, kabina se moe kretati
jedino pomou tog ureaja.
lan 236.
Ukuivaem ureaja za povratno upravae mogu se direktno sklopkom povratnog upravaa ili drugim sigurnosnim ureajem staviti van dejstva sledei elektini sigurnosni ureaji: kraje sklopke, graninik
brzine, hvataki ureaj, odbojnici kabine i protivtega i kontakt labavog
ueta.
lan 237.
Brzina kretaa kabine, pri povratnom upravau, ne sme biti vea od
0,63 m/s.
lan 238.
Ako se u kabini lifta nalaze vrata kojima se deli prostor kabine,
prilikom otvaraa pregradnih vrata lift mora stati.
Nova komanda moe se dati samo iz kabine, stupaem u dejstvo sklopke
pomou kua. Ku sklopke moe se izvui samo u iskuenom poloaju.
lan 239.
Sklopka sa natpisom STOJ za nuno zaustavae lifta mora biti
elektrini sigurnosni ureaj.
da se ome zaustava pogon lifta prinudno i trajno. Ponovno stavae
lifta u pogon pomou sklopke sa natpisom STOJ mora se vriti samo
namernom radom.
Kada je u pitau sabirno upravae, stupaem u dejstvo sklopke sa
natpisom STOJ, ne smeju se ponititi sponi pozivi.
Sklopka sa natpisom STOJ mora biti jasno oznaena.
lan 240.
Ako je ureaj za zaustavae izveden sa ogranienim povratnim hodom
(relejni prekida), za ponovno kretae lifta on se mora runo vratiti u
neutralni poloaj.
lan 241.
Ako se pogonska maina lifta pokree pomou motora sa jednosmernom strujom, mora postojati zatitni relej ili slino, kojim se
spreava da lift krene ako strujno kolo motora ostane bez struje.
20*
307
d:\baci\05
lan 242.
U kabini lifta mora biti postaven lako uoiv i pristupaan ureaj za uzbunu.
Ureaj za uzbunu napaja se sa pomonog izvora elektrine energije za
nuno osvetee kabine ili sa izvora koji ima ista svojstva.
Suve baterije ne smeju se koristiti kao izvor struje ureaja za uzbunu.
Ureaj za uzbunu moe biti zvono, govorni ureaj (interfon), telefon
i slino.
Zvuni signal ureaja za uzbunu mora se jasno uti u kabini i na glavnoj
stanici u stambenim zgradama, a u ostalim zgradama i na jo jednom
pogodnom mestu (recepcija, vrata, prostorija pogonskih elektriara itd.).
lan 243.
Radi odravaa i ispitivaa lifta, ako je putaa izmeu krajih
stanica dua od 30 m, mora se postaviti instalacija za govornu vezu izmeu
kabine i mainske prostorije. Ta instalacija napaja se preko pomonog
izvora elektrine energije.
lan 244.
Na liftovima na kojima se vrata runo pokreu mora postojati ureaj
za vremensko kaee od najmae dve sekunde posle zaustavaa kabine u
stanici.
lan 245.
Lice koje je ulo u kabinu, posle zatvaraa vrata mora na raspolagau
imati najmae dve sekunde za davae komande za vou, osim za liftove sa
sabirnim upravaem ili liftove sa automatskim vratima kabine.
lan 246.
Pri sabirnom upravau, na svakoj stanici mora postojati uoiv
svetlosni signal smera dae voe.
lan 247.
Za grupu liftova mora postojati zvuni signal koji oznaava dolazak
kabine u stanicu.
lan 248.
Ako se iz kabine lifta ne vide oznake spratova, na vratima voznog
okna mora se nalaziti pokaziva poloaja kabine.
lan 249.
Ako se na vratima voznog okna ne nalaze kontrolni otvori, na prilazu
liftu moraju se postaviti svetlosni pokazivai koji pokazuju da kabina
miruje na odgovarajuoj stanici, a mogu da zasvetle i u trenutku pristajaa
kabine u tu stanicu.
lan 250.
Na svim prilazima voznom oknu lifta sa jedininim upravaem
mora se postaviti signal zauzetosti lifta.
308
d:\baci\05
Na svim prilazima voznom oknu i u kabini lifta sa sabirnim upravaem mora se postaviti signal potvrde prijema i izvrea komande.
XX. NATPISI, OBAVETEA I OZNAKE
lan 251.
Svi natpisi, obavetea i oznake moraju biti uoivi, itki i
razumivi, izraeni od postojanog materijala i trajno privreni.
lan 252.
U kabini lifta i na vratima voznog okna mora se postaviti natpis na
kome su oznaeni nazivna nosivost u kg i dozvoeni broj lica.
Za liftove iz lana 74. ovog pravilnika u kabinu lifta i na vratima
voznog okna mora se postaviti natpis na kome su naznaeni namena lifta i
nazivna nosivost u kg (ispisani tekst: UPOTREBA LIFTA
DOZVOENA SAMO SA PRATIOCEM i VRATA VOZNOG OKNA
MORAJU SE ZAKUAVATI).
Najmaa visina slova i brojeva natpisa u kabini lifta za prevoz
motornih vozila mora iznositi:
U kabini lifta mora se postaviti oznaka firme, odnosno naziv ili
registrovani znak proizvoaa i broj lifta.
lan 253.
Deo za stavae u dejstvo sklopke sa trajnim natpisom STOJ mora
biti crvene boje, a visina slova mora iznositi najmae 7 mm.
Deo za stavae u dejstvo ureaja za uzbunu mora biti ute boje, sa trajnim natpisom UZBUNA ija visina slova mora iznositi najmae 7 mm
ili mora imati simbol u obliku zvona ( ).
U kabini je zabraena upotreba crvene i ute boje za oznaavae drugih elemenata, osim za svetlosne signale.
lan 254.
Delovi za davae komandi u kabini moraju biti jednoobrazno
obeleeni brojevima, slovima ili simbolima.
Deo za davae komande za ponovno otvarae vrata mora biti obeleen
simbolom (
).
Ako u kabini postoje delovi nekih drugih upravakih ureaja, oni
moraju biti oznaeni prema svojoj nameni.
lan 255.
Na elinoj noseoj konstrukciji kabine moraju biti postaveni sledei natpisi i oznake:
1) na sklopki za zaustavae ili pored e oznaka STOJ;
309
d:\baci\05
2) na servisnoj sklopki ili pored e oznaka NORMALNO i SERVIS;

3) na elementima za davae komande za servisnu vou ili pored ih
oznaka smera voe.
lan 256.
prostoriju za pomone uetae, moraju se postaviti natpisi: OPASNO
PO IVOT, POGON LIFTA, NEOVLAENIMA ULAZ ZABRAEN.
Ako se u mainskoj prostoriji nalaze ureaji za vie liftova, svi
najpogodnijoj stanici, na vratima voznog okna ili pored tih vrata.
Ako posle iskuea glavne sklopke neki delovi tog lifta ostanu pod
naponom, oni moraju biti jasno oznaeni.
kabine, povratno upravae i upotrebu kua za prinudno otvarae vrata
voznog okna.
pokretae kabine skida, na pogonskoj maini mora se postaviti oznaka
smera kretaa kabine.
Na delovima za davae komande za povratno upravae ili pored ih
moraju se postaviti oznake smera kretaa kabine.
Na sklopki povratnog upravaa ili pored e moraju se postaviti
oznake NORMALNO POVRATNO.
Na sklopki za zaustavae u prostoriji za pomone uetae ili
pored e mora se postaviti oznaka sa natpisom STOJ.
lan 257.
prostorije za pomone uetae i na sklopki za ureaje za provetravae
kabine mainske prostorije i prostorije za pomone uetae mora se
nalaziti tablica sa natpisom: OSVETEE KABINE, OSVETEE VOZNOG OKNA, OSVETEE MAINSKE PROSTORIJE
i OSVETEE PROSTORIJE ZA POMONE UETNJAE, UREAJ ZA PROVETRAVAE KABINE, UREAJ ZA PROVETRAVAE
MAINSKE PROSTORIJE i UREAJ ZA PROVETRAVAE PROSTORIJE ZA POMONE UETAE.
lan 258.
voznom oknu moraju se postaviti natpisi: OPASNO PO IVOT,
VOZNO OKNO LIFTA, NEOVLAENIMA ULAZ ZABRAEN.
lan 259.
Na sponoj strani vrata voznog okna lifta za prevoz tereta sa pratiocem mora se postaviti natpis: ZABRAENO KORIEE
310
d:\baci\05
LIFTA NEOVLAENIM LICIMA, kao i oznaka nazivne nosivosti

lifta, u kg.
lan 260.
Na svim vratima voznog okna, sa unutrae strane, mora se postaviti
jasna oznaka sprata, vidiva iz kabine i kad su vrata kabine sa kontrolnim
otvorom zatvorena, a kabina se nalazi u stanici.
lan 261.
Na sponoj strani vrata voznog okna lifta za prevoz motornih vozila
mora se postaviti oznaka nazivne nosivosti lifta, u kg.
lan 262.
Na graniniku brzine mora se postaviti ploica sa sledeim podacima:
lan 263.
Na sklopki STOJ u jami voznog okna ili pored e mora se postaviti
oznaka ISKUENO.
lan 264.
Na odbojnicima kabine i protivtega sa prigueem mora se postaviti
ploica sa sledeim podacima:
3) najvee i najmae dozvoeno optereee, u kg, i najvea brzina nasedaa, u m/s;
4) dozvoena oblast viskoziteta ua, naznaeno u Englerovim stepenima na temperaturi od 20oC.
lan 265.
Na pogonskoj maini ili pored e mora se postaviti tablica sa sledeim podacima o uadima:
2) prenik uadi za svaku grupu uadi i ihov tip;
3) zatezna vrstoa ice.
lan 266.
Ako se primene viepolni utini spojevi (npr. konektori), nije
potrebno oznaavati pojedine vodove.
lan 267.
oznaka ureaja.
311
d:\baci\05
lan 268.
Na hvatakom ureaju mora se postaviti oznaka ureaja.
2) najvea ukupna masa, u kg, za koju je nameen hvataki ureaj;
lan 269.
2) tehnike karakteristike: tip reduktora, broj hodova pua, broj
zubaca na punom kolu i modul, prenik izlaznog vratila i ugao klina
leba na pogonskoj uetai;
lan 270.
POKRETAA, ISKUITI GLAVNU SKLOPKU LIFTA.
XXI. TEHNIKA KONTROLA
lan 271.
upotrebu posle nesrenog sluaja, liftovi na kojima je izvrena zamena
bilo kog od sledeih delova: nosee uadi, pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, upravakih ureaja, ureaja za koee ili ureaja
za dizae i liftovi za koje je pri pregledu utvrena neispravnost koja moe
dovesti do opasnog pogonskog staa i zbog koje je lift iskuen iz upotrebe, ne smeju se pustiti u pogon pre nego to se tehnikom kontrolom
lifta utvrdi da su ispueni svi propisani uslovi za egov bezbedan rad.
XXII. TEHNIKA KONTROLA LIFTA PRE PUTAA U POGON
lan 272.
O izvrenoj tehnikoj kontroli iz stava 1. ovog lana, sastava se
312
d:\baci\05
lan 273.
Pregled celokupnog postrojea obuhvata proveru: ispravnosti rada
svih sigurnosnih ureaja i delova lifta, stepena ihove istroenosti i
bezbednosti rada lifta, a naroito:
2) nosee uadi i ihove veze sa elinom noseom konstrukcijom kabine i protivtegom;
3) pravilnog optereea protivtega, kabine i eline nosee
konstrukcije kabine;
4) voice ili staze kabine i protivtega;
5) rada svih sigurnosnih strujnih kola i rada sigurnosnih elektrinih
ureaja;
6) snage, brzine lifta i otpora izolacije svih strujnih kola;
11) rada strujnih kola za osvetee i signalizaciono-informacijskog
strujnog kola;
13) prikuak na gromobransku instalaciju;
oknu;
15) osvetenost mainske prostorije i enog prilaza, kabine, prilaza voznom oknu i voznog okna.
lan 274.
deformacije lifta i sledeih egovih delova: kabine, eline nosee
konstrukcije kabine, nosee uadi i ihovog vezivaa za elinu noseu
konstrukciju kabine i protivteg, nosee ploe ili nosee eline konstrukcije pogonske maine i ispravnosti konica.
Statiko ispitivae lifta ija se vua ostvaruje treem obuhvata
proveru ispravnosti vue, odnosno klizae uadi u lebovima pogonske
uetae.
Za liftove na pogon jednosmernom strujom (Vard-Leonard sistem sa
rotacionim pretvaraem), statikim ispitivaem proverava se sigurnost
elektrinog koea bez mehanike konice.
lan 275.
Statiko ispitivae lifta vri se kad se kabina nalazi u najnioj
stanici. Kabina se ravnomerno optereuje u trajau od najmae 10 minuta, i
to:
nazivne nosivosti do 1000 kg;
nazivne nosivosti preko 1000 kg;
313
d:\baci\05
3) nazivnim optereeem pri otvorenoj mehanikoj konici za liftove na pogon jednosmernom strujom, a ako se ispitivae vri u trajau od 30
sekundi, kabina se ravnomerno optereuje sa 50% poveanim optereeem.
lan 276.
lifta i ispravnosti rada konice pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine i odbojnika.
lan 277.
Ispitivae se vri:
1) u voi nagore praznom kabinom, raunajui od polovine duine
putae;
2) u voi nadole i sa 25% poveanim nazivnim optereeem, raunajui od polovine duine putae.
pogonske uetae mogu klizati najvie do 30 mm, i to samo pri polasku i
zaustavau kabine, pri emu se uad moraju sama umiriti.
Ako se protivteg nalazi na svojim potpuno sabijenim odbojnicima,
okretaem pogonske uetae neoptereena kabina ne sme se pokrenuti
nagore.
lan 278.
kree nazivnom brzinom nadole. Dovod energije za motor i otkoni ureaj
mora biti iskuen.
lan 279.
graninika brzine u voi nadole dok je konica otvorena i pogonski ureaj ukuen. Ispitivae se obava sve dok nosea uad ne ponu da klize
Hvataki ureaj za postupno koee ispituje se kad je kabina optereena sa 25% poveanim nazivnim optereeem, rasporeenim ravnomerno
na povrinu poda kabine.
Ispitivae hvatakog ureaja vri se smaenom brzinom u odnosu na
nazivnu brzinu, i to blizu vrata voznog okna da bi se kabina oslobodila hvataa i da bi se omoguilo eno rastereee.
koee sa prigueem ispituju se kad je kabina optereena ravnomerno rasporeenim nazivnim optereeem pri nazivnoj brzini.
Za liftove za prevoz motornih vozila, hvataki ureaj ispituje se sa
50% poveanim nazivnim optereeem.
Hvataki ureaj na protivtegu proverava se na nain odreen u st. 1. do
5. ovog lana, ali bez optereea.
314
d:\baci\05
Hvataki ureaj na protivtegu, koji se ne ukuuje graninikom

brzine, ispituje se pomou kinematike ureaja za ukuivae hvatakog
ureaja koja stupa u dejstvo olabaveem ili kidaem uadi.
lan 280.
Ispitivaem graninika brzine proverava se, u oba smera voe
lifta, da li se graninikom brzine ili prekidaem na emu zaustava
lift. Graninikom brzine mora se zaustaviti lift pre nego to brzina
kabine u voi nagore ili nadole prekorai egovu brzinu stupaa u dejstvo.
lan 281.
Ispitivae odbojnika bez priguea vri se tako to elina
nosea konstrukcija kabine, sa nazivnim optereeem, nasedne na odbojnik,
pri emu se, sa potpuno labavim noseim uadima, proverava da li sabijae
odbojnika odgovara proraunu ugiba odbojnika prema lanu 157. ovog pravilnika.
Ispitivae odbojnika sa prigueem i odbojnika sa povratnim prigueem vri se tako to elina nosea konstrukcija kabine sa nazivnim
optereeem ili protivteg nailaze na odbojnike nazivnom brzinom ili
brzinom koja je uzeta za proraun hoda odbojnika koji imaju skraeni hod a
postoji ureaj za kontrolu usporea.
lan 282.
Masa protivtega mora odgovarati vrednosti koju je proizvoa
naznaio u uputstvu, to se ispituje uporeivaem merene veliine struje
za trofazne motore i veliine napona za jednosmerne motore.
lan 283.
Ispitivaem zabrvivaa vrata voznog okna proverava se da li se
zabravivaem zahvata najmae 7 mm pre stupaa u dejstvo elektrinog
sigurnosnog ureaja za kontrolu zabravivaa, tako da lift ne sme da krene
ako su vrata voznog okna otvorena ili nezabravena.
XXIII. POVREMENA TEHNIKA KONTROLA LIFTA
lan 284.
Povremena tehnika kontrola obuhvata:
1) pregled celokupnog postrojea lifta kao prilikom tehnike
kontrole lifta pre putaa u pogon;
2) dinamiko ispitivae lifta kao prilikom tehnike kontrole
lifta pre putaa u pogon, s tim da se ispravnost rada hvatakog ureaja i
odbojnika za kabinu i za protivteg ispituju sa praznom kabinom i sa smaenom brzinom.
315
d:\baci\05

lan 285.
Tehnika kontrola rekonstruisanih liftova i liftova na kojima je
izvrena zamena opreme obava se na sledei nain:
1) ako se izvri zamena nosee uadi, mora se obaviti statiko
ispitivae, a ako se izvri zamena ili remont pogonskog motora, kao i
zamena konog ureaja ili pogonske maine, mora se obaviti statiko i
dinamiko ispitivae bez provere hvatakog ureaja i odbojnika;
3) ako se izvri zamena upravakih ureaja ili kopirnog ureaja ili
izmena konstrukcionog reea kraje sklopke, zabrava i spratnih prebacivaa, ne obava se statiko i dinamiko ispitivae, ve se samo proverava rad tih ureaja.
XXIV. ODRAVAE
lan 286.
liftom i egovom odravau.
Redovno odravae lifta obuhvata: pregled postrojea lifta i
kontrolu egovog rada, prema uputstvu proizvoaa, otklaae utvrenih
nedostataka i zamenu neispravnih i oteenih delova, a naroito:
1) proveru pravilnosti rada svih sigurnosnih ureaja, a naroito rada
sigurnosnih ureaja konice pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine, krajih sklopki, odbojnika, vrata voznog okna i zabrave
vrata voznog okna;
2) proveru nosee uadi i ihove veze sa elinom noseom konstrukcijom kabine i protivtegom;
3) proveru vue koja se ostvaruje pomou trea;
du voznog okna u oba smera, kao i pri pristajau;
8) proveru nunih izlaza;
9) proveru ispravnosti pogonskih i upravakih ureaja lifta.
lan 287.
Svi nedostaci u radu lifta moraju se pri redovnom odravau
otklaati bez odlagaa, a neispravni i oteeni delovi moraju se zameniti ispravnim.
316
d:\baci\05

lan 288.
Za svaki lift mora postojati kiga odravaa, koja sadri sledee
podatke:
1) opte podatke o liftu (podatke o korisniku i mestu ugrade lifta;
datum i broj dozvole za upotrebu lifta; firmu, odnosno naziv ili registrovan znak proizvoaa lifta; broj i godinu proizvode lifta;
2) osnovne podatke o liftu (vrsti lifta, nazivnoj nosivosti i brzini;
uglu putae kretaa kabine; najveem broju ukuaka na as, broju asova
rada u toku 24 asa; broju stanica i oznaci glavne stanice; duini putae i
visini dizaa; vrsti elektrine struje i naponu za strujna kola; zatiti od
previsokog napona dodira; vrsti kabine, enoj veliini i materijalu od kog
je izraena; konstrukciji kabine i poda kabine; vrsti i merama voice kabine; vrsti i merama voica za hvataki ureaj; konstrukciji hvatakog ureaja i duini putae hvataa; provetravau mainske prostorije;
provetravau kabine; vrsti reduktora; broju hodova pua i broju zubaca na
punom kolu; preniku uetae, obuhvatnom uglu i uglu leba uetae;
tehnikim karakterikama eline uadi za kabinu i protivteg; ureaju za
kompenzaciju; graniniku brzine; kopirnom ureaju; krajim sklopkama;
tehnikim karakteristikama pogonskog motora (tip, snaga, broj obrtaja,
nazivna struja, zamajni momenat i provetravae); sigurnosnim ureajima;
broju komandnih tabli; preseku glavnog elektrinog voda i vrsti odbojnika
ispod kabine, odnosno protivtega;
lifta;
4) podatke o odravau i iskuivau lifta iz upotrebe zbog
neispravnosti, pregledima, kvarovima, popravkama i zameni delova lifta.
5) podatke o organizaciji udruenog rada ili licu koje odrava lift.
XXV. ISPRAVE KOJE PRATE LIFTOVE U PROMETU
lan 289.
garantnim listom.
od dve godine.
lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavaa dozvole za upotrebu lifta.
odnosno popravki lifta, iznosi deset dana od dana prijema takvog zahteva.
317
d:\baci\05
lan 290.
koje mora da sadri tehnike i druge podatke znaajne za ispravno montirae, putae u pogon i koriee lifta, otklaae smeti i kvarova
i nabavku rezervnih delova, upozoree na opasnosti pri korieu lifta
i uputstvo za ihovo otklaae i podatak o roku obezbeenog servisiraa
lifta.
Rok obezbeenog servisiraa lifta ne moe biti krai od deset
godina raunajui od dana predaje novougraenog lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavaa dozvole za upotrebu tog lifta.
XXVI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 291.
uskladiti sa odredbama ovog pravilnika u roku od tri godine od dana stupaa na snagu ovog pravilnika.
Ako pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika kabina lifta nije
imala vrata, vrata se moraju ugraditi u roku od tri godine od dana stupaa
na snagu ovog pravilnika.
lan 292.
Liftovi koji su ugraeni u zgrade pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika, a nemaju pristup mainskoj prostoriji preko stepenica zgrade,
moraju se uskladiti u roku od pet godina od dana stupaa na snagu ovog pravilnika, tako da ispuavaju sledee uslove:
1) da pristup mainskoj prostoriji bude preko metalnih lestvica koje
moraju biti stabilne;
2) da metalne lestvice budu iroke najmae 0,5 m, sa nagibom od najmae 60% u odnosu na pod pristupa mainskoj prostoriji;
3) da na vrhu lestvica bude ugraena jedna ruka ili dve ruke i leobran.
lan 293.
Liftovi koji su ugraeni u zgrade pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika, a pristup mainskoj prostoriji je kroz otvor na podu, sa metalnim
kapkom, moraju se uskladiti u roku od pet godina od dana stupaa na snagu
ovog pravilnika, tako da ispuavaju sledee uslove:
1) da zatvoreni metalni kapak izdri masu lica koja stoje na emu,
odnosno da na svakom delu povrine izdri masu najmae dva lica, ili
200 kg;
2) da mere svetlog otvora iznose najmae 0,80 x 0,80 m;
3) da kapak bude uravnoteen i da se otvara nagore;
4) da otvor bude obezbeen (npr. ogradom) da se ne moe pasti dok je
kapak otvoren;
318
d:\baci\05
5) da se na kapku nalazi brava sa kuem i da se iznutra otvara bez

kua i kad je spoa zakuan.
lan 294.
moraju se uskladiti sa odredbama ovog pravilnika (osim odredaba l. 291,
292. i 293) u roku od deset godina od dana stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 295.
319
d:\baci\06
PRAVILNIK
POGON ZA VERTIKALNI PREVOZ TERETA, SA KABINOM U KOJU
NIJE MOGU PRISTUP UDI*
I. UVODNE ODREDBE
lan 1.
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri proizvodi liftova
na elektrini pogon za vertikalni prevoz tereta, sa kabinom u koju nije
mogu pristup udi ( u daem tekstu: liftovi), u pogledu voznog okna, pri
projektovau, ugradi, korieu i odravau liftova;
2) nain oznaavaa i obeleavaa liftova i delova liftova koje je
od uticaja na bezbednost i zatitu ivota i zdrava udi;
3) tehnike mere zatite od poara i drugih tehniko-tehnolokih
nezgoda;
5) nain rukovaa liftovima, nain ihovog odravaa i obaveznost
uputstava o rukovau liftovima i ihovom odravau;
6) postupak i nain obezbeea odreenih svojstava, karakteristika i
kvaliteta liftova i nain ihovog ispitivaa;
lan 2.
ugraena postrojea, pokretana elektrinom energijom, nameena prevozu
tereta, koja opsluuju odreene stanice korieem kabine ije mere i
konstrukcija onemoguavaju pristup udima, a koja se kree u voznom oknu
izmeu najmae dve vrsto ugraene vertikalne voice ili izmeu voica
nagnutih do 15o prema vertikali.
*
320
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ broj 55/87.
d:\baci\06
II. VOZNO OKNO

lan 3.
Vozno okno du cele visine i sa svih strana mora biti ograeno vrstim i punim zidovima, tavanicom i dnom.
Kabina lifta i en protivteg nalaze se, po pravilu, u istom voznom
oknu.
lan 4.
2) otvori vrata za odravae, otvori vrata za pristup u vozno okno i
otvori vrata za kontrolu;
4) otvori izmeu voznog okna i mainske prostorije, odnosno voznog
5) otvori koji odvode gasove i dim u sluaju poara.
lan 5.
Svetla visina otvora vrata za odravae mora iznositi najmae 1,4 m,
a irina najmae 0,6 m.
Vrata za pristup u vozno okno moraju imati svetlu visinu otvora
najmae 1,8 m, a irinu najmae 0,35 m.
Svetla visina otvora vrata za kontrolu ne sme biti vea od 0,5 m, a
irina ne sme biti vea od 0,35 m.
lan 6.
Ako je rastojae izmeu nivoa dve uzastopne stanice lifta vee od 11
m, izmeu tih stanica moraju se, na najvie 11 mm, postaviti vrata za pristup u vozno okno.
lan 7.
Vrata za odravae, vrata za pristup u vozno okno i vrata za kontrolu
moraju biti metalna, ne smeju se otvarati u prostor voznog okna i ne smeju
biti perforirana.
lan 8.
Zabrava na vratima za odravae, vratima za pristup u vozno okno i
vratima za kontrolu mora omoguiti zatvarae i zabravivae vrata bez
upotrebe kua. Ova vrata se moraju otvarati iz voznog okna bez upotrebe
kua i kad su zabravena, a sa spone strane iskuivo kuem.
zatvorena, to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu zatvorenosti vrata za odravae.
otvorenim vratima za kontrolu pod uslovom da se za vreme pogona trajno
deluje na sigurnosni elektrini ureaj za kontrolu zatvorenosti, koji mora
biti pristupaan samo ako su vrata otvorena.
21
321
d:\baci\06
lan 9.
voznog okna, a koji odvode vazduh iz voznog okna u atmosferu neposredno ili
kroz mainsku prostoriju ili prostoriju za pogonske uetae.
lan 10.
protivtega na odbojnike i pri dejstvu sila nastalih radom ureaja za
kompenzaciju.
Odreivae sila pri dejstvu hvatakog ureaja na voice i nasedau
kabine ili protivtega na odbojnike vri se prema propisima o jugoslovenskim standardima za liftove.
lan 11.
Zidovi voznog okna moraju biti od materijala koji je otporan na mehanika oteea i vatru, koji ne stvara prainu i spreava eno taloee.
Zidovi voznog okna moraju imati takvu mehaniku vrstou da se delovaem upravne sile od 300 N ne sme pojaviti ugib vei od 10 mm. Delovae
ove sile moe biti sa jedne ili druge strane zida, na bilo kom mestu, pod
uslovom da je ravnomerno rasporeeno na okrugloj ili kvadratnoj povrini
od 5 cm.
lan 12.
Zid voznog okna moe se zastakliti.
Za zastakivae voznog okna koristi se prvenstveno liveno staklo sa
ianim umetkom, nearmirano, armirano staklo ili staklo za ogledala sa
armaturom ili bez armature.
Debina stakla mora biti najmae 6 mm.
U tabeli 1. utvrene su najvea mera mae strane zastakene povrine i najmaa debina stakla, koje se odnose i na zastakene povrine
koje nisu pravougaonog oblika, tako da prenik upisanog kruga i debina
stakla odgovaraju vrednostima u tabeli 1.
Tabela 1.
Mera mae
strane ili pre- Liveno staklo sa Nearmira- Armirano
nik upisanog ianim umetkom no staklo
staklo
kruga
Najvie m
322
Staklo za
ogledala
Armirano
staklo za
ogledala
Najmaa debina u mm
0, 7
1, 0
1, 2
10
10
d:\baci\06
Tabela 2.
Mera mae
strane ili pre- Liveno staklo sa Nearmira- Armirano
nik upisanog ianim umetkom no staklo
staklo
kruga
Najvie m
Staklo za
ogledalo
Armirano
staklo za
ogledalo
Najmaa debina u mm
0, 7
1, 0
10
10
1, 2
10
10
10
lan 13.
Ako su liftovi bez kabinskih vrata, a zidovi voznog okna se
zastakuju, strana voznog okna na kojoj je ulaz u kabinu zastakuje se po celoj
visini staklom ije su mere date u tabeli 2.
lan 14.
Ako kabina lifta ima dva ulaza koji su bez vrata, obe strane voznog
okna na kojima su ulazi u kabinu ne smeju biti zastakene po celoj visini.
lan 15.
Zid voznog okna ili egov deo koji je zastaken mora biti zatien od
udara, ipkom ili na slian nain, i to: ravno staklo i nekaeno staklo na
visini od 0, 8 m iznad poda ili prede ivice stepenika, a kaeno staklo ija
je debina maa od 10 mm na visini do 0, 3 m.
lan 16.
Povrina zida voznog okna na strani ulaza u kabinu, koji se sastoji od
vrata voznog okna, zidova ili delova zidova, mora biti po irini ulaza u
kabinu i po celoj visini voznog okna neprekidan, osim pogonski nunih
prekida (zazora).
lan 17.
Ako se ispod voznog okna nalaze stambene, radne ili drutvene
prostorije i uopte pristupane prostorije, moraju biti ispueni sledei
uslovi:
1) dno jame voznog okna mora se dimenzionisati za najmae 5000 N/m
pokretnog optereea, a na protivteg se mora postaviti hvataki ureaj;
2) dno jame voznog okna mora biti konstruisano tako da omogui zaustavae optereene kabine ili protivtega u emu prilikom slobodnog pada
sa najvieg poloaja u voznom oknu;
3) ako se putaa kretaa protivtega produava pored prostorija
pristupanih udima ispod voznog okna i vodi do vrstog tla, kroz prostor
ispod voznog okna lifta moe prolaziti protivteg.
U delu voznog okna pored prostorija pristupanih udima mora se
21*
323
d:\baci\06
lan 18.
Dno jame voznog okna mora biti vodoravno, osim podnoja odbojnika,
voica i odvoda za vodu. Jama voznog okna mora biti zatiena od prodiraa
vode.
lan 19.
Duina sigurnosnog puta kabine lifta, ispod kraje doe i iznad kraje gore stanice mora iznositi najmae 0,2 m.
Duina sigurnosnog puta kabine lifta iznad kraje gore stanice za
V2
nazivne brzine vee od 0, 85 m/s, mora iznositi najmae 0, 2 + ------- (put u m, V y
10
m/s).
lan 20.
Ako kabina lifta pree dou duinu sigurnosnog puta i potpuno sabije odbojnike, slobodno rastojae izmeu najniih delova tavanice voznog
okna i najvieg dela protivtega lifta mora iznositi najmae 0,1 m.
lan 21.
Duina sigurnosnog puta protivtega, ukuujui hod odbojnika, mora
biti:
1) najmae 0, 1 m kraa od goreg sigurnosnog puta kabine;
2) najmae toliko dugaka da se kraja gora sklopka moe pouzdano
iskuiti.
lan 22.
Za vreme izvoea radova na servisirau lifta u jami voznog okna
mora se ograniiti kretae kabine i protivtega do visine gore ivice
okvira doih krajih vrata voznog okna.
lan 23.
U jami voznog okna mora biti ugraena sklopka STOJ, sa jasno obeleenim poloajima ukuea i iskuea, kojom se pogon lifta i automatska vrata iskuuju i dre u stau mirovaa. Sklopka mora biti
pristupana sa vrata voznog okna ili sa vrata koja se koriste za ulaz u jamu
voznog okna.
okna, namenski obeleena koja je povezana sa naizmeninom sklopkom u
lan 24.
U vozno okno se ne smeju ugraivati instalacije i ureaji koji nisu
sastavni deo lifta.
naprave za posluivae ureaja za grejae moraju nalaziti izvan voznog
okna. Ovi ureaji ne smeju koristiti toplu vodu ili paru.
324
d:\baci\06
lan 25.
po jedna svetika udaena od tavanice i dna voznog okna najvie 0, 5 m, dok
ostale svetike moraju biti postavene na rastojaima od najvie 7 m.
UETAE
lan 26.
lan 27.
U mainsku prostoriju i prostoriju za pomone uetae mogu ulaziti samo struna lica koja rade na odravau i ispitivau lifta.
lan 28.
U mainskoj prostoriji moraju biti smeteni pogonske maine,
pripadajui upravaki ureaji, pomone uetae i graninici brzine,
osim zateznog ureaja graninika.
Ako upravaki ureaji ne mogu biti postaveni u mainskoj prostoriji postavaju se u prostoriju za pomone uetae ili u drugoj prostoriji koja ispuava uslove za mainsku prostoriju.
Pomone uetae jednog ili vie liftova i graninici brzine, ako
se ne mogu postaviti u mainsku prostoriju, moraju biti smeteni u prostoriju za pomone uetae.
lan 29.
Ispod pomonih uetaa koje se nalaze u voznom oknu mora postojati
zatita odgovarajue vrstine i gustine kojom se spreava da prelomena
osovina padne u vozno okno.
lan 30.
Pomone uetae moraju imati osigura kojim se spreava da
osovina ispadne iz leita, da ue ispadne iz leba pri olabaveu ueta
i da strana tela upadaju izmeu ueta i lebova pomonih uetaa koje su
lan 31.
smeju se ugraivati instalacije i ureaji koji nisu sastavni deo lifta, osim
ureaja za provetravae i grejae mainske prostorije i detektora poara
lan 32.
Mainska prostorija, po pravilu, izgrauje se iznad voznog okna.
325
d:\baci\06
lan 33.
Prilaz mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetae mora biti lako pristupaan, siguran, dobro osveten trajno
ugraenim elektrinim osveteem, a pod prilaza ne sme biti klizav.
Ako su mere mainske prostorije i prostorije za pomone uetae
takve da omoguavaju slobodno kretae, prilaz mora imati visinu od
najmae 1, 8 m, pri emu se ne uzimaju u obzir pragovi i ograde ija je visina
maa od 0, 4 m.
Ako se mainskoj prostoriji ili prostoriji za pomone uetae
prilazi preko lestvica, one moraju biti metalne i stabilne, irine
najmae 0, 5 m, sa nagibom najmae 60o u odnosu na pod, a na vrhu lestvica se
moraju ugraditi rukohvati do visine najmae 0, 75 m iznad lestvica u leobran.
lan 34.
Mainska prostorija i prostorija za pomone uetae moraju izdrati optereea koja nastaju radom lifta.
pomone uetae moraju biti svetlih boja i od materijala koji je otporan
na vatru, koji ne stvara prainu i spreava eno taloee.
Pod mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetae ne
sme biti klizav.
Zidovi ispod mainske prostorije moraju biti zvuno izolovani od
lan 35.
Visina mainske prostorije po kojoj se moe slobodno kretati, merena od povrine poda, odnosno od povrine sa koje se opsluuje pogonska
maina do najnie ivice tavanice, mora iznositi najmae 2 m.
Ako se upravaki ureaj lifta ugrauje u prostoriju za pomone
uetae po kojoj se moe slobodno kretati, visina od poda do tavanice
mora biti najmae 2 m.
lan 36.
prostoriji mora biti slobodan prostor visine najmae 0, 3 m.
ima vie radnih nivoa ija se visina razlikuje za vie od 0, 5 m, moraju se
Jame i kanali u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone
uetae koji su dubi od 0, 5 m i ui od 0, 5 m moraju biti pokriveni.
lan 37.
Svetla visina vrata mainske prostorije i prostorije za pomone
uetae mora iznositi najmae 0, 6 m.
Za mainske prostorije i prostorije za pomone uetae sa najmaom visinom od 2 m, svetla visina vrata mora iznositi najmae 1, 8 m.
moraju biti metalna, moraju se zakuavati i ne smeju se otvarati u prostor
mainske prostorije ili prostorije za pomone uetae. Ako su vrata
326
d:\baci\06
mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetae zakuana,

moraju se sa unutrae strane otvarati bez upotrebe kua.
Otvor na podu za ulazak u mainsku prostoriju, odnosno prostoriju za
pomone uetae mora biti zatvoren metalnim kapkom, sa bravom koja se
zakuava sa spone strane. Zatvoreni metalni kapak mora izdrati masu
od najmae 200 kg ili dve osobe. Slobodan otvor kapka mora biti najmae
0, 8 x 0, 8 m. Kapak se mora otvarati u prostor mainske prostorije, odnosno
prostorije za pomone uetae prema gore. Dok je kapak otvoren mora
postojati obezbeee od pada kroz otvor (npr. ograda).
Prozori u mainskoj prostoriji moraju biti izraeni od metala.
lan 38.
Otvori na postou pogonske maine i graninika brzine, kao i na
podu mainske prostorije, odnosno prostorije za pomone uetae, moraju
imati zaobene ivice podignute najmae 50 mm iznad poda ili postoa,
izraene od lima, betona ili drugog pogodnog materijala.
lan 39.
biti suva i provetrena. Motori, elektrini upravaki ureaji i drugi
ureaji moraju biti zatieni od praine, tetnih gasova i vlage u stepenu
zatite koji zahtevaju radni uslovi.
Kroz mainsku prostoriju, odnosno prostoriju za pomone uetae
ne smeju se provetravati prostorije koje ne pripadaju liftu.
uetae, ako su u oj ugraeni upravaki ureaji, mora biti izmeu plus
5oS i plus 40oS.
lan 40.
imati elektrino osvetee jaine najmae 200 Lx, mereno na podu.
Sklopka za osvetee mora biti postavena sa unutrae strane, pored
ulaznih vrata.
od strujnog kola pogona lifta. Struja se mora dovoditi ili preko zasebnog
strujnog voda ili vezom ispred glavnog prekidaa.
Najmae jedna prikunica sa zatitnim kontaktom mora biti postavena u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetae.
Prikunica se vezuje na instalaciju objekta, preko posebnog osiguraa.
lan 41.
U prostoriji za pomone uetae, pored ulaza, mora biti postavena
sklopka STOJ, sa jasno obeleenim poloajima ukuea i iskuea,
kojom se pogon lifta iskuuje i dri u stau mirovaa.
327
d:\baci\06
lan 42.
Ako se u mainskoj prostoriji, odnosno prostoriji za pomone uetae nalaze upravaki ureaji, mora se u toj prostoriji postaviti aparat
za gaee poara na elektrinim ureajima.
Potroni materijal (krpe za iee, maziva itd.) mora se drati u
lan 43.
zazori izmeu vrata, krila i okvira, praga i krila vrata ne smeju biti vei
od 5 mm. Ako postoje udubea, moraju se uzeti u obzir pri mereu zazora.
lan 44.
Vrata voznog okna (krila i okvir) moraju biti od metala, otporna na
deformacije, izraena i ugraena tako da obezbeuju pravilan rad zabrave
vrata.
lan 45.
Svetla visina vrata voznog okna ne sme iznositi vie od 50 mm, sa
svake strane, od irine ulaza u kabinu.
lan 46.
zaglavivaa, ispadaa iz leita ili voica i prekoraea puta voea.
lan 47.
otporne na vatru.
najmae 8.
Prenik uetae za nosee ue mora iznositi najmae 25 d, pri emu
d oznaava prenik ueta.
Nosea uad, odnosno lanci moraju biti obezbeeni od ispadaa iz
uetae, odnosno sa lananika.
lan 48.
Prirodno ili vetako osvetee, mereno na podu ispred vrata voznog okna, mora iznositi najmae 50 Lx.
lan 49.
Providni kontrolni otvori na vratima voznog okna nisu dozvoeni.
328
d:\baci\06
lan 50.
Ako kabina lifta nije u stanici ili u zoni odbravivaa, a za liftove sa karakteristikama iz stava 2. lana 51. ovog pravilnika ako je lift u
pogonu ili kabina lifta nije u stanici ili u zoni odbravivaa prilikom
pristajaa, mora biti spreeno otvarae vrata voznog okna.
Zona odbravivaa moe se prostirati najvie 0,16 m ispod i iznad
praga vrata voznog okna.
lan 51.
Kabina lifta ne sme se pokrenuti niti kretati ako vrata voznog okna
nisu zatvorena.
Ako je nazivna brzina lifta vea od 0,63 m/s ili su vrata voznog okna
via od 1,2 m ili je ograda kod vrata voznog okna koja se ne moe pomerati na
visini maoj od 0,4 m, kabina lifta ne sme se pokrenuti niti kretati ako
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, kod liftova sa dve stanice i
nazivnom brzinom maom od 0,63 m/s rad lifta sme biti omoguen pri
nezabravenim ali zatvorenim vratima voznog okna ako se kabina nije udaila za vie od 0,16 m od praga vrata voznog okna.
Iuzetno od odredaba st. 1, 2. i 3. ovog lana, dozvoeno je da se kabina
lifta kree ako su vrata voznog okna otvorena u zoni odbravivaa prilikom pristajaa i naknadnog podeavaa tanosti pristajaa u stanici i
iznad nivoa stanice pri voi na rampu u podruju od najvie 0,4 m iznad
praga vrata ako brzina nije vea od 0,3 m/s.
lan 52.
Elementi zabrave i elementi za privrivae zabrave moraju biti
Zabrava obrtnih vrata mora drati vrata zabravena ak i ako se spusti krilo vrata.
U visini (taki) zabravivaa zabrava mora, bez trajnih deformacija, izdrati silu koja deluje u smeru otvaraa vrata, i to najmae 1000
N ako su vrata pomina, a 3000 N ako su vrata obrtna.
lan 53.
Zabraviva vrata voznog okna mora zahvatiti najmae 7 mm u krilu
vrata voznog okna (slika br.1), a kod liftova iz stava 2. lana 51. ovog pravilnika zabraviva se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za
kontrolu zabravenosti vrata.
329
d:\baci\06
Mere u mm
Slika 1
lan 54.
lan 55.
spoa specijalnim trouglastim kuem (slika br. 2).
Mere u mm
3 min
Slika 2
Nasilnim odbravivaem vrata voznog okna kad se kabina kree mora

se zaustaviti rad lifta prema stavu 2. lana 51. ovog pravilnika.
330
d:\baci\06
lana 56.
Svaka vrata voznog okna moraju imati elektrini sigurnosni ureaj za
kontrolu zatvorenosti vrata.
Kod obrtnih vrata voznog okna ureaj za kontrolu zatvorenosti vrata
mora biti smeten na strani na kojoj se vrata zatvaraju ili na zabravi
vrata.
V. KABINA
lan 57.
ista unutraa visina kabine moe biti vea od 1,2 m ako ostale
unutrae mere kabine ne dozvoavaju pristup udi u kabinu.
lan 58.
Korisna povrina poda kabine sme biti najvie 1 m, pri emu duina
kabine sme biti najvie 1 m.
lan 59.
Nazivna nosivost kabine lifta sme iznositi najvie 250 kg.
lan 60.
Kabina i protivteg lifta moraju imati najmae po etiri ureaja za
voee kabine klizaem ili kotraem.
Ureaji za voee kobine moraju biti izraeni i postavani tako da
ne napuste voice i ako se otete.
lan 61.
Prilikom prorauna noseih elemenata lifta moraju se uzeti u obzir
najvea optereea koja nastaju od tereta i utovarnih ureaja pri utovaru
ili istovaru tereta.
lan 62.
Dozvoeni su otvori za utovar tereta i otvori za provetravae.
Zidovi kabine izraeni od lima mogu biti sa otvorima viliine najvie do 1 cm.
lan 63.
Zidovi, pod i tavanica kabine, okvir kabine i ureaj za voee moraju
kao celina imati dovonu mehaniku vrstou da izdre udare i optereea kojima je kabina izloena za vreme rada lifta, pri delovau hvatakog ureaja i kad kabina naseda na odbojnike.
lan 64.
Ako se zidovi kabine zastakuju, ugrauju se stakla sa merama naznaenim u tabeli 2 (lan 13).
331
d:\baci\06
lan 65.
Kabina ne mora imati vrata ako je konstruisana tako da teret ne moe
doi u dodir sa zidovima voznog okna.
Ako su vrata kabine otvorena, ne smeju spreavati kretae kabine.
lan 66.
Krov kabine ne sme imati otvore i mora izdrati masu jedne osobe ili
teret od 100 kg.
Radnik koji odrava lift moe se popeti na krov kabine samo onda ako
je kabina potpuno nalegla i sabila svoje odbojnike.
lan 67.
Kod liftova koji rade sa otvorenim vratima voznog okna, pri pristajau i naknadnom podeavau tanosti pristajaa, kabina na predoj
strani krova i ispod praga mora imati zatitni lim visine 0, 20 m i irine
najmae jednake irini vrata voznog okna.
lan 68.
Kod liftova koji prevoze vagonete, kolica ili sl. kabina mora imati
ureaj koji onemoguava pomerae tereta.
lan 69.
Ako je kabina u stanici, slobodan razmak izmeu praga kabine i ivice
prolaza kod otvorenih vrata voznog okna ne sme biti vei od 35 mm.
lan 70.
Kabina lifta mora biti osvetena elektrinim osveteem.
Osvetenost poda kabine mora biti najmae 50 Lx.
VI. PROTIVTEG
lan 71.
Protivteg lifta izrauje se u jednom komadu ili se sastoji iz vie
meusobno vrsto spojenih delova ili je u obliku limenog sanduka napuenog materijalom za puee. Delovi protivtega ne smeju biti podloni
ispadau, lomeu ili troeu.
Ako se protivteg sastoji iz vie delova, mora se spreiti ihovo
pomerae i ispadae postavaem u okvir koji vrsto dri delove protivtega.
Umesto okvira za uvrivae delova protivtega mogu se koristiti
najmae dve eline ipke, s tim to delovi protivtega moraju biti od metala.
lan 72.
krutim voicama, slobodan prostor izmeu protivtega i zida voznog okna,
izmeren na najuem mestu, ne sme biti mai od 50 mm.
332
d:\baci\06

krutim voicama, slobodan prostor izmeu pokretnih delova lifta, izmeren na najuem mestu, ne sme biti mai od 70 mm.
lan 73.
OPTEREEA
lan 74.
Kabina i en protivteg moraju biti obeeni o elinu noseu uad
ili lance sa paralelnim lancima (Galov lanac ili lanac sa vacima).
lan 75.
1) nazivni prenik mora iznositi najmae 6, 5 mm;
2) nazivna zatezna vrstoa ica mora iznositi:
b) 1370 MPa za spone ice i 1770 MPa za unutrae ice kod uadi sa
utvrene u propisima o jugoslovenskim standardima za elinu uad i
ispitivae mora da se vri prema tim propisima.
lan 76.
Kabina i en protivteg moraju biti obeeni o najmae dva nezavisna
nosea ueta ili lanca.
Nosea uad ili lanci moraju biti ravnomerno optereeni, bez
obzira na ihov broj.
lan 77.
Odnos izmeu nazivnog prenika pogonske uetae, pomonik uetaa i buba prema nazivnom preniku noseeg ueta mora iznositi najmae 40, bez obzira na broj ica u uetu.
lan 78.
Koeficijent sigurnosti nosee uadi mora iznositi najmae 8.
lan 79.
Nosivost elemenata za privrivae noseeg ueta mora iznositi
najmae 80% od nosivosti noseeg ueta.
333
d:\baci\06
lan 80.
Krajevi nosee uadi moraju biti privreni za kabinu, protivteg i
ureaj za veae kabine zalivaem u konusne ahure, pomou posnate
konine ahure ili drugim sistemom sa istom sigurnou.
lan 81.
vezivae krajeva nosee eline uadi na nain utvren u propisima o jugoslovenskim standardima za konine ahure i posnate konine ahure.
lan 82.
Ako su u pitau liftovi sa bubem, nosea uad se privruju
pomou klina, pomou najmae dve stezake ili drugim sistemom sa istom
sigurnou.
lan 83.
Koeficijent sigurnosti kod noseih lanaca ne sme biti mai od 8.
lan 84.
Krajevi svakog noseeg lanca moraju biti privreni za kabinu,
protivteg i ureaj za veae draima ija nosivost iznosi najmae 80%
od nosivosti lanca.
lan 85.
miruje na potpuno sabijenim odbojnicima, vuna sposobnost pogonske uetae mora biti takva da sprei podizae kabine okretaem pogonske uetae.
mora ispuavati uslove prema propisima o jugoslovenskim standardima za
liftove.
lan 86.
obliku spirale. Poluprenik leba za ue mora biti 0, 54 d.
Odstupae ose noseeg ueta od ose leba buba ne sme biti vee od
4o.
lan 87.
Za ravnomerno optereee nosee uadi ili lanaca mora postojati,
bar na jednoj strani veaa, ureaj za izjednaavae optereea.
334
d:\baci\06
Nosei lanac koji ide preko lananika mora imati na oba kraja ureaj
za izjednaavae optereea. Pomoni lananici na istoj osovini moraju
se okretati nezavisno.
lan 88.
Ureaj za izjednaavae duine ueta ili lanca mora spreiti da se
posle podeavaa uad ili lanci sami olabave.
lan 89.
Pri upotrebi kompenzacionog ueta, egovo zatezae mora se ostvariti pomou tega.
lan 90.
Ureajima za zatitu lananika moraju se spreiti povrede lica,
iskakae lanca usled olabavea i prodiraa stranih tela izmeu lanca i
zubaca. Ti ureaji ne smeju ometati kontrolu lananika.
VIII. HVATAKI UREAJ
lan 91.
Kabina lifta mora imati najmae jedan hvataki ureaj. Hvataki
ureaj mora dejstvovati samo u voi nadole i mora kabinu sa nazivnim
optereeem, dejstvom graninika brzine, zaustaviti i drati na voicama
ak i pri slobodnom padu.
Ako se hvataki ureaj nalazi na protivtegu, on mora dejstvovati samo
pri kretau protivtega nadole i zaustaviti protivteg dejstvom graninika
brzine i drati ga na voicama, ak i pri slobodnom padu.
Zabraeno je da se hvataki ureaj stava u dejstvo pomou elektrinih, hidraulinih i pneumatikih ureaja.
lan 92.
Ako je nazivna brzina lifta maa ili jednaka 1 m/s, na kabini se moe
ugraditi hvataki ureaj za trenutno koee sa prigueem.
Ako je nazivna brzina lifta maa ili jednaka 0, 63 m/s, na kabini se
moe ugraditi hvataki ureaj za trenutno koee.
Ako je nazivna brzina lifta maa ili jednaka 1 m/s, na protivtegu se
moe ugraditi hvataki ureaj za trenutno koee.
lan 93.
Ako su u pitau liftovi brzine do 1 m/s, hvataki ureaj na protivtegu moe stupiti u dejstvo kidaem ureaja za veae ili pomou sigurnosnog ueta.
335
d:\baci\06
lan 94.
Za hvatake ureaje za postupno koee, srede usporee iz slobodnog
pada, sa nazivnim teretom u kabini, mora iznositi izmeu 0, 2. g i 1. g (g=9, 81
m/s).
lan 95.
Hvataki ureaj na kabini (ili protivtegu) otputa se samo kretaem
kabine (ili protivtega) nagore.
Posle dejstva hvatakog ureaja, samo struno lice koje radi na odravau mora pustiti lift u pogon.
Posle otputaa hvataki ureaj mora raditi ispravno.
lan 96.
Ako je u pitau hvataki ureaj za trenutno koee sa prigueem,
energiju sa povratnim priguivaem i ispuavati uslove za odbojnike kabine i protivtega.
lan 97.
Posle dejstva hvatakog ureaja, ako je optereee ravnomerno rasporeeno u kabini, nagib poda kabine ne sme biti vei od 5% u odnosu na normalni poloaj poda kabine.
lan 98.
Nosei delovi hvatakog ureaja kabine lifta ili protivtega proraunavaju se primenom koeficijenta sigurnosti najmae 5 u odnosu na granicu elastinosti upotrebenog materijala.
lan 99.
Putaa koju kabina sa hvatakim ureajem za postupno koee pree u
smeru nadole ne sme biti dua od 1 m u odnosu na privreno ue na graniniku brzine, da bi se hvataki ureaj doveo iz normalnog slobodnog
poloaja u poloaj kad poie pritisak na voice.
IX. GRANINIK BRZINE
lan 100.
Brzina pri kojoj hvataki ureaj stupa u dejstvo mora biti maa od:
1) 0, 80 m/s za hvatake ureaje za trenutno koee sa klinovima;
2) 1, 00 m/s za hvatake ureaje za trenutno koee sa vacima;
3) 1, 50 m/s za hvatake ureaje za trenutno koee sa prigueem i za
hvatake ureaje za postupno koee za nazivne brzine lifta do 1, 00 m/s;
4) 1, 25 v + 0, 25/v za sve ostale vrste hvatakih ureaja, s tim to se v
nazivna brzina izraava u m/s.
336
d:\baci\06
Delovaem na graninik brzine hvataki ureaj mora se staviti u dejstvo i pri brzinama maim od brzina navedenih u stavu 2. ovog lana.
lan 101.
Brzina pri kojoj graninik brzine hvatakog ureaja protivtega stupa
u dejstvo mora biti vea od brzine pri kojoj stupa u dejstvo graninik brzine
hvatakog ureaja kabine, ali najvie do 10%.
lan 102.
Sila kojom pri stupau u dejstvo graninik brzine dejstvuje na hvataki ureaj mora biti najmae jednaka dvostrukoj sili potrebnoj za stupae u dejstvo hvatakog ureaja, ali ne sme biti maa od 300 N.
lan 103.
Smer obrtaa graninika brzine pri kome hvataki ureaj stupa u dejstvo, mora biti vidno obeleen na graniniku.
lan 104.
Graninik brzine mora se pokretati elinim uetom nazivnog prenika najmae 6 mm.
nazivnu zateznu vrstou i sile koje se javaju u uetu, mora iznositi
najmae 8.
Odnos izmeu prenika uetae graninika brzine i nazivnog prenika ueta mora biti najmae 30.
lan 105.
Odnos izmeu prenika uetae zateznog ureaja i nazivnog prenika ueta graninika brzine mora biti najmae 30.
lan 106.
Stupaem u dejstvo hvatakog ureaja, ni ue graninika brzine kao ni
egova veza ne smeju se prekinuti ak i kada je put koea vei od normalnog.
Ue se mora lako odvezati od hvatakog ureaja.
lan 107.
lan 108.
Graninikom brzine ili drugim ureajem mora preko elektrinog
sigurnosnog ureaja da se iskui pogon lifta pre nego to brzina kabine u
smeru nagore ili nadole dostigne brzinu stupaa u dejstvo graninika
brzine.
22
337
d:\baci\06

ureaj iz stava 1. ovog lana mora da deluje najkasnije pri stupau u dejstvo
graninika brzine, ako je motor do ukuea mehanike konice napajan
direktno iz mree.
lan 109.
Ako se graninik brzine posle otputaa hvatakog ureaja ne vrati
kontrolu vraaa graninika brzine u radni poloaj mora da se sprei
lan 110.
lan 111.
X. VOICE
lan 112.
Kabina i en protivteg moraju biti voeni nepokretnim vrsto
ugraenim elinim voicama.
Duine voica moraju biti tolike da ih kabina i en protivteg ne
mogu napustiti.
lan 113.
Voice, ihove konzole i spojnice moraju izdrati dinamika
naprezaa prouzrokovana dejstvom hvatakog ureaja, kao i savijae usled
neravnomernog optereea kabine. Savijae voica ne sme uticati na
ispravan rad lifta.
lan 114.
Voice moraju biti privrene tako da se onemogui ihovo ispadae zakretaem sklopa za uvree.
lan 115.
Voice kabine i protivtega ne moraju biti metalne ako se ugrauju u
prostor u kome postoji opasnost od eksplozije.
Ako su ugraene metalne voice, one moraju biti tako obezbeene da ne
mogu nikako prouzrokovati poar.
338
d:\baci\06
lan 116.
Ako su u pitau liftovi sa nazivnom brzinom veom od 0, 4 m/s, klizne
povrine voica moraju biti obraene strugaem ili hladno vuene.
Ako su u pitau liftovi sa hvatakim ureajem za postupno koee,
voice moraju biti obraene strugaem ili hladno vuene, bez obzira na
nazivnu brzinu lifta.
lan 117.
Ako rastojae izmeu krajih taaka veze voice nije vee od 30 m,
dozvoeno je voee protivtega i pomou eline uadi ili preko ianih
elinih voica, za brzine lifta do 1, 0 m/s.
lan 118.
Ako se protivteg vodi pomou eline uadi ili ianih elinih
voica, ih mora biti najmae 4, a raspored mora biti takav da se sprei
dodir izmeu protivtega i kabine i protivtega i zida voznog okna.
Svako elino ue ili iana elina voica mora biti zategnuta.
XI. ODBOJNIK KABINE I ODBOJNIK PROTIVTEGA
lan 119.
Put kabine i protivtega mora biti na doem kraju ogranien odbojnicima.
Ako su odbojnici privreni za kabinu ili protivteg, moraju na
kraju puta nasesti na stub.
lan 120.
Liftovi sa bubem ili lananikom moraju imati odbojnike i na goroj strani kabine, koji stupaju u dejstvo u vrhu voznog okna.
Ako liftovi sa lananikom imaju protivteg, odbojnici na goroj
strani kabine moraju stupiti u dejstvo kad su odbojnici protivtega potpuno
sabijeni.
lan 121.
Odbojnici bez priguea mogu se upotrebiti samo za liftove kod
kojih nazivna brzina nije vea od 1 m/s.
Odbojnici sa povratnim prigueem mogu se upotrebiti samo za liftove ija nazivna brzina nije vea od 1, 5 m/s.
Odbojnici sa prigueem mogu se upotrebiti za sve liftove bez
lan 122.
Ukupni mogui hod odbojnika bez priguea mora biti jednak najmae
dvostrukoj visini odskoka izraunatog sa 115% nazivne brzine (0, 134 v),
pri emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s. Hod odbojnika ne sme biti
mai od 65 mm.
Proraunati hod mora se postii pod statikim optereeem koje
mora biti dva i po do etiri puta vee od sile koju proizvodi masa kabine sa
22*
339
d:\baci\06
lan 123.
Ukupni mogui hod odbojnika sa povratnim prigueem mora biti
najmae jednak dvostrukoj visini odskoka izraunatog sa 115% nazivne
brzine (0, 134 v), pri emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s.
Hod odbojnika ne sme biti mai od 65 mm.
lan 124.
Ukupni mogui hod odbojnika sa prigueem mora biti najmae jednak
visini odskoka izraunatog sa 115% nazivne brzine lifta (0, 067 v), pri
emu je hod u metrima, a nazivna brzina u m/s.
lan 125.
srede usporee iz slobodnog pada ne sme prekoraiti 1 g (g = ubrzae
zemine tee). Za vreme od 1/25 s, usporee ne sme prekoraiti 2, 5 g.
Brzina nailaea kabine na odbojnik ne sme biti vea od brzine za
koju je odbojnik konstruisan.
lan 126.
Pogon lifta mora biti onemoguen dok se odbojnici ne vrate u svoj
poetni radni poloaj, to se kontrolie elektrinim sigurnosnim ureajem za kontrolu povratka odbojnika u poetni radni poloaj.
lan 127.
Kontrola nivoa tenosti na hidraulinim odbojnicima mora biti
laka i jednostavna.
STANICAMA
lan 128.
Lift sa jednom brzinom zaustava se otvaraem kontakata
uslovom da je kopirni ureaj vezan za kabinu preko ueta, lanca ili trake
ije bi kidae prouzrokovalo zaustavae lifta.
XIII. KRAJA SKLOPKA
lan 129.
krajom sklopkom.
Kraja sklopka mora se ukuiti pre nego to kabina ili protivteg
dodirnu odbojnike i pre nego to kabina pree kraju stanicu za najvie
0, 15 m.
340
d:\baci\06
Dejstvo kraje sklopke ne sme prestati ni kada su odbojnici potpuno

sabijeni.
lan 130.
Zabraeno je da se kraja sklopka lifta koristi kao sklopka za
zaustavae lifta u krajoj stanici.
lan 131.
Ako su u pitau liftovi sa bubem ili lananikom, kraja sklopka
mora se iskuiti na jedan od sledeih naina:
2) pomou kabine ili protivtega ako je sklopka postavena u vrhu voznog okna;
3) pomou kabine u vrhu i u jami voznog okna ako lift nema protivteg.
lan 132.
1) pomou kabine u vrhu i u jami voznog okna, ili
Ako nastane lom ili se olabavi mehanika veza mora se iskuiti
pogon lifta elektrinom sigurnosnom sklopkom za kontrolu mehanike
veze izmeu kabine i ureaja za iskuee kraje sklopke.
lan 133.
Kraja sklopka liftova sa bubem ili lananikom mora direktno,
prinudnim prekidaem dovoda struje na pogonski motor i na konicu lifta,
da iskui pogon lifta. U tom sluaju galvanska veza izmeu namotaja
pogonskog motora i namotaja konice mora biti prekinuta.
Kraja sklopka liftova sa pogonskom uetaom i sa jednom brzinom
ili dve brzine mora iskuiti pogon lifta kao u stavu 1. ovog lana ili
prinudno prekinuti direktni dovod struje ka namotajima dvaju sklopnih
aparata za napajae pogonskog motora i konice lifta iji su kontakti
vezani na red. Svaki od sklopnih aparata mora se dimenzionisati za prekidae pod optereeem.
lan 134.
Posle dejstva kraje sklopke, ponovo stavae lifta u pogon mora
Ako postoji vie krajih sklopki, na kraju puta kabine najmae jedna
od ih mora da sprei kretae lifta u oba smera.
lan 135.
automatski vratiti u ukuen poloaj kada se kabina vrati u nivo kraje
stanice.
341
d:\baci\06

PROTIVTEG U VOI PREMA DOLE NAIE NA PREPREKU
lan 136.
Lift sa bubem ili lananikom mora imati elektrinu sigurnosnu
sklopku za kontrolu labavosti ueta ili lanca kojom se zaustava pogon
lifta i dri u stau mirovaa kad je sputae kabine ili protivtega
spreeno nekom preprekom u voznom oknu.
lan 137.
Lift sa pogonskom uetaom mora imati elektrini ureaj kojim se
zaustava pogon lifta i dri u stau mirovaa ako postoji komanda za
vou a kabina ne kree ili ako kabina ili protivteg u voi prema dole
naie na prepreku zbog koje proklize uad na pogonskoj uetai.
Elektrini ureaj iz stava 1. ovog lana mora stupiti u dejstvo u
vremenu koje ne prolazi najmau od sledeih vrednosti:
1) 45 s;
2) vreme voe potrebno za celu visinu dizaa, uveano za najvie
10 s;
3) vreme voe potrebno za celu visinu dizaa, uveano za najvie
20 s, kad vreme voe za celu visinu dizaa ne prelazi 10 s.
XV. POGONSKA MAINA
lan 138.
lan 139.
1) silom trea izmeu pogonske uetae i nosee uadi, pod uslovom
da nazivna brzina lifta nije vea od 1, 5 m/s;
2) neposrednom vezom izmeu pogonskih i noseih delova, pod uslovom
da nazivna brzina lifta nije vea od 0, 63 m/s, i to:
a) izmeu buba i uadi;
b) izmeu lananika i lanca kod liftova sa protivtegom, iji
pogonski delovi moraju biti proraunati i za sluaj kad protivteg ili
kabina nasednu na odbojnike.
lan 140.
Kaievi se mogu primeniti za vezu jednog ili vie motora sa delom
pogonske maine na koji dejstvuje konica lifta, s tim da se upotrebe
najmae tri kaia.
lan 141.
Ako su upotrebene konzolno smetene pogonske uetae ili
lananici, moraju se preduzeti mere za spreavae:
1) iskakaa uadi iz lebova uetae ili ispadaa lanca sa lananika;
342
d:\baci\06
2) upadaa stranih tela izmeu uadi i lebova uetae ili izmeu

lanca i lananika ako pogonska maina nije postavena iznad voznog okna.
lan 142.
Na pogonskoj maini mora se nalaziti konica lifta koja deluje
Sklopovi pogonske maine koji prenose obrtne momente ne smeju biti
vareni.
lan 143.
Lift mora imati elektromehaniku konicu koja koi silom trea, uz
koju se mogu koristiti i druge vrste koea (npr. elektrino).
lan 144.
Elektromehanika konica mora sama zaustaviti kabinu lifta optereenu sa 125% nazivne nosivosti kad se kree nazivnom brzinom prema
dole. Pri tom zaustavau usporee ne sme biti vee od usporea koje
nastaje pri dejstvu hvatakog ureaja ili nasedau na odbojnike.
pogonskom uetaom, bubem ili lananikom.
sklopni aparati koji prekidaju dovod elektrine energije pogonskoj
maini.
Ako se za vreme mirovaa lifta u jednom od sklopnih aparata ne
razdvoje kontakti, mora se spreiti pokretae lifta, najdocnije prilikom
Koee mora uslediti odmah posle razdvajaa elektrinog strujnog
kola konice. Upotreba dioda ili kondenzatora koji se paralelno
prikuuju na namotaj konice ne uzimaju se u obzir za vremensko usporee.
Elektromehanika konica mora imati napravu za runo otkoivae,
koja mora biti izraena tako da posle prestanka delovaa na ovu napravu
konica automatski zakoi.
lan 145.
nagore maa ili jednaka 400 N, pogonska maina mora imati ureaj za
povratnu vou kojim se kabina runo dovodi u najbliu stanicu.
Ureaj iz stava 1. ovog lana mora biti izraen tako da pri obrtau ne
moe povrediti lice koje ime rukuje.
343
d:\baci\06

U mainskoj prostoriji mora se jasno videti da li se kabina nalazi u
zoni odbravivaa (npr. obeleavae na uadima).
lan 146.
Pri nazivnoj uestalosti i nazivnom naponu napajaa, brzina kabine u
smeru nadole, optereena polovinom nazivne nosivosti, u sredoj zoni puta
(ne uzimajui u obzir periode ubrzaa i usporea), ne sme biti vea od
nazivne brzine za vie od 5%, niti maa za vie od 8%.
lan 147.
Tanost pristajaa kabine mora biti u granicama najvie 50 mm, bez
obzira na optereee i smer kretaa kabine.
lan 148.
ureajem mora se za naizmenine motore, direktno napajane iz mree, prekinuti dovod energije sa dva nezavisna kontaktora iji su kontakti vezani
na red u kolu napajaa motora. Ako jedan od kontaktora nije otvorio glavne
kontakte dok lift miruje, mora se spreiti ponovno pokretae lifta najkasnije pri sledeoj promeni smera voe.
lan 149.
lanci, kaievi, zupanici i slobodni krajevi osovina, moraju biti zatieni tako da ne mogu povrediti lica u ihovoj blizini.
pokretae i rotirajui deo graninika brzine, dovono je da su glatki i
obojeni utom bojom.
XVI. ELEKTRINE INSTALACIJE I UREAJI
lan 150.
primeuju se na glavnu sklopku energetskog kola struje i na sve to je iza e
prikueno, kao i na sklopku kola osvetea kabine i sve to je iza e
prikueno.
lan 151.
Otpor izolacije izmeu provodnika, kao i izmeu provodnika i zeme,
mora iznositi vie od 1000 /V, ali ne mae od:
lan 152.
Za elektrina kola upravaa i sigurnosna strujna kola sreda vrednost jednosmernog napona ili efektivna vrednost naizmeninog napona
izmeu provodnika i izmeu provodnika i zeme ne sme biti vea od 250 V.
344
d:\baci\06
Nulti i zatitni provodnik moraju biti meusobno odvojeni.

lan 153.
pogonske maine, moraju odgovarati kategoriji upotrebe;
1) AC 3 za kontaktore naizmeninih strujnih kola;
2) DC 2 za kontaktore jednosmernih strujnih kola.
Kontaktori iz stava 1. ovog lana moraju biti dimenzionisani tako da
10% od ukupnog broja ukuivaa i iskuivaa mogu izvesti sa strujom
pokretaa motora.
Ako pomoni kontaktori slue za upravae glavnim kontaktorima,
moraju odgovarati upotrebnoj kategoriji:
1) AC 11 za pomone kontaktore u naizmeninim strujnim kolima;
2) DC 11 za pomone kontaktore u jednosmernim strujnim kolima.
lan 154.
Glavni i pomoni kontaktori moraju ispuniti sledee uslove: ako je
jedan od mirnih kontakata zatvoren, svi radni kontakti moraju biti otvoreni, a ako je jedan od radnih kontakata zatvoren, svi mirni kontakti moraju
biti otvoreni.
upravae glavnim kontaktorima upotrebavaju releji, moraju biti ispueni uslovi iz stava 1. ovog lana. U tom sluaju, nepotpuno privlaee
lan 155.
oteee na motoru.
Zatita od preoptereea elektromotora koji se napaja direktno iz
mree mora biti izvedena pomou ureaja koji automatski prekidaju sve
aktivne (fazne) provodnike napajaa motora. Ponovno ukuivae
zatitnog ureaja mora da izvri struno lice koje radi na odravau
lifta.
Ako se usled prekomerne struje prekomerno povisi temperatura na
namotajima motora, ureaj za prekid napajaa strujom iskuuje struju, a
posle dovonog hlaea dovod struje moe se automatski ukuiti.
lan 156.
jedna glavna sklopka, koja istovremeno na svim polovima prekida dovod
dozvoena pri normalnom pogonu lifta. Ona mora vrsto stajati u poloaju ukuea ili iskuea.
Glavna sklopka ne sme prekidati strujna kola:
1) za osvetee;
345
d:\baci\06
2) za prikunice na krovu kabine;

