PARISKA POVELJA ZA NOVU EVROPU

Samit KEBS, 19-21. novembra 199o.

Nova era demokratije, mira i jedinstva
Mi, sefovi drzava ili vlada drzava ucesnica Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi, sastali smo se u Parizu u doba
dubokih promena i istorijskih nada. Vreme sukoba i podela u Evropi je proslo. Mi izjavljujemo da ce nasi odnosi ubuduce biti
zasnovani na postovanju i saradnji. Evropa se oslobada nasledja proslosti. Hrabrost Ijudi i zena, snaga volje naroda i
moc ideja Zavrsnog akta iz Helsinkija otvorili su novu eru demokratije, mira i jedinstva u Evropi. Pred nama je danas zadatak
da ostvarimo nade i ocekivanja koje su nasi narodi gajili decenijama: da se neumomo zalazemo za demokratiju osnovanu na
pravima coveka i temeljnim slobodama, za postizanje blagostanja putem ekonomske slobode i socijalne pravde, i za jednaku
bezbednost svih nasih naroda. Ka tom visokom cilju vodice nas deset nacela Zavrsnog akta koja su nam osvetljavala put ka
boljim odnosima i za ovih poslednjih petnaest godina. Potpuno sprovodenje svih obaveza KEBS-a treba da bude osnova
inicijativa koje cemo danas preduzeti da bismo omogucili nasim narodima da zive u skladu sa svojim teznjama.
Ljudska prava, demokratija i pravna drzava - Nova era demokratije
Obavezujemo se da cemo izgradjivati, ucvrscivati i potvrdivati demokratiju kao
jedini sistem vladanja nasim narodima. U tom cilju obavezujemo se na sledece:
1. Ljudska prava i osnovne slobode svojstvene su svim Ijudskim bicima, neotudive i zajemcene zakonom. Glavna je
duznost vlada da ih stite i unapreduju. Njihovo postovanje i potpuno vrsenje cine temelj slobode, pravde i mira.
2. Demokratska vlast se temelji na volji naroda izrazenoj u redovnim vremenskim razmacima putem slobodnih i
postenih izbora. Demokratija se zasniva na postovanju Ijudske licnosti i pravne drzave. Ona je najbolji jamac slobode
izrazavanja, trpeljivosti prema svim drustvenim grupama i jednakih mogucnosti za sve.
3. Reprezentativni i pluralisticki karakter demokratije podrazumeva odgovomost prema biracima, obavezu javnih vlasti
da postuju zakon i nepristrasno vrsenje pravde. Niko nije iznad zakona.
Utvrdujemo da svaki pojedinac, bez diskriminacije, ima pravo na:
1. slobodu misljenja, savesti, vere ili ubedenja,
2. slobodu izrazavanja,
3. slobodu udruzivanja i miroljubivog sastajanja,
4. slobodu kretanja,
5. da niko ne moze biti podvrgnut bezrazloznom hapsenju ili pritvoru, mucenju, kao i svakom drugom okrutnom,
necovecnom, ili ponizavajucem postupanju,
6. da upozna i iskoristi svoja prava,
7. da ucestvuje u slobodnim i postenim izborima,
8. da bude pravedno i javno suden ako je optuzen za neki zlocin,
9. da poseduje dobra sam ili u drustvu, i da upravlja pojedinacnim preduzecima,
10. da uziva ekonomska, socijalna i kultuma prava koja mu pripadaju.
Mi potvrdujemo da ce biti zasticen etnicki, kultumi, jezicki i verski identitet nacionalnih manjina i da licnosti koje pripadaju
tim manjinama imaju pravo da izrazavaju, cuvaju i razvijaju taj identitet bez ikakve diskriminacije i u potpunoj jednakosti pred
zakonom. Brinucemo se da svako ima delotvomo pravo na zalbu protiv svakog krsenja tih prava, u nacionalnom ili
medunarodnom okviru. Potpuno postovanje tih nacela cini osnovu na kojoj cemo nastojati da izgradimo
novu Evropu. Nase drzave ce saradivati i medusobno se pomagati na trajnom ocuvanju tih
demokratskih postignuca.
Ekonomska sloboda i odgovomost
Ekonomska sloboda, socijalna pravda i odgovoran odnos prema okolini neophodni su za blagostanje. Pojedinac slobodne
volje, naviknut na demokratiju i zasticen pravnom drzavom, predstavlja neophodan uslov plodnog ekonomskog i drustvenog
razvitka. Mi cemo podrzavati onu ekonomsku delatnost koja postuje i podrzava Ijudsko dostojanstvo. Sloboda i politicki
pluralizam moraju uci u okvir borbe za nas zajednicki cilj, a to je razvijanje trzisne privrede da bi se postigao trajni ekonomski
napredak, blagostanje, socijalna pravda, porast zaposlenosti i racionalnog koriscenja ekonomskih bogatstava. Vazno je i u
interesu svih nas da zemlje koje se trude da predu na trzisnu privredu uspevaju u tome. Njihov uspeh ce nam omoguciti da
ucestvujemo u plodovima porasta blagostanja kojem svi tezimo. Saradivacemo na postizanju tog cilja. Cuvanje okoline je

duznost svih nasih nacija. Pomazuci i dalje sve nacionalne i regionalne napore u toj oblasti, mi moramo imati na umu i hitnu
potrebu za zajednickom akcijom na tome u sirim razmerama.
