Hemingway Ernest Za Kim Zvona Zvone

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone
Hemingway Ernest
"Za kim zvona zvone"
Glava I
Leao je ispruen na umskom tlu, smeem od borovih iglica, s bradom na skrtenim rukama,
a visoko gore puhao je vetar u vrhovima borova. Planinska padina na kojoj je leao blago se
sputala ali je dole bila strma i mogao je da vidi tamne prage automobilskog ulja na putu koji
je skretao kroz prolaz. Du puta se nalazio potok, i daleko u dnu prolaza video je strugaru
pored potoka i vodu kako pada preko brane, belu u letnjoj sunevoj svetlosti. "Je li to
strugara?" upita.
"Da."
"Ne seam je se."
"Sazidana je poto si ti otiao. Stara strugara je dole ninee, daleko ispod prolaza."
Razastro je fotografisanu vojnu kartu na umsko tle i paljivo je gledao. Starac je gledao
preko njegovog ramena. Starac je bio malen i vrst u crnoj seljakoj bluzi i sivim elino
krutim pantalonama i nosio je cipele s onovima od konopca. Zbog penjanja je teko
disao i ruku je stavio na jedan od dva teka sanduka koje su nosili. "Znai most se ne
moe videti odavde.
"Ne moe", ree starac. "Ovo je manje vrletan deo prolaza gde potok blago tee.
Tamo nie, gde se put na zaokretu gubi iz vida u drveu, potok odjednom pada i tu je
strmi klanac."
"Seam se."
"Preko klanca je most."
"A gde su njihovi poloaji?"
"Jedan poloaj im je kod vodenice koju vidi tamo."
Mladi ovek koji je prouavao teren izvadi dvogled iz depa svoje izbledele flanelske
koulje kaki boje, obrisa stakla maramicom, podesi ih dok mu se iznenada jasno ne
pokazae daske strugare i vide drvenu klupu pored vrata veliku gomilu strugotine koja
se dizala iza otvorene upe gde je stajala maina za struganje i deo ustave pomou
koje su se prebacivali balvani s planinske padine na drugu obalu potoka. Kroz dvogled
potok je izgledao bistar i gladak i, ispod zavojne linije vode koja je padala, vetar je nosio
penu s brane.
"Nema strae."
"Ali dimi se na strugari", ree starac. "1 odela vise na konopcu."
"Vidim ih, ali ne vidim nijednog straara."
"Moda je u hladu", objasni starac. "Vruina je sad tamo. Moda je u senci s onog kraja
koji mi ne vidimo."
"Verovatno. Gde je sledei poloaj?"
"Iza mosta. Kod putareve kolibe na petom kilo metru od poetka prolaza." "Koliko
vojnika ima tamo?" On pokaza na strugaru.
"Moda etiri i kaplar."
,A dole?" "
"Vie. Saznau."
"A na mostu?"
"Uvek dvojica. Sa svake strane po jedan izvestan broj ljudi koliko ljudi moe da
dobije da ti ih dovedem koliko god eli. ovde u brdima. "Koliko?
Page 1

"Ima ih vie stotine. Ali su u malim grupama. Koliko ljudi e ti biti
potrebno?"obavestit u te kad prouimo most.. " oe sad da ga prouava
Ne, sada hou da odemo gde emo sakriti ovaj eksploziv dok mu ne doie
vreme. Hteo bih da ga sakrijemo na vrlo sigurno mesto, da ne bude od
mosta udaljeno vie od pola sata, ako je mogue."
"To je prosto", ree starac. "Odande kud mi sad idemo most e se nalaziti dole
nizbrdo. Ali sad stvarno moramo malko penjati da bismo onamo stigli. Jesi li gladan?"
Da odgovori mladi ovek. "Ali jest e mo docnije Kako se ti zove? Zaboravio sam
Uini mu se lo znak to je zaboravio. "Anselmo", ree starac Zovem se Anselmo iz
Barkodeavila sam.Da ti pomognem da ponesem
taj paket. Mladi ovek koji je bio visok i mrav spramenjem od sunca poplavele kose i
licem izgorelim od sunca i vetra koji je nosio od sunca izbledelu planelsku koulju,
seljake pantalone i cipele s ionovima od konopca, nagnu se provue ruku kroz
jedan naramenjak i zabaci teki denjak na rame. Onda provue drugu ruku kroz drugi
naramenjak i smesti teinu denjka na leia. Koulja mu je jo bila mokra na mestu gde
se ranije denjak nalazio. Natovarih ga" ree. Kako sad idemo?"
Penjemo se" ree Anselmo.
Savijajui se pod teretom denjka, znojei se, penjali su se istrajno kroz borovu umu koja je po
krivala planinsku stranu. Nije bilo nikakvog traga koji bi mladi ovek mogao da primeti, ali oni
su se probijali navie i uz planinu i onda preioe poto i i starac
je istrajno iao napred do ivice stenovitog korita potoka. Bilo je sve strmije i tee za
penjanje, dok najzad nije izgledalo da se potok obruava preko ivice glatkog granitnog
grebena koji se dizao iznad njih, i starac prieka podno grebena da se mladi ovek
popne do njega. Moe li?" Mogu" ree mladi ovek. On se sav prezno javao i miii na
bedrima su mu se trsali zbog penjanja ovom uzbrdicom. Sad me priekaj ovde. Idem ja napred
da ih pripremim. Nee valjda da te ucmekaju s tim tvojim stvarima. " Ne, ni za alu"ree mladi
ovek. Je li to daleko?" Vrlo je blizu. Kako te zovu?"
Roberto" odgovori mladi ovek. On spusti denjak niza se i stavi ga polako izmeiu dva
kamena pored korita potoka.
nda priekaj ovde, Roberto, a ja u se vratiti po tebe. "
"ree mladi ovek. "Ali namerava Ji ti da ide tuda dole ka mostu?"
, Ne. Kad budemo ili ka mostu ii emo drugim putem. Kraim i lakim. "
, Ja ne bih hteo da smestim ovaj materijal daleko od mosta. "
, Videe. Ako ne bude zadovoljan mestom staviemo ga na drugo. " ,
Videemo"ree mladi ovek.
Sedeo je pored denjka i posmatrao starca kako se penje grebenom. Nije bilo teko penjati
se, i po nainu na koji je starac nalazio rupe za prihvatanje rukama i ne
traei ih, mladi ovek je video da se on penjao tuda vie puta. Ipak, ma ko da se gore nalazio
pazio je mnogo da ne ostavi nikakvog traga.
Mladi ovek, koji se zvao Robert Dordan, bio je krajnje gladan i zabrinut. esto je
bio gladan, ali nije esto bio zabrinut jer nije pridavao nikakvog znaaja onom to se njemu
samom deavalo i znao je iz iskustva kako je prosto kretati se iza neprijateljskih linija svuda u
celoj ovoj zemlji. Bilo je isto toliko prosto kretati se iza njih koliko i proi
kroz njih, ako imate dobrog vodia. Jedino pridavanje vanosti onom to moe da ti se desi
ako te uhvate inilo je to tekim. Mora potpuno, da veruje svetu s kojim radi, ili da mu
uopte ne veruje, a ti mora da se odlui u pogledu poverenja. Ali to ga sad nije
zabrinjavalo. Bilo je drugih stvari.
Page 2

Taj Anselmo je bio dobar vodi i izvanredno se kretao po planinama. Robert Dordan je
i sam mo gao dobro da peai, ali je znao, idui od jutra za
11starcem, da ga ovaj svojim hodom moe na mrtvo da izmori. Robert Dordan je imao
poverenja u tog oveka, Anselma, dosad, u svemu izuzev u sudu. Jo nije imao
prilike da proveri njegov sud, a, u svakom sluaju, sud je bila njegova sopstvena
odgovornost. Ne, nije on bio zabrinut zbog Anselma, i problem mosta nije bio tei od
mnogih drugih pro blema. On je znao kako se die u vazduh svaki most koji bi mu
ovek spomenuo, i on je digao u vazduh mnogo mostova svih veliina i
konstrukcija. Bilo je u ta dva denjka dovoljno eksploziva i materijala da se taj most
digne u vazduh kao to treba, ak i da je dvaput vei no to ga je Anselmo
obavestio, pa ak da je vei no to ga se on sea kad je ono prelazio preko njega na putovanju za
La Granhu, prilikom izleta koji je napravio peke 1933 godine, ili kakvog mu ga je Golc opisao
pretprole noi u gornjoj sobi u kui izvan Eskorijala.
, Dii most u vazduh nije nita"rekao je Golc, pokazujui olovkom po velikoj mapi.
Svetlost lampe se sjajila na njegovoj izbrijanoj glavi s oiljcima. "Razumete?"
, Da, razumem. "
Apsolutno nita. Samo dii most u vazduh je neuspeh. "
, Da, drue generale!"
, Dii most u vazduh u odreienom satu baziranom na vremenu predviienom za napad jeste
ono to treba uraditi. Prirodno, vi to i sami vidite. To vae je tano i to
treba tako uraditi. "
Golc je gledao u olovku i onda je njome poeo da lupka po zubima. Robert
Dordan nije nita rekao.
12
, Razumit e te, to vae je tano i to treba uraditi "produavao je Golc gledajui ga i maui
glavom. Lupkao je sad olovkom po mapi. "Ja bih tako to uradio. Ali ne moemo.
"
, Zato, drue generale?"
, Zato?" ree Golc Ijutito. "Koliko napada ste videli, i vi me pitate zato? Ko moe da
garantuje da se moja nareienja nisu izmenila? Ko moe da garantuje da napad nije
odloen? Ko moe da garantuje da on nee poeti est sati pre nego to treba da
pone? Da li je ijedan napad bio kakav je trebalo da bude?"Poee na vreme ako je to va
napad"ree Robert Dordan.
, Nikad to nisu moji napadi"ree Golc.Ja ih vrim, ali oni nisu moji. Artiljerija nije
moja. Moram joj se podvrgavati. Nikad nisam dobio ono to sam traio, ak i kad su postojale
mogunosti. Ali to je jo najmanje. Ima drugih stvari. Vi znate kakav je taj svet. Nije
potrebno ulaziti u sve to. Uvek neto postoji. Uvek e se neko umeati.
Zato sad svakako nastoj da razume. "
, Onda kad treba da je most dignut u vazduh?" upita Robert Dordan.
, Kad napad pone. im napad pone, a ne pre. Tako da nikakva pojaanja ne doiu tim
putem. " On pokaza olovkom. "Ja moram znati da nita nee doi tim
putem. "
, A kada je napad?"
, Kazau vam. Ali vam dan i sat treba da slue samo kao indikacija verovatnoe.
Morate biti spremni do tog vremena. Dii ete most kad napad pone. Razumete?. "
pokazivao je olovkom. To je jeedini put kojim oni mogu dobiti pojaanja. To je jedini
put kojim mogu dovui tenkove ili artileriju, ili ak i krenuti kamionom prema prolazu
Page 3

koji napadam. Moram biti siguran da je most dignut u vazduh. Ne ranije, jer bi ga mogli
popraviti ako bi napad bio odloen. Ne. Mora otii kad napad pone i ja moram biti
siguran da je otiao. Tu se nalaze samo dva straara. ovek koji e ii s vama tek je
doao odande. Kau da je vrlo pouzdan. Videete. On ima Ijudi u planinama. Uzmite
koliko vam treba Ijudi. Upotrebite ih to je manje mogue, ali upotrebite ih dovoljno.
Ne treba da vam govorim ove stvari. "
, A po emu u ja znati da je napad otpoeo?"
, Vrie se sa itavom divizijom. Bombardovanje iz vazduha e biti kao priprema.
Niste gluvi, zar ne?"
, Dakle, mogu li pretpostaviti da je napad poeo kad avioni izbace bombe?"
, Ne moete uvek tako pretpostavljati"rekao je Golc i zatresao glavom. Ali u ovom
sluaju, mo ete. Ovo je moj napad. "
, Razumem"rekao je Robert Dordan. "Ne mo gu rei da mi se to mnogo sviia. "
, Ni meni se mnogo ne sviia. Ako ne elite da se toga poduhvatite, recite to sad
odmah. Ako smatrate da to ne moete uiniti recite to sad odmah. Izvriu to"rekao
je Robert Dordan. "Izvriu kako treba. "
, To je sve to mi je potrebno da znam"rekao je Golc. "Da nita nee doi preko tog
mosta, To apsolutno. "
, Razumem. "
, Ja ne volim da traim od Ijudi da vre takve stvari i na takav nain"produavao je
Golc. "Ne mogu da vam naredim da to uradite. Razumem na ta moete da budete
prisiljeni zato to postavljam ovakve uslove. Objanjavam vam vrlo paljivo tako da
razumete i da razumete sve mogue tekoe i vanost. "
, A kako ete vi napredovati prema La Granhi ako je taj most dignut u vazduh?"
, Mi idemo napred spremni a popravimo most poto smo juriali na prolaz to je vrlo
sloena i lepa operacija. Sloena i lepa kao nikad. Plan je izliferovan u Madridu. Ovo je
drugo remek delo Vecente Rojoa, neuspelog profesora. Ja vrim napad i vrim ga,
kao i uvek, bez dovoljno snaga. Ovo je vrlo mogua operacija, uprkos tome. Mnogo
sam sreniji zbog toga nego obino. Moe biti i uspena, ako se taj most eliminie.
Moemo zauzeti Segoviju. Gledajte, pokazau vam kako to ide. Vidite? Ne napadamo
mi s vrha prolaza. Mi drimo to. To je mnogo pozadi. Gledajte Ovde Ovako "Ja bih vie
voleo da ne znam"rekao je Ro bert Dordan. Dobro"rekao je Golc. "To znai nositi
manje prtljaga na onu drugu stranu, da?" Ja uvek vie volim da ne znam. Onda nije
vano ma ta da se desi, nisam ja onaj koji je priao. "
Bolje je ne znati"Golc je gladio elo olovkom. Mnogo puta elim da ni sam ne znam. Ali
vi znate stvar koju treba da znate o mostu?"Da. To znam
Verujem da znate, ree Golc.Neu vam drati tu nikakav govor. Da popijemo neto. Osuie
mi se usta od tolikog prianja, drue Hordane. Vae ime je na panskom vrlo smeno, drue
Hordaun.
, Kako izgovarate Golc na panskom, drue generale?"
, Hoce, ree Golc, smeei se, pravei zvuk duboko u grlu kao da ima jak kaalj pa hoe da se
ishrakne...Hoce, zagrakta on.Drug heneral Hoce. Da sam znao kako se Golc izgo vara na
panskom izabrao bih lepe ime pre nego to sam doao ovamo da ratujem. Kad pomislim da
sam doao da komandujem divizijom i da sam mogao da izaberem koje
god sam eleo ime i odabrao sam Hoce. Heneral Hoce. Sad je suvie kasno da ga
menjam. Kako vam se sviia u partizanima?" To je bio ruski izraz za gerilu iza
neprijateljskih linija.
Page 4

, Vrlo mnogo, ree Robert Dordan. On se nasmei.Vrlo je zdravo na istom vazduhu.
meni se to sviialo kad sam bio vaih godina, ree Golc.Pria se da vrlo dobro
diete mostove u vazduh. Vrlo znalaki. To je samo reklakazala. Ja vas lino nisam
video da ste ma ta uinili. Moda se u stvari nita stvarno nije ni desilo. Da li ih
stvarno diete u vazduh?" On ga je naddraio.Popijte ovo, dodao je au panskog
brendija Robertu Dordanu.Vi ih stvarno diete u vazduh?"
, Ponekad."
, Bolje da to ponekad nema nikakve veze sa ovim mostom. Ne, da ne govorimo vie o
tom mostu. Vi sad dovoljno znate o tom mostu. Mi smo
16
vrlo ozbiljni i moemo praviti vrlo jake ale. Sluajte, imate li mnogo devojaka s druge
strane linije?"
, Ne, nema vremena za devojke.
, Ne slaem se. Ukoliko je neurednija sluba utoliko je neuredniji ivot. Vi imate vrlo
neurednu slubu. I vama je potrebno da podiate kosu.
, Moja kosa je podiana kao to treba, ree Robert Dordan. Poslao bi sebe do
iavola kad bi morao obrijati glavu kao Golc. "1 bez devojaka imam da mislim na mnogo
stvari, ree on zlo voljno.
, Kakvu vrstu uniforme u morati da nosim?" upita Robert Dordan.
, Nikakvu, ree Golc.Vaa frizura je u redu. Ja vas diram. Vrlo ste razliiti od mene,
ree Golc i ponovo napuni ae.
, Zar vi nikad ne mislite samo o devojkama? Ja uopte nikad ne mislim. Zato bih
mislio? Ja sam General Sovjetique. Ja nikad ne mislim. Nemojte ni pokuavati da me
navedete na razmiljanje.
Neko od njegovog osoblja ko je sedeo na stolici i radio na mapi na dasci za crtanje
progunia neto na jeziku koji Robert Dordan nije razumevao.
, uti, rekao je Golc na engleskom.Ja se alim, ako hou. Ja sam ozbiljan, zato se i
alim. A sad popijte to i onda idite. Razumete, a?" , Da,
rekao je Robert Dordan.Razumem.
Rukovali su se i on je salutirao i iziao do tabskog automobila gde ga je starac
oekivao spavajui, i u tim kolima su proli putem pored Gvadarame starac je jo
spavao i gore Navaceradskim putem do kolibe Alpiskog kluba gde je on, Robert
Dordan, spavao tri sata pre nego to su krenuli.
Tad je poslednji put video Golca s njegovim udno belim licem koje nikad nije tamnelo,
njego vim oima kao u sokola, velikim nosom i tankim usnama i obrijanom glavom
izukrtanom borama i brazgotinama. Sutra uvee e oni biti van Eskorijala u tami na putu
duge linije kamiona u koje se ukrcava peadija u mraku Ijudi, s tekim teretima,
penju se u kamione pukomitraljeska odeljenja diu oruje u kamione tenko vi se guraju
na tenkovske kamione s dugim karoserijama izvlai ge divizija napolje da nou krene u
napad na klisuru. Nee da misli o tom. To nije njegova stvar. To je Golcov
posao. On ima da uradi samo jednu stvar i to je ono o emu treba da misli i o emu
mora jasno da razmisli i da prima sve to naiie i da se ne brine. Brinuti se isto je toliko
loe koliko i plaiti se. To prosto oteava stvari.
On je sad sedeo pored potoka i posmatrao bistru vodu kako tee izmeiu stena i,
preko potoka, primeti gustu leju draguca. Preie potok, ubra dve ake, opra
blatnjave izme u vodi i onda sede ponovo pored svog denjka i pojede isto, svee
Page 5

zeleno lie i savijene stabljike paprena ukusa. Klee pored potoka i, gurajui pozadi
svoj automatski pitolj na pojasu da se ne ovlai, on se spusti oslanjajui se rukama na dva
kamena i napi se iz potoka. Voda je bila do bola hladna.
Odgurnuvi se navie rukama, on okrete glavu i vide starca kako silazi grebenom. S
njim je bio jo jedan ovek, takoie u crnoj seljakoj blu
18
zi i tamno sivim pantalonama, to je bila skoro uniforma u ovoj provinciji, cipelama
s ionovima od konopca, s karabinom baenim preko leia. Taj ovek je bio gologlav.
Ova dvojica su se pentrala po steni kao koze. Prili su mu i Robert Dordan je ustao.
, Salud Camarada, ree on oveku sa karabinom i nasmei se.
, Salud, progunia dragi. Robert Dordan pogleda u tog oveka s tekim,
ekinjavim licem. Bilo je skoro okruglo i glava mu je bila okrugla i postavljena nisko na
ramena. Oi su mu bile malene i razmak izmeiu njih vrlo velik, ui su mu bile
malene i tesno priljubljene uz glavu. Bio je teak ovek i oko sto sedamdeset i pet
santimetara visok, a ruke i noge su mu bile vrlo velike. Nos mu je bio slomljen, usta raseena
u jednom uglu linija oiljka preko gornje usne i donje vilice videla se i kroz poraslu bradu.
Starac klimnu glavom prema ovom oveku i nasmei se.
, On je gazda ovde, nasmeja se, onda savi ruke tako da mu miii odskoie i
pogleda na oveka sa karabinom s napola podrugljivim divljenjem.Vrlo jak ovek. , Vidim,
ree Robert Dordan i ponovo se nasmei. Nije mu se sviiao izgled tog oveka i u sebi se
uopte nije smeio.
, ta vi imate ime biste mogli dokazati ko ste?" upita ovek s karabinom.
Robert Dordan otkopa iglu koja je pribadala preklop na njegovom depu i izvadi
savijenu hartiju iz levog depa flanelske koulje i dodade je
19tom oveku koji je otvori, pogleda sumnjiavo I vrati mu je u ruku. Tako, on
ne zna itati, primeti Robert Dordan. , Pogledajte peat, ree on.
Starac pokaza peat i ovek s karabinom po gleda ga, okreui ga prstima.
, Kakav je to peat?"
, Zar ga nikad niste videli?"
:. :?
, Ne.
, Ima ih dva, ree Robert Dordan. "Jedan V. O. S.t vojna obavetajna sluba. Drugi Vrhovni
tab.
, Da, video sam taj peat i ranije. Ali ovde samo ja komandujem, ree
mrsovoljno.ta imate U denjcima?"
, Dinamit, odgovori starac gordo.Prole no i smo preli preko linije u mraku i itav dan
vuemo ovaj dinamit po planini.
, Umem da se sluim dinamitom, ree ovek s karabinom. On vrati hartiju Robertu
Dordanu i odmeri ga.Da. Meni treba dinamit. Koliko ste mi ga doneli?"
, Nisam ja tebi doneo nikakav dinamit, ree mu Robert Dordan mirno.Dinamit je za
neto drugo. Kako se zove?"
, ta e ti to?"
, On je Pablo, ree starac. ovek s karabinom ih je obojicu posmatrao mrsovoljno. , Dobro.
uo sam mnogo dobroga o vama, ree Robert Dordan. , ta ste uli o meni, upita Pablo.
Page 6

, uo sam da si odlian voia gerilaca, da si odan Republici i svojim delima
potvriuje odanost,
20
i da si i hrabar i ozbiljan. Nosim ti pozdrave iz Vrhovnog taba.
, Gde si to sve uo?" upita Pablo. Robert Dordan primeti da laskanje nije imalo dejstva
na njega.
, Sluao sam to od Buitraga do Eskorijala, pomenu on itav deo zemlje s druge strane linije.
, Ja nikoga ne znam ni u Buitragu ni u Esko rijalu, ree Pablo.
, Ima mnogo sveta s druge strane planine koji tamo nije bio nikad ranije. Odakle ste
vi?"
, Iz Avile. ta e raditi s dinamitom?, Dii most u vazduh. Koji most?" , To je
moja stvar.
, Ako je na ovoj teritoriji onda je moja stvar. Ne diu se mostovi u blizini mesta gde ivi.
Mora iveti u jednom kraju, a vriti operacije u drugom. Ja znam svoj posao.
Ko je iv, sada, posle godinu dana, zna svoj posao. To je moj posao, ree Robert
Dordan.Mo emo prodiskutovati zajedno. Hoe nam pomoi da ponesemo denjke?" , Neu,
ree Pablo i odmahnu glavom.
Starac se naglo okrete k njemu, govorio je brso i besno na dijalektu koji je Robert
Dordan tek mo gao da razume. Kao da je itao Kvevedo. Anselmo je govorio
starokastilijanski i to otprilike ovo:, Jesi li ti ivotinja? Jesi. Jesi li stoka? Jesi, sto puta. Ima li
mozga? Ne, ni trunke. Mi dolazimo s neim krajnje vanim a ti, da te ne
bi ko uznemirio u tvom boravitu, stavlja tu tvoju lisiiju rupu iznad interesa
oveanstva. Iznad interesa tvog naroda. Ja
21
to i to u to i to tvog oca. Ja to i to u ono tvoje. Diii tu vreu." Pablo je
gledao u zemlju.
"Svako treba da radi ono to moe da uradi, prema tome kako moe istinski da ga uradi"
ree on. "Ja ivim ovde i operiem iza Segovije. Ako ovde izazovete neki nemir sve e nas
proterati iz ovih planina. Jedino nita ne radei ovde u stanju smo da ivimo u
ovim planinama. To je princip lisice."
"Da" ree Anselmo gorko. "To je princip lisice, kad je nama potreban vuk."
"Ja sam vie vuk nego ti" ree Pablo i Robert Dordan je znao da e poneti dak.
"ej... " gledao ga je Anselmo. "Ti si vie vuk nego ja, a meni je ezdeset i osam." On
pljurm na zemlju i zatrese glavom.
"Koliko ti je godina?" upita Robert Dordan, videi da e sad, za trenutak, stvari biti u redu i
nastojei da ih olaka.
"ezdeset i osam u mesecu julu."
"Ako ikad ugledamo taj mesec" ree Pablo. "Da vam pomognem da ponesem taj dak"
ree on Robertu Dordanu. stavite druge starcu." On sad vie nije govorio mrsovoljno
nego skoro tuno. "To je starac s velikom snagom." "Ja u
nositi dak" ree Robert Dordan.
"Nee" ree starac. "Ostavie ga tom drugom jakom oveku."
"Ja u ga poneti" ree mu Pablo, i u njegovoj mrsovolji bilo je tuge koja je
uznemiravala Roberta Dordana. Poznavao je on tu tugu i uznemiravalo ga je to je nalazi
ovde.
22
Page 7

"Daj mi onda karabin" ree on i Pablo mu ga dodade on ga prebaci preko leia i krenu
sa dva oveka koja su se teko penjala ispred njega vukui i penjui se uz granitnu stenu i
preko njene gornje ivice do mesta gde se nalazila zelena istina u umi.
Oni obiioe ivicom livadicu i Robert Dordan, koraajui sad lako bez tereta, s
karabinom prijatno vrstim o ramenu, posle teine daka od kojeg se znojio, primeti da
je trava koena na neko liko mesta i znake da su koii bili pobodeni u zemIju. Vide trag u
travi kuda su konje vodili na potok da piju i sveu balegu od nekoliko konja. Vezuju ih nou
ovde da pasu, a danju ih sakrivaju u umu od pogleda, razmiljae.
Pitam se samo koliko taj Pablo ima konja?
Seao se sad, primeujui a i ne shvatajui to, da su Pablove pantalone iznoene i
sapunjavo sjajne na kolenima i bedrima. Ima li on par izama ili jai u tim alpargatas,
razmiljao je. Mora da ima opremu. Ali ne sviia mi se ta seta, mislio je. Ta seta je
riava. To je seta koja ih obuzima pre nego to naputaju ili pre nego to izdaju. To je seta koja
dolazi pre prodaje.
Ispred njih je jedan konj rsao u umi i onda, izmeiu smeiih debla borova, samo malo
sunca je silazilo kroz njihove guste vrhove koji su se gotovo dodirivali, vide
ograien prostor za konje nainjen vezivanjem konopca okolo debala. Konji su
ispruili glave prema Ijudima kad su im se ovi pribliili, a pri dnu jednog drveta van ograde
stajala su nagomilana sedla pokrivena nepromoivim platnom.
Poto su stigli gore, oba oveka s dakovima stanu i Robert Dordan je znao da sad treba da
se divi konjima.
"Da" ree. "Lepi su." On se okrete Pablu. "Ima itavu konjicu i sve ostalo."
Bilo je pet konja u ogradi, tri arca, jedan rii i jedan zlatast. Odvajajui ih paljivo
pogledom, poto ih je najpre pogledao sve zajedno, Robert Dordan ih je sad gledao
pojedinano. Pablo i Anselmo su znali koliko vrede ti konji i dok je Pablo sad stajao gord i
manje tunog izraza, posmatrajui ih zaljubljeno, starac se ponaao kao da su neko veliko
iznenaienje koje je on sam iznenada spremio. "Kako ti se ine?" upita.
"Sve sam ih ja uzeo" ree Pablo i Robertu Dordanu bi drago to ga uje da govori s gordou.
"Taj" ree Robert Dordan, pokazujui na jednog arca, velikog pastuva s belim
znakom na elu i jednom prednjom belom nogom, "to je konj!"
To je bio lep konj i izgledao je kao da je siao s neke Velaskezove slike.
"Oni su svi dobri" ree Pablo. "Razumete li se u konje?"
"Da."
"Utoliko bolje" ree Pablo. "Vidite li manu na jednom od njih?"
Robert Dordan je znao da sad njegove papire ispituje ovek koji ne ume da ita.
Konji, svi mirni, uzdignutih glava posmatrali su oveka. Robert Dordan se provue izmeiu
dvostrukog ueta obora i udari zlatastog rukorn po sapima. On se nasloni na
ue ograienog prostora i posmatrae konje kako krue u ogradi, postoja po
24
Kmatrajui ih jo jedan trenutak, dok su stajali mirno, onda se nagnu i provue se napolje
izmeiu konopaca.
"Riiasta kobila je hroma na zadnju nogu" ree on Pablu ne gledajui ga. "Kopito joj je
naprslo i mada joj moda nee biti gore ako bude potkovana kako treba, moe ipak da
propadne ako bude putovala po suvie tvrdom terenu."
"Kopito joj je bilo takvo kad smo je uzeli" ree Pablo.
Page 8

"Najbolji konj koga imate, beloliki arac pastuv, ima otok nad glenjem, koji mi se ne
sviia."
"Nije to nita" ree Pablo. "Udario se pre tri dana. Da je imalo ta da bude ve bi bilo." On
povue platno i pokaza sedla. Bila su dva obina vakvero ili pastirska sedla, kao
ameriki samari, prevuena koom i sa tekim, savijenim uzengijama, i dva vojnika
sedla od crne koe.
"Ubili smo dvojicu iz guardia civil" ree on, objanjavajui otkuda mu vojna sedla.
"To je velika stvar."
"Sili su na put izmeiu Segovije i Santa Marije del Real. Sili su da zatrae dokumenta
od koijaa. Uspeli smo da ih ubijemo a da ne povredimo konje." "Jeste li
mnogo ubili iz civilne strae?" upita Robert Dordan.
"Nekoliko" ree Pablo. "Ali jedino ovu dvojicu ne povredivi konje."
"Pablo je onaj koji je digao voz u Arevalu" ree Anselmo. "Pablo je to bio."
"Bio je jedan stranac s nama koji je izazvao eksploziju" ree Pablo. "Poznaje li ga?"
25"Kako se zove?"
"Ne seam se. To je vrlo retko ime."
"Kako je izgledao?"
."Bio je plav kao ti, ali ne toliko visok, s velikim rukama i slomljenim nosem."
"Kakin" ree Robert Dordan. "To e biti Kakin."
"Da" ree Pablo. "Vrlo retko ime. Neto slino. ta je s njim?"
"Mrtav je od aprila."
"To se svakom desi" ree Pablo sumorno. "Na taj nain emo svi zavriti."
"Tako svi Ijudi svravaju" ree Anselmo. "Tako su Ijudi uvek svravali. Sta je s
tobom, ovee? Je 1 ti pripala muka?"
"Oni su vrlo jaki" ree Pablo. Izgledalo je kao da govori sebi. Gledao je sumorno konje. "Vi ne
shvatate kako su oni jaki. Vidim ih uvek sve jae, sve bolje naoruane. Uvek sa sve vie
materijala. Ja sam ovde sa ovakvim konjima. A ta mogu da oekujem?
Da me gone i da umrem. Nita vi
e."
"Ti goni koliko i tebe gone" ree Anselmo.
"Ne" ree Pablo. "Ne vie. I ako sad napustimo ove planine, kuda moemo da idemo?
Odgovori mi na to. Kuda sad?"
"U paniji ima mnogo planina. Postoji Siera de Gredos, ako se ode odavde."
"Ne za mene" ree Pablo. "Umoran sam od ganjanja. Ovde nam je dobro. Sad ako ti
digne most u vazduh gonie nas. Ako budu znali da smo tu, progonie nas avionima,
pronai e nas. Ako poaIju Mavre da nas ganjaju, nai e nas i mi mora
26
mo otii. Umoran sam od svega toga. ujete li?" On se okrenu Robertu Dordanu. "S
kakvim pravom vi, stranac, dolazite i govorite mi ta moram da radim?" "Nisam
vam rekao da morate neto da uradite" ree mu Robert Dordan.
"Ali hoe" ree Pablo. "U tom. U tom je nevolja."
On pokaza dva teka denjka koje su spustili na zemlju dok su posmatrali konje.
Posmatranje konja izgleda da ga je navelo na razmiljanje, a to je video da se Robert
Dordan razume u konje izgleda da mu je razdreilo jezik. Njih trojica su stajali sad
pored ograienog prostora i suneve pege su sijale po arcu pastuvu. Pablo ga je
gledao i onda nogom gurnu teki dak. "Tu je zlo."
"Ja dolazim samo po dunosti" ree mu Robert Dordan. "Ja dolazim po nareienju
Page 9

onih koji vode rat. Ako zatraim da mi pomognete, vi moete odbiti i ja u nai druge koji e
mi pomoi. Jo vas ak nisam ni molio da mi pomognete. Ja moram da radim
to mi se nareiuje da radim, a mogu ti do kazati da je to vano. A to sam stranac, za
to nisam kriv. Zeleo bih da sam se rodio ovde."
"Za mene je, sad, najvanije da nas ovde niko ne uznemiruje" ree Pablo. "Za mene je,
eto, to dunost i prema onima koji su sa mnom i prema sebi."
"Prema sebi, da" ree Anselmo. "Prema sebi sad posle dugog vremena. Prema sebi i
svojim konjima. Dok nisi imao konje bio si s nama. Sad si ti samo jedan kapitalist
vie."
27"To je nepravedno" ree Pablo. "Ja itavo vreme dajem konje za stvar."
"Vrlo malo" ree Anselmo prezrivo. "Vrlo malo po mom miljenju. Ukrasti, da. Jesti, da.
Ubiti, da. Boriti se, ne."
"Ti si starac koji e na sebe navui nevolju svojim jezikom."
"Ja sam starac koji e iveti dok ne umre" ree Anselmo. "1 ja sam starac bez konja."
"Ti si starac koji moe i da ne poivi dugo."
"Ja sam starac koji e iveti dok ne umre" ree Anselmo. "1 ne plaim se lisica." Pablo ne
ree nita nego die vreu.
"Ni vukova" ree mu Anselmo. "Ako siTi vuk."
"Ku" ree mu Pablo. "Ti si starac koji pria uvek suvie mnogo."
"1 koji e uvek uraditi ono to kae da e uraditi" ree mu Anselmo savijen pod
denjkom. "1 koji je sad gladan. I edan. Napred, voio gerilaca s tunim licem. Vodi
nas da neto pojedemo."
Otpoelo je dosta loe, mislio je Robert Dordan. Ali Anselmo je ovek. Oni su sjajni kad su
do bri, razmiljao je. Nema Ijudi kao to su oni kad su dobri, a kad postanu loi nema sveta
koji je gori. Mora da je Anselmo znao ta radi kad nas je doveo ovde. Ali ovo mi se ne sviia.
Nita mi se ne sviia.
Jedini dobar znak bio je to Pablo nosi dak. I to mu je dao karabin. Moda je uvek takav,
razmiljao je Robert Dordan. Moda on spada u sumorne.
Ne, ree on sebi, ne zavaravaj se. Ti ne zna kakav je bio ranije ali zna sigurno da qjj
postaje
28
riav i to brso i ne krijui. Kad pone to da krije onda e ve imati stvorenu odluku.
Zapamti to, ree on sebi. Prvu prijateljsku stvar kad uradi, on e ve imati stvorenu
odluku. Strano dobri konji, ipak, mislio je, divni konji. Pitam se ta bi me moglo navesti
da se oseam onako kao to se Pablo osea zbog konja. Starac je bio u pravu. On se
obogatio konjima i im je postao bogat eleo je da uiva ivot. Verujem da e se uskoro
loe oseati, jer nee moi da se upie u Dokejklub, razmiljao je. Pauvre Pablo. II a
manque son Jockei.
Pri pomisli na to oseao se bolje. Nasmeja se gledajui savijena leia ove dvojice i
velike dakove ispred sebe kako se kreu izmeiu drvea. Nije napravio alu na
svoj raun itavog dana, i sad kad je to uradio oseao se mnogo bolje. Uskoro e
postati i ti kao i svi ostali, govorio je sebi. I ti postaje sumoran. Sigurno je i on bio
svean i sumoran kod Golca. Zadatak ga je malo titao. Donekle titao, pomisli. Mnogo
titao. Golc je bio veseo i eleo je da i on bude veseo pre nego to ode, ali on nije bio.
Svi najbolji, kad razmisli, bili su veseli. Mnogo bolje je biti veseo i to je znak neega.
To je kao da si postigao besmrtnost jo dok si iv. To je sloeno. Ali nije ih mnogo ostalo.
Nije, nije ih mno go veselih ostalo. A ako bude i dalje tako razmiIjao, moj
Page 10

mladiu, nee ni ti ostati. Dosta razmiIjanja sad, stari drue. Ti si sad baca
mostova u vazduh. Ne mislilac. Ljudi, ala sam gladan, razmiljae. Nadam se da Pablo dobro
jede.
29"A
Glava II
Oni stigoe kroz veliko drvee do gornjeg dela male doline oblika olje, i on vide da logor
mo ra da je ispod obrubne stene koja se dizala ispred njih izmeiu drvea.
To je logor, u redu, i to dobar logor. Ne mo e ga uopte videti dok mu ne priie, i
Robert Dordan je znao da se ne moe primetiti ni iz vazduha. Odozgo ga nita ne bi
odavalo. Bio je skriven dobro kao medveia rupa, peina. Ali je izgleda bio slabije uvan.
Sve je paljivo posmatrao dok su se penjali.
Velika peina se nalazila u formaciji bone stene i kod otvora je sedeo jedan ovek
leiima naslonjen na stenu, nogu ispruenih na zemlji i s karabinom prislonjenim uz
stenu. Deljao je tap noem i pogledao ih je kad su doli, a onda produio da recka.
"Hola" ree ovek koji je sedeo. "ta je to dolo?"
"Starac i miner" ree mu Pablo i spusti dak s unutranje strane ulaza u peinu. I Anselmo
spusti svoj dak, a Robert Dordan skide puku i osloni je o stenu.
"Ne ostavljajte ga blizu peine" ree ovek koji je deljao i koji je imao plave oi na
tamnom, lepom lenjom ciganskom licu, boje suene koe. "Unutra je vatra."
"Ustani i skloni ga ti sam" ree Pablo. "Stavi ga pored tog drveta."
Ciganin se nije ni pokrenuo, nego ree neto to nije za pisanje, pa onda: "Ostavi ga
tamo. Nek
30
te digne u vazduh" ree lenjo. "To e izieiti sve tvoje bolesti."
"
"ta to pravi?" Robert Dordan sede pored Ciganina. Ciganin mu pokaza. To je bila zamka
u obliku broja etiri i sad je deljao reetke za nju.
"Za lisice" ree. "S kocem za smrtni udar. Kolac im slomi leia." Nasmei se na Dordana.
"Vidi, ovako." On napravi pokret s okvirom zamke pokazujui kako se
zamka rui i kolac pada, onda zatrese glavom, zavue pesnicu u zamku, a isprui ruke da pokae
lisicu sa slomljenim leiima. "Vrlo praktino" objasni.
"On lovi zeeve" ree Anselmo. "On je Ciganin. Ako lovi zeeve kae da lovi lisice.
Ako ulovi lisicu rei e da je ulovio slona."
"A ako ulovim slona?" upita Ciganin i ponovo pokaza svoje bele zube i namignu Robertu
Dordanu.
"Onda bi rekao da si ulovio tenk" ree mu Anselmo.
"Ja u uloviti tenk" odgovori mu Ciganin. "Do i u ja do tenka i onda ti moe rei da
je to to te volja."
"Cigani mnogo govore i malo ubijaju" ree mu Anselmo. Ciganin
namignu Robertu Dordanu i produi da delje.
Pablo je uao u peinu i izgubio se iz vida. Robert Dordan se nadao da je otiao po
hranu. On je sedeo na zemlji pored Ciganina i popodnevno sunce je dolazilo kroz vrhove
drvea i padalo toplo po njegovim ispruenim nogama. Sad je osetio mi
31ris hrane u peini, miris zejlina i luka i mesa koje se prilo i stomak mu se prevrtao od
gladi.
"Moemo da doiemo do tenka" ree on Ciganinu. "To nije suvie teko." "S tim?"
Ciganin pokaza dva daka.
"Da" ree mu Robert Dordan. "Nauiu te. Ti pravi zamku. To nije teko."
Page 11

"Ti i ja?"
"Sigurno" ree Robert Dordan. "Zato ne?"
"Ej" ree Ciganin Anselmu. "Premesti ta dva daka tamo gde e biti sigurni, hoe li?
Oni su dragoceni."
Anselmo je guniao. "Idem po vino" ree Ro bertu Dordanu. Robert Dordan ustade i
odnese dakove od ulaza u peinu i nasloni ih jedan s jedne a drugi s druge strane drveta.
Znao je ta je u njima i nije voleo da ih vidi jedan uz drugi. "Donesi i za mene olju" ree
mu Ciganin.
"Ima li vina?" ree Robert Dordan, sedajui ponovo do Ciganina.
"Vina? Kako ne bi bilo? Pun meh. Pola meha u svakom sluaju."
"A neto za jelo?"
"Svata, ovee" ree Ciganin. "Mi jedemo kao generali." "A ta
Cigani rade u ratu?" upita ga Robert Dordan.
"Ostaju i dalje Cigani."
"To je dobar posao."
"Najbolji" ree Ciganin. "Kako te zovu?
"Roberto. A tebe?"
"Rafael. A ono sa tenkom ti misli ozbiljno?"
"Svakako. Zato ne?"
32
Anselmo se pojavi na ulazu peine sa dubokirn kamenim sudom punim crnog vina i s prstima
provuenim kroz drke triju olja. "Gle" ree on. "0ni imaju olje i sve." Iza njega je dolazio
Pablo.
"Jelo e biti uskoro gotovo" ree on. "Imate li duvana?"
Robert Dordan ode do dakova i otvarajui jedan popipa unutra po depu i izvadi
jednu od onih pljosnatih kutija s ruskim cigaretama koje je dobio u Golcovom tabu. On
noktom palca preie preko ivice kutije i, otvorivi poklopac, prui ih Pablu koji uze petest.
Pablo, drei ih u svojoj velikoj ruci, uze jednu i pogleda je prema svetlosti. To su bile uske
duge cigarete sa upljim kartonskim cilindrima za usta.
"Mnogo vazduha i malo duvana" ree on. "Znam ih ja. Onaj drugi s neobinim imenom
ih je imao."
"Kakin" ree Robert Dordan i ponudi cigarete Ciganinu i Anselmu, i svaki od njih uze po
jednu.
"Uzmite jo" ree on i oni uzee jo po jednu. On im svakom dade jo po etiri. Oni, da
mu zahvale, dvaput mahnue rukom u kojoj su drali cigarete naginjui ih vrhom na dole kao
kad ovek pozdravlja maem.
"Da" ree Pablo, "to je bilo retko ime."
"Evo vina" Anselmo zahvati oljom iz suda i dodade je Robertu Dordanu, zatim zahvati za sebe
i Ciganina.
"Ima li vina i za mene?" upita Pablo. Sedeli su svi zajedno pored ulaza u peinu.
3 Ernest Hemingvej, IV
33"Anselmo mu dodade svoju olju i ode u peinu po lrugu. Izlazei on se nagnu i zagrabi
iz suda "pCmu olju i svi dotaknue ivice olja.
Vino je bilo dobro, malko je rezilo od meine, ali odlino, lako i bistro u ustima. Robert
Dordan ga je polako pio, oseajui kako se toplota iri po njegovom umoru.
"Jelo e uskoro doi" ree Pablo., A taj stranac s neobinim imenom, kako je umro?"
Page 12

"Bio je uhvaen i sam se ubio."
"Kako se to desilo?"
"Bio je ranjen i nije hteo da bude zarobljen."
"Neto detaljnije?"
"Ne znam" slaga on. On je znao detalje vrlo dobro i znao je da ne bi bilo dobro da ih sada
prepria.
"Naterao nas je da mu obeamo da emo ga ubiti ako bude ranjen pri dizanju voza, i ne
bude u stanju da umakne" ree Pablo. "Govorio je na udan nain."
Mora da je ve tada bio udljiv, pomisli Robert Dordan. Jadni Kakin.
, Nije podnosio misao da se sam ubije" ree Pablo. "Rekao mi je to. I mnogo se plaio
da ga ne mue."
"Da li ti je i to rekao?" upita ga Robert Dordan.
"Da"f ree Ciganin. "Govorio je tako svima nama."
"Jeste li i vi ili na voz?"
"Da. Svi mi smo ili na voz."
"Govorio je na udan nain" ree Pablo. "Ali bio je vrlo hrabar."
Jadni Kakin, pomisli Robert Dordan. Mora da je inio vie tete nego koristi ovde.
Voleo bih da sam znao jo onda da je tako udljiv. Trebalo je da ga povuku. Ne moe slati
svet unaokolo da radi tu vrstu posla i da pria takve stvari. Ne govori se tako.
ak i ko izvre svoju misiju oni uine vie i priajui takve stvari. neobian"
ree Robert Dords
bio malo
vrlo
izazivao
rabro.
"Ali luckasf:" ree Robert Dordan. "U tim stva
hlad
tima m
Ne pijia se na taj nairi:
"A ti" re Pablo. "Kad bi bio ranjen pri takiost, bi li bio voljan da te
Dstave?"
"Sluajte apred, zahvat
ree Robert Dordan i, naginjui sam jo jednu au
vina. "Shiajte
me jasno. Ako malu uslugu ot
"Dobro" vore pravi. Ej!
"Ti si jeo"
ao bl
id budem morao da zatraim neku nekog, zatraiu je kad treba." Ciganin odobravajui. "Tako
go olazi." Pablo.
gani: ini
amoko nosi. Devojka sesaj
liku vozdenu.
dazila iz
peJor
Page 13

lu i u isto vi
dan vide njeno
vide neobinu stvar
"Hola, drue" a RobVrt Dordan ree:
pazio je da je suvie nzagleda, a i da ne
njoj. Ona se nasmei i led.
Salud" uzvrati areda
35nj i on primeti njene lepe smeie ruke. Gledala ga je pravo u lice i smeila se. Zubi
su joj bili beli na smeiem licu, a koa i oi bile su joj iste zlataste mrko smeie
boje. Imala je visoko dignute jagodice, vesele oi i prava usta s punim usnama. Kosa
joj je bila one zlatno smeie boje kakvo je itno polje opreno suncem, ali je po celoj
glavi bila podseena tako kratko da je bila malo dua od dlake dabrovine. Ona se
smeila pravo Robertu Dordanu u lice i dizala smeiu ruku i prelazila njome preko
glave, zaglaiujui kosu koja se ponovo dizala kad bi ruka prola. Ima lepo lice, pomisli
Robert Dordan. Bila bi lepa da nije oiana.
"Tako je ja eljam" ree ona Robertu Dordanu. "Hajde jedi. Ne gledaj me. Tako su me
podiali u Valadolidu. Skoro je porasla."
Ona sede prekoputa njega i gledae ga. On joj uzvrati pogled i ona se nasmei i savi
ruke oko kolena. Noge su joj se sputale, duge i iste, iz nogavica na pantalonama on
vide oblik njenih malih, uzdignutih grudi pod sivom kouljom. Svaki put kad ju je Robert
Dordan pogledao, osetio je da mu se grlo suava.
"Nema tanjira" ree Anselmo. "Slui se svojim noem." Devojka je naslonila etiri viljuke,
sa zupcima nadole, sa strane gvozdene tepsije.
Svi su jeli iz kotlia, ne razgovarajui, po panskom obiaju. Jeli su zeevine
kuvane s lukom i zelenim papriicama i slanutka u sosu od vina. Bilo je dobro
spremljeno, zeevina se odvajala od kostiju a sos je bio ukusan. Robert Dordan je
popio jo jednu au vina dok je jeo. Devojka ga je posmatrala za celo vreme jela. Svi
ostali su gledali u hranu
36
i jeli. Robert Dordan pokupi poslednji deo sosa ispred sebe komadom hleba, pokupi
zeje kosti na jednu stranu, pobrisa sos na mestu gde su se one nalazile, zatim obrisa
viljuku hlebom, obrisa no, stavi ga nastranu i pojede hleb. Nagnu se i zahvati punu au
vina, a devojka ga je jo uvek posmatrala.
Robert Dordan popi pola ae vina, ali mu se grlo jo uvek suavalo kad je govorio s
devojkom.
"Kako se zove?" upita je. Pablo ga brso pogleda kad u ton njegovog glasa. On tada ustade i
ode.
"Marija. A ti?"
"Roberto. Jesi li dugo u planinama?"
"Tri meseca."
"Tri meseca?" on pogleda na njenu kosu koja je bila gusta, kratka i talasava kad rukom preie
preko nje, sad u zbunjenosti, kao itno polje na brdskoj padini na vetru. "Bili su je obrijali"
ree.
"Oni u Valadolidu redovno briju u tamnici. Bilo joj je potrebno tri meseca da poraste
ovoliko. Bila sam u vozu. Vodili se me na jug. Mnoge zatvorenike su pohvatali posle
onog kad je voz dignut u vazduh, ali mene nisu. Ja sam dola s ovima."
Page 14

"Naao sam je sakrivenu izmeiu stena" ree Ciganin. "Ba kad smo odlazili.
ovee, to je bila runa. Poveli smo je sa sobom, ali sam mnogo puta pomislio da je
trebalo da je ostavimo."
"A onaj drugi to je iao na most s njima?" upita Marija. "Onaj drugi plavi. Stranac. Gde
je on?"
"Mrtav" ree Robert Dordan. "Od aprila."
"Od aprila? Napad na voz je bio u aprilu."
37"Da" ree Robert Dordan. "Umro je deset dana posle voza."
"Jadan ovek" ree ona. "Bk je vrlo hrabar. A ti radi iste stvari?"
"Da."
"1 ti si dizao mostove u vazduli?"
"Da. Tri mosta."
"Ovde?"
"U Estramaduri" ree on. "Bio sam u Estramaduri pre nego to sam doao ovamo.
Radimo vrlo mnogo u Estramaduri. Ima nas mnogo koji radimo u Estramaduri."
"A zato si sad doao u ove planine?"
"Zamenjujem onog plavog. A znam i ovu oblast od pre pokreta."
"Zna li je dobro?"
"Ne, ne ba sasvim dobro. Ali ja uim brso. Imam dobru kartu i dobrog vodia."
"Starca" klimnu ona glavom. "Starac je vrlo dobar."
"Hvala" ree joj Anselmo i Robert Dordan shvati odjednom da on i devojka nisu sami.
I shvati da mu je bilo teko da gleda devojku jer mu se usled toga glas toliko menjao.
Krio je jedno od dva pravila nuna da se ovek dobro slae s Ijudima koji govore
panski: daj Ijudima duvana i pusti ene na miru i on shvati, sasvim iznenada, da ga se
to i ne tie. Toliko je stvari koje ne moraju da ga se tiu, zato bi ga se ticalo?
"Ti ima vrlo lepo lice" ree on Mariji. "Voleo bih da sam imao sreu da te vidim pre
nego to ti je kosa odseena."
38
"Porase" ree ona. "Kroz est meseci e biti dosta duga."
"Trebalo je da je vidi kad smo je doveli s voza. Bila je runa da ti se smui."
"ija si ti ena?" upita Robert Dordan pokuavajui sada da se izvue. "Jesi li
Pablova?"
Ona ga pogleda i nasmeja se, zatim ga rukom luni po kolenu. "Pablova? Video si
Pabla?"
"Dobro, onda Rafaelova. Video sam Rafaela."
"Niija" ree Ciganin. "To je vrlo udna ena. Nije niija. Ali vrlo dobro kuva." "Stvarno
niija?" upita je Robert Dordan.
"Niija. Niija. Ni za alu, ni ozbiljno. A ni tvoja."
"Nisi?" ree Robert Dordan, a oseao je kako mu se grlo opet stee. "Dobro. Ja
nemam vremena ni za jednu enu. To je istina."
"Ni petnaest minuta?" upita ga Ciganin draei ga. "Ni etvrt sata?" Robert Dordan ne
odgovori. On je posmatrao devojku Mariju, a grlo mu se suvie steglo da bi se usudio da
progovori.
Marija ga je gledala i smejala se, onda je odjednom pocrvenela, ali je produila da ga
posmatra.
"Ti crveni" ree joj Robert Dordan. "Da li esto crveni?"
"Nikada."
Page 15

"Ti sad crveni."
"Onda idem u peinu." "Ostani
ovde, Marija."
"Neu" ree i ne nasmei se na nj. "Idem sad u peinu." Ona pokupi etiri viljuke i
gvozdeni kotli iz kojeg su jeli. Onda se pokrenu nespretno
39kao drebe, ali s istom Ijupkou koju ima mlada ivotinja. "Jesu li
vam potrebne ae?" upita.
Robert Dordan je jo posmatrao i ona pocrvene ponovo.
"Nemoj me naterivati da pocrvenim" ree ona. "Ne volim ja to."
"Ostavi ih" ree joj Ciganin. "Eto ti" on zahvati iz kamenog suda i dodade punu au
Robertu Dordanu koji je gledao devojku kako sagnu glavu i uie u peinu nosei teki
gvozdeni kotli.
"Hvala" ree Robert Dordan. Sad kad je ona otila glas mu je zvuao dobro. "Ovo je
zadnja. Do sta smo pili."
"Popiemo to je u sudu" ree Ciganin. "Tma vie od pola meine. Natovarili smo je
na jednog konja."
"To je bio poslednji Pablov napad" ree Anselmo. "0tada nita ne radi."
"Koliko vas je?"
"Ima nas sedam i dve ene."
"Dve?"
"Da. Pablova mujer."
"A ona?"
"U peini je. Devojka zna malo da kuva. Rekao sam da dobro kuva da bih joj polaskao.
Ali uglavnom ona pomae Pablovoj mujer."
"A kakva je ona, Pablova mujer?"
"Neto divlje" naceri se Ciganin. "Neto vrlo divlje. Ako smatra da je Pablo ruan treba
da vidi njegovu enu. Ali hrabra. Sto puta hrabrija od Pabla. Ali neto divlje."
40
"Pablo je bio hrabar u poetku" ree Anselmo. "Pablo je bio neto ozbiljno u poetku."
"Pobio je vie sveta nego kolera" ree Ciganin. "U samom poetku pokreta Pablo je
pobio vie sveta nego pegavac."
"Ali je ve due vremena mui flojo" ree Anselmo. "Vrlo je aljkav. Mnogo se plai da
ne umre."
"Moda zato to ih je ubio toliko mnogo u po etku" ree Ciganin filozofski. "Pablo ih je
ubio vie nego kuga."
"To i bogatstvo" ree Anselmo. "1 pije vrlo mnogo. Zeleo bi sad da se povue kao
matador de toros. Kao toreador. Ali ne moe da se povue."
"Ako preie na drugu stranu linije oduzee mu konje i naterati ga da ide u vojsku"
ree Ciganin. "Ja, isto, nemam elje da budem u armiji." "Niti
ijedan drugi Ciganin" ree Anselmo.
"Zato bih je imao?" upita Ciganin. "Ko eli da bude u vojsci? Da li stvaramo revoluciju
da bismo bili u armiji? Ja sam voljan da se borim, ali nisam voljan da budem u armiji."
"Gde su drugi?" upita Robert Dordan. Oseao se udobno i pospano od vina, i leei na
leiima na umskom tlu video je kroz vrhove drvea male po podnevne planinske oblake
kako se polako kreu na visokom panskom nebu.
"Dvojica spavaju u peini" ree Ciganin. "Dvo jica su na strai gore gde imamo top.
Jedan je dole na strai. Svi verovatno spavaju."
Page 16

Robert Dordan se okrete na stranu.
"Kakva je to vrsta topa?"
"Vrlo neobinog imena" ree Ciganin. "Odmah mi je otilo iz glave. To je
pukomitraljez."
41Mora da je automatska puka, pomisli Robert Dordan.
"Koliko tei?" upita.
"Jedan ovek moe da ga ponese, ali je teak. Ima tri noge koje se savijaju. Dobili smo
ga pri poslednjem ozbiljnom napadu. U onom pre vina."
"Koliko municije imate za nju?"
"Strano mnogo" ree Ciganin. "itav jedan sanduk neverovatne teine." Izgleda
oko pet stotina metaka, pomisli Robert Dordan.
"Da li se puni pomou doboa ili redenika?"
"Pomou gvozdenih metalnih doboa pri vrhu."
Do iavola, to je puka marke Luis, pomisli Robert Dordan. "Da li ti
zna neto o automatskoj puki?" upita on starca.
"Nada" ree Anselmo. "Nita." "A ti?"
upita Ciganina.
"Da pali tako velikom brsinom i da joj se cev toliko zagreje da opri ruku ako je se
dotakne" ree Ciganin s ponosom.
"Svako to zna" ree Anselmo s prezrenjem.
"Moda" ree Ciganin. "Ali on me je pitao ta znam o maquini i ja sam mu rekao." Zatim
dodade. "Isto tako, za razliku od obinih puaka, one pucaju dogod dri okida
pritisnut."
"Dogod se metak ne zaglavi, dok ne nestane municije ili dok ne postanu tako vrele da se
rastope" ree Robert Dordan na engleskom. "ta kae?" upita ga Anselmo.
"Nita" ree Robert Dordan. "Gledao sara samo u budunost na engleskom."
42
"To je neto sasvim izuzetno" ree Ciganin. "Gledati u budunost na Ingles. Umete li
gledati u dlan?"
"Ne" ree Robert Dordan i zahvati jo au vina., Ali ako ti zna eleo bih da mi
kae ta e se desiti sledea tri dana?"
"Pablova mujer ume gledati u dlan" ree Ciganin. "Ali ona je tako Ijuta i toliko divlja da
ne znam da li e hteti."
Robert Dordan sad sede i povue gutljaj vina.
"Da vidimo onda Pablovu mujer" ree. "Ali ako ima neto loe da svrimo s tim."
,Ja je ne bih uznemiravao" ree Rafael. "Ona me mnogo mrsi."
"Zato?"
"Postupa sa mnom kao sa dangubom."
"Kakva nepravda" pecnu ga Anselmo.
"0na je protiv Cigana."
"Kakva pogreka" ree Anselmo.
"Ona ima ciganske krvi" ree Rafael. "Zna ona ta govori." Nasmeja se. "Ali ima jezik kojim
ee i grize kao biem za bikove. Zdere ti kou jezikom. Na remenje.
Neverovatno je divlja."
"Kako se slae s devojkom, s Marijom?" upita Robert Dordan.
"Dobro. Voli devojku. Ali ako joj iko priie blizu " on zatrese glavom i mljasnu jezikom.
Page 17

"Vrlo je dobra prema devojci" ree Anselmo. JVInogo se stara o njoj."
"Kad smo je nali prilikom napada na voz, devojka je bila vrlo udna" ree Rafael.
"Nije htela da govori i plakala je celo vreme i ako bi je neko takao zadrhtala bi kao
mokar pas. Tek od nedavno
43je bolje. Odskora je vrlo dobro. Danas je sasvim dobro. Ba sad razgovarajui s
tobom bilo joj je sasvim dobro. Hteli smo je ostaviti posle voza. Svakako nije vredelo
zadravati se zbog neeg tako tunog i runog i oigledno bezvrednog. Ali stara ena
je devojku vezala konopcem i kada je ova mislila da ne moe da ide dalje, starica je
udarala konopcem da bi je prisilila da ide. A onda, kad stvarno nije mogla da ide dalje, starica
je nosila na leiima. Kad starica nije mogla dalje da je nosi, nosio sam je ja.
Ili smo uz to brdo do grudi zaraslo u vres. Kad je ja nisam mogao vie da nosim, nosio
je Pablo. Ali nam je stara morala svata da izgovori da bi nas naterala da je nosimo." On
zatrese glavom pri seanju. "Istina je da devojka ima duge noge, ali nije teka.
Kosti su joj lake. Ali je dosta teka kad mora i da je nosi i da zastaje pa da puca i
ponovo da je nosi i jo da ima staricu nad glavom koja je Pabla bievala konopcem
i nosila mu puku, gurajui mu je u ruku im bi spustio devojku, naterivala ga da je
ponovo digne, punila mu puku, psovala ga, uzimala metke iz kese i gurala ih u
magazin psujui ga stalno mrak se uveliko hvatao i kad je no dola bilo je sve u
redu. Ali srea je to nisu imali konjicu."
"Mora da je teko bilo napadati voz" ree Anselmo. "Nisam bio tamo" objasni on
Robertu Dordanu. "Uestvovala je Pablova druina i El Sordova, koga emo jo
noas videti, i jo dve druine iz ovih planina. Ja sam bio s druge strane linije." "1 uz to
onaj plavi s neobinim imenom " ree Ciganin.
"Kakin."
44
"Da. To je ime koje nikako ne mogu da savladam. Imali smo dvojicu s
pukomitraljezima. I njih su nam poslali iz armije. Nisu mogli da izvuku top i izgubili su
ga. Nije ni u kom sluaju teio vie od one devojke i da im je starica stajala iznad
glave izvukli bi ga." On mahnu glavom seajui se, a onda produi. "Nikad u ivotu
nisam video neto slino onom to se desilo prilikom eksplozije. Voz je mirno
nailazio. Videli smo ga izdaleka. A bio sam tako uzbuien da ti to ne mogu rei. Tada
je uuuuuu postajalo sve jae i onda, u trenutku eksplozije, prednji
tokovi lokomotive su se digli i izgledalo je da se cela zemlja uz tresak die u velikom
crnom oblaku i lokomotiva se digla visoko u tom oblaku prljavtine i drvenih spojeva
koji su se kretali u vazduhu kao u snu i onda je pala na stranu kao velika ranjena
ivotinja a onda je nastala jo jedna eksplozija bele pare pre nego to su grudve zemlje
od prve eksplozije prestale da padaju na nas, a maquina je poela da govori
tatattatta!" produavao je Ciganin tresui stisnutim pesnicama ispred sebe, s palcima
nagore, kao na zamiljenom pukomitraljezu. "Ta! Ta! Tat! Tat! Ta! Ta! Ta!" klicao je.
"Nisam nikad u ivotu video takvu stvar, vojnjci su istravali iz voza, maquina je
bacala u njih svoje rei i Ijudi su padali. U tom sam trenutku u uzbuienju stavio ruku na
maquinu i otkrio da cev pee i ba tada mi je starica opalila amar po obrazu i rekla.
"Pucaj, budalo! Pucaj ili u ti glavu rascopati!" Onda sam poeo da pucam, ali je bilo vrlo
teko drati pukomitraljez mirno, i vojnici su trali uz daleko brdo. Docnije, kad
smo si" li do voza da vidimo ta moemo uzeti, jedan ofi
45cir se probio nazad s neto vojnika, na daljinu pitoljskog metka. On je stalno mahao
pitoljem i vikao na njih i mi smo svi pucali na njega ali ga niko nije pogodio. Onda je
Page 18

nekoliko vojnika leglo i poelo da puca, a oficir je etao goredole iza njih s pitoljem i ipak ga
nismo mogli pogoditi i iz maquine se nije moglo da puca zbog poloaja voza. Taj
oficir je ubio dva vojnika dok su leali, a ipak nisu hteli da ustanu i on ih je psovao i
najzad su ustali, jedan, dva, tri istovremeno i potrali su prema nama i vozu. Onda su
se ponovo ispruili i pucali. Onda smo mi otili a maquina je jo uvek razgovarala iznad nas dok
smo odlazili. Tada sam naao devojku koja je pobegla iz voza do stena i ona je
trala s nama. Ti su nas vojnici ganjali do noi."
"Mora da je to bilo vrlo teko" ree Anselmo., /Mnogo uzbudljivo."
"To je jedina dobra stvar koju smo uradili" ree jedan dubok glas. "ta sad radi, ti leno
pijano kopile jedne prljave ciganske kurve? ta sad radi?"
Robert Dordan vide enu pedesetih godina veliku skoro kao Pablo, i skoro iroku
koliko i visoku, u crnoj seljakoj suknji i prsluku, s debelim vunenim arapama na
debelim nogama, u crniija cipelama sa ionovima od konopca i smeiim licem kao u
modela za granitni spomenik. Imala je velike ali lepe ruke, a debela crna kovrdava kosa
bila joj je savijena u puniu na vratu.
"Odgovori mi" ree ona Ciganinu, ne marei za druge.
"Razgovarao sam s ovim drugovima. Taj tu je doao kao miner.46 Znam ja
to sve" ree Pablova mujer.
Idi o davde i smeni Andresa koji je na strai na vrhu."
"Me voi" ree Ciganin. "Idem." On se okrenu Robertu Dordanu. "Videu te o ruku."
"Nemoj se ni aliti" ree mu ena. "Triput si danas jeo po mom raunu. Idi sad i poalji
mi Andresa."
"Hola" ree ona Robertu Dordanu, prui mu ruku i nasmei se. "Kako si i kako stoje
stvari u Republici?"
"Dobro" ree on i uzvrati joj vrst stisak ruke. "1 ja i Republika."
"Drago mi je" ree ona. Gledala ga je u lice i smeila se i on primeti da ima lepe sive
oi. "Da li nam dolazi da napadnemo jo neki voz?"
"Ne" ree Robert Dordan, stiui poverenje u nju u tom trenutku. "Ne, nego most."
"No es nada" ree ona. "Most nije nita. Kad emo ii na voz, sad kad imamo konje?"
"Docnije. Taj most je od velike vanosti."
"Devojka mi ree da je drug koji je iao s nama na voz mrtav."
"Da."
"Kakva teta. Nikad nisam videla takvu eksploziju. Bio je darovit ovek. Mnogo mi
se svideo. Je li nemogue napasti sad jo jedan voz? Ima sad mnogo Ijudi u ovim
planinama. Suvie mnogo. Ve je teko dobiti i hranu. Bolje bi bilo otii odavde. A
imamo i konje."
"Moramo da svrimo s mostom,"
"Gde se nalazi?"
"Sasvim blizu."
47"UtoIiko bolje" ree Pablova mujer. "Da dignemo sve mostove koji se nalaze ovde i
odemo odavde. Smuilo mi se ovo mesto. Ovde ima suvie sveta. To se ne moe
dobro svriti. Vlada mrtvilo koje je odvratno." Ona
ugleda Pabla kroz drvee.
"Boraccho!" pozva ga. "Pijanica. Odvratna pijanica!" Ona se veselo okrete ponovo
Robertu Dordanu. "Uzeo je konu vinsku flau da pije sam u umi" ree ona. "On stalno
pije. Ovaj ga ivot upropauje. Mladi ovee, vrlo sam zadovoljna to si doao."
Page 19

Udari ga po leiima. "Ej" ree. "Ti si vei nego to izgleda" i prevue rukom preko
njegovog ramena, pipajui mu miie pod flanelskom kouljom. "Dobro. Vrlo sam
zadovoljna to si doao."
"1 ja isto tako."
"Mi emo se razumeti" ree ona. "AH, uzmi au vina." "Ve smo
pili" ree Robert Dordan. "De, ho e U i ti?"
"Neu pre veere" ree ona. "Zagreje me." Onda opet ugleda Pabla.
"Boraccho!" povika. "Pijanico!" okrete se Ro bertu Dordanu i zatrese glavom. "Bio je
vrlo do bar ovek" ree mu. "Ali sad je gotov. Ali sluaj jo o jednoj stvari. Budi vrlo
dobar i paljiv prema devojci Mariji. Loe je prola. Razume li?"
"Da. Zato to kae?"
"Videla sam kakva je bila poto je tebe videla i dola u peinu. Videla sam kako te
posmatra pre nego to je izila iz nje."
,Malo sam se alio s njom."
48
"S njom je bilo vrlo riavo" ree Pablova ena. "Sada je bolje. Treba da ode odavde."
"Jasno, treba je poslati preko linije s Anselmom."
"Ti i Anselmo moete je povesti kad se ovo zavri."
Robert Dordan oseti bol u grlu i da mu glas postaje deblji. "To se moe uraditi" ree on.
Pablova mujer ga pogleda i mahnu glavom. "Ajiii, ajii" ree. "Da li su svi mukarci
takvi?"
"Nisam nita rekao. Ona je lepa, i ti to zna."
"Ne, ona nije lepa. Ali ona postaje lepa, to misli" ree Pablova ena. "Ljudi. Sramota je za nas
ene to ih stvaramo. Ne. Ozbiljno. Zar nema do mova pod Republikom koji bi se
starali za ovakve kao to je ona?"
"Da" ree Robert Dordan. "Dobrih mesta. Na obali blizu Valensije. I na drugim
mestima. Tamo e lepo postupati s njom i ona moe da radi s decom. Tamo se nalaze
deca iz evakuisanih sela. Nauie je kako se radi."
"To ba i elim" ree Pablova mujer. "Pablo se ve razboleo zbog nje. To je druga
slvar koja ga unitava. Kad nju vidi kao da se razboli. Najbolje je da ona ode."
"Mi je moemo povesti kad se ovo zavri."
"1 bie paljiv s njom ako ti je poverim? Govorim ti kao da te odavno poznajem."
"Tako je" ree Robert Dordan, "kad se Ijudi razumeju."
"Sedi" ree Pablova ena. "Ne traim nikakvo obeanje, jer ta e se desiti desie
se. Jedino ako je ne odvede odavde, onda traim obeanje."
49"Zato ako je ne oivedem?" "Jer neu da bude luda za tobom kad ode. Bila je luda
ranije i meni je dosta i bez toga."
"0dveemo je posle mosta" ree Robert Dordan. "Ako budemo ivi posle mosta,
odveemo je." "Ne volim da te sluam kad govori na taj nain. Taj nain govora
ne donosi sreu."
"Govorio sam tako samo da bih ti mogao obeati. Nisam ja od onih koji govore
sumorno."
"Da ti vidim dlan" ree ena. Robert Dordan isprui ruku i ena je otvori, zadra je u svojoj
velikoj ruci, protrlja je palcem i pogleda i onda je ispusti. Ustade. Ustade i on i ona ga
pogleda ne smeei se.
"ta si videla?" upita je Robert Dordan. "Ja u to ne verujem. Nee me uplaiti."
Page 20

"Nita" ree mu. "Nita nisam videla." "Jesi, videla si. Ja sam samo radoznao. Ja ne
verujem u te stvari." "U ta veruje?" "U mnoge stvari, ali ne u tu." "U 8ta?" "U svoj
rad." "Da, to sam videla." "Kai mi ta si jo videla?" "Nisam videla nita drugo" ree
ona gorko. "Ti ree da je most teka stvar?"
"Ne. Rekao sam da je vrlo vaan." "Ali moe biti i teka."
,iDa. A sad ja idem dole da vidim. Koliko Ijudi imate ovde?"
50
"Pet to neto vrede. Ciganin ne vredi mada su mu namere dobre. Ima dobro srce. U
Pabla ja vie nemam poverenja."
"Koliko Ijudi koji vrede ima El Sordo?"
,JModa osam. Videemo noas. On dolazi ovamo. On je vrlo praktian ovek. I on
ima neto dinamita. Mada ne mnogo. Razgovarae s njim."
"Jesi li poslala po njega?"
"On dolazi svake noi. Sused je. I prijatelj isto toliko koliko i drug."
"ta misli o njemu?"
"On je vrlo dobar ovek. I vrlo praktian. Pri napadu na voz bio je sila."
"A u ostalim grupama?"
"Kada bismo ih obavestili na vreme, bilo bi mogue sastaviti pedeset puaka na koje
bismo se mogli u izvesnoj meri osloniti."
"U kojoj meri?"
"Zavisi od ozbiljnosti situacije."
"A koliko metaka po puki?"
"Moda dvadeset. Zavisi od toga koliko bi ih oni doneli za tu stvar. Ako bi doli u takvu akciju.
Pamti da u vezi s tim mostom nema nikakvih para i nikakve pljake, a sudei
po tvojoj uzdrljivosti ima mnogo opasnosti, i da se posle toga mora otii iz ovih
planina. Mnogi e se protiviti toj stvari u vezi s mostom."
"Sigurno."
"Bolje je da se o tom ne govori bez potrebe."
"Slaem se."
,Onda poto proui taj tvoj most razgovaraemo sa El Sordom."
"Sad idem dole sa Anselmom."
51"Probudi ga" ree ona. "Treba li ti karabin?" "Hvala ti" ree joj. "Dobro je imati ga,
ali ne
mislim da ga upotrebim. Idem da osmatram, a ne
da izazivam nemire. Hvala ti na svemu to si mi
rekla. Vrlo mi se sviia nain na koji govori." "Nastojim da govorim iskreno." "Onda
mi reci ta si mi videla u dlanu." "Ne" ree ona., Jsiisam videla nita. Idi sad
do tvog mosta. Ja u paziti na tvoj prtljag."
"Pokrij ga i neka ga niko ne dira. Bolje je tu
nego u peini."
"Pokriu ga i niko ga nee dirati" ree Pablo
va ena. "Idi sad do mosta."
"Anselmo" ree Robert Dordan stavljajui ru
ku na starevo rame. Leao je spavajui s glavom na rukama.
Starac pogleda. "Da"ree. "Dabome,hajdemo."
Glava III
Page 21

Sili su niz poslednjih dvesta metara, paljivo se kreui u senci od drveta do drveta,
i sad, kroz poslednje borove na strmoj padini brda most je bio udaljen svega pedeset
metara. Kasno popodnevno sunce koje je jo uvek sijalo preko planinske kose isticalo
je tamni most prema strmoj praznini klanca. Bio je to elini most s jednim jedinim lukom i
straarskim kuicama sa obe strane. Bio je dovoljno irok za dva motorna
vozila, i izvijao se s Ijupkou solidno izlivenog metala preko dubokog klanca na
ijem je dnu, dole, poskakivao potok s
52
belom vodom izmeiu stenja i kamenja tekui do glavnog potoka ovog klanca.
Sunce je udaralo Robertu Dordanu u oi i most se pokazivao samo u obrisima. Onda se sunce
smanjilo i otilo i on, sad kad nije vie gledao u ar, vide, gledajui gore kroz
drvee na smeiu, zaokrugljenu uzviicu iza koje je sunce otilo, da je planinska padina
neno, svee zelena i da se nu Ije starog snega nalaze pod vrhom.
Onda je ponovo posmatrao most u onoj iznenadnoj, kratkoj, stvarnoj svetlosti koja se jo
zadrala, prouavajui njegovu konstrukciju. Problem demoliranja mosta nije bio
teak. Dok ga je posmatrao on izvadi belenicu iz depa na prsima i napravi nekoliko brsih
poteza skicirajui ga. Dok je pravio crtee nije raunao koliinu materijala.
Uinie to docnije. Sad je samo beleio take gde treba da se stavi eksploziv da bi
se presekli potpornji luka i oborio jedan njegov deo u klanac. To se moe izvesti bez
urbe, nauno i tano sa est povezanih punjenja tako da istovremeno eksplodiraju a
moe se izvesti grubo uzevi s dve vee koliine. Trebalo bi da budu vrlo velike
koliine, na suprotnim stranama mosta, i da eksplodiraju u isto vreme. Skicirao je brso
i sa zadovoljstvom srean, najzad, to ima problem u rukama srean, najzad to je stvarno
ve zauzet njime. Onda zatvori belenicu, gurnu olovku u konu futrolu na ivici depa, stavi
belenicu u dep i zakopa ga.
Dok je on skicirao, Anselmo je posmatrao put i most i straare. Smatrao je da su se
suvie pribliili mostu da bi bili sigurni, i kad je skiciranje zavreno oseti olakanje.
53Kad je Robert Dordan zakopao dep onda se ispruio iza debla jednog bora Anselmo mu
stavi ruku na lakat i pokaza prstom.
U straarnici, koja je bila okrenuta putu i gore prema njima, sedeo je straar drei
puku s bajonetom izmeiu kolena. Puio je cigaretu, imao je pletenu kapu i pelerinu
kao od ebeta. Na pedeset metara lice mu se nije moglo ba videti. Ro bert Dordan
die durbin zaklanjajui stakla paIjivo sklopljenim rukama, mada vie nije bilo sunca
da bi mogla da blesnu, i pokaza se ograda mosta jasno, samo da isprui ruku i da je
dotakne, i vidi lice straara tako jasno s upalim obrazima, pepeo na cigareti i masni
sjaj bajoneta. Imao je seIjako lice s upalim obrazima pod visokim jagodicama, i
izraslom bradom, oi osenene tekim obrvama, velike ruke kojima je drao puku,
bio je u tekim izmama koje su se videle izmeiu nabora pelerine. Na zidu
straarnice nalazila se stara, pocrnela kona vinska flaa, nekakve novine i nije bilo
telefona. Mogao se telefon, dabome, nalaziti na onoj drugoj strani koju on nije video ali
nije bilo nikakvih vidljivih ica koje bi izlazile iz straarnice. Telefonska linija se
pniala pored puta i ica je ila preko mosta. Izvan straarnice nalazila se pe,
napravljena od benzinske kante, preseene na vrhu, s izbuenim rupama i postavljena
na dva kamena ali u njoj nije bilo vatre. Ispod nje je bilo nekoliko praznih konzervi
pocrnelih od plamena.
Robert Dordan dodade dogled Anselmu koji je leao ispruen pored njega. Starac se
nasmei i mahnu glavom. Udari prstom po lubanji pored oka.
Page 22

54
"Ia lo veo" ree na panskom. "Video sam ga" govorio je prednjim delom usta gotovo i ne
kreui usne, tie od ikakvog apata. Posmatrao je straara dok se Robert Dordan
smeio na njega i, pokazujui jednim prstom, prevue drugim preko grla. Robert Dordan
mahnu glavom, ali se ne nasmei.
Straarnica na drugom kraju mosta bila je okrenuta od njih prema putu tako da nisu mogli
da vide ta je u njoj. Put, koji je bio irok, sav od automobilskog ulja i dobro
konstruisan, iao je ulevo s druge strane mosta i onda skretao nadesno oko okuke. Na
tom mestu je stari put proiren zasecanjem velike solidne stene s druge strane klanca a
njegovu levu ili zapadnu stranu, ako se gleda nanie iz klisure ili sa mosta, ocrtava
linija ravno zaseenih kamenih blokova koja je titi na onom mestu gde se ivica puta prosto
obruavala u klanac. Ovde je klanac postajao skoro kanjon, i tu se potok, preko koga je bio
most prebaen, sastao sa glavnim potokom klanca. ,A drugo mesto?" upita Robert Dordan
Anselma.
"Petsto metara ispod te okuke. U putarevoj kuici koja je uzidana u stenu." "Koliko
Ijudi?" upita Robert Dordan.
Opet je posmatrao straara dogledom. Straar protrlja cigaretu na drvenom zidu
straarnice, onda iz depa izvadi konu duvankesu, otvori papir jedne ugaene cigarete
i isprazni ostatak upotrebljenog duvana u kesu. Straar ustade, nasloni puku na zid
straarnice i protegnu se, onda uze puku, prebaci
55je preko ramena i ode na most. Anselmo se isprui na zemlji, a Robert Dordan skliznu
dogled u dep na koulji i dobro zakloni glavu iza bora.
"Ima sedam vojnika i kaplar" ree mu Anselmo na uvo. "Obavestio sam se kod
Ciganina."
"Otii emo sad im se smiri" ree Robert Dordan. "Suvie smo blizu."
"Jesi li video ta ti treba?"
"Da. Sve to mi treba."
Naglo je zahladilo sad kad je sunce zalo, i svetlost je nestajala poto se poslednji ar sunca na
planinama iza njih gubio.
"Kako ti se ini?" ree Anselmo tiho kad su videli straara kako ode preko mosta do druge
straarnice s bajonetom sjajnim od poslednjeg odbleska svetlosti i bezoblinom pojavom u
ogrtau od ebeta.
"Vrlo dobro"reeRobertDordan."Vrlo dobro."
"Drago mi je" ree Anselmo. "Hoemo li poi? Nema sad izgleda da nas vidi."
Straar je stajao, leiima okrenut prema njima, na drugom kraju mosta. Iz klanca je
dopirala huka potoka meiu kamenjem. Onda kroz tu huku dopre drugi um, stalno
brujanje i videe kako straar s zabaenom pletenom kapom pogleda gore oni,
okreui glave navie i gledajui, videe visoko na veernjem nebu tri aviona u
formaciji slova V sitna i srebrnasta u visini gde je jo uvek bilo sunca, prelazei
neverovatnom brsinom preko neba s jednolinim zujanjem motora. "Nai?" upita Anselmo.
"Izgleda" ree Robert Dordan ali je znao da na toj visini ne moe nikad biti siguran.
Mogli su
56
biti veernja patrola obeju strana. Ali uvek kae za lovce da su nai jer se svet onda bolje osea.
Bombarderi, to je druga stvar.
Anselmo oigledno oseti isto. "Nai su" ree. "Prepoznajem ih. To su avioni Moscas."
Page 23

"Dobro" ree Robert Dordan. "1 meni izgleda da su Moscas."
Robert Dordan je mogao da ih pogleda dogledom i da odmah vidi iji su, ali je vie
voleo da ne zna. Noas je za njega svejedno iji su, a ako starcu ini zadovoljstvo
da su nai, nije hteo da mu ih oduzima. Sad, kad su se gubili iz vida prema Segoviji nije
izgledalo da su zeleni, s crvenim na vrh krila, s niskim ruskim krilima Boling P. 32 koje su
panci zvali Moscas. Boje se nisu mogle videti, ali je model bio drukiji. Ne. To je bila
faistika patrola koja se vraala kui.
Straar je jo stajao kod druge straarnice s zabaenom kapom.
"Hajdemo" ree Robert Dordan. Poie uzbrdo, paljivo se kreui i koristei zaklon
dok nisu bili van pogleda. Anselmo je iao za njim na sto metara. Kad su dobro
poodmakli od pogleda sa mosta, on stade i starac mu priie i poie napred da ga vodi i onda su
se stalno strmom stenom penjali u mraku kroz klanac. "Imamo izvanrednu avijaciju" ree starac
srean.
"Da."
"1 pobediemo."
"Moramo pobediti."
"Da. I kad pobedimo mora doi u lov."
"U lov na ta?"
57"Na veprove, medveie, vukove, divokoze "
"Voli li da lovi?"
"Da. Covee. Vie nego ita drugo. TJ mom selu mi svi idemo u lov. Ti ne voli da
lovi?"
"Ne" ree Robert Dordan. "Ne volim da ubijam ivotinje."
"Ja ba naprotiv" ree starac. "Ja ne volim da ubijam Ijude."
"Niko ne voli izuzev onih kojima neto nije u redu u glavi" ree Robert Dordan. "Ali ja
nemara nita protiv toga kad je nuno. Kadje to za stvar."
"Sad, je to druga stvar" ree Anselmo. "U mo joj kui, kad sam kuu imao, a sad je
nemam, bilo je zuba od veprova koje sam pobio u donjim umama. Bilo je koa od
vukova koje sam ubio. Zimi, lovei ih po snegu. Jednog vrlo velikog, ubio sam ga u
sumrak, na kraju sela, jedne novembarske noi kad sam se vraao kui. Bilo je etiri
vuje koe na podu u mojoj kui. Bile su se ve ofucale od gaenja po njima, ali bile su ipak
vuje koe. Bilo je rogova od divokoza koje sam ubio visoko u Sijeri, i jedan orao koga je
ispunio jedan iz Avile, to se bavi punjenjem ptica, s krilima rairenim, i
oima utim kao kod ivoga orla. To je bila vrlo lepa stvar i sve te druge stvari, i
priinjavalo mi je veliko zadovoljstvo da razmiljam o njima." "Da" ree
Robert Dordan.
"Na vratima crkve u mom selu bila je prikucana apa jednog medveda koga sam ja ubio
u prolee, naavi ga u snegu na padini kako prevre jedan kolac tom istom apom."
"Kad je to bilo?"
58
rPre est godina. I svaki put kad sam pogledao tu apu, slinu Ijudskoj ruci, ali s dugim
kandama, sasuenu i prikucanu kroz dlan na crkvena vrata, osetio sam zadovoljstvo."
"Zbog ponosa?"
"Ponosa zbog seanja na susret s medvedom na toj padini rano u prolee. Ali od
ubijanja oveka, koji je ovek kao i mi, ne ostaje nita dobro." "Ne
moe zakucati njegovu apu na crkvi" ree Robert Dordan.
"Ne. Ne moe se ni zamisliti takvo varvarstvo. A ipak Ijudska ruka je slina
Page 24

medveioj api."
"1 ovekov grudni ko je slian medveiem" ree Robert Dordan. "Kad se koa
skine sa medveda vidi se i velika slinost miia."
"Da" ree Anselmo. "Cigani veruju da je medved ovekov brat."
"To veruju i Indijanci u Americi" ree Robert Dordan. "1 kad ubiju medveda oni mu se
izvinjavaju i mole ga da im oprosti. Stavljaju mu lobanju na drvo i mole ga da im
oprosti pre nego to odu."
"Cigani veruju da je medved brat oveka zato to ima pod koom isto telo, zato to
voli da pije pivo, to voli muziku i to voli da igra."
"To isto veruju i Indijanci."
"Da li su Indijanci onda Cigani?"
"Nisu. Ali veruju u sline stvari to se tie medveda."
"Jasno. Cigani veruju da je brat ovekov i zato to krade iz zadovoljstva."
"Ima li ti ciganske krvi?"
"Nemam. Ali video sam ih mnogo i jasno, od Pokreta jo i vie. Ima ih mnogo u brdima.
Kod
e
dugim bulevarima, knjiare, kioske, galerije, Park Monsuri, Stejt Bufalo, Bit omon,
Garanti Trast Kompani, i Ile de la Site, stari hotel Foajo, i mogunost da ita i da se
odmori uvee sve stvari koje je voleo i zaboravio i koje su mu se vraale kad bi okusio tog
neprozirnog, gorkog napitka tene alhemije koja je umrtvljavala jezik, zagrevala mozak,
zagrevala stomak, menjala ideje.
Ciganin se namrti i vrati mu au. "Mirie na aniz, ali je gorko kao u" ree. "Bolje
je biti bolestan nego piti taj lek."
"To je artemisia absinthum" ree mu Robert Dordan. "U tom, pravom absintu, ima
artemizije. Kau da od njega mozak istruli, ali ja ne verujem. On jedino menja misli.
Voda se uliva u nj vrlo polako, po nekoliko kapljica. Ali ja sam ga nalio u vodu." "ta
govori?" ree Pablo Ijutito, osetivi porugu.
"Objanjavam lek" ree mu Robert Dordan 1 nasmeja se. "Kupio sam ga u Madridu. To
je po slednja flaa i traje mi tri nedelje." On povue do bar gutljaj i oseti kako mu se razliva
po jeziku uz delikatnu anesteziju. Pogleda ponovo Pabla i nasmeja se. "Kako ide posao?"
upita.
Pablo ne odgovori, a Robert Dordan paljivo pogleda ostala tri oveka za stolom.
Jedan je imao krapno pljosnato lice, pljosnato i smeie kao unka "Serano" s
pljosnatim i slomljenim nosom, i duga tanka ruska cigareta koju je krivo drao u ustima
pravila mu je lice jo pljosnatijim. Taj ovek je imao kratku sedu kosu i sedu
ekinjavu bradu i
nosio je obini crni prsluk zakopan do vrata. Pogledao je u sto kad je Robert Dordan poeo da
ga posmatra, ali pogled mu je bio vrst i nije mir" kao. Druga dvojica su bili
oigledno braa. Mnogo su liili i obojica su bili maleni, vrsto graieni,
tamnokosi, s kosom koja je rasla nisko na elu, tamnooki i smeie koe. Jedan je imao
oiljak preko ela iznad levog oka, i dok ga je on posmatrao oni su ga uporno
gledali. Jedan je izgledalo da ima dvadeset est ili dvadeset osam godina, a drugi je mogao
biti dve godine stariji.
"ta gleda?" upita jedan od brae, onaj s iljkom. "Tebe"
ree Robert Dordan.
"Vidi li neto neobino?"
Page 25

"Ne vidim" ree Robert Dordan. "Hoe cigaretu?"
"Zato ne bih?" ree brat. On nije ranije uzeo nijednu. "Sline su onima to ih je onaj
drugi imao. Onaj od voza."
"Jesi li i ti iao na voz?"
"Svi smo ili" ree brat mirno. "Svi izuzev starca."
"To treba i sad da uradimo" ree Pablo. "Da navalimo na voz."
"Moemo" ree Robert Dordan, "posle mosta."
Video je da se sad ena Pablova okrenula od vatre i sluala. Kad on izusti re most, svi zau
oe.
,JPosle mosta" ree on namerno i gucnu malo absinta. Mogu ba i pouriti stvar, i inae e
do nje doi.
"Ja ne u na most" ree Pablo gledajui u sto. "Ni ja ni moji Ijudi."
Rofbert Dordan ne ree nita. Pogleda Anselma i die au. "Onda emo mi to izvriti
sami, stare" ree i nasmei se. "Bez te kukavice" ree Anselmo.
"ta si rekao?" ree Pablo starcu. """Tebi nita. Nisam tebi ni govorio" ree mu Anselmo.
rt. "
Robert Dordan skrenu pogled od stola onamo gde je pored vatre stajala Pablova ena. Ona nije
ni progovorila dotad Mti ria pikakvog znaka od Ali sad ona rece neto devojci to on nije
mogaoNda uje koja ustade od vatre, proie pored zuja, die ebe koje je
visilo na otvoru peine i izai napfelje. Mislim da e se sad desiti, pomisli Robert Dordan.
Verujem da je to to. Nisam hteo da bude tako, ali izgleda da je ba tako. "Onda idemo na
most i ti e s nama" ree Robert Dordan Pablu.
"Neete" ree Pablo i Robert Dordan vide kako mu se lice znoji. "Nee dizati ovde
nikaka most u vazduh."
"Neu?"
"Nee dizati nikakav most u vazduh" ree Pablo teko.
"A ti?" ree Robert Dordan Pablovoj eni, ko ja je
mirna i velika stajala pored vatre. Ona se
okrenu prema njima i ree: "Ja sam za most." Lice
joj je bilo osvetljeno vatrom i porumenelo, sijalo
je toplo i tamno i lepo u svetlosti vatre.
74
75"ta kae?" ree joj Pablo, i Robert Dordan vide zaprepaen izraz na njegovom licu i
znoj na elu kad je okrenuo glavu.
"Ja sam za most i protiv tebe" ree Pablova ena. "Nita vie."
"1 ja sam za most" ree ovek pljosnata lica i slomljena nosa, pritiskujui pikavac o sto.
"Za mene most ne znai nita" ree jedan od brae. "Ja sam za Pablovu mujer." "1 ja sam"
ree drugi brat. "1 ja" ree Ciganin.
Robert Dordan je posmatrao Pabla, i dok ga je posmatrao sputao je desnu ruku sve
nie i nie, da bude spremna kad ustreba, upola se nadajui da hoe oseajui da bi to
moda bilo najjednostavnije i najlake, a ipak ne elei da pokvari ono to je tako
dobro polo, znajui kako brso itava poro dica, itav klan, itava druina, moe da se okrene
protiv stranca u jednoj svaii, a ipak smatrajui da bi ono to se moe
Page 26

uraditi rukom bilo najprostije i najbolje i hirurki najzdravije sad, kad se to ve desilo
on vide i Pablovu enu kako stoji i posmatrao je kako je porumenela gordo i snano i zdravo
kad su joj izjavili odanost.
"Ja sam za Republiku" ree Pablova ena srena. "A Republika je most. Docnije emo
imati vremena za druge planove."
"A ti" ree Pablo gorko, "s glasom od bika i srcem od kurve. Ti misli da e postojati
neto posle tog mosta? Ti ima neku predstavu o onom to e se dogoditi?"
"Ono to se mora desiti" ree Pablova ena. "Desie se ono to mora da se desi."
76
"A za tebe to ne znai nita to e te progoniti kao ivotinju posle te stvari koja nee
doneti nikakve koristi. ak ni da umremo."
"Nita" ree Pablova ena. "1 nemoj ni pokuavati da me zastrai, kukavice."
iKukavica" ree Pablo gorko. "Smatra oveka za kukavicu zato to ima taktikog smisla. Zato
to moe unapred da vidi rezultate jedne idiotske stvari. Nije kukaviki
znati ta je budalasto."
"Niti je budalasto znati ta je kukaviki" ree Anselmo ne mogavi a da ne stvori poslovicu.
"Hoe li da umre?" ree mu Pablo ozbiljno, i Robert Dordan vide da pitanje nije samo
radi fraze.
"Neu."
"Onda pazi ta govori. Govori suvie o stvarima koje ne razume. Zar ne vidi da je
to ozbiljno?" ree on gotovo saaljivo. "Zar samo ja vidim ozbiljnost toga?"
Vidim, pomisli Robert Dordan. Pablo, mome, veruj vidim. Niko izuzev mene. Ti to
vidi, i ja to Tidim, i ta ena je to videla na mom dlanu, ali jo ne zna. Ne, to jo nije videla.
"Jesam li ja voia nizata?" ree Pablo. "Ja znam ta govorim. Vi ostali ne znate, Taj starac pria
gluposti. Taj starac je samo glasnik i vodi stranaca. Taj stranac je doao ovde da izvri neto u
korist stranaca. Za njegovu korist da mi moramo biti rtvovani.
Ja sam za dobro i sigurnost svih nas."
"Sigurnost" ree Pablova ena. "Ne postoji takva stvar. Ima ih sad mnogo ovde koji
trae sigur
77nost i stvaraju veliku opasnost. Traei sada sigurnost gubi sve." Stajala je
pored stola s velikom kaikom u ruci.
"Postoji sigurnost" ree Pablo. "U samoj opasnosti ima sigurnosti u znanju kakve
mogunosti treba koristiti. To je kao borac s bikovima koji, znajui ta radi, ne
prihvata nikakav sluaj i siguran je."
"Dok ga ne proburazi" ree ena gorko. "Ko liko puta sam sluala matadore kako tako
govore pre nego to ih proburaze. Koliko puta sam sluala Finita kako pria da je sve u
znanju i da bik nikad ne probode oveka, nego da pre sam ovek proburazi sebe
bikovim rogom. Uvek oni tako govore iz svoje obesti pre nego ih probodu. A onda ih
poseujemo u bolnici." Sad je imitovala posetu bolesniku. "Zdravo, stari drue.
Zdravo" grmela je ona. Onda: "Buenos, Compadre. Kako si, Pilar?" podraavajui slabi
glas ranjenog borca s bikovima. "Kako ti se to desilo, Finito, Chico, kako se ta
smrdIjiva nezgoda tebi desila?" larmala je. Onda govorei tiho i polagano. "Nije to
nita, eno Pilar, nije to nita. Nije trebalo da se desi. Divno sam ga ubio, razume. Niko
ga ne bi bolje ubio. Onda, poto sam ga ubio tano kao to je trebalo i kad je bio
apsolutno mrtav, Ijuljajui se na nogama i taman da padne pod svojom sopstvenom
Page 27

teinom, a ja skrenuo od njega s izvesnom dozom obesti i s mnogo dostojanstva kad ti
on meni s leia gurne rog izmeiu guzova na stranjici i protera mi ga kroz
digericu." Ona poe da se smeje i prestade do podraava gotovo enski glas borca s
bikovima i po
78
novo poe da galami: "Ti i tvoja sigurnost! Zar sam ja ivela devet godina s tri
najslabije plaena matadora na svetu zato da ne bih saznala ta je strah i sigurnost?
Priaj mi o svemu samo ne o sigurnosti. A ti. Kakvu li sam samo veru imala u tebe i u
ta se izokrenula. Od jedne godine u ratu ti si postao lenj, pijanica i kukavica."
"Nema pravo da mi tako govori" ree Pablo. "A jo manje pred svetom i strancem."
"Hou da govorim tako" produi Pablova ena. "Zar nisi uo? Zar ti veruje da jo
uvek ovde komanduje?"
"Da" ree Pablo. "Ja ovde komandujem."
"Ni u ali" ree ena. "Ovde komandujem ja. Jesi li uo ta kau Ijudi? Ovde samo ja
komandujem. Moe ostati ovde ako eli, i jesti hranu i piti vina, ali, do iavola, ne
previe, i uestvovati u radu, ako eli. Ali ovde ja zapovedam." "Ubio bih
i tebe i stranca" ree Pablo mrso voljno. "Pokuaj" ree ena, "i videe ta
e se desiti."
"au vode" ree Robert Dordan ne diui pogleda sa oveka sumorne, teke
glave ni sa ene koja je ponosno i samopouzdano stajala drei veliku kaiku
autoritativno kao da je palica.
"Marija" zovnu Pablova ena, i kad devojka uie na vrata, ree: "Vode tom drugu."
Robert Dordan prui ruku da izvadi flau i dok je vadio otkoi pitolj u futroli i zabaci ga na
butine. On nali ponovo absint u au, uze au vode koju mu je devojka donela
i poe da naliva u au
79na stolu svaki put pomalo. Devojka mu je stajala pored lakta i posmatrala ga.
"Napolje" ree joj Pablova ena, maui kaikom.
"Hladno je napolju" ree devojka, i obrazom do obraza Roberta Dordana, gledala je ta se
deava u ai gde se tenost rastvarala kao oblak.
"Moda" ree Pablova ena, "ali ovde je suvie toplo." Pa onda ree Ijubazno: "Nee
dugo."
Devojka mahnu glavom i iziie.
Ne verujem da e on jo dugo tako produiti, pomisli Robert Dordan. U jednoj ruci je
drao au, a druga ruka mu je bila, sada otvoreno, na pitolju. On otkai osigura i
oseti poznatu utehu koju mu prui kockasto izrezani donji deo pitolja, izlizan i skoro
gladak, i okrugli, hladni, prijateljski osigura na obarau. Pablo nije vie gledao njega
nego samo enu. Ona produi: "Sluaj me, pijanico. Razume li ko ovde komanduje?"
, Ja komandujem."
"Ne. Sluaj. Vadi vosak iz svojih dlakavih uiju. Sluaj dobro. Ja zapovedam."
Pablo je pogleda i po licu mu nisi mogao rei ta misli. Gledao je odreito, a zatim
pogleda preko stola u Roberta Dordana. Posmatrao ga je dugo vremena razmiljajui, pa onda
ponovo pogleda nazad u enu.
"U redu. Ti komanduje" ree on. "A ako eli moe i on da komanduje. I moete oboje
ii do iavola." Gledao je enu pravo u lice i izgledalo je da ona njime ne vlada niti na
njega utie. "Verovatno
80
sam lenj i pijem suvie. Moe me smatrati i kukavicom, ali tu se vara. Ja nisam
Page 28

glup." On zastade. "Treba da komandujem i treba da ti se to sviia. Sad, ako si ena
isto koliko i komandant, treba da nam da neto da jedemo."
"Marija" zovnu Pablova ena.
Devojka proturi glavu kroz ebe koje je prekrivalo ulaz u peinu. "Uii sad i daj
veeru."
Devojka uie i ode do niskog stola pored ognjita, uze emajlisane zdele i donese ih do stola.
"Ima vina dovoljno za sve" ree Pablova ena Robertu Dordanu. "Ne obraaj panju
na ono to ta pijanica govori. Kad svrimo s ovim nabaviemo jo. Dovri tu retku
stvar koju pije i uzmi au vina."
Robert Dordan proguta ostatak absinta i progutavi ga oseti u sebi kako mu on stvara
toplu, malu, isparljivu, vlanu toplotu proizvedenu hemijskom promenom, i prui au da mu
se nalije vina. Devojka mu zahvati punu au i nasmei se.
"Pa, jesi li video most?" upita Ciganin. Ostali koji nisu otvorili usta posle promene
voistva svi se sad nagnue da uju.
"Jesam" ree Robert Dordan. "Tu stvar je lako izvriti. Hoete da vam pokaem?"
"Da, ovee. Mnogo nas zanima."
Robert Dordan izvadi belenicu iz depa na koulji i pokaza im skice.
"Gle, kako izgleda" ree ovek pljosnata lica, koga su zvali Primitivo, "pa to je ba
most."
81Robert Dordan je objanjavao kako most treba dii u vazduh pokazujui vrhom olovke i
razloge zato treba tu staviti dinamit.
"Kako je to prosto" ree brat, s oiljkom na licu, koji se zvao Andres. "A kako e
uiniti da eksplodiraju?"
Robert Dordan je objasnio i to, i, dok im je pokazivao, oseti da je devojka,
posmatrajui, naslonila ruku na njegovo rame. I Pablova ena je gledala. Samo Pablo se
nije zainteresovao, sedeo je odvojeno s aom vina koju je napunio zahvatajui iz velike
zdele napunjene vinom iz meha koji je visio levo od ulaza u peinu. "Jesi li ih mnogo
sruio?" upita devojka Roberta Dordana tiho.
"Jesam."
,/Moemo li mi videti kako se to radi?"
"Moete. Zato ne?"
"Videete" ree Pablo sa svog kraja stola. "Nema sumnje da ete videti."
"uti" ree mu Pablova ena i, setivi se odjednom ta je videla na dlanu to
poslepodne, postade estoko i nerazumno Ijuta: "uti, kukavico. uti, zloguka ptico.
uti, ubico."
"Dobro" ree Pablo. "utim. Ti sad zapoveda i moe produiti da gleda lepe slike.
Ali zapamti da ja nisam glup."
Pablova ena oseti kako joj se bes pretvara u tugu i u jedno oseanje unitavanja
svake nade i obeanja. Poznavala je to oseanje jo kada je bila devojka, i stvari koje
su ga prouzrokovale u itavom njenom ivotu. Sad joj je odjednom nailo i
82
ona ga odstrani i ne htede da to oseanje dodirne ni nju ni Republiku. Ree: "Sad emo
jesti. Sipaj iz lonca u zdele, Marija."
Glava V
Robert Dordan gurnu ustranu konjsko ebe koje je visilo na otvoru peine i,
Page 29

koraknuvi napoIje, duboko udahnu hladni noni vazdnh. Magle je nestalo i zvezde su se
pojavile. Nije bilo vetra, i sada, van toplog vazduha u peini, tekog od duvanskog dima i dima
sa ognjita, tekog od mirisa kuvanog pirina i mesa, afrana, bibera i ulja,
od zaostalog mirisa vina prolivenog iz velike meine koja je visila pored vrata,
obeena o vrat sa etiri noge isturene, tako da se vino toilo kroz slaviriicu utisnutu
u jednu nogu, od vina koje se malo prolilo po zemljanom podu i uguilo miris praine, sada,
napolju, van mirisa razliitih trava koje su visile u kitama s tavanice uz duge vence belog
luka, van mirisa bakra, crnog vina i belog luka, konjskog znoja i Ijudskog
znoja koji se osuio na ijudima otrog i sivog Ijudskog znoja i slatkog i munog
konjskog znoja koji se osuio etkanjem pene, dalje Ijudi za stolom, Robert Dordan
udahnu duboko isti noni vazduh planina koje su mirisale na pinije i rosu po travi na
livadi uz potok. Pala je velika rosa otkako je vetar prestao, ali, dok je tu stajao, pomislio
je da e do jutra pasti mraz.
Dok je stajao diui duboko i onda oslukujui no, 4u najpre pucanje u daljini, onda
kretanje
83sove u umi dole gde je bila ograda s konjima. Tada u peini u kako Ciganin poe da peva i
tiho svira u gitaru.
"Od oca sam dobio nasledstvo" vetaki ovrsnuo glas otro se izvijao i lebdeo. On produi.
Bio je to mesec i sunce I mada krstarim po svetu Potroiti ih nikad ne tnogu.
Gitara je tutnjala s akordima kao aplauzom za pevaa. "Dobro" Robert Dordan u
kako neko ree. "Zapevaj nam sad jednu katalonsku, Ciganine."
"Neu."
"Da. Da. Katalonsku."
"U redu" ree Ciganin i zapeva tuno.
Nos mi je pljosnat Lice mi je crno AT ovek sam ipak
"01e!" ree neko. "Produi, Ciganine!" Ciganinov glas izvi se tragino i podrugljivo.
Hvala bogu to sam crnac, a ne Katalonac!
"Suvie je larme" u se Pablov glas. "uti, Ciganine."
"Da" on u glas ene, "suvie mnogo je larme. Moe domamiti guardia civil tim
glasom, a nije ni lep."
"Znam i druge stihove" ree Ciganin i gitara poe da svira. "uvaj ih
za sebe" ree mu ena. Gitara prestade.
84
"Nisam veeras pri glasu. Nije nikakva teta" ree Ciganin i gurnuvi ebe u stranu stupi
napoIje u mrak.
Robert Dordan ga je posmatrao kako ide prema drvetu i dolazi k njemu.
"Roberto" Ciganin ree tiho.
"Da, Rafaele" ree on. On je znao po glasu da je vino delovalo na Ciganina. I on sam je
popio dva absinta i malo vina, ali glava mu je bila bistra i hladna zbog napregnutosti koju je
izazvala situacija s Pablom.
"Zato nisi ubio Pabla?" upita Ciganin vrlo tiho.
"Zato da ga ubijem?"
"Mora da ga ubije pre ili posle. Zato nisi koristio trenutak?"
"Govori li ozbiljno?"
"A ta misli da su svi oekivali? A ta misli zato je ena poslala devojku napolje?
Page 30