4) za osvetee u mainskoj prostoriji, prostoriji za pomone uetae i pomonim prostorijama za upravake ureaje;
6) za provetravae mainske prostorije, prostorije za pomone uetae i pomonih prostorija za upravake ureaje.
Glavna sklopka se ne sme koristiti istovremeno i kao kraja sklopka
lifta.
lan 157.
glavne sklopke. Ove sklopke moraju biti vezane tako da se posle iskuivaa napajaa ponovno ukuivae vri samo istom sklopkom, moraju
imati oznaku Glavna sklopka i jasno obeleen ukuen i iskuen poloaj.
lan 158.
Ako je mainska prostorija izgraena tako da su pojedini delovi
lifta smeteni u posebnim prostorijama, u tim prostorijama mora
postojati ureaj za iskuee upravaa liftom.
lan 159.
Za grupu liftova, delovi upravaa koji posle iskuivaa glavne
sklopke jednog lifta jo uvek ostaju pod naponom moraju se iskuiti pojedinano, odnosno zajedno iz mainske prostorije.
lan 160.
Ako se java poveae napona pri napajau motora dugakim vodovima, glavna sklopka lifta mora prekidati i prikuak kondenzatora.
lan 161.
polagaem u cevi, kanale i slino. Zatita moe biti od metala, plastike
ili drugog materijala.
lan 162.
Napojni vod za liftove mora dolaziti iz glavne razvodne table
zajedniki za vie liftova ako oni imaju zajedniku mainsku prostoriju.
Napojni vod koji prolazi izvan voznog okna mora se smestiti u cev, hodnik ili sline prostorije.
346
d:\baci\06
Napojni vod lifta mora biti tako dimenzionisan da pri pokretau

lifta pad napona na emu ne sme biti vei od 5%.
lan 163.
Provodnici elektrine instalacije lifta izraeni od bakra, koji
ulaze u sastav sigurnosnog strujnog kola ili nekog drugog kola prikuenog
sigurnosnom strujnom kolu, moraju imati presek od najmae 0, 75 mm.
Provodnici za upravae liftom, za signalizaciju i telefon, kao i
provodnici veza elektronskih upravakih ureaja, ako su izraeni od
bakra, moraju imati presek najmae 0, 5 mm.
lan 164.
Na elektrinim instalacijama lifta moraju se nalaziti oznake provodnika i prikunih stezaki.
lan 165.
Ako posle iskuivaa glavne sklopke lifta neke prikune stezake ostanu pod naponom veim od 50 V, moraju biti jasno oznaene i odvojene od opstalih stezaki koje nisu pod tim naponom.
lan 166.
pogonsko stae lifta, moraju biti jasno meusobno odvojene, ak i ako je
lan 167.
Da bi se obezbedila trajna mehanika zatita vodova i kablova, na
ulazu u kuite aparata mora se postaviti zatitni omota ili uvodnica.
Zatvoreni okviri vrata voznog okna i vrata kabine smatraju se kuitem aparata.
Vodovi koji su vezani za elektrine sigurnosne ureaje moraju biti
mehaniki zatieni ako postoji opasnost ihovog oteea od pokretnih
delova ili otre ivice kuita.
lan 168.
Ako se u istoj cevi elektrinog voda ili u istom kablu nalaze
elektrina strujna kola sa razliitim naponima, svi elektrini provodnici moraju imati izolaciju koja odgovara najveem naponu.
lan 169.
kolima moraju biti tako izraeni da je nemogua zamena veza.
koji se posle montae mogu razdvojiti samo alatima.
347
d:\baci\06
lan 170.
Dovod elektrine energije za osvetee kabine, voznog okna,
mainske prostorije i prostorije za pomone uetae, dovod elektrine
energije prikunicama koje se nalaze na krovu kabine u mainskoj prostoriji, prostoriji za pomone uetae i jami voznog okna i dovod elektrine
energije ureajima za provetravae mainske prostorije i prostorije za
pomone uetae vri se posebnim vodom ili vodom prikuenim na
napojni vod lifta ispred glavne sklopke. Svako kolo struje mora biti
posebno zatieno od preoptereea.
Prikunice moraju biti dvopolne, sa zatitnim kontaktom, i mogu
lan 171.
Dozvoeno je napajae prikunice na kabini i osvetea kabine
provodnicima od bakra preseka najmae 0, 75 mm, pod uslovom da su zatieni od strujnog preoptereea.
lan 172.
Strujno kolo za osvetee kabine lifta mora se iskuivati sklopkom u blizini glavne sklopke. Ako je vie pogonskih ureaja smeteno u jednoj mainskoj prostoriji, osvetee svake kabine lifta mora se posebno
iskuivati.
Iskueem svetla kabine mora se iskuiti i upravae liftom.
lan 173.
Sklopka za osvetee voznog okna i sklopka mainske prostorije
moraju se nalaziti u mainskoj prostoriji blizu ulaza.
lan 174.
Ako se sigurnosno kolo prikui mrei sa naizmeninom strujom
putem transformatora, jedan izvod sekundarnog namotaja ili, ako je za ovaj
ispravaa jednosmerne struje mora se jednim delom direktno uzemiti za
zatitni vod, a drugim delom prikuiti za sigurnosno kolo preko razdvojivog prikuka.
lan 175.
U sigurnosnom kolu iji je jedan kraj prikuen za nulu ili za uzemeni pol na transformatoru ili za sekundarnu stranu ispravaa mora
postojati poseban osigura koji prekida sigurnosno kolo ako doe do
direktnog spoja izmeu vodova koji su pod naponom i uzemea u sigurnosnom kolu ili u nekom drugom kolu emu prikuenom.
lan 176.
Najmai presek voda uzemea, koji je vezan za metalne delove
pogonskog motora i metalne okvire komandne table, ne sme biti mai od
348
d:\baci\06
preseka napojnih vodova, s tim to se mora imati presek najmae 6 mm za

bakar, odnosno 25 mm za pocinkovanu traku.
lan 177.
nose elektrine provodnike i elektrine ureaje ne sme biti mai od
preseka napojnih vodova, odnosno za bakarne vodove ne sme biti mai od
2, 5 mm.
lan 178.
praea prema propisima o jugoslovenskim standaridima za gromobranske instalacije.
XVII. ZATITA OD ELEKTRINIH GREAKA
lan 179.
od sledeih greaka:
1) nestanka napona;
releja;
kotve za jezgro);
9) nezatvarae jednog kontaktnog dela;
10) zamene faza.
Greka iz take 8. stav 1. ovog lana ne mora se uzeti u obzir kad su u
lan 180.
Ako se u sigurnosnom strujnom kolu pojavi spoj sa masom ili zemom,
prvog zaustavaa.
lan 181.
pokretae pogonske maine ili se pogonska maina odmah zaustava.
direktno prekida dovod elektrine energije do namotaja kontaktora i
ihovih releja; ili
349
d:\baci\06
2) od sigurnosnih sklopova koji obuhvataju:

a) jednu sigurnosnu sklopku ili vie sigurnosnih sklopki kojima se ne
prekida direktno dovod elektrine energjie do namotaja kontaktora i
ihovih releja; ili
lan 182.
Za elektrine sigurnosne ureaje moraju biti ispueni sledei zahtevi:
2) nikakva elektrina pogonska sredstva na smeju biti paralelno
vezana na sigurnosne sklopke osim onih koja su predviena ovim pravilnikom (npr. namotaj kontaktora, releja itd.);
elektrinih sigurnosnih ureaja, bilo da su smete u samom ureaju bilo da
dolaze spoa;
5) prilikom viekanalnih izvoea sigurnosnih sklopova, informacija za upravae i obradu podataka moe se izvesti samo sa jednog istog
kanala;
6) ureaji sa pohraivaem informacija ili sa kaeem ni u sluaju kvara ne smeju uticati na zaustavae lifta usled dejstva elektrinih
sigurnosnih ureaja;
elektrinom energijom mora se spreiti da se zbog ukuivaa ili
iskuivaa pojave pogreni signali na izlazima elektrinih sigurnosnih ureaja.
Naponski udari koji se pojavuju pri pogonu lifta i drugih aparata
lan 183.
Za sigurnosnu sklopku moraju biti ispueni sledei zahtevi:
mosni kontakti, delovi kontakta koji provode napon kada su vrata otvorena
moraju biti zatieni od sluajnog dodira nezavisno od veliine napona
upravaa;
3) sigurnosne sklopke moraju biti predviene za nazivni napon od 250
V ako kuite obezbeuje stepen mehanike zatite najmae IP4X ili 500 V
ako je stepen mehanike zatite mai od IP4X;
4) ako je stepen mehanike zatite mai od IP4X, staze puzajuih struja
i vazduni razmaci moraju iznositi najmae 6 mm, a zazori razdvajaa
izmeu radnih kontakata moraju biti najmae 4 mm;
5) delovi sigurnosne sklopke koji su pod naponom moraju biti smeteni u zatitnom kuitu;
6) kod viestrukih prekida, pojedini zazori razdvajaa izmeu radnih
kontakata moraju iznositi najmae 2 mm;
350
d:\baci\06
7) ako kontakti taru po izolovanim delovima, ne sme se izazvati

kratki spoj.
lan 184.
1) sklopne aparate sa galvanskim razdvajaem (npr. releji, magnetske
sklopke, kontaktori);
2) sklopne aparate bez galvanskog razdvajaa (npr. poluprovodnike
sklopke, Hal-generatori).
lan 185.
Sigurnosni sklopovi, pored zahteva iz lana 182. ovog pravilnika,
moraju ispuniti i sledee zahteve:
1) ako jedna greka, zajedno sa nekom drugom grekom, dovodi do opasnog pogonskog staa, najkasnije prilikom sledee promene staa pogona pri
kom bi neispravni deo trebalo da stupi u dejstvo mora da usledi zaustavae lifta.
Dok greka postoji mora se spreiti ponovno automatsko pokretae
lifta, pri emu se ne uzima u obzir i druga greka koja moe dovesti do opasnog pogonskog staa pre nego to se promenom staa pogona postigne zaustavae lifta;
2) ako opasno pogonsko stae moe nastati samo pri odreenom
redosledu vie greaka, zaustavae lifta mora uslediti najkasnije pre
nego to nastupi greka koja bi zajedno sa ve postojeim grekama dovela
do opasnog pogonskog staa;
3) posle nestanka napona ne zahteva se da lift prilikom ponovnog
dolaska napona ostane u stau mirovaa, uz pretpostavku da e uz sledeu
promenu staa pogona biti ponovno zaustaven u sluajevima navedenim u
odredbama pod 1) i 2) ovog lana.
lan 186.
pokretae pogonske maine ili se mora smesta zaustaviti. Dovod elektrine energije otkonom ureaju takoe mora biti prekinut.
Ako se za dovoee elektrine energije pogonskoj maini upotrebavaju kontaktori za pripremu pokretaa lifta, oni se smatraju ureajima
koji slue za dovod elektrine energije do pogonske maine.
lan 187.
biti izraeni tako da ne prestaju da dejstvuju i pored mehanikih naprezaa
koja nastaju u trajnom pogonu.
smeteni tako da su pristupani licima, oni moraju biti izraeni tako da
se jednostavnim pomonim sredstvom ne moe uticati na ihovo dejstvo.
Magnet ili kratkospojnik, u smislu ovog pravilnika, ne smatraju se
351
d:\baci\06
XVIII. UPRAVAE
lan 188.
Komande za vou kabine daju se elektrinim putem, pomou dugmadi.
pristupaan licu koje daje komandu liftu. Upotreba uadi, uzica ili motki
za davae komandi izmeu kabine i mainske prostorije dozvoena je samo u
posebnim sluajevima (vlana, agresivna ili eksplozivna sredina).
lan 189.
Lift se moe nalaziti u pokretu u zoni utovara na rampi, izmeu
nivoa stanica, sa otvorenim vratima voznog okna, kad su ispueni sledei
uslovi:
2) voa kabine mora se ograniiti jednim sigurnosnim ureajem za
ograniee puta, pri voi na rampu, ije dejstvo zavisi od smera voe;
3) brzina voe na rampu ne sme biti vea od 0, 3 m/s;
4) kretae kabine pri voi na rampu mora se videti sa mesta
upravaa;
5) upravae voom na rampu ukuuje se sigurnosnom sklopkom na
ku za ukuivae upravaa, koji se moe izvui samo u iskuenom
poloaju;
6) ako je ukuena sigurnosna sklopka na ku:
a) normalno upravae liftom mora biti iskueno, a ako sklopni
delovi koji se koriste za ovo iskuee nisu sigurnosni ureaji, moraju se
spojiti tako da se sprei svako nenamerno kretae kabine i pri nastajau
neke od greaka iz lana 179. ovog pravilnika;
b) voa kabine na rampu mora biti mogua samo dok su dugmad za
vou pritisnuta. Smer voe mora biti jasno oznaen;
v) elektrini sigurnosni ureaji zabravenosti i zatvorenosti vrata
kabine i voznog okna, gde se vri utovar, odnosno istovar tereta, moraju
biti premoteni direktno, sigurnosnom sklopkom na ku ili nekim drugim sigurnosnim ureajem;
7) kod komande za upravae liftova mora se nalaziti sklopka STOJ.
lan 190.
Sklopka STOJ za nuno zaustavae lifta mora biti elektrini
sigurnosni ureaj.
da zaustava pogon lifta prinudno i trajno. Ponovno stavae lifta u
pogon mora biti mogue pomou sklopke STOJ samo namernom radom.
Sklopka STOJ mora biti jasno oznaena.
lan 191.
Pored komande za vou lifta moe se postaviti lako uoiv i
pristupaan ureaj kojim se stava u dejstvo zvuni ureaj za javae da
kabina dolazi ili da je dola u stanicu.
Zvuni ureaj moe biti zvono, govorni ureaj (interfon), telefon i
slino.
352
d:\baci\06
lan 192.
Na liftovima mora postojati ureaj za kaee od najmae 2 s posle
zaustavaa kabine u stanici.
lan 193.
Kod grupe liftova mora postojati zvuni signal dolaska kabine u
stanicu.
lan 194.
Lift na svim prilazima voznom oknu mora imati signal koji pokazuje
da je lift zauzet.
XIX. NATPISI I OZNAKE
lan 195.
Svi natpisi, obavetea i oznake moraju biti uoivi, itki i razumivi, izraeni od postojanog materijala i trajno privreni.
lan 196.
U kabini lifta mora se postaviti natpis o nazivnoj nosivosti lifta,
u kg, kao i tablica sa sledeim upozoreem:
LICE KOJE ODRAVA LIFT SME SE POPETI NA KROV KABINE SAMO KAD JE KABINA NASELA NA POTPUNO SABIJENE
ODBOJNIKE.
Na vratima voznog okna lifta mora se postaviti natpis na kome se
navodi namena lifta, nazivna nosivost u kg i tekst: ZABRAEN PRISTUP LICIMA.
U kabini lifta mora se postaviti natpis sa oznakom firme, odnosno
nazivom proizvoaa ili registrovanim znakom proizvoaa i brojem
lifta.
lan 197.
Deo za stavae u dejstvo sklopke STOJ mora biti crvene boje, i mora
imati trajni natpis STOJ visine slova najmae 7 mm.
Deo za stavae u dejstvo ureaja za javae mora biti ute boje, mora
imati trajan natpis ZVONO visine slova najmae 7 mm i mora imati simbol u obliku zvona ( ).
lan 198.
prostoriju za pomone uetae mora biti postaven natpis: OPASNO
PO IVOT POGON LIFTA NEOVLAENIMA ULAZ
ZABRAEN.
Pored kapka otvora u podu mainske prostorije, odnosno prostorije
za pomone uetae, mora se postaviti natpis: OPASNOST OD PADA
ZATVORI KAPAK.
23
353
d:\baci\06
Ako se u mainskoj prostoriji nalaze uraaji za vie liftova, svi

najpogodnijoj stanici, na vratima voznog okna ili pored ih.
Ako posle iskuea glavne sklopke neki delovi tog lifta ostanu pod
naponom moraju biti jasno oznaeni.
kabine i upotrebu kua za prinudno otvarae vrata voznog okna.
pokretae kabine skida, oznaka smera kretaa kabine mora biti na pogonskoj maini.
Na sklopki ili pored sklopke STOJ u prostoriji za pomone uetae mora biti oznaka STOJ.
lan 199.
prostorije za pomone uetae, i na sklopki za ureaje za provetravae
mainske prostorije i prostorije za pomone uetae mora se nalaziti
tablica sa natpisom: OSVETEE KABINE, VOZNOG OKNA,
MAINSKE PROSTORIJE I PROSTORIJE ZA POMONE
UETAE; UREAJI ZA PROVETRAVAE MAINSKE PROSTORIJE I PROSTORIJE ZA POMONE UETAE.
lan 200.
voznom oknu mora biti postaven natpis:
OPASNO PO IVOT VOZNO OKNO LIFTA NEOVLAENIMA ULAZ ZABRAEN.
lan 201.
Na graniniku brzine mora se postaviti tablica sa sledeim podacima:
lan 202.
Na sklopki STOJ u jami voznog okna ili pored e mora se postaviti
oznaka ISKUENO.
lan 203.
Na odbojnicima kabine i protivtega sa prigueem mora se postaviti
ploica sa sledeim podacima:
3) najvee i najmae dozvoeno optereee, u kg, i najvea brzina nasedaa, u m/s;
354
d:\baci\06
4) dozvoena oblast viskoziteta ua, naznaena u Englerovim stepenima na temperaturi od 20oC.

lan 204.
Na pogonskoj maini ili pored e mora se postaviti tablica o uadima i lancima sa sledeim podacima:
2) prenik uadi za svaku grupu uadi i ihov tip, odnosno broj
lanaca i ihov tip;
3) zatezna vrstoa ice, odnosno zatezna vrstoa svakog lanca.
lan 205.
lan 206.
oznaka ureaja.
lan 207.
Na hvatakom ureaju mora biti oznaka ureaja.
2) najvea ukupna masa, u kg, za koju je nameen hvataki ureaj;
lan 208.
2) tehnike karakteristike: tip reduktora, broj hodova pua, broj zuba
na punom kolu i modul, prenik vratila i ugao klina leba na pogonskoj
uetai;
lan 209.
POKRETAA, ISKUI GLAVNU SKLOPKU LIFTA.
XX. TEHNIKA KONTROLA
lan 210.
upotrebu posle nesrenog sluaja, liftovi na kojima je zameen bilo koji od
sledeih delova: nosee uadi, pogonske maine, hvatakog ureaja, grani23*
355
d:\baci\06
nika brzine, upravakih ureaja, ureaja za koee ili ureaja za dizae i

liftovi za koje je pri pregledu utvrena neispravnost koja moe dovesti do
opasnog pogonskog staa i zbog koje je lift iskuen iz upotrebe, ne smeju
se pustiti u pogon pre nego to se tehnikom kontrolom lifta utvrdi da su
ispueni svi propisani uslovi za egov bezbedan rad.
XXI. TEHNIKA KONTROLA LIFTA PRE PUTAA U POGON
lan 211.
izvetaj.
lan 212.
Pregled celokupnog postrojea obuhvata proveru ispravnosti rada
svih sigurnosnih ureaja i delova lifta, kao i stepena ihove istroenosti i bezbednosti rada lifta, a naroito proveru:
2) nosee uadi ili lanaca i ihove veze sa kabinom i protivtegom;
4) voice kabine i protivtega;
5) rada svih sigurnosnih strujnih kola i rada sigurnosnih elektrinih
ureaja;
6) snage i brzine lifta i otpora izolacije svih strujnih kola;
8) ureaja za javae;
strujnog kola;
11) prikuaka na gromobransku instalaciju;
oknu;
13) osvetenosti mainske prostorije i enog prilaza, kabine prilaza voznom oknu i voznog okna.
lan 213.
deformacije lifta i egovih delova: kabine, nosee uadi, odnosno lanaca
i ihovo vezivae za kabinu i protivteg, nosee ploe ili nosee eline
konstrukcije pogonske maine i ispravnosti konica.
356
d:\baci\06
Statiko ispitivae lifta ija se vua ostvaruje preko trea,

obuhvata proveru ispravnosti vue, odnosno klizae uadi u lebovima
pogonske uetae.
lan 214.
Statiko ispitivae lifta se vri kad se kabina nalazi u najnioj
stanici. Kabina se ravnomerno optereuje u trajau od najmae 10 minuta, i
to sa 100% poveanim nazivnim optereeem.
lan 215.
lifta, ispravnosti rada konice pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzine i odbojnika.
lan 216.
Ispitivae se vri:
1) u voi prema gore praznom kabinom, raunajui od polovine
visine dizaa;
2) u voi prema dole i sa 25% poveanim nazivnim optereeem,
raunajui od polovine visine dizaa.
pogonske uetae smeju kliziti najvie 30 mm i to samo pri polasku i zaustavau kabine, pri emu se uad moraju sama umiriti.
Kad protivteg lei na svojim potpuno sabijenim odbojnicima, okretaem pogonske uetae neoptereena kabina ne sme se pokrenuti u smeru
nagore.
lan 217.
kree nazivnom brzinom prema dole. Dovod energije za motor i otkoni ureaj mora biti iskuen.
lan 218.
graninika brzine u voi prema dole dok je konica otvorena i pogonski
ureaj ukuen. Ispitivae se obava sve dok nosea uad ne ponu da klize
Hvaaki ureaj za potpuno koee ispituje se kabinom optereenom sa
25% poveanim nazivnim optereeem koje se rasporeuje ravnomerno na
povrinu poda kabine.
Ispitivae hvatakog ureaja vri se snienom brzinom, i to blizu
vrata voznog okna da bi se kabina oslobodila hvataa i da bi se omoguilo
eno rastereee.
koee sa prigueem ispituje se kabinom optereenom ravnomerno rasporenim nazivnim otereeem pri nazivnoj brzini.
357
d:\baci\06
Hvataki ureaj na protivtegu proverava se na nain odreen u st. 1. do

4. ovog lana, ali bez preoptereea.
Hvataki ureaj na protivtegu, koji se ne ukuuje graninikom
brzine, ispituje se putem kinematike ukuivaa hvatakog ureaja koja
stupa u dejstvo olabaveem ili kidaem uadi.
lan 219.
Ispitivaem graninika brzine u oba smera voe lifta proverava
se da li graninik brzine ili prekida na emu zaustava lift. Graninik
brzine mora zaustaviti lift pre nego to brzina kabine u voi nagore
ili nadole prekorai egovu brzinu stupaa u dejstvo.
lan 220.
Ispitivae odbojnika bez priguea vri se tako da kabina nasedne
sa nazivnim optereeem na odbojnik, pri emu se kod potpuno labavog noseeg ueta proverava da li sabijae odbojnika odgovara ugibu odbojnika.
Ispitivae odbojnika sa prigueem i odbojnika sa povratnim prigueem vri se tako da kabina sa nazivnim optereeem ili protivteg nailazi na odbojnike nazivnom brzinom.
lan 221.
Masa protivtega mora odgovarati vrednosti koju je naznaio proizvoa, to se ispituje uporeivaem merene veliine struje kod trofaznih motora.
lan 222.
Ispitivaem zabravivaa vrata voznog okna proverava se da li
zabraviva zahvata najmae 7 mm i da lift ne sme krenuti ako su vrata voznog okna otvorena.
XXII. POVREMENA TEHNIKA KONTROLA LIFTA
lan 223.
Povremena tehnika kontrola lifta obuhvata sledee:
1) pregled celokupnog postrojea lifta kao kod tehnike kontrole
lifta pre putaa u pogon;
2) dinamiko ispitivae lifta kao kod tehnike kontrole pre
putaa u pogon, s tim da se ispravnost rada hvatakog ureaja i ispitivae
odbojnika za kabinu i za protivteg vre sa praznom kabinom i sa smaenom
brzinom.
izvetaj.
358
d:\baci\06
lan 224.
Tehnika kontrola rekonstruisanih liftova i liftova kod kojih je
izvrena zamena opreme lifta obava se na sledei nain.
1) ako se izvri zamena nosee uadi mora se obaviti statiko ispitivae, a ako se izvri zamena ili remont pogonskog motora, kao i zamena
konog ureaja ili pogonske maine, mora se obaviti statiko i dinamiko
ispitivae bez provere hvatakog ureaja i odbojnika;
3) ako se izvri zamena upravakih ureaja, kopirnog ureaja, izmena
konstruktivnog reea kraje sklopke, zabrava i spratnih prebacivaa, ne
obava se statiko i dinamiko ispitivae, ve samo proverava rad ovih
ureaja.
XXIII. ODRAVAE
lan 225.
im i o ihovom odravau.
Redovno odravae lifta obuhvata pregled liftovskog postrojea i
kontrolu egovog rada prema uputstvu proizvoaa, otklaae utvrenih
nedostataka, zamenu neispravnih i oteenih elemenata, a naroito:
1) proveru pravilnosti rada svih sigurnosnih ureaja, a naroito rada
sigurnosnih ureaja konice pogonske maine, hvatakog ureaja, graninika brzne, krajih sklopki, odbojnika, vrata voznog okna, i zabrave vrata
voznog okna;
2) proveru nosee uadi ili lanca i ihove veze sa kabinom i protivtegom;
3) proveru vue koja se ostvaruje preko trea;
du voznog okna u oba smera, kao i pristajae;
8) proveru ispravnosti pogonskih i upravkih ureaja lifta.
lan 226.
Svi nedostaci u radu lifta moraju se pri redovnom odravau otklaati bez odlagaa, a neispravni i oteeni delovi i elementi moraju se
zameniti ispravnim.
Radove na odravau liftova obava iskuivo radna organizacija
registrovana za ovu vrstu delatnosti.
359
d:\baci\06
lan 227.
Svaki lift mora imati kigu odravaa, koja sadri:
1) opte podatke o liftu (podatke o korisniku i mestu ugrade lifta;
datum i broj dozvole za upotrebu lifta; firmu, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa lifta; broj i godinu proizvode lifta);
2) osnovne karakteristike lifta (podatke o vrsti lifta, nazivnoj
nosivosti i brzini; najveem broju ukuaka na as; broju asova rada u toku
24 asa; broju stanica i oznaci glavne stanice; visini dizaa; vrsti
elektrine struje i napona za strujna kola; zatiti od previsokog napona i
dodira; vrsti kabine, enoj veliini i materijalu od kog je izraena;
konstrukciji kabine i poda kabine; merama i veau voica kabine; merama
i veau voica protivtega; konsturkciji hvatakog ureaja; provetravau
mainske prostorije; vrsti reduktora ; broju hodova pua i broju zuba na
punom kolu; preniku uetae, obuhvatnom uglu i uglu leba uetae;
tehnikim karakteristikama eline uadi za kabinu i protivteg; ureaju
za kompenzaciju; graniniku brzine; kopirnom ureaju i krajim sklopkama
i tehnike karakteristike pogonskog motora tip, snaga, broj obrtaja,
nazivna struja, zamajni momenat i provetravae; o sigurnosnim ureajima;
broju komandnih tabli; preseku glavnog elektrinog voda i vrsti odbojnika
ispod kabine, odnosno protivtega);
lifta;
4) podatke o odravau i iskuivau lifta iz upotrebe zbog
neispravnosti, pregledima, kvarovima, popravkama i zameni delova i elemenata lifta;
5) podatke o organizaciji udruenog rada ili licu koje odrava lift.
Opti podaci i osnovne karakteristike lifta koji se unose u kigu
odravaa lifta moraju biti overeni potpisom odgovornog lica i peatom
organizacije udruenog rada koja je montirala lift, odnosno koja vri
redovno odravae lifta.
XXIV. ISPRAVE KOJE PRATE LIFTOVE U PROMETU
lan 228.
garantnim listom.
od dve godine.
lifta na upotrebu, odnosno od dana pribavaa dozvole za upotrebu lifta.
Rok u kome je davalac garancije, odnosno oblaeni servis duan da
odnosno popravki lifta iznosi deset dana od dana prijema takvog zahteva.
360
d:\baci\06
lan 229.
koje mora da sadri tehnike i druge podatke od znaaja za ispravno montirae, putae u pogon i koriee lifta za otklaae smeti i kvarova i nabavku rezervnih delova, upozoree na opasnosti pri korieu
lifta i uputstvo za ihovo otklaae, kao i podatak o roku obezbeenog
servisiraa lifta.
Rok obezbeenog servisiraa lifta ne moe biti krai od deset
godina raunajui od dana predaje novougraenog lifta na upotrebu, po
dobijau dozvole za upotrebu tog lifta.
Liftove za koje proizvoa, odnosno uvoznik sam ne isporuuje rezervne delove i koje sam ne odrava i poprava moraju biti snabdeveni spiskom
servisa koji su registrovani za ovu vrstu delatnosti.
XXV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 230.
uskladiti sa uslovima iz odredaba ovog pravilnika u roku od pet godina od
dana stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 231.
Liftovi koji su ugraeni u zgrade pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa uslovima propisanim u odredbama stava 3.
lana 33. i stava 4. lana 37. ovog pravilnika u roku od pet godina od dana
stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 232.
Pristup mainskoj prostoriji liftova koji su ugraeni u zgrade pre
dana stupaa na snagu ovog pravilnika mora se uskladiti u roku od pet
godina od dana stupaa na snagu ovog pravilnika tako da ispuava sledee
uslove:
da pristup mainskoj prostoriji preko krova zgrade bude irok
najmae 0, 8 m i da ima zatitnu ogradu visoku najmae 1 m, koja moe imati
otvore ije su najvee mere 0, 35 x 0, 35 m;
da se zatitna ograda, ako se postava samo na jednu stranu prolaza
preko krova zgrade ka mainskoj prostoriji, mora postaviti na onu stranu
na kojoj je nagib krova vei od 1:10 ili na onu stranu koja se nalazi na rastojau maem od 2 m od ivice krova;
da se za pristup mainskoj prostoriji preko krovova pokrivenih
crepom, talasastim ploama i ravnim limom ili preko krovova koji nemaju
dovonu nosivost i ne predstavaju stabilan oslonac za noge obezbedi
posebna staza (npr. od reetkastog lima);
da se put do izlaza na krov zgrade i prolaz do mainske prostorije
obelee tablicama na kojima je oznaen smer kretaa i koje su osvetene.
361
d:\baci\06
lan 233.
Liftovi koji su ugraeni u zgrade pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa uslovima propisanim u odredbama ovog pravilnika (osim odredaba l. 19, 230, 231. i 232) u roku od deset godina od dana
stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 234.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae odredbe l.
197. do 212. Pravilnika o tehnikm merama i uslovima za liftove (Slubeni list SFRJ, broj 51/70).
lan 235.
362
d:\baci\06
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA SKI-LIFTOVE*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izgradu, eksploataciju i odravae ski-liftova i tehnike mere zatite ski-liftova
od tehniko-tehnolokih kvarova.
Odredbe ovog pravilnika nee se primeivati na ski-liftove sa vunim uetom ispod glava skijaa niti na ski-liftove za vuu po travi.
lan 2.
Pod ski-liftovima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se
transportna sredstva za vuu skijaa po snegu uzbrdo, sa vunim uetom
iznad glava skijaa.
Ski-lift saiavaju:
1) trase vuea;
2) nosee konstrukcije:
pogonske (polazne) i gore okretne (povratne) stanice;
zatezni stub;
linijski stubovi sa konzolama;
vuni ureaji;
3) vuno i zatezno ue;
4) pogonske i povratne uetae i sklopovi vodeih koturova (koturnih baterija);
5) pogonski ureaj;
6) zatezni ureaj sa protivtegom;
7) signalno-sigurnosni ureaji.
* Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 2/85. Ispravka ovog
pravilnika je objavena u Slubenom listu SFRJ, broj 11/85.
363
d:\baci\06
lan 3.
Nie navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaea:
1) trasa vuea je staza irine najmae 1, 5 m ureena, uglavnom
zatravena, u poprenom pravcu horizontalna, kojom se skija, zakaen za
vuni ureaj, vue uzbrdo po snegu, peuim krakom;
2) vuni ureaj je sredstvo koje, prikaeno za vuno ue sa amortizovanim potegom, vue skijaa uz trasu vuea. Vuni ureaj moe biti:
teleskopski vuni ureaj stalno privren za vuno ue;
teleskopski vuni ureaj sa odvojivim kvailom, privren za
vuno ue samo za vreme vue skijaa, odnosno kretaa du trase vuea;
vuni ureaj sa dugim izvlaeem, stalno privren za vuno ue,
sa tairastim osloncem, za vuu jednog skijaa ili sidrom za vuu dva
skijaa;
3) pogonska (polazna) stanica ski-lifta je, po pravilu, smetena u
doem polaznom delu trase vuea i ona obava tri osnovne funkcije:
pogonskim motorom, putem pogonske uetae, obava stalno jednosmerno kretae vunog ueta;
prikupa vraene vune ureaje i smeta ih u spremnik;
obava automatski polazak skijaa;
4) linija ski-lifta sastoji se od niza stubova sa konzolama na kojima
su vodei koturovi i koristi se za oslaae i voee vunog ueta na
odreenoj visini iznad trase vuea;
5) gora okretna (povratna) stanica ili povratna uetaa zatvara
krug vunog ueta i vraa prazne vune ureaje silaznim krakom do pogonske
(polazne) stanice;
6) ureaj za zatezae, koji se sastoji od zatezne koturae, zateznog
stuba i protivtega, obezbeuje elastino zatezae vunog ueta sa stalnom
silom zatezaa;
7) povratna ili pogonska uetaa je kotur horizontalno postaven
na krajeve ski-lifta, sa lebom ispuenim elastinim ulokom oko koga
se obava prenos pogona i promena pravca kretaa vunog ueta. Taj kotur
je dugim linijskim kontaktom povezan sa vunim uetom;
8) linijski vodei kotur (ili koturna baterija) jeste sklop jednog
kotura ili vie koturova sa lebom ispuenim elastinim ulokom preko
koga se obava voee vunog ueta du linije. Vuno ue je takastim ili
vrlo kratkim linijskim kontaktom povezano sa ima.
lan 4.
Ski-liftovi, prema veliini, mogu biti:
1) ski-liftovi ije su trase vuea duine do 300 m ili snage pogona
do 10 kW;
2) ski-liftovi ije su trase vuea duine preko 300 m ili snage pogona preko 10 kW.
Ski-liftovi, prema vrsti vunog ureaja, mogu biti:
1) ski-liftovi sa vunim ureajem sa dugim izvlaeem;
2) ski-liftovi sa vunim ureajem sa teleskopskim izvlaeem, sa
neodvojivim kvailom;
364
d:\baci\06
3) ski-liftovi sa vunim ureajem sa teleskopskim izvlaeem, sa

odvojivim kvailom.
II. OPTI USLOVI ZA IZGRADU SKI-LIFTOVA
lan 5.
Teren na kome se gradi ski-lift mora biti takav da se na emu ne
moraju izvoditi vei zemani radovi koji mogu da ugroze stabilnost padina,
kao i da osovina ski-lifta bude to priblinija normali na pravac
izohipsi terena.
Stanice i linijski stubovi postavaju se na stabilnom tlu.
Trasa vuea ski-lifta ne sme biti na terenu na kome ima protivnagiba, vodotokova ili vododerina i na kome postoji mogunost da okolno
drvee pada. Trasa vuea mora biti uraena (po mogunosti i zatravena)
tako da nema veih poprenih nagiba i moraju se ugraditi propusti za
vodotokove koji presecaju trasu ski-lifta.
Geoloki profil terena mora biti stabilan, bez klizita ili erozije okolnih padina.
Klimatski uslovi lokaliteta odabranog za ski-lift moraju biti
takvi da to due omoguuju funkcionalnost ski-lifta dovono snega,
bez jakih vetrova, velikih smetova i lavina.
Ski-liftovi se, po pravilu, ne grade ispod 900 m nadmorske visine.
lan 6.
Slobodna irina trase vuea za podune nagibe do 40% iznosi
najmae:
1) 1, 50 m za jednog skijaa;
2) 2, 00 m za dva skijaa.
irina trase vuea za podune nagibe preko 40% poveava se za 0, 5 m.
lan 7.
Popreni razmak uadi mora da ispuava sledee uslove:
1) da, za popreni otklon od 20%, vuni ureaji i skijai ne udaraju u
delove stubova;
2) da, za popreni otklon od 35% jedan prema drugom, vuni ureaji ne
zapiu jedan o drugi;
3) da za popreni otklon vunih ureaja od 20% u zonama stanica
ostane jo 0, 5 m slobodnog prostora.
lan 8.
Visina slobodnog gabarita ski-lifta u stanicama i kod stubova mora u
silaznom kraku biti takva da uvueni vuni ureaji ne mogu povrediti
skijae.
lan 9.
Za vune ureaje sa dugim izvlaeem rastojae od najvie popreno
otkloenog vunog ureaja do prepreke ne sme da bude mae od 5 m uz peui
krak, odnosno mae od 3 m uz silazni krak.
365
d:\baci\06
lan 10.
Najvee doputene brzine ski-liftova iznose:
1) 4 m/s za ski-liftove sa amortizovanim potegom u startu;
2) 1, 5 m/s za ski-liftove sa vunim ureajima bez amortizera.
Reviziona brzina ski-lifta iznosi od 0, 3 do 0, 5 m/s.
Najvee doputeno ubrzae ski-lifta iznosi 2 m/s.
lan 11.
Najmae vremensko rastojae izmeu vunih ureaja iznosi:
1) 4 s za ski-lift za jedno lice;
2) 6 s za ski-lift za dva lica.
lan 12.
Za rad ski-liftova nou potrebno je da polazno i izlazno mesto bude
osveteno.
III. NOSEA KONSTRUKCIJA
1. Vuni ureaji
lan 13.
Vuni ureaj sastoji se od oslonca, tela i kvaila.
lan 14.
Konstrukcioni oblik i funkcionalnost vunog ureaja moraju da
ispune zahtev da pri svim klimatskim uslovima vuni ureaj u startu
amortizuje vunu silu, ne ugroavajui stabilnost skijaa uz najvee doputeno ubrzae (lan 10).
Pri prolazu preko vodeih koturova, odnosno koturnih baterija,
vuni ureaj mora da ispuni uslove iz lana 7. ovog pravilnika.
Oslonac koji je tairastog oblika za ski-liftove za jedno lice ili
oblika dvokrakog sidra za ski-liftove za dva lica, mora biti takav da se
moe uhvatiti i pustiti bez zapiaa za odeu ili opremu skijaa.
Kvailo mora da obezbedi koeficijent sigurnosti protiv proklizavaa nmin=2, odnosno nmax=3, uz svaku promenu prenika ueta prema ovom
pravilniku. Za ispitivae koeficijenta sigurnosti protiv proklizavaa
kvaila mora se pribaviti izvetaj o tom ispitivau, a za ski-liftove sa
neodvojivim kvailima mora se omoguiti meree momenta pritezaa i
lako premetae vunog ureaja du ueta.
lan 15.
Dimenzionisae vunog ureaja kao celine vri se sledeim optereeem:
1) masa skijaa 100 kg;
2) otpor trea izmeu skija i snega najmae 0, 06.
Koeficijent sigurnosti za sve elemente vunog ureaja je 3, 00.
366
d:\baci\06
lan 16.
Za vuni ureaj sastava se izvetaj o ispitivau egove dinamike
otpornosti. Ispitivae se mora izvriti sa sledeim elementima:
1) optereee u pravcu vunog ureaja
Fmin=0
Fmax=2 SA
n=1 x 106 ciklusa
f=30 Hz
gde je:
SA=350 N za ski-lift za jedno lice;
SA=700 N za ski-lift za dva lica;
2) centrifugalno optereee pri prolazu vunog ureaja oko
pogonske, odnosno povratne uetae.
Za ski-liftove pogonske snage mae od 10 kW ili duine trase mae
od 300 m dovoan je raunski dokaz dinamike otpornosti.
2. Vuno ue
lan 17.
Vuno ue mora biti poueno iz elinih ica najmae nazivne zatezne vrstoe 1570 MPa, prema propisima o jugoslovenskim standardima za
elinu uad za optu namenu.
Raunska prekidna sila vunog ueta izraunava se prema propisima o
jugoslovenskim standardima za elinu uad za optu namenu.
Vuno ue mora biti istosmerno poueno i umireno i mora imati
vlaknasto jezgro, prema propisima o jugoslovenskim standardima za elinu
uad za optu namenu.
lan 18.
Radi formiraa beskonanog krunog ueta, vuno ue se uplie
dugim upletom prema propisima o jugoslovenskim standardima za elinu
uad za optu namenu.
Duina upleta je: 1 u =1200 x d (d prenik ueta).
Nastavee vunog ueta dozvoeno je sa najvie etiri upleta na
najmaem meusobnom razmaku od 2, 5 x 1 u.
lan 19.
Prenik previjaa vunog ueta oko pogonske ili povratne uetae
i oko vodeeg linijskog ili skretnog kotura ne sme biti mai od 60 x d
prenik vunog ueta).
3. Zatezno ue i ureaj za zatezae

lan 20.
Zatezno ue mora biti poueno iz elinih ica najmae nazivne
zatezne vrstoe 1570 MPa, prema propisima o jugoslovenskim standardima
za elinu uad za optu namenu.
367
d:\baci\06
Raunska prekidna sila zateznog ueta izraunava se prema propisima

o jugoslovenskim standardima za elinu uad za optu namenu.
Zatezno ue mora biti unakrsno poueno i umireno i mora imati
vlaknasto jezgro, prema propisima o jugoslovenskim standardima za elinu
uad za optu namenu.
lan 21.
Prenik previjaa zateznog ueta oko skretnog kotura ne sme biti
mai od 40 x d, a oko ankernog doboa ne sme biti mai od 20 x d prenik
zateznog ueta).
lan 22.
Ankerisae zateznog ueta moe se izvesti:
1) zalivenim glavama;
2) ankernim doboima;
3) spojnicama.
Zalivene konine ahure izvode se prema propisima o jugoslovenskim
standardima za zalivae krajeva eline uadi, a mogu se upotrebiti pod
uslovom da na duini od 40 x d od glave ue nije optereeno na savijae i da
su glave snabdevene kontrolnim reperima radi uoavaa eventualnog izvlaea ica.
Ankerni doboi moraju imati najmae 3, 5 aktivna navoja.
Spojnice za ankerisae moraju biti dovono dugake da se ostvari
neophodna povrina nalegaa.
Kratke spojnice (abice), prema propisima o jugoslovenskim standardima za stezae za elinu uad, koriste se samo za vezivae slobodnog kraja
ueta iza ankernog doboa.
Za oblike i vrste veza koji nisu predvieni u ovom lanu sastava se
izvetaj o ispitivau ihove vrstoe.
lan 23.
Vuno ue se, po pravilu, zatee protivtegom. Izuzetno, za ski-liftove snage pogonskog motora mae od 10 kW i trase vuea mae od 300 m,
dozvoeno je vrsto ankerisae oba kraja zateznog ueta, pod uslovom da je
omoguena stalna kontrola i regulacija zatezne sile.
lan 24.
Zatezni ureaj mora biti konstruisan tako da u svim klimatskim uslovima omogui slobodan hod protivtega tog ureaja.
Kraji poloaji protivtega zateznog ureaja mogu se ograniiti elastinim odbojnicima. Radi postizaa osnovne sile zatezaa u vunom
uetu, mora da postoji dokaz o postignutoj masi protivtega.
lan 25.
Za odreivae neophodnog slobodnog hoda zateznog ureaja, odnosno
protivtega uzimaju se u obzir sledei elementi:
1) uticaj promene ugiba vunog ueta za ekstremne sluajeve optereea (radna optereea i optereea van eksploatacije);
2) elastina izduea uadi od optereea i dinamikih uticaja;
368
d:\baci\06
3) stalna izduea uadi (najmae 2);

4) promene duine uadi usled ekstremne temperaturne razlike od
35oS.
lan 26.
Optereea kojima se odreuju zatezne sile u uadima jesu osnovno
zatezae (masa protivtega) i masa ueta.
Optereea iz stava 1. ovog lana za ski-lift u radu jesu:
1) sila usled vuea skijaa;
2) otpor trea ueta po koturu;
3) sile pri ubrzau ili koeu.
Optereea iz stava 1. ovog lana za ski-lift van eksploatacije jesu:
1) led na uetu;
2) uticaj transverzalnog vetra na ue.
lan 27.
Za dimenzionisae konstrukcionih elemenata zateznog ureaja zatezna sila se uveava za 100 odsto, a dobijeni naponi nosee konstrukcije ne
smeju prelaziti granicu razvlaea a upotrebenog materijala.
4. Koeficijenti sigurnosti
lan 28.
Koeficijenti sigurnosti Ks vunog ueta jesu:
1) 4, 5 za vuno ue zategnuto protivtegom;
2) 5, 5 za vuno ue vrsto ankerisano.
Koeficijenti sigurnosti Ks zateznog ueta jesu:
1) 5, 0 za zatezno ue zategnuto protivtegom;
2) 6, 0 za zatezno ue vrsto ankerisano.
5. Uetae, vodei koturovi i koturne baterije

lan 29.
Pogonska i povratna uetaa, kao i skretni koturovi u sluaju
skretaa linije, moraju biti snabdeveni ureajem za prihvatae ueta ako
nastane iskliznue iz uetnog leba. Ureaj za prihvatae ueta mora
biti takve konstrukcije da se ue ne oteti pre zaustavaa ski-lifta.
Koturovi moraju biti konstruisani tako da omoguuju bezbedan prolaz
kvaila vunog ureaja i kad oni ulaze u popreno otkloenim poloajima.
lan 30.
Na linijskim stubovima ski-lifta postavaju se vodei koturovi ili
koturne baterije, koji moraju da ostvare sigurno voee vunog ueta i
popreno otkloenih vunih ureaja.
Svi koturovi moraju biti snabdeveni elastinom oblogom sa lebom
za ue dubine najmae 0, 33 x d prenik vunog ueta).
24
369
d:\baci\06
lan 31.
Radi sigurnog voea ueta u koturnim baterijama ili vodeim koturovima, moraju se obezbediti sledei uslovi:
1) najmaa doputena radijalna sila na:
pozitivnu (noseu) koturnu bateriju
Rmin = 1, 00 kN;
negativnu (potisnu) koturnu bateriju
Rmin = 2, 00 kN;
pojedini kotur koturne baterije
R1min = 0, 40 kN.
Kad za sve sluajeve radnog optereea nije mogue ostvariti navedene sile, postavaju se kombinovane koturne baterije;
2) konstrukcija koturne baterije mora biti takva da omogui ugao
previjaa ueta na najvie 6 stepeni, to odgovara 10 odsto po jednom
koturu; prenik kotura koturne baterije mora biti jednak najmae 12 x d
prenik vunog ueta).
Ako svojstvo elastine obloge doputa, ugao previjaa ueta oko
pojedinog kotura moe biti i vei pod uslovom da se za svaki naredni stepen
poveaa ugla previjaa i najmai doputeni prenik kotura poveava za 3
x d, odnosno:
1) 7 stepeni ili 12 odsto D = 15 x d;
2) 8 stepeni ili 14 odsto D = 18 x d;
3) 9 stepeni ili 16 odsto D = 21 x d itd.
gde je D najmae doputeni prenik kotura.
lan 32.
Koturne baterije moraju biti pristupane za odravae i preglede.
lan 33.
Konstrukcija koturne baterije, kao i pojedinanih vodeih koturova,
mora biti takva da obezbedi:
1) slobodan prolaz vunih ureaja popreno otkloenih do 20 odsto;
2) ravnomerno optereee svih koturova;
3) mogunost podeavaa u svim pravcima;
4) spreavae pada vunog ueta na unutrau stranu;
5) prihvatae iskliznutog ueta sa spone strane.
6. Konstrukcioni elementi
lan 34.
Linijski stubovi ski-lifta mogu biti eline, armiranobetonske ili
drvene konstrukcije.
Stubovi iz stava 1. ovog lana uvruju se u tlo betonskim ili
armiranobetonskim temeima. Za ski-liftove duine trase vuea mae
od 300m i snage pogona mae od 10 kW nosivost i stabilnost stubova obezbeuju se i ankernim klinovima i uadima.
370
d:\baci\06
lan 35.
Deformacije nosee konstrukcije linijskih stubova ski-lifta i
konzola u visini ueta ne smeju, pod uslovima opterea ski-lifta u
pogonu, prelaziti sledee vrednosti:
1) u poprenom pravcu = 0, 5 x d;
2) u podunom pravcu = h/250 za pozitivna optereea;
3) u podunom pravcu = h/500 za negativna optereea;
gde je:
d prenik vunog ueta;
h visina konstrukcije do vunog ueta.
lan 36.
Optereea kojima se proveravaju nosivost i stabilnost nosee
konstrukcije ski-lifta jesu:
1) sopstvena teina konstrukcije sa opremom;
2) optereee usled sila u uadima;
3) dinamiko optereee usled prolaza vunih ureaja;
4) optereee usled otpora trea;
5) optereee vetrom;
6) optereee ledom;
7) optereee usled ispada ueta s jedne strane;
8) optereee usled uzdunog sigurnosnog voda.
lan 37.
Optereee iz lana 36. taka 3. ovog pravilnika moe da bude:
1) vertikalno optereee
Fv = 2 Qv
gde je Qv vertikalna komponenta sile na kvailu vunog ureaja;
2) horizontalno optereee
Fh Fk
gde je Fk statika sila na jedan kotur.
lan 38.
Dokaz nosivosti i stabilnosti konstruktivnih elemenata ski-lifta
mora se sprovesti za sledee sluajeve optereea;
1) za ski-lift u pogonu: linija potpunog optereea vuenim skijaima (masa skijaa 100 kg) sa bonim optereeem vetra od 200 Pa;
2) za ski-lift van pogona:
za ski-lift izloen bonom vetru intenziteta 1200 Pa;
za ski -lift obloen ledom i izloen bonom vetru intenziteta 750
Pa.
Za debinu leda na vunom uetu uzima se vrednost 2, 0 cm, a za gustinu
1 = 0, 75 kg/dm, odnosno
D = 2, 0 + d + 2, 0 = 4, 0 + d (cm), tako da masa leda iznosi
gL = 0, 75 (D d) ------ (kg/m).
40
24*
371
d:\baci\06
Pri proraunu uticaja vetra na konstrukciju, za koeficijent oblika

golog vunog ueta uzima se Co = 1, 0 do 1, 2, a za ledom obloeno vuno ue
Cl = 0, 67 do 0, 75;
3) fiktivno optereee: radi proveravaa sigurnog voea vunog
ueta pojedinanim vodeim koturovima, linija ski-lifta se proraunava
i za sledea dva ekstremna sluaja:
poveae sile zatezaa vunog ueta za 30 odsto, pri emu se proverava kontakt izmeu vunog ueta i pozitivnog noseeg vodeeg kotura
pa se, u sluaju pojave negativne reakcije, dodaje protiv-kotur;
smaee sile zatezaa vunog ueta za 30 odsto, pri emu se proverava kontakt izmeu vunog ueta i negativnog potisnog vodeeg kotura,
pa se, u sluaju pojave pozitivne reakcije, dodaje protivkotur.
7. Vrste optereea, doputeni naponi i koeficijenti sigurnosti

lan 39.
Konstrukcije ski-lifta se, po pravilu, dimenzioniu prema sledeim
doputenim naponima:
1) za osnovna optereea:
dopI = 2/3 v Ks = 1, 5;
2) za osnovna i dopunska optereea:
dopII = 3/4 v Ks = 1, 33
Vrste optereea ski-liftova su sledee:
1) stalna optereea (G);
2) korisna (pokretna) optereea (R);
3) transverzalni vetar intenziteta 200 Pa, koji dejstvuje na stalna i
korisna optereea (ski-lift u pogonu) (V1);
4) transverzalni vetar intenziteta 1200 Pa, koji dejstvuje na stalna
optereea (nezaleeni ski-lift van pogona) (V2);
5) led (L);
6) transverzalni vetar intenziteta 750 Pa, koji dejstvuje na stalna
optereea (zaleeni ski-lift van pogona) (V3).
G i P su oznake za osnovna optereea, a V, V, V i L su oznake za dopunska
optereea.
Nosivost i stabilnost konstrukcionih elementata ski-lifta dokazuju
se prema propisima za nosee eline, betonske i drvene konstrukcije.
lan 40.
Optereee pogonske stanice, polaznog stuba i izlaznog stuba mnoe
se dinamikim koeficijentom Kd 1, 5.
lan 41.
Konstrukcioni elementi (anker-vijci, stubovi, nosea konstrukcija
pogona i zatezaa, konzole i osobine vodeih koturova, odnosno koturnih
baterija) moraju biti izraeni, samo od elika udarne ilavosti od
najmae 43 J/cm pri temperaturi od 0 stepeni C, a vezni elementi-vijci
samo od elika udarne ilavosti od najmae 25 J/cm pri temperaturi od
20 C.
372
d:\baci\06
lan 42.
Stabilnost temea ski-lifta dokazuje se prema propisima za fundirae i merodavnim statikim optereeima.
Teme se postava na dubinama veim od granice smrzavaa tla.
lan 43.
Dejstvo vetra i leda moe se, za lokacije ski-liftova koje su vie
izloene vetru ili za lokacije na kojima je statistiki praeno dejstvo
vetra ili leda, uveati, odnosno smaiti.
8. Stanice
lan 44.
Poloaj polazne stanice ski-lifta odabira se tako da mesto polaska,
odnosno ukuivaa skijaa u liniju ski-lifta bude na duini od najmae
2 V (m), ali ne mae od 4 m, horizontalno ili u blagom padu do 10 odsto u
podunom pravcu i horizontalno u poprenom pravcu, gde je V brzina skilifta.
lan 45.
Konstrukcija pogonske stanice i konstrukcija zatezne stanice moraju
biti stabilne, a obezbeee stabilnosti ankernim uadima dozvoeno je
samo za prenosive ski-liftove snage pogona do 10 kW. Za konstrukcije zatezne stanice za ostale ski-liftove dozvoeno je obezbeee stabilnosti
ankernim uadima, ako je lokacija te stanice nepristupana za skijaa ili
ako je ograena zatitnom ogradom.
lan 46.
Stabilnost pojedinanih elemenata konstrukcije pogonske stanice,
kao i cele pogonske stanice, dokazuje se prema propisima za nosee eline
konstrukcije za sledea optereea:
1) sopstvenu teinu konstrukcije i opreme;
2) silu u vunom uetu;
3) dinamike sile pogona;
4) optereee vetrom;
5) optereee snegom i ledom.
lan 47.
Za silaee skijaa sa ski-lifta mora se obezbediti silazna rampa,
duine najmae 2 V (m), ali na mae od 4 m, podunog pada od najmae 10
odsto bez poetnog poprenog pada i sa vitoperenim poprenim padom
prema izlaznoj strani.
Mesto silaska skijaa sa ski-lifta je, po pravilu, neposredno iza
posledeg linijskog stuba.
Radi bezbednosti skijaa i spreavaa daeg vuea od izlaznog
mesta, postava se, na udaenosti 4 V (m) od izlaznog stuba, portalni prekida rada ski-lifta kraj piste.
373
d:\baci\06
Skijake staze svakog ski-lifta moraju biti dimenzionisane za predvieni kapacitet ski-lifta u toku jednog asa.
lan 48.
Za vune ureaje sa dugim izvlaeem, najmaa udaenost od silaznog
mesta do povratne stanice sa zatezaem iznosi:
L = 12 V (m)
Najmaa udaenost izmeu mesta silaska, povratne uetae i
zateznog stuba, kod ski-liftova sa lebdeom povratnom uetaom i sa
teleskopskim vunim ureajima mora iznositi:
L = 10 V (m) + 5, 0 m.
lan 49.
Ogradama ili drugim sredstvima mora biti potpuno otkloena opasnost od povreda skijaa ili drugih lica o delove ski-lifta.
lan 50.
Ski-lift, po svojoj nameni i funkciji, ne sme da se ukrta sa drugim
objektima u nivou, osim sa putevima lokalnog znaaja koji nisu u upotrebi za
vreme skijake sezone.
Prilikom ukrtaa sa dalekovodima, ski-lift se, prema propisima
za izgradu nadzemnih elektroenergetskih vodova, mora obezbediti od dejstva visokog napona.
9. Pogon
lan 51.
Pogonski motor ski-lifta mora biti dimenzionisan tako da stalnim
ubrzaem moe da povue potpuno optereen peui krak ski-lifta,
raunajui da je vrednost koeficijenta otpora trea izmeu skijaa i snega
tg = 0, 1.
lan 52.
Pogonski mehanizam ski-lifta mora biti snabdeven protivpovratnim
ureajem koji spreava kretae unazad ako se ski-lift iznenada zaustavi
pri putnom optereeu. Ako, zbog malog nagiba trase, hod unazad nije mogu,
protivpovratni ureaj nije neophodan. Koeficijent otpora trea izmeu
skijaa i snega iznosi tg = 0, 06.
lan 53.
Kod ski-liftova sa odvojivim kvailima, kad je usponski krak prazan a
na silaznom kraku su prazni vuni ureaji, mora se voditi rauna o generatorskom optereeu. Ako takvo optereee uslovava ubrzae skilifta, pogon mora biti snabdeven automatskim konicom, koja dejstvuje
odmah posle porasta brzine iznad ene nazivne vrednosti.
374
d:\baci\06
lan 54.
Obimna sila na pogonskoj uetai preuzima se sa stepenom sigurnosti protiv proklizavaa od najmae 1, 25.
IV. ELEKTRINI I SIGNALNO-SIGURNOSNI UREAJI
lan 55.
Pri proraunu u izvoeu elektrinih ureaja i instalacija za skiliftove primeuju se propisi o jugoslovenskim standardima za elektrine
signalne ureaje i odredbe ovog pravilnika koje se odnose na te instalacije.
lan 56.
Za zatitu transportnog ueta od groma, kad ski-lift van sezone nije
u pogonu, potrebno je to ue povezati spojnicima na uzemivae konstrukcije stanica, ak i ako u pogonskoj i povratnoj uetai postoje
odvodni segmenti.
lan 57.
Stanice i meustanice moraju biti meusobno povezane telefonskom
vezom. Za ski-liftove pogonske snage mae od 10 kW, telefonska veza nije
neophodna.
lan 58.
Sigurnosni ureaji moraju da zaustave pogon ski-lifta aktiviraem
dugmadi za iskuee, koja moraju biti u svakoj stanici i na komandnom
pultu. Dugmad na ulazno-izlaznim mestima ski-lifta nameena su i skijaima u sluaju opasnosti i moraju biti na pogodnim mestima i sa itkim
natpisima.
Pogon ski-lifta se zaustava u sledeim sluajevima:
1) prilikom iskliznua vunog ueta iz koturnih baterija ili iz
povratnog kotura;
2) kad skija prelazi preko izlazne rampe na kraju piste;
3) ako su vuni ureaji nedovono uvueni.
lan 59.
Sigurnosni ureaji moraju da ispuavaju sledee uslove:
1) posle dejstva moraju ostati u poloaju koji omoguava pokretae
ski-lifta pre otklaaa uzroka zaustavaa;
2) moraju biti otporni na klimatske uslove (led, kiu, sneg, niske
temperature);
3) kraji prekidai moraju biti sa prinudnim otvaraem;
4) strujna kola moraju biti zatiena protiv prenapona i prevelikih
struja (prenaponski odvodnici i osugurai);
5) ako se isti provodnik koristi za signalno-sigurnosno kolo i
telefonske ureaje, mora biti spreen ihov meusobni uticaj;
6) linijski sigurnosni ureaji moraju biti spojeni u stalno kontrolisanom strujnom kolu jednosmerne struje. Kratak spoj ili zemospoj provod-
375
d:\baci\06
nika, kao i aktivirae sigurnosnih ureaja, moraju zaustaviti pogon skilifta. Napon linijskog strujnog kola ne sme biti vei od 60 V;
7) pokretae ski-lifta mora biti mogue jedino iz polaznog poloaja
pokretaa.
lan 60.
Na komandnom pultu mora da postoji signalizacija za pokazivae
pogrenog, odnosno ispravnog staa pogonskih elektrinih i sigurnosnih
ureaja.
V. UPOTREBA I ODRAVAE SKI-LIFTOVA
1. Tehniko uputstvo
lan 61.
Ski-lift mora imati tehniko uputstvo, koje sadri:
1) postupak za pripremae ski-lifta pre pokretaa;
2) postupak za pokretae pogona, ukuujui i prethodne dnevne
kontrole i potrebu obilaska trase posle jakih snenih padavina ili
zaleivaa linije ski-lifta,
3) postupak za prekid pogona, sa redosledom pojedinih mera za obezbeee protiv nenamernog pokretaa ski-lifta;
4) spisak nunih rezervnih delova, sa evidencijom ihove popuenosti;
5) postupak za vou ski-lifta sa premoenim sigurnosnim
sistemom;
6) podatke o kontroli i odravau konstrukcije, mainskih i
elektrinih delova, kao i vunog ueta.
2. Odravae i pregledi
lan 62.
Obim radova na odravau ski-liftova odreuje se posle izvrenog
svakodnevnog, mesenog ili godieg pregleda pojedinih elemenata i
sklopova ski-lifta.
lan 63.
Svakodnevni pregledi ski-lifta, koji se obavaju uz obavezan obilazak trase, moraju da obuhvate proveravae:
1) rada svih ureaja za zaustavae pogona u dooj i goroj stanici,
ukuujui i telefonsku vezu;
2) ispravnosti svih vunih ureaja izvlaeem:
3) poloaja vunog ueta na koturovima u stanicama i na stubovima;
4) ispravnosti ureaja za koee;
5) poloaja protivtega zatezaa;
6) okretaa koturova u koturnim baterijama ili vodeim koturima.
376
d:\baci\06
lan 64.
Svakih 14 dana potrebno je premetae neodvojivih kvaila po vunom uetu za 0, 5 m, ako proizvoa ski-lifta nije drukije odredio.
lan 65.
Meseni pregledi ski-lifta moraju da obuhvate:
1) vizuelni pregled svih uadi. Pregled vunog ueta obava se pri
revizionoj brzini 0, 3 m/s ili pri mirovau ueta prilikom pomeraa kvaila. Vizuelni pregled moraju da obave dva posebno struno osposobena
lica. Rezultati provere staa uadi upisuju se u izvetaj o ispitivau;
2) pregled svih delova ski-lifta koji podlee habau (gumeni uloci
kotura, koione povrine);
3) vizuelni pregled kvaila u pogledu habaa ili deformacije eusti;
4) pregled vunog ureaja i pregled vrpce za izvlaee;
5) kontrolu ispravnosti elektroopreme:
kliznih obrua asinhronih motora;
elektroureaja za koee (magnet, eldro);
krajih prekidaa i dugmadi;
6) druge preglede predviene u tehnikom uputstvu.
lan 66.
Godii pregledi ski-lifta moraju da obuhvate:
1) pregled veza metalnih konstrukcija, koje su izloene promenivom
optereeu. Pregled mora obuhvatiti i stae antikorozivne zatite;
2) kontrolu armiranobetonskih konstrukcija i ankernih vijaka zbog
redovnih optereea i oteea usled leda, snega, lavina, pomeraa tla i
dr;
3) remont kompletnih vunih ureaja (kvaila, tela, ureaja za amortizaciju potega), sa mereem sile proklizavaa;
4) pregled i kontrolu rada sigurnosnih ureaja i gromobranske
instalacije, sa ispitivaem otpora uzemea;
5) pregled leaja (kotrajuih i kliznih) koturnih baterija;
6) pregled i kontrolu pogona;
7) druge preglede predviene u tehnikom uputstvu.
3. Pregled i odravae uadi

lan 67.
Najvee dozvoeno smaee noseeg preseka ueta zbog lomova ili
olabavenih ica, habaa, odnosno korozije iznosi:
Vuno ue
Zatezno ue i vrpce
vunih ureaja na
dugo izvlaee
II
II
25% na 500 d
10% na 40 d
6% na 6 d
8% na 40 d
4% na 6 d
377
d:\baci\06
U jednom struku dozvoeno je najvie 35% nenosivih ica na duini

od 6 d, gde je d prenik ueta.
lan 68.
Redovni vizuelni pregledi uadi obavaju se jedanput meseno. Ako se
pregledom konstatuje da ima napuklih ica, rokovi pregleda uadi moraju
se smaiti na 14 dana. Rezultati tog vizuelnog pregleda unose se u izvetaj o
ispitivau.
lan 69.
Nezavisno od upotrebe ski-lifta, potrebno je svakih pet godina
ponovo zalivati glave zateznih uadi.
lan 70.
Uad ne smeju biti u upotrebi:
1) ako se nosivi metalni presek smai ispod dozvoene granice (lan
67);
2) ako nisu obavene sve rade propisane za odravae i kontrolu
uadi.
Nezavisno od upotrebe ski-lifta, uad se ne smeju koristiti due od:
1) 10 godina za vuno ue ski-liftova sa neodvojivim kvailom;
2) 5 godina za vuno ue ski-liftova sa odvojivim kvailom;
3) 5 godina za zateznu uad bez okretaa;
4) 10 godina za zateznu uad sa okretaem.
Prilikom okretaa zateznog ueta, delovi uadi koji su bili u zonama veih ili promenivih optereea moraju se staviti u podruja
istih zateznih optereea.
Ako se vuno ue svakih pet godina proverava nedestruktivnom
metodom po celoj duini, i pri tom ispuava uslove sigurnosti, duina
koriea moe biti neograniena.
lan 71.
Za podmazivae uadi, koje se obava pre poetka i na kraju zimske
sezone, po toplom i suvom vremenu, upotrebava se mazivo koje ne dejstvuje
tetno na gumene obloge koturova.
lan 72.
Zamena oteenog dela dozvoena je samo za vuno ue sa upletom jednog struka. Struk koji se ugrauje mora imati jednake geometrijske i mehanike karakteristike kao postojei struk ueta. Razmak izmeu vorova ne
sme biti mai od 1200 d (d prenik ueta). Oteena mesta koja su posledica lomova ica usled zamaraa ne popravaju se.
4. Kiga ski-lifta
lan 73.
O obavenim radovima na odravau, kontroli, pregledu i remontu
ski-lifta mora se voditi kiga ski-lifta.
Svaki ski-lift mora imati kigu ski-lifta, u koju se upisuju:
378
d:\baci\06
1) obavene kontrole i radovi na odravau, sa tanim podacima o

tome koji su ureaji bili kontrolisani i kakve su mere preduzete, kao i sa
potpisom lica koje je kontrolisalo radove;
2) podaci o radovima na uadima, i to za svako ue posebno:
dokazi o kvalitetu ueta i datum montae,
rezultati vizuelnih pregleda,
rezultati i nalazi ispitivaa ueta bez razaraa,
podaci o radovima na uplitau, zalevau, mazau i popravkama
uadi, kao i podaci o svim ostalim radovima na uadima,
uzrok i datum zamene ueta;
3) zapaaa.
lan 74.
379
d:\baci\06
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA DIZALICE*
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
1) tehniki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri projektovau, proizvodi, montai, rukovau i odravau dizalica;
2) tehniki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri projektovau i proizvodi mehanizama, sklopova i delova dizalica;
3) tehniki uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri ugradi
ostale opreme za dizalice;
4) postupak, nain i intervali obaveznih pregleda i ispitivaa
dizalica;
5) tehniki uslovi za koriee dizalica;
6) tehnika dokumentacija dizalice.
Pod dizalicom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se maina
povremenog dejstva nameena za podizae, sputae i premetae tereta u
prostoru obeenog o kuku ili pridravanog nekim drugim sredstvom za
prihvatae tereta.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se na sledee vrste dizalica:
1) mostne dizalice svih tipova;
2) portalne i poluportalne dizalice i ihove kombinacije sa obrtnim
postoima i pokretnim krakovima (fabrike, luke, pristanine, brodogradiline i dr.);
3) pokretne i nepokretne konzolne dizalice (radionike, graevinske, luke i dr.);
4) pokretne i nepokretne dizalice sa torem i stubom, obrtnim postoem i pokretnim krakom (luke i brodogradiline toraske dizalice,
graevinske i montane stubne dizalice, igle i dr.);
* Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 65/91.
380
d:\baci\06
5) mobilne (samohodne) dizalice sa obrtnim ili vrstim postoem, sa

okretnim i nagibnim krakom (dizalice na vozilima sa pneumaticima ili
gusenicama, inskim vozilima i slino);
6) sve ostale dizalice koje rade pomou elinog ueta, lanca ili
nekog drugog elementa za podizae tereta, a po konstrukciji su kombinacija
raznih tipova dizalica (kabldizalice, striper-dizalice, klene, ulone,
austane, kontejnerske i slino);
7) koturae i vitla svih tipova koji su podeeni za rad sa elinim
uetom ili lancem i koji se koriste kao samostalni ureaji, odnosno u
sastavu drugih pokretnih ureaja za dizae, sputae i prenoee tereta.
Odredbe ovog pravilnika odnose se i na sva pomona nosea sredstva
dizalice (korpe, traverze, grabilice, kuke i na razne naprave od uadi i
lanaca koje slue za noee i vezivae tereta i slino).
lan 3.
Podaci neophodni za projektovae, konstruisae i izradu dizalica
vanserijske proizvode odreeni su Upitnim listom za dizalice, prema
jugoslovenskom standardu za dizalice.
lan 4.
Ako se na dizalicama nalaze ugraeni ili postaveni sudovi pod
pritiskom vazduha ili gasa, takvi sudovi moraju odgovarati propisima o
tehnikim normativima za izgradu i upotrebu pokretnih zatvorenih sudova
za komprimovane tene i pod pritiskom rastvorene gasove.
Parni kotlovi i ugrada parnih kotlova u dizalice moraju odgovarati
propisima o tehnikim normativima za izradu i upotrebu parnih kotlova,
parnih sudova, pregrejaa pare i zagrejaa vode.
lan 5.
Brzina kretaa voznog vitla i dizalice pri upravau sa poda ne sme
biti vea od 32 m/min. ako je komanda vezana za vozno vitlo, odnosno vea od
50 m/min. ako komanda nije vezana za vozno vitlo. Ova odredba se ne odnosi na
dizalice kojima se uprava sa pulta pomou dainske komande niti na
dizalice kod kojih dizaliar pri kretau mosta ili voznog vitla stoji u
mestu.
Kod dizalica predvienih za montane i druge radove koji zahtevaju
posebnu tanost i pau pri sputau tereta, mogu se, po potrebi, predvideti mae brzine dizaa, odnosno sputaa zahvatnog sredstva i prenoee tereta, odnosno obrtaa kraka (pomou dvobrzinskih motora i sl.)
lan 6.
Elektrini ureaji (elektromotori, prekidai, sklopke, kontroleri
i dr.) dizalice na elektrini pogon predviene za rad u prostoriji u kojoj
nastaju eksplozivne smee gasova, para ili zapaive praine moraju biti
protiveksplozivno zatieni prema jugoslovenskim standardima za
konstrukciju, izradu i ispitivae elektrinih ureaja za rad u atmosferi
eksplozivnih smea.
Mehaniki elementi dizalica predvienih za rad u prostoriji u kojoj
nastaju eksplozivne smee gasova, para ili zapaive praine moraju
381
d:\baci\06
onemoguiti nastajae iskre u toku rada dizalice. Svi elementi koji u toku
rada dolaze u meusobni kontakt moraju da budu izraeni od materijala koji
ne izazivaju varnicu.
Dizalice iz st. 1. i 2. ovog lana moraju imati odbojnike izraene od
tvrde gume.
lan 7.
Dizalica mora na vidnom mestu imati fabriku tablicu koja sadri
sledee podatke:
1) naziv i sedite ili registrovani znak proizvoaa;
2) vrstu dizalice sa oznakom tipa (samo ako se radi o serijskoj proizvodi);
3) nosivost, u tonama;
4) fabriki broj;
5) godinu izrade;
6) pogonsku klasu dizalice.
lan 8.
Rekonstrukcija dizalice dozvoena je samo po prethodno izraenom
projektu iz koga se vidi da rekonstrukcijom nee biti ugroena sigurnost
rada dizalice.
Postavae tee dizalice ili vie dizalica na postojeu stazu
dizalice (nadzemnu ili prizemnu) dozvoeno je samo po prethodno
izraenom projektu iz kog se vidi da stabilnost, odnosno sigurnost rada
dizalice, kao i sigurnost i stabilnost noseih delova hale i drugih objekata nee biti ugroeni poveaem tereta.
lan 9.
Kvalitet nosee metalne konstrukcije i delova mehanizama dizalica
od metala ili legura mora biti u skladu sa odredbama odgovarajuih jugoslovenskih standarda.
Proizvoa dizalice mora pribaviti dokaz o kvalitetu materijala
ugraenog u nosee metalne konstrukcije.
lan 10.
Pod manevarskim prostorom dizalice, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se prostor koji je ogranien gabaritom dizalice pri enom kretau u pou delovaa sa sredstvom za prihvatae tereta u krajem gorem
poloaju.
Pod manipulacionim prostorom dizalice, u smislu ovog pravilnika,
podrazumeva se prostor koji je ogranien najviim i najniim poloajem
sredstva za prihvatae tereta, krajim bonim poloajem zahvatnog sredstva u pou delovaa dizalice, kao i ihovim krajim poloajima na krajevima dizaline staze.
U manevarskom prostoru dizalice i u slobodnom prostoru oko
dizalice ne smeju se nalaziti niti u ih zadirati delovi stacioniranih
objekata.
Slobodan prostor oko dizalice odreen je odgovarajuim jugoslovenskim standardom.
382
d:\baci\06
Dizalica iz jednog nivoa ne sme zadirati u manevarski prostor

dizalice i slobodni prostor oko dizalice iz drugog nivoa. Pri radu dizalice na viem nivou iz enog manipulacionog prostora mora se ukloniti
svaka dizalica sa nieg nivoa.
1. Projektovae dizalica
lan 11.
Pri projektovau dizalica moraju se uzeti u obzir uslovi u kojima e
dizalica raditi (temperatura okoline, praina, vlanost, prisustvo opasnih gasova i dr.).
Pri projektovau dizalica se mora svrstati u pogonsku klasu prema
jugoslovenskom standardu za dizalice.
lan 12.
Ako na dizalici postoje dva ili vie mehanizama dizaa ili voznih
vitala, a nosivost konstrukcije je odreena zbirom pojedinih nosivosti,
nazivna nosivost oznaava se sa Q1 + Q2 +...
Ako na dizalici postoje dva ili vie mehanizama za dizae ili voznih
vitala, a nosivost konstrukcije je odreena najveom nosivou, nazivna
nosivost oznaava se sa Q1/Q2/...
Ako na dizalici postoje dva ili vie jednakih voznih vitala ili
mehanizama dizaa, a nazivna nosivost konstrukcije odreena je umnokom
broja voznih vitala ili mehanizama dizaa i najvee nosivosti pojedinog
voznog vitla ili mehanizma dizaa, nazivna nosivost oznaava se sa nx (Q1 +
Q2...) ili nx Q1/Q2...).
Kod dizalice sa krakom (strelom) pored nazivne nosivosti mora biti
oznaen i dohvat tako da se ova dizalica oznaava: nosivost u tonama puta
dohvat u metrima (Q x L).
lan 13.
Nazivna nosivost, visina dizaa, radna brzina, rasponi dizalica i
rasponi dvoinskih voznih vitala odreuju se prema tehnolokim zahtevima za dizalicu iz odgovarajuih jugoslovenskih standarda za dizalice.
lan 14.
Ako je na lokaciji dizalice seizminost tla najmae VII stepena
modifikovane Merkalijeve skale, pri odreivau sigurnosti dizalice
moraju se uzeti u obzir i seizmika optereea odreena odgovarajuim
jugoslovenskim standardima.
lan 15.
Odnos raspona mosne dizalice prema rastojau osa krajih tokova
ili vodeih tokova na eonim nosaima u pravcu pruge, kod pojedinanih
pogona mora biti mai od 6, a kod portalnih dizalica sa jednom elastinom
nogom mai od 7. Kao odstojae osovina tokova smatra se odstojae
izmeu krajih tokova na eonom nosau.
383
d:\baci\06
Ako se za vou upotrebava centralni pogon (sa transmisijom),

odnosi iz stava 1. ovog lana moraju se smaiti za 25%.
Ako dizalica ima ureaj za spreavae zakoavaa i iskakaa sa
ina ili tokove za voee dizalice po inama, odnos iz stava 1. ovog
lana moe se poveati.
lan 16.
Konstrukcione mere za sigurnost rada sa dizalicama, slobodan prostor oko dizalica i minimalne mere gabarita peakih platformi du
dizalinih staza i na dizalicama moraju odgovarati jugoslovenskim standardima za dizalice.
lan 17.
Horizontalno rastojae izmeu ivica najisturenijih delova
pokretnih stubnih, portalnih ili poluportalnih dizalica, pretovarnoutovarnih mostova i drugih dizalica postavenih na otvorenom prostoru i
gabarita drugih nepokretnih objekata postavenih u neposrednoj blizini
dizaline staze tih dizalica do visine 2 m od tla ne sme biti mae od 500
mm, a na visini preko 2 m od tla mae od 100 mm.
Horizontalno rastojae izmeu ivica najisturenijih pokretnih
delova mosne dizalice (nosaa tokova mosta) i nepokretnih delova
konstrukcije zgrade (zidova, stubova, ograde ili ivice peakih staza i dr.)
u neposrednoj blizini dizalice ne sme biti mae od 100 mm. Ovo rastojae
se utvruje pri simetrinom poloaju tokova dizalice u odnosu na inu.
Pri prilagoavau specijalnih dizalica objektima kod kojih su zbog
tehnolokih uslova potrebna maa rastojaa (za regalna skladita, kontejnere i sl.) dozvoena su maa rastojaa od rastojaa propisanih stavom
1. ovog lana, zavisno od funkcionalnih i tehnolokih potreba.
lan 18.
Sigurnost protiv preturaa i protiv pomeraa dizalica delovaem
vetra, kao i nain ihovog proveravaa mora odgovarati jugoslovenskim
standardima za dizalice.
lan 19.
Pokretne okretne dizalice na nadzemnim kolosecima uskog raspona
moraju imati odgovarajue ureaje za prihvatae sile preturaa, odnosno
naprave za hvatae za ine koloseka (lance, runa ili automatska kleta,
runu ili automatsku bravu i dr.), ako odredbama jugoslovenskog standarda
za sigurnost protiv preturaa dizalice nije utvreno da je dizalica
potpuno stabilna.
Pokretne dizalice sa kolosekom na tlu moraju se obezbediti protiv
preturaa, kako je to predvieno tehnikim uputstvom proizvoaa.
lan 20.
Ako su u tehnikom uputstvu date granice jaine ili brzine vetra pri
kojem se dizalica mora uvrstiti za tlo ili za okolne objekte, dizalica
mora biti snabdevena ureajem za meree brzine vetra (anemometrom), koji
mora biti postaven na najviu taku dizalice, odnosno gde je brzina vetra
384
d:\baci\06
najvea, a vrednost brzine vetra mora se pokazivati u kabini ili na doem

delu dizalice ako je upravae sa poda.
lan 21.
Dizalice koje se kreu po inama na otvorenom, kao i na natkrivenom
prostoru, gde postoji mogunost pokretaa dizalice pod dejstvom vetra,
moraju imati ureaj za sidree (kleta, rune ili automatske brave, lanci
i dr.) radi spreavaa neeenog kretaa dizalice pod dejstvom vetra.
Ako se za sidree ugrade kleta ili drugi ureaj automatskog dejstva,
u strujni krug pogonskog elektromotora mora se ugraditi iskuiva koji
e spreiti da se dizalica stavi u pogon ako kleta ili drugi ureaj
automatskog dejstva nisu otvoreni, odnosno podignuti.
Ureaj automatskog dejstva mora imati i mogunost runog stavaa u
pogon.
lan 22.
Na proraun nosee eline konstrukcije dizalice primeuju se
odredbe odgovarajuih propisa o tehnikim normativima i jugoslovenskim
standardima za eline konstrukcije i dizalice.
Nosei delovi eline konstrukcije dizalica moraju biti obezbeeni
od krtog loma izborom materijala odgovarajue ilavosti shodno jugoslovenskom standardu za nosee eline konstrukcije.
Za spajae delova nosee metalne konstrukcije zavarivaem mora se
koristiti dodatni materijal (elektrode, ice) i primeniti postupak zavarivaa (runi, automatski i sl.) koji garantuje sigurnost nosivosti zavarenog spoja. Proizvoa dizalice mora dati dokaz o kvalitetu dodatnog
materijala.
Za spajae vitalnih delova nosee metalne konstrukcije vijcima
moraju se koristiti vijci za spojeve noseih elinih konstrukcija koji
garantuju sigurnost nosivosti veza utvrenu odgovarajuim jugoslovenskim
standardom.
2. Mehanizmi, sklopovi i delovi dizalica