Prijateljski odnosi medu drzavama ucesnicama
Danas, kad se u Evropi otvara nova era, mi smo reseni da razvijamo I jacamo odnose prijateljstva i saradnje medu evropskim
drzavama i Sjedinjenim Americkim Drzavama i Kanadom, i da unapredujemo prijateljstvo medu nasim narodima. Da bismo
ocuvali i unapredili demokratiju, mir i jedinstvo u Evropi, mi se svecano obavezujemo da cemo u potpunosti postovati deset
nacela Zavrsnog akta iz Helsinkija. Izjavljujemo da tih deset nacela imaju trajnu vrednost i da smo reseni da ih sprovedemo u
delo. Sva nacela se primenjuju jednako i bez rezerve, svako od njih se objasnjava svim drugim. Ona cine osnovu nasih odnosa.
U skladu sa nasim obavezama prema Povelji Ujedinjenih nacija i Zavrsnom aktu iz Helsinkija, mi ponovo potvrdujemo
resenost da se uzdrzimo od pribegavanja pretnji ili upotrebi sile protiv teritorijalne celovitosti ili politicke nezavisnosti bilo
koje drzave, kao i od svakog drugog delovanja koje je nespojivo sa nacelima ili ciljevima tih dokumenata. Mi podsecamo da
nepostovanje obaveza prihvacenih na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija predstavlja povredu medunarodnog prava. Mi
ponovo potvrdujemo obavezu da resavamo svoje sporove miroljubivim sredstvima. Odlucujemo da uspostavimo mehanizme
za sprecavanje i razresavanje sporova medu drzavama ucesnicama. U trenutku kad se okoncava podela Evrope, mi cemo se
potruditi da damo nov kvalitet nasim odnosima na polju bezbednosti, uz puno postovanje svacije slobode izbora u vezi stim.
Bezbednost je nedeljiva i bezbednost svake drzave ucesnice neraskidivo je povezana sa bezbednoscu svih drugih. Stoga se
obavezujemo da cemo saradivati na jacanju poverenja i bezbednosti i na daljem ogranicavanju naoruzanja i razoruzavanju.
Pozdravljamo Zajednicku deklaraciju dvadeset i dye drzave o poboljsanju medusobnih odnosa. Nasi odnosi ce pocivati na
nasem zajednickom prihvatanju demokratskih vrednosti, ljudskh prava i osnovnih sloboda. Mi smo uvereni da je
napredovanje demokratije, kao i postovanje i stvamo vrsenje ljudskih prava, neophodno za jacanje mira i bezbednosti
izmedu nasih drzava, Mi ponovo potvrdujemo jednakost prava naroda i njihovo pravo na samoopredeljenje u skladu sa
Poveljom Ujedinjenih nacija i odgovarajucim normama medunarodnog prava u toj oblasti, ukljucujuci i one koje se ticu
nepovredivosti teritorija drzava. Mi smo reseni da pojacamo politicka konsultovanja i prosirimo saradnju na resavanju
ekonomskih, socijalnih, ekoloskih, kultumih i humanitamih problema. Ta zajednicka res enost i nasa sve veca medusobna
zavisnost pomoci ce nam da savladamo nepoverenje koje se gomilalo decenijama, da povecamo stabilnost i izgradimo
ujedinjenu Evropu. Mi hocemo da Evropa bude izvor mira, otvorena za dijalog i saradnju sa drugim zemljama, naklonjena
razmeni i posvecena trazenju zajednickih odgovora na izazove buducnosti.
Bezbednost
Nasim prijateljskim odnosima doprinece ucvrscenje demokratije i jacanje bezbednosti. Mi pozdravljamo potpisivanje
Ugovora o konvencionalnim oruzanim snagama u Evropi od strane 22 drzave ucesnice, koji donosi smanjivanje oruzanih
snaga. Mi odobravamo prihvatanje niza novih vaznih mera za jacanje poverenja i bezbednosti koje ce doneti vecu otvorenost
i poverenje medu svim drzavama ucesnicama. To su vazni koraci ka jacoj stabilnosti i bezbednosti u Evropi. Dosad nevideno
smanjenje oruzanih snaga koje ce proizaci iz Ugovora o konvencionalnim oruzanim snagama u Evropi, kao i novo
sagledavanje bezbednosti i saradnje u okviru procesa KEBS-a, dovesce do novog shvatanja bezbednosti u Evropi i nove
dimenzije u nasim odnosima. U tom okviru mi priznajemo drzavama punu slobodu da biraju sopstvene nacine ostvarivanja
bezbednosti.