Zar veruje da je mogue nastaviti posle onog to se izgovorUo?"
"Vi ste ga mogli ubiti."
"Que va" ree Ciganin mirno. "To je tvoja stvar. Tri ili etiri puta mi smo oekivali
da e ga ubiti. Pablo nema prijatelja."
"Mislio sam" ree Robert Dordan. "Ali sam odustao."
"Jeste, svi su to videli. Svi su primetili tvoje pripreme. Zato to nisi uradio?"
"Smatrao sam da to moe da uznemiri vas ili enu."
"Qu6 va. A ena eka kao kurva bitku velikih ptica. Ti si mlaii nego to izgleda."
"Mogue."
"Ubij ga sad" nagovarao ga je Ciganin.
"To znai izvriti zloin."
"Jo bolje" ree Ciganin vrlo tiho. "Manje je opasno. Idi. Ubij ga sad." "Ne
mogu na taj nain. Odvratno mi je, tako ne treba raditi za stvar."
"Izazovi ga onda" ree Ciganin. "Ali mora ga ubiti. Tu nema leka."
Dok su govorili sova proleti izmeiu drvea s mekotom potpune tiine, sputajui se
pored njih, pa onda se die, udarajui brso krilima, ali kreui se bez uma perja, kao lovljena
ptica.
"Gledaj je" ree Ciganin u mraku. "Tako bi trebalo da se Ijudi kreu."
"A po danu, slepa, na drvetu, sa vranama oko sebe" ree Robert Dordan.
"Retko" ree Ciganin. A onda kao sluajno. "Ubij ga" produi on. "Nemoj dopustiti da to
po
stane tee."
"Sad je trenutak propao."
"Izazovi ga" ree Ciganin, "ili iskoristi mir."
ebe koje je zatvaralo peinska vrata se razgrnu i svetlost prodre. Neko je dolazio prema
mestu gde su oni stajali.
"Lepa je no" ree ovek tekim, tupim glasom. "Imaemo lepo vreme." To bee
Pablo.
Puio je rusku cigaretu i, kad bi povukao dim, u svetlucanju ara pokazalo bi se
njegovo okruglo lice. U svetlosti zvezda mogli su videti njegovo teko telo s dugim rukama.
86
"Ne obraaj panju na onu enu" ree on Robertu Dordanu. U mraku cigareta je
svetlela jasno i videlo se kad je sputao u ruci. "Teka je ona ponekad. Vrlo lojalna prema
Republici." Svetlost cigarete se blago pojaavala ili slabila dok je govorio.
Mora da govori sa cigaretom u uglu usta, pomisli Robert Dordan. "Ne treba da imamo
nikakvih tekoa. Slaemo se. Drago mi je to si doao." Cigareta zasvetli. "Nemoj
obraati panju na razmirice" ree. "Ti si dobrodoao ovde."
"Izvini me sad" ree. "Idem da vidim kako su osigurali konje."
On ode kroz drvee do ivice livade i oni ue kako konji ru dole.
"Vidi?" ree Ciganin. "Vidi sad? Tako smo propustili trenutak." Robert
Dordan ne ree nita.
"Idem dole" ree Ciganin Ijutito.
"ta da uradi?"
"Qu va, ta da uradim. Bar da ga spreim da ode."
"Moe li on odande odjahati?" Ne" "rvc.
Page 31

"Onda idi onamo gde ga moe spreiti."
"Tamo je Agustin."
"Idi i razgovaraj s Agustinom. Reci mu ta se desilo."
"Agustin e ga sa zadovoljstvom ubiti."
"Nikakva nesrea" ree Robert Dordan, "idi onda gore i reci mu sve kako se desilo."
"A onda?"
"Ja idem dole na livadu."
87"Dobro, ovee. Dobro" nije mogao da vidi Rafaelovo lice u mraku, ali je osetio da se smeje.
"Sad si dobro pritegao dizgine" ree Ciganin odo bravajui. "Idi Agustinu" ree mu Robert
Dordan. "Da, Roberto, da" ree Ciganin.
Robert Dordan ode kroz drvee tapkajui od drveta do drveta do ivice livade.
Gledajui preko nje u mraku koji je na otvorenom bio svetliji od svetlosti zvezda, vide tamne
senke za kolje vezanih konja. Brojao ih je od sebe do potoka po prostoru po kome
su bili ratrkani. Bilo ih je pet. Robert Dordan sede u dnu bora i pogleda preko livade.
Umoran sam, pomisli on, i moda moje rasuiivanje nije tano. Ali moja obaveza je
most i da bih je izvrio ne smem nepotrebno reskirati sebe dogod ne izvrim dunost. Dabome,
ponekad je vei rizik ne prihvatiti sluajeve koje je potrebno prihvatiti, ali
ja sam dosad to uradio, nastojei da se situacija razvija svojim tokom. Ako je istina to
Ciganin kae, da su oni oekivali da ja ubijem Pabla, onda je trebalo da to uradim.
Ali mi nije nikako bilo jasno da oni to oekuju od mene. Jer ne valja da stranac ubija
tamo gde docnije mora da radi s Ijudima. To se moe uraditi u akciji, moe se uraditi ako
postoji dovoljno discipline, ali u ovom sluaju mislirn da bi bilo vrlo loe, mada je
postojalo iskuenje, izgledalo je da je to najkrai i najjednostavniji nain. Ali u ovoj
zemlji nimalo ne verujem u taj kratak ili taj prost nain, i mada imam apsolutno
poverenje u tu enu, ne znam kako bi ona reagovala na tako drastinu stvar. Umiranje
na
88
takvom mestu moglo bi biti vrlo runo, prljavo i odvratno. ovek ne zna kako bi ona
reagovala. A bez te ene nema ovde nikakve organizacije niti ikakve discipline, a s
njom sve moe biti kako treba. Bilo bi idealno kad bi ga ona ubila, ili Ciganin ali on ne e ili
straar, Agustin. Anselmo bi ga ubio, kad bih zatraio, mada kae da je protiv ubijanja. On ga
mrsi, verujem, i ima poverenja u meoe i veruje u mene kao u predstavnika onog u ta veruje.
Koliko mogu da vidim jedino on i ena veruju u Republiku ali jo je suvie rano da bi se to
znalo.
Kad su mu oi navikle na svetlost zvezda, video je Pabla kako stoji pored jednog
konja. Konj je digao glavu od trave zatim je nestrpljivo spustio. Pablo je stajao pored
konja naslanjajui se na nj i kreui se s njim onoliko koliko se konj kretao, to jest
duinu konopca kojim je bio vezan za kolac i tapao ga po vratu. Konju je smetala
nenost zato to je pasao. Robert Dordan nije mogao da vidi ta Pablo radi, niti da uje
ta govori konju, ali je video da ga ne odveruje i da ga ne sedla. On j seo, posmatrao ga i
pokuavao da raisti svoj problem.
"Ti moj veliki, dobri mali poni" govorio je Pablo konju u mraku govorio je velikom
pastuvu arcu. "Ti divna, belolika velika lepoto. Ti sa velikim izvijenim vratom kao to je
vijadukt mog pueblo" on zasta. "Ali izvijen vie i lepe." Konj je upao travu i
zamahivao glavom dok je upao, smetao mu je ovek i njegova pria. "Nisi ti ni
ena, ni budala" ree Pablo arcu. "Ti, oh, ti, ti,
Page 32

89moj verni mali poni. Nisi ti ena slina steni koja gori. Nisi ti drebe nikakve
devojke s podstrienom kosom ili pokret mladuneta jo mokrog od matere. Ti ni ne
vreia, ni ne lae, ni ne razume. Ti, oh, ti, moj veliki, mali dobri poni."
Robertu Dordanu bi bilo vrlo zanimljivo da je uo Pabla kako pria arcu, ali on ga
nije uo, jer sad, uveren da Pablo jedino pregledava konje, i odluivi da nije dobar
potez ubiti ga sada, on ustade i vrati se nazad u peinu. Pablo je ostao na livadi i
razgovarao jo dugo s konjima. Konj nije nita razumevao od onog to je on govorio jedino
po tonu glasa razumeo je da su to tepanja i da je on itav dan u ogradi i da je
gladan i da pase koliko mu konopac kojim je vezan dozvoljava i da mu ovek
dosaiuje. Pablo odrei konopac i najzad stade pored konja, ne priajui mu vie. Konj
produi da pase i oseti sad olakanje to mu ovek vie ne dosaiuje.
Glava VI
U peini, Robert Dordan sede na jednu od sirovom koom obloenih stolica u uglu
pored vatre sluajui enu. Ona je prala posuie i devojka, Marija ga je brisala i kleei
ostavljala u upljinu u zidu koja je sluila kao polica.
"Cudno je" ree, "da El Sordo nije doao. Trebalo je da stigne pre jedan sat."
"Jesi li mu savetovala da doie?"
90
.jNisarn. On dolazi svake noi."
"Moda radi neto. Ima posla."
"Mogue je" ree ona. "Ako ne doie, moraemo ii mi k njemu sutra."
"Da. Je li to daleko odavde?"
"Nije. Lep izlet. Dobro je da malo proetam."
"Mogu li i ja?" upita Marija. "Smem li i ja da poiem, Pilar?"
"Moe, lepa moja" ree ena, onda, okreui svoje veliko lice. "Zar nije zgodna?"
upita Roberta Dordana. "Kako ti se ini? Malo mrava?"
"Meni izgleda vrlo dobro" ree Robert Dordan. Marija mu napuni au vina. "Popij to"
ree ona. "Od tog u izgledati jo lepa. Treba popiti dosta pa da izgledam lepa."
"Onda bolje da prestanem" ree Robert Dorodan. "Ve si mi lepa i jo vie nego to."
"Tako se govori" ree ena, "tako govore oni pravi. Kako vie?"
"Inteligentna" odgovori Robert Dordan kuso. Marija se zakikotala i ena tuno zatrese
glavom. "Kako lepo poinjete, a kako zavravate, don Roberto."
"Nemoj me zvati don Roberto."
"To je ala. Mi u ali kaemo ovde don Roberto. Kao to kaemo senjorita Marija od
ale."
"Ja se ne alim na taj nain" ree Robert Dordan. "17 ratu treba svakog s
ozbiljnou nazivati kamarado. alom poinje trule."
"Ti si vrlo strog u svojoj politici" zadirkivala ga je ena. "Zar se ne ali?"
"Da. Ja vrlo volim da se alim, ali ne kad nekog oslovljavam. To je kao sa zastavom."
91"Ja mogu da se naalim i sa zastavom. Sa svakom zastavom" nasmeja se ena. Po meni se
svako moe aliti sa svaim. Staru zastavu utu i zlatnu mi smo zvali gnoj i
krv. Zastavu Republike s pur" purom koji joj je dodat nazivamo krv, gnoj i
hipermangan. To je ala."
"On je komunist" ree Marija. "Oni su vrlo ozbiljni gente."
"Jesi li ti komunist?"
"Ne, ja sam antifaist."
"Ve odavno?"
Page 33

"Otkako sam shvatio ta je faizam."
"A kad je to bilo?"
"Ima skoro deset godina."
"Nije mnogo" ree ena. "Ja sam republikanka dvadeset godina."
"Moj otac je bio republikanac itavog svog ivota" ree Marija. "Zbog toga su ga i
streljali."
"1 moj otac je bio republikanac itavog svog ivota. I moj deda" ree Robert Dordan.
"U kojoj zemlji?"
"U Sjedinjenim Dravama."
"Jesu li ih streljali?" upita ena.
"Que va" ree Marija. "Sjedinjene Drave su zemlja gde je republika. Tamo ne ubijaju
zato to si republikanac."
"Svejedno, dobro je imati dedu koji je bio republikanac" ree ena. "To znai da je
dobrog soja."
"Moj otac je bio u Republikanskom nacionalnom komitetu" ree Robert Dordan. To je
napravilo utisak ak i na Mariju.
92
"A je li tvoj otac jo aktivan u Republici?" upita Pilar.
"Ne. On je mrtav."
"Sme li se upitati kako je umro?"
"Ubio se."
"Da bi izbegao muenje?" upita ena.
"Da" ree Robert Dordan. "Da ga ne bi muili."
Marija ga pogleda sa suzama u oima. "Moj otac nije mogao doi do oruja. Oh, meni je
vrlo drago to je tvoj otac doao do oruja."
"Da. To je bila prilina srea" ree Robert Dordan. "Hoemo li razgovarati o neem
dragom?"
"Onda smo ti i ja isti" ree Marija. Ona mu stavi ruku na miicu i pogleda ga u lice. On je
gledao njeno smeie lice i oi, koje, otkako ih je video, nisu nikad bile mlade kao ostali deo
njenog lica, ali sad su odjednom postale gladne i mlade i eljne.
"Po izgledu biste mogli biti brat i sestra" ree ena. "Ali verujem da je srea to niste."
"Sad znam zato sam se oseala onako kako sam se oseala" ree Marija. "Sad je
jasno."
"Que va" ree Robert Dordan i pruajui ruku pomilova je po glavi. Zeleo je da to
uradi celog dana, sad je to uradio i osetio kako mu se grlo stee. Ona pokrete gla vu pod
njegovom rukom i nasmei mu se, i on oseti debelu ali svilastu valovitost podstriene glave
kako mu promie izmeiu prstiju. Zatim mu je ruka bila na njenom vratu, onda je spusti.
"Uradi to jo jednom" ree ona. "Celog dana sam elela da to uradi."
93"Docnije" ree Robert Dordan i glas mu je bio debeo.
"A ja" ree Pablova ena svojim snanim glasom. "Treba li da ja sve to posmatram?
Treba li da budem ravnoduna? Ne moe se. Kad nema nita bolje trebalo bi da se Pablo
vrati."
Marija ne obrati na nju panju, niti na ostale koji su igrali karata za stolom pri s vetlosti svee.
"Hoe li jo jednu au vina, Roberto?" upita.
Page 34

,iHou" ree on. "Zato ne bih?"
"Imae pijanicu kao to je ja imam" ree Pablova ena. "1 to s onom neobinom
stvari koju pije iz ae i svim ostalim. Sluaj me, Ingles."
"Ne Ingles, Amerikane."
"Sluaj, onda, Amerikane. Gde ima nameru da spava?"
"Napolju. Napolju mi je pribor za spavanje."
"Dobro" ree ona. "No je vedra."
"1 bie hladno."
"Napolju dakle" ree ona. "Spavaj napolju. A tvoj materijal e spavati kod mene." "Dobro"
ree Robert Dordan.
"0stavi nas za trenutak" ree Robert Dordan devojci i stavi ruku na njeno rame.
"Zato?"
"Hou da razgovaram s Pilar."
"Moram li otii?"
"Da."
"ta je?" ree Pablova ena kad je devojka otila do ulaza u peinu gde je stajala velika
meina s vinom i posmatrala Ijude koji su igrali karata.
94
"Ciganin kae da je trebalo da ga ja " po e on.
"Ne" prekide ga ena. "Vara se."
"Ako je potrebno da ga " ree Robert Dordan mirno ali s naporom.
"Verujem, ti bi to uradio" ree ena. "Ne, nije potrebno. Posmatrala sam te. Ali tvoja
ocena je bila tana." "Ali ako
je potrebno "
"Ne" ree ena. "Kaem ti da mje poireono. Ciganin ima pokvarenu duu."
"Ali u slabosti ovek moe predstavljati veliku opasnost."
"Ne, ti ne razume. Iz toga su iezle sve mogunosti za opasnost."
"Ne razumem."
"Ti si jo vrlo mlad" ree ona. "Razumee." Onda devojci. "Marija, doii. Mi vie ne
razgovaramo."
Devojka doie i Robert Dordan prui ruku i pomilova je po glavi. Ona se umiljavae
pod njegovom rukom kao mae. Uini mu se da e ona zaplakati. Ali ona skupi usne, pogleda
ga i nasmei mu se.
"Za tebe bi bilo dobro da sad ode da spava" ree ena Robertu Dordanu. "Danas si
prevalio velik put."
"Dobro" ree Robert Dordan, "uzeu svoje stvari."
95Glava VII
Spavao je u daku za spavanje i inilo mu se da je dugo spavao. Ispruio ga je na
umsko tlo, u zavetrini, pod stenom iza peinskog ulaza, u spavanju se okrenuo i
okreui se odgurnuo pitolj koji je konopiem bio privren za zglavak i bio
pored njega pod pokrivaem. Kad je poao na spavanje, s umornim ramenima i
leiima, zamorenim nogama, i miiima zgrenim od umora tako mu se zemljite
inilo meko, pruajui se prosto u daku po flanelskoj postavi oseti rasko zato to je
bio umoran. Budei se pitao se gde se nalazi, setio se, i onda izvukao pitolj ispod sebe
i srean ispruio se nazad u san s rukom na jastuku nainjenom od njegove odee
koja je uredno savijena oko cipela s ionovima od konopca. Jednu je ruku savio oko jastuka.
Page 35

Onda oseti na ramenu njenu ruku i okrenu se brso, desnom rukom je drao pitolj ispod odee.
"O, to si ti" ree i isputajui pitolj, prui obe ruke i privue je dole. Zagrlivi je oseti kako
ona drhti.
"Hodi unutra" ree on. "Hladno je tu napoIju." "Ne. Ne
treba.
"Uii" ree on. "O tom emo priati docni
je."
Ona je drhtala i on je jednom rukom drao za zglavak na ruci, a drugom je lagano
pridravao za miicu. Ona je okrenula glavu.
"Uii, zeiu" ree on i poljubi je u zatiljak.
"Strah me je."
96
"Ne. Nemoj se plaiti. Uii."
"Kako?"
"Prosto se uvuci. Ima mnogo mesta. Hoe da ti pomognem?"
"Neu" ree ona. I onda je ula i on je vrsto drao uza se i pokuavao da je poljubi u
usta, a ona je pritisla lice na jastuk nainjen od odee, ali mu je ipak vrsto rukama obgrlila
vrat, dok je on drao.
"Ne" ree on i nasmeja se., JMe plai se. To je pitolj." On ga
die i spusti iza sebe.
"Sramota me" ree ona, s licem okrenutim od njega.
"Ne. Ne treba da te je sramota. Ovde. Sad."
"Ne. Ne treba. Sramota me i strah me."
"Nemoj, Zeiu moj. Molim te."
"Ne treba. Ako me ti voli." "Volim
te.
Volim te. Oh, volim te. Stavi mi ruku na glaovu" ree ona udaljena od njega s licem jo
uvek u jastuku. Stavio joj je ruku na glavu i milovao je i onda odjednom njeno lice se
udalji od jastuka i ona je bila u njegovom naruju, tesno priljubljena uz njega, s licem uz njegovo
i plakala je.
Tesno je drao uza se mirnu, oseajui dugu duinu mladoga tela, i milovao joj glavu i
Ijubio vlanu slanost njenih oiju, i dok je plakala oseao je kroz koulju koju je nosila njene
zaobljene, vrste, iljate grudi koje su ga dodirivale.
"Ne umem da poljubim" ree ona. "Ne znam kako."
"Nema potrebe za Ijubljenjem."
7 Ernest Hemingvej, ji
97"Moram. Moram Ijubiti. Moram sve da radim."
"Nema potrebe da se radi ma ta. Lepo nam je ovako. Ali ti ima mnogo odee na sebi."
"ta da radim?" "Pomoi
u ti."
"Je li ovako bolje?"
"Da. Mnogo. Je li tebi bolje?"
"Da. Mnogo bolje. I mogu li s tobom da poiem kao to Pilar kae?"
"Da."
"Ali ne nikakvoj kui. S tobom?"
Page 36

"Ne. Kui."
"Ne. Ne. Ne. S tobom i biu tvoja ena."
Sad dok su leali sve to je bilo s nekirn titom ostalo je bez njega. Tamo gde je bila
hrapavost tkanine sve je bilo glatko, glatkoa i vrsto zaobljeno pripijanje i duga topla
sveina, svea spolja i topla iznutra, dugo i lako i tesno priljubIjivanje, prisno,
usamljeno, talasanje s konturama, koje je stvaralo srenim, mladim i Ijubljenim i sad sve
toplo glatko s oblinama, bolom u grudima, vrsto dranom usamljenou koja je
bila takva da je Robert Dordan osetio da nee vie moi da izdri i ree: "Jesi li
druge volela?"
"Nikad."
Onda odjednom premirui u njegovom naruju. "Ali drugi su mi to uradili."
"Razni."
Leala je sad savreno mirno i telo kao da joj je bilo mrtvo i okrenula je glavu od njega. "Sad
me nee voleti." "Volim te" ree on.
98
Ali neto se u njemu desilo i ona je to znala.
"Ne" ree ona i glas joj je postao mrtav i prazan. "Nee me voleti. Ali moda e me
odvesti kui. I ja u poi kui i nikad neu biti tvoja ena, niti ma ta."
"Volim te, Marija."
"Ne. To nije istina" ree ona. Onda kao po slednju stvar sa saaljenjem i nadom:
"Ali ja nikad nisam poljubila nijednog oveka."
"Poljubi onda mene."
"Zelela sam" ree, "ali ne znam kako. Kad su mi radili te stvari borila sam se dok nisam
obnevidela. Borila sam se dok dok dok mi jedan nije seo na glavu i onda sam ga
ugrizla i onda su mi zavezali usta i drali mi ruke iza glave a ostali su mi to uradili."
"Volim te, Marija" ree on. "Niko ti nije nita uradio, tebi. Tebe nisu mogli dirnuti. Niko
tebe nije dirnuo, zeiu."
"Veruje li u to?"
"Ja to znam."
"1 moe me voleti?"
"Mogu te i vie voleti."
"Pokuau da te dobro izljubim."
"Poljubi me malo."
"Ne znam kako."
"Prosto me poljubi."
Ona ga poljubi u obraz. Ne" "IVC.
"Kud nosevi odu? Uvek sam se pitala kuda e nosevi."
"Gledaj, okreni glavu" i onda su im usne bile priljubljene tesno i ona je leala vrsto
priljubljena
99uza nj i usta joj se otvorie malo i postepeno, i onda, odjednom, drei je uza se,
oseti se sreniji nego ikad, lako, Ijubavno kliktavo, unutarnje srean i bez misli i
neumoran i neumoriv i oseajui jedino veliku slast i ree: "Moj zeiu. Moja draga.
Moja mila. Moja dugo Ijubljena."
"ta kae?" ree ona kao iz velike daljine.
"Ljubljena moja" ree on.
Leali su tu i on je oseao kako njeno srce udara uz njegovo i svojim stopalom vrlo
Page 37

lagano je milovao njene noge. "Ti si
dola bosa" ree on.
"Da."
"Znala si da dolazi u krevet."
"Da."
"1 nisi se plaila."
"Da. Malo. Ali vie sam se plaila kako e mi biti dok budem izuvala cipele."
"A koliko je sati? Lo sabes?"
"Ne znam. Ti nema sata?"
"Imam. Ali je iza tvojih leia."
"Uzmi ga odatle."
"Neu."
"Onda pogledaj preko mog ramena."
Bilo je jedan sat. Skazaljke su bile svetle u mraku koji je stvarala posteljina.
"Tvoja brada mi grebe rame."
"Izvini. Nemam pribora za brijanje."
"Meni se to sviia. Je li ti brada plava?"
"Jeste."
"1 hoe li biti duga?"
"Nee pre mosta. Marija, sluaj. Da li ?"
"Da li ta?"
100
"Da. Sve. Molim. A ako st?e uradimo moda onda drugi nisu ni postojali."
"Da li si mislila na to?"
"Ne. Mislim to u sebi, a Pilar mi je to kazala."
"Vrlo je mudra."
"1 jo jednu stvar" ree Marija tiho. "Rekla mi je da ti kaem da nisam bolesna. Ona zna
te stvari i rekla mi je da ti to kaem."
"Rekla ti je da mi to kae?"
"Da. Ja sam s njom razgovarala i kazala joj da te volim. Zavolela sam te im sam te videla
danas i volela sam te uvek, ali te nikad ranije nisam videla i rekla sam Pilar, i
ona mi je kazala, ako ti. ikad budem govorila ma ta, ma o emu, da ti kaem da nisam
bolesna. Ostale stvari mi je odavno rekla. Odmah posle voza."
"ta ti je rekla?"
"Rekla je da se nikom nita ne moe uiniti ako onaj kome se to ini ne prihvata. I da
volim nekog da bi se to sve izbrisalo. Zna, elela sam da umrem."
"Istina je to to ti je rekla."
"1 sada sam srena to nisam umrla. Tako sam srena to nisam umrla. I ti moe da
me voli?"
"Da. Ja te volim."
"1 mogu da budem tvoja ena?"
, Ja ne mogu imati enu radei ono to radim. Ali ti si sad moja ena."
"Kad sam jedanput, onda u i biti. Jesam li sad tvoja ena?"
ffla" Marija. Da, zeiu moj."
101
,l
Page 38

" ,.
"fOna se vrsto prislonila uz njega i njene usne su traile njegove i onda ih
nale i bile na njegovim i on je nju oseao, sveu, novu i glatku i mladu i Ijupku, toplu,
sa sveinom koja se razgrevala, neverovatnu, tu u njegovoj postelji, poznatu kao to mu je
odelo, cipele, dunost, i onda ona zaplaena ree: "A sad brso da uradimo to se
radi da bi drugo sve otilo."
"Da" ree ona gotovo estoko. "Da. Da. Da."
Glava VIII
Nou je bilo hladno i Robert Dordan je vrsto spavao. Jednom se probudio i,
pruajui se, shvatio da je tu devojka, uurena dole u daku za spavanje, i die lagano i
pravilno, i on u mraku zavue glavu unutra zbog hladnoe, a nebo je bilo
tvrdo i otro od zvezda, vazduh mu hladan u nozdrvama, on uvue glavu u toplinu
pokrivaa i po Ijubi njeno glatko rame. Ona se ne probudi i on se okrete od nje na
stranu, ponovo s glavom napoIju u hladnom, leao je budan jedan trenutak oseajui
kako navire duga rasko umora i glatka opipIjiva srea dodira njihovih dvaju tela i
onda, ginv nuvi noge koliko god je to duina daka za spavanje dozvoljavala, strmo skliznu u
san.
Probudio se u praskozorje i devojka je ve otila. Znao je to dok se budio i, pruajui
ruku napolje, on opipa toplo mesto gde je ona leala. On pogleda na otvor peine i
primeti da je ebe
102
obrubljeno mrazom i vide tanki sivi dim iz rupe u stenama to je znailo da je vatra u kuhinji
upaIjena.
Jedan ovek iziie iz ume, s ebetom preko glave kao sa ponom. Robert Dordan vide da je to
Pablo i da pui cigaretu. Bio je dole kod konja, pomisli.
Pablo povue ebe i uie u peinu i ne gledajui prema Robertu Dordanu.
Robert Dordan pipnu rukom laki mraz koji se nalazio na pohabanoj navlaci pet godina
starog jorgana od balon svile sa zelenim takicama, pa ruku ponovo uvue. Bueno,
ree on u sebi, oseajui poznato milovanje flanelske posteljine, dok je iroko pruao
noge, onda ih skupi i okrenu se na stranu tako da glavom bude okrenut od mesta na kome je
znao da e se pojaviti sunce. Qu mas da, mogao bih jo malo odspavati. Spavao je dok ga
zvuk avionskog motora nije probudio.
Leei na leiima video ih je, faistiku patrolu od tri Fijata, sitne, svetle, kako su se brso
kretali preko planinskog neba, u pravcu otkud su jue on i Anselmo doli. Ova
tri su prola i onda ih je nailo jo devet, letei mnogo vie, u preciznoj, iIjatoj formaciji
od tri, tri, tri.
Pablo i Ciganin su stajali na ulazu u peinu, u senci, posmatrajui nebo, i dok je Robert
Dordan leao mirno, nebo je sad bilo puno huke motora u visini, i u se novo zujanje motora,
doioe jo tri aviona, na visini od manje od hiljadu metara nad istinu. Bili su to dvomotorni
bombarderi tipa Hajnkel jedanjedanaest.
103Robert Dordan, s glavom u senci stena, znao je da ne mogu da ga vide, a da nije
vano i ako ga vide. Znao je da mogu videti konje u ogradi, ako su ma ta traili u
planinama. A ako i nisu nita traili opet su ih mogli videti, ali bi ih tada prirodno mogli
smatrati za svoju sopstvenu konjicu. Onda se ulo novo i jae brujanje i jo tri
aviona Hajnkel jedanjedanaest pojavie se nadolazei strmo, kruto, jo nie, prolazei
u strogoj formaciji, njihov sve jai zvuk pribliavao se u kreendu, narastao do maksimuma
i opadao kako su preletali istinu.
Robert Dordan odvi sveanj odee od koje je bio napravio jastuk i navue koulju.
Page 39

Bila mu je nad glavom i poeo je da je navlai kad u kako tri aviona nailaze, i on
navue pantalone pod pokrivaem i leao je mirno kad jo tri dvomotorna
bombardera tipa Hajnkel naiioe. Pre nego to su zali za planinsku kosu on privrsti
pitolj, uvi leaj, smesti ga pored stene i sede, sasvim uz stene, i vezivae svoje
cipele sa ionovima od konopca kad se zujanje aviona koje se pribliavalo pretvori u
vee brujanje nego ikad ranije i jo devet lakih bombardera tipa Hajnkel doie u ealonima
njihov zvuk je presecao nebo nadvoje dok su prolazili.
Robert Dordan se idui uz stenu primae otvoru peine gde je stajao jedan od brae, Pablo,
Ciganin, Anselmo, Agustin i ena gledajui napolje. "Je li i ranije bilo ovoliko aviona?" upita
on.
"Nikad" ree Pablo. "Uii unutra. Videe te."
Sunce jo nije udaralo u otvor peine. Tek sada je sijalo na livadi pored potoka i
Robert Dordan je znao da ih ne mogu zapaziti u tamnim, ra
104
nim jutarnjim senkama drvea i u gustoj senci koju su stvarale stene, ali on uie u peinu da
ih ne bi nervirao. "Ima ih mnogo" ree ena.
"1 biee ih jo vie" ree Robert Dordan. "Kako
zna?" upita ga Pablo sa sumnjom.
"Ovi sad, imae i lovce za sobom."
Ba tada zaue, jo vie gore, zujanje koje je zavijalo, i kako su prolazili na visini od oko
hiIjadu petsto metara, Robert Dordan izbroja petnaest Fijata u formaciji leta divljih pataka sve
po tri u obliku latinskog slova V.
Na ulazu u peinu sva lica su izgledala pribrana i Robert Dordan ree: "Jeste li videli
ovoliko aviona?"
"Nikad."
"Nema ih mnogo u Segoviji?"
"Nije ih nikad bilo tamo, viiali smo obino tri. Ponekad est lovaca. Moda tri
Junkersa, velika, sa tri motora i lovcima kao pratnjom. Nikad ih nismo ovoliko videli."
To je riavo, pomisli Robert Dordan. To stvarno nije dobro. Ovo je koncentracija
aviona koja znai neto riavo. Moram sluati kako bacaju bombe. Ali ne, nisu jo
mogli dovesti trupe za napad. Nikako pre noi ili sutra uvee, ni u kom sluaju ne jo. Nee
vriti nikakav pokret u ovo vreme.
Jo je mogao da uje zujanje koje se smanjivalo. On pogleda na sat. Sad ve mora da
su preli prve linije, bar oni prvi u svakom sluaju. On navi topericu i posmatrae
kazaljku kako se kree unaokolo. Ne, moda jo ne. Sad da. Sad sigurno. Oni tipa
jedanjedanaest to lete dvesta pedeset
105
J.milja na sat u svakom sluaju. Za pet minuta stignu tamo. Dosad su oni uveliko preli
klanac kod Kastilje sav ut i mrk s belim putevima i istakan malim selima i senkama
motora Hajnkel koji se kreu nad zemljom kao senke ajkula to prelaze preko
peskovitog dna okeana.
Nije bilo nikakvog bum, bum, praska bombi. Njegov sat je udarao.
Oni produuju za Kolmenar, za Eskorijal, ili do uzletita u Manzanares el Realu, pomisli
on, sa starim zamkom povie jezera i patkama u evaru i lanim aerodromom odmah pozadi
stvarnog uzletita sa nemim avionima, ne sasvim sakrivenim, s propelerima
koji se okreu na vetru. Tamo oni idu. Ne mogu da znaju za napad, govorio je on sebi i
Page 40

neto u njemu je govorilo zato ne bi mogli? Znali su za sve druge. "Misli
li da su videli konje?" upita Pablo.
"Nisu oni traili konje" ree Robert Dordan.
"Ali da li su ih videli?"
"Nisu ukoliko se od njih nije trailo da ih po trae."
"Da li su ih mogli videti?"
"Verovatno nisu" ree Robert Dordan. "Ukoliko sunce nije bilo na drveu." "Ono je
na drveu vrlo rano" ree Pablo tuno.
"Mislim da oni moraju da misle o drugim stvarima a ne o tvojim konjima" ree Robert
Dordan.
Ve je prolo osam minuta od kako je namestio topericu i jo se nije uo nikakav zvuk
bombardovanja.
"ta radi s tim satom?" upita ena.
"Sluam kuda su otili."
106
"0h" ree ona. Kad je prolo deset minuta on prestade da gleda na sat znajui da su
sad isuvie daleko da bi mogao da ih uje, ak i kad bi uzeo da je zvuku potreban
minut da putuje, i ree Anselmu: "Hteo bih da govorim s tobom."
Anselmo iziie iz peinskog otvora i oni se malo udaljie od ulaza i stadoe iza jednog bora.
"Qu6 tal?" upita ga Robert Dordan. "Kako je?"
"Dobro."
Jesi li jeo?"
,iNisam. Niko nije jeo."
"Pojedi neto i uzmi neto za jelo u podne. Hteo bih da ti ode da posmatra put.
Pribelei sve to proie putem gore i dole."
"Nisam pismen."
"Nema ni potrebe." Robert Dordan izvue dva lista iz svoje belenice i noem otkide
dva santimetra olovke. "Uzmi, i za tenkove pravi znak" on nacrta nakrivljen tenk,
"napravi crticu za svaki tenk i kad ima etiri crtice, precrtaj ih jednom crtom za peti."
"1 mi rauna
"Dobro. Naprai jdrui znak, dva toka i kutiju, za kamione. JUcVfu prazni napravi krug. Ako su
puni vojnika napravi pravu liniju. Obelei topo ve. Velike, ovako. Male, ovako. Obelei
automobile. Obelei bolnika kola. Tako, dva toka i kutija i krst na njoj.
Obelei peake trupe po etama, ovako, vidi. Mali pravougaonik i onda oznaka
pored njega. Konjicu obelei ovako, vidi? kao konja. Kutija sa etiri noge. To je
odeljenje od dvadeset konja. Razume? Svako odeljenje oznai."
107
"Da. To je veto smiljeno." "Sad" on nacrta dva vea toka sa krugovima unaokolo i
kratkom linijom kao topovskom cevi. "Ovo su protivtenkovska oruia. Ona imaju
gume na tokovima. Obelei ih. Ovo su protivavionska oruia" dva toka s
topovskom cevi okrenutom navie. "1 njih obelei. Razume? Jesi li video takve
topove?"
"Razumem" ree Anselmo. "Dabome, to je jasno."
"Povedi Ciganina sa sobom da on vidi s koga mesta ti posmatra, da moe da te zameni. Naii
sigurno mesto, ne suvie blizu i odakle moe do bro i udobno da posmatra.
Page 41

Ostani dok ti ne doie zamena."
"Razumem."
"Dobro. I onda tako, kad se ti vrati da ja sve znam ta se kretalo putem."
"Jedan list hartije je za pokrete uz put, drugi za pokrete niz put." Oni priioe peini.
"Poalji mi Rafaela" ree Robert Dordan i stade pored drveta. Posmatrao je kako
Anselmo ulazi u peinu i kako ebe pada za njim. Ciganin se istetura napolje, briui usta
rukom.
"Que tal?" ree Ciganin. "Jesi li se zabavljao prole noi?"
"Spavao sam."
"Nije loe" ree Ciganin i naceri se. "Ima li cigaretu?"
"Sluaj" ree Robert Dordan i potrai cigarete u depu. "Treba da ti ode sa Anselmom
do mesta sa koga e osmatrati put. Tamo e ga osta
108
viti i zapamtiti mesto tako da bi mogao odvesti mene ili nekog drugog ko e ga docnije smeniti.
Ti e zatim otii do mesta sa koga e moi da osmotri strugaru i vidi da
li je na tom poloaju bilo ikakvih promena."
"Kakvih promena?"
"Koliko Ijudi ima sad tamo?"
"Osam. Toliko ih je bilo zadnji put."
"Vidi koliko ih je sad. Vidi posle kog vremena se straa smenjuje na mostu."
"Posle kog vremena?"
"Koliko vremena straar stoji i u koliko asova se smenjuje."
"Nemam sata."
"Uzmi moj." Onda ga otkopa.
"to je sat" ree Rafael divei se. "Gledaj samo kako je sloen. Ovakav sat bi morao
da ita i da pie. Pogledaj samo koliko je cifara. Boljeg od ovog ne moe da bude."
"Ne izmotavaj se" ree mu Robert Dordan. "Ume li da gleda na sat?"
"Zato ne bih umeo? Dvanaest podne. Glad. Dvanaest u noi. Spavanje. est izjutra,
glad. Sest posle podne, pijan. Sa sreom. Deset uvee "
"Prestani" ree mu Robert Dordan. "Ne mora izigravati klovna. Hou da ti proveri
strau na velikom mostu i mesto na putu nanie kao i poloaj i strau kod strugare i
malog mosta."
"To je suvie" nasmei se Ciganin. "Da li stvarno ne moe da poalje nekog drugog
umesto mene?"
"Ne, Rafaele. To je vrlo vano. I treba da to uradi vrlo paljivo i da pazi da te ne
uoe."
109"Verujem da me nee primetiti" ree Ciganin. "Zato mi govori da treba da me ne
primete? Zar misli da elim da me ucmekaju?"
"Shvati te stvari malo ozbiljnije" ree Robert Dordan. "To je ozbiljno."
"Ti od mene trai da stvari uzmem ozbiljnije? Posle onog to si ti radio noas? Trebalo
je da ubije onog oveka, a ti radi ono to si radio? Od tebe se oekivalo da ubije
oveka a ne da ga pravi. Ba kad smo videli nebo toliko puno aviona da bi bilo
dovoljno da pobiju i nae ukunbabe i nae neroiene unuke sa svima makama,
kozama i stenicama, avione koji su stvarali takvu buku dok su prolazili zamraujui
nebo i urlajui kao lavovi da se mleko ugrua u dojkama tvoje matere, i ti trai da
shvatam stvari ozbiljno. Shvatam ih ja ve ozbiljno."
"U redu" ree Robert Dordan i nasmeja se i stavi ruku Ciganinu na rame. "Onda ih
Page 42

nemo/ uzimati suvie ozbiljno. Hajde, onda dovri doruak i idi."
"A ti?" upita Ciganin. "ta ti radi?" "Idem da posetim El Sorda." "Posle tih a viona lako je
mogue da nee nai nikoga u itavim ovim planinama" ree Ciganin. "Mora da ih
je bilo mnogo koji su se i te kako preznojavali kad su avioni jutros prolazili."
"0ni imaju drugi posao a ne da gone gerilce." "Da" ree Ciganin. Onda zatrese glavom.
"A kad li misle da preduzmu taj posao."
"Que va" ree Robert Dordan. "To su najbolji nemaki laki bombarderi. Ne alju ih oni
protiv Cigana."
110
"Zadaju mi strah" ree Rafael. "Takvih stvari, da, njih se plaim."
"Oni idu da bombarduju jedan aerodrom" ree mu Robert Dordan dok su ulazili u.
peinu. "Skoro sam siguran da su zbog toga leteli."
"ta kae?" upita ga Pablova ena. Ona mu nali olju kafe i dodade mu konzervu s
kondenzovanim mlekom.
"Ima i mleka? Kakav luksuz!"
"Ima svega" ree ona. "A posle aviona ima mnogo i straha. Gde kae da su otili?"
Robert Dordan uli malo gustoga mleka u kafu kroz otvor izrezan u kutiji konzerve,
obrisa konzervu o ivicu svoje olje i promea kafu dok nije postala svetlo smeia. "Verujem
da su otili da bombarduju neki aerodrom. Moda u Eskorijalu i Kolmenaru.
Moda u sva tri mesta."
"Samo nek idu daleko odavde i ostanu tamo" ree Pablo.
"A zato su ovde?" upita ena. "ta ih vodi ovamo? Nikad nismo videli takve avione.
Niti u tolikom broju. Pripremaju li napad?"
"Da li je bilo nekog pokreta na putu prole noi?" upita Robert Dordan. Devojka, Marija, je
stajala pored njega ali je on nije gledao.
"Ti" ree ena. "Fernando. Ti si prole noi bio u La Granhi. Kakav je pokret bio?"
"Nikakav" odgovori malen ovek otvorena lica, sa oko trideset i pet godina, s jednim razrokim
okom, koga Robert Dordan nije ranije video. "Nekoliko kamiona kao obino.
Nekoliko automobila. Nikakvog pokreta trupa dok sam ja tamo bio."
111"Ide li u La Granhu svake noi?" upita ga Robert Dordan.
"Ja ili neko drugi" ree Fernando. "Neko ide."
"0ni idu radi vesti. Radi duvana. Radi sitnica" ree ena.
"Imamo li tamo Ijudi?"
"Imamo. Zato ne? One koji rade u centrali. I jo drugih."
"Ima li kakvih vesti?"
"Pues nada. Nema nikakvih. Jo uvek ide loe na severu. To nije vest. Na severu ide
loe od samog poetka."
"Da li si neto uo iz Segovije?"
"Ne, hombre. Nisam pitao."
"Ide li u Segoviju?"
"Ponekad" ree Fernando. "Ali opasno je. Postoje kontrolori i trae isprave."
"Zna li aerodrom?"
"Ne, hombre. Znam gde je, ali nisam nikad bio blizu njega. Tamo stalno trae ispra ve."
"Niko nije govorio o tim avionima prole noi?"
"U La Granhi? Niko. Ali e veeras sigurno govoriti. Govorili su o govoru Kvepo de
Ljana. Nita vie. O, da. Izgleda da Republika sprema ofanzivu."
"Da ta?"
Page 43

"Da Republika sprema ofanzivu."
"Gde?"
"Ne zna se sigurno. Moda ovde. Moda na drugom mestu Siere. Jesi li uo neto o
tome?"
"Oni to govore u La Granhi?"
"Da, hombre. To sam zaboravio. Ali uvek se mnogo pria o ofanzivama."
112
"Otkuda to dolazi?"
"Otkud? Od raznog sveta. Oficiri priaju u kafanama u Segoviji i Avili i kelneri to
uju. Glasovi se brso raire. Od nekog vremena priaju o ofanzivi koju e preduzeti
Republika u ovim krajevima."
"Republika ili faisti?"
"Republika. Da su faisti u pitanju svi bi za to znali. Ne, i to ofanziva prilino velika. Neki
priaju da e biti dve. Jedna ovde a druga preko Alto del Leon blizu Eskorijala.
Jesi li uo neto o tom?"
"Sta si jo uo?"
"Nada, hombre. Nita. O, da. Prialo se i da e republikanci pokuati da dignu mostove
u vazduh, ako doie do ofanzive. Ali mostove uvaju." "ali li se
ti?" ree Robert Dordan srui kafu. "Ne, hombre" ree Fernando.
"Taj se ne ali" ree ena. "Po nesrei, ne ali se."
"Onda" ree Robert Dordan "hvala ti na vestima. Jesi li jo ta uo?
"Ne. Govori se, kao i uvek, o trupama koje treba da poalju da oiste ove planine.
Pria se da su ve krenule. Da su ve upuene iz Valadolida. Ali to se uvek pria.
Tom ne treba pridavati vanosti."
"A ti" ree Pablova ena Pablu skoro prkosno, "s tim tvojim priama o sigurnosti."
Pablo je pogleda razmiljajui i poea bradu, "ti i tvoji mostovi." "Kakvi
mostovi?" upita Fernando veselo.
8 Ernest Hemlngvej, IV
113"GIupane" ree mu ena. "Tvrda glavo. Tonto. Uzmi jo jednu olju kafe i nastoj da
pamti jo vie novosti."
"Nemoj se Ijutiti, Pilar" ree Fernando mirno i veselo. "Ne treba da se ovek
uznemiruje zbog glasina. Rekao sam tebi i ovom drugu sve ega se seam."
"Nieg vie se ne sea?" upita Robert Dordan. "Ne" ree Fernando s
dostojanstvom. "1 srea je to se i toga seam, jer, poto su to bile samo glasine,
nisam na njih ni obraao panju." "Onda ih je moglo biti i vie?" "Da. Moda. Ali nisam
obraao panju. Ve godinu dana ne sluam nita nego glasine."
Robert Dordan u brsi smeh koji je probio uzdrljivost devojke Marije koja je stajala pored
njega.
"Reci nam jo neku glasinu, Fernandito" ree ona i onda joj se ramena ponovo zatresoe
od smeha.
"Da se seam, rekao bih" ree Fernando. "Ispod Ijudskog dostojanstva je sluati
glasine i pridavati im vanost."
"1 tako emo spasti Republiku" ree ena. "Ne. Vi ete je spasti diui mostove" ree joj
Pablo.
"Idite" ree Robert Dordan Anselmu i Rafaelu, "ako ste jeli."
"Idemo sad" ree starac i njih dvojica ustadoe. Robert Dordan oseti jednu ruku na
Page 44

ramenu. Bila je to Marija. "Treba da jede" ree ona i ostavi ruku na ramenu. "Jedi da bi
ti stomak mogao podneti jo glasina."
114
ile apetit."
Jedi sad pre nego i iniju preda nj. JJ Fernando.
un, Fernando. iti ili e biti
sjjar, ta mu
"Glasine su
"Ne. Ne treb to stigne jo
"Ne "Ja sam ti do
"Ne pravf Ja se samo adan.
"Svi moranko leava? Nitg
"Nita, o
..
anak gulaem. "Jedi. To je ono to ti ume. Hajde, jedi."
"Vrlo je dobro, Pilar" ree Fernando s net dosto j anstvom.
"Hvaia" ree Pilar. "Hvala i opet ti hvala." "Jesi li
Ijuta na mene?" upit Kle Fernando.
"Ne. Jedi, hajde."
, ree FefiianSo. "Hvala ti."
RoBert Dordan pogleda Mariju i njena ramena poee ponovo da se tresu i ona pogleda
ustranu. Fernando je mirno jeo s gordim i dostojanstvenim izrazom lica, s
dostojanstvom kome nije mogla da nakodi ni velika kaika kojom se sluio, niti curenje
soka gulaa koji mu je tekao s krajeva usta. ,iSviia li ti se jelo?" upita ga Pablova ena.
"Da, Pilar" odgovori on s punim ustima. "Isto je kao i obino."
Robert Dordan potrai Marijinu ruku na svom ramenu i oseti kako se njeni prsti s
uivanjem skupie.
"Da li ti se zato sviia?" upita ena
"Da" ree ona. "Znam. Gula kao i obino. Como siempre. Stvari idu loe na severu kao i
obino. Ofanziva ovde kao i obino. Te trupe dolaze da nas gone odavde kao i
obino. Ti bi tom "kao i obino" mogao da poslui kao spomenik."
"Ali dve poslednje vesti su samo glasine, Pilar."
"panija" ree gorko Pablova ena. Onda se okrete Robertu Dordanu. "Ima li ovakvog
sveta i u drugim zemljama?"
"Nema nigde zemlje kao to je panija" ree Robert Dordan utivo.
"Ima pravo" ree Fernando. "Nema nigde na svetu zemlje kao to je panija." "Jesi li
ikad video neku dragu zemlju?" upita ga ena.
"Nisam" ree Fernando, "niti elim."
"Vidi?" ree Pablova ena Robertu Dordanu.
"Fernandito" ree mu Marija. "Priaj nam neto o tom kako si iao u Valenciju?"
"Nije mi se sviiala Valencija."
"Zato?" upita ga Marija i ponovo stisnu ruku Robertu Dordanu. "Zato ti se nije
sviiala?"
"Ljudi nemaju nikakvo ponaanje i nisam ih razumevao. Jedino to znaju to je da viu
Page 45

che jedno na drugo."
"Jesu li oni tebe mogli da razumeju?" upita Marija.
"Pravili su se da ne mogu" ree Fernando.
"A ta si ti radio tamo?"
"Otiao sam ak i ne videvi more" ree Fernando. "Nije mi se sviiao narod."
"Bei odavde, ti nitarijo" ree Pablova ena. "Bei odavde pre nego to mi se smui.
U Valenciji
sam se najbolje provela u svom ivotu. Vamos! Valencija. Samo mi ne govori o
Valenciji."
"ta si ti radila tamo?" upita Marija. Pablova ena sede za sto s ankom kafe, paretom
hleba i ankom gulaa.
"Que? ta smo radili tamo. Bila sam tamo kad je Finito imao ugovor za tri borbe u Feria. Nikad
nisam videla toliko sveta. Nikad kafane nisu bile tako pune. Satima se nije moglo
dobiti sedite niti ui u tramvaj. U Valenciji su Ijudi ili ceo dan i celu no." "ta si
tamo radila?" upita Marija.
"Svata" ree ena. "Ili smo na plau i tamo su volovi izvlaili brodove na jedra iz
vode. Volove su terali u vodu dok nisu morali da zaplivaju, onda su ih uprezali u
brodove, kad bi volovi ponovo osetili tlo pod nogama, onda bi peskom teturali napoIje. Deset
upregnutih volova vuklo je brod na jedra iz mora ujutru, tako da su se jedino mali
talasi lomili o obalu. To je Valencija."
"ta si jo radila sem to si posmatrala volove?"
"Jeli smo u paviljonima na pesku. Patete napravljene od kuvanih iseckanih riba i
crvenih i zelenih papriica i oraia malenih kao zrnce pirinea. Pateta delikatnih i mekih, i
ribe takve da se zaprepasti. Raii svei iz mora s limunovim sokom.
Ruiasti i slatki i samo etiri zalogaja u jednom. Mnogo smo ih jeli. Onda smo jeli
paella sa sveom morskom hranom, lipore u Ijuturama ostrige, raie potonjake i
male jegulje. Onda smo jeli i jo manje jegulje same, kuvane u ulju i siune klice
pasulja savijene na sve strane i tako meke
117da nestaju u ustima bez vakanja. itavo vreme uz to pili smo belo vino, hladno,
lagano i dobro po irideset santima flaa. A na kraju dinja. Velika kao kua." "Dinja
iz Kastilje je bolja" ree Fernando.
"Que va" ree Pablova ena. "Dinja iz Kastilje je samo prevara. Dinja iz Valencije je
za jelo. Kad samo pomislim na dinje duge kao ruka, zelene kao more i sipkave i sone
za seenje i slaie od ranog letnjeg jutra. Oj, kad samo pomislim na te najmanje
jegulje, sitne, delikatne u hrpama na tanjiru. I pivo u krazima celo poslepodne, pivo
koje je svojom hladnoom znojilo krage koji su bili veliki kao krazi za vodu."
"A ta si radila kad nisi jela ili pila?"
"Vodili smo Ijubav u sobi sa kapcima od sitnih daica sputenim nad balkonom i
povetarcem koji je ulazio kroz otvor pri vrhu vrata koja su se okretala na arkama. Tu
smo vodili Ijubav, soba mrana po danu zbog sputenih kapaka, a sa ulice miris sa
cvetnog trga i vonj baruta iz ispucanih abica koje su se svakog dana u podne pucale za vreme
Feria. To je itava mrea abica, kroz itav grad, i abice su povezane, i
eksplozije idu du stubova i ica na tramvaju, eksplodirajui s velikom bukom i skaui
od stuba do stuba s otrinom i praskom da bi ovek teko poverovao. Vodili smo Ijubav i
onda bi poruili jo jedan krag piva tako hladnog da su se kapljice znoja hvatale na
au, i kad bi ga devojka donela, ja bih ga na vratima
Page 46

uzimala i prislanjala hladni deo kraga na leia Finitu dok je on leao, sad, i spavao,
ne budei se ni kad je pivo doneseno i on. bi rekao:
118
"Ne, Pilar. Ne, eno. Pusti me da spavam." A ja bih rekla: "Ne, probudi se i pij da vidi
kako je hladno" i on bi pio ne otvarajui oi i ponovo odlazio da spava, i ja bih legla
na jastuk u dnu kreveta i posmatrala ga kako spava, taman i crnokos, mlad i miran u snu, i
popila bih itav krag, sluajui svirku jedne druine koja je prolazila. "Ti"
ree ona Pablu, "zna li ti za takve stvari?" "Mi smo
radili nae stvari" ree Pablo.
"Jesmo" ree ena. "Zato ne? I ti si u svoje vreme bio vie mukarac od Finita. Ali
nikad nismo ili u Valenciju. Nikad nismo leali zajedno u krevetu i sluali kapelu kako
prolazi u Valenciji."
"To se nije moglo" ree joj Pablo. "Nismo imali prilike da idemo u Valenciju. Kad hoe
da bude razumna, ti to zna. Ali s Finitom nisi digla most u vazduh."
"Nisam" ree ena. "To je ostalo nama. Voz. Da. Uvek voz. Niko nita ne moe da kae
protiv toga. To jedino ostaje posle sve lenosti, tromosti i neuspeha. To ostaje posle
kukaviluka ovoga trenutka. I bilo je jo mnogo stvari ranije. Ne elim da budem
nepravedna. Ali niko ne moe da govori ni protiv Valencije. uje me?"
"Meni se nije svidela" ree Fernando mirno. "Meni se nije Valencija svidela."
,Jo govore da je mazga tvrdoglava" ree ena. "Marija, raspremi to da bismo mogli
krenuti."
Dok je ona to govorila zaue prvi zvuk aviona koji su se vraali.
119Glava IX
Stajali su u otvoru peine i posmatrali ih. Bombarderi su sad leteli visoko u brsoj,
runoj formaciji kao vrh strele parajui nebo hukom motora nadvoje. Oni imaju oblik ajkula,
mislio je Ro bert Dordan, sa irokim perajima i iljatim glavama kao ajkule iz
Golfske struje. Ali ovi, sa irokim perajima od srebra, to bruje, s lakom izmaglicom oko
propelera na suncu, ovi se ne kreu kao ajkule. Kreu se kao neto to nikad ranije nije postojalo.
Kreu se kao mehanizovani strani sud.
Treba da pie, ree on u sebi. Moda e opet jednoga dana. Oseti da ga Marija dri za
ruku. Ona ga je gledala i on joj ree: "Na ta ti lie, guapa?"
"Ne znam" ree, "na smrt, mislim."
"Meni lie na avione" ree Pablova ena. "Gde su oni mali?"
"Moda e preleteti s druge strane" ree Robert Dordan. "Ovi bombarderi lete vrlo brso, ne
mogu ekati na njih i moraju sami da se vraaju. Nikad ih ne pratimo preko
borbenih linija. Nema dovoljno aviona da ih reskiramo."
Ba tada tri lovca Hajnkel u formaciji slova V doletee nisko nad istinu letei prema
njima, nad samim vrhovima drvea, kao tuponose igrake s nadvijenim
krilima, da bi se odjednom poveali do svoje strane veliine preletee sa zvukom
punim zavijanja. Bili su tako nisko da su svi oni sa ulaza u peinu mogli da vide pilote sa
nabijenim lemovima i naoarima i al voie patrole koji je leprao iza njega. "Ovi mogu da
vide konje" ree Pablo.
120
"Ovi mogu da vide tvoj pikavac" ree ena. "Spusti to ebe."
Avioni vie nisu dolazili. Ostali mora da su preletali dalje i kad se zujanje izgubilo oni
iziioe iz peine napolje.
Nebo je sad bilo prazno, visoko i isto.
Page 47

"Izgleda kao da je to bio san iz koga smo se probudili" ree Marija Robertu Dordanu. Nije
bilo vie ni poslednjeg, gotovo neujnog zvuka koji do lazi pa te kao prst jedva dodiruje, die
se, pa te opet dodiruje, poto je brujanje ve nestalo i ne moe ni da se uje.
"Nisu san i hajde unutra i poisti" ree Pilar. "ta je s tim?" okrete se ona Robertu
Dordanu. "Hoemo jahati ili emo peke?" Pablo je
pogleda i zastenja.
"Kako hoe" ree Robert Dordan.
"Da peaimo" ree ona. "Vie bih volela zbog jetre."
"Jahanje je dobro za jetru."
"Da, ali teko za stranjicu. Peaiemo, a ti " ona se okrete Pablu. "Idi dole i prebroj
ivotinje da vidi da ti nisu pobegle s nekim."
"Hoe konja, da jae?" upita Pablo Roberta Dordana.
"Ne. Hvala ti mnogo. ta je s devojkom?"
"Za nju je bolje da hoda" ree Pilar. "Ukoie se na mnogo mesta i nee biti nizata." Robert
Dordan oseti da mu se lice zacrveni.
,Jesi li dobro spavao?" upita Pilar. Onda ree: "To je istina da nema nikakve bolesti.
Moglo je biti. Ne znam kako se desilo da nije. Verovatno jo uvek postoji bog, mada
smo ga sruili. Hajde"
121
ree ona Pablu, "to se ne odnosi na tebe. To je o Ijudima mlaiim od tebe.
Nainjenim od drugog materijala. Hajde." Onda Robertu Dordanu: "Agustin pazi na
tvoje stvari. Krenuemo kad on doie."
Bio je vedar, svetao dan i sad, otkako je izilo sunce, topao. Robert Dordan je gledao veliku
enu smeieg lica s dobrim iroko rastavljenim oima i etvrtastim, tekim licem, izbrazdanim
i prijatno runim i setnim dok se usne ne bi poele da miu. Gledao
je nju, pa onda oveka, tekog i tupog, kako se kree izmeiu drvea ka ogradi. I ena je
gledala za njim.
"Jeste li vodili Ijubav?" ree ena.
"ta ti je ona rekla?"
"Nije htela da mi kae."
"Neu ni ja."
"Onda ste vodili Ijubav" ree ena. "Btidi 3 njom to moe paljiviji."
"A ta ako bude imala bebu?"
"To nee biti nikakvo zlo" ree ena. "To bi bilo manje zlo."
"Nema mesta za to."
"Nee ona ostati ovde. Ona e poi s tobom."
"A kud u ja ii? Ne mogu povesti enu onamo kud idem."
"Ko zna? Moda e moi uzeti i dve tamo gde ide."
"Tako se ne govori."
"Sluaj" ree ena. "Ja nisam kukavica, ali rano izjutra vidim u stvari sasvim jasno i
mislim da ih ima mnogo koji su danas ivi, a nee videti iduu nedelju."
"Koji je danas dan?"
"Nedelja."
"Que va" ree Robert Dordan. "Druga nedelja je vrlo daleko. Ako ugledamo sredu,
bie dobro. Ne sviia mi se kad ti tako govori."
"Svaki ovek mora nekom da govori" ree ena. "Pre smo imali veru i druge gluposti.
Page 48

Sad svako mora da ima nekoga s kim e moi da razgovara otvoreno, jer se ovek,
pored sve sranosti koju moe da ima, osea vrlo usamljen."
"Mi nismo sami. Mi smo svi zajedno."
"Pogled na te maine deluje na oveka" ree ena. "Mi nismo nita prema njima."
"Moemo da ih pobedimo."
"Gledaj" ree ena. "Poveriu ti jednu tugu, ali nemoj misliti da mi nedostaje
odlunost. Nita nee uticati na moju odlunost."
"Kako se sunce bude dizalo tuga e nestati. Ona je kao magla."
"Jasno" ree ena, "kad ba hoe. Moda je to nailo zato, to sam priala one gluposti o
Valenciji. I zbog tog promaenog oveka to je otiao da gleda konje.
Mnogo sam ga ranila prianjem. Ubij ga, to da. Psuj ga, u redu. Ali ne ranjavaj ga."
"Kako se desilo da si ti s njim?"
"Kako je uopte neko s nekim? U prvim danima pokreta, a i pre, on je bio neto. Neto
ozbiljno. Ali sad, on je gotov. Slavinica je izvuena i vino je isteklo iz meine."
"On mi se ne sviia."
"Ni ti se ne sviia njemu, i s razlogom. Prole noi sam spavala s njim." Ona se
nasmei i zatrese glavom. "Vamos a ver" ree ona. "Rekla sam mu, Pablo, zato nisi
ubio stranca?"
122
123
"On je dobar mladi, Pilar" rekao je: "dobar mladi."
Onda sam ja rekla: "Ti shvata da ja sad komandujem?"
"Da, Pilar, da" rekao je. Docnije, u noi, ula sam kako se probudio i kako plae. On
plae na isprekidan i ruan nain kao to plae ovek koga kao da trese neka
ivotinja u njemu."
"ta je s tobom, Pablo?" rekla sam mu i epala ga i drala.
"Nita, Pilar, nita."
"Jeste. Neto ti se deava."
"Ljudi" ree. "Kako su me napustili. Gente/
"Da, ali oni su uza me" rekla sam. "A ja sam tvoja ena."
"Pilar" ree on, "seti se voza". Onda je rekao: "Neka ti Bog pomogne, Pilar."
"Zato govori o Bogu?" rekoh mu ja. "Zar se tako govori?"
"Da" ree on. "Bog i Virgen."
"Que va. Bog i Virgen" rekoh mu ja. "Zar se tako govori?"
"Strah me je da umrem, Pilar" ree on. "Tengo miedo de morir. Razume li?"
"Onda bei iz kreveta" rekla sam mu. "Nema mesta u jednom krevetu za mene i za tebe i
sve te tvoje strahove."
"Onda se on postideo i bio miran, a ja sam spavala, ali, ovee, on je sad ruevina." Robert
Dordan ne ree nita.
"itavog ivota me je povremeno obuzimala ta tuga" ree ona., JVIoda to nije nita"
zastade ona i onda produi. Republika je moja velika nada.
Ja vrsto verujem u Republiku i imam veru. Ja arko verujem u nju kao to vernici
veruju u tajne."
"Verujem ti."
"A ima li ti tu istu veru?"
"U Republiku?"
Page 49

Da,"
"Da" ree on nadajui se da je rekao istinu.
"Srena sam" ree ena. "1 ne plai se?" "Ne
plaim se da umrem" ree on istinito.
"A neeg drugog?"
"Jedino da ne izvrim svoju dunost kako treba."
"Ne da te zarobe, ega se onaj drugi plaio?"
"Ne" ree on istinu. "Strah od toga moe oveka toliko da obuzme da postane
nekoristan."
"Ti si vrlo hladnokrvan momak." "Ne"
ree on. "Mislim da nisam."
"Ne. Ima vrlo hladnu glavu."
"To je zato to sam obuzet svojim radom."
9fAli ti ipak voli neke stvari u ivotu?"
"Da. Mnogo. Ali ne volim da se meaju u moj posao."
"Voli da pije, znam. Videla sam."
"Da. Vrlo. Ali ne volim da se to mea u moj posao."
"A ene?"
"Mnogo mi se sviiaju, ali im ne pridajem mno go vanosti."
"Ne mari za njih?"
"Marim. Ali nisam naao nijednu koja bi me zanela kao to kau da treba oveka da
zanese."
"Mislim da lae."
"Moda malo."
124
125
"Ali do Marije ti je stalo."
"Da. Odjedanput i to vrlo mnogo."
"1 meni je. Mnogo mi je do nje stalo. Da.
Mnogo."
"1 meni" ree Robert Dordan i oseti kako mu glas postaje debeo. "1 meni. Da." inilo
mu je zadovoljstvo da to kae i on to ree sasvim formalno na panskom. "Mnogo mi je
stalo do nje."
"Ostaviu vas nasamo poto vidimo El Sorda."
Robert Dordan ne ree nita. Onda ree: "To nije potrebno."
"Da, ovee, potrebno je. Nema mnogo vre
mena."
"Jesi li to videla u dlanu?" upita je on.
"Ne. Nemoj ni misliti na tu glupost s rukom."
Ona je odbacila tu stvar kao i mnoge druge koje su mogle da kode Republici.
Robert Dordan nije rekao nita. Posmatrao je Mariju koja je ostavljala posuie u
peini. Obrisala je ruke, okrenula se i nasmejala mu se. Nije ula ta je Pilar priala,
ali kad se nasmeila na Ro berta Dordana tamno ju je crvenilo oblilo pod mrkom koom i onda
mu se ponovo nasmei.
"Postoji i dan" ree ena. "Ima i no, ali postoji i dan. Jasno, nema takve raskoi kao u
Valenciji u moje vreme. Moete brati divlje jagode ili neto drugo." Ona se nasmeja.
Page 50

Robert Dordan stavi svoju veliku ruku na njeno rame. "Meni je stalo i do tebe" ree
on. "Meni si i ti vrlo draga."
"Ti si pravi Don Huan Tenorio" ree ena, zbunjena sad tom nenou. "Ovo je
poetak Ijubavi prema svakome. Evo dolazi Agustin."
Robert Dordan uie u peinu i priblii se mestu gde je Marija stajala. Ona je
posmatrala kako joj prilazi, opet s rumenilom na obrazima i grlu.
"Zdravo, zeiu" ree on i poljubi je u usta. Ona ga tesno privi uza se, pogleda ga u
lice i ree mu, "Zdravo, o, zdravo, zdravo."
Fernando, sedei jo uvek za stolom i puei cigaretu, ustade, mahnu glavom i ode, dohvativi
puku s mesta gde je stajala naslonjena na zid.
"To je suvie otvoreno" ree on Pilar. "To mi se ne sviia. Treba da se pobrine za
devojku."
"Pobrinula sam se" ree Pilar, "taj drug je njen novio."
"O" ree Fernando. "U tom sluaju, poto su vereni, prihvatam to kao potpuno
normalno."
"Drago mi je" ree ena.
"1 meni isto tako" ree Fernando ozbiljno. "Salud, Pilar
Kuda ide?"
"Na gornji poloaj da smenim Primitiva."
"Kud kog iavola ide?" upita Agustin ozbiljnog malog oveka kad doie gore. "Na svoju
dunost" ree Fernando s dosto janstvom.
"Na dunost" ree Agustin podrugljivo. "Uinim ti ja neto na mleko tvoje dunosti."
Onda obraajui se eni, "Gde se nalazi ta, da je ne imenujem, stvar koju treba da
uvam?"
"U peini" ree Pilar. "U dva daka. I ve mi je muka od tvojih psovki." "J.. . ti
mleko tvoje muke" ree Agustin.
"Onda idi i poseri se na se" ree mu Pilar bez estine.
126
127
"Na tvoju mater" odgovori joj Agustin.
"Ti je nikad nisi ni imao" ree mu Pilar uvrede su sad dobile krajnju formu na panskom kad se
dela ve ni ne navode nego se podrazumevaju.
"ta oni rade tu unutra?" upita Agustin poverIjivo.
"Nita" ree mu Pilar. "Nada. Najzad, sad je prolee, ivotinjo."
"Zivotinjo" ree Agustin uivajui u rei. "Zivotinjo. I ti si. erko kurve nad svim
kurvama. Po serem ti se ja na mleko prolea." Pilar ga
lupi po ramenu.
"Ti" ree ona i nasmeja se zvonkim smehom. "Nedostaje ti raznolikost u psovkama. Ali
ima snage. Jesi li video avione?"
"J.. . ti mleko njihovih motora" ree Agustin maui glavom i grizui donju usnu.
"To je neto" ree Pilar, "to je zaista neto. Ali je to teko izvesti."
"Kad su na toj visini, svakako." Agustin se nasmeja. "Desde luego. Ali bolje se aliti."
"Da" ree Pablova ena. "Mnogo je bolje aliti se, a ti si dobar ovek i ali se
sono."
"Sluaj, Pilar" ree Agustin ozbiljno. "Neto se sprema. Zar nije tano?"
"Kako ti izgleda?"
Page 51

"Gadno da ne moe biti gore. Mnogo je bilo tih aviona. Mnogo aviona."
"1 uhvatio te od njih strah kao i ostale?"
"Que va" ree Agustin. "ta misli da spremaju?"
"Sluaj" ree Pilar. "Po tom, to taj mladi dolazi radi mostova, oigledno Republika
sprema
ofanzivu. Po avionima, faisti se oigledno pripremaju da je prihvate. Ali zato sad
pokazuju avicne?"
"U ovom ratu ima mnogo glupih stvari" ree Agustin. "U ovom ratu budalatinama
nema granica."
"Jasno" ree Pilar. "Inae mi ne bismo mogli biti ovde."
"Da" ree Agustin. "Mi plivamo u glupostima ve godinu dana. Ali Pablo je ovek koji
mnogo zna. Pablo je vrlo mudar."
"Zato to kae?"
"Kaem."
"Ali mora da razume" objasni Pilar. "Sad mu je suvie kasno da se spase lukavou,
a izgubio je ostalo."
"Razumem" ree Agustin. "Znam da sad moramo da idemo. I posto moramo da
pobedimo da bismo konano preiveli, potrebno je da se mostovi diu u vazduh. Ali
Pablo je i pored toga to je sad kukavica, sila."
"1 ja sam sila."
"Ne, Pilar" ree Agustin. "Ti nisi sila. Ti si hrabra. Ti si odana. Ti ima odlunosti. Ti
ima pronicljivosti. Mnogo odlunosti i sranosti. Ali ti nisi sila." "Misli
da je tako?" upita ena zamiljeno.
"Da, Pilar."
"Mladi je silan" ree Pilar. "Silan i hladan. Vrlo trezvene glave."
"Da" ree Agustin. "On mora da zna svoj posao jer inae ga ne bi slali da to radi. Ali ne
znam da li je silan. Za Pabla ja znam da je silan."
128
129
"Ali strah ga je uinio neupotrebljivim, i njegova nesklonost ka akciji."
"Ali je ipak silan."
"A ta ti kae?"
"Nita. Pokuavam da posmatram stvari pametno. U ovom trenutku treba da radimo s pameu.
Posle mosta moramo odmah da odemo. Sve mora biti spremno. Moramo znati
kuda idemo i kako."
"Prirodno."
"Za to je Pablo. To se mora lepo izvesti."
"Ja nemam poverenja u Pabla."
"U toj stvari, da."
"Ne. Ti ne zna koliko je daleko on otiao u svom padu."
"Pero es mui vivo. On je bogami silan. Ako to ne uradimo dobro, mi smo j.. . ni."
"Razmisliu o tom" ree Pilar. "Imam itav dan za razmiljanje o tom."
"Za mostove, mladi" ree Agustin. "To on mora da zna. Ali pogledaj samo na kakav
fini nain je onaj drugi organizovao napad na voz."
"Da" ree Pilar, "On je stvarno sve to planirao."
Page 52

"Ti to se tie energije i odlunosti" ree Agustin. "A Pablo to se tie pokreta. Pablo
za povlaenje. Prisili ga sad da to proui."
"Ti si ovek od pameti."
"Pametan, da" ree Agustin. "Ali sin picardia. Ali Pablo je za to."
"Uza sav strah i sve ostalo?"
"Uza sav svoj strah i sve."
"A ta ti misli o mostovima?"
"To je potrebno. Ja to znam. Dve stvari moramo uraditi. Moramo otii odavde i moramo
pobe
.
ma je potrebno
da
diti.
To
s
m
pobedimo."
, Ako je Pablo sila, zato i on to ne uviia?"
"On eli da stvari ostanu onakve kakve su, zbog svoje sopstvene slabosti. On eli da ostane u
vrtlogu svoje sopstvene slabosti. Ali reka nadolazi. Prisiljen na promenu, on
e biti silan u promeni. Es mui vivo."
"Dobro je da ga mladi nije ubio."
"Que va. Ciganin je hteo da ga ja prole noi ubijem. Ciganin je ivotinja."
"1 ti si ivotinja" ree ona, "ali inteligentna."
,JMi smo oboje inteligentni" ree Agustin. "Ali Pablo je talenat."
"Suvie teak da se s njim iziie na kraj. Ti ne zna kakva je on ruevina."
"Jeste, ali ima dara. Gledaj, Pilar. Za ratovanje je oveku potrebna samo pamet. Ali da
bi pobedio potreban je dar i materijal."
"Razmisliu o tom" ree ona. "Moramo sad krenuti. Zakasnili smo." Onda diui glas:
"Englez!" zovnu ona "Ingles! Hajde! Da idemo."
Glava X
"Da se odmorimo" ree Pilar Robertu Dordanu. "Sedi ovde, Marija, i da se odmorimo."
"Trebalo bi da produimo" ree Robert Dordan "i da se odmorimo kad stignemo tamo.
Moram videti tog oveka."
130
131
"Videe ga" ree mu ena. "Neina urbe. Sedi ovde, Marija."
"Hajdemo" ree Robert Dordan. "Odmorie
mo se na vrhu."
/
"Ja u sad da se odirKH J/, ree ena i sede pored potoka. Devojka sedepored nje na
vres, sunce Jj Je sijalo na glavu. Simo je Robert Dordan stajao gledajui preko
planinske livade kroz koju je tekao potok pun pastrmki. Vres je rastao onde gde je on
stajao. Sivo kamenje se dizalo iz ute paprati koja je smenjivala vres u donjem delu livade, a
nanie je bila tamna linija borova.
"Koliko je udaljen El Sordo?" upita on,
"Nije daleko" ree ena. "Preko tog otvorenog
zemljita, pa dole kroz susednu dolinu, iznad ume
pri vrhu potoka. Sedi tu i zaboravi na svoju oz
Page 53

biljnost." N
"Hou da ga vidim i da svrim s tira/1
"Ja bih da pokvasim noge" ree ena i, skidajui cipele s ionovima od konopca i
svlaei debelu vunenu arapu, stavi desnu nogu u potok. "Boe moj, kako je
hladna."
"Trebalo je da uzmemo konje" ree joj Robert Dordan.
"Ovo je dobro za mene" ree ena. "Ovo mi je nedostajalo. ta je s tobom."
"Nita, izuzev to mi se uri."
"Onda se smiri. Ima vremena. Kakav je ovo
dan i to mi je drago to nisam meiu borovima. Ne moe
ni da zamisli koliko ovek moe da se
zamori od borova. Jesi li ti umorna od borova,
guapa?" /
"Ja ih volim" rep devojka.
"Sta ti se svida na njimar
"Volim njihov miris i da oseam njihove iglice pod nogama. Volim vetar u visokom
drveu i kripanje grana kad se taru jedna o drugu."
"Ti voli tek bilo ta" ree Pilar. "Bila bi dragocenost za svakog oveka kad bi umela
malo boIje da kuva. Borova uma postane dosadna. Nisi upoznala bukovu, hrastovu
ili kestenovu umu. To su ume. U takvim umama svako se drvo razlikuje od drugog i
tu ima izrazitosti i lepote. Borova uma je dosadna. ta kae, Ingles?"
"1 ja volim borove."
"Pero, venga" ree Pilar. "Vas oboje. I ja volim borove, ali smo suvie dugo meiu
borovima. Ja sam umorna i od planina. U planinama postoje dva pravca. Gore i dole, a
dole vodi samo ka putu i faistikim gradovima."
"Da li nekad idete u Segoviju?"
"Que va. S ovim licem? Ovo lice je poznato. Kako bi ti se sviialo da bude runa, lepotice
moja?" ree ona Mariji.
"Ti nisi runa."
"Vamos, ja nisam runa. Ja sam roiena runa. itavog svog ivota bila sam runa.
Zna li ti kako se osea runa ena? Zna li ta to znai biti ruan, a celog ivota oseati u
sebi da si lep? To je vrlo udno" ona stavi drugu nogu u potok, onda je
izvue. "Boe, kako je hladna. Gledaj plisku" ree ona i pokaza na pticu koja je kao
siva lopta skakala goredole pored kamena uz potok. "Te ne vrede nizata. Niti pevaju,
niti su za jelo. Jedino da mau repom. Daj mi cigaretu, Ingles" ree ona i uzevi je,
pripali je upaljaem napravljenim od
132
133
Kresiva i ceiiKa, koji je nosila u depu na koulji. Ona povue dim i pogleda Mariju i Roberta
Dordana.
"Zivot je vrlo udan" ree ona i pusti dim na nos. "Bila bih odlian ovek, ali ja sam
sva ena i sva runa. Ipak me je mnogo Ijudi volelo i ja sam volela mnogo Ijudi. To je
udno. Sluaj, Ingles, to je zanimljivo. Pogledaj me. Ovako runa kakva sam. Pogledaj
me dobro, Ingles."
"Nisi ti runa."
"Que no? Nemoj ti meni lagati. Ili" ona se nasmeja dubokim smehom. "Deluje li ve na
Page 54

tebe? Ne. To je ala. Ne. Pogledaj runou. Pa ipak ovek ima neko oseanje u sebi
koje zaslepljuje oveka koji te voli. Ti s tim oseanjem zaslepi njega i zaslepi sebe.
Onda jednoga dana bez ikakvog razloga on te vidi runu kakva si stvarno, i nije vie
slep, i ti sebe vidi, vidi da si runa, kao to te i on vidi, gubi i svog oveka i oseanje.
Razume li, guapa?" Ona potapa devojku po ramenu.
"Ne" ree Marija, "jer ti nisi runa."
"Pokuaj da se koristi svojom glavom, a ne svojim srcem i sluaj" ree Pilar.
"Priam vam stvari koje su vrlo zanimljive. Zar te ne interesuju, Ingles?"
"Da. Ali treba da idemo."
"Que va, idi. Meni je ovde vrlo dobro. Onda" produi ona obraajui se Robertu
Dordanu kao da govori u razredu gotovo kao da dri predavanje. "Posle izvesnog
vremena, ako si ruan kao ja, ruan kako ene mogu da budu, onda, kaem, posle nekog
vremena oseanje, glupo oseanje da si lep, ponovo pone u tebi da se razvija.
Raste kao ku
pus. Kad je oseanje poraslo, vidi te drugi ovek i misli da si lepa i onda sve
poinje iznova. Mislim da sam sad to prola, ali ono jo moe da naiie. Ti si srena,
guapa, to nisi ruzna."
"Ali ja sam ruzna" insistirala je Marija.
"Pitaj njega" ree Pilar. "1 ne stavljaj noge u potok, jer e ti se smrsnuti."
"Ako Roberto kae da treba da idemo, onda mislim da treba."
"Sluaj je samo" ree Pilar. "Meni je do tog stalo isto koliko i tvom Robertu, a ja kaem
da nam je dobro da se ovde odmorimo pored potoka, i da imamo vremena. Dalje, ja
volim da priam. To je jo jedina stvar koju imamo od civilizacije. Kako bismo inae
mogli da se zabavimo. Da li tebe ovo to ja priam ne interesuje, Ingles?"
"Ti pria vrlo dobro. Ali ima drugih stvari koje me vie interesuju nego prianja o
lepoti ili nedostatku lepote."
"Onda da priamo o onom to tebe interesuje."
"Gde si bila u poetku pokreta?"
"U tom gradu."
"U Avili?"
"Que va, kakvoj Avili."
"Pablo je rekao da je on iz Avile."
"Lae. Hteo je da kae da je iz velikog grada. To je grad" i ona ree ime grada.
"1 ta se desilo?"
"Mnogo" ree ena. "Mnogo. I sve runo. Cak i ono to je bilo slavno." "Priaj
mi o tom" ree Robert Dordan.
"Surovo je" ree ena. "Ne volim da priam o tom pred devojkom "
uzordaru 99A ao mje za nju, ne treba da slua."
"Mogu ja to da sluam" ree Marija. Ona stavi ruku na Roberta Dordana. "Ne postoji
nita to ne bih mogla da ujem."
"Ne radi se o tom da li moe da uje" ree Pilar, "nego da li treba da to ispriam
pred tobom pa da te posle mue snovi."
"Nee me muiti snovi od jedne prie" ree joj Marija. "Ti misli da posle svega to
se desilo s nama mogu da imam riave snove od jedne prie?"
"Moda e Ingles imati loe snove od nje."
"Pokuaj i vidi."
"Ne, Ingles, ja se ne alim. Da li si ti video poetak pokreta u nekom malom gradu?"
Page 55

"Nisam" ree Robert Dordan.
"Onda nisi nita video. Video si ruevinu onakvu kakav je Pablo danas, ali je trebalo
da ga vidi toga dana."
"Priaj."
"Ne, neu."
"Priaj."
"Pa u redu. Ispriau istinski, onako kako je bilo. Ali ti, guapa, ako doiem do neeg
to bi te uzbudilo, reci mi."
"Neu sluati ako me bude izbuiivalo" ree Marija. "Ne moe biti gore od mnogih
stvari."
"Bogami, moe" ree ena. "Daj mi jo jednu cigaretu, Ingles, i vamonos."
Devojka se naslonila na vres na obali potoka i Robert Dordan se ispruio, s ramenima
na zeirilji, a glavom na busenu vresa. On prui ruku i potra
2i Manjmu i zaarsa je u svojoj, trljajui obe ruke
0
vres, ona otvori ruku i prosto je stavi na njegovu
dok su sluali.
"Bik je to rano ujutru kad su se civiles predali u kasarnama" otpoe Pilar. "Vi ste
napali kasarne?" upita Robert Dordan.
"Pablo ih je opkolio u mraku, prekinuo telefonske ice, stavio dinamit na jedan zid i
pozvao guardia civil da se preda. Oni nisu hteli. U zoru je probio zid dinamitom. Nastala
je borba. Dva civiles su bila ubijena. etvorica su bila ranjena, a etvorica su se predala.
"Mi smo svi leali po krovovima i po zemlji
1
na ivici zidova i zgrada u ranoj jutarnjoj svetlosti
i oblak praine od eksplozije nije se jo raziao,
digao se bio visoko u vazduh, a nije bilo vetra da
ga ponese, i svi smo pucali u provaljenu stranu
zgrade, punili puke, pucali u dim, a unutra se jo
videla puana vatra i onda se u uzvik iz dima da
vie ne pucamo i etiri civiles iziioe s rukama
uvis. Velik deo krova je pao unutra i zid je otiao i oni su
izili da se predaju.
", Ima li ih jo unutra? vikao je Pablo.
" Jma ranjenih/
", Priuvaj ove, ree Pablo etvorici koji su doli sa mesta odakle smo pucali.,
Stanite tamo. Uza zid, ree on civiles. etvorica civiles stadoe do zida, prljavi,
pranjavi, poaiaveli, s etvoricom koji su ih uvali s pukama uperenim u njih, a Pablo i ostali
odoe unutra da svre s ranjenicima.
,iPoto su to uradili nije vie bilo buke ranjenika, niti stenjanja, niti dovikivanja, niti se
vie u
136
137
u Kasarm. raoio i ostali iziioe, i i ablo je nosio svoju puku obeenu preko leia i u ruci pitolj
marke Mauzer.
"Gledaj, Pilar, ree on. Ovo je bilo u ruci oficira koji se sam ubio. Ja nikad nisam
pucao iz pitolja., Ti, ree on jednom iz garde, pokai mi kako se njim rukuje. Ne. Ne
Page 56

treba da mi pokae. Reci mi/
"etiri civiles su stajali uza zid, znojili se i nisu govorili nita dok je pucnjava trajala
u kasarni. Sve su to bili visoki Ijudi, sa licima kakva imaju guardias civiles kao po
mome da su pravljena. Izuzev to su njihova lica bila obrasla malim ekinjama jer tog
poslednjeg jutra ne stigoe se obrijati i stajali su uza zid i nisu govorili nita.
", Ti, ree Pablo jednom koji je stajao najblie njemu., Kai kako se njim rukuje/
", Povuci nanie tu malu polugu, ree ovek vrlo suvim glasom., Povuci zatvara
unazad i pustiga da sklizne napred/
", ta je zatvara? upita Pablo i pogleda u etiri civiles., ta je zatvara?
", Komad na vrhu koji se pokree/
"Pablo ga povue, ali se zaglavi., ta sad? ree on., Zaglavio se. Slagao si me/
", Povuci ga jo unazad i pusti neka lagano sklizne napred, ree civil, i ja nikad nisam ula
takav ton glasa. Bio je sivlji nego jutro bez sunca.
"Pablo je povukao i pustio da sklizne kao to mu je ovek rekao i gornji deo lee na svoje
mesto i pitolj je bio otkoen s povuenim udaraem. Pitolj je bio ruan, s
malenom okruglom drkom i
pljosnatom cevi, nespretan. itavo to vreme civiles su ga posmatrali i nisu govorili ni rei.
"ta ete uraditi s nama? upita ga jedan. ",
Streljati te, ree Pablo.
", Kad? upita ga ovek istim sivim glasom.
"Sad!reePablo.
", Gde? upita ovek.
", 0vde, ree Pablo., 0vde. Sad. Ovde i sad. Imali tadakae?
", Nada, ree civil., Nita. Ali to je runo/
", 1 ti si neto runo, ree Pablo., Ti, ubico seljaka. Ti, koji bi streljao svoju sopstvenu
majku/
", Ja nisam nikad nikoga ubio, ree civil., 1 ne govori o mojoj majci/
", Pokaite nam kako se umire. Vi koji ste uvek samo ubijali/
", Nema nikakve potrebe da nas vreia, ree mu civil., 1 mi znamo kako se umire/
" rKleknite dole uza zid, s glavom uza zid, ree im Pablo. Civiles pogledae jedan u drugog.
", Kleknite kad vam kaem, ree Pablo., Dole i kleknite/
", Kako ti se ovo ini, Pako? upita jedan civil najviega meiu njima koji je bio
razgovarao s Pablom u vezi sa pitoljem. Nosio je kaplarske oznake na rukavima i znojio se
mnogo mada je bilo rano ujutru i jo vrlo hladno. ", Moemo i kleati, odgovori on., Nije
vano.
", Blie je zemlji, ree onaj prvi koji je govorio, pokuavajui da se ali, ali svi su bili suvie
ozbiljni za alu i niko se ne nasmeja.
", Onda da kleknemo, ree prvi civil, i sva etvorica klekoe. Izgledali su vrlo
nezgodno s glava
138
139
i
%
ma uza zid i rukama sa strane, a Pablo je iao iza njih i streljao ih redom u potiljak
Page 57

pitoljem, idui od jednog do drugog stavljajui cev pitolja na potiljak, i svaki se od
njih sruio kad je on okinuo. Jo i sad ujem pitolj, otar i mukao, i vidim kako se
cev mie i glava oveka pada unapred. Jedan je drao glavu mirno kad je se pitolj
dotakao. Jedan je gurnuo glavu unapred i prislonio elo uz kamen. Jedan je drhtao
itavim telom i glava mu se tresla. Samo je jedan stavio ruke pred oi, a on je bio i poslednji i
etiri tela su se skljokala pored zida kad se Pablo okrenuo od njih i priao k nama jo sa
pitoljem u ruci.
", uvaj mi to, Pilar, ree on., Ne znam kako se zakoi, i on mi dade pitolj i stade tu gledajui
etiri straara kako lee pored zida kasarne. Svi koji su bili s nama stajali su tu i gledali ih i
niko nije nita rekao.
"Zauzeli smo grad i bilo je jo rano jutro i niko nije nita jeo i niko nije popio kafu i gledali
smo jedno drugo i bili smo svi pranjavi jo odonda kad je dignuta kasarna u vazduh,
pranjavi kao to su Ijudi prilikom vridbe ja sam stajala drei pitolj, bio je teak u
mojoj ruci i oseala sam muku u stomaku kad sam gledala u mrtve straare tamo pored
zida i oni isto tako sivi isto tako pranjavi, ali sad je svaki od njih tamo gde je leao krvlju
vlaio suvu prljavtinu pored zida. I dok smo stajali tu, pojavi se sunce iznad dalekih brda, i
zasija sad po putu gde smo stajali i po belom zidu kasarne, a praina u vazduhu bila je zlatna
u prvom sunevom svetlu i jedan seljak, koji je stajao pored
mene, pogledao je u zid kasarne, i na
ono to je tamo lealo i onda pogledao u nas i onda u sunce i rekao " Vaia, dan koji
poinje!
", Sad hajdemo da popijemo kafu, rekoh ja.
", Dobro, Pilar, dobro, ree on. I mi poiosmo u grad do Trga, i oni su bili poslednji Ijudi
koje smo streljali u tom selu."
"ta se desilo s ostalim?" upita Robert Dordan. "Zar nije bilo jo faista u selu?"
"Qu va, da nije bilo vie faista? Bilo ih je jo vie od dvadeset. Ali nijedan nije
streljan."
"ta ste s njima uradili?"
"Pablo je naredio da ih premlate mlatilima i da ih sa vrha stene bace u reku."
"Svih dvadeset?"
"Ispriau ti. Nije tako jednostavno. Ne bih htela vie u ivotu da vidim takav prizor kao to je
smrt pod batinama na trgu u vrh stene iznad reke.
"Mesto je podignuto na visokoj obali iznad reke i ima trg s esmom i klupama i
drveem koje tim klupama daje senku. Balkoni na kuama gledaju na trg. est ulica
izbija na taj trg i kue koje se nalaze unaokolo imaju arkade tako da ovek moe da se
eta u hladu kad je sunce suvie jako. S tri strane trga nalaze se arkade, s etvrte je etalite u
senci drvea pored litice stene sa rekom duboko dole. Ima oko sto metara dole do reke.
"Pablo je sve to organizovao isto kao to je i izvrio napad na kasarnu. Najpre je
blokirao ulaze u ulice kolima kao da pravi od trga capeu. Za amatersku borbu s
bikovima. Faisti su sve drali u Aiimtamientou, gradskoj venici, koja je bila
najvea zgrada s jedne strane trga. Tu je na zidu bio
140
141
oiucaicii su i u 10] ]e zgraai ispod arkada bio faistiki klub. Pod arkadama, na
etalitu, ispred kluba drali su svoje klupske stolice i stolove. Ba tu su, pre pokreta,
Page 58

obino pili aperitiv. Stolovi i stolice su bili pleteni. Klub je izgledao kao kafana, ali je bio
elegantniji.
"Zar ste ih bez borbe uhvatili?"
"Pablo je udesio da ih uhvate nou, pre napada na kasarnu. Ali on je ve bio opkolio
kasarnu. Po hvatali su ih u njihovim kuama istog onog sata kad je napad otpoeo. To
je bilo pametno. Pablo je organizator. Inae bi ga Ijudi bili napadali s bo kova i iz
pozadine dok je on napadao kasarnu guardia civil.
"Pablo je vrlo pametan, ali vrlo surov. On je u vezi s tim selom sve dobro isplanirao i
uredio. Sluaj. Poto je napad bio izvren s uspehom i poslednja etiri straara se
predala i on ih ubio pored zida, i mi popili kafu u kafani koja se najranije ujutru otvarala,
na uglu odakle polazi autobus, on je produio da organizuje stvar na trgu. Kola su se
nagomilala tano ka" za capeu, izuzev to strana prema reci nije bilk zatvorena.
Ostavljena je otvo rena. Onda je Pablo naredio sveteniku da ispovedi faiste i da ih
priesti."
"Gde je to uinjeno?"
"U Aiuntamientou, kao to rekoh. Napolju je stajala velika gomila i dok se to sa
svetenikom unutra odigravalo bilo je napolju neto ispada glasnih psovki, ali veina
Ijudi je bila vrlo ozbiljna i puna potovanja. Oni koji su pravili ale bili su ve pijani
zbog proslave zauzimanja kasarne i to
su bili nekorisni Ijudi koji su mogli biti pijani u bilo kojem trenutku.
"Dok je svetenik bio zauzet tim dunostima, Pablo je organizovao ove na trgu u dva reda.
"Stavio ih je u dva reda kao to se Ijudi svrstavaju za takmienje u vuenju
konopca, ili kao to stoje u gradu da posmatraju kraj biciklistike utakmice sa taman toliko
prostora izmeiu sebe koliko da biciklisti proiu, ili kao to Ijudi stoje kad ho
e da naprave prolaz za litiju. Bilo je dva metra izmeiu redova i oni su se
produavali od vrata Aiuntamientoa pravo preko trga do ivice stene. Tako da bi, sa
vrata Aiuntamientoa, gledajui preko trga, neko ko bi dolazio video dva solidna reda Ijudi koji
ekaju.
"Bili su naoruani mlatilima, onakvim kakvim se mlati ito i stajali su na rastojanju
poveeg mlatila jedni od drugih. Nisu svi bili naoruani mlatilima poto ih nisu mogli
nai u dovoljnom broju. Ali veina je imala mlatila koja su nali u magazinu don
Guljerma Martina koji je bio faist i pro davao sve vrste poljoprivrednih oruia. I oni
koji nisu imali mlatila imali su teke pastirske tapine, ili volovske badlje, a neki i
drvene vile one sa drvenim zupcima koje se upotrebljavaju da se pleva i slama
razbacuju u vazduhu posle vridbe. Neki su imali srpove i savijene kuke za etvu ali njih je
Pablo stavio na drugi kraj gde su redovi dolazili do ivice stene.
"Redovi su bili mirni i bio je vedar dan kao to je danas vedar i bilo je oblaka visoko na nebu,
kao to ih i sad ima, trg jo nije bio pranjav jer je nocu pala velika rosa, i drveta
su bacala senke
142
143
jlii ijuue u reuovima i mogao si aa cujes voau tee iz bakarne slavine u ustima lava i kako pada
u esmu na koju su ene dolazile sa krazima po vodu da ih napune.
"Samo blizu Aiuntamientoa, gde je svetenik vrio svoje dunosti sa faistima, bilo je
razuzdanosti, a i to je dolazilo od onih bezvrednih koji su, kao to sam rekla, bili ve
Page 59

pijani i skupili se oko prozora viui bestidnosti i vrlo neslane ale, viui ih unutra kroz
elezne reetke na prozorima. Veina Ijudi u redovima stajala je mirno i ula sam
jednog kako kae drugome., Hoe li biti ena?
9fA drugi je odgovorio, Nadam se da nee/
"Onda je jedan rekao " 0vde je Pablova ena, Sluaj, Pilar. Hoe li biti ena?
"Pogledala sam ga, bio je seljak odeven u nedeljno odelo i mnogo se preznojavao i ja mu
rekoh:, Nee, Hoakin. Nema ena. Mi ne ubijamo ene. Zato bismo ubijali ene?
"A on ree, JNeka je hvala Hristu to nema ena, a kad to poinje?
"A ja sam rekla " im pop svri/
", A svetenik
", Ne znam, rekla sam i videla da mu se lice gri i da mu znoj izbija na elo., Nisam nikad
ubia oveka, ree on.
"Onda e nauiti, ree seljak do njega., Ali ne verujem da udarac ovim moe da ubije
oveka, i drao je mlatilo obema rukama i gledao ga sa sumnjom.
", To i jeste lepo, ree drugi seljak., Mora ga vie puta udariti/
" jum su zauzeii vaiaaona. uni urse /vviiu, ree neko., uo sam to pre nego to smo
doli u grad/
", Oni nee nikad zauzeti ovaj grad. Ovaj grad je na. Navalili smo pre njih, rekoh ja.,
Pablo nije od onih to ekaju da oni prvi navale/
", Pablo je sposoban, ree drugi " ali pri likvidiranju onih civiles bio je sebian. Zar i
ti ne nalazi, Pilar?
", Jeste, rekoh " ali sad svi uestvuju/
" Da, ree on., Dobro je organizovano. Ali zato ne dobijamo vie vesti o pokretu? ", Pablo
je presekao telefonske ice pre napada na kasarnu. To jo nije popravljeno/
" A" ree on., Zbog toga mi ne ujemo nita. Ja sam imao nekih vesti jutros rano od
putara/
", Zato emo ovo tako da uradimo, Pilar? upita me.
", Da bismo utedeli metke, rekoh., 1 da bi svaki ovek imao deo odgovornosti/ ", Onda
bi trebalo da pone. Da pone/ Ja ga pogledah i videh da plae.
"Zato plae, Hoakin? upitah ga., Zbog ovog ne treba plakati/ "Kad ne
mogu drukije, Pilar, ree., Nisam nikad nikoga ubio/
"Ako nisi video jedan dan revolucije u malom gradu gde svi znaju sve i gde su svi
uvek znali sve, nisi nita video. I toga dana veina Ijudi u dvostrukom redu na trgu nosila je
odeu u ko joj radi u polju, doavi u grad u urbi, ali neki, ne znajui kako
treba da se obuku za prvi dan pokreta, nosili su nedeljna i praznina odela, i oni, vide
144
145
m.o. satciii,
ne m3
krupn
e od je pot
i uiie kuji su napaii
nu, nose najstarije odelo, stideli su se to nisu obueni kako treba. Ali nisu hteli da
skinu kapute iz straha da ih ne izgube ili da ih oni nevaljali ne ukradu, i tako su stajali na suncu i
ekali da pone.
Page 60

"Qnda se vetar digao i na trgu je bila sada suva praina, jer su Ijudi hodali i stajali, i meali
se, i poela je da se die i eovek u tamno plavom nedeljnom kaputu povika,
Agua! Agua! i uvar trga, ija je dunost bila da svakog jutra poliva trg vodom,
doie i poe da okree cevi i poe da poliva prainu prvo po ivici trga, a onda
prema sredini. Onda se dva reda povukoe unazad i pustie ga da polije prainu u sredini
trga iz cevi je u irokim lukovima brizgala voda i sijala se na suncu, i Ijudi
naslonjeni na mlatila ili toljage ili bele drvene vile posmatrali su kako vodeni mlaz brie
prainu. I onda, kad je trg bio lepo poliven i kad nije bilo vie praine, redovi se opet
formirae i jedan seljak uzviknu " Kad emo dobiti prvog faistu? Kad e prvi iziei?
", Uskoro, ree Pablo sa vrata Aiuntamientoa " Sad e prvi/ Glas mu je bio promukao od
vikanja prilikom napada, i od dima u kasarni. ", Zato toliko odlae? pitao je neko.
", Jo su zauzeti svojim gresima, viknu Pablo. " Jasno,
ima ih dvadeset, ree jedan ovek. ", Vie, ree drugi.
", Njih dvadeset imaju mnogo grehova da ispovede/
", Da, ali verujem da je to trik da bi dobili u vremenu. Dodue, pred ovakvom opasnosti
ovek
da se seti svojhj grenova izuzev omn najih/
nda treba imati strroljenja. Jer kad ih je vivadeset ima dosta v likih grehova i za njih
tno vreme! Fa imam strpljenja, rVe drugi. fili bolje je
s tim posla. P vaara i f
oiti. I za njih i zafia Juli je i ima mnogo
Nije jo vreme
r i festival, ree dana, kad ovi ne
jedan " iz pleve
ijeli smo, ali itivala/ /o danas e Slobode i
drugi " Va:
stanu, na jei grad i zeijiljaA
", Dans dolazi slobod je
zasluili, imati sas
", Cim Aiuntamie
"Nosila sa: od lakovane! k pridravajuai g
pravljati da bismo meni " kad emo
k radne o: svrim mu., U
istoj zgradi spustila alcem
dok
ledal
da treba koji sam iniala za konopa 1 k ila dob: la ft k koji je
set&ni nei mo ddKrajili s ivil/ ga skinuti, rd
kao to je i la za konop sam zadenuL la mi se ui to nisam u: Ali jedan o lar, keri,
m ir. Sad kad to je guardia ", 0nda
oji ale ti o i eir guardia civil udara na pitolju, sam povukla okida pitolj sam
zadenu:o struka dugu cev sam ga stavila, aim docnije zaalila Jj umesto eira. jdu
ree mi " Pinosi taj e:vim stvarima kao
", Daj milga, ree on,
ja i skidoh ga. ba ga unititi/
Page 61