lan 23.
Mehanizmi dizaa na runi pogon moraju biti konstruisani tako da je
onemogueno povratno obrtae pod dejstvom teine tereta.
Sila na lancu potrebna za dizae nazivnog tereta runim pogonom ne
sme biti vea od 300 N, a sila na ruici od 150 N (za jednu osobu).
lan 24.
Prenosna koturaa sa kukom i jednim ili vie lebastih koturova
(unica) i kudenim ili drugim nemetalnim noseim uetom (graevinska
i slina lako prenosna koturaa sa jednim ili vie koturova) sme se
koristiti za vertikalno dizae tereta mase do 500 kg, a koeficijent sigurnosti ueta na koturai ne sme biti mai od 8.
25
385
d:\baci\06
lan 25.
Pogonski mehanizam za dizae tereta i pogonski mehanizam za promenu ugla kraka na dizalicama na runi ili motorni pogon moraju imati
sigurnu mehaniku konicu zatvorenog tipa.
Konice iz stava 1. ovog lana moraju biti u stau da nazivno optereee dizalice i probno optereee dre na ma kojoj visini.
Kod mehanizma za dizae tereta ili za promenu ugla kraka na dizalicama na elektromotorni ili drugi motorni pogon sa vrstom kinematskom vezom izmeu pogonskog motora i buba vitla, po pravilu, u sastavu
ureaja za koee kao koni dobo (koni venac) koristi se ona polovina
spojnice koja je privrena za osovinu reduktora, odnosno koja je u vrstoj
kinematskoj vezi sa bubem.
Ureaj za koee na mehanizmu za dizae tereta moe se nalaziti i na
vratilu motora pod uslovom da spojnica koja spaja vratilo motora i
reduktora moe da prenese dva puta vei momenat od nazivnog momenta
motora (primer: vitla tipa Demag kod kojih se koriste koioni motori).
lan 26.
Mehanizam za dizae rastopenih metala, otrovnih, jetkih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija mora imati dve mehanike konice zatvorenog tipa, od kojih svaka moe drati nazivni teret,
ukuujui i probni teret, na bilo kojoj visini.
Ako na dizalici iz stava 1. ovog lana postoje dva jednaka i odvojena
mehanizma za dizae tereta (dva buba), svaki na poseban pogon sa zajednikom napravom za prenoee posuda, na svakom takvom mehanizmu moe se
nalaziti samo po jedna mehanika konica zatvorenog tipa ako izmeu bubeva tih mehanizama postoji vrsta kinematska veza (zupanik ili dr.).
Ako se za ove sluajeve upotrebavaju tipska vitla kompaktne izvedbe,
dozvoava se jedna konica, ali se tipska nosivost vitla mora smaiti na
67%.
U sluaju iz stava 3. ovog lana, na vidnom mestu postava se dopunska
tablica sa oznakom nosivosti tog materijala izraenom u t i nazivom tog
materijala.
lan 27.
Kod brzina dizaa iznad 25 m/min. mora se predvideti smaivae
brzine pre konanog koea.
lan 28.
Mehanizam za vou mora imati ugraenu konicu ako je brzina
voe vea od 20 m/min kod tokova sa kotrajnim leajevima, odnosno 40 m/
min. kod tokova sa kliznim leajima. Dizalice koje se kreu po inama na
otvorenom ili natkrivenom prostoru moraju imati na mehanizmu za vou
konicu zatvorenog tipa bez obzira na brzinu voe.
lan 29.
Za brzine voe iznad 80 m/min. mora se predvideti smaivae brzine
pre konanog koea.
386
d:\baci\06
Veliina usporea dizalice uzima se izmeu 0, 1 i 0, 4 m/s na osnovu

uslova da vreme usporea bude u granicama od 5 do 10 s.
lan 30.
Mehanizam za okretae postoa sa krakom ili kraka (strele) portalnih, stubnih (graevinskih) i drugih dizalica sa obrtnim postoem ili
obrtnim krakom (strelom) mora imati mehaniku konicu zatvorenog ili
otvorenog tipa.
Mehanizmi za okretae kraka (strele) na dizalicama koje rade na
otvorenom prostoru, a imaju mogunost neogranienog okretaa moraju
dozvoliti slobodno obrtae postoa ili kraka (strele) pod delovaem
vetra.
lan 31.
Ureaji za prihvatae tereta (kuke, grabilice, traverzni polipi, kleta i dr.) i drugi sklopovi unice moraju biti tako konstruisani da je spreeno ispadae olabavenog ueta iz leba unice.
Kabl za dovod elektrine energije na ureaj za prihvatae tereta
mora se odmotavati namotavati istovremeno sa kretaem ureaja za
prihvatae tereta, odnosno mora ga sinhrono pratiti i biti zatien od
mehanikog oteea.
lan 32.
Reduktori moraju biti dimenzionisani prema reimu rada i na maksimalne momente kod pokretaa. Reduktori moraju imati lako pristupane
elemente za kontrolu nivoa ua, za odzraivae, puee i isputae ua.
lan 33.
Mehanike konice kod dizalica mogu biti otvorenog ili zatvorenog
tipa.
Pod konicom zatvorenog tipa, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva
se ureaj za koee koji automatski koi u trenutku prekida pogonske energije na mehanizmu za koee ili prestanka delovaa sile za dizae tereta.
Pod konicom otvorenog tipa, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva
se ureaj za koee kojim se ostvaruje koee runim nonim delovaem
na mehanizam poluga rune, pneumatske ili hidrauline konice.
Ugradbene mere konica moraju odgovarati jugoslovenskom standardu
za dizalice.
Koione opruge moraju biti optereene na pritisak. Konice moraju
imati mogunost podeavaa zazora izmeu koione povrine i obloge.
Konice mehanizma za dizae i mehanizma za promenu ugla kraka
moraju imati koeficijent sigurnosti koea najmae 2, a sve ostale konice do 1, 5.
Na dizalicama koje rade na otvorenom prostoru konice moraju biti
zatiene od uticaja vremenskih nepogoda, kako ne bi dolo do smaea
koeficijenta trea.
lan 34.
Buba i privree ueta za buba moraju biti prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
25*
387
d:\baci\06
Bubevi za tee vrste pogona (za treu i viu pogonsku klasu) ne smeju
biti od sivog liva.
lan 35.
Duina buba vitla na motorni pogon na koji se namotava elino ue
ili lanac mora biti takva da na bubu ostanu najmae dva slobodna navoja
neodmotanog ueta, odnosno lanca kada je sklop za prihvatae tereta
dizalice u najniem poloaju.
Buba vitla dizalice na motorni pogon sa jednoslojnim namotavaem
ueta mora na svojoj povrini imati urezan navojni leb. Konstrukciono
reee buba ili buba i ureaja za voee ueta mora da obezbedi pravilno namotavae ueta na buba (namotaj do namotaja).
Upotreba buba sa glatkom povrinom (bez urezanog leba) na
dizalici na motorni pogon dozvoena je samo ako je zbog konstrukcionih
razloga (usled velike visine dizaa, ograniene duine buba i sl.) neophodno vieslojno namotavae ueta ili lanca na buba, pri emu se mora
osigurati pravilno namotavae.
lan 36.
Bubevi sa lebom i bubevi bez leba (glatki bubevi) moraju na
krajevima imati iviake.
Visina iviaka na bubu sa lebom ne sme biti maa od 1, 5 puta
prenika ueta, mereno od gore ivice namotanog ueta.
Visina iviaka na glatkom bubu mora nadvisivati gori sloj
potpuno namotanog ueta ili lanca najmae za visinu od 1, 5 puta prenika
ueta, odnosno za visinu irine karike lanca.
Bubevi koji se nalaze u kuitu koje spreava ispadae ueta ne
moraju na krajevima imati iviake.
lan 37.
Tokovi na voznim vitlima i dizalicama moraju bez oteea da prenose optereee za koje su vozno vitlo i dizalica projektovani. Tokovi
moraju odgovarati jugoslovenskim standardima za dizalice zavisno od tipa
konstrukcije.
Ako se koriste tokovi bez vodeeg venca, za voee je obavezna
ugrada vodeih tokova.
Za vou voznog vitla po dooj lameli profilisanog nosaa (I nosaa
i slino) tokovi mogu biti posebnog oblika, zavisno od reea pogona
voe i voea voznih kolica.
Zazor izmeu vodeeg venca toka i ine, odnosno vodeih tokova i
ine mora omoguiti ispravan hod dizalice.
lan 38.
Kabina mora biti tako smetena na dizalici da dizaliar ima potpun
pregled manipulacionog prostora i da moe pratiti kretae ureaja za
prihvatae tereta, odnosno tereta u toku svih radnih operacija.
Odredba stava 1. ovog lana primeuje se i na nepokretne pultove kod
dizalica sa upravaem na dainu.
388
d:\baci\06
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na dizalice sa ureajem za

automatsko pribliavae kuke na odreenu taku.
lan 39.
Kabina mora biti dovono prostrana da omoguava smetaj, odravae i bezopasnu upotrebu aparata i ureaja za upravae smetenih u
kabini. Kabina mora sa svih strana imati ogradu visine najmae 1 m i mora
imati elektrino osvetee.
Visina kabine u kojoj dizaliar radi u stojeem poloaju bez sedita
ne sme biti maa od 2 m. Kabina na dizalicama koje rade u pokrivenoj
prostoriji ne mora imati krov. Ako kabina nema punu ogradu ili ako je
ograda zastakena, pri dnu mora imati punu ivinu zatitu visine najmae
150 mm.
Visina kabine dizalice sa krovom u kojoj dizaliar radi u sedeem
poloaju ne sme biti maa od 1, 8 m, a visina ograde ne sme biti maa od 1 m.
Visina kabine na mobilnim dizalicama u kojoj dizaliar radi u sedeem poloaju ne sme biti maa od 1, 35 m.
lan 40.
Pokretne kabine na dizalicama za visoka regalna skladita moraju
imati automatski ureaj za spreavae pada kabine ako doe do kidaa noseeg ueta kabine.
lan 41.
Pod kabine mora biti izraen od materijala sa toplotno-izolacionim
svojstvima. Pod kabine na dizalicama na elektromotorni pogon mora biti
pokriven prostirkom od gume ili drugog materijala dielektrinih
svojstava.
Stolica dizaliara mora da bude udobna, sa lenim naslonom i mogunou podeavaa na visini i po vodoravnom pravcu i uvrena za pod.
Vrata za ulazak u kabinu moraju biti najmae 1, 8 m x 0, 50 m ako su na
zidu ili 0, 5 m x 0, 55 m ako su na plafonu ili podu (u tom sluaju su potrebne
lestve za ulaz u kabinu, kao i poklopac na ulazu).
Mora postojati mogunost da se kabina zakua.
lan 42.
Kabina na dizalicama koje rade na otvorenom prostoru mora biti
zatvorena sa svih strana i mora imati krov i staklene prozore.
Prozori moraju biti takvi da se mogu lako istiti sa spone i sa
unutrae strane kabine i moraju omoguiti dizaliaru izlazak u sluaju
potrebe. Kabina mora biti zagrevana ako je temperatura ispod +10oS, odnosno provetravana ako je temperatura iznad +25oS. Elementi grejaa moraju
biti zatieni od sluajnog dodira.
lan 43.
Dizalice za prenoee rastopenog metala ili uarenih masa moraju
imati kabinu od nezapaenog materijala, a stakla kabine moraju biti od
vatrostalnog materijala. Unutraost kabine mora biti toplotno izolovana.
389
d:\baci\06
Kabina na dizalicama koje rade u prostorijama sa velikom koncentracijom praine i tetnih gasova mora imati ureaj za dovoee sveeg
vazduha ili klima-ureaj sa preiavaem vazduha.
Kabine na dizalicama koje rade u zatvorenim prostorima u kojima je
temperatura preko 40oC (livnice, eezare i sl.) moraju biti snabdevene
ureajem za dovoee sveeg vazduha.
lan 44.
Zada strana otvorene kabine mora biti najmae 0, 4 m udaena od vrsto stojeih delova zgrade ili ureaja.
Zada strana kabine na postojeim dizalicama koja je udaena za mae
od 0, 4 m od vrsto stojeih delova zgrade mora se po celoj irini i visini
kabine ograditi vrstom punom ogradom.
lan 45.
Upravaki uraaj na dizalicama mora biti pristupaan i tako postaven da se ime moe lako, bezbedno i bez posebnog fizikog napora rukovati dizalicom.
Upravaki ureaj mora biti tako smeten, odnosno izveden da je pri
pravilnom opsluivau spreeno nenamerno pokretae drugih komandi.
Pravac i vrsta kretaa moraju biti jasno i nedvosmisleno obeleeni
na upravakom ureaju.
lan 46.
Ako su upravake kutije predviene za upravae sa poda obeene o
dizalicu ili vozno vitlo, upravaki elementi se nakon prestanka delovaa sile moraju vratiti u neutralan poloaj.
Visea upravaka kutija mora biti postavena tako da osobi koja
uprava dizalicom omoguava da se nalazi na bezopasnom rastojau od
podignutog tereta.
Kod viseih upravakih kutija kod kojih je prilikom upravaa
mogue da se rukovalac ili upravaka kutija zaokrene moraju se na uoivom mestu na dizalici jasno oznaiti smerovi kretaa dizalice saglasno sa
oznakama smerova kretaa na upravakoj kutiji.
lan 47.
Upravaki ureaji mogu biti postaveni u kabini na dizalici ili na
stacionarnom pultu odvojeno od dizalice. Komande mogu biti rasporeene
za nono i runo upravae. Smer delovaa na komande treba da bude, ako je
to mogue, saglasan smeru kretaa, tako da kretae tereta, noseeg sredstva,
odnosno dela dizalice odgovara pokretau komandi ili je za dizaliara u
loginoj saglasnosti.
Komande dizaa, okretaa i iskuea u nudi su, po pravilu, sa
desne, a komande voe i upozoravajui signal sa leve strane vozaa. Za
upravae se moe upotrebiti sklopka sa polugama ili tasteri. Poluna
sklopka moe biti i krstasta (za dva kretaa). Komanda za nono koee
mora biti sa desne, a za nono davae upozoravajuih signala sa leve strane.
Komande za runo upravae pomou poluga u kabini mobilnih
dizalica moraju biti smetene ispred sedita rukovaoca dizalice i raspo-
390
d:\baci\06
reene po redu sa leve prema desnoj strani rukovaoca: okretae, izvlaee

uvlaee kraka, dizae sputae tereta, dizae sputae kraka.
Ako se upravaka kabina nalazi na okretnom delu dizalice, smer
delovaa na komande nee uvek biti saglasan smeru kretaa. U tom sluaju
rukovalac dizalice mora se orijentisati prema stacionarnim okolnim
objektima, a na upravakom ureaju mora se nalaziti dodatna tablica sa
jasno nedvosmisleno oznaenim smerovima kretaa dizalice, zavisno od
poloaja upravake kabine.
Ako je upravaki ureaj izveden izvan kabine, mora postojati mogunost da se zakua. Upravaki ureaj mora imati taster za upozoravajui
signal i taster za iskuivae u nudi.
lan 48.
Radi opsluivaa i odravaa mehanizma, konstrukcije i opreme, na
dizalicama se moraju predvideti i postaviti bezbedni prilazi i prolazi
(radne platforme, galerije i peake staze), prema jugoslovenskim standardima za dizalice.
Ako se dizalice na runi pogon ili na motorni pogon sa upravaem
sa poda, kao i visee jednogredne i dvogredne dizalice i visei motorni
vitli ili koturae koje se kreu na jednom nosau mogu odravati pomou
sigurnih prenosnih platformi, skela, lestvi ili na drugi pogodan i bezbedan nain, na ih se ne moraju postavati prilazi, prolazi, radne
platforme ili galerije.
lan 49.
Ako se za prilaz na mosnu dizalicu koristi metalno stepenite, ono
se postava pod uglom od 75o prema horizontali. Stepenite za prilaz
dizalici ili radnoj platformi sa poda hale mora biti iroko najmae 600
mm, a svaki pojedini stepenik sme biti visok najvie 300 mm. Stepenici
mogu biti hrapave povrine ili od dve ili tri horizontalno i paralelno
poloene okrugle metalne ipke odgovarajueg prenika. Stepenite sa
otvorene strane mora imati vrstu metalnu ogradu visine najmae 1 m.
lan 50.
Vertikalni i kosi prilazi dizalici sa uglom nagiba veim od 75o
prema horizontali mogu biti izvedeni i kao vrste metalne lestve. Preke
lestvi moraju biti od okrugle metalne ipke prenika najmae 16 mm, ili
od cevi prenika 25 mm ili od kvadratne cevi 30 mm x 20 mm. Osni razmak
preki je najvie 300 mm, a osni razmak stranica lestve najmae 500 mm.
Razmak stranica lestvi za prilaz kabini sa mosta dizalice ne sme biti mai
od 350 mm.
Lestve iz stava 1. ovog lana ija je visina vea od 3 m moraju da imaju,
poev od sedme preke (oko 2 m od poda), lenu zatitnu ogradu ako ne
postoji druga zatita od pada. Lena zatitna ograda izrauje se od elinih traka koje se postavaju na takve razmake da je onemoguen pad radnika
kroz te otvore. Po pravilu, ona je u obliku lukova privrenih za stranice lestve na meusobnom odstojau ne veem od 1.500 mm. Odstojae
izmeu vrha luka i lestve ne sme biti mae od 650 mm niti vee od 700 mm, a
391
d:\baci\06
radijus luka mora iznositi 350 mm. Lukovi su meusobno spojeni sa najmae
pet posnatih traka.
Na lestvama ija je visina vea od 10 m, na rastojaima od po 6 do 10 m
moraju se ugraditi odmaralita (uzane platforme ili podesti).
Ako su lestve privrene za zid ili stub, od povrine zida, odnosno
stuba moraju biti udaene najmae 150 mm. Rastojae od gore preke do
gazne povrine platforme ne sme biti vee od 100 mm.
Rukohvati lestve (stranice) za prilaee ivicama platformi i prilaznim peakim stazama i rukohvati lestve za prilaee radnoj
platformi kroz otvor u podu moraju se produiti najmae za 1.000 mm iznad
poda prilaza (platforme i sl.) na kome se lestve neposredno zavravaju.
Ako postoji opasnost od pada pri prelazu sa lestve na pod platforme, odnosno sa poda platforme na lestve, lena zatitna ograda se mora produiti
na istu visinu.
lan 51.
Vodoravni prolazi (galerije, peake staze i radne platforme) za
prilaee dizalici i enim delovima radi opsluivaa i radi odravaa mehanizama, konstrukcije i opreme dizalice moraju biti izraeni od
vrstog materijala i proraunati za koncentrisano optereee najmae
3.000 N.
Podovi prolaza iz stava 1. ovog lana moraju biti ravni sa hrapavom
povrinom radi spreavaa klizaa.
Vodoravni prolazi iz stava 1. ovog lana postaveni na visinu veu od
1, 2 m iznad poda ili tla moraju biti ograeni na nain utvren jugoslovenskim standardom za dizalice, a ograda mora biti visoka najmae 1 m.
Vertikalni stubovi ograde moraju biti proraunati i izraeni tako da
rukohvat ograde moe izdrati horizontalno optereee na rukohvatu od
najmae 700 N/mm. Na otvorenim stranama radne platforme mora se postaviti puna ivina zatita visoka najmae 150 mm.
lan 52.
irina poda peakih staza ili radnih platformi predvienih za
opsluivae i odravae dizalica mosnog tipa mora iznositi najmae 400
mm.
Ako je peaka staza mosnih dizalica poloena du dizaline staze u
istom nivou sa inom dizalice, slobodna irina prilaza (rastojae
izmeu ograde peake staze i najisturenijeg pokretnog dela dizalice) ne
sme biti maa od 400 mm.
Visina slobodnog prostora iznad platforme mora biti najmae 1.800
mm. Kod mosnih dizalica sa golim kliznim vodovima poloenim nie od 2,5
m iznad peake staze ili pored peake staze na kraem rastojau od 1, 2 m
od ograde, peaka staza iz st. 1. i 2. ovog lana mora se na pogodan nain
obezbediti protiv opasnosti od direktnog dodira sa vodovima pri prolazu
peakom stazom (ianom ogradom, postavaem peake staze na
suprotnu stranu dizalice i sl.).
392
d:\baci\06
lan 53.
Otvori na podovima prolaza iz lana 51. ovog pravilnika kroz koje bi
mogao propasti alat ili u koje bi radnik mogao upasti moraju biti pokriveni odgovarajuim poklopcem.
Otvori za prolaz u podu na peakoj stazi ili platformi iz lana 51.
ovog pravilnika i otvori na podu ili krovu kabine iz lana 41. ovog pravilnika moraju imati vrst poklopac sa arnirima ili na zasun.
Veliina otvora za prolaz u podu prolaza ili platforme iz lana 51.
ovog pravilnika mora biti najmae 400 mm x 500 mm.
lan 54.
Za bezbedno ulaee u kabinu mosne ili druge dizalice moraju se
postaviti posebni prilazi (platforme, podesti i sl.) sa vrstim nepokretnim lestvama.
Pod prilazne platforme postava se, po pravilu, u istom nivou sa
podom kabine. Slobodna visina od poda prilaza do najnieg pokretnog dela
dizalice (konstrukcije mosta i sl.) ne sme biti maa od 1.800 mm. Horizontalno odstojae izmeu ivice poda prilazne platforme i praga ulaza u
kabinu, pri postavau dizalice uz prilaznu platformu, ne sme biti mae
od 60 mm niti vee od 150 mm.
Ako prilaznu platformu nije mogue postaviti u istom nivou sa podom
kabine, ona se moe postavati i nie od nivoa poda kabine, ali ne nie od
250 mm ako se pri postavau prilazne platforme na istom nivou sa podom
kabine ne bi mogla postii slobodna visina od najmae 1.800 mm od poda do
najnieg pokretnog dela dizalice (konstrukcija mosta i sl.) ili ako je prilazna platforma postavena uz eoni zid prostorije (kalkan), a ne postoji
mogunost da rastojae izmeu poda prilazne platforme i poda kabine
odgovara odredbi stava 2. ovog lana.
Pri postavau prilazne platforme uz eoni zid prostorije nie od
nivoa poda kabine dozvoava se nadilaee kabine iznad prilazne
platforme, s tim da pri potpuno sabijenim odbojnicima dizalice na platformi ostane slobodan prostor irok najmae 400 mm. Pri takvom poloaju prilazne platforme vertikalno odstojae izmeu dna kabine i poda
prilazne platforme ne sme biti mae od 100 mm.
lan 55.
Peaka staza sa vie od dve mosne dizalice na zajednikoj dizalinoj stazi i sa kabinama na mostu ili voznom vitlu, po pravilu, izvodi se po
celoj duini kranske staze (galerija).
Upotreba zajednike peake staze za dva susedna poa sa dizalinim
stazama na istoj visini dozvoena je samo ako je obezbeen bezopasan ulazak
u kabine i izlazak iz kabina dizalica.
Prilazna platforma za ulaz u kabinu mosne dizalice koja je sama na
dizalinoj stazi i za prilaz mostu dizalice na elektromotorni pogon sa
upravaem sa poda (bez kabine) moe se postaviti na pogodno mesto du
dizaline staze, na jedan kraj dizaline staze ili uz eoni zid prostorije,
odnosno graevinskog objekta. Prilazne platforme za ulaz u kabine dveju
mosnih dizalica na zajednikoj dizalinoj stazi moraju se postaviti za
393
d:\baci\06
svaku dizalicu posebno, i to na krajevima dizaline staze ili na dva razliita pogodna mesta du dizaline staze.
Sve kabine mosnih dizalica koje se ne mogu napustiti u svakom
trenutku moraju imati lestve napravene od materijala prema lanu 67. ili
ue odgovarajue duine sa vorovima prenika najmae 25 mm koje na jednom kraju ima kuke podesne za privree za zid kabine ili konstrukciju
mosta dizalice.
lan 56.
Opasna mesta na dizalici moraju da se oznae upadivom bojom. Istureni pokretni delovi dizalice (odbojnici, istai pruge, noge portala,
delovi za prihvatae tereta, ela nosaa tokova i dr.) u neposrednoj blizini galerija, peakih staza ili radnih platformi moraju biti obeleeni upadivom bojom u vidu pruga jednake irine poloenih pod uglom od
45o, prema odgovarajuem jugoslovenskom standardu.
lan 57.
Pristupani pokretni i okretni delovi moraju biti zatieni od
sluajnog zahvataa pri radu na dizalici.
Zatitnici od stava 1. ovog lana moraju biti tako ugraeni da u otvorenom poloaju ostaju privreni za kuite. Privree pomou
lanca nije dozvoeno.
lan 58.
Mesta za podmazivae na dizalici moraju biti obeleena crvenom
bojom i pristupana.
lan 59.
Vratila moraju biti dimenzionisana na najvei momenat kod
pokretaa ili koea. Naprezaa u vratilima moraju i kod pokretnog
momenta biti ispod dozvoene granice zamaraa.
lan 60.
Za noee ili vezivae tereta, vuu ili zatezae ureaja dizalice
ili delova dizalice i druge sline svrhe na dizalici i pri radu sa dizalicom smeju se upotrebavati samo elina uad koja u smislu kvaliteta
materijala od kog su izraena, mera i nain izrade ispuavaju uslove
utvrene jugoslovenskim standardima za elinu uad.
elina uad koja se upotrebavaju na dizalici moraju imati dokaz o
kvalitetu.
Dotrajala ili oteena nosea elina uad (pokretna i nepokretna)
na dizalicama, po pravilu, ne smeju se zameniti elinom uadi maih mera
ili slabijih karakteristika. Izuzuzetno, dotrajala ili oteena nosea
elina uad mogu se zameniti elinom uadi maih mera i slabijih
karakteristika samo uz smaene nazivne nosivosti dizalice prema novom
proraunu.
lan 61.
Nosea elina uad na dizalici kojom se prenosi rastopeni ili
uareni metal, odnosno rastopena aka (u livnici, topionici i
vaaonici) moraju imati metalno jezgro. Ako postoji opasnost otapaa
394
d:\baci\06
nazivnog sloja na toj uadi, ona se, po pravilu, tite od neposrednog delovaa zraea visoke temperature i prskaa rastopene mase postavaem
titnika od elinog lima odgovarajue debine i podesnog oblika
(korita ili kupe), sa sjajnom povrinom.
lan 62.
elina uad (nosea, teretna, zatezna i sl.) privruju se za
konstrukciju voznog vitla, odnosno za druge delove dizalice na nain koji
iskuuje mogunost oteea i prekida ueta (elinim ahurama, spojnim naglavcima i dr.)
Kraj noseeg ueta privruje se na buba dizalice, po pravilu,
pomou klina ili elinih konusnih kovanih, presovanih ili livenih
ahura, odnosno na drugi siguran nain.
Upotreba ahura livenih od sivog liva nije dozvoena.
lan 63.
Kao stalna oprema na dizalicama mogu se upotrebavati pokretna
(nosea i vuna) i nepokretna (nosea, zatezna i vodea) elina uad, pouena unakrsno ili istosmerno, gola ili pocinkovana koja svojom jainom
odgovaraju nazivnom optereeu dizalice.
Pokretna elina uad iz stava 1. ovog lana ne smeju se nastavati
upletaem.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, krajevi vunog ueta za pokretae
voznog vitla i uad za sline namene mogu se sastaviti upletaem radi
izrade beskrajnog ueta. Duina upletaa takvog ueta kod uadi prenika do 15 mm mora iznositi najmae 6 m, kod uadi prenika do 19 mm najmae 8 m, a kod uadi prenika do 22 mm najmae 8 m.
lan 64.
elina uad na dizalicama moraju se zameniti ako su dotrajala ili
ako su pod optereeem pala sa doboa ili unice koturae, odnosno
kotura za izravnavae sila i otetila se, odnosno ako se pri pregledu najoteenijeg mesta na duini od jednog koraka utvrdi vie prekinutih ica
nego to je navedeno u tabeli 1:
Tabela 1.
Konstrukcija ueta
unakrsno
poueno
istosmerno
poueno
unakrsno
poueno
istosmerno
poueno
unakrsno
poueno
istosmerno
poueno
18x19=342
istosmerno
poueno
8x37=296
unakrsno
poueno
6x37=222
istosmerno
poueno
8x19=152
unakrsno
poueno
6x19=114
do 6, 3
12
18
22
11
30
15
36
18
iznad 6, 3 do 7, 1
14
20
10
26
13
32
16
38
19
iznad 7, 1
16
24
12
30
15
34
17
40
20
Koeficijent sigurnosti ueta
395
d:\baci\06
elina uad na dizalicama za prenoee rastopenih ili opasnih

materijala moraju se zameniti ako se na najoteenijem mestu na duini od
jednog koraka utvrdi vie od polovine prekinutih ica navedenih u tabeli
1 ovog lana.
Za elinu uad ija konstrukcija i broj ica nisu navedeni u tabeli
1 ovog lana granina vrednost prekinutih ica odreuje se prema koeficijentu sigurnosti ueta na sledei nain:
1) za koeficijent sigurnosti do 6, 3 granina vrednost prekinutih
ica je do 10% ukupnog broja ica;
2) za koeficijent sigurnosti od 6, 3 do 7, 1 granina vrednost prekinutih ica je do 12% od ukupnog broja ica;
3) za koeficijent sigurnosti iznad 7, 1 granina vrednost prekinutih
ica je do 14% od ukupnog broja ica.
Dotrajala elina uad moraju se zameniti i ako je broj prekinutih
ica ispod graninih vrednosti iz tabele I ovog lana ili ispod procenta
iz stava 3. ovog lana ako ukupan broj prekinutih i korodiranih ili istaenih ica na celoj duini ueta dostigne 40% od ukupnog broja ica u
uetu.
lan 65.
Zabraena je upotreba eline uadi sa prelomima ili sa proirenim strukovima, kao i upotreba eline uadi oteene na bilo koji nain.
lan 66.
Pomona nosea sredstva od eline uadi koja se upotrebavaju za
vezivae i veae tereta na kuku dizalice moraju u smislu kvaliteta i
mere ispuavati uslove propisane u lanu 60. ovog pravilnika.
elina uad i veze od eline uadi iz stava I ovog lana moraju se
odravati u ispravnom stau i redovno pregledati.
Pomona nosea sredstva od eline uadi za vezivae i veae
tereta moraju imati oznaku o maksimalnoj nosivosti, broju naprave i datumu
izrade utisnutu na privrenoj ploici, prstenu i slino.
Ako se veze od eline uadi ili pojedina uad za vezivae, odnosno
veae tereta ne upotrebavaju, moraju se drati uredno sloena na
posebnim stalcima ili vealicama i moraju biti zatiena od vlage i praine.
lan 67.
Uad od binih vlakana (kudee, manile, sisla, pamuka i dr.) i uad od
hemijskih vlakana mogu se upotrebavati na dizalicama samo za vezivae
ili veae na kuku dizalice tereta sa ivicama koje ne mogu da otete ue.
Uad iz stava 1. ovog lana smeju se, izuzetno, koristiti kao nosea
(teretna) uad samo na koturai (graevinskoj koturai i sl.) za runo
dizae tereta mase do 500 kg ako ue ima dokaz o kvalitetu i nosivosti.
Veze uadi od binih, odnosno hemijskih vlakana, kao i svako pojedino
ue za vezivae tereta mora imati oznaku dozvoenog optereea (tablicu,
oznaku bojom i sl.)
Pri proraunu nosivosti uadi i st. 1. i 2. ovog lana koeficijent
sigurnosti mora iznositi najmae 10.
396
d:\baci\06
Uad od binih vlakana moraju se uvati na posebnim stalcima ili

vealicama i moraju biti zatiena od vlage i praine. Uad od binih
vlakana izloena vlazi impregniraju se katranom od borovine, karbolom
ili drugim sredstvom za zatitu od truea.
lan 68.
Lanci za noee i vezivae tereta koji se stano upotrebavaju na
dizalicama, pojedinano ili kao veze, moraju u smislu izrade, kvaliteta
materijala, oblika i mera zadovoavati odredbe odgovarajuih jugoslovenskih standarda.
Kalibrisani lanci koji se upotrebavaju kao stalno nosea sredstva
na dizalicama moraju u smislu izrade odgovarati jugoslovenskom standardu
za kalibrisane lance.
Dozvoeno optereee lanaca iz stava 1. ovog lana mora se ispitati
na nain odreen odgovarajuim jugoslovenskim standardima. Izvetaj o
izvrenom ispitivau lanca mora se dostaviti prilikom predaje dizalice.
Lanci koji se stalno upotrebavaju na dizalicama moraju se odravati u ispravnom stau i periodino pregledati i ispitivati probnim
optereeem prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
lan 69.
Koeficijent sigurnosti zavarenih lanaca za noee tereta mora se
odrediti prema uslovima rada dizalice, ali ne sme biti mai od 3 za
dizalice na runi pogon niti mai od 6 za dizalice na motorni pogon, ako se
lanci namotavaju na dobo sa glatkom povrinom.
Koeficijent sigurnosti kaliorisanog lanca ne sme biti mai od 3 za
dizalice na runi pogon niti mai od 8 za dizalice na motorni pogon, ako se
lanac namotava na lananik (kotur sa zupcima).
lan 70.
Dozvoeno optereee lanaca ili veze od lanaca koji se veaju na
kuku dizalice mora biti obeleeno na tablici privrenoj na lanac ili
vezu od lanaca.
Lanci ili veze od lanaca ne smeju se optereivati iznad dozvoenog
optereea, osim pri probnom ispitivau.
lan 71.
Lanac se sme privremeno skratiti samo pomou odgovarajuih elemenata za skraivae lanaca.
Zabraeno je skraivae lanca vezivaem u vorove ili spajaem lanaka pomou vijaka.
Nastavae kratkog ili oteenog lanca vri se prema jugoslvoenskim standardima za lance.
lan 72.
Pri viestrukom omotavau lanaca oko tereta, delovi istog lanca
(namotaji) moraju se nalaziti to blie jedan drugom. Lanci se moraju
zatititi od otrih ivica tereta drvenim ili zaobenim elinim podmetaima.
397
d:\baci\06
Pri nepovonim uslovima rada (esta udarna optereea, rad na

temperaturi nepsoredne okoline vioj od + 100 oS ili nioj od 10 oS,
esta granina optereea i sl.) korisno optereee lanca ili veze od
lanaca ne sme prelaziti polovinu dozvoenog optereea predvienog za
upotrebu lanca pod normalnim uslovima.
Lanci koji se stalno upotrebavaju na dizalicama moraju se odravati i popravati prema jugoslovenskim standardima za lance i uputstvu
proizvoaa.
lan 73.
Pomona nosea sredstva (alke, prelazne karike, prstenovi, uke, traverze i sl.) koja se koriste na dizalicama za prenoee tereta moraju na
vidnom mestu imati oznaku nosivosti, odnosno tablicu sa oznakom nosivosti i oznaenu sopstvenu masu.
Pomona nosea sredstva iz stava 2. ovog lana koja su izraena od kovanog elika i koja spadaju u stalnu opremu dizalice moraju se odravati i
popravati prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
lan 74.
Dozvoeno optereee veze od lanaca ili uadi od dve grane mora se
smaiti zavisno od veliine ugla izmeu te dve suprotne grane veza. Smaee nosivosti u odnosu na dozvoeno optereee zatezaem iznosi:
1) ako je ugao izmeu dve suprotne grane lanca oko 60o... 15%;
2) ako je ugao izmeu dve suprotne grane lanca oko 90o... 30%;
3) ako je ugao izmeu dve suprotne grane lanca do 120o... 50%.
Za vezu od lanaca ili uadi koji nisu navedeni u stavu 1. ovog lana
dozvoeno optereee se proraunava.
Zabraena je upotreba veze od lanaca ili uadi sa uglom veim od 120o
izmeu dve suprotne grane lanaca.
Veze iz stava 1. ovog lana mogu se veati na kuku dizalice samo
pomou alki, prelaznih karika, uki i sl. izraenih prema odgovarajuim
lan 75.
Pete na krajevima elinog ili vlaknastog ueta mogu se izraivati
upletaem pojedinih strukova ueta, a kod elinog ueta i na drugi
nain prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
Upletae eline uadi radi izrade peti obavaju samo lica
posebno struno osposobena za taj posao.
lan 76.
Kuke za veae tereta na dizalicama izrauju se prema odgovarajuim
Svaka kuka na dizalici mora imati dokaz o kvalitetu koji daje proizvoa.
Kuke na dizalicama kod kojih postoji opasnost od ispadaa noseeg
sredstva iz otvora kuke (pomonog ueta, lanca, veza, zaveenih grabilica,
metalnih sudova, magneta i sl.) moraju na pogodan nain (automatskim zatvaraem, posebnom kukom i sl.) biti obezbeene od ispadaa.
398
d:\baci\06
Na lukim, graevinskim, kabl-dizalicama sa kukom i mobilnim

dizalicama mora postojati obezbeee od ispadaa noseeg sredstva iz
otvora kuke prema stavu 3. ovog lana.
lan 77.
Prenik unice i profil leba utvreni su odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
Unice za tee vrste pogona (za treu pogonsku klasu i vie) ne smeju
biti od sivog liva.
3. Elektrine instalacije
lan 78.
Elektrina instalacija dizalice mora ispuavati i uslove utvrene
odgovarajuim jugoslovenskim standardima i propisima o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona do 1000 V.
lan 79.
Radi rukovaa i upravaa rasklopnim i razvodnim ureajima,
hodnici dizalica moraju biti visoki najmae 1, 8 m i iroki najmae 0, 4 m.
Ako zbog konstrukcionih razloga nije mogua visina od 1, 8 m, ona moe
biti i 1, 4 m, ali se pri tom irina hodnika mora poveati za najmae 0, 7 m.
Ako se hodnici za rukovae u kutijastim nosaima suze poprenim
zidovima za ojaae, onda otvori u ima moraju biti visoki najmae 1, 0 m i
iroki najmae 0, 6 m.
lan 80.
Nenamerno pokretae pogona dizalice pri uspostavau napona
posle egovog nestanka ili posle ukuivaa rasklopnog aparata za prikuivae na mreu (dizalinog prekidaa ili dizaline sklopke) mora se
spreiti (npr. elektrinom blokadom, mehanikim vraaem mehanizma za
ukuivae u iskueni poloaj i sl.).
lan 81.
Rasklopni aparati se moraju tako postaviti da su radovi na ihovom
odravau, posebno na proveravau ihovog dejstva mogui bez opasnosti.
Kod dizalica se mogu koristiti svi rasklopni aparati, ukuujui i
kontaktore.
lan 82.
Glavni klizni vodovi ili glavni pokretni prikuni vodovi
dizalice moraju se iskuivati rasklopnim aparatima za prikuivae na
mreu (najmae sklopkom) uz potpuno iskuivae svih neuzemenih provodnika.
Umesto rasklopnog aparata za prikuivae na mreu moe se
koristiti spojnica za mreu (utika i prikunica) pod uslovom da spojnica podnosi iskuivae pod optereeem do 16 A ili da je blokirana
tako da se utika ne moe izvui pod optereeem.
399
d:\baci\06
lan 83.
Rasklopni aparati za prikuivae na mreu moraju se nalaziti na
lako pristupanim mestima na prilazima dizalice tako da se mogu brzo
iskuiti, direktno ili dainskim upravaem.
Kod portalnih dizalica sa pokrivenim kliznim vodom ili pokretnim
prikunim vodom rasklopni aparat za prikuivae na mreu na prilazima dizalice ne mora se postaviti ako se dizalica moe iskuiti pod
optereeem sa peake staze portalne dizalice.
lan 84.
Ako se klizni vodovi napajaju na vie mesta, svako mesto napajaa
mora imati svoj rasklopni aparat za prikuivae na mreu, a svi ovi aparati se moraju istovremeno automatski iskuivati u sluaju da se bilo
koji od ih iskui.
Ako se klizni vodovi napajaju na vie mesta, oni se ponovo mogu
ukuiti samo sa jednog mesta, sa kojeg je vidiv najvei deo kliznih vodova.
Ponovno ukuivae sa samo jednog mesta ne mora se predvideti ako
rasklopni aparati za prikuivae na mreu imaju blokadu ponovnog
ukuivaa.
lan 85.
Rasklopni aparati za prikuivae na mreu, ihovi komandni ureaji i ihov poloaj iskueno moraju se kao takvi oznaiti.
Rasklopni aparati za prikuivae na mreu i komandni ureaji
moraju se zakuavaem obezbediti od sluajnog i neovlaenog ukuivaa.
Za dizalice na gradilitima kao rasklopni aparat za prikuivae
na mreu moe se koristiti glavni rasklopni aparat u rasklopnom ili
razvodnom bloku, pod uslovom da je taj glavni rasklopni aparat zakuavaem obezbeen od sluajnog i neovlaenog ukuivaa.
lan 86.
U posebnim sluajevima (npr. kod postavaa dva sistema glavnih kliznih vodova koji se koriste za napajae dizalice prema izboru ili kod
podele jednog glavnog kliznog voda na elektriki razdvojene odeke) moe
se, zbog prilagoavaa lokalnim uslovima, odstupiti od odredaba l. 82. do
85. ovog pravilnika ako se odgovarajua bezbednost osigura na drugi pouzdan
nain.
lan 87.
Svaka dizalica mora biti opremena rastavaem koji rastava
postrojea od glavnog kliznog voda ili savitivog glavnog prikunog
voda.
Rastavai se moraju zakuavaem obezbediti od sluajnog i neovlaenog ukuivaa. Odspojivi oduzima struje smatra se rastavaem ako u
otvorenom poloaju obezbeuje rastavni razmak.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, rastava se ne postava ako
se ime napaja samo jedna dizalica kojom se rukuje sa poda ili ako je
dizalina sklopka postavena elektriki neposredno iza oduzimaa struje
glavnog kliznog voda, a ima osobine rastavaa.
400
d:\baci\06
lan 88.
Na dizalici mora postojati najmae jedna dizalina sklopka pomou
koje se mogu zaustaviti sva kretaa dizalice, osim kod dizalica kod kojih
postoji samo elektromotorni pogon za ureaj za dizae (sve vrste pogona,
osim runog pogona) i kod oveenih vitlova kojima se uprava sa poda, a
voa vitla se obava runo ili motorom snage do 500 W.
Dizalina sklopka mora iskuivati sve neuzemene provodnike
glavnog strujnog kola za pokretae dizalice i mora se zakuavati u poloaju iskueno.
Prikuak elektrinih ureaja za drae tereta koji se ne moe
drati u beznaponskom stau (npr. elektromagneta) mora biti ispred
dizaline sklopke.
lan 89.
Posebna strujna kola koja ne smeju biti iskuena pri radu na odravau ili popravkama postavaju se tako da je ihovo napajae nezavisno
od kliznih vodova ili kliznih prstenova.
Posebnim strujnim kolima iz stava 1. ovog lana napajaju se prikunice i rasveta, zagrevae i ventilacija, ugraeni liftovi, liftovi i dizalice za popravke, elektrini ureaji i slino.
Posebna strujna kola bezbednosnog malog napona prikuuju se ispred
rastavaa.
Posebna strujna kola koja nisu bezbednosnog malog napona moraju se
prikuiti preko drugog rastavaa, koji se mora obezbediti od sluajnog i
neovlaenog ukuivaa. Strujno kolo se moe elektrino razdvojiti od
mree.
lan 90.
Poseban klizni vod ili poseban klizni prsten mora se koristiti kao
zatitni provodnik dizalice kada se energija dovodi pomou kliznih
vodova ili kliznih prstenova. Nosa kliznih vodova ili kliznih prstenova
zatitnog provodnika mora se jasno razlikovati od drugih nosaa.
Klizni vod za zatitni provodnik ne sme tokom normalnog pogona
provoditi struju. Ne zahteva se polagae na izolatore kliznog voda koji je
zatitni provodnik.
lan 91.
Dizalica koja se napaja preko kliznog voda mora biti povezana sa
zatitnim provodnikom preko klizne papuice. Za ovu svrhu se ne smeju
koristiti vaci, koturovi i sl.
Oduzima struje zatitnog provodnika mora da bude takav da se ne
moe lako zameniti drugim oduzimaem struje.
lan 92.
Klizni vodovi se moraju poloiti ili zatititi tako da pri peau
ili obilaeu (npr. prelazi preko staze dizalice i platforme iznad
nosaa dizalice, ukuujui prilaze) postoji najmae zatita od
direktnih dodira prema lanu 52. ovog pravilnika, dok je najmaa vrednost
dohvata ruke nadole 0, 1 m.
26
401
d:\baci\06
Klizni vodovi moraju da budu postaveni ili zatieni tako da ih

sredstva za noee i dizae tereta kada se klate ne mogu dotai.
Klizni vodovi preseka ispod 25 mm Cu i iznad 150 mm Cu moraju biti
strujne ine.
Klizni vodovi preseka od 25 mm Cu do 150 mm Cu mogu biti i ice.
lan 93.
Najmai razmaci izmeu delova pod naponom i uzemenih delova pri
prinudnom voeu oduzimaa struje po kliznom vodu ne smeju biti ispod 1
mm, to se moe obezbediti (npr. kolicima oduzimaa struje ili konstrukcijom dizalice).
Kod fabriki izraenih i ispitanih dizalica radnog napona do 500
V razmak izmeu delova pod naponom i uzemenih delova ne sme biti mai
od 6 mm.
lan 94.
Ako voee oduzimaa struje po kliznom vodu nije prinudno, razmaci
izmeu delova pod naponom i uzemenih delova ne smeju biti mai od 1 mm
ako su oduzimai odvojeni od kliznog voda (to je u praksi mogue usled
ihaa oduzimaa struje ili kretae dizalice sa oduzimaima u odnosu na
klizni vod).
lan 95.
Ako je klizni vod klizna strujna ina, razmak izmeu potpora ne sme
biti vei od 2,5m. Ako je klizni vod okrugla ili profilisana ica, a
dizalica ima raspon kliznog voda do 12 m potpore se ne moraju postaviti.
Za dizalice sa veim rasponom kliznog voda od 12 m razmak potpora ne
sme biti vei od 8 m.
Za klizne vodove sa automatskim zatezaem dozvoavaju se vei
razmaci izmeu potpora pod uslovom da su npr. ugib, otklon usled pritiska
vetra i dr. najmae jednaki odgovarajuim vrednostima kliznog voda koji je
vrsto zategnut na potporama razmaka od 8 m.
lan 96.
Izolatori moraju biti od keramikog ili emu odgovarajueg glatkog
materijala.
Izolator kliznog voda mora imati puznu stazu najmae 60 mm.
U oteanim uslovima (npr. u prostorijama sa agresivnom atmosferom
ili gde postoji opasnost od taloea (skupaa) provodive praine ili
u kanalima kliznih vodova) puzne staze se ne smeju smaiti ispod 60 mm.
Kod prostorno tedive izvedbe kliznog voda (npr. mali klizni vod)
puzna staza mora biti najmae 30 mm, pod uslovom da se odgovarajuim
posebnim merama (kao to je npr. pokrivae vodova) sprei smaee puznih
staza usled taloea praine ili vlage.
lan 97.
Pomerivi prikuni vodovi dizalice moraju se postaviti i voditi
tako da se spree oteea koja mogu nastati pomeraem.
Pomerivi prikuni vodovi biraju se prema vrsti rada i naprezaa
i moraju biti savitivi kablovi za prenosna troila sa izolacijom i pla-
402
d:\baci\06
tom od gume, tako da je dozvoena upotreba kabla najlake izrade koji

odgovara tipu GN-50. Kod veih mehanikih optereea ili za prikune
vodove koji kliu po zemi moraju se izabrati odgovarajui specijalni
kablovi.
lan 98.
Ureaji koji spreavaju povlaee pomerivih prikunih vodova po
zemi (npr. doboi, gusenice, lanci i dr.) moraju se konstruisati i izvesti
tako da unutrai prenik savijaa kabla na svim mestima na kojima se
kabl savija tokom normalnog rada ne bude mai od 10-struke vrednosti prenika kabla za kablove spoaeg prenika do 21,5 mm. Za kablove spoaeg prenika veeg od 21,5 mm najmai dozvoeni unutrai prenik
savijaa kabla je 12,5-struka vrednost spoaeg prenika kabla.
Na kablovskim kolicima najmaa dozvoena vrednost unutraeg
prenika savijaa kablova spoaeg prenika do 8 mm je 6, 3-struka vrednost spoaeg prenika kabla, za kablove spoaeg prenika iznad 8
mm do 12,5 mm je 8-struka vrednost spoaeg prenika kabla, a za kablove
spoaeg prenika iznad 12,5 mm je 10-struka vrednost spoaeg prenika kabla.
Za velika ubrzaa ili usporea, veliki broj ciklusa i sl. projektom
se moraju odrediti odgovarajue mere, s tim da je najmaa vrednost unutraeg prenika savijaa kabla 10-struka vrednost spoaeg prenika
kabla.
Pri korieu posnatih kablova debina kabla mora odgovarati
spoaem preniku kabla.
Pravi deo kabla izmeu dve krivine kod savijaa u obliku slova S
mora biti jednak najmae 20-strukoj vrednosti spoaeg prenika kabla.
lan 99.
Trajno optereee zatezaa kablova ne sme biti vee od 20 N/mm svedeno na ukupni presek bakrenih faznih provodnika kabla. Zatitni provodnik i/ili neutralni provodnik se mogu uraunati u ukupan presek ako
imaju isti presek kao fazni i ako nisu podeeni.
lan 100.
Dobo za namotavae pomerivih prikunih vodova mora se
automatski namotavati.
Presek provodnika kabla koji se namotava na dobo mora se odabrati
tako da ne doe do prekoraea dozvoenog zagrevaa provodnika kada je
kabl potpuno namotan i strujno optereen.
lan 101.
Za stalno polagae vodova kablovi se koriste prema uslovima koji
vladaju u svakom konkretnom sluaju (npr. u oteanim uslovima rada koriste
se kablovi tipa PP 41).
Ako se koriste kablovi sa izolacijom i platom od gume, oni ne smeju
biti lake izrade od kablova tipa GG/J, a kablovi sa izolacijom i platom
od PVC ne smeju biti lake izrade od kablova tipa PP/J.
26*
403
d:\baci\06
Za vee dizalice gde ne postoji poseban razlog za mehaniku zatitu,

za osnovni tip kabla ne smeju se koristiti kablovi lake izrade od kablova
tipa PP/OO.
lan 102.
Na otvorenom prostoru kablovi se mogu polagati na obujmice po
konstrukciji dizalice.
lan 103.
Ako se konstrukcija dizalice koristi kao zatitni vod, onda se mora
obezbediti:
a) neposredna veza konstrukcije dizalice i oduzimaa struje
zatitnog provodnika, ako se energija dovodi pomou kliznog voda;
b) prikuak zatitnih provodnika elektrinih pogonskih sredstava
sa konstrukcijom tako da se ostvari dopunska provodna veza (npr. savitivim bakarnim provodnicima sa kablovskim stopicama) ili da se elektrina
pogonska sredstva dobro uvrste vijcima za konstrukciju (npr. elastinim
podlonim ploicama, lepezastim podlonim ploicama i dr.).
lan 104.
U upravake lance pomou kojih se dizalicama rukuje sa poda moraju
se ugraditi izolatori (neposredno iznad dohvata ruke ili, ako je lanac kratak, u blizini egovog goreg uvrea) ili se mora upotrebiti gajtan za
rukovae od izolacionog materijala.
Upravaki lanci i gajtani iz stava 1. ovog lana moraju iznad
rukohvata imati voice kako bi se izbeglo upredae.
Dizalice kojima se rukuje sa poda moraju se automatski zaustaviti ako
se ureaj za upravae pusti iz ruku, osim dizalica kod kojih se ureaji za
upravae nalaze na stabilnim pultovima.
4. Ostala oprema za dizalice

lan 105.
Dizalice na elektromotorni pogon moraju imati sigurnosne ureaje za
automatsko zaustavae pogona iskueem struje (kraji iskuiva
granina sklopka), i to na mehanizmu:
1) za dizae tereta kod svih tipova dizalica:
2) za vou dizalice i voznog vitla ako ihova nazivna brzina voe
prelazi 32 m/min; za dizalice i vozna vitla koja prenose usijane ili rastopene metale ovaj ureaj se mora ugraditi bez obzira na brzinu kretaa
dizalice ili voznog vitla;
3) za dizae kraka (dizalice sa nagibnim krakom);
4) za ograniee bilo kog drugog kretaa dizalice, odnosno delova
dizalice ako neblagovremenim ogranieem ihovog kretaa moe doi do
udesa na dizalici.
Ureaji iz stava 1. ovog lana moraju biti podeeni tako da omogue
kretae u suprotnom smeru.
Odredbe ovog lana ne odnose se na montane igle i mosne dizalice
kod kojih je koee mosta na kraju dizaline staze obezbeeno na drugi
404
d:\baci\06
nain (podizaem ina i sl.), kao ni na male kompaktne dizalice nosivosti

do 2 t kod kojih se na mehanizmu dizaa moe upotrebiti i drugi sigurnosni
ureaj (automatska spojnica bez iskuea elektrine struje i sl.), koji
mora posedovati dokaz o funkcionalnom ispitivau.
lan 106.
Granina sklopka (kraji iskuiva) na mehanizmu za dizae tereta
na dizalici bilo kog tipa mora biti podeena tako da je u stau da zaustavi
neoptereeno zahvatno sredstvo dizalice na odreenom odstojau od gore
ivice zahvatnog sredstva, od branika vitla ili kotura za izravnavae, odnosno vodeeg kotura. To odstojae ne sme biti mae od:
1) 100 mm kod svih tipova vitlova;
2) 300 mm kod ostalih dizalica, osim kod kabl-dizalice;
3) 1000 mm kod kabl-dizalica.
Granina sklopka (kraji iskuiva) voe mora biti podeena
tako da iskui pogon elektromotora kako bi dizalica i u neoptereenom
stau dola do odbojnika bez udara u ih.
lan 107.
Dizalice svih tipova kod kojih preoptereee dovodi do preturaa
dizalice moraju imati pokaziva ugla nagiba kraka ili dohvata i u emu najveeg dozvoenog optereea i rasklopni ureaj (automatski iskuiva)
koji spreava preoptereee dizalice.
Pokazivai moraju biti lako uoivi sa radnog mesta dizaliara.
Rasklopni ureaj (automatski iskuiva) mora spreiti podizae
tereta i poveae dohvata ili iskuiti pogon dizaa i pogon promene
dohvata.
Ako rasklopni ureaj (automatski iskuiva) iskuuje pogon
dizaa i pogon pomeraa dohvata, mora se omoguiti premoee iskuivaa radi sputaa tereta na tlo, odnosno smaee dohvata. Ureaj za premoee mora biti zakuan.
Ako dizalica ima dve ili vie karakteristika nosivosti, dozvoena
je ugrada samo jednog rasklopnog ureaja (automatskog iskuivaa) na onu
nosivost sa kojom dizalica trenutno radi.
lan 108.
Ako pretovarni mostovi i kabl-dizalice sa pogonom kretaa mosta
ili mainskih kuica bez pomoi transmisije i sa jednim od noseih stubova na zglobu nemaju automatski ureaj za izravnae iskoea mosta,
odnosno noseeg ueta, oni moraju imati graninik za iskuee pogona
kretaa kad ugao iskoea mosta, odnosno ueta izmeu stubova prelazi
dozvoenu granicu odreenu proraunom u projektu.
Graninik iz stava 1. ovog lana na dizalici mosnog tipa sa odvojenim
pogonom za vou mosta mora se postaviti samo ako je to, zavisno od
prostorne krutosti konstrukcije, predvieno projektom dizalice.
405
d:\baci\06
lan 109.
Dizalice smetene na otvorenom prostoru (npr. mosna, portalna,
poluportalna, graevinska stubna, pretovarni most, kabl-dizalica i dr.)
moraju se zatititi od udara groma.
Zatita od groma na dizalicama iz stava 1. ovog lana mora odgovarati
propisima o tehnikim normativima za gromobrane.
Dizalice na elektrini pogon iz stava 1. ovog lana u TT sistemu
(razvodni sistem kod koga je radno uzemee odvojeno od zatitnog uzemea) smatraju se zatienim od udara groma ako imaju najmae dva odvojena uzemivaa sa dva zemovoda od neizolovane i vrue pocinkovane
gvozdene ice ili vrue pocinkovane gvozdene trake. Presek zemovoda ne
sme biti mai od 50 mm pri polagau van zeme, odnosno ne mai od 100
mm pri polagau u zemu.
Dizalice na elektrini pogon iz stava 1. ovog lana u TN sistemu
(razvodni sistem kod koga su zatitni provodnik i neutralni provodnik
spojeni) smatraju se zatienim od udara groma ako se ine spoje sa uzemivaem najmae na dva mesta koloseka sa dva zemovoda od neizolovane i
vrue pocinkovane gvozdene ice ili vrue pocinkovane gvozdene trake.
Presek zemovoda ne sme biti mai od 50 mm pri polagau van zeme,
odnosno ne mai od 100 mm pri polagau u zemu.
Pojedinani delovi dizalice koji nisu spojeni zavarivaem ili
prilagoenim vijcima sa tesnim nasedom, radi zatite od udara groma,
moraju se spajati galvanskom vezom od vrue pocinkovane trake sa najmaim
presekom od 50 mm. Tokovi dizalice ne smatraju se pouzdanom galvanskom
vezom, pa je u tom sluaju obavezna elina etka ili klizne papue koje pod
pritiskom dodiruju glavu ine. Sve ove veze moraju biti najmae duple.
lan 110.
Svaka pokretna dizalica, kojom se uprava iz kabine ili dainskim
upravaem, mora imati sredstvo za davae zvunih signala (tramvajsko
zvonce, sirenu, trubu i sl., ) radi upozorea na opasnost pri dizau, prenoeu, odnosno sputau tereta iznad ih, odnosno u ihovoj neposrednoj
blizini.
Zvuni signal iz stava 1. ovog lana mora se jasno uti u manipulacionom prostoru dizalice.
lan 111.
U kabini dizalice moraju biti postaveni runi aparati za gaee
poara i uputstvo za rukovae dizalicom sa opisom radi koje nisu
dozvoene.
lan 112.
Na dizalici ili voznom vitlu moraju se ugraditi oslonci radi spreavaa pada u sluaju loma tokova, odnosno osovina tokova. Rastojae
izmeu doih ivica oslonaca i povrine kotraa ine ne sme biti vee
od 25 mm.
Oslonci iz stava 1. ovog lana moraju biti konstruisani i za nosa
tokova privreni tako da mogu drati most, postoe ili vozno vitlo i
pod najveim dozvoenim optereee dizalice, ukuujui i ispitno optereee.
406
d:\baci\06
lan 113.
Pokretne dizalice sa kolosekom na tlu moraju imati ista za uklaae stranih predmeta sa ina voznih staza.
Dizalice sa kolosekom iznad tla i ihova vozna vitla moraju imati
ista samo ako na ine pada materijal iz tehnolokog procesa.
lan 114.
Krajevi staza pokretnih dizalica i voznoga vitla na motorni pogon, sa
kolosekom poloenim iznad tla ili na tlu, moraju imati vrste metalne ili
armirane betonske branike.
Branici iz stava 1. ovog lana moraju biti projektovani i izraeni
tako da mogu izdrati udar pokretne mase dizalice ili voznog vitla optereenog najveim dozvoenim optereeem pri voi s nazivnom brzinom.
Pri proraunu udarne sile dizalica opremenih graninom sklopkom
(krajim iskuivaem) brzina voe moe se smaiti najvie na polovinu nazivne brzine dizalice ili voznog vitla.
Branici na dizalinim stazama dizalica privruju se, po pravilu,
za nosa dizaline staze po kojoj se dizalica kree, odnosno za zid ili stub
graevinskog objekta ili za ine koloseka, ako je takav nain privrea proraunom dokazan kao siguran.
Branici ili eoni nosai dizalice, odnosno voznog vitla na motorni
pogon moraju imati elastine odbojnike.
lan 115.
Na krajevima staze pokretnih dizalica ili voznih vitala na runi
pogon, na inama moraju biti ugraeni zaustavai za ograniee voe.
lan 116.
Ako na istoj pruzi rade dve ili vie dizalica, odnosno dva ili vie
voznih vitala, svaka dizalica, odnosno svako vozno vitlo mora imati elastini odbojnik na strani meusobnog sudaraa.
Ako je brzina dizalice ili voznog vitla iz stava 1. ovog lana vea od
50 m/min, oni moraju imati ureaj za iskuee voe koji spreava ili
smauje jainu sudara.
lan 117.
Protivtegovi i balast moraju biti privreni za noseu konstrukciju dizalice i obezbeeni od spadaa sa dizalice.
Ako se kao balast na dizalici koristi materijal u rasutom stau, on
mora biti smeten u vrstom, zatvorenom i plombiranom metalnom sanduku.
Sanduk mora biti izraen tako da je za vreme atmosferskih nepogoda
nemogue prodirae vode u ega i gubitak ili poveae teine balasta.
Upotreba peska za balast na graevinskoj stubnoj dizalici dozvoena je
samo u hermetiki zatvorenom i plombiranom metalnom sanduku ili kesonu.
Skidajui protivtegovi moraju imati oznaku veliine mase.
lan 118.
Pod dizalinom stazom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se
nosa (elini profili, betonske grede i sl.), odnosno podloga (zemana
407
d:\baci\06
ili betonska sa drvenim, elinim ili betonskim pragovima) zajedno sa

kolosekom i priborom za meusobno spajae i privrivae ina za
nosa, odnosno podlogu.
Nosai ina, odnosno podloga koloseka moraju da budu izgraeni i
postaveni prema tehnikim proraunima i montanim crteima sa
naznakom dozvoenih odstupaa (tolerancije) kod onih elemenata kranskih
staza (meusobno rastojae ina, poprena i uzduna horizontalnost koloseka, izvijae i ugib nosaa i dr.) koji obezbeuju sigurnost rada dizalice.
Odstupaa dizalinih ina i/ili staza moraju biti u okviru
dozvoenih vrednosti navedenih u tabeli 2, a za visee dizalice u okviru
dozvoenih vrednosti navedenih u tabeli 3 ovog pravilnika. O odstupaima dizalinih ina ili staza mora postojati dokaz (npr. geodetski snimak i slino).
Tabela 2. Dozvoena odstupaa dizalinih ina, u mm
VRSTA DIZALICE
VRSTA ODSTUPAA
Mosna
Odstupae raspona, L
L<5m
L = 5 do 32 m
L > 32 m
10
Odstupae ine od prave

linije na duini 40 m
Odstupae visina gorih
ivica ina u poprenom
preseku staze, s obzirom na
raspon staze, L
Odstupae dizaline ine

na sastavu
S krakom
6
5
10
10
15
10
20 do 25 (pod
optereeem za
irinu
koloseka
2, 5 do 6 m)
15
20 do 25 (pod
optereeem za
irinu
koloseka
2, 5 do 6 m)
40
20
40
L<5m
8
12
L > 32 m
15
10
Odstupae visine gore

ivice ine (u uzdunom
preseku) na susednim stubovima pri rastojau stubova,
B
Portalna
15
L = 5 do 32 m
Dozvoeni uspon ine u

uzdunom pravcu na
duini od 10 m
Stubna
B 10 m
10
B > 10 m
0, 01 % B ali ne vie od 15 mm
po visini
po irini
Tabela 3. Dozvoena odstupaa staza viseih dizalici, u mm

VRSTA VISEIH
DIZALICA
Odstupae gorih ivica

doeg pojasa staze u
poprenom preseku pri
rasponu, L
Visinsko odstupae doih ivica

susednih nosaa staze u poprenom
preseku
na osloncima
izmeu oslonca
Odstupae grede od
uzdune projektovane ose
Visee dizalice na dva

ili vie oslonaca
L/1500
10
Visee dizalice sa spojnicama na mestu sueavaa staza
L/1500
408
d:\baci\06
lan 119.
Tip ine koloseka za kretae mosta, vitla (make) i postoa ili
stuba dizalice mora da odgovara proraunatom pritisku po toku dizalice.
ine moraju da budu postavene i privrene za nosa, odnosno
podlogu kranske staze tako da je nemogue ihovo bono i vertikalno pomerae pri prolazu dizalice pod punim optereem.
Osnovni tehniki podaci o koloseku (inama, nosaima ina, pragovima, kolosenom priboru i dr.) za dizalice koje se kreu po inama poloenim na kranske staze na visini ili na tlu, a naroito za graevinske
pokretne dizalice koje se esto premetaju (graevinske stubne kabl-kranove i druge dizalice) moraju da se unose u matinu kigu.
lan 120.
ine koloseka stubnih graevinskih dizalica moraju se polagati na
podlogu prethodno dobro izravnatu (nivelisanu) i nabijenu na nain
odreen proraunom i crteima kojima je proverena stabilnost koloseka
od prevrtaa i ugibaa.
ine koloseka iz stava 1. ovog lana moraju biti postavene na gradilite da ne bi dolo do klizaa terena zbog blizine temene jame objekta
ili se temena jama objekta mora obezbediti od klizaa terena.
lan 121.
Drveni pragovi moraju biti izraeni od zdravog i tvrdog graevinskog
drveta (bor, jela, hrast, bukva i dr.), iroki najmae 240 mm i visoki
najmae 160 mm.
Duina pragova mora biti takva da krajevi praga sa spoae strane
koloseka prelaze ine sa obe strane najmae za po 300 mm.
lan 122.
ine se za drvene pragove privruju, po pravilu, kolosenim
priborom (vezicom, tirfonom, inskim ekserima, rebrastim, nateznim i
obinim podlonim ploicama i dr.), koji mora odgovarati tipu ine i
jugoslovenskim standardima za postrojea inskog saobraaja.
ine se spajaju metalnim ploicama sa obe strane vertikale ine, i
to neposredno iznad praga. Po pravilu, spoj se izvodi kosim rezom ina.
Ako se ine koloseka stubnih graevinskih dizalica polau na
polupragove ili na posebne betonske stope, mora se onemoguiti meusobno
pomerae polagaem najmae tri produena praga u jednu deonicu koloseka
(12 do 15 m) ili postavaem vrstih elinih zatega. Pri izgradi koloseka za portalnu dizalicu ili drugu dizalicu sa stalnim kolosekom poloenim na tlo i sa odstojaem izmeu ina veim od 5 m ne moraju se postavati
vrste eline zatege izmeu ina ako je bono pomerae ine onemogueno na drugi nain (betonskim nosaima, betonskim stopama sa utorom i
sl.).
ine kvadratnog oblika spajaju se privrivaem na dou plou.
Na dilatacionim spojevima mora se omoguiti pomerae ine samo u
uzdunom pravcu.
409
d:\baci\06
lan 123.
Posle polagaa ina koloseka na pragove ili polupragove prostor
izmeu pragova, odnosno polupragova mora se popuniti tucanikom, unkom ili peskom.
5. Montana dizalica
lan 124.
Dizalica se montira prema crteima proizvoaa, a specifine i
sloene dizalice i prema projektu montae.
Projekt montae iz stava 1. ovog lana sadri:
1) tehniki opis montae i plan izvoea radova na montai:
2) izvod statikog prorauna u uslovima montae dizalice;
3) projekt montane skele (statiki proraun i odgovarajue crtee)
ako se dizalica montira pomou skele.
Montaa eline konstrukcije dizalice mora odgovarati propisima
o tehnikim normativima za montau elinih konstrukcija.
Zatita od korozije dizalice i enih delova odreuje se projektom
dizalice.
6. Pregledi i ispitivaa dizalice

lan 125.
Dizalica, eni delovi i oprema podleu pregledima i ispitivaima
pre putaa u rad (prvi pregled i ispitivae), pregledima i ispitivaima
u odreenim vremenskim intervalima i vanrednim pregledima i ispitivaima.
Pregledi i ispitivaa u odreenim vremenskim intervalima su:
dnevni, nedeni, meseni, godii i generalni.
Pregled i ispitivae dizalice, enih delova i opreme, pored rokova
navedenih u stavu 2. ovog lana, mogu se vriti i u drugim rokovima, zavisno
od pogonske klase dizalice, uslova pod kojima dizalica radi, uputstva proizvoaa dizalice, potreba i drugih okolnosti koje mogu uticati na sigurnost rada dizalice, enih delova i opreme.
Pregled i ispitivae dizalice mora se obaviti nakon dokaza statike
stabilnosti dizaline staze i dobijaa geodetskog snimka koloseka
dizalice.
lan 126.
O izvrenom pregledu i ispitivau pre putaa u rad dizalice (prvi
pregled i ispitivae) daju se izvetaj i potvrda koji ine sastavni deo
matine kige dizalice.
Rezultati mesenih, godiih i vanrednih pregleda i ispitivaa upisuju se u kontrolnu kigu dizalice.
O izvrenom generalnom pregledu i ispitivau izdaje se izvetaj i
rezultati se upisuju u kontrolnu kigu dizalice.
410
d:\baci\06
lan 127.
Pregled i ispitivae dizalice, enih delova i opreme pre putaa u
rad (prvi pregled i ispitivae) vri se kod dizalica koje se isporuuju u
kompletnom obliku odmah posle zavrene izrade, odnosno pre isporuke i
kod dizalica koje se ugrauju u objekte ili koje se zbog sloenosti, odnosno
glomaznosti konstrukcije mogu kompletirati tek na mestu koriea
posle zavrene montae, a pre putaa u rad.
lan 128.
Dnevnim pregledom i ispitivaem ispravnosti dizalice, enih
delova i opreme utvruje se, po pravilu, sledee:
1) da li je vozna staza slobodna (pregled obe ine);
2) da li ispravno radi konica na pogonskom mehanizmu za pokretae
mosta, za pokretae voznog vitla i za dizae tereta;
3) da li su nosiva sredstva ispravna (vizuelni pregled kuke i ueta);
4) da li je rasklopni aparat ispravan (zatvoren, neoteen itd.);
5) da li su ispravni elektrini klizni vodovi (da li na vodovima ili u
ihovoj neposrednoj blizini ima promena, lomova usled pada nekog
predmeta, velikog iskrea itd.);
6) da li dizalina sklopka u kabini pravilno iskuuje i ukuuje
struju;
7) da li funkcionie hidraulina i pneumatska instalacija;
8) da li je ispravan ureaj za osigurae dizalice od pokretaa vertom;
9) da li su ispravne granine sklopke (kraji iskuivai) ugraene
za ograniee pojedinih kretaa;
10) da li je ispravno dugme za brzo iskuee u nudi svih pogona
dizalice;
11) da li je ispravan sistem za podmazivae i da li su pritegnute
mazalice;
12) da li je mobilna dizalica postavena u granicama dozvoenog nagiba;
13) da li kod mobilnih dizalica ispravno radi ureaj za sputae,
dizae i fiksirae kraka;
14) da li ureaj za otvarae i zatvarae grabilice radi ispravno;
15) da li ureaji za prenos tereta pomou nosivog elektromagneta rade
ispravno.
lan 129.
Nedeni pregled i ispitivae dizalice, enih delova i opreme,
pored pregleda i ispitivaa propisanih lanom 128. ovog pravilnika,
sastoji se, po pravilu, od:
1) pregleda staa uzemea i ispravnosti vodova prema zemi (vizuelni pregled spojeva ina i uzemea na oba kraja staze);
2) ispitivaa ispravnosti celokupnog osvetea;
3) vizuelnog pregleda prilaznih lestvica i ograde na stazi dizalice;
4) pregleda i podeavaa svih noseih elemenata (kuke, uad, koturae i sl.) i ureaja za koee;
5) pregleda i izmene kontakata na kontrolerima, kontaktorima i
oduzimaima;
411
d:\baci\06
6) pregleda ispravnosti ureaja za podmazivae i dodavae maziva;