Jedinstvo
Celovita i slobodna Evropa poziva na zapocinjanje neceg novog. Mi pozivamo sve narode da se pridruze tom velikom
poduhvatu. Sa velikim zadovoljstvom uzimamo na znanje potpisivanje Ugovora o konacnom sredivanju pitanja Nemacke, 12.
septembra u Moskvi, i iskreno pozdravljamo cinjenicu da se nemacki narod ujedinio u jednu drzavu u skladu sa nacelima
Zavrsnog akta Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji i u potpunoj saglasnosti sa svojim susedima. Ostvarenje
nacionalnog jedinstva Nemacke predstavlja vazan doprinos trajnom i pravednom miru u ujedinjenoj Evropi, demokratskoj i
svesnoj svoje odgovomosti za stabilnost,mir i saradnju. Zajednicko ucestvovanje drzava Seveme Amerike i Evrope bitna je
karakteristika KEBS-a; ona je u osnovi dosad postignutih uspeha i bitna je za buducnost procesa KEBSa. Veza koja nas
ujedinjuje jeste nase zajednicko naslede, kao i stalno pristajanje uz vrednosti koje su nam zajednicke. Uz svu bogatu
raznovrsnost nasih nacija mi smo ujedinjeni u teznji da prosirimo svoju saradnju na svim poljima. Na izazove sa kojima smo
suoceni moze se odgovoriti samo zajednickom akcijom, saradnjom i solidarnoscu.

KEBS i svet
Sudbina nasih nacija vezana je sa sudbinom svih drugih. Mi potpuno podrzavamo Organizaciju ujedinjenih nacija i jacanje
njene uloge u unapredivanju medunarodnog mira, bezbednosti i pravde. Ponovo potvrdujemo nase obavezno pridrzavanje
principa i ciljeva Ujedinjenih nacija iskazanih u njihovoj Povelji i osudujemo svako krsenje tih principa. Konstatujemo sa
zadovoljstvom sve znacajniju ulogu Organizacije ujedinjenih nacija u svetu i njihovu sve vecu delotvomost, koju pojacavaju
poboljsani odnosi izmedu nasih drzava, Svesni hitnih potreba velikog dela sveta, mi se obavezujemo na solidarnost sa svim
drugim zemljama. Stoga danas iz Pariza upucujemo apel svim nacijama sveta. Spremni smo da se ujedinimo sa zajednicom
drzava i sa svakom od njih u zajednickom naporu za zastitu i unapredivanje zajednickih osnovnih ljudskih vrednosti.
Smernice za buducnost
Polazeci od nase evrste obaveze da potpuno primenimo sve principe i odredbe KEBS-a, mi smo reseni da ubuduce unesemo
nov polet u ujednaceno i sveobuhvatno napredovanje nase saradnje, sa ciljem da zadovoljimo potrebe i teznje nasih naroda.
Ljudska dimenzija
Izjavljujemo daje nase postovanje Ijudskih prava i osnovnih sloboda neopozivo. U potpunosti cemo primeniti i razviti odredbe
KEBS-a koje se odnose na Ijudsku dimenziju. Oslanjajuci se na Dokumenat sastanka Konferencije o Ijudskoj dimenziji u
Kopenhagenu, mi cemo saradivati na jacanju demokratskih institucija i boljoj primeni nacela pravne drzave, Stim ciljem
odlucili smo da sazovemo seminar eksperata za ta pitanja u Oslu od 4. do 15. novembra 1991. Reseni da podstaknemo
dragoceni doprinos nacionalnih manjina zivotu nasih drustava, obavezujemo se da cemo i dalje poboljsavati njihov polozaj.
Ponovo potvrdujemo nase duboko ubedenje da prijateljski odnosi izmedu nasih naroda, kao i mir, pravda, stabilnost i
demokratija zahtevaju da se zastiti etnicki, kultumi, jezicki i verski identitet nacionalnih manjina i da se stvore povoljni uslovi
za odrzavanje tog identiteta. Izjavljujemo da se pitanja u vezi sa nacionalnim manjinama mogu na zadovoljavajuci nacin
resavati samo u demokratskom politickom okviru. Konstatujemo, pored toga, da se prava licnosti koje pripadaju nacionalnim
manjinama moraju u potpunosti postovati kao deo opstih Ijudskih prava. Svesni da je nuzno i hitno da se pojaca saradnja u
vezi sa nacionalnim manjinama, kao i da se poboljsa njihova zastita, odlucujemo da sazovemo sastanak eksperata za ta
pitanja koji ce se odrzati u Zenevi od I. do 19. jula 1991. Izrazavamo svoju odlucnost da se borimo protiv svih oblika rasne ili
etnicke mrznje, antisemitizma, ksenofobije i diskriminacije prema bilo kome, kao i gonjenja zbog verskih ili ideoloskih razloga.
