PRAVILNIK

O OCENJIVANJU UENIKA U SREDNJOJ KOLI

("Sl. glasnik RS", br. 33/99 i 108/2003)
lan 1
Ovim pravilnikom utvruje se: nain, postupak i kriterijumi ocenjivanja uspeha uenika u
srednjoj koli iz nastavnih predmeta i vladanja.

1. Ocenjivanje uspeha uenika iz nastavnog predmeta

lan 2
Ocenjivanje uspeha uenika iz nastavnog predmeta je stalan obrazovno-vaspitni
postupak koji ima vie funkcija. Ocena naroito treba:
- da bude objektivna i pouzdana mera napredovanja uenika u savladavanju nastavnog
plana i programa;
- da uenika obavetava redovno o postignuu;
- da podstie na aktivan odnos prema nastavi, drugim oblicima obrazovno-vaspitnog
rada i uenja;
- da uenika osposobljava za objektivnu procenu sopstvenih i postignua drugih
uenika;
- da je pokazatelj efikasnosti rada nastavnika i kole.

lan 3
Kriterijumi ocenjivanja uspeha uenika iz nastavnog predmeta su: vrsta, obim i nivo
usvojenih znanja, umenja i vetina u odnosu na propisane nastavnim planom i
programom za predmet, razred, obrazovni profil, odnosno vrstu kole.
Vrsta znanja, umenja i vetina, u smislu ovog pravilnika, odreuju se kao osnovna,
proirena i produbljena u odnosu na njihov znaaj za ostvarivanje cilja i zadataka
predmeta. Za dovoljnu ocenu neophodna su osnovna znanja. Za veu ocenu od
dovoljne neophodna su proirena, odnosno produbljena znanja, umenja i vetine
uenika.
Obim znanja, umenja i vetina utvruje se zavisno od koliine usvojenih sadraja
propisanih za odreeni predmet.

Nivo znanja, umenja i vetina utvruje se zavisno od kvaliteta usvojenog sadraja:

sloenosti usvojenih znanja, umenja i vetina; stepena shvatanja i razumevanja
usvojenih sadraja i osposobljenosti za njihovu primenu.

lan 4
Uspeh uenika u uenju izraava se ocenom: odlian (5), vrlo dobar (4), dobar (3),
dovoljan (2) i nedovoljan (1).

lan 5
Ocenu odlian (5) dobija uenik:
1) koji je u celini usvojio osnovna, proirena i produbljena znanja, umenja i vetine, a
prema programu predmeta;
2) ija su znanja, umenja i vetine na nivou razumevanja i samostalne primene u
srodnim i novim okolnostima, odnosno koji:
- uoava bitno,
- lako odvaja pojedinano, opte i posebno radi uoptavanja,
- logiki povezuje injenice i pojmove,
- samostalno zakljuuje na osnovu datih podataka,
- kritiki rasuuje,
- reava probleme na nivou stvaralakog miljenja,
- poseduje bogat renik i lako se sadrajno usmeno i pismeno izraava,
- lako i brzo primenjuje steena znanja,
- ispoljava kreativnu aktivnost na veini asova tog predmeta,
- pokazuje interesovanje i samoinicijativnost za proirenje steenih znanja i dodatno
samoobrazovanje;
3) koji je ovladao predvienim psihomotornim umenjima i vetinama u rukovanju
sredstvima i tehnikama rada na nivou samostalne i stvaralake primene u razliitim
okolnostima.

lan 6
Ocenu vrlo dobar (4) dobija uenik:

1) koji je u celini usvojio osnovna znanja, umenja i vetine i usvojio vie od polovine
proirenih, odnosno produbljenih znanja, umenja i vetina, a prema programu predmeta;
2) ija su znanja, umenja i vetine na nivou samostalne reprodukcije, razumevanja i
primene, odnosno koji:
- uoava bitno,
- lako razume, zakljuuje i reprodukuje injenice, date definicije i zakonitosti,
- kritiki analizuje postojee injenice i formulie pravila,
- lako se usmeno i pismeno izraava,
- ispoljava aktivnosti na veini asova u idejama, reenjima na nov nain,
- samostalno i uz pomo nastavnika praktino primenjuje znanja, umenja i vetine u
istim i slinim situacijama,
- ispoljava interesovanja i upornost u savlaivanju predvienih sadraja programa;
3) koji je ovladao predvienim psihomotornim umenjima i vetinama u rukovanju
sredstvima i tehnikama rada na nivou samostalne primene.

lan 7
Ocenu dobar (3) dobija uenik:
1) koji je u celini usvojio osnovna znanja, umenja i vetine i polovinu proirenih znanja,
umenja i vetina, a prema programu predmeta;
2) ija su znanja, umenja i vetine na nivou samostalne reprodukcije i razumevanja uz
pomo nastavnika, odnosno na nivou mogunosti uenika da:
- shvati znaenje nauenih sadraja, objanjenja i da ih povezuje,
- uoava bitno, a u situacijama analiza, apstrahovanja i zakljuivanja zahteva posebno
zalaganje nastavnika i dodatnu pomo,
- ima tekoa u brzom i tenom usmenom i pismenom izraavanju;
3) koji je ovladao predvienim psihomotornim umenjima i vetinama u rukovanju
sredstvima i tehnikama rada na nivou primene.