7) pregleda spojnica i drugih elemenata za prenos snage, bez otvaraa
reduktora ako to nije potrebno;
8) pregleda i podmazivaa mehanikih delova elektrinih ureaja na
elektromotorima, graninim sklopkama (krajim prekidaima), kontrolerima i ostalom.
lan 130.
Meseni pregled i ispitivae ispravnosti dizalice, enih delova i
opreme, pored pregleda i ispitivaa propisanih u lanu 129. ovog pravilnika, sastoji se, po pravilu, od:
1) pregleda staza, spojeva ina i privrea uz konstrukciju ili
nosivi betonski deo;
2) pregleda goreg i doeg stroja dizaline staze dizalice sa kolosekom postavenim na tlo;
3) pregleda konice na mehanizmu dizaa, ukuujui i otkonu
napravu;
4) pregleda konice na ureaju za pokretae mosta;
5) vizuelnog pregleda nosivih delova dizalice, koji su sastavni deo
dizalice (traverze, kuke, ueta i egovog namotavaa na buba, uvrivaa ueta na buba, kotura i ihovih leita i osovina);
6) pregleda celokupnog osvetea;
7) vizuelnog pregleda pogona za pokretae mosta voznog vitla i ureaja za dizae tereta (tokova, osovina, zupanika i leaja reduktora);
8) podmazivaa mau sponih zupanika, dodavaa masti u mazalicu
i dolivaa ua u reduktore prema emi podmazivaa;
9) vizuelnog pregleda rasklopnih aparata u kabini i na mostu (zategnutost, mehanika oteea izolatora i nasedae kontakata);
10) pregleda oduzimaa struje (ne smeju biti nagoreli i oteeni);
11) vizuelnog pregleda elektrinih vodova od oduzimaa struje do
motora;
12) pregleda ispravnosti ureaja za kratko spajae dizalice s dizalinom stazom (metalni oduzima mora dobro nalegati na inu i stvoriti pouzdan elektrini i mehaniki spoj izmeu ina i mosta), pri emu se
vizuelno proverava premoee na spojevima samih ina i krajih
uzemivaa;
13) ispitivaa ispravnosti blokiraa glavne sklopke s kontrolerima (svaki od kontrolera pojedinano se pomakne iz nultog poloaja
i proverava mogunost ukuea glavne sklopke na dizalici);
14) proveravaa elektrine grejalice, ventilatora i prikunog
kabla;
15) proveravaa ispravnosti i delovaa graninih sklopki (krajih
iskuivaa) na vou mosta, vou voznog vitla i pogon dizaa u oba
poloaja;
16) proveravaa istoe kuita elektromotora, naroito perforacije zatitnih kapa ventilatora;
17) kontrole staa povrina kliznih prstenova (prstenovi moraju
biti isti i glatki);
18) pregleda ispravnosti uloaka topivih osiguraa i bimetalnog
releja i ihove podeenosti prema nazivnim vrednostima strujnog kola:
412
d:\baci\06
19) pregleda elektroureaja na mehanizmu za dizae i prenoee

tereta sa elektromagnetom (kablova, spojeva, utikaa, buba za namotavae
kabla i ostalog u vezi sa elektromagnetom);
20) pregleda ispravnosti rada glavnih rasklopnih aparata (da li se svi
kontakti iskuuju pravovremeno), a naroito glavnog rasklopnog aparata
koji se zakuava;
21) pregleda rada motora (oslukivaem ili instrumentima) i
kontrolera (otvaraem ihovih kuita i pregledom kontakata, etkice i
dr.);
22) pregleda staa uzemea i ispravnosti spojeva i vodova prema
zemi (vizuelni pregled spojeva ina i uzemivaa na oba kraja staze);
23) pregleda staa hidrauline i pneumatske instalacije (zaptivenosti, nivoa ua, preistaa itd.).
lan 131.
Godii pregled i ispitivae dizalice, enih delova i opreme
sastoji se, po pravilu, od detanog pregleda mainskih ureaja, delova
opreme, nosee konstrukcije, elektrinih ureaja i dizaline staze i ispitivaa pojedinih delova konstrukcije, ureaja, izolacije elektrine instalacije, elektromotora, elektroopreme i dizalice u celini.
Na osnovu nalaza o istroenosti, delovi i oprema dizalice zameuju
se ili se dizalica rekonstruie.
lan 132.
Generalni pregled i ispitivae dizalice koja radi pod tekim i vrlo
tekim uslovima, enih delova i opreme obava se, po pravilu, svake tree
godine.
Rokovi za generalni pregled i ispitivae dizalice koja radi pod
lakim i sredim uslovima, enih delova i opreme ne mogu biti dui od pet
godina.
Dizalice velike nosivosti (npr. u hidrocentralama) koje rade pod
lakim uslovima, mogu se periodino ispitivati i u drugim rokovima, odnosno onda kada je na raspolagau najvei teret (npr. rotor generatora). U tom
sluaju probni teret upotrebava se samo do veliine raspoloivog probnog tereta sa kojim se vre sva ispitivaa.
Meree brzine, snage i ugiba i kontrola osnovnih mera dizalice vre
se prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima. Naprezae, po
potrebi, proverava se elektrootpornim trakama (tenziometrima).
Na osnovu pregleda i ispitivaa daje se nalaz o istroenosti delova,
na osnovu ega se oni zameuju ili rekonstruiu.
lan 133.
Vanredni pregled i ispitivae dizalice, enih delova i opreme obava se na dizalicama koje su pretrpele udes (havariju), nakon rekonstrukcije dizalice i nakon enog premetaa sa jednog na drugo mesto.
413
d:\baci\06
lan 134.
Pregled i ispitivae dizalice, enih delova i opreme pre putaa u
rad (prvi pregled i ispitivae), generalni pregled i ispitivae i
vanredni pregled i ispitivae sastoje se od:
1) detanog pregleda svih ureaja, opreme i delova, nosee konstrukcije i dizaline staze;
2) pregleda i ispitivaa elektrinih ureaja i instalacija dizalice,
elektrinih sigurnosnih ureaja, kao i zatitnog, odnosno gromobranskog
uzemea, kontrolnog merea otpornosti uzemivaa, zemovoda i ukupne
otpornosti sistema uzemea;
3) pregleda i ispitivaa pri radu bez optereea svih mehanizama
dizalice, zatitnih i sigurnosnih ureaja, konica, ureaja za upravae i
instalacija za osvetee, ventilaciju, grejae i signalizaciju;
4) optereea dizalice probnim teretom radi proveravaa sigurnosti ureaja za dizae, prenoee, odnosno sputae tereta;
5) optereea dizalice nazivnim teretom radi proveravaa ispravnosti dejstva svih mehanizama ureaja za dizae, prenoee, odnosno sputae tereta i ihovih konica;
6) proveravae stabilnosti dizalica prema jugoslovenskom standardu
za dizalice, osim za dizalice za koje se na osnovu prorauna ili iskustva
moe nesumivo utvrditi odsustvo znaajnih momenata preturaa;
7) merea naprezaa najvie optereenog dela nosee konstrukcije
(prema potrebi);
8) meree brzine dizalice pri nazivnom teretu;
9) kontrole osnovnih mera dizalice;
10) provere ugiba konstrukcije dizalice pri ispitivau sa probnim
teretom, odnosno provere vraaa konstrukcije u prvobitan poloaj.
lan 135.
U energetskim ili procesnim objektima ili kod montanih radova,
dizalica se moe koristiti za dizae tereta teih od nazivnih, s tim to
se moraju ponovo proraunati, modifikovati i odrediti ograniea koja
obezbeuju siguran rad dizalice.
U sluaju iz stava 1. ovog lana dizalica i ena staza moraju se probno
ispitati sa teretom koji je najmae jednak novom nazivnom teretu koji e se
dizati. Ispitivae mora obuhvatiti dizae i sputae, kao i, po potrebi,
vou tereta.
Dizae teih tereta od nazivnog tereta pod uslovima iz st. 1. i 2. ovog
lana moe se izvriti samo jedanput, to se mora evidentirati u kontrolnoj kizi dizalice.
lan 136.
Probni teret za ispitivae dizalice, prema lanu 134. taka 4. ovog
pravilnika, pri prvom ispitivau iznosi 1, 25, a pri svakom narednom
ispitivau 1, 10 od nazivnog tereta.
Pri ispitivau dizalice sa probnim teretom sva kretaa moraju se
izvoditi pojedinano u najnepovonijim poloajima tereta i paivo.
Novo kretae moe poeti tek kada su se priguile oscilacije prouzrokovane prethodnim kretaem.
414
d:\baci\06
Probni teret mora da se zaustavi i sigurno dri pri normalnom

iskuivau upravakog ureaja, kao i pri prekidu pogonske energije u
pravcu sputaa.
lan 137.
Pri ispitivau dizalice sa nazivnim teretom izvode se sva kretaa
pri najveoj brzini. Konice ureaja za dizae moraju se zaustaviti i
drati teret ak i ako se dovod pogonske energije prekine pri punoj brzini
sputaa. Mora se proveriti dejstvo svih sigurnosnih ureaja.
lan 138.
Posle ispitivaa mora se izvriti vizuelni pregled cele dizalice i
oitavae instrumenata.
lan 139.
Pri probnom ispitivau mobilnih dizalica sa krakom mora se proveriti stabilnost dizalice. Probno ispitivae izvodi se na ravnom, vodoravnom i vrstom terenu, pri emu dohvat mora odgovarati nosivostima
odreenim tehnikom dokumentacijom.
Dizalica sa probnim teretom se ne sme preturiti i mora ostati osloena najmae na tri take. Dohvat tereta meri se od ose okretaa dizalice
do vertikalne ose teita tereta. Ispitivae se izvodi sa odreenim krakom, odnosno produecima za najvei i najmai dohvat sa odgovarajuim
probnim teretom. Ispitivae se obava kad nema vetra.
7. Tehnika dokumentacija dizalice

lan 140.
Dizalicu u prometu mora pratiti dokumentacija za rukovae, odravae, pregled i eventualnu montau dizalice, koja sadri:
1) tehniki opis;
2) uputstvo za rukovae prema jugoslovenskom standardu za dizalice, s
tim da uputstvo za rukovae pokretnim dizalicama sa obrtnim ili
nagibnim krakom koje bi se pri radu mogle preturiti mora sadrati i sva
ograniea za potrebnu stabilnost i jainu vetra kod koje se mora staviti
dodatno sidree ili drugo osigurae;
3) uputstvo za odravae prema jugoslovenskom standardu za dizalice;
4) crte dizalice sa osnovnim merama u radnom prostoru;
5) spisak svih sklopova delova sa oznakama brojeva crtea ili
karakteristinim brojevima koji slue za naruivae;
6) skice sklopova sa podacima potrebnim za odravae i naruivae
habajuih elemenata;
7) funkcionalnu emu elektrine instalacije sa podacima o elementima za rukovae i odravae;
8) izvod iz statikog prorauna za noseu elinu konstrukciju;
9) emu nosee i druge uadi sa podacima o kvalitetu, konstrukciji i
merama;
10) emu podmazivaa svih mehanizama dizalice sa podacima o vrsti i
kvalitetu ua, odnosno masti;
415
d:\baci\06
11) dokaze o kvalitetu osnovnog i dodatnog materijala za zavarivae

upotrebenog za naroito optereene delove eline konstrukcije
dizalice, dokaz o kvalitetu zavarivaa i dokaz o kvalitetu delova za koje se
to izriito trai ovim pravilnikom;
12) matinu kigu dizalice, prema jugoslovenskom standardu za
dizalice, osim za dizalice nosivosti do 1000 kg i tipske nepokretne (prenosive koturae i ekrke nosivosti do 20 t, koji ne moraju imati i matinu
kigu;
13) kontrolnu kigu za odravae dizalice (u daem tekstu:
kontrolna kiga) prema jugoslovenskom standardu za dizalice.
lan 141.
Dizalice u prometu moraju biti snabdevene garantnim listom.
Garantni rok za dizalice ne moe biti krai od jedne godine.
Rok u kome je davalac garancije duan da postupi po zahtevu korisnika
garancije ne moe biti dui od 10 dana od prijema tog zahteva.
Rok obezbeenog servisiraa dizalice ne moe biti krai od deset
godina, raunajui od dana predaje novograene dizalice na upotrebu.
8. Odravae dizalice
lan 142.
Dizalica se mora odravati u redovnim intervalima prema uputstvu
proizvoaa, naroito vodei rauna o brzohabajuim i delovima bitnim za
sigurnost pogona (uad, konice, pogonski zupanici i drugo).
lan 143.
Neispravna pokretna dizalica mora se, radi opravke, dovesti na kraj
dizaline staze ili na mesto na kome ne ometa rad u pogonu niti ugroava
bezbednost pri prolazu ispod, odnosno pored dizalice.
Ako na zajednikoj dizalinoj stazi radi vie dizalica, prethodno se
mora odrediti mesto pogodno za opravku neispravne dizalice i moraju se
sprovesti potrebne tehnike mere zatite za bezbedan rad na dizalici
(zatitne ograde, iskuee struje blokiraem kliznih vodova, upozoravajui natpisni graninik na inama i sl.).
lan 144.
Pre poetka opravke na dizalici, mora se iskuiti dovod struje na
dizalicu iskueem rasklopnog aparata za prikuee na mreu, koji se u
tako iskuenom poloaju mora zakuati.
Ako, zbog rada dveju ili vie dizalica, na zajednikoj dizalinoj
stazi nije mogue iskuiti rasklopni aparat za prikuee na mreu,
moraju se prethodno iskuiti oduzimai na glavnim vodovima, a ako ni to
nije mogue, dovod struje se mora iskuiti dizalinom sklopkom.
416
d:\baci\06
9. Rukovae dizalicama
lan 145.
Dizalicom se mora rukovati prema uputstvu za rukovae dizalicom.
Uputstvo za rukovae dizalicom daje proizvoa prema jugoslovenskom
standardu za dizalice.
Pri radu sa dizalicom zabraeno je:
1) optereivati dizalicu teretom veim od dozvoene nosivosti
dizalice (osim pri probnom optereeu);
2) koristiti sigurnosne ureaje (granine sklopke kraje iskuivae, zatitne automatske sklopke i dr.) kao radne ureaje;
3) upotrebavati otpornike regulatora brzine i snage komandnog ureaja za zagrevae radnog mesta;
4) podizati teret sa koso postavenim uetom; uaem sputati
teret na mesto koje se nalazi van granice manipulacionog prostora
dizalice (mosne ili druge dizalice sa kukom); prenositi radnike na teretu,
odnosno sklopu (ureaju) za prihvatae tereta (radnoj platformi i sl.) ako
takvo sredstvo nije za to posebno opremeno;
5) direktno vui vozilo na inama pomou mosne dizalice ako za to ne
postoji poseban ureaj (vodei kotur privren za tlo koji obezbeuje
vertikalan poloaj teretnog ueta i sl.);
6) ostavati teret da bez potrebe visi na kuki, odnosno uetu
dizalice (za vreme prekida rada ili nestanka struje i sl.);
7) optereenom dizalicom istovremeno obavati vie radnih operacija nego to to dozvoava upravaki sistem dizalice pri potpuno zauzetim rukama ako to uputstvom proizvoaa dizalice nije predvieno i
dizati, odnosno sputati teret uz istovremeno kretae voznog vitla na
noseem uetu (kablu) kabl-dizalice;
8) initi pun okret kraka bez povratka ako dizalica nije za to konstruisana (graevinska stubna dizalica sa horizontalnim krakom i gipkim
dovodnim kablom i sl.);
9) podizati teret koji nije slobodan (nalazi se ispod drugog tereta)
ili upati predmete uvrene (ukopane) za zemu ili zamrznute u zemi;
10) dizati i prenositi opasne terete (rastopeni metal, kiseline,
eksplozivne materije, radioaktivne materije, boce sa komprimovanim
gasovima i sl.) ako prethodno nisu preduzete posebne tehnike mere zatite
protiv udara ili zakaiaa tereta za okolne predmete, odnosno protiv
pada tereta sa zahvatnog sredstva dizalice (kuke sa osiguraem, mree i sl.);
11) zaustavati pokret stavaem komandi u suprotan pravac ako
pogon nije za to osposoben;
12) manipulisati dizalicom bez signaliste ako dizaliar nije u
mogunosti da sa svog radnog mesta u potpunosti prati kretae tereta pri
dizau, prenoeu ili sputau, odnosno noseeg ili zahvatnog sredstva;
13) manipulisati teretom ako znakove daje vie lica.
lan 146.
Nain davaa rukom znakova za izvoee potrebnih pokreta dizalicom utvren je jugoslovenskim standardom za dizalice.
27
417
d:\baci\06
lan 147.
Pre vezivaa tereta nesimetrinog oblika teret mora biti postaven na drvene podmetae tako da se ue ili lanac mogu slobodno provui
ispod tereta. Pre konanog podizaa tereta nesimetrinog oblika ija
teina dostie graninu vrednost nosivosti dizalice mora se proveriti
ravnotea tereta i sigurnost veza davaem znaka za podizae tereta na
visinu ne veu od 100 mm od tla.
Pri vezivau tereta sa otrim ivicama, lanci, odnosno uad moraju
se zatititi od deformacija podmetaem izmeu otrih ivica tereta i
lanaca, odnosno uadi podmetaa od drveta ili podmetaa od elastinog
materijala.
10. Kabl-dizalice
lan 148.
Pod kabl-dizalicom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se
dizalica sa pokretnim teretnim kolicima koja se kreu na elinom uetu.
lan 149.
Koeficijent stabilnosti noseeg (vrstog) stuba (tora) ueta u
bilo kom pravcu i po najnepovonijim uslovima osnovnog i dopunskog optereea (sile inercije, optereea od vetra, snaga, leda i dr.) ne sme biti
mai od 1, 2.
Koeficijent stabilnosti balansnog stuba kabl-dizalice u ravni
upravnoj na nosee ue ne sme biti mai od 1, 2.
lan 150.
Nosea elina uad razapeta izmeu stubova kabl-dizalice moraju
biti zatvorene konstrukcije (sa noseim strukovima oklopenim profilisanim icama).
Na kabl-dizalicama postavaem za radove koji traju do jedne godine
mogu se umesto uadi iz stava 1. ovog lana upotrebavati elina jednoslojno zavojna uad ili viestruka obina elina uad bez organskog
jezgra.
Nosea elina uad na kabl-dizalici moraju biti iz celog komada
bez nastavaa. elina uad na kabl-dizalici koja slue za noee
elektrinih vodova, kao i elina uad za uvree noseeg i balansnog
stuba moraju biti ispletena od pocinkovanih ica bez vlaknastog jezgra.
Izuzetno od stava 4. ovog lana, za noee elektrinih vodova mogu se
koristiti i elina vieslojna uad ispletena od svetlih ica sa vlaknastim jezgrom.
lan 151.
Teretna kolica kabl-dizalice moraju biti konstruisana tako da je
nemogu ihov pad u sluaju loma ili spadaa voznih tokova sa noseeg
ueta.
Doi deo postoa teretnih kolica i gori deo koturae, odnosno
zahvatnog sredstva moraju na odgovarajui nain biti zatieni elastinim odbojnicima od meusobnog sudara u sluaju otkazivaa granine
418
d:\baci\06
sklopke (krajeg iskuivaa) mehanizma za dizae, odnosno sputae

tereta.
lan 152.
Mehanizam za dizae, odnosno sputae tereta na kabl-dizalici mora
imati automatski iskuiva struje, koji sigurno zaustava pogon za
dizae zahvatnog sredstva ako odstojae izmeu elastinih odbojnika
delova teretnih kolica i zahvatnog sredstva iznosi 1m, odnosno ako pri sputau tereta na bubu vitla ostanu najmae tri navoja ueta.
lan 153.
Mehanizam voe teretnih kolica kabl-dizalice mora imati ureaj
za automatsko zaustavae kolica na odstojau od najmae 5 m od radnih
platformi na torevima ili stubovima kabl-dizalice, odnosno od
konstrukcije stubova ili od kontrolnih kolica za pregled nosee uadi.
Posle iskuea pogona kretaa automatskim iskuivaem, voa
radi pribliavaa teretnih kolica radnoj platformi ili kontrolnim
kolicima na odstojae mae od 5m doputa se samo uz posebnu opreznost i
minimalnu brzinu kretaa teretnih kolica.
lan 154.
Kabl-dizalica sa paralelnim kretaem oba kraja noseeg ueta mora
imati graninik iz lana 108. stav 1. ovog pravilnika za automatsko zaustavae kretaa toreva, odnosno mainskih kuica i signalni pokaziva
ugla iskoea postaven u kabini dizalice ako iskoee noseeg ueta
prelazi veliinu predvienu projektom dizalice.
lan 155.
U kabini dizalice moraju biti postaveni pokazivai poloaja
(odstojaa) zahvatnog sredstva u odnosu na nivo gradilita, odnosno na
nosee ue i pokaziva staa grabilice, odnosno drugog zahvatnog sredstva
(otvoreno zatvoreno) ako se otvaraem ili zatvaraem zahvatnog sredstva
uprava iz kabine, odnosno ako zbog lokacije tora, udaenosti zahvatnog
sredstva, atmosferskih prilika (kia, magla i dr.) ili drugih okolnosti
nije mogue iz kabine pratiti kretae i stae zahvatnog sredstva sa
teretom.
lan 156.
Kabl-dizalica sa pokretnim stubovima (torevima) ili sa nepokretnim (stabilnim) stubovima (torevima) i pokretnim mainskim kuicama mora imati anemometar sa signalnim ureajem za davae zvunog
signala kada se jaina vetra priblii granici stabilnosti predvienoj
projektom za bezbedan rad dizalice (ihae noseeg ueta, ihae zahvatnog sredstva i dr.).
lan 157.
Teretna kolica moraju imati radnu platformu za obavae kontrolnih pregleda noseih i ostalih elinih uadi razapetih izmeu stubova kabl-dizalice. Radna platforma mora biti iroka najmae 600 mm.
Ograda radne platforme mora biti vrsta i visoka najmae 1, 20 m. Ako
27*
419
d:\baci\06
ograda nije pune izvedbe, meuprostor ograde mora biti popuen sa najmae
tri uzduna metalna tapa. Pri dnu ograde mora da se postavi puna ivina
zatita visine najmae 150 mm. Na mestu predvienom za ulazak na radnu
platformu moraju se nalaziti vrsta vrata sa bravom koja spreava ihovo
nenamerno otvarae.
Ako na kabl-dizalici postoje posebna kontrolna kolica za obavae
pregleda, za radnu platformu, ogradu i vrata takvih kolica vae odredbe
stava 1. ovog lana.
lan 158.
Na torevima ili stubovima kabl-dizalice, na mestima privrea
nosee uadi, kod ulaza u kabinu dizalice, na platformi teretnih ili
kontrolnih kolica, kao i na drugim mestima predvienim za pristup radi
pregleda i odravaa delova i opreme kabl-dizalice, moraju se postaviti
sigurni prilazi, prolazi i radne platforme. irina radne platforme na
vrhu tora mora iznositi najmae 1 m. Ograda i podovi na prilazima, prolazima i radnim platformama moraju odgovarati odredbama lana 51. ovog
pravilnika.
lan 159.
Prostorija sa mehanizmima za vou, vuu, dizae i druge vrste pogona kabl-dizalice i kabina dizalice moraju da ispuavaju sledee uslove:
1) da su dobro osvetene dnevnom i vetakom svetlou od najmae
80 lx;
2) da su dovono prostrane; meusobno odstojae pojedinih mehanizama u prostoriji, kao i odstojae izmeu mehanizma i zidova prostorije
ne sme biti mae od 600 mm;
3) da irina i visina ulaznih vrata prostorije sa mehanizmima
omogui lako i bezopasno unoee, odnosno iznoee kabastih sklopova
mehanizama koji se ne mogu dae rastavati (elektromotora, zupanika i
dr.); visina ulaznih vrata ne sme biti maa od 1, 8 m;
4) da je upravako mesto dizaliara postaveno tako da dizaliar
ima dobar pregled i uvid u kretae teretnih kolica, zahvatnog sredstva i
tereta;
5) da su pokazivai iskoea noseeg ueta, poloaja i staa
zahvatnog sredstva i jaine vetra iz l. 154, 155. i 156. ovog pravilnika, kao i
drugi pokazivai kretaa delova kabl-dizalice postaveni u kabini tako
da se mogu pratiti;
6) da su komandne ruice ili tasteri svih kreti kabl-dizalice i
delova kabl-dizalice (zatvarae-otvarae zahvatnog sredstva), kao i
signalnih ureaja postaveni na upravako mesto dizalice tako da se
ima moe lako rukovati.
lan 160.
Izmeu upravakog mesta kabl-dizalice i mesta manipulacije
zahvatnog sredstva na gradilitu mora se postaviti sigurna komunikaciona
veza pomou telefonskog ureaja, radio-ureaja, televizijskog ureaja i
drugih komunikacionih sredstava, zavisno od konstrukcije kabl-dizalice,
ene lokacije, vrste tehnolokog procesa na gradilitu, obima gradilita, visine i duine razapetog noseeg ueta i drugih uslova od kojih
zavisi siguran rad na gradilitu.
420
d:\baci\06
lan 161.
U matinu kigu, pored osnovnih tehnikih podataka za kabldizalicu, moraju se uneti i sledei podaci:
1) veliina najveeg dozvoenog iskoea noseeg ueta (ugla izmeu
normale na pravac kretaa i stvarnog pravca ueta);
2) projektom predvien najvei ugib noseeg ueta i dozvoeno odstupae;
3) dozvoen uspon dizaline staze u uzdunom pravcu;
4) dozvoena razlika u visini dizalinih ina u poprenom pravcu na
pravac kretaa;
5) dozvoena razlika horizontalnog odstojaa izmeu ine dizaline
staze na stabilnom toru i ine dizaline staze na suprotnom balansom
toru (stubu) ili na tlu (samo kod paralelnog kretaa krajeva uadi).
lan 162.
Kabl-dizalica, pored dokumentacije iz lana 140. ovog pravilnika,
mora imati i sledeu dokumentaciju:
1) potvrdu o tehnikom prijemu metalne konstrukcije kabl-dizalice;
2) dokaz o kvalitetu zavarenih delova metalne konstrukcije kabldizalice;
3) dokaz o tehnikom prijemu temea i dizalinih staza sa podacima o
izvrenim geodetskim mereima pravca i visine;
4) dokaz o ispravnosti privrea nosee uadi za konstrukciju
toreva (stubova), odnosno za pokretne kuice mehanizama;
5) dokaz o proveravau ugiba nosee uadi;
6) dokaz o proveravau poloaja balansnog tora (stuba).
lan 163.
Ugib noseeg ueta ispituje se pri poloaju teretnih kolica u sredini izmeu toreva i sa najveim dozvoenim optereeem. Stvarni ugib
noseeg ueta ne sme biti vei od ugiba predvienog proraunom.
Poloaj balansnog tora (stuba) utvren projektom ispituje se postavaem neoptereenih teretnih kolica u neposrednu blizinu suprotnog
(stabilnog) tora (stuba).
Pri proveravau dizalinih staza meri se uzduni uspon ina koloseka, da li su ine prave i da li su horizontalne u poprenom preseku i
rastojae izmeu ina koloseka na jednom i drugom toru, odnosno rastojae ina izmeu dizalinih staza stuba.
lan 164.
Nosee elino ue kabl-dizalice mora se odravati u ispravnom
stau pregledima prema lanu 125. ovog pravilnika i povremenim podmazivaem prema tehnikom uputstvu proizvoaa.
Ako je ue iz stava 1. ovog lana zatovrene konstrukcije (oklopeno),
mora se zameniti ako se pri pregledu takvog ueta utvrdi da na najoteenijem mestu na duini od 1 m ima vie od 17% pokidanih ica od ukupnog
broja ica u spoem zatitnom oklopu, odnosno da su pokidane dve susedne
ice u zatitnom oklopu.
421
d:\baci\06
Ako je ue iz stava 1. ovog lana otvorene konstrukcije (spiralno

ue), mora se zameniti ako se pri pregledu takvog ueta utvrdi da na najoteenijem mestu na duini od 1 m ima vie od 10% pokidanih ica od
ukupnog broja ica u uetu.
Ako se na uetu iz stava 1. ovog lana utvrdi da je procent pokidanih
ica mai od propisanog u stavu 2, odnosno stavu 3. ovog lana, daa upotreba takvog ueta dozvoava se samo uz pojaan nadzor nad staem noseeg
ueta.
lan 165.
Pokretna kabl-dizalica mora imati ureaj sidrea za ine koloseka
(runa ili automatska kleta i dr.).
Kabl-dizalica koja se pri radu povremeno premeta po koloseku moe
da ima runi ureaj za sidree, a kabl-dizalica koja se pri radu ee
premeta po koloseku mora imati automatski ureaj za sidree.
Posle svakog prekida rada kabl-dizalica se mora usidriti pomou ureaja iz stava 1. ovog lana.
11. Mobilne dizalice

lan 166.
Na mobilnim dizalicama mehanizam za dizae mora da ostvari 125%
nazivne vune sile ueta i da dri teret u obeenom poloaju. Mehanizam
za sputae mora da izdri 125% nazivne vune sile ograniene vrstoom
ueta ili sposobnou spojnice ili konice.
Mehanizam za dizae kraka na mobilnim dizalicama mora biti sposoban da podigne krak i 125% nazivnog tereta.
Ako mehanizam za okretae kraka nije samokoni, mora se ugraditi
konica za spreavae okretaa.
lan 167.
Komande za dizae tereta i kraka i za okretae i teleskopirae
kraka moraju se vratiti u neutralan poloaj po prestanku delovaa sile na
ih.
Na komandnim polugama za opsluivae rukom potrebna sila ne sme
prelaziti 150 N, a za opsluivae nogom 200 N. Duina putovaa komandnih
poluga za opsluivae rukom, ne sme biti vea od 350 mm, a za opsluivae
nogom vea od 250 mm.
lan 168.
Pri sistemu voe gusenicama mobilna dizalica mora bez tereta
savladati uspon pod nagibom 30% na ravnom, vrstom i suvom terenu. Ovaj
tip dizalice mora biti sposoban da se kree levo ili desno u bilo kom
pravcu voe. Ovom dizalicom se uprava sa poloaja vozaa na okretnoj
goroj konstrukciji.
lan 169.
Konica za vou mora drati dizalicu u radnim uslovima i pri najveem nagibu terena.
422
d:\baci\06
lan 170.
Kod dizalica sa konzolnim podupiraima, tokovi ili gusenice koje
se nalaze u granicama podupiraa moraju se potpuno rasteretiti.
lan 171.
Maksimalna masa protivtegova odreuje se stabilnou unatrag, i to
na vrstoj i ravnoj povrini kod najkraeg dohvata kraka pri najmaem
radijusu, sa kukom, koturaom ili grabilicom na tlu i sa podupiraima
podignutim od tla.
Na dizalicama sa gusenicom za odreivae mase protivtega horizontalno odstojae izmeu teita dizalice i ose okretaa mora da je
mae od 70% radijalnog odstojaa ose okretaa od zade ivice preturaa u
najmae stabilnom pravcu.
Kod dizalica sa tokovima za odreivae mase protivtega celokupno
optereee svih tokova na strani asije ispod kraka mora da je najmae
15% od celokupne mase dizalice ako je uzduna osa goreg okretnog dela
dizalice nametena pod uglom od 90 oC prema uzdunoj osi asije vozila
dizalice. Ako je uzduna osa okretnog goreg dela u istom pravcu sa uzdunom osom asije vozila u bilo kom smeru, za odreivae mase protivtega
celokupno optereee svih tokova na mae optereenoj strani asije
mora da je najmae 15% od celokupne mase dizalice.
lan 172.
Teleskopski krak mora imati pokaziva duine (od minimalnog do
maksimalnog poloaja), koji je dizaliaru lako uoiv sa upravakog
mesta dizalice.
lan 173.
Krak mora imati zaustavae protiv pada unatrag na nagnutom terenu
ili pri jakom vetru u vidu odbojnika, hidraulikog cilindra i sl.
lan 174.
Najvea nosivost mobilnih dizalica iznosi 75% od tereta na granici
stabilnosti za isti radijus. U nosivost ulazi i teina tereta i teina
grabilice ili sline zahvatne naprave.
Najvee nosivosti se odnose na pravac najmae stabilnosti dizalice.
Nije dozvoeno prenositi teret preko predeg dela vozila dizalice.
lan 175.
Koeficijent sigurnosti ueta mora biti vei od pet.
lan 176.
Odnos prenika buba i unica na centru ueta prema nazivnom preniku ueta mora biti vei od sledeih vrednosti:
Element
Najmai odnos
buba za dizae tereta
16, 0:1
unica za dizae tereta (rotirajua)
18, 0:1
423
d:\baci\06
Element
Najmai odnos
unica za izravnae za dizae tereta
14, 0:1
unica za izravnae za dizae kraka
12, 5:1
buba za dizae kraka
14, 0:1
unica za dizae kraka
16, 0:1
lan 177.
Mobilna dizalica mora u kabini imati vidivu tablicu sa sledeim
podacima:
1) najvea nosivost dizalice za odgovarajue radijuse pri odreenoj
duini kraka;
2) nosivost dizalice pri izvlaeu kraka;
3) najvea nosivost dizalice za odgovarajui broj grana ueta;
4) najvea nosivost dizalice kada se upotrebavaju razliite duine
produetaka kraka za odgovarajue radijuse.
lan 178.
Spojnice i konice moraju imati mogunost podeavaa zbog habaa.
lan 179.
Mehanizam okretaa kraka mora omoguiti lagan start i zaustavae
sa razliitim stepenima ubrzavaa i usporavaa.
lan 180.
Kabina dizalice mora imati prozore sa dobrim pregledom manipulacionog prostora. Svi prozori moraju biti od sigurnosnog stakla.
Vrata kabine moraju biti zatiena od nenamernog otvaraa ili
zatvaraa za vreme pogona dizalice. Vrata sa arnirima u blizini dizaliara moraju se otvarati na spoau stranu, a klizna vrata moraju kliziti
unatrag pri otvarau.
Stepenice i runi drai moraju omoguiti ulaz i izlaz iz kabine i
pristup na krov kabine.
Izduvni gasovi motora sa unutraim sagorevaem moraju se cevima
odvoditi na stranu kabine to dae od upravakog mesta dizalice. Sve
izduvne cevi na prilazu radnom mestu ili kod upravakog mesta
dizaliara, kao i zagrejani delovi moraju biti toplotno izolovani.
lan 181.
Podupirai mobilnih dizalica moraju imati mogunost uvrea
kako u izvuenom tako i u uvuenom poloaju.
424
d:\baci\06
12. Hidraulini ureaji na dizalici

lan 182.
Sigurnosni ventili, hidroakumulatori, hidrocilindri, hidromotori
i pumpe, cevovodi i creva koji rade pod pritiskom moraju imati potvrdu o
kvalitetu.
lan 183.
Hidraulina oprema mora biti projektovana i izraena tako da pri
pravilnoj upotrebi ne moe doi do havarije dizalice ni onda kada doe do
prekida dovoda energije, oteea ili prekida cevovoda, creva ili ihovih spojeva, kao i kvara na hidraulinim ureajima. Pri tom se odgovarajui
pogonski mehanizmi moraju automatski zaustaviti ak i kada se upravaki
ureaji ne nalaze u nultom poloaju ili nastaviti kontrolisano kretae.
lan 184.
Hidraulini savitivi vodovi i cevovodi pod pritiskom moraju biti
proraunati koeficijentom sigurnosti, i to:
1) eline cevi izmeu hidraulinog upravakog ureaja i radnog
cilindra s koeficijentom sigurnosti veim od 2, 2;
2) eline cevi koje nemaju sigurnosne ventile protiv poveaa
pritiska iznad dozvoenog, a koji moe da izazove lom cevi, koeficijentom
sigurnosti veim od 5, 5;
3) savitivi vodovi izmeu hidraulinog upravakog ureaja i radnog cilindra koeficijentom sigurnosti veim od 5.
Za eline cevi koeficijent sigurnosti odreuje se u odnosu na
konvencionalni napon teea, a za creva u odnosu na zateznu vrstou.
lan 185.
Cevovodi pod pritiskom moraju se ispitati pod pritiskom veim za
50% od nazivnog (radnog) pritiska, pri emu mora biti obezbeena hermetinost sistema.
lan 186.
Hidraulini savitivi vodovi treba da se postave na dizalicu tako da
je nemogue ihovo mehaniko oteee usled povezivaa sa elinom
konstrukcijom.
Hidraulini savitivi vodovi koji se nalaze u neposrednoj blizini
radnog mesta dizaliara moraju biti uvueni u elinu cev ili imati drugu
odgovarajuu zatitu.
lan 187.
Cevovodi hidrosistema moraju biti sigurno privreni tako da je
nemogue ihovo pomerae i oteee, kao i naruavae hermetinosti
spojeva.
425
d:\baci\06
lan 188.
Hidroakumulator se mora postaviti u hidrosistem tako da je obezbeeno sledee:
1) zatita od previsokog pritiska u emu pri pueu sigurnosnim
hidroventilom;
2) provera pritiska u hidroakumulatoru;
3) praee hidroakumulatora;
4) mogunost odvajaa hidroakumulatora od hidrosistema.
Ako se pritisak u hidroakumulatoru spusti ispod dozvoenog, na
upravakom pultu se mora pojaviti svetlosni ili zvuni signal.
Na dizalicama koje u sastavu hidroopreme imaju i hidroakumulator
mora na vidnom mestu da stoji natpis ili odgovarajui simbol: OPREZNO!
HIDROAKUMULATOR! PRE DEMONTAE SISTEMA HIDROAKUMULATOR ISKUITI ILI SMAITI PRITISAK DO
ATMOSFERSKOG".
lan 189.
Kod hidraulinih upravakih ureaja mora biti iskuena mogunost nenamernog ukuea upravakih poluga. Potrebna sila na upravakim runim polugama ne sme da bude vea od 150 N, a na nonim pedalama
ne vea od 200 N.
Hidraulini upravaki ureaji koji nisu stalno ukueni posle
prekida delovaa moraju da se vrate u poetni poloaj i da iskue ili zaustave odgovarajui pogonski mehanizam.
lan 190.
Ako se prekine dovod energije na dizalicu ili na ene centralne
agregate, svi ukueni hidraulini pogonski mehanizmi moraju automatski
da se zaustave iako se upravaki elementi ne nalaze u nultom poloaju.
Pri uspostavau dovoda energije mora biti iskuena mogunost
nekontrolisanog pokretaa pogona.
Pri prekidu dovoda energije mora da bude omogueno sputae tereta,
kao i sputae ili uvlaee strele do poloaja u kome je dizalica
bezbedna ak i pri dejstvu vetra ili poloaj u kome se izvrava neophodna
tehnoloka operacija.
lan 191.
Na upravakom pultu moraju da se postave signalni ureaji koji e
davati informacije o pritisku, temperaturi i drugim parametrima koji su
vani sa aspekta sigurnosti hidraulinih ureaja pogonskih mehanizama, a
ije dejstvo rukovalac ne vidi neposredno.
II. ZAVRNE ODREDBE
lan 192.
Odredbe ovog pravilnika, osim odredaba l. 125. do 139. (o pregledu i
ispitivau dizalice), l. 142. do 144 (o odravau dizalice) i l. 145. do
426
d:\baci\06
147. (o rukovau dizalicom) nee se primeivati na dizalice, ihove

delove i opremu koji su projektovani, koji su u fazi izrade, odnosno koji su
proizvedeni pre dana stupaa na snagu ovog pravilnika.
lan 193.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaju da vae Pravilnik o
optim merama i normativima zatite pri radu sa dizalicama (Slubeni
list SFRJ, broj 30/69 i odredbe l. 450, 602, 603, 604, 605, 606, 612, 613, 614. i
615. Pravilnika o tehnikim normativima za livniku industriju (Slubeni list SFJR, broj 14/79).
lan 194.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
427
d:\baci\07
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA POKRETNE STEPENICE
(ESKALATORE) I POKRETNE STAZE ZA PREVOZ LICA*
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za projektovae,
izradu, montau, eksploataciju, obeleavae, oznaavae, ispitivae i
odravae pokretnih stepenica i pokretnih staza za prevoz lica, kao i
isprave koje ih prate u prometu odnosno pri isporuci.
lan 2.
Pod pokretnim stepenicama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju
se transportni ureaji s beskrajnim nizom stepenika za prevoz lica nagore
ili nadole.
Pod pokretnim stazama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se
transportni ureaji sa beskrajno pokretnim gazitima (na primer, palete
ili trake) za prevoz lica na istim ili razliitim saobraajnim nivoima.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na sline transportne ureaje
koji slue za prevoz tereta.
lan 3.
Izrazi upotrebeni u ovom pravilniku utvreni su u jugoslovenskom
standardu JUS EN 115.
lan 4.
Projektovae, izrada, montaa, eksploatacija, obeleavae i oznaavae pokretnih stepenica i pokretnih staza utvreni su jugoslovenskim
standardom JUS EN115.
* Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SRJ, broj 83/94.
428
d:\baci\07
II. ISPITIVAE
lan 5.
Novoizraene pokretne stepenice i pokretne staze, kao i one osposobene za upotrebu posle nesrenog sluaja, ili one kod kojih je izvrena
bitna izmena ili kod kojih je pri ispitivau utvrena neispravnost koja
moe dovesti do opasnog pogonskog staa i zbog koje su iskuene iz upotrebe, ne smeju se putati u rad pre nego to se ispitivaem utvrdi da su
ispueni uslovi propisani za ihov bezbedan rad.
Pod bitnom izmenom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se
izmena brzine, sigurnosnih ureaja, sistema koea, pogona i upravaa.
Zamena delova delovima istog tipa ne smatra se bitnom izmenom.
lan 6.
Ispitivae pre prvog putaa u rad novoizraenih i osposobenih
za upotrebu posle nesrenog sluaja pokretnih stepenica ili pokretnih
staza, kao i onih kod kojih je izvrena bitna izmena ili utvrena neispravnost vri se na mestu ugrade u stau spremnosti za rad i sastoji se od:
1) pregleda celokupnog postrojea;
2) statistikog ispitivaa;
3) dinamikog ispitivaa.
O izvrenom ispitivau iz stava 1. ovog lana sastava se izvetaj.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, ispitivae pre prvog
putaa u rad novoizraenih pokretnih stepenica ili pokretnih staza koje
se kompletno sklapaju kod proizvoaa i tako sklopene postavaju na objekat moe se obaviti na probnom stolu kod proizvoaa, ali se statiko
ispitivae ugraenih pokretnih stepenica ili pokretnih staza mora izvesti na mestu ugrade. O ispitivau kod proizvoaa sastava se poseban
izvetaj koji ini sastavni deo izvetaja o ispitivau iz stava 2. ovog
lana.
lan 7.
Pre pregleda celokupnog postrojea pokretnih stepenica ili
pokretnih staza, pre prvog putaa u rad, proverava se potrebna tehnika
dokumentacija utvrena jugoslovenskim standardom JUS EN 115, kao i to da
li postoje atesti za delove pokretnih stepenica ili pokretnih staza za koje
je propisano obavezno atestirae.
lan 8.
Pregled celokupnog postrojea pokretnih stepenica ili pokretnih
staza obuhvata proveru egove usaglaenosti sa tehnikom dokumentacijom, vizuelni pregled, i kontrolu ispravnosti rada, proveru rada bezbednosnih ureaja i elemenata, meree otpornosti izolacije svih strujnih
kola izmeu provodnika i zeme, ispitivae elektrinog kontinuiteta
spoja izmeu stezaki za uzemee u pogonskoj stanici i razliitih delova
pokretnih stepenica ili pokretnih staza koji bi usled kvara mogli doi pod
napon, proveru osvetenosti ulaznih i izlaznih platformi i stepenica,
paleta ili traka du ihove putae, nivo buke kao i sprovedene mere za si-
429
d:\baci\07
guran i bezbedan rad pokretnih stepenica ili pokretnih staza kako je

utvreno jugoslovenskim standardom JUS EN 115.
lan 9.
Statikim ispitivaem pokretnih stepenica i pokretnih staza proverava se otpornost nosee konstrukcije, oslonaca, vunog lanca i konice.
Pri statikom ispitivau, stepenice, palete ili trake moraju se ravnomerno opteretiti u trajau od najmae 10 min. optereeem od 400 kg/m
korisne povrine stepenika, palete ili trake.
Pri statikom ispitivau ne smeju se javiti trajne deformacije ili
deformacije koje bi umaile ispravan i bezbedan rad pokretnih stepenica
ili pokretnih staza.
lan 10.
Dinamikim ispitivaem pokretnih stepenica i pokretnih staza proverava se dejstvo radne konice, dodatne konice ureaja za ograniee
brzine, ureaja za kontrolu neeene promene smera i stabilnost
konstrukcije.
Dinamiko ispitivae vri se pri nazivnoj brzini u oba smera
kretaa.
Dinamiko ispitivae konice vri se mereem zaustavnih puteva
neoptereenih i konim teretom optereenih pokretnih stepenica ili
pokretnih staza. Veliina zaustavnog puta, veliina konog tereta i nain
merea utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS EN 115.
Dinamikim ispitivaem ureaja za ograniene brzine utvruje se da
li on stupa u dejstvo pre nego to brzina pokretnih stepenica ili
pokretnih staza prekorai 1, 2 puta vrednost nazivne brzine, odnosno da li
su ispueni uslovi za odstupae od ovog zahteva ako su ispueni uslovi iz
jugoslovenskog standarda JUS EN 115.
Dinamikim ispitivaem dodatne konice utvruje se da li su ispueni uslovi utvreni jugoslovenskim standardom JUS EN 115.
lan 11.
Pokretne stepenice i pokretne staze podleu obaveznom periodinom ispitivau najdocnije pre isteka jedne godine od prethodnog periodinog ispitivaa pokretnih stepenica ili pokretnih staza.
Periodino ispitivae obuhvata:
1) vizuelni pregled celokupnog postrojea radi utvrivaa pojave
istroenosti, nepodeenosti ili oteea pogonskih elemenata, stepenika, paleta ili traka i ihovih elemenata za kretae i voee,
eeva, rukohvata, oplate i podnoja polustranica, zategnutosti pogonskih remenova i lanaca;
2) kontrolu ispravnosti rada svih bezbednosnih ureaja;
3) dinamiko ispitivae radne konice, dodatne konice i ureaja za
ograniee brzine i ureaja za kontrolu neeene promene smera. Ova
ispitivaa vre se bez optereea pri nazivnoj brzini;
430
d:\baci\07
4) ispitivae elektrinog kontinuiteta spoja izmeu stezaki za

uzemee u pogonskoj stanici i razliitih delova pokretnih stepenica i
pokretnih staza koji bi usled kvara mogli doi pod napon.
III. ODRAVAE
lan 12.
Odravae pokretnih stepenica ili pokretnih staza obuhvata pregled i proveru rada prema uputstvu proizvoaa, a naroito:
1) pregled rada celokupnog postrojea;
2) proveru rada bezbednosnih ureaja;
3) regulisae rada;
4) iee i podmazivae;
5) uklaae uoenih nedostataka i zamenu neispravnih i oteenih
delova.
Radovi iz stava 1. ovog lana moraju se obaviti najmae jedanput
meseno, osim ako proizvoa za neke radove nije odredio neki drugi rok.
lan 13.
U pogonskoj stanici pokretnih stepenica i pokretnih staza mora se
nalaziti tablica sa sledeim osnovnim podacima: naziv proizvoaa,
fabriki broj, godina proizvode, pogonska brzina, duina, ugao nagiba,
irina stepenika, palete ili trake, veliina pogonskog i komandnog
napona i ukupna instalisana snaga.
lan 14.
Za pokretne stepenice i pokretne staze vodi se kiga odravaa, koja
sadri najmae:
1) opte podatke o pokretnim stepenicama ili pokretnim stazama,
datum i broj odobrea za upotrebu, firmu, odnosno naziv proizvoaa,
fabriki broj, godinu proizvode, firmu, odnosno naziv korisnika i mesto
i vreme ugraivaa;
2) glavne karakteristike pokretnih stepenica ili pokretnih staza,
tip, kapacitet, pogonsku brzinu kretaa, vrstu balustrade, irinu stepenika ili staze, ugao nagiba, visinu dizaa, veliinu pogonskog i komandnog napona i ukupnu instalisanu snagu, presek glavnog napojnog elektrinog
voda, podatke o zatiti od previsokog napona dodira, tehnike karakteristike i duinu rukohvata i vunih lanaca;
3) prostor za upisivae podataka o svim izmenama optih podataka i
glavnih karakteristika pokretnih stepenica ili pokretnih staza;
4) podatke o redovnom odravau, pregledima, kvarovima i popravkama pokretnih stepenica ili pokretnih staza;
5) prostor za overu izvrenih radova.
431
d:\baci\07
lan 15.
U mainskoj prostoriji ili pogonskoj stanici, na zatienom mestu,
moraju biti postaveni funkcionalna elektrina ema, plan podmazivaa
i tehniko uputstvo za pogon i odravae pokretnih stepenica i pokretnih
staza.
lan 16.
Pokretne stepenice i pokretne staze moraju se iskuiti i staviti
van upotrebe ako se ustanovi kvar zbog kog nije mogue ihovo pravilno i
bezbedno koriee. U tom sluaju, na prilazima se mora staviti pismeno
upozoree.
IV. ISPRAVE KOJE PRATE POKRETNE STEPENICE I POKRETNE
STAZE U PROMETU
lan 17.
Pokretne stepenice i pokretne staze u prometu, odnosno pri isporuci
moraju biti snabdevene garantnim listom.
Garantni rok za ispravno funkcionisae pokretnih stepenica ili
pokretnih staza ne moe biti krai od dve godine od dana pribavaa dozvole za upotrebu pokretnih stepenica ili pokretnih staza ili od dana predaje na upotrebu.
odnosno popravki pokretnih stepenica i pokretnih staza iznosi deset od
dana prijema zahteva.
lan 18.
Pokretne stepenice i pokretne staze moraju biti snabdevene tehnikim uputstvom proizvoaa koje mora da sadri: tehnike i druge podatke
znaajne za ispravno montirae, putae u pogon, koriee, odravaa
otklaae smeti i kvarova i nabavku rezervnih delova, upozorea na opasnosti pri ihovom korieu, sa uputstvom za otklaae tih opasnosti,
kao i podatak o roku obezbeenog servisiraa.
Rok obezbeenog servisiraa pokretnih stepenica ili pokretnih
staza ne moe biti krai od deset godina od dana pribavaa dozvole za
ihovu upotrebu ili od dana predaje na upotrebu.
V. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 19.
Na pokretne stepenice i pokretne staze ugraene u objekte pre dana
stupaa na snagu ovog pravilnika primeuju se samo odredbe l. 5. do 16.
ovog pravilnika.
lan 20.
Pokretne stepenice ili pokretne staze koje se ugrauju u graevinski
zavrene objekte ili u objekte ija je izgrada otpoela pre dana stupaa
432
d:\baci\07
na snagu ovog pravilnika moraju se uskladiti sa uslovima propisanim ovim

pravilnikom.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, moe se odstupiti od zahteva
ije bi usklaivae izazvalo velike graevinske zahteve pod uslovom da se
sigurnost korisnika bitno ne umai. Pri tom odstupau, ne smeju se usvojiti
vei uglovi nagiba ni mae slobodne visine iznad stepenika, palete ili
traka od nagiba i visina utvrenih jugoslovenskim standardom JUS EN 115.
lan 21.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o
tehnikim normativima za pokretne stepenice i trake za prevoz udi Slubeni list SFRJ br. 66/78, 13/82 i 42/88.
lan 22.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavivaa u Slubenom listu SRJ.
28
433
d:\baci\07
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA STABILNE INSTALACIJE
ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA*
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispueni pri projektovau i
ugradi stabilnih instalacija za detekciju eksplozivnih gasova i para (u
daem tekstu: stabilne instalacije);
2) postupak i nain oznaavaa i obeleavaa ureaja i delova
sistema za detekciju eksplozivnih gasova i para;
3) tehnike mere zatite instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para;
4) nain rukovaa i odravaa sistema i ureaja za detekciju eksplozivnih gasova i para;
5) postupak i nain obezbeea odreenih svojstava i kvaliteta
stabilnih instalacija za detekciju eksplozivnih gasova i para;
6) blii sadraj tehnikog uputstva za stabilne instalacije.
lan 2.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se na stabilne instalacije u
objektima, na plovnim objektima i u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom.
Odredbe ovog pravilnika primeuju se i na elemente za stabilne
instalacije za detekciju zapaivih gasova i para u sistemima za proizvodu
gasa, uskladitee gasa, distribuciju gasa, tehniko-tehnolokim procesima, za zatitu zatvorenog i otvorenog prostora i drugih mesta od
poara i eksplozija gde se mogu pojaviti eksplozivni gasovi i pare.
* Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SRJ, broj 24/93.
434
d:\baci\07
lan 3.
Izrazi navedeni u ovom pravilniku imaju sledea znaea:
1) zapaivi gas ili para je gas koji sa vazduhom stvara smee koje gore
ili eksplodiraju ako im se nekim izvorom paea povisi temperatura do
temperature paea;
2) protiveksplozijski zatieni elektrini ureaji su svi
elektrini ureaji nameeni za rad u prostorijama ugroenim eksplozivnom atmosferom i zapaivim gasovima i parama.
Ovakvi ureaji u normalnom pogonu i u sluaju pogonskih predvienih
greaka ne smeju biti uzrok paea eksplozivne smee, ako su ispravno
montirani i korieni;
3) eksplozivna atmosfera je smea zapaivih para, gasova i maglica
koja posle paea naglo sagoreva u obliku eksplozije dok se ne utroi
raspoloiva koliina zapaive materije ili kiseonika u smei;
4) eksplozivna smea je smea zapaivog gasa ili pare u vazduhu u kojoj
se goree naglo iri i time izaziva eksploziju;
5) doa granica eksplozivnosti je odreen procenat gasa ili pare u
vazduhu iznad kojeg atmosfera postaje eksplozivna;
6) gora granica eksplozivnosti je odreeni procenat gasa, odnosno
pare u vazduhu pri kojoj atmosfera postaje eksplozivna;
7) vrsta zatite su posebne mere primeene na elektrine ureaje da
se sprei paee okolne eksplozivne atmosfere;
8) ugroeni prostor, zatvoren ili otvoren, jeste prostor u kome ima
ili se oekuje pojava smea u opasnim koncentracijama, odnosno pojava opasne atmosfere;
9) prirodno ventilirani prostori su prostori u koje se dovodi dodatna
koliina istog vazduha;
10) prisilno ventilirani prostori su prostori u koje se dovodi
dodatna koliina istog vazduha;
11) otvoreni prostor je prostor u kome ni sa jedne strane nema
prepreka za prirodnu izmenu vazduha sa atmosferom;
12) neugroeni prostor je prostor u kome koncentracija eksplozivne
smee ne moe ni u kom sluaju dostii 10% od doe granice eksplozivnosti;
13) izvor opasnosti je mesto koje sadri ili iz ega izlazi smea eksplozivnih gasova i para;
14) kontrolisani gas je gas koji svojom pojavom u kontrolisanom
prostoru stvara opasnu atmosferu;
15) gasovi laki od vazduha su gasovi relativne gustine najmae 0, 5
(gustina vazduha=1 kg/m);
16) gasovi bitno tei od vazduha su gasovi gustine vee od 1, 5 (gustina
vazduha=1 kg/m);
17) kontrolno mesto je jedna ili vie detektorskih sondi kojima
pripada jedan signal u centralnom ureaju;
18) kontrolisani prostor je deo ukupnog prostora, zatvorenog ili
otvorenog, koji se kontrolie na pojavu eksplozivnih koncentracija gasova
i para postavaem odgovarajuih detektorskih sondi. Kontrolisani prostor moe obuhvatati jedno ili vie kontrolnih mesta;
28*
435
d:\baci\07
19) ukupan kontrolisan prostor (ili ukupno podruje nadzora) jeste

celokupan prostor nadziran stabilnom instalacijom;
20) zapremina pokrivaa je zapremina izraena u kubnim metrima koju
kontrolie jedna detektorska sonda; slui kao orijentacija za odreivae
potrebnog broja detektorskih sondi kod projektovaa; na konaan broj i
mesto ihovog postavaa utiu i mnogi drugi faktori, te ona ni u kom sluaju ne moe biti jedini i odluujui kriterijum;
21) alarmno stae je stae centralnog ureaja u kome se ureaj nalazi
pri pojavi signala alarma;
22) prag alarma je odreena koncentracija eksplozivnih smea gasova
i para pri kojoj se java alarmno stae. Stabilna instalacija moe imati
jedan ili dva praga alarma u skladu sa projektovanim nivoom zatite;
23) uzbuna je zvuna i optika signalizacija alarmnog staa;
24) lano uzbuivae je ostvarivae zvune ili optike signalizacije alarmnog staa usled pojava tehnikih smeti ili namernog izazivaa;
25) plan uzbuivaa je utvreni postupak u sluaju pojave opasne
koncentracije eksplozivnih gasova i para;
26) detektorska sonda (difuzna) jeste elemenat stabilne instalacije
za otkrivae prisustva zapaivih para i gasova u kontrolisanom prostoru;
neprekidno prati odgovarajue fizike ili hemijske promene kojima se
otkriva prisustvo zapaivih gasova i para u kontrolisanom prostoru;
27) detektorska sonda (usisna) jeste deo protonog sistema stabilne
instalacije za uzimae uzorka vazduha iz kontrolisanog prostora radi
otkrivaa prisustva zapaivih gasova i para;
28) stabilna instalacija je skup elektrine opreme, bilo da je to jedna
detekcijska jedinica ili sistem iji su jedan ili vie delova instalisani
na mestu gde se mogu pojaviti vee koncentracije zapaivogo gasa, radi davaa alarma ili druge izlazne funkcije u sluaju pojave zapaivog gasa;
29) centralni ureaj (dojavna centrala) jeste ureaj za nadzor i
upravae koji komunicira sa detektorskim sondama, nadzire primarne
vodove i obava svetlosno i zvuno uzbuivae i prenos signala o pojavi
nedozvoene koncentracije eksplozivnih gasova i para na paralelne signalizatore lokalnim ili centralnim nadzornim protivpoarnim slubama;
30) kontrolna jedinica je deo instalacije koji nije direktno vezan za
zapaivi gas, ali koji reaguje na elektrini signal koji je dobijen iz
detektorske sonde da bi dolo do uzbune u sluaju pojave zapaivog gasa na
mestu detektorske sonde;
31) element za uzbuivae je ureaj koji u sluaju pojave nedozvoene
koncentracije eksplozivnih gasova i para daje zvune i/ili svetlosne
signale;
32) prenosni vodovi su veza centralnog ureaja sa ostalim delovima
stabilne instalacije, a slue za prenos informacija i napajae energijom.
Razlikuju se dve vrste prenosnih vodova:
a) primarni vodovi sa nadziraem kvarova (prekid ili meusobni
dodir),
b) sekundarni vodovi, bez nadziraa kvarova;
33) nivo zatite je skup svih tehnikih i organizacijskih mera
zatite. Nivo zatite u funkciji tehnikih mera je dat kao suma funkcionalne efikasnosti i otpornosti na prirodne uticaje.
436
d:\baci\07
II. USLOVI ZA PROJEKTOVAE I UGRADU

1. Stabilna instalacija
lan 4.
Stabilna instalacija mora imati detektorske sonde, centralni ureaj, prenosne vodove, izvor napajaa i elemente za informisae i uzbuivae.
lan 5.
Prema nivou tehnike zatite, stabilne instalacije se razlikuju:
1) prema funkcijama upravaa koje obavaju;
2) prema paralelnoj signalizaciji;
3) prema periodu vremena u kome se obavaju periodine provere i
kompletno ispitivae tehnike ispravnosti;
4) prema otpornosti na uticaje okoline;
5) prema zatiti od namernih uticaja;
6) prema pouzdanosti pojedinih elemenata sistema;
7) prema broju i vrsti rezervnih izvora napajaa;
8) prema zonama rizinog podruja u kojima se koriste.
lan 6.
Stabilna instalacija mora biti tako projektovana i izvedena da
pravilnim brojem, rasporedom i izborom mesta postavaa detektorskih
sondi omoguava pouzdano signalizirae pojave opasnih koncentracija
eksplozivnih gasova i para u kontrolisanom prostoru, uz maksimalno
mogue obezbeee od lanih alarma i u skladu sa zahtevanim nivoom
zatite.
lan 7.
Stabilna instalacija mora obuhvatiti sve prostorije jednog objekta u
kojima postoji prekinuti razvod gasa (ventili, nastavci itd.) i oprema koja
koristi eksplozivne gasove u normalnom procesu rada, kao i sve kanale i
otvore koji ovu prostoriju povezuju sa ostalim prostorijama (ventilacioni
kanali, kablovski kanali itd.).
lan 8.
Stabilna instalacija mora stalno i automatski da nadzire i signalizira izostanak primarnog izvora napajaa, smete na primarnim vodovima i smete na senzorima u detektorskim sondama (kratak spoj i prekid).
lan 9.
Projektovae stabilne instalacije mora biti u skladu sa propisom za
izvoee elektrine instalcije u prostorima ugroenim od eksplozivnih
smea gasova i para.
lan 10.
Izbor tipa detektorske sonde, difuzione ili protone (usisne), vri
se zavisno od staa sredine, vrste gasa (prema grupi gasova i temperaturnom
437
d:\baci\07
razredu), izloenosti atmosferskim uticajima i prisustva homogenih

ugovodonika ili organsko-metalnih jediea.
lan 11.
Kod ispada mrenog napona, prekida napajaa centralnog ureaja iz
bilo kog razloga ili egovog privremenog iskuivaa iz rada zbog
potreba intervencija, mora se proveriti koncentracija eksplozivnog gasa
ili pare pre ponovnog ukuea centralnog ureaja (zbog prekida rada
ventilacionog sistema).
lan 12.
Stabilna instalacija ima jedan, dva ili vie pragova alarma, ustanovenih prema rastuoj koncentraciji eksplozivne smee gasova, tako da
prvi prag odgovara najnioj koncentraciji itd. Pri tom se svakom pragu
mogu pridodati odreene funkcije centralnog ureaja. Pri pojavi alarma
prvog praga moe se izvriti selektivno uzbuivae odreenih lica, kao i
neka upravaka funkcija (ukuivae ventilacija), dok se pri pojavi
alarma drugog praga ukuuje opte uzbuivae i iskuuje glavni dovod
gasa, glavno napajae elektrinom energijom itd.
lan 13.
Stabilna instalacija projektuje se i izvodi za zatitu od pojave eksplozivnih koncentracija jednog odreenog ili vie odreenih gasova i/ili
para. Na posebnoj ploici na centralnom ureaju oznaava se za koji je gas,
odnosno gasove instalacija podeena.
lan 14.
Ako se stabilna instalacija koristi za dojavu eksplozivnih gasova i
para u objektima gde se postavaju i druge instalacije (za dojavu poara, za
upravae automatskim gaeem poara, za odvoee dima i toplote itd.),
kontrolisani prostori eksplozivnih gasova i para moraju se uskladiti sa
podrujima dojave kod drugih instalacija.
2. Projektni zadatak
lan 15.
Projektni zadatak obrazuje se na osnovu ocene ugroenosti objekta, a
obuhvata i poznavae elemenata zatite i traeni nivo zatite.
Najbitniji elementi koji se moraju poznavati prilikom projektovaa
stabilne instalacije su:
1) veliina kontrolisanog prostora i egov oblik;
2) vrednost objekta i opreme kontrolisanog prostora;
3) raspored tehnoloke opreme koja moe biti uzronik isticaa
eksplozivnog gasa ili stvaraa eksplozivnih para;
4) vrsta gasa;
5) prirodna i prinudna ventilacija (da li postoji i kakva je);
6) izloenost kontrolisanog prostora atmosferskim uticajima
(visokoj toploti);
7) agresivnost sredine usled hemijskih i drugih uticaja.
438
d:\baci\07
3. Detektorske sonde
lan 16.
Detektorske sonde su delovi stabilne instalacije za dojavu pojave eksplozivne koncentracije gasova, koji automatski mere, uporeuju ili detektuju prisustvo ili promenu koncentracije gasova i te informacije predaju
centralnom ureaju. Prema nainu uzimaa uzorka dele se na:
1) difuzione sonde;
2) usisne sonde.
lan 17.
Difuziona sonda radi na principu difuzije gasova.
Usisna sonda je deo protonog sistema stabilne instalacije. Pomoni
sistem pored usisne sonde sadri kapilare i pumpu pomou kojih se uzima
uzorak vazduha iz kontrolisanog prostora i dovodi u centralni ureaj radi
stalne analize o prisustvu eksplozivnih gasova i para.
lan 18.
Detektorske sonde smetaju se u kontrolisani prostor gde se oekuje
pojava eksplozivnih gasova i para, te moraju biti konstruisane prema
odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
lan 19.
Kod pogonskih procesa gde je izrazito taloee praine ili nekih
drugih produkata procesa (lakirnica) moe doi do smaene efikasnosti
(osetivosti) sistema za dojavu eksplozivnih gasova i para zbog zaepea
filterskih elemenata. U takvim sluajevima koriste se protone detektorske sonde i ee se vre periodine kontrole funkcionisaa, kao i
zamena filterskih elemenata.
lan 20.
Broj detektorskih sondi i mesto ihovog postavaa zavisi od veliine kontrolisanog prostora, oblika prostora, vrednosti objekta i opreme
koju treba tititi.
lan 21.
Za postavae detektorskih sondi, zavisno od kontrolisanog gasa i
drugih parametara kontrolisanog prostora, moraju biti ispueni sledei
uslovi:
1) za gasove koji su laki od vazduha detektorske sonde se postavaju u
gori deo kontrolisanog prostora (ispod plafona) (videti sliku 1);
2) za gasove koji su tei od vazduha detektorske sonde se postavaju
iznad poda na oko 0, 25 m (videti sliku 2);
3) ako u kontrolisanom prostoru postoje jame i kanali, u kojima se mogu
najpre pojaviti gasovi tei od vazduha, detektorske sonde postavaju se
iznad poda na oko 0, 25 m;
4) mesto postavaa detektorskih sondi, koje se odreuje na osnovu
teine kontrolisanog gasa, mora biti briivo odreeno u skladu sa
postojeom prirodnom i prinudnom ventilacijom (videti slike 3 i 5);
439
d:\baci\07
5) mesta koja se, zbog prirodne ili prinudne ventilacije, nalaze u

struji istog vazduha koji smauje mogunost za detekciju stvarno prisutne
koncentracije eksplozivnog gasa u ostalom delu kontrolisanog prostora
treba izbegavati (videti sliku 4);
6) potrebno je iznalaziti tzv. epove, u kojima su, zbog oblika kontrolisanog prostora, uticaji prirodne i prinudne ventilacije smaeni;
7) veoma je vano obratiti pau na temperaturne efekte, koji dovode
do stvaraa termike barijere i nemogunosti detekcija gasova lakih od
vazduha u kontrolisanom prostoru (videti sliku 6).
Slika 1 Postavae detektorske sonde za kontrolu prostora gde moe doi do

isticaa gasova lakih od vazduha
Kontrolisani prostor je bez prirodne i prinudne ventilacije
Slika 2 Postavae detektorske sonde za kontrolu gasova teih od vazduha.

Kontrolisani prostor je bez prirodne i prinudne ventilacije
Slika 3 Efekat koji nastaje u kontrolisanom prostoru kada se eli detekcija lakih
gasova uz kretae vazduha. Prikazana je mogunost da usled prisustva strujaa ne doe
do detekcije prisutnog gasa za razliku od efekta na slici 1
440
d:\baci\07
Slika 4 Efekat razreea kada se senzor postavi u ventilacioni kanal za kontrolu

vie prostora
Kontrolisani gas bie razreen u odnosu 1 + 3, a ako stane ventilacija, nee doi do
detekcije opasnog gasa
Slika 5 Mesto postavaa detektorske sonde u sluaju funkcionisaa sistema za

ventilaciju na prikazani nain
Detektorska sonda e detektovati gas koji je laki od vazduha ako je postavena u blizinu odsisnog kanala
Slika 6 Stvarae termalne barijere zbog koje dolazi do odlagaa detekcije opasnog
gasa
Neophodno je obratiti pau na temperaturni efekat koji ima uticaja kada se radi o
detekciji gasova lakih od vazduha
441
d:\baci\07
4. Centralni ureaj
lan 22.
Centralan ureaj mora da ima:
1) indikator uzbune (crvene boje);
2) indikator kontrolnog mesta (crvene boje ako je indikator uzbune
zajedniki);
3) indikator prelaska svakog praga alarma (crvene boje); ako je u
pitau centralni ureaj modularnog tipa te svako kontrolno mesto ima svoj
modul, ovaj indikator prelaska praga moe istovremeno oznaavati i
uzbunu i koje je kontrolno mesto u pitau, te nije potrebno imati sva tri
indikatora;
4) indikator neispravnosti kontrolnog mesta (ute ili bele boje);
5) indikator ukuenog staa ureaja (zelene boje);
6) mogunost testiraa ispravnog funkcionisaa svakog kontrolnog
modula ili centralnog ureaja u celini;
7) indikator napajaa iz rezervnog izvora napajaa (ute boje);
8) mogunost odreivaa visine koncentracije eksplozivnog gasa u
kontrolisanom prostoru uz pomo analognog ili digitalnog naina prikazivaa, pri emu ovo prikazivae (odnosno isntrument) moe biti pridodato svakom kontrolnom modulu ili biti zajedniko za ceo centralni
ureaj;
9) zvuni alarm koji je zajedniki za sva kontrolna mesta; prelazak
prvog praga praen je isprekidanim zvunim alarmom, prelazak drugog praga
praen je kontinualnim zvunim alarmom, a kvar na detektorskoj sondi ili
primarnom vodu praen je kontinualnim zvunim alarmom;
10) neophodnu opremu za rukovae stabilnom instalacijom (centralnim ureajem) i periodinu proveru funkcionisaa stabilne instalacije.
lan 23.
Centralni ureaj mora signalizirati sledee kvarove:
1) ispad detektorske sonde iz rada zbog oteea senzora (prekid ili
kratak spoj),
2) kvar na primarnim vodovima (prekid ili kratak spoj);
3) ispad primarnog izvora napajaa.
lan 24.
Centralni ureaj sa vie kontrolnih mesta mora imati mogunost
iskuea pojedinog kontrolnog mesta bez uticaja na rad ostalih.
lan 25.
Centralni ureaj moe, zavisno od objekta koji se titi i organizacionih mera zatite, biti izveden kao jedinstven ureaj postaven na jednom
mestu ili podeen na vie ureaja koji nadziru odreeno kontrolisano podruje.
442
d:\baci\07
lan 26.
Ako u okviru jedne stabilne instalacije ima vie centralnih ureaja
rasporeenih na razliitim mestima, moe se upotrebavati paralelna
signalizacija u lokalnom ili centralnom protivpoarnom centru.
lan 27.
Centralni ureaj postava se van kontrolisanog prostora, najee u
prostorijama lokalnih ili centralnih protivpoarnih slubi ili u
hodnicima, prolazima i drugim pogodnim prostorijama u blizini kontrolisanih prostora ili podruja, tako da omoguava brz pristup i identifikaciju mesta pojave opasne koncetracije gasa ili pare. Ako se centralni
ureaj postava van prostorije sa neprekidnim deurstvom, mora biti omoguen prenos ili ujnost alarma do mesta sa neprekidnim deurstvom.
lan 28.
Centralni ureaj moe biti postaven u kontrolisani prostor ako
poseduje odgovarajuu protiveksplozivnu zatitu za taj prostor.
lan 29.
Centralni ureaj za dojavu koncentracije gasa ili pare moe biti
sastavni deo kombinovanog alarmnog sistema koji obuhvata i protivpoarnu i protivprovalnu dojavu, a mogu biti kontrolisane i neke druge opasne pojave. U tom sluaju ceo kombinovani sistem, pa i deo za dojavu gaosva i
para, mora, pored zahteva propisanih ovim pravilnikom, ispuavati uslove
utvrene jugoslovenskim standardom.
lan 30.
U centralnom ureaju mogu se predvideti posebni izlazi za upravae
tehnolokom i elektrotehnikom opremom objekta. Ovi izlazi mogu biti
kontaktni ili bezkontaktni i, u oba sluaja, beznaponski.
Centralni ureaj moe formirati impuls (signal) za upravae
ureajima za prinudnu ventilaciju, za odvoee dima i toplote, za iskuee dovoea gasa i za iskuee energetskog napajaa pogonske opreme.
Ukuee prinudne ventilacije (upravae ventilacijom i klimaureajima) vri se kod prelaska prvog praga alarma, dok se iskuee
dovoda gasa i energetskog napajaa vri kod prelaska drugog praga alarma.
Ukuee ureaja za odvoee dima i toplote zavisi i od drugih faktora,
kao to su: vrsta objekta, vrsta opreme i materijala koji se nalaze u kontrolisanom prostoru, postojee instalacije za dojavu i ili automatsko gaee
poara itd. to se blie definie propisom o tehnikim normativima za
instalacije za odvoee dima i toplote.
Prilikom ponovnog ukuea energetskog napajaa objekta mora se
obezbediti dovono dug vremenski interval u kome bi se izvrila provera
koncentracije eksplozivnog gasa ili pare.
443
d:\baci\07
5. Kablovska instalacija
lan 31.
Stabilna instalacija za detekciju eksplozivnog gasa ili pare mora
biti povezana vlastitom mreom kablova ili provodnika.
Kablovi moraju biti izvedeni sa mehanikom zatitom koja odgovara
zahtevima kontrolisanog prostora.
Presek kabla mora biti odabran tako da odgovara potroi
elektrine energije upotrebenih ureaja i zahtevima u pogledu maksimalno dozvoenog elektrinog otpora linije.
Presek provodnika u kablu ne sme biti mai od 1, 5 mm.
Pri upotrebi vieilnih kablova mora se ostavati rezerva od 10%
u broju provodnika i stezaki (spojnica) na prikunim mestima kabla.
lan 32.
Primarni vodovi (vodovi koji povezuju detektorske sonde sa centralnim ureajem) ne smeju se voditi zajedno sa drugim vodoviam u jednoj
cevi ili kablu. Primarni vodovi ne smeju se voditi ni kroz zajednike
kanale, vertikale paralelno vodovima sa strujnim kolima napona vieg od
50 V, a posebno strujnim kolima energetskog napajaa.
Razvodne kutije i ormani moraju biti oznaeni utom bojom.
Broj spojeva u strujnim kolima treba svoditi na minimum i pri tom
obezbeivati maksimalno sigurne spojeve uz potovae pravila struke.
lan 33.
Izvoee elektrine instalacije, kao i oprema koja se ugrauje, mora
odgovarati uslovima u prostoru u kome e se koristiti (vodonepropusno
izvoee, izvoee za tropske uslove itd. i obavezno S izvedba za odgovarajuu grupu gasova).
Stabilna instalacija za detekciju eksplozivnog gasa ili pare mora
biti projektovana i izvedena tako da ne prouzrokuje radio i/ili TV-smete.
lan 34.
Protiv elektrinih uticaja koji ometaju rad (elektrina interferencija, luna praea, ukuivae i iskuivae snanih potroaa, a posebno potroaa velike induktivnosti, i elektromagneti
vodovi) moraju se preduzeti odgovarajue zatitene mere kao to je polagae kablova u metalne uzemene cevi i/ ili upotreba filtera i drugih
vidova zatite.
lan 35.
Specifina otpornost izolacije izmeu provodnika i zeme mora
iznositi najmae 500 k m.
Za meree otpornosti izolacije koriste se instrumenti sa naponom
ipod 50 V, osim ako su svi delovi stabilne instalacije odvojeni od kablova i
provodnika.
444
d:\baci\07
6. Izvori napajaa
lan 36.
Napajae energijom centralnog ureaja vri se prema jugoslovenskom
standardu JUS N.S 6.061.
lan 37.
Izvori napajaa energijom moraju biti spojeni pouzdanim prikucima sa stabilnom instalacijom za detekciju eksplozivnih gasova i para.
Ispad jednog izvora ne sme prouzrokovati ispad drugog izvora energije, a
mora biti svetlosno i zvuno registrovan na centralnom ureaju. Prilikom
prelaska napajaa sa jednog izvora na drugi ne sme doi do tetnog uticaja
na rad stabilne instalacije.
lan 38.
Napajae elektrinom energijom iz mree mora biti takvo da omoguava trajan pogon stabilne instalacije za detekciju eksplozivnog gasa ili
para. Ako ova instalacija ima svoju akumulatorsku bateriju kao rezervni
izvor napajaa, napajae iz elektrine mree mora omoguiti puee
akumualtorske baterije sopstvenim puaem.
Za dovod energije mora biti upotrebeno posebno strujno kolo od
razvodnog ormana, sa posebno oznaenim osiguraem.
Iskueem pogonskih ureaja mora biti iskueno i strujno kolo za
napajae centralnog ureaja.
lan 39.
Za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para mora
se upotrebavati baterija prema Jugoslovenskom standardu JUS N.S6.061.
Akumulatorske baterije sa mokrim elijama moraju se postaviti u suve
prostorije koje su zatiene od zaleivaa i koje se dobro provetravaju.
Akumulatorske baterije moraju se postavati tako da budu zatiene
od sponih uticaja i oteea, a da je pri tom omoguen pristup radi odravaa.
lan 40.
Dimenzionisae ureaja za puee akumulatorskih baterija, kao i
ihov kapacitet mora biti u skladu sa traenim nivoom tehnike zatite.
7. Elementi za uzbuivae
lan 41.
Alarmno stae mora se signalizirati svetlosno i zvuno na centralnom ureaju i svim paralelnim signalnim tablama, a zvuno u lokalnom kontrolnom centru, i to ako je centralni ureaj smeten u blizini
lokalnog centra. Signalizacija alarmnog staa mora biti takva da omoguava brzo otkrivae mesta pojave opasne koncentracije eksplozivnih
gasova.
445
d:\baci\07
lan 42.
Optika signalizacija alarma se automatski iskuuje po smaeu
koncentracije gasa ispod doe granice eksplozivnosti ili nakon otklaaa smete, dok runo iskuee svetlosne sitnalizacije nije dozvoeno.
lan 43.
Doputa se mogunost iskuea zvunog signala uzbune pri pojavi
alarma na centralnom ureaju i kod paralelne signalizacije ako se prenose
sve optike signalizacije iz centralnog ureaja.
Ako kod paralelne signalizacije postoji samo zbirna informacija
alarma za jedan kontrolisan prostor ili podruje sa vie kontrolisanih
prostora, ne dozvoava se iskuivae zvunog alarma na paralelnoj signalizaciji.
lan 44.
Osim optike i zvune signalizacije trenutno postojeeg alarmnog
staa, svako kontrolno mesto mora imati i optiku signalizaciju memorisanog alarmnog staa na centralnom ureaju koje se prethodno dogodilo.
Pri dostizau prvog praga alarma ova informacija se zadrava pomou
svetlosne signalizacije sve do ponitea. Sva memorisana staa uredno se
evidentiraju u kontrolnoj kizi. Memorisano stae ne moe se ponititi
sve dok postoji alarmno stae.
lan 45.
Elementi za uzbuivae (spone sirene, zvona, lampe) i prenosni
sistemi dainske signalizacije moraju biti stalno u ispravnom stau i
zatieni od oteea i blokiraa.
III. NAIN OZNAAVAA I OBELEAVAA
lan 46.
Svaki elemenat stabilne instalacije mora biti obeleen prema
lan 47.
Elementi centralnog ureaja (indikatori, tasteri, prekidai,
instrumenti, osigurai itd.) elementi paralelne signalizacije i
kontrolni moduli moraju biti vidno i trajno oznaeni. Kontrolno mesto
mora imati posebnu oznaku (natpis) za oznaavae mesta, odnosno prostorije u kojoj se nalazi odgovarajua detektorska sonda.
lan 48.
Detektorska sonda i kontrolni modul moraju nositi isti broj.
lan 49.
Delovi opreme koji se postavaju u kontrolisani prostor moraju se
obeleiti prema odgovarajuim jugoslovenskim standardima.
446
d:\baci\07
lan 50.
Elementi za uzbuivae pri pojavi eksplozivnog gasa ili pare moraju
se razlikovati od elemenata za ostala uzbuivaa po boji i oznaci.
Elementi za uzbuivae moraju biti ute boje i obeleeni ploicama s natpisom eksplozivni gasovi. Elementi za uzbuivae koji se
postavaju u kontrolisane prostore moraju biti izvedeni za rad u eksplozivnoj sredini.
lan 51.
Razvodne kutije i ormani kablovske instalacije moraju biti oznaeni
utom bojom.
IV. TEHNIKE MERE ZATITE
lan 52.
Ormari za smetaj centralnog ureaja mora biti tako konstruisan da
je mehaniki otporan, da su svi indikatori pregledni i da je onemoguen
pristup neovlaenim licima. Centralni ureaj i tabla paralelne signalizacije zakuavaju se.
lan 53.
Nije dozvoeno postavae centralnog ureaja u prostorije koje su
stalno zakuane (prostorije za smetaj neke druge opreme, glavnih razvodnih tabli, trafostanice i sl.)
V. NAIN RUKOVAA I ODRAVAA
lan 54.
Sve mere preduzete za redovno odravae stabilne instalacije u toku
radnog veka jedne instalacije moraju se upisati u kontrolnu kigu.
Prilikom periodine provere treba obavezno ispitati sledee:
1) reagovae svake detektorske sonde;
2) elemente za uzbuivae;
3) prenos informacija na mesto sa stalnim deurstvom;
4) funkcije upravaa koje obava centralni ureaj (ukuee
ventilatora, iskuee energetskog napajaa);
5) akumulatorske baterije.
lan 55.
Redovne i periodine provere odreuju se u skladu sa vrstom objekta
koji se titi i odgovarajuim nivoom tehnike zatite.
lan 56.
Detanije elemente periodine provere, kao i nain provere odreuje
proizvoa opreme u tehnikom uputstvu.
447
d:\baci\07
lan 57.
Provera funkcionisaa instalacije obava se u periodu do dve godine, a vanredna funkcionalna ispitivaa u sluaju da izvrene
periodine ili vanredne provere pokau znakove poremeaja pogonske
spremnosti ili nepravilnog funkcionisaa, kao i pri promeni tehnologije, odnosno promeni kontrolisanog prostora.
lan 58.
Remont (obnavae) stabilne instalacije obava se neodlono ve
pri prvoj pojavi odstupaa u radu i pri neispravnosti kao posledici starea.
Pod znacima starosti ili istroenosti podrazumevaju se pojave
postepenog gubea osetivosti, poveanog broja otkaza komponenti i
drugi znakovi starea.
lan 59.
Podatak o izvrenoj zameni neispravne detektorske sonde, kontrolnog modula i sl. upisuje se u kontrolnu kigu.
Spreavae lanih uzbuivaa
lan 60.
Da bi se broj lanih alarma sveo na to mau meru, mora se smaiti
ili potpuno izbei uticaj ometajuih faktora koji izazivaju smaee
otpora senzora (mesta poviene temperature, nepotrebno drae senzora u
atmosferi sa primesom ugovodonika koji ne mogu izazvati prag alarma ali
mogu trajnim prisustvom uticati na promenu otpora senzora i dr.).
lan 61.
Zbog nepaivog rukovaa gasnom instalacijom ili materijama ija
su isparea eksplozivna, pojava alarma ne moe se smatrati lanom
uzbunom. Ovako nastale eksplozivne koncentracije gasova isto su toliko
opasne kao i one koje nastaju zbog kvara na instalacijama ili nekog drugog
uzroka.
VI. NAIN OBEZBEEA POTREBNIH SVOJSTAVA I
KVALITETA
lan 62.
Potrebna svojstva stabilne instalacije obezbeuju se projektovaem,
izradom odgovarajue opreme i enom odgovarajuom upotrebom.
lan 63.
Kvalitet opreme i kontrola kvaliteta moraju biti u skladu sa
448
d:\baci\07
Za ovu opremu obavezan je period probnog rada kod proizvoaa u