U skladu sa nasim obavezama u okviru KEBS-a, isticemo da je sloboda kretanja i kontakta medu nasim gradanima, kao i
slobodan protok informacija i ideja, bitna za trajnost i razvitak slobodnih drustava i cvatucih kultura. Pozdravljamo napredak
turizma i poseta medu nasim zemljama. Mehanizam za Ijudsku dimenziju dokazao se u praksi, i zato smo reseni da ga
razvijamo ukljucujuci i nove postupke, medu njima i usluge eksperata ili nekog kolegijuma istaknutih licnosti koje imaju
iskustva u pitanjima Ijudskih prava koja bi se mogla pojaviti u okviru ovog mehanizma. U okviru mehanizma pazicemo na to
da pojedinci budu prisutni kad je rec o zastiti njihovih prava. Stoga se obavezujemo da cemo jos vise prosiriti nase obaveze u
tom pogledu, posebno na sastanku Konferencije o Ijudskoj dimenziji u Moskvi, ne dovodeci ipak u pitanje obaveze iz
postojecih medunarodnih instrumenata koje mozda imaju neke nase drzave. Priznajemo vazan doprinos Saveta Evrope
unapredivanju Ijudskih prava, principa demokratije i pravne drzave, kao i razvijanju kultume saradnje. Pozdravljamo
pokazano interesovanje vise drzava ucesnica za pristupanje Savetu Evrope i njegovoj evropskoj Konvenciji o Ijudskim
pravima. Pozdravljamo Cinjenicu da je Savet Evrope spreman da stavi svoje iskustvo u sluzbu KEBS-a.
Bezbednost
Razvoj politickih i vojnih prilika u Evropi otvara nove mogucnosti za zajednicke napore na polju vojne bezbednosti. Nasa
akcija ce se osloniti na znacajne rezultate postignute Ugovorom o konvencionalnim oruzanim snagama u Evropi i
pregovorima o merama za jacanje poverenja i bezbednosti. Mi se obavezujemo da cemo nastaviti MDCS pregovore prema
istom mandatu i da cemo se potruditi da ih zakljucimo do sledeceg sastanka KEBS-a u Helsinkiju 1992. Pozdravljamo i odluku
zainteresovanih drzava ucesnica da produze pregovore FCE prema istom man datu i da ih takode zakljuce do sastanka u
Helsinkiju. Nadamo se da ce posle nekog perioda priprema u okviru nacija nastati bolje organizovana saradnja medu
drzavama ucesnicama na pitanjima bezbednosti i da ce medu trideset i cetiri drzave ucesnice zapoceti diskusije i savetovanja
kako bi se polazeci od zakljucaka sastanka kontinuiteta KEBS-a u Helsinkiju 1992, otvorili novi pregovori o razoruzanju i
jacanju poverenja i bezbednosti, otvoreni za sve drzave ucesnice. Mi zahtevamo da se sto brze sklopi Konvencija o sveopstoj,
potpunoj i prakticno proverljivoj zabrani hemijskog oruzja i nameravamo da budemo njeni prvi potpisnici. Ponovo
potvrdujemo vaznost inicijative za "Otvoreno nebo" i trazimo da se pregovori o tome sto pre uspesno zakljuce. Iako je
opasnost od sukoba u Evropi smanjena, stabilnost nasih drustava ugrozavaju druge opasnosti, Reseni smo da saradujemo u

odbrani demokratskih institucija od delovanja kojima se povreduje nezavisnost, suverena jednakost ili teritorijalna celovitost
drzava ucesnica. Rec je, pre svega, o ilegalnim delovanjima kao sto je nasilje, subverzije ili pritisak spoljnih cinilaca.
Bezrezervno osudujemo kao zlocinacka sva teroristicka dela, metode i praksu i izrazavamo svoju odlucnost da radimo na
iskorenjivanju terorizma, kako bilateralno tako i u multilateralnoj saradnji. Takode cemo ujediniti svoje snage u borbi protiv
trgovine narkoticima. Svesni, da je miraljubivo resavanje sporova bitna dopuna duznosti svih drzava da se uzdrze od
pribegavanja pretnji ili upotrebi sile, a da su oboje bitni elementi odrzavanja i ucvrscivanja medunarodnog mira i
bezbednosti, mi cemo ne samo traziti efikasne mere za sprecavanje, politickim sredstvima, sukoba koji bi pretili da izbiju,
nego cemo, u skladu sa medunarodnim pravom, utvrditi odgovarajuce mehanizme za miroljubivo resavanje
svakog spora koji bi mogao da izbije. Zato se obavezujemo da cemo traziti nove oblike saradnje na tom polju, posebno skalu
metoda koji bi se mogli primeniti u miroljubivom resavanju sporova, ukljucujuci i obaveznu intervenciju neke trece strane.
lnsistiramo da se u tu svrhu potpuno iskoristi prilika koju ce pruziti Sastanak o miroljubivom resavanju sporava, koji treba da
se odrzi u La Valeti pocetkom 1991. Savet ministara spoljnih poslova uzece u obzir izvestaj sa tog sastanka.