146
147
", Js.aKo smo Din na Kraju reda, tu gde etalite ide stenom pored reke, on uze eir u ruku i
baci ga pokretom kakvim pastiri bacaju kamen ispod ruke da bi priterali bika u
krdo. eir je zaplovio daleko u prostoru i videli smo ga sve manjeg i manjeg kako leti
dole ka reci s lakovanom koom ko ja se presijavala u bistrom vazduhu. Pogledah
nazad na trg i svi prozori i svi balkoni bili su puni sveta i preko trga pruao se
dvostruki red Ijudi sve do vrata Aiuntamientoa gomila se kupila oko pro zora te zgrade
i ula se graja mnogih koji su govorili i onda uh uzvik i neko ree " Evo prvi
dolazi, i to je bio don Benito Garsija, predsednik optine, i on iziie gologlav i polako
se kretao od vrata dole niz trem, i nita se nije desilo i hodao je izmeiu redova Ijudi s
mlatilima, i nita se nije desilo. Proao je dva oveka, etiri oveka, osam Ijudi i
nita se nije desilo, i hodao je izmeiu tih redova Ijudi, uzdignute glave, debelog
sivog lica, s pogledom upravljenim unapred, ponekad, za trenutak i u stranu, hodao je uporno.
I nita se nije desilo.
"Sa jednog balkona neko doviknu " Qu pasa, cobardes! ta je s vama, kukavice? i jo uvek je
don Benito hodao izmeiu Ijudi i nita se ne desi. Onda videh jednog oveka,
etvrtog od mene nanie, lice mu se grilo, grizao je usne i ruke na mlatilu behu mu bele.
Videh kako gleda prema don Benitu i posmatra ga kako dolazi. Onda, ba kad je don Benito
bio ispred tog oveka, ovek podie mlatilo tako visoko da udari i svog
suseda i snano udari don Benita u glavu sa strane i don Benito ga pogleda i ovek ga
ponovo udari i viknu " Evo ti,
Cabron, i udari don Benita u lice i ovaj die ruke k licu i oni ga udarahu dok nije pao i
ovek koji ga je prvi udario pozva ostale da pomognu i povuee don Benita za
okovratnik od koulje, a ostali ga epae za ruke i valjajui mu lice po praini trga vukli su
ga etalitem do ivice stene i onda ga bacili u reku. I ovek koji ga je prvi
udario kleao je pored ivice stene gledajui za njim i govorei " Cabron! Cabron! Oh, Cabron!
Bio je kmet don Benita i nikad se nisu dobro slagali. Imali su i neku raspravu o
komadu zemlje pored reke koju je don Benito uzeo od njega i dao je drugome pa ga je
ovaj ve dugo mrseo. Taj ovek nije vie uao u red, ve je seo pored stene i gledao dole gde je
don Benito pao.
"Posle don Benita nijedan nije hteo da iziie. Nije bilo sad graje na trgu, jer su svi
ekali da vide ko e to sad da iziie. Onda se jedan pijanac razdera " Qu salga el
toro! Neka bik iziie!
"Onda neko iz blizine prozora Aiuntamientoa zaurla., Nee da se krenu! Svi se mole!
"Druga pijanica zavika, Jzvucite ih napolje. Hajdemo, izvucimo ih. Vreme za molitvu
je prolo!
"Ali niko ne iziie i onda sam videla kako jedan ovek izlazi na vrata.
"To je bio don Federiko Gonzales, koji je imao pilanu i radnju s namirnicama i bio faist
prvog reda. Bio je visok i mrav i kosu je eljao preko temena s jedne strane na
drugu da bi prekrio elu, imao je na sebi nonu koulju koju je zadenuo u pantalone. Bio
je bos onako kako su ga odveli od kue i iao je ispred Pabla drei ruke nad glavom,
148
149
a Pablo je iao iza njega i gurao don Federika uonzalesa puanom cevi u leia dok
Page 62

don Federiko nije uao u redove. Ali kad ga je Pablo ostavio i okrenuo se prema vratima
Aiuntamientoa, don Federiko nije mogao dalje da hoda, i stao je, s pogledom prema nebu i
rukama pruenim navie kao da su htele da dohvate nebo. ", Nema nogu pa ne moe da hoda,
ree neko.
", ta je s tobom don Federiko? Ne moe da hoda? doviknu mu neko. Ali don Federiko je
stajao s rukama nad glavom i samo su mu se usne micale. ", Produi, povika Pablo sa
stepenica., Hajde.
,Jon Federiko je stajao i nije mogao ni da se makne. Neka pijanica ga podbode pozadi
drkom mlatila i don Federiko podskoi kao to ini prestraen konj, ali ipak ostade na istom
mestu s rukama dignutim i pogledom uprtim u nebo.
"Onda seljak koji je sedeo pored mene ree " To je sramota. Ja nemam nita protiv
njega, ali takav prizor mora da se okona/ Tako ti on ode izmeiu redova do njega i probi se
do mesta gde je stajao don Federiko i ree., S doputenjem, i snano ga udari po glavi
toljagom.
"Onda don Federiko spusti ruke i stavi ih na teme, na elu i nagnute glave prekrivene
rukama, tako da su mu tanke duge dlake koje su inae prekrivale elavo mesto
provirivale izmeiu prstiju, protra brso izmeiu redova i mlatila su mu padala na
leia i ramena dok ne pade, a oni na kraju reda digoe ga i zaljuljae i bacie preko stene.
Nije otvo rio usta otkako je iziao napolje gurnut Pablovom pukom. Njemu je
jedino bilo teko da se kree
unapred. Bilo mu je kao aa ne viaaa svojim nogama.
Posle don Federika, videla sam da su na kraju do ivice stene skupljeni najtvrii Ijudi,
poioh onda do arkada Aiuntamientoa, gurnuh u stranu dve pijanice i pogledah kroz
prozor. U velikoj sobi u Aiuntamientou su svi kleali u polukrugu, molili se, i svetenik je kleao
s njima i molio se. Pablo i jedan ovek po imenu Cuatro Dedos, etiri Prsta, obuar, koji se u to
vreme mnogo druio s Pablom, i jo druga dva, stajali su s pukama
i Pablo ree sveteniku " Ko sad ide? a svetenik je produavao da se moli i nije mu
odgovarao.
", Sluaj ti, ree Pablo sveteniku promuklim glasom " Ko sad ide? Ko je sad spreman?
"Svetenik nije hteo da odgovori Pablu i ponaao se kao da on nije tu i videla sam da Pablo
postaje vrlo Ijut.
", Da idemo svi zajedno" ree Pablu don Rikardo Montalvo, koji je bio zemljoradnik, diui
glavu on prestade da se moli, da bi govorio.
", Que va, ree Pablo., Po jedan svaki put kako je koji gotov/
", Onda idem ja sad, ree don Rikardo. "Neu nikad biti spremniji/ Dok je govorio,
svetenik ga blagoslovi, blagoslovi ga ponovo kad je ustao, ne prekidajui molitvu, i
podie raspee da ga don Rikardo poljubi, don Rikardo ga poljubi i onda se okrenu Pablu
i ree:, Nikad tako spreman kao sad. Ti, Cabron loega soja. Da idemo/
"Don Rikardo je bio malen ovek sede kose i debelog vrata i na sebi je imao koulju
bez okovratnika. Bio je krivonog zbog toga to je mnogo
150
151
ali., Nemojte biti tuni. Umreti nije nita. Jedina riava stvar je umreti od ruku ove
canalla. Ne diraj me, ree on Pablu., Ne diraj me tom tvojom pukom/
"On iziie na prednja vrata Aiuntamientoa, sede kose i malih sivih oiju i snanog
vrata izgledao je vrlo malen i Ijut. Gledao je na dvostruki red seIjaka i pljuvao na
Page 63

zemlju. Pljuvao je pravu slinu koja je, u takvoj prilici, kao to zna, Ingles, vrlo retka i
ree " Arriba Espana! Dole krivozvana Republika i ja vam.. . mleko vaih otaca/
"Premlatili su ga toljagama na mrtvo, vrlo brso, zbog uvreda, poeli ga mlatiti im je stigao do
prvog oveka, udarili kad je pokuao da hoda s uzdignutom glavom, udarali
ga dok nije pao i seckali ga srpovima i sekama i onda ga je mnogo Ijudi nosilo do
ivice stene i bacilo ga preko i tad je bilo krvi na njihovim rukama i odelu i sad se stvori
oseanje da su oni koji izlaze istinski neprijatelji i da ih treba ubiti.
"Dok don Rikardo nije iziao s onom estinom i dobacivanjem uvreda, sigurna sam,
mnogi bi dali ne znam ta, da nisu nikad ni bili u redu. I da je ma ko viknuo " Hajde, da
ostalima oprostimo, dobili su svoju lekciju, sigurna sam da bi se veina sloila.
"Ali don Rikardo sa svom svojom hrabrou nije uinio nikakvu uslugu ostalim. Jer
on je razjario Ijude u redovima i dok su oni pre toga vrili samo svoju dunost i to ne sa
velikom sklonou, sad su bili Ijuti i razlika je bila oigledna." povika
neko.
", Pustite svetenika/
" Jmali smo tri razbojnika, daj nam sad svetenika/
", Dva razbojnika, ree jedan omalen seljak koji je vikao., Dva razbojnika su bila i sa
gospodom/
", ijim gospodom? ree ovek, a lice mu je bilo crveno i Ijutito.
", Kad se govori kae se na gospod/
", Nije on moj gospod, ni u ali, ree dragi., A ti bolje pripazi na svoj jezik ako nee
da se proeta izmeiu redova/
", Ja sam isto tako dobar slobodnjaki republikanac kao to si i ti, ree mu mali
seljak., Udario sam don Rikarda po ustima, udario sam don Federika po leiima,
propustio sam don Benita. Ali tvrdim da se na gospod obino kae u govoru i da su to
bila dva lopova/
",
ti ja tvoje republikanstvo. Ti govori
don taj, don ovaj/
", Ovde ih tako zovu!
", Ja ih ne zovem, cabrones. A tvoj Bog Fuj! Evo jedan dolazi/
"Tad smo videli neprijatan prizor, jer ovek koji je iziao na vrata Aiuntamientoa bio
je don Faustino Rivero, najstariji sin don Celestina Rivera, zemljoposednika. Bio je visok i
imao je utu kosu tek oeljanu od ela navie jer je uvek nosio ealj u
depu i oeljao je kosu sad, pre nego to je iziao. Uveliko je dosaiivao
devojkama, a bio je kukavica, i uvek je eleo da postane borac s biko
153
vima iz zabave. Uvek je iao s Ciganima i borcima s bikovima i sa odgajivaima
bikova i uivao je u tom da nosi andaluzijsku nonju, ali nije imao hrabrosti i svima je
sluio za alu. Jedanput je objavio da e se pojaviti u jednoj borbi prireienoj u
dobrotvorne svrhe za dom staraca u Avili i da e ubiti bika jaui na konju u
andaluzijskom stilu, potroio je mnogo vremena vebajui se, ali kad je video veliinu
bika koga su mu dali, umesto malog sa slabim nogama, koga je on bio
odabrao, rekao je da je bolestan, i kau, da je stavio sam tri prsta u grlo da bi
povraao."
"Kad su redovi ugledali njega, poee da viu " Hola, don Faustino. Nastoj da ne
povraa/
", Sluaj, don Faustino, ima lepih devojaka preko stene/
Page 64

", Don Faustino, priekaj jedan trenutak i do veemo ti jednog poveeg bika/
"A drugi je doviknuo " Sluaj, don Faustino! Jesi li ikad uo da se govori o smrti?
"Don Faustino je stajao, pravei se jo uvek hrabar. On je jo uvek bio pod uticajem
onoga to ga je navelo da izjavi ostalima da e on sad izii. Bio je to isti nagon koji ga
je naveo da izjavi da e se boriti s bikovima. Koji ga je naveo da veruje i da se nada
da e postati neto kao matador. Sad je bio podstaknut primerom don Rikarda i stajao je tamo i
izgledao lep i hrabar i dao je licu prezriv izraz. Ali nije mogao da govori.
", Doii, don Faustino, dozivao ga je neko iz reda., Doii, don Faustino, ovde se
nalazi najvei bik/
"Don Faustino je stajao tamo i mislim, dok je gledao, nije ni sa koje strane bilo saaljenja
prema njemu. Ipak je izgledao lep i uzvien ali vremena je ostajalo sve manje, a postojao
je samo jedan pravac kojim je mogao da ide.
", Don Faustino, viknu neko iz reda " ta eka, don Faustino? "Sprema
se da povraa, ree neko i svi se nasmejae.
"Don Faustino, dobaci jedan seljak., B!juj ako ti to pravi zadovoljstvo. Meni je
svejedno/
"Onda dok smo mi posmatrali, don Faustino pogleda redove i preko trga do stene i kad vide
stenu i prazninu iza nje, okrenu se brso i nagnu ka ulazu u Aiuntamiento.
"Svi u redu zaurlae i neko doviknu snanim glasom " Kud ide, don Faustino? Kud
ide?
"Ide da se baci, viknu jedan drugi i svi se opet nasmejae.
"Onda videsmo opet don Faustina kako izlazi i Pabla iza njega sa pukom. itavo
njegovo dranje se sad promenilo. Iziao je sad, a Pablo iza njega, kao da je Pablo
istio ulicu, a don Faustino bio ono to on gura ispred sebe. Don Faustino je sad iz iao
i krstio se i molio i onda je stavio ruke ispred oiju i siao niz stepenice prema redovima.
"Pusti ga, viknu neko., Ne diraj ga/
"Ljudi u redovima su razumeli i niko nije napravio ni pokret da dodirne don Faustina, a
on je drao ruke na oima i ruke su mu se tresle, usta grila, i tako je hodao izmeiu redova.
154
155
"Niko ne ree ni rei i niko ga i ne taKnu i, kad je bio na pola puta, nije mogao da ide dalje i
pade na kolena.
"Niko ga ne udari. Ja sam ila du redova da vidim ta se deava i jedan seljak se nagnu i
die ga na noge i ree " Ustani, don Faustino, i produi. Bik jo nije doao/
"Don Faustino nije mogao sam da hoda i jedan seljak u crnom jeleku pomogao mu je s
jedne strane, a drugi seljak u crnom jeleku i pastirskim izmama s druge strane drei
ga pod ruku, a don Faustino je etao izmeiu redova s rukama ispred oiju, usnama koje
nikako nisu mirovale i kosom zalizanom na glavi koja se sijala na suncu, i kad je
prolazio pored seljaka oni bi mu govorili " Don Faustino, buen provecho, Don Faustino,
ovo da bi imao dobar apetit, a dragi, Don Faustino, a sus ordenes. Don Faustino, po vaoj
zapovesti, a jedan koji ni sam nije uspeo kao borac s bikovima, ree " Don
Faustino, Matador a sus ordenes, a drugi " Don Faustino, ima lepih devojaka u raju, don
Faustino. I oni su vodili don Faustina izmeiu redova, drei ga vrsto s obe strane,
pridravajui ga dok je hodao oiju pokrivenih rukama. Ali mora da je gledao
Page 65

izmeiu prstiju, jer kad su doli do ivice stene, on ponovo klee, baci se dole,
hvatajui se za tlo i drei se za travu, govorio je " Ne, ne, ne, molim vas. NE. Molim
vas. Molim vas. Ne. Ne/
"Onda seljaci koji su ili s njim i oni drugi, strogi, na kraju reda unue brso iza njega,
snano ga gurnue i on se naie bez ikakvih batina s one strane stene i ulo se kako glasno i
pitavo plae dok je padao.
"Tad sam videla da su Ijudi u redovima postali surovi i to najpre zbog uvreda don Rikarda
i zatim zbog kukaviluka don Faustina. To ih je uinilo takvim.
", Sad emo drugoga, viknu jedan seljak, a drugi seljak ga potapa po leiima i ree:
Jon Faustino! Kakva stvar! Don Faustino!
", Sad je ugledao velikoga bika, ree ovaj drugi., Povraanje mu sad nee nita
pomoi/
", U svom ivotu, ree drugi seljak " u svom ivotu, nisam video nikad tako neto
kao to je don Faustino/
" Jma i drugih, odgovori mu neki drugi., Budi strpljiv. Ko zna ta emo jo videti?
" JMoe biti divova i patuljaka, ree prvi seIjak. JVloe biti crnaca i neobinih
ivotinja iz Afrike. Ali za mene nikad, nikad nee nita biti slino don Faustinu. Ali sad
hajde da vidimo drugoga! Hajde! Da vidimo jo jednoga/
"Pijanice su dodavale flae anisa i konjaka koje su opljakali iz bara faistikog kluba,
pijui ih kao vino, i mnoge Ijude u redovima je ve poelo malo da hvata, jer su pili posle
jakih uzbuienja sa don Benitom, don Federikom, don Rikardom i naroito don Faustinom.
Oni koji nisu pili iz likerskih flaa, pili su iz konih meina koje su dodavali jedan drugom, i
jedan dodade meni meinu i ja povukoh dobro putajui da mi hladno vino tee niz grlo iz
kone bote jer sam i ja bila vrlo edna.
", Ubijanje izaziva veliku ei, ree mi ovek s meinom."Que va, rekoh. Jesi li ti
ubijao?
156
157
"Imao si samo sedam godina i bio si u kui, ne moe da zna da li su bili pijani ili nisu, ree
Pilar.
"Kao to rekoh, kad su digli crnca dragi put majka me je povukla s prozora tako da vie nita
nisam video, ree Robert Dordan. "Ali otada sam imao iskustva koja pokazuju da
je pijanstvo isto i u mojoj zemlji. Ono je runo i brutalno."
"Bio si suvie mlad sa sedam godina, rece Marija. "Suvie mlad za takve stvari. Nikad
nisam videla crnca izuzev u cirkusu. Ukoliko Mavri nisu crnci."
"Neki su crnci, a neki nisu, ree Pilar. "Ja vam mogu priati o Mavrima."
"Ne kao to ja mogu, ree Marija. "Ne, ne kao to ja mogu."
"Nemoj govoriti o takvim stvarima, ree Pilar. "To ne valja. Gde smo stali?"
"Priali smo o tom kako su Ijudi u redovima bili pijani, ree Robert Dordan. "Produi."
"Nije tano rei pijanstvo, ree Pilar. "Jer, ipak, oni su bili daleko od pijanstva. Ali ve je bila
neka promena u njima i kad je don Guljermo iziao, uspravan, kratkovid,
sed, srednjeg rasta, u koulji u kojoj je bilo dugme za okovratnik, a nije bilo
okovratnika, i stao tamo, krstio se i gledao ispred sebe, ali je video slabo bez naoara,
i poao napred lepo i mirno, bio je vie pojava koja izaziva saaljenje, a ipak neko
viknu.Ovamo, don Guljermo. Ovamo, don Guljermo. U ovom pravcu. Ovde svi mi
imamo tvoje proizvode
Page 66

"Imali su toliko uspeha alei se sa don Faustinom da nisu mogli da vide sad da je don
Gu
Ijermo nesto arugo, i aico ga treba ubiti, da ga treba ubiti brso i s dostojanst vom. , Don
Guljermo, povika drugi " Hoe li da poaljemo nekoga po tvoje naoare?
"Don Guljermova kua nije bila kua, jer on nije imao mnogo novaca i bio je faist
jedino iz sno bizma i da bi se uteio to malo zaraiuje, drei radnju s drvenim
oruiima. Bio je faist i zbog religioznosti svoje ene, postao je i sam religiozan iz
Ijubavi prema njoj. Ziveo je u jednom stanu tu u etvrtoj zgradi na trgu i dok je don
Guljermo stajao, posmatrajui kratkovido redove, dvostruke redove u koje je znao da
mora da uie, neka ena poe da vie sa balkona svoga stana i to je bila njegova ena.
,Guljermo, viknu ona.Priekaj hou da budem s tobom!
"Don Guljermo okrenu glavu onamo otkud je dolazilo vikanje. On je nije mogao videti.
Pokua da kae neto, ali nije mogao. Onda mahnu rukom u pravcu odakle je ena
dovikivala i krenu meiu redove.
, Guljermo! viknu ona.Guljermo! Oh, Guljermo! Drala se rukama za ogradu balkona i
tresla se unapred i unazad.Guljermo!
"Don Guljermo mahnu rukom u pravcu glasa i krenu izmeiu redova uzdignute glave i ovek bi
samo po boji njegovog lica mogao da pogodi ta on osea.
"Onda neka pijanica zaurla " Guljermo! podraavajui visok, kretav glas njegove ene i
don GuIjermo jurnu slepo k tom oveku, sa suzama koje su mu sad tekle niz
obraze i ovek ga snano uda
160
11 Eraest Hemingvej, IV
161
uuii ouijermo seae oa jacine udarca i sedeo je plaui ali ne od straha, a pijanice su ga
udarale i neka pijanica skoi na njega, stavi mu nogama na ramena, i udarae ga
flaom. Posle toga mnogi Ijudi su otili iz redova, a zamenili su ih pijanice, koji su se rugali,
govorili i do bacivali vrlo rune stvari kroz prozore Aiuntamientoa.
ja sam osetila veliko uzbuienje kad je Pablo streljao guardia civil, ree Pilar. "To je
bila vrlo runa stvar, ali sam mislila neka bude, ako tako mora da bude, i bar nije bilo
svireposti, bilo je liavanje ivota, to je, kako smo svi ovih godina videli, stvar runa, ali
je i nunost ako treba da pobedimo i sauvamo Republiku.
"Kad je trg bio zatvoren i redovi obrazovani, ja sam se tom divila i shvatila to kao
Pablovu zamisao, mada mi se inilo da je neto fantastina i da bi bilo potrebno da se
sve ono to ima da se izvri, izvri ukusno, da ne bude odvratno. Svakako, ako je
trebalo da narod pogubi faiste, bilo je bolje to itav narod uestvuje u tom i deli
odgovornost, ba kao to sam se nadala da e deliti koristi kad grad bude na. Ali posle
don Guljerma imala sam oseanje stida i gaienja, i kad su uli pijanice i olo u
redove i kad su posle don Guljerma odustali oni koji su napustili redove u znak protesta,
poelela sam da se potpuno odvojim od redova i udaljila sam se sa trga i sela na klupu pod
jedno veliko drvo koje je tu davalo hlad.
"Dva seljaka koji su bili u redovima doioe razgovarajui i jedan od njih mi ree "
ta je s tobom, Pilar?
, Nita, ovee, rekoh mu.
, Jeste, ree " govori. ta je s tobom
Page 67

, ini mi se da sam sita, rekoh mu.
, 1 mi smo, ree on i obojica sedoe na klupu. Jedan od njih je imao konu flau s vinom i prui
je meni.
, Operi usta, ree on, a drugi produavajui razgovor koji su otpoeli ree " Najgore
je to e to doneti nesreu. Niko mi ne moe rei da ubijanje don Guljerma na takav
nain nee doneti nesreu
"Onda drugi ree " Ako ih je potrebno sve pobiti, a ja nisam ubeien u nunost toga,
onda ih treba pobiti pristojno i bez poruge
, Ruganje je opravdano u sluaju don Faustina, ree drugi.Jer je on uvek bio
komedija i nije nikad bio ozbiljan ovek. Ali rugati se tako ozbiljnom oveku kao to
je don Guljermo potpuno je neopravdano
, Sita sam svega, rekoh mu, i to je zaista bilo istina, jer sam oseala pravu muku svuda unutra i
znojila sam se i imala sam neku muku kao da sam pojela pokvarenu ribu.
, Onda nita, ree jedan seljak.Neemo vie uzeti uea u tom. Ali se pitam ta se
deava u ostalim gradovima
, Nisu jo opravili telefonske ice, rekoh.To je nedostatak koji treba otkloniti
, Jasno, ree drugi.Ko zna ne bi li bilo bolje da smo zauzeti pripremanjem grada za
odbranu nego to ovde mrcvarimo taj svet tako sporo i su rovo.
162
163
,Idem da razgovaram s Pablom, rekoh im i ustadoh sa klupe i krenuh ka arkadama koje su vo
dile do vrata Aiuntamientoa odakle su se redovi pruali preko trga. Redovi nisu
vie bili ni pravi ni uredni i mnogi su bili sasvim pijani. Dva oveka su pala i leala na
leiima dodavajui flau jedan drugom. Jedan bi povukao iz flae i onda viknuo,
"Viva la Anarquia! leei na leiima i viui kao da je lud. Imao je oko vrata
crvenocrnu maramu. Drugi je vikao " Viva la Libertad! i ritnuo bi nogom u vazduh i
ponovo zaurlao " Viva la Libertad! I ovaj je imao crvenocrnu maramu i mahao je njom drei je
u jednoj ruci i mahao flaom drei je u dragoj ruci.
,Jedan seljak koji je napustio redove i sad stajao u senci arkada gledae ih s
gaienjem i ree, Treba da viu " Zivelo pijanstvo To je jedino u ta oni veruju
,Ne veruju oni ak ni u to, ree drugi seIjak " Ovi niti ta razumeju, niti ta veruju
"Ba tada jedan od pijanica ustade, die obe ruke sa stisnutim pesnicama iznad gla ve i
viknu " Zivela Anarhija i Sloboda i.... ti mleko Republike!
"Drugi pijani ovek, koji je leao na leiima, uhvati onog to je vikao za glenjeve i otkotrlja
se tako da je i onaj koji je vikao pao na njega i oni se sad zajedno otkotrljae,
onda sedoe i onaj to je povukao svog druga stavi mu ruke oko vrata i dade mu flau i poljubi
crvenocrnu maramu koju je nosio i obojica su zajedno dalje pili.
"Ba u tom trenutku zau se iz redova urlanje. Gledajui prema arkadama nisam mogla
vi
164
deti ko je iziao, jer mu se glava nije mogla videti iznad glava Ijudi koji su se
nagomilali oko vrata Aiuntamientoa. Jedino to sam videla to je da Pablo i Cuatro
Dedos nekoga guraju pukama, ali nisam mogla videti koga i zato poioh napred, do samih
redova, tamo gde su se bili nagurali do vrata.
"Bik je sad mnogo guranja i stolovi i stolice iz faistike kafane su bili svi ispreturani
Page 68

izuzev jednog stola na kome je leao neki pijan ovek s glavom nadole i otvorenim
ustima i ja uzeh jednu stolicu i stavih je do stuba i popeh se na nju da bih mogla videti preko
glava gomile.
"ovek koga su gurali Pablo i Cuatro Dedos bio je Anastasio Rivas, koji je bio
nesumnjivo faista i najdeblji ovek u mestu. Bio je trgovac itom i agent nekoliko
osiguravajuih drutava, a pozajmljivao je i novac uz velike kamate. Stojei na
stolici, videla sam ga kako silazi niz stepenice i ide ka redovima, zadriglog vrata koji
mu je prelazio pozadi preko ruba okovratnika njegove koulje, elava glava mu je
sijala na suncu, ali on nikako i ne uie izmeiu redova, jer se zau vikanje, ne kao vikanje
raznih lica, ve kao jedno zajedniko urlanje, svih njih. Bila je to runa vika,
urlanje itave te pijane gomile u redovima, koja je zajedniki zaurlala, i redovi se
rasturie i jurnue ka njemu i videla sam kako se don Anastasio bacio dole s rukama
nad glavom i onda ga ovek nije vie mogao da vidi, jer su Ijudi skoili na nj. A kad su sili s
njega, don Anastasio je bio mrtav, jer mu je glava bila razmrskana o kamene ploe kojima je
arkada bila poploana i vie nisu postojali redovi nego samo gomila.
165
, JUajdemo unutra, poeli su da viu " Hajdemo po njih
, Suvie je teak da ga nosimo, jedan ovek udari nogom u telo don Anastasija, koji je
leao s licem okrenutim zemlji.Neka tu stoji
, to bismo vukli tu trbuinu do stene? Neka je tu
, Hajdemo unutra da svrimo s njima, povika jedan " Hajde, poiimo
, Zato da ekamo ceo dan na suncu? povika drugi. Jdemo
"Rulja se sad ugurala u arkadu. Vikali su i gurali se i pravili galamu kao ivotinje i
dovikivali " Otvorite! Otvorite! Otvorite!, jer je straa kad su oni rasturili redove zatvorila
vrata Aiuntamientoa.
"Stojei na stolici, mogla sam kroz reetke na prozorima Aiuntamientoa da vidim hol, u
njemu je bilo sve kao i ranije. Svetenik je stajao, a oko njega u polukrugu kleali su
oni koji su ostali, i svi su se molili. Pablo je s pukom prebaenom preko leia sedeo
na velikom stolu ispred stolice predsednika optine. Noge su mu visile sa stola i
savijao je cigaretu. Cuatro Dedos je sedeo na predsednikovoj stolici i puio cigaretu.
Svi straari su sedeli na raznim stolicama uprave, drei puke. Klju velikih vrata bio je
pored Pabla na stolu.
"Rulja je vikala, Otvorite! Otvorite! Otvorite, kao da vie neku bajalicu, a Pablo je
sedeo kao da ih i ne uje. On ree neto sveteniku, ali nisam mogla da ujem ta je rekao zbog
larme koju je pravila rulja.
,ibve$teniK mu Kao i ranije mje mta odgovarao, nego se i dalje molio. Poto me je
svet gurao, ja premestih stolicu napred do zida, gurajui je ispred sebe dok su me
gurali otpozadi. Stajala sam na stolici s licem nz reetke prozora, drei se rukama za
njih. Jedan ovek se takoie pope na stolicu i stavi ruke preko mojih drei se za reetke
sasvim sa strane.
, Stolica 5e se slomiti, rekoh mu.
,Vrlo vano, ree.Gledaj ih. Gledaj ih, kako se mole
, Njegov dah na mom vratu bio je dah gomile, kiseo kao izbljuvak na ploama trotoara,
kao smrad pijanstva, onda on stavi usta na sam otvor izmeiu reetki, a glava mu bee iznad
mog ramena i viknu " Otvorite! Otvorite! to je bilo kao da mi je gomila na leiima, kao da
me je iavo pritisnuo.
"Sad se gomila nagurala uz sama vrata, tako da su oni koji su se gurali sa trga
Page 69

prignjeili one napred i odatle dotra jedan visok pijan ovek u crnom jeleku sa
crvenocrnom maramom oko vrata i baci se na gomilu i gurnu zbijene Ijude, pa onda
ustade, zalete se i ponovo jurnu i viui " Ziveo ja i anarhija! baci se na leia Ijudi koji su se
tiskali.
"Dok sam ga posmatrala, taj ovek se okrenu od gomile, ode, sede, napi se vina iz
flae, i dok je tako sedeo, primeti don Anastasija, koji je jo leao s licem na ploama, ali ve
mnogo izgaen, pijanica sad ustade i ode do don Anastasija, nagnu se i poli mu
tenou iz flae glavu i odelo, onda izvadi ibice iz depa i upali nekoliko ibica
pokuavajui da upali don Anastasija. Ali vetar je
166
167
uuvau i gasio mu sibice i, posle kratkog vremena, taj visoki pijani ovek sede pored don
Anastasija masui glavom i pijui, naginjao se svaki as da potape po ramenu le don
Anastasija.
"Citavo to vreme gomila je vikala da se otvori i ovek na stolici pored mene drao se
vrsto za reetke prozora i vikao da se otvori, dok nisam ogluvila od njegovog glasa
kojim mi je urlao pored uva, a dah mu je smrdeo ja prestadoh da posmatram pijanicu
kako pokuava da upali don Anastasija i pogledah u hol Aiuntamientoa unutra je bilo
kao i ranije. Svi su se jo molili kao i ranije, svi Ijudi su kleali, s otvorenim
kouljama, jedni sputene, drugi dignute glave, gledali su u svetenika i raspee koje
je on drao, a svetenik se molio brso i uporno, gledajui iznad njihovih glava, a iza njih je s
upaljenom cigaretom sedeo Pablo na stolu i mahao nogama, s pukom preko ramena, i igrao
se kljuem.
"Videla sam da Pablo opet neto govori sveteniku naginjui se napred, ali zbog vike nisam
mogla da ujem ta je rekao. Svetenik mu nije odgovorio, nego je produio da se moli. Onda
jedan ovek izmeiu onih koji su se molili u polukrugu ustade i videla
sam da eli da iziie. Bio je to don Hoze Kastro, koga je svako znao kao don Pepea,
zakletog faistu i trgovca konjima. On je ustao malen, istog izgleda, mada je bio
neobrijan, u pidami koju je gurnuo u sive prugaste pantalone. On poljubi raspee i
svetenik ga blagoslovi, ustane, pogleda Pabla i mahnu mu glavom ka vratima.
"raoio zatrese giavom i produi da pui. Videla sam da don Pepe govori neto Pablu, ali nisam
mogla da ujem ta. Pablo ne odgovori on prosto odmahnu glavom i pokaza put vrata.
,pnda sam videla kako don Pepe pogleda pravo u vrata i shvatih da nije znao da su bila
zatvo rena. Pablo mu pokaza klju i on ga je posrnatrao jedan trenutak, a onda se
okrenu i ode i klee po novo. Videla sam da svetenik gleda u Pabla, a Pablo mu se
naceri i pokaza mu klju i svetenik, izgleda, prvi put shvati da su vrata zakljuana i
inilo mi se kao da e poeti da mae glavom, ali je samo malo nakrivio ustranu i produio da
se moli.
"Ne mogu da razumem kako nisu shvatili da su vrata zakljuana, izuzev ako su toliko
bili obuzeti molitvom i svojim sopstvenim mislima ali tad su svakako shvatili i
razumeli su viku, i morali su da znaju da se sad sve izmenilo. Meiutim drali su se isto kao
i ranije.
"Sada je bila takva dreka da nita nisi uo 1 onaj pijani to je stajao na stolici pored mene
zatrese rukama reetke i zaurla " Otvorite! Otvorite! dok mu glas nije promukao. "Videla sam
kako Pablo ponovo govori sa svetenikom i kako mu ovaj ne odgovara.
Page 70

Onda videh Pabla gde skida puku s ramena, prilazi i gura njome svetenika u rame.
Svetenik uopte ne obrati na njega panju a ja videh kako Pablo zatrese glavom. Onda
je preko ramena neto govorio Cuatro Dedosu i Cuatro Dedos ree neto ostalim
straarima i oni svi ustadoe i odoe u najudaljeniji ugao sobe i ostadoe tamo sa svojim
pukama.
168
169
"viaen JtaKo raoio govon nesto Juatro Dedosu i ovaj preie preko dva stola i
nekoliko klupa, a straari su stajali iza njega sa pukama. Napravili su neku vrstu
barikade u uglu sobe. Pablo se nagnu i ponovo gurnu svetenika pukom u rame ali
primetih da ga don Pepe posmatra, a ostali se nisu osvrtali nego su produavali da se mole.
Pablo mahnu glavom, i videi da ga don Pepe posmatra mahnu njemu glavom i
digavi ruku pokaza mu klju. Don Pepe je razumeo, spustio je glavu i poeo vrlo brso da se
moli.
"Pablo zamaha nogama, skoi sa stola i obiie ga i doie do visoke predsednikove stolice koja
je stajala na uzvienom podijumu iza velikog stola za venike. On sede na nju i zavi cigaretu,
posmatrajui itavo vreme faiste kako se mole sa svetenikom.
Nije se mogao primetiti nikakav izraz na njegovom licu. Klju je bio na stolu ispred
njega. To je bio veliki gvozdeni klju, dug dva pedlja. Onda je Pablo viknuo neto
straarima, ali nisam ula ta, i jedan je straar otiao do vrata. Videla sam da se svi sad mole
bre nego ikad i znala sam da su sad oni svi shvatili.
"Pablo neto ree sveteniku, ali svetenik ne odgovori. Onda se Pablo nagnu
unapred, dohvati klju i dobaci ga ispod ruke straaru kod vrata. Straar ga uhvati i
Pablo mu se nasmei. Onda straar stavi klju u vrata, otvori ih i povue prema sebi, povijajui
se unazad kad gomila jurnu.
"Videla sam ih kako su uli i ba tada pijanica na mojoj stolici poe da vie " Ajii!
Ajii! Ajii i gurnu glavom napred tako da nisam nita vie mogla da vidim i povika "
Ubijte ih! Premlatite ih! Ubij
te iH! i gurnu me s ooe ruKe ustranu, taKo aa msam mogla nita da vidim.
"Munula sam ga laktom u trbuh i rekla " Pijanico, ija je ovo stolica? Pusti me da
vidim
"Ali on je dalje tresao pesnicama i rukama reetke i vikao " Ubijte ih! Premlatite ih!
Premlatite ih! Tako! Premlatite ih! Ubijte ih! Cabrones! Cabrones! Cabrones! "Ja
ga snano munuh laktom i rekoh " Cabron! Pijanico! Pusti me da vidim
"Onda on obe svoje ruke stavi na moju glavu da bi me gurnuo dole i da bi mogao bolje
da vidi, nasloni se svom teinom na moju glavu i produi da vie " Premlatite ih!
Tako! Premlatite ih
"Premlatili tebe da Bog da, rekoh ja i munuh ga snano tamo gde e ga zaboleti i
zabolelo ga je i on spusti ruke s moje glave, zgri se i ree " No hai derecho, mujer. To nema
pravo da radi, eno I u tom trenutku, gledajui kroz reetke, videla sam hol
pun Ijudi koji su udarali toljagama, mlatili mlatilima, podbadali, lupali, gurali Ijude,
kreui na njih u gomilama sa belim drvenim vilama koje su sad bile crvene i
prelomljenih ralji, i to se deavalo po celoj sobi, dok je Pablo sedeo na velikoj stolici s
pukom preko kolena, i posmatrao, a oni su vikali, mlatili, probadali i Ijudi su vritali
kao konji za vreme poara. I videh svetenika kako se sa zadignutim suknjama pentra preko
klupe i Ijude za njim kako zamahuju srpovima i seivima i jednog kako dohvati
Page 71

njegovu tuniku i onda se u jedan krik i jo jedan i videla sam kako mu dva oveka
dohvataju leia srpovima dok ga trei dri za tuniku, a svetenik je drao ruke nagore
i
170
171
osianjao se na nasion stolice, i onda se stoiica na kojoj smo stajali pijanica i ja, slomi, i pijanica
i ja se naiemo na trotoaru koji je smrdeo na proliveno vino, na izbljuvak.
Pijanica mi je pretio prstom i govorio " No hai derecho, mujer, no hai derecho! Mogla si da me
povredi I svet je gazio po nama da bi uao u hol Aiuntamientoa i jedino to sam
mogla da vidim bili su Ijudi koji su ulazili na vrata i pijanica koji sedi prema meni i dri se za
mesto gde sam ga udarila.
"To je bio kraj ubijanja faista u naem gradu i srena sam to nisam videla vie, ali da
nije bilo pijanice videla bih sve. Tako je on i dobro doao, jer ono to se desilo u
Aiuntamientou bilo je alosno i videti.
"Ali drugi pijanica bio je jo udniji. Kad smo ustali, poto nam se stolica slomila, a
svet se jo gomilao u Aiuntamientou, videla sam na trgu drugog pijanicu sa
crvenocrnom maramom, kako po novo poliva neim don Anastasija. Glava mu se klatila s
jedne strane na dragu i jedva je mogao i da sedi, ali je neto prolivao i palio ibice pa opet
prolivao i palio ibice i ja mu priioh i rekoh " ta radi, bestidnie?
, Nada, mujer, nada, ree on.Pusti me na miru
"1 moda sam ja tako stala da sam stvarala zaklon od vetra, jer ibica uhvati i plavi
plamen poe da zahvata rame od kaputa don Anastasija i zatim potiljak i pijanica die
glavu i povika snanim glasom " Spaljuju mrtvace! Spaljuju mrtvacer , Ko?
ree neko.
, Gde? upita neko drugi.
, Ovde, riknu pijanica.Ba ovde
"Onda neko snano udari pijanicu posred glave mlatilom i on pade i leei na zemlji
pogleda oveka koji ga je lupio i onda zatvori oi i prekrsti ruke na grudima, i leae
onde pored don Anastasija kao da spava. ovek koji ga je udario nije ga vie lupio i
on je leao miran i bio je jo tamo kad su digli don Anastasija i stavili ga sa ostalima na
kola kojima su ih odvukli do stene, odakle su ih uvee bacili, poto su oistili
Aiuntamiento. Bilo bi mnogo bolje za grad da su bacili dvadeset ili tridaset pijanica,
naroito onih s crvenocrniiu maramama, i ako ikad budemo imali jo neku revoluciju mislim
da ih treba unititi u samom poetku. Ali tada to nismo znali. Ve iduih dana smo to uvideli.
"Ali te noi nismo znali ta e da se desi. Po sle pokolja u Aiuntamientou nije vie
bilo ubijanja, ali nismo mogli imati sastanak jer je bilo suvie pijanih. Bilo je nemogue odrati
red i tako je sastanak odloen za sledei dan.
"Te noi sam spavala sa Pablom. Ne bi trebalo ia to tebi priam, guapa, ali s druge
strane, bolje je za tebe da zna sve i bar je to to priam istina. Sluaj ovo, Ingis. Vrlo je
zanimljivo.
"Kao to rekoh, te noi smo jeli i bilo je vrlo zanimljivo. Bilo je kao posle oluje ili
poplave ffi bitke, svi su bili umorni i niko nije mnogo govorio. Ja, sama, oseala sam
se prazna i nije mi bilo dobro i bila sam puna stida i oseanja krivice, bila sam potitena i snano
sam predosecala neto riavo to e doi, kao i jutros posle aviona. I zlo se, dabome, i desilo
posle tri dana.
Page 72

172
173
,
"Pablo je malo govorio, dok smo jeli.
, Kako ti se svidelo, Pilar? upita on najzad s ustima punim mlade peene jaretine. Jeli
smo u krmi na uglu, odakle je autobus polazio, soba je bila puna i svet je pevao i bilo je teko
posluivati.
, Ne, rekoh " sem onog s don Faustinom, nije mi se nita svidelo , Meni
se svidelo, ree on. , Sve? upitah ga.
, Sve, ree on i odsee sebi veliki komad hle
ba i poe da ga zamae u sok.Sve, izuzev svete
nika
, Nije ti se svidelo ono sa svetenikom? upitah, jer sam znala da sretenil&e mrsi ak
vie nego
r v o , s$ T !
fasiste. J
, On me je razoarao, ree Pablo tuno.
"Toliko je sveta pevalo da smo gotovo morali da se dovikujemo.
, Zato?
,Umro je vrlo runo, ree Pablo " miao je vrlo malo dostojanstva.Kako si mogao da od
njega oekuje dostojanstvo, kad ga je rulja gonila? rekoh.Smatram da je itavo
vreme pre toga imao mnogo dostojanstva. Najvie to ovek moe da ga ima
,Da, ree Pablo " Ali u zadnjem trenutku s uplaio
,Ko ne bi? rekoh.Jesi li video ime su jurili za njim?
, Kako ne bih video? ree Pablo.Ali umro je vrlo bedno
, U takvim okolnostima ovek bedno umire, rekla sam mu.ta moe drugo i
oekivati? Sve to se desilo u Aiuntamientou bilo je nakaradno
, Da, ree Pablo.Nije bilo dovoljno organizovano. Ali svetenik. On treba da bude
primer
" JMislila sam da mrsi svetenike
, Da, ree Pablo i odsee jo komad hleba.Ali panski svetenik. panski svetenik
treba da umrejgJo lepo
, Nalazim da juimp lepo, rekoh " iako lien
formalnos
razc
Pablo.Za meneKje on bio veliko ije. itav dan sam oekiVao smrt sveteniJta.
Mislio sam da e on poslednji ucKmeiu redo vf. Oekivao sam to s velikim
uivanjem Oekivao
to kao vrhunac svega. Nisam nikad ideo kato umire jedan svetenik
, Ima vremena, rekla sam mu jetko. Pokret je tek danas poeo
, Ne, ree. razoaran sam
", Pa, rekon.Valjda e izgubiti veru
, Ti to ne razume,Pilar, SPanski svetenik
Narod su najd pancj a se jitn dii, a ngles?
moramo da krenemo, recetbert Dordan. PogleaoJu spnce.AkoroVcivanae
Page 73

Pilaraad mdrlTda vam ispriam o PaBIu. Te noiinije rekao " Pilar, noas neemo
nita raditi
" Dobro, rekoh mu.Slaem se
, Smatram da bi bilo runo posle ubijanja to likih Ijudi
174
175
, Que va, rekoh.Kakav si ti to svetac. Ti misli da sam ja ivela godinama sa borcima
s bikovima i da ne znam kako se oni oseaju posle koride?
, Je li to istina, Pilar? upita me. Kad sam te lagala? rekoh mu.
, To je istina, Pilar. Ja sam gotov noas. Ne prebacuje mi?
, Ne, hombre, kazah mu.Ali nemoj ubijati Ijude svakog dana, Pablo
"Spavao je te noi kao detence, ali ja nisam mogla da spavam, i probudila sam ga u
svitanje, ustala sam i sela na stolicu i gledala kroz prozor i videla sam trg na meseini gde su
stajali redovi, i na trgu drvee koje je sijalo na meseini, i tamu senki, i klupe koje su se isto
tako sijale na meseini i razbacane flae se caklile jasno, i videla sam
dalje od ivice stene gde su ih sve bacili. I nije bilo nikakvog zvuka izuzev pljuskanja vode na
esmi i sedela sam tu i razmiljala o tom kako smo riavo poeli.
"Prozor je bio otvoren i uvrh trga, od Fonde se ulo kako jedna ena plae. Izila sam na balkon
i stajala tamo bosa na gvoiu i sva lica kua su bila osvetljena Mesecom i pla je dolazio sa
balkona kue don Guljerma. Bila je to njegova ena, koja je kleala na balkonu i plakala.
"Onda sam se vratila u sobu i sela, i nisam htela da mislim, jer je to bio najgori dan u
mom ivotu dok nije doao jedan jo gori." "Koji je
to bio?" upita Marija.
"Posle tri dana, kad su faisti ponovo zauzeli grad."
"Nemoj nam to prican, lim da ujem. Dosta je. I to je ve bilo suvie
mnogo."
"Rekla sam ti da ne treba da slua, ree Pilar. "Vidi. Nisam htela da ti to slua. Sad
e te muiti u snu."
"Nee, ree Marija, "ali ne elim vie da slu
gam."
"Voleo bih da mi to jednom ispria, ree Ro bert
Dordan.
"Hou, ree Pilar. "Ali to nije dobro za Ma
riju."
"Ja neu da sluam o tom, ree Marija tuno. "Molim te, Pilar. I nemoj o tom priati
kad sam ja prisutna, jer u moda sluati uprkos samoj sebi."
Usne su joj se grile i Robert Dordan pomisli da e ona zaplakati.
"Molim te, Pilar, ne priaj."
"Ne brini, ti podstriena glavo, ree Pilar, "ne brini. Ali ispriau Englezu jednom." "Ali
hou da budem gde je i on, ree Marija. "O, Pilar, nemoj uopte priati o tom."
"Ispriau mu kad ti bude radila."
"Ne, ne, molim te. Nemoj mu uopte priati, ree Marija.
"Red je da mu ispriam, poto sam mu ispriala ta smo mi radili, ree Pilar, "ali ti to
nee
uti."
"Zar nema prijatnih stvari o kojima se moe priati?" ree Marija.Ioramo li uvek
Page 74

priati o uasima?"
"Danas posle podne, ree Pilar, "ti i Ingls. Vas dvoje moete priati ta vas je
volja."
O, kad bi to posle podne dolo!" ree Marija. "Kad bi to pre doletelo!"
"Doi e, ree joj Pilar. "Doi e letei i otii na isti nain i sutra e doleteti."
"To popodne, ree Marija, "to poslepodne. Kad bi to poslepodne dolo to pre."
Glava I
Kad su stigli gore, poto su se spustili sa pro planka u umovitu dolinu i neko vreme ili njome
jednom stazom uz potok pa se odvojili od njega i uz strminu doli do vrha jednog
gromada oivienog stenama i bili jo u dubokoj senci borova, jedan ovek s karabinom
iziie iza drveta.
"Stoj, ree on. Onda, "Hola, Pilar. Ko je s tobom?"
"Jedan Ingls, ree Pilar. "Ali po krtenom imenu iRoberto. I kakva je to prokleta
strmina kojom se mora ii do vas."
"Salud, Camarada, ree straar Robertu Dordanu i prui mu ruku. "Jesi li dobro?"
"Jesam, ree Robert Dordan. "A ti?"
"Isto tako, ree straar. Bio je vrlo mlad, neno graien, mrav, s gotovo orlovskim
nosem, s visokim jagodicama i sivim oima. Nije nosio nikakvu kapu, kosa mu je bila crna i
kudrava, a stisak ruke snaan i srdaan. I pogled mu je bio srdaan.
"Zdravo, Marija, ree on devojci, "Nisi se umorila?
178
"Qu va, Hoakin, ree devojka. "beaeii smo i priali vie nego to smo hodali."
"Jesi li ti miner?" upita Hoakin. "uli smo da si ovde."
"Proveli smo no kod Pabla, ree Robert Dordan. "Da, ja sam miner."
"Milo nam je to te vidimo, ree Hoakin. "Jesi li zbog voza?"
"Jesi li ti iao na voz proli put?" upita ga Robert Dordan i nasmei se.
"Ja da ne idem?" ree Hoakin. "Tamo smo i dobili ovo, on se nasmei na Mariju. "Lepa
si sad, ree on Mariji. "Jesu li ti rekli kako si lepa?"
"uti, Hoakin, i velika ti hvala, ree Marija. "Ti bi bio lepi da se podia."
"Ja sam te nosio, ree Hoakin devojci. flNosio sam te na ramenu."
,Kao i mnogi drugi, ree Pilar dubokim glasom. "Ko je nije nosio. Gde je starac?"
"Ulogoru."
"Gde je bio prole noi?"
"U Segoviji."
"Je li doneo vesti?"
"Da, ree Hoakin, "ima vesti.1
"Dobrih ili riavih?"
"A, ree Hoakin i zatrese glavom. "Ne govori mi o tom. Drue mineru, kakvi su to
avioni bili?"
"Bombarderi tipa Hajnkel jedanjedanaest. Hajnkel i lovci tipa Fijat, ree mu Robert
Dordan.
"Koji su bili oni veliki s niskim krilima?"
"Hajnkel jedanjedanaest."
179
"Kako god se zvali nisu prijatni, ree Hoakin. "Ali ja vas zadravam. Odveu vas
komandantu."
"Komandantu?" upita Pilar.
Page 75

Hoakin klimnu glavom ozbiljno. "Vie mi se sviia nego, stareini, ree on. "Vie je
vojniki."
"Ti se mnogo militarizuje, ree Pilar i nasmeja mu se.
"Ne, ree Hoakin, "ali volim vojne nazive, jer oni ine nareienja jasnijim i bolje
koriste disciplini."
"Evo jednog po mom ukusu, Ingles, ree Pilar. "Vrlo ozbiljan deko."
"Treba li da te nosim?" upita Hoakin Mariju, stavi joj ruku na rame i nasmeja joj se u lice.
"Jednom je bilo sasvim dovoljno, ree mu Marija. "Ipak ti hvala." "Sea li
se toga?" upita je Hoakin.
"Seam se da su me nosili, ree Marija. 9fAli ti, ne. Seam se Ciganina, jer me je
mnogo puta ispustio. Ali hvala ti, Hoakine, i ja u tebe jednom nositi."
"Ja se tog dobro seam, ree Hoakin. "Seam se kako sam te drao za noge i trbuh ti
je bio na mom ramenu, a glava pozadi na leiima i ruke su ti visile meni niz leia." "Ima
dobro pamenje, ree Marija i nasmei mu se. "Ja se nieg tog ne seam. Niti
tvojih ruku, niti ramena, niti leia."
"Hoe neto da zna?" upita je Hoakin.
"ta?"
"Bilo mi je drago to mi visi na leiima kad su ono pripucali iza nas."
"Kakva si ti svinja, ree Marija. 9fJe 11 me i Ciganin zato nosio toliko?"
"Zato i da bi te drao za noge."
"O, mojih heroja, ree Marija, "0, mojih spasilaca."
"Sluaj, guapa, ree joj Pilar. "Taj mladi te je dugo nosio i u tom trenutku tvoje noge nisu
nikome nita znaile. U tom trenutku su samo meci bili u svesti. I da te je bacio
bre bi bio van domaaja metaka."
,Ja sam mu zahvalna, ree Marija. "1 ja u njega jednom nositi. Dozvoli nam da se
alimo. Ne moram da plaem, zar moram, zato to me je nosio?"
"Bacio bih te, ali sam se plaio da 5e me Pilar streljati, produi Hoakin da je drai. ,Ja ne
streljam nikoga, ree Pilar.
,Jo hace falta, ree joj Hoakin. "1 ni ne mora. Ti uplai oveka na mrtvo svojim
jezikom."
"Kako samo govori, ree Pilar, "a bio si tako utiv deko. ta si radio pre pokreta,
deae?"
"Vrlo malo sam radio, ree Hoakin. "Imao sam esnaest godina."
"Ali tano, ta?"
,Nekoliko pari cipela, s vremena na vreme
"Napravio?"
"Ne. Oistio."
"Qu va, ree Pilar. "Ima tu jo neto." Ona pogleda na njegovo tamno lice, njegovu
gipku figuru, upavu kosu i brs nain hoda s pete na prste. Zato nisi uspeo?"
"Uspeo, u emu?"
"U emu? Zna ti u emu. Puta sad perin?"
180
181
"ini mi se da je to od straha, odgovori joj mladi.
"Ti ima lepu pojavu, ree mu Pilar. "Ali nema ba lice. Je li to onda bilo zbog straha,
Page 76

zar ne? Bio si dobar kad smo udarali na voz."
"Sad ih se ne plaim, ree mladi. "Nita. Videli smo mnogo gore stvari i mnogo
opasnije od bikova. Jasno je da nema nijednog bika koji bi bio tako opasan kao
pukomitraljez. Pa ipak da se sada naiem u areni sa jednim bikom, ne znam da li bih
gospodario svojim nogama."
"Hteo je da bude borac s bikovima, objasni Pilar Robertu Dordanu, "ali se plaio." "Voli
li ti bikove, drue mineru?" nasmei se Hoakin pokazujui svoje bele zube.
"Vrlo, ree Robert Dordan. "Vrlo, vrlo ih volim." "Video
si ih u Valadolidu?" upita Hoakin.
"Da, u septembru, za vreme festivala."
"To je moj grad, ree Hoakin. "Kako je divan grad, a kako buena gente, kako je dobar narod u
tom gradu, i koliko je pretrpeo u ovom ratu." Onda mu lice postade ozbiljno.
"Tamo su mi streljali oca. Majku. Zeta i, sada, sestru." "Kakvi
varvari, ree Robert Dordan.
Koliko puta je on to uo? Koliko puta je po smatrao Ijude kako to izgovaraju s
tekoom? Ko liko puta je video kako im se oi pune i grlo mui kad hoe da kau:
moj otac, majka, da spominju mrtve na taj nain. Skoro uvek su govorili kao sad ili brat, ili
sestra? Nije vie pamtio koliko puta ih je uo taj deko: odjednom, u vezi s
nekim gradom i ovek uvek kae, "kakvi varvari." i
Uvek ujete gubitak samo kao injenicu. Ne vidi kako je otac pao, kao to te
svojom priom pored potoka naterala da vidi kako su faisti umirali. Zna da je taj
otac umro u nekom dvoritu, ili uza zid, ili na nekoj njivi, ili u vonjaku, ili nou u
svetlosti kamiona, pored nekog puta. Video si svetlost, kola sa brda, i uo pucnje, i docnije
siao na put i naao leeve. Nisi video kako je majka ubijena, niti sestra, niti brat. Sluao si o
tom uo si pucnje video si leeve. Pilar je uinila da ih on sve vidi u tom gradu.
Kad bi ta ena umela da pie. On e pokuati da to opie i ako bude imao sree i
pamtio, moda e zapisati onako kako je ona ispriala. Boe, kako ona ume da pria.
Bolja je od Kveveda, pomisli. On nikad nije opisao smrt nekog don Faustina tako kako je
ona to ispriala. Voleo bih da umem tako da piem, pomislio je, da bih mogao da
ispriam taj dogaiaj. ta smo mi radili. A ne ta su drugi uradili nama. Znao je o tom
dovoljno. Znao je mnogo o stvarima iza linije. Ali trebalo je poznavati Ijude od pre. Trebalo je
znati kakvi su bili u selu.
Zbog toga to smo stalno u pokretu i zbog to ga to nismo morali ostajati da iskus imo kaznu,
nismo nikad znali kako se stvari zapravo svravaju. Stanovao si obino kod seljaka i njegove
porodice. Dolazio si nou i jeo kod njih. Danju si ostajao skriven, a
idue noi si odlazio. Izvrio si zadatak, i onda si se istio. Sledei put kad si tuda prolazio, uo
si da su streljani. Stvari su se tako prosto svravale.
182
183
tizani bi izvrili neku akciju i povukli se. Seljaci su ostajali i bivali kanjeni. Uvek sam
znao ono drugo, pomisli. ta smo mi uinili njima u poetku. To sam uvek znao, i
mrseo, i sluao kako se spominje bestidno i sramotno, hvalisavo, razmetljivo, kako se brani,
objanjava i porie. Ali ova prokleta ena me je navela da to vidim kao da sam bio tamo.
Dobro, pomisli on, ovo je deo obrazovanja. To e biti prava nauka kad se sve to svri.
Page 77

Ui u ovom ratu, ako ume da uje. Svakako. Imao je sreu to je pre rata u toku deset
godina svake godine dolazio u paniju. Imali su u tebe poverenja poglavito zbog jezika. Imali
su u te poverenja zato to razume njihov jezik i govori ga u idiomima i
poznaje razna mesta. panac je u krajnjoj liniji odan samo svome selu. Najpre, jasno,
Spanija, onda njegovo pleme, onda provincija, onda selo, pa porodica i najzad zanat.
Ako si znao panski, bio je na tvojoj strani, ako si poznavao njegov kraj utoliko pre, a ako si
mu znao selo i zanat bio si mu blizak, najvie to stranac moe da bude. Nije se nikad oseao
kao stranac kad je govorio panski i oni ga stvarno gotovo nikad nisu ni tretirali kao stranca
jedino kad se naljute.
Dabome da su se Ijutili na tebe. Ali oni se Ijute na svakog. Ljute se i na sebe. Ako ih je troje
zajedno, dvoje e ih se udruiti protiv treega, onda e ova dvojica poeti da izdaju jedan
drugog. Ne uvek, ali ipak toliko puta da moe da stvori zakljuak.
Ne treba tako misliti ali ko cenzurie njegovo miljenje? Niko izuzev njega samog.
Nee razmi
Ijati toiiKo aa seDe aoveae ao aeretizma. Ja prvom mestu treba dobiti rat. Ako ne
dobijemo rat, sve je izgubljeno. Ali je primeivao, sluao i pamtio sve. On je sluio u
tom ratu i dok slui bio je apsolutno odan i potpuno izvravao sve to je mogao. Ali niko
nije posedovao njegovu duu, niti njegove sposobnosti da vidi i uje i ako ve bude donosio
sudove, donosie ih docnije. I bie mnogo materijala da se oni stvore. Ve ga je bilo mnogo.
Bilo ga je ponekad isuvie mnogo.
Pogledaj tu enu Pilar. Nije vano ta e doi, ako bude vremena, moram je naterati da
mi ispria ostatak prie. Gledaj je kako hoda s to dvoje dece. Nisi mogao nai tri
bolja produkta panije od njih. Ona je kao planina, a njih dvoje kao mlado drvee. Staro
drvee je poseeno, a mladi i devojka su kao mlado drvee. Uprkos onoga to se njima
dvoma desilo izgledali su tako svei, isti, novi i netaknuti kao da nisu nikad
uli ni za kakvu nesreu. A prema onom to Pilar kae, Marija je prezdravila, mora da je bila u
stranom stanju.
Seao se jednog Belgijanca, mladia, u Jedanaestoj brigadi koji se upisao sa petoricom
drugih deaka iz svog sela. Selo je imalo oko dvesta Ijudi i on nije nikad pre bio van sela.
Kad je prvi put video mladia ispred taba Hansove brigade, onih ostalih pet je
ve bilo poginulo i deak se nalazio u bednom stanju i upotrebljavali su ga kao
posilnog koji ih je u tabu posluivao za stolom. Imao je krupno, plavo, crvenkasto,
flamansko lice i velike nespretne seljake ruke i kretao se sa sudovima, glomazno i
nespretno kao konj za vuu. Ali plakao
184
185
je itavo vreme. Za vreme itavog ruka plakao je potpuno tiho.
Pogleda i on je tu i plae. Ako trai vina, on plae, ako mu da tanjir da ti stavi jo
malo gulaa, on plae plae okreui glavu u stranu. Onda bi prestajao ali im
pogleda u njega, odmah mu suze poteku niz lice. Izmeiu dva jela plakao je u kuhinji.
Svako je bio vrlo nean prema njemu. Ali to nije pomagalo. Voleo bi da sazna ta se desilo s
njim i da li se ikad razvedrio i bio ponovo sposo ban za vojsku.
Marija je sad bila sasvim zdrava. Bar je tako izgledalo. Ali on nije nikakav psihijatar. Pilar je
psihijatar. Bilo je verovatno dobro za njih to su prole noi bili zajedno. Da,
ukoliko to ne prestane. Za njega je u svakom sluaju bilo dobro. Divno se osea
danas, zdrav i bezbrian i srean. Izgledi su bili dosta loi, ali on se oseao neobino
Page 78

srean. Bilo je i slinih situacija koje su izgledale riave. Izgledale riave oigledno
misli na panskom: Marija je divna. Pogledaj je, govorio je u sebi. Pogledaj je.
Posmatrao je kako koraa na suncu srena s kouljom kaki boje otvorenom na vratu. Kree se
kao drebe, pomisli ne naiie ovek esto na takve stvari. Ne deavaju
se oveku takve stvari. Moda se to nije nikad ni desilo. Moda je samo sanjao, a
moda se nije nikad ni desilo. Moda je to sve kao san, kao kad ti neko koga si video
na filmu priie nou krevetu i bude tako Ijubazan i drag. Sa svima je spavao na taj
nain. Jo se seao Garbo i Harlo. Da, sa Harlo mnogo puta. Moda je to kao oni snovi.
Jo se seao vremena kad je Greta prila njego vom krevetu u noi pre napada na
Pokoblanko i imala na sebi neki svilenovuneni demper kad je obujmio i kad se nagnula
nad njim, s kosom koja je pala napred, milovala mu lice i onda ga pitala zato joj nije
nikad rekao da je voli, kad ga ona voli itavo to vreme? Nije bila ni stidljiva, ni
hladna, ni udaljena. Bilo je divno drati je, onako kao to je nekad drao Dek Dilbert,
prijatno i milo, i bilo je isto kao da se desilo, i voleo je mnogo vie nego Harlo, mada je Garbo
bila svega jednom, dok je Harlo moda je i ovo isto kao oni snovi.
A moda i nije, ree on u sebi. Moda mogu pruiti ruku i sad dodirnuti Mariju, govorio
je u sebi. Moda se plai, govorio je u sebi. Moda bi otkrio da se to nikad nije ni desilo
i da nije istina, i da je to neto slino snovima koje si sanjao o devojkama sa filma i o
tom kako ti sve tvoje nekadanje devojke dolaze u san i spavaju u tom tvom daku nou na
golom patosu, u slami, na senarama, talama, na corrales, cortijos umama, garaama,
kamionima i svim brdima panije. Sve su dolazile u taj dak za spavanje i
sve su bile mnogo drae nego ikad ranije u ivotu. Moda je to tako. Moda se i ti plai da je
se dotakne, da ne bi otkrio da to nije istina. Moda, i svakako je to neto to si ti izmislio i
sanjao.
On opkorai stazicu i stavi devojci ruku na mlicu. Pod prstima oseti glatkou njene ruke u
iznoenoj koulji kaki boje. Ona ga pogleda i nasmei se. ,Zdravo, Marija, ree.
186
187
"Zdravo, Ingles, odgovori ona i on vide njeno tamno smeie lice i uto sive oi, pune usne
kako se smee i ostrienu, od sunca izgorelu kosu i ona podie lice prema njemu i nasmeja
mu se u oi. Dobro je, istina je.
Sad je ve El Sordov logor bio na vidiku u poslednjim borovima, gde se nalazila jedna okrugla
glavica s oblikom na gore okrenutog lavora. Svi ti krenjaki nagore okrenuti
lavori mora da su puni peina, mislio je on. Dve peine su tu napred. Krljavi borovi koji su
rasli na stenama dobro su ih sakrivali. To mesto je isto tako dobro kao Pablovo ili jo i bolje
od Pablovog.
"Kako su ti to streljali porodicu?" Pilar je pitala Hoakina.
"Nikako, eno, ree Hoakin. "Pripadali su levici kao i mnogi drugi u Valadolidu. Kad su
faisti istili grad najpre su mi ubili oca. On je glasao za socijaliste. Onda su mi ubili
majku. I ona je bila glasala za socijaliste. Tad je prvi put glasala uopte. Posle toga su
streljali mua jedne od mojih sestara. Bio je lan sindikata tramvajdija. Jasno, on nije
mogao da bude tramvajdija, a da ne pripada sindikatu. Ali on nije pripadao nikakvoj
stranci. Po znavao sam ga dobro. Bio je ak malo bestidan. Mislim da nije ak bio ni
dobar drug. Onda mu druge sestre, koji je takoie radio kao kondukter, otiao je u brda
Page 79

kao i ja. Mislili su da ona zna gde je. Onda su je streljali zato to nije htela da kae gde
se nalazi."
"Kakvi varvari, ree Pilar. "Gde je El Sordo? Ne vidim ga."
"Ovde je. Verovatno unutra, odgovori Hoakin i zaustavivi se i stavljajui kundak na
zemlju, ree, "Pilar, sluaj. I ti, Marija. Oprostite mi, ako sam vam dosaiivao
priajui vam porodine stvari. Znam da smo svi imali sline nevolje i da je bolje o
njima ne govoriti."
"Ti treba da o tom govori, ree Pilar. "Zato smo se rodili, ako ne zato da pomognemo
jedno drugom? I nita ne sasluati i nita ne govoriti je vrlo hladna pomo."
"Ali moe da mui Mariju. Ima ona suvie svojih stvari."
"Qu va, ree Marija. "Moja aa je puna i ako dolije nee je napuniti. Zao mi je,
Hoakine, nadam se da ti je sestra dobro."
"Dosad je dobro, ree Hoakin. "Zatvorili su je i izgleda da je ne gnjave mnogo." "Ima li
jo nekoga u porodici?" upita Robert Dordan.
"Nemam, ree deak. "Ja. I niko vie. Izuzev zeta koji je otiao u brda i za koga
mislim da je mrtav."
"Moda nije, ree Marija.Moda je s nekom druinom u drugim planinama."
"Za mene je mrtav, ree Hoakin. "Nije imaa spretnosti da se kree ovuda, bio je
kondukter u tramvaju i to nije najbolja priprema za brda. Sumnjam da je mogao da izdri
vie od godinu dana. A bio je i malo slab na pluima."
"Moda mu je sad dobro, ree Marija i stavi mu ruku na rame.
"Moda, devojko. Zato ne?" ree Hoakin.
188
189
Dok je mladi tu stajao, Marija prui ruku, zagrli ga oko vrata i poljubi. Hoakin okrenu glavu,
jer je plakao.
"To kao brata, ree Marija. "Poljubila sam te kao brata." Deko
zatrese glavom, plaui neujno.
"Ja sam ti sestra, ree Marija. "1 ja te volim i ti ima porodicu. Mi smo svi tvoja
porodica."
,Ukljuujui i Inglesa, zagudi Pilar. "Zar nije tako, Ingles?"
"Da, ree Robert Dordan deaku. "Svi smo mi tvoja porodica."
"On ti je brat, ree Pilar. "Je li tako, Ingles?"
Robert Dordan zagrli mladia oko ramena. "Mi smo svi braa, ree on. Mladi mahnu glavom.
"Stid me je to sam govorio, ree on. "Govo riti o tim stvarima znai stvarati
tekou svima. Stid me je to sam vas muio."
"... ti ja mleko tvoga stida, ree Pilar svojim dubokim, lepim glasom. "Ako te Marija
ponovo poljubi i ja u sama poeti da te Ijubim. Ima go dina kako nisam poljubila
nijednog borca s biko vima makar i neuspelog kao to si ti, elela bih da poljubim
jednog neuspelog borca s bikovima koji je postao komunist. Pridri ga, Ingles, dok ga
estito ne izljubim."
"Deja, ree deak i naglo se okrenu. JPusti me na miru. Meni je dobro i stidim se."
Stajao je nastojei da licu da miran izraz. Marija je stavila svoju ruku u ruku Roberta
Dordana. Pilar je stajala podboivi se rukama, posmatrala mladia i rugala mu se.
"Kad te ja poljubim, nee biti kao da te neka sestra poljubila, ree mu ona. "ta to
Page 80

znai Ijubiti kao sestra."
,iNije potrebno da se ali, ree mladi. "Rekao sam da mi je sad dobro, ao mi je to
sam go vorio."
"Dobro, onda hajdemo da vidimo starca, ree Pilar. "Umaraju me takva oseanja."
Mladi je pogleda. Po oima mu se moglo videti da je odjednom bio vrlo povreien.
"Ne tvoja oseanja, ree Pilar.Moja. Kako si ti nean za borca s bikovima."
"Nisam imao uspeha, ree Hoakin. "Ne mora stalno to da ponavlja."
"Ali ponovo puta perin."
"Da, a zato ne bih? Bikovi su najekonominiji. To daje zaposlenje mnogima, a bie u
dravnim rukama. A moda se ja sad ne bih ni plaio."
"Moda ne bi, ree Pilar. "Moda ne bi."
"Zato govori na tako surov nain, Pilar?" upita je Marija. "Ja te vrlo volim, ali
postupa vrlo okrutno."
"Moda sam surova, ree Pilar. "Sluaj, Ingles, zna li ta e rei El Sordu?"
"Znam."
"Jer on je ovek od malo rei, nije kao ja, ti, ili ova sentimentalna menaerija." "Zato
tako govori?" ree Marija Ijutito.
"Ne znam, ree Pilar koraajui. "A ta misli zato?"
"Ne znam."
"Ponekad me mnoge stvari zamaraju, ree Pilar Ijutito. "Razume? I jedna od tih stvari
je mo
190
191
s
jih etrdeset osam godina. uje li me? Cetrdeset i osam godina i runo lice. I druga je
videti paniku na licu jednog promaenog borca s bikovima ko munistiki nastrojenog,
kad mu u ali kaem da u ga poljubiti."
"To nije istina, Pilar, ree mladi. "Ti to nisi videla."
"Qu va, to nije istina. A
vam ja mleko
sviju vas. A, eno ga. Hola, Santijago! Que va?"
ovek kome se Pilar obraala bio je malen i teak, taman i irokih jagodica sedokos,
sa iroko rastavljenim oima, povijenog nosa kao u Indijanca s tankim korenom,
velikom gornjom usnom i iro kim tankim ustima. Bio je svee obrijan i priie im sa
ulaza peine, kreui se na svojim povijenim nogama uz koje su dobro pristajale kravarske
akire i izme. Dan je bio topao, ali on je imao na sebi koni kaputi,
postavljen ovjim krsnom, zakopan do grla. On prui veliku tamnu ruku Pilar, "Ho la, eno,
ree on. "Hola, ree on Robertu Dordanu, rukova se s njim i pogleda ga otro u lice. Robert
Dordan vide da su mu oi ute kao u make i plitke kao kod reptila. "Guapa, ree on Mariji i
potapa je po ramenu. "Jeli?" upita on Pilar. Ona odmahnu glavom.
"Jesti?" ree on i pogleda Roberta Dordana. "Piti?" upita on, pravei pokret rukom sa palcem
nadole.
,Ja, hvala."
"Dobro, ree El Sordo. "Viski?"
"Imate viskija?"
El Sordo klimnu glavom. "Ingls?" upita. "Ne Ruso?"
Page 81

"Malo Amerikanaca ovde, ree.
"Sada vie."
"Utoliko bolje. Na severu ili jugu?"
"Na severu."
"Isto kao Ingls? Kad dii most?"
"Zna za most?"
El Sordo klimnu glavom.
"Prekosutra."
JDobro, ree El Sordo. "Pablo?"
upita on Pilar.
Ona odmahnu glavom. El Sordo se nasmeja.
"Idi, ree Mariji i ponovo se zasmeja. "Vrati se, pogleda na veliki sat na konom
remenu koji je izvukao iz kaputa, "posle pola sata."
On im pokretom ruke pokaza da sednu na jednu zaravnjenu kladu koja je sluila kao
klupa i gledajui u Hoakina pokaza palcem prema stazi u pravcu odakle su oni doli. "Ja u
proetati dole s Hoakinom i vratiti sef, ree Marija.
El Sordo uie u peinu i vrati se sa flaicom kotskog viskija i tri ae. Flau je
nosio ispod ruke, a tri aice u istoj ruci sa prstima u njima, drugom rukom je
obuhvatio grli zemljanog kraga u kome je bila voda. On stavi ae i flau na panj, a krag
metnu na zemlju.
"Nema leda, ree on Robertu Dordanu i dade mu f lau. "Ja
neu, ree Pilar i poklopi au rukom.
"Led prole noi na zemlji, ree El Sordo i razvue usta. "Rastopio se. Gore led, ree
El Sor
192
13 Ernest Heraingvej, IV
193
do i pokaza prema snegu koji se video na goloj ivici planine. "Suvie daleko."
Robert Dordan poe da naliva El Sordovu au, ali gluvi ovek mahnu glavom i napravi
pokret da nalije najpre sebi.
Robert Dordan nali dosta kotskog viskija u au, El Sordo ga je posmatrao radoznalo i kad je
svrio, dodade mu krag s hladnom vodom, koja curkom potece iz grlia kad on dignu krag.
El Sordo nali sebi pola ae viskija i napuni au vodom. "Vina?"
upita on Pilar.
"Ne. Vode."
"Uzmi, ree. "Nije dobro, ree Robertu Dordanu i nasmei se. "Znao sam mnogo
Engleza. Uvek mnogo viskija."
"Gde?"
"Na ranu, prijatelji gazdini, ree El Sordo.
"Odakle ste dobili viski?"
"ta?"
"Mora vikati, ree Pilar, "u drugo uvo." El Sordo
pokaza drugo uvo i nasmei se.
"Odakle ste dobili viski?" upita Robert Dordan.
"Pravimo ga, ree El Sordo i pogleda kako Robert Dordan dok prinosi au ustima
Page 82

proverava viski.
"Ne, ree El Sordo i potapa ga po ramenu. "ala. Dolazi iz La Granhe. Sino usmo da
dolazi Englez, miner. Dobro. Drago nam je. Uzmi viskija. Na zdravlje. Sviia ti se?"
"Vrlo, ree Robert Dordan. "Ovo je vrlo dobar viski."
194
"Drago mi je, razvue El bordo usta u osmcu. r"Stigao noas sa vestima." "Kakvim
vestima?" "Veliki pokret trupa." "Gde?" "Segovija. Avione ste videli
"Ne valja, a?"
Nevalja."
"Pokret trupa?"
,JMnogo izmeiu Vilakostina i Segovije. Na putu za Valadolid. Mnogo izmeiu
Vilakostina i San Rafaela. Mnogo. Mnogo."
"ta mislite?"
Pripremamo li neto?"
"Oni znaju. I spremaju se."
"Moda."
"Zato ne dii most noas?"
"Nareienje."
"ije nareienje?"
"Glavnog taba."
"Tako."
"Je li vreme dizanja mosta u vazduh vano?" upita
Pilar.
"Izuzetno vano."
,li ako vre pokret trupa ovamo?"
"Poslau Anselma s izvetajem o itavom pokretu i koncentraciji. On izviia put." "Imate
nekoga na putu?" upita Sordo.
Robert Dordan nije znao u kolikoj meri on ne uje. ovek nikad ne zna s gluvim
ovekom. "Da, ree.
195
"1 ja. Zato da ne sruimo most sad?"
"Imam takva nareienja."
"To mi se ne sviia, ree El Sordo. "Ne sviia mi se to." "Ni meni,
ree Robert Dordan.
El Sordo zatrese glavom i srknu viskija. "Zeli od mene?"
"Koliko Ijudi ima?"
"Osam."
"Da presee telefonske ice, da napadne po loaj kod putarske kuice, zauzme je i
da navali onda na most."
"To je lako."
"Sve e to biti napisano."
"Ne brini. A Pablo?"
"A docnije za povlaenje?" upita Pilar. "Nas je sedam Ijudi, dve ene i pet konja. Vas je?"
vikala je ona Sordu na uvo.
"Osam Ijudi i etiri konja. Faltan caballos, ree on. "Nedostaje konja."
"Sedamnaest lica i devet konja, ree Pilar, "ne raunajui potrebe za transport."
Page 83

Sordo ne ree nita.
"Ima li mogunosti da se doie do konja?" ree Robert Dordan Sordu na bolje uvo.
"Godinu u ratu, ree El Sordo, "a etiri konja." Pokaza etiri prsta. "Sad eli osam do
sutra." "Da, ree Robert Dordan, "znajui da odlazite. Nema potrebe da zbog okoline
budete paljivi kao to ste dosad bili. Ne morate da budete predostroni ovde. Zar ne
moete da ukradete negde osam konja?"
"Moda, ree El Sordo, "a moda nijednog. Moda nijednog
"Ima automatsku puku?" upita Robert Dor ian.
Sordo klimnu glavom.
"Gde?"
"Gore, u brdu."
f,Kakve vrste?"
vNe znam joj ime
,JColiko arera?"
"Da li iko zna kako se njome rukuje?"
, Ja. Malo. Nisam mnogo pucao. Nisam hteo da pravim buku ovde, Nisam hteo da troim
metke."
"Pogledau je docnije, ree Robert Dordan. Jmate li runih bombi?"
,JMnogo."
"Koliko metaka za puku?"
"Koliko?"
"Sto pedeset. I vie moda."
99A. ta emo s Ijudima?"
"Za ta?"
"Da biste imali dovoljno snaga da zauzmete poloaj i titite most dok ga budem dizao u
vazduh. Trebalo bi da imamo dvostruko vei broj Ijudi."
"Ne brini za zauzimanje poloaja. Koje doba dana?"
,fo danu
"Ne brini."
"Ja bih upotrebio jo dvadeset Ijudi da bih bio siguran," ree Robert Dordan.
196
197
"Dobrih nema. Zeli one na koje se ne moe osloniti?"
"Ne. Koliko ima dobrih?"
"Moda etiri."
"Zato tako malo?"
"Nemam poverenja."
"Pa, za uvare konja."
"Potrebno je veliko poverenje za uvara konja."
"Trebalo bi mi jo deset dobrih Ijudi kad bih mogao da ih dobijem."
"etiri."
"Anselmo mi je rekao da ima preko sto Ijudi u ovim brdima."
"Nisu dobri."
"Ti si rekla trideset, ree Robert Dordan Pilar, "trideset na koje se u izvesnoj meri
moe osloniti."
Page 84

"ta je s Elijasovim Ijudima?" viknu Pilar ElSordu na uvo, ali on odmahnu glavom.
"Ne vrede."
"Ne moe nai deset?" upita Robert Dordan. Sordo ga pogleda svojim plitkim, utim oima
i odmahnu glavom.
"etiri, ree on i die etiri prsta.
"Tvoji su dobri?" upita Robert Dordan, i zaali odmah to je to rekao. Sordo
klimnu glavom.
"Dentro de la gravedad, ree on na panskom. "U granicama opasnosti." On se
nasmei. "Bie loe, a?"
"Moda."
"Meiii je svejedno, ree Sordo jednostavno i ne hvaliui se. "Bolje etiri dobra nego mnogo
loih. U ovom ratu uvek mnogo loih, vrlo malo dobrih. Svaki dan manje dobrih. A Pablo?"
pogleda on Pilar.
"Kao to zna, ree Pilar. "Svaki dan gori." Sordo se
nasmeja.
"Pij, ree Sordo Robertu Dordanu. "Doveu svoje i jo etiri. To je dvanaest.
Noas emo porazgovarati o svemu. Imam ezdeset ipki dinamita. Treba ti?"
"Koliko procenata?"
"Ne znam. Obian dinamit. Doneu."
"Time emo dii u vazduh mali most gore, re e Robert Dordan. "To je fino. Hoe li
doi noas? Ponesi ga, hoe? Nemam nareienje u vezi s njim, ali treba ga sruiti."
"Doi u noas. Onda da naiem konje."
"Kakvi su izgledi?"
"Moda u da naiem neto. Sad jedi."
Da li govori tako sa svakim? mislio je Robert Dordan. Ili on smatra da e ga stranac
tako razumeti?
"A kuda emo ii kad to budc svreno?" viknu Pilar El Sordu na uvo. On
slegnu ramenima.
"Sve se to mora predvideti, ree ena.
"Dabome, ree El Sordo, "zato ne?"
"Prilino je loe, ree Pilar. "Mora se dobro planirati."
"Da, eno, ree El Sordo. "ta te brine?"
"Sve, viknu Pilar, Sordo se
nasmei.
198
199
"Ti ide sa Pablom, ree.
Tako, on govori tim smenim panskim samo sa strancima, pomisli Robert Dordan. Drago
mi je to ujem da govori direktno.
"ta misli gde bismo mogli ii?" Pilar upita.
"Gde?"
"Da, gde."
"Ima mnogo mesta, ree El Sordo "Mnogo mesta. Zna Gredos?"
"Tamo ima mnogo sveta. Sva ta mesta e oistiti im budu imali vremena."
"Jeste. Ali to je veliki kraj i vrlo divalj." "Teko
bi bilo i stii tamo, ree Pilar.
Page 85

"Sve je teko, ree El Sordo. "Do Gredosa do i kao ma kud. Putovati po noi. Pravo
je udo to smo ovako dugo mogli ostati i ovde. Gredos je sigurniji nego ovaj kraj." "Zna li
kud bih ja htela da idem?" upita ga Pilar.
"Gde? U Parameru? Nije dobro."
"Ne, ree Pilar. "Ne u Sijeru de Paramera. Ho u da idem u Republiku."
"Tamo je nemogue."
"Da li bi i tvoji Ijudi poli?"
"Da. Ako ja kaem."
"Za svoje, ja ne znam, ree Pilar, "Pablo ne bi hteo mada bi se zapravo tamo, moda
oseao sigurnije. On je suvie star da bi morao da ide u vojsku, ukoliko ne pozovu
starija godita. Ciganin ne bi voleo da ide. Za ostale ne znam."
"Zato to se ve dugo ovde nita nije desilo oni ne shvataju opasnost, ree El Sordo.
"Videe je ve vie danas posle aviona, ree Robert Dordan.li smatram da iz
Gredosa mo ete vrlo dobro da operiete."
"ta?" ree El Sordo i pogleda ga svojim plitkim oima. Nije bilo prijateljstva u nainu na
koji je postavio pitanje.
"Odande moete jo efikasnije da vrite napade, ree Robert Dordan.
"Tako, ree El Sordo. "Ti poznaje Gredos?"
f,Da. Moe odande da operie du glavne eleznike pruge. Moe je stalno presecati
kao to mi inimo dole na jugu, u Estramaduri. Operisati odande bi bilo bolje nego
vratiti se u Republiku, ree Robert Dordan. "Tamo ste mnogo korisniji." Ono
dvoje postadoe sumorni dok je on to govorio.
"Ti stvarno poznajeS Gredos?" upita Sordo.Jstinski?"
"Svakako, ree Robert Dordan.
"Gde bi ti iao?"
"Iznad Barko da Avila. Ima boljih mesta nego ovo ovde. Da napadam glavni drum i
elezniku prugu izmeiu Behara i Plasencije." "Vrlo
teko, ree El Sordo.
,Ii smo napadali istu prugu u mnogo opasnijem kraju u Estramaduri, ree Robert
Dordan.
"Ko to mi?"
"Guerrrilleros, grupe iz Estramadure."
Mnogo vas je?"
"Oko etrdeset."
"Da li je onaj slabih ivaca i sa stranim imenom odande?" upita Pilar.
200
201
"Gde je sad?"
"Umro je, kao to sam ti rekao."
"Jesi ti odande?
"Da."
"Vidi ta ja mislim?" ree mu Pilar.
Pogreio sam, pomisli Robert Dordan. Priao sam pancima kako mi moemo neto da
uradimo bolje nego oni, a pravilo je nikad ne govoriti o svojim poduhvatima i svojim
sposobnostima. Kad je trebalo da im laskam, ja im govorim o onom to mislim da treba
da urade i sad su besni. Pa, ili e prei preko toga ili nee. Svakako su mnogo koris
Page 86

niji u Gredosu nego ovde. Dokaz je to ovde nita nisu uradili od napada na voz koji je
organizovao Kakin. Mada to nije neka velika stvar. Faiste je stajalo jedne lokomotive
i neto vojnika, a oni o tom priaju kao da je to neka vana taka u ratu. Moda se
stide ii u Gredos. Da, i moda e i mene izbaciti odavde. Nisu ba vrlo ruiasti izgledi.
"Sluaj, Ingles, ree mu Pilar. "Kakvi su tvoji nervi?"
"Dobri, ree Robert Dordan. "Sasvim dobri."
"Jer poslednji miner koga su poslali da radi s nama, mada izvanredan tehniar, bio je
vrlo nervozan."
"Imamo ih i nervoznih, ree Robert Dordan.
"Ne kaem da je bio kukavica, jer se poneo vrlo dobro, produi Pilar. "Ali govorio je na
vrlo udan i zaobilazan nain." Ona podie glas. "Zar nije istina, Santijago, da je
poslednji miner bio malo udan?"
"Algo raro, klimnu glavom gluvi ovek i pogledom svojih oiju preie preko lica
Roberta Dorda
Ba na takav nain da ga podseti na otvor cevi usisaa praine. "Si, algo raro, pero
bueno."
,JMurio, ree Robert Dordan na uvo gluvom oveku. "Umro je."
,Kako to?" upita gluvi ovek, sputajui po gled sa oiju Roberta Dordana na usta.
"Ja sam ga streljao, ree Robert Dordan. "Bio je suvie teko ranjen da bi mogao s
nama dalje ia putuje i ja sam ga streljao."
"On je uvek priao o potrebi da se tako neto uradi, ree Pilar, "bio je opsednut time."
,Ja, ree Robert Dordan, "stalno je priao o tom i bio time opsednut."
"Come fue?" upita gluvi ovek.Je li prilikom voza?"
"Vraali smo se s napada na voz, ree Robert Dordan.kcija je bila uspela. Vraajui
se u mraku naili smo na faistiku patrolu i dok smo trali, njega je metak pogodio
visoko u leia, ali nije povredio kosti izuzev lopatice. Iao je prilino dugo, ali zbog
rane nije mogao dalje. Nije hteo da ostane iza nas i ja sam ga ubio."
"Menos mal, ree El Sordo. "Bolje
"Jesu li ti sigurno nervi u redu?" ree Pilar Robertu Dordanu.
"Da, ree joj on. "Siguran sam da su mi ivci u redu i smatram, kad svrimo ovo sa
mostom, dobro biste uradili da odete u Gredos."
Kad on to ree, ena izrui takvu bujicu psovki koje su pljutale oko njega kao vrela bela voda
koja pada dole posle iznenadne erupcije gejzira.
Gluvi ovek mahnu glavom Robertu Dordanu i nasmeja se od zadovoljstva. Dok je
Pilar nasta
202
203
Jf
vljala s pogrdama on je produio da zadovoljno mae glavom i Robert Dordan je znao da je
sad stvar ponovo u redu. Najzad ona prestade da psuje, dohvati krag s vodom,
die ga i napi se i ree mirno. "A sad uti i nemoj govoriti o tom ta treba docnije mi da
uradimo, razume li, Ingls? Ti se vrati u Republiku i ponesi sa sobom ono tvoje
parence i ostavi nas na miru da odluimo koja emo brda da izaberemo da u njima
umremo."
"Da ivimo, ree El Sordo. "Umiri se, Pilar."
Page 87

"Da ivimo i da umremo, ree Pilar. "Sad sasvim dobro vidim kraj toga. Ti mi se
sviia, Ingles, ali kad svri svoj posao, nemoj ni da zucne o tom ta mi treba da
uradimo."
"To je tvoja stvar, ree Robert Dordaru "Neu u to da zavlaim nos."
"Ali jesi, ree Pilar. "Uzmi svoju malu ostrienu kurvu i vrati se u Republiku, ali nemoj
zatvarati vrata onima koji nisu stranci i koji su voleli Republiku jo onda kad si ti
brisao sa brade majino mleko."
Dok su oni razgovarali Marija je prila stazom
i ula poslednju reenicu koju je Pilar, podiui ponovo
glas, viknula Robertu Dordanu. Marija je
snano mahnula glavom Robertu Dordanu i pri
pretila mu prstom u znak opomene. Pilar je prime tila da
Robert Dordan posmatra devojku i videla je kako joj se
nasmeio, pa se okrenu i ree, "Da,
rekla sam kurvu i to sam i mislila. I verujem da
ete ii u Valenciju zajedno, a mi moemo da jede
mo
ovde u Gredosu."
"Dobro, kurva sam, ako hoe, Pilar, ree Marija. "Recimo da jesam, im ti to tako
kae. Ali umiri se. ta je s tobom?"
"Nita, ree Pilar i sede na klupu, g!asjoj je sad bio miran i metalni bes je iezao iz
njega: "Ne kaem da jesi. Ali ja tako strano elim da odem u Republiku."
"Moemo svi ii, ree Marija.
"Zato ne?" ree Robert Dordan. "Kad ve, izgleda, ne voli Gredos?" El Sordo
mu se nasmeja.
"Videemo, ree Pilar, Ijutina je sad bila prola. "Daj mi au tog neobinog pia.
Grlo mi se osuilo od besa. Videemo. Videemo ta e se desiti
"Vidi, drue, objasni El Sordo. "Ujutru je to teko Nije vie govorio osakaenim
panskim, gledao je Roberta Dordana mirno i razlono u oi ne istraivaki i
podozrivo, niti s otvorenom superiornou stirog borca kao raaije. "Ja razumem ta
tebi treba i znam da poloaje treba unititi i da se most mora tititi dok ti ne uradi to
mora. To ja savreno razumem. To je lako uraditi pre dana ili u zoru."
"Da, ree Robert Dordan. "Idi, na trenutak, hoe li?" ree on Mariji i ne gledajui je.
Devojka se udalji od mesta odakle nije mogla nita da uje i sede obgrlivi glenjeve rukama.
"Vidi, ree Sordo. "Nije problem u tom. Ali otii docnije, i izii odavde po dnevnoj
svetlosti predstavlja ozbiljan problem."
"Jasno, ree Robert Dordan. "Mislio sam o tom. I za mene je dnevna svetlost
problem."
204
205
"Ali ti si jedan, ree El Sordo. "Mi smo raz liiti."
"Postoji mogunost da se vratimo u logore i da odemo po mraku, ree Pilar prinosei au
ustima i onda je spusti.
"1 to je vrlo opasno, objasni El Sordo. "To je moda i opasnije."
"Znam, da bi to moglo da bude, ree Robert Dordan.
"Svriti s mostom nou, bilo bi lako, ree EI Sordo. "Ali poto je uslov da se svri po
Page 88

danu, bie ozbiljnih posledica."
"Znam."
"Ne bi li mogao da to uradi nou?"
"Zato bih bio streljan."
"Verovatno emo svi biti streljani, ako to uradi danju."
"to se mene samog tie, za mene je vano kad ve jednom most ode, ree Robert
Dordaru "Ali mi je jasno ta mislite. Nemate mogunosti za povlaenje po danu."
"Svakako, ree El Sordo. "Nai emo neku mogunost za povlaenje. Ali objasniu ti zato to
o veka pravi toliko zamiljenim i toliko nervoznim. Ti govori o odlasku u
Gredos kao da je to vojni manevar koji treba izvriti. Doi do Gredosa bilo bi pravo
udo."
Robert Dordan ne ree nita.
"Sluaj me, ree gluvi ovek. "Suvie mnogo govorim, ali hou da se razumemo. Mi udom
ovde postojimo. udom i glupou faista koju e oni na vreme otkloniti.
Dabome, mi smo vrlo paljivi i ne stvaramo nikakve nemire u ovim brdima."
"Znam
"Ali sad, posle toga, moramo da odemo. Moramo dobro da razmislimo kako emo otii."
,Jasno."
"Sad, ree El Sordo, "sad da jedemo. Mnogo smo priali."
Nisam te nikad ula da toliko govori, ree Pilar.Je li to zbog ovoga?" ona die au.
,Iije"f odmahnu El Sordo glavom. "Nije to zbog viskija. To je zbog toga to nikad nisam
imao ni o emu da govorim ovoliko."
, Ja cenim vau pomo i odanost, ree Robert Dordan.iShvatam tekou zbog
vremena u koje treba dii most u vazduh
"Ne spominji to, ree El Sordo. "Mi smo ovde da uradimo to moemo. Ali to je sloeno."
"A na hartiji vrlo jednostavno, nasmei se Robert Dordan. "Na papiru je most dignut u
vazduh u trenutku kad napad otpone da nita ne bi moglo da naiie putem. To je vrlo
prosto."
"Kad bi nam dozvolili da to izvrimo na papiru, ree El Sordo. "Da to smislimo i
izvrimo na papiru."
"Hartija moe sve da podnese, citirao je Robert Dordan poslovicu.
,li je vrlo korisna, ree Pilar. "Es mui util, volela bih Ja da upotrebim tvoja
nareienja u odreienu svrhu.
,J ja, ree Robert Dordan.li na taj nain se ne dobija rat."
"Ne, ree krupna ena. "Verujem da se tako ne pobeiuje. Zna ta bih elela?"
206
207
"Da ode u Republiku, ree El Sordo. On joj primaknu zdravo uvo dok je govorila. "Ia
iras, mujer. Da pobedimo i onda e svugde biti Republika."
"U redu, ree Pilar. "A sad, za Ijubav boju, da jedemo."
Glava II
Otili su od El Sorda posle jela i krenuli niz stazu. El Sordo ih je pratio do donjeg
poloaja. "Salud, ree on. "Do viienja u pono." "Salud camarada, ree mu Robert
Dordan i njih troje produie da silaze stazom, gluvi ovek je stajao i gledao za njima.
Marija se okrenula i mahnula mu rukom. El Sordo je prezrivo mahao na isprekidan
panski nain, pomicanjem gornjeg dela ruke, kao da se neeg otresa, to je izgledalo
Page 89

kao negiranje svakog pozdrava koji nema nieg zajednikog s poslom. Za vreme jela
on nije nijedanput otkopao svoj kouh i bio je paljivo utiv, paljivo je okretao
glavu da bolje uje i vraao se na svoj osakaeni panski, pitajui Roberta Dordana
utivo o prilikama u Republici ali je bilo oigledno da eli da ih se otrese
Kad su odlazili, Pilar mu ree, "Pa, Santijago?" "Pa, nita eno, ree gluvi ovek. "U
redu. Ali ja razmiljam."
"1 ja, rekla je Pilar, i sad dok su silazili stazom kojom su se namuili idui gore,
hodanje je bilo lako i prijatno niz strminu kroz borove,
saa rnar mje msia govorna. ivi Kooert uzoraan m Marija nisu govorili i sve troje su ili
brso dok se staza nije poela strmo dizati, napustivi umovitu dolinu izmeiu drvea i
izlazei gore na livadu na visini.
Bilo je vrelo posle podne kasnog maja, i kad su bili na pola puta te strmine ena se
zaustavi. Robert Dordan zastavi i okrenuvi se vide kako su joj grake znoja izbile po
elu. Izgledalo mu je da joj je lice bledo i koa ukasta i da ima tamne kolutove oko oiju.
"Da se malo odmorimo, ree "Idemo suvie brso."
"Ne, ree ona. "Produimo." "Odmori se, Pilar, ree Marija. "Loe izgleda."
"uti, ree ena. "Niko od tebe ne trai savet." Ona krenu stazom do vrha, disala je tekoi
lice JJ Je bilo vlano od znoja i nije vie bilo sumnje da je bleda.
"Sedi, Pilar, ree Marija.JMolim te, molim te, sedi."
"U redu, ree Pilar, i njih troje sedoe pod bor i posmatrahu vrhove stena koji kao da
su se, pokriveni snegom koji je bletao na ranom popodnevnom suncu, izdvajali iz ovog visokog
planinskog predela, tamo iza livada.
"Kako je prokleta stvar taj sneg, a kako lepo izgleda, ree Pilar. "Kakva je varka taj sneg."
Okrenu se Mariji. "Zao mi je to sam bila gruba prema tebi, guapa. Ne znam ta
me je uhvatilo. Riave sam volje."
208
209
"Ja nikad ne vodim rauna o onom to ti kae kad si Ijuta, ree joj Marija. "A ti si
esto Ijuta."
"Ne, to je gore od Ijutine, ree Pilar gledajui preko vrhova. "Tebi nije
dobro, ree Marija.
"Nije ni to, ree ena. "Hodi ovamo, guapa, i stavi mi glavu u krilo."
Marija joj se primae, stavi ruke na nju i savi ih onako kako ih savija ovek koji se
smeta da spava bez jastuka, pa stavi glavu na njih. Ona okrenu lice ka Pilar i nasmei
joj se, ali je krupna ena i dalje gledala preko livade u planine. Milovala je devojku po
glavi i ne gledajui je i prelazila grubim prstom preko devojinog ela, oko linije uva, pa
nie linijom gde joj je kosa rasla na vratu.
"Imae je uskoro, Ingles, ree ona. Robert Dordan je sedeo iza nje. "Nemoj
govoriti tako, ree Marija.
"Da, moi e da te ima, ree Pilar ne gledajui ni u jedno od njih. "Nikad te nisam
elela. Ali sam Ijubomorna."
JPilar, ree Marija. "Nemoj govoriti tako."
"Moe da te ima, ree Pilar i prevue prstom preko jagodice na njenom uvu. "Ali ja
sam vrlo Ijubomorna."
Page 90