trajau od najmae sedam dana radi stabilizacije senzorskih elemenata i
prevazilaea perioda poetnih otkaza.
lan 64.
Svaka nova ili rekonstruisana stabilna instalacija mora biti posle
montae podvrgnuta kompletnom funkcionalnom ispitivau i podeavau
od strane izvoaa radova.
lan 65.
Prilikom izvoea funkcionalne kontrole na centralnom ureaju
mora se kontrolisati rad:
1) indikatora alarma (svih postojeih pragova i memorija);
2) indikatora kvarova;
3) rezervnog napajaa.
lan 66.
Po izvrenom funkcionalnom ispitivau saiava se poseban zapisnik o izvrenom ispitivau koji postaje sastavni deo dokumentacije.
VII. SADRAJ TEHNIKOG UPUTSTVA
lan 67.
Tehniko uputstvo za stabilne instalacije mora sadravati sledee
podatke:
1) opis ureaja;
2) funkcionisae ureaja;
3) rukovae ureajem;
4) nain odravaa;
5) tabelu kvarova;
6) karton tehnikog pregleda.
VIII. KONTROLNA KIGA
lan 68.
Kontrolna kiga za stabilne instalacije za eksplozivne gasove i pare
sadri:
1) datum izvrenog pregleda;
2) naziv preduzea, odnosno drugog pranvog lica koje je obavilo
radove;
3) overu strunog lica koje je obavilo radove;
4) overu korisnika stabilne instalacije da su radovi izvreni;
5) podatke o izvrenim pregledima;
6) podatke o ispitivau smeti;
7) podatke o popravkama.
29
449
d:\baci\07
IX. PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA

lan 69.
Sve stabilne instalacije koje su putene u rad pre stupaa na snagu
ovog pravilnika moraju se uskladiti sa odredbama ovog pravilnika najdocnije do prvog remonta.
lan 70.
450
d:\baci\07
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA STABILNE INSTALACIJE
ZA DOJAVU POARA*
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom pripisuju se:
1) zahtevi koji moraju biti ispueni pri projektovau, poslovau i
odravau stabilnih instalacija za dojavu poara;
2) postupak i nain oznaavaa i obeleavaa ureaja i delova
sistema za dojavu poara;
3) tehnike mere nadzora stabilnih instalacija za dojavu poara;
4) nain rukovaa i odravaa sistema i ureaja;
5) zahtevi za broj i razmetaj javaa poara;
6) zahtevi za povezivae stabilne instalacije za dojavu sa tehnolokom i elektrotehnikom opremom;
7) zahtevi za kontrolne kige pregleda i ispitivaa stabilne
instalacije za dojavu poara.
lan 2.
Izrazi upotrebeni u ovom pravilniku imaju sledee znaee:
1) automatski java poara je deo stabilne instalacije za dojavu
poara, koji neprekidno ili u odreenim vremenskim razmacima prati
odgovarajue fizike ili hemijske promene omoguujui otkrivae poara
u nadziranom prostoru;
2) runi java poara je ureaj za runo uzbuivae (alarmirae)
koji ukuuje ovek nakon otkrivaa poara;
3) element za uzbuivae (alarmirae) je ureaj koji u sluaju poara
daje zvune i/ili svetlosne signale;
4) prenosni vodovi su spone veze s delovima stabilne instalacije za
dojavu poara, a slue za prenos informacija i napajae energijom;
*
29*
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SRJ, broj 87/93.
451
d:\baci\07
5) nadzirna povrina je povrina poda koju nadzire jedan automatski

java poara;
6) podruje nadzora (podruje na kome se primeuju tehnike mere
nadzora) je celo podruje nadzirano stabilnom instalacijom za dojavu
poara;
7) dojavna zona je grupa javaa predviena za jedan signal u dojavnoj
centrali;
8) dojavna centrala je ureaj za nadzor i upravae koji je u vezi s
javaima poara i obava svetlosno i zvuno uzbuivae i prenos
signala o poaru na paralelne signalizatore i protivpoarnim slubama;
9) uzbuna (alarm) je zvuna i svetlosna signalizacija poarnog
signala;
10) lano uzbuivae je ostvaree poarnog signala usled tehnikih
smeti ili prevare;
11) selektivno uzbuivae je uzbuivae jednog lica ili vie unapred odreenih lica (prema planu uzbuivaa);
12) opte uzbuivae je uzbuivae neodreenog broja lica putem
elemenata za uzbuivae;
13) dvozonska zavisnost je utvreni postupak u sluaju pojave poara;
14) dvozonska zavisnost je mera za spreavae lanog uzbuivaa.
Aktiviraem javaa iz prve zone moe se izvriti selektivno uzbuivae ili neka upravaka funkcija, a aktiviraem javaa iz druge zone
ukuuju se opte uzbuivae i ostale upravake funkcije;
15) kontrolna kiga je kiga za unoee svih podataka o redovnim
ispitivaima, revizijama, nadogradama, ukuivau i iskuivau pojedinih zona, kao i o dojavama smeti i poara. Uz svaki podatak unosi se
datum, vreme i kratak opis dogaaja i potpis deurne osobe.
II. ZAHTEVI ZA STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA
lan 3.
Stabilna instalacija za dojavu poara mora biti tako projektovana i
izvedena da pravilnim izborom, brojem i rasporedom javaa poara omoguuje signalizirae pojave poara u najranije moguoj fazi, uz dovono
veliku sigurnost spreavaa lanih uzbuivaa.
lan 4.
Svetlosna signalizacija smeti ne sme se iskuivati. Ona se
automatski iskuuje po otklaau smete.
lan 5.
Osetivost stabilne instalacije za dojavu poara mogu meati samo
za to obuena lica.
452
d:\baci\07
III. PLAN UZBUIVAA (ALARMIRAA)

lan 6.
Stabilna instalacija za dojavu poara zahteva detano razraen plan
uzbuivaa, u kojem moraju biti utvreni postupci uzbuivaa za vreme i
van radnog vremena, koji mora biti usklaen s optim planom zatite od
poara.
lan 7.
Plan uzbuivaa postava se u neposrednoj blizini dojavne centrale,
a mora u svakom trenutku osigurati sledee:
1) upozoree licima u opasnosti radi pravovremene evakuacije;
2) ukuivae deurnog lica i lokalne vatrogasne jedinice;
3) uzbuivae najblie vatrogasne brigade;
4) uzbuivae lanova osoba koji imaju specijalne dunosti (izrada
planova borbe protiv poara, usmeravae ekipa za gaee i informisae);
5) predviae svih mera u sluaju neispravnosti ili iskuivaa
pojedinih dojavnih zona.
lan 8.
Poarna uzbuna (alarm) mora se signalizirati svetlosno i zvuno na
dojavnoj centrali, svim paralelnim tabloima i u lokalnom poarnom
kontrolnom centru.
Poarna uzbuna mora biti takva da omoguuje brzo pronalaee mesta
pojave poara.
Neovlaena lica ne smeju iskuiti ureaj za poarnu uzbunu.
IV. AUTOMATSKI JAVAI POARA
lan 9.
Automatski javai poara, prema principu rada, dele se na:
a) termike javae, koji reaguju na poveae temperature;
b) dimne javae, koji reaguju na proizvode sagorevaa i/ili estica
koje lebde u atmosferi, iji se dijametar kree od 10 km (vidivi dim) do 1
km (nevidivi dim);
1) jonizujue dimne javae, koji reaguju na proizvode sagorevaa koji
utiu na promenu jonizujue struje u radioaktivnoj komori javaa;
2) optike dimne javae, koji reaguju na proizvode sagorevaa koji
dovode do apsorpcije ili rasprivaa svetlosti u infracrvenom, vidivom i/ili ultraubiastom opsegu elektromagnetnog spektra;
c) javae gasa, koji reaguju na gasovite proizvode sagorevaa i/ili na
proizvode razlagaa usled toplote;
d) javae plamena, koji reaguju na emitovano zraee iz plamena.
453
d:\baci\07
V. DOJAVNA CENTRALA
lan 10.
Dojavna centrala prihvata podatke o poaru od prikuenih javaa
i ukuuje zvunu i svetlosnu signalizaciju odreujui mesto opasnosti.
Dojavna centrala prenosi informaciju o poaru preko predajnog ureaja dainske signalizacije protivpoarnoj slubi i/ili preko ureaja za
upravae automatskom protivpoarnom instalacijom ukuuje gaee.
Dojavna centrala neprekidno kontrolie pravilan rad stabilne
instalacije za dojavu poara i daje zvune i svetlosne signale upozorea
pri bilo kojoj neispravnosti.
Zvuni signal uzbune (alarma) mora se razlikovati od zvunog signala
kvara.
lan 11.
Dojavna centrala mora sadravati:
1) indikator uzbune (crvene boje);
2) indikator dojavne zone (crvene boje);
3) indikator neispravnosti (ute ili bele boje);
4) indikator ukuenog staa (zelene boje);
5) indikator iskuenosti dojavne zone ili dela vatrodojavnog
sistema (ute boje);
6) indikator napajaa iz rezervnog izvora (zelene boje);
7) ureaj za izvoee funkcionalne kontrole.
lan 12.
Dojavna centrala mora signalizirati sledee kvarove:
1) iskuee iz rada jednog ili vie javaa;
2) kvar na primarnim vodovima;
3) kvar na izvoru napajaa;
4) ispad osiguraa u funkcionalno vanim strujnim kolima;
5) spoj sa zemom.
lan 13.
Ureaj za izvoee funkcionalne kontrole mora kontrolisati rad:
1) indikatora uzbune i kvara;
2) indikatora dojavne zone.
lan 14.
Svetlosna signalizacija uzbune ili kvara mora biti izvedena tako da
ostaje ukuena za vreme trajaa poara ili kvara, bez obzira na iskuivae zvune signalizacije.
lan 15.
Svi osigurai dojavne zone indikatori i ureaji za rukovae
moraju biti vidno i trajno oznaeni.
454
d:\baci\07
lan 16.
Na dojavnoj centrali za vie dojavnih zona mora postojati mogunost
jednostavnog iskuivaa svake dojavne zone bez uticaja na normalan rad
ostalih dojavnih zona.
lan 17.
Kuite za smetaj dojavne centrale mora biti mehaniki otporno,
omoguavati preglednost svih indikatora i onemoguavati neovlaeno
rukovae.
lan 18.
Dojavna centrala mora biti postavena u prostoriji gde se neprekidno deura ili mora do mesta s neprekidnim deurstvom biti osigurana
paralelna signalizacija, odnosno automatski dainski prenos signala
poara i smete.
U blizini dojavne centrale mora biti:
1) plan uzbuivaa,
2) kontrolna kiga,
3) uputstvo za rukovae i odravae dojavne centrale.
lan 19.
Na dojavnu centralu mora se postaviti natpisna ploica s podacima o
proizvoau, tipskoj oznaci centrale, godini proizvode, fabrikom broju
i broju uverea o kvalitetu.
VI. ELEMENTI ZA UZBUIVAE (ALARMIRAE)
lan 20.
Elementi za uzbuivae (alarmirae) (sirene, zvona, lampe, beskalice) predajnici i prijemnici dainske signalizacije moraju stalno
biti u ispravnom stau i zatieni od oteea i blokiraa.
Elementi za poarno uzbuivae moraju se razlikovati od elemenata
za ostala uzbuivaa.
Elementi za uzbuivae moraju biti crvene boje ili obloeni natpisnim ploicama poarna uzbuna.
Za boi nadzor i bru orijentaciju akcije na gaeu poara
potrebno je primeivati ureaje za paralelnu signalizaciju i/ili
sinoptike table s ucrtanim objektima i dojavnim zonama.
VII. TEHNIKE MERE NADZORA
lan 21.
Podruja na kojima se primeuju tehnike mere nadzora moraju
prostorno ili graevinski biti odvojena od podruja na kojima se te mere ne
primeuju pomou protivpoarnih zidova i podova.
lan 22.
Tehnike mere nadzora primeuju se na:
455
d:\baci\07
1) liftove, kao i transportna i transmisijska okna;

2) kablovske kanale i okna;
3) klima-ureaje i ventilacijske ureaje;
4) kanale i okna za otpad, kao i spremnice za sakupae;
5) komore i prostore u zidu;
6) meustropne i meupodne prostore.
lan 23.
Izuzetno od odredaba lana 22. ovog pravilnika, tehnike mere
nadzora ne primeuju se na:
1) sanitarne prostore i praonice bez zapaivih materijala ili otpadaka;
2) kablovske kanale i okna koji su nedostupni udima i vatrootporno
odvojeni;
3) podzemna sklonita koja se u mirnodopsko vreme ne upotrebavaju u
druge svrhe;
4) prostore koji su zatieni jednom od automatskih instalacija za
gaee;
5) meuprostore u stropu i podu, ako su: nii od 0, 8 m, bez vodova za
sigurnosne ureaje, poarnog optereea maeg od 25 MJ/m, podeeni u
celine ne due od 10 m i ne ire od 10 m.
VIII. DOJAVNE ZONE
lan 24.
Podruje na koje se primeuju tehnike mere nadzora deli se na dojavne
zone. Odreivae dojavnih zona mora biti takvo da se moe brzo i jednoznano odrediti mesto izbijaa poara.
Dojavna zona sme se rasprostirati samo po jednoj etai (izuzetak su
stepenita, liftovi i slina okna), a ne sme biti vea od poarnog sektora
niti vea od 1600 m.
lan 25.
U jednoj dojavnoj zoni sme biti vie prostora samo ako su susedni, a
nema ih vie od pet s ukupnom povrinom ne veom od 400 m, ili ako su
susedni, a prilazi se mogu lako nadgledati i ukupna povrina nije vea od
1000 m.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana obavezno je predvideti odvojene
indikatore delovaa zbog lakeg i breg pronalaea prostora u kojem se
pojavio poar.
lan 26.
Javai poara u meupodovima i meustropovima, kablovskim kanalima, klima-ureajima i sl., moraju biti grupisani u odvojene dojavne zone.
lan 27.
Na svakom javau ili u egovoj neposrednoj blizini mora biti uoivo kojoj dojavnoj zoni pripada.
456
d:\baci\07
lan 28.
Dojavna zona u primarnom vodu moe maksimalno sadravati 25
automatskih javaa poara.
Posebne dojavne zone sa runim javaima ne smeju sadravati vie od
10 runih javaa.
IX. IZBOR JAVAA POARA
lan 29.
Izbor javaa poara zavisi od oekivanih poarnih veliina koje
se mogu javiti pri nastanku poara, visini prostora, uticaju okolnih
pogonskih uslova i moguih izvora smeti.
Ako se u fazi nastajaa poara moe oekivati tiajui razvoj s
dimom i malo toplote i zraea plamena, moraju se upotrebiti dimni
javai.
Ako se u fazi nastajaa poara moe oekivati brzi razvoj poara uz
jako oslobaae toplote i intenzivno zraee plamena, mogu se primeivati dimni i termiki javai ili javai plamena ili ihove kombinacije.
Dimni javai se primeuju u prostorima u kojima mogu nastati tete
od dima, bez obzira na to da li je re o ouvau udskih ivota ili o skupocenim ureajima osetivim na dim.
X. UTICAJ VISINE PROSTORA
lan 30.
Meuzavisnost razliitih automatskih javaa poara i visine
prostora mora da odgovara zahtevima datim na slici 1.
visina
prostora, m
dimni
java
termiki javai
java
klasa 1 klasa 2 klasa 3 plamena
20-30
7,5-20
6-7,5
4,5-6
do 4,5
1
legenda
vrlo
prikladan
prikladan
neprikladan
Slika 1
lan 31.
Zavisnost povrine dimnih javaa na kojoj se primeuju tehnike
mere nadzora i visine prostora mora da odgovara zahtevima datim i na
slici 2.
457
d:\baci\07
(PLAMENI+JONIZACIJSKI JAVAI)
h - Visina prostora
00
20
A - Povrina nadzora
Mali rizik
Sredi rizik
Veliki rizik
10 20
30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 180m2
Slika 2
XI. UTICAJ TEMPERATURE, STRUJAA VAZDUHA I VIBRACIJA

lan 32.
Dimni javai i javai plamena mogu se postavati na mesta na
kojima temperatura ne prelazi + 50 S.
Temperatura reagovaa termikih javaa mora biti izmeu 10 i 35S
iznad najvie temperature koja moe nastati prirodnim ili pogonskim
delovaem u okolini javaa.
U prostorima s temperaturom ispod 0 S ne postavaju se dimni
javai.
Za temeprature ispod 0 S preporuuju se termiki javai poara.
lan 33.
Dimni javai mogu biti postaveni u prostoru u kojem brzina
strujaa vazduha nije vea od 5 m/s, osim ako je dozvoena primena javaa i
za vee brzine.
Termiki javai i javai plamena ne podleu uticaju brzine
strujaa vazduha.
lan 34.
Vibracije ne smeju da utiu na pravilan rad javaa poara. Pre
montae javaa treba izmeriti vibracije i utvrditi mogue uticaje.
XII. UTICAJ VLAGE, DIMA, PRAINE I SVETLOSTI
lan 35.
Dozvoena je relativna vlaga vazduha do 95%, ali se mora onemoguiti
stvarae magle i rose kod dimnih javaa.
458
d:\baci\07
Pri sprovoeu tehnikih mera nadzora u prostorima u kojima

postoji mogunost prskaa vode obavezno se upotrebavaju javai odgovarajue zatite.
lan 36.
Ako su u pogonima propratne pojave dim, praina ili slini
aerosoli, lano uzbuivae dimnih javaa treba spreiti primenom filtra i zaklona.
Upotreba termikih javaa je pouzdanija i sigrunija.
lan 37.
Ako je zbog visine prostora ili iz drugih razloga, neizbena upotreba
javaa plamena, neeene uticaje svetlosti treba spreiti primenom
posebnih zavesica i prekrivaa koji se stavaju na javae.
XIII. BROJ I RAZMETAJ JAVAA POARA
lan 38.
Broj i razmetaj javaa poara odreuju se prema vrsti javaa, prostornoj geometriji tienog prostora i uslovima okoline.
Javai se odabiraju tako da oekivane poare mogu detektovati u
poetnim fazama, a smetaju tako da se spree lana uzbuivaa.
lan 39.
Broj javaa povrina na kojima se primeuju tehnike mere nadzora
moraju ispuavati zahteve date u tabeli 1.
Tabela 1.
Maksimalna povrina nadzora (A) i najvei dozvoeni horizontalni razmak izmeu javaa i odreene take stropa (D) i
pripadajua granina krivua (K)
Osnovna
povrina
nadziranog
prostora, m
Nagib krova
Visina
Tip javaa
15
>15-30
prostora,
m
Dimni
12
80 m2
6,7 m
>80
Dimni
Dimni
6
6-12
m2
2
60
80 m
30
Termiki
Termiki
Termiki
1
2
3
7,5
6,0
4,5
>30
Termiki
Termiki
Termiki
1
2
3
7,5
6,0
4,5
80
Java plamena
1,5-20
K7
80 m2
7,2 m
5,8 m
6,7 m
K5
K7
m2
2
80
100 m
30 m2
4,4 m
K2
20 m2
3,6 m
K1
>30
A
K8
80 m2
8,0 m
K8
7,2 m
8,0 m
K8
K9
m2
2
100
120 m
9,0 m
9,9 m
K10
K11
30 m2
4,9 m
K3
30 m2
5,5 m
K6
30 m2
4,9 m
K3
40 m2
6,3 m
K6
Posebno za svaki pojedinani sluaj
Maksimalno dozvoeni horizontalni razmaci izmeu javaa odreeni su

dijagramom na slici 3
459
d:\baci\07
A = maksimalna nadzirna povrina po javau, m2

a, b = horizontalni razmak izmeu javaa, m
U podruju debele izvuene krivue (Y-Z) moe
biti koriena maksimalna nadzirna povrina
Slika 3
Dozvoeno odstupae od kvadratne raspodele javaa moe biti

prema izvedenim graninim krivuama K.
Unutar pripadajuih graninih krivua odabrati razmake za a i b.
U podruju izmeu Y i Z jae izvuene granine krivue oznaavaju
maksimalnu nadzirnu povrinu.
lan 40.
Pri projektovau javaa za dvozonsku zavisnost za iste poarne
veliine definisane nadzirane povrine redukuju se za 50%.
460
d:\baci\07
lan 41.
Dimne i termike javae poara treba, po pravilu, postavati pod
stropom, a ako nije to mogue, dozvoeno je postavae na zidove, nosae,
stubove ili veaem na ianu uad ispod krova zgrade sa svetlarnicima.
Potrebni razmaci dimnih javaa prema stropu dati su u tabeli 2.
Tabela 2.
Razmak (DV) dimnih javaa u odnosu na strop ili krov mm
Visina
prostora
m
Nagib krova
>1530
Nagib krova
do 5
Nagib krova
> 30
min.
maks.
min.
maks.
min.
maks.
30
200
200
300
300
500
od 6 do 8
70
250
250
400
400
600
od 8 do 10
100
300
300
500
500
700
od 10 do 12
150
350
350
600
600
800
od 12 do 20
250
450
500
700
800
1000
do 6
XIV. RAZMETAJ JAVAA KOD STROPOVA S POTPORAMA

lan 42.
Potpore, nosai, grede, rebra i dr. utiu na razmetaj javaa ako im
je visina vea od odreene visine.
Meuzavisnost visine prostora, visine potpora i uticaja na razmetaj javaa data je na slici 4.
Slika 4
lan 43.
Ako je pojedini deo stropa vei ili jednak 0,6-strukoj dozvoenoj nadziranoj povrini javaa, tada u svako poe treba postaviti javae.
Ako su povrine poa vee od dozvoene nadzirane povrine, pojedina poa treba posmatrati kao zasebne prostore.
Ako je visina potpora iznad 800 mm, za svako poe stropa mora se
predvideti po jedan java.
461
d:\baci\07
XV. SMETAJ JAVAA U USKIM PROSTORIMA

lan 44.
U prolazima, hodnicima i drugim prostorima sa stropom uim od 3 m
razmaci izmeu javaa moraju biti:
za termike javae do 10 m,
za dimne javae do 15 m.
Maksimalno dozvoene nadzirane povrine ne smeju se prekoraiti.
XVI. RAZMAK JAVAA OD ZIDOVA
lan 45.
Razmak javaa od zidova ne sme biti mai od 0, 5 m, izuzev prolaza i
kanala irine mae od 1 m.
Dozvoeni razmak od zida moe se odabrati prema dijagramu na
slici 5.
a = 12 =A
A povrina koja se nadzire

B razmak meu javaima
C razmak izmeu javaa i zida
Slika 5
462
d:\baci\07
XVII. RAZMAK JAVAA OD USKLADITENE ROBE ILI

UREAJA
lan 46.
Horizontalni i vertikalni razmak javaa od ureaja ili uskladitene robe ne sme ni na jednom mestu biti mai od 0, 5 m.
Uskladiteni materijal koji do stropa ne ostava vei otvor od 5%
visine prostora smatra se zidom.
XVIII. RAZMAK JAVAA OD STROPA I KROVA
lan 47.
Termiki javai postavaju se na strop. Pri postavau dimnih
javaa upotrebavaju se vrednosti iz tabele 2.
Dimni javai mogu biti postaveni neposredno na strop ili sleme
krova, ako je visina ravnog stropa maa od 8 m, odnosno ako je visina slemena
maa od 4 m.
XIX. RASPORED JAVAA KOD POSEBNIH OBLIKA STROPA I
KROVA
lan 48.
Kod prostora s kosim stropom, kao i trouglastim ili slemenastim
krovom, iji je nagib vei od 15, treba postaviti red detektora u vertikalnoj ravni vrha prostora, odnosno najvieg dela prostora.
XX. UTICAJ VENTILACIJE I KLIMATIZACIJE
lan 49.
Javai za nadzor prostora ne smeju se postavati u struju sveeg
vazduha klima-ureaja i ventilacionih ureaja.
Perforirane stropove, koji slue za ventilaciju, treba zatvoriti na
rastojau od 0, 5 m do javaa.
U ventilisanoj i klimatizovanoj prostoriji spreeno je nastajae
velike koncentracije dima, a time je smaena i osetivost stabilne
instalacije za dojavu poara. U tom sluaju treba smaiti nadziranu povrinu javaa i poveati egovu osetivost.
XXI. RASPORED I SMETAJ RUNIH JAVAA
lan 50.
Runi java poara je obavezno sastavni deo stabilne instalacije za
dojavu poara.
463
d:\baci\07
Runi javai postavaju se ne samo s unutrae nego i sa spone

strane zgrade na zidovima i konstrukcijama s visinom ugrade 1,5 m od nivoa
poda ili zeme.
Unutar zgrade, runi javai postavaju se na putevima za evakuaciju,
u hodnicima, prolazima, na stepenitima, izlazima, u blizini prostora s
veim poarnim rizikom, uz vane komunikacije i u blizini runih aparata za gaee poara.
Unutar zgrada, runi javai postavaju se u razmaku od najvie 40 m, a
izvan zgrada od najvie 120 m jedan od drugog.
lan 51.
Uz svaki runi java mora biti postavena natpisna ploica na kojoj
je tano naznaena namena i nain ukuivaa.
Nije dozvoeno postavae runih javaa u iste dojavne zone s
automatskim javaima.
XXII. SPREAVAE LANIH UZBUIVAA
lan 52.
Termiki javai ne smeju biti smeteni na mestima na kojima okolna
temperatura usled prirodnih ili pogonskih toplotnih izvora, moe dovesti do neeenog uzbuivaa stabilne instalacije za dojavu poara.
Pri razmetaju termikih javaa treba voditi rauna na mogunost
direktnom uticaju sunca, termikim zraeima pogonskih ureaja, kao i o
uticaju vrueg vazduha ili vrue pare.
lan 53.
Dimni javai ne smeju biti smeteni u blizini radnih mesta i
pogonskih ureaja koji su izvor dima, pare, praine ili slinih aerosola.
Da bi se spreilo lano uzbuivae, pri smetaju dimnih javaa u
niskim prostorima (visine do 3 m) treba preduzeti mere, kao to su:
razmetaj javaa izvan prostora stropa koji je iznad stalnog radnog
mesta;
upotreba dvozonske zavisnosti;
zamena dimnih javaa s termikim;
upotreba javaa s vremenskim zatezaem;
zabrana puea;
smaee osetivosti stabilne instalacije za dojavu poara.
U prostorima s jakim strujaima vazduha javae treba zatititi
posebnim limenim zaklonima prilagoenim za te namene (vetrobran).
XXIII. NAPAJAE ENERGIJOM
lan 54.
Napajae energijom mora biti iz dva izvora. Prvi izvor je elektrina
mrea, a drugi akumulatorska baterija.
464
d:\baci\07
Pri nestanku energije iz elektrine mree akumulatorska baterija

automatski i bez prekida preuzima napajae stabilne instalacije.
lan 55.
Izvori energije moraju biti spojeni vrstim fiksnim prikucima
na sistem stabilne instalacije.
Ispad jednog od izvora, u sluaju smete, ne sme izazvati ispad drugog
izvora energije, a svetlosno i zvuno mora biti registrovan na dojavnoj
centrali.
Prilikom prelaska s jednog izvora na drugi izvor ne sme doi do tetnog uticaja na rad stabilne instalacije.
lan 56.
Energija koja se koristi za napajae stabilne instalacije ne sme biti
upotrebena za napajae drugih ureaja.
Ureaji prikueni na sekundarne vodove mogu biti napajani i drugim
oblicima napajaa energijom.
XXIV. ELEKTRINA MREA
lan 57.
Napajae energijom iz elektrine mree mora biti takvo da omoguuje trajan pogon stabilne instalacije za dojavu i puee akumulatorske
baterije.
Za dovod energije mora biti upotrebeno odvojeno strujno kolo s
posebno oznaenim osiguraem (crvena boja).
Mora se onemoguiti da se iskuivaem pogonskih ureaja iskui i
strujno kolo prema dojavnoj centrali.
lan 58.
Ureaj za puee akumulatora mora biti tako dimenzioniran da se
akumulator ispraen do kraje dozvoenog napona moe automatski
napuniti u roku od 24 h na 80% nazivnog kapaciteta.
Puee akumulatora mora biti okonano najkasnije po isteku 48 h.
XXV. AKUMULATORSKE BATERIJE
lan 59.
Za stabilne instalacije s automatskom dojavom smete, na mestima na
kojima nije obezbeeno stalno deurstvo, kapacitet baterije treba izraunavati tako da pri neispravnom napajau mrenim naponom bude osiguran
trajan rad od 72 h stabilne instalacije, s tim da se nakon toga moe
ukuiti ureaj za uzbuivae za poarni sektor s najveom energetskom
potroom i napajaem od 30 min.
Za stabilne instalacije s automatskom dojavom smete na mestima na
kojima su obezbeeni neprekidno deurstvo i sluba za otklaae kvarova,
kapacitet baterije treba odabrati tako da se pri neispravnom mrenom
30
465
d:\baci\07
napajau omogui nesmetan rad instalacije od najmae 30 h i pola sata rada

ureaja za uzbuivae.
Za stabilne instalacije s automatskom dojavom smete, na mestima na
kojima su obezbeeni, neprekidno deurstvo i sluba za otklaae kvarova, kapacitet baterije treba odabrati tako da je pri neispravnom napajau mrenim naponom mogu trajno nesmetan rad instalacije od najmae 4 h
i pola sata rada elemenata za uzbuivae za poarni sektor s najveom
energetskom potroom. U takvom sluaju mora biti na raspolagau rezervno mreno ili agregatsko napajae koje se automatski ukuuje ispadom
prvog mrenog napajaa.
lan 60.
Za stabilne instalacije za dojavu mora se upotrebavati akumulator
sa rokom trajaa koji nije krai od etiri godine.
Akumulatori s mokrim elijama moraju se postavati u prostorije
dovono vetrene, suve i sigurne od zaleivaa.
Akumulatori se postavaju tako da budu zatieni od sponih uticaja
i oteea i da je mogu pristup zbog odravaa i ispitivaa.
XXVI. POVEZIVAE STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU S
TEHNOLOKOM I ELEKTROTEHNIKOM OPREMOM I
ISPITIVAE
lan 61.
Na izlazima dojavne centrale treba predvideti kontaktne ili beskontaktne elemente za upravae tehnolokom i elektrotehnikom opremom objekta.
Dojavna centrala formira impuls za upravae automatskim
ureajima za gaee poara i impuls za energetsko iskuee nadziranog
objekta pri ukuivau najmae dva dimna javaa poara postavena u
nadziranoj prostoriji.
Upravae ureajima za ventilaciju i klimatizaciju dozvoava se ve
pri ukuivau jednog dimnog javaa poara.
XXVII. KABLOVI I PROVODNICI
lan 62.
Stabilna instalacija za dojavu i pripadajui prenosni vodovi moraju
biti izvedeni vlastitom mreom kablova ili vodova.
Kablovi moraju biti izvedeni s mehanikom zatitom koja odgovara
zahtevima nadziranog prostora, a u skladu s optevaeim elektrotehnikim propisima za izvoee u zgradama i industriji.
Presek kablova mora biti odabran tako da odgovara potroi struje
upotrebenih ureaja i zahtevima u pogledu maksimalno dozvoenog
elektrinog otpora linije.
Presek voda u kablu ne sme biti mai od 0, 6 mm.
Pri upotrebi vieilnih kablova treba ostavati 10% rezerve od
broja vodova i stezaki (spojnica) u razvodnim ormarima.
466
d:\baci\07
lan 63.
Nije dozvoeno da se zajedniki u jednoj cevi, ormaru, kablu, posebnom
kanalu ili vertikali (silazitu), polau strujna kola s naponom do 50 V sa
strujnim kolima napona vieg od 50 V.
Razvodne kutije i ormari stabilne instalacije moraju biti oznaeni
crvenom bojom.
Broj povezivaa (spajaa) treba da bude to mai, a svako spajae
izvedeno lemeem ili drugom jako sigurnom mehanikom metodom.
lan 64.
Protiv elektrinih uticaja koji ometaju rad (elektrina interferencija, mua, ukuivae i iskuivae snanih potroaa, elektrine iskre i elektromagnetski talasi) treba preduzeti odgovarajue
zatitne mere, kao to su polagae kablova i vodova u metalne uzemene
cevi i/ili upotreba specijalnih filtera i drugih zatitnih mera.
lan 65.
Otpor izolacije izmeu voda i voda i zeme mora iznositi najmae 500
kilooma (k).
Za merea otpora izolacije ne sme se upotrebavati instrument s
naponom viim od 50 V, osim ako su svi delovi stabilne instalacije
odvojeni od voda i kabla.
lan 66.
Elektrine instalacije i oprema stabilne instalacije moraju
odgovarati prostoru u koji se ugrauju (npr. vodonepropusna, za tropske
uslove, za ugradu u eksplozijski ugroene prostore).
Stabilna instalacija za dojavu poara mora biti tako projektovana i
izvedena da ne izaziva radio i/ili televizijske smete.
lan 67.
Za funkcionalno ispitivae stabilne instalacije mora se pribaviti
sledea dokumentacija:
1) projekt izvedenog staa stabilne instalacije za dojavu;
2) plan uzbuivaa;
3) uputstvo za rukovae i odravae dojavne centrale;
4) program rada centrale i upravaa ventilacijom, klimom,
klapnama, vratima i iskueima;
5) kontrolna kiga (pregleda i ispitivaa, iji je obrazac odtampan
u prilogu ovog pravilnika i ini ihov sastavni deo);
6) svi izvetaji o ispitivau ugraene opreme;
7) ispitne liste i protokoli za elektrine instalacije.
lan 68.
Prilikom funkcionalnog ispitivaa stabilne instalacije mora se
ispitati rad svakog ugraenog elementa svakog javaa, svakog elementa za
uzbuivae i svih elemenata za prenos signala, kao i rad dojavne centrale i
sva upravaa koja ona obava.
30*
467
d:\baci\07
Po otklaau svih uoenih smeti i neispravnosti i ponovnom

ispitivau izdaje se izvetaj o funkcionalnosti stabilne instalacije za
dojavu poara.
XXVIII. ODRAVAE STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU
lan 69.
Korisnik instalacije mora osigurati da oko svakog automatskog
javaa bude slobodan prostor u preniku od najmae 750 mm, i da runi
javai budu neprekidno vidivi i dostupni.
cije:
lan 70.
Korisnik stabilne instalacije duan je da osigura pregled instala-
1) nakon pojave poara;

2) nakon pojave znakova poremeaja pogonske spremnosti,
3) pri nepravilnom funkcionisau;
4) pri promeni tehnologije;
5) pri promeni namene prostora koji utiu na primenu tehnikih mera
nadzora.
lan 71.
Mere redovnog odravaa stabilnih instalacija moraju se unositi u
kontrolnu kigu. Obrazac kontrolne kige odtampan je uz ovaj pravilnik
i ini egov sastavni deo.
Rad stabilne instalacije proverava odgovorno lice korisnika
instalacije u razmacima ne duim od dva meseca.
Prilikom redovne provere rada obavezno se ispituju:
1) najmae jedan java po primarnom vodu;
2) svi elementi za uzbuivae;
3) svi predajnici i prijemnici signalizacije;
4) svi ureaji za automatsko gaee;
5) sklopni ureaji za iskuivae ventilacije, pogona i sl;
6) ureaji za napajae energijom (vizuelni pregled prikuaka i
nivoa elektrolita).
lan 72.
Periodini pregledi stabilne instalacije za dojavu poara obavezno
se obavaju jedamput godie.
Periodini pregled obuhvata funkcionalnu kontrolu stabilne
instalacije i detaan pregled svih sastavnih delova.
lan 73.
Pri godiem periodinom pregledu mora se izvriti:
1) provera kontrolne kige o izvrenom prethodnom pregledu, i popisa radova koji su posle toga izvedeni na instalaciji;
2) pregled i ispitivae spojnice na akumulatoru, nivoa i gustoe
elektrolita u svakoj eliji, kao i meree kapaciteta akumulatora;
3) provera rada indikatora i upravakih elemenata na dojavnoj
centrali, kao i sva iskuea i upravaa tehnolokom opremom;
468
d:\baci\07
4) ispitivae rada elemenata za uzbuivae, predajnika i prijemnika

dainske signalizacije o poaru i o neispravnosti;
5) ispitivae indikatora smeti simulirajui kvarove na primarnim vodovima i ureajima za napajae energijom;
6) provera rada svakog pojedinog javaa poara prema uputstvu proizvoaa;
7) pregled kablova, vodova, razvodnih ormara, stezaki i razvodnih
kutija (da su neoteeni i adekvatno zatieni i oznaeni).
lan 74.
Popravka stabilne instalacije za dojavu mora se obaviti ako se prilikom bilo koje kontrole utvrde odstupaa u radu i neispravnosti.
lan 75.
Detaan pregled svih sastavnih delova stabilne instalacije mora se
vriti svakih pet godina.
Merea otpora izolacije i uzemea je obavezno pri emu upotrebeni naponi mernih instrumenata ne smeju otetiti komponente spojene na vodu i kablove.
lan 76.
OBRAZAC KONTROLNE KIGE PREGLEDA I ISPITIVAA
STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA
1. U kontrolnu kigu, na posebnim stranicama, upisuju se podaci o:
1) ispitivau akumulatora;
2) lokaciji i broju dozvole za ugradu jonizacijskih javaa;
3) datumu obaveznih zamena pojedinih delova instalacije;
4) pregledima, ispitivaima, smetama, popravkama i sl.
2. U kontrolnu kigu upisuju se: signalizacije poara, kvarova,
ispitivaa, lana uzbuivaa, privremena iskuea, datumi servisiraa i druga staa koja se razlikuju od normalnog pogonskog staa.
Datum
Vreme
Zona
Dogaaj
Potrebni radovi
Datum
dovrea
radova
Potpis
odgovornog
lica
Obavezan sledei servis __________________________________________

Potrone delove instalacije obavezno zameniti ___________________
469
d:\baci\07
PRAVILNIK
O OBAVEZNOM ATESTIRAU PROIZVODA KOJI PROUZROKUJU
RADIO-FREKVENCIJSKE SMETE I O USLOVIMA KOJE
MORAJU ISPUAVATI PREDUZEA I DRUGA PRAVNA LICA
OVLAENA ZA ATESTIRAE TIH PROIZVODA*
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se postupak obaveznog atestiraa proizvoda koji svojim radom prouzrokuju radio-frekvencijske smete, ije su
granine vrednosti utvrene u jugoslovenskim standardima iz oblasti
radio-komunikacija, i uslovi koje moraju ispuavati preduzea i druga
pravna lica ovlaena za atestirae tih proizvoda.
lan 2.
Obavezno atestirae proizvoda iz lana 1. ovog pravilnika sprovodi
se za svaki tip proizvoda iz lana 1. ovog pravilnika.
lan 3.
Ispitivau radi obaveznog atestiraa tipa proizvoda iz lana 1.
ovog pravilnika podleu sledee karakteristike radio-fekvencijskih
smeti:
1) napon radio-frekvencijskih smeti;
2) jaina elektromagnetskog poa radio-frekvencijskih smeti;
3) snaga radio-frekvencijskih smeti;
4) slabee radio-frekvencijskih smeti kod svetiki sa fluorescentnim cevima.
lan 4.
Ispitivaem karakteristika iz lana 3. ovog pravilnika utvruje se
nivo radio-frekvencijskih smeti prema dozvoenim graninim vrednostima u frekvencijskom opsegu od 9 KHz do 1000 MHz utvrenim u sledeim jugoslovenskim standardima:
470
d:\baci\07
1) JUS N.N0.900 Radio-frekvencijske smete. Elektrini aparati,

ureaji, postrojea i druge naprave. Granine vrednosti;
2) JUS N.N0.901 Suzbijae radio-smeti od aparata i postrojea koji
zrae energiju visoke frekvencije;
3) JUS N.N0.913 Radio-frekvencijske smete. Vozila, plovila, alati
i postrojea na motorni pogon. Granine vrednosti;
4) JUS N.N0.920 Radio-frekvencijske smete. Svetike sa fluorescentnim cevima. Granine vrednosti i metode merea slabea;
5) JUS N.N0.929 Radio-frekvencijske smete. Oprema za informacionu tehniku. Granine vrednosti smeti;
6) JUS N.N0.932 Radio-frekvencijske smete. Radio-frekvencijske
smete od radio-difuznih prijemnika i dodatnih ureaja. Granine vrednosti.
lan 5.
Karakteristike radio-frekvencijskih smeti iz lana 3. ovog pravilnika ispituju se primenom metoda utvrenih sledeim jugoslovenskim
standardima:
1) JUS N.N0.900 Radio-frekvencijske smete. Elektrini aparati,
ureaji, postrojea i druge naprave. Granine vrednosti;
2) JUS N.N0.901 Suzbijae radio-smeti od aparata i postrojea koji
zrae energiju visoke frekvencije;
3) JUS N.N0.908 Radio-frekvencijske smete. Instrumenti, oprema i
osnovne metode merea radio-frekvencijskih smeti u opsegu od 10 KHz do
1000 MHz;
4) JUS N.N0.914 Radio-frekvencijske smete. Vozila, plovila, alati,
i postrojea na motorni pogon. Postupak merea;
i postrojea na motorni pogon. Instrumenti i oprema za meree poa
radio-frekvencijskih smeti;
i postrojea na motorni pogon. Mere za smaee radio-frekvencijskih
smeti;
7) JUS N.N0.920 Radio-frekvencijske smete. Svetike sa fluorescentnim cevima. Granine vrednosti i metode merea slabea;
8) JUS N.N0.930 Radio-frekvencijske smete. Oprema za informacionu tehniku. Postupak merea smeti;
9) JUS N.N0.933 Radio-frekvencijske smete. Radio-frekvencijske
smete od radio-difuznih prijemnika i dodatnih ureaja. Metode merea.
lan 6.
Uzorak proizvoda iz lana 1. ovog pravilnika za ispitivae radi obaveznog atestiraa uzima organizacija ovlaena za obavezno atestirae.
Uz odabrani uzorak podnosilac zahteva za obavezno atestirae dostava
organizaciji za atestirae i sav dopunski pribor i materijal neophodan za
rad proizvoda u uslovima primeivaa. Ako uzorak nije mogue dostaviti
na ispitivae organizaciji ovlaenoj za atestirae, ispitivae se moe
izvriti na mestu proizvode ili upotrebe proizvoda.
O uzimau uzoraka sastava se zapisnik koji sadri firmu, odnosno
naziv proizvoaa ili uvoznika, naziv proizvoda, broj uzoraka, oznake na
471
d:\baci\07
uzorcima i mesto i datum uzimaa uzoraka. Zapisnik potpisuje predstavnik

podnosioca zahteva i organizacije ovlaene za atestirae.
Uz zahtev za obavezno atestirae moraju se dostaviti:
1) elektrina i montana ema, sa oznaenim i ucrtanim elementima
za ograniavae radio-frekvencijskih smeti;
2) opis proizvoda i tehniko uputstvo.
lan 7.
Izvetaj o ispitivau radi obaveznog atestiraa tipa proizvoda iz
lana 1. ovog pravilnika sadri rezultate merea karakteristika
utvrenih u lanu 4. ovog pravilnika i ocenu tih rezultata.
lan 8.
Za proizvode iz lana 1. ovog pravilnika za koje se ispitivaem
utvrdi da ispuavaju propisane uslove, organizacija ovlaena za atestirae izdaje atest, uz koji prilae izvetaj o ispitivau. Atest i izvetaj o ispitivau izdaju se u tri primerka, od kojih se jedan dostava
podnosiocu zahteva, drugi Saveznom zavodu za standardizaciju, a trei zadrava organizavija ovlaena za atestirae. Rok vaea atesta je pet
godina.
Sve promene konstrukcije, materijala i proizvodnog postupka proizvoda iz lana 1. ovog pravilnika koje utiu na saobraznost proizvoda atestiranom tipu moraju se prijaviti organizaciji ovlaenoj za obavezno
atestirae radi ponovnog atestiraa.
lan 9.
Proizvod iz lana 1. ovog pravilnika za koji je izdat atest o tipu, proizvoa odnosno uvoznik, oznaava atestnim znakom.
Proizvod iz lana 1. ovog pravilnika oznaava se na nain utvren
Naredbom o izgledu i upotrebi atestnog znaka Slubeni list SFRJ, br. 4/
79 i 31/81.
Ispod atestnog znaka upisuju se slovna i brojana oznaka. Slovna
oznaka se odnosi na grupu i podgrupu jugoslovenskih standarda kojima
pripada proizvod iz lana 1. ovog pravilnika (NN), a brojana oznaka
predstava ifru organizacije ovlaene za obavezno atestirae.
lan 10.
Za obavezno atestirae proizvoda iz lana 1. ovog pravilnika moe se
ovlastiti preduzee i drugo pravno lice koji, u pogledu opremenosti i
strunih kadrova, ispuavaju sledee uslove:
a) da raspolau sledeom opremom:
1) Faradajevim kavezom sa mrenim filterom prema jugoslovenskom
standardu JUS N.N0.908;
2) selektivnim prijemnikom za meree u frekvencijskom opsegu od 10
KHz do 1000 MHz prema jugoslovenskim standardima JUS N.N0.908 i JUS
N.N0.933;
3) mernim ekvivalentnim mreama (V-mreama) u frekvencijskom
opsegu od 10 KHz 0, 15 MHz, 0, 15 MHz 30 MHz i 0, 15 MHz 100 MHz prema
jugoslovenskom standardu JUS N.N0.908;
472
d:\baci\07
4) mernim ekvivalentnim mreama (delta-ekvivalentna mrea)

prema jugoslovenskom standardu JUS N.N0.908;
5) analizatorom trenutnih smeti, prilagoenim za odgovarajui
selektivni prijemnik;
6) osciloskopom sa pameem;
7) metalnom ploom 2m x 2m i veom prema jugoslovenskom standardu
JUS N.N0.908;
8) nemetalnim stolom za postavae uzoraka za meree;
9) neoklopenim vodom za napajae, duine 1 m;
10) fluorescentnom fantomskom cevi, prilagoenim transformatorom i sinusnim visokofrekventnim generatorom prema jugoslovenskom
11) mernim poligonom prema jugoslovenskim standardima JUS
N.N0.908 i JUS N.N0.933;
12) kompletom prijemnih antena za meree poa u frekvencijskom
opsegu od 10 KHz do 1000 MHz prema jugoslovenskom standardu JUS N.N0.908
i jugoslovenskom standardu JUS N.N0.933;
13) predajnom dipol-antenom prema jugoslovenskom standardu JUS
N.N0.933;
14) signal-generatorom prema jugoslovenskom standardu JUS
N.N0.908;
15) generatorom impulsa prema jugoslovenskom standardu JUS
N.N0.908;
16) meraem broja obrtaja benzinskog motora;
17) mernim apsorpcionim kletima prema jugoslovenskom standardu
JUS N.N0.908;
18) ostalim priborom za meree (adapterima impedanse, filterima
koaksijalnim kablovima) prema jugoslovenskim standardima JUS N.N0.908
i JUS N.N0.933;
b) da imaju radnike sa sledeim strunim kvalifikacijama:
1) radnika koji rukovodi ispitivaem diplomiranog ineera
elektrotehnike, sa najmae pet godina radnog iskustva na poslovima ispitivaa elektrinih ureaja, aparata i postrojea;
2) strune radnike diplomiranog ineera, sa najmae tri godine
radnog iskustva u struci i diplomiranog elektrotehniara, sa najmae jednom godinom radnog iskustva u struci.
lan 11.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Naredba o
obaveznom atestirau proizvoda koji prouzrokuju radio-frekvencijske
smete Slubeni list SFRJ, br. 13/79, 63/81, 10/82 i 49/84.
lan 12.
473
d:\baci\07
PRAVILNIK
O OBAVEZNOM ATESTIRAU PRIJEMNIH ANTENA ZA TELEVIZIJSKE I ZVUNE RADIOFONSKE EMISIJE U FREKVENCIJSKOM OPSEGU OD 30 MHz DO 1000 MHz I O USLOVIMA KOJE
MORAJU ISPUAVATI PREDUZEA I DRUGA PRAVNA LICA
OVLAENA ZA ATESTIRAE TIH PROIZVODA*
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se postupak obaveznog atestiraa
prijemnih antena za televizijske i zvune radiofonske emisije u frekvencijskom opsegu od 30 MHz do 1000 MHz (u daem tekstu: prijemne antene),
prema jugoslovenskom standardu JUS N.N6. 501 i uslovi koje moraju ispuavati preduzea i druga pravna lica ovlaena za atestirae tih proizvoda.
lan 2.
Obavezno atestirae prijemnih antena iz lana 1. ovog pravilnika
sprovodi se za svaki tip prijemne antene iz lana 1. ovog pravilnika.
Pod tipom prijemne antene, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se
prijemna antena odreenog proizvoaa, oznaena prema jugoslovenskom
standardu JUS N.N6. 501, istih tehniko-konstrukcijskih karakteristika, a
razliitih dimenzija.
lan 3.
Ispitivau radi obaveznog atestiraa tipa prijemnih antena iz
lana 1. ovog pravilnika podleu sledee karakteristike:
1) elektrine karakteristike:
a) irina opsega;
b) koeficijent refleksije;
v) dijagram zraea;
g) dobitak antene i promena dobitka zavisno od frekvencije;
2) mehanike karakteristike:
a) izdrivost na savijae elemenata;
*
474
d:\baci\07
b) izdrivost antenskog prikuka;

3) otpornost prema uticaju okoline (klimatska i mehanika izdrivost):
a) otpornost prema industrijskoj atmosferi;
b) otpornost prema uticaju trajne kie.
Osim karakteristika navedenih u stavu 1. ovog lana, proverava se i
oznaavae tipa prijemne antene.
lan 4.
Karakteristike prijemnih antena iz lana 3. ovog pravilnika koje se
ispituju radi obaveznog atestiraa podleu obaveznom atestirau tipa
prijemnih antena iz lana 1. ovog pravilnika i odreene su ovim pravilnikom i navedenim jugoslovenskim standardima, i to:
a) elektrine karakteristike JUS N.N6.504 Radio-komunikacije.
Prijemne antene za televizijske i zvune radiofonske emisije u frekvencijskom opsegu od 30 MHz do 1000 MHz. Granine vrednosti za elektrine i
mehanike karakteristike;
b) mehanike karakteristike JUS N.N6.503 Radio-komunikacije.
Prijemne antene za televizijske i radiofonske emisije u frekvencijskom
opsegu od 30 MHz do 1000 MHz. Mehanike karakteristike i uticaj okoline;
v) otpornost prema uticaju okoline (klimatska i mehanika izdrivost) JUS N.N6.503 Radio-komunikacije. Prijemne antene za televizijske
i radiofonske emisije u frekvencijskom opsegu od 30 MHz do 1000 MHz.
Mehanike karakteristike i uticaj okoline.
lan 5.
Karakteristike prijemnih antena iz lana 1. ovog pravilnika ispituju
se na nain utvren navedenim jugoslovenskim standardima, i to:
a) elektrine karakteristike JUS N.N6.502 Prijemne antene za
televizijske i radiofonske emisije u frekvencijskom opsegu od 30 MHz do
1000 MHz. Metode merea elektrinih karakteristika;
b) mehanike karakteristike JUS N.N6.503 Radio-komunikacije.
Prijemne antene za televizijske i radiofonske emisije u frekvencijskom
ospegu od 30 MHz do 1000 MHz. Mehanike karakteristike i uticaj okoline;
v) otpornost prema uticaju okoline JUS N.N6.503 Radio-komunikacije. Prijemne antene za televizijske i radiofonske emisije u frekvencijskom opsegu od 30 MHz do 1000 MHz. Mehanike karakteristike i uticaj
okoline.
lan 6.
Uzorak za ispitivae radi obaveznog atestiraa prijemnih antena
uzima organizacija ovlaena za obavezno atestirae.
Kao uzorak za obavezno atestirae uzimaju se dva proizvoda istog tipa.
O uzimau uzorka sastava se zapisnik, koji sadri firmu, odnosno
naziv proizvoaa ili uvoznika, naziv proizvoda, broj uzoraka, oznake na
uzorcima i mesto i datum uzimaa uzoraka. Zapisnik potpisuje predstavnik
podnosioca zahteva i organizacije ovlaene za atestirae.
Uz zahtev za obavezno atestirae moraju se dostaviti:
1) podaci o prijemnoj anteni (naziv, tip, oznaka i godina proizvode);
2) tehniko uputstvo.
475
d:\baci\07
lan 7.
Izvetaj o ispitivau radi obaveznog atestiraa tipa prijemne
antene iz lana 1. ovog pravilnika sadri podatke o vrednostima karakteristika utvrenih u lanu 4. ovog pravilnika.
lan 8.
Za prijemne antene iz lana 1. ovog pravilnika za koje se ispitivaem
utvrdi da ispuavaju propisane uslove, organizacija ovlaena za atestirae izdaje atest, uz koji prilae izvetaj o ispitivau. Atest i izvetaj o ispitivau izdaju se u tri primerka, od kojih se jedan dostava
podnosiocu zahteva, drugi Saveznom zavodu za standardizaciju, a trei zadrava organizacija ovlaena za atestirae. Rok vaea atesta za prijemnu
antenu iz lana 1. ovog pravilnika je pet godina.
Sve promene konstrukcije, materijala i proizvodnog postupka prijemnih antena iz lana 1. ovog pravilnika koje utiu na saobraznost proizvoda atestiranom tipu moraju se prijaviti organizaciji ovlaenoj za
obavezno atestirae radi ponovnog atestiraa.
lan 9.
Prijemnu antenu iz lana 1. ovog pravilnika za koju je izdat atest o
tipu, proizvoa, odnosno uvoznik, oznaava atestnim znakom.
Prijemne antene iz lana 1. ovog pravilnika oznaavaju se na nain
utvren Naredbom o izgledu i upotrebi atestnog znaka (Slubeni list
SFRJ, br. 4/79 i 31/81).
Ispod atestnog znaka upisuju se slovna i brojana oznaka. Slovna
oznaka se odnosi na grupu i podgrupu jugoslovenskih standarda kojima
pripada prijemna antena iz lana 1. ovog pravilnika (NN), a brojana oznaka
predstava ifru organizacije ovlaene za obavezno atestirae.
lan 10.
Za obavezno atestirae prijemnih antena iz lana 1. ovog pravilnika
moe se ovlastiti preduzee i drugo pravno lice koje, u smislu opremenosti i strunih kvalifikacija kadrova, ispuavaju sledee uslove:
1) da raspolau sledeom opremom:
a) ureajem za meree kompleksne impedanse ili koeficijenta
refleksije ili stojeeg talasa;
b) selektivnim ureajem za relativno meree RF snage ili RF napona u
odgovarajuem frekvencijskom opsegu;
v) priborom za meree (rotatori, antenski stubovi, etaloni
slabea, mera frekvencije u odgovarajuem frekvencijskom opsegu i
adapter);
g) generatorom ispitnog signala odgovarajueg opsega;
d) oslabivaima odgovarajuih opsega slabea i frekvencije;
) antenama etalonima dobitaka;
e) mernim poligonom prema jugoslovenskom standardu JUS N.N6.502;
) komorom za ispitivae otpornosti prema industrijskoj atmosferi
prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.750;
z) napravom za proveravae zatite od kosog prskaa vodom prema
jugoslovenskom standardu JUS N.A5.033;
476
d:\baci\07
i) priborom za ispitivae izdrivosti antenskog prikuka

j) napravom i tegovima za ispitivae mehanike izdrivosti
2) da za rad na poslovima obaveznog atestiraa imaju sledee radnike:
a) radnika koji rukovodi ispitivaem diplomiranog ineera
elektrotehnike, sa najmae pet godina radnog iskustva u struci;
b) strunog radnika diplomiranog ineera elektrotehnike, sa
najmae tri godine radnog iskustva u struci i najmae dva radnika srede
strune spreme elektrotehnike struke, sa najmae tri godine radnog iskustva na poslovima merea i ispitivaa u oblasti telekomunikacija i elektronike.
lan 11.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku jedne godine od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
477
d:\baci\07
PRAVILNIK
O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE KOJOM MORAJU BITI SNABDEVENI
SISTEMI, OPREMA I UREAJI ZA OTKRIVAE
POARA I ALARMIRAE*
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za izradu
tehnike dokumentacije kojom moraju biti snabdeveni sistemi, oprema i
ureaji za otkrivae poara i alarmirae (u daem tekstu: sistemi), kao i
sadraj, nain obrade, koriee i uvae te dokumentacije.
II. TEHNIKA DOKUMENTACIJA
lan 2.
Tehnika dokumentacija obuhvata:
tehniki opis;
postupak rukovaa i upotreba;
postupak osnovnog odravaa;
postupak servisnog odravaa.
lan 3.
Tehnika dokumentacija izrauje se iz dva dela.
Prvi deo sadri tehniki opis, postupak rukovaa i upotrebe i postupak osnovnog odravaa.
Drugi deo sadri postupak servisnog odravaa.
*
478
Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SRJ, broj 30/95.
d:\baci\07
lan 4.
Prvi deo tehnike dokumentacije izrauje se u vidu uputstva (u daem
tekstu: uputstvo za upotrebu), iji obim zavisi od sloenosti sistema, a
kojim mora biti snabdeven svaki pojedinani ureaj.
lan 5.
Drugi deo tehnike dokumentacije izrauje se u vidu uputstva (u daem
tekstu: servisno uputstvo), a dostava se na zahtev korisnika.
lan 6.
Za sistem koji se izrauje u vie tipova, varijanti ili modifikacija
navedena uputstva treba da obuhvate sve tipove, varijante, odnosno modifikacije.
1. Uputstvo za upotrebu
lan 7.
Uputstvo za upotrebu sadri:
1) podatke o proizvoau;
2) naziv sistema;
3) krai opis rada sistema;
4) tehnike podatke o sistemu;
5) dijagrame zraea;
6) postupak upotrebe i uputstvo za ugradu i projektovae;
7) emu povezivaa u sistemu tehnike zatite;
8) uputstvo za osnovno odravae sistema;
9) skice i prikazi.
lan 8.
Podaci o proizvoau upisuju se na posledoj strani uputstva za
osnovno odravae.
lan 9.
Naziv sistema upisuje se u punom i skraenom obliku na prvoj strani
uputstva za upotrebu, a podaci o proizvoau na posledoj.
lan 10.
Krai opis rada sistema mora da sadri princip rada, nain napajaa
i druge podatke bitne za rad sistema, a moe da sadri i blok-emu sistema.
lan 11.
ito:
Tehniki podaci o sistemu moraju da budu kompletni i da sadre naro1) radne frekvencije;
2) maksimalne granine vrednosti karakteristika;
3) radne uslove (obavezno graninike);
4) izlazne karakteristike (25C);
5) zatitne mere.
479
d:\baci\07
lan 12.
Dijagrami zraea, odnosno karakteristika pokrivaa prostora (za
pasivnu opremu) daju se u vidu polarnog dijagrama sa horizontalnom i vertikalnom karakteristikom.
lan 13.
Nain upotrebe treba da sadri tehnike podatke i opis opreme,
imajui prvenstveno u vidu dijagram zraea i napajae sredstva.
lan 14.
Uputstvo za osnovno odravae sistema izrauje se tako da se
korisniku omogui pregled i odravae opreme za egovu pravilnu upotrebu.
Posebna paa se mora obratiti izvorima napajaa, ihovoj
kontroli, odravau i blagovremenoj zameni ako je to potrebno.
lan 15.
Sastavni deo uputstva za upotrebu ini dodatak, u kojem moraju biti
obraeni:
1) skica opreme;
2) blok-ema;
3) polorani dijagram;
4) ostali dijagrami;
5) podaci za montau i voee;
6) podaci u vezi s kablovima i provodnicima;
7) podaci za elektrino povezivae:
8) podatak o zatiti od napona greke i statikog elektriciteta;
9) meusobno postavae vie ureaja radi formiraa zatitnih
barijera;
10) nain povezivaa s perifernom ili s centralnom procesnom jedinicom;
11) nain povezivaa napajaa i uzemea;
12) detai mesta za podeavae;
13) ostali podaci bitni za pravilnu upotrebu sistema.
2. Servisno uputstvo
lan 16.
Servisno uputstvo izrauje se ili kao odvojeno uputstvo za sloeniji sistem ili kao sastavni deo uputstva za upotrebu za jednostavniji
sistem.
lan 17.
Servisno uputstvo sadri:
1) tehnike podatke;
2) opis elektrine eme;
3) montane eme (svaku tampanu plou posebno);
4) listu rezervnih delova;
480
d:\baci\07
5) karakteristine take za kontrolu i merea s nazivnim (referentnim) vrednostima;

6) pregled upotrebenih elektronskih elemenata;
7) opis naina podeavaa sistema, prema datim referentnim vrednostima bitnim za pravilno funkcionisae i upotrebu opreme;
8) pregled mernih instrumenata potrebnih za kontrolu i podeavae
sistema;
9) pregled zatitnih mera;
10) podaci u vezi s eksplozivnom zatitom.
lan 18.
Servisno uputstvo mora da sadri podatke o proizvoau iskazane na
nain utvren u lanu 8. ovog pravilnika.
III. NAIN OBRADE DOKUMENTACIJE
lan 19.
Prva i posleda strana dokumentacije opisane su u l. 8. i 9. ovog pravilnika.
Ilustracije (eme, skice, crtei, fotosi, dijagrami i tabele) moraju
biti jasne, jednostavne, pregledne i precizno izraene.
Ilustracije se oznaavaju punim ili skraenim nazivom vrste
ilustracije (ema, slika i sl.) i arapskim brojevima od jedan navie (npr.
ema 2, slika 1. i slino).
Radi lakeg praea potrebno je upotrebavati zajednike nazive
svih vrsta ilustracija (slika ili sl.) bez obzira na vrstu ilustracije.
IV. KORIEE I UVAE TEHNIKE DOKUMENTACIJE
lan 20.
Stepen poverivosti tehnike dokumentacije je za:
1) uputstvo za upotrebu BEZ STEPENA POVERIVOSTI
2) servisno uputstvo POVERIVO.
U skladu sa stepenom poverivosti utvruje se i nain upotrebe i
uvaa dokumentacije tako da se uputstvo za upotrebu istom korisniku daje
uz svaki sistem, a servisno uputstvo, uz evidenciju, samo korisniku koji odrava sisteme, uz obavezu uvaa adekvatnu stepenu poverivosti
POVERIVO.
lan 21.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavivaa u Slubenom listu SRJ.
31
481
d:\baci\07
NAREDBA
O OBAVEZNOM ATESTIRAU ELEKTRINIH UREAJA ZA
EKSPLOZIVNE ATMOSFERE*
1. Obaveznom atestirau podleu elektrini ureaji za eksplozivne
atmosfere na koje se odnose standardi grupe JUS N.S8. Protiveskploziona
zatita: Elektrini ureaji i instalacije nameene za rad u eksplozivnoj
atmosferi.
2. Postupak obaveznog atestiraa proizvoda iz take 1. ove naredbe
sprovodi se prema jugoslovenskom standardu JUS A.K2.401 ema atestiraa. Elektrini ureaji za eksplozivne atmosfere.
3. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o obaveznom atestirau (homologaciji) protivekspoziono zatienih
elektrinih ureaja koji su nameeni za upotrebu u prostorima ugroenim
od eksplozivnih smea Slubeni list SFRJ, broj 25/81.
4. Ova naredba stupa na snagu osmog dana od dana objavivaa u Slubenom listu SRJ.
482
Ova naredba je objavena u Slubenom listu SRJ, broj 35/95.
d:\baci\07
NAREDBA
O OBAVEZNOM ATESTIRAU ELEKTRONSKIH APARATA ZA
DOMAINSTVO I SLINU UPOTREBU*
1) Obaveznom atestirau u pogledu bezbednosti podleu elektronski
aparati za domainstvo i slinu upotrebu i aparati koji se na ih
prikuuju, a napajaju se neposredno ili posredno iz elektrine mree, i
to:
1) TV i radio-difuzni prijemnici;
2) tjuneri;
3) audio-frekvencijski pojaivai, aktivne zvune kutije;
4) gramofoni;
5) magnetofoni;
6) video-rekorderi;
7) aparati za reprodukovae sa video-ploa;
8) video-kamere, video-monitori, video-terminali, displeji;
9) elektroakustini i elektronski muziki aparati;
10) kuni raunari;
11) kombinacije aparata iz odredaba pod 1) do 10) ove take;
12) aktivne prijemne antene za televizijske i zvune radiodifuzne
emisije;
13) pojaivai signala nameeni upotrebi u kombinaciji sa aparatima
iz odredaba pod 1) do 10) ove take;
14) pretvarai signala nameeni upotrebi u kombinaciji sa aparatima iz odredaba pod 1) do 10) ove take;
15) aparati za dainsko upravae nameeni upotrebi u kombinaciji
sa aparatima iz odredaba pod 1) do 10) ove take;
16) programatori nameeni upotrebi u kombinaciji sa aparatima iz
odredaba pod 1) do 10) ove take;
17) aparati za napajae nameeni upotrebi u kombinaciji sa aparatima iz odredba pod 1) do 10) ove take;
18) TV igre nameene upotrebi u kombinaciji sa aparatima iz odredaba pod 1) do 10) ove take;
* Ova naredba je objavena u Slubenom listu SFRJ, broj 8/87.
31*
483
d:\baci\07
Pod slinom upotrebom, u smislu ove naredbe, podrazumeva se upotreba aparata koji nisu iskuivo nameeni upotrebi u domainstvu, ali
mogu biti izvor opasnosti za korisnike, kao to su aparati koje upotrebavaju nestruna lica u obrazovnim ustanovama, ugostitestvu, trgovini i
zanatstvu.
sprovodi se za svaki tip elektronskog aparata za domainstvo i slinu upotrebu.
Uz zahtev za vree atestiraa moraju se dostaviti:
1) podaci o proizvodu (naziv, tip, model, serijski broj, godina proizvode);
2) tehniko uputstvo;
3) elektrina i montana ema;
4) specifikacija sastavnih delova koji utiu na bezbednost;
5) potvrda o saobraznosti sastavnih delova koji utiu na bezbednost sa
3. Ispitivau za obavezno atestirae podleu sledee karakteristike i svojstva u pogledu bezbednosti elektronskih aparata za domainstvo i slinu upotrebu i aparata koji se na ih prikuuju, a napajaju se
neposredno ili posredno iz elektrine mree, i to:
1) oznake i natpisi;
2) jonizujue zraee;
3) zagrevae u uslovima normalnog rada;
4) zagrevae na povienim temperaturama okoline;
5) opasnost od elektrinih udara u uslovima normalnog rada;
6) izolacija;
7) uslovi nenormalnog rada;
8) mehanika vrstoa;
9) delovi u spoju sa mreom za napajae;
10) sastavni delovi;
11) spoae prikune naprave;
12) spoai savitivi vodovi;
13) elektrini spojevi i mehanika privrea;
14) mehanika otpornost cevi za sliku i zatita od implozije;
15) mehanika stabilnost, i
16) otpornost televizijskih prijemnika prema vatri.
4. Karakteristike i svojstva elektronskih aparata za domainstvo i
slinu upotrebu navedeni u taki 3. ove naredbe utvreni su jugoslovenskim
standardima, i to:
1) JUS N.N0.201 Bezbednost elektronskih aparata za domainstvo i
slinu upotrebu prikuenih na mreu za napajae. Tehniki uslovi i
nain proveravaa;
slinu upotrebu prikuenih na mreu za napajae. Aparati zatieni od
prskaa vodom. Dopunski tehniki uslovi i nain proveravaa.
5. Ispitivae karakteristika i svojstava elektronskih aparata za
domainstvo i slinu upotrebu navedenih u taki 3. ove naredbe vri se
primenom metoda utvrenih u jugoslovenskim standardima, i to:
484
d:\baci\07

slinu upotrebu prikuenih na mreu za napajae. Tehniki uslovi i
nain proveravaa;
2) JUS N.N0.202 Bezbednost elektronskih agregata za domainstvo i
slinu upotrebu prikuenih na mreu za napajae. Aparati zatieni od
prskaa vodom. Dopunski tehniki uslovi i nain proveravaa.
6. Uzimae uzoraka za ispitivae tipa proizvoda iz take 1. ove
naredbe vri organizacija ovlaena za atestirae tih proizvoda.
Veliina uzorka za ispitivae tipa proizvoda iz take 1. ove naredbe
utvrena je jugoslovenskim standardom JUS N.N0.201 Bezbednost elektronskih aparata za domainstvo i slinu upotrebu. Tehniki uslovi i
nain proveravaa.
O uzimau uzoraka sastava se zapisnik koji sadri firmu, odnosno
naziv proizvoaa, naziv proizvoda i mesto i datum uzimaa uzoraka. Zapisnik potpisuju predstavnici proizvoaa i organizacija koja je ovlaena
za atestirae.
7. Izvetaj o ispitivau za atestirae proizvoda iz take 1. ove
naredbe sadri:
1) podatke o proizvodu (naziv, tip, model, serijski broj, godina proizvode);
2) podatke o proizvoau;
3) podatke o podnosiocu zahteva za atestirae;
4) jugoslovenske standarde prema kojima je vreno ispitivae;
5) rezultate ispitivaa karakteristika iz take 3. ove naredbe prema
takama standarda iz take 4. ove naredbe;
6) zakuak;
7) mesto i datum izdavaa izvetaja o ispitivau.
Izvetaj o ispitivau mora biti overen potpisom ovlaenog
radnika organizacije ovlaene za atestirae proizvoda iz take 1. ove
naredbe i enim peatom.
Zaglave izvetaja o ispitivau iz stava 1. ove take sadri:
1) firmu, odnosno naziv i sedite organizacije ovlaene za atestirae;
2) broj reea o ovlaeu i datum izdavaa reea.
8. Ako se ispitivaem utvrdi da rezultati ispitivaa karakteristika
iz take 3. ove naredbe u celini odgovaraju zahtevima utvrenim u jugoslovenskim standardima navedenim u taki 4. ove naredbe, organizacija
ovlaena za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe izdaje atest o
ispitivanom tipu proizvoda.
Jedan primerak atesta dostava se, sa izvetajem o ispitivau, podnosiocu zahteva, drugi Saveznom zavodu za standardizaciju, a trei zadrava
organizacija ovlaena za atestirae.
Atesti izdati za iste tipove aparata koji se i dae proizvode, odnosno
uvoze vae pet godina od dana izdavaa.
Smatra se da proizvod iz take 1. ove naredbe poseduje vaei atest bez
obzira na datum prodaje ako je proizveden ili uvezen u roku vaea atesta.
Promena konstrukcije, sastavnih delova i materijala koji utiu na
saobraznost proizvoda sa atestiranim tipom, moraju se prijaviti organizaciji ovlaenoj za atestirae radi dopunskih ispitivaa.
485
d:\baci\07
9. Atest se izdaje na obrascu Saveznog zavoda za standardizaciju, a

detaan izvetaj o rezultatima ispitivaa svih propisanih karakteristika kvaliteta iz take 3. ove naredbe (ispitni protokol) na obrascu
utvrenom od Saveznog zavoda za standardizaciju.
Organizacija ovlaena za atestirae duna je da uva ateste i izvetaje o ispitivau najmae pet godina od dana ihovog izdavaa.
10. Proizvode iz take 1. ove naredbe za koje je izdat atest, proizvoa,
odnosno uvoznik mora oznaiti atestnim znakom prema Naredbi o izgledu i
upotrebi atestnog znaka Slubeni list SFRJ, br. 4/79.
Atestni znak sadri slovnu i brojnu oznaku. Slovna oznaka (NN) u dva
poa se odnosi na grupu i podgrupu standarda kojima pripadaju proizvodi iz
take 1. ove naredbe, a brojna oznaka u dva poa oznaava ifru ovlaene
organizacije.
Ako je atestirae proizvoda izvreno na osnovu vie naredbi,
slovna, odnosno brojna oznaka upisuje se na stranicama ili ispod atestnog
znaka.
Veliina atestnog znaka utvrena je visinom B, koja moe iznositi od
3 mm, do 50 mm.
Za meru B veu od 10 mm, visina slovne i brojne oznake mora biti
jednaka meri C.
Za meru B mau od 10 mm, visina slovne i brojne oznake ne sme biti
maa od 1 mm.
11. Za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe moe se ovlastiti
organizacija udruenog rada koja u pogledu tehnike opremenosti, strunih kvalifikacija i radnog iskustva kadrova ispuava sledee uslove:
a) da raspolae sledeom opremom, i to:
1) instrumentima za meree napona, struje i snage klase 1, kao i
faktora snage 2, 5 odgovarajuih mernih opsega;
2) instrumentima za meree napona, struje ili snage, nezavisnim od
frekvencije i talasnog oblika (za meree potroe aparata sa prekidakim kolom za napajae SMPS);
3) meraem izlaznog audio-frekvencijskog signala sa pokazivaem
nezavisnim od frekvencije i talasnog oblika;
4) osciloskopom, odgovarajuih karakteristika i tanosti merea;
5) megaometrom za meree izolacione otpornosti, 500 V, tanosti
merea 5%;
6) ommetrima, odnosno mernim mostovima za meree otpornosti
(Vitsonov most, Tomsonov most, itd.), tanosti merea 1%;
7) ureajem za ispitivae dielektrine vrstoe, iji je merni opseg
do 5000 V;
8) napravom za ispitivae dielektrine vrstoe prema zahtevima u
jugoslovenskom standardu JUS N N0.201;
9) meraem temperature odgovarajuih mernih opsega za meree temperature, klase 1, 5;
10) meraem odvodne struje kroz neindukativne otpornike 2 k i 50
k;
11) generatorom ispitnog TV signala;
12) visokofrekventnim generatorom varnice;
13) signal generatorom belog uma;
486
d:\baci\07
14) meraem jonizujueg zraea prema jugoslovenskom standardu JUS