Ekonomska saradnja
Mi insistiramo na tome da je ekonomska saradnja zasnovana na trzisnoj privredi bitan element nasih odnosa i da ce ona
doprineti stvaranju bogate i ujedinjene Evrope. Demokratske institucije i ekonomska sloboda povoljni su za ekonomski i
drustveni napredak, sto je priznato i u dokumentu Konferencije o ekonomskoj saradnji u Bonu, cije rezultate mi cvrsto
podrzavamo. Isticemo da je saradnja u oblasti privrede, nauke i tehnike danas vazan stub KEBSa. Drzave ucesnice treba da
periodicno ocenjuju ostvareni napredak na tom polju i unose nov elan u to. Uvereni smo da nasa opsta ekonomska saradnja
treba da se razvija, slobodno preduzetnistvo da se podstice, a razmena jaca i postaje raznovrsnija, u skladu sa pravilima
GATT-a. Mi cemo unaprediti drustvenu pravdu i napredak, i poboljsati blagostanje nasih naroda. U vezi stim priznajemo
vaznost politickih nacina resavanja problema strajkova. Mi ponovo potvrdujemo potrebu da i dalje pomazemo demokratskim
zemljama da izvrse prelaz na trzisnu ekonomiju i uspostave osnove samostalnog ekonomskog i drustvenog razvoja, kao sto je
to vec preduzela Grupa 24 zemlje. Uz to isticemo i potrebu da se one bolje uklope u medunarodni ekonomski i finansijski
sistem, sto podrazumeva prihvatanje duznosti kao prednosti. Smatramo da u nasem insistiranju na ekonomskoj saradnji u
okviru procesa KEBSa treba voditi racuna o interesima drzava ucesnica koje su u razvoju. Podsecamo da postoji veza izmedu
postovanja i unapredivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i naucnog napretka. Saradnja na polju nauke i tehnike odigrace
bitnu ulogu u ekonomskom i drustvenom razvitku. Zato se ta saradnja mora kretati u pravcu veceg sirenja naucnih
informacija i znanja i odgovarajuce tehnike, da bi se smanjivao jaz koji postoji medu drzavama ucesnicama. Mi, takode,
pozivamo drzave ucesnice da zajedno rade na razvoju Ijudskog potencijala i duha slobodnog preduzetnistva. Mi smo spremni
da pokrenemo potrebne inicijative za saradnju medu nasim drzavama na polju energije, saobracaja i turizma radi
ekonomskog i drustvenog napretka. Mi posebno pozdravljamo prakticne mere za stvaranje najboljih uslova za ekonomican i
racionalan razvoj energetskih izvora, posvecujuci duznu paznju i pitanjima okoline. Mi priznajemo znacajnu ulogu Evropske
zajednice u politickom i ekonomskom razvoju Evrope. Medunarodne ekonomske organizacije kao sto su Ekonomska komisija
UN za Evropu (EEZ-UN), Institucije Breton- Vudsa, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Evropsko udruzenje za
slobodnu trgovinu (EFFA) i Medunarodna trgovinska komora (CCI) imaju isto tako znatnu ulogu u unapredivanju ekonomske
saradnje, koja ce biti pojacana i stvaranjem Evropske banke za obnovu i razvoj (BERD). Radi postizanja nasih ciljeva mi
insistiramo na neophodnosti dobre koordinacije delovanja tih organizacija i naglasavamo potrebu da one uvedu metode koje
ce omoguciti svim nasim drzavama ucestvcvanje u tim aktivnostima.
Okolina
Priznajemo hitnu potrebu da se prihvatimo problema okoline i znacaj dosadasnjih napora na tom palju, individualnih ili
udruzenih. Mi se obavezujema da cemo udvostruciti napore za zastitu i poboljsanje nase okoline, da bismo obnovili i ocuvali
ekonomsku ravnotezu u vazduhu, vodi i na tlu. Stoga sma reseni da iskaristima sve sta nam pruza okvir KEBS-a da bismo
formulisali zajednicke abaveze i ciljeve u vezi s akalinam i tako nastavimo radove o kojima je dat izvestaj na Sastanku o zastiti
okoline u Sofiji. Podvlacimo vaznu ulogu dobre informisanosti drustva kaja bi omogucila javnasti i pojedincima preduzimanje
inicijativa za poboljsanje okoline. U tu svrhu obavezujemo se da cemo unapredivati vaspitavanje javnosti a pitanjima okoline i
njeno obavestavanje o novostima u palitici i pragramima zastite okoline. Davacemo prednost uvodenju odgovarajuce tehnike
koja proizvadi mala otpadaka, uzimajuci u obzir i potrebu pomoci zemljama koje jos nemaju sredstava da same preduzmu
potrebne mere. Podvlacimo da se palitika zastite okaline mora spravaditi zakonskim merama i odgovarajucim
administrativnim strukturama, da bi se zajamcila njena uspesna primena. Insistiramo na nuznosti da se izrade nove mere za
sistematsko ocenjivanje postovanja postojecih obaveza i da se utvrde i ambicioznije obaveze u vezi sa posmatranjem i

razmenom obavestenja o stanju okoline i potencijalnim opasnostima za nju. Takode pozdravljamo osnivanje Evropske
agencije za okolinu. Pozdravljamo radove - prakticne akcije, kao i studije o resavanju problema i analize politike - koji se vrse
u medunarodnim organizacijama koje se vec bave zastitom okoline, kao sto su: Program Ujedinjenih nacija za okolinu,
Ekonomska komisija UN za Evropu i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OEeD). Naglasavamo potrebu jacanja
saradnje medu njima i dobre koordinacije njihovih akcija.