"Ali, Pilar, ree Marija. "Ali ba si mi ti objasnila da nema nieg takvog izmeiu nas."
"Postoji uvek neto slino tome, ree ena. "Postoji uvek neto slino neemu to
ne bi trebalo da postoji. Ali kod mene ne postoji. U stvari ne ji. Zelim tvoju sreu i nita
vie."
Marija ne ree nita ve produi da lei, nastojei da joj glava bude to laka.
"Sluaj, guapa, ree Pilar, povlaei odsutno prstom po konturama njenih obraza.
"Sluaj, guapa, ja tebe volim, ali on moe da te ima, ja nisam nikakva tortillera, nego
ena stvorena za mukarce. To je istina. Ali sad mi pravi zadovoljstvo da kaem usred
dana, da te volim."
"1 ja tebe volim."
"Qu va. Ne govori gluposti. Ti ak ni ne zna o emu ja govorim."
"Znam."
"Que va, ti da to zna. Ti si za Inglesa. To se vidi, tako treba i da bude. To ja i hou.
Nita drugo ne bih ni htela. Nisam ja izopaena. Govorim ti samo ono to je istina. Malo
e ti Ijudi govoriti istinu, a nijedna ena. Ja sam Ijubomorna, to kaem, jer jesam. I
govorim ti."
"Nemoj to govoriti, ree Marija. "Nemoj to govoriti, Pilar."
"Por que nemoj to govoriti, ree ena, jo uvek ne gledajui ni jedno od njih.
"Govoriu dogod mi se bude svidelo da o tom govorim. A, ona pogleda sad na devojku,
"sad je dolo vreme. Neu vie o tom da govorim, razume?"
"Pilar, ree Marija, "nemoj vie tako govoriti."
"Ti si dragi, dragi zei, ree joj Pilar, stavi svoju veliku ruku pod devojinu glavu
i die je. "A ti, Ingles?" ree ona, "kakva ti je maka pojela jezik?" "Nikakva
ivotinja, ree joj Robert Dordan.
,iOnda koja ivotinja?" ona poloi devojinu glavu na zemlju.
"Nikakva ivotinja, ree joj Robert Dordan. "Onda si ga progutao sam, a?" "Bie tako, ree
Robert Dordan.
"A je T ti se svideo ukus?" okrenu se sad Pilar i nasmeja se.
"Ne naroito."
"1 mislila sam da nije, ree Pilar. "1 mtstla sam da nije. Ali vraam ti tvog zeia.
Nikad nisam ni pokuala da ti ga uzmem. To ime joj dobro odgovara. ula sam jutros da
je tako zove."
Robert Dordan oseti kako mu lice crveni. "Ti si
vrlo teka ena, ree joj on.
"Nisam, ree Pilar. "Ali i ovako jednostavna vrlo sam sloena. Jesi li ti sloen,
Ingles?"
"Nisam. Nisam ni tako jednostavan."
"Ti mi se sviia, Ingles, ree Pilar. Onda se nasmei, nae unapred, nasmei se i
zatrese glavom. "Sad bih mogla da uzmem zeia od tebe i tebe od zeia."
"Ne bi."
"Znam, ree Pilar i ponovo se nasmei. "Ne bih ni elela. Ali da sam mlada mogla bih."
"Verujem."
"Veruje?"
"Svakako, ree Robert Dordan. "Ali je glupo razgovarati ovako." "To tebi
ne prilii, ree Marija.
"Ne liim danas mnogo na samu sebe, ree Pilar. "Nimalo. Tvoj most mi je zadao
Page 91

glavobolje, Ingles."
"Onda ga moemo nazvati Most Glavobolje, ree Robert Dordan. "Ali sruiu ga u
provaliju kao slomljeni ptiji kavez."
"Dobro, ree Pilar. "Samo govori tako."
"Prelomiu ga isto kao to ti prelomi bananu s koje si oljutila kou."
"Ba bi mi banana sad dobro dola, ree Pilar. JProdui, Ingles. Priaj nairoko."
"Nema potrebe, ree Robert Dordan. "Hajdemo u logor."
"Tvoja dunost, ree Pilar.iStii e, ne brini. Rekla sam da u vas ostaviti."
"Ne. Imam mnogo posla."
"1 ovo je velik posao, a ne trai mnogo vremena."
"uti, Pilar, ree Marija. "Gadno govori."
"Ja sam gadna, ree Pilar, "ali ja sam i vrlo fina. Soi mui delicada. Ostaviu vas
nasamo. A razgovor o Ijubomori je glupost. Bila sam Ijuta na Hoakina, jer sam videla po
njegovom licu da sam runa. Ljubomorna sam samo na tvojih devetnaest godina. To
nije Ijubomora koja traje. Ti nee uvek imati devetnaest. Sad idem."
Ona ustade i oslonivi se riikom na kuk pogleda Roberta Dordana koji je takoie stajao.
Marija je sedela na zemlji pod drvetom, napred nagnute glave.
"Hajdemo svi zajedno u logor, ree Robert Dordan. "Bolje je, i tamo ima mnogo da se
uradi." Pilar mahnu glavom put Marije koja je tu sedela okrenuvi glavu, i ne govorei nita.
Pilar se nasmei i slegnu ramenima gotovo neprimetno i ree, "Ti zna put?" "Znam,
ree Marija ne diui glavu. "Pues me voi, ree Pilar. "Onda idem.
Spremiemo ti neto dobro za veeru, Ingles."
212
213
.#
Ona livadom krenu kroz vres ka potoku koji je tekao nanie prema logoru.
"Cekaj, zovnu je Robert Dordan. "Bolje je da idemo svi zajedno." Marija
je sedela tu i nije rekla ni rei. Pilar se i ne okrenu.
"Que va, da idemo zajedno, ree ona. "Videemo se u logoru."
"Da li joj je sad dobro?" upita on Mariju. "Malopre je slabo izgledala."
"Neka ide, ree Marija jo uvek sputene glave.
"Mislim da treba da poiem s njom."
"Neka ide, ree Marija. "Neka ide."
Glava III
Hodali su kroz vres na planinskoj livadi i Ro bert Dordan je oseao kako mu vres
strue po nogama, oseao je teinu pitolja u futroli na kuku, oseao je sunce na glavi,
oseao je povetarac koji je sve puhaosa snega na planinskim vrhovima i, u svojoj ruci, ruku
devojke, vrstu i snanu, s isprepletenim prstima. Od nje, sa dlana njene
ruke prislonjenog uz njegov dlan, sa njihovih prstiju prepletenih vrsto, sa njenog
runog zglavka koji je bio uz njegov, neto je dolazilo od njene ruke, njenih prstiju,
njenog runog zglavka, svee kao prvi svetli vazduh koji, prilazei k vama, jedva
bora staklastu povrinu mora, lagano kao kad oveku prevuete perom preko usne,
ili kao list koji
pada kad nema ni daka povetarca, tako lagano da su ga mogli osetiti samo dodirom
Page 92

svojih prstiju, ali je bilo tako snano, pojaano, i snanim stiskanjem njihovih prstiju i
tesno sljubljenim dlanovima i zglavcima nametalo kao neto hitno bolno i jako, tako da
je njemu izgledalo kao da mu je neka struja podigla ruku i ispunila itavo telo bolnom
upljinom elje. Pod suncem koje je sijalo na njenoj kosi zagasitoj kao ito, i njenom
zlatnosmeiem, glatko Ijupkom licu i na krivini njenog vrata, on joj po vue glavu
nazad, privue je k sebi i poljubi. Oseti kako ona zadrhta kad je on poljubi i on je drao itavo
njeno telo uza se i oseao njene grudi na svojim prsima kroz dve koulje kaki
boje, oseao je njene male i vrste grudi i on otkopa dugmeta na njenoj koulji i
sagne se i poljubi je i ona je stajala drhtei, drei zabaenu glavu na njegovoj ruci. Onda ona
spusti bradu na njegovu glavu i on oseti kako mu rukama dri glavu i njie je na sebi. On se
uspravi i obema rukama stisnuo je tako vrsto uza se da je podigao sa
zemlje, pripijenu, i oseao je kako drhti i onda su se njene usne nale na njegovom
vratu, i onda je on spusti i ree, "Marija, oh, moja Marija."
Onda on ree, "Gde emo?"
Ona ne odgovori nita, ve skliznu rukom pod njegovu koulju i oseti kako mu
otkopava dugmeta i ona ree, "1 ja tebe elim da poljubim."
"Ne, zeiu."
JDa, da. Sve kao to i ti."
"Ne. To je nemogue."
JDobro, onda. Oh, onda. Oh, onda. Oh.
214
Onda se oseao miris vresa zgnjeenog i hrapavost savijenih. stabljika pod njenom
glavom i sunce svetlo na njenim zatvorenim oima, i itavog svog ivota e
pamtiti krivu liniju njenog vrata s glavom zabaenom unazad meiu korenjem vresa i
usne koje su se same od sebe malo micale i treperenje vrsto stisnutih kapaka zbog
sunca i svega, a nJJ je bilo sve crveno, narandasto, zlatno crveno, od sunca na
zatvorenim oima, i sve joj je bilo te boje, sve to, ispunjavanje, posedovanje, imanje
sve te boje, sve u slepilu te boje. Za njega je to bio tamni prolaz koji nije vodio nigde, onda
opet nigde, onda opet nigde, onda jo jednom nigde, stalno i uvek nigde, teko s laktovima na
zemlji ka nigde, mrano, nikad nikakvog kraja nigde, visio je itavo
vreme uvek nad nesaznavanjem tog nigde, ovog puta i ponovo zauvek ka nigde, sad
da ga ne odnese jo jednom i zauvek ka nigde, sad iznad svih odnoenja gore, gore,
gore, i u nigde, iznenadno, zagrevajui, drei, sva nigde odoe i vreme bi apsolutno
mirno, a njih oboje su bili tu, i vreme je stalo i on oseti zemlju kako se pomera i izmie ispod
njih.
Onda je leao na boku, sa glavom zagnjurenom u vres, miriui ga i miris korenja i
zemlje i sunca izbijao je iz njega i bio je bodljikav i oseao ga je na svojim golim
ramenima i na kukovima i devojka je leala nasuprot njemu s jo uvek zatvorenim
oima i onda ih je otvorila i nasmeila mu se i on ree vrlo umorno iz velike ali
prijateljske daljine " rZdravo, zeiu." A ona se nasmei i ree, ne iz daljine,
"Zdravo, moj Ingles."
"Nisam ja Ingles, ree on vrlo leno.
"u, aa, rece ona, "jesi. 11 si moj ingies, i prui ruku i uhvati ga za oba uva i poljubi ga u elo.
"Je li?" ree ona. "Kako je? Da li te bolje Ijubim?"
Onda su zajedno ili pored potoka i on ree, Marija, ja te volim i ti si tako Ijupka, i
sjajna, i lepa, i to toliko znai za mene to sam s tobom da oseam elju da umrem kad
Page 93

sam s tobom i kad te volim."
"O, ree ona, "ja umirem svakog puta. Zar ti ne umire?" "Ne.
Skoro. Ali da li si oseala kako se zemlja pokree?"
"Da. Kad sam umrla. Stavi ruku oko mene, molim te."
"Ne. Imam tvoju ruku. Tvoja ruka mi je dovoljna."
On pogleda u nju, i preko livade gde je soko lovio, i u velike popodnevne oblake koji su sad
nailazili preko planina.
"1 nije ti tako s drugima?" upita ga Marija dok su hodali jedno pored drugoga s rukom u ruci.
"Ne, zaista."
"Voleo si mnoge druge."
"Nekoliko. Ali ne kao tebe." "1 nije
bilo tako? Istinski?"
"Bilo je zadovoljstvo, ali nije bilo ovako
9fA onda se zemlja pokretala. Zemlja se nije nikad ranije pokretala?"
"Nije. Nikad, istinski."
"Da, ree ona. "A nama jeste i to za jedan dan". On ne
ree nita.
216
217
"Ali smo bar to sad doiveli, ree Marija. "1 sviiam li ti se? Dopadam li ti se? Docnije
u izgledati lepe."
"Ti si i sad vrlo lepa."
"Ne, ree ona, "ali pogladi me rukom po glavi.
On je pogladi i oseti kako se njena podstriena meka kosa najpre poravnjava i onda die
izmeiu njegovih prstiju i onda stavi obe ruke na njenu glavu i okrenu joj lice k sebi i poljubi
je.
"Vrlo mi se sviia Ijubljenje, ree. "Ali ne umem lepo da Ijubim."
"Ne mora da Ijubi."
"E, moram. Ako treba da budemtvojaena, hou da te zadovoljim na sve naine."
"Ti mi prua dovoljno zadovoljstva. Meni ne treba vie. Ne bih mogao nita da uradim
kad bi mi pruala vie zadovoljstva."
"Ali videe, ree ona vrlo srena. "Moja kosa te sad zabavlja, jer je neobina. Ali
ona raste svakog dana. Bie duga i onda neu vie izgledati runa i moda e me
mnogo voleti."
"Ima divno telo, ree on. "Najdivnije na svetu."
"Samo je mlado i mravo."
"Ne. U mladom telu ima neeg maginog. Ne znam otkuda ga ima u jednom telu, a
nema u drugom. Ali u tvom ga ima."
"Za tebe, ree ona. Ne" "rVC.
"Da. Za tebe i uvek za tebe i jedino za tebe. Ali malo je to ti dajem. Nauiu kako da
se bri
nem za te. Aii reci mi istmSKi. ua u ti se zemija
pokretala ranije?"
"Nikad, ree on iskreno
Page 94

"Onda sam srenafee. "Sad sam istinski
srena."
"Ti sad razmi&ai o neem drugom?" upita ga
ona.
I
"Da. O svom poslu."
v
"Zelela bih da imarno konje zajharu, ree Marija. "U svojojsrei,elela bilaa samrna
konju i da jaem brso i aa ti ozo iafe por&. mene i da jaemo sve bre i br i
daikadrfiepreiemo moju sreu."
"Moemo da ponesemo tvoju sreu avionom, ree on odsutno.
"1 da idemo sve vie i vie u nebo kao mali avioni lovci to se sijaju na suncu, ree ona. "1 da
se prevremo i padamo. Que bueno!" nasmeja se.iMoja srea ne bi to ak
ni primetila."
"Tvoja srea ima dobar stomak, odvrati on ujui samo upola ono to ona govori.
Jer on sad nije bio vie tu. Iao je pored nje, ali je bio zauzet razmiljanjem o problemu u
vezi sa mostom i sad mu je sve bilo jasno i vrsto i otro kao kad su stakla kamere u
fokusu. Video je dva poloaja i Anselma i Ciganina kako vre osmatranje. Video je
prazan put i pokret na njemu. I video je mesto gde e postaviti dve automatske puke tako da
pokrije to vei deo zemljita, a ko e rukovati njima, mislio je, ja na kraju, ali ko e poeti?
Smestio je ipke, ukljetio ih i vrsto vezao, stavio kapisle i uvrteo ih,
povezao icu, savio je i vratio nazad do mesta gde je ostavio staru ku
218
219
tiju sa eksplozivom i onda je poeo da misli o svim stvarima koje su se mogle desiti i
koje su mogle da poiu krivim putem. Prestani, ree on sebi. Voleo si se sad s tom
devojkom i glava ti je sad potpuno bistra, i poinje da se brine. Jedna je stvar
razmiljati o onom to mora da uradi, a druga je stvar brinuti se. Ne brini. Ne treba da se
brine. Zna stvari koje moda mora da uradi i zna ta se moe desiti. Svakako, moe se
desiti.
Uao si u to znajui zato se bori. Bori se tano protiv onoga to radi i to si
prisiljen da radi, a da bi imao ikakvog izgleda da pobedi. Tako je on sad bio prisiljen
da upotrebljava ove Ijude koje je voleo kao to se, ako hoe da uspe, upotrebljavaju
vojnici koje ni ne zna. Pablo je oigledno bio najznaajniji. Znao je kako je to
trenutno riavo. Zena je bila potpuno za to, i jo je i sad ali je ostvarenje onog u emu
se to sastojalo nju ve potpuno savladalo i mnogo je ve stalo. Sordo je to odmah
shvatio i to e izvriti, ali pju se to nije nita vie sviialo nego njemu, Robertu Dordanu.
Tako, ti govori da se to nee desiti tebi nego se moe desiti ovoj eni, ovoj devojci i
ostalima o kojima razmilja. U redu. ta bi se desilo njima da ti nisi doao? Sta im se desilo i
ta im se dogaialo pre nego to si ti zavirio ovamo? Ne sme tako da misli.
Ti ne snosi nikakvu odgovornost za njih, izuzev u akciji. Nareienja ne potiu od
tebe. Nego od Golca. A ko je Golc? Jedan dobar general. Najbolji pod kojim si ikad
sluio. Ali, treba li da ovek izvrava nemogua nareienja kad zna kuda vode?
ak kad dolaze i od Golca, koji je partija i
vojska. Da. Mora da ih izvrava jer se jedino u izvravanju mogu pokazati kao
nemogua. Kako zna da su nemogua, a nisi jo ni pokuao da ih sprovede. Kad bi svako
rekao da je nareienje nemogue izvriti kad ih dobije, gde bismo stigli? Gde
Page 95

bismo svi mi bili kad bismo samo rekli, "Nemogue, kada nareienja stignu?
Video je ve mnogo komandanata kojima su sva nareienja bila nemogua. Ta
svinja, Gomez, u Estramaduri. Video je dovoljan broj napada kojima bokovi nisu ili
napred, jer je bilo nemogue. Ne, on e izvriti nareienja, a nesrea je satno u tom to mu se
Ijudi s kojima mora da ih izvri sviiaju.
U svim stvarima koje su oni, partizani, vrili, uvek su poveavali opasnost i donosili
nesreu Ijudima, koji su ih sklanjali i radili s njima. Zato? Zato da najzad ne bi bilo
nikakve opasnosti i da bi zemlja bila prijatno mesto za ivljenje. To je istina, ma koliko
zvualo otrcano.
Kad bi Republika izgubila bilo bi nemogue za one koji su verovali u nju da ive dalje u
paniji. Ali da li bi? Da, znao je da bi bilo, po onom to se desilo u delovima koje su faisti
ve bili zauzeli.
Pablo je svinja, ali ostali su dobri Ijudi i nije H to izdaja prema svima njima navesti ih
da to urade? Moda jeste. Ali ako to ne urade, dva eskadro na konjice e doi kroz nedelju
dana i proterae ih iz ovih brda.
Ne. Ne bi se nita dobilo time to bi ih ostavio na miru. Izuzev ako bi sve Ijude ostavio
na miru i ne bi se meao ni u ije stvari. Onda, znai da veruje u to? Da, veruje. A
ta onda sa drutvom
220
221
koje bi imalo planski ivot i sa svim ostalim? Da li drugi onda da to izvre? I on ima svoje
stvari da radi posle rata. On se bori u ovom ratu zato to je otpoeo u zemlji
koju voli i to veruje u Republiku, i kad bi ona bila unitena ivot bi bio nepodnoljiv za
sve one koji su u nju verovali. On je pod komunistikom disciplinom za itavo trajanje
rata. Ovde, u paniji, komunisti su imali najbolju disciplinu i najzdraviju i
najpametniju za voienje rata. On je prihvatio njihovu disciplinu u toku rata, jer su u
voienju rata oni predstavljali jedinu partiju iji je program i disciplinu on bio u stanju da
potuje.
Kakva je onda njegova politika? On je sad uopte nema, govorio je u sebi. Ali ne govori
o tom nikom drugom, razmiljao je. Nemoj to nikad priznati. A ta e docnije raditi?
Vraam se nazad i iveu od pouavanja panskog, kao i ranije, i napisau jednu istinitu
knjigu. Kladim se, ree. Kladim se da e to biti lako.
Morae da razgovara s Pablom o politici. Bilo bi svakako zanimljivo videti kakav je
bio njegov politiki razvoj. Klasino kretanje s leva u desno, verovatno kao stari
Leru. Pablo je umnogom podseao na Lerua. I Prieto je lo. Pablo i Prieto otprilike
podjednako veruju u krajnju pobedu. Svi oni vode politiku konjokradica.
Verovao je u Republiku kao oblik vladavine, ali e Republika morati da se otrese
itave te skupine konjokradica koje je dovela u kripac kad je pobuna poela. Da li je ikad
postojao narod ije bi voie bili u tolikoj meri njegovi istinski neprijatelji kao to
su oni ovome?
222
Nepnjateiji naroua. iu stavi. To je parola dana i mogao je izbaciti. To je dolo kao
posledica njegovog spavanja s Marijom. Bio je postao tako zagrien to se tie politike
i svakim deliem tela vezan za nju, kao neki baptist u svojoj vrstoj Ijuturi, i frazu
kao to je "neprijatelji naroda" prihvatao je njegov duh bez ikakve kritike. I sve
kliefraze, i revolucionarne i patriotske. Dabome, bile su istinite, ali je bilo suvie lako
Page 96

navii se da ih upotrebljava. Ali od sino i danas popodne, duh mu je bio mnogo
bistriji i istiji u tim stvarima. Bigotizam je udna stvar. Da bi bio bigotan, ovek
mora da bude apsolutno siguran da je u pravu, a nita ne stvara tu sigurnost i
opravdanost kao suzdravanje. Suzdravanje je neprijatelj jeresi.
Kako li bi ta premisa stajala, kad bi je on ispitao? To je verovatno razlog zbog koga su
komunisti obino udarali na boemstvo. Kad si pijan ili izvri preljubu ili blud otkriva
i prepoznaje kroz svoju sopstvenu pogreivost i pogreivost onog tako promenljivog supstituta
apostolske vere partijske linije. Dole boemstvo, greh Majakovskog.
Ali Majakovski je ponovo svetac. Zato to je bezbedno mrtav. I ti e biti sigurno mrtav,
govorio je on sebi. Prestani da misli o tim stvarima. Misli na Mariju.
Mariji se nimalo nije sviiao njegov bigotizam. Ali dosad ona nije uticala na njegovu
odluku, ali on bi sad mnogo vie voleo da ne umre. Vrlo rado bi odustao od
muenikog ili herojskog svretka. Nije eleo da stvara Termopile, niti da na nekom
mostu bude Horacije, niti holandski mladi s prstom na
223
oram. je. voieo Di aa provede izvesno vreme s Marijom. Da najjednostavnije izrazi itavu
stvar. 2eleo bi da s njom provede dugo, dugo vremena.
Nije verovao da e ikad postojati neto tako kao to je dugo, dugo vremena, ali ako
bude posto jalo, voleo bi da dugo vremena provede s Marijom. Otili bismo u hotel i
prijavili se kao doktor i gia Livingtoun, mislio je.
Zato se ne bi oenio njom? Svakako, pomisli. Oeniu se. Onda emo biti g. i gia Robert
Dordan iz San Vali, Ajdahou. Ili iz Korpusa Kristi, Teksas, ili iz Bata, Montana. panske
devojke postaju odline ene. Nisam nikad bio nijednom oenjen, pa znam. I
kad dobijem ponovo svoje nametenje na universitetu, ona e biti nastavnikova ena
i kad studenti, koji studiraju panski kao glavni predmet, doiu uvee da popue po
lulu i da vode nezvanine diskusije, koje toliko vrede, o Kvevedu, Lope de Vegi,
Galdosu i ostalim uvek divno mrtvima, Marija im moe priati o tom kako su joj krstai
u plavim kouljama zbog istinske vere seli na glavu, dok su joj drugi stiskali ruke i svlaili
koulju da bi joj njome zapuili usta.
Zanima me kako e se Marija svideti svetu u Misuli, u Montani? To jest, ako mi uspe da pono vo
dobijem nametenje u Misuli. Verujem da sam sad zauvek zabeleen kao crven i da u biti na
optoj crnoj listi. Mada ovek nikad ne zna. ovek nikad ne moe rei.
Nemaju nikakvog dokaza ta radim i u stvari ne bi nikad verovali, ak i da im kaem, a moj
paso je vredeo za paniju pre ogranienja.
Vreme za povrataJc bice u jesen trideset sedme. Otputovao sam u leto trideset este i
mada sam dobio odsustvo na godinu dana, ne moram da se vratim pre poetka zimskog
semestra idue godine. Ali ako ba tako postavlja stvari, ima mnogo
vremena izmeiu dananjeg dana i preksutranjeg. Ne. Smatram da nema potrebe da
se brinem o universitetu. Samo se vrati tamo u jesen i stvar e biti u redu. Prosto pokua i
vrati se.
Ali udan je ovo ivot, sad ve dugo. Jest, bogami. panija je tvoj posao i zaposlenje,
a onda nalazei se u paniji to je prirodno i zdravo. Ve vie leta si radio na
inenjerskim projektima i u umskoj slubi pravio puteve i u parkovima i nauio si kako se
rukuje barutom, tako da je demoliranje postalo prirodno tvoj normalni posao. Uvek malo
uurban, ali zdrav.
Kad jednom usvoji demoliranje kao problem, onda je ono samo problem. Ali ima mnogo
stvari koje nisu tako lepe, a koje idu s tim, mada sam Bog zna da si ih ti prihvatao s
Page 97

dosta lakoe. Stalno nastojavanje da stvori uslove podesne za uspeno ubijanje prati
demoliranje. Da li krapne rei po mau da se to lake brani? Da li one stvaraju ubijanje
probavljivijim? Prihvatio si se toga donekle isuvie lako, ako ba mene pita, pomisli
on. I kakav e izgledati, ili jo tanije, za ta e biti kad zavri svoju slubu
Republici, za mene je, pomisli on, sasvim neizvesno. Ali pretpostavljam da e se
svega toga otresti time to e to opisati, ree on. Kad jednom to pribelei, gotovo je sve. Bie
dobra knjiga ako bude umeo da je napie. Mnogo bolja od druge.
224
225
Ali u meiuvremenu jedini ivot koji ima ili e ikad imati jeste ovaj danas, noas,
danas, noas, sutra, i isto i isto ponovo nadam se, razmiIjao je, i zato bolje hvataj ovo vreme
koje ti je tu i budi zahvalan na njemu. A ako se stvar s mostom loe svri. Zasad ne izgleda ba
naroito zgodno.
Ali Marija je dobra. Zar nije? O, zar nije, pomisli on. Moda je to ono to sad treba da
dobijem od ivota. Moda je to moj ivot i umesto da poivim sedamdeset godina
poiveu etrdeset osam sati ili tanije sedamdeset ili sedamdeset dva sata.
Dvadeset etiri sata dnevno puta tri bilo bi sedamdeset dva sata, to jest tri puna dana. Mislim da
je mogue puno proiveti ivot u sedamdeset sati kao i u sedamdeset godina
s tim da ti je ivot bio pun kad tih sedamdeset asova ponu i da naiiu u doba izvesne
zrelosti.
Kakve gluposti, pomisli on. O kakvitn ti burgijama samo misli. To je stvarno glupost. A mo da
i nije. Dobro, videemo. Poslednji put sam spavao s devojkom u Madridu. Ne, u Eskorijalu i,
izuzev to sam se nou probudio i pomislio da je to neka druga i uzbudio se
dok nisam shvatio ko je, nije bilo nita naroito izuzev to je bilo prilino prijatno. A ono pre
toga u Madridu, izuzev to sam leao i pretvarao se i zamiljao drugu dok su se
stvari odvijale, bilo je isto ili ak jo gore. Ja nisam neki romantini oboavalac
panske Zene i nikad nisam smatrao sluajne doivljaje kao neto drugo, nego kao
sluajne doivljaje u bilo kojoj zemlji. Ali kad sam s Marijom, ja je volim tako da
oseam bukvalno kao da u umreti, a nikad ni
sam ranije u to verovao, niti mislio da je to mo gue.
Tako, ako ti ivot daje sedamdeset godina za sedamdeset asova, ja tu vrednost
imam sad i srean sam da sam je saznao. A ako ne postoji takva stvar kao to je dugo
vreme, niti ostatak ivota, niti odsad pa nadalje, nego postoji samo sad, onda je sad
stvar koju treba slaviti i srean sam sa tim sad. Sad, ahora, maintenant, heute, nov. Sad,
smeno zvui da bi to sad moglo da bude itav svet i tvoj ivot. Esat noche, tonight, ce soir,
heute abend, noas. Zivot i ena. Life and vife. Vie i Mari. Ne, ne ide.
Na francuskom ispada mu. Po stoji nov i frau, ali to nita ne kazuje. Uzmimo mrtav,
dead, mort, muerto, i todt. Todt je najmrtvije od svih izraza. Par, var, guerre, guerra, i Krieg.
Krieg je najblii, zar ne? Ili je moda zbog toga to nemaki znam najslabije.
Dragana, sveetheart, cherie, prenda, i Schatz. Sve bih dao za ime Marija. Postoji ime.
Dobro, svi e dejstvovati zajedno i to uskoro. A sve stalno izgleda gore. To nije neto
to moe uraditi ujutru. Provodi u jednoj nemoguoj situaciji do noi da bi opet uao u to.
Moda bi bilo sasvim u redu kad bi mogao da do mraka bude daleko od tog i da ga
se onda ponovo prihvati. ta ako to pone raditi, kad svane jutro? ta onda? A taj
jadni, nesreni Sordo koji prestaje da govori u dijalektu da bi mi stvari objasnio. Kao da
Page 98

nisam o tom mislio kad god sam razmiljao o tim stvarima otkako mi je to Golc prvi
spomenuo. Kao da s tim ne ivim kao sa grudvom nesva
226
renog testa na dnu stomaka, stalno od nakjueranje veeri.
udna stvar. Ide tako s njima itavog ivota i oni izgledaju kao da neto znae i na kraju uvek
se zavri tim da ne znae nita. Nikad pre nije bilo nita slino. Misli da je
to stvar kakvu nikad nee doiveti. I onda u takvom jednom smrdljivom poslu kao
to je koordiniranje rada dveju po sranih grupa gerilaca pri dizanju mosta u vazduh pod
nemoguim okolnostima da bi osujetio neku kontraofanzivu koja e u to vreme
svakako poeti, natrapa na devojku kao to je Marija. Svakako. Eto, kako idu stvari. Naleteo si
na nju prilino kasno, to je sve.
Jedna ena kao to je Pilar prosto ti gurne devojku u krevet, i ta se deava? Da, ta se deava?
ta se deava? Reci mi ta se deava, molim te? Da. Eto ti ta se deava. Eto ti tano ta se
deava.
Nemoj se zavarati da ti je Pilar gurnula devojku u krevet i nemoj pokuavati da to
obescenjuje ili obezvredi. Bio si gotov kad si je prvi put video. Kad je prvi put
otvorila usta i razgovarala s tobom tad je ve sve bilo gotovo, i ti to zna. I poto ti se
to desilo, nikad nisi mislio da e ti se desiti, nema nikakvog smisla da se sad na to
baca blatom, kad zna ta je to i zna da je dolo kad si prvi put bacio na nju pogled kad je
izila napo Ije sagnuta nad gvozdenom inijom koju je nosila.
Tad te je uhvatilo i ti to zna, i nato onda lagati? Neto udno ti se unutra deavalo svaki put
kad si je pogledao, i svaki put kad je ona tebe pogledala. Pa onda zato ne
priznaje? U redu, priznau. A to se tie Pilar i tog da je nju ona tebi
gurnula, ono to je Pilar uradila, uradila je kao pametna ena. Ona je dobro paz ila
devojku i videla je onog trenutka kad se devojka vratila s gvozdenom inijom u peinu ta
e da naiie.
Tako je ona samo olakala stvari. Olakala je stvari tako da se ono desilo i sino i
popodne. Ona je samo neuporedivo civilizovanija od tebe i zna ta znai vreme. Da, ree on u
sebi, smatram da mo ram priznati da ona ima izvesne pojmove o vrednosti
vremena. Poela je da preklapa, a sve zato to nije elela da drugi Ijudi izgube ono to
je ona izgubila, i onda pomisao da priznaje da je neto izgubIjeno bila je suvie krupna da bi
je progutala. Tako je poela ponovo da preklapa gore na brdu i ini mi se da mi njoj nita
nismo olakali.
Eto, to je ono to se deava i to se desilo i mora i sam priznati, i sad vie nikad
nee sastaviti ni pune dve noi s njom. Kamoli itav ivot, iveti zajedno, ili imati to se
pretpostavlja da Ijudi uvek imaju, ne, nikako. Jednu no koja je prola, jedanput jedno
poslepodne, jo sledeu no moda, Ne, gospodine.
Ni vremena, ni sree, ni zabave, ni dece, ni kue, ni kupatila, ni iste pidame, ni
jutarnjih no vina, ni zajednikog buienja, niti buienja pojedinanog, a kad zna da je ona tu i
da nisi sam. Ne. Nieg takvog. Pa ta, kad je to sve to e dobiti u ivotu
od onog to eli kad si to sad naao zato bar nema jednu no u krevetu s
aravima?
Trai nemogue. Trai sasvim nemogue. Tako, ako voli tu devojku koliko kae
da je voli, bolje je da je voli tako snano da jainom nadoknadi ono to 5e tom
odnosu nedostajati zbog krat
228
Page 99

229
koe trajanja. uje li to? U stara vremena Ijudi su posveivali itav ivot tome. A sad kad si ti
to naao, ako bude imao dve noi udie se otkuda ti tolika srea.
Dve noi. Dve noi da voli, potuje i miluje. U zlu i u dobru. U muci i smrti. Ne, ne tako. U
muci i zdravlju. Dok nas smrt ne rastavi. U dve noi. Vie nego verovatno.
Vie nego verovatno, i sad odbaci takva razmiljanja. Moe sad da prestane. To ti ne vredi. Ne
radi nita to nije dobro za tebe. Tako ti je to.
To je ono o ernu mu je Golc priao. to je due bivao ovde sve mu je Golc izgledao
silniji. Dakle to je ono o emu se on raspitivao kao o nekoj nadoknadi za neredovnu
slubu. Da li je i Golc to doiveo i da li je to stvarala uurbanost i nedo statak vremena i
okolnosti? I da li on misli da je to neto naroito samo zato to se to njemu deava? Da
li je i Golc negde spavao u urbi, dok je komandovao neredovnom konjicom u Crvenoj armiji i
da li je kombinacija okolnosti i ostalo inilo da devojke izgledaju kao Marija? Verovatno je
Golc sve to znao i eleo je da po kae da mora da iivi itav ivot u
dve noi koje su ti date na to ivljenje koje sad ima mora da koncentrie u kratkom vremenu
sve to bi inae dugo imao, zato da bi mogao uopte da ga ima.
To je bio dobar nain verovanja. Ali nije vero vao da su Mariju samo okolnosti
stvorile. Ukoliko, dabome, ona samo nije reakcija na svoje okolnosti koliko i on na svoje.
Njena jedna okolnost nije tako dobra, pomisli. Ne, nije naroito dobra.
Ako je to tako, onda je tako. Ali ne postoji nikakav zakon koji bi ga naterao da mu se to sviia.
Nisam nikad znao da u moi da oseam ono to oseam, pomisli. Niti da bi se to meni moglo
desiti. Zeleo bih da to mogu zadrati za itav ivot. Hoe, zadrae, govorio
mu je drugi deo njega. Zadrae. Ti to ima sad i to je ono to itav tvoj ivot jeste
sad. Postoji samo sad. Ne postoji ni jue, dabome, niti nekakvo sutra. Koliko mora da ti
bude godina da bi to saznao? Postoji samo sad, a ako je sad dva dana, onda su dva
dana itav tvoj ivot i sve mora biti u proporciji. Tako se to ivi ivot u dva dana. I
ako prestane da se ali i da trai ono to ne moe dobiti, proivee lepo. Dobar ivot se
ne meri biblijskom merom.
Dakle, ne brini, uzmi ta ima, vri svoj posao i imae dug i veseo ivot. Zar nije
ve odskora veseo? Na ta se ali? Tako ti je to s ovom vrstom posla, pomisli on, i bi
vrlo zadovoljan milju, nije stvar u tom to naui mnoge stvari, koliko to sreta razne
Ijude. Bio je sad zadovoljan jer se salio i ponovo se vratio na devojku.
"Volim te, zeiu, ree on devojci. "ta si ono govorila?"
"Rekla sam, odgovori ona, "da ne mora da se brine zbog posla jer te ja neu gnjaviti
niti u se meati. Ako bude ma ta to bih ja mogla da uradim, ti e mi rei."
"Nema nita, ree on. "To je zaista prosta stvar."
"Ja u nauiti od Pilar ta treba da radim da bih se kako valja brinula o oveku i to
u raditi, ree Marija. "Onda, kad nauim, otkriu mnoge stvari i sama, a druge e
mi ti rei."
230
231
"Nema ta da se radi."
"Que va, ovee, da nema ta! Tvoja krevetnina, jutros, trebalo je da se protrese i
provetri i iznese na sunce. Onda, pre nego to rosa padne da se unese u zaklon."
"Produi, zeiu."
Page 100

"Tvoje arape treba da se operu i osue. Nasto jau da ima dva para."
"ta jo?"
"Ako mi pokae kako se to radi, ja u da ti istim i maem pitolj." "Poljubi
me, ree Robert Dordan.
"Ne, ja ti ozbiljno govorim. Hoe li mi pokazati kako se radi to s pitoljem? Pilar ima
krpa i ulja. U peini ima i jedna ipka za ienje, koja e taman odgovarati."
"Svakako. Pokazau ti."
"Onda, ree Marija, "nauie me kako se puca, tako da jedno od nas moe da ubije
ono drugo i sebe, ako bi jedno bilo ranjeno, a treba izbei zarobljavanje." "Vrlo
zanimljivo, ree Robert Dordan, "ima li jo mnogo takvih ideja?"
"Nemam, ree Marija. "Ali ova je dobra. Pilar mi je dala ovo i pokazala mi kako se
upotrebljava, ona otvori dep na koulji i izvue konu futrolu onakvu u kakvoj se
obino nose depni eljevi, odvi gumeni zavoj s obe strane i izvadi brija tipa
Dem s jednom otricom. "Uvek ga ovde uvam, objasni, "Pilar kae da ovek mora samo da
napravi rez ovde ispod uva i da povue nadole." Ona mu pokaza prstom.
"Ona kae da se tu nalazi velika
ija i ako povue brijaem ne moe da pro
mai. I ona, takoie, kae da ne boli, samo mora vrsto da pritisne ispod uva i da
povue nadole. Kae da to nije nita i da niko ne moe zaustaviti ako to uradi."
"To je tano, ree Robert Dordan. "To je karotidna arterija."
Tako, ona se kree ovuda s tim celo vreme, pomisli on, kao sa mogunou potpuno
prihvaenom i za koju se pripremila.
"AH ja bih vie volela da me ti strelja, ree Marija. "Obeaj mi da e me streljati
ako ikad bude potrebno."
"Svakako, ree Robert Dordan. "Obeavam ti."
"Mnogo ti hvala, ree Marija. "Znam da to niie lako izvriti." "Molim,
ree Robert Dordan.
Ti zaboravlja sve to, pomisli on. Ti zaboravIja na lepote graianskog rata kad
suvie misli na posao. Ti si zaboravio na to. Misli da si zaboravio. Kakin nije mogao
da zaboravi i to mu je smetalo u poslu. Ili smatra da je on neto slutio? Vrlo udno da nije
osetio nikakvo uzbuienje zbog Kakinova streljanja. Oekivao je da se jednom pojavi. Ali
dosada nije apsolutno nita oseao.
"Ali ima jo stvari koje mogu da uradim za tebe, ree mu Marija hodajui sasvim pored njega i
sad vrlo ozbiljna i enstvena. "Sem toga to moe da me ubije?"
"Da. Mogu da ti uvijam cigaretu kad ne bude vie imao tih sa vrhom od kartona. Pilar
me nauila kako se vrlo lepo zavijaju, pa budu vrste, uredne i ne rasipaju se."
232
"0dlino, ree Robert Dordan. "Da li ih sama i lepi?"
"Da, ree devojka, "i kad bude ranjen paziu te, previjau ti ranu, umivau te i
hraniu te "
"Moda neu biti ranjen, ree Robert Dordan.
"Onda kad bude bolestan, ja u paziti na tebe, kuvau ti supe, istiti te i raditi sve
za tebe. I itau ti."
"Moda se neu razboleti."
"Onda u ti donositi kafu ujutru kad se probudi "
"Moda se meni ne sviia kafa, ree joj Robert Dordan.
Page 101

"Nije tako, voli je, ree devojka sva srena. "Jutros si popio dve olje."
"Pretpostavimo da meni dosadi kafa i da nema potrebe da me ubije i da ne budem ni ranjen,
ni bolestan i prestanem puiti i imam samo jedan par arapa i da vetrim sam
svoju posteljinu. ta onda, zeiu?" potapa je on po leiima. "ta onda?"
"Onda, ree Marija, "onda u pozajmiti makaze od Pilar i odsei ti kosu."
"Ali ja to ne elim."
"Ni ja, ree Marija. "Sviia mi se onakva kakva je. Tako. A ako ne budem mogla nita
da uradim za tebe, seu pored tebe i posmatrau te, a nou emo voditi Ijubav."
"Dobro, ree Robert Dordan. "Ta poslednja misao je vrlo pametna."
"1 meni se ini, nasmei se Marija. "O, Ingles,
ree ona.
f
"Ja se zovem Roberto."
234
,JNe. Ja te zovem Ingles kao i Pilar."
"Ali ja se zovem Roberto."
"Ne, ree mu ona. "Danas e itavog dana biti Ingles. I mogu li ti neto pomoi?"
"Ne. Ono to sad radim, radim sam i vrlo trezveno."
"Dobro, ree ona. "A kad e to svriti?"
"Veeras, ako bude sree." "Dobro,
ree ona.
Ispod njih se nalazilo poslednje drvee koje je vodilo ka logoru. "Ko je
to?" upita Robert Dordan i pokaza prstom.
"Pilar, ree devojka gledajui tamo gde je on pokazivao. "Pilar, dabome."
Na donjoj ivici livade gde je raslo prvo drve5e sedela je ena s glavom naslonjenom
na ruke. S mesta na kome su oni stajali izgledala je kao neki taman zaveljaj crn prema
smeiem deblu drveta.
"Hajdemo, ree Robert Dordan i poe da tri prema njoj kroz vres visok do kolena.
Bilo je teko i naporno trati kroza nj, i poto je trao neko vreme on uspori korake pa
onda poie hodom. Video je glavu ene naslonjenu na skrtene ruke gledala je
otvoreno i tamno u deblo drveta. On priie k njoj i otro ree, "Pilar!" Zena die
glavu i pogleda ga.
"O, ree ona. "Jeste li ve svrili?"
"Jesi li bolesna?" upita je savijen nad njom.
"Que va, ree ona. "Spavala sam."
"Pilar, ree Marija, koja je prila, kleknuvi. "Kako si? Je li ti dobro?" i.
"Odlino sam, ree Pilar, ali ne ustade. Posmatrala ih je. "Pa, Ingles, jesi li se ti opet
muki poalio?"
,Je li ti dobro, upita je Robert Dordan prela zei preko pitanja.
"Zato ne bi bilo? Spavala sam. Zar ne?"
"Pa, ree Pilar devojci. "Izgleda da ti odge vara." Marija
pocrvene i ne ree nita.
"Pusti je na miru, ree Robert Dordan.
"Niko tebi ne govori, ree mu Pilar. "Mari ja, ree ona i glas joj je bio vrlo tvrd. Devojka
ne die pogled.
"Marija, ree ena ponovo. "Kazala sam ti, i ni mi se, da ti odgovara." "O, pusti
je na miru, ree ponovo Robert Dordan.
Page 102

"Ti, uti, ree Pilar ne gledajui ga. "Sluaj Marija, reci mi jednu stvar." "Ne, ree
Marija i zatrese glavom.
"Marija, ree Pilar i glas joj je bio tvrd kao i lice, i nije bilo nieg prijateljskog na
njenom licu. "Reci mi jednu stvar po svojoj sopstvenoj voljji." Devojka
odmahnu glavom.
Robert Dordan je pomislio kako bi je, da ne mora da radi s tom enom i njenim pijanim
muem i itavim njenim nakotom, tako lupio posred lica. "Hajde, ispriaj mi, ree Pilar
devojci.
"Ne, ree Marija, "ne."
"Ostavi je na miru, ree Robert Dordan i glas mu je zvuao kao da nije njegov. Lupiu je
pa ta bilo, pomisli.
Pilar mu ak i ne odgovori. Nije to bilo kao kad zmija omaiija pticu, ili kad maka omaiija
pticu. Nije tu bilo nieg od grabljivica. Niti je bilo ma ega izopaenog u tom. Bilo je nekog
irenja, kao to se iri kobrina kapuljaa. Oseao je to. Oseao je
pretnju tog irenja. Ali to irenje je bilo vlast, ne zla, ve istraivanja. Voleo bih da to nisam
video, pomisli Robert Dordan. Ali za to se ne udara.
"Marija, ree Pilar. "Ja te neu ni tai. Reci mi po svojoj volji." "De tu
propria voluntad, rei su bile na panskom. Devojka odmahnu glavom.
"Marija, ree Pilar. "Sad i sama po svojoj voIji. uje li me? Ma ta?"
"Ne, ree devojka tiho. "Ne i ne."
Ne, ti e mi sad rei, kaza joj Pilar. "Neto. Videe. Ti e mi sad rei."
"Zemlja se pokretala, ree Marija ne gledajui u enu. "Istinski. Bilo je tako da ti ne
mogu ispriati."
"Tako, ree Pilar i glas joj je sad bio topao i prijateljski i nije u njemu bilo nikakvog
prisiljavanja. Ali Robert Dordan primeti male kapljice znoja na njenom elu i usnama.
"Tako je to bilo. Tako je bilo."
"Istina je, ree Marija i ugrize se za usnu.
236
237
"Dabome da je istina, ree Pilar neno. "Ali nemoj o tom priati, jer ti nee verovati.
Ti nema Cali krvi u sebi, Ingles."
Ona se die i Robert Dordan joj pomoe pri tom.
"Ne, ree on. "Koliko ja znam nemam."
"Nema ni Marija koliko ona zna, ree Pilar. "Pues es mui raro. Vrlo udno." "Ali
desilo se, Pilar, ree Marija.
"Como que no, hija?" Pilar ree. "Zato ne, keri? Kad sam ja bila mlada zemlja se tako kretala
da si mogao osetiti kako se u prostoru pomera, i bojao si se da ne izmakne ispod
tebe. Deavalo se svake veeri." "Lae,
ree Marija.
"Da, ree Pilar, "laem. Nikad se ne mie vie od tri puta u ivotu. Da li se stvarno
pokretala?"
"Da, ree devojka. "Istinski."
"A tebi, Ingles?" Pilar pogleda Roberta Dordana. "Nemoj lagati."
"Da, ree on. "Istinski."
"Dobro, ree Pilar. "Dobro. To je neto."
Page 103

"ta misli kad kae tri puta?" upita Marija. "Zato si to rekla?"
"Tri puta, ree Pilar. "Sad ste imali to jedanput."
"Samo tri puta?"
"Veini sveta nijedanput, ree Pilar. "Jesi li sigurna da se kretala?" "Mogao si
pasti koliko se kretala, ree Marija.
238
"Onda sigurno jeste, ree Pilar. "Hajdemo u logor."
"Kakve su to gluposti to tri puta?" ree Ro bert Dordan krupnoj eni dok su ili zajedno kroz
borove.
"Gluposti?" pogleda ga ona iskosa. "Nemoj mi priati o glupostima, Engleiu."
"Jesu li to vraarije kao i gledanje u dlan?"
"Ne, to je opte i potvrieno iskustvo kod Gitanosa."
"Ali mi nismo Gitanos."
"Nita. Ali ste imali neto sree. I oni koji nisu Cigani imaju ponekad sree."
"Ti misli da je istina to s tri puta?"
Ona ga pogleda popreko. "Ostavi me na miru, Ingles, ree ona. "Nemoj me gnjafitjL Ti
si suvie zelen da sa mnom razgovara." "Ali,
Pilar, receMarija.
om i
puta,
ita. "Dvaput,
pita je Robert Pilar j
loiveti to ita llar. "uti. Busnes
doba
mt?upita Robert fordan. "Hoe li ti da uti?" ffege Pilaruti!" U redu, ree sebi Robert
DordanTSamo ja nemam te krvi nimalo u sebi. Poznavao sam dosta Cigana, oni su
prilino udni. Ali i mi smo. Razlika je u tom to mi hoemo poteno da zaraiujemo
za ivot. Niko ne zna od kakvog plemena
239
emo, niti kakva su naa plemenska nasleia, niti kakve su se misterije deavale u
umama u kojima su iveli nai preci. Jedino to znamo je da ne znamo. Mi nita ne
znamo ta se s nama deava nou. Ali ipak kad se deava danju, to je neto. Ma ta se desilo,
desilo se, i sad ta ena ne samo da je naterala da joj devojka to, iako nije htela, ispria, nego je
to ak uzela i prisvojila. Morala je od tog da napravi cigansku stvar.
Gore na brdu sam mislio da je dotuena, a ona nesumnjivo ponovo poinje da
gospodari. Da eli zlo, trebalo bi je ubiti. Ali to nije bilo zlo. To je jedino bila elja da se dri
ivota. Da se dri ivota preko Marije.
Jednom, kad proie kroz taj rat, moe se prihvatiti studiranja ena, ree on sebi.
Moe poeti s Pilar. Ako se ba upitpmila ti je prilino sloen dan. Nikad
prrjiznosifetsciganske stvari. Izuzev dlana, pftfrnsli. Da, dabome, plan. I ne verujem da
se alila s tim. Dabome, nije htela da mi kae ta je videla. Ali sama je poverovala u
ono to je videla. Ali to nita ne znai.i "Sluaj,
Pilar, ree on eni.
Pilar ga pogleda i nasmei "ta je?"
upita ona.
"Ne budi suvie tajansjina, ree Robert Dordan. "Ta tajanstvenost i& zamara."
"O, ree Pilar
Page 104

"Da i mopraevojku da ostavi na miru,"
"Ostaviu devojku na miru."
"1 pgfavi nastranu te misterije, ree Robert Dordan. "Imamo mnogo posla i mnogo stvari
da uradmio i bez komplikovanja s tim kojetarijama. Majnje tajanstvenosti i
"Znam, ree Pilar i klimnu glavom. "A sluaj, Ingles, ree mu ona i nasmei se. "Da li
se zemlja pokretala?"
"Jeste, idi do iavola, pokretala se."
Pilar se smejala i smejala, i zastala da posmatra Roberta Dordana smejui se i dalje.
"O, Ingles, Ingles, ree ona smejui se. "Vrlo si smean. Mora sad mnogo da radi da
bi povratio svoje dostojanstvo."
Idi do iavola, pomisli Robert Dordan. Ali nije nita rekao. Dok su razgovarali oblaci su zaklo
nili sunce, i kad je pogledao gore prema planini nebo je bilo teko i sivo.
"Bogaijii, ree Pilar gledajui nebo. "Pae sneg."
"SaiGotovo u junu?"
"Zato ne? Ove planine ne znaju imena meseci. Sad jermaj "Ne
moe sneg da padne, ree on. vNe moe da padne.
"Papak, dbert Dor neba sunce je sa posmatrao potpun stvena tako da je la je planinskfe vrh "Da,
repe.
ona. "Pae sneg."
u gustu sivou to uto i dok ga je foa je postala jedini teka i presecar
jV
s u pravu.
240
16 Ernest Hemingvej,
241
Glava IV
Kad su stigli do logora, sneg je padao i pahuIjice su padale dijagonalno kroz boro ve.
Koso su se sputale kroz drvee, retke u poetku i kruile su dok su padale, a onda,
kad hladan vetar poe da duva sa planine, one su se gusto kovitlale i Ro bert Dordan je stajao
pun besa ispred peine i po smatrao ih.
Imaemo mnogo snega, ree Pablo. Glas mu je bio debeo, a oi crvene i krmeljive. "Je li
Ciganin doao?" upita ga Robert Dordan.
"Nije, ree Pablo, "ni on ni starac."
"Hoe li poi sa mnom do gornjeg poloaja iznad puta?"
"Neu, rece Fablo. "Neu da imam nikakvog uea u tom."
"Onda u ga potraiti sam."
"Moe se izgubiti po ovoj oluji, ree Pablo. "Ja sad ne bih iao."
Pablo sad pogleda sneg koji je gusto padao po red otvora peine i ree, "Ne sviia ti
se sneg, Ingles?"
Robert Dordan opsova, a Pablo ga pogleda svojim krmeljivim oima i nasmeja se.
"Ode tvoja ofanziva, Ingles, ree Pablo. "Uii u peinu, tvoji Ijudi samo to nisu
naili."
U peini je Marija poslovala pored vatre, a Pilar pored kuhinjskog stola. Vatra se
puila, ali kad je devojka podjarila gurajui komad drveta i maui paretom
savijene hartije dim se die i plamen
zasja i poto je vetar povukao kroz rupu na krovu, drvo poe da gori plamtei svetlo.
Page 105

"A taj sneg, upita Robert Dordan, "misli li da e mnogo napadati?"
"Mnogo, ree Pablo zadovoljno. Onda se obrati Pilar. "A ni tebi se ne sviia? Sad kada
ti zapoveda ne sviia ti se sneg?"
"A mi que?" ree Pilar preko ramena. "Ako pada, pada."
"Hoe vina, Ingles?" ree Pablo. "Pio sam ceo dan oekujui sneg." "Daj mi
olju, ree Robert Dordan.
"U zdravlje snega, ree Pablo i kucnu se s njim. Robert Dordan ga pogleda u oi i
kucnu se aom. Ti krmeljivi vepre, pomisli on. Voleo bih da ti tresnem ovu au u zube.
Nemoj pridavati vanosti, pomisli on, nemoj pridavati tom vanosti.
"Ba divan sneg, ree Pablo. "Nee sigurno spavati napolju kad ovako pada."
Tako, i to tebe mui, mislio je Robert Dordan. Ima ti mnogo nevolja, zar ne, Pablo? "Neu,
ree on utivo.
"Ne. Vrlo je hladno, ree Pablo. "Vrlo vlano."
Ti i ne zna zato ti jorgani staju ezdeset pet dolara, pomisli Robert Dordan. Zeleo bih da
dobijem po dolar za svaki put kad sam u njemu pro spavao na snegu. "Znai moram da spavam
ovde unutra?" upita utivo.
"Da."
"Hvala, ree Robert Dordan. Spavau napolju."
snegu?
242
243
"Da, idi ti do iavola sa svojim krvavim, crvenim, krmeim oima i svinjskim
ekinjavim licem. "Na snegu." Na tom milion puta prokletom, izdajnikom,
neoekivanom, kurvanjskom, kopilanskom snegu.
On priie Mariji koja je stavila na vatru jo komad jelovine. "Vrlo je
lep sneg, ree on Mariji.
"Ali nije dobro to pada, zbog posla, zar ne?" upita ga ona. "Jesi li mnogo zabrinut?"
"Que va, ree on. "Ne vredi se brinuti. Kad e veera biti gotova?"
"Mislila sam da e imati apetita, ree Pilar. "Hoe pare sira da ti odreem?"
"Hvala, ree on i ona prui najpre ruku da skine sa kuke sir koji je visio u mrei sa tavanice i
povlaei noem preko ve naete strane odsee mu poveliku kriku.
On je stajao i jeo. Osealo se malo suvie da je kozji, pa nije bio naroito prijatan. JMarija,
dozva Pablo sa stola za kojim je sedeo. "ta je?" upita devojka.
"Obrii sto, Marija, ree Pablo i nasmei se Robertu Dordanu.
"Obrii ti najpre svoje brljotine, ree mu Pilar. "Obrii najpre bradu i koulju, a onda
sto."
"Marija, zovnu Pablo.
"Nemoj obraeati panju na njega. Pijan je, ree Pilar.
"Marija, ree Pablo. "Jo uvek pada sneg i sneg je lep."
JVCHVO.V
JLlClllt 111
nje, pomisli Robert Dordan. Te stare krmee oi ne znaju zato sam ja platio u
Vuovoj radnji ezdeset i pet dolara za tu stvar. Ipak bih voleo da se Ciganin vrati.
Page 106

im Ciganin doie, ii u da potraim starca. Poao bih odmah, ali ih vrlo verovatno
ne bih naao. Ne znam gde se starac smestio.
"Hoe li da pravi grudve?" ree on Pablu. "Hoe li da se grudvamo?"
"ta?" upita Pablo. "ta predlae?"
"Nita, ree Robert Dordan. Jesi li dobro pokrio sedla?"
"Jesam."
Onda Robert Dordan ree na engleskom: "Hoe li nahraniti te konje, ili e ih,
zavezavi im zadnje noge naterati da van ograde trae hranu pod snegom, kopaju
zaklon?"
"ta?"
"Nita! To je tvoj problem, ovee. Idem ja odavde peke." "Zato
govori engleski?" upita ga Pablo.
"Ne znam, ree Robert Dordan. "Ponekad kad sam vrlo umoran govorim engleski. Ili
kad mi se vrlo gadi. Ili kad se prevarim, recimo. Kad se uveliko prevarim, ja prosto
govorim engleski da bih mu uo zvuk. Njegov zvuk ohrabruje. Treba nekad da
pokua."
"ta kae, Ingles?" ree Pilar. "To izgleda vrlo zanimljivo, ali ja ne razumem."
"Nothing, ree Robert Dordan. "Rekao sam, nita na engleskom."
"Dobro, ree Pilar. "Govori panski. Krae je i prostije na panskom."
244
245
, Svakako, ree Robert Dordan. Ali, oh, mladiu, pomisli on, o Pablo, o Pilar, o, Marija, o, vi
dva brata u uglu ija imena sam zaboravio, a mo rao bih da ih pamtim, ali nekad sam umoran od
svega tog. I od tog, i od vas i od sebe i rata i zato je, zato je, pobogu,
taj sneg morao da padne? To je ve prevrilo svaku meru. Ne, nije. Nita nije
prevrilo svaku meru. Mora sve primiti kakvo je, i izii iz toga, i prestati da se
ponaa kao primadona i prihvatiti injenicu da sneg pada kao to si je malopre bio
prihvatio, a sledea stvar koju treba da uradi jeste da tano ispitas Ciganina i da
ode da dovede svog starca. Ali sneg da pada! Sad u ovom mesecu. Prestani, ree on
sebi. Prestani s tim i pomiri se s tim. To je ona aa, zna. Kako ono ide s aom?
Mora da dotera svoje pamenje ili da ne misli na citate, jer kad ne potrefi, onda ti se
to vrse po glavi kao ime koje si zaboravio, i ne moe da ga se otrese. Kako ono ide u
vezi s aom?
"Daj mi molim te au vina, ree on panski. Onda, "Mnogo snega? A?" ree on Pablu.
"Mucha nieve."
Pijani ovek ga pogleda i naceri se. Klimnu glavom, pa se opet naceri. "Nema
ofanzive. Nema aviones. Nema mosta. Samo sneg, ree Pablo.
"Misli da e dugo trajati?" Robert Dordan sede pored njega. "Misli li da e padati
celo leto, a, Pablo, ovee?"
"itavo leto, ne, ree Pablo. "Danas i sutra, ia."
"Po emu to misli?"
"Postoje dve vrste oluja, ree Pablo sumorno i razborito. "Jedna dolazi sa Pirineja. S
njom dolaze velike hladnoe. Ali za tu je suvie kasno."
Dobro je, ree Robert Dordan. "1 to je neSto."
"Ova oluja dolazi iz Kantabrika, ree Pablo. "Dolazi s mora. S vetrom iz tog pravca
bie velike oluje i mnogo snega."
Page 107

"Gde si ti sve to nauio, stari?" upita ga Robert Dordan.
Sad, kad ga je preao bes, oluja ga je uzbuiivala kao to su ga uvek oluje
uzbuiivale. Vejavica, vetar, iznenadni vihor, tropska oluja, ili letnji pljusak u umi s
grmljavinom uzbuiivali su ga vie nego ita drugo. To uzbuienje je bilo slino
uzbuienju u bici izuzev to je bilo isto. Postoji vetar koji duva za vreme bitke, ali
je to vreo vetar vreo i suv kao to su ti usta i duva snano vrelo i prljavo die se i nestaje sa
sudbinama dana. Poznavao je takav vetar.
Ali meava je potpuno drukija. U meavi priie divljim ivotinjama i one se ne
plae. Hodaju po prirodi ne znajui gde su i srne ti ponekad stanu u zavetrinu kolibe. Za
vreme meave naiie na losa koji pomisli od konja da je drugi los, pa pone da ti
kaska ususret. U meavi uvek izgleda, bar neko vreme, kao da ne postoje neprijatelji. Za vreme
meave vetar moe da duva kao uragan, ali duva belu istotu i vazduh je
pun pokretne beline i sve stvari izgledaju izmenjene, i kad vetar stane, onda nastaje
mir. Bila je to velika oluja, pa ipak je mogao da uiva u njoj. Sve je unitavala, ali ipak je
mogao da uiva vi njoj.
Glava VI
"E1 Sordo je bio ovde, ree Pilar Robertu Dordanu. Iz oluje su uli u zadimljenu toplotu
peine, ena je mahanjem glave dala znak Robertu Dordanu da joj priie. "Otiao je da
obiie konje."
"Dobro. Da li je ostavio neku poruku za mene?"
"Samo da je otiao po konje."
"A mi?"
"No se, ree ona. "Pogledaj ga."
Kad je uao Robert Dordan je video Pabla, i Pablo mu se nasmeio. Sad ga je gledao kako
sedi za drvenim stolom, smei mu se i mae mu rukom.
"Ingles, doviknu Pablo. "Jo uvek pada, Ingles." Robert
Dordan mu mahnu glavom.
"Da ti izujem cipele i da ih osuim, ree Marija. "Obesiu ih ovde na dimu."
"Pripazi da ih ne izgori, ree joj Robert Dordan. "Ne bih eleo da ovuda bos hodam.
ta je ovo?" okrenu se on Pilar. "Je li ovo neki sastanak? Je li straa napolju?"
"Po ovoj oluji? Que va."
est Ijudi je sedelo za stolom, leiima naslonjenim na zid. Anselmo i Fernando su
stresali sneg sa svojih kaputa, udarali po pantalonama i strugali cipelama o zid pored ulaza.
"Skini kaput, ree Marija. "Nemoj da ti se sneg topi na njemu."
Robert Dordan svue kaput, otrese sneg s pantalona i odrei cipele. Sve e
ukvasiti ovde, ree Pilar.
"Pa ti siniepC2vala ovBmo."
"Ip lC*nije ti valjda teko da ode do vrata da
se oJsti."
11
"Izviniv, ree Robert Ddrdan, stojei bosonog naprljavom tlu. Dodaj mi pkr arapa,
Marija."
"Gospod i(spodar, reejPilar i gurnu komad drvela na vatru. if"
"Ha5rrit[gaprovechar al tiempo, ree joj Ro bert Dordan. "Mora koristiti vreme koje ti
stoji na raspoloenju."
"Zakljuano je, ree Marija.
vEvo ti klju, i on joj ga dobaci. li ne otkljuava ovaj dak."
Page 108

274
275
"To je od onog drugog. Gore su na vrhu sa strane."
Devojka naie arape, zatvori dak, zakljua ga i donese ih zajedno sa kljuem. "Sedi, obuj
ih i protrljaj dobro noge, rece ona, i Robert Dordan joj se nasmei. "Zar ih ne moe
obrisati svojom kosom?" ree on da bi ga Pilar ula.
"Vidi ti svinje, ree ona. "Najpre se ponaa kao gospodar zamka, a onda kao sam na
bivi gospod. Udari ga cepanicom, Marija."
"Nemoj, ree joj Robert Dordan.Ja se alim, jer sam srean."
"Jesi li srean?"
"Da, ree on. "1 mislim da sve dobro ide."
"Roberto, ree Marija. "Hajde, sedi i obrii noge i onda u ti doneti neto da popije da
se zagreje."
"Ti misli da ovek pre nikad nije ukvasio noge, ree Pilar. "Niti da su pahuljice ikad
ranije padale."
Marija donese jednu oviju kou i stavi je na prljavo tlo peine. "Evo ti,
ree ona. "1 dri to ispod sebe dok se cipele ne osue."
Koa je bila tek sasuena i netavljena, i dok je Robert Dordan na njoj drao noge u
arapama, oseao je kako pucka kao pergament.
Vatra se puila i Pilar zovnu Mariju. "Duvaj u tu vatru, ti lenjivice. Nije ovo punica."
"Duvaj sama, ree Marija. "Ja traim flau koju je El Sordo ostavio."
"Ona je Iza njegovih dakova, ree Pilar. "Mora li se ti brinuti o njemu kao da je
odoje?"
"Ne, ree Marija. "Nego kao za oveka kome je hladno i koji je mokar. I kao za
oveka koji se ba vratio svojoj kui. Evo je." Ona donese flau do mesta gde je
Robert Dordan sedeo. "To je flaa koju smo videli u podne. Od nje bi se dala napraviti
lepa lampa. Kad budemo opet imali elektriku, kakvu divnu lampu emo moi da
napravimo od ove flae." Gledala je na pozlaenu flau s divljenjem. "Kako se to pije,
Roberto?"
"Mislio sam da sam Ingles, ree joj Robert Dordan.
"Pred drugima ja te zovem Roberto, ree ona i pocrvene. "Kako e ga piti, Roberto?"
"Roberto, ree Pablo muklim glasom i klimnu glavom Robertu Dordanu. "Kako eli,
don Ro berto?"
"Ho<5e ti malo?" upita ga Robert Dordan.
Pablo odmahnu glavom. "Ja se opijam vinom, ree on sa dostojanstvom. "Idi u
Bahusa, ree mu Robert Dordan na panskom. "Ko je Bahus?" upita Pablo.
"Tvoj drug, ree Robert Dordan.
,Iikad nisam uo za nj, ree Pablo sumorno. "Nikad u ovim planinama."
"Daj au Anselmu, ree Robert Dordan Mariji. "On se smrzao." Obuvao je suve arape,
a viski i voda u ai imali su odreien ukus i blago su zagrevali. Ali ne uskovitlava sve u
tebi kao absint. Nema nita kao absint.
276
277
Ko je mogao i pomisliti da oni ovde gore imaju viskija, pomisli. Ali, kad dobro razmisli,
Page 109

La Granha je jedino mesto u paniji gde si ga skoro sigurno mogao nai. Zamisli El
Sorda, koji je nabavio flau za minera koji e ga posetiti i onda se setio da je donese ovde i
da je ostavi. To u stvari nije njihov nain. Oni iznesu flau i poslue piem.
Kao to bi Francuzi uradili, i onda ono to preostane sauvali bi za drugi put. Ne,
istinski se brinuti i misliti da to posetilac moda voli i onda doneti to da bi ga
obradovao, a sam biti zauzet poslom pri kojem nema nikakvog razloga da se misli na
bilo koga do na sebe, i ni na ta drugo do na posao koji se radi - to je panski. Takva je
jedna vrsta panaca, pomisli. To, to e se setiti da ti donese viski, jedan je od razloga da
zavoli taj narod. Nemoj ih praviti romantinim, pomisli. Ima mnogo vrsta panaca kao i
Amerikanaca. Pa ipak, to donoenje viskija je vrlo lepa stvar. "Kako ti se sviia?" upita on
Anselma.
Starac je sedeo pored vatre s osmehom na licu i krupnim rukama drao au. On klimnu glavom.
"Ne?" upita ga Robert Dordan.
"Dete je stavilo vode u ovo, ree Anselmo.
"Ba kao to pije i Roberto, ree Marija. "Jesi li ti neto naroito?"
"Nisam, ree joj Anselmo. "Ba nita naroito. Ali volim da osetim kako pee kad se
sputa dole."
"Daj mi to, ree Robert Dordan devojci, "i nalij mu onoga to pee."
On prerui sadraj u svoju au i praznu vrati devojci, koja u nju paljivo uli iz flae.
, mseimo uze cabu, z,iuu,i giavu da mu tenost klizi niz grlo. Posmatrao je Mariju
koja je stajala i drala flau i namignu joj dok su mu suze navirale na oba oka. "To,
ree. "To." Onda obliza usne. "To je ono to ubija crva koji nas opseda."
"Roberto, ree Marija i priie mu drei jo uvek flau. "Jesi li gotov, moe li jesti?"
,Je li gotovo?"
"Gotovo je, kad eli."
"Jesu li ostali jeli?"
"Svi izuzev tebe, Anselma i Fernanda."
"Onda da jedemo, ree joj on. "A ti?"
"Posle s Pilar."
,Jedi sad s nama."
"Ne. To nije zgodno."
"Hajde, jedi. U mojoj zemlji ovek ne jede pre ene."
"To je u tvojoj zemlji. Ovde je bolje jesti do cnije."
,Jedi kad i on, ree Pablo gledajui od stola. "Jedi s njim. Pij s njim. Spavaj s njim.
Umri s njim. Dri se obiaja njegove zemlje."
,Jesi li ti pijan?" ree Robert Dordan stojei ispred Pabla. Prljavi, u bradu zarastao covek
gledao ga je zadovoljno.
"Da, ree Pablo. "Gde je tvoja zemlja, Ingles, u kojoj ene jedu s mukarcima,"
"U Estados Unidos u dravi Montana."
"Da li tamo Ijudi nose suknje, kao ene?"
"Ne. To je u kotskoj."
"Ali sluaj, ree Pablo. "Kad vi nosite suknje, Ingls -"
278
279
"Ne nosim ja suknje, ree Robert Dordan.
Page 110

"Kad nosite te suknje, produi Pablo, "ta no site ispod njih?"
"Ne znam ta kotlaniani nose, ree Robert Dordan. "Pitam se i ja sam."
"Ne Escoceses, ree Pablo. "Kome je stalo do Escoceses? Kome je uopte stalo do
neega to ima tako neobino ime? Ti, ja kaem, ti, Ingles. ta ti nosi ispod suknje
kad si u svojoj zemlji?"
"Rekao sam ti dvaput da mi ne nosimo suknje, ree mu Robert Dordan. "Ni kad smo
pijani, ni u ali."
"Ali ispod sukanja, produavao je Pablo. "Jer je dobro poznato da vi nosite suknje. ak
i vojnici. Video sam fotografije, a video sam ih i u cirkusu. Sta nosite ispod sukanja,
Ingles?"
"Los cojones, ree Robert Dordan.
Anselmo se nasmeja, a i ostali koji su sluali; svi izuzev Fernanda. Vreiao ga je zvuk te rei, i
grubost te rei izgovorene pred enama.
"Dobro, to je normalno, ree Pablo. "Ali mi se ini kad imate cojones, ne biste morali
nositi suknje."
"Nemoj mu dozvoliti da opet pone, Ingles, ree ovek pljosnata lica i zgnjeena
nosa koga su zvali Primitivo. "On je pijan. Reci nam ta se gaji u tvojoj zemlji?"
"Krave i ovce, ree Robert Dordan. "1 mnogo ita i grahorice. I mnogo eerne trske."
Njih trojica su sada sedeli za stolom, a ostali su sedeli tu blizu, izuzev Pabla koji je
sedeo sam i krag vina ispred njega. Za veeru su imali isti
gulas kao i prethodne veceri, i Robert ordan ga je jeo s uivanjem.
"Ima li u tvojoj zemlji planina? Kad ima takvo ime, sigurno ima planina, upita Primitivo utivo
da bi zapoeo razgovor. Njega je zbunjivalo Pablovo pijanstvo.
"Mnogo planina i to vrlo visokih."
"A ima li dobrih panjaka?"
"Odlinih; visokih letnjih ispaa u umama ko je su pod upravom drave. A u jesen se
stado goni u donje predele planinskih venaca."
"Da li tamo seljaci poseduju zemlju?"
"Vei deo zemlje je u posedu onih koji je obraiuju. U poetku je zemlja pripadala
dravi, ali ako si iveo na njoj i izjavio da ima nameru da je unapredi, mogao si da dobije
po sto i pedeset hektara".
"Ispriaj mi kako je to uraieno, ree Agustin. "To je agrarna reforma, to ve znai
neto."
Robert Dordan objasni proces gazdinstava. On o tom nikad ranije nije mislio kao o nekoj
agrarnoj reformi.
"To je sjajno, ree Primitivo. "Znai, vi imate komunizam u svojoj zemlji?"
"Ne. To je uraieno pod Republikom."
"Po mom miljenju, ree Agustin, "sve se moe uraditi pod Republikom. Ja ne vidim
potrebe za drugim oblikom upravljanja."
"Ima li kod vas velikih posednika?" upita Andres.
"Mnogo."
"Onda mora da ima zloupotreba."
"Svakako. Ima mnogo zloupotreba."
280
281
"Ali vi ete ih otkloniti?"
Page 111

"Pokuavamo sve vie i vie. Ali ih jo uvek ima mnogo."
"Ali nema velikih imanja koja bi se mogla rasparati?"
"Ima. Ali ima Ijudi koji veruju da e ih taksama unititi."
"Kako?"
Robert Dordan, obrisavi hlebom anak u kome je bio gula, objasni sistem poreza na prihod i
na nasledstvo. "Ali veliki posedi ostaju. A postoje porezi i na zemlju, ree on.
"Ali sigurno e se veleposednici i bogatai dii protiv takvih poreza. ini mi se da su
takvi porezi revolucionarni. Oni e ustati protiv vlade kad vide da su ugroeni, tano
onako kao to su faisti uradili ovde, ree Primitivo.
"Moda."
"Onda ete vi morati da se borite kao to se mi sad ovde borimo."
"Da, moraemo da se borimo."
"Ali u vaoj zemlji nema mnogo faista?"
"Ima ih mnogo koji ne znaju da su faisti, ali e to saznati kad doie vreme."
"Da, ali vi ih ne moete unitavati pre nego to se pobune?"
"Ne, ree Robert Dordan. "Ne moemo ih unitavati. Ali moemo vaspitavati narod
tako da se plai faizma i da ga prepozna im se pojavi i da se bori protiv njega." "Zna li
gde nema faista?" upita Andres.
"Gde?"
"U Pablovom mestu, ree Andres i nasmei se.
"Zna li ta se desilo u tom selu?" upita Primitivo Roberta Dordana.
"Da, uo sam."
"0d, Pilar?"
"Da."
"Nisi mogao sve da sazna od ene, ree Pablo muklo. "Ona nije videla kraj jer je pala
sa stolice pored prozora."
"Kai mu onda ti ta se desilo, ree Pilar. "Kad ve ja ne znam, ispriaj mu ti."
"Ne, nisam o tom nikad priao."
,JMe, ree Pilar. "A ti i nee da je ispria. Sad bi voleo da se to nije desilo."
"Ne, ree Pablo. "To nije istina. I da su svi pobili faiste kao to sam ja, ne bi sad vie
bilo rata. Voleo bih da se nije desilo onako kako se desilo."
"Zato to kae?" upita Primitivo. "Da li menja stav?"
"Ne. Ali bilo je surovo, ree Pablo. "U to vreme sam bio vrlo surov." "A sad si
pijan, ree Pilar.
"Da, ree Pablo. "8 vaim doputenjem."
Vie si mi se sviiao kad si bio surov, ree mu ena. "Od svih Ijudi pijanica je
najgori. Lopov kad ne krade je kao i ostali. Egzekutor ne vri posao kod svoje kue.
Ubica, kad je kod kue, moe da opere ruke. Ali pijanica smrdi i bljuje u svom
sopstvenom krevetu i razara svoje organe alkoho lom."
"Ti si ena i ti nita ne razume, ree Pablo monotono. "Ja sam pijan od vina i bio bih
srean
282
283
samo da nisam ubio te Ijude. Zbog svih njih sam ispunjen tugom." On tuno zatrese
glavom.
"Daj mu malo toga to je El Sordo doneo, ree Pilar. "Daj mu neto da ivahne. Postaje
Page 112

toliko tuan da ga ne moe podneti."
"Kad bih mogao da ih povratim u ivot, povratio bih ih, ree Pablo.
"Idi i j. .. se, ree mu Agustin. "Gde se mi ovo nalazimo?"
"Sve bih ih vratio nazad u ivot, ree Pablo tuno. "Sve do jednog."
"Tvoju mater, ree Agustin. "Prestani tako da govori ili idi napolje. Faiste si pobio."
"Cuo si ta sam rekao, ree Pablo. "Povratio bih ih sve u ivot."
"1 onda bi ti bilo sve potaman, ree Pilar. "Nisam u svom ivotu videla takvog
oveka. Do jue si bio sauvao neto mukosti. A danas je u tebi nema ni koliko u
bolesnom maetu. I jo si srean u svom pijanstvu."
"Trebalo je da pobijemo sve ili nijednog, klimnu Pablo glavom. "Sve ili nikoga."
"Sluaj, Ingles, ree Agustin. "Kako se desilo, da si ti doao u paniju? Ne obraaj
panju na Pabla. On je pijan."
"Prvi put sam doao u paniju pre dvanaest godina da prouim zemlju i jezik, ree
Robert Dordan. "Ja predajem panski na univerzitetu." "Ti vrlo
malo lii na profesora, ree Primitivo.
"Nema brade, ree Pablo. "Nema brade. Po gledajte ga."
"Jesi li ti stvarno profesor?"
"Predava."
"Ali ti pouava?"
"Da."
"Ali zato panski?" upita Andres. "Zar ti ne bi bilo lake da predaje engleski, kad s i
ve Englez?"
"On govori panski kao i mi, ree Anselmo. "Zato ne bi predavao panski?"
"Da. Ali, na izvestan nain, smelo je da stranac predaje panski, ree Fernando. "Ne
mislim time da govorim neto protiv tebe, don Roberto."
"On je lani profesor, ree Pablo vrlo zado voljan sobom. "Nema bradu."
"Ti svakako zna bolje engleski, ree Fernando. "Zar ne bi bilo bolje i lake i jasnije da
predaje engleski?"
"On ne predaje pancima -" poe Pilar da se mea. "Nadam
se da ne predaje, ree Fernando.
"Pusti me da dovrim, ti mazgo, ree mu Pilar. "On predaje panski Amerikancima.
Amerikancima iz Severne Amerike koji govore engleski."
"Zar oni ne govore panski?" upita Fernando.Junoamerikanci govore."
"Mazgo, ree Pilar. "On predaje panski Amerikancima iz Severne Amerike koji govore
engleski."
"Uza sve to ja ipak mislim da bi njemu bilo lake da predaje engleski, ako tim jez ikom govori,
ree Fernando.
"Zar ne uje da govori i panski?" zatrese Pilar beznadeno glavom prema Robertu
Dordanu.
"Da. Ali sa naglaskom."
"Kakvim?" upita Robert Dordan.
284
285
"Iz Estramauure, rece Fernando vano.
"0, majko moja, ree Pilar. "Kakav je ovo jt!"
Page 113

"Mogue, ree Robert Dordan. "Ja sam odande sad doao."
"1 on ga dobro zna, ree Pilar. "Ti stara devojko, okrete se ona Fernandu. "Jesi li se
najeo?"
"Mogao bih jo da jedem ako ima, ree joj Fernando. "1 nemoj misliti da sam hteo da
kaem neto protiv tebe, don Roberto -"
"Mleko ti tvoje, ree Agustin jednostavno. "Mleko ti tvoje. Zar mi zato diemo
revoluciju da bi druga nazivali don Roberto?"
"Za mene je revolucija zato da bismo posle mogli svima govoriti don, ree Fernando.
"Tako treba da bude pod Republikom."
,JMleko ti, ree Agustin. "Crno ti mleko tvoje."
"A ja ipak mislim da bi za don Roberta bilo i lake i jednostavnije da predaje engleski."
"Don Roberto nema bradu, ree Pablo. "On je lani profesor."
"ta misli time da kae to nemam bradu?" upita ga Robert Dordan. "ta je ovo?" On
se pogladi po bradi i obrazima, tri dana se nije brijao, pa su mu izrasle plave ekinje. "Nema
bradu, ree Pablo. On zatrese glavom. "To nije brada." Bio je sad gotovo aljiv.
"On je lani profesor."
" J. .. vam mleko svima, ree Agustin. "Ako ovo ne lii na ludnicu."
"Treba da pije, ree mu Pablo. "Meni sve izgleda normalno. Izuzev to don Roberto
nema brade."
Marija preie rukom Robertu Dordanu po obrazu. "Ima
bradu, ree ona Pablu.
"Ti to mora znati, ree Pablo, i Robert Dordan ga pogleda.
Ne verujem da je toliko pijan, pomisli Robert Dordan. Ne, nije toliko pijan. I mislim da je bolje
da se pripazim.
"Ti, ree on Pablu. "ta misli, hoe li ovaj sneg potrajati?"
"ta ti misli."
"Ja sam tebe pitao?"
"Pitaj drugog, ree Pablo. "Nisam ja tvoja obavetajna sluba. Ti ima novine iz
obavetajne slube. Pitaj enu. Ona komanduje."
"Ja sam pitao tebe."
"Idi, j. .. ja tebe, ree mu Pablo. "Tebe i tu enu i devojku."
"On je pijan, ree Primitivo. "Ne obraaj panju na njega, Ingles." ,Ja ne
verujem da je toliko pijan, ree Robert Dordan.
Marija je stajala pored njega i Robert Dordan je video da je Pablo posmatra preko
njegovog ramena. Male oi, sline veprovim, gledale su je iz okrugle, ekinjave
glave i Robert Dordan je mislio: poznavao sam mnoge ubice u ovom ratu, a i pre rata, i svi su
bili razliiti; ne postoji nijedna zajednika crta; nita kao neki kriminalni tip; ali Pablo ba
sigurno nije lep.
Ne verujem da ti moe da pije, ree on Pablu. "Niti da si pijan."
286
287
"Ja sam pijan, ree Pablo sa dostojanstvom. "Piti nije nita. Vano je biti pijan. Estoi
mui borracho."
"Sumnjam, ree mu Robert Dordan. "Kukavica, da."
Odjednom je nastupila takva tiina u peini da je uo itanje drveta to je gorelo na
ognjitu na kom je Pilar kuvala. uo je kako pucka ovja koa kad bi se svom
Page 114

teinom oslonio na noge. inilo mu se da moe da uje kako sneg napolju pada. To nije uo, ali
je mogao da uje tiinu u koju je padao.
Voleo bih da ga ubijem i da svrim s tim, mislio je Robert Dordan. Ne znam ta e da
uradi, ali nee biti nita dobro. Prekosutra je most, a taj ovek je riav i predstavlja opasnost za
uspeh itavog pothvata. De, da svrimo s tim.
Pablo mu se naceri i die jedan prst i njime preie preko grkljana. On zatrese glavom, i
ona se na njegovom debelom, kratkom vratu pokrete vrlo malo na jednu i na drugu stranu.
"Ne, Ingles, ree on. "Ne izazivaj me." On po gleda Pilar i ree joj: "Na taj nain me
se nee otarasiti."
"Sinverguenza, ree mu Robert Dordan, u dui sad reen na akciju. "Cobarde."
"To je sasvim mogue, ree Pablo. "Ali ne treba me izazivati. Uzmi neto i popij,
Ingles, i daj eni do znanja da je bilo bez uspeha."
"Jezik za zube, ree Robert Dordan. "Ja te izazivam za svoj raun."
"Ne vredi se za to truditi, ree Pablo. "Ja ne izazivam."
"Ti si bicho raro, ree Robert Dordan, ne elei da ispusti stvar; nije hteo da mu po
drugi put promakne, dok je govorio znao je da se sve to jednom ranije deavalo; imao je
oseanje da igra ulogu po seanju na neto to je nekad itao ili sanjao, oseao je da se sve to
okree u krugu.
"Vrlo redak, da, ree Pablo. "Vrlo redak i vrlo pijan. U tvoje zdravlje, Ingles On kupom
zagrabi vina iz inije i die je, "salud i cojones."
On je redak, u redu, pomisli Robert Dordan, i silan, i vrlo sloen. Nije vie mogao da uje
vatru od svog sopstvenog disanja.
"Ovo u tvoje zdravlje, ree Robert Dordan i zagrabi aom vina. Izdaja ne bi nita ni
vredela bez svih ovih zdravica, pomisli on. Nazdravi. "Salud, ree. "Salud i salud ponovo,
ti salud, pomisli. Salud, ti salud. "Don Roberto, ree Pablo mrano. "Don Pablo, ree
Robert Dordan.
"Nisi ti nikakav profesor, ree Pablo "jer nema brade. I da bi me dokrajio morao bi
da me ubije, a ti za to nema cojones."
Gledao je Roberta Dordana zatvorenih usta, tako da su mu usne stvarale usku liniju,
kao usta ribe, pomisli Robert Dordan. Takvu glavu imaju ribe jeurice koje gutaju vazduh
i koje se nadmu kad ih ulove.
"Salud, Pablo, ree Robert Dordan i die au i popi je. Mnogo uim od tebe."
"Ja uim profesora, klimnu Pablo glavom. "Hajde, don Roberto, biemo prijatelji."
"Mi smo ve prijatelji."
"Ali sad emo biti dobri prijatelji."
288
289
"Ja odlazim odavde, ree Agustin. "Zaista, tvrdi se da moramo tonu kojeega
progutati u ivotu, ali sad, dobijam po dvadeset kilograma na minut, evo ovde u uvo."
"ta ti je, negro?" ree mu Pablo. "Zar ti se ne sviia to smo don Roberto i ja
prijatelji?" Priuvaj ti njuku ako me bude nazivao negro." Agustin mu priie i stade ispred
njega drei ruke sputene. "Tako te zovu, ree Pablo.
Page 115

"Ali ne ti."
"Dobro, onda, blanco -"
"Ni tako."
"Kako onda, crveni?"
"Da. Crveni. Rojo. Sa crvenom zvezdom nae armije i u ast Republike. A moje ime je
Agustin."
"Kakav je ovo patriot, ree Pablo. "Gle, Ingles, kakav je ovo primeran patriot."
Agustin ga snano udari po ustima levom rukom, zadajui mu brz udarac nadlanicom.
Pablo je sedeo. Uglovi usta su mu bili prljavi od vina i izraz mu se nije menjao, ali
Robert Dordan primeti kako mu se oi suavaju, kao to se pri jakoj svetlosti maje zenice
zatvaraju do vertikalnih proreza.
"Ni ovo, ree Pablo. "Ne raunaj na to, eno." On okrete glavu prema Pilar. "Nisam
izazvan."
Agustin ga ponovo udari. Ovog puta ga je udario u usta stisnutom pesnicom. Robert
Dordan je drao pitolj u ruci pod stolom. On je otkoio osigura i gurnuo Mariju
levom rukom. Ona se pokrete malo, ali on je opet levom rukom snano munu u rebra da
bi je naterao da se stvarno udalju
Ona sad ode i on je video jednim krajikom oka kako promie uza zid peine, prema vatri, i
Robert Dordan je sad posmatrao Pablovo lice.
ovek okrugle glave sedeo je i buljio u Agustina svojim praznim oicama. Zenice su mu sad
bile jo manje. Oblizao je usne, digao gore ruku i nadlanicom obrisao usta, onda je pogledao i
video krv na ruci. On prevue jezikom preko usana, onda pljunu.
"Ni ovo, ree on. "Ja nisam budala. Ja ne izazivam." "Cabron,
ree Agustin.
"Ti to mora znati, ree Pablo. "Ti poznaje enu."
Agustin ga opet snano udari po ustima, a Pablo mu se nasmeja pokazujui ute, kvarne,
slomIjene zube u pocrvenelom otvoru usta.
"Ostavi se tog, ree Pablo i posegnu aom da zahvati vina iz inije. "Niko ovde
nema cojones da me ubije, a ovako rukama je glupo."
"Cobarde, ree Agustin.
"Ni rei, ree Pablo i mukajui ispra usta vinom. Onda ga ispljunu na pod. "Ja sam
daleko van domaaja rei."
Agustin je stajao i posmatrao ga i psovao ga, govorei polako, jasno, gorko i prezrivo, i psujui
uporno kao da vilama za iubre istovaruje iz kola gnojivo na njivu.
,>Ni to, ree Pablo. "Ostavi se tog Agustin. I nemoj me vie udarati. Povredie ruke." Agustin
se okrete od njega i ode ka vratima.
"Nemoj ii napolje, ree Pablo. "Napolju pada sneg. Smesti se ovde."
290
291
"A ti! Ti!" Agustin se okrete od vrata i obrati mu se stavljajui itav svoj prezir u
jedno jedino Ti " " ji.
"Da, ja, ree Pablo. "Ja u biti iv, ako ti bude mrtav."
On zagrabi jo jednu au vina i die je prema Robertu Dordanu. "U zdravlje profesora,
ree on. Onda se obrati Pilar. "U zdravlje senjore zapovednika." Onda im svima
nazdravi, "U zdravlje svih zanesenih."
Page 116

Agustin mu priie i udarivi ga naglo rukom postrance izbaci mu au iz ruke.
"To je raspikustvo, ree Pablo. "To je glupo." Agustin
mu ree neto grubo.
"Ne, ree Pablo grabei jo jednu au. "Ja sam pijan, zar ne vidi? Kad nisam pijan,
ne govo rim. Nikad me nisi uo da mnogo govorim. Ali pametan ovek mora nekad da
se opije da bi proveo neko vreme sa budalama."
,Jdi, j. .. ti ja mleko tvog kukaviluka, ree mu Pilar. "Znam ja dobro tebe i tvoj
kukaviluk."
"Kako samo ta ena govori, ree Pablo. "Idem ja napolje da pogledam konje."
, Jdi i j. .. ih, ree Agustin. "Nije li to tvoj obiaj."
"Ne, ree Pablo i zatrese glavom. Skidao je sa zida svoj veliki kaput napravljen od
ebeta i gledao Agustina. "Ti, ree, "Ti i tvoja neobuzdanost." "ta e
da uradi s konjima?" upita ga Agustin. "Pripaziti ih, ree Pablo.
"P... ti ih ja, ree Agustin. "Konjski Ijubav
nie."
"Meni je do njih vrlo stalo, ree Pablo. "Cak i odostrag su lepi i imaju vie razuma od
ovih Ijudi. Zabavljajte se, ree i nasmeja se. "Priaj im o mostu, Ingles. Objasni im
njihove dunosti pri napadu. Gde e ih odvesti, Ingles, posle mosta? Kuda e
odvesti svoje patriote? O tome sam razmiljao itav dan dok sam pio." "O emu si ti
mislio?"
"O emu sam mislio?" upita Pablo i jezikom unaokolo opipa usne iznutra. "Que te
importa, ta sam ja mislio." "Reci,
ree mu Agustin.
"Mnogo, ree Pablo. On je navukao preko glave kaput napravljen od ebeta i
okruglina glave mu je sad provirivala iz prljavih utih nabora ebeta. "Mnogo sam
razmiljao."
"ta?" rece Agustin. "ta?" "Mislio sam o tom kako ste vi grupa zanesenih Ijudi, ree
Pablo. "Koju vodi jedna ena iji je mozak izmeiu butina i stranac koji je doao da bi
vas unitio."
"Mar odavde, povika Pilar. "Mar odavde i provaljaj se u snegu. Nosi se odavde sa
svojim pokvarenim mlekom, ti isceieni konjski maricon."
"Tako se govori, ree Agustin divei se, ali odsutan. Bio je zabrinut.
"Idem, ree Pablo. "AH vratiu se uskoro." On podie ebe a vratima peine i
zakorai napolje. Onda sa ita doviknu, "Jo pada, ."
Bio sam arroiero mnogo godina, ree Pablo. "Prevozili smo velikim kolima terete
preko planina, pre nego to su kamioni uli u upotrebu. Na tom poslu sam nau io sve o
vremenu."
"A kako si ti pristupio pokretu?"
"Ja sam uvek bio na levici, ree Pablo. "Uvek smo imali mnogo dodira sa svetom iz
Asturije gde je svet politiki vrlo razvijen. Ja sam uvek bio za Republiku."
"A ta si radio pre pokreta?"
"Radio sam tada za jednog preprodavca konja iz Saragose. On je konjima snabdevao
arene i ko njicu. Tad sam se i upoznao s Pilar koja je, kao to ti sama ree, bila tada s
matadorom Finitom de Palencija." On to
ree s mnogo ponosa.
"Nije on ba bio neki matador, ree jedan od brae za stolom gledajui u leia Pilar
Page 117

koja je stajala ispred pei.
"Nije?" ree Pilar okreui se i gledajjAi u oveka. "Nije bio ba neki naroiti
matadoj
Stojei sad tu pored ognjita onaa je videla, malog i tamnog i trezvena lica, tunin oiju,
utonulih obraza i crne kovrdave kose.ne na elu gde je tesni Jmatadorski
eir ureo crvenu liniju koju niko dnigi nije primeivad; Videla ga je kako stoji prema
ptogodinjrTDiku, prema rogovima koji su visoko atzsTiKonje, videla je veliki vrat bika
koji je dizao konja visoko, dok je jaha taj vrat bo klinastim tapom, dizao sve vie i vie, dok
konj nije uz tresak pao, a jaha se sruio uz drvenu ogradu i bik ga je gurao
nogama napred, a mahao velikim vratom traei rogovima konja da mu oduz
me jo ono malo snage koja mu je odravala ivot. Videla je sad Finita, tog toboe
osrednjeg matado ra, kako je stao ispred bika i krenuo prema njemu, prilazei mu sa strane.
Sad ga je jasno videla kako je savio teku flanelsku krpu oko tapa; flanel je
visio teak od krvi koja je biku potekla iz glave, plea i curila sjajna izmeiu njegovih pleki,
svuda po leiima dok se bik propinjao u vazduh uz zveket banderilja. Videla je
sve iz profila, Finita kako sto ji na pet koraka od glave bika, a bik je stajao miran i
teak, i Finito je polako dizao mac do u visinu svog ramena i odmeravao je du
isplruene otrice taku koju jo nije mogao videtLjer je bikova
da tu glavu 1] se nalaalo unazad st0jei u profilu su se nadima glava
bila iznad njegovih oiju.
privue nanie zamahom leve rujj
zila vlana tel
na petama ipogleda
ispred smrs|
krpu. je sasvim
okrenu| arene iznac
le, a _
iVula njegov tanki, aviApogledao svet u
prvim redovimsrlirene iznaocrvena ograde i rekao, "Da vidimo, Imoeikoga.pvojubiti
Mogla je uamu uje glas i da vidi kako imj se prvi put savilo koleno, kad jp krpmio.
posmatra njegovJafanje prema rogu koj aaran, doTTe bik ijjukoj;
tanki
videla je Fini
izmeajrarijetvm lopatica.
Videla je i sad kako blistavost maa ulazi polako i sigurno kao da ga je bik sam
svojim nasrtajem
248
249
sjurio u sebe iz ovekove ruke i posmatrala je kako klizi unutra, sve dok se smeii
zglobovi nisu odmorili na zategnutoj koi i dok se mali tamni ovek iji pogled nije
nikako naputao mesto gde je ma uao, uvuena stomaka ne savi i odskoi ustranu od roga i od
ivotinje i stade drei krpu na motki u levoj ruci a, digavi desnu ruku da posmatra kako bik
umire.
Videla ga je kako stoji i posmatra bika koji pokuava da se odri, posmatra bika kako se
Ijulja kao drvo pre nego to padne, posmatra bika kako se bori da se odri na nogama i videla
je malog o veka s rukom podignutom uvis, s uobiajenim gestom pobede.
Page 118

Videla ga je kako stoji sa znojavim upljim olakanjem to je to svreno i to nije bilo
nikakve povrede, nikakvog udara rogovima, to je lepo proao i onda, dok je stajao, bik
se nije due mogao da dri i sruio se dole kotrljajui se mrtav sa sve etiri noge u
vazduhu, mogla ga je videti, tog malog tamnog oveka kako se umoran i bez osmeha kree
prema ogradi.
Znala je da on ne bi bio u stanju da tri arenom ak da mu i ivot zavisi od toga i
posmatrala ga je kako polako ide prema ogradi i brie usta pekirom, onda je pogledao
prema njoj, mahnuo glavom i onda obrisao lice pekirom i poeo pobedonosno da krui po
areni.
Videla ga je kako se polako kree, vukui se oko arene, osmehujui se i klanjajui se,
osmehujui se, a njegovi pomonici su ili za njim, saginjali se kupei cigare,
bacajui eire; on je kruio po areni tunih oiju i osmehujui se zavrio
je kruenje ispred nje. Ona ga pogleda i vide kako sedi na drvenom stepeniku s
pekirom na ustima.
Pilar je sve to videla, dok je stajala tu, nad vatrom, i onda je rekla: "Tako, on nije bio
dobar matador? S kakvim svetom ja to ivim?"
"On je bio dobar matador, ree Pablo. "Smetalo mu je to je bio malog rasta." "1
jasno, bio je tuberkulozan, ree Primitivo.
"Tuberkulozan?" ree Pilar. "Ko ne bi bio tuberkulozan da mu se deavalo ono to i
njemu? U ovoj zemlji, u kojoj nijedan siromaan ovek nema nimalo nade da doie do para
ukoliko nije kriminalac kao Huan Mar, ili borac s bikovima, ili tenor u operi? Kako
ne bi bio tuberkulozan? U ovoj zemlji u kojoj se buroazija predire tako da joj stomak strada
i da ne moe da ivi bez bikarbone sode, a sirotinja gladna otkako se rodi pa do smrtnog dana,
zato ne bi bio tuberkulozan? Ako si putovao ispod sedita u vagonima tree klase da se vozi
besplatno, da bi iao po vaarima da naui kako se bori, jo
kao dete, dole u praini i prIjavtini meiu jo sveim ispljuvcima i suvim
ispljuvcima, kako da ne bude tuberkulozan s grudima toliko izudaranim rogovima?"
"Jasno, ree Primitivo. "Ja sam samo rekao da je bio tuberkulozan."
"Dabome da je bio tuberkulozan, ree Pilar, stojei i maui velikom drvenom
kaikom u ruci. "Bio je malog rasta i imao je tanak glas i mno go se plaio bikova. Nikad
nisam videla oveka ko ji bi se vie plaio pre borbe s bikovima, a koji bi bio
neustraiviji kad se naao u areni. "Ti, ree ona Pablu. "Ti se i sad plai smrti. I
smatra da
250
251
je to neto vano. A Finito se plaio celo vreme, ali u areni bio je lav." "On je
uivao glas vrlo hrabrog oveka, ree drugi brat.
"Nikad nisam poznavala oveka koji bi se toliko plaio, ree Pilar. "Nije hteo ak ni
da dri bikovu glavu u kui. Jedanput na vaaru u Valadolidu ubio je bika Pabla
Romera odlino -"
"Seam se, ree prvi brat. "Bio sam onda ta
mo. Bio je boje sapuna s kovrdavim elom i vrlo
velikim rogovima. Taj je bik bio teak preko tride
set aroba. To mu je poslednji bik, to ga je ubio
u Valadolidu."
Q.
"Tano, ree Pilar. "A docnije su lanovi drutva njegovih oboavalaca koji su se
Page 119

sastajali u kafani Kolon i koji su dali ime svom klubu po njemu, optoili bikovu glavu i
poklonili mu je za vreme malog banketa u kafani Kolon. Za vreme ban; keta oni su
stavili glavu na zid, ali su je pokrji krpom. Ja sam sedela za stolom, a i druge tu,
Pastora, koja je runija od mene i
prvekate
kui
;orije. estine
Peinesr "iHruge Bio je to zbog rasprave
zme
najzna
ajnijih kurvi ii vezi
t6jnosti. Ja, sa
ma, bila samvie go sreena iedela sam pored Finita i prim&ti V4iH <a neofcMa gleda
bikovu glavu koja je bila obavijena purpurnom krpom kao to su slike svetaca
pokrivene u crkvi za vreme strasne nedelje naeg biveg gospoda.
Finito nije mnogo jeo jer je u svojoj poslednjoj koridi te godine, u Saragosi, zadobio kad
je uao, palotazo udarac pljosnatim delomvroga i od
udarca je neko vreme bio onesveen i ak i sad mu stomak nije mogao da podnese
hranu i s vremena na vreme primicao bi maramicu ustima i izbacivao izvesnu koliinu
krvi u toku itavog banketa. ta sam htela da vam kaem?" "O bikovoj
glavi, ree Primitivo. "O punjenoj bikovoj glavi."
"Da, ree Pilar. "Da. Ali vam moram ispriati neke pojedinosti tako da vidite. Finito, znate,
nije nikad bio vrlo veseo. Bio je u sutini uvek dostojanstven i ne znam da se
ikad ma emu smejao ak i kad smo bili sami. ak ni stvarima koje su bile vrlo
smene. Bio je ozbiljan skoro kao Fernando. Ali to je bio banket koji su u njegovu ast
priredili aficionados okupljeni u Klubu Finito i bilo je potrebno da ostavi utisak
veselosti, drugarstva i veselja, tako se za vreme jela smekao i pravio prijateljske
primedbe i samo sam ja primetila ta on radi s maramicom. Imao je tri maramice i
tri ih je napunio i onda mi je rekao vrlo tihim som, "Pilar, ne mogu vie da podnesem,
mislim loriti da odem, odavde."
hajdemo kazala sam. Jer sam videla iti. Ba taoja jevladala velika veselost
;kao mi je Finito. io ime po meni a sam
ja.
je pame
nita nije jeo
ju; ali on o
manzanille ijegove strane mu je sto o nije mo
252
253
gao da podnese veselost, bunost i larmu, a da nita ne uzme. Onda sam ga gledala
kako ispija vrlo brzo, gotovo celu flau manzanille. Poto je upotrebio sve maramice, on sad
upotrebi svoj ubrus u istu svrhu u koju je ranije upotrebio maramice.
"Sad je banket zaista stigao do vrhunca odu
evljenja i neke od najlakih kurvi paradirale su oko stola
na ramenima raznih lanova kluba. Pa
Page 120

storu su namolili da peva, a El Ninjo Rikardo je
svirao na gitari, bilo je vrlo dirljivo i bio je to
trenutak istinske radosti i pijanog prijateljstva pr vog
reda. Nikad nisam videla banket na kome je
stvarno flamenco oduevljenje dostiglo vei vrhu
nac, a ipak jo uvek nije dolo do otkrivanja bi
kove glave to je, najzad, bila svrha ove proslave i banketa.".
"U tolikoj meri sam uivala i bila zauzeta tapanjem pratei Rikardovo sviranje i
nastojei da se stvori hor koji bi udarao rukama uz pesmu Ninje de los Peinos, da nisam
ni primetila da je Finito ve bio napunio svoj i uzeo moj ubrus. Jos je pio manzanillu i oi su
mu bile vrlo svetle i svakom je mahao glavom irftovoljno. Nije mogao mnogo
da govori, jer svafcma kad bi progovorio morao je da pribegava ubriisu; ali je davao
utisak velike radosti i veselja i to je naj2d i bilo ono zbog ega se tu nalazio. {2)
"Banket se nastavljap, ovek koji je sedeo do mene bio je bivi upravnik Rafaela el
Gala i priao mi je jednu zgodu, a kraj te prie bio je ovakav " Onda je Rafael priao k
mni i rekao, "Ti si mi
najplemenitiji. Ja te napravim poklon." I
najbolji prijatelj na sveti volim kao brata i hou d
onda mi je dao divnu dijamantsku iglu i poijuoio me u oba obraza i obojica smo bili vrlo
dirnuti. Poto mi je dao dijamantsku iglu, Rafael el Galo je iziao iz kafane, a ja sam
rekao Retani koja je sedela za stolom " Taj prljavi Ciganin je ba sad zakljuio ugovor
s drugim upravnikom
, Kako to misli? upita Retana.
, Bio sam upravnik deset godina i nikad mi ranije nije nita poklonio, rekao je upravnik
El Gala.To moe da znai jedino to I to je dabome bilo istina i eto tako ga je El Galo
ostavio.
"Ali na tom mestu se umeala Pastora u razgovor, ne moda da brani dobro ime Rafaela,
jer nikad niko otrije nije govorio o njemu od nje same, nego zato to je upravnik
govorio protiv Cigana upotrebivi izraz, prljavi Ciganin. Umeala se tako uno i s
takvim izrazima da je upravnik bio prisiljen da uuti. Ja sam se umeala da bih umirila
Pastoru, a druga Gitana se umeala da umiri mene i galama je bila takva da niko nije ni
rei mogao da razume od onog to se govorilo izuzev jedne jedine: kurva, koja je
nadjaavala sve ostale rei, dok mir nije ponovo uspostavljen i nas tri koje smo se
umeale u razgovor nismo sedele gledajui u ae i onda sam primetila kako Finito bulji u
bikovu glavu, jo uvijenu u purpurnu krpu, s izrazom uasa na licu.
"U tom trenutku je predsednik Kluba poceo govor koji je trebalo da prethodi otkrivanju
glave, i za vreme itavog govora odobravali su mu povicima.Ole! i udaranjem po
stolu, a ja sam posmatrala Finita koji je upotrebljavao svoj, ne, moj ubrus i sve dublje
tonuo u stolicu i buljio s uasom
254
GED
255
i zaprepaenjem u zavijenu bikovu glavu na suprotnom zidu.
"Pri svretku govora, Finito je poeo da trese glavom i sve je vie nestajao na stolici.
Page 121