N. N0.201;
15) fotometrom;
16) napravom za odreivae temperature omekavaa termoplasta po
Vikatu prema jugoslovenskom standardu JUS G.S2.641;
17) napravom za ispitivae izdrivosti mrenih prekidaa prema
zahtevu u jugoslovenskom standardu JUS N. N0.201;
18) napravom za ispitivae aparata ije kuite sadri mreni utika prema jugoslovenskom standardu JUS N.N0.201;
19) napravom za proveravae otpornosti prema savijau vodova i
gajtana prema jugoslovenskom standardu JUS N.CO.052;
20) Bunzenovim plamenikom za metan ili prirodni gas kalorine moi
priblino 37 MJ/m i ostalim priborom prema jugoslovenskom standardu
JUS N. N0.201;
21) plamenikom malog plamena za butan prema jugoslovenskom
standardu JUS N. N0.201;
22) napravom za ispitivae udarnim naponom (sa VN izvorom jednosmerne struje, ispitnim kolom i odgovarajuim prekidaem) prema jugoslovenskom standardu JUS N. N0.201;
23) komorom za poviene temperature, sa cirkulacijom vazduha, do
150C, bez vlage;
24) komorom za sniene temperature do 25 C;
25) komorom za poviene temperature sa vlagom prema jugoslovenskom standardu JUS N. A5.715;
26) napravom za ispitivae potresima prema jugoslovenskom
27) ureajem za ispitivae vibracijama odgovarajueg opsega frekvencije i amplitude prema jugoslovenskom standardu JUS N.N0.201;
28) ispitnim bubem prema jugoslovenskim standardima JUS N.N0.201
i JUS N.A.042;
29) napravom za proveravae zatite od kosog prskaa vodom prema
30) propusnim filtrom prema jugoslovenskom standardu JUS
N.N0.201;
31) ispitnim ekiem 0, 5 N. m prema jugoslovenskom standardu JUS
N.A5.44;
32) krutim probnim prstom prema jugoslovenskom standardu JUS
N.N0.201;
33) lankastim probnim prstom prema jugoslovenskom standardu JUS
N.N0.201;
34) elektrinim kontaktnim pokazivaem sa naponom od priblino 40
V prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.020;
35) probnom kukom prema jugoslovenskom standardu JUS N.N0.201;
36) metalnim robnim lancem prema jugoslovenskom standardu JUS
N.N0.201;
37) probnom iglom prenika 4 mm i duine 100 mm prema jugoslovenskom standardu JUS N.N0.201;
38) ispitnim klinom prema jugoslovenskim standardima JUS N.A5.026
i JUS N.N0.201;
487
d:\baci\07
39) probnom iglom prenika 2 mm i duine 100 mm prema jugoslovenskom standardu JUS N.N0.201;
40) ravnom icom prenika 1 mm i duine 100 mm prema jugoslovenskom standardu JUS N.N0.201;
41) elinom iglom za grebae prema jugoslovenskom standardu JUS
N.N0.201;
42) meraem sile od 2 do 100 N;
43) momentnim kuevima i odvrtkama od 0, 2 do 2, 5 N. m;
44) mernom lupom sa skalom;
45) pominim merilom i mikrometrom;
46) regulacionim transformatorima 220 V, 0 do 250 V, 50 Hz, odgovarajuih snaga;
47) stabilizovanim izvorima za napajae naizmeninom i jednosmernom strujom, odgovarajuih snaga;
48) ravnom podlogom nagnutom za 10% u odnosu na horizontalnu ravan
odgovarajuih mera prema jugoslovenskom standardu JUS N.N0.201;
49) audio-frekvencijskim vetakim optereeima odgovarajuih
impedansi i snaga, promenivim otpornicima i drugom pomonom opremom;
50) priborom i prostorom za ispitivae mehanike otpornosti cevi
za sliku i zatite od implozije prema zahtevima u jugoslovenskom
standardu JUS N.N0.201.
O celokupnoj opremi za ispitivae vodi se evidencija, koja sadri
podatke o:
1) nazivu oprema (instrumenta, ureaja);
2) nazivu proizvoaa i tipskoj oznaci opreme;
3) serijskom broju i godini proizvode opreme;
4) mernom opsegu i klasi tanosti;
5) datumu kontrole ispravnosti opreme u smislu Zakona o mernim jedinicama i merilima;
6) izvrenim opravkama instrumenata.
Izuzetno, ako je za pojedino ispitivae ili deo ispitivaa potrebna
specifina oprema kojom organizacija ovlaena za atestirae ne raspolae, taj deo ispitivaa moe se izvriti na opremi proizvoaa, pod
uslovom da ta oprema odgovara svrsi ispitivaa i da je metroloki proverena, o emu se obavetava Savezni zavod za standardizaciju.
b) da za rad na poslovima atestiraa organizacija udruenog rada ima
sledee radnike:
1) radnika koji rukovodi ispitivaem diplomiranog ineera
elektrotehnike sa najmae pet godina radnog iskustva na poslovima ispitivaa elektronskih proizvoda;
2) strune radnike diplomiranog ineera elektrotehnike sa
najmae tri godine radnog iskustva na poslovima ispitivaa elektronskih
proizvoda i odgovarajui broj radnika sa viom i sredom strunom spremom sa najmae tri godine iskustva na poslovima ispitivaa elektronskih
proizvoda.
12. Ova naredba stupa na snagu po isteku devet meseci od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
488
d:\baci\07
NAREDBA
O OBAVEZNOM ATESTIRAU KABLOVSKOG DISTRIBUCIONOG
I ZAJEDNIKOG ANTENSKOG SISTEMA*
1. Obaveznom atestirau podlee kablovski distribucioni i
zajedniki antenski sistem za prijem i distribuciju televizijskih i radiodifuznih signala zvuka u naseima i stambenim i drugim objektima (u
daem tekstu: KDS i ZAS), koji se sastoje od prijemnih antena (jugoslovenski
standard JUS N.N6.501) i kablovskog distribucionog sistema (jugoslovenski
standard JUS N.N6.170).
sprovodi se za svaki pojedinani KDS i ZAS na mestu ugrade.
Uz zahtev za atestirae, moraju se dostaviti:
1) podaci o lokaciji i adresi KDS i ZAS;
2) datum od kad su obezbeeni uslovi za ispitivae;
3) detana ema izvedenog staa, sa osnovnim tehnikim podacima o
ugraenim komponentama, odnosno sastavnim delovima KDS i ZAS;
4) specifikacija sastavnih delova, odnosno komponenti naznaenih u
projektnoj ili prateoj tehnikoj dokumentaciji;
5) dokaz da su sastavni delovi KDS i ZAS saobrazni odredbama sledeih
jugoslovenskih standarda:
a) jugoslovenskom standardu JUS N.N0.201 Bezbednost elektronskih
aparata za domainstvo i slinu upotrebu prikuenih na mreu za
napajae. Tehniki uslovi i nain proveravaa;
b) jugoslovenskom standardu JUS N.N0.202 Bezbednost elektronskih
napajae. Aparati zatieni od prskaa vodom. Dopunski tehniki uslovi
i nain proveravaa;
v) jugoslovenskom standardu JUS N.N6.179 Radio-komunikacije.
Kablovski distribucioni sistemi. Bezbednost;
g) jugoslovenskom standardu JUS N.N6.501 Radio-komunikacije.
Prijemne antene za televizijske i zvune radio-difuzne emisije u frekven*
Ova naredba je objavena u Slubenom listu SFRJ, broj 37/87.
489
d:\baci\07
cijskom opsegu od 30 MHz do 1000 MHz. Termini, definicije i bitne karakteristike;

d) jugoslovenskom standardu JUS N.N6.504 Radio-komunikacije.
Prijemne antene za televizijske i zvune radio-difuzne emisije u frekvencijskom opsegu od 30 MHz do 1000 MHz. Granine vrednosti za elektrine i
mehanike karakteristike;
) jugoslovenskom standardu JUS N.C6.019 Radio-frekvencijski
kablovi za kablovske distribucione sisteme. Opti zahtevi i ispitivaa;
e) jugoslovenskom standardu JUS N.N6.172 Radio-komunikacije.
Kablovski distribucioni i zajedniki antenski sistemi. Karakteristike
sistema koji rade u frekvencijskom opsegu od 30 MHz do 1 GHz.Granine
vrednosti;
6) podaci o rezultatima kontrolnih merea nivoa napona na svim
izlaznim prikucima;
7) dokaz o vrednostima prelaznog otpora uzemivaa na koji se
povezuje KDS i ZAS na osnovu merea.
3. Ispitivau za obavezno atestirae podleu sledee karakteristike kvaliteta KDS i ZAS:
1) nivoi napona nosilaca televizijskih signala i radio-difuznih
signala zvuka na kraju antenskog voda i na izlaznim prikucima:
2) razlika nivoa napona televizijskog signala i radio-difuznog
signala zvuka na izlaznim prikucima;
3) subjektivna ocena karakteristika slike i zvuka za:
a) poklapae luminantnih i hrominantnih komponenti slike;
b) razlagae;
v) nepravilnosti u slici;
g) smete u zvuku;
4) izvoee prikuaka za zatitno uzemee;
5) efikasnost zatitnog uzemea.
4. Karakteristike kvaliteta KDS i ZAS navedene u taki 3. ove
naredbe utvrene su:
1) za nivoe napona nosilaca televizijskog i radio-difuznog signala
zvuka na kraju antenskog voda i na izlaznim prikucima:
a) jugoslovenskim standardom JUS N.N6.172 Radio-komunikacije.
vrednosti;
2) za razliku nivoa napona televizijskog signala i radio-difuznog
signala zvuka na izlaznim prikucima:
a) jugoslovenskim standardom JUS N. N6.172 Radio-komunikacije.
vrednosti;
3) za subjektivnu ocenu karakteristike slike i zvuka:
a) jugoslovenskim standardom JUS N.N6.134 Radio-komunikacije. TV
prijemnici. Subjektivna ispitivaa;
4) za izvoee prikuaka za zatitno uzemee:
Kablovski distribucioni sistem. Bezbednost;
5) za efikasnost zatitnog uzemea:
490
d:\baci\07

Kablovski distribucioni sistem. Bezbednost.
5. Karakteristike kvaliteta KDS i ZAS iz take 3. ove naredbe ispituju se na nain utvren ovom naredbom i nie navedenim jugoslovenskim
standardima:
1) nivoi napona nosioca utvruju se neposrednim oitavaem na merau nivoa napona sa monitora, a razlika nivoa napona nosilaca izraunava
se prema jugoslovenkom standardu JUS N.N6.172 Radio-komunikacije.
vrednosti;
2) u odsustvu televizijskog signala i radio-difuznog signala zvuka,
nivoi napona nosioca ispitnog signala na izlaznim prikucima mere se
pomou generatora ispitnog signala prikuenog na ulaz pojaavaa.
Nivoi napona nosioca ispitnog signala moraju biti jednaki nivoima napona
nosioca televizijskog signala i radio-difuznog signala zvuka na kraju
antenskog voda;
3) subjektivne ocene karakteristika slike i zvuka vri se na
referentnom TV-prijemniku u boji na nain utvren u jugoslovenskom standardu JUS N.N6.134 Radio-komunikacije. TV-prijemnik. Subjektivna ispitivaa;
4) izvoee prikuaka za zatitno uzemee utvruje se vizuelnim
pregledom i proverom svih prikuaka za zatitno uzemee (runom probom i pregledom) prema sledeim jugoslovenskim standardima:
a) jugoslovenskom standardu JUS N.N6.179 Radio-komunikacije.
Kablovski distribucioni sistemi. Bezbednost;
b) jugoslovenskom standardu JUS N.N0.201 Bezbednost elektronskih
napajae. Tehniki uslovi i nain proveravaa;
v) jugoslovenskom standardu JUS N.N0.202 Bezbednost elektronskih
napajae. Aparati zatieni od prskaa vodom. Dopunski tehniki uslovi
i nain proveravaa;
5) efikasnost zatitnog uzemea utvruje se uporeeem vrednosti
prelaznog otpora iz projekta sa vrednou dobijenom mereem.
6. Uzorak za ispitivae radi obaveznog atestiraa je svaki pojedinani KDS i ZAS na mestu ugrade.
7. Izvetaj o ispitivau KDS i ZAS sadri:
1) firmu, odnosno naziv i sedite organizacije udruenog rada ovlaene za atestirae;
2) firmu, odnosno naziv i sedite podnosioca zahteva;
3) broj i datum izvetaja o ispitivau;
4) podatke o lokaciji KDS i ZAS;
5) datum ispitivaa KDS i ZAS;
6) podatke o saobraznosti komponenti KDS i ZAS odredbama jugoslovenskih standarda na osnovu dokumentacije proizvoaa komponenti;
7) pregled tehnike dokumentacije za KDS i ZAS koji je dostavio
podnosilac zahteva;
8) jugoslovenske standarde po kojima je izvreno ispitivae;
491
d:\baci\07
9) podatke o vrstama ispitivaa, utvrenim i izmerenim vrednostima

i utvrenim i izvrenim proveravaima, shodno odredbama ove naredbe;
10) ocenu rezultata ispitivaa po vrstama ispitivaa i za ispitivae u celini, koja se daje konstatacijom zadovoava ili ne zadovoava;
11) napomene;
12) potpis ovlaenog radnika i peat organizacije udruenog rada
ovlaene za atestirae.
8. Organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae izdaje atest
za svaki KDS i ZAS za koji se ispitivaem utvrdi da ispuava propisane
uslove. Sastavni deo atesta je izvetaj o ispitivau. Po jedan primerak
atesta i izvetaja o ispitivau dostava se podnosiocu zahteva za atestirae i Saveznom zavodu za standardizaciju, a trei primerak zadrava
organizacija udruenog rada koja je izdala atest.
Atest za svaki pojedinani KDS i ZAS vai neogranieno, pod uslovom
da se svaka izmena konstrukcije i materijala mora prijaviti organizaciji
ovlaenoj za atestirae.
9. Za atestni znak, pored utvrivaa karakteristika propisanih
odredbama Naredbe o izgledu i upotrebi atestnog znaka (Slubeni list
SFRJ , br. 4/79 i 31/81), posebno se utvruje sledee:
1) atestni znak mora da se nalazi na ormaru sa pojaavaima i pretvaraima (odnosno na glavnoj stanici), koji su zajedniki za jedan ili vie
objekata;
2) oznaavae atestnim znakom ili egovo ponitavae vri
organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae;
3) veliina B iz take 4. Naredbe o izgledu i upotrebi atestnog znaka
50 mm;
4) oznaka uz atestni znak je broj atesta koji sadri; sleva udesno:
slovnu oznaku NN u dva poa i ifru ovlaene organizacije udruenog
rada, u dva poa. Oznaka se oslaa na sponu stranu atestnog znaka. Duina
oznake je jednaka duini spone strane atestnog znaka, visina oznake je
jednaka 1/5 duine oznake.
10. Za atestirae KDS i ZAS moe se ovlastiti organizacija udruenog rada koja, u pogledu opremenosti i strunih kvalifikacija radnika,
mora da ispuava sledee uslove:
1) da raspolae sledeom opremom, i to:
a) meraem nivoa napona nosioca, sa monitorom za frekvencijske
opsege prema jugoslovenskom standardu JUS N.N6.171 Radio-komunikacije.
Kablovski distribucioni i zajedniki antenski sistemi. Frekvencijski
opsezi i kanali;
b) generatorom ispitnog signala koji daje kompletan TV signal za frekvencijski opseg prema jugoslovenskom standardu JUS N.N6.171 Radiokomunikacije. Kablovski distribucioni i zajedniki antenski sistemi.
Frekvencijski opsezi i kanali, a za karakteristike TV signala prema jugoslovenskom standardu JUS N.N6.011 Radio-komunikacije. Karakteristike
TV sistema;
v) referentnim TV prijemnikom u boji, prenosnim, sa karakteristikama prema jugoslovenskom standardu JUS N.N6.142 Radio-komunikacije.
TV prijemnici. Minimalne vrednosti elektrinih karakteristika;
2) da za poslove atestiraa ima:
492
d:\baci\07
a) ako je u pitau radnik koji rukovodi ispitivaem KDS i ZAS

diplomiranog ineera elektrotehnike, sa poloenim strunim ispitom i
najmae pet godina radnog iskustva, od kojih najmae dve godine iskustva na
poslovima merea televizijskih i radio-signala;
b) ako su u pitau struni radnici dva radnika srede strune
spreme elektrotehnike struke, sa najmae tri godine radnog iskustva i
najmae jednom godinom sikustva na poslovima merea i ispitivaa u oblasti telekomunikacija ili elektronike.
11. Organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae duna je da,
u roku od 15 dana od dana naznaenog u zahtevu za atestirae, pristupi
ispitivau KDS i ZAS na mestu ugrade i da u roku od 10 dana od dana
utvrivaa za atestirae izda atest ako se ispitivaem utvrdi da karakteristike kvaliteta KDS i ZAS odgovaraju uslovima propisanim ovom naredbom.
12. Ova naredba stupa na snagu po isteku jedne godine od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
493
d:\baci\07
NAREDBA
O OBAVEZNOM ATESTIRAU GRLA ZA SIJALICE SA NAVOJEM*
1. Obaveznom atestirau podleu grla za sijalice sa Edisonovim
navojem E 10, E 14, E 27 i E 40, za nazivni naizmenini napon do 250 V, nameena za upotrebu ili za ugradu u aparate i elektrine instalacije u domainstvu i slinu upotrebu, osim grla za specijalne svrhe i smostalna grla,
na primer za reklamne natpise, pozorinu rasvetu, toplotne radijatore,
zidna grla koja nisu predviena za ugraivae (u daem tekstu: proizvodi),
na koje se odnosi jugoslovenski standard JUS N.E5.005 Grla za sijalice sa
navojem. Tehniki uslovi i ispitivaa.
Pod slinom upotrebom, u smislu ove naredbe, podrazumeva se upotreba proizvoda koji nisu iskuivo nameeni upotrebi u domainstvu, ali
mogu biti izvor opasnosti za korisnike, npr. u obrazovnim ustanovama,
zdravstvu, trgovini i sl.
2. Postupak atestiraa proizvoda iz take 1. ove naredbe sprovodi se
na isti nain za domae proizvode i proizvode iz uvoza, i sadri:
a) atestirae tipa proizvoda;
b) kontrolu saobraznosti proizvoda atestiranom tipu, koja se sprovodi jedanput u dve godine.
Pod tipom proizvoda, u smislu ove naredbe, podrazumeva se proizvod
odreenog proizvoaa sa istim tehniko-konstrukcijskim karakteristikama i za istu namenu.
3. Karakteristike kvaliteta proizvoda iz take 1. ove naredbe
utvrene su u jugoslovenskom standardu iz te take i ovom naredbom.
4. Ispitivau proizvoda u postupku atestiraa podleu sledee
karakteristike kvaliteta proizvoda iz take 3. ove naredbe:
a) za ispitivae tipa:
1) nazivne vrednosti napona i struje;
2) podela;
3) natpisi i oznake;
4) mere;
*
494
d:\baci\07
5) zatita od elektrinog udara;

6) prikune stezake;
7) zatitno uzemee;
8) izrada;
9) grla sa sklopkom;
10) otpornost prema vlazi, otpornost izolacije i dielektrika vrstoa;
11) mehanika vrstoa;
12) vijci, delovi koji provode struju i spojevi;
13) strujne staze i vazduni razmaci;
14) normalan rad;
15) opta otpornost prema toploti;
16) otpornost prema toploti, vatri i stvarau povrinskih provodnih staza;
17) otpornost prema meukristalnom prskau i rau;
b) za kontrolu saobraznosti proizvoda atestiranom tipu:
1) nazivne vrednosti napona i struje;
3) mere;
5) zatitno uzemee;
6) otpornost prema vlazi, otpornost izolacije i dielektrika vrstoa;
7) mehanika vrstoa;
8) strujne staze i vazduni razmaci;
9) normalan rad;
10) opta otpornost prema toploti;
11) otpornost prema toploti, vatri i stvarau povrinskih provodnih staza.
5. Karakteristike kvaliteta proizvoda iz take 3. ove naredbe ispituju se, i to:
a) u postupku atestiraa tipa proizvoda: na nain i metodama
utvrenim ovom naredbom i u jugoslovenskom standardu iz take 1. ove
naredbe;
b) u postupku kontrole saobraznosti proizvoda atestiranom tipu,
ispitivae sadri samo provere i poreea neophodne za davae ocene o
saobraznosti atestiranom tipu proizvoda, kao to su vizuelne i rune
provere ili poreea, utvrivae vrednosti elektrinih i drugih bitnih
veliina direktnim mereem i sl.
6. Ispitivau proizvoda u postupku atestiraa iz take 2. ove naredbe
pristupa se:
a) po prijemu zahteva za atestirae proizvoda radi pribavaa atesta
ili radi kontrole saobraznosti proizvoda atestiranom tipu, koji proizvoa, uvoznik ili zastupnik podnosi organizaciji udruenog rada ovlaenoj za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe zajedno sa potrebnim
prilozima.
Zahtev za atestirae proizvoda podnosi se na utvrenom obrascu i
sadri:
1) svrhu podnoea zahteva;
2) podatke o podnosiocu zahteva i o proizvoau;
495
d:\baci\07
3) podatke o proizvodu i o koliini proizvoda;

4) podatke o mestu proizvode i o mestu uzimaa uzorka;
5) elektrine i druge eme;
6) crtee sklopova, preseka i dr.;
7) specifikaciju sastavnih delova i materijala;
8) dokaze ili izjave o saobraznosti sastavnih delova i materijala jugoslovenskim standardima i drugim propisima;
9) tehniko uputstvo, deklaraciju i oznake potrebne u prometu;
10) podatke o ranije pribavenom atestu ili slinu stranu ispravu;
11) potpis odgovornog lica i peat podnosioca zahteva;
b) i poto organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae
potvrdi, na utvrenom obrascu zapisnika o uzimau uzorka, da je uzorak koji
je uzela na licu mesta ili prispeli uzorak pogodan za zahtevanu svrhu
ispitivaa.
Zapisnik o uzimau uzorka sadri:
1) svrhu uzimaa uzorka;
2) firmu, odnosno naziv i sedite organizacije udruenog rada koja
uzima uzorak i organizacije koja je podnela zahtev za atestirae;
3) podatke o proizvodu, uzorku i mestu uzimaa uzorka;
4) podatke o nainu uzimaa uzorka (preuzimae dostavenog uzorka
ili uzimae uzorka od proizvoaa, uvoznika ili zastupnika;
5) ocenu pogodnosti uzorka za ispitivae (u pogledu oteea,
potrebnog broja jedinica proizvoda itd.);
6) podatke o koliini proizvoda na koju se uzorak za ispitivae
odnosi (proizvodna ili uvozna partija, redovna proizvoda itd.);
7) datum, potpis i peat podnosioca zahteva za atestirae i organizacije ovlaene za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe.
7. Veliina uzorka za ispitivae i drugi zahtevi u vezi sa uzimaem
uzorka radi sprovoea postupka navedenog u taki 2. ove naredbe utvreni
su u jugoslovenskom standardu iz take 1. ove naredbe, ako ovom naredbom
nije drugaije propisano.
Veliina uzorka za ispitivae, po pravilu, sadri najmae jednu jedinicu proizvoda odreenog tipa. Za familiju proizvoda istog tipa, ispituju
se najmae dve razliite jedinice proizvoda, a potreban obim ispitivaa,
izbor i potreban broj jedinica proizvoda odreuje organizacija ovlaena
za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe.
Uzorak za ispitivae tipa proizvoda, po pravilu, dostava podnosilac zahteva organizaciji udruenog rada ovlaenoj za atestirae, a
uzimae uzorka radi kontrole saobraznosti atestiranom tipu kod podnosioca zahteva omoguava i obezbeuje proizvoa, uvoznik, odnosno zastupnik
strane firme.
Organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae vraa
ispitani uzorak podnosiocu zahteva za atestirae, uz odgovarajue mere
obezbeea uzorka (plomba, oznake, itd.).
8. Izvetaj o ispitivau proizvoda iz take 1. ove naredbe izdaje organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae, neposredno po okonau
ispitivaa, na utvrenom obrascu, koji sadri:
1) svrhu ispitivaa;
2) podatke o ovlaeu i firmu, odnosno naziv i sedite organizacije ovlaene za atestirae;
496
d:\baci\07
3) podatke o podnosiocu zahteva i proizvoau;

4) podatke o proizvodu i koliini proizvoda na koju se odnosi izvetaj o ispitivau;
6) podatke o uzorku, mestu i nainu uzimaa uzorka;
7) podatke o jugoslovenskim standardima i propisima po kojima je
izvreno ispitivae;
8) podatke o vrstama ispitivaa, propisanim i ispitivaem
utvrenim vrednostima, natpisima i oznakama;
9) ocenu rezultata ispitivaa;
10) potpis ovlaenog radnika i lica koje rukovodi ispitivaem;
11) peat organizacije ovlaene za atestirae.
9. Atest izdaje organizacija ovlaena za atestirae proizvoda na
utvrenom obrascu, za svaki tip ili familiju proizvoda istog tipa.
Atest za proizvode iz take 1. ove naredbe vai deset godina. Izmene
konstrukcije i/ili materijala mesta proizvode i slino to moe
uticati na kvalitet atestiranog proizvoda, moraju se prijaviti organizaciji ovlaenoj za atestirae koja je izdala atest, radi ponovnog atestiraa proizvoda. Atest i izvetaj o ispitivau, kao egov sastavni deo,
uvaju se jo tri godine od dana kad su prestali da vae.
10. Izgled i nain nanoea atestnog znaka za proizvode iz take 1.
ove naredbe utvreni su Naredbom o izgledu i upotrebi atestnog znaka Slubeni list SFRJ, br. 4/79 i 31/81, s tim to se utvruje i sledee:
a) visina (V) atestnog znaka, koja moe biti od 3 do 25 mm;
b) dopunska slovna oznaka NE, koja oznaava grupu i podgrupu jugoslovenskog standarda kome proizvod pripada;
v) dopunska brojana dvocifrena oznaka za identifikaciju organizacije koja je izdala atest, koju odreuje Savezni zavod za standardizaciju;
g) da se oznaavae atestnim znakom vri na samom proizvodu. Za proizvode izuzetno malih dimenzija, atestni znak bez dopunskih oznaka nalazi
se na proizvodu, a sa dopunskim oznakama i na pakovau ili etiketi;
d) da je slovno-brojana oznaka paralelna sa sponom stranom atestnog
znaka. Duina oznake jednaka je duini spone strane atestnog znaka, a
visina oznake jednaka je jednoj petini duine oznake;
) debina linija dopunskih oznaka, ihovo meusobno odstojae i
odstojae prema atestnom znaku, koji odnose A/15 mm.
organizacija udruenog rada koja u pogledu opremenosti i strunih kvalifikacija radnika i ihovog radnog iskustva na odgovarajuim poslovima
ispuava sledee uslove:
a) da raspolae sledeom opremom:
1) merilima elektrinog napona, struje i snage klase tanosti 1, kao i
merilom faktora snage klase tanosti 2, 5, odgovarajuih mernih opsega;
2) megaometrom, odnosno merilom otpornosti izolacije klase tanosti 5;
3) ommetrima, odnosno mostovima za meree otpornosti (Vitstonov
most, Tomsonov most, itd.) klase tanosti 1;
4) ureajem za ispitivae dielektrike vrstoe, iji je merni opseg
do 3.000 V, prema jugoslovenskom standardu JUS N.E3.005;
32
497
d:\baci\07
5) instrumenti za meree i registraciju temperature, iji je merni

opseg do 350 C, klase tanosti 1, prema jugoslovenskom standardu JUS
N.E5.005;
6) jednofaznim regulacionim transformatorom 220 V/0 do 300 V, 50 Hz,
za struju do 32A;
7) probnim prstom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.020;
8) ureajem za proveru zatite od kapica vode, prema jugoslovenskom
standardu JUS N.A5.034;
9) bubem za proveru mehanike otpornosti pri habau, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.042;
10) lopticom sa tegovima za proveru otpornosti prema jugoslovenskom
11) probnim vretenom za proveru otpornosti izolacionog materijala
prema toploti i vatri, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.051;
12) ureajem za ispitivae otpornosti vrstog izolacionog materijala prema stvarau povrinskih i puznih staza, prema jugoslovenskom
13) napravom za proveravae rastereea spoja, prema jugoslovenskom
14) udarnim klatnom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.041;
15) komorom sa vlagom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.032;
16) komorom za zagrevae, mernog opsega do 350C 5C, prema jugoslovenskom standardu JUS N.E5.005;
17) momentnim kuevima i odvijaima od 0, 1 do 3, 0 N.m;
18) graninim merilima prema jugoslovenskim standardima JUS
N.E3.011, JUS N.E3.012, JUS N.E3.013, JUS N.E3.015, JUS N.E3.016, JUS N.E3.020,
JUS N.E3.021, JUS N.E3.023, JUS N.E3.025, JUS N.E3.026,
JUS N.E3.028, JUS N.E3.030, JUS N.E3.040, JUS N.E3.042, JUS. N.E3.043;
19) podnojem za ispitivae grla za sijalice, prema jugoslovenskom
standardu JUS N.E3.009;
20) podnojima za proveravae otpornosti grla prema toploti, prema
jugoslovenskim standardima JUS N.E3.017, JUS N.E3.081, i JUS N.E3.019;
21) visokofrekventnim generatorom varnice, prema jugoslovenskom
standardu JUS N.E3.005 (taka 20.2);
22) napravom za ispitivae mehanike vrstoe, prema jugoslovenskom
standardu JUS N.E3.005 (ta. 15.4, 15.5, 15.7, 15.10);
23) napravom za ispitivae normalnog rada prema jugoslovenskom
standardu JUS N.E3.005 (taka 18):
24) ureajem za proveravae otpornosti prema rau, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.095;
25) pominim merilom, mernog opsega do 250 mm, klase tanosti 1;
b) da ima radnike odgovarajuih strunih kvalifikacija i sa
potrebnim iskustvom, i to:
za poslove rukovoea ispitivaima diplomiranog ineera
elektrotehnike ili mainske struke, ili diplomiranog fiziara, sa pet
godina radnog iskustva na poslovima ispitivaa elektrotehnikih proizvoda;
za poslove ispitivaa, i to:
498
d:\baci\07
1) diplomiranog ineera elektrotehnike energetskog smera, sa tri

godine radnog iskustva na poslovima ispitivaa proizvoda iz take 1. ove
naredbe;
2) diplomiranog ineera tehnike struke ili diplomiranog
fiziara sa tri godine radnog iskustva na poslovima ispitivaa elektrotehnikih proizvoda.
12. Organizacija ovlaena za atestirae duna je da u roku od est
meseci sprovede postupak atestiraa tipa proizvoda, a u roku od tri meseca
postupak kontrole saobraznosti proizvoda atestiranom tipu.
32*
499
d:\baci\07
NAREDBA
O OBAVEZNOM ATESTIRAU TRANSFORMATORA ZA RAZDVAJAE I SIGURNOSNIH TRANSFORMATORA ZA RAZDVAJAE*
1. Obaveznom atestirau podleu transformatori za razdvajae i
sigurnosni transformatori za razdvajae, hlaeni vazduhom, za prikuak
na mreni napon do 660 V, jednofazni snage do 10 kVA, ili trofazni snage do
16 kVA, nameeni za upotrebu ili za ugradu u aparate i elektrine
instalacije u domainstvu i slinu upotrebu (u daem tekstu: proizvodi),
na koje se odnose:
a) jugoslovenski standar JUS N.H8.010 Transformatori za razdvajae
i sigurnosni transformatori za razdvajae. Opti uslovi ispitivaa;
b) jugoslovenski standardi kojima se utvruju dopunski tehniki
uslovi po vrstama proizvoda, i to:
1) JUS N.H8.020 Transformatori za razdvajae i sigurnosni
transformatori za razdvajae. Transformatori za igrake. Dopunski tehniki uslovi;
transformatori za razdvajae. Transformatori za zvonca. Dopunski tehniki uslovi;
transformatori za razdvajae. Transformatori za svetlea tela klase III
sa sijalicama sa arnom niti. Dopunski tehniki uslovi;
transformatori za razdvajae. Sigurnosni transformatori za optu primenu. Dopunski tehniki uslovi;
5) JUS N.H8.024 Transformatori za razdvajae i sigurnosni transformatori ra razdvajae. Transformatori za optu primenu. Transformatori za brijae aparate i jedinice za napajae brijaih aparata. Dopunski tehniki uslovi.
*
500
d:\baci\07
2. Postupak atestiraa proizvoda iz take 1. naredbe sprovodi se na
isti nain za domae proizvode i proizvode iz uvoza, i sadri:
Pod tipom proizvoda, u smislu ove naredbe podrazumeva se proizvod
utvrene su u jugoslovenskim standardima iz te take i ovom naredbom.
karakteristike kvaliteta proizvoda iz take 3. ove naredbe, i to:
1) nazivne vrednosti;
2) podela;
5) promena napona napajaa;
6) izlazni napon i izlazna struja pod optereeem;
7) izlazni napon u praznom hodu;
8) napon kratkog spoja;
9) zagrevae;
10) zatita od kratkog spoja i preoptereea;
12) zatita od vode i vlage;
13) otpornost izolacije i dielektrika vrstoa;
14) izrada;
16) unutrae oiee (veze);
17) prikuak na mreu i spoai savitivi provodnici i gajtani;
18) prikuci na spoae provodnike;
19) zatitno uzemee;
20) vijci i spojevi;
21) puzne staze i vazduni razmaci;
22) otpornost prema toploti, vatri i stvarau provodnih staza;
23) otpornost prema rau;
1) nazivne vrednosti;
2) podela;
5) izlazni napon i izlazna struja pod optereeem;
6) zagrevae;
7) zatita od kratkog spoja i preoptereea;
8) mehanika vrstoa;
501
d:\baci\07

11) zatitno uzemee;
12) otpornost prema toploti, vatri i stvarau provodnih staza.
a) u postupku atestiraa tipa proizvoda na nain i metodama
utvrenim ovom naredbom i u jugoslovenskim standardima iz take 1. ove
naredbe;
ispitivae sadri samo provere i poreea neophodna za davae ocene o
pristupa se:
ili kontrole saobraznosti proizvoda atestiranom tipu, koji proizvoa,
uvoznik ili zastupnik podnosi organizaciji ovlaenoj za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe, zajedno sa potrebnim prilozima.
sadri:
6) crtee sklopova, preseka i dr;
b) poto organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae
ispitivaa.
2) firmu, odnosno naziv i sedite organizacije koja uzima uzorak i
organizacije koja je podnela zahtev za atestirae;
ili uzimae uzorka od proizvoaa, uvoznika ili zastupnika);
potrebnog broja jedinica proizvoda itd);
odnosi (proizvodna ili uvozna partija, redovna proizvoda itd);
502
d:\baci\07

su u jugoslovenskim standardima iz take 1. ove naredbe, ako ovom naredbom
nije drukije propisano.
izbor i potreban broj jediica proizvoda odreuje organizacija ovlaena
uzimae uzorka radi kontrole saobraznosti atestiranom tipu kod podnosioca zahteva omoguava i obezbeuje proizvoa, uvoznik odnosno zastupnik
strane firme.
obezbeea uzorka (plomba, oznake itd).
1) svrhu ispitivaa;
izvreno ispitivae;
9. Atest izdaje organizacija ovlaena za atestirae proizvoda, na
utvrenom obrascu, za svaki tip ili familiju proizvoda istog tipa.
Atest za proizvode iz take 1. ove naredbe vai deset godina.
Izmene konstrukcije i/ili materijala, mesta proizvode i slino
to moe uticati na kvalitet atestiranog proizvoda, moraju se prijaviti
organizaciji ovlaenoj za atestirae koja je izdala atest, radi ponovnog
atestiraa proizvoda.
Atest izvetaj o ispitivau, kao egov sastavni deo, uvaju se jo tri
godine od dana kad su prestali da vae.
a) visina (V) atestnog znaka, koja moe biti od 3 do 25 mm;
b) dopunska slovna oznaka NH, koja oznaava grupu i podgrupu jugoslovenskog standarda kome pripada proizvod;
503
d:\baci\07
v) dopunska brojana dvocifrena oznaka za identifikaciju organizacije koja je izdala atest;

g) da se oznaavae atestnim znakom vri na samom proizvodu.
Za proizvode izuzetno malih dimenzija, atestni znak bez dopunskih
oznaka nalazi se na proizvodu, a sa dopunskim oznakama i na pakovau ili
etiketi;
odstojae prema atestnom znaku, koji iznose A/15 mm.
organizacija udruenog rada koja u pogledu opremenosti i strunih kvalifikacija radnika i ihovog radnog iskustva na odgovorajuim poslovima
2) megaommetrom, odnosno merilom otpornosti izolacije klase tanosti 5;
most, Tomsonov most itd) klase tanosti 1;
4) ureajem za ispitivae dielektrike vrstoe, mernog opsega do
5.000 V;
5) insturmentima za meree i registraciju temperature iji je merni
opseg do 250 C, klase tanosti 1;
6) trofaznim izvorom stabilnog sinusoidnog napona od 700 V, 50 Hz,
snage 16 KVA, pada napona koji ne iznosi vie od 5% ispitnog napona;
7) jednofaznim izvorom stabilnog sinusoidnog napona do 700 V, 50 Hz,
snage 10 KVA, pada napona koji ne iznosi vie od 5% ispitnog napona;
8) regulacionim transformatorima (tri monofazna ili jedan trofazni), 220 V/0 do 250 V, 50 Hz, za struju od 16 A;
10) ureajem za proveru zatite od kosog prskaa vodom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.033;
11) ureajem za proveru zatite od prskajue vode, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.031;
12) ureajem za proveru zatite od kapica vode, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.034;
13) ispitnim ekiem, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.044;
14) lopticom sa tegovima za proveru otpornosti prema toploti, prema
15) ureajem za ispitivae otpornosti vrstog izolacionog materijala prema stvarau povrinskih i provodnih staza, prema jugoslovenskom standardu JUS N. A5.010;
18) komorom za zagrevae, mernog opsega do 150C 5C, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A8.010;
504
d:\baci\07
19) momentnim kuevima i odvijaima, mernog opsega od 0, 1 do 3 N.m;

20) tri promeniva induktivna optereea za podruje faktora snage
od 0, 3 do 0, 95 sa promenivim otpornicima i odgovarajuom pomonom opremom;
21) probnim klinom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.023;
22) krutim probnim prstom, prema jugoslovenskom standardu JUS
N.A.5.024;
23) probnim epom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.028;
24) ureajima i napravama za ispitivae utvrenim u jugoslovenskim
standardima o dopunskim tehnikim uslovima po vrstama proizvoda iz
take 1. ove naredbe;
potrebnim iskustvom, i to:
1) diplomiranog ineera elektrotehnike energetskog smera sa tri
naredbe, i
postupak kontrole saobraznosti proizvoda, atestiranom tipu.
505
d:\baci\07
NAREDBA
O OBAVEZNOM ATESTIRAU SKLOPKI ZA NAPRAVE*
1. Obaveznom atestirau podleu sklopke za naprave nazivnog naizmeninog napona od 50 do 600 V i nazivne struje do 63 A, koje se upotrebavaju u
napravama, ureajima i aparatima za domainstvo i slinu upotrebu (u
daem tekstu: proizvodi) na koje se odnose:
a) jugoslovenski stnadard JUS N.E3.210 Sklopke za naprave. Tehniki
uslovi i ispitivaa;
uslovi po vrstama proizvoda, i to:
1) JUS N.E3.211 Sklopke za naprave. Sklopke za savitive vodove.
Dopunski tehniki uslovi;
2) JUS N.E3.212 Sklopke za naprave. Sklopke sa mikrorazmakom.
3) JUS N.E3.213 Sklopke za naprave. Sklopke za napon 600 V. Dopunski
tehniki uslovi.
Obaveznom atestirau podleu i rastavne sklopke kojima se uprava
rukom i koje su deo termostata ili regulatora kao i sklopni delovi programatora i drugih specijalnih sklopki na koje se mogu primeniti odredbe
navedenih jugoslovenskih standarda.
Obaveznom atestirau ne podlee specijalna sklopka koja je nameena iskuivo za odreeni tip proizvoda i koja se ne moe stavati u promet kao posebni rezervni deo.
mogu biti izvor opasnosti za korisnike, na primer u obrazovnim ustanovama, zdravstvu, trgovini i sl.
*
506
d:\baci\07
karakteristike kvaliteta proizvoda iz take 3. ove naredbe i to:
1) nazivne vrednosti struje i napona;
4) zatitno uzemee;
5) prikune stezake;
6) izrada;
7) mehanizam;
8) otpornost prema vlazi;
10) poviena temperatura;
11) mo prekidaa;
12) normalni rad;
14) vijci, delovi koji provode struju i spojevi;
15) strujne staze, vazduni razmaci i odstojaa;
17) otpornost prema rau;
1) nazivne vrednosti struja i napona;
4) zatitno uzemee;
6) mo prekidaa;
7) normalni rad;
8) otpornost prema toploti, vatri i stvarau provodnih staza.
5. Karakteristike kvaliteta proizvoda iz take 3. ove naredbe ispituju se i to:
naredbe;
veliina direktnim mereem i sl;
c) ispitno strujno kolo za proveru moi prekidaa i normalnog rada
mora da ispuni sledee uslove:
1) da se sastoji od izvora napajaa, ispitivane sklopke i strujnog kola
optereea.
507
d:\baci\07
Izvetaj o ispitivau mora da sadri elektrinu emu ispitnog

strujnog kola;
2) da se, zavisno od broja polova ispitivane sklopke, primeni
odgovarajui izvor napajaa, i to: za jednopolnu i dvopolnu sklopku jednofazni, za tropolnu trofazni, a za etvoropolnu sklopku trofazni izvor sa
neutralnim provodnikom;
3) da izvor napajaa bude takav da prirodna struja kratkog spoja na
stezakama ispitivane sklopke iznosi desetostruku ispitnu struju
sklopke;
4) da se spajae izvora napajaa i strujnog kola optereea izvri na
odgovarajue stezake sklopke;
5) da se strujno kolo optereea sastoji od serijske veze otpornika i
kalema. Paralelna veza pojedinih kalema dozvoena je samo kada ove
induktivnosti praktino imaju istu vremensku konstantu;
6) da vrednosti struja i faktora snage ispitnog strujnog kola imaju
vrednosti koje su odreene za pojedine vrste sklopki i za odreenu vrstu
ispitivaa prema jugoslovenskom standardu JUS N.E3.210 Sklopke za
naprave. Tehniki uslovi i ispitivaa;
7) da se prilikom ispitivaa moi prekidaa podesi faktor prelaznog povratnog napona () i frekvencija (slobodnih) oscilacija (f) strujnog kola optereea.
Faktor prelaznog povratnog napona je odnos najvee temene vrednosti i1 prelaznog povratnog napona i trenutne vrednosti y2 komponente
povratnog napona pogonske frekvencije u trenutku prolaza struje kroz nulu,
koji iznosi: = 1,10,05.
Frekvencija oscilacija prelaznog povratnog napona iznosi:
f = 2000 Ic0, 2 Uc 0,8,
gde je:
f=frekvencija oscilacija, u Khz, 10%,
Ic=struja prekidaa, u A
Uc=nazivni radni napon ispitivane sklopke, u V (prema JUS N.K5.010
Niskonaponski aparati za upravae. Kontaktori. Opti tehniki uslovi
i ispitivaa);
8) da se frekvencija oscilacija f i faktor prelaznog povratnog napona
podese i mere prema jugoslovenskom standardu JUS N.K5.020 Niskonaponski aparati za upravae. Kontaktori. Ispitna konvencionalna
strujna kola za proveru nazivne moi ukuea i prekidaa;
9) da se meree ispitnih struja i napona pri ispitivau moi prekidaa mora vriti pomou oscilografa a odreivae frekvencije oscilacija i faktora prelaznog povratnog napona osciloskopom.
pristupa se:
uvoznik ili zastupnik podnosi organizaciji ovlaenoj za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe, zajedno sa potrebnim prilozima.
Zahtev za atestirae roizvoda podnosi se na utvrenom obrascu i
sadri:
508
d:\baci\07

6) crtee sklopova, preseka i dr;
ispitivaa.
su u jugoslovenskim standardima navedenim u taki 1. ove naredbe, ako ovom
naredbom nije drukije propisano.
Veliina uzorka za ispitivae, po pravilu, sadri najmae jednu jedinicu proizvoda odreenog tipa. Za familiju proizvoda istog tipa istpituju
strane firme.
obezbeea uzorka (plomba, oznake itd.).
1) svrhu ispitivaa;
509
d:\baci\07

izvreno ispitivae;
9. Atest izdaje organizacija ovlaena za atestirae proizvoda iz
take 1. ove naredbe, na utvrenom obrascu, za svaki tip ili familiju proizvoda istog tipa.
Izmene konstrukcije i/ili materijala, mesta proizvode i slinog
Atest i izvetaj o ispitivau, kao egov sastavni deo, uvaju se jo
tri godine od dana kad su prestali da vae.
ove naredbe utvreni su Naredbom o izgledu i upotrebi atestnog znaka Slubeni list SFRJ, broj 4/79 i 31/81, s tim to se utvruje i sledee:
a) visina (B) atestnog znaka, koja moe biti od 3 do 25 mm;
b) dopunska slovna oznaka NE, koja oznaava grupu i podrgrupu jugoslovenskog standarda kome pripada proizvod;
g) da se oznaavae atestnim znakom vri na samom proizvodu.
Za proizvode izuzetno malih dimenzija, atestni znak bez dopunskih
oznaka nalazi se na proizvodu, a sa dopunskim oznakama i na pakovau ili
etiketi;
visina oznake jednaka je jednoj petini duine oznake.
merilom faktora snage klase tanosti 2, 5 odgovarajuih mernih opsega;
most, Tomsonov most itd.) klase tanosti 1;
510
d:\baci\07
4) ureajem za ispitivae dielektrike vrstoe, mernog ospega do

5000 V, ija izlazna struja nije maa od 200 mA pri kratko spojenim izlaznim stezakama;
5) instrumentima za meree i registraciju temperature iji je merni
6) trofaznim izvorom stabilnog sinusoidnog napona do 600 V, 50 Hz,
ija je struja kratkog spoja 10 puta vea od nazivne struje sklopke, a pad
napona ne iznosi vie od 5% ispitnog napona sklopke;
7) jednofaznim izvorom stabilnog sinusoidnog napona do 660 V, 50 Hz,
ija je struja kratkog spoja 10 puta vea od nazivne struje sklopke, a pad
napona ne iznosi vie od 5% ispitnog napona sklopke;
8) regulacionim transformatorima (tri monofazna ili jedan trofazni), 220 V/0-250 V, 50 Hz, za struju od 16 A;
9) osciloskopom sa memorijom;
10) oscilografom sa najmae est kanala;
12) ureajem za proveru zatite od kosog prskaa vodom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.033;
13) ureajem za proveru zatite od prskajue vode, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.031;
14) ureajem za proveru zatite od kapica vode, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.034;
15) bubem za proveru mehanike otpornosti pri padau, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.042;
17) lopticom sa tegovima za proveru otpornosti prema toploti, prema
18) probnim vretenom za proveru otpornosti izolacionog materijala
prema toploti i vatri, prema jugoslovenskomstandardu JUS N.A5.051;
19) ureajem za ispitivae otpornosti vrstog izolacionog materijala prema stvarau povrinskih i provodnih staza, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.010;
21) napravom za ispitivae moi prekidaa, prema jugoslovenskom
22) udarnim klatnom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.041;
24) komorom za zagrevae, mernog opsega do 150 C 5C, prema jugoslovenskom standardu JUS N.E3.210;
25) momentnim kuevima i odvijaima od 0, 1 do 3 N.m;
26) tri odvojena promeniva induktivna optereea za podruje
faktora snage od 0, 3 do 0, 8 sa promenivim otpornicima i odgovarajuom
pomonom opremom;
27) visokofrekventnim generatorom napona, ija frekvencija iznosi
najmae 4 kHz a temena vrednost napona odgovara upotrebenoj brzoj diodi;
standardima iz take 1. ove naredbe;
potrebnim radnim iskustvom, i to:
511
d:\baci\07

elektrotehnike ili mainske struke ili diplomiranog fiziara, sa pet
naredbe;
fiziara, sa tri godine radnog iskustva na poslovima ispitivaa elektrotehnikih proizvoda.
13. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o obaveznom atestirau sklopki za naprave Slubeni list SFRJ, broj 19/86.
14. Ova naredba stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
512
d:\baci\08
NAREDBA
O OBAVEZNOM ATESTIRAU PRENOSNIH ALATA SA ELEKTROMOTORIMA*
1. Obaveznom atestirau podleu prenosni alati sa elektromotorima
nazivnog naizmeninog napona do 250 V, za upotrebu u domainstvu i slinu
upotrebu (u daem tekstu: proizvodi), na koje se odnose:
a) jugoslovenski standardi JUS N.M6.001 prenosni alati sa elektromotorima. Zahtevi za sigurnost. Opti tehniki uslovi i ispitivaa;
uslovi za prenosne alate sa elektromotorima po vrstama alata, i to:
1) JUS N.M6.020 Prenosni alati sa elektromotorima. Builice.
2) JUS N.M6.025 Prenosni alati sa elektromotorima. Alati za
rezae navoja. Dopunski tehniki uslovi;
3) JUS N.M6.030 Prenosni alati sa elektromotorima. Odvijai i
udarni odvijai. Dopunski tehniki uslovi i ispitivaa;
4) JUS N.M6.040 Prenosni alati sa elektromotorima. Brusilice i
glaalice. Dopunski tehniki uslovi;
5) JUS N.M6.045 Prenosni alati sa elektromotorima. Trakaste
brusilice. Dopunski tehniki uslovi i ispitivaa;
6) JUS N.M6.050 Prenosni alati sa elektromotorima. Krune
testere i noevi. Dopunski tehniki uslovi;
7) JUS N.M6.055 Prenosni alati sa elektromotorima. Testere.
8) JUS N.M6.060 Prenosni alati sa elektromotorima. ekii.
9) JUS N.M6.065 Prenosni alati sa elektromotorima. Pervibratori.
Dopunski tehniki uslovi i ispitivaa;
10) JUS N.M6.070 Prenosni alati sa elektromotorima. Pitoi za
prskae. Dopunski tehniki uslovi;
11) JUS N.M6.080 Prenosni alati sa elektromotorima. Rendisake.
*
33
513
d:\baci\08
12) JUS N.M6.090 Prenosni alati sa elektromotorima. Makaze za

lim. Dopunski tehniki uslovi i ispitivaa.
a) za ispitivae tipa;
1) oznake i natpisi: potpunost, itivost, tanost i trajnost;
3) pokretae;
4) ulazna snaga i struja;
5) zagrevae;
6) struja odvoda;
7) mere za suzbijae radio-frekvencijskih smeti;
10) trajnost;
11) pouzdanost konstrukcije u sluaju nepravilne upotrebe;
12) mehanika opasnost;
14) izrada: konstruktivno reee i materijali;
15) unutrae oiee;
16) sastavni delovi: radne karakteristike sastavnih delova i saobraznost sa specifikacijom;
17) prikuivae na mreu i spoai savitivi vodovi i gajtani;
18) prikune stezake za spoae vodove;
19) zatitno uzemee;
20) vijci i spojevi;
21) strujne staze, vazduni razmaci i razmaci kroz izolaciju;
23) otpornost prema koroziji;
1) oznake i natpisi: potpunost, itivost, tanost i trajnost;
5) trajnost;
6) mehanika otpornost;
514
d:\baci\08
7) izrada: konstruktivno reee i materijali;

8) sastavni delovi: saobraznost sastavnih delova sa specifikacijom;
9) prikuivae na mreu i spoai savitivi vodovi i gajtani;
10) prikune stezake za spoae vodove;
11) zatitno uzemee;
13) otpornost prema koroziji.
naredbe;
pristupa se:
uvoznik ili zastupnik podnosi organizaciji ovlaenoj za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe zajedno sa potrebnim prilozima.
sadri:
8) dokaze ili izjave o saobraznosti sastavnih delova i materijal jugoslovenskim standardima i drugim propisima;
ispitivaa.
33*
515
d:\baci\08

su u jugoslovenskim standardima iz take 1. ove naredbe, ako ovom naredbom
nije drugaije propisano.
strane firme.
obezbeea uzorka (plomba, oznaka itd.).
1) svrhu ispitivaa;
izvreno ispitivae;
take 1. ove naredbe, na utvrenom obrascu, za svaki tip ili familiju proizvoda istog tipa. Atest za proizvode iz take 1. ove naredbe vai deset
godina. Izmene konstrukcije i/ili materijala mesta proizvode i slinog
to moe uticati na kvalitet atestiranog proizvoda moraju se prijaviti
atestiraa proizvoda. Atest i izvetaj o ispitivau, kao egov sastavni
deo, uvaju se jo tri godine od dana kad su prestali da vae.
516
d:\baci\08

b) dopunska slovna oznaka NM, koja oznaava grupu i podgrupu jugoslovenskog standarda kome pripada proizvod;
v) dopunska brojana dvocifrena oznaka za identifkaciju organizacije koja je izdala atest;
g) da se oznaavae atestnim znakom vri na samom proizvodu. Za proizvode izuzetno malih dimenzija atestni znak bez dopunskih oznaka nalazi
se na proizvodu, a sa dopunskim oznakama i na pakovau ili etiketi;
odstojae prema atestnom znaku, koji iznose A/15 mm.
3) ommetrima, odnosno mostovima za meree otpornosti (Vitsonov
5 000 V;
5) meraem uestalosti obrtaa, mernog opsega do 50 000 min1, klase
tanosti 1, 5;
6) jednofaznim regulacionim transformatorom 220 V/0 do 300 V, 2 500
VA;
8) koninim probnim epom i probnim klinom, prema jugoslovenskom
N.A5.024;
11) napravom za ispitivae obrtnim momentom, sa meraem momenta
mernog opsega od 0 do 20 N.m;
12) dinamometrom, mernog opsega od 20 do 100 N;
13) ureajem za proveravae zatite od kapica vode, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.034;
14) bubem za proveravae mehanike otpornosti pri padau, prema
16) instrumentima za meree i registraciju temperature iji je merni
17) probnim vretenom za proveravae otpornosti izolacionog
materijala prema toploti i vatri, prema jugoslovenskom standardu JUS
N.A5.051;
517
d:\baci\08
18) ureajem za ispitivae otpornosti vrstog izolacionog materijala prema stvarau povrinskih provodnih staza, prema jugoslovenskom
19) jedno faznim izvorom stabilnog sinusiodnog napona 250 V, 50 Hz,
2 500 VA, klase tanosti 1;
21) komorom za zagrevae, mernog opsega do 200 C, klase tanosti 1, 5,
prema jugoslovenskom standardu JUS N.M6.001;
22) momentnim kuevima i odvijaima od 0, 1 do 3 N.m;
standardima o dopunskim tehnikim uslovima po vrstama proizvoda iz
24) napravom za ispitivae trajnosti prema jugoslovenskom standardu
JUS N.M6.001;
naredbe;
13. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o obaveznom atestirau prenosnih alata sa elektromotorima Slubeni list
SFRJ, broj 21/87.
518
d:\baci\08
NAREDBA
O OBAVEZNOM ATESTIRAU ELEKTRINIH APARATA ZA
DOMAINSTVA*
1. Obaveznom atestirau podleu elektrini aparati za domainstvo
i slinu upotrebu (u daem tekstu: proizvodi), na koje se odnose:
a) jugoslovenski standard JUS N.M1.001 Elektrini aparati za domainstvo. Zahtevi za bezbednost. Opti tehniki uslovi i ispitivaa;
b) jugoslovenski standardi kojima se utvruju posebni tehniki uslovi
po vrstama proizvoda, i to:
1) JUS N.M1.020 Zahtevi za bezbednost. Elektrini tedaci.
Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
2) JUS N.M1.024 Zahtevi za bezbednost. Termoakumulacione pei.
3) JUS N.M1.026 Zahtevi za bezbednost. Elektrini aparati za
pree. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
4) JUS N.M1.027 Zahtevi za bezbednost. Ploe za podgrevae.
5) JUS N.M1.028 Zahtevi za bezbednost. Mikrotalasni aparati za pripremae hrane. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
6) JUS N.M1.030 Zahtevi za bezbednost. Aparati za negu koe pomou
ultraubiastog i infracrvenog zraea. Posebni tehniki uslovi i
ispitivaa;
7) JUS N.M1.050 Zahtevi za bezbednost. Aparati za grejae tenosti.
Posebni tehniki uslovi ispitivaa;
8) JUS N.M1.080 Zahtevi za bezbednost. Uroivi grejai. Posebni
tehniki uslovi i ispitivaa;
9) JUS N.M1.090 Zahtevi za bezbednost. Protoni zagrevai vode.
10) JUS N.M1.100 Zahtevi za bezbednost. Elektrini neprenosivi
zagrevai vode. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
11) JUS N.M1.110 Zahtevi za bezbednost. Elektrine grejalice za prostorije. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
*
519
d:\baci\08
12) JUS N.M1.130 Zahtevi za bezbednost. Elektrine pegle. Posebni

13) JUS N.M1.140 Zahtevi za bezbednost. Otporna elektrina lemila.
14) JUS N.M1.190 Zahtevi za bezbednost. Elektrini rotii i
drugi aparati za peee. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
suee ruba. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
16) JUS N.M2.011 Zahtevi za bezbednost. Elektrine pumpe. Posebni
17) JUS N.M2.013 Zahtevi za bezbednost. Cirkulacione neprenosive
pumpe za sisteme grejaa. Posebni tehniki uslovi ispitivaa;
18) JUS N.M2.020 Zahtevi za bezbednost. Elektrini usisivai.
19) JUS N.M2.030 Zahtevi za bezbednost. Maine za odravae i vlano iee podova. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
20) JUS N.M2.040 Zahtevi za bezbednost. Elektrine maine za
ivee. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
21) JUS N.M2.060 Zahtevi za bezbednost. Elektrini satovi. Posebni
22) JUS N.M2.070 Zahtevi za bezbednost. Ventilatori. Posebni
23) JUS N.M2.075 Zahtevi za bezbednost. Kuhiske nape. Posebni
24) JUS N.M2.080 Zahtevi za bezbednost. Elektrine kuhiske
maine. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
25) JUS N.M2.082 Zahtevi za bezbednost. Drobilica i otklaa otpadaka hrane. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
26) JUS N.M2.100 Zahtevi za bezbednost. Friideri i zamrzivai
hrane. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
27) JUS N.M2.104 Zahtevi za bezbednost. Sobni klimatizeri.
28) JUS N.M2.110 Zahtevi za bezbednost. Maine za prae ruba.
29) JUS N.M2.112 Zahtevi za bezbednost. Maine za suee ruba sa
bubem. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
30) JUS N.M2.120 Zahtevi za bezbednost. Centrifuge za rube.
31) JUS N.M2.130 Zahtevi za bezbednost. Maine za prae posua.
32) JUS N.M2.136 Zahtevi za bezbednost. Maine za peglae. Posebni
33) JUS N.M2.140 Zahtevi za bezbednost. Elektrini aparati za negu
kose i koe. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
brijae i iae. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
masau. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
36) JUS N.M2.180 Zahtevi za bezbednost. Projektori. Posebni
520
d:\baci\08
37) JUS N.M2.190 Zahtevi za bezbednost. Elektrini mlinovi za

kafu. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
38) JUS N.M2.196 Zahtevi za bezbednost. Deje igrake napajane iz
mree. Posebni tehniki uslovi i ispitivaa;
39)
JUS N.M2.200 Zahtevi za bezbednost. Puai akumulatora.
Posebni tehniki uslovi i ispitivaa.
na isti nain za domae proizvode i proizvode iz uvoza i obuhvata atestirae tipa proizvoda.
4. Ispitivau proizvoda u postupku atestiraa podleu sve karakteristike kvaliteta proizvoda iz take 3. ove naredbe.
5. Karakteristike kvaliteta proizvoda iz take 3. ove naredbe ispituju se na nain i metodama utvrenim ovom naredbom i u jugoslovenskim
standardima iz take 1. ove naredbe.
pristupa se:
a) po prijemu zahteva za atestirae proizvoda, koji proizvoa, uvoznik ili zastupnik podnosi organizaciji ovlaenoj za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe zajedno sa potrebnim prilozima.
sadri:
ispitivaa.
521
d:\baci\08

5) ocenu pogodnosti uzorka za ispitivaa (u pogledu oteea,
Veliina uzorka za ispitivae, po pravilu, sadri najmae jednu jedinicu proizvoda odreenog tipa. Za familiju proizvoda istog tipa ispituju
Uzorak za ispitivae tipa proizvoda, po pravilu, dostava podnosilac zahteva organizaciji udruenog rada ovlaenoj za atestirae.
obezbeea uzorka (plomba, oznake itd.).
1) svrhu ispitivaa;
4) podatke o proizvodu i koliini proizvoda na koji se odnosi izvetaj o ispitivau;
izvreno ispitivae;
take 1. ove naredbe, na utvrenom obrascu, za svaki tip ili familiju proizvoda istog tipa.
Atest za proizvode iz take 1. ove naredbe vai pet godina.
522
d:\baci\08

b) dopunska slovna oznaka NM, koja oznaava grupu i podgrupu jugoslovenskog standarda kome pripada proizvod;
g) da se oznaavae atestnim znakom sa dopunskim oznakama vri na
samom proizvodu;
znaka.
3) ommetrima, odnosno mostovima za meree otpornosti (Vitsonov
5000 V, ija izlazna struja nije maa od 200 mA pri kratko spojenim izlaznim stezakama;
5) meraem uestalosti obrtaa, mernog opsega do 25000 min1, klase
tanosti 1, 5;
6) izolacionim transformatorima 220 V/220 V, razliitih snaga, do 10
kW;
8) koninim probnim epom i probnim klinom, prema jugoslovenskom
N.A5.024;
11) napravom za proveravae zatite od prskajue vode, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.031;
12) ureajima za proveravae zatite od kie i prskaa, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.033;
13) ureajem za proveravae zatite od kapica vode, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.034;
14) bubem za proveravae mehanike otpornosti pri padau, prema
16) lopticom sa tegovima, za proveravae otpornosti prema toploti,
523
d:\baci\08
17) probnim vretenom za proveravae otpornosti izolacionog

materijala prema toploti i vatri, prema jugoslovenskom standardu JUS
N.A5.051;
18) ureajem za ispitivae otpornosti vrstog izolacionog materijala prema stvarau povrinskih provodnih staza, prema jugoslovenskom
19) visokofrekventnim generatorom varnice za ispitivae, prema
jugoslovenskom standardu JUS N.M1.001;
20) ispitnim ugaonikom za ispitivae, prema jugoslovenskom
standardu JUS N.M1.001;
21) instrumentima za meree i registraciju temperature, iji je
merni opseg do 200 C , klase tanosti 1;
22) jednofaznim izvorom stabilnog sinusoidnog napona 250 V, 50 Hz,
2500 VA, klase tanosti 1;
24) komorom za zagrevae, mernog opsega do 200 0C, klase tanosti 1, 5,
prema jugoslovenskom standardu JUS N.M1.001;
25) momentnim kuevima i odvijaima od 0, 1 do 1, 25 N.m;
26) promenivim otpornicima, promenivim transformatorima i
pomonom opremom;
27) merilima za isticae mikrotalasa prema jugoslovenskom
standardu JUS N.M1.029;
standardima i dopunskim tehnikim uslovima, po vrstama proizvoda iz
naredbe;
12. Organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae duna je da
u roku od est meseci sprovede postupak atestiraa proizvoda.
13. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o obaveznom atestirau elektrinih aparata za domainstvo Slubeni list
SFRJ, br. 13/79, 43/79 i 31/81.
524
d:\baci\08
NAREDBA
O OBAVEZNOM ATESTIRAU ELEKTROENERGETSKIH IZOLOVANIH PROVODNIKA I KABLOVA*
1. Obaveznom atestirau podleu elektroenergetski izolovani provodnici i kablovi za nazivni napon do 1000 V (u daem tekstu: proizvodi), na
koje se odnose jugoslovenski standardi:
1) JUS N.C3.200 Elektroenergetika. Instalacioni provodnici sa
izolacijom od PVC mase P i P-A;
izolacijom od PVC mase (mnogoini) P/M;
izolacijom od PVC mase (finoini) P/F;
pojaanom izolacijom od PVC mase P/J i P/J-A;
pojaanom izolacijom od PVC mase (mnogoini) P/MJ;
pojaanom izolacijom od PVC mase (finoini) P/FJ;
izolacijom i platom od PVC mase PP i PP-A;
razmaknutim ilama PP/R i PP/R-A;
9) JUS N.C3.235 Elektroenergetika. Instalacioni posnati provodnici sa izolacijom i platom od PVC mase, tip PP/U i PP/U-A;
10) JUS N.C3.300 Elektroenergetika. Provodnici za prikuak aparata sa izolacijom od PVC mase P/L;
11) JUS N.C3.301 Elektroenergetika. Laki provodnici za prenosna
troila, sa izolacijom i platom od PVC mase, tip PP/L;
12) JUS N.C3.302 Elektroenergetika. Provodnik za prenosna troila sa pojaanom izolacijom i platom od PVC mase, tip PP/J;
*
525
d:\baci\08
13) JUS N.C3.310 Elektroenergetika. Provodnici za svetike, sa izolacijom od PVC mase SP i SP/J;
14) JUS N.C3.315 Elektroenergetika. Samonosivi provodnici sa izolacijom i platom od PVC mase, tip PP/O i PP/O-A;
15) JUS N.C3.320 Elektroenergetika. Automobilski instalacioni
provodnici sa izolacijom od PVC mase AP;
16) JUS N.C3.405 Elektroenergetika. Instalacioni provodnik izolovan gumom, otporan prema atmosferilijama GN/A i GN/A-A;
17) JUS N. C3.406 Elektroenergetika. Pojaan provodnik izolovan
gumom, otporan prema atmosferilijama GN/AJ i GN/AJ-A;
18) JUS N. C3.410 Instalacioni izolovani provodnici sa izolacijom
od silikonske gume za nazivni napon do 500 V, tip Si, SiT, Si A, Si/F i SiT/F;
19) JUS N. C3.502 Elektroenergetika. Savitivi provodnici za prenosna troila, sa izolacijom i platom od gume, tip GG/J i GGT/J;
20) JUS N. C5.350 Elektroenergetika. Savitivi kablovi za prenosna
troila sa izolacijom od gume i platom od polihloroprena, tip GN 50 i
EpN 50 za nazivni napon 450/750 V;
21) JUS N. C5.353 Elektroenergetika. Rudarski kablovi sa izolacijom
i platom od gume, tip GN 53, EpN 53, GN 55 i EpN 55, za nazivni napon od
0,6/1 kV;
22) JUS N. C5.358 Elektroenergetika. Rudarski kalbovi sa izolacijom
i platom od gume, za napajae obrtnih builica, tip GN 58 i EpN 58, za
nazivni napon 450/750 V;
23) JUS N. C5.360 Elektroenergetika. Rudarski kablovi sa izolacijom
i platom od gume, za napajae elektrinih ureaja osvetea, za nazivni
napon 0, 6/1 kV.
na isti nain za domae proizvode i proizvode iz uvoza i sadri:
b) kontrolu saobraznosti proizvoda atestiranom tipu, koja se sprovodi jedanput godie.
1) oznaavae i obeleavae ila;
2) konstrukcija;
3) elektrina otpornost provodnika;
4) postojanost prema naizmeninom naponu;
5) otpornost izolacije;
6) postojanost prema jednosmernom naponu;
7) zatezna vrstoa i prekidno izduee pre i posle starea;
8) skupae;
9) termoplastinost;
10) elastinost na niskim temperaturama;
11) specifina unutraa otpornost izolacije;
526
d:\baci\08
12) povrinska otpornost plata;

13) postojanost prema uu;
14) otpornost prema goreu;
15) otpornost prema cepau;
16) otpornost prema habau;
17) pocinkovanost;
18) otpornost slaboprovodivih slojeva;
1) oznaavae i obleavae ila;
2) debina izolacije i plata;
3) elektrina otpornost provodnika;
4) postojanost prema naizmeninom naponu;
5) zatezna vrstoa i prekidno izduee pre i posle starea;
6) otpornost prema goreu;
7) otpornost prema habau;
8) otpornost slaboprovodivih slojeva.
5. Karakteristike kvaliteta proizvoda iz take 3, ove naredbe ispituju se, i to:
a) u postupku atestiraa tipa proizvoda na nain i po metodama
naredbe;
b) u postupku kontrole saobraznosti proizvoda atestiranom tipu
proizvod se smatra saobraznim atestiranom tipu ako je zbir negativnih
poena prema posebnoj tabeli, koja je odtampana uz ovu naredbu i ini en
sastavni deo, mai od tri; u protivnom, kontrola saobraznosti se ponava
na dvostruko veem broju jedinica istog tipa ispitivaem onih karakteristika kvaliteta proizvoda na kojima su dobijeni negativni poeni. Ako i
pri ponovenom ispitivau zbir negativnih poena iznosi tri i vie,
organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae obavestie o tome
Savezni zavod za standardizaciju.
pristupa se:
uvoznik ili zastupnik podnosi organizaciji ovlaenoj za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe zajedno sa potrebnim prilozima.
sadri:
3) podatke o proizvodu i o koliini proizvoda
4) podatke o mestu proizvode i o mestu uzimaa uzoraka;
5) podatke o materijalu;
6) dokaze ili izjave o saobraznosti materijala jugoslovenskim
standardima i drugim propisima;
527
d:\baci\08

ispitivaa.
strane firme.
Veliina uzorka za ispitivae, po pravilu, sadri najmae jednu jedinicu proizvoda odreenog tipa. Za familiju proizvoda istog tipa koja
sadri vie od pet razliitih preseka, ispituju se najmae dve razliite
jedinice proizvoda jedna sa najveim brojem ila veeg preseka i druga sa
najmaim brojem ila veeg preseka, a potreban obim ispitivaa, izbor i
potreban broj jedinica proizvoda odreuje organizacija ovlaena za atestirae proizvoda iz take 1. ove naredbe.
Ispitani uzorak uva se kod organizacije udruenog rada ovlaene
za atestirae jo tri godine od dana prestanka vaea atesta.
1) svrhu ispitivaa;
izvreno ispitivae;
528
d:\baci\08
11) peat organizacije udruenog rada ovlaene za atestirae.