lan 8
Ocenu dovoljan (2) dobija uenik:

1) koji je usvojio osnovna znanja, umenja i vetine, a prema programu predmeta;

2) ija su znanja, umenja i vetine na nivou reprodukcije uz nastavnikovu pomo,
odnosno koji:
- ispoljava tekoe u analizi injenica, podataka, njihovom uoptavanju i zakljuivanju,
- ima sklonost ka pasivnom zapamivanju i mehanikom reprodukovanju,
- ima tekoa u usmenom i pismenom izraavanju,
- ispoljava nesnalaenje u novim situacijama;
3) koji je ovladao predvienim psihomotornim vetinama i umenjima u rukovanju
sredstvima i tehnikama rada uz pomo nastavnika.

lan 9
Ocenu nedovoljan (1) dobija uenik koji nije usvojio osnovna znanja, umenja i vetine iz
programa predmeta.

1a Ocenjivanje uspeha uenika iz predmeta Verska nastava i Graansko

vaspitanje
lan 9a
Uspeh uenika u uenju iz predmeta Verska nastava izraava se opisnom ocenom:
istie se, dobar i zadovoljava.
Kriterijumi za ocenjivanje uspeha uenika iz predmeta iz stava 1 ovog lana jesu:
redovnost u pohaanju nastave, zainteresovanost i aktivno ukljuivanje u proces
nastave.

lan 9b
Uspeh uenika u uenju iz predmeta Graansko vaspitanje ocenjuje se opisno:
a) procena ostvarenih postignua,
b) preporuke za dalje napredovanje,
v) zapaanja o nainu angaovanja uenika u toku nastave.
Na kraju prvog i drugog polugodita za uspeh uenika u uenju iz predmeta Graansko
vaspitanje izvodi se zakljuna ocena: veoma uspean i uspean.

Kriterijumi za ocenjivanje uspeha uenika iz predmeta Graansko vaspitanje jesu:

redovnost u pohaanju nastave, zainteresovanost, postignue, aktivno ukljuivanje u
proces nastave, saradnja sa drugim i potovanje i razumevanje drugih.

2. Ocenjivanje vladanja uenika

lan 10
Vladanje uenika izraava se ocenom: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), dovoljno
(2) i nezadovoljavajue (1).

lan 11
Ocena iz vladanja utvruje se na osnovu: redovnosti pohaanja nastave i izvravanja
ostalih kolskih obaveza; ponaanja uenika u skladu sa Zakonom o srednjoj koli i
propisima donetim na osnovu njega; ponaanja uenika u odnosu na druge uenike,
zaposlene u koli, kolsku imovinu, radnike i imovinu drugih organizacija u kojima se
ostvaruje nastavni plan i program.
Prilikom ocenjivanja vladanja uenika sagledava se linost i ponaanje uenika u celini.

lan 12
Ocenu primerno (5) dobija uenik koji redovno pohaa nastavu i ponaa se u skladu sa
propisanim obavezama i odgovornostima.
Ocena iz vladanja smanjuje se na predlog odeljenjskog stareine u sluaju kada uenik
ne ispunjava uslove iz lana 11 ovog pravilnika, a posebno kada mu je izreena
vaspitno-disciplinska mera, i to za:
- ukor odeljenjskog stareine, vladanje se ocenjuje sa vrlo dobro (4);
- ukor odeljenjskog vea, vladanje se ocenjuje sa dobro (3);
- ukor direktora, vladanje se ocenjuje sa dovoljno (2)
- ukor nastavnikog vea, sa i bez iskljuenja iz kole, vladanje se ocenjuje sa
nezadovoljavajue (1).
Ocena iz vladanja popravlja se na predlog odeljenjskog stareine ili na inicijativu
nastavnika kada se proceni da je dolo do pozitivnih promena u ponaanju uenika, a
najranije po isteku klasifikacionog perioda u kome je doneta.
Na ocenu iz vladanja ne utiu nedovoljne ocene iz predmeta.