, Kako si, mali moj? upitah ga ja, kad me je pogledao, ali on me nije ni prepoznao, samo
je tresao glavom i govorio " Ne. Ne. Ne
"Predsednik Kluba je zavrio govor i onda se, uz uzvike svih prisutnih, popeo na
stolicu, pruio ruku, odvezao konopac kojim je bila vezana purpurna krpa na glavi i
polako je povukao s glave, a ona se zadrala na jednom rogu i on je digao i povukao i
pojavio se veliki uti bik sa crnim rogovima koji su se najpre irili ustranu, pa onda
isturali unapred, i bili belih vrhova iljatih kao bodIjike jeine, a glava bika je izgledala
kao da je iv; elo mu je bilo kovrdavo kao dok je bio iv i nozdrve otvorene i oi svetle i
gledao je pravo u Finita.
"Svi su vikali i pljeskali rukama i Finito je sve vie tonuo u stolicu i onda su svi
zautali i pogledali ga i on je rekao.Ne, Ne i gledao u bika i povlaio se unazad i onda rekao
vrlo glasno, Ne! i krv mu je snano pokuljala na usta i on ak ni ne stavi ubrus
nego mu zgruana krv kliznu niz bradu i on je stalno gledao u bika i rekao " Celu sezonu,
da. Zaraiivati novac, da. Jesti, da. Ali ne mo gu jesti. ujete li me? Stomak mi je
slab. Ali sad kad je sezona zavrena! Ne! Ne! Ne! Pogledao je unaokolo oko stola i onda je
pogledao u bikovu glavu i rekao jo jedno, Ne, zatim je pognuo glavu i prineo ubrus
ustima i tako sedeo i nije govorio nita i banket, koji je tako lepo poeo i koji je mo
gao da predstavlja retkost u pogledu veselosti i drugarstva, svri neveselo." "Posle kog
vremena je umro?" upita Primitivo.
"Te zime, ree Pilar. "Nikad se nije oporavio od udara roga koji je zadobio u Saragosi.
Takvi udarci su gori od rane, jer je povreda unutranja i ne lei se. Takve udarce je
dobijao gotovo svaki put kad bi ulazio u arenu i zbog toga i nije imao veeg uspeha. Za
njega je bilo teko da izbegne udare roga, jer je bio malog rasta. Skoro uvek je do bijao
udarce stranom roga. Ali mnogi su bili samo povrni udarci."
"Ako je bio suvie mali nije trebalo ni da pokuiava da bude matador, ree Primitivo. Pilar
pogleda Roberta Dordana i zatrese glavom. Onda se nagnu nad veliki gvozdeni lonac,
maui jo uvek glavom.
Kakav je ovo svet, pomisli ona. Kakav svet su ovi panci, "ako je bio suvie mali
nije trebalo ni da pokuava da bude matador." I ja to sluam i ne govorim nita. Nisam
dovoljno besna i, poto sam objasnila, utim. Kako je to prosto kad ovek nita ne zna. Que
sencillo! Kad ovek ne zna nita govori, "Nije bio ba neki matador, a onaj
drugi, isto tako ne zna nita i kae, "Bk) je tuberkulozan." A ovaj, opet, poto mu je neko
ko zna objasnio, pria, "Ako je bio toliko malen nije trebalo ni da pokuava da bude
matador."
Sad, naginjui se nad vatru, ona vide ponovo na postelji golo, mrko telo s
vorugavim oiljcima po kukovima i dubokom osuenom povredom ispod rebara s
desne strane grudnog koa i dugu belu brazgotinu sa strane koja je ila do ispod pazuha.
256
17 Ernest Hemintrej, IV
257
Videla je sklopljene oi i sveano, mrko lice i kovrdavu crnu kosu zabaenu sad
unazad sa ela, ona je sedela pored njega i trljala mu noge, zagrevajui mu napete miie na
listovima, mesei ih, labavei ih, i onda udarajui ih lagano skupljenim rukama, i labavila
zgrene miie.
"Kako je?" pitala ga je. "Kako su ti noge, ma f moj?
"Vrlo dobro, Pilar, odgovarao bi on ne otvarajui oi.
Page 122

Hoe li da ti protrljam grudni ko?"
"Ne, Pilar, nemoj me dirati, molim te."
"A gornji deo nogu?"
"Ne. Suvie me bole."
"AH ako ih protrljam i namaem, zagrejae se i bie ti bolje."
"Ne, Pilar. Hvala ti, vie volim da ih ne dodiruje."
"Oprau te alkoholom."
"Moe. Samo vrlo lagano."
"Silan si bio u poslednjoj borbi s bikom, rekla bi mu ona, a on bi odgovorio, "Da, divno
sam ga ubio."
Onda, poto bi ga oprala i prekrila aravom, legla bi pored njega u krevet, a on bi
izvukao svoju mrku ruku, didirnuo je i rekao, "Silna si ti ena, Pilar." To je bila najvea
ala koju je izustio i nekada, obino posle borbe, on bi odlazio da spava i ona bi legla, drei
njegovu ruku u svojim obema i sluala bi kako die.
esto se plaio u snu i oseala bi kako mu se ruka stisla vrsto i videla grake znoja
na elu, a ako bi se probudio ona bi mu rekla, "Nije nita,
i on bi opet zaspao. Provela je s njim pet godina i nikad mu nije bila neverna, to jest
skoro nikad, a onda posle sahrane uhvatila se Pabla koji je uvodio konje pikadora i bio
slian svim onim bikovima na koje je Finito, ubijajui ih utroio svoj ivot. Ali zna ona
sad da ni bikovska snaga, ni bikovska hrabrost nisu potrajale, ali ta traje? Ja trajem,
pomisli. Da, ja trajem. Ali zato?
"Marija, ree ona. "Pazi ta radi. To je vatra za kuvanje, a ne za spaljivanje grada."
Ba u tom trenutku Ciganin se pojavi na vratima. Bio je pokriven snegom i stajao je drei
karabin i stresajui sneg s nogu.
Robert Dordan ustade i priie vratima, "Pa?" ree on Ciganinu.
"Smenjuju se svakih est sati. Na mostu su po iva oveka istovremeno, ree
Ciganin. "U putarevoj kuici se nalazi osam vojnika i kaplar. Evo ti tvoj hronometar."
"A kako stoji sa straarskim mestom kod strugare?"
"Tamo je starac. On moe da osraatra i to i put." "A
put?" ree Robert Dordan.
"Stalno isti pokret, ree Ciganin. "Nita neo bino. Nekoliko automobila
Izgledalo je da je Ciganinu hladno, njegovo tamno lice bilo je zategnuto od hladnoe i ruke su
mu bile crvene. Stao je na otvor peine, skinuo bluzu i stresao je.
"Stajao sam dok nisu smenili strau, ree on. "Smenili su se u podne, pa u est. To je
mnogo. Drago mi je to nisam u njihovoj vojsci."
258
259
"Hajdemo po starca, ree Robert Dordan oblaei koni kaput. u
"Ja ne idem, ree Ciganin.Jdem ja sad kod vatre i da uzmem toplu supu. Rei u
jednom od ovih, gde se nalazi, i on moe da te vodi. Hej, lutalice, viknu on Ijudima koji
su sedeli za stolom. "Ko hoe da vodi Inglesa do mesta sa kojeg starac osmatra put?"
"Idem ja, die se Fernando. "Reci mi gde je."
"Sluaj, ree Ciganin: "On je -" i ree mu gde se starac Anselmo smestio.
Glava V
Anselmo se uurio u zavetrinu debla jednog velikog drveta, a sneg je, noen
vetrom, padao s obe strane. On se vrsto priljubio uz drvo, ruke su mu bile u rukavima
Page 123

kaputa, svaka ruka u suprotnom rukavu, a glavu je uvukao to je vie mogao u kaput. Budem li
ovde jo mnogo stajao, smrznuu se, pomisli, a to nee nikom biti od koristi. Ingles mi je rekao
da ostanem sve dok me neko ne smeni, ali on onda nije znao za oluju.
Na putu nema nikakvog izuzetnog pokreta, a ja znam poloaj i navike strae kod
strugare, preko puta. Treba da se vratim sada u logor. Ko god ima pameti oekivae da se
vratim u logor. Jo u malo ostati, pomisli, i onda se vraam u logor. Kriva su nareienja koja
su suvie kruta. Jer se ne smeju menjati ni pod kakvim okolnostima.
Udarao je jednim stopalom o drugo, onda je izvukao ruke iz rukava,
savio m i njima irijao noge i iup*Liu sauptuimtt cirkulacije. Tu u zavetrini, u zaklonu od debla
bilo je manje hladno, ali e uskoro morati poeti da eta.
Dok je tako uuren sedeo, trljajui noge, u automobil na putu. Imao je lance. Jedan
lanac je udarao i Anselmo ga je posmatrao, dok je nailazio putem prekrivenim snegom, obojen
zeleno i smeie, s izlomljenim krupnim mrljama tamne boje, i plavo premazanim staklima tako
da nisi mogao videti unutra, a samo je jedan polukrug ostavljen neobojen
kroz koji su oni iznutra mogli da gledaju napolje. To je bio Rols Rojs, star dve godine,
automobil za grad, a kamufliran za generaltab, ali to Anselmo nije znao. On nije video unutra
tri oficira umotana u pelerine. Dvojica su sedela na zadnjem seditu, a jedan na
stolici na sklapanje. Dok su kola prolazila, oficir koji je sedeo na stolici za sklapanje
gledao je kroz isti prorez na prozoru, samo to Anselmo to nije znao. Nisu videli jedan
drugoga.
Kola su prola u snegu ba ispred njega. Anselmo je video ofera, crvena lica i s
elinim lemom na glavi, lice i lem su mu se isticali nad pelerinom od ebeta koju je imao na
sebi i video je cev automatske puke posilnog koji je sedeo pored o fera. Onda su kola pola
putem, on je uvukao ruku u kaput i izvukao iz depa na koulji dva
lista hartije koje mu je iz svoje belenice istrgao Robert Dordan i napravio je znak
kojim se obeleavaju kola. To je bio deseti automobil tog dana koji je proao nagore.
est ih je prolo nanie. Jo ih je etiri bilo gore. To nije bio izuzetan broj kola koja su
se kretala tim putem, samo to Anselmo nije
260
261
umeo aa raziiKuje Koia marKe rora, fijat, Keno i Sitroen koja su pripadala tabu divizije
koja je drala klisuru i planinski lanac od Rols Rojsa, Lana, Mercedesa i Izota
Vrhovnog taba. Tu razliku bi mogao da uoi Robert Dordan da se umesto starca
nalazio na poloaju, i njemu bi bio jasan znaaj tih kola koja su otila navie. Ali on nije
bio tu i starac je prosto napravio znak da su kola prola navie, na hartiji istrgnutoj iz
belenice.
Anselmu je sad bilo tako hladno, da je reio kao najbolje da pre nego to padne mrak,
krene za logor. Nije se plaio da e izgubiti put, ali je smatrao da je beskorisno da due
ostane tu, a puhaoje sve hladniji vetar i sneg je padao jednakom estinom. Ali kad je
ustao, i stresao noge, i pogledao na sneg koji je vejao putem, nije krenuo uzbrdo, ve je ostao
naslonivi se na zatienu stranu bora.
Ingles mi je rekao da stojim, pomisli. Moda je sad krenuo ovamo, i ako napustim mesto
moe se izgubiti u snegu traei me. Za celo ovo vreme rata trpeli smo zbog
nedostatka discipline i zbog nepokoravanja nareienjima, pa u jo malo priekati
Inglesa. Ali ako uskoro ne doie, morau krenuti uprkos svih nareienja, jer moram da
predam izvetaj, i imam jo mnogo da uradim ovih dana, a da se smrzavam ovde, bilo
Page 124

bi preterano i bez ikakve koristi.
Prekoputa na strugari dizao se dim iz dimnjaka i Anselmo je oseao miris dima koji je
vetar naneo kroz sneg. Faistima je toplo, pomisli on, i udobno, a sutra uvee mi emo
ih ubiti. udna je to stvar i ja ne volim da mislim o tom. itav dan
262
SULLl 111
jem, mogao sam otii do strugare i zakucati im na vrata i oni bi me lepo doekali da
nemaju nareienja da zaustavljaju sve putnike i da im trae isprave. Jedino se
nareienja ispreuju izmeiu nas. Ti Ijudi nisu faisti. Tako ih ja zovem, ali nisu. Oni su
siromani Ijudi kao i mi. Ne bi trebalo da se bore protiv nas, i ne volim ni da mislim
na ubi janje.
Ti na strai su Galegosi. Znam jer sam ih danas posle podne uo kako govore. Oni ne
mogu da pobegnu, jer ako to urade, porodice e im biti streIjane. Galegosi su ili vrlo
pametni ili vrlo glupi i surovi. Upoznao sam obe vrste. Lister je iz Galega isto kao i
Franko. Ba se pitam ta li ti Galegosi misle o snegu u ovo doba godine. Kod njih nema ovako
visokih planina i u njihovom kraju stalno pada kia i uvek je zeleno.
Jedan prozor na strugari se osvetli, a Anselmo zadrhta i pomisli, do iavola i taj Ingles. Tu je tim
Galegosima toplo i pod krovom su u naoj zemlji, a ja se smrzavam iza drveta
i mi ivimo u rupi u stenama kao planinske zveri. Ali sutra, pomisli on, ivotinje e
izii iz svoje rupe, a ti kojima je sad udobno, umree topli u svojim ebetima. Kao to su umrli
oni kad smo nou napali na Otero, pomisli. Nije voleo da se sea Otera.
U Oteru, te noi, tad je prvi put ubio, nadao se da nee biti prisiljen da ubija u napadu
na ove poloaje. U Oteru se to desilo. Pablo je izbo straara, poto mu je Anselmo
navukao ebe na glavu, ali straar je uhvatio Anselma za nogu, drao je onako zavijen
u ebe i kukao u ebetu i Anselmo je
263
mu ovaj nije pustio nogu i dok nije bio miran. Ko lenom mu je pritisnuo vrat, da bi ga
uutao i bo je noem u taj sveanj, dok je Pablo kroz prozor bacao bombu u sobu u kojoj
su se nalazili Ijudi koji su uvali taj poloaj i koji su sad svi spavalL I tad je bljesnulo
pred oima, izgledalo je kao da je itav svet planuo crveno i uto i ve su dve
bombe bile unutra. Pablo je odvrnuo bombe i zavitlao ih brzo proz prozor, i oni, koji nisu
bili ubijeni u postelji, ubijeni su sad kad su se digli iz kreveta, poto je i druga bomba
eksplodirala. Tako je to bilo u slavnim danima Pablovim, kad je palio zemlju kao Tatarin i
nijedan faistiki poloaj nije bio nou siguran.
A sad je kraj i svreno je s njim kao i sa uko pljenim veprom, pomisli Anselmo i, kad su ga ve
ukopili, i kad je prestao da cii, bacite jajca i vepar, koji vie nije vepar, ide
njukajui i rijui k njima i pojede ih. Ne, nije tako riavo, nasmei se Anselmo, ne treba
misliti suvie riavo ak ni o Pablu. Ali dosta je ruan i dosta se izmenio.
Suvie je hladno, pomisli on. Kad bi Ingles do ao, kad ne bih morao nikoga da ubijem na
ovim poloajima. Ta etiri Galegosa i njihov kaplar su za one koji vole ubijanje. To je rekao
Ingles. Ja u to uraditi ako mi padne u dunost, ali Ingles je rekao da u ja biti s njim kod
mosta i da e to biti preputeno drugima. Kod mosta e se voditi borba i ako
izdrirn borbu uiniu sve to jedan starac moe da uradi u ratu. Ali samo neka taj
Ingles doie jer mi je hladno, i kad vidim svetlost u strugari gde znam da se Galegosi
greju onda mi je jo hlad
mje. voieo Din da sam Kod Kue i da se rat zavrio. Ali ti sad nema kue, pomisli.
Page 125

Moramo pobediti u ovom ratu pre nego to se uopte moe vratiti kui.
U strugari je jedan vojnik sedeo na duemi i mazao cipele, drugi je leao i spavao.
Trei je kuvao i kaplar je itao novine. lemovi su im visili na ekserima zakucanim u zid, a
puke su im bile naslonjene na drveni zid.
"Kakva je ovo zemlja u kojoj pada sneg gotovo u junu?" ree vojnik koji je sedeo na duemi.
"To je sasvim neobino, ree kaplar.
"U maju smo, ree vojnik koji je kuvao. "Jo nije ni kraj maja."
"Kakav je ovo kraj u kom sneg pada u maju?" produavao je vojnik na duemi.
"U ovim planinama sneg nije nikakva retkost u maju, ree kaplar. "Meni je u Madridu
bilo hladnije u mesecu maju nego u bilo kojem drugom." "A i
toplije, ree vojnik koji je kuvao.
"Maj je mesec u kom su razlike u temperaturi vrlo velike, ree kaplar. "Ovde u Kastilji,
u maju su velike vruine, ali moe biti i vrlo hladno."
"111 moe kia da pada, ree vojnik sa dueme. JProlog maja kia je padala skoro
svakog dana."
"Nije, ree vojnik koji je kuvao. "To nije bio maj, jo je vladao aprilski mesec." "ovek
da poludi kad te slua kako govori o vladavinama meseca, ree kaplar.
"Prestani da pria o mesecima."
"Svaki, bilo da ivi na moru ili na suvu, mora da zna da nije vano koji je mesec po
kalendaru, nego da je vaan mesec na nebu, ree vojnik koji
264
265
je kuvao. "Na primer sad je otpoela vladavina majskog meseca. A ipak se ide u juni." "Zato
onda ne bismo bili i izvan godinjih doba?" ree kaplar. "oveka prosto glava
da zaboli od tih tvojih nagaianja."
"Ti si iz grada, ree vojnik koji je kuvao. "Ti si iz Luga. ta moe ti da zna o moru ili
kopnu?"
"ovek vie naui u gradu nego to vi analfabetos nauite na tom tvom moru ili na
tom tvom suvu."
"Pod ovim mesecom dolaze prva velika jata sardina, ree vojnik koji je kuvao. "U
ovom mesecu se doteruju amci za lov na sardine, a skue odlaze na sever." "Zasto ti
nisi u mornarici kad si iz Noje?" upita ga kaplar.
"Zato to nisu upisali da sam iz Noje nego da sam iz Negreire, gde sam se i rodio. A ako
si iz Negreire, koja se nalazi gore uz reku Tambre, uzimaju te u kopnenu vojsku."
"Utoliko gore, ree kaplar.
"Nemoj misliti da u mornarici nema opasno sti, ree vojnik koji je sedeo na duemi.
"Cak i bez borbe je ova obala opasna zimi."
"Nita ne moe biti gore od kopnene vojske, ree kaplar.
"A ti kaplar, pa -" ree vojnik koji je kuvao. "Zar se tako govori?1
"Ne, ree kaplar. "Mislio sam na opasnosti. Mislim na izdravanje bombardovanja,
potrebu napada, ivot u rovu."
"Malo toga mi ovde preivljujemo, ree vojnik sa dueme.
"Hvala bogu, ree kaplar. 99Ali ko zna kad e nas to opet snai? Sigurno nam nee
biti uvek ovako lako!"
"Koliko misli da emo se jo zadrati na ovom poloaju?"
Page 126

"Ne znam, ree kaplar. "Zeleo bih da ostanemo do kraja rata."
"Suvie je dugo biti na strai est sati, ree vojnik koji je kuvao.
"Straa e se smenjivati svaka tri sata dok bude trajala ova nepogoda, ree kaplar.
"To je normalno."
,A ta misli o tim tabskim automobilima?" upita vojnik sa dueme. "Ne sviia mi se
to vidim tolika tabska kola."
"Ni meni, ree kaplar. "Sve te stvari su lo prenak."
"A avijacija, ree vojnik koji je kuvao. "Avijacija je jo jedan lo prenak."
"Ali mi imamo izvanrednu avijaciju, ree kaplar. "Crveni nemaju avijaciju kakva je
naa. Ti avioni jutros su bili takvi, da ovek mora biti srean."
"Video sam crvene avione onda kad su predstavljali neto sasvim ozbiljno, ree vojnik sa
dueme. "Video sam one dvomotorne avione i bilo je uasno podneti ih."
"Da; ali nisu oni ovako divni kao nai" ree kaplar.JMi imamo nenadmanu avijaciju."
Tako su oni razgovarali u strugari dok je Anselmo ekao na snegu i posmatrao put i svetlost
na prozoru strugare.
Mislim da ne treba ubijati, razmiljao je Anselmo. Mislim da e se posle rata morati
izvriti neka
266
267
vrsta iskupljenja za ubijanje. Ako mi vie ne budemo poboni posle rata onda e po
mom miljenju morati da se organizuje neka vrsta graianskog ispatanja da bi se svi
oistili od ubijanja, jer inae nikad neemo imati istinske i Ijudske osnove za ivot.
Ubijanje je nuno, znam, ali je ipak tetno za oveka i mislim da e, poto se sve ovo
svri, i mi dobijemo rat, morati postojati neka vrsta ispatanja radi oienja svih nas.
Anselmo je bio vrlo dobar ovek i kad god se naao sam, a sam je bio vrlo esto, vraao mu
se taj problem ubijanja.
Pitam se kako ta stvar stoji sa Inglesom, po misli on. Rekao mi je da mu to ne smeta. A ipak
izgleda da je i osetljiv i dobar. Moda to za mlaie Ijude nema vanosti. Moe biti da stranci ili
oni koji nisu imali nau veru, nemaju isti stav. Ali mislim da e svaki ko to radi, poivotinjiti
jednog dana, i mislim, ak iako je neophodno, da je to veliki greh i docnije moramo da uradimo
neto vrlo snano da bismo to iskupili.
Bilo je mrano i on je gledao u svetlost preko puta i udarao rukama o grudni ko da bi
se zagrejao. Sad, pomisli on, svakako bih krenuo u logor; ali ga je ipak neto zadravalo
tu, pored drveta, iznad puta. Padao je sve gui sneg i Anselmo po misli: kad bismo
samo noas mogli da dignemo most u vazduh. U ovakvoj noi ne bi bilo teko zauzeti
poloaje i dii most u vazduh i onda bi bilo sve gotovo i svreno. U ovakvoj noi ovek
mo@ da uini to god hoe.
Stajao je tu naslonjen na drvo i tiho tapkao nogama i nije vie mislio o mostu. U sumrak
se
uvek oseao usamljenim, a veeras je usamljenost bila takva, da je oseao u sebi
izvesnu upljinu kao od gladi. U stara vremena on se te usamljenosti oslobaiao
govorei molitve i, esto, vraajui se kui iz lova, ponavljao bi mnogo puta istu
molitvu i oseao se od toga bolje. Ali otkako je pokret po eo, nije se nijednom molio.
Page 127

Nedostajale su mu molitve, ali je smatrao da ne bi bilo lepo i da bi bilo licemerno da se
moli; nije voleo da trai usluge ili postupak koji bi bio drukiji nego prema ostalim
Ijudima.
Ne, pomisli, usamljen sam. Ali su usamljeni svi Tojnici i ene svih vojnika, i svi oni koji su
izgubili porodice ili roditelje. Ja nemam enu, ali sam srean to je umrla pre pokreta.
Ona ga ne bi shvatila. Ja nemam dece i nikad neu imati dece. Usamljen sam i po danu kad ne
radim, ali kad doie mrak, onda nastane vreme velike usamljenosti. Ipak imam
jednu stvar koju mi nikakav ovek i nikakav bog ne moe uzeti, a to je to radim
estito za Republiku. Radio sam mnogo za dobro koje emo docnije svi deliti. Radio
sam to sam vie mogao, od samog poetka pokreta, i nisam nita uradio ega bih se stideo.
Jedino zbog ega mi je ao jeste ubijanje. Ali sigurno e postojati mogunost da se to
okaje, jer za greh te vrste koji toliki nose, mora se pronai olakanje. Voleo bih o tom
porazgovarati s Inglesom, ali, poto je mlad, mogao bi i da me ne razume. Spomenuo je
ubijanje ranije. Ili sam to moda ja spomenuo? Mora da je mnogo ubijao, ali ne pokazuje
nikakvog znaka da mu se to dopada. Kod onih koji to vole, postoji uvek neto trulo.
268
269
Mora da je to stvarno veliki greh, pomisli. Jer, sigurno, to je stvar koju nemamo prava da
uradimo, ak iako je, kao to znam, nuna. Ali u paniji se to radi vrlo lako i esto bez istinske
potrebe i ima mnogo nagle nepravde, koja se, docnije, ne moe popraviti.
Hteo bih da o tom ne mislim toliko, pomisli on. Zeleo bih da postoji za to iskupIjenje,
tako da ovek moe ve da pone da se iskupljuje, jer to je jedina stvar koju sam
uradio u ivotu zbog koje se riavo oseam kad sam sam. Sve druge stvari se
oprataju ili se oveku da prilika da ih okaje dobrotom ili na neki drugi nain. Ali
mislim da je greh ubistva vrlo veliki greh i eleo bih da to ispravim. Moda e docnije
postojati izvesni dani, kad e ovek moi da radi neto za dravu ili neto drugo,
ime e se iskupiti. Verovatno e ovek neto plaati, kao u doba Crkve, pomisli
on i nasmei se. Crkva je za grehove dobro organizovana. To mu se svidelo i smeio se u mraku
kad mu Robert Dordan priie. Priao je tiho i starac ga nije video dok nije bio tu.
"Hola, viejo, proapta Robert Dordan i potapa ga po leiima, "Kako si stari?"
"Vrlo mi je hladno, ree Anselmo. Fernando je stajao malo po strani leiima okrenut prema
pravcu odakle je vetar nanosio sneg.
"Hajde, proapta Robert Dordan. "Kreni u logor da se ugreje. Zloin je to smo te
pustili ovde toliko dugo."
"Ono je njihova svetlost, pokaza Anselmo.
"Gde je straar?"
vNe moe ga videti odavde. On je iza okuke."
"Neka idu do iavola, ree Robert Dordan. "Rei e mi u logoru. Hajde da idemo." "Da ti
pokaem, ree Anselmo.
"Pogledau sutra ujutru, ree Robert Dordan. "De, uzmi gutljaj ovoga."
Page 128

On pnii starcu flau. Anselmo je nagnu i po vue gutljaj.
,jiii, ree on i protrlja usta. "Vatra."
"Hajdemo, ree Robert Dordan u mraku. "Da idemo."
Bilo je mrano i mogao si videti pored sebe samo pahuljice noene vetrom i kruta
mrana stabla borova. Fernando je stajao malo vie. Gledaj tog Indijanca iz
prodavnice cigara, pomisli Robert Dordan.
"Hej, Fernando, ree on kad mu priie. "Gutljaj?" "Neu,
ree Fernando. "Hvala ti.
Hvala tebi, pomisli Robert Dordan. Drago mi je to Indijanci iz prodavnica cigara ne
piju. Nije jo mnogo ostalo. Mome. Drago mi je to vidim ovog starca, pomisli Robert
Dordan. On pogleda Anselma i opet ga potapa po leiima kad su poeli da se penju. "Drago
mi je to te vidim, viejo, ree on Anselmu. "Kad god postanem setan pa vidim
tebe, razveselim se. Hajde da krenemo gore." Penjali
su se po snegu uz brdo.
Nazad u Pablovu palatu, ree Robert Doiv dan Anselmu. I to je izvanredno zvualo na
panskom.
"E1 Palacio del Miedo, ree Anselmo. "U Palatu Straha
270
271
"La cueva de los huevos perdidos, dodade Ro bert Dordan veselo. "Peina izgubljenih
jaja."
"Kakvih jaja?" upita Fernando.
"ala, ree Robert Dordan. "Prosto ala. Ne jaja, zna. Drugih stvari." "Ali
zato izgubljenih?" upita Fernando.
"Ne znam, ree Robert Dordan. "Knjiga e ti rci. Pitaj Pilar, onda, stavivi ruku oko
Anselmovog ramena i privukavi ga k sebi dok su hodali protrese ga. "Sluaj, ree.
"Drago mi je to te vidim, euje li? Ti ne zna ta to znai nai nekoga u ovoj zemlji na
istom mestu na kom si ga ostavio."
U tome se videlo koliko poverenje i prisnost je oseao, kad je mogao da kae neto protiv te
zemlje.
"1 meni je drago to vidim tebe, ree Anselmo. "Ali sam ba hteo da odem."
"avola si ti hteo, ree veselo Robert Dordan. "Ti bi se pre smrzao." "Kako je
gore?" upita Anselmo.
"Dobro, ree Robert Dordan. "Sve je dobro."
Bio je srean, onom iznenadnom retkom sreom koja moe da obuzme svakog ko
komanduje u revolucionarnoj vojsci; sreom, kad vidi da ti se bar jedno od krila
dobro dri. Kad bi ti se uvek oba boka dobro drala, mislim da bi to bilo suvie. Ne znam
ko bi to mogao da podnese. Jer ako krene krilom, jednom ili drugom stranom, videe
da ti se dri na jednom jedinom oveku. Nije da on eli da to bude pravilo. Ali ovo je
bio dobar ovek. Jedan dobar ovek. Ti e biti levo krilo, kad budcmo u bici,
pomisli on. Bolje da ti jo ne govorim o tom. To e biti strahovito mala bitka, razmiljao
je. Eto, uvek sam eleo da vodim jednom bitku kako ja hou. Uvek sam znao ta ne
valja u onim koje su drugi vodili, od Aenkura pa nadalje. Ova e morati da bude dobra. Bie
mala, ali vrlo izuzetna. Ako je izvedem onako kako mislim da treba da je izvedem, bie zaista
vrlo izuzetna.
Page 129

"Sluaj, ree on Anselmu. "Strano mi je drago to te vidim." "1 meni
to vidim tebe, ree Anselmo.
Dok su ili uzbrdo po mraku, i vetar im udarao leia a oluja hujala pored njih dok su se penjali,
Anselmo se nije oseao usamljen. Nije se oseao usamljen otkako ga je Ingles
lupnuo po ramenu. Ingles je bio srean i zadovoljan i alili su se zajedno. Ingles je rekao
da je sve u redu i on se nije brinuo. Pie mu je zagrejalo stomak, a noge su mu se
zagrevale dok se penjao.
"Na putu nita narocito, izvesti Inglsa.
"Dobro, ree mu Ingles. "Pokazae mi kad stignemo tamo."
Anselmo je sad bio vrlo srean i bilo mu je drago to se zadrao na osmatranici.
Da je i doao u logor, bilo bi u redu. Uradio bi inteligentno i pametno da je to u inio pod tim
okolnostima, razmiljao je Robert Dordan. Ali je postupio onako kako mu se kazalo, pomisli
Robert Dordan. To je najreia stvar koja moe da se desi 11 paniji. Stajati na oluji, na
izvestan nain, znai mnogo. Ne nazivaju Nemci bez razloga juri olujom.
Moda ih ima jo nekoliko koji bi tako isto odstajali. Ima sigurno. Pitam se da li bi
Fernando stajao. Sasvim je mogue. Najzad, on sam je predloio da poie ovamo.
Misli li da bi se i on dobro
272
273
poneo? Zar to ne bi bilo dobro? Dovoljno je tvrdoglav za tako neto. Morau se
raspitati. ta li taj stari Indijanac iz prodavnice cigara samo misli. "0 emu razmilja,
Fernando?" upita ga Robert Dordan.
"Zato pita?"
"Iz radoznalosti, ree Robert Dordan. "Ja sam vrlo radoznao ovek." "Mislio
sam na veeru, rece Fernando.
"Volilidajede?"
"Da. Vrlo."
"Kako Pilar kuva?"
"Obino, odgovori Fernando.
Ovo je drugi Kulid, pomisli Robert Dordan. Ali, zna, izgleda da bi on ipak ostao. Njih
trojica su se s mukom penjali uzbrdo po snegu.
Glava VII
Sada je jedini zvuk u peini bilo itanje na ognjitu gde je po ugljevlju na vatri padao sneg
kroz rupu na krovu.
"Pilar, ree Fernando. "lma li jo gulaa?"
"0, uti, ree ena. Ali Marija uze Fernandov anak i odnese ga do velikog lonca koji je stajao
na ivici ognjita i nagrabi mu. Onda ga donese do stola, stavi na nj i potapa Fernanda po
ramenu, kad se on sagnu da jede. Osta trenutak pored njega ostavljajui mu ruku na ramenu.
Ali je Fernando i ne pogleda. Potpuno se posvetio gulau.
Agustin je stajao pored vatre. Ostali su sedeli. Pilar je sela za sto prema Robertu
Dordanu.
"Eto, Ingles, ree ona, "video si sad kakav je." "ta ee
uraditi?" upita Robert Dordan.
"Moe svata, ena je gledala u sto. "Svata. On je sposoban da uradi sve." "Gde je
automatska puka?" upita Robert Dordan.
Page 130

"Tu u uglu zavijena u ebe, ree Primitivo. "Hoe li da je vidi?"
"Docnije, ree Robert Dordan. "Hteo sam da znam gde je."
"Tu je, ree Primitivo. "Uneo sam je unutra i zavio u svoje ebe da ne bi zariala.
Magazini s mecima su u daku."
"Nee on to uraditi, ree Pilar. "Nee on nita uraditi s maquinom."
"ini mi se, rekla si da moe svata da uradi."
294
"Moe, ree ona. "Ali nema prakse s maqui nom. Moe da baci bombu unutra. To je vie
u njegovom stilu."
,3ila je glupost i slabost ne ubiti ga, ree Ciganin. On nije uopte uestvovao u
razgovoru cele veeri. "Trebalo je da ga Robert ubije prole noi."
"Ubij ga, ree Pilar. Njeno krupno lice izglelalo je sad tamno i umorno. "Sad sam i ja za
to."
Jfa sam bio protiv toga, ree Agustin. Stajao je ispred vatre, duge ruke je spustio sa strane, a
obrazi, obrasli bradom ispod jagodica, izgledali su Suplji pri svetlosti vatre.
"Sad sam za to, ree. "On je sad pun otrova i eli da nas vidi unitene."
"Neka svi kau, ree Pilar i glas joj je bio umoran. "Ti Andres?"
,Iatarlo, ree brat kome je tamna kosa u otrom uglu rasla duboko u elo i mahnu glavom.
JEladio?"
"Isto, ree drugi brat. "Meni izgleda da on predstavlja veliku opasnost. A niem ne
slui."
"Primitivo?"
Jsto
"Fernando?"
"Da li bismo ga mogli zadrati kao zatvorenika?" upita Fernando.
"Ko bi pazio na zarobljenika?" upita Primitivo. "Bila bi potrebna dva oveka koja bi
pazila na zatvorenika i ta bismo onda na kraju uinili s njim?"
,>Ioemo ga prodati faistima, ree Ciganin.
"To ne, ree Agustin. "Takve prljavtine ne."
"To je bio samo jedan predlog, ree Rafael, Ciganin. "ini mi se da bi facciosos bili
sreni da ga dobiju."
295
"Ostavi se toga, ree Agustin. "To je prljavo." "Nije
prljavije od Pabla, pravdae se Ciganin.
"Jedna prljavtina ne opravdava drugu, ree Agustin. "Pa, tu su svi, izuzev Inglesa i
starca."
"Oni nemaju veze s tim, ree Pilar. "On nije bio njihov voia."
"Jedan trenutak, ree Fernando. "Ja nisam zavrio."
"Hajde, ree Pilar. "Priaj dok se on ne vrati. Priaj dok ne ubaci runu granatu
ispod ebeta i ne digne sve to u vazduh. Dinamit i sve."
"Ja mislim da ti preteruje, Pilar, ree Fernando. "Ja mislim da on nema takve namere."
"1 ja mislim, reee Agustin. "Jer bi to diglo u vazduh i vino, a on e se uskoro vratiti po
vino."
"Zato da ga ne predamo El Sordu, a ovaj da ga proda faistima?" predloi Rafael.
"Moete ga oslepiti i onda e lako biti s njim."
"uti, ree Pilar. "Ja oseam neto to je sasvim opravdano u odnosu na tebe kad
Page 131

tako govori."
"Faisti ne bi inae platili za njega nita, ree Primitivo. "Drugi su pokuavali takve
stvari, ali oni ne plaaju. Oni bi i tebe ubili?"
"Verujem kad bi ga oslepili, mogli bismo ga prodati za neto, ree Rafael.
"Cuti, ree Pilar. "Bude H opet govorio o oslepljivanju, moe otii za njim."
"Ali, on, Pablo je oslepio Ijude iz guardia civil koji su bili ranjeni, naglaavao je Ciganin.
"Zar si to zaboravila?"
"Zaklopi ta usta, ree Pilar. Bila je zbunjena pred Robertom Dordanom zbog tih rei o
oslepIjivanju.
"Niste mi dali da zavrim, prekide ih Fernando.
"Dovri, ree Pilar. "Produi. Dovri."
"Poto je neizvodljivo drati Pabla kao zatvorenika, otpoe Fernando, "i poto je
odvratno po nuditi ga -"
"Zavravaj, ree Pilar. "Za Ijubav boju, zavravaj."
"- pri bilo kakvoj vrsti pregovora, produi Fernando mirno, "ja se slaem da je moda
najbolje eliminisati ga, da bi se za nameravane operacije osigurao maksimum
mogunosti za uspeh."
Pilar pogleda malog oveka, zatrese glavom, ugrize se za usne i ne ree nita.
"To je moje miljenje, ree Fernando. "Verujem da smo u pravu kad verujemo da on
predstavIja opasnost po Republiku -"
,JMajko boja, ree Pilar. "ak i ovde ovek moe da postupa kao birokrat."
"1 po njegovim sopstvenim reima, po nedavnim postupcima, produi Fernando. "1 dok on
zasluuje zahvalnost za pothvate u ranijem delu pokreta i sve do najskorijeg
vremena -"
Pilar je bila otila ka vatri. Sada priie stolu.
"Fernando, ree Pilar mirno i dodade iniju. "Uzmi molim te ovog gulaa i napuni njime
usta sa svim dostojanstvom i nemoj vie govoriti. uli smo tvoje miljenje." "Ali, kako
onda, upita Primitivo i zasta ne do vrivi reenicu.
"Estoi listo, ree Robert Dordan. "Ja sam spreman da to izvrSim. Poto ste svi vi
odluili da
296
297
tako treba da se uradi, to je jedina usluga koju ja mogu da uradim."
ta je ovo, pomisli. Zato to sam sluao Fernanda, poinjem da govorim kao on. Mora da je taj
jezik zarazan. Francuski, jezik diplomatije. panski, jezik birokratije.
"Ne, ree Marija. "Ne."
"To nije tvoj posao, ree Pilar devojci. "Jezik za zube." ,Jzvriu
to noas, ree Robert Dordan.
Primetio je da ga Pilar gleda s prstom na ustima. Gledala je prema vratima.
ebe uvreno na otvoru peine se die i Pablo proturi glavu. On im se svima
nasmeja, provue se ispod ebeta, onda se okrenu i ponovo privrsti ebe. Onda napravi
okret i stade, pa povue kaput do iznad glave i otrese sneg sa njega.
"Razgovarali ste o meni?" obrati se on svima. "Jesam li vas prekinuo?" Niko mu
ne odgovori i on okai kaput o klin u zidu i priie stolu.
"Que tal?" ree on i dohvati au koja je prazna stajala na stolu i zagrabi u posudu za
vino. "Nema vina, ree on Mariji. "Idi i natoi iz meine."
Page 132

Marija dohvati posudu i ode ka pranjavoj, vrlo izduenoj meini premazanoj katranom, koja je
visila sa zida s vratom nadole i izvue ep iz jedne od nogu, taman koliko da vino potee iz
otvora u sud. Pablo je posmatrao kako klei, drei posudu i gledao je svetlocrveno vino kako
se razliva po iniji tako brzo da je, punei je, pravilo virove.
"Pazi, ree on Mariji. "Vino je sad ispod grudi." Niko
nita ne ree.
"Pio sam danas od pupka do grudi, ree Pablo. "To je posao od itavog jednog dana.
ta je s vama svima? Jeste li omutaveli?" Niko nita
ne ree.
"Zaepi, Marija, ree Pablo. "Nemoj da curi."
"Bie mnogo vina, ree Agustin. "Moi e da se napije."
"Jednom se povratio jezik, ree Pablo i mahnu glavom prema Agustinu. "estitam.
Mislio sam da ste onemeli."
"0d ega?"
"Zbog mog dolaska."
"Misli li da tvoj dolazak ima neke vanosti?"
Moda se sam priprema na to, pomisli Robert Dordan. Moda e Agustin to da izvri.
On ga sad sigurno dovoljno mrzi. Ja ga ne mrzim, pomisli. Ne, ne mrzim ga. Gadan je, ali ga
ne mrzim. Mada ga ta stvar sa oslepljivanjem stavlja u naroitu kategoriju.
Ipak, to je njihov rat. Ali, sasvim sigurno, on ne spada u ono to bi ovek eleo da ima oko sebe
ova dva dana. Ja u se drati van toga, po misli. Veeras sam ve jednom ispao budala i
savreno sam voljan da ga likvidiram. Ali pre toga neu tu da izigravam
budalu. I nee vie biti tih gluposti i paljenja ibica tu gde se nalazi dinamit. Pablo je
mislio na to, dabome. A jesi li ti mislio o tom, upita on sebe. Ne, nisi mislio, a nije ni
Agustin. Sve to ti se desi, zasluio si, pomisli. "Agustin, ree on.
"ta je?" Agustin ga tupo pogleda i okrete glavu od Pabla.
299
"Hteo bih da razgovaram s tobom, ree Robert Dordan.
"Docnije."
"Sad, ree Robert Dordan. "Por favor."
Robert Dordan je otiao do otvora peine i Pablo ga je pratio pogledom. Agustin, visok i upalih
obraza, ustade i priie mu. Kretao se nerado i prezrivo.
"Ti si zaboravio ta je u dakovima?" ree mu Robert Dordan, govorei vrlo tiho da se ne bi
ulo.
"Mleko mu!" ree Agustin. "ovek navikne i zaboravi."
"1 ja sam zaboravio."
"Mleko mu!" ree Agustin. "Leche! Kakve smo budale". On otklimata ka stolu i sede.
"Pij, Pablo, starino, ree mu. "Kako su konji?"
"Vrlo dubro, ree Pablo. "1 sneg sve manje pada."
"ta misli, da li e prestati?"
"Hoe, ree Pablo. "Razreiuje se, ima sitniH vrstih pahulja. Vetar e i dalje
duvati, ali sneg pada. Vetar se izmenio." "ta
misli, da li e se razvedriti sutra?"
"Da, ree Pablo. "Verujem da e biti hladno i bistro. Taj vetar donosi promenu."
Gledaj ti njega, pomisli Robert Dordan. Sad je prijateljski raspoloen. Menja se kao
vetar. Ima lice i telo svinje, i znam da je mnogostruki ubica, a uza sve to ima
Page 133

osetljivost dobrog barometra. Da, pomisli on, i svinja je vrlo inteligentna ivotinja. Pablo
osea mrnju prema nama, ili moda samo prema naim planovima, istupa s
mrnjom i uvredama do one take kad si spreman da ga poalje
do iavola, a onda, kad vidi da je dotle doterao, prestaje i poinje sve sasvim iznova.
"Imaemo dobro vreme, Ingles, ree Pablo Robertu Dordanu.
"Mi, ree Pilar, "mi?"
,JDa, mi, naceri joj se Pablo i popi malo vina. "Zato ne? Razmiljao sam o tom dok sam
bio napolju. Zato se ne bismo sloili?"
"U emu?" upita ga ena. "U emu sad?"
"U svemu, ree Pablo, "to je u vezi s mostom. Ja sam sad s tobom." "Jesi li ti
sad s nama?" ree mu Agustin. "Posle svega to si rekao?"
"Da, ree mu Pablo. "Otkako se vreme pro menilo, ja sam s tobom."
Agustin zatrese glavom. "Vreme, ree on i opet zatrese glavom. "1 poto sam te onako
lupio po licu?"
"Da, nasmeja mu se Pablo i preie prstima preko usana. "1 posle ovoga."
Robert Dordan je posmatrao Pilar. Ona je gledala Pabla kao neku neobinu ivotinju. Na licu
jj Je J5 bio trag onog izraza koji joj je izazvao pomen na oslepljivanje. Ona je
stresla glavom kao da hoe da ga se oslobodi, onda je zamahnula unazad. "Sluaj, ree ona
Pablu. "Da, eno."
"ta se deava s tobom?"
"Nita, ree Pablo.iPromenio sam miljenje. Nita vie." "Ti si
prislukivao, ree ona.
"Da, ree on, "ali nisam nita mogao da ujem."
301
300
"Ti se plai da emo te ubiti."
"Ne, ree joj on i pogleda je preko ae. "Ne plaim se toga. Ti to zna."
"Dobro, a ta ti se deava?" ree Agustin. "Jednog trenutka si pijan i grdi sve nas i
odstupa od rada koji stoji pred nama i vreia ene i suprotstavlja se onom to treba
da se uradi -"
"Bio sam pijan, ree mu Pablo.
"A sada -"
"Nisam pijan, ree Pablo. "Promenio sam od
luku."
"Neka ti dragi to veruju. Ja neu, ree Agustin.
"Verovali mi ili ne, ree Pablo. "Ali nema nikoga ko bi te mogao odavde odvesti u
Gredos kao
ja."
"Gredos?"
"To je jedino mesto gde moemo ii posle tog
mosta."
Robert Dordan, gledajui Pilar, podie onu ruku koja nije bila do Pabla i udari se upitno
Page 134

po desnom uvu.
Zena klimnu glavom. Onda klimnu ponovo. Ree neto Mariji i devojka priie Robertu
Dordanu.
"Ona kae " Dabome da je sve uo," ree Marija Robertu Dordanu na uvo,
"Onda Pablo, ree Fernando razlono, "ti si sad s nama, i jednom nalazei se na naoj
strani, ti si za most?"
"Da, ovee, ree Pablo. Pogledao je Fernanda pravo u oi i klimnuo glavom. "Uistinu?"
upita Primitivno. "De veras, ree mu Pablo.
misli da moemo imati uspeha?" upita Fernando. "Ima sad u to vere?"
"Zato da nemam?" ree Pablo. "Zar ti ne veruje?"
"Verujem, ree Fernando. "Ali ja sam i pre verovao " "Idem
oiavde, ree Agustin.
JHladno je napolju, ree mu Pablo prijateljskim tonom.
"Moda, ree Agustin. "Ali ne mogu due da ostanem u ovom manicomiou." "Ne
nazivaj ti ovu peinu ludnicom, ree Fernando.
"Ovo je manicomio za zloinake lude, ree Agustin. idem napolje pre nego to i ja
poludim."
Glava VIII
Ovo je kao vrteka, pomisli Robert Dordan. Ne vrteka koja se brzo kree uz muziku
orkestrio na, s decom koja jau na kravama pozlaenih rogova, u plavom, gasom
osvetljenom mraku ulice di Men, gde postoje na tapovima prstenovi za hvatanje i gde se prena
riba prodaje za susednom tezgom, i gde se okree kolo sree s malim konim
jezicima koji udaraju po numerisanim odeljcima, a kao premija gomilaju se paketi
eera u kockama. Ne, nije to takva vrteka; mada i ovi Ijudi ekaju, kao i oni u
kapama, a ene u pletenim demperima, gologlavi, pod gasnim osvetljenjem, obasjane
kose, stojei ispred kola sree, dok se o
302
303
no vrti. Da, to su Ijudi. Ali ovo je drukije kolo. Ovo je kao kolo koje se kree gore i naokolo.
Dosad se dvaput okrenulo. To je veliko kolo, postavljeno pod izvesnim uglom, i svaki
put se okrene naokolo i onda se vrati tamo odakle je krenulo. Jedna strana je via od
druge, i zamah koji naini die vas i sputa odakle ste i krenuli. Nema ni premija,
pomisli, i niko ni ne eli da jae na tom toku. Pojae svaki put i okree se, a nisi nikad ni
imao nameru da uzjae. Napravi samo jedan krug, velik, eliptian, koji se
die i sputa, i vrati se onamo odakle si krenuo. Sad smo se opet vratili, pomisli, i nita se
nije reilo.
U peini je bilo toplo i vetar je napolju stao. On je sad sedeo za stolom s belenicom
ispred sebe, pravei proraune za dizanje mosta u vazduh. Nacrtao je tri skice,
proraunao formule, oznaio pomou dva crtea, jasna kao da su za decu, kako se most die
u vazduh, tako da bi Anselmo mogao stvar dovriti, ako bi se njemu neto desilo prilikom
demoliranja. Dovrio je te skice i posmatrao ih.
Marija je sedela pored njega i gledala preko njegovog ramena ta radi. On je bio svestan
da je Pablo tu za stolom, preko, i drugi da su tu, koji priaju i igraju karata i oseao je
mirise peine koji su se sad izmenili; nije vie mirisalo na jelo i hranu koja se kuvala
Page 135

nego na dim vatre i na Ijude, duvan, na crno vino, na ustajao, bakren miris tela, i kad je
Marija, gledajui kako on dovrava crte, stavila ruku na sto, on je uhvati svojom
levom rukom i prinese licu i oseti miris prostog sapuna i svee vode na koje je od
pranja sudova mi
risala njena ruka. On stavi njenu ruku dole ne gledajui je i produi da radi i ne vide da je ona
pocrvenela. Ona zadra ruku, sasvim do njegove, ali on je nije ponovo digao.
Kad je svrio projekt za demoliranje, on istre novi list iz belenice i poe da pie
dnevnu zapovest za akciju. Razmislio je jasno i potpuno o tom i svidelo mu se ono to je
napisao. On napisa dve strane u belenici i paljivo ih ponovo proita.
Mislim da je to sve, pomisli on. Savreno je jasno i ini mi se da nema upljina. Dva
straarska mesta e biti unitena i most e biti dignut u vazduh prema Golcovim
nareienjima, i to je sve zata ja odgovaram. itava ta stvar sa Pablom, kojom nije ni trebalo
da se natovarim, reie se na ovaj ili na onaj nain. Pablo e postojati, ili
Pablo nee postojati. A hoe li ili nee, mene se ni ne tie. Ali vie se neu hvatati u to kolo.
Dvaput sam se uhvatio i dvaput se ono okrenulo i vratilo otkud je i polo i vie neu sedati na nj.
On zatvori belenicu i pogleda Mariju, "Hola, guapa, ree joj. "Jesi li ita mogla da
razabere od svega toga?"
"Nisam, Roberto, ree devojka i stavi ruku na njegovu u kojoj je on jo drao olovku.
"Jesi li zavrio?"
"Da. Sad je sve zapisano i nareieno."
"ta si radio, Ingles?" upita ga Pablo preko stola. Oi su mu opet bile krmeljive.
Robert Dordan ga paljivo pogleda. Ne hvataj se kola, ree on u sebi. Ne staj na to kolo.
ini mi se da e ponovo poeti da se Ijulja.
304
305
"Radio sam na probiemu u vezi s mostom, ree on utivo. "Pa kako
stoji stvar?" upita Pablo.
"Vrlo dobro, ree Robert Dordan. "Sve je vrlo dobro."
"Ja sam radio na problemu povlaenja, rece Pablo. Robert pogleda njegove pijane svinjske
oi i posudu za vino. Sud za vino bio je gotovo prazan.
Samo dalje od toka, ree on sebi. On ponovo pije. Svakako. Ali ne seda li sad na
toak? Zar ne govore da je Grant bio pijan u toku gotovo celog graianskog rata?
Sigurno je bio. Opkladio bih se da bi Grant bio besan zbog ovog poreienja kad bi video
Pabla. Grant je puio cigare. Morae nekako da naie jednu cigaru za Pabla. Tom licu
je jedino nedostajala cigara da bude potpuno; poluivakana cigara. Gde li e samo
nabaviti cigaru za Pabla?
"Pa kako ide?" upita Robert Dordan utivo.
"Vrlo dobro, ree Pablo i mahnu glavom ozbiljno i razumno. "Pui bien."
"Jesi li smislio neto?" upita ga Agustin s mesta gde su igrali karata.
"Da, reee Pablo. "Razne stvari."
"Gde si ih naao, u tom sudu?" zapita Agustin.
"Moda, ree Pablo. "Ko zna? Marija, napuni sud molim te, hoe li?"
"Moda se u samoj meini nalazi neka lepa ideja, ree Agustin vraajui se igri.
"Zato se ne uvuc u nju i ne potrai je u koi?"
Page 136

"Ne, ree Pablo, "ja ih traim u posudi."
Ni on se ne hvata za kolo, pomisli Robert Dordan. Mora da se ono kree samo od sebe.
ini mi
se da se ne moe na njemu dugo voziti. To je svakako smrtonosno kolo. Drago mi je
to smo daleko od njega. Oamutilo me je nekoliko puta. Ali na takvoj spravi pijanice i
oni koji su istinski niski i svirepi jau dok ne umru. Ono se kree unaoko lo i gore, i okret
nije nikad isti, i, onda, zaokrenuvi se, spusti se dole. Neka se kree, pomisli.
Nee me navesti da se ponovo hvatam za nj. Ne, gospo dine generale Grante, daleko sam od
kola.
Pilar je sedela pored vatre, na stolici koja je bila okrenuta tako da je mogla videti karte preko
ramena dvojice igraa leiima okrenutim prema njoj. Posmatrala je igru.
Ovo je promena od ubistvenog ka normalnom porodinom ivotu, to je najudnije, pomisli
Ro bert Dordan. Kad se prokleto kolo spusti, ono te zahvati. Ali ja sam daleko od kola,
pomisli. I niko me nee ponovo staviti na nj.
Pre dva dana nisam ni znao da postoje Pilar i Pablo, i ostali, pomisli. Za mene na
itavom svetu nije ni postojala neka Marija. Svakako taj svet je bio mnogo
jednostavniji. Dobio sam instrukcije od Golca koje su bile savreno jasne i izgledale
savreno izvodljive, mada su predstavljale izvesnu tekou i ukljuivale izvesne posledice.
Kad dignem most, oekivao sam da u se vratiti na liniju, ili da se neu
vratiti, a ako bih se vratio, mislio sam da zatraim da odem na neko vreme u Madrid. U ovom
ratu niko nema odsustva, ali sam siguran da bih dobio dvatri dana da ostanem u Madridu.
Zeleo sam da u Madridu kupim neke knjige, da odem u hotel Florida da uzmem sobu i da
se okupam u toploj vodi. Mislio sam kako u posla
306
307
ti Luisa, nosaa, po flau absinta, ako moe da je naie u Mantekerias Leonesas, ili
bilo gde, nedaleko ulice Gran Via, i onda sam mislio kako u da leim u postelji i da itam
posle kupanja i popijem dvatri absinta i onda da telefoniram Gajlordu, pa da vidim da li se
tamo moe dobiti neto za jelo.
Nije voleo da jede u ulici Gran Via, jer hrana stvarnc nije bila dobra i morao si da doie
na vreme inae nisi dobio nita ni od onog to je bilo. A tu je bilo i mnogo
novinara koje je poznavao, a on ne bi voleo da celo vreme mora da uti. Zeleo je da
pije absint i da pria, da bude u Gajlordu, da rua sa Karkovim, da jede dobru hranu i pije
pravo pivo i da uje ta se deava u ratu.
Gajlord hotel u Madridu koji su Rusi preuzeli nije mu se sviiao kad je prvi put tamo
otiao, jer mu je izgledao suvie luksuzan i hrana je bila suvie dobra za opsednuti grad, a
razgovori suvie cinini za ratno vreme. Ali vrlo brzo sam se pokvario, pomisli on.
Zato da nema najbolju hranu, to se moe dobiti, kad se vraa sa ovakvog posla? A
pokazalo se da su isuvie istiniti razgovori koje je smatrao kao cinizam kad ih je prvi
put uo. Ovo e biti pria za Gajlord, samo kad se svri. Da, kad se svri.
Hoe li moi povesti Mariju kod Gajlorda? Ne. Nee. Ali e je moi ostaviti u
hotelu i ona moe da se okupa i da te saeka dok se ne vrati iz Gajlorda. Da, moe
tako da uradi, docnije, kad ispria Karkovu o njoj, moe je i dovesti, jer e biti radoznali
i elee da je vide.
Page 137

Moda uopte nee ii u Gajlord. Moe jesti negde na ulici Gran Via, pa pouriti
natrag u Flo
308
ridu. Ali i sam zna da e otii do Gajlorda, jer bi hteo da sve to ponovo vidi; jer
eli da opet jede onu hranu i da vidi svu udobnost i luksuz po sle ovoga. Onda e se vratiti
u Floridu i Marija e biti tamo. Kad ovo proie, ona e svakako tamo biti.
Kad ovo proie. Da, kad ovo proie. Ako se ovo dobro svri, dozvolie sebi svakako da ode do
Gajlorda na ruak.
Gajlord je bio mesto gde si mogao susresti uvene panske komandante seljake i
radnike koji su se u samom poetku rata prihvatili oruja, a potekli su iz naroda i bili
bez ikakvog prethodnog vojnog obrazovanja i mogao si videti da mnogi od njih go vore
ruski. To je, pre nekoliko meseci bilo za njega prvo veliko razoaranje i zbog toga je
poeo da biva cinian prema sebi. Oni su bili seljaci i radnici. Ali kad je shvatio kako
se to desilo, smatrao je da je to u redu. Bili su aktivni u revoluciji 1934 godine i kad
nije uspela, morali su da pobegnu iz zemlje, u Rusiji su ih poslali u vojne akademije i
Lenjinov institut koji je podravala Kominterna da bi bili spremni sledei put za borbu i da
imaju potrebno vojno vaspitanje za komandovanje.
Kominterna ih je tamo vaspitala. U revoluciji ne moe dozvoliti onima spolja, koji te
pomau, niti ma kome da zna vie nego to treba da zna. On je to nauio. Ako je jedna
stvar u osnovi pravilna, laganje nema vanosti. U poetku mu se laganje nije
sviialo. Mrzeo ga je. Docnije ga je zavoleo. Laganje je deo onoga koji je unutra, ali vrlo
kvari oveka.
U Gajlordu je saznao da Valentin Goncales zvani El Kampesino, Seljak, nikad nije ni bio
se
309
Ijak, nego bivi narednik panske legije stranaca, koji je dezertirao i borio se sa Abdel
Krimom. To je u redu. Zato da ne bude? U ovakvoj vrsti rata morao si brzo da stvori
te seljake voie, i stvarni seljaki voi bi mogao malo suvie da lii na Pabla.
Nisi mogao da eka da se pojavi stvarni Seljaeki voi, i on bi mogao da ima suvie mnogo
seljakih karakternih crta, kada bi se i pojavio. Znai mo rao si da ga stvori.
to se tie Kampesina, po onom koliko je on video, smatrao je da taj ovek crne brade,
debelih crnakih usana, grozniavih buIjavih oiju, moe isto toliko zadati
muke koliko i neki stvarni seljaki voi. Poslednji put kad ga je video, inilo mu se
da je i sam poverovao u glaso ve o sebi i mislio da je seljak. Bio je hrabar, vrst
ovek; nije bilo hrabrijeg na svetu. Ali, gospode boe, koliko je govorio. I kad je bio
uzbuien govoro je svata, bez obzira na posledice svoje indiskrecije. A posledice su
ve bile velike. Ali ipak, bio je sjajan komandant brigade u situaciji kad je ve sve
izgledalo izgubljeno. Nikad nije znao da je sve izgubljeno i ako je bilo, onda bi se borio i
izvukao bi.
U Gajlordu si mogao sresti i jednostavnog zidara Enrika Listera iz Galicije, koji je
upravljao divizijom; i on je govorio ruski. Mogao si upoznati i Huana Modesta,
drvodelju iz Andaluzije, koji je ba dobio komandu nad armijskim korpusom. On nije
nauio ruski u Pertu de Santa Marija, mada je mogao da su bili organizovali Berlicovu
kolu za drvodelje. Od svih mladih Ijudi, Rusi su u njega imali najvie poverenja, jer je
on bio istinski partijski ovek, "stoprocentni, kako su govorili, po
nosni to upotrebljavaju amerikanizam. Bio je mno go inteligentniji i od Listera i El
Kampesina.
Page 138

Zaista, Gajlord je bio mesto gde si mogao upotpuniti svoje obrazovanje. To je bilo
mesto gde si mogao nauiti kako se sve to u stvarnosti radi, a ne kako ovek misli
da se radi. On je tek otpoeo svoje obrazovanje pomisli. Pitao se da li e ga jo pro
duiti. Gajlord je bilo dobro i zdravo mesto i ba ono to njemu treba. U poetku, kad je jo
verovao u sve gluposti, za njega je to bio udar. Ali sad, do voljno je znao i mogao je
da prihvati nunost za svaku prevaru i ono to je nauio u Gajlordu samo je u njemu pojaalo
veru u stvari koje je smatrao istinitim. Njemu se sviialo da zna kakve su
zaista stvari i kakve se veruje da jesu. U ratu uvek ima laganja. Ali istina o Listeru, Modestu
i El Kampesinu bila je lepa od svih lai i legendi. Pa, jednoga dana oni e
svakom kazati istinu, a u meiuvremenu njemu je drago to postoji Gajlord gde on sam moe da
je sazna.
Da, to je mesto gde e on otii kad bude u Madridu, kad kupi knjiga i okupa se u toploj
vodi, popije nekoliko absinta i proita neto. Ali takav plan je imao pre nego to je
Marija ula u sve to. U redu. Imae dve sobe i ona e moi da radi to joj je volja dok
on bude tamo, a onda e se on vratiti od Gajlorda k njoj. ekala je u brdima celo to vreme.
Moe da eka malo i u hotelu Florida. Provee tri dana u Madridu. Tri dana mogu da budu
vrlo duga. Odvee je da vidi brau Marks u operi. To je sad ve tri
meseca na repertoaru, odrae se sigurno bar jo tri meseca. Njoj e se svideti braa Marks u
operi, pomisli. Mnogo e joj se svideti.
310
311
Ali od Gajlorda do peine je vrlo daleko. Ne, nije daleko. Daleko e biti od peine do
Gajlorda. Kakin ga je prvi put doveo do Gajlorda i njemu se nije dopalo. Kakin je rekao
da treba da se upozna sa Karkovim, poto Karkov eli da upozna Amerikance i poto je
on najvei Ijubitelj Lope de Vega na svetu i smatra da je Fuente Oveljuna najbolji komad.
Moda i jeste, ali on, Robert Dordan, nije tako mislio.
Njemu se dopao Karkov, ali mu se nije svidelo mesto. Karkov je bio najinteligentniji
ovek koga je upoznao. Nosio je crne jahae izme, sive akire i sivu dolamicu,
imao je sitne ruke i noge, podbulo neno lice i telo, prskao je kroz riave zube dok je
govorio, i uinio se vrlo smean Robertu Dordanu kad ga je prvi put video. Ali imao je
vie pameti, unutranjeg dostojanstva, spoljne drskosti i humora nego ma koji ovek koga je
upoznao.
Gajlord je izgledao nepristojno luksuzan i po kvaren. Ali zato ne bi predstavnici sile
koja vlada jednom estinom sveta imali udobnost? U redu, imali su je i Roberta
Dordana je u poetku odbijala cela ta stvar, a onda je prihvatio i uivao u njoj. Kakin
je o njemu priao uda i Karkov je u poetku bio uvredljivo utiv prema njemu, a
onda, poto Robert Dordan nije igrao ulogu heroja, nego je ispriao jednu stvarno
smenu i do krajnosti nezgodnu anegdotu po sebe samoga Karkov je preao sa
utivosti na grubost koja je bila puna olak* anja, a zatim na drskost i tako su se
sprijateljili.
Kakina su samo podnosili. Oigledno s njim neto nije bilo u redu i on je, sad, u paniji
morao da to popravi. Nisu hteli da mu kau ta, mada
bi mu sad, kad je mrtav, moda i rekli. Meiutim, on i Karkov su se sprijateljili, a
sprijateljio se i sa neverovatno mravom, izduenom, tamnom, Ijupkom, nervoznom,
tunom i nezajedljivom enom Karkova, koja je imala mravo, zanemareno telo i kratko
podianu tamnu progrualu kosu i sluila kao tuma pri Tenkovskom korpusu. Bio je
Page 139

prijatelj i Karkovljeve Ijubavnice koja je imala maje oi, crvenkastu kosu (nekad
vie crvenu, nekad vie zlatnu, ve prema frizeru), leno senzualno telo (podeeno za tuia
tela), usta podesna za tuia usta i glupu, ambicioznu i potpuno odanu duu. Ta
Ijubavnica je volela spletke i povremeno je uivala u neverstvima to je samo
zabavljalo Karkova. Govorilo se da Karkov ima negde jo jednu enu, po red one pri
Tenkovskom korpusu, moda i dve, ali niko to ba sigurno nije znao. Robertu Dordanu
su se sviiale obe, i ena koju je poznavao, i Ijubavnica. Ako je postojala i ona druga ena,
smatrao je da bi sigurno voleo i nju, kad bi je poznavao. U pogledu ena Karkov je imao dobar
ukus.
Strae sa bajonetima stajale su ispred ulaza kod Gajlorda i noas je to sigurno
najprijatnije i najudobnije mesto u itavom opkoljenom Madridu. Voleo bi da je noas
tamo, mesto ovde. Mada je ovde, otkako su zaustavili taj toak, sasvim dobro. A i sneg je
prestajao da pada.
Voleo bi da Karkovu pokae Mariju, ali ne mo e tamo da je vodi dok najpre ne upita, a
morae da vidi i kako e ga primiti posle ovog putovanja. Golc e biti tamo kad ovaj
napad proie, i, ako dobro sve izvri, oni e svi to saznati od Golca. Golc
312
313
e ga zadirkivati ?bog Marije. Naroito posle onog to mu je rekao da nema posla s
devojkama.
On dohvati posudu ispred Pabla i zagrabi au vina, "Ako dozvoljava, ree.
Pablo klimnu glavom. Valjda je zauzet svojim vojnikim planovima, pomisli Robert
Dordan. Ne trai penuavu slavu u otvoru topovske cevi, nego u toj tamo posudi za
vino. Ali zna, mora da je to kopile bilo prilino sposobno kad je sa uspehom rukovodilo ovako
dugo ovom grupom. Posmatrajui Pabla pitao se kakav bi bio voia gerilaca da
se nalazio u amerikom graianskom ratu. Mnogo ih je bilo, pomisli. Ali mi vrlo malo znamo
o njima. Ne mislim o Kvantrilu, o Mosbiju, niti o svom sopstvenom dedi, ve o
onim malim, grmaima. Ni o piu. Da li stvarno veruje da je Grant bio pijanica?
Njegov deda je to uvek tvrdio. Da je uvek ve do etiri sata posle podne bio malo
pijan i da je pre Viksberga ponekad za vreme opsade bio po nekoliko dana vrlo pijan. Ali
deda je tvrdio da je na poslu bio savreno normalan bez obzira na to koliko je popio,
izuzev to ga je ponekad bilo vrlo teko probuditi. Ali ako si ga probudio, bio je
normalan.
Ali u ovom ratu nema dosad ni na jednoj strani ni Granta, ni ermana, ni Stonvola
Deksona. Ne. ak ni nekakvog Deba Stjuarta. Ni eridana. A preplavili su Meklelani. Faisti
imaju mnogo Meklelana, a mi ih imamo najmanje trojicu.
Nije video ba neke vojne genije u ovom ratu. Nijednog. Ni priblino. Kleber, Luka i
Hans su sa internacionalnim brigadama, svaki u svom delokrugu, divno izveli odbranu
Madrida i onda je brani
314
lac Madrida, Miaha, koga je propaganda izvikala, star, elav, kratkovid, uobraen, glup
kao buljina, hrabar i tup kao bik, neinteligentan u razgovoru, bio toliko Ijubomoran na
Kleberovu popularnost, da je prisilio Ruse da Klebera razree dunosti, i da ga poalju u
Valenciju. Kleber je bio dobar vojnik, ali ogranien i stvarno je suvie govorio s
obzirom na posao koji je vrio. Golc je bio dobar general i dobar vojnik, ali su ga uvek
drali na podreienim mestima i nikad mu nisu davali odreene ruke. Trebalo je da ovaj
Page 140

napad bude njegov najvei poduhvat dosad, a Robert Dordan nije mnogo vo leo ono to je o
ovom napadu uo. A onda je tu bio i Gal, Maiar, koga je trebalo ubiti ako se
moglo verovati u polovinu onih glasina to su se ule kod Gajlorda. Pa ak i u deset od sto od
onog to se prialo, pomisli Robert Dordan.
On bi voleo da je video borbu na platou iza Gvadalahare, gde su potukli Italijane. Ali
tada je bio u Estramaduri. Hans mu je to ispriao jedne noi kod Gajlorda, pre dve
nedelje, i tako mu predstavio da mu se inilo da je sam sve video. U jednom trenutku
je sve zaista bilo izgubljeno kad su Italijani probili liniju blizu Trihuekvea, Dvanaesta
brigada bi bila odseena da su presekli put izmeiu Trihuekvea i Brihugea. "Ali
znajui da su to Italijani, rekao je Hans, "izveli smo manevar koji bi bio neopravdan da
su u pitanju bile druge trupe. I manevar je imao uspeha."
Hans mu je sve to pokazao na ratnim mapama. Hans ih je stalno nosio sa sobom u
torbici za mape i izgleda jo se uvek divio zbog uda koje se desilo i bio srean zbog
njega. Hans je bio sjajan
315
vojnik i dobar drug. panske trupe Listera, El Kampesina i Modesta su se sve dobro tukle u
bitkama, govorio mu je on, a to treba da se pripie njihovim rukovodiocima i
disciplini koju su zaveli. Ali raski vojni savetnici su kazali Listeru, Kampesinu i
Modestu kako da izvedu mnoge pokrete. Oni su bili kao uenici na avionu sa dvojnim
komandama, tako da pilot moe da preuzme voistvo kad god oni pogree. Pa, ova
godina e pokazati koliko su, i kako su stvar savladali. Posle izvesnog vremena nee
biti dvostrukog upravljanja, i onda e se videti kako sami umeju da upravljaju
divizijama i korpusima.
Bili su komunjsti i bili su za disciplinu. Disciplina koju su nametnuli stvorie dobru
vojsku. Lister je bio lud u pogledu discipline. Bio je istinski fanatik i bio je sasvim
panski lien svakog po tovanja prema ivotu. Retko su u kojoj vojsci od prve
tatarske invazije Zapada pa naovamo Ijudi masovno ubijani gotovo bez razloga kao
pod njego vom komandom. Ali on je znao kako da iskuje diviziju u jednu borbenu
jedinicu. Jedna je stvar drati poloaj, a druga je napadati poloaje i zauzimati ih, a
sasvim razliito manevrisati armijom na bojnom polju, pomisli Robert Dordan, dok je
tu sedeo za stolom. Po onom, koliko ga znam, pitam se kako li e Lister izgledati kad ne
bude vie dvostruke kontrole? Ali moda ni nee otii, mislio je. Pitam se da li e
otii? Ili e jo pojaati? Pitam se kakav je stav Rusa u itavoj ovoj stvari? Gajlord je pravo
mesto, pomisli on. Ima mnogo to ga to sad treba da saznam, a to mogu samo u Gajlordu.
Jedno je vreme smatrao da je Gajlord riavo mesto za njega. Gajlord je bio suprotnost
puritanskom, religioznom komunizmu u Velaskezovoj 63, jednoj madridskoj palati, koja
je bila pretvorena u tab Internacionalne brigade u prestonici. U Velaskezovoj 63
inilo ti se da si lan nekog verskog reda - a kod Gajlorda si bio daleko od svakog oseanja
koje si imao u tabu Petog puka, pre nego to se on pregrupisao u brigade nove armije.
Na oba ova mesta oseao si se kao da uestvuje u krstakom ratu. To je bila jedina
prava re za to, mada je ve toliko otrcana i zloupotrebljavana da ne daje pravi
smisao. Uprkos svoj birokratiji i poslovnoj nesposobnosti i partijskim borbama, imao si
oseanje slino onom koje si oekivao da e imati kad si se prvi put priestio, ali ga nisi imao.
To je bilo oseanje da si se posvetio dunosti prema svima ugnjetenim u
svetu, o njemu je isto tako teko i nemogue govoriti kao i o religioznom doivljaju, a
Page 141

ipak je istinito kao to je oseanje ko je ima kad slua Baha, ili se nalazi u katedrali
u artru ili u katedrali u Leonu i vidi kako svetlost ulazi kroz velike prozore; ili kad
gleda Mantenju, El Greka ili Brojgela u muzeju Prado. Davalo vam je pristupa u neto u
ta verujete potpuno, do kraja, i u emu oseate apsolutno bratstvo sa ostalima koji
su u tome. To je neto to pre nisi poznavao, a to si sad doiveo i pridao mu takav
znaaj i pronaao za njega takve razloge da ti se tvoja sopstvena smrt ini bez
ikakve vanosti; izuzev to je treba izbegavati, da bi mogao da izvri svoju dunost.
Ali najlepe u svemu tome je to to
316
317
postoji neto to moe da uradi i u pogledu tog oseanja i u pogledu minosti. Moe se boriti.
I bori se, pomisli on. Ali oni koji su preiveli borbu i u njoj se pokazali dobro, uskoro
izgube istotu oseanja. Ve posle est meseci.
Odbrana jednog poloaja ili jednog grada je deo rata u kom ve moe imati tu prvu
vrstu oseanja. Takva je bila i borba u Sijeri. Tamo su se borili sa istinskim
drugarstvom revolucije. Ba tamo, kad je nastala prva nunost za nametanjem
discipline, on je to odobravao i razumeo. Pod granatama Ijudi su postajali kukavice i
beali su. Video ih je streljane i naduvene pored puta, i niko ih nije ni gledao izuzev kad je hteo
da im uzme metke i ostale stvari od vrednosti. to su im uzimali metke, izme i
kone kapute bilo je u redu. A to su im uzimali stvari od vrednosti bilo je realno, to je
onemoguavalo anarhistima da doiu do njih.
Izgledalo je pravo, i pravedno, i nuno, da Ijudi koji su pokuavali da bee budu
streljani. U tom nije bilo nieg neispravnog. Njihovo bekstvo je bilo sebinost. Faisti
su bili napali i mi smo ih zaustavili na padini, na sivim stenama meiu krljavim
borovima i vresom na gvadaramskim obroncima. Mi smo usput izdrali bombardovanje iz
aviona i vatru kad su doveli artileriju, i oni koji su ostali ivi do kraja dana izvrili su
protivnapad i odbacili ih natrag. Docnije, kad su nailazei izmeiu stena i drvea pokuali
da siiu dole s leve strane, mi smo izdrali u Sanatorijumu i pucali smo sa
prozora i krova mada smo znali da su ga oni zaobili s obe strane i mada smo znali ta to
znai biti opkoljen,
318
izdrali smo, dok ih protivnapadom nisu opet po tisnuli nazad, iza puta.
Pri svemu tome, - u strahu koji ti sui usta i grlo, u praini olupanog maltera, u panici
zbog zida koji pada ruei se uz blesak i prasak eksplodiranja granate, pri izvlaenju
mitraljeza i odvlaenju onih koji su ga posluivali, dok si leao licem prema zemlji,
pokriven otpacima ruevina, s glavom iza tita, otklanjao zastoj vadei slomljeni
okvir, ispravljao redenik, leao potpuno iza tita, pucajui ponovo du puta - radio si
stvar koju je trebalo da radi, i znao si da si u pravu. Shvatio si preiavajui borbenu
ekstazu koja ti sui usta i otklanja strah, i borio si se tog leta i te jeseni za
siromahe itavog sveta, protiv svake tiranije, za sve one stvari u koje si verovao, i za novi svet
za koji si se vaspitao. Ove jeseni si, pomisli on, nauio kako se podnose nedae i nauio si kako
se prezire trpljenje u dugom periodu hladnoe i vlage, blata,
kopanja i utvriivanja. I oseanje leta i jeseni bilo je duboko zakopano pod umorom,
pospanou, nervozom i neudobnou. Ali ono je jo postojalo tu i sve kroz ta si proao
samo je posluilo da mu oceni vrednost. I ba tih dana, pomisli on, imao si
Page 142

duboko i zdravo i nelino oseanje ponosa - zbog kojeg bi te smatrali iavolski dosadnim
tipom kod Gajlorda - pomisli on odjednom.
Ne, u onom trenutku ne bi bio zgodan za Gajlord, pomisli on. Bio si suvie naivan. Bio
si u nekoj vrsti milosti. Ali moda Gajlord tada nije bio onakav kakav je sad. Ne, u
stvari, nije ni bio takav, ree on sebi. Nije uopte bio takav. Tad nije ni postojao nikakav
Gajlord.
319
Karkov mu je priao o tim danima. U to vreme su svi Rusi, koliko ih je bilo, iveli u
Palashotelu. Robert Dordan nije tada nijednog poznavao. To je bilo pre nego to je
ijedna partizanska grupa formirana; pre nego to je upoznao Kakina ili ma kog drugog.
Kakin je bio na severu u Irunu, u San Sebastijanu i u neuspeloj borbi blizu Vitorije. On
nije stigao u Madrid do januara, a dok se Robert Dordan tukao u Karabanelu i u Useri, ona tri
dana kad su zaustavili desno krilo faistikog napada na Madrid, i terali Mavre i
Tercio od kue do kue istei ono porueno predgraie na ivici sivog platoa
prepeenog od sunca i uspostavljajui odbrambenu liniju du visova da bi zatitili taj ugao
grada, Karkov je bio u Madridu.
Ni Karkov nije bio cinian kad je govorio o tim danima. To su bili dani koje su svi
doiveli, kad je sve izgledalo izgubljeno i svaki ovek je zadrao, vie nego ikakav citat ili
dekoraciju, znanje o tom kako bi se ponaao kad bi sve izgledalo izgubljeno.
Vlada je napustila grad uzevi pri bekstvu sve auto mobile od Ministarstva rata i stari Miaha je
mo rao da vri inspekciju odbrambenih poloaja na biciklu. Robert Dordan to
nije mogao da veruje. On nije mogao da zamisli Miahu na biciklu, ak ni sa
najpatriotskijom matom, ali Karkov je priao da je to istina. Ali u ono vreme je on
pisao za ruske novine, tako da je verovatno hteo da u to veruje poto je ve bio tako napisao.
Ali postojala je jo jedna pria koju Karkov nije napisao. On je u Palashotelu imao tri
ranjena Rusa, za koje je bio odgovoran. To su bila dva tenkista i jedan pilot koji su bili u
suvie loem sta
nju da bi ih mogli prebaciti, a poto je, u to vreme, bilo krajnje vano da se ne doie ni
do kakvog dokaza o ruskoj intervenciji kojim bi se opravdala otvorena intervencija
faista, Karkov je bio zaduen da sprei da ovi ranjenici padnu u ruke faistima, u sluaju da
grad bude naputen.
U sluaju da treba napustiti grad, Karkov je morao da ih otruje i da uniti svaki dokaz
njihovog postojanja pre nego to napusti Palashotel. Niko ne bi mogao dokazati da su to
Rusi. Po telima te trojice ranjenih Ijudi, od kojih je jedan imao tri rane od metka u
trbunoj duplji, drugi, raznesenu vilicu i pokidane glasnice, a treem je metak na
komadie smrskao kuk, a ruke i lice su mu bili tako strano izgoreli da mu je lice bez
obrva, trepavica i ikakve dlaice bilo samo jedan velik plik. Niko ne bi mogao da
prepozna po telima te trojice Ijudi koji bi ostali u krevetu u Palashotelu da su to Rusi.
Niim se ne bi moglo dokazati da je goli mrtvac Rus. Nacionalnost i politika se ne vide kad si
mrtav.
Robert Dordan je pitao Karkova kako se oseao zato to je morao da izvri taj in, a Karkov
mu je odgovorio da ga nije ba s nestrpljenjem oekivao. "A kakav nain ste
izabrali?" pitao ga je Ro bert Dordan i dodao, "Znate, nije tako prosto tek odjednom
otrovati Ijude." A Karkov mu je odgovorio, "O, jeste, kad ovako stalno neto nosi za
samog sebe." Onda je otvorio tabakeru i pokazao Robertu Dordanu ta on nosi u jednoj strani
tabakere.
Page 143

"Ali prvo to bi uradio onaj koji bi vas zaro bio, bilo bi da vam uzme tabakeru, primetio
je
320
321
Robert Dordan. "Naterali bi vas da dignete ruke uvis."
"AIi ga imam malo i ovde, nasmei se Karkov i pokaza na peeve kaputa. "Prosto
ovako stavi deo u usta i odgrize ga i proguta."
"To je ve bolje, ree Robert Dordan. "Kaite mi ima li to miris na gorki badem kao
to pie u svim detektivskim romanima?"
"Ne znam, ree Karkov zadovoljno. "Nikad ga nisam pomirisao. Da razbijemo jednu
flaicu i da pomiriemo?"
"Bolje ne."
"Da, ree Karkov i ukloni tabakeru. "Ja, znate, nisam defetista, ali je uvek mogue da
takva ozbiljna vremena ponovo naiiu, a ovo se nigde ne moe nabaviti. Jeste li
videli izvetaj sa fronta u Kordobi? Vrlo je lep. Od svih kominikea taj mi se sada
najvie dopada."
"ta pie u njemu?" Robert Dordan je doao u Madrid sa fronta i osetio da se iznenada
malo koi, kao kad se neko ali sa stvarima kojima se vi sami moete aliti, ali
smatrate da drugi ne mogu. "Recite mi?"
"Nuestra gloriosa tropa siga avanzando sin perder ni una sola palma de terreno, ree Karkov na
svom udnom panskom.
"Sigurno ne pie tako, posumnja Robert Dordan.
"Nae slavne trupe produavaju da napreduju ne gubei ni stopu zemljita, ponovi
Karkov na engleskom. "Tako glasi kominike, nai u vam ga."
322
Sea se Ijudi koje si poznavao, a koji su umrli u borbi kod Posoblanka; ali to je u
Gajlordu bilo predmet ale.
To je bio ton koji je sad vladao u Gajlordu. Ali Gajlord nije uvek postojao, a ako je
situacija bila sad takva da je od onih koji su preiveli rane dane stvorilo takvo neto
kao to je Gajlord, njemu je samo drago to zna za Gajlord i vidi da postoji. Ti se osea
mnogo, mnogo drukije nego to si se oseao u Sijeri, i u Karabanelu, i u Useri,
pomisli. Vrlo se lako kvari, pomisli. Ali da li je to bilo kvarenje, ili prosto gubljenje one
naivnosti s kojom si poeo? Zar nije tako u svemu? Ko je jo odrao onu istotu due u svom
poslu, s kojom mladi lekari, mladi svetenici i mladi vojnici obino poinju?
Svetenici su je odravali, ili su istupali. Verujem da je i nacisti zadravaju, pomisli on, a i ko
munisti koji imaju dovoljno strogu samodisciplinu. Ali pogledaj Karkova.
Nikad ga nije zamaralo da razmilja o sluaju Karkova. Poslednji put kad je bio kod
Gajlorda, Karkov je sjajno priao o jednom britanskom ekonomisti koji je proveo
mnogo vremena u paniji. Robert Dordan je ve godinama itao stvari tog oveka i
uvek ga je potovao i ne znajui nita o njemu. Nije mu se mnogo sviialo ono to je
taj ovek napisao o paniji. Bilo je suvie jasno i jednostavno i suvie otvoreno i zatvoreno,
a za mnoge statistike je znao da su prema potrebi izmiljene. Ali je mislio
kako je oveku uopte malo stalo do novinskih lanaka pisanih o zemlji koju stvarno dobro
poznaje, i potovao ga je zbog njegove dobronamernosti.
323
Page 144

Onda ga je najzad video, onog popodneva kad su napadali na Karabanel. Sedeli su u
zavetrini arene i pucnjava se ula u drugoj ulici nanie i svi su bili nervozni oekujui
napad. Obeali su im bili tenk i on nije dolazio i Montero je sedeo
obuhvativi glavu rukama i govorio, "Tenk nije stigao, tenk nije stigao."
Bio je hladan dan i uta praina se dizala po ulici. Montera su pogodili u levu ruku i ruka
mu se koila. "Moramo imati tenk, rekao je. "Moramo ekati tenk, ali ga ne moemo ekati."
Izgledao je zbog rane zlovoljan.
Robert Dordan je otiao da potrai tenk za koji je Montero rekao da misli da se moda
zaustavio iza zgrade za stanovanje, na uglu kod tramvajske stanice. Tamo je neto
stajalo, u redu. Ali ne tenk panci su u to vreme svata nazivali tenk. To su bila stara oklopna
kola. ofer nije hteo da napusti ugao zgrade i da ih dotera gore do arene. Stajao
je iza njih sa skrtenim rukama naslonjenim na metal kola, i glavu na kojoj se nalazio
koom postavljen lem naslonio je na ruke. On je zatresao glavom kad je Robert
Dordan s njim razgovarao i drao je i dalje naslonjenu na ruke. Onda okrete glavu i ne
gledajuei Roberta Dordana.
"Nemam nareienje da idem tamo, ree on sumorno.
Robert Dordan izvadi pitolj iz futrole i prisloni cev na koni kaput ofera oklopnih kola.
"Evo ti nareienja, ree mu. ovek zatrese glavom na kojoj je bio veliki koom
obloeni lem nalik na lem igraa ragbija i ree, "Nema municije za pukomitraljez."
"Mi imamo municije kod arene, ree mu Ro bert Dordan. "Hajde, da krenemo. Tamo
emo napuniti redenike. Hajde."
"Nema nikoga ko bi pucao, ree ofer.
"Gde je on? Gde ti je pomonik?"
"Mrtav, rekao je ofer. "Tu unutra."
"Izvuci ga napolje, rekao je Robert Dordan. "Izvuci ga odatle."
"Ne volim da ga diram, rekao je ofer. "A, on je savijen izmeiu volana i oruia pa ne
mogu da proiem pored njega."
"Hajde, rekao je Robert Dordan. "Izvui emo ga zajedno."
On se udari u glavu dok se penjao u oklopna kola, i malo se posee iznad obrve i iz
posekotine krv mu je curila niz lice. Mrtvi ovek je bio teak i tako krut da ga nisi
mogao saviti, morao je da ga udara po glavi da bi je izbio iz mesta u kome je bila
ukljetena, s licem prema dole, izmeiu sedita i volana. Najzad je izbi gurnuvi koleno
pod glavu mrtvog oveka i onda, vukui unazad i drei ga za struk, sad poto je glava bila
osloboiena, izvue sam mrtvaca ka vratima. "Pomozi mi, ree on oferu.
"Ne mogu da ga se dotaknem, rekao je ofer i Robert Dordan vide kako plae. Suze su
mu tekle pravo dole s obe strane nosa, po licu uprljanom od baruta, a i iz nosa mu je curilo.
Stojei pored vrata on se zaljulja i izbaci mrtvaca napolje i ovaj pade na trotoar pored
tramvajske linije jo uvek u zgrenom, presavijenom po loaju. Leao je tu, na
cementu plonika, votano
sivog lica, ruku savijenih ispod sebe, kao to je bio u kolima.
"Ulazi unutra, boga ti tvoga, rekao mu je Robert Dordan, maui sad pitoljem. "Ulazi
odmah unutra."
Ba u tom trenutku video je oveka koji je iziao iz zaklonjene strane zgrade za
stanovanje. Na sebi je imao dug kaput, bio je gologlav i imao sedu kosu. Imao je
istaknute jagodice, a oi uvuene i nablizu usaiene. Imao je u ruci paket cigareta
Page 145

esterfild, on izvue jednu i dade je Robertu Dordanu koji je gurao ofera pitoljem u oklopna
kola.
"Samo trenutak, drue, rekao je on Robertu Dordanu na panskom. "Moete li mi net o
objasniti u vezi sa borbom?"
Robert Dordan uze cigaretu i stavi je u prednji dep svog plavog mehaniarskog
dempera. On je prepoznao tog druga po slikama. Bio je to britanski ekonomist.
"Hajde u govna, ree on na engleskom i onda na panskom oferu oklopnih kola. "Dole, ka
areni. Vidi." Povukao je teka vrata sa strane i zatvorio ih lupivi, i kad su krenuli
niz dugu padinu meci su poeli da udaraju po kolima i uo se zvuk kao kad ljunkom
udara po gvozdenom kotlu. Onda kad su otvorili mitraljesku vatru po njima, bilo je kao
otri udari ekia. Povukli su se u zaklon arene i zaustavili se, a tu su jo oglasi od prolog
oktobra bili izlepljeni pored prozora blagajne, i nalazile su se otvorene kutije
municije, i drugovi, s pukama i granatama u depovima ili zadenutim za pojas,
oekivali su ih u zavetrini i Montero je rekao, "Dobro je. Tenk je ovde. Sad moemo
napadati."
Docnije, u noi, kad su zauzeli i poslednje kue na brdu, on je leao udobno iza zida od
cigala u kome se nalazila rupa za osmatranje i gledao po divnoj ravnoj vatrenoj liniji
izmeiu njih i obronka na koji su se faisti povukli i mislio je, s udobnou koja je
gotovo bila razbludna, o uzviici brda koja je titila levi bok, na kojoj su se nalazile
nedavno unitene vile. Legao je u gomilu slame, u odelu koje je bilo natopljeno znojem,
uvio se u ebe i brisao se. Leei tako setio se ekonomiste i nasmejao se i bilo mu je ao to je
bio grub. Ali u trenutku, kad mu je taj ovek dao cigaretu, gurajui je kao
neku vrstu napojnice za obavetenje, bila je mrnja borca prema neborcu suvie jaka u njemu.
Sad se seao Gajlorda i Karkova kako je priao o tom istom oveku. "Tako, tamo si
se sreo s njim, rekao je Karkov. "Ja lino nisam tog dana iao dalje od Puente de
Toleda. On je bio vrlo blizu fronta. Verujem da je to bio poslednji dstn njegovog
junatva. Otiao je iz Madrida sledeeg dana. Ja mislim da je on kod Toleda bio
najhrabriji. Kod Toleda bio je silan. Bio je jedan od onih koji su izradili nacrt za
osvajanje Alkazara. Trebalo je da ga vidite kod Toleda. Verujem da je naa opsada
imala uspeha umnogom zahvaljujui njegovim naporima i savetima. To je bio najgluplji deo
rata. Tu je glupost dola do vrhunca, ali recite mi ta se o njemu misli u Americi?"
"U Americi se veruje, ree Robert Dordan, "da je on vrlo blizak Moskvi."
"Nije, ree Karkov. "Ali on ima izvanredno lice i sa svojim licem i ponaanjem ima uspeha.
326
327
Ja sa svojim licem ne mogu nita da uradim. to god sam postigao, uradio sam uprkos svom
licu, koje niti inspirie Ijude, niti ih navodi da me zavole ili da nemaju poverenja
u mene. Ali taj Miel ima lice s kojim stvara kapital. To je lice konspiratora. Svi oni
koji su u knjigama itali o konspirato rima imae odmah poverenja u njega. Isto tako
ima i ponaanje istinskog konspiratora. Ma ko da ga vidi kako ulazi u sobu, istog
trenutka e znati da se nalazi u prisustvu konspiratora prve vrste. Svi vai bogati
sunarodnici koji sentimentalno ele da pomognu Sovjetskom Savezu, bar tako veruju, ili da se
malo osiguraju za sluaj eventualnog uspeha partije, vide odmah po licu tog oveka i po
njegovom ponaanju da on ne moe da bude niko drugi do vrlo poverljiv
Page 146

agent Kominterne."
"Zar on nema nikakvih veza sa Moskvom?"
"Nikakvih. Sluaj, drue Dordane. Poznaje li onedv vrste budate?"
"Naivne i lukave?"
"Ne. DveJvrste budala, to ih imamo u Rusiji, nasmei se Karkov i poe. "Na prvom
mestu postoji zimska budala. Zimska bifdala dolazi do vrata vae kue i glasno kuca.
Ti ode do vrata, vidi je, i vidi da tu budalu nisi nikad ranije video. Ona ima vrlo
upeatljiv izgled. To je vrlo visok ovek, ima visoke izme i krzneni kaput i krznenu
kapu i sav je prekriven snegom. Najpre udara izmama i otresa sneg sa njih. Onda
skida svoj krzneni kaput i s njega pada jo vie snega. Onda skine i svoju krznenu kapu
i udara njom o dovratak. Jo vie snega pada s njegove krznene kape. Onda jo jed nom
otresa izrrie i ulazi u sobu.
te i vidite da je budala. To je zimska budala
"Onda leti vidite budalu kako ide niz ulicu i mae rukama i njie glavom, i svako, na dvesta
metara, moe pogoditi da je to budala. To je letnja budala. Ovaj ekonomist je
zimska budala."
"Ali zato svet ima poverenja u njega ovde?" upita Robert Dordan.
"Zbog lica, ree Karkov. "Njegovog lepog gueule de conspirateur. I zbog njegovog
dragocenog trika, to uvek ba dolazi s nekog vanog mesta gde uiva veliko
poverenje i gde je vrlo uvaen. "Dabome, nasmeio se Karkov, "mora vrlo mnogo da
putuje da bi mu taj trik uspevao. Znate panci su vrlo neobini, produavao je
Karkov. "Ova vlada je imala mnogo novca. Mnogo zlata. Ona nee dati nita svojim
prijateljima. Vi ste prijatelj. U redu. Vi ete to raditi ni za ta i neete biti nagraieni.
Ali Ijudima koji predstavljaju vanu firmu ili zemIju koja nije prijateljska, ali na koju
treba uticati - tim Ijudima daju vrlo mnogo. To je zanimljivo kad se prati izbliza."
"Ne sviia mi se. I taj novac pripada panskim radnicima."
"Od vas se ne oekuje da vam se stvari sviiaju. Samo da ih razumete, rekao mu je
Karkov. "Ja vas svaki put kad vas vidim malo pouavam i vi ete stei
obrazovanje za izvesno vreme. Za jednog profesora je vrlo zanimljivo kad ga
pouavaju."
"Ne znam da li u moi da budem profesor kad se vratim. Verovatno e me izbaciti
kao crvenog."
328*
v329
"Dobro, mozda ete moi da doiete u Sovjetski Savez i da tamo produite studije.
Moda bi bilo najbolje da tako uradite."
"Da, ali moja grana je panski."
"Ima mnogo zemalja u kojima se govori panski, rekao je Karkov. "Moda nee sa
svima ii tako teko kao sa panijom. A onda treba da se setite da niste profesor ve
devet meseci. Za devet meseci mogli ste nauiti neki drugi zanat. Koliko ste itali iz
oblasti dijalektike?"
"itao sam Prirunik marksizma koji je izdao Emil Berns. To je sve."
"ak ako ste ga i celog proitali, to je jo uvek malo. Ima hiljadu pet stotina strana, a
Page 147

na svakoj se strani treba zadrati. Ali ima jo drugih stvari koje treba da itate."
"Nema sad vremena za itanje."
"Znam, ree Karkov. "Mislim povremeno. Ima mnogo stvari za itanje koje bi vam pomogle
da razumete stvari koje se deavaju. I iz ovog e izii knjiga koja je vrlo
potrebna; ona e objasniti mno ge stvari koje treba znati. Moda u je ja napisati.
Nadam se da u je ba ja napisati."
"Ne znam ko bi mogao bolje da je napie."
"Nemojte laskati, rekao mu je Karkov. "Ja sam novinar, ali kao svi novinari elim da
piem knjievne stvari. Ba sad sam zauzet radom na studiji o Kalvu Sotelu. On je bio
vrlo dobar faist; istinski panski faist. Franko i oni ostali nisu. On je bio vrlo
inteligentan i vrlo je inteligentno to su ga ubili."
"Mislio sam da vi ne verujete u politika ubistva."
"To se mnogo praktikuje, ree Karkov. vrlo mnogo - "
"Mi ne verujemo u teroristike akcije koje do laze od pojedinaca, nasmeio se Karkov.
"Koje do laze od kriminalnih terorista i kontrarevolucionarnih organizacija. Mi se s
uasom gnuamo dvolinosti i podlatva zloinakih hijena, kao to su
buharinistiki razbijai i ostali ljam Ijudski kao to su Zinovjev, Kamenjev, Rikov i njihovi
najamnici. Mi mrzimo i gadimo se tih istinskih neprijatelja, nasmei se ponovo.
"Ali ipak se moe rei da se politika ubistva vrlo mnogo praktikuju."
"Vi mislite - "
"Ja ne mislim nita. Ali mi, dabome, smaknemo i unitimo takve stvarne neprijatelje i
ljam Ijudski i te izdajnike pse generale i odvratne klovnove admirale koji nisu
vredni ukazanog im poverenja. Oni bivaju uniteni. Ali to nije ubistvo. Uviiate li
razliku?"
"Da, rekao je Robert Dordan.
"A zato to se ja poneki put alim (ali, da li vi znate kako je opasno aliti se i u ali?),
dobro - i zato to se ja alim, nemojte misliti da panski narod nee zaaliti to nije
pobio izvesne generale koji jo sada stoje u upravi. Ja ne volim streljanja, razumete?"
,JMeni ne smetaju, ree Robert Dordan. "Ja ih ne volim, ali mi ne smetaju vie."
"Znam, ree Karkov. "Rekli su mi to."
"Je li to vano?" ree Robert Dordan. "Nastojao sam jedino da budem iskren u vezi s
tim."
"To je alosno, rekao je Karkov. "Ali to je jedna od stvari zbog kojih tretiraju kao
pouzdane Ijude koji bi inae morali provesti mnogo vie vremena pre nego to bi ih
ubrojali u tu kategoriju."
"Smatrate li mene pouzdanim?"
"Veruje se da ste pouzdani u svom poslu. Moram jednom razgovarati s vama da vidim
da li ste to i u dui. teta je to mi nikad ne govorimo ozbiljno."
"Dok ne dobijemo rat vrlo sam neodreien, rekao mu je Robert Dordan.
"Onda ete vrlo dugo vremena i ostati. Ali morate ipak nastojati da se pokaete malo
odreienijim."
"itam Mundo Obrero, rekao mu je Robert Dordan, a Karkov ree, "U redu. Dobro.
Mogu prihvatiti i alu. Ali ima mnogo pametuih stvari u listu Mundo Obrero. Jedine
pametne stvari koje su napisane o ovom ratu."
"Da, ree Robert Dordan. "Slaem se s vama. Ali da bi se dobila puna slika o onom ta
se deava, nije dovoljno itati samo partijski organ."
"Ne, ree Karkov. "Neete dobiti tu sliku ni ako itate dvadeset novina, pa onda ako
Page 148

je i dobijete, ne znam ta ete uraditi s njom. Ja skoro stalno imam sliku o tom i jedino
to mogu s njom da uradim jeste da pokuavam da je zaboravim."
"Zar smatrate da je tako loa?"
"Sad je bolja nego to je bila. Oslobaiamo se onog to je najgore. Ali je vrlo riava.
Mi izgraiujemo sada jednu ogromnu armiju i neki elementi kao to su Modesto, El
Kampesino, Lister i Diran su pouzdani. Oni su vie nego pouzdani. Oni su veli
anstveni. To ete videti. Pa imamo i brigade, mada se njihova uloga menja. Ali
armija koja je sastavIjena od dobrih i riavih elemenata ne moe dobiti rat. Svi moraju
biti na izvesnom stepenu politikog razvitka; svi moraju znati zato se bore, i znaaj toga. Svi
moraju da veruju u borbu koja im predstoji, i svi moraju prihvatiti disciplinu.
Mi stvaramo ogromnu regularnu armiju s optom vojnom obavezom, a nemamo
vremena da zavedemo disciplinu koju takva armija mora da ima da bi se drala u vatri
kako treba. Mi je nazivamo narodna armija, ali ona nee imati one osobine koje ima
prava narodna armija i nee imati ni onu gvozdenu disciplinu koja je nuna jednoj
armiji koja se sastoji od mobilisanih Ijudi. Vidite. To je vrlo opasan po stupak."
"Danas niste vrlo veseli."
"Ne, rekao je Karkov. "Ja ba dolazim iz Valencije gde sam video mnogo sveta. Niko se ne
vra<5a veseo iz Valencije. U Madridu se ovek osea do bro i isto, i pobedu
vidi kao jedinu mogunost. Valencija je neto drugo. Kukavice koje su pobegle iz
Madrida jo uvek tamo upravljaju. Zadovoljno su se ugnezdili u bezbrinost i birokratiju
upravljanja. Prema onim iz Madrida oseaju samo prezir. Sad su jedino opsednuti time
da oslabe ratni ko mesarijat. A Barcelona. Treba da vidite Barceloiiu."
"Kako je tamo."
"To vam je jo uvek komina opera. Najpre je bila raj za zanesenjake i romantine
revolucio nare. Sad je raj za lane vojnike. Za vojnike koji vole da nose uniformu, koji
vole da se epure, koopere i da nose crvenocrne marame. Za one koji u
raiu voie sve izuzev Doroe. u vaienciji viuli & i, a u Barceloni se nasmejete."
"A ta je s puom P. O. U. M.a?"
"P. 0 U. M. nije bio nikad ozbiljna organizacija. To je bila jeres zanesenjaka i pustih Ijudi,
u stvari obian infantilizam. Bilo je neto i potenih zavedenih Ijudi. Bio je i jedan s prilino
mnogo pameti, a bilo je i neto malo faistikog novca. Ne mnogo. Jadna P. O.
U. M. organizacija. To je bio vrlo glup svet."
"Je li ih mnogo ubijeno u puu?"
"Ne toliko koliko ih je docnije streljano i koliko e ih biti streljano. P. O. U. M. To je kao
ime. Nije ozbiljno. Trebalo je da se zove M. U. M. P. S. ili M. E. A. S. L. E. Ali ne, boginjice
su mnogo opasnije. Mogu delovati i na vid i na sluh. Ali, znate li, skovali su zaveru da
ubiju mene, da ubiju Valtera, da ubiju Modesta i da ubiju Prieta. Vidite kako su sve
pobrkali? Mi uopte nismo slini. Jadna P. O. U. M. Nikad nisu nikoga ubili. Ni na frontu
ni ma gde drugde. Samo nekolicinu u Barceloni."
"Jeste li bili tamo?"
"Da. Poslao sam telegram opisavi svu zlou te neslavne organizacije trockistikih
ubica i njihove faistike mahinacije dostojne prezira, ali, meiu nama, ta
organizacija P. O. U. M. je vrlo neozbiljna. Nin je jedini ovek koga su imali. Bili smo ga
uhvatili, ali nam je umakao."
"Gde je sada?"
"U Parizu. Kaemo da je u Parizu. To je bio vrlo prijatan ovek, samo je politiki bio u
zabludi."
Page 149