9. Atest izdaje organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae
proizvoda iz take 1. ove naredbe, na utvrenom obrascu, za svaki tip ili
familiju proizvoda istog tipa.
to moe uticati na kvalitet atestiranog proizvoda moraju se prijaviti
ove naredbe utvreni su Naredbom o izgledu i upotrebi atestnog znaka
(Slubeni list SFRJ, br. 4/79 i 31/81), s tim to se utvruje i sledee:
b) dopunska slovna oznaka NC, koja oznaava grupu i podgrupu jugoslovenskog standarda kome pripada proizvod;
g) da se oznaavae atestnim znakom vri na pakovau i etiketi;
znaka.
11. Za atestirae prozvoda iz take 1. ove naredbe moe se ovlastiti
a) raspolae sledeom opremom:
1) univerzalnim pominim merilom prema jugoslovenskom standardu
JUS K. T2.050;
2) mikrometrom sa ravnim mernim povrinama, prenika 4 do 8 mm, sa
ukupnom grekom od 10 mm u mernom opsegu od 25 mm;
3) mernim satom sa ravnim mernim povrinama, prenika od 6 do 8 mm,
sa ukupnom grekom od 2 podeka za sve skale od 100 podeaka;
4) mernom trakom sa podecima od 1 mm, kojom se meri obim, i sa
podecima od 0, 5 mm, kojom se meri prenik;
5) mernim mikroskopom sa najmae desetostrukim linearnim poveaem i obrtnim draem epruveta, sa mogunou itaa 0, 01 mm i sa mogunou procene treeg decimalnog mesta ako je debina koja se meri maa od
0, 5 mm, tako to se umesto mikroskopa moe koristiti i prikladni projektor sa desetostrukim uveaem;
6) ureajem za meree elektrine otpornosti, kao to je Tomsonov
most, u opsegu od 0, 1 m do 100 m sa grekom merea od najvie (0, 05
merene vrednosti +1 m) na temperaturi od 10 C do 40 C sa podesnom napravom za razapiae i odgovarajuim izvorom jednosmernog napona;
7) ureajem za meree elektrine otpornosti, kao to je Vitstonov
most, u opsegu od 1 do 10M sa grekom merea od najvie 0, 1% merene
vrednosti;
8) ureajem za meree elektrine otpornosti jednosmernim naponom
od 100 V do 500 V u opsegu od 1 M do 109 M sa grekom od 10% merene
vrednosti;
34
529
d:\baci\08
9) izvorom naizmeninog napona sa mogunou kontinualne promene

od 0 do 10 kV, sa tanou 3%, priblino sinusoidnog oblika, sa odnosom
maksimalne prema efektivnoj vrednosti napona u granicama 2 5% i frekvencije 49 do 61 Hz;
10) izvorom jednosmernog napona od 220 10 V sa odgovarajuim
prikucima;
11) instrumentom za meree jednosmernog i naizmeninog napona, u
opsegu od 200 mV do 500 V, i struje, u opsegu od 200 mA do 2 A, sa grekom
merea od najvie 1% merene vrednosti;
12) kupatilom sa vodom odgovarajue zapremine, sa mogunou zagrevaa do 70 C, sa temperaturnom stabilnou 2 C;
13) ivinim termometrom mernog opsega od 0 C do 250 C, klase tanosti 1;
14) komorom za zagrevae sa prirodnom cirkulacijom vazduha, u kojoj
se temperatura moe odrati u opsegu od 70 C do 200 C, sa temperaturnom
stabilnou 2 C , odgovarajue zapremine;
15) komorom za hlaee do 25 C , temperaturne stabilnosti 2 C;
16) mainom za ispitivae zatezaem, za sile 500 N, 1500 N i 2500 N, sa
mereem izduea sa pokazivaem od 0, 01 mm i zateznim ureajima sa dve
stezake pogodne za hvatae epruveta;
17) noem za isecae epruveta prema jugoslovenskom standardu JUS
N.C0.051;
18) napravom za ispitivae termoplastinosti prema jugoslovenskom
standardu JUS N.C0.055;
19) napravom za ispitivae udarom prema jugoslovenskom standardu
JUS N.C0.56;
20) Bunzenovim gorionikom ija cev ima unutrai prenik oko 9 mm
i napaja se svetleim plinom ili plinom iste vrednosti, prema jugoslovenskom standardu JUS N.C0.075;
21) vazduno-kiseoninom komorom sa mogunou rada pod pritiskom od 2, 5 MPa, sa tanou 0, 02 MPa, i sa mogunou zagrevaa do 150
C, sa temperaturnom stabilnou 1 C;
22) napravom za glaae, kojom se postiu paralelne ispitne
povrine, kao to je silicijum-karbidno tocilo strukture zrna 24 i tvrdoe K. Tocilo mora biti izbalansirano i centrirano. Brzina tocila na
obimu mora biti izmeu 10 i 25 m/s;
23) vagom, sa tanou od 0, 01 g;
24) familijom odgovarajuih tegova;
25) familijom odgovarajuih trnova za namotavae i savijae;
26) kupatilom sa uem, odgovarajue zapremine, sa mogunou zagrevaa do 100 C, sa temperaturnom stabilnou 2 C;
27) habalicom prema jugoslovenskom standardu JUS N.C0.050;
28) soivom sa petostrukim linearnim poveaem;
29) hronometrom;
b) da ima radnika odgovarajuih strunih kvalifikacija i sa
potrebnim radnim iskustvom, i to;
530
d:\baci\08
1) diplomiranog ineera elektrotehnike energetskog smera sa tri

naredbe;
13. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o obaveznom atestirau instalacionih provodnika i provodnika za prenosna
troila Slubeni list SFRJ, broj 62/83.
Redni
broj
1
1
Vrsta ispitivaa
Elektrina otpornost
provodnika
Debina izolacije
Propisane vrednosti
(mm)
sreda
a) ne mae
od
vrednost
b) ne mae
od
v) mae od
b)
Minimalno dozvoena
vrednost (mm)
minimalne a) ne mae
vrednosti od
b) ne mae
od
v) mae od
b)
Debina plata
Propisane vrednosti
(mm)
srede
a) ne mae
vrednosti od
b) ne mae
od
35*
Veliina odstupaa
Klasifikacija
odstupaa
Kazneni
poen
100% a 101% propisane

vrednosti
vrednosti
preko 103% propisane
vrednosti
odstupae sredih i
minimalnih vrednosti
od propisanih
2 0, 5 0, 6 0, 7 0, 8 0, 9 1, 0
malo odstupae
srede
odstupae
veliko
odstupae
0, 41 0, 50, 0, 59, 0, 68, 0,

77, 0, 86
0, 36, 0, 44, 0, 52, 0, 60, 0,
68, 0, 76
itd*
nepravilnost
maa greka
velika greka
nepravilnost
maa greka
velika greka
nepravilnost
maa greka
0, 35, 0, 44, 0, 53, 0, 62, 0,

71, 0, 80
0, 32, 0, 40, 0, 48, 0, 56, 0,
64, 0, 72
0, 28, 0, 35, 0, 42, 0, 50, 0,
57, 0, 64
itd*
0, 5
2
3
odstupae sredih i
minimalnih vrednosti
od propisanih
0, 6, 0, 7, 0, 8, 0, 9, 1, 0
0, 5, 0, 59, 0, 68, 0, 77, 0,
86
0, 44, 0, 52, 0, 60, 0, 68, 0,
76 itd.*
531
d:\baci\08
6
7
8
9
10
11
v) mae od
b)
Minimalno dozvoena
vrednost (mm)
minimalne a) ne mae
vrednosti od
b) ne mae
od
v) mae od
b)
Zatezna vrstoa
i prekidno izduee
izolacije i plateva
pre i posle starea u
sunici sa prirodnom
cirkulacijom vazduha
Zatezna vrstoa i prekidno izduee izolacije od gume posle
starea u kiseoninoj
komori i komori sa
vazduhom ili u mineralnom uu
Otpornost prema
goreu
Otpornost prema
habau
Naponsko ispitivae
na proizvodu
na ilama
Oznaavae i obeleavae ila
Odnos boja uto/zeleno
Otpornost slaboprovodivih slojeva
0, 41, 0, 50, 0, 58, 0, 67, 0,

75
0, 37, 0, 45, 0, 52, 0, 60, 0,
68
0, 33, 0, 40, 0, 46, 0, 54, 0,
60 itd.*
90? 100% propisane
vrednosti
80? 90% propisane
vrednosti
mae od 80% propisane
vrednosti
dozvoeno odstupae
prekoraeno za 5%
preko 5% a 10%
10% propisane vrednosti
ne zadovoava
velika greka
nepravilnost
maa greka
velika greka
nepravilnost
0,5
maa greka
velika greka
nepravilnost
0,5
maa greka
velika greka
2
3
velika greka
nepravilnost
dogaae otkaza preko

12.000 hodova
izmeu 12.000 i 6.000
hodova
pre 6.000 hodova
ne zadovoava
maa greka
velika greka
velika greka
3
3
ne zadovoava
ne zadovoava
velika greka
velika greka
3
3
od 77/30% do 76/24%
od 77/23% do 79/21%
preko 80/20%
vrednosti
150%? 200% propisane
vrednosti
200% propisane vrednosti
nepravilnost
maa greka
velika greka
nepravilnost
1
2
3
1
maa greka
velika greka
*
Napomena:
Za vee debine primeuje se ista zakonitost.
532
d:\baci\08
PRAVILNIK
O OBAVEZNOM ATESTIRAU LIFTOVA NA ELEKTRINI
POGON ZA VERTIKALNI PREVOZ LICA I TERETA I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUAVATI ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA OVLAENE ZA ATESTIRAA TIH
PROIZVODA*
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se postupak obaveznog atestiraa liftova na elektrini pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (u daem tekstu: liftovi), i to:
1) novoizgraenih i rekonstruisanih liftova;
2) liftova osposobenih za upotrebu posle nesrenog sluaja, na koje
se odnose:
a) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini
pogon za vertikalni prevoz lica i tereta (Slubeni list SFRJ, br. 16/86 i
28/89) (u daem tekstu: Pravilnik);
b) Jugoslovenski standard JUS M.D1.510 Liftovi. Ugrada liftova I,
II i III vrste. Mere, nosivost i brzine;
v) Jugoslovenski standard JUS M.D1.511 Liftovi. Ugrada liftova
IV vrste. Mere, nosivost i brzine.
Ovim pravilnikom odreuju se i uslovi koje moraju ispuavati
organizacije udruenog rada ovlaene za atestirae liftova.
lan 2.
Postupak atestiraa liftova iz lana 1. ovog pravilnika sprovodi se
tako to se atestira svaki lift domae proizvode i iz uvoza, uz povremenu
kontrolu saobraznosti atestiranom liftu u skladu sa l. 304. i 305. Pravilnika.
*
533
d:\baci\08
lan 3.
Radi obaveznog atestiraa liftova iz lana 1. ovog pravilnika, proverava se tehnika dokumentacija pregleda celokupno postrojee lifta i
ispituju se sledee karakteristike lifta:
1) mere i odstupaa:
a) unutraosti kabine;
b) unutraosti voznog okna;
v) prilaza voznom oknu;
g) mainske prostorije;
2) poloaj mainske prostorije;
3) mere i odstupaa:
a) voznog okna:
ispupea ili udubea (izuzev voznog okna u konstrukciji);
ako protivteg ija je vua ostvarena treem miruje na potpuno
sabijenim odbojnicima;
b) mainske prostorije i prostorije za pomone uetae:
visine prilaza;
povrine ispred razvodnih i upravakih ureaja;
slobodnog prostora iznad najvieg dela pogonske maine;
visine radnih nivoa u mainskoj prostoriji;
v) vrata voznog okna:
zazora izmeu krila vrata, krila i okvira i praga i krila vrata u
zatvorenom poloaju;
udubea ili ispupea sa spone strane na krilima automatskih
vrata;
udubea sa unutrae strane;
odstupaa od mera svetle visine i svetle irine;
duine zone odbravivaa;
duine zone odbravivaa pri voi na rampu;
visine slobodnog prostora izmeu praga kabine i nadvratnika voznog
okna pri voi na rampu;
zahvata zabravivaa voznog okna;
g) kabine:
duine vertikalnog dela zatitnog lima praga lifta za vou na
rampu;
otvora reetkastih vertikalno pomonih vrata kod liftova za prevoz tereta sa pratiocem;
zazora izmeu krila vrata, krila i okvira vrata i krila praga;
slobodnog prostora izmeu zatvorenih vrata kabine i suprotnog
zida;
duine puta kretaa kabine iz stanice sa nezabravenim vratima;
otvora za nuni izlaz na krovu kabine;
povrine krova kabine;
d) protivtega:
slobodnog prostora izmeu protivtega i zida voznog okna i protivtega i kabine;
) hvatakog ureaja:
veliine nagiba poda kabine posle dejstva hvatakog ureaja;
e) odbojnika kabine i odbojnika protivtega:
534
d:\baci\08
hoda odbojnika;
duine preenog puta kabine preko kraje stanice, posle dejstva
kraje sklopke;
) rastojaa izmeu ulazne strane kabine i zida voznog okna:
ako se na kabini lifta nalaze vrata;
ako se na kabini lifta ne nalaze vrata;
ako je svetla visina ulaza u kabinu maa od 2, 5 m;
4) jaina osvetea:
a) mainske prostorije i prostorije za pomone uetae;
b) ispred vrata voznog okna;
v) poda kabine i kutije za upravae;
5) buka u mainskoj prostoriji;
6) sila za runo pokretae kabine;
7) vreme:
a) stupaa u dejstvo sigurnosnog ureaja koji radi kad kabina (ili
protivteg) u voi nadole naie na prepreku;
b) potrebno za davae komande za vou iz kabine, posle zatvaraa
vrata;
8) izolacija strujih kola;
9) mere zatite od elektrinog udara;
10) sreda vrednost jednosmernog napona ili efektivna vrednost
naizmeninog napona za elektrina kola upravaa i sigurnosna strujna
kola;
11) brzina:
a) kretae kabine;
b) kretaa kabine pri upravau liftom pomou servisnog ureaja;
v) kretaa kabine pri povratnom upravau;
g) kretaa kabine pri voi na rampu;
12) vrstoa i deformacija lifta i egovih delova (kabine, nosee
uadi, odnosno lanaca i ihovog vezivaa za kabinu, odnosno protivtega,
noseih ploa ili noseih elinih konstrukcija i konica);
13) vuna sposobnost lifta;
14) dejstvo konice pogonske maine;
15) dejstvo hvatakog ureaja;
16) dejstvo graninika brzine;
17) dejstvo odbojnika;
18) uravnoteee kabine.
Pod tehnikom dokumentacijom iz stava 1. ovog lana podrazumevaju se
tehniki podaci i crtei na kojima su prikazani osnova i preseci lifta,
mainska prostorija lifta, prostorija za pomone uetae, prilaz
voznom oknu i dr., koji se odnose na:
1) sigurnosni prostor u vrhu voznog okna i u jami;
2) prostorije ispod voznog okna (ako postoje);
3) prilaz do jame voznog okna;
4) zatitne razmake izmeu vie liftova u jednom voznom oknu;
5) otvore za sidree (ankerisae);
6) poloaj i glavne mere mainske prostorije (sa rasporedom
pogonske maine i agregata), mere pogonske uetae, ventilacione
otvore, silu koja deluje na zgradu i pod jame voznog okna;
7) prilaz mainskoj prostoriji;
535
d:\baci\08
8) poloaj i glavne mere prostorije za pomone uetae (ako

postoje), mere uetaa i raspored ostalih ureaja koji se nalaze u prostoriji za pomone uetae;
9) prilaz prostoriji za pomone uetae;
10) poloaj i glavne mere prilaza voznom oknu (ne treba prikazivati
sva vrata ako su jednaka i ako su navedeni razmaci izmeu stanica);
11) poloaj i glavne mere prilaza vratima za nuni izlaz i pristup u
vozno okno;
12) mere kabine i enih prilaza;
13) razmak izmeu praga i vrata kabine do zida voznog okna na prilaznoj strani;
14) horizontalni razmak izmeu zatvorenih vrata kabine i vrata voznog okna;
15) nosivost elemenata za privrivae noseeg ueta (koeficijent
sigurnosti ueta, prenik i prekidna vrstoa), nosivost elemenata za privrivae lanca (tip, korak i prekidna vrstoa) i kompenzaciono ue
(ako postoji);
16) proraun vune sposobnosti i specifinog pritiska;
17) mere i proraun naprezaa vodilica i obradu i mere kliznih
povrina (vuene, glodane, bruene);
18) osnovne podatke ueta za graninik brzine (prenik, izvoee,
prekidna vrstoa i koeficijent sigurnosti);
19) mere i karakteristike odbojnika sa prigueem energije.
Pod pregledom celokupnog postrojea lifta iz stava 1. ovog lana
podrazumeva se provera ispravnosti rada svih sigurnosnih ureaja i delova
lifta i bezbednosti rada lifta, a naroito:
2) nosee uadi ili lanaca i ihove veze sa kabinom;
4) voica kabine i protivtega;
5) rada svih sigurnosnih strujnih kola i sigurnosnih elektrinih ureaja;
strujnog kola;
11) prikuaka na gromobransku instalaciju.
lan 4.
Karakteristike kvaliteta liftova iz lana 3. ovog pravilnika koje
podleu ispitivau za obavezno atestirae utvrene su u jugoslovenskom
standardu JUS M.D1.510 Liftovi. Ugrada liftova I, II i III vrste. Mere,
nosivost i brzine u jugoslovenskom standardu JUS M.D1.511 Liftovi.
Ugrada liftova IV vrste. Mere, nosivost i brzine, u Pravilniku i u
tehnikoj dokumentaciji, osim zazora izmeu pua i punog kola (stav 3.
lana 3. ovog pravilnika, koji je utvren u tabeli 1.
536
d:\baci\08
Tabela 1.
Mere u mm
Prenik pogonske uetae
Tip pogonske
maine
1
2
3
ispod 530
530 do 640
640 do 800
maks 0, 20
min 0, 10
maks 0, 24
min 0, 12
maks
min
0, 22
0,12
0,26
0,14
0,31
0,14
0,23
0,13
0,28
0,14
0,36
0,20
800 do 1000
0,31
0,20
0,40
0,25
Tip 1 vratilo punog kola na dva oslonca

Tip 2 vratilo punog kola na tri oslonca
Tip 3 vratilo punog kola na tri oslonca i kuite pogonske
maine zglobno vezano za podlogu
lan 5.
Karakteristike liftova iz lana 3. ovog pravilnika ispituju se na
sledei nain:
1) mere i odstupaa:
a) mernom trakom, prema tehnikoj dokumentaciji;
b) mernom trakom, univerzalnim pominim merilom i mehanikim
merilom etalonima, prema Pravilniku;
2) jaina osvetea meraem jaine svetlosti (fotometrom), prema
Pravilniku;
3) nivo buke u mainskoj prostoriji koji ne prelazi 90 dB (A) mereem zvunog pritiska pri nazivnom optereeu i ukuenom ventilatoru
za hlaee elektromotora (kretae kabine nagore i kretae kabine
nadole), pomou zvukomera (fonometra) koji je postaven u sredini
mainske prostorije, na visini 1, 5 m od poda, prema Pravilniku;
4) sila dinamometrom, prema Pravilniku;
5) vreme hronometrom, prema Pravilniku;
6) izolacija strujnih kola prema Pravilniku i prema jugoslovenskom
standardu JUS M.CO.035 Ispitivae izolovanih provodnika i kablova.
Merea elektrine otpornosti provodnika;
7) zatitne mere od elektrinog udara prema Pravilniku i jugoslovenskom standardu JUS M. B2.741 Elektrine instalacije niskog
napona. Zahtevi za bezbednost. Zatita od elektrinog udara;
naizmeninog napona voltmetrom, prema Pravilniku;
9) brzina hronometrom (preraunavaem) ili obrtomerom;
10) vrstoa i deformacija lifta na nain utvren u lanu 295. Pravilnika;
11) vuna sposobnost lifta na nain utvren u lanu 297. Pravilnika;
12) dejstvo konice pogonske maine na nain utvren u lanu 298.
Pravilnika;
537
d:\baci\08
13) dejstvo hvatakog ureaja na nain utvren u lanu 299. Pravilnika;

14) dejstvo graninika brzine na nain utvren u lanu 300. Pravilnika;
15) uravnoteee kabine ampermetrom, prema tehnikoj dokumentaciji.
Tehnika dokumentacija se proverava radi utvrivaa usklaenosti
lifta sa tom dokumentacijom.
Celokupno postrojee pregleda se na sledei nain:
1) zazor izmeu pua i punog kola kao na slici 1. Na bonu stranu
uetae, u osi nazivnog prenika uetae, postavi se magnet ili privrsti oznaka.
Merni instrument se postavi na postoe pogonske maine. Igla
instrumenta se postava tako da dodiruje magnet ili privrenu oznaku.
Lakim runim pokretaem uetae levo desno kontrolie se na mernom
instrumentu zazor izmeu pua i punog kola;
Slika 1
Na slici je:
1 postoe pogonske maine
2 pomono leite
3 uetaa
4 merni instrument (mikrometar sa krunom podelom)
5 magnet ili privrena oznaka
6 nosa mernog instrumenta
2) nosea uad ili lanci i ihova veza vizuelno, prema Pravilniku
i tehnikoj dokumentaciji;
3) pravilno optereee protivtega, kabine i okvira kabine prema
Pravilniku i tehnikoj dokumentaciji;
4) voice kabine i protivtega vizuelno i proverom, prema Pravilniku i tehnikoj dokumentaciji;
5) rad svih sigurnosnih strujnih kola i rad sigurnosnih elektrinih
ureaja vizuelno, prma Pravilniku;
6) zabrava vrata voznog okna vizuelno i proverom zahvata zabravaa
prema Pravilniku;
7) ureaj za uzbunu oslukivaem, prema Pravilniku;
8) ureaj za preoptereee vizuelno i proverom, prema Pravilniku;
9) ureaj za povratnu vou vizuelno i proverom, prema Pravilniku;
538
d:\baci\08
10) rad strujnih kola za osvetee i signalizaciono-informacijskog

strujnog kola vizuelno i proverom, prema Pravilniku;
11) prikuak na gromobransku instalaciju vizuelno i proverom,
prema Pravilniku i tehnikoj dokumentaciji.
lan 6.
Uz zahtev za atestirae, podnosilac zahteva dostava organizaciji
udruenog rada ovlaenoj za obavae obaveznog atestiraa (u daem
tekstu: ovlaena organizacija) sledee podatke:
1) naziv i sedite podnosioca zahteva;
2) tehniku dokumentaciju;
3) dokaze o ispitivau regulatora brzine, hvatakog ureaja, zabrave
vrata voznog okna, odbojnika, noseih sredstava i zatitne prostirke
ispred elektrinih ureaja;
4) dokaz da je zavarivae izvreno u skladu sa jugoslovenskim standardom JUS C.T3.061 Tehnika varea metala. Ispitivae strune sposobnosti varilaca za elektroruno i plinsko varee elika;
5) izjavu proizvoaa da zidovi, pod i tavanica nisu izraeni od
lakozapaivog materijala propisanog Pravilnikom;
6) izjavu proizvoaa da glavni i pomoni kontaktori, kao i kontaktori koji slue za zaustavae pogonske maine odgovaraju kategoriji
upotrebe i uslovima propisanim Pravilnikom;
7) izjavu proizvoaa da elektrini sigurnosni ureaji ispuavaju
uslove propisane Pravilnikom;
8) izjavu proizvoaa da sigurnosna sklopka i sigurnosni sklopovi
ispuavaju uslove propisane Pravilnikom.
lan 7.
Ovlaena organizacija pregleda liftove iz lana 1. ovog pravilnika pre postupka ispitivaa i o utvrenom stau sastava zapisnik,
koji sadri:
1) naziv i sedite podnosioca zahteva:
2) lokaciju i naziv, odnosno ifru lifta;
3) kratak opis objekta, odnosno glavne stanice lifta;
4) kratak opis lifta;
5) naziv proizvoaa, oznaku tipa i proizvodni broj svakog elementa
lifta;
6) obavetee o utvrenim nedostacima, odnosno ostupau od
tehnike dokumentacije;
7) uputstvo dato podnosiocu zahteva za otklaae nedostataka;
8) mesto i datum pregleda i broj zapisnika.
Zapisnik o izvrenom pregledu potpisuju predstavnik ovlaene
organizacije i predstavnik podnosioca zahteva.
Podnosilac zahteva duan je da nedostatke utvrene zapisnikom
otkloni u roku od tri meseca i da o tome obavesti ovlaenu organizaciju
radi nastavaa postupka obaveznog atestiraa. U sluaju prekoraea tog
roka, podnosilac zahteva mora da obnovi zahtev ovlaenoj organizaciji.
Ako nema nedostataka, odnosno ako nema odstupaa od tehnike
dokumentacije, ovlaena organizacija pristupa ispitivau.
539
d:\baci\08
lan 8.
Izvetaj o ispitivau liftova iz lana 1. ovog pravilnika sadri:
1) broj i datum zapisnika o izvrenom pregledu;
2) vrednosti karakteristika kvaliteta dobijene ispitivaem
utvrenim u lanu 5. ovog pravilnika;
3) zakuak u kome ovlaena organizacija obrazlae izdavae atesta, odnosno odbijae izdavaa atesta;
4) mesto i datum ispitivaa;
5) naziv i sedite ovlaene organizacije, potpis ovlaenog lica i
otisak peata.
lan 9.
Za lift za koji se ispitivaem utvrdi da ipuava propisane uslove
ovlaena organizacija izdaje atest, uz koji prilae zapisnik o izvrenom
pregledu i izvetaj o ispitivau.
Atest se izdaje u tri primerka, od kojih se po jedan dostava podnosiocu zahteva i Saveznom zavodu za standardizaciju, a jedan primerak zadrava ovlaena organizacija koja je izdala atest.
Ako se ispitivaem utvrdi da karakteristike kvaliteta ne ispuavaju uslove utvrene u lanu 4. ovog pravilnika, ovlaena organizacija
odbija izdavae atesta dok se ne otklone nedostaci.
O otklaau nedostataka podnosilac zahteva obavetava ovlaenu
organizaciju u roku od 60 dana. Ovlaena organizacija ponava ispitivae onih karakteristika kvaliteta za koje je utvrdila nedostatke i onih
karakteristika koje su mogle da budu promeene otklaaem navedenih
nedostataka. Posle ponovenih ispitivaa, atest se izdaje samo ako su ispueni propisani uslovi. Atest vai 10 godina. Atest prestaje da vai ako se
promene karakteristike kvaliteta atestiranog lifta propisane ovim pravilnikom.
O promenama, odnosno izmenama podnosilac zahteva duan je da obavesti ovlaenu organizaciju radi ponovnog atestiraa lifta.
lan 10.
Lift za koji je izdat atest ovlaena organizacija oznaava atestnim
znakom.
Atestni znak utiskuje se na samolepivu foliju koja se stava na
vidno mesto u mainskom prostoru.
Atestni znak je crvene boje, a izgled mu je utvren Naredbom o izgledu
i upotrebi atestnog znaka Slubeni list SFRJ, broj 4/79 i 31/81, pri emu
veliina B iz take 4. te naredbe iznosi 100 mm.
Atestni znak sadri slovnu i brojnu oznaku i izrauje se od samolepive folije, kojom se obezbeuje egova viegodia upotreba. Slovna
oznaka (MD), u dva poa, odnosi se na grupu i podgrupu standarda kojima pripadaju proizvodi iz lana 1. ovog pravilnika, a brojana oznaka, u dva poa,
oznaava ifru ovlaene organizacije.
lan 11.
Saobraznost lifta iz lana 1. ovog pravilnika atestiranom liftu
kontrolie se jedanput godie, na osnovu ega se atest potvruje ili
540
d:\baci\08
povlai. Saobraznost kontrolie organizacija udruenog rada ovlaena

za poslove obaveznog atestiraa koja je izdala atest.
Prilikom kontrole saobraznosti ispituju se:
1) karakteristike kvaliteta celokupnog postrojea lifta prema
lanu 3. ovog pravilnika;
2) vuna sposobnost lifta prema Pravilniku;
3) dejstvo konice pogonske maine prema Pravilniku;
4) dejstvo hvatakog ureaja prema Pravilniku, s tim to se ispitivae vri sa praznom kabinom i sa smaenom brzinom;
5) dejstvo graninika brzine prema Pravilniku, s tim to se ispitivae vri sa praznom kabinom;
6) dejstvo odbojnika prema Pravilniku, s tim to se ispitivae
vri sa praznom kabinom i sa smaenom brzinom.
Metode ispitivaa karakteristika kvaliteta, prilikom kontrole
saobraznosti, utvrene su u lanu 5. ovog pravilnika.
Izvetaj o kontroli saobraznosti sadri podatke utvrene u lanu 8.
ovog pravilnika.
lan 12.
Prilikom kontrole saobraznosti rekonstruisanih liftova i liftova iji su pojedini delovi zameeni, ispituju se sledee karakteristike
kvaliteta:
1) ako se zamene nosea uad, odnosno lanci vrstoa i deformacija
lifta i egovih delova, prema Pravilniku;
2) ako se izvri zamena ili remont pogonskog elektromotora, konog
ureaja ili pogonske maine:
a)vrstoa i deformacija lifta i egovih delova, prema Pravilniku;
b) dejstvo konice pogonske maine prema Pravilniku;
v) dejstvo graninika brzine, prema Pravilniku;
3) ako se zameni hvataki ureaj dejstvo hvatakog ureaja, prema
Pravilniku;
4) ako se zameni graninik brzine dejstvo graninika brzine, prema
Pravilniku;
5) ako se zameni hidrauliki odbojnik dejstvo hidraulikog
odbojnika, prema Pravilniku.
lan 13.
Za atestirae liftova iz lana 1. ovog pravilnika Savezni zavod za
standardizaciju moe ovlastiti organizaciju udruenog rada koja u pogledu
opremenosti i strune kvalifikacije kadrova ispuava sledee uslove:
1) raspolae opremom, i to:
a) meraem jaine svetlosti fotometrom, odgovarajueg mernog
opsega;
b) zvukomerom fonometrom, za meree zvunog pritiska sa korekcionim filtrom sa dB (A) skalom;
v) mernom trakom, univerzalnim pominim merilom i mehanikim
merilima etalonima;
g) dinamometrom za meree sile, mernog opsega od 20 do 400 N;
d) hronometrom za meree vremena, odgovarajueg mernog podruja;
541
d:\baci\08
) mernim instrumentom mikrometrom s krunom podelom, za

meree pomaka, podele 0, 01 mm, sa postoem i permanentnim magnetom;
e) obrtometrom za meree broja obrtaja, mernog opsega do 3000 obrtaja
u minuti;
) megaommetrom, odnosno merilom otpornosti izolacije, klase tanosti 5;
z) ommetrom za meree otpornosti, klase tanosti 2, 5;
i) merilom elektrinog napona i struje, klase tanosti 5;
j) voltmetrom, unutrae otpornosti 3 K, klase tanosti 5;
2) ima radnike za obavezno atestirae, i to:
a) jednog diplomiranog ineera mainstva ili elektrotehnike sa
najmae pet godina radnog iskustva na poslovima ispitivaa liftova za
rukovoee poslovima obaveznog atestiraa liftova;
b) jednog diplomiranog ineera mainstva ili elektrotehnike sa
najmae tri godine radnog iskustva, odnosno jednog pogonskog ineera
mainstva ili elektrotehnike sa najmae pet godina radnog iskustva na
poslovima ispitivaa liftova;
v) jednog radnika sa sredom strunom spremom tehnikog smera sa
najmae tri godine radnog iskustva na poslovima ispitivaa liftova.
lan 14.
Organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae sprovodi
postupak atestiraa lifta u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za
atestorae.
lan 15.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavivaa u Slubenom listu SRJ.
542
d:\baci\08
PRAVILNIK
O OBAVEZNOM ATESTIRAU LIFTOVA NA ELEKTRINI
POGON ZA VERTIKALNI PREVOZ TERETA, SA KABINOM U KOJU
NIJE MOGU PRISTUP UDI I O USLOVIMA KOJE MORAJU
ISPUAVATI ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA OVLAENE
ZA ATESTIRAE TIH PROIZVODA*
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se postupak obaveznog atestiraa liftova na elektrini pogon za vertikalni prevoz tereta, sa kabinom u koju
nije mogu pristup udi (u daem tekstu: liftovi), i to novoizgraenih i
rekonstruisanih liftova i liftova osposobenih za upotrebu posle
nesrenog sluaja, na koje se odnose:
1) Pravilnik o tehnikim normativima za liftove na elektrini
pogon za vertikalni prevoz tereta, sa kabinom u koju nije mogu pristup
udi Slubeni list SFRJ, broj 55/87 u daem tekstu: Pravilnik);
2) jugoslovenski standard JUS M.D1.512 Liftovi. Ugrada liftova V
vrste. Mere, nosivost i brzine.
organizacije udruenog rada ovlaene za atestirae liftova.
lan 2.
Postupak atestiraa liftova iz lana 1. ovog pravilnika sprovodi se
tako to se atestira svaki lift i iz domae proizvode i iz uvoza, uz
povremenu kontrolu saobraznosti atestiranom liftu u skladu sa l. 223. i
224. Pravilnika.
lan 3.
Radi obaveznog atestiraa liftova iz lana 1. ovog pravilnika, proverava se tehnika dokumentacija, pregleda celokupno postrojee lifta i
ispituju sledee karakteristike lifta:
1) mere i odstupaa:
a) unutraosti kabine;
*
543
d:\baci\08
b) unutraosti voznog okna;

v) prilaza voznom oknu;
g) mainske prostorije;
2) poloaj mainske prostorije;
3) mere i odstupaa:
a) voznog okna, i to:
duine sigurnosnog puta kabine lifta, ispod kraje doe i iznad
kraje gore stanice;
slobodnog rastojaa izmeu najniih delova tavanice voznog okna i
najvieg dela protivtega lifta, ako kabina lifta proe dou duinu
sigurnosnog puta i potpuno sabije odbojnike;
duine sigurnosnog puta protivtega, ukuujui hod odbojnika;
b) mainske prostorije i prostorije za pomone uetae, i to:
visine prilaza;
povrine ispred razvodnih i upravakih ureaja;
slobodnog prostora iznad najvieg dela pogonske maine;
visine radnih nivoa u mainskoj prostoriji;
v) vrata voznog okna, i to:
zazora izmeu krila vrata, krila i okvira i praga i krila vrata u
zatvorenom poloaju;
mera svetle visine i svetle irine;
duine zone odbravivaa;
duine zone odbravivaa pri voi na rampu;
visine slobodnog prostora izmeu praga kabine i nadvratnika voznog
okna pri voi na rampu;
zahvata zabravivaa voznog okna;
g) kabine, i to:
duine vertikalnog dela zatitnog lima praga lifta za vou na
rampu;
slobodnog razmaka izmeu praga kabine i ivice prolaza kod otvorenih vrata voznog okna;
d) protivtega, i to:
slobodnog prostora izmeu protivtega i zida voznog okna i protivtega i kabine;
) hvatakog ureaja, i to:
veliine nagiba poda kabine posle dejstva hvatakog ureaja;
e) odbojnika kabine i odbojnika protivtega, i to:
hoda odbojnika;
duine preenog puta kabine preko kraje stanice,
posle dejstva kraje sklopke;
4) jaina osvetea:
a) mainske prostorije i prostorije za pomone uetae;
b) ispred vrata voznog okna;
v) poda kabine;
5) buka u mainskoj prostoriji;
6) sila za runo pokretae kabine;
7) vreme stupaa u dejstvo sigurnosnog ureaja koji radi kad kabina
(ili protivteg) u voi nadole naie na prepreku;
8) izolacija strujnih kola;
9) mere zatite od elektrinog udara;
544
d:\baci\08

naizmeninog napona za elektrina kola upravaa i sigurnosna strujna
kola;
11) brzina:
a) kretaa kabine;
b) kretaa kabine pri voi na rampu;
12) vrstoa i deformacija lifta i egovih delova (kabine, nosee
uadi, odnosno lanaca i iohovog vezivaa za kabinu, odnosno protivtega,
noseih ploa ili noseih elinih konstrukcija i konica);
13) vuna sposobnost lifta;
14) dejstvo konice pogonske maine;
15 dejstvo hvataog ureaja;
16) dejstvo graninika brzine;
17) dejstvo odbojnika;
18) uravnoteee kabine i protivtega.
Pod tehnikom dokumentacijom iz stava 1. ovog lana podrazumevaju se
tehniki podaci i crtei na kojima su prikazani osnova i preseci lifta,
mainska prostorija lifta, prostorija za pomone uetae, prilaz
voznom oknu i dr. koji se odnose na:
1) sigurnosni prostor u vrhu voznog okna i u jami;
2) prostorije ispod voznog okna (ako postoje);
3) prilaz do jame voznog okna;
4) zatitne razmake izmeu vie liftova u jednom voznom oknu;
5) otvore za sidree (ankerisae);
6) poloaj i glavne mere mainske prostorije (sa rasporedom
pogonske maine i agregata), mere pogonske uetae, ventilacione
otvore i silu koja deluje na zgradu i na jamu voznog okna;
7) prilaz mainskoj prostoriji;
8) poloaj i glavne mere prostorije za pomone uetae (ako
postoje), mere uetaa i raspored ostalih ureaja koji se nalaze u prostoriji za pomone uetae;
9) prilaz prostoriji za pomone uetae;
10) poloaj i glavne mere prilaza voznom oknu (ne treba prikazivati
sva vrata ako su jednaka i ako su navedeni razmaci izmeu stanica);
11) mere kabine i enih prilaza;
12) horizontalni razmak izmeu zatvorenih vrata kabine i vrata voznog okna;
13) nosivost elemenata za privrivae noseeg ueta (koeficijent
sigurnosti ueta, prenik i prekidna vrstoa), nosivost elemenata za privrivae lanca (tip, korak i prekidna vrstoa) i kompenzaciono ue
(ako postoji);
14) proraun vune sposobnosti i specifinog pritiska;
15) mere i proraun naprezaa vodilica i obradu i mere kliznih
povrina (vuene, glodane, bruene);
16) osnovne podatke o uetu za graninik brzine (prenik, izvoee,
prekidna vrstoa i koeficijent sigurnosti);
17) mere i karakteristike odbojnika sa prigueem energije.
Pod pregledom celukopnog postrojea lifta iz stava 1. ovog lana
podrazumeva se provera ispravnosti rada svih sigurnosnih ureaja i delova
lifta i bezbednosti rada lifta, a naroito:
35
545
d:\baci\08

2) nosee uadi ili lanaca i ihove veze sa kabinom;
4) voica kabine i protivtega;
5) svih sigurnosnih strujnih kola i sigurnosnih elektrinih ureaja;
7) ureaja za javae;
8) strujnih kola za osvetee i signalizaciono-informacijskog strujnog kola;
9) prikuaka na gromobransku instalaciju.
lan 4.
Karakteristike kvaliteta liftova iz lana 3. ovog pravilnika koje
podleu ispitivau za obavezno atestirae utvrene su u jugoslovenskom
standardu JUS M.D1.512 Liftovi. Ugrada liftova V vrste. Mere, nosivost i brzine u Pravilniku i u tehnikoj dokumentaciji, osim zazora
izmeu pua i punog kola (stav 3. lana 3. ovog pravilnika), koji je utvren
u tabeli 1.
Tabela 1.
Mere u mm
Prenik pogonske uetae
Tip pogonske maine
ispod 530
530 do 640
maks.
min.
0,20
0,10
0,22
0,12
maks.
min.
0,24
0,12
0,26
0,14
maks.
min.
0,31
0,14
Tip 1 vratilo punog kola na dva oslonca

Tip 2 vratilo punog kola na tri oslonca
Tip 3 vratilo punog kola na tri oslonca i kuite pogonske
maine zglobno vezano za podlogu.
lan 5.
Karakteristike liftova iz lana 3. ovog pravilnika ispituju se na
sledei nain:
1) mere i odstupaa;
a) mernom trakom prema tehnikoj dokumentaciji;
b) mernom trakom, univerzalnim pominim merilom i mehanikim
merilom etalonima, prema Pravilniku;
2) jaina osvetea meraem jaine svetlosti (fotometrom), prema
Pravilniku;
3) nivo buke u mainskoj prostoriji koji ne prelazi 90 dB (A) mereem zvunog pritiska pri nazivnom optereeu i pri ukuenom ventilatoru za hlaee elektromotora (kretae kabine nagore i kretae kabine
546
d:\baci\08
nadole) zvukomerom (fonometrom) koji je postaven u sredinu mainske

prostorije, u nivou ose pogonske maine, prema Pravilniku;
4) sila dinamometrom, prema Pravilniku;
5) vreme hronometrom, prema Pravilniku;
6) izolacija strujnih kola prema Pravilniku i prema jugoslovenskom
standardu JUS M.C0.035 Ispitivae izolovanih provodnika i kablova.
Merea elektrine otpornosti provodnika;
7) zatitne mere od elektrinog udara prema Pravilniku i jugoslovenskom standardu JUS M.B2.741 Elektrine instalacije niskog
napona. Zahtevi za bezbednost. Zatita od elektrinog udara;
naizmeninog napona voltmetrom, prema Pravilniku;
9) brzina hronometrom (preraunavaem) ili obrtomerom;
10) vrstoa i deformacija lifta na nain utvren u lanu 214. Pravilnika;
11) vuna sposobnost lifta na nain utvren u lanu 216. Pravilnika;
12) dejstvo konice pogonske maine na nain utvren u lanu 217.
Pravilnika;
13) dejstvo hvatakog ureaja na nain utvren u lanu 218. Pravilnika;
14) dejstvo graninika brzine na nain utvren u lanu 219. Pravilnika;
15) uravnoteee kabine i protivtega ampermetrom, prema tehnikoj dokumentaciji.
Tehnika dokumentacija se proverava radi utvrivaa usklaenosti
lifta sa tom dokumentacijom.
Celokupno postrojee se pregleda na sledei nain:
1) zazor izmeu pua i punog kola (kao na slici 1) u bonu stranu
uetae, u osu nazivnog prenika uetae, postavi se magnet ili privrsti oznaka; merni instrument se postavi na postoe pogonske maine; igla
instrumenta se postava tako da dodiruje magnet ili privrenu oznaku;
lakim runim pokretaem uetae levo-desno kontrolie se na mernom
instrumentu zazor izmeu pua i punog kola;
Slika 1
Na slici je:
1 postoe pogonske maine
2 pomono leite
35*
547
d:\baci\08
3 uetaa
4 merni instrument (mikrometar sa krunom podelom)
5 magnet ili privrena oznaka
6 nosa mernog instrumenta
2) nosea uad ili lanci i ihova veza vizuelno, prema Pravilniku
i tehnikoj dokumentaciji;
3) pravilno optereee protivtega, kabine i okvira kabine prema
Pravilniku i tehnikoj dokumentaciji;
4) voice kabine i protivtega vizuelno i proverom, prema Pravilniku i tehnikoj dokumentaciji;
5) rad svih sigurnosnih strujnih kola i rad sigurnosnih elektrinih
ureaja vizuelno, prema Pravilniku;
6) zabrava vrata voznog okna vizuelno i proverom zahvata
zabravaa, prema Pravilniku;
7) ureaj za javae oslukivaem, prema Pravilniku;
8) rad strujnih kola za osvetee i signalizaciono-informacijskog
strujnog kola vizuelno i proverom, prema Pravilniku;
9) prikuak na gromobransku instalaciju vizuelno i proverom,
prema Pravilniku i tehnikoj dokumentaciji.
lan 6.
Uz zahtev za atestirae, podnosilac zahteva dostava organizaciji
udruenog rada ovlaenoj za obavae obaveznog atestiraa (u daem
tekstu: ovlaena organizacija) sledee podatke:
2) tehniku dokumentaciju;
3) dokaze o ispitivau regulatora brzine, hvatakog ureaja, zabrave
vrata voznog okna, odbojnika, noseih sredstava i zatitne prostirke
ispred elektrinih ureaja;
4) dokaz da je zavarivae noseih elemenata izvreno u skladu sa jugoslovenskim standardom JUS C.T3.061 Tehnika varea metala. Ispitivae
strune sposobnosti varilaca za elektroluno i plinsko varee elika;
5) izjavu proizvoaa da zidovi, pod i tavanica kabine nisu izraeni
od lako zapaivog materijala propisanog Pravilnikom;
6) izjavu proizvoaa da glavni i pomoni kontaktori, kao i kontaktori koji slue za zaustavae pogonske maine odgovaraju kategoriji
upotrebe i uslovima propisanim Pravilnikom;
7) izjavu proizvoaa da elektrini sigurnosni ureaji ispuavaju
uslove propisane Pravilnikom;
8) izjavu proizvoaa da sigurnosna sklopka i sigurnosni sklopovi
ispuavaju uslove propisane Pravilikom;
9) izjavu o mereu otpora izolovanosti strujnih kola.
lan 7.
Ovlaena organizacija vri pregled liftova iz lana 1. ovog pravilnika pre postupka ispitivaa i o utvrenom stau sastava zapisnik,
koji sadri:
2) lokaciju i naziv, odnosno ifru lifta;
548
d:\baci\08
3) kratak opis objekta, odnosno glavne stanice lifta;

4) kratak opis lifta;
5) naziv proizvoaa, oznaku tipa i proizvodni broj svih elemenata
lifta koji podleu obaveznom atestirau;
6) obavetee o utvrenim nedostacima, odnosno odstupau od
tehnike dokumentacije;
7) uputstvo dato podnosiocu zahteva za otklaae nedostataka;
8) mesto i datum pregleda i broj zapisnika.
Zapisnik o izvrenom pregledu potpisuju predstavnik ovlaene
organizacije i predstavnik podnosioca zahteva.
Podnosilac zahteva duan je da nedostatke utvrene zapisnikom
otkloni u roku od tri meseca i da o tome obavesti ovlaenu organizaciju
radi nastavaa postupka obaveznog atestiraa. Ako se taj rok prekorai,
podnosilac zahteva mora da obnovi zahtev ovlaenoj organizaciji.
Ako nema nedostataka, odnosno ako nema odstupaa od tehnike
dokumentacije, ovlaena organizacija pristupa ispitivau.
lan 8.
Izvetaj o ispitivau liftova iz lana 1. ovog pravilnika sadri:
1) broj i datum zapisnika o izvrenom pregledu;
2) vrednosti karakteristika kvaliteta dobijene ispitivaem
utvrenim u lanu 5. ovog pravilnika;
3) zakuak u kome ovlaena organizacija obrazlae izdavae atesta, odnosno odbijae izdavaa atesta;
4) mesto i datum ispitivaa;
5) naziv i sedite ovlaene organizacije, potpis ovlaenog lica i
otisak peata.
lan 9.
Ovlaena organizacija izdaje atest za lift za koji se ispitivaem
utvrdi da ispuava propisane uslove, uz koji prilae zapisnik o izvrenom
pregledu i izvetaj o ispitivau.
Atest se izdaje u tri primerka, od kojih se po jedan dostava podnosiocu zahteva i Saveznom zavodu za standardizaciju, a jedan primerak zadrava ovlaena organizacija koja je izdala atest.
Ako se ispitivaem utvrdi da karakteristike kvaliteta ne ispuavaju uslove utvrene u lanu 4. ovog pravilnika, ovlaena organizacija
odbija izdavae atesta dok se ne otklone nedostaci.
Podnosilac zahteva u roku od 60 dana obavetava ovlaenu organizaciju o otklaau nedostataka. Ovlaena organizacija ponava ispitivae onih karakteristika kvaliteta za koje je utvrdila nedostatke i onih
karakteristika koje su mogle da budu promeene otklaaem navedenih
nedostataka. Posle ponovenih ispitivaa, atest se izdaje samo ako su ispueni propisani uslovi. Atest vai 10 godina. Atest prestaje da vai ako se
promene karakteristike kvaliteta atestiranog lifta propisane ovim pravilnikom.
Podnosilac zahteva je duan da o promenama, odnosno izmenama obavesti ovlaenu organizaciju, radi ponovnog atestiraa lifta.
549
d:\baci\08
lana 10.
Lift za koji je izdat atest ovlaena organizacija oznaava atestnim
znakom.
Atestni znak utiskuje se na samolepivu foliju koja se stava na
vidno mesto u mainskom prostoru.
Atestni znak je crvene boje, a izgled mu je utvren Naredbom o izgledu
i upotrebi atestnog znaka Slubeni list SFRJ, br. 4/79 i 31/81, pri emu
veliina V iz take 4, te naredbe iznosi 100 mm.
Atestni znak sadri slovnu i brojanu oznaku i izrauje se od samolepive folije, kojom se obezbeuje egova viegodia upotreba. Slovna
oznaka (MD), u dva poa, odnosi se na grupu i podgrupu standarda kojima pripadaju proizvodi iz lana 1. ovog pravilnika, a brojana oznaka, u dva poa,
oznaava ifru ovlaene organizacije.
lan 11.
Saobraznost lifta iz lana 1. ovog pravilnika atestiranom tipu
kontrolie se jedanput godie, na osnovu ega se atest potvruje ili
povlai. Saobraznost kontrolie organizacija udruenog rada ovlaena
za poslove obaveznog atestiraa.
Prilikom kontrole saobraznosti ispituju se:
1) karakteristike kvaliteta celokupnog postrojea lifta prema
lanu 3. ovog pravilnika;
2) vuna sposobnost lifta prema Pravilniku;
3) dejstvo konice pogonske maine prema Pravilniku;
4) dejstvo hvatakog ureaja prema Pravilniku, s tim to se ispitivae vri praznom kabinom i smaenom brzinom;
5) dejstvo graninika brzine prema Pravilniku, s tim to se ispitivae vri praznom kabinom;
6) dejstvo odbojnika prema Pravilniku, s tim to se ispitivae
vri praznom kabinom i smaenom brzinom.
Metode ispitivaa karakteristika kvaliteta, prilikom kontrole
saobraznosti, utvrene su u lanu 5. ovog pravilnika.
Izvetaj o kontroli saobraznosti sadri podatke utvrene u lanu 8.
ovog pravilnika.
lan 12.
Prilikom kontrole saobraznosti rekonstruisanih liftova i liftova iji su pojedini delovi zameeni, ispituju se sledee karakteristike
kvaliteta:
1) ako se zamene nosea uad, odnosno lanci vrstoa i deformacija
lifta i egovih delova prema Pravilniku;
2) ako se izvri zamena ili remont pogonskog elektromotora, konog
ureaja ili pogonske maine:
a) vrstoa i deformacija lifta i egovih delova prema Pravilniku;
b) dejstvo konice pogonske maine prema Pravilniku;
v) dejstvo graninika brzine prema Pravilniku;
3) ako se zameni hvataki ureaj dejstvo hvatakog ureaja prema
Pravilniku;
550
d:\baci\08
4) ako se zameni graninik brzine dejstvo graninika brzine prema

Pravilniku;
5) ako se zameni hidrauliki odbojnik dejstvo hidraulikog
odbojnika prema Pravilniku.
lan 13.
Za atestirae liftova iz lana 1. ovog pravilnika Savezni zavod za
standardizaciju moe ovlastiti organizaciju udruenog rada koja, u
pogledu opremenosti i strune kvalifikacije kadrova, ispuava sledee
uslove:
1) raspolae opremom, i to:
a) meraem jaine svetlosti fotometrom, odgovarajueg mernog
opsega;
b) zvukomerom fonometrom, za meree zvunog pritiska sa korekcionim filtrom sa dB (A) skalom;
v) mernom trakom, univerzalnim pominim merilom i mehanikim
merilima etalonima;
g) dinamometrom za meree sile, mernog opsega od 20 do 500 N;
d) hronometrom za meree vremena, odgovarajueg mernog podruja;
) mernim instrumentom mikrometrom sa krunom podelom, za
meree pomaka, podele 0, 01 mm, sa postoem i permanentnim magnetom;
e) obrtometrom za meree broja obrtaja, mernog opsega do 3000 obrta/
min;
) megaommetrom, odnosno merilom otpornosti izolacije, klase tanosti 5;
z) ommetrom, za meree otpornosti, klase i tanosti 2, 5;
i) merilom elektrinog napona i struje, klase tanosti 5;
j) voltmetrom, unutrae otpornosti 3 k klase tanosti 5;
k) instrumentom za meree zatite od elektrinog udara, klase tanosti 2, 5;
najmae pet godina radnog iskustva na poslovima ispitivaa liftova za
rukovoee poslovima obaveznog atestiraa liftova;
b) jednog diplomiranog ineera mainstva ili elektrotehnike sa
najmae tri godine radnog iskustva, odnosno jednog pogonskog ineera
mainstva ili elektrotehnike sa najamae pet godina radnog iskustva na
poslovima ispitivaa liftova;
v) jednog radnika sa sredom strunom spremom tehnikog smera, sa
najmae tri godine radnog iskustva na poslovima ispitivaa liftova.
lan 14.
Organizacija udruenog rada ovlaena za atestirae sprovodi
postupak atestiraa lifta u roku od sedam dana o dana prijema zahteva za
atestirae.
lan 15.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
551
d:\baci\08
PRAVILNIK
O OBAVEZNOM ATESTIRAU ODBOJNIKA KOJI SE UPOTREBAVAJU NA LIFTOVIMA I O USLOVIMA KOJE MORAJU
ISPUAVATI ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA OVLAENE
ZA ATESTIRAE TIH PROIZVODA*
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se postupak obaveznog atestiraa
odbojnika koji se upotrebavaju na liftovima, i to odbojnika sa povratnim
prigueem i odbojnika sa prigueem, na koje se odnose:
28/89) (u daem tekstu: Pravilnik za liftove I-IV vrste);
udi (Slubeni list SFRJ, broj 55/87) 8 (u daem tekstu: Pravilnik za
liftove V vrste);
3) Jugoslovenski standardi JUS M.D1.574 Liftovi, Odbojnik,
Ispitivae.
organizacije ovlaene za atestirae odbojnika.
lan 2.
Postupak atestiraa odbojnika sprovodi se tako to se atestira
svaki tip odbojnika iz domae proizvode i iz uvoza, uz kontrolu saobraznosti atestiranom tipu.
Pod tipom odbojnika, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se
odbojnik odreenog proizvoaa sa istim tehniko-konstrukcijskim karaktristikama i za istu namenu.
lan 3.
Ispitivau za obavezno atestirae odbojnika iz lana 1. ovog pravilnika podleu sledee karaktristike kvaliteta:
*
552
d:\baci\08
1) mere i odstupaa;
2) funkcionalnost;
3) najvea dozvoena brzina nasedaa kabine ili protivtega na
odbojnik;
4) najvea dozvoena masa kojom se odbojnik sme opteretiti;
5) najmaa dozvoena masa kojom se odbojnik moe opteretiti;
6) usporee odbojnika;
7) brzina povratnog hoda odbojnika u sluaju ispitivaa odbojnika sa
povratnim prigueem;
8) vreme povratnog hoda odbojnika u normalan poloaj u sluaju
ispitivaa hidraulinog odbojnika;
9) masa potrebna za potpuno sabijae opruga u sluaju ispitivaa
odbojnika sa povratnim prigueem;
10) gubitak tenosti u sluaju ispitivaa hidraulinog odbojnika;
11) deformacija odbojnika;
12) dejstvo elektrinog sigurnosnog ureaja za kontrolu povratka
odbojnika u poetni radni poloaj.
lan 4.
Vrednosti karakteristika kvaliteta odbojnika iz lana 3. ovog pravilnika utvrene su propisima iz lana 1. ovog pravilnika i tehnikom
dokumentacijom.
Pod tehnikom dokumentacijom, u smislu stava 1. ovog lana, podrazumevaju se:
1) konstrukciona dokumentacija sa glavnim montanim nacrtom, crteima elemenata, specifikacijom materijala i spiskom standarda i propisa
na osnovu kojih je izraena;
2) proraun konstrukcionih elemenata;
3) tehniki uslovi za izradu odbojnika, sa podacima o kvalitetu
materijala, obradi i zavarenim spojevima i podacima o materijalima za
zavarivae i zatitu od korozije;
4) uputstvo za ugradu, rukovae i odravae odbojnika.
lan 5.
Karakteristike kvaliteta odbojnika iz lana 3. ovog pravilnika ispituju se na nain utvren Pravilnikom za liftove I-IV vrste, Pravilnikom
za liftove V vrste i jugoslovenskim standardom JUS M.D1.574 Liftovi.
Odbojnik. Ispitivae.
lan 6.
Ispitivau odbojnika radi obaveznog atestiraa iz lana 2. ovog pravilnika pristupa se po prijemu zahteva za atestirae odbojnika, koji proizvoa, uvoznik ili zastupnik podnosi organizaciji ovlaenoj za
atestirae odbojnika iz lana 1. ovog pravilnika zajedno sa potrebnim prilozima i poto organizacija ovlaena za atestirae potvrdi, u zapisniku
o uzimau uzorka, da je uzorak koji je uzela na licu mesta ili prispeli uzorak pogodan za zahtevanu svrhu ispitivaa.
Zahtev za atestirae odbojnika sadri:
2) podatke o odbojniku;
553
d:\baci\08
3) podatke o mestu proizvode i mestu uzimaa uzorka;

4) podatke o tipu odbojnika;
5) podatke o najveoj brzini nasedaa kabine ili protivtega na
odbojnik;
6) podatke o najveoj i najmaoj masi koja naseda na odbojnik;
7) podatke o veliini otvora za proticae tenosti u zavisnosti od
hoda odbojnika i osobinama upotrebene tenosti za hidraulike
odbojnike;
8) podatke o upotrebenom materijalu za izradu najopterenijih
delova ureaja;
9) sklopni crte sa sastavnicom;
11) potpis odgovornog lica i peat podnosioca zahteva.
1) naziv i sedite organizacije koja je podnela zahtev za atestirae;
2) podatke o odbojniku, uzorku i mestu uzimaa uzorka;
5) podatke o koliini odbojnika na koju se uzorak za ispitivae
6) datum, potpis i peat podnosioca zahteva za atestirae i organizacije ovlaene za atestirae odbojnika iz lana 1. ovog pravilnika.
lan 7.
Veliina uzorka za ispitivae i drugi zahtevi u vezi sa uzimaem
uzorka radi sprovoea postupka navedenog u lanu 2. ovog pravilnika
utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS M.D1.547 Liftovi. Odbojnik.
Ispitivae.
Organizacija ovlaena za atestirae vraa ispitani uzorak podnosiocu zahteva za atestirae, uz odgovarajue mere obezbeea (plomba i
oznake).
lan 8.
Izvetaj o ispitivau odbojnika iz lana 1. ovog pravilnika izdaje
organizacija ovlaena za atestirae, i on sadri:
1) podatke o ovlaeu i naziv i sedite organizacije ovlaene za
atestirae;
3) podatke o odbojniku;
izvreno ispitivae;
7) vrstu oznaku tipa odbojnika;
8) najveu dozvoenu brzinu nasedaa;
9) najveu dozvoenu masu kojom se odbojnik sme opteretiti;
10) najmau dozvoenu masu kojom se odbojnik sme opteretiti;
554
d:\baci\08
11) karakteristike tenosti i enu temperaturu za vreme ispitivaa,

ako se ispituje hidrauliki odbojnik;
12) podatke o vremenu povratnog hoda odbojnika u normalan poloaj,
ako se ispituje hidrauliki odbojnik;
13) podatke o gubitku tenosti i eventualnim deformacijama, ako se
ispituje hidrauliki odbojnik;
14) usporee odbojnika;
15) brzinu povratnog hoda, ako se ispituje odbojnik sa povratnim prigueem;
16) masu potrebnu za potpuno sabijae opruga, ako se ispituje odbojnik
sa povratnim prigueem;
lan 9.
Atest izdaje organizacija ovlaena za atestirae odbojnika iz lana
1. ovog pravilnika, za svaki tip odbojnika.
Atest za odbojnike iz lana 1. ovog pravilnika vai deset godina.
Izmena konstrukcije i/ili materijala, mesta proizvode i slino,
to moe uticati na kvalitet atestiranog odbojnika, mora se prijaviti
atestiraa odbojnika.
lan 10.
Izgled i nain nanoea atestnog znaka za odbojnike iz lana 1. ovog
pravilnika utvreni su Naredbom o izgledu i upotrebi atestiranog znaka
(Slubeni list SFRJ, broj 4/79 i 31/81), s tim to se utvruje i sledee:
1) visina (V) atestnog znaka, koja mora biti od 3 do 25 mm;
2) dopunska slovna oznaka MD, koja oznaava grupu i podgrupu jugoslovenskog standarda kome odbojnik pripada;
3) dopunska brojana dvocifrena oznaka za identifikaciju organizacije koja je izdala atest;
4) da se oznaavae atestnim znakom sa dopunskim oznakama vri na
samom odbojniku;
5) da je slovno-brojana oznaka paralelna sa sponom stranom atestnog
znaka.
lan 11.
Kontrola saobraznosti hvatakog ureaja vri se na sledei nain:
1) za odbojnike iz domae proizvode svake pete godine;
2) za odbojnike iz uvoza za svaku partiju isporuke istog tipa i porekla.
Za kontrolu saobraznosti ispituju se sve karakteristike kvaliteta iz
lan 12.
Za atestirae odbojnika iz lana 1. ovog pravilnika moe se
ovlastiti organizacija koja, u pogledu opremenosti i strune kvalifikacije kadrova, ispuava sledee uslove:
1) raspolae sledeom opremom, i to:
555
d:\baci\08
a) tegovima za ispitivae slobodnim padom, odgovarajue mase, sa tanou mase 1%;

b) ureajem za vertikalno voee tegova sa najmaim otporom trea;
v) hronometrom za meree vremena, odgovarajueg mernog opsega, sa
tanou 1%;
g) osciloskopom;
d) oscilografom sa najmae tri kanala;
) vagom za meree mase, odgovarajueg mernog podruja, sa tanou
1%;
e) ureajem za meree brzine, odgovarajueg mernog podruja, sa tanou 1%;
) ureajem za meree usporea, odgovarajueg mernog podruja, sa
tanou 2%;
z) termometrom za meree temperature okoline, sa tanou 10%;
i) termometrom za meree temperature tenosti u hidraulikom
odbojniku sa tanou 5%;
j) elinom mernom trakom;
k) ureajem za ispitivae pukotina u metalu;
l) fotografskim aparatom;
) ureajem za ispitivae dielektrike vrstoe, odgovarajueg mernog opsega;
a) jednog diplomiranog ineera mainstva sa najmae pet godina
radnog iskustva na odgovarajuim poslovima ispitivaa liftova za
rukovoee poslovima obaveznog atestiraa odbojnika;
b) jednog diplomiranog ineera mainstva sa najmae tri godine
radnog iskustva, odnosno jednog pogonskog ineera mainstva sa
najmae pet godina radnog iskustva na odgovarajuim poslovima ispitivaa liftova;
najmae tri godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima ispitivaa
liftova.
lan 13.
Organizacija ovlaena za atestirae odbojnika sprovodi postupak
atestiraa odbojnika u roku od trideset dana od dana prijema zahteva za atestirae.
lan 14.
556
d:\baci\08
PRAVILNIK
O OBAVEZNOM ATESTIRAU ZABRAVE VRATA VOZNOG OKNA ZA
LIFTOVE I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUAVATI
ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA OVLAENE ZA ATESTIRAE TIH PROIZVODA*
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se postupak obaveznog atestiraa
zabrave vrata voznog okna za liftove (u daem tekstu: zabrava vrata), na
koje se odnose:
28/89) (u daem tekstu: Pravilnik za liftove I IV vrste);
udi (Slubeni list SFRJ, broj 55/87) (u daem tekstu: Pravilnik za
liftove V vrste);
3) jugoslovenski standard JUS M. D1.570 Liftovi. Zabrave vrata voznog okna. Ispitivae.
Ovim pravilnikom odreuju se i uslovi koji moraju ispuavati
organizacije udruenog rada ovlaene za atestirae zabrave vrata.
lan 2.
Postupak atestiraa zabrave vrata sprovodi se tako to se atestira
svaki tip zabrave vrata i iz domae proizvode i iz uvoza, uz kontrolu
saobraznosti atestiranom tipu.
Pod tipom zabrave vrata, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se
zabrava vrata odreenog proizvoaa sa istim tehniko-konstrukcionim
karakteristikama i za istu namenu.
lan 3.
Ispitivau za obavezno atestirae zabrave vrata iz lana 1. ovog pravilnika podleu sledee karakteristike kvaliteta:
*
557
d:\baci\08
1) mere i odstupaa;
2) funkcionalnost;
3) vrstoa i deformacija mehanikih delova zabrave i enih
elektrinih sastavnih delova pri ravnomernom poveau dejstva statike sile;
4) mehanika trajnost;
5) vrstoa i deformacija mehanikih delova zabrave i enih
elektrinih sastavnih delova pri udaranom dejstvu sile;
6) elektrina trajnost;
7) mo prekidaa kontakta;
8) otpornost prema puzajuim strujama;
9) otpornost prema stvarau povrinskih provodnih staza i izolacioni razmaci za elektrine kontakte;
11) zatitno uzemee;
13) dilektrina vrstoa;
14) otpornost prema povienoj temperaturi;
15) otpornost prema toploti i vatri;
16) vrstoa i deformacija mehanike veze izmeu krila vrata (ako se
radi o zabravi za horizontalna i vertikalna pomina vrata sa vie krila);
17) vrstoa i deformacija preklopnika (ako se radi o zabravi sa preklopnikom za okretna vrata).
lan 4.
Vrednosti karakteristika kvaliteta zabrave vrata iz lana 3. ovog
pravilnika utvrene su propisima iz lana 1. ovog pravilnika i tehnikom
dokumentacijom.
Pod tehnikom dokumetnacijom, u smislu stava 1. ovog lana, podrazumevaju se:
2) prorauni konstrukcionih elemenata;
3) tehniki uslovi za izradu zabrave vrata, sa podacima o kvalitetu
materijala, obradi i zavarenim spojevima i podacima o materijalima za
zavarivae i zatitu od korozije;
4) uputstvo za ugradu, rukovae i odravae zabrave vrata.
lan 5.
Karakteristike kvaliteta zabrave vrata iz lana 3. ovog pravilnika
ispituju se na nain i metodama utvrenim ovim pravilnikom, Pravilnikom
za liftove IIV vrste, Pravilnikom za liftove V vrste i jugoslovenskim
standardima: JUS M.D1.570 Liftovi. Zabrave vrata voznog okna. Ispitivae, JUS N.A5.010 Otpornost vrstog izolacionog materijala prema
stvarau povrinskih provodnih staza. Utvrivae pokazatea poreea,
JUS N.A5.020 Proveravae zatite od elektrinog udara. Probni prst, JUS
N.A5.031 Proveravae zatite od prskajue vode, JUS N.A. 5033 Proveravae zatite od kosog prskaa vodom. Ureaj za proveru, JUS N.A5.034
558
d:\baci\08
Proveravae zatite od kapica vode. Ureaj za proveru, JUS N.K0.010

Niskonaponski aparati za upravae. Izolacioni razmaci i puzne staze,
JUS N.K5.010 Niskonaponski aparati za upravae, kontaktori, opti
tehniki uslovi i ispitivaa i JUS N.K5.020 Niskonaponski aparati za
upravae. Kontaktori. Ispitna konvencionalna strujna kola za proveru
nazivne moi ukuea i prekidaa.
lan 6.
Ispitivau zabrave vrata u postupku atestiraa iz lana 2. ovog pravilnika pristupa se po prijemu zahteva za atestirae zabrave vrata, koji
proizvoa, uvoznik ili zastupnik podnosi organizaciji ovlaenoj za atestirae proizvoda iz lana 1. ovog pravilnika zajedno sa potrebnim prilozima i poto organizacija ovlaena za atestirae potvrdi, u zapisniku o
uzimau uzorka, da je uzorak koji je uzela na licu mesta ili prispeli uzorak
pogodan za zahtevanu svrhu ispitivaa.
Zahtev za atestirae zabrave vrata sadri:
2) podatke o zabravi vrata;
4) sklopni crte sa sastavnicom i opisom rada zabrave vrata;
5) podatke o nainu rada, zahvatau delova zabrave i poloaju u kome
stupaju u dejstva elektrini sigurnosni ureaji;
6) podatke o nainu rada i mehanike kontrole zabravivaa, ako je
ona predviena;
7) podatke o nainu prisilnog odbravivaa;
8) tehniko uputstvo;
2) podatke o zabravi vrata, uzorku i mestu uzimaa uzorka;
5) podatke o koliini zabrava vrata na koju se uzorak za ispitivae
6) datum, potpis i peat podnosioca zahteva za atestirae i organizacije ovlaene za atestirae proizvoda iz lana 1. ovog pravilnika.
lan 7.
utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS M.D1.570 Liftovi. Zabrave
vrata voznog okna. Ispitivae.
Organizacija ovlaena za atestirae vraa ispitni uzorak podnosiocu zahteva za atestirae, uz odgovarajue mere obezbeea (plomba i
oznake).
559
d:\baci\08
lan 8.
Izvetaj o ispitivau zabrave vrata iz lana 1. ovog pravilnika
izdaje organizacija ovlaena za atestirae i on sadri:
atestirae;
3) podatke o zabravi vrata;
izvreno ispitivae;
7) vrstu oznaku tipa zabrave vrata;
8) podatke o nazivnom naponu i struji;
9) elektrinu emu ispitnog strujnog kola;
10) rezultate i ocene svih izvrenih ispitivaa;
lan 9.
Atest izdaje organizacija ovlaena za atestirae zabrave vrata iz
lana 1. ovog pravilnika, za svaki tip zabrave vrata.
Atest za zabrave vrata iz lana 1. ovog pravilnika vai deset godina.
to moe uticati na kvalitet atestiranog proizvoda, mora se prijaviti
atestiraa zabrave vrata.
lan 10.
Izgled i nain nanoea atestnog znaka za zabrave vrata iz lana 1.
ovog pravilnika utvreni su Naredbom o izgledu i upotrebi atestnog znaka
(Slubeni list SFRJ, br. 4/79 i 31/81), s tim to se utvruje i sledee:
2) dopunska slovna oznaka MD, koja oznaava grupu i podgrupu jugoslovenskog standarda za zabravu vrata;
3) dopunska brojana dvocifrena oznaka za identifikaciju organizacije koja je izdala atest.
lan 11.
Kontrola saobraznosti zabrave vrata vri se:
1) za zabrave vrata iz domae proizvode svake pete godine;
2) za zabrave vrata iz uvoza za svaku partiju i isporuku istog tipa i
porekla.
lan 12.
Za atestirae zabrave vrata iz lana 1. ovog pravilnika moe se ovlastiti organizacija koja, u pogledu opremenosti i strune kvalifikacije
kadrova, ispuava sledee uslove:
560
d:\baci\08
a) pominim merilom;
b) mehanikim ili elektrinim brojaem ukuaka;
v) elinom mernom trakom;
g) ureajem za postepeno ostvarivae statike sile do iznosa 3000 N;
d) ureajem za ostvarivae udarnog optereea (koje odgovara dejstvu
krutog tela mase 4 kg posle slobodnog pada sa visine 0, 5 m);
) merilima elektrinog napona i struje klase tanosti 5, kao i
e) megaommetrom, odnosno merilom otpornosti izolacije klase tanosti 5;
) ommetrima, odnosno mostovima za meree otpornosti (Vistonov
z) ureajem za ispitivae dielektrike vrstoe, mernog opsega 5 000
V, ija izlazna struja nije maa od 200 mA pri kratkospojenim izlaznim
stezakama;
i) jednofaznim izvorom stabilnog sinusoidnog napona do 250 V, 50 Hz,
ija je struja kratkog spoja 10 puta vea od nazivne struje zabrave vrata, a pad
napona ne iznosi vie od 5% ispitnog napona zabrave vrata;
j) izvorom stabilnog jednosmernog napona do 300 V, ija je struja kratkog spoja 10 puta vea od nazivne struje zabrave vrata, a pad napona ne iznosi
vie od 5% ispitnog napona zabrave vrata;
k) regulacionim transformatorom od 220 V/0 do 250 V, 50 Hz, za
struju do 5 A;
l) osciloskopom sa memorijom;
) oscilografom sa najmae tri kanala;
m) promenivim induktivnim optereeima za podruja faktora
snage 0, 7 (10%) sa promenivim otpornicima i odgovarajuom pomonom
opremom;
n) probnim prstom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.020;
) ureajem za proveru zatite od kosog prskaa vodom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.033;
o) ureajem za proveru zatite od prskajue vode, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.031;
p) ureajem za proveru zatite od kapica vode, prema jugoslovenskom
r) bubem za proveru mehanike otpornosti pri padau, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.042;
s) ispitnim ekiem, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.044;
t) lopticom sa tegovima za proveru otpornosti prema toploti, prema
) probnim vretenom za proveru otpornosti prema toploti i vatri,
u) ureajem za ispitivae otpornosti vrstog izolacionog materijala
prema stvarau povrinskih i provodnih staza, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.010;
f) napravom za proveravae rastereea spoja, prema jugoslovenskom
h) napravom za ispitivae moi prekidaa, prema jugoslovenskom
c) udarnim klatnom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.041;
36
561
d:\baci\08
) komorom sa vlagom, prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.032;

) komorom za zagrevae, mernog opsega do 150 C 5 C, prema jugoslovenskom standardu JUS N.E3.210;
) moment-kuevima i odvijaima od 0, 1 do 3 Nm;
a) visokofrekventnim generatorom napona ija frekvencija iznosi
najmae 4 kHz;
najmae pet godina radnog iskustva na odgovarajuim poslovima ispitivaa
za rukovoee poslovima obaveznog atestiraa zabrave vrata;
b) jednog diplomiranog ineera elektrotehnike sa najmae tri godine radnog iskustva, odnosno jednog pogonskog ineera elektrotehnike sa
najmae pet godina radnog iskustva na odgovarajuim poslovima ispitivaa;
najmae tri godine radnog iskustva na odgovarajuim poslovima ispitivaa.
lan 13.
Organizacija ovlaena za atestirae zabrave vrata sprovodi postupak atestiraa zabrave vrata u roku od trideset dana od dana prijema zahteva za atestirae.
lan 14.
562
d:\baci\08
PRAVILNIK
O OBAVEZNOM ATESTIRAU GRANINIKA BRZINE ZA LIFTOVE I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUAVATI ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA OVLAENE ZA ATESTIRAE TIH
PROIZVODA*
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se postupak obaveznog atestiraa graninika brzine za liftove (u daem tekstu: graninik brzine), na koje se
odnose:
28/89) (u daem tekstu: Pravilnik za liftove I-IV vrste);
udi (Slubeni list SFRJ, broj 55/87) (u daem tekstu: Pravilnik za
liftove V vrste);
3) jugoslovenski standard JUS M.D1.573 Liftovi. Graninik brzine.
Ispitivae.
organizacije udruenog rada ovlaene za atestirae graninika brzine.
lan 2.
Postupak atestiraa graninika brzine iz lana 1. ovog pravilnika
sprovodi se tako to se atestira svaki tip graninika brzine i iz domae
proizvode i iz uvoza, uz kontrolu saobraznosti atestiranom tipu.
Pod tipom graninika brzine, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva
se graninik brzine odreenog proizvoaa sa istim tehniko-konstrukcijskim karakteristikama i za istu namenu.
lan 3.
Ispitivau za obavezno atestirae graninika brzine iz lana 1.
ovog pravilnika podleu sledee karakteristike kvaliteta:
*
36*
563
d:\baci\08
1) mere i odstupaa;
2) funkcionalnost;
3) brzina pri kojoj graninik brzine stupa u dejstvo;
4) nain delovaa i brzina pri kojoj stupa u dejstvo sigurnosni ureaj
za zaustavae kretaa lifta pri prekoraeu nazivne brzine, a pre stupaa u dejstvo graninika brzine, ako je takav ureaj postaven na graniniku brzine;
5) nain delovaa elektrinog sigurnosnog ureaja koji spreava
kretae lifta ako je graninik brzine stupio u dejstvo;
6) sila trea ueta u lebu uetae graninika brzine ili sila
stezaa elinog ueta koja se java pri stupau u dejstvo graninika
brzine;
7) deformacija elinog ueta od ureaja za stezae ueta (kod graninika brzine ija se sila za aktivirae hvatakog ureaja ostvaruje stezaem elinog ueta).
lan 4.
Vrednosti karakteristika kvaliteta graninika brzine iz lana 3.
ovog pravilnika utvrene su propisima iz lana 1. ovog pravilnika i
tehnikom dokumentacijom.
Pod tehnikom dokumentacijom, u smislu stava 1. ovog lana, podrazumevaju se:
1) konstrukciona dokumentacija, sa glavnim montanim nacrtom,
crteima elemenata, specifikacijom materijala i spiskom standarda i
propisa na osnovu kojih je izraena;
2) podaci o veliini tega;
3) tehniki uslovi za izradu graninika brzine, sa podacima o
kvalitetu materijala, obradi i zavarenim spojevima i podacima o materijalima za zavarivae i zatitu od korozije;
4) uputstvo za ugradu, rukovae i odravae graninika brzine.
lan 5.
Karakteristike kvaliteta graninika brzine iz lana 3. ovog pravilnika ispituju se na nain utvren Pravilnikom za liftove I IV vrste,
Pravilnikom za liftove V vrste i jugoslovenskim standardom JUS M.D1.573
Liftovi. Graninik brzine. Ispitivae.
lan 6.
Ispitivau graninika brzine radi obaveznog atestiraa iz lana 2.
ovog pravilnika pristupa se po prijemu zahteva za atestirae graninika
brzine, koji proizvoa, uvoznik ili zastupnik podnosi organizaciji ovlaenoj za atestirae graninika brzine iz lana 1. ovog pravilnika zajedno
sa potrebnim prilozima i poto organizacija ovlaena za atestirae
potvrdi, u zapisniku o uzimau uzorka, da je uzorak koji je uzela na licu
mesta ili prispeli uzorak pogodan za zahtevanu svrhu ispitivaa.
Zahtev za atestirae graninika brzine sadri:
2) podatke o graniniku brzine;
564
d:\baci\08
4) podatke o tipu hvatakog ureaja koji e aktivirati ispitivani graninik brzine;