Kultura
Priznajemo da su nasa zajednicka evropska kultura i zajednicke vrednosti bitno doprineli prevladavanju podela na nasem
kontinentu. Stoga, isticemo nasu privrzenost slobodi stvaralastva, kao i zastiti i unapredivanju naseg kultumog i duhovnog
nasledja u svom njegovom bogatstvu i raznovrsnosti.Zbog nedavnih promena u Evropi mi isticemo porast vaznosti Krakovskih
razgovora i ocekujemo da se u njima ispitaju smernice za jacanje saradnje u oblasti kulture. Pozivamo Savet Evrope da
doprinese tim razgovorima. Da bismo poboljsali medusobno poznavanje nasih naroda, mi smo za stvaranje kultumih
centara u gradovima drugih drzava ucesnica, kao i za vecu saradnju na polju audiovizuelnih medija i bogatiju razmenu u
oblasti muzike, pozorista, knjizevnosti i drugih umetnosti. Reseni smo da u nasoj nacionalnoj politici ulozimo poseban trud za
bolje medusobno razumevanje, narocito medu mladima, putem kultume razmene, saradnje u svim granama obrazovanja, i
posebno nastavom i obukom na jezicima drugih drzava ucesnica. Nameravamo da ispitamo prve rezultate te akcije prilikom
glavnog Sastanka kontinuiteta KEBS-a koj i ce biti odrzan u Helsinkiju 1992.
Radnici migranti
Priznajemo da pitanja u vezi sa radnicima migrantima i njihovim porodicama koje legalno borave u zemlji koja ih je primila
imaju ekonomske, kultume i socijalne vidove, kao i njima svojstvenu Ijudsku dimenziju. Ponovno potvrdujemo da je zastita i
unapredivanje njihovih prava i postovanje odgovarajucih medunarodnih obaveza nasa zajednicka briga.
Sredozemlje
Smatramo da su temeljite politicke promene koje su se dogodile u Evropi od pozitivnog znacaja za oblast Sredozemlja. Zato
cemo se i dalje truditi da jacamo bezbednost i saradnju u Sredozemlju, posto je to vazan element stabilnosti u Evropi. Mi
pozdravljamo izvestaj Sastanka o Sredozemlju u Palma de Majorki, i podrzavamo sve njegove rezultate. Zabrinuti smo zbog
napetosti koje jos traju u tom regionu i potvrdujemo nasu resenost da pojacamo napore za nalazenje, miroljubivim putem,
pravednih, sprovodivih i trajnih resenja glavnih neresenih problema, resenja zasnovanih na postovanju nacela Zavrsnog akta.
Zelimo da poboljsamo uslove za skladan razvoj i vecu raznovrsnost odnosa sa drzavama Sredozemlja koje nisu ucesnice KEBSa. Nastavice se jacanje saradnje sa tim zemIjama da bi se unapredio njihov ekonomski i drustveni razvoj i time povecala
stabilnost u tom regionu. Stoga cemo se truditi, u saglasnosti sa tim zemljama, da bitno smanjimo raskorak u blagostanju
izmedu Evrope i njenih sredozemnih suseda.
Nevladine organizacije
Podsecamo na vaznu ulogu koju u ostvarivanju ciljeva KEBS-a igraju nevladine organizacije, religiozne i druge grupe i
pojedinci; mi cemo i dalje pomagati njihovu aktivnost u korist izvrsavanja obaveza KEBS-a od strane drzava ucesnica. Da bi
ispunili svoje vazne zadatke, te organizacije, grupe i pojedinci treba da se udruzuju na nacin koji odgovara delatnosti i novim
strukturama KEBS-a.