"Ali oni su imali veze sa faistima, zar ne?"
"Mi je nemamo."
"Ko zna? Nadam se da nemamo. Vi esto idete iza njihovih linija, nasmeja se on. "Ali brat
jednog od sekretara republikanske ambasade u Parizu putovao je prole nedelje u Sen Zan de
Liz da bi se sastao sa nekim Ijudima iz Burgosa."JVIeni se vie dopada na
frontu, rekao je Robert Dordan. "to si blie frontu, to je bolji svet."
"Kako vam se dopada iza faistikih linija?"
"Vrlo dobro. Imamo tamo odlinih Ijudi."
"Eto, vidi isto tako mora da oni imaju svojih odlinih Ijudi iza naih linija. Mi ih
otkrivamo i streljamo, i oni otkrivaju nae i streljaju ih. Kad ste na njihovom terenu
onda uvek morate da mislite koliko li su Ijudi oni k nama poslali."
"Mislio sam na njih."
"Dobro, rekao je Karkov. "Verovatno imate i danas o mnogo emu da mislite, zato
ispijte to pivo to je ostalo u kragu i idite, a ja moram gore, da vidim neke linosti,
one linosti gore. Posetite me ponovo to skorije."
Da, mislio je Robert Dordan. Mnogo naui u Gajlordu. Karkov je proitao onu jedinu
kiijigu koju je on, Robert Dordan, objavio. Knjiga nije imala uspeha. Imala je oko dvesta
strana i verovao je da je nije proitalo vie od dve hiljade Ijudi. Stavio je u nju sve to je
otkrio u paniji u toku deset godina putovanja po njoj, peke, u vagonima tree
klase, u autobusima, ili na kamionima, i jaui na konju ili na mnjgi. Poznavao je dobro
zemIju Baska, Navaru, Aragon, Galiciju, obe Kastilje i Estramaduru. Takvih knjiga je
ve bilo, napisali
334)
su ih dobro Borou, hord i ostaii, taKo aa mje imao mnogo ta da doda. Ali Karko v je rekao
da je knjiga vrlo dobra.
"Eto zbog ega se ja i gnjavim s vama, rekao mu je. "Smatram da piete apsolutno
istinito, a to je vrlo retko. I zato bih eleo da znate izvesne stvari."
U redu. Napisae knjigu kad se sve ovo svri. Ali samo o stvarima koje istinski zna i ono to
stvarno zna. Ali morau biti mnogo bolji pisac nego to sam sad da bih mogao
da se toga poduhvatim, pomisli. Stvari koje je saznao u ovom ratu nisu tako
jednostavne.
Glava XIX
"ta radi tu?" upita ga Marija. Stajala je blizu iza njega, i on okrenu glavu i nasmei joj se.
"Nita, ree on. "Razmiljao sam."
"O emu? Mostu?"
"Ne. To je reeno. O tebi, o hotelu u Madridu u kome poznajem neke Ruse, i o knjizi koju
u jednom napisati."
"Ima li mnogo Rusa u Madridu?"
"Nema. Vrlo malo."
"Ali u faistikim novinama pie da ih ima na stotine hiljada."
"To su lai. Ima ih vrlo malo."
"Sviiaju li ti se Rusi? Onaj koji je bio ovde, bio je Rus."
"Da li ti se sviiao?"
"Da. Bila sam tada bolesna, ali sam smatrala da je vrlo lep i vrlo hrabar."
"Kakva glupost, lep, ree Pilar. "Nos mu je bio pljosnat kao moja ruka, a imao je
jagodice iroke kao ovije stranjice."
Page 150

"Bio mi je vrlo dobar prijatelj i drug, ree Robert Dordan Mariji. "Bk> mi je vrlo drag."
"Sigurno, ree Pilar. "Ali ti si ga streljao."
Kad ona to ree, oni koji su igrali karata, digoe pogled od stola i pogledae Roberta
Dordana; i Pablo je buljio u njega. Niko nita ne ree, a onda Ciganin Rafael upita, "Je
li to istina, Roberto?"
"Da, ree Robert Dordan. Zaalio je to je to rekao Pilar i voleo bi da to nije kazao ni
kod El Sorda. "Po njegovom zahtevu. Bio je teko ranjen."
"Qu cosa mas rara, ree Ciganin. "itavo vreme dok je bio s nama govorio je o
takvoj moguno sti. Ne znam koliko puta sam mu obeao da u to uraditi. Kako je to
neobino, ree on ponovo i zatrese glavom.
"Bk> je vrlo neobian ovek, ree Primitivo. "Vrlo izuzetan."
"Gledajte, ree Andres, jedan od brae, "Ti, koji si profesor i sve. Veruje li da ovek
moe unapred da vidi ta e mu se desiti?"
"Ja verujem da ne moe, ree Robert Dordan. Pablo je buljio u njega radoznalo i Pilar
ga je posmatrala bez ikakvog izraza na licu. "to se tie sluaja tog druga, Rusa, on je
bio suvie nervozan, jer je vrlo dugo vremena bio na frontu. On se borio kod Iruna, a
svi znate da je tu bilo teko, Vrlo
teko. Borio se docnije na severu. I otkako su se obrazovale prve grupe za ovaj posao
iza linije, on je radio tu, u Estramaduri i Andaluziji. Mislim da je bio vrlo umoran i
nervozan i da je zamiljao nezgodne stvari."
"On je nesumnjivo video mnogo zla, ree Fernando.
"Kao sav svet, ree Andres. "Ali sluaj, Ingles. Zar ti misli da nema Ijudi koji unapred
znaju ta e im se desiti?"
"Ne, ree Robert Dordan. "To je neznanje i sujeverje."
"Produi, ree Pilar. "Da ujemo miljenje profesora." Govorila je kao da se obraa
starmalom detetu.
"Ja verujem da strah stvara riave vizije, ree Robert Dordan. "Videi loe znake
-"
"Kao to su bili avioni danas, ree Primitivo.
"Kao to je tvoj dolazak, ree Pablo tiho. Robert Dordan pogleda preko stola u njega i vide da
to nije bila provokacija nego jednostavno izraena misao, on produi, "Videi
loe znake, ovek u strahu zamilja svoj kraj i misli da je zamiljanje izazvano
slutnjom, Robert Dordan zavri. "Verujem da u tom nema nieg drugog. Ja ne verujem
u divove, niti proroke, niti u natprirodne stvari."
"Ali taj s neobinim imenom video je jasno svoju sudbinu, ree Ciganin. "1 tako mu se
i desilo."
"Nije je video, ree Robert Dordan. "On se plaio takve mogunosti i to mu je postala
manija. Niko me ne moe uveriti da je on neto video."
"Ni ja?" upita ga Pilar i uze malo prana sa ognjita i oduva ga sa svoje ruke. "Ni ja ti ne
mogu nita rei?"
"Ne. Ni sa svim vraarijama, Ciganima i svim skapa, ni ti me ne moe uveriti."
"Jer si ti udovite od gluvoe, ree Pilar, lice joj je bilo tvrdo i iroko pri svetlosti svee.
"Nije da si ti glup. Ti si prosto gluv. Onaj ko je gluv ne moe da uje muziku. Ne moe
da uje ni radio. I poto ih nikad nije ni uo, moe da kae da takve stvari ni ne
postoje. Que va, Ingles. Ja sam tom oveku s neobinim imenom videla smrt na licu
Page 151

isto kao da mu je bila utisnuta vrelim
gvoiem."
"Nisi, ree Robert Dordan. "Videla si strah i neizvesnost. Strah je nastupio zbog
svega onog kroz ta je proao, a neizvesnost zbog mogunosti zla koje je zamiljao."
"Que va, ree Pilar. "Videla sam smrt jasno kao da mu je sedela na ramenu. I jo vie,
mirisao je na smrt."
"Mirisao na smrt, naruga se Robert Dordan. "Na strah moda. Od straha se mirie."
"De le muerte, ree Pilar. "Sluaj. Kad je Blanket, koji je bio jedan od najveih poen de brega
koji su ikad iveli bio, u slubi Granera, priao mi je da je Manolo Granera, na dan smrti, kad su
se zaustavili kad pakele na svom putu ka areni, imao tako jak zadah smrti
da se njemu, Blanketu, skoro smuilo. On je bio sa Manolom kad se ovaj kupao i
oblaio u hotelu, pre nego to se uputio u arenu. Miris se nije oseao ni u automobilu
dok su sedeli sasvim jedan uz drugog i vozili se prema are
___ j 339
ni. I niko drugi nije mogao da ga oseti izuzev Huana Luisa de la Rosa u kapeli. Ni
Marsial, ni ukuelo nisu osetili miris ni u kapeli, ni kad su se njih etvorica poreiali
za paseo. Ali Huan de Luis je beo kao smrt, priao mi je Blanket, a on, Blanket, mu je
rekao, "1 ti?"
", Tako da ne mogu da diem, rekao mu je Huan Luis., 1 to od tvoga matadora
", Pues nada, rece Blanket., ta moemo. Nadajmo se da nije tano ", A
ostali? Luis Huan upita Blanketa.
", Nada ree Blanket., Nita. Ali ovaj smrdi gore nego Hoze u Talaveri
"1 ba to posle podne je bik Pocapena sa rana Veragua spljotio Manolu Granera o daske
ograde ispred tendida broj dva, na trgu de Toros u Madridu. Ja sam tamo bila s Finitom i
videla sam. Rog mu je potpuno zdrobio lobanju i prikovao Mano lovu glavu
pod estribo u dnu barere kuda ga je bik bacio."
"A jesi li ti osetila zadah?" upita je Fernando.
"Ne, ree Pilar. "Bila sam suvie daleko. Mi smo bili u sedmom redu treeg tendida. I ba tako
sam mogla da vidim sve to se desilo. Ali iste te noi je Blanket koji je radio za Hozelita, kad
je i ovaj ubijen, priao Finitu o tome u Fornosu, i Finito je pitao Huana
de la Rosa, a on nije hteo nita da kae. Ali je klimnuo glavom da je to istina. Bila sam
prisutna kad se to desilo. Tako, Ingles, moda si ti gluv za takve stvari kao to su tog
dana ikuelo i Marcial Lalanda i ostali bandillerosi i pikadori i sva ta gente Huan Luisa
i Manola Granera
glUVl Zt,
lU
MVcll.
J<*
hj.ocijlj.a
gAuivc*
t*
irM.*",
stvari."
"Zato kae gluva kad se radi o nosu?" upita je Fernando.
"Leche!" ree Pilar. "Trebalo bi da si ti profesor mesto Inglesa. Ali ja u tebi, Ingles,
ispriati i druge stvari koje ti prosto ne moe ni da vidi ni da uje. Ti ne moe da uje ono
to pseto moe da uje. Niti moe da namirie to pseto moe da nanjui.
Ali ve si poneto doiveo od onoga to oveku moe da se desi."
Marija stavi ruke na ramena Robertu Dordanu i on odjednom pomisli, da svrimo sa svim
tim glupostima i da koristimo ovo vreme to imamo. Ali je jo suvie rano.
Moramo nekako protraiti ostatak veeri. Zato ree Pablu, "Ti, veruje li ti u te
arolije?"
"Ne znam, ree Pablo. "Ja sam pre tvog miljenja. Meni se nije nikad desila nikakva
natprirodna stvar. Ali strah da, svakako. I to jak. Ali verujem da Pilar moe da predvidi
Page 152

dogaiaje po dlanu. Ako ne lae, moda je istina da je osetila taj miris."
"Qu va, da u ja lagati, ree Pilar. "Nisam ja to izmislila. Taj ovek, Blanket, je vrlo ozbiljan
ovek i tavie vrlo poboan. On nije Ciganin, nego graianin iz Valencije.
Zar ga nisi nikad video."
"Da, ree Robert Dordan. "Video sam ga mnogo puta. Bio je malen, sivog lica i niko
nije umeo lepe od njega da nosi plat. Bio je brz kao
"Tano, ree Pilar. "Lice mu je bilo sivo jer je patio od srca, i Cigani su priali da on
nosi smrt sa sobom, ali da moe da je otera, kao to odune
prainu sa stola. Pa ipak, on iako nije Ciganin osetio je miris smrti na Hozelitu kad se borio u
Talaveri. Mada mi nije jasno kako ga je mogao osetiti pored mirisa mancanilje.
Blanket je docnije o tom priao sa mnogo nesigurnosti i oni kojima je to priao
govorili su da je to fantazija i da je ono to je on osetio miris ivota koji je u to vreme
vodio i da je dolazio od znoja ispod pazuha. Ali docnije je dolo do sluaja Manola
Granera i to je osetio i Luis de la Rosa. Jasno, i Huan Luis nije bio ovek velike asti,
ali je bio vrlo osetljiv u svom poslu, a bio je i velik enskar. Ali Blanket je bio vrlo
ozbiIjan, vrlo miran i potpuno nesposoban za svaku la. A ja vam kaem da sam osetila
miris smrti na tvom drugu kad je bio ovde."
"Ja to ne verujem, rece Robert Dordan. "A ti kae da je Blanket osetio taj miris ba pre
pasea. Ba pre nego to je otpoela borba s bikovima. Ali eto vaa i Kakinova akcija na voz
je bila ovde uspena. On nije tada poginuo. Kako si ti onda mo gla da
oseti miris?"
"Nema to nikakve veze s tim, objasni Pilar. "Poslednje sezone Ignacio Sanez Mehiaz
je mirisao tako jako da mnogi nisu hteli da sede pored njega u kafani. Svi Cigani to
znaju."
"Takve se stvari izmiljaju posle smrti, prepirao se Robert Dordan. "Svako je znao da
je Sanez Mehiaz na putu za Kornadu, jer ve dugo nije vebao, jer je imao teak i opasan
stil, i jer je izgubio snagu i okretnost nogu i refleksi mu nisu bili kao ranije."
"Sigurno, ree mu Pilar. "Sve je to istina. Ali svi Cigani znaju da je toliko mirisao na
smrt da bi,
kad bi on uao u Vila Rosu, Ijudi kao $to su kikardo i Filipe Goncalez izlazili na mala
vrata iza tezge."
"Sigurno su mu bili duni, ree Robert Dordan.
"Mogue, ree Pilar. "Sasvim mogue. Ali oni su namirisali smrt, i svi za to znaju."
"To to ona pria, Ingles, je istina, ree Ciganin Rafael. "To je meiu nama opte
poznata stvar
"Nita ja u to ne verujem, ree Robert Dordan.
"Sluaj, Ingles, otpoe Anselmo. "Ja sam protiv svih tih vraarija. Ali Pilar uiva glas
ene koja je vrlo iskusna u tim stvarima."
"Ali kako to mirie?" upita Fernando. "Kakav miris to ima? Ako mirie, onda mora imati
sasvim odreien miris."
"Hoe li da zna, Fernandito?" nasmei mu se Pilar. "Ti misli da bi ti bio u stanju da
ga oseti?"
"Ako on stvarno postoji, zato ga ja ne bih mogao osetiti kao i svaki drugi?"
"Zato ne bi?" rugala mu se Pilar, ruku prekrtenih na kolenima. "Da li s i ikad bio na
brodu, Fernando?"
"Nisam. I ne bih ni eleo."
"Onda ga ne moe prepoznati. Jer je to deo mirisa koji osea kad si na brodu, a oluja
Page 153

je, i svi prozori su zatvoreni. Onda stavi nos na bakarne ruice vrsto zatvorenih
okana na brodu koji se pod tobom toliko Ijulja da ti je muno i prazno u stomaku, i
osetie delimino taj miris."
342
343
,a mene je nemoguce da upoznam taj miris jer ja nikad neu da se ukrcam ni na kakav brod,
ree Fernando.
"Ja sam se vie puta ukrcala, ree Pilar. "Kad sam putovala za Meksiko i kad sam
putovala za Venecuelu."
"Kakav je drugi deo tog mirisa?" upita Robert Dordan. Pilar ga je pogledala podruglji vo,
seajui se s gordou svojih putovanja.
"U redu, Ingles. Ui. Tako i treba. Ui. U redu. Posle broda mora rano izjutra u Madridu
da doie niz brdo koje vodi ka Puente de Toledu, ka mataderu, i da stoji na vlanom trotoaru
kad do lazi magla sa Mankaresa i da eka stare ene koje pre zore idu da piju
krv zaklanih ivotinja. I kad jedna takva starica iziie iz matadera, uvijena u al,
siva lica i upljih oiju, s dlakama koje su joj od godina izrasle po bradi i licu, s
dlakama kojima je osuta votana belina njenog lica i koje su kao klice pasulja, ne kao
ekinje ve kao bele klice na mrtvilu njenog lica, privi je vrsto uza se, Ingles,
privuci je i poljubi je u usta, i znae kako izgleda drugi deo tog mirisa."
"Taj drugi deo e mi oduzeti svaki apetit, ree Ciganin. "To s koreniima je suvie." "Zeli li
jo da ui?" upita Pilar Roberta Dordana.
"Dabome, ree on. "Ako ve treba da se ui, onda da ueimo."
"Muka mi je od tih korenia na licu starice, ree Ciganin. "Zato se to deava
staricama, Pilar? Kod nas to nije tako."
"jije, naruga mu se rilar. "Kod nas stance, koje su u mladosti bile tako vitke, izuzev,
dabome, stalne izboine koja je oznaka muevljeve Ijubavi i koju svaka Ciganka uvek
gura ispred sebe - "
"Nemoj tako govoriti, ree Rafael. "To je runo."
"Tako, ti se vreia, ree Pilar. "Jesi li kad video ijednu gitanu, da nije ba pred
poroiajem, ili da je tek rodila?"
"Tebe."
"Ostavi se toga, ree Pilar. "Nema nikoga ko se ne bi mogao uvrediti. Ja kaem da
starost svakome donosi svoju vrstu runoe. Nema potrebe da idemo u pojedinosti. Ali
ako Ingles hoe da naui kako izgleda taj miris, koji on eli da prepozna, onda mora
otii do matadera rano izjutra."
"Otii u, ree Robert Dordan. 9fAi ja u osetiti miris ve dok prolaze i ne moram
poljubiti ni jednu. Ja se plaim tih korenia isto kao i Rafael."
"Poljubi jednu, ree Pilar. "Poljubi jednu, Ingles, za Ijubav znanja. I onda s tim mirisom u
nozdrvama vrati se u grad, i onda, kad vidi kantu za otpatke s uvenulim cveem,
zagnjuri u nju duboko glavu i udii da ti se miris pomea sa onima koji se ve nalaze u
tvojim nosnim kanalima."
"1 sad, poto sam to uradio, ree Robert Dordan. "Kakvo je to cvee bilo?"
"Hrizanteme."
"Produi, ree Robert Dordan. "Pomirisao sam ih."
"Onda, produi Pilar, "vano je da to bude u jesen, ili da bude kini dan, ili bar da ima
magle, ili ak da je rana zima, i produi kroz grad do ulice
Page 154

344
345
ae oamu, i uuisi imris unug siu putas i to iz posude za ispiranje prolivaju u kanale i kad
ti taj miris izgubljenog Ijubavnog posla, slatkast i pomean sa sapunjavom vodom i
pikavcima cigareta vrlo blago stigne do nozdrva, treba da ode do Botanike bate
gde one devojke koje ne mogu vie vriti posao u kuama vre svoj posao uz
gvozdene kapije parka ili uz gvozdene ograde i po trotoarima. Ba tu, u senci drvea, uz gvo
zdene ograde one e uiniti sve ono to mukarac eli; od najmanjih zahteva
za nagradu od deset sentima sve do jedne pezete za onaj veliki in zbog koga smo se i
rodili tu, na lejama mrtvog cvea koje jo nije poupano i ponovo zasaieno, i zbog koga je
zemlja mnogo meka, znatno meka nego na trotoaru, nai e ostavljen dak od jute s
mirisom vlane zemlje, mrtvog cvea, i poslova od protekle noi. I taj dak
e imati sve u sebi, miris mrtve zemlje i mrtvih stabljika cvea, i trulih cvetova, i
miris koji je i smrt i roienje oveka. Uvie taj dak oko glave i disati kroza nj."
Neu."
"Da, ree Pilar. "Uvie taj dak oko glave i nastojati da die i onda, ako su ti se zadrali
jo raniji mirisi, kad duboko udahne, namirisae miris smrti koja nailazi,
onakav kakvog ga mi znamo."
"U redu, ree Robert Dordan. "1 ti kae da je Kakin tako mirisao kad je bio ovde?" j
"Da."
"Dobro, ree Robert Dordan ozbiljno. 99Ako je to istina, dobro je to sam ga ubio." "Ole,
ree Ciganin. Ostali se nasmejae.
"Vrlo dobro, ree Primitivo. "Bar e za neko vreme prestati."
"Ali, Pilar, ree Fernando. "Ne moe oekivati od oveka koji ima vaspitanje kao
don Ro berto da radi takve gadne stvari." "Ne,
sloi se Pilar.
"Sve je to vrlo odvratno." "Da,
sloi se Pilar.
"Valjda ne oekuje od njega da napravi sve te poniavajue stvari?
"Ne, ree Pilar. "Hoe na spavanje? Hajde." "Ali, Pilar
-" produi Fernando.
"Hoe li utati, ree Pilar odjednom otro. "Ne pravi budalu od sebe, a i ja u
pokuati da ne pravim budalu od sebe priajui tu sa svetom koji ne moe da shvati
ono o emu se govori."
riznajem da ne razumem, otpoe Fernando.
"Nemoj nita priznavati i nemoj pokuavati da razume, ree Pilar. "Pada li jo sneg
napolju?"
Robert Dordan ode do ulaza u peinu, podie ebe i pogleda napolje. Napolju je bila
jasna i hladna no i sneg vie nije padao. On pogleda na belinu koja je leala izmeiu stabala
pa gore, kroz kronje, u nebo koje je sada bilo vedro. I dok je disao oseti kako mu u plua
ulazi otar i hladan vazduh.
El Sordo e za sobom ostaviti mnogo tragova, ako je noas ukrao konje, pomisli on. On
spusti ebe i vrati se u zadimljenu peinu.
"Vedro je, ree. Meava je prola."
346
Page 155

347
uiava
Leao je sad, u noi, i ekao da mu devojka doie. Sad nije uopte bilo vetra i borovi su u noi
stajali mirni. Stabla borova su se ocrtavala na snegu koji je pokrivao itavo tlo, a on je leao u
daku za spavanje oseajui mekotu kreveta koji je sam namestio,
nogu ispruenih u toplini daka, a otar i hladan vazduh oseao je na glavi i u
nozdrvama kad je disao. Leao je na boku, pod glavom mu je bio sveanj od pantalona i
kaputa koje je obvio oko cipela da napravi jastuk, a sa strane je oseao hladni metal
velikog automatskog pitolja koji je izvadio iz futrole kad se svlaio i prievrstio
konopiem za zglavak desne ruke. On odgurnu pitolj i zavue se jo dublje u dak
dok je posmatrao preko snega tamni prolom u stenama koji je bio otvor peine. Nebo je
bilo vedro i od snega se odbijalo dovoljno svetlosti, tako da je mogao videti debla drvea i
gromadu stena gde se nalazila peina.
Pre tog uvee on je bio uzeo sekiru i otiavi iz peine preko neugaenog snega do ivice
proplanka odsekao jednu malu omoriku. Vukao ju je u mraku drei prednji deo
napred, do zavetrine pod snegom. Tu, sasvim uz stenu, uspravio je drvo, i vrsto drei
deblo jednom rukom i drku sekire sasvim pored glave, odsekao mu je sve
grane dok ih nije imao itavu gomilu. Onda, ostavivi gomilu grana, poloio je golo drvo
dole u sneg i otiao u peinu da uzme komad daske koji je video prislonjen uza
zid. S tom daskom poistio je tlo od snega du stene i onda uzeo granje, otresao ga od
snega i sloio u redove, kao poloena pera, dok nije na
pravio leaj. Stavio je golo drvo u dnu leaja od granja, da grane ne iskliznu, i uvrstio ga sa dva
zarezana komadia drveta koje je otcepio od daske.
Onda je odneo dasku i sekiru u peinu, saginjui se ispod ebeta dok je ulazio, i prislonio
ih uza zid.
"ta to radi napolju?" upitala ga je Pilar.
"Spremam postelju."
"Nemoj sei komade s moje nove police za svoj krevet."
"Nije vano, ree ona "Ima jo dasaka u strugari. Kakvu postelju si napravio?"
"Kakva se pravi u mojoj zemlji."
"2elim ti da dobro spava u njoj, rekla je ona, a Robert Dordan je otvorio jedan sveanj
i izvukao iz njega dak za spavanje i ostavio stvari koje su u njemu bile i izneo ga napolje,
sagnuvi se ponovo isppd ebeta, i pruio ga preko granja, tako da mu je
zatvoreni deo bio prema golom drvetu koje je bilo unakrsno uvreno u dnu kreveta.
Otvoreni deo daka bio je zatien kamenom stranom stene. Onda on ponovo uie u peinu po
svoja dva svenja, ali Pilar ree, "Mogu da spavaju sa mnom kao i prole
noci."
"Hoe li postaviti strae?" upita. "No je vedra i nevreme je prolo." "Fernando
ide, ree Pilar.
Marija je bila u dnu peine i Robert Dordan nije mogao da je vidi.
"Laku no, rekao je on. "Idem da spavam."
Od onih koji su prostrli ebad i posteljinu po patosu ispred ognjita, poto su bili
odmakli u
348
349
stranu stolove od dasaka i sirovom koom prekrivene stolice da bi napravili to vie
Page 156

prostora za spavanje, samo ga Primitivo i Andres pogledae i rekoe, Buenas noches."
Anselmo je ve spavao u uglu, zavijen u ebe i pelerinu, tako da mu se ak ni nos nije video*
Pablo je spavao na stolici.
"Hoe li da ti dam jednu ovju kou za spava* nje?" tiho upita Pilar Roberta
Dordana.
"Ne, ree on. "Hvala ti. Nije mi potrebna."
"Dobro spavanje, ree ona. "Ja odgovaram za tvoj materijal."
Fernando je iziao s njim i stajao trenutak na mestu gde je Robert Dordan rasprostro
posteljinu.
"udna je ideja spavati napolju, don Roberto, ree on stojei u mraku, zamotan u svoju
pelerinu od ebeta, s pukom obeenom preko ramena.
"Ja sam na to navikao. Laku no."
"Od kada si ti na to navikao?"
"Kad se smenjuje?"
"U etiri."
"Bie vrlo hladno od sad pa do etiri."
"Navikao sam na to."
"E, pa kad si na to naviknut -" ree Robert Dordan utivo.
"Da, sloi se Fernando. "Sad se moram popeti gore. Laku no, don Roberto."
"Laku noe, Fernando."
Onda je od stvari koje je svukao napravio jastuk i uvukao se u dak i legao i ekao,
oseajui ugibanje granja ispod flanelske, perjane lakoe to plog daka i posmatrajui preko
snega otvor peine; dok je tako ekao oseao je kako mu srce udara.
No je bila vedra i u glavi mu je bilo bistro i svee kao i u vazduhu. Oseao je miris
borovih grana ispod sebe, miris zgnjeenih iglica i jo otriji miris smolastog soka koji
je curio sa poseenih mesta. Pilar, pomisli on. Pilar i miris smrti. Ovo je miris koji ja
volim, ovaj miris i miris tek pokoene deteline, i zgnjeene alfije dok jae za stokom,
dim drveta i popaljenog lia u jesen. To je miris nostalgije, miris lia u jesen
skupljenog u gomile i zapaljenog po ulicama u Misuri. Koji bi miris vie voleo? Miris slatke
trave koju Indijanci upo trebljavaju za svoje korpe? Zadimljene koe? Miris
zemlje u prolee posle kie? Miris mora kad eta kroz vres po nekom rtu u Galiciji? Ili
miris kopnenog vetra kad se po mraku pribliava Kubi? To je miris rascvetalih
kaktusa, mimoza i dbunova morskog groia. Ili bi radije da oseti miris prene slanine
ujutru kad si gladan? Ili kafe ujutru? Ili Do natanove jabuke kad je zagrize? Ili
jabukovae dok se pravi, ili sveeg hleba iz pei? Mora da si gladan, pomisli on, i lee na stranu
i pogleda ulaz u peinu pod svetlou zvezda koja se odbijala od snega.
Neko iziie ispod ebeta i on vide taj neko sto ji pored pukotine u steni koja je
stvarala ulaz. Onda u klizav um po snegu i onda se ta osoba sagnu i vrati unutra.
Mislim da ona nee doi dok svi ne zaspe, po misli on. Ovo je gubljenje vremena. Ve
je prolo pola noi. O, Marija. Hodi, brzo, Marija, jer ima jo malo vremena. uo je tihi
zvuk snega koji je sa grane padao dole, na sneg, na zemlji. Vetri se dizao. Osetio ga je
na licu. Odjednom oseti panian
350
351
strah da ona moda nee doi. Vetar koji se dizao opomenu ga da e uskoro doi
jutro. Palo je jo neto snega sa grana, sad kad je uo kako se vetar kree u
Page 157

vrhovima borova.
Hodi sad, Marija. Molim te, dolazi ovamo, brzo, mislio je. O, hodi sad ovamo. Ne ekaj. Nije
vie vano da eka, dok svi ne zaspe.
Onda je vide kako izlazi ispod ebeta na ulazu u peinu. Stajala je ovde trenutak, on je
znao da je to ona ali nije mogao videti ta radi. On tiho zviznu i ona je jo stajala na
ulazu peine i radila neto u mraku koji je stvarala senka stene. Onda ona poie
trei i nosei neto u rukama, i on je vide kako, dugih nogu tri po snegu. Onda ona klee
pored daka, prisloni vrsto glavu uza nj, i strese sneg sa nogu. Ona ga poljubi i prui mu svoj
sveanj.
"Stavi to pored svog jastuka, ree ona. "Skinula sam ih tamo da utedim u vremenu."
"Dola si bosa po snegu?"
"Da, ree ona, "i samo sa svadbenom kouIjom na sebi."
Privio je uza se i vrsto je drao u naruju, a ona je trljala glavu o njegovu bradu.
"Ne dotii se nogu, ree ona. "Vrlo su hladne, Roberto."
"Stavi ih ovamo i razgrej ih."
"Neu, ree ona. "Brzo e se zagrejati. Ali sad odmah reci da me voli."
"Volim te."
"Dobro. Dobro. Dobro."
"Volim te, zeiu."
"Da li ti se dopada moja venana koulja?"
"To je uvek ona ista."
"Jeste. Od prole noi. To je moja venana ko ulja."
"Stavi noge ovde."
"Neu. To bi bila zloupotreba. Ugrejae se same od sebe. Meni su one tople. A tebi se
ine hladne zbog snega. Kai ono ponovo."
"Volim te, moj zeiu."
"1 ja tebe volim, i ja samtvoja ena."
,Jesu li oni spavali?"
,Ne, ree ona. "Ali nisam vie mogla da izirim. I |zar je to vano?"
"Nije, ree on i oseti je pored sebe, vitku, dugu i toplo Ijupku., JMita drugo nema
znaaja."
"Stavi mi ruku na glavu, ree ona " 4 onda pusti da vidim da li umem da te poljubim ,Je li bilo
dobro?" upita ona.
"Da, ree on., iSkini venanu kouljm"
"Misli da treba?"
"Da, ako ti nee biti hladno." "Qu
va, hladno. Ja gorim."
"1 ja. Ali, zar ti posle nee biti hladno?"
"Nee. Posle emo biti kao umske ivotinje i tako priljubljene jedno uz drugo da
neemo moi razlikovati ko je jedno, a ko drugo. Zar ne moe da osea da je moje
srce tvoje srce?"
"Da, nema razlike."
"Sad, sluaj. Ja sam ti, i ti si ja, i svako od nas je potpuno i ono drugo. I ja te volim, oh,
ja te tako volim. Zar mi nismo stvarno jedno? Zar ti to ne osea?"
"Da, ree on. "To je istina."
"1 osea li sad, ti ima samo moje srce."
iti druge noge, niti stopala, niti telo."
Page 158

"Ali mi smo razliiti, ree ona., Ja bih htela da budemo potpuno isti."
"Ne bi valjda."
"Da. Htela bih, htela. To sam htela da ti kaem."
"Valjda ne bi."
"Moda ne bih, ree ona s usnama na njego vom ramenu. "Ali sam elela da ti to kaem. Kad
smo ve razliiti, drago mi je to sam ja Marija, a ti Roberto. Ali ako ti ikad poeli
da se menja, biu srena da se promenim. Htela bih da budem ti jer te mnogo volim."
"Ja ne elim da se menjam. Bolje je biti jedno, a svako od nas da je ono to jeste."
"Ali mi <5emo biti sad jedno i nikada neemo biti odvojeni. Ja te mnogo volim i moram
se brinuti za tebe."
"Marija."
"Da."
"Marija."
"Da."
JMarija."
"Oh, da. Molim." "Nije ti
hladno?"
"Oh, nije. Navuci posteljinu preko ramena."
"Marija."
"Ne mogu govoriti."
"Oh, Marija, Marija, Marija."
Posle, priljubljeni, a nona hladnoa napolju, u dugoj toplini posteljine, njena glava je
dodirivala njegov obraz, leala je mirna i srena uza nj i onda rekla, "A ti?"
354
"Como tu, ree on.
"Da, ree ona. "Ali nije bilo kao posle podne."
"Nije."
"Ali sam volela jo vie. ovek ne treba da umre."
"Ojala no, ree on. "Mislim da ne treba."
"Nisam to mislila."
"Znam. Znam ta misli. Mi mislimo isto."
"Onda zato si rekla to umesto onog to sam ja mislio?"
f,To je drukije kod mukarca."
"Onda mi je drago to se razlikujemo."
"1 meni, ree on. "Ali ja sam razumeo ono to si rekla o umiranju. Ja sam tako govorio,
kao ovek, iz navike. Ja oseam isto to i ti."
"Ba takvog kakav si, i kako govori, takvog te elim."
"Ja volim tebe i volim tvoje ime, Marija."
"To je obino ime."
,Ne, ree on., Nije obino."
"Hoemo li sad spavati?" ree ona. "Ja bih lako zaspala."
,JDa spavamo, ree on i oseti dugo lako telo uza se, kao utehu uza se, kao unitenje
usamljenosti uza se, magino, jednostavnim dodirom kukova, ramena, stopala, kako
stvara s njim savez protiv smrti, i on joj ree, "Spavaj, spavaj, dugi moj zeiu."
Ona ree, "Ja ve spavam."
"1 ja u da zaspim, ree on. "Spavaj dobro, Ijubljena moja." Onda je i on zaspao i bio srean
dok je spavao.
Page 159

355
Ali u noi se probudio i drao je vrsto uza se kao da je ona itav ivot koji je bio
otrgnut od njega. Drao je oseajui da je ona itav ivot i to je bilo istina. A ona je vrsto i
zdravo spavala i nije se budila. Tako se on otkotrlja nastranu i navue joj
posteljinu na glavu i poljubi je pod pokrivaem jednom u vrat i onda povue
konopiem pitolj navie sa strane gde mu je bilo spretno da ga dohvati, i onda je leao tako
u noi razmiljajui.
Glava XXI
S dnevnom svetlou, doao je i topli vetar i on je uo kako se sneg topi na drveu i
uo je teki zvuk kada je padao. Bilo je to jutro kasnog pro lea. im je prvi put
udahnuo vazduh znao je, taj je sneg bio samo udljiva planinska meava i ubrzo e
nestati. Onda u kako nailazi konj, na kopitima je imao lopte vlanog snega i kopita su tupo
udarala dok je konjanik kasao. uo je kako futro la karabina potmulo pljeska i koa kripi.
"Marija, ree i protrese devojku za rame da je probudi. "Ostani u daku, i on je
zakopavao koulju jednom rukom, a u drugoj je drao auto matski pitolj,
otkopavajui mu osigura palcem. On vide kako podiana glava devojke uz trzaj
nestaje u daku i onda vide konjanika kako dolazi kroz drvee. On je sad uao u daku i
drei pitolj obema rukama nianio u oveka dok je jahao prema njemu. On nikad ranije
nije video tog oveka.
356
KonjaniK se saa naiazio skuiu Jahao je na velikom sivom ukopljenom konju i imao na
sebi kapu kaki boje, pelerinu od ebeta kao pono, i velike crne izme. Iz futrole s desne
strane sedla strao je kundak i dugi pravougaoni magazin automatske puke. Imao je mlado,
vrsto lice i ba tog trenutka je opazio Roberta Dordana.
Pruio je ruku dole prema futroli i, kako se okrenuo i nagnuo prema futroli, Robert
Dordan mu vide purpurni pravilan znak na levoj strani grudi pelerine kaki boje.
Nianei usred grudi, malo ispod znaka, Robert Dordan okinu* Pitolj
odjeknu u snenoj umi.
Konj odskoi kao da je podboden, a mladi ovek, jo uvek petljajui se oko futrole, skliznu
prema tlu, desna noga mu je bila u uzengiji, zakaena. Konj jurnu kroz drvee
vukui ga licem prema zemIji i udarajui njime o zemlju, a Robert Dordan ustade drei
sada pitolj jednom rukom.
Veliki sivi konj je galopirao kroz borove. Sada je u snegu kuda je konj vukao oveka ostajao
irok trag sa crvenim rubom du jedne strane. Iz otvora peine su izlazili Ijudi. Robert Dordan
dohvati jastuk i odvi pantalone i poe da ih navlai. "Qbuci se, ree on Mariji.
Nad glavom zau zvuk aviona koji je visoko leteo. Kroz drvee vide gde se veliki
sivi konj zaustavio i ostao, a jaha je jo visio licem nadole, zakaen u uzengiji.
"Idi i uhvati tog konja, viknu on Primitivu ko ji se uputio prema njemu. Onda, "Ko je bio
na strai gore na vrhu?"
357
"Karaei, ree Tilar iz peine. Ona je stajala s dve pletenice jo sputene niz leia. "Tu je
konjica, ree Robert Dordan. "Iznesite taj va prokleti pukomitraljez gore."
On u kako Pilar viknu u peinu, "Agustin". Onda ona uie u peinu, a dva oveka
iziioe trei, jedan je nosio pukomitraljez s njegove tri noge prebaene preko
ramena, a drugi vreu municije. "Idi gore s njima, ree Robert Anselmu. "Lezi iza
Page 160

mitraljeza i dri mu vrsto noice, ree.
Njih trojica trkom odoe tragom gore u umu. Sunce se jo nije bilo pojavilo iznad
vrhova planina, a Robert Dordan je stajao uspravljen, zakopavao pantalone i stezao
pojas, veliki pitolj mu je visio o konopiu sa runog zglavka. On stavi pitolj u futrolu za
pojasom, odrei vor na konopiu i napravi omu namakavi je preko glave.
Jednom e te neko time udaviti, pomisli on. Pa, za to i jeste. On uze pitolj iz futrole,
izvue magazin, ugura u nj jedan metak iz niza metaka koji su se nalazili du futrole i gurnu
magazin nazad u pitolj.
On pogleda kroz drvece onamo gde je Primitivo, drei konja za uzde, izvlaio
jahaevu nogu iz uzengije. Telo je visilo licem nadole i dok je on posmatrao, vide kako mu
Primitivo pretrauje depove.
"Hodi ovamo, viknu on. "Dovedi konja." Dok je kleao obuvajui cipele sa
ionovima od konopca, Robert Dordan oseti da se Marija oblaei se u daku
naslonila na njegova kolena. Ali sad u njegovom ivotu nije bilo mesta za nju.
358
Taj konjanik nije nita oceKivao, pomisii on. Nije iao za konjskim tragom i nije bio
dovoljno ni predostroan, a kamoli oprezan. Nije ak iao ni tragovima koji vode do
straarskog mesta. Mora da je bio u patroli koje su rasute po ovim brdima. Ali kad ga
patrola ne naie doi e ovamo po njegovom tragu. Ukoliko se dotle sneg ne rastopi, pomisli.
Ukoliko se nita ne desi u patroli. JBolje je da siie dole, ree on Pablu.
Sad su se svi nalazili ispred peine, stajali tamo s karabinima i granatama za pojasom.
Pilar prui konu vreu prema Robertu Dordanu i on uze tri i stavi ih u dep. On se
zavue u peinu, naie svoja dva daka, otvori onaj u kome se nalazila strojnica,
izvue cev i kundak zakai za prednji deo i stavi jedan magazin unutra, a tri u dep. Onda
zakljua dak i uputi se ka izlazu. Imam oba depa puna tekih stvari, pomisli on. Nadam se da
e avovi izdrati. On iziie iz peine i ree Pablu. "Ja idem gore. Ume
li Agustin da rukuje ovim oru* jem."
"Da, ree Pablo. Posmatrao je kako Primitivo dovodi konja.
"Mira qu caballo, ree, "Gle, kakav je to konj."
Veliki sivi konj se znojio i malo drhtao i Robert Dordan ga lupnu po pleima. Staviu
ga sa ostalima, ree Pablo.
"Ne, ree Robert Dordan. "On je ostavio trag dovde. Mora i da iziie odavde."
"Istina, sloi se Pablo. "Ja u izjahati s njim odavde i sakriu ga i vratiti se kad se
sneg otopi. Ima danas dobru glavu, Ingles."
359
"rosaiji neKoga clole, ree Robert Dordan. "Mi moramo gore."
"Nije potrebno, ree Pablo. "Konjanici ne mo gu doi tim putem. Ali mi moemo da se
povuemo ovuda i jo na dva druga mesta. Bolje je da ne ostavimo nikakve tragove
u sluaju da opet doiu avioni. Daj mi botu s vinom, Pilar."
"Da ode i da se napije, ree Pilar. "Evo ti, uzmi ovo umesto nje." On prui ruku i stavi
dve granate u depove.
"Que va, da se opijem, ree Pablo. "Situacija je ozbiljna. Ali daj mi botu. Ne volim da to
radim ivei o vodi."
On prui ruku gore, dohvati uzde i baci se na sedlo. Nasmeja se i potapa nervoznog konja.
Ro bert Dordan ga vide kako s Ijubavlju trlja nogu o bok konja.
Page 161

"Qu caballo mas bonito, ree on i ponovo potapa velikog sivog konja: "Que caballo
mas hermoso, hajde. to pre ode odavde, to bolje."
Sagnu se i izvue iz futrole laganu automatsku puku koja je imala cev na hlaienje, u stvari
strojnicu koja je mogla da se puni pitoljskim mecima od 9 mm, i pogleda je.
"Gledaj kako su naoruani, ree. "Moderna konjica."
"Evo ti tamo moderne konjice gde lei licem na zemlji, ree mu Robert Dordan.
"Vamonos."
"Ti Andres, osedlaj konje i dri ih u pripravnosti. Ako uje pucnjavu, dovedi ih gore u
umu, iza procepa. Doii sa onijem, a enama predaj ko nje na uvanje. Fernando,
pobrini se da se i moji dakovi donesu. Pre svega pazi da se dakovi paIjivo prenesu.
A ti, Pilar, postaraj se i ti za dako
ve, rece on rnar. "rroven aa 11 su uuvcu Vamonos, ree on. "Da krenemo."
"Marija i ja emo pripremiti sve za odlazak, ree Pilar. Onda klimnuvi glavom
Robertu Dordanu ree, "Gledaj ga, Pablo je sedeo na sivom konju kao to sede pastiri
stisnuvi ga butinama, kad je stavljao magazin u automatsku puku, konj rairi
nozdrve. "Gledaj ta konj znai za njega."
,JDa bar imam onda dva konja, ree Robert Dordan sa arom.
f,Opasnost je ovaj tvoj konj
"Onda mi daj mazgu, nasmei se Robert Dor
"Svuci mi toga, ree on Pilar i mahnu glavom prema mestu gde je ovek leao
potrbuke u snegu. "1 donesi mi sve, sva pisma i hartije, i stavi ih u spoljni dep moga
daka. Sve, razume?"Da
"Vamonos, ree on.
Pablo je jahao napred, a dva oveka su ila za njim jedan za drugim, da ne bi ostavljao
trag u snegu. Robert Dordan je nosio pukomitraljez drei ga rukom za prednji deo
cevi. Kad bi za nj vredela ista municija koja vredi i za oruje to je bilo na sedlu. Ali ne vredi.
Ovo je nemaki puko mitraljez. Ovo je bilo Kakinovo oruje.
Sunce je sada izlazilo iznad planina. puhaoje topao vetar i sneg se topio. Bilo je to divno
jutro kasnog prolea.
Robert Dordan je pogledao unazad i video Mariju kako stoji sa Pilar. Onda potra tragom
za njim. On zastade iza Primitiva da porazgovara s njom.
360
361
"Ti, ree ona. "Mogu li poi s tobom?" "Ne. Pomozi Pilar."
Ona poie s njim i uhvati ga pod ruku. "Ja idem."
Ona je i dalje ila neposredno iza njega. ja bih mogla da drim noice pukomitraljeza
kao to si naredio Anselmu."
"Ti nee drati noice. Ni one na pukomitraIjezu ni ma koje druge."
Hodajui pored njega ona prui ruku i stavi mu je u dep.
,gde si, ree on. "Ali dobro pazi na svoju venanu spavau koulju." Poljubi me,
ree ona, "ako ve ide. Ti si bestidna, ree on.
"Da, ree ona. "Potpunof
"Vrati se sad nazad. Ima mnogo posla. Moda emo se i boriti ovde ako oni budu poli
za tragom."
"Ti, ree ona. "Da li si video ta je nosio na grudima?"Jesam. Zato?"
"To je bilo sveto srce."
Page 162

"Da. Svi iz Navare ga nose."
"1 ti si pucao u njega?"
"Ne. Ispod njega. Vrati se sad."
"Ti, ree ona. "Sve sam videla."
"Ti nisi nita videla. Jednog oveka. Jednog oveka kako pada s konja. Vete. Vrati
se."
"Kai da me voli."
"Ne. Ne sada."
"Ne voli me sad?"
"Dejamos. Vrati se. Covek ne moe cla istog trenutka radi sve to i da voli."
"Hou da drim noice pukomitraljeza i dok on bude priao hou da te volim, sve u
istom trenutku."
"Ti si luda. Vrati se nazad."Ja nisam luda, ree ona. "Ja te volim."
"Onda se vrati natrag."
"Dobro. Idem. Ako ti mene ne voli, ja tebe volim dovoljno za oboje." On je
pogleda i nasmei joj se razmiljajui.
"Kad uje pucnjavu, ree on, "doii s konjima. I pomozi Pilar oko mojih dakova.
Moda nee nita da bude. Nadam se da nee."
"Idem, ree ona. "Gledaj kakvog konja Pablo jae." Veliki
sivi konj se kretao napred stazom.
Da. Ali idi."
"Idem."
Njena pesnica vrsto stisnuta u njegovom depu, snano ga udari u butinu. On je pogleda i
vide da su joj suze u oima. Onda izvue pesnicu iz njegovog depa i vrsto mu ovi ruke
oko vrata i poIjubi ga.
"Idem, ree ona., Me voi. Idem."
On se okrenu i vide je kako stoji; prvo jutarnje sunce obasjavalo joj je zagasito lice i
podia nu kosu, tamnu kao staro zlato. Ona die pesnicu prema njemu i okrenu se, i po ie
niz stazu sputene glave.
Primitivo se okrete i pogleda za njom.
"Da nema tako kratko podseenu kosu bila bi sasvim lepa devojka, ree on.
362
363
" Da", ree Robert Dordan. On je razmiljao o neem drugom. "Kakva
je u postelji?" upita Primitivo.
" Sta?"
" U postelji."
" Priuvaj ti usta."
oo
" ovek ne treba da se vreia kad -"
" Ostavi se toga", ree Robert Dordan. On je razgledao poloaj.
Glava XXII
ree Robert Doi>
" Naseci mr, dan PrimitiI*rT " i donesi
je tamo", ree on " Ne
Agustinu.
" Za1
Page 163

ert Dordan,
" Preipesti ga onamo", ,a posle
tako. Da ti pomognem., ,Ovtle", ree on, uski
pravo obe strane.
onda unn. On pogHHtfei napolje kroz
ugaonik, oameravajifCi visinu stena s
" Mora citi dalje", repfeon., ,Vie Ainapred. Do-bro. Ovde. Takqg t}biti aoora, dok ga ne
budemo smestili kako valja. Tu. Stavi kamnja tamo. Evo jednog. StavKdrugi s te
strane. Ostavi prostora da moe pomerati cev. Kamen nrora stajati dalje, s te druge
strane. Ansfelmo! Idr dole, do peine, i do-nesi mi sekiru. Brzo."
" Zar nikad niste imali pravo mesto za mitra-Ijez?" ree on Anselmu.
" Uvek smo ga stavljali ovde."
" Zar Kakin nije nikad rekao da ga stavite tamo?"
" Nije. Oruje smo dobili poto je on otiao."
" Zar ga nije doneo neko ko zna kako se rukuje njime?"
" Ne. Doneli su ga nosai."
" Kakav je to nain, zar se tako radi", ree Robert Dordan., ,Prosto su vam ga doneli,
bez ikakvih uputstava?"
,J)a. Kao to se daje poklon. Jedan za nas i drugi za El Sorda. etiri oveka su ih
donela. An-selrno ih je vodio."
" udo da ih nisu izgubili, kad su etiri ove-ka morala da prelaze liniju."
" Tako sam i ja mislio", ee Agustin., JMislio sam da su oni koji su ih poslali raunali
s tim da se mogu izgubiti. Ali ih je Anse jno dobro sproveo."
PTna kako se njime rukuje?"
/ , ,Da. Pokii vao sam. Ja znam. Pablo zna. Pri.mitivo zna.-*Ternando. Prouavali smo kako se ras/tavlja na delove i kako se posle sklapa tamo u pe/ ini na stolu."
./
\
"Qvakvo oruj zanteva i irinu prostora za puVcafije. Tako da ln moe tui i sa strane. Vidi? Gle-daj sad. On vlada svim tim
prostorom."
" Vidim", ree Agustin., ,Ali mi nikad nismo vo-dili odbrambene borbe, izuzev kad je
na grad bio zauzet. Pri napadu na voz vojnici su imali ma-quinu."
" Onda emo uiti svi zajedno", ree Robert Dordan., ,Ima nekoliko stvari na koje
treba obra-titi panju. Gde je Ciganin, on treba da je ovde?"
364
365
" Da", ree Robert Dordan. On je razmiljao o neem drugom. "Kakva
je u postelji?" upita Primitivo.
" Sta?"
" U postelji."
" Priuvaj ti usta."
oo
" ovek ne treba da se vreia kad -"
" Ostavi se toga", ree Robert Dordan. On je razgledao poloaj.
Glava XXII
ree Robert Doi>
Page 164

" Naseci mr, dan PrimitiI*rT " i donesi " Ne
Agustinu.
" Za1
" Preipesti ga onamo", ,a posle
tako. Da ti pomognem., ,Ovtle", ree on,
je tamo", ree on
ert Dordan,
onda unn. On pogHHtfei napolje kroz uski
pravo obe strane.
ugaonik, oameravajifCi visinu stena s
" Mora citi dalje", repfeon., ,Vie Ainapred. Do-bro. Ovde. Takqg t}biti aoora, dok ga ne
budemo smestili kako valja. Tu. Stavi kamnja tamo. Evo jednog. StavKdrugi s te
strane. Ostavi prostora da moe pomerati cev. Kamen nrora stajati dalje, s te druge
strane. Ansfelmo! Idr dole, do peine, i do-nesi mi sekiru. Brzo."
" Zar nikad niste imali pravo mesto za mitra-Ijez?" ree on Anselmu.
364
" Uvek smo ga stavljali ovde."
" Zar Kakin nije nikad rekao da ga stavite tamo?"
" Nije. Oruje smo dobili poto je on otiao."
" Zar ga nije doneo neko ko zna kako se rukuje njime?"
" Ne. Doneli su ga nosai."
" Kakav je to nain, zar se tako radi", ree Robert Dordan., ,Prosto su vam ga doneli,
bez ikakvih uputstava?"
,J)a. Kao to se daje poklon. Jedan za nas i drugi za El Sorda. etiri oveka su ih
donela. An-selrno ih je vodio."
" udo da ih nisu izgubili, kad su etiri ove-ka morala da prelaze liniju."
" Tako sam i ja mislio", ee Agustin., JMislio sam da su oni koji su ih poslali raunali
s tim da se mogu izgubiti. Ali ih je Anse jno dobro sproveo."
PTna kako se njime rukuje?" / , ,Da. Pokii vao sam. Ja znam. Pablo zna. Pri-.mitivo zna.*Ternando. Prouavali smo kako se ras-/tavlja na delove i kako se posle sklapa
tamo u pe-/ ini na stolu."
./
\
"Qvakvo oruj zanteva i irinu prostora za puVcafije. Tako da ln moe tui i sa strane. Vidi? Gle-daj sad. On vlada svim tim
prostorom."
" Vidim", ree Agustin., ,Ali mi nikad nismo vo-dili odbrambene borbe, izuzev kad je
na grad bio zauzet. Pri napadu na voz vojnici su imali ma-quinu."
" Onda emo uiti svi zajedno", ree Robert Dordan., ,Ima nekoliko stvari na koje
treba obra-titi panju. Gde je Ciganin, on treba da je ovde?" 365
"Ne znam.".
" Gde, pobogu, moe da bude?"
" Ne znam."
Pablo je projahao kroz prolaz i okrenuo se i jahao u krug po ravni na vrhu koja je
predstavlja-la brisani prostor pukomitraljeza. A onda ga je Robert Dordan video kako jae
niz padinu po tra-govima koje je konj ostavio kad je dojahao ovamo. Zaokrenuvi u levo nestao
je izmeiu drvea.
Nadam se da nee ba natrapati na konjicu, pomisli Robert Dordan. Strah me je da bi mogli
imati nevolje s njim.
Page 165

Primitivo donese borovih grana i Robert Dor-dan ih zabode kroz sneg u raskravljenu zemlju
i u luku ih savi sa svake strane oruja.
" Donesi jo", ree on., ,Moramo napraviti zak" lon za dva oveka koji e njime rukovati.
Ovo je dobro i moe da poslui dok ne doie sekira. Slu-aj", ree, ,ako
uje avione isprui se, gde bude, u senku stene. Ja u biti ovde kod oruja."
Sad kada je sunce odskoilo i puhaotopao ve-tar, bilo je prijatno na sunanoj strani
stene. e-tiri konja, pomislio je Robert Dordan. Dve ene i ja, Anselmo, Primitivo,
Fernando, Agustin i, kako se do iavola zvae, onaj drugi brat? To nas je os-moro. Ne
uraunavi Ciganina, to znai devet. Plus Pablo koji je otiao s konjem, to je deset. Zo ve se
Andres, onaj drugi brat. Plus drugi, Eladio, to znai deset. To znai ni pola
konja na svako-ga. Tri oveka mogu drati ovaj poloaj, a etvori-ca mogu otii. Ako
raunamo i Pabla, pet. Jo ih dvojica ostaje. Trojica sa Eladijem. Gde je do ia-vola
on?
366
Bogzna ta e se danas desiti 1 Sordu ako ot-kriju tragove konja po snegu. Nezgodno
je to je sneg prestao da pada. Ali ovo, to se danas topi, moe da popravi stvari. Ali ne za
Sorda. Strah me je da je to suvie kasno da pomogne Sordu.
Kad bismo danas mogli nekako da se provue-mo, da ne moramo da se borimo, mogli
bismo da izvedemo itavu stvar sutra sa ovim to imamo. Siguran sam. Moda ne
dobro. Ne onako kako bi trebalo, kako zamiljamo, ne onako kako bismo ina-e izveli; ali
koristei svakog oveka, izveli bismo. A samo da ne moramo danas da se borimo. Neka nam
Bog bude u pomoi ako se danas budemo mo-rali boriti.
Ne znam gde bih u meiuvremenu naao bolje mesto da leim. Kad bi sad nekud krenuli
ostavili bismo tragove za sobom. Ovo je mesto dobro kao i svako drugo, i ako doie do
najgoreg, imamo uvek tri izlaza iz njega. Onda e pasti mrak i ma gde se nalazio u
ovim brdima, mogu uvek i po dnevnoj svetlosti prii mostu i dii ga u vazduh. Ne
znam zato sarn se ranije toliko brinuo. Sada mi izgleda prilino lako. Nadam se da e poslati
avione na vre-me. Sutra je dan kad e se dii mnogo praine na putu.
Pa danas e biti ili vrlo zanimljivo, ili vrlo do-sadno. Hvala Bogu to smo izveli tog konja
odav-de. ak i da dojau dovde, ne, ne verujem da bi poli za tragovima ovamo.
Pomislili bi da se njihov konjanik tu zaustavio, i okrenuo u krug, i otili bi za Pablom.
Pitam se samo kuda e ta stara svinja otii. Sigurno e ostaviti tragove kao stari los
koji luta i penjae se navie, i onda kad sneg okopni na367
pravie krug i vratiti se natrag. Taj konj ga je stvarno izmenio. Dabome, mogao bi i da mugne
zajedno s njim. Mogao bi da se pobrine za sebe. On to i radi ve due vremena. Ne verujem mu
vi-e nego oveku koji tvrdi da moe sruiti Mont Everest.
ini mi se da je zgodnije iskoristiti ove stene i izgraditi zaklon za oruje, nego da mu
sad pravi-mo propisan leaj. Ako jo kopamo mogu nas uh-vatiti sa sputenim
pantalonama, u sluaju da na-iiu oni, ili da dolete avioni. Izdrae ovde ovaj
pu-komitraljez ovako kako je smeten, sve dok je po-trebno da izdri, a ja ionako ne
smem stupati u borbu. Ja moram da odem odavde i da ponesem materijal i poveu sa
sobom Anselma. Ko e osta-ti da nas zatiti dok se ne izvuemo, ako doie do
okraja?
Ba dok je posmatrao teren koji je mogao da vidi, primeti Ciganina gde dolazi izmeiu
stena s le-ve strane. Hodao je Ijuljajui se nemarno, visoko u kukovima, s pukom
Page 166

prebaenom preko leia; nje-govo tamno lice se osmehivalo, nosio je dva velika zeca, po
jednog u svakoj ruci. Nosio ih je drei ih za noge tako da su im se glave njihale.
" Hola, Roberto", viknu on veselo.
Robert Dordan mu stavi ruku na usta i Ci-ganin pogleda zaprepaeno. On skliznu iza
stene gde je Robert Dordan uao pored pukomitralje-za zaklonjenog granjem. On unu i
poloi zeeve na sneg. Robert Dordan ga pogleda.
" Ti hijo de la gran puta", ree on tiho., ,Gde si do iavola bio?"
368
" Naiao sam na trag", ree Ciganin., ,Obadva sam uhvatio. Vodili su Ijubav na
snegu."
" A tvoje straarsko mesto?"
" Pa nisam ga napustio za dugo", Ciganin pro-aputa., ,ta se desilo? Je li uzbuna?"
" Dola je konjica."
" Redios", ree Ciganin., Jesi je ti video?"
" Jedan konjanik je ve u logoru", ree Robert Dordan., ,Doao je na doruak."
" Meni se uinilo da sam uo pucanj ili tako neto", ree Ciganin., ,Mleko mu
njegovo. Je li ovu-da proao."
" Ovuda. Pored tvog straarskog mesta."
" Ai, mi madre", ree Ciganin., ,Ba sam jadan i nesrean ovek."
" Da nisi Ciganin ja bih te ubio."
" Ne, Roberto, ne govori tako. 2ao mi je. Sve zbog zeeva. Pre zore uo sam mujaka
kako tapka po snegu. Ne moe ni da zamisli kakve su sve bes-tidnosti radili. Ja se
uputim prema mestu odakle je dopirao um, ali oni su ve otili. Iao sam za tragom u
snegu i naao ih visoko i ubio oboje. Opi-paj kako su debeli za ovo doba godine. Pomisli samo
ta e Pilar od njih napraviti. Meni je ao, Roberto, isto koliko i tebi. Jeste li ubili
konjani-ka?"
" Qu tio", ree Ciganin laskajui otvoreno., ,Ti si pravo udo."
" Jesam tvoju mater!" ree Robert Dordan. Ali nije mogao da se ne nasmei Ciganinu.,
,Odnesi te
369
tvoje zeeve u logor i donesi nam neto za doru-ak."
On izvue ruku i opipa zeeve koji su leali na snegu vitki, dugi, debelog krzna, dugih nogu i
dugih uiju, otvorenih okruglih tamnih oiju. " Debeli su", ree.
" Debeli!" ree Ciganin., ,Ima svaki up masti na rebrima. Nisam nikad ni sanjao da
ima o.ak-vih zeeva."
" Hajde", ree Robert Dordan " ,i vrati se brzo s dorukom i donesi mi sva
dokumenta koja su se nala kod onog requetea. Trai od Pilar da ti ih da."
" Ne Ijuti se na mene, Roberto?"
" Ne Ijutim se, nego se gnuam to si mogao da naputa straarsko mesto. Zamisli da
je bio itav odred konjice?"
" Redios", ree Ciganin., ,Kako si ti pametan."
" Sluaj. Ne sme vie nikad ovako da napusti straarsko mesto. Nikad. Ne govorim
ja tek onako 0
streljanju."
Page 167

" Dabome da ne govori. Ali, jo jedna stvar.
Nikad se vie nee pruiti takva prilika sa zeevima. Nikad dok sam iv."
" Anda!" ree Robert Dordan. "1 pouri nazad." Ciganin uze oba zeca i spusti se niz
stene, a
Robert Dordan je gledao otvorenu ravan i padine brda
ispod sebe. Dve vrane su kruile iznad glave
1 onda se spustile dole na jedan bor. Jo jedna vra-na im se pridrui i Robert Dordan,
posmatrajui ih, pomisli: to su moje strae. Dok su one mirne, niko se ne primie kroz drvee.
Ciganin, pomisli on. On je stvarno jedno nita. On nije uopte politiki razvijen, niti ima
ikakve
370
discipline, niti se na njega uopte moe osloniti. Ali mi je potreban za sutra. Ve sam
mu odredio dunost za sutra. udno je videti Ciganina u ratu. Trebalo bi ih iskljuiti
kao i svesne protivnike ra-ta. Oni nisu ni za ta. Ali svesni protivnici rata ni-su
iskljueni iz ovog rata. Nije niko iskljuen. On obuhvata sve i svakoga. Eto, tako je doao i
ovamo, do ove lene bagre. Sad im je tu.
Agustin i Primitivo stigoe nosei bun i Ro-bert Dordan napravi dobar zaklon za
automatsko oruje, zaklon e sakriti pukomitraljez iz vazduha, a izgledati prirodan ako
se gleda iz ume. On im pokaza gde da smeste jednog oveka, visoko u ste-nama
zdesna, odakle je mogao da vidi itavu oko-linu ispred sebe, a drugog na mesto odakle je mo
gao da gospodari jednim prolazom kojim se neko mogao popeti s leve strane.
" Ne pucajte, ako vidite ma koga s te strane", ree Robert Dordan., ,Baci kamen dole da nas
upo-zori, mali kamen, i daj nam signal pukom, ova-ko", on die puku i drae
je iznad glave kao da se njome titi., ,Ovako pokazuje broj", on die i spusti puku., ,Ako su
sjahali okreni cev puke na dole. Ovako. Ne pucaj dok ne uje da maquina
pali. Kad puca s te visine, pucaj oveku u koleno. Ako uje da dvaput zviznem u
ovu pitaljku siii dole drei se zaklona i doii do stena gde se nalazi maquina." Primitivo
die puku.
" Razumem", ree on., ,To je vrlo prosto."
" Najpre baci mali kamen radi upozorenja i oz-nai pravac i broj. Pazi da te ne
primete."
371
" Da", ree Primitivo., ,Da li smem da bacim granatu?"
" Ne, dok mdquina ne zateke. Moe se desiti da konjica doie u potragu za svojim
drugom, a i ne pokua da zaie ovamo. Mogu poi za Pablovim tragom. Mi neemo
bitku, ukoliko je moemo iz-bei. Mi pre svega i iznad svega elimo da je izbeg-nemo.
Sad idi brzo gore."
" Me voi", ree Primitivo, i pope se na visoke stene sa svojim karabinom.
" Ti, Agustin", ree Robert Dordan " ,koliko se ti razume u pukomitraljez?"
Agustin une, visok, crn, obrasla lica, utonu-lih oiju i tankih usta i velikih, od rada ogrubelih
ruku.
" Pues, da ga napunim, da nianim, da pucam. Nita vie."
" Ne treba da puca dok ne budu na udaljenosti od pedeset metara, i to samo ako si siguran
da e kroz prolaz prema peini", ree Robert Dordan.
" Da. Dokle kad priiu?"
Page 168

" Do te stene."
" Ako je s njima i oficir, pucaj najpre u njega. Onda okrei pukomitraljez na ostale.
Pokrei cev vrlo polako. Potreban joj je vrlo mali pokret. Nau-iu Fernanda kako se
rukuje njim. Dri ga vrsto da ti ne odskae i niani paljivo i nemoj opaliti vie od est
metaka odjednom, ako ikako moe. Vatra pukomitraljeza zanosi. Ali svaki put
pucaj u jednog oveka, pa onda niani sledeeg. Ako gaia u oveka na konju,
pucaj mu u trbuh."
372
,Jedan ovek treba da dri noice tako da pu-komitraljez ne odskae. Ovako. I on
neka ti puni mitraljez."
,A gde e ti biti?"
,Ja u biti ovde s leve strane. Gore, odakle mo-gu sve da vidim i ja u ti tititi levu
stranu ovom malom mLquinom. Ovde. Ako doiu, moi emo ih sve pobiti. Ali ne
sme pucati dok ne priiu vrlo blizu."
"Verujem da emo ih pobiti. Menuda matanza!"
" Ali ja se nadam da nee doi."
" Da nije tvog mosta mogli bismo ovde napra-viti pokolj i onda otii odavde."
" To nita ne bi valjalo. To ne bi sluilo nie-mu. Most je deo plana na osnovu kog
emo dobiti rat. To ne bi bilo nita. To bi bio sitan dogaiaj. Jedno nita."
" Qu va, nita. Jedan mrtav faist znai jedan faist manje."
" Da, ali s tom akcijom u vezi s mostom moe-mo osvojiti Segoviju. Glavni grad
provincije. Raz-misli o tom. To e biti prvi koji emo osvojiti."
" Ti ozbiljno veruje u to? Da moemo zauzeti Segoviju?"
Da. Ako most dignemo u vazduh kako treba."
" Ja bih voleo da ih ovde udesimo i da dignemo most." f,Ti ima
veliki apetit", ree Robert Dordan.
On je celo vreme posmatrao vrane. Sad vide da jedna neto gleda. Ptica graknu i polete uvis. Ali
druga ostade i dalje na drvetu. Robert Dordan pogleda visoko na stene prema
Primitivu. Vide ga kako posmatra prostor dole ispod sebe, ali nije da373
vao nikakve signale. Robert Dordan se nagnu na-pred i povue zatvara na
pukomitraljezu, pregleda metke u okviru i gurnu zatvara. Vrana je jo uvek stajala
na drvetu. Ona druga je iroko kruila nad snegom i onda se ponovo spustila. Na suncu i top-lom
vetru sneg je padao s optereenih borovih grana.
" Pripremio sam ti pokolj za sutra ujutruv, re-e Robert Dordan., ,Potrebno je unititi
strau kod strugare."
" Ja sam spreman", ree Agustin., ,Estoi listo."
" Isto tako i strau kod putareve kuice ispod mosta."
" Jednu ili drugu ili i jednu i drugu", ree Agus-tin.
" Ne obe strae. Jer treba to da se uradi isto-vremeno", ree Robert Dordan.
" Onda jednu", ree Agustin., ,Ve odavno sam se zaeleo neke akcije. Pablo nas je
ostavio da pro-sto istrunemo ovde bez ikakve akcije." Anselmo
doie gore sa sekirom.
" Hoe li jo grana?" upita on., ,Izgleda mi do-bro skriveno."
" Ne grana", ree Robert Dordan., ,Dva mala drveta, da ih pobodemo ovde i tamo da izgleda
jo prirodnije. Ovde nema dovoljno drvea da bi izgle-dalo stvarno prirodno."
" Doneu ih."
Page 169

" Odseci ih dobro, tako da im se posle panjevi ne vide."
Robert Dordan u udare sekire u umi iza se-be. On pogleda gore u Primitiva na
stenama i po-gleda dole na borove na istini. Jedna vrana je jo
374
uvek stajala tamo. Onda on u prvi visoki um bubnjave aviona koji dolazi. On pogleda
navie i vi-de ga visoko, siunog i srebrnog na suncu i u vi-sini neba izgledalo je jedva
da se kree.
" Oni nas ne mogu videti", ree on Agustinu., ,Ali dobro je drati se dole. Ovo je drugi
izviiaki avion danas."
" A oni jue?" upita Agustin.
" Oni su sad kao riav san", ree Robert Dor-dan.
" Mora da su u Segoviji. Riav san eka tamo da postane stvarnost."
Avion se sad nalazio van pogleda, preko plani-na, ali se zvuk motora jo uvek uo. Kad
Robert Dordan pogleda, vide da je vrana poletela. Letela je pravo kroz drvee, bez graktanja.
Glava XXIII
" Spusti se dole", apnu Robert Dordan Agu-stinu, i okrete glavu i mahnu rukom "
,dole, dole", Anselmu koji je dolazio kroz procep nosei bor preko ramena kao boino
drvce. On vide starca kako ispusti bor iza stene i onda nesta meiu ste-nama, a Robert
Dordan posmatrae otvoren pro stor ispred sebe prema umi. Nije video nita, nije uo
nita, samo je oseao kako mu srce udara i onda zau udar kamena o kamen i
um kamika koji se kotrlja, odskae, pada. On okrete glavu na-desno i gledajui gore
vide Primitiva kako die i
375
sputa puku horizontalno etiri puta. A onda nije nita mogao da vidi izuzev belog prostora
ispred sebe, s krugom konjskih tragova, i umu pozadi.
" Konjica", ree on tiho Agustinu.
Agustin ga pogleda, a njegovi tamni upali o-brazi se proirie u donjem delu kad se
nasmeja. Robert Dordan primeti da se preznojava. On pru-i ruku i stavi mu je na rame.
Jo mu je tu bila ru-ka kad primetie etiri konjanika gde dolaze jaui iz umice i on oseti
pod rukom kako se Agustinu zgrie miii na leiima.
Jedan konjanik je jahao napred, a tri su jahala za njim. Onaj prvi je pratio trag. Gledao je
u zem-Iju dok je jahao. Ostala trojica su lepezasto ila za njim kroz drvee. Svi su
paljivo osmatrali. Ro bert Dordan oseti kako mu srce udara o zemlju pokrivenu
snegom dok je leao rairenih laktova i posmatrao ih preko niana na pukomitraljezu. ovek
koji je bio na elu jahao je tragom do mesta gde je Pablo napravio krug i onda zastao. Ostali
dojahae do njega i svi se zaustavie.
Robert Dordan ih je jasno video preko plave eline cevi pukomitraljeza. Video je
lica tih Iju-di, sablje koje su im visile, od znoja potamnele sa-pi konja, i kupaste pelerine kaki
boje, i navarski nakrivljene kaki berete. Voia okrenu konja pravo prema otvoru u stenama gde
je bilo smeteno oru-je, i Robert Dordan vide njegovo mlado, od sun-ca
i vetra preplanulo lice, njegove nablizu usaiene oi, orlovski nos i suvie dugu klinastu
bradu.
Sedei tamo na konju kome su grudi bile okre-nute prema Robertu Dordanu - a imao je
vrlo vi-soku glavu - a s desne strane sedla mu je iz futro376
le strao kundak male automatske puke, voia po-kaza prema otvoru gde se nalazio
Page 170

pukomitraljez.
Robert Dordan zabi laktove u zemlju i zagle-da se du cevi u etiri jahaa koji su se
zaustavili na snegu. Trojica su imala izvaiene automatske puke. Dvojica su ih
nosila preko jabuke na sedli-ma. Trei je sedeo na konju s pukom prebaenom udesno,
tako da mu se kundak oslanjao o kuk.
Teko da si ih ikad video na takvom rastoja-nju, pomisli on. Bar ih ne moe videti du
cevi ovakvog oruja. Obino se podigne zadnji nian i oni izgledaju kao minijature od
Ijudi i ima mnogo muke da do njih dobaci, ili ti doiu trei, talasa-jui se, trei,
i tue vatrom u padinu ili brani neku ulicu, ili gaia u prozore; ili ih vidi daleko
kako maruju putem. Samo kad su u vozu vidi ih ovako. Samo su onda oni ovakvi, i
sa etiri metka ih moe razjuriti. Kroz niane, na ovoj razdaljini, ine ti se dvostruko veliki. Ti,
pomisli on, gledajui muicu prednjeg niana sada vrsto smetenog u rezu
stranjeg niana, vrh muice se sad nalazio u centru grudi njihovog voie, malo
udesno od pur-purne oznake koja je blistala u jutarnjem suncu na pelerini kaki boje. Ti,
pomisli on, mislei sad na panskom i pritiskujui prstima napred osigura da bi zadrao
eventualnu brzu, udarnu, smrtonos-nu navalu vatre iz pukomitraljeza. Ti,
pomisli on ponovo, ti si sad mrtav u svoj svojoj mladosti. I ti, pomisli, i ti. Ali samo da se to ne
desi. Samo da se ne desi.
On oseti kako Agustin pored njega htede da kalje, oseti kako se suzdra, kako se gui i
guta. Onda, dok je gledao du uljano plave cevi, kroz ot377
vor izmeiu grana, s prstom jo uvek pritisnutim o osigura, vide voiu kako okrete
konja i uputi se prema umi kuda je vodio Pablov trag. Ostala et-vorica krenue u
kasu za njim i Agustin tiho ree " ,Cabrones!"
Robert Dordan se okrenu prema stenama gde je Anselmo ostavio drvo.
Prema njima je izmeiu stenja dolazio Ciganin Rafael, nosei platnene bisage i puku
prebaenu preko leia. Robert Dordan mu mahnu rukom da se sakrije i Ciganin se izgubi iz
vida.
" Mogli smo ubiti svu etvoricu", ree Agustin mirno. Bio je sav mokar od znoja.
" Da", proapta Robert Dordan., ,Ali da smo pucali ko zna ta se moglo desiti?"
Ba u tom trenutku on eu kako se opet kamen kotrlja i obazre se brzo unaokolo. Ali
obojica, i Anselmo i Ciganin, se nisu mogli videti. On pogleda na runi sat, pa onda gore gde je
Primitivo dizao i sputao puku, kako mu se uini, beskrajno mno go puta. Pablo
je krenuo pre etrdeset pet minuta, pomisli Robert Dordan, i tada u buku itavog od-reda
konjice koji se pribliavao.
" No te apures", proapta on Agustinu., ,Ne bri-ni. Proi e kao i ostali."
Oni se pojavie u kasu na ivici ume, u koloni po dvoje, dvadeset Ijudi na konjima,
naoruani i u uniformama kao i prethodni, sablje su im se Ijulja-le, a karabini bili u
futrolama; a onda zamakoe u umu kao i ostali."
" Tu ves?" ree Robert Dordan Agustinu., ,Vi-di?" ,JMnogo
ih je", ree Agustin.
378
"5 ovima bismo morali da se nosimo da smo one prve unitili", ree Robert Dordan
vrlo tiho. Srce mu se sad smirilo, a koulja mu je bila mokra na grudima od snega koji se topio.
Imao je osea-nje upljine u grudima.
Sunce je blistalo u snegu koji se sad brzo to-pio. I on je video sneg kako se upljika
neto dalje od debla drveta ba ispred oruja, pred njegovim oima, Povrina snega je
Page 171

postajala vlana i ipkasto krhka poto je toplota sunca rastapala gornji sloj, a toplota zemlje
isparavala se toplo kroz sneg koji je leao na njoj.
Robert Dordan pogleda gore na straarsko mesto Primitiva, i vide ga kako im daje signal "
,Ni-ta", ukrtajui svoje ruke sa dlanovima nadole.
Anselmova glava se pojavi iznad stene i Robert Dordan mu mahnu da priie. Starac
se vukao od stene do stene, dok nije dopuzao i pruio se po zem-Iji iza pukomitraljeza.
" Mnogo ih je", ree on., ,Mnogo."
,J)rvee mi vie ne treba", ree Robert Dor-dan. "Nema vie potrebe da
poumljavamo zemlji-te/f
Anselmo i Agustin se nasmeie.
" Ova kamuflaa je dobro uspela i bilo bi opas-no sada saditi drvee, jer se ti Ijudi
mogu vratiti, a moda nisu glupi."
On oseti potrebu da razgovara to je kod nje-ga bio znak da je ono bila vrlo velika
opasnost. U-vek je znao koliko je riava situacija po jaini elje da o tom posle razgovara.
" Dobar je ovo zaklon a?" ree on.
379
" Dobar", ree Agustin., ,Do iavola sve to fais-tiko dobro. Mogli smo ih svu etvoricu
pobiti. Je-si li video?" ree on Anselmu.
" Video sam.". *o
" Ti", ree Robert Dordan Anselmu., ,Ti mora otii do jueranjeg poloaja, ili do
nekog drugog koji sam izabere, da kao jue posmatra put i da-je izvetaje o pokretu
na putu. Ve smo zakasnili s tim. Ostani do mraka. Onda doii i poslaemo ne-kog
drugog da te zameni."
" A tragovi koji e ostati iza mene?"
" Poii s donje strane, im se otopi sneg. Put e biti kaljav od snega. Obrati panju da
li je pro-lo mnogo kola i da li u blatu na putu ima mnogo tragova od tenkova. To je
jedino to ti moemo re-i, dok ne ode i dok ne osmatra." " S
tvojim doputenjem?" upita starac.
" Svakako."
" Ako dozvoljava, zar ne bi bilo bolje da ja odem u La Granhu i da se raspitam ta se
tamo deavalo prole noi, i da naiem nekog ko e po-smatrati stvari onako kako si ti mene
uio da ih posmatram. Takva osoba bi mogla da da izvetaj veeras, ili bolje
ja bih mogao ponovo ii po iz-vetaj u La Granhu."
" Zar se ne plai da susretne konjicu?"
" Kad se sneg otopi, ne."
" Imamo li nekog takvog u La Granhi?"
" Da. Imamo. Bila bi to jedna ena. Ima raznih ena od poverenja u La Granhi."
" Verujem", ree Agustin., ,Ima ih vie, znam ja to, i nekoliko njih koje slue za druge
svrhe. Hoe li da ja odem?"
380
" Neka ide starac. Ti se razume u pukomitra-Ijez, a dan jo nije proao."
" Poi u kad okopni sneg", ree Anselmo., ,A sneg se sad brzo topi."
" ta misli, ima li izgleda da uhvate Pabla?" upita Robert Dordan Agustina.
,JPablo je sila", ree Agustin., ,Uhvate li Ijudi mudrog jelena bez pasa?" "
Ponekad", ree Robert Dordan.
" Ali Pabla nee", ree Agustin., ,Oigledno je on samo iubre od onog to je nekad
Page 172

bio. Ali nije to onako, ba sasvim bez razloga, to je on jo iv i to se dobro osea u
ovim planinama i to moe na mrtvo da se napije, dok su mnogi nastra-dali pored plota."
,Je li on onako silan kao to se pria?"
"1 mnogo silniji."
JMije se ba pokazao naroito sposoban."
" C6mo que no? Da nema velikih sposobnosti bio bi mrtav prole noi. Meni se ini,
Ingls, da ti ne razume politiku, niti gerilski nain ratovanja. U politici, i u ovom
drugom, glavna stvar je pro duiti ivot. Gledaj, kako je on sino sebi produ-io ivot.
A koliku koliinu balege je progutao i od tebe i od mene."
Sad, kad se Pablo ponovo vratio jedinici, Ro-bert Dordan nije voleo da govori protiv njega, i
im je to izgovorio, poalio je to je rekao ono o njegovoj sposobnosti. Sam je znao kako je
Pablo sposoban. Pablo je bio onaj koji je odmah video ta u nareienju za
ruenje mosta ne valja. Rekao je ono iz antipatije i im je kazao znao je da nije u
pravu. To je zbog toga to posle ivane napreg381
nutosti mnogo pria. Zato odbaci to i ree Ansel-mu., ,A ui u La Granhu po danu?"
" Nije to tako teko", ree starac. Neu ui s vojnom muzikom."
" Niti sa zvoncem oko vrata", ree Agustin., ,Niti e nositi zastavu."
" Kako e ui?"
" Gore pa dole kroz umu."
" Ali ako te uhvate." " Imam
isprave." v
" Imamo ih svi mi, ali onda mora brzo da pro-guta one lane."
" Mislio sam kako bi trebalo da nosimo malo slaice na njima", ree Robert Dordan., Ja u levom depu nosim nae isprave. U desnom faisti-ke. Tako ovek nee doi
u zabunu, u sluaju opas-nosti."
Mora da su svi osetili da je situacija bila vrlo opasna kad je voia patrole pokazao
prema ulazu, jer su sad svi vrlo mnogo priali. Suvie mnogo, pomisli Robert Dordan.
" Ali sluaj, Roberto", ree Agustin., ,Kau da vlada ide svakog dana sve vie udesno.
Da u Re-publici vie ne govore drue, nego senjor i senjora. Moe li pomerati
depove?"
" Kad se mnogo pomeri udesno, bie mi u stranjem depu", ree Robert Dordan " ,a
posle u ga priiti u sredinu."
" Nek ti ostanu na koulji", ree Agustin., ,Zar da dobijemo rat, a izgubimo revoluciju?"
" Ne", ree Robert Dordan., ,Ali ako ne dobi-jemo ovaj rat, nee biti ni revolucije, ni
Republike, ni tebe, ni mene, ni niega do vrlo velikog carajoa."
382
" Tako i ja kaem", ree Anselmo., ,Da mi treba da dobijemo rat."
"1 da posle pobijemo sve anarhiste i komuniste i itavu tu canalla-u izuzev dobrih
republikanaca", ree Agustin.
" Treba da dobijemo rat i da nikoga ne ubija-mo", ree Anselmo., ,Mi treba da vladamo
pravedno i da svi dele blagodeti prema tome koliko su se za njih zalagali. I da oni koji su
se borili protiv nas budu prevaspitani, da uvide svoju zabludu."
" Moraemo da streljamo mnoge", ree Agustin., iMnoge, mnoge, mnoge." On
udari stisnutom akom desne ruke po dlanu leve.
" Ne treba da streljamo nikoga. ak ni voie. Da bi se vaspitali pomou rada."
" Znam ja kako bih ih zaposlio", ree Agustin, uze malo snega sa zemlje i stavi ga sebi
Page 173

u usta.
" Kako, zloo?" ree Robert Dordan.
" Sa dva najsjajnija posla."
,J to?"
Agustin stavi jo snega u usta i pogleda po i-stini preko koje je odjahala konjica. Onda ispljunu
rastopljeni sneg " ,Vaia. Kakav je ovo doruak", ree on., ,Gde je taj prljavi
Ciganin?"
"1 to?" ree Robert Dordan., ,Govori, ti ovee prljavog jezika."
" Da skau iz aviona bez padobrana", ree Agu-stin i oi mu zasijae., ,To za one do
kojih nam je stalo. A druge nabiti na vrhove koplja po ogra-dama."
" Gadno je tako govoriti", ree Anselmo., ,Na taj nain neemo imati nikad
Republiku."
383
" Voleo bih da plivam deset milja u jakoj supi napravljenoj od njihovih cojones-a",
ree Agustin. "1 kad sam video onu etvoricu tamo, i pomislio kako bismo ih mogli
pobiti, bio sam kao kobila u ogradi koja eka pastuva."
" Ali ti zna zato ih nismo pobili?" ree Robert Dordan mirno.
" Da", ree Agustin., ,Da. Ali sam oseao potrebu kao kobila kad je raspaljena. To ne
moe da zna kako je ako nisi sam osetio."
" Ti si se sav preznojio", ree Robert Dordan., ,Ja sam mislio da je to od straha."
" Od straha, da", ree Agustin., ,Od straha i onog drugog. A u ivotu nema nita jae
od onog drugog."
Da, pomisli Robert Dordan. Mi to radimo hla-dno, ali oni ne rade, niti su ikad radili. To je
nji-hov posebni sakrament. Njihov stari sakrament koji su imali pre nego to je nova
religija dola s drugog kraja Sredozemlja, onaj koji nisu nikad naputali nego su ga samo
potisnuli i sakrili da ga u ratovima i inkvizicijama ponovo iznesu. Ovo je narod auto
dafea; akta vere. Ubijanje je neto to mora da se radi, ali na svet je drukiji pri tom
od njihovog. A ti, pomisli on, tebe to nije iskvarilo? Ti to nisi radio ni u Sijeri, a? Ni u
Useri? Niti itavo vreme u Estramaduri? Nikad? Que va, ree on samom se-bi. A pri
dizanju svakog voza?
Prestani da izmilja neku sumnjivu literatura o Berberima i Ibercima i priznaj da si i
sam eleo da ubija kao to svi vojnici od zanata ponekad uivaju u tom, pa govorili o tom
istinu ili lagali. Anselmo to ne voli, zato to je lovac a ne vojnik.
384
Nemoj ni njega idealizovati. Lovci ubijaju ivotinje, a vojnici Ijude. Nemoj se
zavaravati, pomisli on. I stvarati neku literaturu od toga. Proet si time ve dugo
vremena. A nemoj nita izmiljati protiv Anselma. On je hrianin. Neto to je vrlo retko u
katolikim zemljama.
Mislio sam da je to bio strah kod Agustina, po-misli on. Onaj prirodni strah pre akcije. A bilo
je i ono drugo. Dabome, moda se on sad razmee. Ali i dobar deo straha. Oseao sam strah
pod ru-kom. Pa, vreme je da prestane s prianjem.
" Pogledaj da li je Ciganin doneo neto za jelo", ree on Anselmu., ,Neka ne dolazi gore.
On je bu-dala. Donesi sam. I ma koliko doneo, poalji ga da donese jo. Gladan
sam."
Glava XXIV
Sad je to bilo jutro kasnog maja, nebo je bilo visoko i jasno, i topao vetar je
Page 174

puhaoRobertu Dor-danu po pleima. Sneg se brzo topio i oni su do-rukovali. Svako je
dobio po dva velika sendvia sa mesom i kozjim sirom, i Robert Dordan svojim
depnim noem krupno nasee luka i stavi ga sa svake strane do mesa i sira, izmeiu oba
komada hleba.
" Dah e ti tako smrdeti da e dopreti kroz u-mu sve do faista", ree Agustin punih usta.
" Daj mi meinu, isprau usta", ree Robert Dordan, a usta su mu bila puna mesa, sira,
luka i savakanog hleba.
385
Nikad nije bio gladniji, i on napuni usta vinom, koje je donekle imalo ukus smole sa
meine, i proguta ga. Povue jo jedan gutljaj, diui meinu uvis da mu vino curi
duboko u grlo, dok je rukama dizao meinu ona dodirnu iglice borovih grana na
napravljenom zaklonu koji je prekrivao pukomi-traljez, a on nasloni glavu na borove grane,
zabacu-jui je unazad da bi mu vino teklo.
" Hoe li i ovaj sendvi?" upita ga Agustin, pruajui mu ga preko pukomitraljeza.
" Neu. Hvala. Pojedi ga ti."
" Ne mogu, nisam navikao da jedem ujutru."
" Stvarno ga nee?"
" Neu. Uzmi ga."
Robert Dordan ga uze i stavi u krilo dok iz bonog depa na kaputu gde su mu stajale i
gra-nate ne izvadi luk i ne otvori no da ga isee. On odsee tanak sloj koji se bio isprljao u
depu, onda odreza debelu kriku. Jedan spoljni kolut mu pade, on ga die, savi ga u krui
i stavi ga u sendvi.
" Jede li uv k luka za doruak?" upita Agustin.
" Kad ga imam."
" Jedu li ga svi u tvojoj zemlji?"
" Ne", ree Robgrt Dordan., ,Tamo se smatra da to nije lepo."
" To mi je drago", ree Agustin., ,Uvek sam smatrao da je Amerika civilizovana
zemlja."
ta ti ima protiv luka?"
" Miris. Nita drugo. Inae je kao rua."
Robert Dordan mu se nasmei punim ustima.
" Kao rua", ree., ,Ba kao rua. Rua je rua, a ne luk." "
Pripazi, luk ti deluje na mozak", ree Agustin.
386
" Luk je luk je luk", ree Robert Dordan ve-selo, a, pomisli, kamen je stena je ploa je
ljunak je.
" Isperi usta vinom", ree Anselmo., ,Ti si vrlo neobian, Ingles, Velika je razlika
izmeiu tebe i poslednjeg minera koji je radio s nama."
" Postoji jedna velika razlika."
" Koja?"
" Ja sam iv, a on je mrtav", ree Robert Dor-dan. Onda pomisli: ta je s tobom? Zar
se tako govori? Zar te jelo ini tako aavo srenim? ta je s tobom, jesi li se opio od luka? Zar
ti sad to toliko znai? Nikad ti nije mnogo znailo, ree on sebi iskreno.
Uvek si pokuavao da ti to mnogo znai, ali nikad nije. Nije potrebno da sebe lae za
Page 175

ovo vreme to ti preostaje.
" Ne", ree on sada ozbiljno., ,To je bio ovek koji je mnogo propatio."
,iA ti? Zar ti nisi patio?"
" Ne", ree Robert Dordan., Ja sam od onih koji malo pate."
"1 ja", ree Agustin., ,Ima Ijudi koji pate, a ima ih koji ne pate. Ja patim vrlo malo."
" Utoliko bolje", Robert Dordan ponovo nagnu meinu., ,A iiz ovo jo bolje."
" Ja patim zbog drugih."
" Kao to moraju svi dobri Ijudi."
>fAli zbog sebe vrlo malo."
" Ima li enu?"
" Ali sad ima Mariju.
387
" udna stvar", ree Agustin., ,Otkako je dola kod nas, posle voza, Pilar je drala
strahovito odvo jeno od svih kao da je u karmelitskom manastiru. Ne moe ni da
zamisli kako je strahovito pazila na nju. A ti si doao i onda ti je predala poklon. Kako
ti se to ini?"
" Nije tako bilo."
" 0nda kako je bilo?"
" Ona je nju predala meni na brigu."
"1 tvoja briga je da se joder s njom celu no."
" Sreom."
" Divan nain da se neko uva."
" Ti ne moe razumeti da se neko moe uvati i na taj nain."
" Da, ali tako je mogao uvati i bilo koji od nas."
" Nemojmo vie o tome govoriti", ree Robert Dordan., ,Istinski mi je do nje stalo."
" Istinski?"
" Kao ni do ega na svetu."
" A posle? Posle mosta?"
" Poi e sa mnom."
" Onda", ree Agustin., ,Vie da se ne govori o tom i neka vam je sa sreom." On die
vinsku meinu i dobro povue, onda je dodade Robertu Dordanu.
" Jo neto, Ingles", ree on.
"1 meni je bila draga." Robert Dordan mu stavi ruku na rame., ,Mnogo", ree Agustin.,
,Mnogo. Vie nego to ovek moe i da pomisli.", ,Mogu da zamislim."
388
" Sluaj. Ja ti to potpuno ozbiljno govorim."
" Kai."
,JFa je nisam nikad ni takao, niti sam ma ta imao s njom; ali mi je bila mnogo draga.
Ingles, nemoj s njom olako da postupa. Nije ona kurva zato to spava s tobom."
" Brinuu se za nju."
" Verujem ti. Nego jo neto. Ti ne razume kakva bi to devojka bila da nije bilo
revolucije. Tvoja odgovornost je velika. Ona je, istinski, mno go podnela. Ona nije kao
mi."
" Ja u se oeniti njome."
, Ne. To ne. To nije potrebno u vreme revolu-cije. Ali -" on klimnu glavom -, ,bilo bi
bolje."
,Ja u se njome oeniti", ree Robert Dordan i oseti kako mu se grlo stee dok je to
Page 176

govorio., ,Meni je mnogo stalo do nje."
" Docnije", ree Agustin., ,Kad bude zgodno. Vano je imati nameru."
" Ja je imam."
" Sluaj", ree Agustin., ,Ja govorim suvie mno-go o stvarima u koje nemam pravo
da se meam, ali, jesi li imao mnogo devojaka u ovoj zemlji?"
JSfekoliko."
" Kurvi?"
" Poneke nisu bile."
" Koliko?"
" Nekoliko."
,Jesi li spavao s njima?"
389
" Hou da kaem da se Marija u to ne uputa olako."
" Ni ja."
" Da sam verovao da je drukije ubio bih te si-no dok si leao s njom. Ovde mi
esto ubijamo zbog toga."
" Sluaj, drue", ree Robert Dordan., ,Sve je to bilo neozvanieno samo zbog
nedostatka vreme-na. Ono ega nemamo, to je vreme. Sutra se mora-mo boriti. Za
mene to nije nita. Ali za Mariju i mene to znai da moramo iiveti itav ivot u ovom
vremenu."
" A jedan dan i jedna no je kratko vreme", ree Agustin.
" Da. Ali postojalo je jue, i prola i pretprola no."
" Sluaj", ree Agustin., JMogu li ti ja pomoi?"
" Ne. Dobro nam je."
" Ako mogu ma ta da uradim za tebe i za onu podianu glavu -" Ne" " ixc-.
" Zaista, postoji malo ega to ovek moe da uini za oveka."
" Ne. Postoji vrlo mnogo."
" Sta?"
" Bez obzira ta moe da se desi u vezi s bit-kom, danas i sutra, imaj poverenja u
mene i poslu-aj me, ak iako ti nareienja budu izgledala nepra-vilna."
" Ja imam poverenja u tebe. Posle konjice i ot-kako si otposlao konja."
" To nije nita. Vidi da mi radimo za istu stvar. Da dobijemo rat. Ako ga ne dobijemo
sve drugo je
390
beskorisno. Sutra imamo jednu vrlo vanu stvar. Zaista vrlo vanu. I imaemo bitku. U bici mora
postojati disciplina. Jer mnoge stvari nisu onakve kakve izgledaju.
Disciplina mora poticati iz povere-nja i pouzdanja." Agustin
pljunu na zemlju.
"Marija je jedno, a sve te stvari su drugo", re-e on., ,Ti i Marija treba da koristite ono vreme
to imate kao dva Ijudska bia. Ako mogu da ti pomog-nem, samo nareiuj. A
to se tie sutranjih stvari pokoravau ti se slepo. Ako je potrebno umreti za
sutranju stvar, idem veselog i lakog srca."
"Tako i ja oseam", ree Robert Dordan., ,Ali ini mi zadovoljstvo da to ujem i od
tebe."
"1 jo vie", ree Agustin., ,Taj gore", on po-kaza na Primitiva " ,je ponzdan. Pilar
znai mnogo, mnogo vie nego to ti moe i da zamisli. Starac Anselmo takoie. I
Page 177

Andres. I Eladio. Vrlo miran, ali vrlo pouzdan ovek. I Fernando. Ne znam kako si ga ti ocenio.
Istina da je tei od ive. A puniji je dosade nego june koje vue kola putem. Ali
se bori i radi kao to mu kae. Es mui hombre! Videe."
,Jmamo sree."
" Ne. Imamo dvojicu slabih. Ciganina i Pabla. Ali El Sordova grupa je bolja od nas koliko
smo mi bolji od kozjih brabonjaka."
" Onda je sve u redu."
" Da", ree Agustin., ,Ali voleo bih da je to od-reieno za danas."
"1 ja. Da se svri s tim. Ali nije."
,>Iisli li da e biti teko?"
" Moe da bude."
" Ali ti si vrlo veseo sada, Ingles."
391
ffDa."
"1 ja. Uprkos onog s Marijom i svega drugog."
" Zna li zato?"
" Ne."
" Ni ja. Moda zbog vremena. Dan je lep."
" Ko zna? Moda zbog toga to emo ii u ak-ciju."
" Misli da je zbog toga", ree Robert Dordan., ,Ali ne danas. Nizata na svetu. Danas
je moramo izbei po svaku cenu."
Dok je to govorio, zau neto. Neki um je do lazio iz daleka, jai od uma toplog
vetra u drveu. Nije bio siguran, drao je usta otvorena i sluao, pogledajui u Primitiva.
Uinilo mu se da je neto uo, ali onda je to nestalo. Vetar je puhaou
boro-vima i Robert Dordan se sav napregnu da uje. I u kako tiho dolazi s vetrom.
" To za mene nije strana nesrea", u Agustina kako govori., ,To to nikad neu
imati Mariju, to nije nita. Ii u s kurvama kao i uvek."
" uti", ree on ne sluajui i leei pored njega, s glavom okrenutom u stranu. Agustin
ga odjed-nom pogleda.
" Que pasa?" upita.
Robert Dordan stavi ruku na usta i produi da slua. ulo se ponovo. ulo se slabo,
muklo, su-vo, i iz daleka. Sad vie nije bilo sumnje. Bilo je to precizno, praskavo
tektanje iz pukomitraljeza. u-lo se kao da je ispaljen paket za paketom minija-turnih
praskavih abica, negde u daljini, gotovo van domaaja sluha.
Robert Dordan pogleda gore u Primitiva koji je sad glavu drao uspravljenu, lice
okrenuto pre392
ma njima, a ruku savijenu uz unu koljku. Kad je pogledao Primitiva ovaj pokaza planinu
prema naj-viem delu ovog kraja.
" Bore se kod El Sorda", ree Robert Dordan.
" Qnda hajdemo da im pomognemo", ree Agu-stin., ,Skupi svet. Vamonos."
" Ne", ree Robert Dordan " ,mi ostajemo ovde."
Glava XXV
Robert Dordan je pogledao prema osmatra-nici gde je Primitivo stajao drei puku i
pokazu-jui neto njome. On klimnu glavom, ali ovek je i dalje neto pokazivao,
stavio je ruku na uvo i onda uporno pokazivao kao da sam nije nikako mo-gao neto da shvati.
Page 178