5) podatke o veliini potrebne sile za aktivirae hvatakog ureaja;
6) podatke o najveoj i najmaoj nazivnoj brzini lifta za koju se graninik brzine moe upotrebiti;
2) podatke o graniniku brzine, uzorku i mestu uzimaa uzorka;
5) podatke o koliini graninika brzine na koju se uzorak za ispitivae odnosi (proizvodna ili uvozna partija, redovna proizvoda itd.);
6) datum, potpis i peat podnosioca zahteva za atestirae i organizacije ovlaene za atestirae graninika brzine iz lana 1. ovog pravilnika.
lan 7.
utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS M.D1.573 Liftovi. Graninik
brzine. Ispitivae.
Organizacija ovlaena za atestirae vraa ispitani uzorak podnosiocu zahteva za atestirae, uz odgovarajue mere obezbeea (plomba i
oznake).
lan 8.
Izvetaj o ispitivau graninika brzine iz lana 1. ovog pravilnika
atestirae;
3) podatke o graniniku brzine;
izvreno ispitivae;
7) vrstu oznaku tipa graninika brzine;
8) najmau i najveu brzinu lifta za koju je predvien graninik
brzine;
9) prenik i konstrukciju promeenog elinog ueta;
10) najmau silu zatezaa ueta graninika brzine sa zateznom
uetaom;
11) najveu poteznu silu hvatakog ureaja na koju se graninik brzine
moe primeniti;
12) posebne zahteve i osobine koje graninik brzine ispuava;
565
d:\baci\08
13) izjavu proizvoaa da elektrini sigurnosni ureaj koji se koristi na graniniku brzine ispuava uslove iz jugoslovenskog standarda JUS
N.K5.051 i Pravilnika za liftove IIV i V vrste;
lan 9.
Atest izdaje organizacija ovlaena za atestirae graninika
brzine iz lana 1. ovog pravilnika, za svaki tip graninika brzine.
Atest za graninik brzine iz lana 1. ovog pravilnika vai deset
godina.
to moe uticati na kvalitet atestiranog graninika brzine, mora se
prijaviti organizaciji ovlaenoj za atestirae koja je izdala atest, radi
ponovnog atestiraa graninika brzine.
lan 10.
Izgled i nain nanoea atestnog znaka za graninike brzine iz
lana 1. ovog pravilnika utvreni su Naredbom o izgledu i upotrebi atestnog znaka (Slubeni list SFRJ, br. 4/79 i 31/81), s tim to se utvruje i
sledee:
2) dopunska slovna oznaka MD, koja oznaava grupu i podgrupu jugoslovenskog standarda kome pripada graninik brzine;
samom graniniku brzine;
znaka.
lan 11.
Kontrola saobraznosti graninika brzine vri se:
1) za graninike brzine iz domae proizvode svake pete godine;
2) za graninike brzine iz uvoza za svaku partiju isporuke istog tipa
i porekla.
lan 12.
Za atestirae graninika brzine iz lana 1. ovog pravilnika moe se
a) ureajem za postupno poveae broja obrtaja, odgovarajueg mernog
opsega;
b) ureajem za ispitivae sile u uetu prilikom delovaa graninika
brzine, odgovarajueg mernog opsega;
v) dinamometrom za meree sile, mernog opsega do 500 N;
566
d:\baci\08
min;
g) obrtometrom za meree broja obrtaja, mernog opsega do 500 obrt./
d) hronometrom za meree vremena, odgovarajueg mernog opsega;

) elinom mernom trakom;
e) pominim merilom, univerzalnim;
) meraem broja ukuaka;
radnog iskustva na odgovarajuim poslovima ispitivaa za rukovoee
poslovima obaveznog atestiraa regulatora brzine;
radnog iskustva, odnosno jednog pogonskog ineera mainstva sa najmae
pet godina radnog iskustva na odgovarajuim poslovima ispitivaa;
lan 13.
Organizacija ovlaena za atestirae sprovodi postupak atestiraa
regulatora brzine u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za atestirae.
lan 14.
567
d:\baci\08
PRAVILNIK
O OBAVEZNOM ATESTIRAU HVATAKOG UREAJA ZA LIFTOVE I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUAVATI ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA OVLAENE ZA ATESTIRAE TIH
PROIZVODA*
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuje se postupak obaveznog atestiraa hvatakog ureaja za liftove (u daem tekstu: hvataki ureaj), na koje se
odnose:
28/89) (u daem tekstu: Pravilnik za liftove IIV vrste);
udi (Slubeni list SFRJ, br. 55/87, 53/88 i 54/88) (u daem tekstu: Pravilnik za liftove V vrste);
3) jugoslovenski standard JUS M.D1572 Liftovi. Hvataki ureaj.
Ispitivae.
organizacije udruenog rada ovlaene za atestirae hvatakog ureaja.
lan 2.
Postupak atestiraa hvatakog ureaja iz lana 1. ovog pravilnika
sprovodi se tako to se atestira svaki tip hvatakog ureaja i iz domae
proizvode i iz uvoza, uz kontrolu saobraznosti atestiranom tipu.
Pod tipom hvatakog ureaja, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva
se hvataki ureaj odreenog proizvoaa sa istim tehniko-konstrukcijskim karakteristikama i za istu namenu.
lan 3.
Ispitivau za obavezno atestirae hvatakog ureaja iz lana 1. ovog
pravilnika podleu sledee karakteristike kvaliteta:
*
568
d:\baci\08
1) mere i odstupaa;
2) funkcionalnost;
3) preeni put u zavisnosti od sile;
4) deformacija kuita hvatakog ureaja u zavisnosti od sile ili
preenog puta.
lan 4.
Vrednosti karakteristika kvaliteta hvatakog ureaja iz lana 3.
ovog pravilnika utvrene su propisima iz lana 1. ovog pravilnika i
tehnikom dokumentacijom.
Pod tehnikom dokumentacijom iz stava 1. ovog lana podrazumevaju se:
2) proraun konstrukcionih elemenata;
3) tehniki uslovi za izradu hvatakog ureaja, sa podacima o
kvalitetu materijala, obradi i zavarenim spojevima i podacima o materijalima za zavarivae i zatitu od korozije;
4) uputstvo za ugradu, rukovae i odravae hvatakog ureaja.
lan 5.
Karakteristike kvaliteta hvatakog ureaja iz lana 3. ovog pravilnika ispituju se na nain koji je utvren Pravilnikom za liftove IIV
vrste, Pravilnikom za liftove V vrste i jugslovoenskim standardom JUS
M.D 1.572 Liftovi. Hvataki ureaj. Ispitivae.
lan 6.
Ispitivau hvatakog ureaja radi obaveznog atestiraa iz lana 2.
ovog pravilnika pristupa se po prijemu zahteva za atestirae hvatakog
ureaja, koji proizvoa, uvoznik ili zastupnik podnosi organizaciji ovlaenoj za atestirae hvatakog ureaja iz lana 1. ovog pravilnika zajedno
sa potrebnim prilozima i poto organizacija ovlaena za atestirae
potvrdi, u zapisniku o uzimau uzorka, da je uzorak koji je uzela na licu
mesta ili prispeli uzorak pogodan za zahtevanu svrhu ispitivaa.
Zahtev za atestirae hvatakog ureaja sadri:
2) podatke o hvatakom ureaju;
4) podatke o tipu graninika brzine koji e aktivirati ispitivani
hvataki ureaj;
5) podatke o veliini potrebne sile za aktivirae hvatakog ureaja;
6) podatke o najveoj ili najmaoj nazivnoj brzini lifta za koju se hvataki ureaj moe primeniti;
7) podatke o upotrebenom materijalu za izradu odgovarajuih delova
ureaja;
8) podatke o vrsti voica i stau kliznih povrina voica (vuene,
glodane, bruene) za koje je ureaj nameen;
569
d:\baci\08

2) podatke o hvatakom ureaju, uzorku i mestu uzimaa uzorka;
5) podatke o koliini hvatakih ureaja na koju se uzorak za ispitivae odnosi (proizvodna ili uvozna partija, redovna proizvoda itd.);
6) datum, potpis i peat podnosioca zahteva za atestirae i organizacije ovlaene za atestirae proizvoda iz lana 1. ovog pravilnika.
lan 7.
utvreni su u jugoslovenskom standardu JUS M. D1.572 Liftovi. Hvataki
ureaj. Ispitivae.
Organizacija ovlaena za atestirae vraa ispitni uzorak podnosiocu zahteva za atestirae, uz odgovarajue mere obezbeea (plomba i
oznake).
lan 8.
Izvetaj o ispitivau hvatakog ureaja iz lana 1. ovog pravilnika
1) podatke o ovlaeu, naziv i sedite organizacije ovlaene za
atestirae;
3) podatke o hvatakom ureaju;
izvreno ispitivae;
7) vrstu oznaku tipa hvatakog ureaja;
8) granine vrednosti ukupne dozvoene mase;
9) najveu nazivnu brzinu i brzinu aktiviraa ureaja;
10) tip voice za koju je ureaj predvien;
11) dozvoene debine glave voice;
12) najmau irinu povrine za hvatae;
13) povrinsku obradu voica;
14) stae podmazanosti povrina voica; ako se voice podmazuju, navesti kvalitet i karakteristike sredstva za podmazivae;
lan 9.
Atest izdaje organizacija ovlaena za atestirae hvatakog ureaja
iz lana 1. ovog pravilnika, za svaki tip hvatakog ureaja.
Atest za hvatake ureaje iz lana 1. ovog pravilnika vai deset
godina.
570
d:\baci\08

to moe uticati na kvalitet atestiranog hvatakog ureaja, mora se prijaviti organizaciji ovlaenoj za atestirae koja je izdala atest, radi
ponovnog atestiraa hvatakog ureaja.
lan 10.
Izgled i nain nanoea atestnog znaka za hvatake ureaje iz lana
1. ovog pravilnika utvreni su Naredbom o izgledu i upotrebi atestnog
znaka (Slubeni list SFRJ, br. 4/79 i 31/81), s tim to se utvruje i sledee:
2) dopunska slovna oznaka MD, koja oznaava grupu i podgrupu jugoslovenskog standarda kome pripada hvataki ureaj;
samom hvatakom ureaju;
znaka.
lan 11.
Kontrola saobraznosti hvatakog ureaja vri se na sledei nain:
1) za hvatake ureaje iz domae proizvode svake pete godine;
2) za hvatake ureaje iz uvoza za svaku partiju isporuke istog tipa i
porekla.
lan 12.
Za atestirae hvatakog ureaja iz lana 1. ovog pravilnika moe se
a) ureajem za ispitivae slobodnim padom;
b) presom sa konstantnom brzinom odgovarajue snage;
v) dinamometrom za meree sile, odgovarajueg mernog podruja, sa
tanou 1%;
g) hronometrom za meree vremena, odgovarajueg mernog podruja, sa
tanou 1%;
d) ureajem za ispitivae pukotina u metalu;
) fotografskim aparatom;
e) osciloskopom sa memorijom;
) oscilografom sa najmae tri kanala;
z) ureajem za ispitivae tvrdoe metala, prema jugoslovenskom
standardu JUS C.A4.031 Ispitivae tvrdoe metala po Rokvelu A, B, C, F, G,
N i T;
i) mernom trakom, univerzalnim pominim merilom i mehanikim
merilima etalonima;
j) ureajem za ispitivae dielektrike vrstoe odgovarajueg mernog
opsega;
571
d:\baci\08

radnog iskustva na odgovarajuim poslovima ispitivaa za rukovoee
poslovima obaveznog atestiraa hvatakog ureaja;
radnog iskustva, odnosno jednog pogonskog ineera mainstva sa najmae
pet godina radnog iskustva na odgovarajuim poslovima ispitivaa;
lan 13.
Organizacija ovlaena za atestirae hvatakog ureaja sprovodi
postupak atestiraa hvatakog ureaja u roku od trideset dana od dana
prijema zahteva za atestirae.
lan 14.
572
d:\baci\08
NAREDBA
O ODREIVAU PROIZVODA KOJI SE MOGU STAVATI U PROMET SAMO AKO SU SNABDEVENI GARANTNIM LISTOM, TEHNIKIM UPUTSTVOM I SPISKOM OVLAENIH SERVISA I O
NAJMAEM TRAJAU GARANTNOG ROKA ZA TE PROIZVODE*
1. Proizvodi koje, u smislu lana 45. Zakona o standardizaciji,
organizacije udruenog rada mogu stavati u promet samo ako su snabdeveni
garantnim listom, tehnikim uputstvom i spiskom ovlaenih servisa jesu:
1) akustini aparati i optino-akustini aparati (radio-prijemnici,
televizijski prijemnici, magnetofoni, diktafoni, magnetoskopi, gramofoni i pojaala i dr.);
2) elektrini aparati (bojleri, tedaci, radijatori, pegle, grejalice i dr.);
3) aparati, odnosno ureaji za hlaee, za grejae i za klimaticaiju
(friideri, une i plinske pei, termoakumulacione pei, pei sa trajnim
areem, sobni ventilatori i dr.);
4) drugi elektrini aparati (usisivai praine, aparati za glaae i
hoblovae parketa, aparati za prae, ceee i suee ruba, aparati za
prae sudova, mikseri, aparati za proizvodu sokova i ostali slini aparati za domainstvo, kao i aparati za brijae i iae, aparati za suee
kose i dr.);
5) elektrini akumulatori i stabilizatori;
6) maine za ivee i maine za trikae;
7) maine za pisae, maine za raunae i aparati za kopirae;
8) telefonski aparati;
9) putniki i teretni automobili, kombi-automobili i automobilske
prikolice;
*

Napomena: pojedine odredbe take 1. stavene su van snage donoeem novih naredbi
za pojedine grupe proizvoda, i to:
odredbe pod 2, 3, 4, 6. i 16. u Slubenom listu SFRJ, broj 4/81 (str. 172),
odredbe pod 1, 9. i 12. u Slubenom listu SFRJ, broj 9/81 (str. 273),
odredba pod 7. u Slubenom listu SFRJ, broj 17/85 (str. 665),
odredba pod 18. u Slubenom listu SFRJ, broj 41/87 (str. 1029).
573
d:\baci\08
10) pooprivredni traktori i ihove prikolice, motocikli, mopedi,

skuteri i bicikli;
11) maine i ureaji za potrebe pooprivrede (kombajni, vralice,
trijeri, elevatori, samohodne i prikune maine za ubree, saee,
okopavae, kosidbu i berbu plodova i dr.);
12) motori sa unutraim sagorevaem;
13) gume za sva vozila i za pooprivredne maine;
14) fotografski aparati, aparati za poveae fotografija i svetlomeri;
15) kino- i foto-kamere;
16) medicinski i slini aparati (aparat za poboae sluha, aparat
za masau i dr.);
17) asovnici ija je prodajna cena preko 100 dinara;
18) sportski rekviziti ija je prodajna cena preko 100 dinara, sportski motorni amci i motori za amce;
19) sportsko i lovako oruje;
20) muziki instrumenti ija je prodajna cena preko 250 dinara;
21) kuni, kancelarijski i kolski nametaj;
22) kune vage.
2. Vreme trajaa garantnog roka za proizvode iz take 1. ove naredbe
odreuje organizacija udruenog rada koja izdaje garantni list, s tim da taj
rok ne moe biti krai i to:
1) za proizvode iz odredaba pod 10, 12 i 20 od est meseci;
2) za proizvode iz odredaba pod 9 i 13 od est meseci ili preenih
10.000 kilometara;
3) za proizvode iz odredaba pod 1, 2, 3, 4, 5, 11, 14, 15, 16, 17, 18, 21 i 22 od
dvanaest meseci;
4) za proizvode iz odredaba pod 7 i 19 od osamnaest meseci;
5) za proizvode iz odredaba pod 6 i 8 od dvadeset etiri meseca.
3. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaje da vai Naredba o
odreivau proizvoda koji se mogu stavati u promet samo sa garantnim
listom i tehnikim uputstvom i proizvoda za koje za vreme garantnog roka
moraju biti obezbeeni servisno odravae i potrebni rezervni delovi,
kao i o najmaem trajau garantnog roka za te proizvode (Slubeni list
SFRJ, broj 48/75).
4. Ova naredba stupa na snagu osmog dana od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
574
d:\baci\08
NAREDBA
O ODREIVAU ELEKTROMEDICINSKIH UREAJA, ODNOSNO
OPREME KOJI SE MOGU STAVATI U PROMET SAMO AKO SU
SNABDEVENI GARANTNIM LISTOM I TEHNIKIM UPUTSTVOM, I O NAJMAEM TRAJAU GARANTNOG ROKA I ROKA
OBEZBEENOG SERVISIRAA ZA TE UREAJE, ODNOSNO
OPREMU*
1. Elektromedicinski ureaji, odnosno oprema koje, u smislu lana 43.
stav 2. i lana 51. Zakona o standardizaciji, organizacije udruenog rada
mogu stavati u promet na jugoslovenskom tritu samo ako su snabdeveni
garantnim listom i tehnikim uputstvom i za koje moraju biti utvreni
garantni rok i rok obezbeenog servisiraa jesu:
a) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za detekciju i registraciju bioelektrinih signala, sa dodatnom obradom signala ili bez dodatne
obrade signala, i to:
1) elektrokardiografi:
bez dodatne obrade signala,
sa dodatnom obradom signala;
2) elektroencefalografi:
3) elektromiografi:
4) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za funkcionalnu
dijagnostiku srca;
5) drugi elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za detekciju i
registraciju bioelektrinih signala:
bez dodatne obrade podataka,
sa dodatnom obradom podataka;
*
575
d:\baci\08
b) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za detekciju i

registraciju biolokih parametara, osim bioelektrinih signala, sa
dodatnom obradom signala ili bez dodatne obrade signala, i to:
1) ureaji, odnosno oprema za funkcionalnu dijagnostiku plua,
2) ureaji, odnosno oprema za termografiju,
registraciju biolokih parametara:
v) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za dijagnostiku pomou
elektrine stimulacije, i to:
1) bez dodatne obrade signala,
2) sa dodatnom obradom signala;
g) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za detekciju i registraciju biolokih parametara, osim bioelektrinih signala, koji koriste
spono dejstvo elektrine energije, sa dodatnom obradom signala ili bez
dodatne obrade signala, i to:
1) ureaji, odnosno oprema za oftalmologiju,
2) ureaji, odnosno oprema za endoskopiju,
registraciju biolokih parametara:
d) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za svetlosnu, akustiku, toplotnu i mehaniku stimulaciju;
) elektromedicinski dijagnostiko-reanimacijski ureaji, odnosno
oprema za intenzivnu negu (kompleti) i to:
1) u zdravstvenim organizacijama udruenog rada,
2) u kolima hitne pomoi;
e) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za detekciju i registraciju biolokih parametara, koji koriste spono dejstvo energije, osim
elektrine energije, sa dodatnom obradom signala ili bez dodatne obrade
signala, i to:
1) rendgen-ureaji, odnosno oprema za dijagnostiku:
kompjuterizovani,
sa pojaalom i TV lancem,
pokretni fluorografi,
radiografske kamere,
ostali;
2) ureaji, odnosno oprema za ultrazvunu dijagnostiku:
prenosni,
ostali;
3) dijagnostiki ureaji, odnosno oprema u nuklearnoj medicini:
kompjuterizovani
ostali;
4) drugi ureaji, odnosno oprema za detekciju i registraciju biolokih parametara:
576
d:\baci\08
) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema, koji koriste spono

dejstvo elektrine energije za terapiju, i to:
1) stimulatori i ok ureaji, odnosno oprema za terapiju, funkcionalnu terapiju i rehabilitaciju, analgeziju i psihoterapiju,
2) stimulatori i ok ureaji, odnosno oprema za reanimaciju,
3) drugi ureaji, odnosno oprema, koji koriste spono dejstvo
elektrine energije za terapiju;
z) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema, koji za terapiju koriste druge oblike energije, i to:
1) rendgen-ureaji za terapiju,
2) terapijski ureaji, odnosno oprema u nuklearnoj medicini,
3) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za fizikalnu terapiju
i rehabilitaciju;
4) drugi ureaji, odnosno oprema za ozraivae;
i) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za hirurgiju, i to:
1) visokofrekventni hirurki ureaji, odnosno oprema,
2) laserski hirurki ureaji, odnosno oprema,
3) elektromotorni hirurki ureaji odnosno oprema,
4) elektromedicinski hirurki ureaji, odnosno oprema;
j) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema, koji su nameeni
uvoeu, odnosno odstraivau organskih tenosti i gasova iz tela
pacijenta, i to:
1) za hirurke sale,
2) ostali;
k) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za odravae ili
zamenu vitalih ivotnih funkcija, koji su nameeni za implantaciju, i to:
1) stimulatori srane aktivnosti,
2) ostali;
l) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za podraavae ili
zamenu vitalnih ivotnih funkcija, koji nisu nameeni za implantaciju, i to:
1) hemodijalizatori,
2) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za vetaku ventilaciju plua, inhalacionu anesteziju i infuziju svih vrsta,
3) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za ekstrakorporalnu
cirkulaciju,
4) inkubatori i hiperbarine komore svih vrsta,
5) drugi ureaji, odnosno oprema;
) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za podraavae ili
zamenu ivotnih funkcija, osim vitalnih funkcija, koji su nameeni za
implantaciju;
m) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za podraavae ili
zamenu ivotnih funkcija, osim vitalnih funkcija, koji nisu nameeni za
implantaciju, i to:
1) ureaji, odnosno oprema za kontrolu i rehabilitaciju sluha,
2) ureaji, odnosno oprema za pomo slepima,
3) sve vrste ortopedskih i protetskih mehanizama,
n) klinika laboratorijska oprema koja u normalnim uslovima rada
koristi elektrinu energiju, i to:
37
577
d:\baci\08
1) elektromedicinski ureaji, odnosno oprema za biohemijske analize:

ugraeni automatizovani sistemi,
prenosni ureaji, odnosno oprema;
2) centrifuge i separatori,
3) elektrina oprema za transfuziju krvi,
4) druga laboratorijska oprema;
) medicinska oprema koja u normalnim uslovima rada koristi
elektrinu energiju, i to:
1) elektrini pokretni operacioni stolovi,
2) elektrini pokretni bolniki kreveti,
3) elektrine pokretne zubarske stolice,
4) sterilizatori i grejai:
ugraeni,
pokretni;
5) operacione lampe;
o) elektromedicinska komunikacija, audiovizuelna i elektroinspekcijska oprema;
p) ureaji, odnosno oprema za pohranu i obradu biolokih signala i
slika, i to:
1) magnetofoni i elektrini raunari,
r) elektronski raunari nameeni za upotrebu u zdravstvenim
objektima, i to:
1) elektronski raunari koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa pacijentom,
2) ostali.
2. Vreme trajaa garantnog roka za elektromedicinske ureaje, odnosno opremu iz take 1. ove naredbe, ne moe biti krae od jedne godine.
Izuzetno od odredbe stava 1. ove take, za elektromedicinske ureaje,
odnosno opremu za odravae ili zamenu vitalnih ivotnih funkcija, koji
su nameeni za implantaciju iz take 1. pod k) ove naredbe, garantni rok ne
moe da bude krai, i to:
1) od tri godine za stimulatore srane aktivnosti;
2) od dve godine za druge stimulatore za implantaciju.
3. Garantni rok za elektromedicinske ureaje, odnosno opremu iz
take 1. ove naredbe, poie da tee danom putaa ureaja, odnosno oprema
u rad, osim za elektromedicinske ureaje, odnosno opremu za odravae ili
zamenu vitalnih ivotnih funkcija iz te take pod k) i za elektromedicinske ureaje, odnosno opremu za podravae ili zamenu ivotnih funkcija, osim vitalnih funkcija iz te take pod ), za koje garantni rok poie
da tee danom prodaje na malo.
4. Za elektromedicinske ureaje, odnosno opremu iz take 1. ove
naredbe, osim za elektromedicinske ureaje, odnosno opremu iz te take pod
k) i ), moraju biti obezbeeni rezervni delovi i servis za ihovo odravae i popravke u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji za
sve vreme trajaa garantnog roka, odnosno roka obezbeenog servisiraa.
Vreme trajaa roka obezbeenog servisiraa ne moe biti krae, i to:
1) od sedam godina za elektromedicinske ureaje, odnosno opremu iz
take 1. pod a) odredba pod 1 alineja prva, odredba pod 2 alineja prva,
odredba pod 3 alineja prva, odredba pod 4 i odredba pod 5 alineja prva, pod b)
578
d:\baci\08
odredbe pod 1 i 2 i odredba pod 3 alineja prva, pod v) odredba pod 1, pod g)
odredba pod 2 i odredba pod 3 alineja prva, pod ), pod e) odredba pod 1 alineja prva i alineja druga, odredbe pod 2 i 3 i odredba pod 4 alineja prva, pod
) odredbe pod 1 i 2, pod z) odredba pod 3, pod i) odredba pod 3, pod l) odredbe
pod 1, 2, 4 i 5, pod m), pod n) odredba pod 1 alineja prva, i alineja druga i
odredba pod 2 i pod ) odredba pod 5 ove naredbe;
2) od deset godina za elektromedicinske ureaje, odnosno opremu iz
take 1. pod a) odredba pod 1 alineja druga, odredba pod 2 alineja druga,
odredba pod 3 alineja druga i odredba pod 5 alineja druga, pod b) odredba pod
3 alineja druga, pod v) odredba pod 2, pod g) odredba pod 1 i odredba pod 3 alineja druga, pod d), pod e) odredba pod 1 alineja trea, alineja etvrta, i alineja peta, odredba pod 4 alineja druga, pod ) odredba pod 3, pod z) odredbe
pod 2 i 4, pod i) odredbe pod 1, 2 i 4, pod j) pod l) odredba pod 3, pod n) odredba
pod 4, pod ) odredba pod 4 alineja druga, pod o), pod p) i pod r) ove naredbe;
3) od petnaest godina za elektromedicinske ureaje, odnosno opremu
iz take 1. pod z) odredba pod 1, pod n) odredba pod 3, pod ) odredbe pod 1 do 3
i odredba pod 4 alineja prva ove naredbe.
5. Davalac garancije, odnosno ovlaeni servis duan je da izvri
uslugu odravaa ili popravke elektromedicinskog ureaja, odnosno
opreme iz take 1. ove naredbe najdocnije u roku od deset dana od dana
prijema zahteva za izvree tih usluga.
odreivau elektromedicinskih ureaja koji se mogu stavati u promet
samo ako su snabdeveni garantnim listom, tehnikim uputstvom i spiskom
ovlaenih servisa i o najmaem trajau garantnog roka za te ureaje Slubeni list SFRJ, broj 42/79.
7. Ova naredba stupa na snagu 1. jula 1981. godine.
37*
579
d:\baci\08
NAREDBA
O ODREIVAU GRAFIKE OPREME KOJA SE MOE STAVATI
U PROMET SAMO AKO JE SNABDEVENA GARANTNIM LISTOM I
TEHNIKIM UPUTSTVOM I O NAJMAEM TRAJAU GARANTNOG ROKA I ROKA OBEZBEENOG SERVISIRAA ZA TU
OPREMU*
1. Grafika oprema (maine, aparati i ureaji za grafiku
delatnost), koju, u smislu lana 43. stav 2. i lana 51. Zakona o standardizaciji, organizacije udruenog rada mogu stavati u promet na jugoslovenskom tritu samo ako je snabdevena garantnim listom i tehnikim
uputstvom i za koju moraju biti utvreni garantni rok i rok obezbeenog
servisiraa je:
1) grafika oprema za proizvodu teksta nameenog za grafiku
reprodukciju;
2) grafika oprema za snimae i obradu fotomaterijala nameenog za
grafiku reprodukciju;
3) grafika oprema za izradu tamparskih formi (ploa, cilindara,
kliea i matrica) za sve tehnike tampaa;
4) grafika oprema koja se upotrebava u procesu tampaa;
5) grafika oprema za doradu tampanih proizvoda.
2. Vreme trajaa garantnog roka za grafiku opremu iz take 1. ove
naredbe ne moe biti krae od jedne godine.
3. Garantni rok za grafiku opremu iz take 1. ove naredbe poie da
tee danom putaa opreme u rad.
4. Za grafiku opremu iz take 1. ove naredbe moraju biti obezbeeni
rezervni delovi i servis za ihovo odravae i popravke u Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji za vreme trajaa garantnog roka,
odnosno roka obezbeenog servisiraa.
Vreme trajaa roka obezbeenog servisiraa za grafiku opremu iz
take 1. ove naredbe ne moe biti krae od deset godina.
*
580
d:\baci\08

uslugu odravaa ili popravke grafike opreme iz take 1. ove naredbe
najdocnije u roku od 20 dana od dana prijema zahteva za izvree te usluge.
6. Odredbe ove naredbe primeivae se na grafiku opremu iz take 1.
ove naredbe, koja se proizvede, odnosno uveze poev od dana stupaa na snagu
ove naredbe.
581
d:\baci\08
NAREDBA
O ODREIVAU ELEKTRINIH APARATA ZA DOMAINSTVO
KOJI SE MOGU STAVATI U PROMET SAMO AKO SU SNABDEVENI GARANTNIM LISTOM I TEHNIKIM UPUTSTVOM, I O
NAJMAEM TRAJAU GARANTNOG ROKA I ROKA OBEZBEENOG
SERVISIRAA ZA TE APARATE*
1. Elektrini aparati za domainstvo koje, u smislu lana 43. stav 2. i
lana 51. Zakona o standardizaciji, organizacije udruenog rada mogu
stavati u promet na jugoslovenskom tritu samo ako su snabdeveni
garantnim listom i tehnikim uputstvom i za koje moraju biti utvreni
a) elektrini aparati za grejae, klimatizaciju i ventilaciju prostorija, i to:
1) termoakumulacione pei,
2) grejalice i radijatori,
3) sobni klimatizeri,
4) termopumpe,
5) centralni klimatizeri,
6) termoakumulacioni blokovi,
7) elektrini kotlovi,
8) ovlaivai vazduha,
9) ventilatori,
10) elektrina ebad i jastuci,
11) kuhiske nape (usisivai mirisa);
b) elektrini aparati za pripremae i uvae hrane, i to:
1) tedaci, ukuujui i kombinovane tedake,
2) stoni tedaci,
3) reoi,
4) penice,
5) rotii,
6) raevi,
7) pekai hleba (tosteri),
*
582
d:\baci\08
8) mikrotalasne penice,
9) friteze (za pree u dubokom uu),
10) fondi,
11) tigai,
12) ploe za podgrejavae,
13) ajnici,
14) kotlovi za hranu,
15) aparati za spravae kafe,
16) mikseri,
17) mealice,
18) mlinovi za kafu,
19) sokovnici,
20) mealice za sladoled,
21) noevi,
22) mlinovi za meso,
23) mlinovi za voe i povre,
24) otvarai konzervi,
25) otrai noeva i makaza,
26) maine za seee,
27) aparati za varee plastine folije,
28) hladaci (friideri),
29) zamrzivai hrane,
30) hladaci za mleko zapremine do 200 l,
31) maine za pravee sladoleda;
v) elektrini aparati za prae, iee i odravae, i to:
1) maine za prae ruba,
2) maine za suee ruba,
3) centrifuge,
4) suare za rube,
5) pegle,
6) vaci za peglae,
7) ploe za peglae,
8) maine za prae posua,
9) usisivai,
10) maine za prae tepiha i podova,
11) maine za prae prozora i zidova,
12) maine za odravae i glaee podova,
13) aparati za mlevee i uklaae otpadaka,
14) aparati za presovae otpadaka;
g) elektrini aparati za pripremae tople vode, i to:
1) neprenosivi zagrejai vode (bojleri),
2) protoni zagrejai vode,
3) uroivi zagrejai vode,
4) elektrodni zagrejai vode;
d) elektrini aparati za negu tela, i to:
1) fenovi za kosu,
2) haube za suee kose,
3) fenovi za ruke,
4) uvijai za kosu,
5) ondulatori,
583
d:\baci\08
6) eevi,
7) aparati za masau,
8) aparati za iae,
9) aparati za brijae,
10) aparati za negu koe zraeem ultraubiastim i infracrvenim
zracima,
11) elektrine etkice za zube,
12) aparati za tuirae zuba,
13) saune za lice,
14) saune,
15) vibratori;
) elektrini aparati za univerzalnu upotrebu, hobi i odravae
bata, vrtova i bazena, i to:
1) rune builice i ostali runi alati sa elektromotorom,
2) stone builice i ostali stoni alati sa elektromotorom,
3) elektromotorna lemila,
4) indikaciona lemila,
5) prskalice za boju,
6) batenski alat sa elektromotorom (runi i na tokiima),
7) puai akumulatora,
8) pumpe za bazene,
9) pumpe za akvarijume,
10) filteri za bazene,
11) pumpe za vodu,
12) pumpe za gorivo,
13) pumpe za centralno grejae,
14) elektrini satovi,
15) lonci za tutkalo,
16) ispravai (pretvarai naizmenine struje u stabilisani jednosmerni niski napon);
e) elektrine maine za ivee i pletee, i to:
1) maina za ivee,
2) maine za pletee.
2. Vreme trajaa garantnog roka za elektrine aparate za domainstvo
iz take 1. ove naredbe ne moe biti krae od jedne godine.
Izuzetno od odredbe stava 1. ove take, za maine za ivee i maine
za pletee iz take 1. pod e) odredbe pod 1 i 2 ove neredbe, garantni rok ne
moe da bude krai od dve godine.
3. Garantni rok za elektrine aparate za domainstvo iz take 1. ove
naredbe poie da tee danom prodaje na malo elektrinog aparata za domainstvo.
4. Za elektrine aprate za domainstvo iz take 1. ove naredbe moraju
biti obezbeeni rezervni delovi i servis za ihovo odraae i popravke u
Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji za sve vreme trajaa
garantnog roka, odnosno roka obezbeenog servisiraa.
Vreme trajaa roka obezbeenog servisiraa za elektrine aparate za
domainstvo iz take 1. ove naredbe ne moe biti krae od sedam godina.
Izuzetno od odredbe stava 2. ove take, za elektrine aparate za domainstvo iz take 1. pod b) odredbe pod 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26 i 27,
584
d:\baci\08
pod d) i pod ) odredba pod 14 ove naredbe, vreme trajaa roka obezbeenog
servisiraa ne moe biti krae od etiri godine.
uslugu odravaa ili popravke elektrinog aparata za domainstvo iz
take 1. ove naredbe najdocnije u roku od 45 dana od dana prijema zahteva za
izvree tih usluga.
6. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaju da vae odredbe pod 2, 3,
4, 6 i 16 take 1. Naredbe o odreivau proizvoda koji se mogu stavati u
promet samo ako su snabdeveni garantnim listom, tehnikim uputstvom i
spiskom ovlaenih servisa i o najmaem trajau garantnog roka za te proizvode Slubeni list SFRJ, broj 5/78.
7. Odredbe ove naredbe primeivae se na elektrine aparate za domainstvo iz take 1. ove naredbe koji se proizvedu, odnosno uvezu poev od
danas, stupaa na snagu ove naredbe.
585
d:\baci\08
NAREDBA
O ODREIVAU UREAJA IZ OBLASTI RADIO-KOMUNIKACIJA, AUDIO I VIDEO-TEHNIKE I UREAJA KOJI SE NA
IH PRIKUUJU KOJI SE MOGU STAVATI U PROMET SAMO
AKO SU SNABDEVENI GARANTNIM LISTOM I O NAJMAEM
TRAJAU GARANTNOG ROKA I ROKA OBEZBEENOG SERVISIRAA ZA TE UREAJE*
1. Ureaji iz oblasti radio-komunikacija, audio i video-tehnike i ureaji koji se na ih prikuuju koji su, u smislu lana 63. stav 1. i lana 64.
stav 2. Zakona o standardizaciji, mogu stavatu u promet na jugoslovenskom
triitu samo ako su snabdeveni garantnim listom i ako su za ih utvreni
garantni rok i rok obezbeenog servisiraa za te usluge jesu:
1) radio-difuzni prijemnici (TV prijemnici, radiofonski prijemnici, tjuneri, viefunkcionalni prijemnici i satelitska prijemna
oprema);
2) audio i video-ureaji (gramofoni, magnetofoni, video-rikorderi,
video-disk reproduktori, video-kamere, kamkoderi, video-monitori, videoterminali, displeji, elektroakustiki i elektronski muziki aparati,
pojaivai, miksete i aktivne zvune kutije);
3) kuni raunari i programatori i TV igre;
4) pojaivai i pretvarai signala, dainski upravai;
5) radio-predajnici, radio-prijemnici, antene;
6) sastavni delovi za kablovske distribucione i zajednike antenske
sisteme;
7) ureaji za napajae nameeni ureajima iz odredaba pod 1 do 6 ove
take;
8) kombinacije ureaja iz odredaba pod 1 do 7 ove take;
9) ureaji koji se prikuuju na ureaje iz odredaba pod 1 do 8 ove
take.
2. Garantni rok za ureaje iz take 1. ove naredbe ne moe biti krai
od jedne godine.
*
586
d:\baci\08
3. Garantni rok za ureaje iz take 1. ove naredbe poie da tee danom

prodaje ureaja na malo.
4. Rok obezbeenog servisiraa za ureaje iz take 1. ove naredbe ne
moe biti krai od sedam godina.
5. Davalac garancije duan je da otkloni kvarove i nedostatke ureaja
iz take 1. ove naredbe ili da neispravan ureaj zameni istim takvim novim
i ispravnim ureajem u roku od 45 dana od dana kad je od korisnika garancije
primen zahtev za izvree tih usluga.
6. Ova naredba primeivae se na ureaje iz take 1. ove naredbe koji
se proizvedu, odnosno uvezu od dana stupaa na snagu ove naredbe.
odreivau aparata iz oblasti radio-komunikacija, elektroakustike,
registrovaa i reprodukovaa slike i zvuka, nameenih za upotrebu u
domainstvu koji se mogu stavati u promet samo ako su snabdeveni
garantnim listom i tehnikim uputstvom, i o najmaem trajau
garantnog roka i roka obezbeenog servisiraa za te aparate Slubeni
list SFRJ, broj 9/81.
587
d:\baci\08
NAREDBA
O ODREIVAU KANCELARIJSKIH MAINA ZA
UMNOAVAE TEKSTA KAO I REGISTAR KASA ZA UPOTREBU U
TRGOVINI, UGOSTITESTVU I HOTELIJERSTVU KOJE SE MOGU
STAVATI U PROMET SAMO AKO SU SNABDEVENE GARANTNIM
LISTOM I TEHNIKIM UPUTSTVOM I O NAJMAEM TRAJAU
GARANTNOG ROKA I ROKA OBEZBEENOG SERVISIRAA ZA TE
PROIZVODE*
1. Kancelarijske maine za pisae, maine za raunae i maine za
umnoavae teksta i registar kase za upotrebu u trgovini, ugostitestvu i
hotelijerstvu (u daem tekstu: proizvodi) koje u smislu lana 43. stav 2. i
lana 51. Zakona o standardizaciji, organizacije udruenog rada mogu
stavati u promet na jugoslovenskom tritu samo ako su snabdevene
garantnim listom i tehnikim uputsvom i za koje moraju biti utvreni
a) kancelarijske maine za pisae, i to:
1) mehanike:
prenosne, sa vakom duine 24 cm,
stone, sa vakom duine 33 cm, 46 cm i 62 cm;
2) elektrine:
prenosne, sa vakom duine 24 cm,
stone, sa vakom duine 33 cm, 46 cm, 62 cm i 88 cm;
3) elektronske:
bez memorije, sa vakom duine 24 cm, 33 cm, 41, 5 cm i 43, 5 cm;
b) kancelarijske raunske elektronske maine, i to:
1) stone sa ekranom;
2) stone sa ekranom i kontrolnom papirnom trakom;
3) epni kalkulatori:
komercijalni:
1) napajani suvim baterijama,
2) napajani solarnom elijom,
*
588
d:\baci\08
3) napajani akumulatorima povezanim u bateriju nezavisno ili u

sprezi sa puaem akumulatora;
matematiki:
1) napajani suvim baterijama,
2) napajani solarnom elijom,
3) napajani akumulatorima povezanim u bateriji nezavisno ili u
sprezi sa puaem akumulatora;
v) kancelarijske maine za umnoavae teksta, i to:
1) elektromehanike:
za umnoavae teksta pomou matrice;
za umnoavae teksta na cinkoksidnom papiru;
2) elektronske:
za umnoavae teksta na obinom papiru
za preslikavae teksta (fotokopirae);
g) registar kase, i to:
1) elektromehanike:
trgovake, sa tastaturom za jedinane stavke od 4 do 6 poa i mogunou zbira od 6 do 8 cifara;
ugostiteske, sa tastaturom za jedinane stavke od 4 do 6 poa, sa
mogunou zbira od 6 do 8 cifara, sa mogunou praea prometa po
odreenom broju radnika (2 do 10) i sa podelom prometa po izdatim konzumacijama do 18 konzumacija;
hotelske recepcione, sa mogunou razvrstavaa trokova svakog
gosta, od 10 do 30 vrsta trokova
2) elektronske:
trgovake, sa tastaturom za jedinane stavke od 4 do 6 poa i mogunou zbira do 12 cifara;
ugostiteske, sa tastaturom za jedinane stavke od 4 do 6 poa, sa
mogunou zbira od 6 do 8 cifara, sa mogunou praea prometa po
odreenom broju radnika (do 100) i sa podelom prometa po konzumacijama (do
100);
hotelske recepcione, sa mogunou razvrstavaa trokova svakog
gosta, od 10 do 30 vrsta trokova.
2. Vreme trajaa garantnog roka za proizvode iz take 1. ove naredbe ne
moe biti krae od jedne godine.
Izuzetno od odredbe stava 1. ove take, za epne kalkulatore iz take 1.
pod b) odredba pod 3 ove naredbe garantni rok ne moe biti krai od est
meseci.
3. Garantni rok za proizvode iz take 1. ove naredbe poie da tee
danom prodaje proizvoda na malo.
4. Za proizvode iz take 1. ove naredbe moraju biti obezbeeni rezervni delovi i servis za ihovo odravae i popravke u Socijalistikoj
Federativnoj Republici Jugoslaviji za vreme trajaa garantnog roka, odnosno roka obezbeenog servisiraa.
Vreme trajaa roka obezbeenog servisiraa za proizvode iz take 1.
ove naredbe ne moe biti krae od pet godina.
Izuzetno od odredbe stava 2. ove take, za proizvode iz take 1. pod b)
odredba pod 3 ove naredbe, vreme trajaa roka obezbeenog servisiraa ne
moe biti kraa od tri godine.
589
d:\baci\08

usluge odravaa ili popravke proizvoda iz take 1. ove naredbe u roku od
45 dana od dana prijema zahteva za izvree tih usluga.
6. Odredbe ove naredbe primeivae se na proizvode iz take 1. ove
naredbe koji se proizvedu, odnosno uvezu poev od dana stupaa na snagu ove
neredbe.
7. Danom stupaa na snagu ove naredbe prestaje da vai taka 1. odredba
pod 7 Naredbe o odreivau proizvoda koji se mogu stavati u promet samo
ako su snabdeveni garantnim listom, tehnikim uputstvom i spiskom ovlaenih servisa i o najmaem trajau garantnog roka za te proizvode (Slubeni list SFRJ, broj 5/78).
8. Ova naredba stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
590
d:\baci\08
PRAVILNIK
O BLIEM SADRAJU TEHNIKOG UPUTSTVA KOJIM MORAJU
BITI SNABDEVENI ELEKTROMEDICINSKI UREAJI I
OPREMA*
lan 1.
Tehniko uputstvo kojim moraju biti snabdeveni elektromedicinski
ureaji i oprema (u daem tekstu: ureaji) mora da sadri:
1) funkcionalni opis i nain upotrebe ureaja;
2) opta elektrina i mehanika svojstva ureaja;
3) spisak bitnih karakteristika prostorije i okoline u kojima se ureaji mogu montirati, kao i posebnih uslova za montirae i putae u rad
ureaja, ako oni postoje;
4) opis eventualnih smeti koje ureaj moe proizvoditi u toku rada;
5) podatke o nainu odravaa ureaja;
6) opis opasnosti koje mogu nastati pri rukovau i upotrebi ureaja i
nain ihovog otklaaa;
7) spisak ureaja i dodatne opreme kojom se proiruju funkcionalne
mogunosti ureaja.
lan 2.
U tehnikom uputstvu moraju biti navedeni i objaeni sledei
podaci:
1) tip ureaja;
2) klasa ureaja u pogledu zatite od elektrinog udara;
3) nain napajaa ureaja (gradska mrea, ugraeni izvor energije,
sponi izvori energije razliiti od gradske mree i sl.);
4) vrsta i tip prikuka napajaa i nain uzemea ureaja;
5) mesto za prikuak dodatnog provodnika zatitnog uzemea, ako
ga ureaj ima;
6) frekvencija napajaa ureaja;
7) nazivna snaga ureaja;
8) tip i vrsta osiguraa dostupnih spoa;
*
591
d:\baci\08
9) izlazi prikunica eventualnih dodatnih napajaa ureaja;

10) trajae rada ureaja (neprekidni rad, rad sa prekidima i sl.)
11) karakteristike ulaznih i izlaznih prikuaka ureaja (napon,
struja, snaga frekvencija, talasni oblik i sl);
12) upozoree o opasnosti za pacijenta i rukovaoca ureaja;
13) nain osiguraa ureaja od gasova;
14) oznaka za prikuak visokog napona;
15) zahtev za dodatno hlaee ureaja;
16) upozoree o mehanikim opasnostima;
17) zatitna oprema koja se koristi za pakovae ureaja.
lan 3.
Tehniko uputstvo mora da sadri sledee podatke od znaaja za
montau i ispravan rad ureaja:
1) podatke o pripremi ureaja za putae u pogon;
2) opis principa rada ureaja;
3) uputstvo za kalibraciju ureaja;
4) objaee funkcija komandi, prikaza i karakteristika signala
ureaja;
5) redosled operacija pri rukovau ureajem;
6) opis koriea simbola na ureaju ili u blizini kontrolnih
delova ureaja;
7) elektrinu emu ureaja;
8) spisak delova ureaja;
9) nain povezivaa i odvajaa delova ureaja;
10) spisak pribora koji se koristi prilikom upotrebe ureaja;
11) spisak potronog materijala i delova koji se koriste pri upotrebi
ureaja i nain zamene tih materijala, odnosno delova;
12) podatak o kvaru bilo kog dela ureaja koji moe predstavati opasnost za pacijenta i rukovaoca ureaja, ako se takav kvar moe otkriti
odsustvom normalnih prikazivaa, oitavaem signala ili ihovom kombinacijom, s tim to mora biti navedeno da li se zahteva prekid rada i
popravka ili prekid rada i ponovna kalibracija;
13) podatke o popravkama ureaja;
14) podatak o obaveznom oznaavau ureaja koji moraju biti na bilo
koji nain zatieni od dejstva zapaivih, odnosno eksplozivnih smea;
15) sve ostale podatke o karakteristikama ureaja.
lan 4.
Ako ureaji bez tetnog dejstva na pacijenta, rukovaoca ureaja i same
ureaje ne mogu izdrati primenu napona napajaa veeg od 10% najveeg
doputenog mrenog napona napajaa, tehniko uputstvo mora da sadri
podatak o najveoj vrednosti napona mrenog napajaa koju mogu podneti
ureaji bez tetnog dejstva na pacijenta, rukovaoca ureaja i na sam ureaj.
592
d:\baci\08
lan 5.
U tehnikom uputstvu mora biti utvreno da li i kad se moraju preduzeti posebne mere ili uzeti u obzir posebni uslovi prilikom montae,
putaa u rad i upotrebe ureaja.
lan 6.
U tehnikom uputstvu moraju biti navedene granice temperature
okoline, ako je dozvoena temperatura okoline od + 1 0 S do + 40 S.
U tehnikom uputstvu moraju biti navedena sva ostala ograniea s
ozbirom na uslove okoline (vlanost, nadmorska visina, vibracije i sl.),
ako takva ograniea postoje.
lan 7.
Tehniko uputstvo mora da sadri podatke o preventivnom odravau
i kontroli ureaja koje mora provoditi korisnik, a koji se odnose na:
1) postupke kojima korisnik mora kontrolisati ispravnost rada ureaja;
2) delove ureaja koji se moraju kontrolisati i odravati;
3) nain odravaa ureaja;
4) obavezne redovne kontrole ureaja koje vri proizvoa, uvoznik,
odnosno zastupnik strane firme;
5) sve ostale zahteve u pogledu odravaa ureaja;
6) sredstva za iee i podmazivae ureaja.
lan 8.
Tehniko uputstvo mora da sadri podatke o ieu, dezinfekciji,
sterilizaciji ili drugim postupcima koji se smeju primeniti na delove ureaja koji dolaze u dodir sa pacijentom za vreme upotrebe ureaja.
U tehnikom uputstvu moraju se navesti podaci o sredstvima za sterilizaciju, temperaturi, pritisku, vlanosti i eventualnim vremenskim
ogranieima trajaa sterilizacije za pojedine delove ureaja.
lan 9.
Tehniko uputstvo mora da sadri podatke o periodinoj proveri ili
zameni dodatnog izvora napajaa ureaja.
lan 10.
Tehniko uputstvo mora da sadri upozoree da se primarne baterije,
ako ih ima u ureaju, moraju izvaditi ako se ureaj ne koristi due od
vremena koje je odredio proizvoa.
lan 11.
Za ureaje koji imaju akumulatore, tehniko uputstvo mora da sadri
podatke o nainu upotrebe i odravau akumulatora.
38
593
d:\baci\08
lan 12.
Za ureaje nameene za upotrebu u blizini zatvorenog gasnog sistema,
tehniko uputstvo mora da sadri podatke o nainu zatite ureaja od dejstva zapaivih i eksplozivnih smea i podatke o drugim merama koje se
moraju preduzeti radi takve zatite.
lan 13.
Za ureaje zatiene od dejstva anestetika, tehniko uputstvo mora da
sadri upozoree o rokovima, nainu i postupcima redovnog odravaa i
pregleda ureaja, posebno u pogledu eventualnih oteea zatvorenog gasnog sistema koja mogu prouzrokovati isputae gasa.
lan 14.
594
d:\baci\08
PRAVILNIK
O BLIEM SADRAJU TEHNIKOG UPUTSTVA KOJIM MORAJU
BITI SNABDEVENI UREAJI IZ OBLASTI RADIO-KOMUNIKACIJA, AUDIO I VIDEO-TEHNIKE I UREAJI KOJI SE NA IH
PRIKUUJU*
lan 1.
Tehniko uputstvo kojim moraju biti snabdeveni ureaji iz obalsti
radio-komunikacija, auto i video-tehnike i ureaji koji se na ih
prikuuju, u smislu lana 62. Zakona o standardizaciji, mora da sadri:
1) upozoree na opasnosti koje mogu nastati pri upotrebi ureaja i
nain ihovog otklaaa;
2) mere predostronosti koje se odnose na bezbednost, prikuivae,
montirae i rad ureaja;
3) nain pripreme ureaja za rad i nain i ema povezivaa sa drugim
ureajima i dodatnim delovima;
4) raspored i objaee funkcija pristupanih regulatora i pokazivaa i postupak putaa u rad ureaja;
5) opis eventualnih smeti koje mogu ometati ureaj u radu i nain
otklaaa tih smeti;
6) specifikaciju karakteristika
prikuaka, signala i napajaa;
ureaja
ulazno-izlaznih
7) funkcionalni opis rada ureaja sa blok-emom;

8) nain odravaa ureaja i nain otklaaa pojedinih kvarova;
9) spisak sastavnih delova ureaja za zamenu, sa brojem za narubinu;
10) elektrinu emu ureaja sa oznakom komponenata koje imaju
bezbednosnu funkciju;
11) prikaz poloaja sastavnih delova.
*
38*
Ovaj pravilnik objaven je u Slubenom listu SFRJ, broj 28/89.
595
d:\baci\08
lan 2.
Danom stupaa na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o
bliem sadraju tehnikog uputstva kojim moraju biti snabdeveni ureaji
iz oblasti radio-komunikacija, audio i video-tehnike nameeni za upotrebu u domainstvu Slubeni list SFRJ, broj 18/88.
lan 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavivaa u Slubenom listu SFRJ.
596
d:\baci\08
SADRAJ
Strana
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA VISOKOFREKVENTNE
HIRURKE NOEVE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3
II. Izrada, eksploatacija i odravae hirurkih noeva - - - - - - - - - - - 4
III. Trajne odvodne struje - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 8
IV. Izolacija i zatitne impedanse - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 8
V. Zatita od dejstva anestetika - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 9
VI. Oznaavae i identifikacija hirurkih noeva - - - - - - - - - - - - - - - 9
VII. Blii sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 10
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROMEDICINSKE UREAJE I OPREMU ZA KRATKOTALASNU TERAPIJU - 11
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 11
II. Izrada, eksploatacija i odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 12
III. Izolacija i zatitne impedanse - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 13
IV. Oznaavae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 13
V. Blii sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 14
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA JONIZACIONE
KOMORE KOJE SE UPOTREBAVAJU U RADIOTERAPIJSKOJ
DOZIMETRIJI - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 15
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 15
III. Oznaavae i identifikacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 22
IV. Blii sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 22
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROMEDICINSKE UREAJE ZA ULTRAZVUNU DIJAGNOSTIKU - - - - - - - - - - - - - 25
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 25
III. Oznaavae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 28
IV. Blii sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 28
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROENCEFALOGRAFE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 30
I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 30
III. Oznaavae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 39
IV. Tehnike mere zatite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 41
597
d:\baci\08
Strana
V. Postupak i nain obezbeea potrebnih svojstava, karakteristika i
kvaliteta elektroencefalografa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI. Sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA DOZIMETRE KOJI
SE UPOTREBAVAJU U RADIOTERAPIJSKOJ DOZIMETRIJI - - I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Izrada, eksploatacija i odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Oznaavae i obeleavae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Blii sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA RESPIRATORE I
UREAJE ZA INHALACIONU ANESTEZIJU - - - - - - - - - - - - - - - - - - I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Izrada, eksploatacija i odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Oznaavae i obeleavae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Blii sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTRONSKE
AKCELERATORE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Izrada, eksploatacija i odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Oznaavae i obeleavae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Blii sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA MONITORE ZA
AUTOMATSKO INDIREKTNO MEREE KRVNOG PRITISKA - - - I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Izrada, upotreba i odravae monitora - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Oznaavae i obeleavae monitora - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Blii sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA ENDOSKOPE - - - - I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Izrada, upotreba i odravae endoskopa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Oznaavae i obeleavae endoskopa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Blii sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA UREAJE ZA
VENTILACIJU PLUA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - I . Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Izrada, upotreba i odravae ureaja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Oznaavae i obeleavae uraaja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Blii sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA I USLOVIMA ZA LIFTOVE - - I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Osobni liftovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Teretni liftovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Maloteretni liftovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA LIFTOVE NA ELEKTRINI POGON ZA VERTIKALNI PREVOZ LICA I TERETA - - - I. Uvodne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Vozno okno - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Mainska prostorija i prostorija za pomone uetae - - - - - - - - - IV. Vrata voznog okna - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V. Kabina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI. Protivteg - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
598
42
43
44
44
47
52
53
56
56
58
60
61
62
62
66
80
85
87
87
87
92
93
94
94
95
97
98
100
100
101
102
103
104
104
112
136
139
140
142
142
143
149
154
159
170
d:\baci\08
Strana
VII. Nosea sredstva i ureaji za izjednaavae optereea - - - - - - - - - - VIII. Hvataki ureaj - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IX. Graninik brzine - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - X. Voice - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XI . Odbojnik kabine i odbojnik protivtega - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XII. Sklopka za zaustavae kabine na krajim stanicama - - - - - - - - - - - - XIII. Kraja sklopka - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIV. Sigurnosni ureaj koji radi kad kabina ili protivteg u voi
nadole naie na prepreku - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XV. Rastojaa izmeu ulazne strane kabine i zida voznog okna - - - - - - - - - XVI. Pogonska maina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVII. Elektrine instalacije i ureaji - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVIII. Zatita od elektrinih greaka - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIX. Upravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XX. Natpisi, obavetea i oznake - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXI. Tehnika kontrola - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXII. Tehnika kontrola lifta pre putaa u pogon - - - - - - - - - - - - - - - - - XXIII. Povremena tehnika kontrola lifta - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXIV. Odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXV. Isprave koje prate liftove u prometu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXVI . Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA FASADNE
LIFTOVE NA ELEKTRINI POGON - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - I. Uvodne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Dimenzionisae fasadnog lifta i egovo pstavae - - - - - - - - - - - III. Nosea sredstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Sredstvo za prenoee tereta - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V. Voice - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI. Hvataki ureaj - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VII. Graninik brzine - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VIII. Odbojnici - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IX. Sklopke za zaustavae u krajim poloajima i kraja sklopka - - - X. Elektrina instalacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XI. Elektrini vodovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XII. Zatita od elektrinih greaka - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIII. Upravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIV. Natpisi i oznake - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XV. Tehnika kontrola - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVI. Odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVII. Isprave koje prate fasadne liftove u prometu - - - - - - - - - - - - - - - - - XVIII. Prelazna i zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA VISEE SKELE
NA ELEKTRINI POGON - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - I. Uvodne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Dimenzionisae i postavae visee skele - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Ureaji za dizae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Nosea sredstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V. Platforma - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI. Hvataki ureaj - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VII. Graninik brzine - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VIII. Odbojnici - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IX. Sklopke za zaustavae platforme na krajim poloajima - - - - - - - -
170
173
175
177
177
179
179
182
182
183
187
192
194
199
202
203
206
206
207
208
212
212
213
218
219
221
222
223
223
224
225
226
228
229
233
234
236
238
239
240
240
241
242
244
245
246
247
247
247
599
d:\baci\08
Strana
H. Elektrina instalacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XI. Elektrini vodovi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XII. Zatita od elektrinih greaka - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIII. Upravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIV. Natpisi i oznake - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - HV. Tehnika kontrola - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVI. Odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVII. Isprave koje prate visee skele u prometu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVIII. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA LIFTOVE NA
ELEKTRINI POGON ZA KOSI PREVOZ LICA I TERETA - - - - - I. Uvodne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Vozno okno - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Mainska prostorija i prostorija za pomone uetae - - - - - - - - - IV. Vrata voznog okna - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V. Kabina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI. Protivteg - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VII. Nosea sredstva i ureaji za izjednaavae optereea - - - - - - - - - - VIII. Hvataki ureaj - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IX. Graninik brzine - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - X. Voice - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XI. Odbojnik kabine i odbojnik protivtega - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XII. Sklopka za zaustavae kabine na krajim stanicama - - - - - - - - - - - - XIII. Kraja sklopka - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIV. Sigurnosni ureaj koji radi kad kabina ili protivteg u voi
nadole naiu na prepreku
XV. Rastojaa izmeu ulazne strane kabine i zida voznog okna - - - - - - - - - XVI. Pogonska maina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVII. Elektrine instalacije i ureaji - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVIII. Zatita od elektrinih greaka - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIX. Upravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XX. Natpisi, obavetea i oznake - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXI. Tehnika kontrola - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXII. Tehnika kontrola lifta pre putaa u pogon - - - - - - - - - - - - - - - - - XXIII. Povremena tehnika kontrola lifta - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXIV. Odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXV. Isprave koje prate liftove u prometu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXVI. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA LIFTOVE NA ELEKTRINI POGON ZA VERTIKALNI PREVOZ TERETA, SA
KABINOM U KOJU NIJE MOGU PRISTUP UDI - - - - - - - - - - - - - I. Uvodne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Vozno okno - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Mainska prostorija i prostorija za pomone uetae - - - - - - - - - IV. Vrata voznog okna - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V. Kabina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI. Protivteg - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VII. Nosea sredstva i ureaji za izjednaavae optereea - - - - - - - - - - VIII. Hvataki ureaj - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IX. Graninik brzine - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - X. Voice - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XI. Odbojnik kabine i odbojnik protivtega - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
600
248
249
250
251
253
254
256
257
258
259
259
260
266
269
275
284
284
286
288
290
290
292
292
293
294
294
298
303
306
309
312
312
315
316
317
318
320
320
321
325
328
331
332
333
335
336
338
339
d:\baci\08
Strana
XII. Sklopka za zaustavae kabine na krajim stanicama - - - - - - - - - - - - XIII. Kraja sklopka - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIV. Sigurnosni ureaj koji radi kad kabina ili protivteg u voi prema
dole naie na prepreku - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XV. Pogonska maina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVI. Elektrine instalacije i ureaji - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVII. Zatita od elektrinih greaka - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XVIII. Upravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIX. Natpisi i oznake - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XX. Tehnika kontrola - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXI. Tehnika kontrola lifta pre putaa u pogon - - - - - - - - - - - - - - - - - XXII. Povremena tehnika kontrola lifta - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXIII. Odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXIV. Isprave koje prate liftove u prometu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XXV. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA SKI-LIFTOVE- - - - I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Opti uslovi za izgradu ski-liftova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Nosea konstrukcija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Elektrini i signalno-sigurnosni ureaji - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V. Upotreba i odravae ski-liftova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA DIZALICE - - - - - - - I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA POKRETNE
STEPENICE (ESKALATORE) I POKRETNE STAZE ZA PREVOZ
LICA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Ispitivae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Odravae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Isprave koje prate pokretne stepenice i pokretne staze u prometu - V. Prelazne i zavrne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA STABILNE
INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I
PARA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Uslovi za projektovae i ugradu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III. Nain oznaavaa i obeleavaa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Tehnike mere zatite - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V. Nain rukovaa i odravaa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI. Nain obezbeea potrebnih svojstava i kvaliteta - - - - - - - - - - - - - - VII. Sadraj tehnikog uputstva - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VIII. Kontrolna kiga - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IX. Prelazna i zavrna odredba - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA STABILNE
INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - I. Opte odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II. Zahtevi za stabilne instalacije za dojavu poara - - - - - - - - - - - - - - - III. Plan uzbuivaa (alarmiraa) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV. Automatski javai poara - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V. Dojavna centrala - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
340
340
342
342
344
349
352
353
355
356
358
359
360
361
363
363
365
366
375
376
380
380
426
428
428
429
431
432
432
434
434
437
446
447
447
448
449
449
450
451
451
452
453
453
454
601
d:\baci\08
Strana
VI. Elementi za uzbuivae (alarmirae) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 455
VII. Tehnike mere nadzora - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 455
VIII. Dojavne zone - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 456
IX. Izbor javaa poara - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 457
X. Uticaj visine prostora - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 457
XI. Uticaj temperature, strujaa vazduha i vibracija - - - - - - - - - - - - - - - - 458
XII. Uticaj vlage, dima, praine i svetlosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 458
XIII. Broj i razmetaj javaa poara - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 459
XIV. Razmetaj javaa kod stropova s potporama - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 461
XV. Smetaj javaa u uskim prostorima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 462
XVI. Razmak javaa od zidova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 462
XVII. Razmak javaa od uskladitene robe ili ureaja - - - - - - - - - - - - - - - - 463
XVIII. Razmak javaa od stropa i krova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 463
XIX. Raspored javaa kod posebnih oblika stropa i krova - - - - - - - - - - - - - 463
XX. Uticaj ventilacije i klimatizacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 463
XXI. Raspored i smetaj runih javaa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 463
XXII. Spreavae lanih uzbuivaa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 464
XXIII. Napajae energijom - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 464
XXIV. Elektrina mrea - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 465
XXV. Akumulatorske baterije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 465
XXVI. Povezivae stabilne instalacije za dojavu s tehnolokom i elektrotehnikom opremom i ispitivae - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 466
XXVII. Kablovi i provodnici - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 466
XXVIII. Odravae stabilne instalacije za dojavu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 468
PRAVILNIK O OBAVEZNOM ATESTIRAU PROIZVODA KOJI
PROUZROKUJU RADIO-FREKVENCIJSKE SMETE I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUAVATI PREDUZEA I DRUGA PRAVNA
LICA OVLAENA ZA ATESTIRAE TIH PROIZVODA - - - - - - - 470
PRAVILNIK O OBAVEZNOM ATESTIRAU PRIJEMNIH ANTENA
ZA TELEVIZIJSKE I ZVUNE RADIO-FONSKE EMISIJE U
FREKVENCIJSKOM OPSEGU OD 30 MHz DO 1000 MHz I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUAVATI PREDUZEA I DRUGA PRAVNA LICA OVLAENA ZA ATESTIRAE TIH PROIZVODA - - - - 474
PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE KOJOM MORAJU BITI SNABDEVENI
SISTEMI, OPREMA I UREAJI ZA OTKRIVAE POARA I
ALARMIRAE- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 478
I. Osnovne odredbe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 478
II. Tehnika dokumentacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 478
III. Nain obrade dokumentacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 481
IV. Koriee i uvae tehnike dokumentacije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 481
NAREDBA O OBAVEZNOM ATESTIRAU ELEKTRINIH UREAJA ZA
EKSPLOZIVNE ATMOSFERE- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 482
NAREDBA O OBAVEZNOM ATESTIRAU ELEKTRONSKIH APARATA
ZA DOMAINSTVO I SLINU UPOTREBU - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 483
NAREDBA O OBAVEZNOM ATESTIRAU KABLOVSKOG DISTRIBUCIONOG I ZAJEDNIKOG ANTENSKOG SISTEMA - - - - - - - - - - - - - 489
NAREDBA O OBAVEZNOM ATESTIRAU GRLA ZA SIJALICE SA
NAVOJEM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 494
NAREDBA O OBAVEZNOM ATESTIRAU TRANSFORMATORA ZA RAZDVAJAE I SIGURNOSNIH TRANSFORMATORA ZA RAZDVAJAE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 500
602
d:\baci\08
Strana
NAREDBA O OBAVEZNOM ATESTIRAU SKLOPKI ZA NAPRAVE - - - NAREDBA O OBAVEZNOM ATESTIRAU PRENOSNIH ALATA SA
ELEKTROMOTORIMA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - NAREDBA O OBAVEZNOM ATESTIRAU ELEKTRINIH APARATA
ZA DOMAINSTVA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - NAREDBA O OBAVEZNOM ATESTIRAU ELEKTROENERGETSKIH
IZOLOVANIH PROVODNIKA I KABLOVA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O OBAVEZNOM ATESTIRAU LIFTOVA NA
ELEKTRINI POGON ZA VERTIKALNI PREVOZ LICA I TERETA
I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUAVATI ORGANIZACIJE
UDRUENOG RADA OVLAENE ZA ATESTIRAA TIH
PROIZVODA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O OBAVEZNOM ATESTIRAU LIFTOVA NA ELEKTRINI POGON ZA VERTIKALNI PREVOZ TERETA, SA KABINOM U
KOJU NIJE MOGU PRISTUP UDI I O USLOVIMA KOJE
MORAJU ISPUAVATI ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA
OVLAENE ZA ATESTIRAE TIH PROIZVODA- - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O OBAVEZNOM ATESTIRAU ODBOJNIKA KOJI SE
UPOTREBAVAJU NA LIFTOVIMA I O USLOVIMA KOJE
MORAJU ISPUAVATI ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA
OVLAENE ZA ATESTIRAE TIH PROIZVODA- - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O OBAVEZNOM ATESTIRAU ZABRAVE VRATA VOZNOG
OKNA ZA LIFTOVE I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUAVATI ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA OVLAENE ZA
ATESTIRAE TIH PROIZVODA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O OBAVEZNOM ATESTIRAU GRANINIKA BRZINE
ZA LIFTOVE I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUAVATI
ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA OVLAENE ZA
ATESTIRAE TIH PROIZVODA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O OBAVEZNOM ATESTIRAU HVATAKOG UREAJA ZA
LIFTOVE I O USLOVIMA KOJE MORAJU ISPUAVATI ORGANIZACIJE UDRUENOG RADA OVLAENE ZA ATESTIRAE
TIH PROIZVODA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - NAREDBA O ODREIVAU PROIZVODA KOJI SE MOGU STAVATI
U PROMET SAMO AKO SU SNABDEVENI GARANTNIM LISTOM,
TEHNIKIM UPUTSTVOM I SPISKOM OVLAENIH
SERVISA I O NAJMAEM TRAJAU GARANTNOG ROKA ZA
TE PROIZVODE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - NAREDBA O ODREIVAU ELEKTROMEDICINSKIH UREAJA,
ODNOSNO OPREME KOJI SE MOGU STAVATI U PROMET
SAMO AKO SU SNABDEVENI GARANTNIM LISTOM I TEHNIKIM UPUTSTVOM, I O NAJMAEM TRAJAU GARANTNOG
ROKA I ROKA OBEZBEENOG SERVISIRAA ZA TE UREAJE,
ODNOSNO OPREMU - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - NAREDBA O ODREIVAU GRAFIKE OPREME KOJA SE MOE
STAVATI U PROMET SAMO AKO JE SNABDEVENA GARANTNIM
LISTOM I TEHNIKIM UPUTSTVOM I O NAJMAEM TRAJAU
GARANTNOG ROKA I ROKA OBEZBEENOG SERVISIRAA ZA
TU OPREMU - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
506
513
519
525
533
543
552
557
563
568
573
575
580
603
d:\baci\08
Strana
NAREDBA O ODREIVAU ELEKTRINIH APARATA ZA DOMAINSTVO KOJI SE MOGU STAVATI U PROMET SAMO AKO SU
SNABDEVENI GARANTNIM LISTOM I TEHNI KIM UPUTSTVOM, I O NAJMAEM TRAJAU GARANTNOG ROKA I ROKA
OBEZBEENOG SERVISIRAA ZA TE APARATE - - - - - - - - - - - - - - NAREDBA O ODREIVAU UREAJA IZ OBLASTI RADIO-KOMUNIKACIJA, AUDIO I VIDEO-TEHNIKE I UREAJA KOJI SE NA
IH PRIKUUJU KOJI SE MOGU STAVATI U PROMET SAMO
AKO SU SNABDEVENI GARANTNIM LISTOM I O NAJMAEM
TRAJAU GARANTNOG ROKA I ROKA OBEZBEENOG SERVISIRAA ZA TE UREAJE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - NAREDBA O ODREIVAU KANCELARIJSKIH MAINA ZA UMNOAVAE TEKSTA KAO I REGISTAR KASA ZA UPOTREBU U
TRGOVINI, UGOSTITESTVU I HOTELIJERSTVU KOJE SE MOGU
STAVATI U PROMET SAMO AKO SU SNABDEVENE GARANTNIM LISTOM I TEHNIKIM UPUTSTVOM I O NAJMAEM
TRAJAU GARANTNOG ROKA I ROKA OBEZBEENOG SERVISIRAA ZA TE PROIZVODE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O BLIEM SADRAJU TEHNIKOG UPUTSTVA KOJIM
MORAJU BITI SNABDEVENI ELEKTROMEDICINSKI
UREAJI I OPREMA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - PRAVILNIK O BLIEM SADRAJU TEHNIKOG UPUTSTVA KOJIM
MORAJU BITI SNABDEVENI UREAJI IZ OBLASTI RADIO-KOMUNIKACIJA, AUDIO I VIDEO-TEHNIKE I UREAJI KOJI
SE NA IH PRIKUUJU - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
604
582
586
588
591
595

Pravilnici o Teh Normativima

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravilnici o Teh Normativima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVILNIK

niu Slubeni list SRJ

Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 62/84.

4) Koagulacija je zatvarae malih krvnih sudova ili tkiva u

skale za podeavae oznaen sa MIN, izlazna snaga za taj poloaj ne sme

V. ZATITA OD DEJSTVA ANESTETIKA

VII. BLII SADRAJ TEHNIKOG UPUTSTVA

Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 65/84.

4) Nazivna izlazna snaga najvea prosena visokofrekvencijska

Ureaj se mora oznaiti kao elektromedicinski ureaj, odnosno

Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 36/86.

M referentna vrednost oitana na skali, izazvana vrednou Q;

29) sluajna merna nesigurnost je procena opsega vrednosti i

Konstrukcija zaptivene komore mora omoguavati odziv nezavisno od

2) podatke o debini, zapreminskoj masi i materijalu od kog je

a) o najmaoj vrednosti prema zahtevima za odvodne struje ili

Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 36/86.

6) proizvedeni akustiki impuls je talasni oblik ultrazvunog pritiska;

1) podatke o delovima sklopa sonde koji u normalnoj upotrebi ili pri

Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 36/86.

4) EEG elektroda je provodnik staven iznad glave ili umetnut u

24) program je kontaktni sklop koji omoguava da vie EEG kanala

Dozvoene vrednosti (mA)

zapisa nae unutar 15% efektivne irine zapisa od egove poetne

Za elektroencefalografe kod kojih se kalibracioni napon dobija iz

1) izlaz za signal mora biti asimetrian;

Encefalograf tipa B zatien

Encefalograf tipa BF zatien

Encefalograf tipa CF zatien od udara defibrilatora

V. POSTUPAK I NAIN OBEZBEEA POTREBNIH SVOJSTAVA,

VI. SADRAJ TEHNIKOG UPUTSTVA

Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 57/87.

1) dogovorena stvarna vrednost je vrednost bliska stvarnoj vrednosti,

napona polarizacije na jonizacionu komoru ili posle ukuea dozimetra

3) parazitno zraee od 0 do 70 ------------- ;

Za dozimetre sa vie mernih opsega efektivno podruje pokazanih

koja odgovara najmaoj efektivnoj ekspozicionoj dozi, a brzina gubitka

4) funkcija prikunica, komandi i indikatora;

kuita za naprave za proveru stabilnosti koje sadre radioaktivni

Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 72/87.

3) asistirana respiracija je nain rada ureaja pri kome se poveava

23) spirometar je ureaj za meree zapremine gasa;

III. OZNAAVAE I OBELEAVAE

Prekidai kojima se ureaj ili neka egova funkcija naizmenino

Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 72/87.

za X zrake dubina udaenijeg nivoa 50% apsorbovane doze na osi

8) unutraa otpornost mrenog napona napajaa do vrednosti

Pri dostizau odabranog broja monitorskih jedinica za dozu, u oba

3) mora imati ugraen sigurnosni sklop koji prekida zraee ako se

6) mehaniki dra se ne sme okrenuti za vie od 5 preko odabranih

2) najvie 10% od najvee apsorbovane doze na centralnoj osi snopa,

Granice apsorbovane doze na povrini fantoma pri ozraivau X zracima

1) 0,05% od najvee apsorbovane doze u snopu zraea u proseku ose

bovane doze, odnos srede vrednosti apsorbovane doze na 1 cm, na ma kojim

3) prema stepenu zatite od vlage kao elektromedicinski ureaj

1 osa rotacije mehanikog draa;

Obrtni mehaniki dra

Mehaniki dra privren za plafon

na nuli) i kretau (smer 11) stola prema mehanikom drau (rotacione

14) o materijalima na ija dielektrina, izolaciona ili mehanika

Ovaj pravilnik je objaven u Slubenom listu SFRJ, broj 41/89.

Crte 1 Meree odvodne struje kroz pacijenta za monitore klase I i II

Odvodna struja kroz pacijenta za: monitore tipa RF

Odvodna struja kroz kuite (tip BF i CF)