Nove strukture i institucije u procesu KEBS-a
Nasi zajednicki napori za ucvrscenje postovanja ljudskih prava, demokratije i pravne drzave, za jacanje mira i postizanje
evropskog jedinstva traze dijalog i politicku saradnju nove vrste, pa zato i dalje razvijanje struktura KEBS-a. Jacanje nasih
konsultacija na svim nivoima ima prvenstvenu vaznost za formiranje nasih buducih odnosa. U tom cilju mi odlucujemo
sledece: Mi, sefovi drzava iJi vIada, odrzacemo sledeci sastanak u HeJsinkiju, u okviru sastanka kontinuiteta KEBS-a koji ce se
odrzati 1992. I dalje cemo se sastajati na daJjim sastancima KEBS-a. Nasi ministri spoljnih poslova sastajace se kao Savet
redovno, bar jedanput godisnje. Ti sastanci ce ciniti sredisni krug politickih konsultacija u okviru procesa KEBS-a. Savet ce
razmatrati pitanja bezbednosti i saradnje u Evropi koja budu proizlazila sa konferencija i donositi odgovarajuce odluke. Prvi
sastanak ovog saveta odrzace se u Berlinu. Sastanke Saveta ce pripremati i njegove odluke izvrsavati Komitet visokih
funkcionera. Taj Komitet ce pratiti tekuce poslove i moci ce da donosi odgovarajuce odluke, po potrebi u obliku preporuka
Savetu. Da bi se razmatrala pitanja koja traze hitnost moci ce se sazivati i dopunski sastanci predstavnika drzava ucesnica,

Savet ce razmotriti uvodenje odredbi o sazivanju sastanaka Komiteta visokih funkcionera u hitnim situacijama. Drzave
ucesnice mogu odluciti da sazovu i sastanke drugih ministara. Radi administrativne pomoci tim konsultacijama stvaramo
Sekretarijat u Pragu. Produzni sastanci drzava ucesnica odrzavace se po pravilu svake dve godine, da bi drzave ucesnice
mogle razmotriti situaciju, ispitati izvrsenje svojih obaveza, i razmotriti nove inicijative u procesu KEBS-a. Odlucujemo da se u
Becu osnuje Centar za sprecavanje sukoba, kao pomoc Savetu u smanjivanju opasnosti od sukoba. Odlucujemo da u Varsavi
osnujemo Biro za slobodne izbore, radi olaksavanja kontakata i razmene obavestenja o izborima u drzavama ucesnicama.
Priznajuci mogucnost znacajne uloge pariamentaraca u procesu KEBS-a zelimo da oni vise ucestvuju u KEBS-a, narocito
putem stvaranja jedne parlamentame skupstine KEBS-a koja bi okupila sve cJanove parlamenta iz svih drzava ucesnica. U tu
svrhu trazimo da se odmah zapocnu kontakti na nivou parlamenata radi rasprave o delokrugu aktivnosti, metodima rada i
pravilima postupanja jedne takve parlamentame strukture u KEBS-a, trazeci uzore u dosadasnjem iskustvu i vec ostvarenim
radovima na tom polju. Zahtevamo od nasih ministara spoljnih poslova da po novo razmotre to pitanje kad
se prvi put sastanu kao Savet.
* Modaliteti postupka i organizacije u vezi sa nekim odredbama Pariske povelje za novu Evropu nalaze se u Dopunskom
dokumentu koji je donet istovremeno sa Pariskom poveljom. Dajemo u zadatak Savetu da preduzme potrebne dodatne mere
radi primene odluka sadrzanih u ovom dokumentu, kao i u Dopunskom dokumentu, i da predvidi nove napore za jacanje
bezbednosti i aradnje u Evropi. Savet moze da donese sve amandmane na Dopunski dokument koje bude smatrao za
potrebne.
*Original Pariske povelje za novu Evropu, redigovan na nemackom, engleskom, spanskom, francuskom, italijanskom i ruskom
jeziku, bice predat Vladi Republike Francuske na cuvanje u njenim arhivima. Svaka drzava ucesnica dobice od Vlade Republike
Francuske jednu uskladenu kopiju Pariske povelje. Tekst Pariske povelje bice objavljen u svakoj drzavi ucesnici, koja ce ga
prosiriti i dati na sto siri uvid. Moli se Vlada Republike Francuske da preda tekst Pariske povelje za novu Evropu
generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, da bi bio razaslan svim clanovima Organizacije kao sluzbeni dokument Ujedinjenih
nacijajer se on ne moze registrovati prema 102. clanu Povelje Ujedinjenih nacija. Isto tako molimo Vladu Republike Francuske
da uputi tekst Pariske povelje svim drugim medunarodnim organizacijama koje se pominju u tekstu. U tom uverenju, mi
potpisani visoki predstavnici drzava ucesnica, svesni visokog politickog znacaja rezultata ovog sastanka na vrhu, i izjavljujuci
da cemo odlucno delovati u skladu sa odredbama koje smo prihvatili, stavljamo na ovaj dokument svoje potpise.
The Helsinki Accords, Helsinki Final Act, or Helsinki Declaration was the first act of the Conference on Security and Cooperation in Europe held in Finlandia Hall of Helsinki, Finland, during July and August 1, 1975. Thirty-five states, including the
USA, Canada, and most European states except Albania, signed the declaration in an attempt to improve relations between
the Communist bloc and the West. The Helsinki Accords, however, were not binding as they did not have treaty status.
When U.S. President Gerald R. Ford came into office in August 1974, the Conference on Security and Cooperation in Europe
(CSCE) negotiations had been underway for nearly two years, and would continue through July 1975. Although the USSR was
looking for a rapid resolution, none of the parties were quick to make concessions, particularly on human rights points.
Throughout much of the negotiations, U.S. leaders were disengaged and uninterested with the process. In an August 1974
conversation between President Ford and his National Security Advisor and Secretary of State Henry Kissinger, Dr. Kissinger
commented on the CSCE that "we never wanted it but we went along with the Europeans ...it is meaninglessit is just a
grandstand play to the left. We are going along with it."