3. Postupak ocenjivanja uenika

lan 13

U postupku ocenjivanja uspeha uenika nastavnik uvaava i linost uenika - njegove

opte i posebne sposobnosti, razvojne karakteristike i uslove u kojima ivi, odnosno
stie obrazovanje.

lan 14
Na poetku kolske godine uenici se obavetavaju o nainu, dinamici i elementima
ocenjivanja.
Ocenjivanje se vri na asu i na ispitima.
Ocena je javna i saoptava se uesniku sa obrazloenjem posle svakog ispitivanja i
unoenja u dnevnik rada.
Uenik na asu moe da dobije samo jednu ocenu.

lan 15
Ocena uspeha uenika je jednostavna i izvodi se iz podataka dobijenih: usmenim i
pismenim proveravanjem, posmatranjem uenikovog izvravanja praktinih zadataka,
psihomotornih vetina i na osnovu uraenog uenikog praktinog rada.
Usmeno proveravanje znanja obavlja se redovno u toku svakodnevnog rada sa
uesnicima i na ispitu.
Pismeno proveravanje znanja obavlja se iz predmeta za koje je to propisano nastavnim
planom i programom (pismeni zadaci), a u ostalim predmetima primenom kontrolnih i
domaih zadataka, testova znanja, odnosno zadataka objektivnog tipa.
Uenik u toku dana moe imati samo jednu pismenu proveru znanja na asu (pismeni
zadatak, pismenu vebu, test znanja, kontrolni zadatak).
Izvravanje praktinih zadataka proverava se i ocenjuje u okviru praktine nastave,
vebi, grafikih i drugih praktinih radova i na osnovu uraenog uenikog praktinog
rada.
Za predmete za koje nije propisana pismena provera znanja, osim primene tehnike iz
stava 3 ovog lana, obavezna je usmena provera.

lan 16
Primena razliitih tehnika prikupljanja podataka za ocenjivanje uenika planira se za
svaki predmet na poetku kolske godine i unosi se u knjigu evidencije obrazovnovaspitnog rada (dnevnik rada); pismeni zadaci, testovi znanja, pismene vebe, grafiki
radovi, domai pismeni i praktini radovi i slino.

lan 17

Uspeh redovnog uenika ocenjuje se u toku klasifikacionih perioda (u daljem tekstu:

tromeseje), polugodita i na ispitu.
Nastavnik ocenjuje uenika usmeno u toku obrazovno-vaspitnog rada najmanje jednom
u toku tromeseja, odnosno najmanje dva puta u toku polugodita.
Periodine ocene koje uenik dobije tokom kolske godine primenom razliitih tehnika
prikupljanja podataka za ocenjivanje su ravnopravne.
Za veu ocenu uenik moe da odgovara usmeno i vie od dva puta u toku polugodita.
Ueniku se ne moe umanjiti ocena iz nastavnog predmeta zbog neprimerenog
ponaanja u koli ili neispunjavanja obaveza prema fakultativnim i vannastavnim
oblicima rada.

lan 18
Zakljunu ocenu za predmet utvruje odeljensko vee na predlog predmetnog
nastavnika na polugoditu i na zavretku obrazovno-vaspitnog rada, a na osnovu ocene
dobijenih na nain iz l. 5 do 9 ovog pravilnika.
U okolnostima kad dva ili vie nastavnika predlau jedinstvenu ocenu:
- ne moe se predloiti pozitivna ocena ukoliko je ocena jednog dela programa predmeta
nedovoljna,
- predlog zakljune ocene iz vie pozitivnih ocena razliitih delova programa odreuje se
na osnovu aritmetike sredine.
Zakljuna ocena za uspeh iz predmeta ne moe se utvrditi na osnovu jedne ocene ili
samo na osnovu pismene provere znanja i ne moe biti vea od najvee periodine
ocene dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja.
Ako odeljensko vee ne prihvati predlog zakljune ocene predmetnog nastavnika ono
utvruje novu ocenu glasanjem.
Utvrena ocena se evidentira u napomeni, a u zapisniku sa odeljenskog vea ire
obrazlae. Zakljuna ocena utvrena na odeljenskom veu upisuje se u knjigu evidencije
obrazovno-vaspitnog rada u za to predvienu rubriku.
Kada uenik ima negativnu ocenu iz predmeta u toku cele nastavne godine, odeljenjsko
vee mu utvruje negativnu ocenu.

lan 19
Na ispitu lanovi komisije utvruju ocenu veinom glasova.

lan 20

Ocena se unosi u knjigu evidencije o obrazovno-vaspitnom radu, i to samo celim

brojevima utvrenim Zakonom o srednjoj koli i ovim pravilnikom.
Periodine ocene dobijene pismenom proverom znanja upisuju se u knjigu evidencije
obrazovno-vaspitnog rada (dnevnik rada) najkasnije 10 dana od izvrene provere.
Kada je utvrena pogreno upisana ocena, ponitava se precrtavanjem i overava
potpisom odeljenjskog stareine i peatom kole.

lan 21
Odeljenjski stareina je obavezan da:
- stalno prati ocenjivanje uenika;
- podstie nastavnike da uenike redovno ocenjuje;
- na propisan nain evidentiraju ocene, i
- o ocenjivanju obavetava uenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja.

lan 22
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije", a primenjivae se od kolske 1999/2000. godine.

Samostalni lan Pravilnika o dopuni

Pravilnika o ocenjivanju uenika u srednjoj koli
("Sl. glasnik RS", br. 108/2003)

lan 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".