" Stoj pored oruja i dok nisi siguran, siguran, siguran da oni ba ovamo idu, nemoj pucati.
A i onda ne pucaj pre nego to budu kod onog buna", pokaza Robert Dordan.,
,Razume li?"
" Da; ali -"
" Nikakvo ali. Objasniu ti docnije. Idem do Pri-mitiva."
" Viejo, ostani tu s Agustinom pored pukomi-traljeza", govorio je polako i bez urbe., ,Ne
treba da puca pre nego to konjica pone stvarno da ula-zi ovamo. Ako se samo
pojave treba da ih ostavi na miru kao to smo ranije uradili. Ako bude mo-rao da otvori
vatru, dri vrsto noice i dodaj mu arere kad god mu se isprazne."
393
" Dobro", ree starac., ,A La Granha?"
" Docnije."
Robert Dordan se pope preko vlanih sivih stena, i dok se verao po njima oseao je pod rukama da su vlane. Sunce je brzo topilo sneg po nji-ma. Vrhovi kamenja su bili suvi, i dok se
penjao gledao je okolo i video borovu umu i dugu otvo renu istinu i
nagib iza koga su stajale visoke pla-nine. Onda je stajao pored Primitiva, u upljini,
iz-meiu dva kamena, i mali, tamnoputi ovek mu re-e " ,Napadaju El Sorda. ta mi
da radimo?"
" Nita", ree Robert Dordan.
Ovde je jasno uo pucnjavu i kad je pogledao preko video je iza udaljene doline, vrlo
daleko, ta-mo gde se zemljite strmo dizalo, jedan odred ko njice kako je izjahao iz ume
i preao preko sne-ne padine jaui uzbrdo u pravcu vatre. Vide na snegu tamni
pravougaonik dvostrukog reda konja i Ijudi kako se probija brdom. Vide kako dvostruki red
doie do na vrh bila, i onda zaie dalje u umu.
" Mi moramo da im pomognemo", ree Primi-tivo. Glas mu je bio suv i ravan.
..To je nemogue", ree mu Robert Dordan., ,Celo jutro sam to oekivao."
" Kako?"
" Oni su prole noi ili u kraiu konja. Sneg je prestao da pada i oni su im uli u trag."
" Ali mi treba da im pomognemo", ree Primi-tivo., ,Ne moemo ih ovako ostaviti
same. To su nai drugovi."
Robert Dordan stavi oveku ruku na rame.
, Mi ne moemo nita da ura/Umo", ree on., ,Da moemo, ja bih uradio."
394
" Postoji mogunost da stignemo tamo s gornje strane. Tuda moemo krenuti s konjima
i sa dva oruja. Ovim dole i tvojim. Tako im moemo po-moi." ,/Sluaj
-" ree Robert Dordan.
" Ovo ja sluam", ree Primitivo.
Pucnjava se u u isprekidanim talasima. Onda, kroz suvu pucnjavu pukomitraljeza, oni ue
pra-sak runih granata, teak i kao po vlanom.
" Nastradali su", ree Robert Dordan., ,Nastra-dali su kad je sneg prestao da pada. Ako
i mi ode-mo tamo, propali smo. Snage koje imamo nije mo-gue rasparati."
Sive dlake se najeie Primitivu po vilicama, oko usana i po vratu. Ostali deo lica bio
mu je pljo snat i taman, sa slomljenim pljosnatim nosom i du-boko usaienim sivim
oima, i, posmatrajui ga, Ro-bert Dordan vide kako mu se ekinje gre na uglo-vima
usta i nie po grlu.
" Sluaj", ree on., ,To je pokolj."
" Ako su opkolili procep, onda jeste", ree R<> bert Dordan., ,Moda je neko i uspeo da
Page 179

se iz-vue."
" Sad dok udaraju na njih, mogli bistno ih zao-bii i napasti od pozadi", ree Primitivo.,
,Da po-iemo nas etvorica sa konjima."
"1 ta onda? ta e se desiti kad ih vi napad-nete od pozadi?"
" Pridruiemo se El Sordu."
,J)a umrete tamo. Pogledaj na sunce. Dan je dug."
Nebo je bilo visoko i bez oblaka i sunce ih je peklo u leia. Na junoj padini otvorene
istine is395
pod njih sad su se ve videle ogromne gole mrlje i sneg je popadao sa borova. Veliko
kamenje ispod njih, koje je bilo vlano dok se sneg topio, sada se blago puilo na vrelom
suncu.
" Mora to da podnese", ree Robert Dordan., ,Nai que aguntarse. U ratu se deavaju
takve stvari."
" AH zar mi nita ne moemo da uradimo? Stvarno?" Primitivo je gledao u njega, i Robert
Dordan je znao da mu veruje., ,Zar ne moe po slati mene i jo nekoga sa
pukomitraljezom?"
" To bi bilo nekorisno", ree Robert Dordan.
Onda mu se uini da je primetio neto to je traio, ali to bee soko koji se pustio na
vetru, pa onda digao iznad ivice najudaljenije borove ume., ,BUo bi nekorisno da svi
mi poiemo", ree
Ba u tom trenutku pucnjava kao da se udvo-strui i kroz nju se u tresak runih granata.
" Oh, da im j.... majku", ree Primitivo u pot-punosti oseajui psovku, suze su mu
bile u oima i obrazi se grili., ,O, Boe i sveta device, j. ... im mleko njihove
gadosti."
" Umiri se", ree Robert Dordan., ,Uskoro e se tui s njima. Eno, dolazi ena." Pilar se
pela k njima, verui se s naporom iz-meiu kamenja.
Primitivo je stalno govorio " ,Majku im njihovu. O, Boe i sveta device, crkli da Bog
da", i ponav-Ijao to svaki put kad bi se kroz vetar ula pucnjava, a Robert Dordan je siao da
pomogne Pilar da sepopne.
" Qu6 tal, eno", ree on, drei je za obe ruke i vukui je, dok se s mukom penjala na poslednji
veliki kamen.
" Tvoj dogled", ree ona i zabaci kai dogleda preko glave., ,Tako, stie El Sorda?"
" Da."
" Pobre", ree ona saoseajui., ,Jadni Sordo."
Disala je teko zbog penjanja, dohvatila je ruku Roberta Dordana i vrsto je stisnula u svojoj
dok je posmatrala predeo.
" Kako izgleda bitka?"
" Riavo. Vrlo riavo."
" 0njejodido?"
" Jeste."
" Pobre", ree ona., fiez sumnje zbog konja?"
" Verovatno."
" Pobre", ree Pilar., ,Rafael mi je ispriao celu tu novu govnariju o konjici. Koliko ih
je bilo?"
" Patrola i deo eskadrona."
Page 180

" Dokle su doli?"
Robert Dordan pokaza gde se patrola zausta-vila i pokaza gde je pukomitraljez
sakriven. Sa mesta na kome su stajali mogli su ba da vide je-dnu Agustinovu izmu koja je
provirila pozadi iza zaklona.
" Ciganin kae da su dojahali tako blizu da je cev oeala grudi konja na kome je jahao
voia pa-trole", ree Pilar., ,Kakva je to rasa! Tvoj dogled je bio u peini."
,Jeste li se spakovali?"
" Sve to moe da se ponese. Ima li vesti od Pabla?"
397
" Bio je za etrdeset minuta udaljen od konjice. Konjica je pola za njegovim tragom." Pilar
mu se nasmei. Jo je drala njegovu ru-ku. Sad je ispusti., ,Nee ga vie videti",
ree ona., ,Sad o Sordu. Moemo li mi ma ta da uradimo?"
" Ne moemo nita."
" Pobre", ree ona., ,Mnogo sam volela El Sorda. Ti si siguran, siguran, da je on
jodido?"
" Da. Video sam mnogo konjice."
" Vie nego to je bilo ovde?"
" Jo jedan pun odred koji je poao gore."
" Sluaj samo", ree Pilar., ,Pobre, pobre Sordo." Sluali
su pucnjavu.
" Primitivo je hteo da ode tamo gore", ree Ro bert Dordan.
" Jesi li ti lud?" ree Pilar oveku pljosnata lica., ,Kakvu vrstu locosa imamo mi
ovde?"
" Zeleo sam da im pomognem."
" Qu va", ree Pilar. , ,Jo jedan Zar misli da nee ionako ubrzo umreti ovde i tih
nekorisnih putovanja?"
Robert Dordan pogleda u njeno krupno tamno lice sa visokim indijskim jagodicama,
iroko usa-ienim tamnim oima i nasmejanim ustima sa te-kom gorkom
gornjom,usnofn.
" Treba da se ponaa kao ovek", j ce ona mitivu., ,Kao odrastao
" Nemoj se aliti sajmrtbm zovoljno., ,Ako ovek/|ma/ ma te-"
//.- /
" Onda treba da n lar., ,Ti e i inae potrebe da to t
398
ree
a\Ne A to sVi
mate. Ciganin je ima dovoljno za sve nas. Kakve mi je samo prie ispriao."
" Da si sama videla, ne bi to nazivala priom", ree Primitivo., ,To je bio vrlo
ozbiljan trenutak."
" Qu6 va", ree Pilar., ,Neto konjice je doja-halo dovde i odjahalo. I svi vi od toga
stvarate he-rojstvo. Dotle smo, eto, pali sve zbog neaktivnosti."
" A ni to sa Sordom nije ozbiljno?" ree Pri-mitivo sad sa prezrenjem. Videlo se da pati svaki
put kad vetar donese zvuk pucnjave i eleo je ili da ode tamo da se bori ili da bar Pilar ode
odatle i ostavi ga na miru.
" Total, que?" ree Pilar., ,Desilo se, pa se de-silo. Ne gubi svoje cojones radi tuie
nesree."
,Jdi u govna", ree Primitivo., ,Ima tako glu-pih i surovih ena da ih ne moe podneti."
(|IJer ne mogu pomagati i podnositi Ijude koji labi za ploienje", ree ona " ,ako
Page 181

odavde ne mo guitfta da vidim, ja odlazim."
Tad ba Robert Dordan u avion visoko iznad glave. On pogleda gore i uini mu se
da je visoko na nebu onaj isti izvidniki avion koji je video rano izjutra. Vraao se
otud iz pravca gde su bile linije i kretao se prema uzvisini na kojoj se napadali El Sorda.
" To je zloguka ptica", ree Pilar., ,Hoe li se iz njega videti ta se tamo deava?"
" Svakako", ree Robert Dordan., Ako nisu slepi."
Posmatrali su kako se srebrnasti avion kree gore visoko i ravnomerno na suncu.
Dolazio je s
399
leve strane, videli su dva kruga svetlosti to su ih stvarale elise.
" Lezite", rece Robert Dordan.
Sad je avion bio upravo nad njihovim glava-ma, senke su mu prelazile preko otvorene istine, a
jaina zujanja dostigla svoj zloslutni vrhunac. Pro ao je i uputio se ka vrhu
doline. Posmatrali su ga kako ravnomerno ide u svom pravcu dok ga ne iz-gubie iz vida, i
onda ga ponovo videe kako se vraa u irokim sve nlim krugovima, kako
dvaput
ijezava u pravcu Segovije. leda Pilar. Celo joj je bilo
oznojeno, i ona zatres ilavom. Donju usnu je sti-snula zubima.
knii iznad visoravni Robert Dordan
nasiiie kret Mz
, Ako sluafe inuA
" Da, moj goj/pod Ciganin . (dala
mods ti nikoga zarazitij strahom. Znaftb 4| mi /e to sam se suiie smp mi u istom kollu.l'
Onda , Dq>rdanu., ,Poslau joUeto?" 1, ,Zasad ne.
igles", ree Pilar., ,Tvog poslala sam po peur-ke da ihv prenmn sa zeevikiom. Sad imamo
mnogo peurki pkj m mislila da danas pojedemo zeeve, mada bi bolji bili sutra
ili prekosutra."
"1 meni se ini da je bolje da ih pojedemo", ree Robert Dordan; a Pilar mu stavi
svoju krup-nu ruku na rame, tamo gde mu je remen sa puko mitraljeza prelazio preko
grudi, a onda je prui i promrsi mu kosu prstima., ,Gle ti, Inglesa", ree Pi-lar., ,Poslau
Mariju sa pucherom kad budu sku-vani."
Pucnjava iz daljine i odozgo gotovo se vie ni-je ula, sad se uo samo poneki
pucanj., ,Misli li da je gotovo?" upita Pilar., ,Ne", ree Robert Dordan., ,Prema zvuku koji
smo uli oni su napali i bili odbijeni. Sad bih re-kao da su ih napadai opkolili.
Zauzeli su zaklone i ekaju na avijaciju."
Pilar se obrati Primitivu., ,Ti. ShvataS li da ni-sam imala nameru da te uvredim?"
", ,Ia lo se", ree Primitivo., ,Progutao sam ja od tebe i gorih stvari. Ti ima pogan
jezik. Ali pri-pazi ta govori eno. Sordo je bio moj dobar drug."
" A moj nije?" upita ga Pilar., ,Sluaj ti, pljos-nata glavo. U ratu ovek ne moe da kae
sve to osea. Imamo mi dosta svoga i bez Sordovog." Primitivo je i dalje bio
mrzovoljan., ,Trebalo bi da uzme kakav lek", ree mu Pi-lar., ,Sad idem da spremim
ruak."
" Jesi li donela dokumenta onog requet?" upi-ta je Robert Dordan.
" Kako sam glupa", ree ona., ,Zaboravila sam. Poslau ti ih po Mariji."
400
401
Page 182

Glava XXVI
Avioni nisu stigli pre tri sata posle podne. Do podne se sneg potpuno otopio i stene su
sada, na suncu, bile vrele. Na nebu nije bilo oblaka i Robert Dordan je sedeo
sunajui leia i itajui pisma ko ja su se nalazila u depu mrtvog konjanika. S
vre-mena na vreme bi prekinuo itanje, pogledao preko otvorene padine prema ivici ume,
pogledao gore prema visokom planinskom predelu, i vratio se i-tanju. Konjica
se vie nije pojavljivala. S vremena na vreme uo bi se zvuk hica otud iz El Sordovog
logora. Ali samo povremeno.
Iz vojnih dokumenata koje je pregledao saznao je da je mladi bio iz Tafalje, u Navari, da je
imao dvadeset i jednu godinu, bio neoenjen i da je sin jednog kovaa. Bio je iz konjikog
puka N, to je iznenadilo Roberta Dordana, jer je mislio da se taj puk nalaz i na severu. Bio je
karlist, i na po-etku rata je bio ranjen u borbi kod Iruna.
Verovatno sam ga video kako tri ulicama is-pred bikova na feriji u Pamploni, pomisli
Robert Dordan. U ratu, ree on samom sebi, nikad ne ubi-ja onog koga hoe da ubije.
Pa, retko kad, po pravi se on i produi da ita pisma.
Prva pisma koja je proitao bila su vrlo for-malna, pisana vrlo oprezno i doticala su se
samo mesnih dogaiaja. Bila su od sestre i Robert Dor-dan je proitao da je u Tafalji
sve u redu, da je otac dobro, da je majka kao i obino, samo se po-nekad tui na bolove
u leiima, da se nada da je i on dobro i da se ne nalazi u suvie velikoj opasno sti i da
je srena to se tue protiv crvenih da oslo402
bodi paniju od vladavine marksistikih hordi. On-da je sledila lista s imenima onih
mladia koji su poginuli ili su teko ranjeni od onog vremena kad mu je pisala poslednje pismo.
Spomenula je deseto ricu poginulih. To je prilino velik broj za mesto kao to je Tafalja, pomisli
Robert Dordan.
Pismo je bilo pisano u vrlo pobonom duhu i ona se molila svetom Antoniju, blaenoj
Devici od Pilara i drugim devicama da ga zatite i neka on nikada ne zaboravi da njega titi i
sveto srce Isu-sovo koje on, kako se nada, jo nosi uvek na svome srcu i koje je bezbrojno puta ovo je bilo podvu-eno - pokazalo da ima mo da zaustavi metak. Zavravala je sa: uvek te voli
tvoja sestra Kona.
Ovo pismo je imalo malo umrljane ivice i Ro-bert Dordan ga paljivo stavi uz vojne
isprave i otvori drugo pismo pisano manje strogim rukopi-som. Pisala ga je mladieva
novia, njegova verenica, i bilo je mirno, formalno potpuno histerino zbog toga to je u
opasnosti. Robert Dordan ga je pro-itao i onda sva pisma zajedno stavio u stranji dep s
ostalim papirima, ostala pisma nije hteo da ita.
Mislim da sam za danas izvrio svoje dobro de-lo, ree on sebi. Mislim da jesi, ponovi. " ta si
to itao?" upita ga Primitivo.
" Dokumenta i pisma onog requete koga smo jutros ubili. Hoe li da ih vidi?"
" Ne umem da itam", ree Primitivo., ,Da li je bilo ita zanimljivo?"
" Nije", ree Robert Dordan. , ,Lina pisma."
" Kako stvari stoje tamo otkuda je on? Moe li videti iz pisama?"
403
" Izgleda dobro", ree Robert Dordan., ,Njego-vo mesto ima dosta gubitaka." On
pogleda dole na zaklon za pukomitraljez koji se bio malo pokva-rio pa su ga popravili kad se
sneg otopio. Izgle-dao je dosta ubedljivo. Onda pogleda preko predela. " Iz kog je mesta?"
upita Primitivo.
" Iz Tafalje", ree mu Robert Dordan.
Page 183

U redu, ree on sebi. Zao mi je. Ako to uopte neto vredi. Ne
vredi, ree on sebi.
U redu, onda se ostavi tog, ree on sebi. U redu,
ostavio sam se.
Ali nije to tako lako odbaciti. Koliko si ih ubio? upita se on. Ne znam. Smatra li da ima
pravo ma koga da ubije? Ne. Ali moram. Od onih koje si pobio koliko ih je stvarno bilo
faista. Vrlo malo. Ali svi su oni neprijatelji ijoj snazi mi suprotstav-Ijamo nau
snagu. Ali tebi se sviia svet iz Navare vie nego iz bilo kog drugog kraja panije. Da.
I ti ga ubija. Da. Ako ne veruje siii dole u logor. Zar ne zna da ne valja ubiti? Da. Ali ti to
ipak radi? Da. I jo uvek veruje da je tvoja stvar apso lutno ispravna? Da.
U redu, ree on sebi neubedljivo, ali gordo. Ja verujem u narod i njegovo pravo da
upravlja so-bom onako kako eli. Ali ne treba da veruje u ubi-janje, ree on sebi.
Moe to raditi zbog nunosti, ali ne treba da u to veruje. Ako u to veruje onda je cela stvar
neispravna.
Ali ta misli, koliko si ih ubio? Ne znam, jer nisam vodio o tom rauna. Pa, ipak, da li
zna? Da. Koliko? Ne moe nikad sigurno znati koliko. Pri dizanju vozova mnogo ih
ubije? Vrlo mnogo.
404
Ali to ne zna sigurno. Ali onih, za koje sigurno zna? Vie od dvadeset. A koliko je od
tih bilo stvarnih faista? Dvojica za koje sam siguran. Za-to jer sam morao da ih
streljam kad smo ih zaro-bili kod Usere. I bio si ravnoduan prema tome? Da. Ali nisi ba ni
voleo? Nisam. Odluio sam da to vie nikad ne uradim. Izbegavao sam. Izbegavao sam da
ubijam one koji su nenaoruani.
Sluaj, ree on sebi. Bolje da ovo presee. To ne valja ni za tebe, ni za tvoj posao.
Onda opet sam sebi ree, vidi? Zato to radi neto vrlo ozbiljno i ja moram da
nastojim da ti to stalno razume. Moram uvek da ti odravam bistru glavu. Jer ako ti
sve u glavi nije apsolutno bistro, onda nema ni-kakvo pravo da vri stvari koje vri, jer
su onda sve one zloin i nijedan ovek nema pravo da oduz-me drugom
oveku ivot ukoliko to ne uradi zato da sprei da se jo gore stvari ne dese drugim Iju-dima.
Zato raisti tu situaciju i nemoj lagati sebe.
Ali ja neu da zapisujem koliko sam Ijudi ubio, kao da su to trofeji, ili, da na ogavan
nain pravim zareze na puki, ree on sebi. Ja imam prava da ne vodim o njima rauna i
imam prava da ih zabora-vim.
Ne, ree sebi. Ti nema prava da zaboravi ma ta. Nema prava da zatvara oi pred time
niti da to zaboravlja niti da to ublaava ili menja. Ne, ree on sebi. Postaje strahovito
razmetljiv. Nemoj se zavaravati, produi on.
U redu, ree on sebi. Hvala na dobrim saveti-ma, a je li u redu to to volim Mariju? Da, ree.
405
ak iako se po isto materijalistikoj koncepci-ji drutva ne veruje da postoji neto tako kao to
je Ijubav.
Otkada ti uopte ima takvu koncepciju? upita se. Nisi je ni imao. Ne moe je ni imati.
Ti nisi pravi marksista, to i sam zna. Ti veruje u Slo-bodu, Jednakost i Bratstvo. Ti
veruje u Zivot, Slo bodu i Traenje Sree. Nemoj se nikad zavaravati da si neki
dijalektiar. Dijalektika jeste za neke, ali nije za tebe. Ti mora da je poznaje da ne bi bio kao
neko derite. Mnoge stvari si zanemario da bi-smo dobili rat. Ako izgubimo rat,
Page 184

sve te stvari su propale.
Ali posle moe odbaciti sve ono u ta ne veru-je. Ima mnogo stvari u koje ne veruje i mnogo
u koje veruje.
I jo jedna stvar. Nemoj se nikad zavaravati da nekoga voli. Veina Ijudi nema sree
da to ikad doivi. Ni ti sam to nisi nikad ranije doiveo, a sad jesi. Ono to ti
doivljava sa Marijom, pa bilo da potraje samo danas i jedan deo sutranjeg dana, ili da
potraje itav jedan ivot, to je najvea stvar koju moe da doivi Ijudsko bie. Bie uvek sveta
koji e govoriti da to ne postoji zato to sam to nikad nije doiveo. Ali ja ti kaem da je to istina
i da ti to ima i da si srean, pa makar sutra umro.
Prestani s tim o smrti, ree on sebi. Mi tako ne govorimo. Tako nai prijatelji anarhisti govore.
Kad god stvari ne poiu dobrim tokom oni hoe neto da zapale i da umru.
Vrlo su udne psihe. Vrlo udne. Eto, prolazi ti ovaj dan, ree on sebi. Skoro e tri
sata, i, malo pre ili posle dobiemo neto za jelo. Jo uvek pucaju na El Sorda, to
znai da su ga
406
opkolili i da vcrovatno ekaju da im doie jo Iju-di. Mada moraju napasti pre mraka. *
Interesuje me kako li je kod El Sorda. To nas sve eka, kad doie na nas red. Mislim da nije
su-vie veselo gore kod Sorda. Uvalili smo Sorda do-bro u sos sa tim konjima.
Kako bi se to reklo pan-tki? Un callejon sin salida. orsokak. Verujem da bih iziao na
kraj s njima. Mora odjednom, na pre ac da to uradi i onda je sve brzo gotovo. Ali
zar ne bi bilo divno boriti se bar jednom u ratu, gde bi, opkoljen, mogao i da se preda?
Estamos co pados. Opkoljeni smo. To je strani panini krik u ovom ratu. Jer iza tog
sledi streljanje; i to, ako si srean, da ne bude nita pre toga. Sordo nee imati tu sreu. Ni
oni ako do tog doie.
Bilo je tri sata. Onda on u vrlo udaljeno zu-janje i pogledavi gore vide avione.
Glava XXVII
El Sordo je morao da prihvati borbu na vrhu jednog brda. To brdo mu se nije svidelo kad
ga je video, i inilo mu se da lii na raka. Ali nije imao drugog izbora i im ga je iz
daljine video, prihvatio ga je i u galopu pojurio prema njemu na konju koji se naprezao s
tekim pukomitraljezom na leii-ma; mitraljeska cev ga je udarala izmeiu bedara,
torba sa granatama Ijuljala mu se s jedne strane, a dak s pukomitraljeskom municijom
odskakivao je s druge strane, a Hoakin i Ignacio su se zaustav407
Ijali i pucali, zaustavljali i pucali, da bi on dobio u vremenu i postavio pukomitraljez. Tada je
jo bilo snega, snega koji je i bio nji-hova propast, i kad mu je konj pogoien,
tako da je dahtao i polako se teturajui peo poslednjim de-lom strmine, prskajui sneg
svetlom krvlju koja je pri pulsiranju iktala, Sordo ga je vukao, prebaciv-i uzde preko
svog ramena. Penjao se to je bre mogao, dok su meci udarali u stene, sa dva daka
koji su mu pritiskivali ramena, a onda, drei ko-nja za grivu, prostrelio ga je brzo, veto i
neno, ba gde je trebalo, tako da je konj s glavom nadole zaepio rascep
izmeiu dve stene. On je stavio ko nju na leia pukomitraljez tako da moe da puca i
ispalio je dva okvira metaka, i dok je pukomitra-Ijez tektao i prazne ahure se zarivale u
sneg, i ose-ao se miris osmuiene dlake na nagoreloj koi na koju se
naslanjala vrela cev, a on pucao na svakog ko je nailazio uzbrdo, tako da ih je prisilio
da se rasture i potrae zaklon, oseao je neku jezu u le-iima, jer nije znao ta se deava
iza njega. Ali kad se i poslednjih pet Ijudi popelo na vrh brda, on ni-je vie
oseao hladnu jezu u leiima i poe da te-di okvire s municijom, ostavljajui ih za
Page 185

docnije kad mu budu ustrebali.
Na padini brda nalazila su se jo dva mrtva konja i jo tri, tu, navrh brda. Prole noi
mu je uspelo da ukrade samo tri konja, a jedan je utekao kad su pokuali da ga uzjau
neosedlana u ogradi za konje, ba kad je otpoela prva pucnjava.
Od petorice Ijudi koji su stigli navrh brda tro jica su bili ranjeni. I Sordo je bio ranjen u
list na nozi i na dva mesta na levoj ruci. Bio je vrlo edan,
408
rane su mu se hladile, i jedna rana na levoj ruci ga je vrlo bolela. A i glava ga je jako bolela i,
dok je tu leao i oekivao da naiiu avioni, razmiljao je o jednoj panskoj
ali. Hai que tomar la muerte co-mo si fuera aspirina", to znai " ,Morae uzeti smrt
kao aspirin." Ali ovu poalicu nije izgovorio glasno. Nasmeio se negde u unutranjosti
svoje glavobolje i nelagodnosti koju je oseao kad god bi pomerio ruku, i pogledao je oko
sebe da vidi koliko Ijudi je ostalo od njegove druine.
Pet Ijudi je lealo isprueno kao kraci petokra-ke zvezde. Kolenima i rukama su se ukopali
i na-pravili zatitne gomilice od kamenja i blata pred glavama i ramenima.
Koristei i taj zaklon povezali su pojedine zaklone gomilama kamenja i blata. Hoa-kin, kome
je bilo osamnaest godina, imao je elini lem kojim je kopao i dodavao blato. Do tog lema je
doao kad su digli voz u vaz-duh. Na lemu je bila rupa od metka i svi
su mu se uvek rugali to ga dri. Ali on je ekiem poravnao iskrzane ivice rupe to je nainio
metak, uglaao ih i u rupu stavio komadi drveta, onda ga odrezao i izravnao ga s metalom na
unutranjoj strani lema.
Kad su otpoeli prvi pucnji, on nabi lem na glavu tako snano da ga je bolelo kao da
mu je ne-ko nabio lonac na glavu, i za vreme poslednjeg tr-ka uz strminu brda, poto mu
je konj bio ubijen, dok su ga plua bolela, noge bile kao mrtve, usta suva, a meci
udarali, pratali, pevali, lem mu se uinio strahovito teak i kao da mu do prskanja stiska
elo gvozdenim obruem. Ali ga je i dalje drao. Sad je njime uporno kopao, s nekim, maini
slinim, oajanjem. On jo nije bio ranjen.
409
" Na kraju krajeva ipak neemu slui", ree mu Sordo svojim dubokim, grlenim glasom.
" Resistir i fortificar es vencer", ree Hoakin, ukoenih usta od suvoe, suvih zbog
straha koji je nadmaavao obinu ei u borbi. To je bila jedna od parola
Komunistike partije i znaila je " ,Izdri i uvrsti se, pa e pobediti."
Sordo pogleda dole niz padinu odakle je neki konjanik pucao iza jednog poveeg
kamena. On je jako voleo tog mladia i nije bio raspoloen za pa-role.
" ta si rekao?"
Jedan od Ijudi se okrenu od onog to je gradio. Taj ovck je leao ispruen potrbuke i paljivo
je pruao ruke da stavi jedan kamen na svoje mesto drci bradu na zemlji. Hoakin ponovi
parolu svojim suvim mladikim glasom prestavi za trenutak da kopa. " Kako glasi poslednja
re?" upita ovek koji je bradu drao na zemlji.
" Vencer", ree mladi., ,Pobediti."
" Mierda", ree ovek s bradom na zemlji.
" Ima jo jedna parola koja ovde moe da se primeni", ree Hoakin iznosei ih kao da
su talis-mani., ,Pasionarija kae da je bolje umreti stojei nego iveti kleei."
" Mierda ponovo", ree ovek, a drugi ovek re-e " ,Mi smo na svojim trbusima,
a ne na kolenima."
" TL Komunisto. Zna li ti da Pasionarija ima sina tvojih godina koji je u Rusiji otkako
Page 186

je poeo pokret?"
" To je la", ree Hoakin.
410
da je laao ree drugi., ,Miner s onim neobinim imenom mi je to rekao. I on je
pripa-dao tvojoj partiji. Zato bi lagao?" *
" To je la", ree Hoakin., ,Ne bi ona uradila takvu stvar da uva sina sakrivenog u
Rusiji."
" Voleo bih i ja da sam u Rusiji", ree drugi Sordov ovek., ,Hoe li me tvoja
Pasionarija poslati sad odavde u Rusiju, ti komunisto?"
" Ako toliko veruje u tu tvoju Pasionariju ne-ka nas sad oslobodi s ovoga brda", ree jedan o
vek koji je imao povezan kuk.
" Faisti e to uraditi", ree onaj to je drao bradu u blatu. " Ne
govori tako", ree mu Hoakin.
" Obrii mleko materine sise, to ti je na usna-ma, i daj mi jedan lem blata", ree mu
ovek s bradom na zemlji " ,Nijedan od nas nee veeras videti kako sunce zalazi."
"
<
El Sordo je razmiljao: ovo ima oblik ira. Ili oblik dojke mlade devojke bez bradavice.
Ili uzvi-enog kupastog dela vulkana. Nisi nikad video vul-kan, pomisli. Niti e ga ikad
videti. Ovo brdo je kao ir. Ostavi na miru vulkane. Sad je kasno za vulkane.
4
On vrlo paljivo pogleda preko leia mrtvoga konja, ula se brza vatra iza jednog kamena
dole, daleko na padini, i on u kako se meci mitraljeza zarivaju u konja.
Krijui se iza konja otpuza do nje-govih stranjih nogu i pogleda izmeiu njih i stene.
Na padini, neposredno ispred njega, nalazila su se tri lea tu gde su i pala kad su faisti
pod zatitom mitraljeske i pukomitraljeske vatre juriali, a on i ostali osujetili napad
bacajui i kotrljajui rune
411
gr nate. Bilo je jo leeva na drugim stranama br-da koje nije mogao videti. Nije bilo
mrtvog prosto ra kojim bi napadai mogli da se priblie vrhu i So rdo je znao da dogod
budu imali municije i gra-naia, i dogod bude imao bar etiri oveka, nee ga nioi proterati
odatle izuzev ako donesu minoba-ca<b. Nije znao da li su poslali nekoga po minobaca u ia
Granhu. Moda i nisu, jer e sigurno, uskoro, doi avioni. Ima ve etiri sata otkako je leteo
tu-da izviiaki avion.
Ovo je brdo stvarno kao neki ir, pomisli Sor-do, a mi smo njegov gnoj. Ali mnoge smo
ubili kad su napravili tu glupost. Kako su samo mogli i po rnisliti da e nas tako
osvojiti? Oni imaju tako mo de rno naoruanje, da od samopouzdanja gube sva-ki zdrav smisao.
On je jednom runom bombom ko-ja se kotrljala i odskakivala niz padinu, ubio
mla-dog oficira koji je predvodio napad, dok su pognu-ti dolazili gore u trku. U utom svetlu
i sivom urla-nju dima video je oficira kako se gnjura unapred ba tamo gde je sad leao kao
teki rasparan sve-anj stare odee, oznaavajui najdalju taku do koje je napad stigao.
Sordo pogleda na taj le i on-da nanie na ostale.
Oni su hrabri, ali glupi Ijudi, pomisli on. Ali imaju toliko mozga da nas ne napadaju dok
avioni ne stignu. Ukoliko, razume se, ne dovuku minoba-ca<5 Sa minobacaem bi bilo
sasvim lako. Minoba-ca je normalna stvar i znao je da e svi umreti im
minobaca stigne, ali kad je pomislio na to da e doi avioni oseao se na tom brdu kao da je
pot-puno bez odee, pa ak i bez koe. Ne moe se o vek oseati vie go
nego to se ja oseam, pomisli
Page 187

412
on. U poreienju s tim je i oderan zec pokriven kao medved. Ali zato da dovlae
avione? Mogu nas la-ko odavde izbaciti bacaem. Ali oni su ponosni na svoje avione i
verovatno e ih dovesti. Isto kao to su bili gordi na svoja automatska oruja, zbog ega su i
napravili onu ludost. Ali bez sumnje mora da su poslali po baca.. Jedan od Ijudi opali. Onda
povue zatvara i brzo ponovo opali. " tedi metke", ree Sordo.
" Jedan kurvin sin je hteo da se privue do onog tamo kamena", pokaza ovek. ,Jesi li ga
pogodio?" upita ga Sordo s mukom okreui glavu.
,JMisam", ree ovek. "Razbludnik se bacio una-zad."
" Kurva nad kurvama to je Pilar", ree ovek koji je drao bradu u blatu., ,Ta kurva
zna da mi ovde ginemo."
" Ona ne bi ovde bila ni od kakve koristi", ree Sordo. ovek mu je to govorio pored
uva na koje je uo, pa nije morao da okree glavu., ,ta bi ona mogla tu da uradi?"
" Da napadne te kurve s leia."
" Qu va", ree Sordo., ,Oni su se rasporedili oko itavog brda. Kako bi mogla da ih
napadne? Ima ih oko sto pedeset. A sad moda i vie."
*, ,Ali kad bismo mogli da izdrimo do mraka", ree Hoakin.
"1 kad bi Boi padao na Uskrs", ree ovek S bradom u blatu.
413
"1 kad bi tvoja tetka imala cojones onda bi bila tvoj stric", ree mu drugi., ,Poalji po
tvoju Pasionariju. Samo nam ona moe pomoi."
" Ja ne verujem to o njenom sinu", ree Hoa-kin., ,Ili, ako se on nalazi tamo, sigurno
se sprema za avijatiara ili tako neto."
" Tamo se sakrio radi sigurnosti", rec mu o vek.
" Studira dijalektiku. Tvoja Pasionarija je bila tamo. Isto tako i Lister i Modesto i ostali.
Onaj s udnim imenom mi je to rekao."
"1 treba da idu, i da ue i da se vrate da nam pomognu", ree Hoakin.
"1 da nam sad pomognu", ree drugi ovek., ,Neka nam sad pomognu sva ta glupa
govna ruskih prevaranata." On opali i ree " ,Me cago en tal; opet ga promaih."
" tedi metke i ne priaj toliko, inae e vrlo oedneti", ree Sordo., ,Nema vode
na ovom brdu.", ,Dri ovo", ree mu ovek i okrenuvi se na stranu skide preko
glave uturicu koju je nosio obeenu o rame i dodade je Sordu., ,Operi usta, sta-ri. Mora da
si mnogo oedneo zbog tih rana.", ,Daj svima", ree Sordo.
" Onda u ja prvi povui", ree vlasnik i povue dobar gutljaj pre nego to predade konu
uturicu ostalima.
" Sordo, kad misli da e avioni naii?" upita ga ovek s bradom u blatu.
" Svakog asa", ree Sordo., ,Trebalo je da na-iiu ve i pre."
" ta misli, hoe li ti kurvini sinovi opet izvr-iti napad?"
'\
414
" Samo u sluaju da avioni ne doiu."
Smatrao je da nema potrebe da pria o bacatu Videe ionako kad baca doie.
" Po onom to smo jue videli sam Bog zna da oni imaju mnogo aviona." " Vrlo
mnogo", ree Sordo.
Glava ga je mnogo bolela, a ruka mu se koi-la, tako da je svaki pokret izazivao
gotovo nepod-noljiv bol. On pogleda u svetlo, visoko, plavo nebo ranog leta, kad je
Page 188

svojom zdravom rukom podigao konu vinsku uturicu. Imao je pedeset i dve godi-ne i bio je
siguran da je poslednji put to gleda to nebo.
On se uopte nije plaio smrti, ali bio je besan to je uhvaen na tom brdu koje je
je$Uno moglo da se iskoristi kao mesto za umiranje. Samo da smo mogli da uzmaknemo,
pomisli. Da smo mogli da ih navedemo da krenu uz dugu dolinu, ili da smo mog-li da se
probijemo preko puta, bilo bi sve u redu. Ali on ovom iru od brda. Moramo ga koristiti to
bolje moemo, a dosad smo ga dobro i koristili.
Da je znao koliko je Ijudi u istoriji moralo da koristi jedno brdo samo da na njemu umre,
ne bi ga to nita razveselilo, jer u takvom trenutku ka-kav je on sad proivljavao na
Ijude obino nita vie ne deluje ono to se drugima desilo pod sli-nim okolnostima,
kao to enu, koja je udovica sve-ga jedan dan, ne tei kad joj se kae kako su i dru-gim
enama njihovi voljeni muevi umrli. Pa bilo da se plai ili ne, oveku je teko
prihvatiti smrt. Sordo je bio prihvatio, ali je nije bilo slatko prih-vatiti ni sa pedeset i dve
godine i tri rane, pa ak i kad si ovako opkoljen na brdu.
/ M
)
415
alio se s njome u sebi, ali je gledao nebo i udaljene planine, i gutao vino, i nije je eleo. Ako se
mora umreti, mislio je, a jasno da se mora, onda mogu da umrem. Ali ja to mrzim.
Umiranje nije nita, on nije imao nikakvu pred-stavu o tom, niti se tog u dui plaio. Ali
ivot je bio ito na padini brda to se talasa. Zivot je soko na nebu. Zivot je zemljani
krag vode u praini vr-idbe kad zrnevlje ispada, a slama leti. Zivot je konj izmeiu
nogu i karabin uz jednu nogu i brdo, i dolina, i potok s drveem du obala i daleka pa-dina
doline s brdima pozadi.
Sordo vrati uturu s vinom i klimnu glavom u znak zahvalnosti. On se nagnu napred i
potapa mrtvog konja po leiima, tamo gde mu je cev pu-komitraljeza oprljila kou. Jo
uvek je oseao mi-ris opaljene dlake. Mislio je kako je tu drao uzdrh-talog konja,
dok su meci zvidali i prskali oko njih i iznad njih kao zavesa, i kako ga je paljivo pro
strelio tano u preseku unakrsnih linija izmeiu oi-ju i uiju. Onda, kad se konj sruio
pao je i on iza njegovih toplih, vlanih leia da bi stavio na nj oruje i otvorio vatru im oni
poiu gore.
" Eras mucho caballo", ree on, to znai " ,Bio si sila od konja."
El Sordo je sad leao na zdravoj strani i gle-dao u nebo. Leao je na gomili praznih
ahura, gla-vu mu je titila stena, a telo mu se nalazilo zaklo njeno konjem. Rane su mu se
koile i oseao je jak bol i bio je suvie umoran za svaki pokret. " Sta je s tobom, stare?"
upita ga ovek do njega.
" Nita. Odmaram se malo."
416
i
" Spavaj", ree drugi., ,Oni e nas probuditi kad doiu." Ba tada
neko zavika sa podnoja padine.
" Sluajte, banditi!" uo se glas iza stena gde se nalazio najblii pukomitraljez.,
,Predajte se sad, pre nego to vas avioni raznesu na komadie."
" ta on to kae?" upita Sordo.
Hoakin mu ree. Sordo se okrete na stranu i primakne se tako da je sad uao ponovo iza
puko-mitraljeza.
" Moda avioni i nee doi", ree on., ,Ne odgo varajte im i ne pucajte. Moda emo
Page 189

ih navesti da nas ponovo napadnu."
" Da ih malo vreiamo?" ree ovek koji je is-priao Hoakinu ono da je sin Pasionarije
u Rusiji.
" Ne", ree Sordo., ,Daj mi tvoj veliki pitolj. - Ko ima veliki pitolj?"
" Evo."
" Daj mi ga", kleei na kolenima on dohvati veliki Star pitolj kalibra 9 mm i ispali
jedan hitac u zemlju pored mrtvog konja; prieka, i onda opa-li etiri puta u
neravnomernim razmacima. Onda saeka dok nije izbrojao ezdeset, i opali zadnji me-tak
pravo u le konja. Nasmei se i vrati pitolj.
" Napuni ga", proapta " 4 svi da drite jezik za zube i neka niko ne puca." "
Bandidos!" povika glas iza stena. Na brdu je vladala tiina.
" Bandidos! Predaj se pre nego to te raznese-mo na komadie." "
Zagrizaju", proapta veselo Sordo.
Kad je pogledao, jedan ovek je pomolio gla-vu iza stena. S brda nije niko pucao i
glava se po27 Ernest Hemingvej, IV
e/\ IA
417
novo povue. El Sordo je ekao posmatrajui, ali nita vie se nije desilo. On okrete
glavu i pogleda ostale koji su osmatrali svaki svoj sektor padine. Kad ih je pogledao, oni mu
mahnue glavom.
" Neka se niko ne pomakne", proapta on.
" Sinovi kurvini", zau se opet glas iza stene.
" Crvene svinje. Vi, to matere silujete. Vi, to pijete mleko otaca."
Sordo se osmehnu. uo je uvrede koje su urla-li, okrenuvi zdravo uvo prema njima. Ovo je
bolje nego aspirin, pomisli. Koliko emo ih na ovo uhva-titi? Mogu li zaista biti
tako blesavi?
Glas je ponovo umukao i tri minuta niti su ta uli, niti su videli ikakav pokret. Onda
se snajper die iza stene koja je bila na stotinak metara dole na padini i opali. Metak pogodi
u stenu i odbi se uz otar fijuk. Onda Sordo vide kako jedan ovek, gotovo
predvostruen, pretra iz svog zaklona iza stena preko otvorenog zemljita do mesta gde se, iza
velikog kamena, nalazio pukomitraljez i gde je bio sakriven snajper. On se gotovo zagnjuri iza
kamena.
Sordo pogleda unaokolo. Oni mu dadoe znak da nema nikakvog pokreta na drugim
stranama padine. Sordo se zadovoljno nasmei i zatrese gla-vom. Ovo je deset puta bolje od
aspirina, pomisli on, i ekao je srean kako samo lovac moe da bude. Dole, u dnu padine,
ovek koji je pretrao od gomile kamenja do zaklona stene, razgovarao je sa snajperom.
" Da li ti to veruje?"
" Ne znam", ree snajper.
418
" Bilo bi dosta logino", ree ovek, koji je bio oficir i zapovednik., ,Opkoljeni su.
Oni nemaju e-mu da se nadaju samo da umru." Snajper
ne ree nita.
" ta misli?" upita oficir.
Page 190

" Nita", ree snajper.
" Da li si video ikakav pokret otkako su se uli pucnji?"
" Nikakav, uopte."
Oficir pogleda na svoj runi sat. Bilo je deset do tri.
" Avioni su morali stii pre jednog sata", ree on. Ba tada upade i drugi oficir iza stene.
Snajper se pomae da mu napravi mesta.
" Ti, Pako?", ree prvi oficir., ,Kako tebi ovo izgleda?"
Drugi oficir se zapuhaotrei uzbrdo od mesta gde se nalazio pukomitraljez. " Po
mom miljenju to je trik", ree on.
" Ali ako nije? Kako smeni izgledamo ekajui ovde i opsedajui mrtve Ijude."
, Mi smo ve uradili neto vie nego smeno", ree drugi oficir., ,Pogledajte tu
padinu."
On pogleda na padinu po kojoj su skoro do vr-ha leali rasuti leevi. S mesta sa koga je
on po smatrao vrh brda, video je rasuto kamenje, trbuh, isturene noge s potkovanim kopitama
Sordovog ko-nja i svee blato nabacano kopanjem. " ta je s bacaima?" upita drugi oficir.
" Treba da budu ovde kroz jedan sat. Ako ne pre."
" Qnda da ekamo na njih. Ve je bilo dosta gluposti."
419
" Bandidos!" povika odjednom prvi oficir sko ivi na noge i isturivi glavu dobro iznad
kame-na; vrh brda mu je izgledao blii dok je tako us-pravljen stajao., ,Crvene
svinje! Kukavice!"
Drugi oficir pogleda snajpera i zatrese glavom. Snajper pogleda ustranu stisnutih usana.
Prvi oficir je stajao drei glavu sasvim iznad stene i ruku na drci pitolja. Grdio je i
psovao sve one na vrhu brda. Nita se ne desi. Onda on iziie iza stene i stade tu,
posmatrajui brdo.
" Pucajte, kukavice, ako ste ivi", povika on., ,Pucajte na oveka koji nema straha ni
od jednog crvenog koji je roien iz utrobe velike kurve."
Poslednja reenica je bila suvie duga za vika-nje, i kad je dovrio lice mu je bilo crveno i
pod-nadulo.
Drugi oficir, mrav, suncem opaljen ovek, mir-nih oiju, tankih usta, s dugim usnama
i ekinja-vih upljih obraza, zatrese ponovo glavom. Onaj oficir koji je vikao izdao je
nareienje za prvi na-pad. Mladi porunik koji je leao mrtav na padini bio je najbolji
prijatelj ovog drugog porunika, Pa-ka Berenda, koji je sluao kako kapetan vie oigledno vrlo uzbuien.
" To su svinje koje su streljale moju sestru i majku", ree kapetan. Imao je crveno lice
i plave brkove kao Britanac i neto nije bilo u redu s nje-govim oima. Kad si ih
posmatrao inilo ti se kao da se polako usredsreiuju. Onda povika " ,Crveni, kukavice!"
i poe opet da psuje.
Stajao je sad potpuno izvan zaklona, i nianei paljivo, pucao je iz pitolja u jednu metu
koja se na vrhu brda videla, u mrtvog El Sordovog konja.
420
Metak die neto blata na petnaest metara ispod konja. Kapetan ponovo opali. Metak pogodi
u ste-nu i zviznu dalje.
Kapetan je stajao i posmatrao vrh brda. Poru-nik Berendo je posmatrao le onog
drugog poru-nika koji je leao odmah ispod vrha. Snajper je gledao u zemlju ispred sebe. A
onda pogleda u ka-petana.
Page 191

" Nema gore nikog ivog", ree kapetan., ,Ti", ree on snajperu " ,idi gore i vidi." Snajper
je gledao u zemlju. Ne ree nita. " Zar me ne uje?" povika mu kapetan.
" Da, kapetane", ree snajper ne gledajui ga.
" Onda ustani i idi." Kapetan je jo drao pi-tolj u ruci., ,uje li me?"
JDa, kapetane."
" Zato onda ne ide?" " Ne
mogu kapetane."
" Ti ne moe?" Kapetan prisloni oveku pitolj uz mrava leia., ,Ti ne moe?" " Mene
je strah, kapetane", ree vojnik sa do stojanstvom.
Porunik Berendo, posmatrajui kapetanovo li-ce i njegove neobine oi, pomisli da e sad ubiti
oveka.
" Kapetane Mora", ree on.
" Porunie Berendo?"
,>loda je vojnik u pravu."
" U pravu kad kae da se plai? U pravu kad kae da ne moze da izvri nareienje?"
" Ne. Ali moda je u pravu kad kae da je to trik."
" Oni su svi mrtvi", ree kapetan., ,Zar ne uje-te kad vam kaem da su oni svi
mrtvi?"
" Mislite nai drugovi na toj padini?" upita ga Berendo., ,Slaem se."
" Pako", ree kapetan, ,ne budite budala. Zar smatrate da ste jedino vi voleli Huliana?
Kaem vam da su crveni mrtvi. Pogledajte!"
On ustade, onda stavi obe ruke navrh stene i podie se gore, klekne nespretno i onda stade na
noge.
" Pucajte", povika on stojei na sivoj granitnoj steni i mahnu obema rukama., ,Pucajte!
Ubijte me!" Na vrhu brda El Sordo je leao iza mrtvog ko nja i cerio se. Kakav svet, pomisli
on. Smejao se, pokuavajui da se uzdri, jer bi ga od smejanja bolela ruka.
" Crveni" vikao je glas odozdo., ,Crvene nita-rije. Pucajte. Ubijte me!"
Sordo, kome su se grudi tresle, samo proviri is-pod konjskog podrepnika i vide kapetana
kako sto ji navrh stene i mae rukama. Drugi oficir je sta-jao sa strane. Sordo ne mogade
odvojiti pogled i zatrese glavom zadovoljno.
" Pucajte u mene!" ree on tiho sebi., ,Ubijte me!" Onda mu se ramena opet zatresoe.
Smejanje mu je povreiivalo ruku i svaki put kad bi se na-smejao oseao je bol u
glavi kao da e mu prsnuti. Ali ga ponovo uhvati smeh kao neki gr. Kapetan Mora siie sa
stene., ,Da li mi sad verujete, Pako?" upita on Po runika Berenda.
" Ne", ree porunik Berendo.
422
" Cojones!" ree kapetan., ,Ovde su sami idioti i kukavice?"
Snajper se ponovo paljivo sklonio iza stene i porunik Berendo je uao iza njega. Kapetan,
stojei na otvorenom pored stene, poe da dobacuje pogrde onima na vrhu brda. Ne postdji
jezik koji ima toliko psovki kao panski. U njemu postoje sve rei za
prostakluke koji po stoje i na engleskom i pored toga jo i rei i izrazi koji su u upotrebi
samo u zemljama gde huljenje ide u korak s religijskom strogou. Porunik Be-rendo
je bio vrlo poboan katolik. A i snajper. Bi-li su karlisti iz Navare, i mada su obojica
psovali i hulili kad su bili besni, ipak su smatrali da je to greh i redovno su se
ispovedali.
Dok su sad uali iza stene, posmatrali kape-tana i sluali ta vie, obojica su se
Page 192

ograiivala od njega i od onog to je on govorio. Nisu eleli da na savesti imaju takve
rei onog dana kad im se moe desiti da umru. Snajper je pomislio da takav nain
govora ne moe da donese sreu. Tako govoriti o Devici ne donosi sreu. On govori gore nego
crveni.
Hulian je mrtav, razmiljao je porunik Beren-do. Mrtav na padini i to ovako lepog
dana. A taj prljavog jezika stoji tu i hoe da navue jo vie nesrece svojim
huljenjima
Kapetan sad prestade da vie i okrete se poruniku Berendu. Oi su mu izgledale udnije no
ikad.
" Pako", ree on zadovoljno " ,vi i ja emo poi gore."
" Ne idem ja?"
" ta?" Kapetan opet izvadi svoj pitolj.
423
Mrzim Ijude koji stalno prete pitoljem, po-misli Berendo. Ne mogu da izdaju ni jedno
nareie-nje a da se ne prihvate oruja. Verovatno vade pi-tolj i kad idu u klozet i nareiuju
sebi ta moraju da urade.
" Ja u ii ako mi nareiujete. Ali uz protest", ree Berendo kapetanu.
" Onda idem ja sam", ree kapetan., ,Smrad ku-kaviluka je suvie jak."
Drei pitolj u desnoj ruci, koraao je upor-no uz padinu. Berendo i snajper su ga
posmatrali. Nije ni pokuavao da trai zaklon, gledao je pravo ispred sebe u stenje, mrtvog
konja, svee iskopano blato na vrhu brda.
El Sordo je leao iza konja, do stene, i posma-trao kako se kapetan krupnim koracima penje
uz brdo.
Samo jedan, pomisli on. Samo jednoga emo dobiti. Ali po tom kako govori mora da je neka
caza maior. Gledaj samo kako ide. Gle, ivotinje. Gledaj kako koraa. Taj je moj. Tog u
povesti na putovanje. Ovaj to sad nailazi ii e na isto puto-vanje kao i ja.
Hodi ovamo, drue putnie. Hodi, koraaj. Hodi, pravo ovamo. Hodi da dobije svo je.
Hodi. Samo napred. Ne usporavaj. Hodi pravo ovamo. Hajde samo kao to ide. Nemoj
zastajati, obazirati se na one. Tako. Nemoj ak ni gledati do le. Produi samo s
pogledom unapred. Gle, on ima brkove. ta misli? Pustio brkove, ovek saputnik.
Kapetan je. Vidi mu rukave. Rekoh ja da je on ca-za maior. Ima lice Engleza. Gle.
Crveno lice, plava kosa i plave oi. Kape nema, a brkovi su mu uti. I plave oi.
Bledo plave. Bledo plave oi i s njima
424
neto nije u redu. Bledo plave oi koje ne gledaju pravo. Dovoljno je blizu. Suvie blizu.
Da, drue sa-putnie. Evo ti, drue saputnie.
On lagano pritisne obara pukomitraljeza, a ovaj ga triput udari po ramenu
neravnomernim podskakivanjem koje proizvodi trzaj ovog automat-skog oruja na tri noge.
Kapetan je potrbuke leao na padini. Leva ru-ka je bila ispod njega. Desna ruka u kojoj
je drao pitolj bila mu je ispruena ispred glave. Odozdo, sa svih strana padine, ponovo
zapucae prema vrhu brda.
uei iza stene, razmiljajui kako e sad, pod vatrom, pretrati preko brisanog prostora,
porunik Berendo u sa vrha brda, dubok, promukao glas El Sorda.
" Bandidos!" uo se glas., ,Bandidos! Pucajte! Ubijte me!" Leei na vrhu brda, iza
pukomitra-Ijeza, El Sordo se tako smejao da su ga gradi bo lele i da mu se inilo da e mu
glava prsnuti.
Page 193

" Bandidos", vikao je on zadovoljno., ,Bandidosl Ubijte me!" Onda je zadovoljno mahao
glavom. Imamo veliko drutvo za putovanje, pomisli on.
Spremao se da uhvati i drugog oficira puko mitraljezom kad napusti zaklon iza stene. Pre ili
posle morae da ga napusti. Sordo je znao da odan-de ne moe da komanduje, i mislio je da e
mu se pruiti dobra prilika da ga ubije.
Ba u tom trenutku ostali na brdu zaue zvu-ke aviona.
El Sordo ih nije uo. On je nametao puko mitraljez tako da vatrom moe obuhvatiti
donju ivi-cu stene i razmiljao je: kad ga primetim on e ve
trati i mogu da ga promaim ako ne budem 3>a-Ijiv. Moglo bi mi se desiti da celom
istinom pu-cam iza njega. Morau pomerati puku za njim i ispred njega. Nastojau da ga
uhvatim jo tamo na ivici stene, pa da je pomeram ispred njega. Onda oseti kako ga neko dodirnu
po ramenu, okrenu se i vide sivo lice Hoakina, suvo od straha, i pogleda u pravcu u kom je on
pokazivao prstom i vide ka-ko tri aviona nailaze.
U tom trenutku porunik Berendo izbi iza ste-ne i pognute glave i zabacujui noge
pretra nanie, preko padine, do zaklona od stene, iza koje se na-lazio pukomitraljez. Sordo je
posmatrao avione i uopte ga nije ni video.
" Pomozi mi da ovo izvuem odavde", ree on Hoakinu, i mladi izvue
pukomitraljez izmeiu ko-nja i stene.
Avioni su ravnomerno dolazili. Leteli su u ea-lonu i svakog trenutka postajali su sve vei, a
nji-hova buka sve jaa.
" Lezite na leia i pucajte na njih", ree Sor-do., ,Pucajte ispred njih kad naiiu."
Posmatrao ih je itavo vreme., ,Cabrones! Hijos de puta!" govorio je on brzo.
" Ignacio!" ree on., ,Stavi pukomitraljez na ra-me mladiu. Ti!" ree Hoakinu., ,Sedi
tamo i ne mii se. uni. Nie. Ne. Jo nie."
On je leao na leiima i nianio kako su avioni nailazili.
" Ti, Ignacio, dri mi ove tri noice." One su se tresle na deakovim leiima, a cev
pukomitraljeza se tresla od drhtanja tela koje Hoakin nije mogao
426
da savlada dok je kleao pognute glave i sluao hu-ku aviona koji su nailazili.
Ignacio je leao potrbuke, i dok je gledao go re na nebo, posmatrajui ih kako nailaze, skupi
no ice obema rukama i uvrsti pukomitraljez.
" Sagni glavu", ree on Hoakinu., ,Prui glavu napred."
" Pasionarija kae:, Bolje je umreti na -'" go vorio je Hoakin sebi, dok je zujanje motora
posta-jalo sve blie. Onda odjednom promeni i poe " ,Zdravo Marijo, milosti puna,
gospodin s tobom; blagoslovena si meiu enama i blagosloven je plod utrobe tvoje, Isus.
Sveta Marijo, majko boija, mo-li za nas grenike sad i u asu smrti nae, amen,
Sveta Marijo, majko boija", poe on, onda se brzo seti, kad je zujanje postalo
neizdrljivo, i zapoe in pokajanja " fi Boe moj, od sveg srca alim to sam uvredio
tebe koji zasluuje moju punu Iju-bav."
Onda mu pored uiju poee da praskaju eks-plozije i oseti vrelu cev na ramenu. Onda
ponovo u pucnjavu i ui mu zaglunue od vatre iz cevi. Ignacio je vrsto vukao
noice i osetio kako ga cev pee po leiima. Kroz huku aviona se sad zau tek-tanje i on se vie
nije mogao da seti ina pokajanja.
Jedino ega se seao bilo je i u asu smrti na-e. Amen. I u asu smrti nae. Amen. I u asu
smrti nae. Amen. I u asu. Amen. I u asu. Amen. Svi ostali su pucali. Sad i u asu smrti nae.
Amen.
Onda se kroz tektanje pukomitraljeza, uo zviduk vazduha koji se prolamao i onda
Page 194

se s crve-nocrnim treskom zemlja odvali ispod njegovih ko-lena i onda se zatalasa i
pljusnu ga u lice i onda su
blato i komadii stene padali svuda unaokolo, a Ignacio je leao na njemu i puka je
leala na nje-mu. Ali nije bio mrtav, jer je opet uo zvidanje i zemlja se uz tresak
izmicala ispod njega. Onda se sve ponovi i zemlja mu se pomeri ispod trbuha i jedna
strana od vrha brega se die u vazduh i on-da pade polako i prekri ih na mestu gde su leali.
Avioni su nadletali triput i bombardovali vrh brda, ali od njih to niko nije znao. Onda su avioni
mitraljirali vrh brda i otili. Poto su se poslednji put spustili nad brdo tekui
mitraljezom, prvi avion krenu navie i napravi krug, a onda svi avioni uinie to isto i krenue ne
vie u ealonu, nego u V formaciji i izgubie se na nebu u pravcu Segovije. Otvorivi snanu
vatru navrh brda, porunik Berendo potera jednu patrolu do kratera koji je na-inila bomba i
odakle su mogli baciti granate na vrh brda. Nije hteo nita da
reskira, jer je neko mogao biti iv i saekati ih u onoj guvi gore i za-to on pre nego to iziie iz
kratera baci etiri gra-nate u meavinu mrtvih konja, slomljenog i razbi-jenog kamenja i
razrivene uto prljave zemlje koja je smrdela na eksploziv i ode gore da sve izvidi.
Gore na brdu nije niko bio iv izuzev deaka Hoakina, koji nije bio pri svesti i koji je
leao is-pod mrtvog Ignacijevog tela. Krv mu je curila iz nosa i uiju. On nije nita znao
i nita nije oseao otkako se iznenada naao usred tutnjave kad je bomba eksplodirala
sasvim blizu njega i dah mu zastao u telu, i porunik Berendo se prekrsti i on-da mu opali
metak u potiljak tako brzo i tako ne-no, ako takav nagli pokret moe uopte da bude nean,
ba kao to je ranije El Sordo ubio konja.
428
\
)
Porunik Berendo je stajao na vrhu i gledao na svoje mrtve na padini, i onda razgledao predeo
gde su jahali pre nego to je Sordo na svom riiastom konju zaokrenuo ovamo.
Razgledao je raspored tru-pa i onda je naredio da se dovedu konji poginulih i da se njihovi
leevi priveu preko sedala tako da ih mogu poslati u La Granhu.
" Uzmi i tog", ree on., ,Tog, s rukama na pu-komitraljezu. To mora da je Sordo.
Najstariji je i kod njega je pukomitraljez. Ne. Odseci mu glavu i zavi je u pono."
Razmiljao je jedan trenutak. "111, bolje, uzmite sve glave. I onih dole na padini, i onih
koje smo najpre nali. Pokupite puke i pito-Ije i stavite taj pukomitraljez na konja."
Onda siie dole gde je leao porunik koji i ubijen za vreme prvog napada. Gledao je u njf o ali
ga nije dirao.
9,Qu cosa mas mala es la guerra", ree r, . sebi, to je znailo " ,Kako je riava
stvar rat.""
Onda se opet prekrstio i silazei, nizbrd
" vorio pet oenaa i pet zdravomarije za
pc . svog umrlog druga. Nije hteo da prisusflU. avanju svojih nareienja.
. r iz
zatrese gla-d mu ruku Jo ta ono
G 1 a v a XXVIII
Aordan je jeo mda se n-gos.
Kad su avioni otili Robert DordMnogo.
ue da otpoinje pucnjava i njemu. o ho uraditi, i zajedno s njom srce ponovo poe
da hi F011 8" Dve ma dizao se nad zadnjim bilom koje/ilar S sa P
433
ninama, i avioni su postepeno postajali tri sve ma-nje mrlje na nebu.
Page 195

" Verovatno su iavolski izbombardovali svoju sopstvenu konjicu, a nisu ni takli
Sorda i druinu", ree Robert Dordan u sebi., ,Prokleti avioni, na mrtvo te zaplae ali
te ne ubiju."
" Bitka se produava", ree Primitivo sluajui snanu pucnjavu. Trzao se na svaku eksploziju
bom-be i lizao je svoje suve usne.
" Zato ne bi?" ree Robert Dordan., ,Takve stvari nikog ne ubijaju."
Onda se pucnjava potpuno utia, i nije uo vi-e ni pucnja. Hitac koji je porunik Berendo
opalio :z pitolja nije se dotle mogao uti.
Kad je pucnjava prvi put prestala, nije se na 6 osvrtao. Ali kako se tiina produavala, oseanje
cimL |ne mu ispuni grudi. Onda u kako prasnue v ' 3, i srce mu na trenutak
poskoi. Onda je o-mogat. bji0 mirno i tiina se produavala, i znao to on p, sie
Svren00
nate u m a Q e iz iogora j donese limenu kofu pujenog kariL |(j zeev}ne sa peurkama, u bogatom so
je smrdela >leba konu vinsku flau> etiri tanjira,
Gore na<etiri viijuke. Qna stade pored mesta
TT
1*
1
.HoaKina, koi oruje j napuni dva tanjira za Agusti-pod mrtvog IOTJJ je zamenio
Anselma kod puko-nosa i uiju. de im hleba> odvrnu na flai ep na-otkako se izi, a j
na]j jm (jve gae vina. bomba eksplcn Jrdan je posmatrao kako se gipko zastao u telu, :
rQj OSmatranici, s dakom preko ra-da mu opali m"a jednoj ruci, i kako joj se
podia-no, ako takav na suncu. On siie i uze kofu i po nean, ba kao 1Opne na poslednju
stenu.
428
I
" ta je uradila avijacija?" upita ona uplaenog pogleda.
" Bombardovala Sorda."
On je otvorio kofu i stavljao gula u tanjir.
" Da U se jo bore?"
flNe. Svreno je."
" O", ree ona i ugrize se za usnu i pogleda po predelu. , Jemam
apetita", ree Primitivo.
,Jedi ipak", ree mu Robert Dordan.
" Ne mogu da gutam hranu."
" Popij malo ovoga, ovee", ree Robert Dor-dan i dodade mu vinsku flau., ,Onda
jedi."
" To sa Sordom mi je odnelo svaki apetit", re-e Primitivo., ,Jedi ti. Ja nemam volje." Marija
mu priie i stavi mu ruke oko vrata i poljubi ga.
" Jedi, stari", ree ona., ,Svako mora da se bri-ne o svojoj snazi."
Primitivo se okrete od nje. On uze vinsku fla-Su i zabaci glavu i gutae istrajno dok mu je vino
curilo duboko u usta. Onda napuni tanjir iz kofe i poe da jede.
Robert Dordan pogleda u Mariju i zatrese glavom.
Ona sede pored njega i prebaci mu ruku preko ramena.
Svako od njih je znalo ta ono
drugo osea i sedeli su tu, i Robert Dordan je jeo polako
da bi uivao u peurkama i onda se ivgosvina i nisu govorili ni rei.
Mnogo.
Page 196

" Moe ostati i ovde, guapa, ako ho uraditi, i
joj on malo kasnije kad su pojeli svu b ouks. Dve
" Ne", ree ona. "Moram ii do Pilar ga sa P
433
" Moe ostati i ovde. Ne verujem da e se ma ta sada desiti."
" Ne. Moram ii do Pilar. Daje mi pouke.", ,ta ti to daje?"
" Pouke." Ona mu se nasmei i poljubi ga., ,Zar nikad nisi uo za verske pouke?" Ona
pocrveni., ,To je neto slino." Ona ponovo porumeni., ,Ali druk-ije."
" Idi ti po svoje pouke", ree on i potapa je po glavi. Ona mu se ponovo nasmei, a
onda re-e Primitivu " ,Treba li ti neto odozdo?"
" Nita, keri", ree on. Oni oboje videe da se jo nije povratio.
" Salud, stari", ree mu ona., ,Sluaj", ree Primitivo., ,Ja se ne plaim smr-ti, ali pustiti ih
onako same - " i glas mu se pre-kinu.
" Nismo mogli da biramo", ree mu Robert Dordan.
" Znam, ali svejedno."
" Nismo mogli da biramo", ponovi Robert Dor-dan., ,A ti guapa, idi po svoje pouke."
Gledao je kako se sputa izmeiu stena. Onda
sede i dugo je razmiljao i posmatrao predgorje.
Primitivo mu je neto govorio, ali on nije odgovarao. Bilo je toplo na suncu, ali on nije oseao
- otu dok je tu sedeo i posmatrao padine brda
0
mrlje borova koje su se pruale uz najviu
bomu
roao je jedan sat i sunce mu je bilo dazastao u, , strane kad ih primeti kako dolaze idui da mu
opai, ;ne> j on prinese dogled oima.
no, ako tak",3U izgledali maleni i siuni kad su se nean,
ba kahaa pojavila na dugoj zelenoj padini
428
visokog brda. Onda je jo etiri konjanika poelo da se sputa rasturivi se po
irokom brdu, i onda kroz dogled vide dvoredu kolonu Ijudi i konja ka-ko jau ulazei
mu u vidokrug u punoj otrini jas-noe. Dok ih je posmatrao oseti kako mu znoj cu-ri
ispod pazuha i tee niz rebra. Jedan ovek je ja-hao na elu kolone. Onda je nailo jo
konjanika. Onda su naili konji bez konjanika s teretima pri-vezanim o sedla. Onda
dva jahaa. Onda ranjenici koji su bili na konjima a uz njih su peaili IjudL Onda jo konjice
kojom se zavravala kolona.
Robert Dordan ih vide kako jau niz padinu i kako zamakoe u umicu. Na toj daljini nije
mo gao videti teret na sedlu povezan u dugi pono za-vezan na krajevima i na vie
mesta, koji se izmeiu dva glavna vora naduo kao mahuna puna graka. Bio je prebaen
preko sedla i vezan za remenje u-zengijom. A na vrhu sedla, du njega, nalazio se drsko
privezan pukomitraljez kojim se sluio Sordo.
Kod porunika Berenda, koji je jahao na elu kolone koja je imala isturenu pobonicu
i prethod-nicu, nije bilo oseanja nadmenosti. Oseao je je-dino upljinu koja nailazi posle
akcije. Mislio je: odsecanje glave je varvarstvo. Ali dokaz i identifi-kacija su
nuni. Imau dosta neugodnosti zbog ovog ve onakvog kakvo jeste, i ko zna? A ovo s glavama moe im se dopasti. Ima ih kojima se ovakve stvari sviiaju. Moda e ih
sve poslati u Burgos. To je varvarski. Avioni su bili muchos. Mnogo. Mnogo. Ali sve
smo mi to i sami mogli uraditi, i gotovo bez gubitaka, s bacaem tipa Stouks. Dve
Page 197

mazge koje bi nosile municiju i jedna mazga sa po
28 Ernest Henmigvej, IV
433
jednim bacaem sa svake strane tovarnog sedla. I jo jedna mazga. Ne, dve mazge, da
nose municiju. Ostavi se toga, ree on sebi. Nije to vie konjica, ostavi to. Ti tu sebi stvara
armiju. Samo to ne trai brdski top.
Onda je razmiljao o Hulianu, koji je poginuo na brdu, koji je sad mrtav, tu, privezan i
preba-en preko konja u prvom odeljenju, i, dok je jahao niz mranu borovu umu,
ostavivi sunevu svet-lost na planini, dok je sad jahao u mirnom mraku ume, poe ponovo za
njega da se moli.
" Zdravo, sveta kraljice, majko milosti", poe on., ,Zivote, slasti i nado naa. Tebi
aljemo nae uzdahe, alosti i pla iz ove doline suza. -"
Produio je s molitvom; konjska kopita su ti-ho padala po borovim iglicama, a svetlost
se probi-jala u mrljama izmeiu drvea, kao to se probija izmeiu stubova u
katedrali i dok se molio on po-gleda ispred sebe da vidi pobonicu kako jae iz-meiu drveca.
On izjaha iz ume na uti put koji je vodio u La Granhu i konjska kopita digoe prainu
koja je lebdela nad njima dok su jahali. Ona prekri mrtva-ce koji su bili vezani za sedla sa
licem nadole i ra-njenike, a i oni koji su ili pored njih bili su u gus-toj praini. Tu ih ba
Anselmo vide kako u praini proja-hae pored njega.
Brojao je mrtve i ranjene i prepoznao je Sor-dov pukomitraljez. Nije znao ta je u
svenju uvi-jenom u pono koji je udarao o sapi voienog ko-nja dok su se kone
uzengije njihale, ali kad je od-lazei kui naiao u mraku na brdo na kom se
434
Sordo borio, odmah je znao ta je dugi sveanj u ponu sadravao. U mraku nije mogao da
prepozna ko se sve nalazio na brdu. Ali on je prebrojao one koji su tamo leali, i onda se preko
brda uputio ka Pablovom logoru.
Idui po mraku, on je pun straha koji mu je le-dio srce kad bi se setio kratera bombi i
onog to je zatekao na brdu, potpuno iskljuio svaku misao na sutranji dan. Iao je to je bre
mogao da bi saoptio vesti. I dok je tako hodao, molio se za du-e Sorda i svih iz njegove grupe.
Molio se prvi put otkako je otpoeo pokret.
" Najbolja, najmilostivija i najslaia device", molio se on.
Ali najzad nije mogao a da ne misli o sutra-njem danu. Onda je mislio: ja u tano
izvravati ono to mi Ingles kae, i izvravau onako kako mi kae. Ali samo da
budem blizu njega. Gospode, i da njegova uputstva budu to odreienija jer nisam siguran
da u moi vladati sobom pod bombardova-njem iz aviona. Pomozi mi, o
Gospode, da se sutra ponesem kao to dolikuje oveku u njegovim pos-lednjim
asovima. Pomozi mi, Gospode, da razu-mem tano potrebe dana. Pomozi mi, o
Gospode, da vladam pokretom svojih nogu, da ne pobegnem kad naiie teak as. Pomozi
mi, o Gospode, da se ponaam kao ovek sutra, na dan bitke. Poto tra-im pomo od tebe,
podari mi je, jer zna da je ne bih traio da nije ozbiljno i nikad vie nita od te-be neu
moliti.
Idui tako sam po mraku oseao se mnogo bo Ije sad posle molitve, i bio je siguran da
e se do
435
bro poneti. Sputajui se sa planine on ponovo po e da se moli za Sordove Ijude i uskoro
stie do gornje strae gde ga Fernando zaustavi.
Page 198

" Ja sam", ree on., ,Anselmo." "
Dobro", ree Fernando.
" Ti zna ta se desilo sa Sordom, stari?" upita Anselmo Fernanda dok su obojica stajali na
ulazu procepa izmeiu stena u mraku.
" Kako ne bih?" ree Fernando., ,Pablo nam je ispriao."
" Zar je bio gore?"
" Kako da ne", ree Fernando tupo., ,Otiao je Hu ufdo eim je konjica otila."
" Ispriao vam je -"
" Ispriao nam je sve", ree Fernando., ,Kakvi su varvari ti faisti! Moramo
dokrajiti sa takvim varvarima u paniji." On stade, pa onda gorko re-e., ,Nemaju ni
trunke oseanja dostojanstva."
Anselmo se nasmei u mraku. Pre jednog sata ne bi mogao ni da zamisli da e se ikad vie u
i-votu nasmejati. Kako je udan, pomisli on, taj Fer-nando.
" Da", ree on Fernandu., ,Moramo ih nauiti. Moramo im oduzeti avione, automatsko
oruje, ten-kove, artiljeriju i nauiti ih dostojanstvu."
" Tano", ree Fernando., ,Drago mi je da se slae."
Anselmo ga je ostavio da stoji sam sa svojim dostojanstvom i siao je do peine.
436
Glava XXIX
Anselmo zatee Roberta Dordana kako-sedi za drvenim stolom u peini, a Pablo je
sedeo preko puta njega. Izmeiu njih je stajala puna zdela vina i svaki od njih je imao
au na stolu. Robert Dor-dan je drao belenicu i olovku. Pilar i Marija su bile duboko
u peini i ovek ih nije mogao videti. Anselmo nije mogao da zna da ena zadrava
de-vojku pozadi kako ne bi ula razgovor i smatrao je da je udno to Pilar nije za stolom.
Robert Dordan pogleda Anselma kad se pro vukao ispod ebeta koje je visilo nad
otvorom. Pablo je buljio pravo ispred sebe u sto. Pogled mu je bio prikovan na zdelu s
vinom, ali je nije video,J)olazim odozgo", ree Anselmo Robertu Dor-danu. ,JPablo
nam je ispriao", ree Robert Dordan.
Jtfa brdu se nalazilo est mrtvih", ree Ansel-mo., ,Glave su im odneli. Bio sam tamo
po mraku."
Robert Dordan klimnu glavom. Pablo je sedeo 1 gledao u zdelu sa vinom i nije rekao
nita. Na licu mu nije bilo nikakvog izraza, a svojim malim svinjskim oima gledao je u zdelu s
vinom kao da takvu stvar nije nikad ranije video.
" Sedi", ree Robert Dordan Anselmu.
Starac sede za sto, na jednu od stolica prekri-venih koom, a Robert Dordan prui ruku
pod sto i die gore flau viskija koja je bila Sordov poklon. Bila je upola puna. Robert
Dordan dohva-ti jednu au sa stola, nali u nju viskija, i gurnu je preko stola Anselmu. ,JPopij
to, stari", ree on.
437
Pablo die pogled sa zdele s vinom i pogleda Anselma u lice dok je pio, zatim opet svrati
pogled na zdelu s vinom.
Dok je gutao viski, Anselmo oseti kako ga pe-e u nosu, u oima, u ustima, i onda oseti
srenu utenu toplotu u stomaku. On obrisa usta nadla-nicom.
Onda pogleda u Roberta Dordana i ree " ,Mo-gu li dobiti jo jednu?"
" Zato da ne?" ree Robert Dordan i nali mu viskija iz flae u au i ovog puta mu je
Page 199

ne gurnu, nego je dodade.
Sad nije osetio da ga pee dok guta, ali se top-la ugodnost udvostruila. Na duh mu je delovalo
dobro, kao sona injekcija to deluje na nekoga ko pati od velikog krvarenja. Starac opet pogleda
na flau.
" Ostatak je za sutra", ree Robert Dordan., ,ta se deava na putu, stare?"
" Bilo je mnogo pokreta", ree Anselmo., ,Pri-beleio sam sve kao to si mi pokazao.
Ostavio sam jednoga da posmatra mesto mene i da belei. Po-sle u ja otii po
izvetaj."
" Jesi li video protivtenkovske topove? One na gumenim kolima, sa dugakim
cevima?"
" Da", ree Anselmo., ,etiri kamiona su prola putem. U svakom od njih bili su takvi
topovi i ce-vi su im bile prekrivene granama. U kamionu je sa svakim topom bilo po
est Ijudi."
" etiri topa, kae?" upita ga Robert Dordan.
" etiri", ree Anselmo. Nije gledao u svoju har-tiju.
" Kai mi ta je jo prolazilo putem."
438
Robert Dordan je beleio sve to mu je Ansel-mo kazao da je pored njega prolo putem. Priao
je od samog poetka, i redom, sa izvanrednim pam-enjem onih koji ne znaju ni
da itaju ni da piu i dok je on govorio Pablo zahvati jo dvaput vina iz zdele.
" Prola je i konjica koja je ila u La Granhu sa planine gde se Sordo borio", produi
Anselmo.
Onda on ispria koliki je broj ranjenih koje je video, i broj mrtvih prebaenih preko sedla.
" Bio je i jedan sveanj na sedlu za koji nisam znao ta je", ree on., ,Ali sad znam - to
su bile glave." On produi bez zaustavljanja., ,To je bio eskadron konjice. Ostao im je
samo jedan oficir. I to ne onaj koji je jutros bio ovde kad ste se vi nalazili pored
pukomitraljeza. Onaj mora da je me-iu poginulim. Po rukavima sam video da su
dvoji-ca od poginulih oficiri. Bili su privezani preko sed-la s licima nadole, ruke su im visile.
A i El Sordovu mLquinu su privezali za sedlo na kom su bile na-tovarene glave. Cev je bila
savijena. To je sve", za-vri on.
,JDosta je", ree Robert Dordan, i aom za-hvati vina iz zdele., ,Ko je osim tebe
prelazio liniju i odlazio u Republiku?"
" Andres i Eladio."
" Koji je bolji od njih dvojice?"
" Andres."
" Koliko vremena mu treba da stigne odavde do Navacerade?"
" Ako nita ne nosi, bude predostroan i ima sree, za tri sata. Mi smo ili duim,
sigurnijim pu-tem jer smo nosili materijal."
439
" Je li to sigurno?"
" No se, ne postoji nita sigurno"
" Ni kad si ti u pitanju?"
Ne"
" 1XC.
Onda je reeno, pomisli Robert Dordan. Da je rekao da to moe sigurno on da uradi,
Page 200

sigurno bih njega poslao.
" Andres moe tamo da se probije isto kao i ti?"
" Isto tako ili i bolje. On je mlaii."
" Ali ovo na svaki nain treba da stigne tamo."
" Ako se nita ne desi on e stii. Ako se desi, znai moglo se svakom desiti."
" Napisau izvetaj i poslau ga po njemu", re-e Robert Dordan., ,Objasniu mu gde
moe da na-ie generala. Bie u Estado Maior divizije."
" Nee on to razumeti u vezi s divizijama?" re-e Anselmo., ,To je i mene uvek
zbunjivalo. On tre-ba da zna ime generala i da zna gde moe da ga naie."
" Ali nai e ga u Estado Maior divizije."
" Pa zar to nije neko mesto?"
" Pa dabome da jeste, stare", Robert Dordan strpljivo objasni., ,Ali to je mesto koje
general oda-bere. To je mesto gde ee biti njegov tab za vreme bitke."
" Gde je to onda?" Anselmo je bio umoran i umor ga je zaglupio. A i rei kao to su
brigade, divizije, armijski korpusi, zbunjivale su ga. Najpre su postojale kolone, onda
pukovi, onda brigade. A sad su postojale i brigade i divizije. Nije razume-vao. Mesto je mesto.
" Sluaj polako, stari", ree Robert Dordan. Znao je, ako ga Anselmo ne shvati da
nee nikad
440
biti u stanju ni Andresu da objasni., ,Estado Maior divizije je mesto koje e general
odabrati da tamo postavi svoju organizaciju za komandovanje. On ko-manduje
divizijom koja ima dve brigade. Ja ne znam gde se to mesto nalazi jer nisam bio kad ga je
odabirao. Verovatno e to biti neka peina ili rov, zaklon, i sve e se ice sticati u
njemu. Andres mora da trai generala i Estado Maior divizije. On ovo mora da preda
generalu ili naelniku taba, ili jednom drugom eije u ime zapisati. Jedan od njih e sigurno
biti tamo, ak ako su ostali i otili da vre inspekciju priprema za napad.
Razume li?"
" Onda idi po Andresa, a ja u to sad napisati i zapeatiti ovim peatom." On mu
pokaza mali okrugli gumeni peat s drvenom pozadinom u kom su urezana slova S. I. M. i
okruglim limom obloe-ni jastui za mastilo, koji je nosio u depu, a koji nije bio
vei od novia od pedeset centi., ,Ovaj peat e potovati. Dovedi sad Andresa i
ja u mu objasniti. On mora brzo da krene, ali prvo mora da shvati."
" Razumee i on kad sam ja shvatio. Ali mora dobro da mu objasni. To o tabovima i
divizijama je tajna za mene. Ja sam tamo odlazio uvek kao u neka odreiena mesta,
kao u kue. U Navaceradi ko-manda je bila smetena u jedan stari hotel. U Gva-darami
u jednoj kui sa vrtom."
" Kod ovog generala to e biti neko mesto sas-vim uz front", ree Robert Dordan.,
,Bie ispod zemlje, da bi bilo zatieno od avijacije. Andres e ga, raspitujui se, lako
nai. Ako bude znao ta da
441
pita. Morae samo da pokae ta sam napisao. Ali pronaii ga, jer ovo mora brzo tamo
da stigne."
Anselmo iziie provlaei se ispod obeenog e-beta. P.obert Dordan poe da pie u svesku.
" Sluaj Ingles", ree Pablo jo uvek gledajui u zdelu s vinom. " Sad
piem", ree Robert Dordan ne diui pogled.
Page 201

" Sluaj Ingles", Pablo je govorio direktno zde-li sa vinom., ,Nema potrebe da se
obeshrabruje to se tie te stvari. I bez Sorda imamo mi dosta Ijudi i da pobijemo
straare i da dignemo most u vazduh."
" Dobro", ree Robert Dordan ne prestajui da pie.
" Mnogo", ree Pablo., ,Mnogo sam se divio tvo joj sposobnosti rasuiivanja danas,
Ingles", ree Pablo zdeli sa vinom., ,Ja mislim da ti ima mnogo picardie. Promuurniji
si od mene. Imam poverenja u tebe."
Koncentriui se na izvetaj Golcu, pokuava-jui da ga sastavi sa to manjim brojem
rei i da ga uini apsolutno ubedljivim, nastojei da ga sas-tavi tako da se napad apsolutno
odloi, a ipak da ih ubedi da on to ne radi zbog nekog linog straha, usled opasnosti svoje
misije, ve da eli da im do-stavi sve injenice, Robert Dordan jedva da je na-pola sluao.
" Ingles", Pablo ree.
,;Piem", ree mu Robert Dordan ne diui pogled.
Verovatno bi trebalo da poaljem dve kopije, pomisli on. Ali ako poaljem, neemo
imati dovolj442
no Ijudi da dignemo most u vazduh, ako budemo morali da ga dignemo. ta ja znam
zato je taj napad potreban? Moda samo da se zadri napad. Moda ele da privuku te
trupe s nekog drugog me-sta. Moda ga vre samo da bi ih naterali da povuku avione sa
severa. Moda zbog toga. Moda i ne oe-kuju uspeh. ta znam ja o tome? Ovo je moj
iz-vetaj Golcu. I ja ne diem most dok napad ne ot-pone. Nareienje koje imam jasno je, i ako
se na-pad odloi, ja ne diem most u vazduh. Ali moram zadrati ovde dovoljno Ijudi, onaj
najosnovniji mi-nimum, da bih izvrio nareienje.
" ta kae?" upita on Pabla.
,J)a imam poverenja u tebe, Ingls", Pablo se jo vie obraao zdeli sa vinom.
ovee. Voleo bih i ja da ga imam, pomisli Ro-bert Dordan. On produi da pie.
Glava XXX
Tako, sad je bilo uraieno sve to je te noi imalo da se uradi. Sva nareienja su
izdata. Svako je tano znao ta ima da radi sutra ujutru. Ima ve tri sata kako je
Andres otiao. Do toga e doi u svitanje ili nee ni doi. Verujem da hoe, ree u
sebi Robert Dordan, vraajui se sa gornjeg stra-arskog mesta gde je iao da razgovara
sa Primi-tivom.
Golc vri napad, ali ni on nema vlast da ga ne izvri. Dozvola da se napad ne izvri
morae doi iz Madrida. A svi su izgledi da tamo nee nikoga
443
moi da probude, a ako ih probude bie suvie pos-pani za razmiljanje. Trebalo je ve i ranije
da po-aljem Golcu obavetenje o pripremama koje vre za odbijanje napada, ali
kako da poaljem obave-tenje o neem to se jo nije dogodilo? Sve do pred mrak
nisu nita prebacivali. Nisu hteli da vr-e nikakav pokret po drumu da ih ne bi primetila
avijacija. A ta je sa njihovom avijacijom? S tom faistikom avijacijom?
Naima je to sigurno bila opomena. Ali su fa-isti moda samo zavaravali njome da bi
izvrili drugu ofanzivu dole preko Gvadalahare. Verovalo se da su tamo u Soriju
koncentrisane italijanske trupe, a i u Sigvenci, pored onih koje su vrile ope-racije na
severu. Ali ipak oni nemaju dovoljno ni trupa ni materijala da vre istovremeno dve vee
ofanzive. To je nemogue; zato je ovo, moda, na-prosto zavaravanje.
Ali mi znamo koliku vojsku su Italijani iskrca-li prolog i pretprolog meseca u Kadizu.
Page 202

Uvek po-stoji mogunost da ponovo pokuaju kod Gvadala-hare, ne onako glupo kao
ranije, ve da se spuste u tri pravca, proire i probiju du pruge ka zapadnoj strani
platoa. Postoji nain da to valjano izvre. Hans mu je pokazao. Prvi put su napravili
mnogo greaka. itava zamisao bila je nepravilna. U ar-gandskoj ofanzivi, prema putu MadridValencija, nisu uopte upotrebili trape koje su upotrebili kod Gvadalahare. Zato
oba prodora nisu izvrili isto-vremeno? Zato? Zato? Kad emo znati zato?
A mi smo ih ipak oba puta zaustavili istim je-dinicama. Ne bismo ih mogli nikad
zaustaviti da su vrili istovremeno oba prodora. Ne brini se, ree
444
on sebi. Pogledaj na uda koja su se desila pre toga. Ili e morati da digne taj most sutra
ujutru, ili nee morati. Ali nemoj tu da se zavarava da ga nece morati uopte
da digne. Dii e ga pre ili posle. Ili ako ne bude ba taj most, bie drugi. Ne reava ti ta
treba da se radi. Ti postupa prema nareienjima. Izvravaj ih, nastoj da van tog okvira ne misli.
Nareienje u vezi s tim je vrlo jasno. Suvie jasno. Ali ne treba ni da se brine ni da se
plai. Jer ako sebi dozvoli luksuz da se plai, taj strah e zaraziti one s kojima mora da
radi.
Ali ta stvar s glavama je ba neto onako, ree on u sebi. I starac sam da natrapa na
njih na vrh brda! Kako bi ti se svidelo da si ti tako natrapao na njih? To je ostavilo
utisak na tebe, a? Da, to te je uzbudilo, Dordane. Danas si imao vie takvih utisaka. Ali ponaao
si se dobro. Dosad si se do bro ponaao.
Vrlo dobro se ponaa za jednog lektora pan-skog jezika na univerzitetu u Montani,
alio se sa samim sobom. Vrlo dobro. Ali nemoj zamiljati da si neto naroito. Nisi ti
odmakao daleko u tom za-natu. Seti se samo Durana, koji nije imao nikakvog vojnog
obrazovanja i koji je bio kompozitor i grad-ska danguba pre pokreta, a sad je iavolski dobar
general i zapoveda brigadom. Duranu je sve bilo prosto i lako da shvati, kao ah
detetu koje za nj ima sklonosti. A ti si itao o ratnoj vetini i stu-dirao je stalno, od
detinjstva, poeo si jo s dedom o amerikom graianskom ratu. Samo to ga je
de-da stalno nazivao rat pobunjenika. Ali u poreie-nju sa Duranom ti si dobar,
normalan ahista
445
prema talentovanom detetu. O, Duran. Lepo bi bilo ponovo videti Durana. Videe ga u
Gajlordu posle ovoga. Da. Kad svri s ovim. Vidi kako se dobro ponaa?
Videu ga u Gajlordu, ree on sebi, kad se ovo svri. Nemoj se aliti sa samim sobom,
ree on. Iz-vri sve savreno dobro. Hladno. Bez zavaravanja. Nee vie nikad
videti Durana i to nije ni vano. Ali ne valja ni tako, ree on sebi. Nemoj sebi dozvoljavati ni takve krajnosti.
ta e ti i ta herojska rezignacija. Nisu nam potrebni u ovim planinama ni graiani
puni heroj-ske rezignacije. Deda ti se borio etiri godine u na-em graianskom ratu, a
tebi se tek prva blii kraju. Ima pred sobom jo mnogo vremena i vrlo si po-godan za
taj posao. A sad ima i Mariju. Zato da dobije sve? Ne treba da brine. ta znai
jedna arka izmeiu grupe gerilaca i eskadrona konjice? To nije nita. Pa ta je s tim ako su
uzeli glave? Ima li to ikakvog znaaja? Uopte nikakvog.
Indijanci su uvek vrili skalpiranje dok je de-da bio u Fort Kerniju posle rata. Sea li se kabineta u oevoj kancelariji gde su vrhovi strela lea-li raireni po polici, a ratni
su kalpaci s perjanica-ma od orlovskog perja udenutog koso visili na zidu, gde je mirisalo
na sare i koulje od jelenske koe suene na dimu i gde si pipao mokasine
Page 203

ukraene zrncima? Sea li se velikog luka za bizone koji je stajao naslonjen u uglu
kabineta i dvaju tobolaca sa lovakim i ratnikim strelama, i kako si se ose-ao kad
si rukom obuhvatio jedan sveanj strela?
Seti se takvog neeg. Seti se neeg stvarnog i praktinog. Seti se dedove sablje,
svetle i dobro na446
mazane, u oteenim koricama i dede kako ti poka-zuje otricu istanjenu jer je esto
bila kod otra-a. Seti se dedinog pitolja marke Smit i Veson. Bio je samo na jedan
metak; oficirski, kalibra 0,32 i nije imao osigura. A okida mu se lake i slaie
povlaio nego na ijednom pitolju koji si imao, i uvek je bio dobro namazan i cev je
uvek bila ista, mada su joj svi lebovi bili izlizani, i smeii metal cevi i cilindra bio
je sasvim izglaan od kone fut-role. Drao ga je u futroli na ijem je preklopu bila oznaka
SAD, u fijoci, u kabinetu zajedno sa pribo-rom za ienje i s dvesta metaka. Kartonske
kuti-jice su bile uvijene i briljivo vezane navotenim konopcem.
Mogao si uzeti pitolj iz fijoke i drati ga., ,Ru-kuj njime slobodno", govorio bi deda. Ali se
njim nisi igrao, jer je to bilo ozbiljno oruje.
Jednom si pitao dedu je li njim koga ubio i on je rekao, ,Da."
Onda si ti rekao " ,Kad, deda?" a on ti je rekao " ,U ratu pobune, i docnije."
Ti si rekao " ,Hoe li mi priati o tom, deda?"
A on je rekao " ,Ne volim da priam o tom, Ro-berte."
A onda, kad ti se otac ubio tim pitoljem, i ti si doao iz kole kui i oni su ga ve
sahranili, i-novnik ti ga je posle izvrenog uviiaja vratio govo-rei " ,Bobe, mislim
da bi eleo da sauva taj pi-tolj. Morao bih da ga zadrim, ali ja znam da ga je tvoj
otac mnogo voleo, jer ga je njegov otac nosio za celo vreme rata, i ovde kad je doao
s konjicom, i jo je ovo iavolski dobro oruje. Nosio sam ga
447
danas napolje i probao. Puca samo jedanput, ali odlino gaia."
Ostavio je pitolj natrag u fijoku, u kabinetu, gde mu je i bilo mesto, ali onda ga je
idueg dana izvadio ponovo i zajedno sa abom je odjahao do na vrh planine, iznad Red
Loda, tamo gde se iznad klisure i preko platoa Ber Tut gradio put za Kuk Siti, pa
navie gde je vazduh vrlo razreien i gde na brdima i leti ima snega i tu su se
zaustavili pored jezera koje je, kako se govorilo, trista metara du-boko i tamnozeleno, i ab tu
zaustavi dva konja, a on se pope na stenu i nagnu se i vide svoje lice u mirnoj vodi, i vide sebe
kako dri pitolj, i onda ga, drei ga za cev, ispusti, i vide kako tone
pra-vei mehurie dok nije bio mali kao privesak na sa-tu, dole u bistroj vodi, a onda
ga izgubi iz vida. On-da se vratio sa stene, uskoio u sedlo i staru Besi tako jako
podbo mamuzama da je poela da se ba-ca kao stari deji konj za Ijuljanje. Propela se ne-koliko
puta pored obale jezera i im se malo urazu-mila vratili su se natrag stazom.
" Ja znam zato si ti uradio to sa starim pito Ijem, Bobe", reee ab., ,Onda ne moramo da razgo
varamo o tom", rekao je on.
Oni nisu o tom nikad vie razgovarali i tako je zavrilo dedino oruje, osim sablje. Sablju
je jo uvek drao u svom sanduku u Misuli sa svojim os-talim stvarima.
Pitam se samo ta bi deda mislio o ovoj situa-ciji, pomisli on. Deda je bio iavolski
dobar vojnik, svako je to tvrdio. Govorilo se da je on onog dana bio sa Klasterom da ne
bi dozvolio da ga onoliko namagare. Kako je mogao da ne vidi dim i prai448
' > -\ nu od svih onih logora dole, u dragi, du Litl Big
Page 204

Horna, osim ako nije bilo guste jutarnje magle? A nije bilo nikakve magle.
Hteo bih da je sad ovde deda umesto mene. Pa, moda emo do sutra uvee biti svi
zajedno. Kad bi postojala neka tako prokleto glupa stvar kao to je ivot posle smrti, u ta ja ne
verujem, eleo bih da razgovaram s njim. Jer ima mnogo stvari koje bih eleo da znam. Sad
imam pravo da ga pitam poto sam i sam morao da radim iste stvari.
Verujem, sad ne bi imao nita protiv da ga pitam. Ranije nisam imao pravo da ga pitam.
Shva-tam zato nije hteo da mi pria o tom - nije me poznavao. Ali sad verujem da
bismo se dobro sla-gali. Voleo bih sad da mogu da razgovaram s njim i da potraim savet
od njega. Do iavola, ak i bez saveta, voleo bih prosto da priam s njim.
Sramo-ta je to postoji takav skok u vremenu koji moe da razdvoji Ijude kao to smo nas
dvojica.
Onda, dok je mislio, shvati da bi, ako postoji takva stvar kao to je ponovni sastanak, i
on i de-da bili strano zbunjeni prisustvom oca. Svako ima pravo da ono uradi, pomisli
on. Ali to nije dobro. Ja to razumem, ali ne odobravam. Za tako neto se kae lache. Ali,
da li ti to stvarno razume? Stvarno. Razumem, ali. Da, ali morao bi biti stra-hovito obuzet
sobom pa da uini tako neto.
Do iavola, ba bih voleo da je deda ovde, po misli. Bar na sat. Ovo malo to imam u
sebi, moda mi je poslao preko onoga koji je zloupotrebio oru-je. Moda je to jedina
veza izmeiu nas. Ali do ia-vola s tim. Zaista do iavola, ali voleo bih da
vre-menski razmak nije bio tako veliki i da me je on
29 Ernest Hemlngvej, IV
449
nauio onom to ovaj drugi nije nikad dospeo. A da nije strah, koji se mora proiveti,
savladati i os-loboditi ga se najzad u toku etiri godine rata i u borbama s Indijancima, mada u
tim borbama u-glavnom nije bilo naroito strano, - da nije taj strah nainio od
onog drugog cobarda, kao to se gotovo redovno deava kod boraca s bikovima u
drugoj generaciji?
Neu nikad zaboraviti kako mi je bilo muno kad sam prvi put saznao da je on jedan
cobarde. Da, reci to na engleskom. Kukavica. Lake ti je kad to izgovori, a i ne vredi
upotrebljavati strane iz-raze o kukinom sinu. Pa ipak on nije kukin sin. Bio je prosto
kukavica i to je najgora nesrea koja oveku moe da se desi. Jer da nije bio
kukavica, on bi se odupro toj eni i ne bi dozvolio da ga gnjavi. Zanima me kakav bih ja
bio da se on oenio drugom nekom enom? To nee nikad saznati, po-misli on, i
nasmei se. Moda je njena svojeglavost dopunjavala ono to je u njemu nedostajalo. A
ti. Primiri se. Ne govori o dobrom soju i slinim stva-rima dok ne proie kroz ono
sutranje. Nemoj se hvaliti suvie rano. Nemoj se uopte hvaliti. Vide-emo sutra kakvog si
soja.
Ali ponovo poe da misli o dedi.
" Dord Kaster nije bio inteligentan komandant konjice, Roberte", govorio mu je deda.,
,Nije bio ak ni inteligentan ovek."
Seao se kako je bio Ijut kad je deda to rekao, Ijut to ima nekog ko tako govori o toj
figuri koju je on video na staroj Anhojzer-Buovoj litografiji na zidu igranice u Red
Lodu, u koulji od jelen450
ske koe, zlatnih lepravih kovrda, kako stoji na brdu drei revolver - dok je Sijui
opkoljavaju.
" Imao je sposobnosti da se uvali u neprilike i da se iz njih izvue", produio je deda "
Page 205

,a na Litl Big Hornu upao je, ali se nije mogao izvui."
" Ali Fil eridan je bio inteligentan ovek, a i Deb Stjuart. Ali Don Mosbi je bio
najbolji koman-dant konjice koji je ikad postojao."
Meiu svojim stvarima u koferu u Misuli imao je jedno pismo koje je Fil eridan uputio
Kili d Hors Kilpatriku, u kome kae da je njegov deda bolji komandant neredovne
konjice nego sam Don Mosbi.
Trebalo je da ispriam Golcu o dedi, pomisli on. Mada mora da nije nikad ni uo za njega.
Vero-vatno nije uo ni za Dona Mosbija. Britanci su svi uli za njih jer su
morali da ue o naem graian-skom ratu vie nego svet na kontinentu. Karkov kae
da posle ovoga mogu ii na Lenjinov institut u Moskvu, ako budem eleo. Kae da
mogu da se upiem u vojnu akademiju Crvene armije, ako e-lim. Zanima me ta bi deda
o tom mislio? Deda, koji svesno nikad u svom ivotu nije seo za isti sto sa jednim
demokratom.
No ja znam da ne elim da budem vojnik, po-misli on. To znam. Dakle, to otpada. Ja
samo elim da dobijemo ovaj rat. Ja smatram da su stvarno do-bri vojnici zaista za
malo ta drugo dobri, pomisli. To je oigledno netano. Pogledaj Napoleona i Velingtona. Vrlo si glup veeras, pomisli.
Obino mu je razmiljanje najbolje drutvo, bilo je i veeras dok je razmiljao o dedi.
Ali raz-miljanje o ocu ga je pomerilo. On je razumevao
451
oca i opratao mu sve i saaljevao ga, ali ga se sti-deo.
Bolje je uopte da ne misli, ree on sebi. Usko ro e biti s Marijom i nee uopte
morati da mi-sli. To je najbolje sad kad je sve predviieno. Kad si se uporno
koncentrisao na neto to ne moe za-ustaviti i mozak ti juri kao kolo nad kojim nema teine.
Bolje da ne misli.
Ali da pretpostavimo, pomisli on. Da pretposta-vimo: avioni su doli, bacali bombe,
pogodili protiv-tenkovske topove i digli, do iavola, sve poloaje u vazduh i onda se
dokotrljaju stari tenkovi brdom, ma koje da je, a stari Golc grune sa svojim pijani-cama,
clochardima, skitnicama, fanaticima i hero jima koji sainjavaju etrnaestu brigadu, a
ja znam da su Duranovi Ijudi u drugoj Golcovoj brigadi dobri, i onda evo nas do sutra uvee
u Se-goviji.
Da. Samo ti tako pretpostavljaj, govorio je on sebi. A ja u za La Granhu, ree on sebi. Ali ti e
morati da digne most u vazduh, sinu mu odjed-nom. Nema odlaganja. Jer ba
onako kako si ti za trenutak zamiljao, ba tako izgledaju mogunosti za napad onima
koji su izdali nareienje. Da, mora-e dii most u vazduh, znao je on odista. Ma ta se desilo sa
Andresom nije vano.
Silazei stazom dole po mraku, sam sa osea-njem da je uradio sve to je imao da
uradi za slede-a etiri sata, i sa izvesnim samouverenjem koje je dolo kao posledica
razmiljanja o konkretnim stva-rima on prihvati saznanje da ee sigurno morati da digne most
gotovo kao neko olakanje.
452
Neizvesnost, proMreno oseanje te neizvesnosti, kao kad, zbog nekog nesporazuma
oko datuma, o-vek ne zna hoe li mu zvanice sigurno doi na pro slavu, to
oseanje, koje je stalno imao otkako je otposlao Andresa sa izvetajem Golcu, sad je
pot-puno nestalo. Bio je sad siguran da e se proslava odrati. Mnogo je bolje biti siguran,
pomisli.
Glava XXXI
Page 206

Tako, sad su ponovo zajedno u daku i kasna je no. Marija lei pripijena uz njega i on osea
du-gu glatkou njenih butina uz svoje, i njene grudi kao dva mala brda koja se
diu na drugoj ravnici na kojoj se nalazi vrelo, a udaljeni predeo iza brda bila je dolina
njenog grla na kome su poivale njegove usne. Leao je vrlo miran i razmiljao je, a ona ga
rukom milovala po glavi.
" Roberto", ree Marija vrlo tiho i poljubi ga., ,Stid me je. Ne bih htela da te
razoaram, ali ose-am veliku ranjavost i bol. Ne verujem da mogu da ti valjam."
" Uvek postoji velika ranjavost i mnogo bola", ree on., ,Ne, zeiu. Nije to nita.
Neemo raditi nita to stvara bol."
" Ne radi se o tom. Nego mi je ao to ne mogu da te primim onako kako elim."
" To nije vano. To je prolazna stvar. Mi smo zajedno kad leimo zajedno."
453
" Ba, aii mene je sramota. ini mi se da je to odonda kad su one stvari radili sa mnom.
A ne sad od tebe."
" Nemoj da govorimo o tome."
" Ni ja ne elim. Smatrala sam da ne smem da te razoaram sad, noas, i zato sam
traila da se opravdam."
Sluaj, zeiu", ree on., ,Sve te stvari pro iu i onda nema nikakvog problema." Ali je mislio,
ba nemam sree ovu poslednju noc.
Onda se postidi i ree " ,Lezi sasvim uza me, ze-iu. Ja volim isto toliko da te
oseam uza se kao i ono drugo."
" Jako me je stid, jer sam mislila da bi noas moda bilo kao gore u brdima, kad smo
silazili od El Sorda."
" Que va", ree joj on., ,Ne moe onako biti sva-ki dan. Ja volim ovako isto kao i
onako." Slaga on otklanjajui razoarenje., ,Leaemo ovde mirno za-jedno i spavati.
Hajde da priamo. Vrlo malo te poznajem po prianju."
" Hoe li da razgovaramo o sutranjem danu i o tvom poslu? Volela bih da se
razumem u tvoj posao."
" Ne", ree on i opusti se potpuno duinom da-ka i leao je sad mirno s obrazom na njenom
rame-nu i levom rukom pod njenom glavom., ,Najpamet-nije je ne govoriti o
sutranjem danu, niti o onom to se danas desilo. Tako neemo govoriti o gubici-ma, a
ono to moramo sutra da uradimo, uradie-mo. Ti se ne plai?"
" Que va", ree ona., ,Ja se uvek plaim. Ali sad toliko mislim na tebe da se ne plaim
za sebe."
454
,JNe treba, zeiu. Proao sam ja kroz mnoge stvari. I gore od ove", slaga on.
Onda odjednom, predajui se neem, raskoi odlaenja u nerealno, on ree " ,Da
priamo o Ma-dridu i o nama u Madridu."
" Dobro", ree ona., ,O, Roberto ao mi je to sam te noas razoarala. Mogu li neto
drugo da uradim za tebe?"
On je pomilovao po glavi i poljubi je i onda le-e uz nju i opusti se pored nje, oslukujui tiinu
noi.
" Moe sa mnom da pria o Madridu", ree on i pomisli: sauvau suviak za
sutra. Bie mi sav potreban za sutra. Nema borovih iglica kojima je to toliko potrebno
koliko e meni trebati sutra. Ko je ono u Bibliji bacao seme na zemlju? Onan. Kako je to Onan
radio? pomisli on. Ne seam se da sam ikad vie sluao o Onanu. On se nasmei u mraku.
Page 207