In the months leading up to the conclusion of negotiations and signing of the Helsinki Final Act, the American public, in
particular Americans of Eastern European descent voiced their concerns that the agreement would mean the acceptance of
Soviet domination over Eastern Europe and incorporation of the Baltic states into the USSR. President Ford was concerned
about this as well and sought clarification on this issue from the United States National Security Council. The U.S. Senate was
also worried about the fate of the Baltic States and the CSCE in general. Several Senators wrote to President Ford requesting
that the final summit stage be delayed until all matters had been settled, and in a way favorable to the West.
Shortly before President Ford departed for Helsinki, he held a meeting with a group of Americans of Eastern European
background, and stated definitively that U.S. policy on the Baltic States would not change, but would be strengthened since
the agreement denies the annexation of territory in violation of international law and allows for the peaceful change of
borders.

According to Ford, "The Helsinki documents involve political and moral commitments aimed at lessening tension and
opening further the lines of communication between peoples of East and West. ... We are not committing ourselves to
anything beyond what we are already committed to by our own moral and legal standards and by more formal treaty
agreements such as the United Nations Charter and Declaration of Human Rights. ... If it all fails, Europe will be no worse off
than it is now. If even a part of it succeeds, the lot the people in Eastern Europe will be that much better, and the cause of
freedom will advance at least that far." The speech, however, did not have much effect. The volume of mail against the
Helsinki agreement continued to grow. The American public was still unconvinced that U.S. policy on the incorporation of the
Baltic States would not be changed by the Helsinki Final Act. Despite protests from all around, Ford decided to move forward
and sign the agreement.
Soon after the return from Helsinki, A. Denis Clift of the National Security Council urged Secretary Kissinger to support the
creation of a quarterly report by the NSC Under Secretaries Committee on Helsinki Final Act compliance. Clift believed that
the administration needed to be prepared for criticism from American Eastern European ethnic groups and media if the
signatories are not in compliance. Kissinger and President Ford agreed and an order was issued to the committee.
The document was seen both as a significant step toward reducing Cold War tensions and as a major diplomatic boost for
the Soviet Union at the time, due to its clauses on the inviolability of national frontiers and respect for territorial integrity,
which were seen to consolidate the USSR's territorial gains in Eastern Europe following the Second World War. Considering
objections from Canada, Spain, Ireland and other states, the Final Act simply stated that "frontiers" in Europe should be
stable but could change by peaceful internal means. U.S. President Gerald Ford also reaffirmed that US non-recognition
policy of the Baltic states' (Lithuania, Latvia and Estonia) forced incorporation into the Soviet Union had not changed.
Leaders of other NATO member states made similar statements.
However, the civil rights portion of the agreement provided the basis for the work of the Moscow Helsinki Group, an
independent non-governmental organization created to monitor compliance to the Helsinki Accords (which evolved into
several regional committees, eventually forming the International Helsinki Federation and Human Rights Watch). While
these provisions applied to all signatories, the focus of attention was on their application to the Soviet Union and its Warsaw
Pact allies, including Bulgaria, Czechoslovakia, the German Democratic Republic (East Germany), Hungary, Poland, and
Romania. Soviet propaganda presented the Final Act as a great triumph for Soviet diplomacy and for Brezhnev personally.
According to the Cold War scholar John Lewis Gaddis in his book "The Cold War: A New History" (2005), "Leonid Brezhnev
had looked forward, Anatoly Dobrynin recalls, to the 'publicity he would gain... when the Soviet public learned of the final
settlement of the postwar boundaries for which they had sacrificed so much'... '[Instead, the Helsinki Accords] gradually
became a manifesto of the dissident and liberal movement'... What this meant was that the people who lived under these
systems at least the more courageous could claim official permission to say what they thought."
Chancellor of Federal Republic of Germany (West Germany) Helmut Schmidt, Chairman of the State Council of the German
Democratic Republic (East Germany) Erich Honecker, U.S. president Gerald Ford and Austrian chancellor Bruno Kreisky
Albania refused to participate in the Accords, with its leader Enver Hoxha arguing that, "All the satellites of the Soviets with
the possible exception of the Bulgarians want to break the shackles of the Warsaw Treaty, but they cannot. Then their only
hope is that which the Helsinki document allows them, that is, to strengthen their friendship with the United States of
America and the West, to seek investments from them in the form of credits and imports of their technology without any
restrictions, to allow the church to occupy its former place, to deepen the moral degeneration, to increase the antiSovietism, and the Warsaw Treaty will remain an empty egg-shell."
The Helsinki Accords served as the groundwork for the later Organization for Security and Cooperation in Europe (OSCE),
established under the Paris Charter.
Federal Republic of Germany, German Democratic Republic, United States of America, Austria, Belgium, Bulgaria, Canada,
Cyprus, Denmark, Spain, Finland, France, United Kingdom, Greece, Hungary, Republic of Ireland, Iceland, Italy, Liechtenstein,
Luxembourg, Malta, Monaco, Norway, Netherlands, Poland, Portugal, Romania, San Marino, Holy See, Sweden, Switzerland,
Czechoslovakia, Turkey, Union of Soviet Socialist Republics, Yugoslavia.