Onda se predade ponovo i skliznu u to, osea-jui razbludnost podavanja nerealnosti,
to je bilo slino seksualnom doivljaju u snu kad nema ni-kakve kontrole, samo uivanje
u doivljaju.
" Ljubljena moja", ree on i poljubi je., ,Sluaj. Prole noi sam razmiljao o Madridu i mislio
sam kako u, kad budem tamo, tebe ostaviti u hotelu, a ja u otii da posetim
svet u hotelu gde su Rusi. Ali to nije tano. Ne bih te ostavio ni u kom hote-lu."
"Zato ne?"
,Jer hou da se staram o tebi. Neu nikad da te napustim. Otii u s tobom u
Seguridad da do
455
bijem dokumenta. Onda u poi s tobom da kupimo
potrebne haljine."
" Ne treba mi ih mnogo. I ja ih mogu kupiti.", ,Ne, ima ih mnogo i ii emo zajedno i
kupiemo lepe haljine i ti e u njima biti lepa."
" Ja bih vie volela da ostanemo u hotelu, a da
poaljemo nekoga da kupi haljine. Gde se nalazi
hotel?"
" Na trgu del Kaljao. Provodiemo mnogo vre-mena u toj sobi u hotelu. U njoj se nalazi
prostran krevet sa istim aravima i u kupatilu ima tople tekue vode i ima dva
ormana i ja u drati svoje stvari u jednom, a ti e uzeti drugi. I u njoj su veliki iroki prozori
koji se otvore, a napolju, na ulici, prolee. A ja znam i mesta gde se dobro jede,
koja su tajna, ali gde je hrana odlina, i radnje u kojima ima jo vina i viskija. A
draemo neto za jelo i u sobi kad budemo gladni a i viskija, kad za-elim da neto
popijem da imam, a tebi emo ku-piti manzanilje."
" Hou da probam tvoj viski."
" ALL teko ga je nabaviti, a ti voli manza-nilju."
" Zadri ti svoj viski, Roberto", ree ona., ,O, ja te vrlo mnogo volim. Tebe i tvoj
viski koji neu piti. Kakvo si ti prase."
" Ne, probae ga. Ali nije za ene."
" A ja u onda samo ono to je za ene", ree
Marija., ,Tamo u postelji -nosiu svoju venanu spavaicu."
" Ne. Kupiu ti razliite none koulje i pida-me ako njih vie voli."
456
" Kupiu sedam svadbenih koulja", ree ona., ,Po jednu za svaki dan. A kupiu i tebi
jednu istu svadbenu nonu koulju. Pere li kad svoju kou-Iju?"
" Ponekad."
9tJa u odravati istou i meau ti viski s vo dom kao to sam to radila kod El
Sorda. Nabavi-u maslinki i slanih raia i lenika da jede uz pie i ostaemo u sobi
mesec dana i neemo nikako iz-laziti iz nje. Ako budem u stanju da te primim", ree ona,
nesrena odjednom.
" To nije nita", ree joj Robert Dordan. Stvarno nije nita. Moda si jednom bila
povreie-na i sad se tamo nalazi oiljak koji te dalje boli. To je mogue. Sve takve
stvari proiu. A pored toga u Madridu ima dobrih lekara, ako stvarno neto bude."
" Ali ranije je sve bilo u redu", ree ona molei.
f,To znai da e opet sve biti dobro." \
Page 208

" Onda da opet priamo o Madridu." Ona savi svoje noge oko njegovih i protrlja vrh
glave o nje-govo rame., ,Ali, zar neu biti runa tamo sa ovako podianom glavom pa
e me se stideti?"
" Ne. Ti si Ijupka. Ti ima divno lice i lepo telo, dugo i lako, i koa ti je glatka i boje
tamnog zlata i svako e pokuati da te preotme."
" Qu va, da me preotme", ree ona., ,Nikad me, do smrti, nee vie nijedan ovek
ni tai. Da me preotme od tebe! Qu va!"
" Ali mnogi e pokuati. Videe/'
" Videe da te volim i znae da je isto tako opasno dotai se mene kao i staviti ruku
u kazan
457
rastopljenog olova. Ali ti? Kad vidi lepe ene istog obrazovanja? Nee li me se
stideti?"
" Nikad. I oeniu se tobom."
" Ako hoe", ree ona., ,Ali poto i inae vie nemamo crkvu, ne znam je li to
vano."
" Ja bih eleo da se venamo."
" Kako god eli. Ali sluaj. Ako ikad budemo u zemlji u kojoj jo postoji crk va, mogli
bismo se moda u njoj venati."
" U mojoj zemlji postoji jo uvek crkva", ree joj on., ,Tamo se moemo u njoj
venati, ako to za tebe neto znai. Ja nisam nikad bio oenjen. Ne-ma smetnje."
" Drago mi je to nisi bio enjen", ree ona., ,Ali mi je drago i to zna one stvari o
kojima si mi govorio, jer to znai da si bio s mnogim enama, a Pilar mi je rekla da su takvi
mukarci jedino u sta-nju da budu muevi. Ali sad vie nee s drugim 7 nama?
Jer to bi me ubilo."
" Nikad nisam iao s mnogim enama", ree on iskreno., ,Dok tebe nisam upoznao,
nisam verovao da mogu duboko da volim."
Milovala ga je po licu i onda mu rukama obu-hvatila glavu., ,Mora da si mnoge
poznavao."
" Nisam ih voleo."
" Sluaj. Pilar mi je neto rekla -"
" Kai."
" Ne. Bolje je da ti ne kaem. Priajmo opet o Madridu."
" ta si to htela rei?"
" Neu da ti kaem."
,JVloda je bolje da kae ako je neto vano."
" Misli li da je vano?"
458
" Ali otkud ti to zna kad ne zna ta je?"
" Po tvom nainu."
" Onda neu skrivati od tebe. Pilar mi je rekla da emo svi sutra izginuti i da ti to isto
tako dob-ro zna kao i ona, i da tome ne pridaje znaaja. To nije rekla da bi te
kritikovala, nego zato to ti se divila."
" Ona je to rekla?" kae on. Luda kuka, pomi-sli on, onda ree " ,To su samo njena
govnasta ba-janja. Tako govore stare piljarice i kafanske kuka-vice. To je prljava
gadost." On oseti kako se znoji ispod pazuha i kako mu se znoj sliva izmeiu ruku i tela
i ree samom sebi, tako, ti se boji, a? i gla-sno ree " ,Ona je sujeverna kuka
Page 209

iubretom umr-Ijane njuke. Priajmo opet o Madridu."
" Onda ti nita ne zna o tom?"
,JDabome da ne znam. Nemoj trtljati takve be-smislice", ree on upotrebljavajui jai,
ruan izraz.
Ali ovog puta kad su govorili o Madridu nije vi-e mogao da se prenese u fantaziranje. Sad je
pro-sto lagao devojku i sebe da bi mu prola ta no pre bitke, i znao je to. Sviialo mu se, ali
rasko je prola. Ali je poeo iznova.
" Mislio sam o tvojoj kosi", ree on. "1 ta mo-emo da uradimo s njom. Vidim ona sad raste
svud po glavi kao krzno ivotinje i prijatno je po milovati je i lepa je i gusta i die
se kao ito pod vetrom kad preiem rukom preko nje."
" Preii rukom po njoj."
On stavi ruku i zadra je i produi da pria nje-nom grlu, a oseao je kako se njegovo
grlo stee., ,Ali u Madridu, mislio sam, moemo zajedno otii
459
do frizera i on moe da je lepo podia sa strane i pozadi, ovako kao moju i bie
zgodnije za grad dok ti kosa ne poraste."
" Onda u liiti na tebe", rece ona i drala ga je vrsto uza se. "1 onda neu nikad
hteti da je pro-menim."
" Ne. Ona e celo vreme rasti i to je samo zato da bude uredna u poetku dok ti ne
poraste. Ko liko vremena je potrebno da ti poraste dugaka?"
" Ba dugaka?"
" Ne. Mislim do ramena. Ja bih eleo da je no si te duine."
" Kao Garbo u bioskopu?" " Da",
ree on promuklo.
Sad se opsena opet vraala naglim zaletom i on je hteo da potpuno bude u njoj. Drala
ga je sad i on joj se predao i produio., ,Tako e ti se putati ravno do ramena i uvijae se na
krajevima kao to se morski talas uvija, i bie boje zreloga ita, a lice boje starog zlata, a tvoje
oi one boje koje jedino mogu da budu prema kosi i koi, zlatne s tamnim
pegama, i ja u povlaiti tvoju glavu unazad i gle-dati ti u oi i drati te uza se -"
" Gde?"
" Bilo gde. Gde se budemo nalazili. Koliko vre-mena treba da ti kosa poraste?"
" Ne znam, jer je ranije nisam nikad sekla. Ali mislim da e za est meseci toliko
porasti da mi bude sasvim ispod uva, a za godinu dana onoliko koliko eli. Ali zna li
ta e se prvo desiti?"
" Reci mi."
" Biemo u velikom istom krevetu u tvojoj slavnoj sobi, u naem slavnom hotelu i
sedeemo za460
jedno na naem slavnom krevetu i gledaemo se u ogledalu na armoiru i tamo e se
videti ti i tamo u se videti ja u ogledalu, i onda u se ja okrenuti ovako i staviti ti
ruku ovako, i onda u te poljubiti ovako."
Onda su leali mirno u noi, vrelo bolni, ukru-eni, priljubljeni jedno uz drugo, i drei nju
Ro-bert Dordan je drao tesno uza se sve one stvari za koje je znao da se nikad ne
mogu desiti, i pro-duavao je to namerno i rekao " ,Zeiu, neemo uvek iveti u
tom hotelu." " Zato
ne?"
" Moemo dobiti stan u Madridu u ulici koja ide pored parka de Buen Retiro. Znam jednu
Page 210

Ame-rikanku koja je izdavala nametene stanove pre po-kreta i znam ta treba uraditi da se
takav stan do bije po ceni po kojoj se izdavao pre pokreta. Tu ima stanova koji
gledaju na park i s prozora moe videti itav park; gvozdenu ogradu, vrtove,
ljun-kovite staze, i drvee s dubokim senkama i mnogo vodoskoka, a sad su
kestenovi u cvetu. U Madridu moemo etati po parku i veslati na jezeru, ako ima vode
u njemu."
" Zato ne bi bilo vode?"
" Ispustili su je prolog novembra, jer je pred-stavljala znak za avione kad su dolazili
da bombar-duju. Ali verujem da u njemu sad opet ima vode. Nisam siguran, Ali ak i
ako nema vode, moemo da etamo kroz itav park dalje od jezera, i ima jedan deo koji
je kao uma s drveem iz svih kraje-va sveta sa imenima ispisanim na njima, s
natpisi-xna koje je to drvo i odakle je."
461
" A ja u gotovo odmah da idem u bioskop", re-e Marija., ,Ali to s drveem izgleda
vrlo zanimljivo i sva u im imena nauiti zajedno s tobom, ako bu-dem mogla da
pamtim."
" Ona nisu kao u muzeju", ree Robert Dordan., ,Ona rastu prirodno, a ima i malih brda u
parku i jedan deo parka je kao dungla. A ispod njega je vaar knjiga i du trotoara ima na
stotine atri sa polovnim knjigama i sad, od pokreta, ima mnogo knjiga, ukradenih za
vreme pljakanja bombardo-vanih kua i iz faistikih kua, koje su oni, kad su ih
pokrali, doneli na vaar knjiga. Kad bih samo imao vremena u Madridu mogao bih
provesti i-tav dan svakog dana pored tezgi s knjigama kao to sam to nekad pre
pokreta radio."
" Dok ti bude poseivao vaar knjiga ja u se zanimati ureienjem stana", ree
Marija., ,Hoemo li imati dovoljno novaca da drimo sluavku?"
" Svakako. Doveu Petru koja radi u hotelu, ako ti se dopadne. Ona dobro kuva i
ista je. Jeo sam tamo sa novinarima za koje kuva. Oni imaju elektriene pei u
sobama."
" Ako ti se sviia", ree Marija. "111 ja mogu nai nekoga. Ali zar ti nee poslom biti
mnogo vremena napolju? Nee mi dozvoliti da idem s tobom kad vri posao kao
to je ovaj."
" Moda u dobiti neki posao u Madridu. Ja ovaj posao vrim sad ve dugo vremena i borim se
od samog poetka pokreta. Moda e mi dati neki posao sad u Madridu. Nisam
to nikad traio. Bio sam uvek ili na frontu ili na ovakvom poslu."
" Zna li, dok se nisam sreo s tobom, nisam nikad nita traio. Niti ita eleo. Niti mislio
mao
462
em drugom do o pokretu i dobijanju rata. Zaista sam bio vrlo ist u svojim
nastojanjima. Mnogo sam radio i sad volim tebe i", on to sad ree obu-hvatajui sve ono to
nee biti " ,ja te volim kao sve ono za to se borimo. Volim te kao to se voli
sloboda i dostojanstvo i prava svih Ijudi na rad i pravo da ne budu gladni. Volim te kao
to volim Madrid koji smo branili i kao to volim sve moje drugove koji su poginuli. A mnogi
su poginuli. Mno-gi. Mnogi. Ti ne moe ni da zamisli koliko njih. Ali ja te volim kao to
volim najvie na svetu, i volim te jo vie. Vrlo mnogo te volim, zeiu.
Vie nego to mogu da ti kaem. Ali sad ti govorim da ti bar malo kaem. Nikad nisam
imao enu, a sad imam tebe za enu i srean sam."
" Biu ti to mogu bolja ena", ree Marija. "Jasno, ja nisam za to vaspitavana, ali u
Page 211

poku-ati da to nadoknadim. Ako ivimo u Madridu, do bro. Ako moramo iveti u nekom
drugom mestu, dobro. Ako ne ivimo nigde, a ja mogu da idem s tobom, jo bolje. Ako
idemo u tvoju zemlju na-uiu da govorim engleski kao pravi Englez. Pro-uiu
njihovo ponaanje i ponaau se ba kao i oni."
"Bie vrlo smena."
" Svakako. Praviu greke, ali ti e mi rei i nikad ih neu praviti dvaput, ili moda
najvie dva-put. Onda, ako se u tvojoj zemlji zaeli nae hrane, kuvau ti. I onda u
ii u kolu da nauim da budem ena, ako postoji takva kola, i ako se takve stvari
ue."
" Postoje takve kole, ali ti takvo kolovanje nee biti potrebno."
463
" Pilar mi je rekla da misli da takve kole po stoje u tvojoj zemlji. Ona je itala o njima
u ne-kim novinama. I rekla mi je da moram da uim engleski i da ga moram dobro
govoriti da me se ti ne bi stideo."
" Kad ti je to rekla?"
" Danas dok smo pakovale. Stalno mi je pri-ala ta treba da radim pa da ti budem
ena."
Izgleda da i ona ima nameru da ide u Madrid, pomisli Robert Dordan, i ree " ,ta ti je
jo rekla?"
" Rekla je da moram paziti na telo i uvati li-niju kao da sam borac s bikovima. Rekla
je da je to vrlo vano."
" Jeste", ree Robert Dordan., ,Ali o tom ne mora da brine jo mnogo godina."
" Ne. Ona je rekla da ene nae rase moraju uvek na to da paze, jer to moe da naiie
iznenada. Kazala mi je da je i ona nekad bila vitka kao ja, ali da u njeno vreme ene nisu radile
gimnastiku. Rekla mi je koje vebe treba da radim i da ne smem mnogo da jedem.
Rekla mi je koje stvari da ne jedem. Ali sam zaboravila i morau je ponovo pitati."
Krompir", ree on.
" Da", produi ona., ,Krompir i prene stvari. A kad sam joj kazala da oseam taj bol,
rekla je da ti ne smem rei i da moram podneti bol i da ti ne kaem. Ali ja sam ti rekla,
jer neu nikad da te laem i jer sam se plaila da ne pomisli da vie ne moemo da
doivimo radost zajedno i da se ono to je bilo gore u brdima, nije istinski ni desilo."
" Dobro si uradila to si mi rekla."
464
" Istinski? Jer ja se stidim i uradiu za tebe sve to eli. Pilar mi je kazala ta se sve
moe za mua uraditi."
" Nema potrebe da se ma ta uradi. to doiv-Ijujemo, doivljujemo zajedniki, i
paziemo to i uvati. Ja te volim ovako, dok leim pored tebe i dodirujem te i znam
da si ti stvarno ovde i kad hude opet zdrava, doiveemo."
" Ali zar nema potrebe za koje ja mogu da se postaram? Ona mi je objasnila."
" Ne. Mi emo imati sve te potrebe zajedno. Ja van tebe nemam drugih potreba."
" Tako je jo bolje za mene. Ali shvati da u ja uvek uiniti to ti eli. Ali mi mora
rei, jer sam ja velika neznalica, i mnogo toga to mi je ona ispriala ja nisam sasvim
jasno shvatila. Jer me je bilo stid da pitam, a ona je mnogostrana i vrlo mudra."
" Zeiu", ree on., ,Ti si divna."
" Qu va", ree ona., ,Ali nauiti sve to je jed-noj eni potrebno da zna, i to onog
dana kad se jedan logor rastura i dok se pakuje za sutranju bitku i dok se tu gore vodi
druga bitka sasvim je neobino i ako budem pravila greke mora mi rei jer ja te
Page 212

volim. Moda sam ja pogreno zapamtila stvari, a mnogo toga to mi je rekla vrlo je slo
eno."
" Sta ti je jo rekla?"
" Pues, toliko mnogo stvari da ih se ne seam. Rekla mi je da ti kaem ta su sa mnom radili,
ako ikad ponem o tom ponovo da mislim, jer si ti dobar ovek i da si to ve
sve shvatio. Ali da je bolje o tom nikad ne govoriti, ukoliko mi ne naiie
465
to kao neka mora, kao to je nailazilo ranije, i da se onda tog otresem priajui s
tobom o tom."
" Da li te to jo mori?"
" Ne. Otkako smo prvi put bili zajedno kao da se nije nikad ni desilo. Mada uvek
oseam tugu za roditeljima. Ali to e uvek ostati. Ali htela bih da zna neto, to treba da zna
zbog svog ponosa, ako ti ikad budem ena. Nikad se nikom nisam podala. Uvek
sam se borila i uvek je bilo potrebno da budu dvojica ili i vie njih da izvre nasilje
nada mnom. Jedan bi mi sedeo na glavi i drao me. Govorim ti ovo zbog tvog ponosa."
" Ti si moj ponos. Ne priaj o tom."
" Ne, ja govorim o tvome ponosu, jer ovek mo-ra da bude ponosan na svoju enu. I
jo neto. Moj otac je bio predsednik seoske optine i vrlo astan ovek. Moja majka je bila
potena ena i dobra ka-tolikinja i oni su je streljali zajedno s ocem, zbog politike
mog oca koji je bio republikanac. Videla sam kako su ih streljali, moj otac je viknuo " Viva la
Repiiblica!' kad su ga streljali stajao je pored zida nae seoske klanice.
" Moja majka je stajala pored istog zida i rekla je " Ziveo moj mu koji je predsednik
optine ovog sela', i ja sam se nadala da ee i mene streljati i bila sam reila da viknem "
Viva la Repiiblica i vivan mis padres1, ali nisu me streljali nego umesto toga uradili sa mnom
ono.
" Sluaj. Ispriau ti jednu stvar poto se ona tie nas. Posle streljanja kod
matadera, oni su nas, roiake koji su to videli a nisu streljani, odveli od matadera
uzbrdo do glavnog trga u mestu. Skoro svi su plakali, samo neki su onemeli od onog to
su
466
videli i suze su im presuile. Ja sama nisam mogla da plaem. Ja nisam primetila ta se desilo
jer sam pred oima stalno imala oca i majku u trenutku kad su pucali u njih i
majku kad je rekla " Ziveo moj mu koji je predsednik optine ovog sela', i to mi se
zadralo u glavi kao krik koji ne moe da ne-stane i koji se stalno ponavlja, Moja majka
nije bila republikanka i nije mogla rei " Viva la Repiib-lica', nego jedino da ivi moj otac
koji je leao tamo, licem prema zemlji, pored njenih nogu.
" Ali to je rekla, rekla je vrlo glasno, kao kri-kom, i onda su oni pucali i ona je pala i ja
sam pokuala da napustim red i da joj priiem, ali smo svi bili vezani. Streljanje su
izvrili Ijudi iz guardia civil, oni su stajali i ekali da i dalje streljaju, kad su nas
falangisti poterali uzbrdo ostavljajui guar-dia civiles naslonjene na puke i
ostavljajui sve leeve tamo pored zida. Bili smo vezani za ruke u dugoj liniji,
devojke i ene i oni su nas terali uz brdo i kroz ulice do trga i na trgu su nas zaustavili ispred
berbernice koja je stajala na trgu prekoputa optinske zgrade.
" Onda su nas dva oveka pogledali i jedan je rekao " Ovo je erka predsednika
optine', a drugi je rekao, JPonimo s njom/
" Onda mi presekoe ue, na jednoj i na drugoj ruci, i jedan ree ostalima " Veite ih
Page 213

ponovo', i ta dvojica me uhvatie za mike, odvedoe u berber-nicu, podigoe me,
stavie me na stolicu i drahu me tiu
" Videla sam svoje lice u berberskom ogledalu i lica onih koji su me drali i trojice
drugih koji su se nagnuli nada mnom i nisam poznavala nije467
dno od tih lica, ja sam u ogieaaiu vikala ali oni su videli samo mene. I bilo je kao da si
na zubarskoj stolici i da ima mnogo zubara i da su svi ludi. Svoje lice sam jedva mogla
prepoznati, jer ga je bol toliko bio izmenio, ali gledala sam ga i znala da je moje. Ali moj
bol je bio toliko veliki da se nisam uopte plaila i nisam imala nikakvog drugog
oseanja izuzev bola.
"U to vreme nosila sam pletenice i, dok sam gledala u ogledalo, videla sam kako jedan od njih
uhvati jednu moju pletenicu, die je i povue tako da sam odjednom osetila bol
kroz svoju tugu i onda je odsee brijaem uz samu glavu. I onda sam se videla u
ogledalu sa jednom pletenicom i uperkom tamo gde je bila druga. Onda on odsee i drugu
pletenicu ne vukui je i brija mi rasee malo uvo i videh kako mi krv curi iz
ranice. Ose-a li pod prstom oiljak?"
"Da. Ali zar ne bi bilo bolje ne govoriti o tom?"
"To nije nita. Neu govoriti o onom to je strano. Tako je on odsekao obe pletenice
brijaem sasvim uz potiljak i ostali su se smejali i ja nisam oseala ak ni ranicu na uvu i
onda on stade preda me i udari me po licu pletenicama dok su me ostala dvojica drala i ree
" Ovako mi zareiujemo crvene kaluierice. Ovo e ti pokazati kako
da se sjedini sa svojom proleterskom braom. Nevesto crvenog Hrista!
"A onda me je ponovo, i ponovo, udarao po li-cu pletenicama koje su pre bile moje, i
onda ih obe ugura meni u usta i omota mi ih vrsto oko vrata vezujui ih pozadi da bi mi
zapuio usta, a dvojica koja su me drala smejala su se.
"1 svi koji su to videli smejali su se, i Kaa sam ih ja videla u ogledalu kako se smeju
poela sam da plaem jer dotad sam bila suvie sleiena u sebi od streljanja, i nisam bila u
stanju da plaem.
"Onda jedan od njih, onaj koji mi je zapuio usta, preie mainom za ianje preko moje
glave; najpre od ela sve do potiljka, a onda unakrst pre-ko temena i onda preko cele glave
sasvim do iza uva i oni su me drali tako, da sam se celo vreme dok su to radili,
mogla videti u berberskom ogle-dalu i, dok sam gledala nisam mogla da verujem i
plakala sam i plakala sam, ali nisam mogla da gledam ustranu od uasa nad licem sa
otvorenim ustima i pletenicama uguranim u njih i glavom koja je postajala gola pod
mainom za ianje.
"1 kad je onaj s mainom za ianje zavrio, on uze flaicu sa jodom sa berberinove
police (oni su ubili i berberina poto je pripadao sindikatu, i on je leao na pragu
duanskih vrata i oni su me podigli preko njega kad su me uvodili) i sa stak-lenom
ipicom koja se nalazila u flaici dodirnu mi uvo tamo gde je bila posekotina i jedva osetan
bol dopre do mene kroz moj jad i uas.
"Onda on stade ispred mene i napisa mi jodom U H P. na elo, ispisujui slova polako i
paljivo kao da je umetnik i videla sam sve to se deava u ogledalu i nisam vie
plakala, jer mi se srce sle-dilo zbog oca i majke, i ovo to mi se sad deavalo znala sam da nije
nita.
"Onda, kad je zavrio ispisivanje slova, falan-gist koraknu unazad i pogleda me
ispitujui svoje delo i onda ostavi flaicu s jodom i uze mainu za ianje i ree "
Sledei, i oni me izvedoe iz berberPage 214

468
469
nice drei me vrsto za ruke i ja sam se spotakla o berberina koji je jo leao nauznak
na dovratku, siva lica, i mi se skoro sukobismo sa Gracijom Koncepcion, mojom
najboljom drugaricom, koju su njih dvojica vukli unutra, i kad me je videla nije me
prepoznala i onda me je prepoznala i krik-nula, i ula sam njen vrisak celo vreme dok
su me gurali preko trga, i gurnuli u kapiju i vodili uz stepenice optinske zgrade do
kancelarije mogoca gde su me poloili na divan. I tu su izvrili one stvari nada mnom."
"Zeiu moj", ree Robert Dordan i drae je uza se to je nenije i blie mogao. Ali
bio je pun mrnje kao to bi bio svaki ovek. "Nemoj vie priati o tom. Nemoj mi
govoriti, jer vie ne mogu da podnesem mrnju."
Ona je leala ukoena i hladna u njegovom na-ruju i rekla, "Ne. Neu ti vie priati
o tom. Ali oni su zli Ijudi i volela bih kad bih mogla da zaje-dno s tobom ubijem nekoga od
njih. Ali ispriala sam ti to samo zbog tvog ponosa, ako jednom bu-dem tvoja ena.
Tako da razume."
"Drago mi je to si mi rekla", ree on., Jer sutra, ako bude sree mnogo eemo ih
pobiti."
"Ali hoemo li ubiti i nekog falangistu? Oni su to uradili sa mnom."
f,Oni se ne tuku", ree on sumorno. "Oni ubi-jaju u pozadini. Oni se ne biju u borbama."
"Ali zar ih ne moemo ubijati na neki nain? Mnogo bih elela da ubijem nekoga." /
,Ja sam ih ubijao", ree on. "1 opet emo ih ubijati. Ubijali smo ih u vozovima."
"Volela bih da idem s tobom u neKu aKciju na voz", ree Marija. "0nda, kad me je Pilar
dovela sa voza, bila sam malo luda. Da li ti je rekla kakva sam bila?"
"Da. Nemoj priati o tom."
"Glava kao da mi je bila mrtva od neke tupo-sti i jedino sam umela da plaem. Ali ima jo
jedna stvar koju moram da ti ispriam. To moram. Onda se moda nee oeniti sa mnom. Ali,
Roberto, ako ne bude eleo da se oeni sa mnom, ne bismo li ipak mogli biti
uvek zajedno?"
,Ja u se oeniti s tobom."
"Ne. Zaboravila sam ovo. Moda nee. Moda nikad neu moi da ti rodim ni sina ni
ker, jer Pilar kae ako bih mogla, to bi se ve desilo posle svih stvari koje su
uinili. Moram ti to rei. O, ne znam, zato sam to zaboravila."
"To nije vano, zeiu", ree on. "Na prvom mestu to ne mora da bude tano. To
samo doktor moe da kae. Onda, ja ne bih ni eleo da dovodim na svet ovakav kakav
jeste ni sina ni ker. A onda, tebi dajem svu Ijubav koju posedujem."
,Ja bih volela da rodim tvog sina i tvoju ker", ree mu ona., L kako svet moe da
postane bolji ako mi ne budemo imali dece koja e se boriti protiv faista?"
"Ti"f ree on. "Volim te. Cuje li? A sad mo-ramo spavati, zeiu. Jer ja moram ustati
mnogo pre zore, a u ovom mesecu svie vrlo rano."
"Onda je li sve u redu s ovom poslednjom stvari? Moemo li ipak da se venamo?"
470
471
"Mi smo venani, sada. Ja te venavam. Ti si moja ena. Ali, hajde, spavaj, zeiu
moj, jer ima-mo jo malo vremena."
"1 hoemo li se stvarno venati? Ne samo ova-ko reima?"
Page 215

"Stvarno."
"Onda u spavati i razmiljati o tom ako se probudim."
"1 ja."
"Laku no, moj muu."
"Laku no", ree on. "Laku no, moja eno."
uo je kako die pravilno i ravnomerao i znao je da spava, i on je leao budan i vrlo
mirno ne elei da je svojim kretanjem probudi. Razmiljao je o onom to mu nije
priala i leao je pun mrnje i zadovoljan to e sutra ujutru biti ubijanja. Ali nita ne smem
primati lino, pomisli on.
Samo, kako se mogu sauvati od tog? Ja znam da smo i mi s njima radili strane
stvari. Ali zato to smo bili neupueni i nismo umeli bolje. Ali oni su to radili namerno i s
ciljem. Oni koji su to ra-dili poslednji su izdanak onog to je njihovo vaspi-tanje moglo da
proizvede. To je cvee panskog vi-tetva. Kakvi li su samo. Kakvi psi poevi
od Kor-teza, Pizara, Menendeza de Avila - preko Enrika Listera pa do Pabla. I kakav
sjajan narod. Nema ni boljeg a ni goreg naroda na svetu. Ni Ijubaznijeg naroda ni
svirepijeg. I ko ih razume? Ja ne, jer da ih razumem oprostio bih sve to. Razumeti znai
oprostiti. To nije istina. Opratanje je preteranost. Opratanje je hrianska ideja, a
panija nije nikad
bila hrianska zemlja. Ona je uvek imala svoj spe-cijalan idol oboavanja ak i
unutar crkve. Otra Virgen mas. Mislim da su zato morali da unite device svojih
neprijatelja. Dabome, kod njih je to dublje, kod panskih verskih fanatika, nego kod
na-roda. Narod se razvija van crkve, jer crkva je ve-zana s vladom, a vlada je uvek bila trula.
To je je-dina zemlja u koju reformacija nije nikad prodrla. Oni sad plaaju za inkviziciju, u
redu.
Pa to je stvar za razmiljanje. Neto to ti skre-e misli sa briga o sutranjem zadatku. To je
zdra-vije nego pretvarati se i fantazirati. Boe, koliko je noas fantazirao. I Pilar
se pretvara celog dana. Sigurno. A ta, ako ih sutra sve pobiju? Zar je to vano, samo ako most
dignu u vazduh kako treba. Jedino to treba sutra da urade.
Ne, nije. Ne moe to raditi do u beskonanost. Ali niko ni ne misli da mora iveti
veno. Moda sam ja proiveo sav svoj ivot u tri dana, pomisli on. Ako je to tano, voleo bih
da smo poslednju no proveli drukije. Ali poslednje noi nikad ne valjaju.
Nita to je poslednje ne valja. Da, po slednje rei su ponekad lepe. "Viva moj mu koji je
predsednik optine", su lepe rei.
Znao je da su lepe, jer su mu odjeknule celim biem kad ih je izgovorio. On se nagnu i poljubi
Mariju koja se ne probudi. Na engleskom on pro-apta, "Voleo bih da se oenim
tobom, zeiu. Vrlo sam ponosan na tvoju porodicu."
472
473
Glava XXXII
Iste te noi bilo je mnogo sveta u Madridu, u hotelu Gajlord. Pred hotelska vrata stie
automobil na kome su farovi bili obojeni plavo, i jedan mali ovek u crnim jahaim
izmama, sivim jahaim ak-irama i u vrlo kratkom do grla zakopanom kapu-tu
iziie, odvrati pozdrav straarima dok je otva-rao vrata, klimnu glavom tajnom
policajcu koji je sedeo za vratarevim stolom i uie u lift. Unutra su sedela na stolicama dva
straara, jedan s jedne, a dragi s druge strane mramorom obloenog hola i oni samo digoe gla ve
kad je mali ovek proao po red njih ka vratima lifta. Njihov posao je bio
Page 216

da opipaju svakog koga ne poznaju, po kukovima, is-pod pazuha, po stranjim
depovima, da vide da osoba koja ulazi ne nosi pitolj, pa ako ga nosi, da ga
pregledaju zajedno sa vratarom. Ali oni su vrlo dobro poznavali malog oveka u jahaim
izmama i jedva su i pogledali kad je on proao pored njih.
Odeljenje u kome je u Gajlordu iveo bilo je puno sveta kad je uao. Ljudi su sedeli i
stajali unaokolo i razgovarali kao u nekom salonu, i mu-karci i ene su pili votku, viski
sa sodom, i pivo iz malih aa koje su punili iz velikog kraga. e-tiri oveka bila su u
uniformi. Ostali su imali na sebi nepromoive ili kone kapute, tri ene su no sile obine
haljine za ulicu, dok je etvrta, koja je bila strano mrava i tamna, imala na
sebi neku vrstu strogo krojene milicionerske uniforme sa suk-njom i visokim izmama ispod
nje.
Kad je uao u sobu, Karkov odmah priie eni u uniformi, pokloni joj se i rukova se. To
je bila
njegova ena i on joj je rekao neto na ruskom to niko nije mogao da uje, i za
trenutak je nestala ona drskost koju je imao u oima kad je uao u sobu. Onda se ona
opet upali kad je ugledao glavu mahagoni boje i Ijubavno-leno lice dobro graiene
devojke koja mu je bila Ijubavnica i on se u krat-kim i odmerenim koracima uputi k njoj,
pokloni se, rukova se, tako da niko ne bi mogao rei da to nije podraavanje onog
naina na koji se pozdravio sa enom. Njegova ena nije gledala za njim kad se uputio
preko sobe. Stajala je sa jednim visokim, lepim, panskim oficirom, razgovarali su ruski.
"Tvoja velika Ijubav se pomalo goji", ree Kar-kov devojci. "Svi nai heroji se goje sada kad
se pribliujemo drugoj godini." Nije gledao u oveka o kom je govorio. "Tako si gadan da e
biti Ijubomoran i na tu abu krastau", ree mu devojka
veselo. Govorila mu je nemaki. "Mogu li poi sutra s tobom u ofanzivu?"
,Ne. A i nema nikakve ofanzive."
"Svako zna za nju", ree devojka. "Nemoj biti toliko tajanstven. Dolores ide. Ja u
poi s njom ili sa Karmen. Mnogo sveta ide."
,4di s onim ko hoe da te povede", ree Kar-kov., Ja neu."
Onda se okrenu devojci i upita je ozbiljno. "Ko ti je to rekao? Kai tano."
"Rihard", ree ona ozbiljno.
Karkov slee ramenima i ostavi je.
"Karkove", zovnu ga uljivim glasom jedan o-vek srednjeg rasta, sivog tekog i
podnadulog lica
474
475
i podbulih kesica oko oiju i oputene donje usne" "Jeste li uli dobre vesti?"
Karkov mu priie i ovek ree, "Tek sam ih do bio. Nema ni deset minuta. Sjajno.
Ceo dan se fa-isti bore izmeiu sebe blizu Segovije. Bili su pri-siljeni da ugue pobune
vatrom iz pukomitraljeza i mitraljeza. Posle podne su bombardovali svoje sopstvene
trupe avionima."
"Istina je", ree ovek podnadulih oiju. "Sa-ma Dolores je donela tu vest. Sama je dola
ovamo s tom veu i blistala je neverovatnom radou, ni-sam je nikad takvu video. Po
blistanju na njenom licu se videlo da je vest istinita. Na tom divnom licu - " ree on srean.
"Na tom divnom licu", ree Karkov bezbojnim glasom.
Page 217

"Da ste je samo mogli uti", ree ovek pod-nadulih oiju. "Vest je zraila iz nje svetlou
koja nije od ovog sveta. Po glasu si joj mogao poznati istinitost onog to
govori. Staviu je u lanak za Izvestija. Za mene je to bio jedan od najveih
tre-nutaka ovog rata, kad sam uo taj izvetaj izgovo-ren tim divnim glasom u kome
se meaju samilost, sauee i istina. Dobrota i istina zrae iz nje kao iz istinske
narodne svetice. Ne zovu je bez razloga La Pasionarija."
"Ne zovu je bez razloga", ree Karkov tupim glasom. "Najbolje da to odmah napiete za
Izve-stija pre nego to zaboravite taj lepi zavretak."
>iNa raun takve ene ne treba se aliti. ak ni takav cinik kao to ste vi", ree
ovek podnadulih oiju. "Samo da ste bili ovde i uli je i vi-deli njeno lice."
"Taj divan glas", ree Karkov. "To divno lice. Napiite to", ree mu. "Nemojte meni
priati. Ne-mojte troiti itave odlomke na mene. Idite i piite odmah."
"Ne ba odmah."
"Mislim da je bolje", ree Karkov i pogleda ga, a onda pogleda ustranu. ovek
podnadulih oiju je jo nekoliko minuta stajao tu drei au votke, njegove oi, onako
podnadule, kao da su bile ap-sorbovane lepotom koju tek to je video i uo, i onda napusti
sobu da to napie.
Karkov onda priie drugom oveku etrdeset osmih godina, koji je bio malen,
zdepast, veselog iz-gleda, bledo plavih oiju, plave kose koja se pro-reiivala i
veselih usta pod utim, bodljikavim br-kovima. Taj ovek je bio u uniformi. Bio je divizijski komandant i Maiar.
"Da li si bio tu kad je Dolores bila ovde?" upita Karkov oveka.
"ta je to?"
"Neto o faistima koji se bore izmeiu sebe. Lepo, ako je istina."
,inogo se govori o sutranjem danu/
"Skandalozno. Sve novinare bi trebalo postre-Ijati kao i veinu sveta u ovoj sobi, a
naroito onog prokletog nemakog intriganta, Riharda. Ma ko da je tom nedeljnom
fiiggleru dao komandu nad jed-nom itavom brigadom trebalo bi ga streljati. Mo da bi
trebalo streljati i tebe i mene. Moda", na-smeja se general. "Ipak nemoj to predloiti."
476
477
"To je stvar o kojoj nikad ne volim da govo rim", ree Karkov. "Onaj Amerikanac, koji
ponekad ovamo dolazi, nalazi se tamo. Ti ga zna, Dor-dan, on je sa partizanskom
grupom. On je tamo, gde kau da se to deava."
"Dobro, trebalo bi da nam on doturi izvetaj
0
tom do veeras", ree general. "Oni dole me ne
trpe, inae bih otiao i izvideo stvar za tebe. On radi sa
Golcom na tome, zar ne? Videe Golca
sutra."
"Sutra izjutra."
"Sklanjaj mu se s puta ukoliko stvar ne ide dobro", ree general. "On mrzi vas kopilad
ba kao
1
ja. Mada on ima bolju narav,"
"A ono -"
"Verovatno faisti imaju manevre", ree gene-ral. "Dobro, videemo da li Golc moe
Page 218

da ih natera na manevrisanje. Neka se Golc oproba. Naterali smo ih onda na
manevrisanje kod Gvadalahare."
"ujem da i ti putuje", ree Karkov pokazu-jui svoje riave zube kad se nasmejao. General se
odjednom naljuti.
"1 ja. Sad se i o meni govori. I o svim nama, uvek. Taj prljavi krug spletaka. ovek
koji bi umeo da dri jezik za zubima, mogao bi spasti ovu ze-mlju, kad bi u to verovao
da moe."
"Tvoj prijatelj Prieto ume da dri jezik za zu-bima."
"Ali on ne veruje da moe da pobedi. Kako mo e pobediti bez vere u narod?"
"To ti rei", ree Karkov. "Idem malo da spa-vam."
On ode iz sobe pune dima i ogovaranja u stra-nju spavau sobu, i sede na postelju i
skide izme. uo ih je jo uvek kako priaju i zato zatvori vrata i otvori prozor. Nije
ni hteo da se svlai jer je ve u dva sata morao krenuti pored Kolmenare, Cercede i
Navaracede do fronta gde e Golc ujutru otpoeti napad.
Glava XXXIII
Bila su dva sata nou kad ga Pilar probudi. Kad ga je najpre dotakla rukom, on pomisli
da je Marija i on se okrete k njoj i ree, "Zeiu." Onda ga ena svojom velikom
rukom protrese za rame i on se odjednom potpuno i apsolutno rasani i ruka mu dohvati drku
pitolja koji je leao pored nje-gove gole desne noge i sav je bio napet kao otko en pitolj.
U mraku vide da je to Pilar i on pogleda u ka-zaljke na svom runom satu i vide ih kako
se svetle pod sasvim malim uglom jedna pored druge na gornjem delu sata i vide da je
tek dva sata, i ree, "ta ti se desilo, eno?" "Pablo je
nestao", ree mu krupna ena.
Robert Dordan navue pantalone i cipele. Ma-rija se nije bila probudila. "Kad?"
upita on.
"Pre jednog sata moi biti."
"1?"
"Uzeo je neto tvojeM, ree ena ojaiena.
"Tako. Sta?"
478
479
"Ne znam", ree. "Hodi i vidi."
Po mraku odoe do ulaza u peinu, provukoe se ispod ebeta i uioe. Robert
Dordan je iao za njom, peina je mirisala na ugaenu vatru, Ijude ko ji spavaju i
riav vazduh, i on je osvetljavao put depnom lampom da ne bi nagazio na nekog od
onih koji su spavali na tlu. Anselmo se probudi i ree, "Je li vreme?"
"Ne", proapta Robert Dordan. "Spavaj stari."
Dva daka su bila pri uzglavlju Pilarine postelje koja je bila odvojena od ostalog dela
peine jednim obeenim ebetom. Postelja je imala neki ustajao miris, na isueni znoj,
muno sladak, kao to miri-u indijanski kreveti, i Robert Dordan oseti to dok je
kleao na njemu i osvetljavao lampom svoja dva daka. Na svakom se od vrha do dna
nalazio veliki prorez. Drei lampu u levoj ruci, Robert Dordan opipa prvi dak
desnom rukom. To je bio onaj u kome je nosio svoj dak za spavanje i on nije ni trebalo da bude
naroito pun. I nije bio vrlo pun. Bilo je u njemu jo neto ice, ali etvrtasta drvena kutija sa
upaljaem je nestala, isto tako i kutija od cigara sa paljivo uvijenim
Page 219

i zapakovanim detona-torima. A nije bilo ni limene kutije sa poklopcem koji se uvrtao i u kojoj
su bile kapisle i upaljiva vrpca.
Robert Dordan opipa drugi dak. Bio je jo pun eksploziva. Moda samo jedan paket
nedostaje.
On ustade i okrenu se prema eni. Imao je ose-anje upljine koje ovek ponekad ima
kad se ujut-ru probudi suvie rano i koje je skoro slino oseanju nesree, takvo oseanje je imao, samo jo hi-Ijadu puta jae. "1 to ti
naziva uvanjem materijala", ree on.
"Spavala sam s glavom na njima i jednom ru-kom preko njih", ree mu Pilar.
"Dobro si spavala."
"Sluaj", ree ena. "On je nou ustao i ja sam mu rekla " kuda e, Pablo?, Da piam,
eno, rekao mi je i ja sam ponovo zaspala. Kad sam se probu-dila nisam znala koliko je
vremena prolo, pa sam mislila, kad ga nema, da je otiao da vidi ta je s konjima, po
svom obiaju. Onda", dovri ona sva nesrena, "kad se nije vraao, zabrinula sam se i onda,
zabrinuta, opipala sam dakove da budem si-gurna da je sve u redu i osetila sam
proreze, i onda sam pola k tebi." "Hodi",
ree Robert Dordan.
Bili su opet napolju i bilo je jo tako blizu po-noi, da se nije jo ni osealo da jutro dolazi.
"Moe li on izvesti konje nekim drugim putem, a ne pored strae?"
"Ima dva druga puta."
"Ko je na vrhu?"
"Eladio."
Robert Dordan ne ree vie nita dok nisu stigli na livadu gde su konji bili privezani da pasu.
Na livadi su se nalazila tri konja koja su pasla. Ve-liki lisan i sivac su otili.
"ta misli, pre koliko vremena je otiao?"
9Mora da ima ve jedan sat."
"Onda, to ti je, to ti je", ree Robert Dordan. "Idem da uzmem ono to je ostalo u
mojim dako vima i onda na spavanje."
480
31 Ernest Hemingvej
481
"Ja u ih uvati."
"Que va, ti da e ih uvati. Ti si ih ve jednom uvala."
"Ingles", ree ena. "to se tie toga, ja se ose-am kao i ti. Nema na svetu stvari
koju ne bih ui-nila, samo da ti ih donesem natrag. Nema potrebe da me vreia. Pablo
nas je oboje izdao."
Kad ona to ree, Robert Dordan shvati da ne sme sebi dozvoliti taj luksuz da bude zajedljiv,
da ne sme da se svaia s tom enom. Mora da saraiuje s njom tog istog dana od koga su dva
sata ve prola.
On joj stavi ruku na rame. "Nije to nita, Pi-lar", ree on. "Ono to je nestalo nije vano.
Na-praviemo neto drugo to e isto tako posluiti."
"Ali ta je uzeo?
Ona mu se ponovo nasmei, i smeila se iskre-no i lepo svojim otrim usnama i velikim
ustima, onda ree: "Ti si meni vrlo drag, Ingles."
"Sad mi nije do toga", ree on. "Ni ti, ni Dios."
Page 220

"Da", ree Pilar suvim apatom. "Znam. Samo sam elela da ti to kaem. I nemoj
brinuti. Sve e-mo vrlo dobro izvesti."
512
33 Ernest Heminrrvej, IV
513
"Zato ne?" ree Robert Dordan i najtanji sloj koe na njegovom licu zahvati osmeh.
"Daborne da hoemo. Sve e biti dobro." "Kad
emo krenuti?" upita Pilar.
Robert Dordan pogleda na sat. "Sad", ree on. On
dodade jedan od dakova Anselmu. "Kako si stari?"
upita ga.
Starac je taman zavravao zarezivanje posled-njih klinova koje je pravio prema
primerku to mu ga je Robert Dordan dao. Oni su bili prekobrojni, u sluaju da
ustrebaju.
"Dobro", ree starac i klimnu glavom. "Dosad, vrlo dobro." On isprui ruku. "Gledaj", ree i
na-smei se. Ruke su mu bile savreno mirne.
"Bueno, i que?" ree mu Robert Dordan. "Ja uvek mogu drati itavu ruku i da mi
bude mirna. Prui prst."
Anselmo prui prst. Prst mu je drhtao. On po gleda Roberta Dordana i zatrese gla vom.
"1 moj", pokaza mu Robert Dordan. "Uvek. To je prirodno."
"Za mene nije", ree Fernando. On prui ka-iprst desne ruke da im pokae. Onda leve. "Moe
li pljunuti?" upita ga Agustin i nami-gnu Robertu Dordanu.
Fernando se ishraknu i pljunu gordo na tlo pe-ine, onda rastra pljuvaku nogom po zemlji.
"Ti prljava mazgo", ree mu Pilar. "Pljuj u va-tru ako hoe da proverava svoju
hrabrost."
"Ne bih pljuvao na zemlju, Pilar, da ne napu-tamo ovo mesto."
"Pazi danas gde pljuje", ree mu Pilar. "Moda e pljunuti na mesto s kojeg nee
otii."
"Ova govori kao crna maka", ree Agustin. On je oseao neku nervoznu potrebu da se ali to
je bio drugi vid onog to su svi oseali. "alim se", ree Pilar.
"1 ja", ree Agustin. "Ali me cago en la leche, ali biu srean kad pone." "Gde je
Ciganin?" upita Robert Dordan Ela-dija.
"Kod konja", ree Eladio. "Moe ga videti sa ulaza u peinu."
"Kako je on?M
Eladio se nasmei. "Mnogo se plai", ree on. Bolje se oseao kad je govorio o tuiem strahu.
"Sluaj, Ingles", poe Pilar. Robert Dordan okrete pogled k njoj i kad je pogledao vide
kako ona zinu, i kako joj lice dobi neverovatan izraz i on skoi ka otvoru peine i mai se za
pitolj. Tamo je, gurnuvi ebe jednom rukom u stranu, sa krat-kom cevi strojnice iji je
skriva plamena virio iz-nad njegovog ramena, stajao Pablo, nizak,
irok, obrasla lica i svojim crvenkasto obrubljenim oima nije gledao ni u koga
odreieno.
"Ti -" ree Pilar ne verujui. "Ti."
"Ja", ree Pablo mirno. I uie u peinu.
Page 221

"Hola, Ingles", ree on. "Doveo sam petoricu sa konjima iz Eliasove i Alihandrove
druine."
, upalja i detonatori?" ree Robert Dordan. "1 ostali materijal?"
"Bacio sam ih niz liticu u reku", ree Pablo jo uvek ne gledajui nikoga. "Ali sam
mislio da se i bomba moe upotrebiti kao detonator."
514
515
"1 ja sam", ree Robert Dordan.
"Ima li ta da se popije?" upita Pablo umorno.
Robert Dordan mu dodade flau i on poe brzo piti, onda obrisa usta nadlanicom. "ta je
s tobom?" upita Pilar.
"Nada", ree Pablo briui ponovo usta. "Ni-ta. Vratio sam se."
"Pa ta?"
"Nita. Bio je trenutak slabosti. Otiao sam, ali sam se vratio".
Okrenuo se Robertu Dordanu. "En el fondo no soi cobarde", ree on. "U sutini nisam
kukavica."
Ali si neto drugo, pomisli Robert Dordan. avo me odneo ako nisi. Ali drago mi je to te vidim, pasji sine.
"Samo pet sam ih mogao dobiti od Eliasa i Ali-handra", ree Pablo. "Jahao sam otkako
sam oti-ao odavde. Vas devetoro ne biste nikad mogli ono da izvrite. Nikad. Shvatio
sam to prole noi kad je Ingles objasnio. Nikad. Njih ima sedam i kaplar na donjem
straarskom mestu. A ta misli da do-ie do uzbune i da se bore?"
On sad pogleda Roberta Dordana. "Kad sam otiao mislio sam da ete shvatiti da je to
nemo-gue i da ete odustati. Onda, kad sam bacio ma-terijal, video sam stvari
drukije."
"Drago mi je to te vidim", ree Robert Dor-dan. On mu priie. "Posluiemo se
bombama. Bi-e u redu. Ostalo nije vano."
"Ne", ree Pablo. "Nita ja nisam uradio zbog tebe. Ti nosi nesreu. Sve ovo dolazi
zbog tebe. I sa Sordom. Ali kad sam bacio tvoj materijal, ose-tio sam se suvie
usamljen." "Majku
ti -"
"Onda sam odjahao da pronaiem jo neke da bi se to izvrilo s uspehom. Doveo sam
najbolje do kojih sam mogao da doiem. Ostavio sam ih na vr-hu da bih mogao najpre s
vama da razgovaram. Oni misle da sam ja voia."
"1 jesi", ree Pilar. "Ako eli." Pablo je pogle-da i ne ree nita. Onda ree mirno i
jednostavno. "Mnogo sam razmiljao posle onog to se desilo sa Sordom. Mislim da ako
ve moramo svriti mo ramo svriti zajedno. A tebe, Ingles. Tebe mrzim jer si nam
ovo doneo."
"Ali Pablo -" poe Fernando, kome su depo vi bili puni granata, a dak s mecima bio
prebaen preko ramena, briui paretom hleba anak sa gu-laem, "zar ti ne
veruje da e se akcija izvriti sa uspehom? Pretprole si veeri rekao da veruje
da hoe."
"Daj mu jo gulaa", ree Pilar pakosno Mari-ji. Onda Pablu, s pogledom koji je
omekao. "1 ta-ko, ti si se vratio?" "Da,
eno", ree Pablo.
"Pa, dobrodoao", ree Pilar. "Nisam verovala da si takva nitarija."
Page 222

"Kad sam ono uraiio osetio sam toliku usam-Ijenost da je nisam mogao podneti", ree joj Pablo mirno.
"Da je nisi mogao podneti", naruga mu se ona. "Koju ne moe podneti ni petnaest
minuta."
"Ne rugaj se, eno. Vratio sam se."
"1 dobrodoao", ree ona. "Zar nisi uo kad sam ti to prvi put poelela? Popij kafu i da
kre-nemo. Ova komedija me ve zamara."
516
517
;,Je li to kafa?" upita Pablo.
"Svakako", ree Fernando.
"Daj mi kafu, Marija", ree Pablo. "Kako si?" nije je gledao.
"Dobro", ree Marija i donese mu olju kafe. "Hoe li gulaa?" Pablo zatrese glavom.
"No me gusta estar solo", produi Pablo da objanjava Pilar kao da se ostali nisu ni nalazili
tu. "Ne sviia mi se da budem sam. Sabes? Jue ceo dan radei za dobro
svih nisam se oseao usamljen. Ali prole noi. Hombre! Oue mal lo pase!" "Tvoj
prethodnik uveni Juda Iskariot se obe-sio;, ree mu Pilar.
"Nemoj tako razgovarati sa mnom, eno", re-e Pablo. "Zar ne vidi? Ja sam se vratio.
Ne pri-aj o Judi i slinim stvarima. Ja sam se vratio."
"Kakvi su to Ijudi koje si doveo?" upita ga Pi-lar. "Jesi doveo bar neto to je vredelo
dovoditi?"
"Son buenos", ree Pablo. On iskoristi priliku i pogleda Pilar u lice, pa onda u stranu.
"Buenos i bobos. Dobri i glupi. Spremni da umru i sve ostalo. Po tvom ukusu. Onakvi
kakve ti volis."
Pablo ponovo pogleda Pilar u oi i ovog puta ne skrenu pogled. Produio je da gleda pravo
svo-jim malim, crveno obrubljenim svinjskim oima.
"Ti", ree ona i njen suhi glas postade opet bla-i. ;,Ti. Verujem ako je ovek jednom
neto imao u sebi, uvek neto od tog ostane u njemu."
"Listo", ree Pablo, gledajui je sada pravo i otvoreno. "Spreman sam na 0110 to
dananji dan moe da donese."
"Verujem da si se vratio", ree Pilar. "Verujem. Ali ovee, bio si suvie daleko
otiao."
"Daj mi tvoju flau da malo gucnem", ree Pa-blo Robertu Dordanu. "1 onda da
krenemo."
Glava XXXIX
Po mraku su se popeli kroz umu na brdo, do prolaza na vrhu. Bili su svi teko
natovareni i spo ro su se penjali. I konji su bili natovareni, nosili su teret na sedlima.
"Moemo ih rasteretiti ako bude potrebno", rekla je Pilar. "Ali sa ovim, ako ga zadrimo,
mo-emo stvoriti drugi logor."
9fA ostatak municije?" upitao je Robert Dor-dan dok su vezivali teret.
"U onim bisagama na sedlu."
Robert Dordan oseti teinu svog tereta, oseti kako mu kaput iji su depovi bili puni
granata za-tee vrat, oseti teinu pitolja na boku i punih de-pova na pantalonama u
kojima su se nalazili ar-eri za pukomitraljez. U ustima je oseao ukus kafe, u desnoj
ruci je nosio pukomitraljez, a levom rukom je podigao jaku na kaputu da bi umanjio pritisak
uprtaa.
Page 223

"Ingls", ree mu Pablo, idui sasvim pored njega u mraku.
"ta je, ovee?"
"Ovi koje sam doveo veruju da emo imati us-peha zato to sam ih ja doveo", ree
Pablo. "Ne-moj nita da govori to bi ih razoaralo."
518
519
"Dobro", ree Robert Dordan. "Ali uinimo da stvar uspe." "Oni
imaju pet konja, sabes?" ree Pablo o-prezno.
"Dobro", ree Robert Dordan. "Draemo sve konje zajedno."
"Dobro", ree Pablo, i nita vie.
Nisam verovao, moj Pablo, da si na putu za Tarsus doiveo potpuno preobraenje,
pomisli Ro-bert Dordan. Ne. Tvoj povratak je pravo udo. Ne verujem da e biti ma kakvih
tekoa da te po-svetimo.
"S ovom petoricom u unititi donju strau, to bi Sordo uradio", ree Pablo. "Presei
u icu i povui u se k mostu kao to smo se dogovorili."
U svemu ovome smo govorili pre desetak mi-nuta, pomisli Robert Dordan, udi me
zato sad "Postoji mogunost da se povuemo u Gredos", ree Pablo. "Stvarno, mnogo sam o
tom razmi-ljao."
Verujem da ti je poslednjih pet minuta opet neto sevnulo u glavi, pomisli Robert
Dordan. Po novo si doao do nekog otkrovenja. Ali ne pokua-vaj da me ubeiuje da i mene
zove sobom. Ne, Pablo. Nemoj od mene traiti da ti suvie verujem.
Od trenutka kad je Pablo uao u peinu i re-kao da je doveo jo pet Ijudi Robert Dordan
se sve bolje oseao. Kad je ponovo video Pabla kao da je nestalo traginog izgleda
koji je, kako je izgledalo, dobila itava operacija otkako je poeo da pada sneg, a
otkako se Pablo vratio nije imao oseanje da mu se vratila srea, jer nije verovao ni u
kakvu sreu, nego da je itava stvar sad krenula nabolje
i da je sad bila ostvarljiva. Bio je gotovo siguran da nee uspeti, a sad je oseao kako u njetnu
raste pouzdanje kao to guma poinje da se nadima kad se polako pumpa.
Najpre gotovo nije oseao raz-liku, mada se ona nesumnjivo zainjala, kao kad
pone pumpati gumu i ona se pone malo nadi-mati i ta razlika je nailazila uporno kao
plima ili sok u drvetu, dok ne pone da osea pravo nesta-janje strepnje, to se esto, pre
akcije, pretvara u oseanje stvarne sree.
To je bio najvei dar koji je posedovao, naj-vei talenat koji ga je osposobljavao za
rat; ta spo-sobnost ne da ne vidi nego da prezire svaki eventu-alni riav kraj. Tu
osobinu je unitavala suvie ve-lika odgovornost za druge ili nunost da se predu-zme neto to
je riavo planirano ili loe zamiljeno. U takvim sluajevima nije mogao da bude ravno-duan
prema riavom zavretku i neuspehu. Nije u pitanju mogunost da
se njemu neto desi, to bi mogao prezreti. Znao je da on lino nije nita, i znao je da smrt nije
nita. On je to istinski znao, bolje nego ma ta drugo. U nekoliko poslednjih
dana je shvatio da on sa drugom osobom moe da bude sve. Ali, unutra, u sebi, znao je da je to
izuze-tak. Ono to smo mi doiveli, pomisli on. U tom sam imao mnogo sree.
To mi je dato, moda, jer ga nikad nisam traio. To se ne moe oduzeti niti izgubiti. Ali to je
prolo i s tim je svreno sad, jutros, i sad treba da izvrimo svoj posao.
A ti, ree on sebi, drago mi je to vidim da ti se vraa ono to ti je neko vreme
nedostajalo. Ali dole si se prilino loe pokazao. Neko vreme me je tamo bilo prilino
Page 224

stid zbog tebe. Samo to sam ja
520
521
bio ti. Nije postojao nikakav ja koji bi te osuiivao. Obojica smo bili riavi. Ti i ja i mi
obojica. Ostavi se sad toga. Ne misli vie kao izofreniar. Sad bu-di jedan u jedno
vreme. Sad si opet zdrav. Ali slu-aj, ne sme itavog dana misliti na devojku. Ti sad
ne moe nita da uradi da je zatiti nego samo da je dri po strani od ovoga a ti to
radi. Oigledno e biti mnogo konja, ukoliko je verovati znacima. Najbolja stvar koju
moe da uradi za nju jeste da izvri svoj zadatak dobro i brzo, i da se izvue iz
njega, a razmiljanje o njoj samo e ti smetati u tom. Zato nemoj uopte misliti na nju.
Poto je o tom razmislio on prieka Mariju da doie zajedno sa Pilar, Rafaelom i
konjima.
"Hej, guapa", viknu joj on u mraku. "Kako si?" "Dobro
sam, Roberto", ree ona.
"Ne brini se ni za ta", ree joj on premeta-jui puku u levu ruku i stavivi joj ruku na rame.
"Ne brinem se", ree ona.
"Sve je dobro organizovano", ree joj on. "Ra-fael e ostati s tobom kod konja."
"Ja bih radije bila s tobom."
"Ne. Ti si najkorisnija kod konja."
"Dobro", ree ona. "Biu tamo."
Ba tada zarza jedan konj, i sa otvorenog mo-sta dole na istini izmeiu stena odgovori
mu drugi konj, i rzanje mu se pretvori u visok oStar ispre-kidan drhtaj.
Robert Dordan ugleda ispred sebe siluetu no-vih konja. On pouri napred i s Pablom doie
do njih. Ljudi su stajali pored konja. "Salud", ree Robert Dordan.
"Salud", odgovorie oni u mraku. Nije im mo gao videti lica.
"0vo je Ingles koji ide s nama", ree Pablo. iner."
Niko nita ne rece na to. Moda su u mraku klimnuli glavom.
"Da idemo", ree jedan ovek. "Skoro e dan." ,Jesi li ti
poneo granata?" upita drugi.
Mnogo", ree Pablo. "Snabdeete se njima kad ostavimo ivotinje."
"Onda da krenemo", ree drugi. "ekamo ovde ve pola noi." "Hola
Pilar", ree drugi kad ena naiie.
"Que me maten, ako to nije Pepe", ree Pilar hrapavim glasom. "Kako si ti,
obanine?"
"Dobro", ree on. "Dentro de la gravedad." "Kojeg
konja jae?" upita ga Pilar.
"Pablovog sivca", ree ovek., iDobar je to konj."
"De", ree drugi ovek. "Da idemo. Nema ni-ta od prianja." "Kako si
ti, Elicio?" ree mu Pilar dok je uz-jahivao.
"Kako mogu da budem?" ree on grubo. "De, eno, da idemo, imamo dosta posla." Pablo
pojaha velikog riiana.
"utite i hajdete za mnom", ree on. "Odveu vas do mesta na kome emo ostaviti
konje."
Page 225

522
523
Glava XL
Dok je Robert Dordan spavao, dok je pravio planove kako e razoriti most i dok je bio
s Mari-jom, Andres je malo naprcdovao. Do republikanskih linija, kroz itav kraj i
faistike linije putovao je brzo kao to putuje seljak u dobroj fizikoj kon-diciji koji
dobro poznaje kraj, tako da i po mraku moe brzo da se kree. Ali, kad se jednom naao iza
republikanskih linija ilo je vrlo sporo.
U teoriji trebalo je samo da pokae propusni-cu koju mu je dao Robert Dordan na kojoj je
bio udaren peat SIM i poruku koja nosi isti ig, pa da ga odmah propuste prema mestu
opredcljenja. Ali najpre je sreo komandira cte na frontu koji je po smatrao itav njegov
zadatak sa gotovo sovinim nepo veren j em.
On je sa tim etnim komandirom otiao u tab bataljona, gde je komandant bataljona,
koji je pre pokreta bio brica, bio pun oduevljenja kad je uo izvetaj o njegovom
zadatku. Taj komandant koji se zvao Gomez, psovao je etnog komandira zbog
njegove gluposti, tapao Andresa po leiima, dao mu loe rakije i ispriao mu da je on,
bivi brica, uvek elco da bude guerrillero. Onda je digao aiu-tanta, predao mu
bataljori, poslao posilnog da pro-budi motociklistu i da ga dovede. Umesto da po alje Andresa
sa motociklistom u tab brigade, Go-m odlui da ga tamo sam odveze da bi
ubrzao stvari i zajedno sa Andrcsom, koji se vrsto drao za sedite ispred scbe, 011
pojuri odskakujui po planinskom putu izrovanom od bombi kroz drvored vclikih
stabala. U svetlosti motocikla videli su se
okreeni delovi stabala i ona mesta na deblima gde su i kre i kora bili oguljeni i
okrznuti gelerima gra-nata i mecima jo iz vremena borbe koja se na tom putu vodila
prvog leta, kad je pokret poeo. Oni zaokrenue u malo planinsko letovalite s
razbije-nim krovovima gde se nalazio tab brigade i Gomez zakoi motocikl kao trka
na blatnoj stazi i naslo-ni ga uza zid kue gde jedan sanjivi straar stade mirno kad
Gomez proie pored njega i uie u veliku sobu u kojoj su zidovi bili pokriveni
mapama i gde je jedan vrlo pospani oficir sa zelenim titom nad oima sedeo za stolom,
na kom se nalazila lampa za itanje, dva telefona i primerak lista Mundo Obrero.
Taj oficir pogleda Gomeza i ree: "Zato si ti ovde? Zar nikad nisi uo za telefon?"
"Moram videti potpukovnika", ree Gomez. "Radi se o vrlo ozbiljnoj stvari."
On spava", ree oficir. "Video sam svetlost tvog bicikla na itavu milju. Hoe li da
nas bom-barduju?"
"Pozovi potpukovnika", ree Gomez. "Radi se o krajnje ozbiljnoj stvari."
"On spava, kaem ti", ree oficir. "Kakav je to bandit s tobom?" pokaza on glavom na Andresa.
"On je guerrillero s druge strane linije i nosi poruku od velike vanosti generalu Golcu
koji ko manduje napadom to e se izvriti ujutru iza Na-vacerade", ree Gomez
uzbuieno i toplo. "Probudi Teniente-Coronela za Ijubav boju." Oficir
ga pogleda umornim oima zasenjenim zelenim celuloidom.
524
525
;;Svi ste vi ludi", ree on. "Ne znam ja iii za kakvog generala Golca, ni za kakav
napad. Vodi tog sportistu i vrati se u svoj bataljon."
Page 226

"Digni Teniente-Coronela, kaem ti", ree Go mez i Andres vide kako su mu se usta skupila.
"Idi j. .. se", ree mu oficir leno i okrenu se u stranu.
Gomez izvadi svoj teki pitolj 9 mm, tipa Star, iz futrole i uperi ga u oficirovo rame.
"Dii ga, ti faistiko kopile", ree on. "Dii ga, ili u te ubiti."
"Smiri se", ree oficir. "Svi vi berberi se lako uzbuiujete."
Andres vide u svetlosti lampe za itanje kako se Gomezu zgri lice od mrnje. Ali
jedino to je re-kao bi, "Dii ga."
"Posilni", viknu oficir prezrivim glasom.
Jedan vojnik doie na vrata i pozdravi i iziie.
"Verenica je kod njega", ree oficir i vrati se itanju novina. "Bie mu sigurno vrlo
drago to vas vidi."
"Tipovi kao ti onemoguavaju svaki napor da se dobije rat", ree Gomez oficiru. Oficir nije
na njega obraao panju. Onda, dok je itao, vie kao za sebe, primeti,
"Kako su udne ove novine!"
"Zato onda ne ita El Debate? To su tvoje novine", ree mu Gomez imenujui glavni
katoli-kokonzervativni organ koji je izlazio u Madridu pre pokreta.
"Ne zaboravi da sam ja stariji oficir i da moj izvetaj o tebi neto znai", ree oficir i
ne gledajui ga. "Ja nikad nisam itao El Debate. Ne optu-uj lano."
"Ne. Citao si ABC", ree Gomez. "Jo je armija puna takvog trulea. Takvih
profesionalaca kao to si ti. Ali nee uvek tako biti. Nalazimo se izmeiu neznalica i
cinika. Ali mi emo vaspitati prve i uklo niti ove druge."
" ;Oistiti, to je re koju trai", ree oficir ne gledajui ga nikako. "Ovde javljaju o
daljem ie-nju tvojih slavnih Rusa. U ovoj epohi iste bolje od gorke soli."
"Nazovi to kako god hoe", ree Gomez Iju-tito. "Kako god hoe, samo da se
likvidiraju tak-vi kao to si ti."
"Likvidiraju", ree oficir bezobrazno kao da go-vori samom sebi. "Jo jedna re koja
nema nieg kastilijanskog u sebi."
"Da se streljaju onda", ree Gomez. "To je ka-stilijanski. Razume li to?"
,J)a, ovee, ali nemoj govoriti tako glasno. Ima ih jo u tabu brigade koji spavaju pored
Teniente--Coronela i tvoja uzbuienost me gnjavi. Zbog toga sam se uvek sam
brijao. Nisam nikad voleo razgo vor."
Gomez pogleda Andresa i zatrese glavom. Oi su mu sijale onom vlagom koju
izazivaju bes i mrnja. Ali on odmahnu glavom i ne ree nita ostavljajui sve to za
neku priliku u budunosti. Nakupio je on mnogo toga za ovu godinu i po u kojoj se
podigao do ranga komandanta bataljona u Sieri i sad, kad je potpukovnik uao u sobu u svojoj
pidami, on se ukruti i salutira.
526
527
Si
Potpukovnik Miranda, koji je bio niskog rasta, sivog lica, koji je sav ivot proveo u
vojsci, koji je izgubio Ijubav svoje ene u Madridu, a u Maroku izgubio dobru probavu, i
postao republikanac kad je video da ne moe da se rastavi od ene (o po-pravci
stomaka nije nikad moglo biti ni rei) stu-pio je u graianski rat kao potpukovnik. Imao
je jednu jedinu ambiciju: da zavri rat u istom rangu. Dobro je branio Sieru i eleo je da
Page 227

ga tamo ostave da je brani ako bi kad bila napadnuta. U ratu se oseao mnogo zdraviji,
verovatno zbog prisilnog smanjenja jela u obroku, imao je ogromnu koliinu sode
bikarbone, uvee je pio viski, a njegova Ijubav-nica, stara dvadeset i tri godine, imala
je bebu, kao to su imale i sve devojke koje su poele kao milicianas u julu prole godine, a
sad kad je uao u sobu, klimnu glavom u odrav Gomezu i prui mu ruku.
"ta te vodi ovamo, Gomez?" upita on i onda, oficiru za stolom koji mu je bio ef
operativnog odeljenja, ree, "molim te, Pepe, daj mi cigaretu."
Gomez mu pokaza Andresove isprave i poruku. Potpukovnik pogleda brzo
salvaconducto, pogleda Andrcsa, klimnu glavom i nasmei se, a onda pogle-cla poudno pismo.
Opipa mu peat, proveri ga prstom i predade Andresu i propusnicu i pismo. "Je li ivot vrlo
teak u brdima?" upita on. ,;Nije, potpukovnie", ree Andres.
"Da li ti je reeno blizu kojeg mesta e nai tab generala Golca?"
"U blizini Navacerade, potpukovnie", ree An-dres., Jngles mi je rekao da e biti
negde u blizini Navacerade iza linija, tamo udesno."
igles?" upita potpukovnik mirn
koji se nalazi kod nas kao miner."
ovnik mahnu glavom. To je jo jedna
neobjanjiva osobina ovog rata. "Ing-i
nalazi kod nas kao miner."
/
jbolje, Gomez, da ga ti odveze motorom, ree potpukovnik. "Napii mu otar
salvaconducto Iza Estado Maior generala Golca, i daj meni da pot-jpiem", ree on
oficiru sa zelenim titom od celu-Joida. "Napii na maini, Pepe. Evo pojedinosti", on i
Andresu da mu doda svoju propusnicu, "i va peata." On se okrenu Gomezu. "Bie ti
no neto otro noas. I to je opravdano. Lju-md aju biti vrlo oprezni kad se planira
ofanziva. Napisau vam to otrije mogu." On ree Andresu vrlo IJ tbazno, "Treba li ti
neto? Jesti ili piti?"
potpukovnie, ree Andres. "Nisam gla-dan\Na poslednjem komandnom poloaju su mi
da-i ak i da jo pijem bilo bi mi muka." a li si video neki pokret ili aktivnost pr delu
fronta dok si prolazio?" upita potpi dresa utivo. ilo je kao i obino, potpukovnie.
10/
mese"Da li sam te ja sreo u Cercedilji pre tr /ca?" upita ga potpukovnik.
"Da, potpukovnie."
po ra"Mislio sam", potpukovnik ga potap menu. "Bio si sa onim starcem Anselmom. Kako je
/
otpukovnik. Oficir proita i potpisa.
\ ;/
529
"Dobro je, potpukovnie", Dobro, drago mi je", ree Dkdtza ta jVkucao
34 EV<riest Hei\ingv/j, IV
"Sad morate brzo ii", ree on Gomezu i Andresu. "Koristi svetiljke. Nita se nee
desiti zbog jednog jedinog motora i mora biti paljiv. Pozdravi daiga generala Golca.
Sreli smo se posle Pegerinosa." Ru-kova se sa obojicom. "Zakopaj isprave ispod
ko-ulje", ree on. "Kad si na motoru jako duva."
Kad su izili on ode do kabineta, izvadi jednu au i flau i nali sebi malo viskija i onda
uli obi-ne vode iz jednog zemljanog kraga koji je stajao na podu pored zida. Onda
Page 228

drei au i pijuckajui vrlo polako viski stade ispred velike mape na zidu i poe prouavati
mogunost napada u oblasti iz-nad Navacerade.
"Drago mi je to je to palo na Golca, a ne na mene", ree najzad oficiru koji je sedeo za
stolom. Oficir nije odgovorio, i diui pogled sa mape i po-gledavi oficira potpukovnik
vide da je on zaspao s glavom na rukama. Potpukovnik priie stolu i gur-nu oba
telefona tako da su oficiru dodirivali glavu sa obe strane. Onda ode do ormana, nali sebi jo
jedan viski, stavi vode u nj, i opet priie mapi.
Andres, drei se vrsto za sedite na koje je uzjahao Gomez, nagnu glavu prema
vetru kad je motocikl uz bune eksplozije krenuo u svetlom ra-spreni mrak seoskog
druma koji se pravo pruao ispred njih, i iza koga se dizala crna visina topola,
zarnagljena i uto meka sad kada se put sputao du korita potoka, i koja se pokazala
ponovo u svoj svojoj otrini kad se drum penjao i ispred njih, na raskrsnicama, svetlost
motocikla osvetljavala sive karoserije praznih kamiona koji su nailazili odozgo.
Glava XLI
Pablo se zaustavi i sjaha u mraku. Robert Dor-dan je uo um dahtanja kad su sjahali, i
zveku uz-da kad je konj zarnahnuo glavom. Oseao je miris konja i kiseo miris odee novih
Ijudi, odee koja se nije prala i miris dima i ustajalosti od spavanja onih koji su
bili u peini. Pablo je stajap sasvim po-red njega i on je oseao bakarni miris ustajalog
vina koji se irio od njega, kao ukus bakrenog nov-ia u ustima. On pripali cigaretu
zaklanjajui svetlost rukom, povue i u kako Pablo vrlo tiho ree, "Uzmi vreu sa
granatama, Pilar, dok mi ne priveemo konje."
"Agustine", ree Robert Dordan apatom, "ti i Anselmo idete sad sa mnom ka mostu.
Ima li dak sa okvirima za mdquinu?" "Da",
ree Agustin. "Kako da nemam."
Robert Dordan ode do mesta gde je Pilar ras-tovarivala jednog konja uz pomo
Primitiva.
"Sluaj, eno", ree on tiho.
"ta je sad?" proapta ona promuklo otkopa-vajui kariku na kolanu ispod konjskog trbuha.
"Ti razume da se straa ne sme napasti dok ne uje bombe?"
"Koliko puta misli da mi to mora kazati?" ree Pilar. "Postaje kao neka starica,
Ingles."
"Samo da proverim stvari", ree Robert Dor-dan. "Posle unitenja strae vraate se k
mostu, kontroliete put odozgo i moj levi bok."
"Prvi put kad si to objasnio shvatila sam vrlo dobro i bolje nikad ni neu", proapta mu
Pilar. "Idi za svojim poslom."
530
531
"Da se niko ni ne makne i ne opali hitac, i ne baci bombu dok se ne uje
bombardovanje", ree joj tiho Robert Dordan.
,;Nemoj me vie gnjaviti", proapta mu Pilar Ijutito. "Razumela sam to jo kad smo bili
kod Sorda."
Robert Dordan priie mestu gde je Pablo ve-zivao konje. "Sputao sam samo one koji bi se
vero vatno uplaili", ree Pablo. "Tako sam ih vezao da e biti odreeni kad se
ovo povue, vidi?"
"Dobro."
Page 229

"Rei u devojci i Ciganinu kako da postupaju s njima", ree Pablo. Pridolice su odvojeno
stajale u grupi naslonjene na puke. "Razume li sve?" upita Robert Dordan.
"Kako da ne", ree Pablo. "Unititi strau. Pre-sei ice. Vratiti se k mostu. tititi most
dok ga ti ne razrui."
"1 ne poinjati nita dok ne pone bombardo vanje."
"Tako je."
"Dobro onda, nek je sa sreom."
Pablo neto progunia. Onda ree, "A ti e nas tititi maquinom i tvojom malom
maquinom dok se budemo vraali, Ingles, a?"
"De la primera", ree Robert Dordan. "to bo-Ije budemo mogli."
"Onda", ree Pablo, "nita vie. Ali u tom tre-nutku mora biti vrlo paljiv, Ingles.
Nee to mo-i uraditi ako ne bude vrlo paljiv."
"Sam u rukovati maquinom", ree mu Robert Dordan.
"Ima li dovoljno iskustva? Jer ne elim da me Agustin ubije, iako mu je stomak pun
dobrih na-mera."
"Ja imam mnogo iskustva. Zaista. A ako Agu-stin bude rukovao bilo kojom od maquina
paziu da puca visoko iznad tebe. Iznad, iznad i iznad."
"Onda nita drugo", ree Pablo. Onda tiho i poverljivo dodade, "jo uvek nemamo
dovoljno ko-nja."
Kukin sine, pomisli Robert Dordan. Ili misli da ga nisam razumeo ve prvi put.
,Ja idem peke", ree on. "Konji su tvoja stvar."
"Ne, nai e se konj i za tebe, Ingls", ree Pablo tiho. "Bie konja za sve nas."
"To je tvoja stvar", ree Robert Dordan. "Me-ne ne mora da rauna. Ima li
dovoljno metaka za tvoju novu maquinu?"
"Da", ree Pablo. "Imam sve to je konjanik sa sobom imao. Ispalio sam samo etiri
metka da je isprobam. Probao sam jue u planinama."
"Idemo sad", ree Robert Dordan. "Moramo tamo stii rano i dobro se zatititi."
"Sad svi idemo", ree Pablo. "Suerte, Ingles/
Pitam se samo ta li ovaj kopilan sad planira, ree Robert Dordan. Ali, skoro sam
siguran da znam. Pa to je njegova stvar, a ne moja. Hvala bo-gu to ne poznajem te nove
Ijude.
On prui ruku i ree, "suerte, Pablo", i stisnu-e jedan drugom ruku u mraku.
Robert Dordan je oekivao, kad je pruao ru-ku, da e imati oseaj kao da se dotakao
nekog rep-tila ili gubavca. Nije znao kako e Pablova ruka iz532
533
gledati pri dodiru. Ali u mraku Pablo mu je vrsto i iskreno slisnuo ruku i un mu to
uzvrati. Pablo je imao vrstu ruku u mraku i oseaj koji je ona pro-izvela u Robertu
Dordanu bio je najudniji koji je tog jutra doiveo. Moramo biti saveznici, sad, po
misli on. Uvek se sa saveznicima mnogo rukuje. A da i ne sporninjemo odlikovanja i
Ijubljenje u oba obraza, pomisli on. Drago mi je to ne moramo i to. Verujem da svi
saveznici tako oseaju. Oni se uvek mrze au fond. Ali ovaj Pablo je neobian ovek.
"Suerte, Pablo" ree on i stee neobinu, vrstu i odlunu ruku. "titiu te dobro.
Ne brini."
"Zao mi je to sam ti uzeo materijal", ree Pab-lo. "To je bila gadost."
Page 230

"Ali doveo si ono to nam treba."
"Ne mrzim te zbog mosta, Ingles", ree Pablo. "Vidim da c uspeti."
"ta radiu: vas dvojica. Postajete li marico nes?" ree odjednom Pilar u mraku pored
njih. "Sa-mo ti je jo to nedostajalo", ree ona Pablu. "Kreni, Ingles, i skrati svoje
pozdrave pre nego to ti ovaj ukrade i ostatak eksploziva."
"Ti mene, eno, ne razume", ree Pablo. "In-gles i ja se razumemo."
"Tebe niko ne razume, ni Bog, ni tvoja roiena mater", ree Pilar. "Ni ja. Hajde, Ingles.
Pozdravi se s onom tvojom podianom i idi. Me cago en tu padre, ali niislim da je tebe
strah da ne ugleda bika."
"Tvoju mater", ree Robert Dordan.
"Ti je nikad nisi ni imao", proapta mu veselo Pilar. "Sad hajde jer jedva ekam da to
zapone-mo i svrimo. Idi sa svojiin Ijudima", ree ona Pablu. "Ko zna koliko vremena e trajati njihova od-lunost? Ima dvojicu za koje ne bih
ni tebe dala. Vodi ih i odlazi."
Robert Dordan baci dak na leia i ode ka ko njima da naie Mariju.
"Zbogom, guapa", ree Robert Dordan. "Vide-emo se uskoro."
Sad je imao nestvarno oseanje svega toga, kao da je sve to kazao nekad ranije ili kao
da ispraa voz koji odlazi, naroito kao da ispraa voz i stoji na peronu eleznike stanice.
Zbogom, Roberto", ree ona. "Dobro se uvaj."
"Dabome da hou", ree on. On se sagnu da je poljubi i dak mu se s leia skotrlja na glavu,
tako da je nju dobro lupio elom. Kad se to desilo znao je da se to ve nekad i ranije desilo.
"Ne plai", ree on, oseajui se udno, ne zbog tereta.
"Ne plaem", ree ona. "Ali vrati se brzo."
,JNfe uzrujavaj se kad uje pucnjavu. Mora je biti mnogo."
"Ne. Samo brzo doii."
,bogom, guapa", ree zbunjeno.
"Salud, Roberto."
Robert Dordan se nije oseao ovako mlad ot-kako je u Red Lodu seo na voz za
Bilingz, odakle se vozom uputio prvi put u kolu. Plaio se odlaska, ali nije eleo da to
ma ko zna i, na stanici, ba pre nego to je kondukter dohvatio jedan sanduk, na koji je
trebalo da stane da bi se popeo na stepenice vagona, otac ga je poljubio i rekao mu,
"Gospod neka bdi nad tobom i nada mnom dok smo daleko jedan od drugog." Otac mu je
bio vrlo poboan o
534
535
vek i rekao to jednostavno i iskreno. Ali brkovi su mu bili mokri i oi vlane od
uzbuienja i Robert Dordan je bio toliko zbunjen svim tim, tim vla-nim, pobonim
zvukom molitve, i oevim poljupcem pri oprotaju, da se odjednom osetio mnogo stari-jim
od oca i toliko tunim zbog njega da je to jed-va mogao da podnese.
Kad je voz krenuo on je stajao na zadnjoj plat-formi i posmatrao kako stanica i vodovod postaju
sve manji i manji, a ine vezane pragovima su se tamo suavale u jednu taku
na kojoj su stajali stanica i vodovod, sad sasvim maleni i sitni, a stal-no treskanje ga je
odnosilo sve dalje.
Koniar je rekao, "Izgleda da je tvom tati te-ko pao tvoj odlazak, Bobe?"
Page 231

"Da", rekao je on posmatrajui alfijino grm-Ije koje je raslo izmeiu telegrafskih
stubova koji su promicali od ivice nasipa do pranjavog puta koji je iao pored pruge. Traio je
divlje kokoi.
"Nije ti krivo to ide u kolu?" "Ne",
rekao je, i to je bila istina.
Ranije to ne bi bila istina, ali tog trenutka je bila, i jedino sad, prilikom o vog oprotaja
osetio se onako mlad kao onda pre polaska voza. Oseao se mlad i vrlo nespretan i
rekao je zbogom isto onako nespretno kao kad iak kae devojici zbogom na njenoj kapiji i ne
zna da li da je poljubi ili ne. On-da mu bi jasno da se osea nespretno ne zbog
opro-taja nego zbog onog to stoji ispred njega. Zbo-gom je samo deo one
neodreienosti koju je oseao zbog sastanka.
Opet te hvata, ree on sebi. Ali ne verujem da bi se svako oseao vrlo mladim pred
tim. On nije
hteo da mu daje ime. Hajde, ree on sebi. De, suvi-e je rano za drugo detinjstvo.
"Zbogom, guapa", ree on. "Zbogom, zeiu."
"Zbogom, moj Roberto", ree ona, a on priie mestu gde su Anselmo i Agustin stajali i
ree, "Va-monos."
Anselmo zabaci svoj teki dak na leia. Agu-stin, koji je jo od peine nosio teki teret,
naslonio se na drvo, a strojnica mu je virila iznad tereta.
"Dobro", ree on. "Vamonos."
I njih trojica krenue niz brdo.
"Buena suerte, don Roberto", ree Fernando kad njih trojica proioe pored njega
kreui se u koloni po jedan izmeiu drvea. Fernando je uao malo dalje, ali je govorio s
velikim dostojanstvom.
"Buena suerte, i tebi Fernando", ree Robert Dordan. "U
svemu to radi", ree Agustin.
"Hvala, don Roberto", ree Fernando ne zbu-njujui se onim to je Agustin rekao. "To je
vrlo udan ovek, Ingls", proapta Agustin.
"Verujem", ree Robert Dordan. "Mogu li da ti pomognem? Ti si se natovario kao
konj."
"Dobro mi je", ree Agustin. "Ali, ovee, sre-an sam to smo poeli." "Govori
tiho", ree Anselmo. "Odsad govori malo i tiho.
Oni se, silazei paljivo niz brdo - Anselmo na elu, za njim Agustin, pa Robert Dordan
koji je paljivo gazio da se ne bi okliznuo i oseao pod ionovima svojih cipela od
konopca suve borove ig-lice, zapeo o koren stabla, pruio ruku i osetio hlad536
537
nu metalnu izboinu na cevi pukomitraljeza i sa-vijene noice, stao se sputati
popreko, a cipele su mu se klizale i brazdale tlo, i pruio je opet levu ruku unapred i
dotakao hrapavu koru debla, i kad se odupro osetio je glatko mesto pod rukom i pri dnu dlana
mu je ruka bila lepljiva od smolastog so ka koji je izbijao iz zaseenog dela - oni se tako
spustie strmom poumljenom padinom do onog mesta iznad mosta sa koga su prvog dana on i
An-sclmo vrili osmatranja.
Sad se pred Anselmom isprei jedan bor u mra-ku, on uhvati Roberta Dordana za ruku i
proapta tako tiho da je ovaj jedva mogao da uje, "Gledaj. Ima vatre u pei."
Svetlost se videla dole na onom mestu na kora je Robert Dordan znao da se most
Page 232

sastaje s putom.
"Odavde smo posmatrali", ree Anselmo. On uhvati ruku Roberta Dordana i savi je nanie
da dodirne malu sveu belegu, nisko na deblu. "Ovo sam ja obeleio dok si ti
posmatrao. Nadesno se nalazi mesto na kom si mislio da stavi maquinu."
"Postaviemo je tamo."
"Dobro."
Oni skinue dakove i stavie ih iza stabala i njih dvojica poioe za Anselmom do zaraviii
gde je bio niski borik.
"Ovde", ree Anselmo. "Ba ovde."
"Odavde e po danu", uao je Robert Dor-dan iza jednog malog drveta i aputao
Agustinu, "videti mali deo puta i ulaz na most. Videe itavu duinu mosta i deo puta
s druge strane dok ne za-okrene iza stene." Agustin
ne ree nita.
"Ti e leati ovde dok mi budemo vrili pripre-me za ruenje mosta i pucae na sve
to naiie odozdo ili odozgo."
"Gde se nalazi ta vatra?" upita Agustin.
"U straarnici s ove strane", proapta Robert Dordan.
"Ko e da udari na straare?"
"Starac i ja, kao to sam ti rekao. Ali ako ne uspemo, mora da puca u straarnicu i u
njih ako ih vidi."
"Da. To si mi rekao."
"Posle eksplozije, kad Pablo s Ijudima naiie iza te okuke mora pucati iznad njihovih
glava u one koji bi ih gonili. Mora u svakom sluaju pucati vi-soko kad se oni pojave,
da oni drugi ne mogu da doiu. Razume li?"
"Kako ne bi? To je kao to si sino rekao."
"Ima li ta da pita?"
"Ne. Ja imam dva daka. Napuniu ih gore gde se ne moe videti, i doneti ih ovamo."
"Ali ovde nemoj kopati. Mora se dobro sakri-ti, kao to smo se bili sakrili na vrhu."
"Ne. Doneu u njima zemlje dok je mrak. Vide-e. Kad udesim nee se nita
primeivati."
"Ti si vrlo blizu. Sabes? Po danu se ovo grmlje jasno vidi odozdo."
,Ie brini, Ingles. Kud ti ide?"
"Biu sasvim blizu, dole, sa svojom malom mquinom. Starac e sad prei klisuru da
bude spreman da napadne straarnicu s druge strane, onu koja gleda tamo u onom
pravcu."
"Onda nita vie, Ingles", ree Agustin. "Salud, Ingles. Ima li duvana?"
538
539
"Ne moe puiti, suvie smo blizu."
"Ne. Prosto da ga drim u ustima. Puiu doc- v Robert
Dordan mu dade kutiju za cigarete i
Agustin uze tri cigarete i zadenu ih za prednji pre-klop svoje niske obanske kape. On
rairi tri noi-ce pukomitraljeza i cev stavi u niske borie i poe pipajui da raspakuje
stvari i razmeta ih da mu budu pri ruci.
"Nada mas", ree on. "Dobro, nita vie."
Anselmo i Robert Dordan ga ostavie i vratie se tamo gde su im bili dakovi.
Page 233

"Gde je najbolje da ih ostavimo?" proapta Robert Dordan.
"Ovde, mislim. Ali jesi li siguran da moe odavde pogoditi straara svojom malom
maqu-inom?"
"Je li ovo tano ono mesto gde smo bili onog dana?"
"Isto ono drvo", ree Anselmo tako tiho da ga je Dordan jedva mogao da uje, i znao
je da on go-vori ne miui usne kao to je govorio onda, prvog dana. "Oznaio sam
ga noem."
Robert Dordan je opet imao oseanje da se sve to desilo nekad ranije, ali ovog puta je to dolo
jer je on ponovio pitanje i Anselmo svoj odgovor. Isto se desilo i sa Agustinom koji je postavio
pitanje o straarima, mada je znao odgovor.
"Dovoljno je blizu. ak suvie blizu", proapta on. "Ali svetlost je iza nas. Ovde je
sasvim dobro."
"Onda ja idem preko klisure da budem na po-loaju s druge strane", ree Anselmo. Onda
kaza,
"Izvini, Ingles. Da ne bude nikakve greke. Da ne napravim glupost." "ta?"
dahnuo je vrlo tiho.
"Samo da ponovim, da izvedem stvari kako treba."
"Kad ja budem pucao, pucae i ti. Kad si lik-vidirao svog straara prei e preko
mosta k meni. Ja u doneti dakove dole, i ti e raditi sve ono to ti kaem u pogledu
smetanja naboja. Sve u ti rei. Ako se meni ma ta desi ti uradi onako kako sam ti
pokazao. Radi polako i dobro, sve dobro uvrsti drvenim klinovima i vrsto vei
granate."
"Sve mi je jasno", ree Anselmo. "Svega se se-am. Sad idem. titi se dobro kad bude
dan, In-gls."
"Kad puca", ree Robert Dordan, "uzmi naslon i dobro niani. Ne misli o njemu kao o
oveku, nego kao o meti, de acuerdo? Ne pucaj u itavog oveka, nego u jednu
taku. Pucaj tano u centar trbuha, ako stoji okrenut prema tebi. U sred leia, ako je
okrenut od tebe. Sluaj, stari. Kad ja budem pucao, ako ovek sedi, on e ustati pre nego to
potri ili une. Pucaj onda. Ako bude i dalje sedeo, pucaj. Ne ekaj. Ali
dobro niani. Priii na pedesetak me-tara. Ti si lovac. Za tebe to nije problem." "Uradiu
kao to zapoveda", ree Anselmo.
,J)a. Ja tako nareiujem", ree Robert Dordan.
rago mi je to sam se setio da to kaem kao zapovest, pomisli Robert Dordan. To e mu
pomo-i. To donekle smanjuje prokletstvo. Bar se nadam. Bar delimino. Bio sam zaboravio
ono to mi je is-priao prvog dana o ubijanju.
"Tako ja nareiujem", ree on. "Sad idi."
540
541
"Me voi", ree Anselmo. "Do viienja, Ingles." "Do
viienja, stari", ree Robert Dordan.
Seao se svog oca na eleznikoj stanici i vla-nosti tog rastanka i nije rekao ni Salud, ni
zbogom, ni sreno, niti ita slino.
"Jesi li obrisao mast iz cevi svoje puke, stari?" proapta on. "Da ne zataji."
"U peini", ree Anselmo. "Sve sam ih oistio ipkom."
"Onda do viienja", ree Robert Dordan i sta-rac ode bez uma u svojim cipelama od konopca,
napravivi veliki krug kroz drvee.
Page 234

Robert Dordan je leao na umskom tlu pu-nom borovih iglica i sluao je u granama
borova prvo kretanje vetra koji je nailazio sa zorom. On izvadi magazin iz strojnice i
povue zatvara na-pred i nazad. Onda okrenu strojnicu s otvorenim zatvaraem i u
mraku stavi cev na usne i dunu kroz nju; kad je jezikom dotakao ivicu cevi oseti na me-talu
ukus masti i ulja. On nasloni puku na do lakticu, sa zatvaraem okrenutim
nagore da ne bi borove iglice ili druga prljavtina uli, i istera pal-cem napolje iz arera
sve metke na maramicu ko-ju je rairio ispred sebe. Onda, opipavajui svaki metak i okreui
ga prstima pritisnu i utera pojedi-nano svaki metak nazad u arer. Sad je
arer opet bio teak i on ga ponovo vrati u strojnicu i oseti kako je kljocnuo kad se
smestio. Lee potr-buke iza bora sa strojnicom poloenom preko leve ruke
posmatrajui svetlost dole ispod sebe. Ponekad je nije video i onda je znao da se
ovek u straar-skoj kuici pomerio i stao ispred pei. Tako je Ro bert Dordan leao i ekao
zoru. Glava XLII
Za to vreme, dok je Pablo dojahao s brda na-trag u peinu i dok se itava grupa
sputala do me-sta gde su ostavili konje, Andres je brzo napredovao prema Golcovom tabu.
Kad su doli na glavni drum za Navaceradu po kom su se valjali kamioni koji su se vraali iz
planine, naila je kontrola. Ali kad je Gomez pokazao straaru propusnicu
od pot-pukovnika Mirande i kad je ovaj, osvetlivi je dep-nom lampom, pokazao drugom
straaru koji je bio s njim, odmah mu je vrati i pozdravi ga.
"Siga", ree on. "Produite. Ali bez svetlosti."
Motocikl ponovo zabrekta i Andres se drao vrsto za sedite ispred sebe i kretali su se ponovo
drumom, a Gomez je paljivo terao izmeiu kola. Nijedan kamion nije imao upaljeno svetlo i
kretali su se u dugom konvoju. Bilo je i natovarenih ka-miona koji su
se kretali nagore, i svi su dizali silnu prainu koju Andres nije video u mraku, ali je ose-ao
kao oblak oko lica koji je gotovo mogao da zagrize.
Nalazili su se neposredno iza stranjeg dela jednog kamiona i motor je brektao, onda
Gomez potera bre i zaobiie ga, pa onda zaobiie jo jedan, i jo jedan, i druge
kamione koji su brektali i spu-tali se pored njih s leve strane. Iza njih je sad iao jedan
putniki automobil koji je stalno trubio kroz buku kamiona i prainu; onda upali s vetlost
u kojoj se praina pojavi kao vrst uti oblak i onda projuri pored njih cvilei pri promeni
brzine, zah-tevajui pretei i udarajui svojim trubljenjem.
542
543
Onda se svi kamioni ispred njih zaustavie i vozei se dalje pored ambulantnih kola,
tabskih automobila, prvih, pa drugih i treih oklopnih kola, koja su sva bila
zaustavljena i stajala u praini ko ja se jo nije slegla, kao teke metalne kornjae s
isturenim topovima, oni naiioe na drugu kontrolu na mestu sudara. Na jedan kamion
koji se bio za-ustavio naleteo je drugi koji je iao iza njega, i uda-rio u stranji deo i
rasuo sanduke sa puanom municijom svud po putu. Jedan sanduk se rasuo pri padu i
kad su se Gomez i Andres zaustavili i gurali motocikl napred izmeiu zaustavljenih
kola da pokau kontroli svoju propusnicu, Andres je gazio po mesinganim ahurama hiljade
metaka koji su rastureni leali u praini. Drugi kamion je imao potpuno uniten hladnjak.
Kamion koji se nalazio iza njega doticao mu je stranji deo. Stotina ih se jo
nagomilala pozadi i jedan oficir u visokim iz-mama trao je natrag putem i vikao
oferima da povuku svoje kamione unazad da bi zgnjeeni ka-mion mogao da se
Page 235

povue s puta.
Bilo je suvie mnogo kamiona da bi mogli da se vrate unazad, sem da oficir stigne do
kraja reda koji se stalno kretao i zaustavio dalje nadolaenje, i Andres vide kako on
tri i spotie se sa depnom lampom u rukama, vie, psuje, a kamioni samo na-dolaze.
Straar iz kontrolne patrole ne htede da im vrati propusnicu. Bili su dvojica, s pukama
preba-enim preko leia i depnim lampama u rukama i oni su vikali. Onaj koji je u ruci
drao njihovu pro pusnicu preie preko puta do kamiona koji je iao niz brdo u
drugom pravcu i zatrai da poiu do sledee kontrole i da joj kau da zaustavi sve kamione dok se ovaj zastoj ne sredi. ofer
na kamionu je sluao i otiao. Onda, jo uvek drei propusnicu, straar se vrati, viui na
ofera onog kamiona iji se teret rasuo.
"Ostavi to i za Ijubav boju idi napred clsi bi-smo mogli ovo da raistimo!" vikao je on
oferu.
"Diferencijal mi se slomio", ree ofer nagnut nad zadnjim delom kamiona.
"J.... ti ja tvoj diferencilal, idi napred, kad
ti kaem."
\
"Ne moe da krene kad mu jje diferencijal slom-Ijen", ree ofer i opet se nagnu. l
"Onda nek te neko povue;\povuci se tu na-pred, tako da moemo to udo da
oistimo s puta."
ofer pogleda mrko straara kad ovaj depnom lampom osvetli slupani stranji deo
kamiona.
"Idi napred! Idi napred!" vikao je ovek jo uvek drei propusnicu u ruci.
"A moja isprava", ree mu Gomez. JMoja pro-pusnica. Mi se urimo."
"Idi ti do iavola s tvojom propusnicom", ree mu ovek i dade mu je i potra opet preko puta
da zaustavi jedan kamion koji je nailazio.
"Idi do raskrsnice pa se okreni tako da izvue ovu olupinu odavde", ree on oferu.
, Ja imam nareienje -"
,J. *.. ti i tvoja nareienja. Uradi kao to ti ka-em."
ofer potera kola i krenu niz put i nestade ga u praini.
Kad je Gomez krenuo motociklohi napred, sa-da istom desnom stranom puta
porejiastradalog
544
35 Ernest Hentingvej, IV
545
kamiona, Andres, drei se ponovo vrsto, vide kako straar ponovo zaustavlja neki drugi
kamion i kako se ofer nagnuo iz kabine i slua ga.
Jo uvek bez upaljenog svetla oni proioe po-red etvoro oklopnih kola, onda pored duge linije
kamiona punih vojnika. Vojnici su utali u mraku i Andres najpre samo oseti kako se njihovo
prisu-stvo nadnosi nad njim, kako se izdie iznad kamiona kroz prainu dok su prolazili. Onda
naiie iza njih jo jedan tabski auto koji je stalno trubio i palio i
gasio farove i svaki put kad je zasijalo svetlo An-dres je video vojnike s gvozdenim
lemovima i pu-kama koje su drali vertikalno, i pukomitraljezima s cevima
okrenutim prema mranom nebu kako se otro istiu u noi u koju su ponovo tonuli
im bi se svetlost ugasila. Jednom kad su prolazili blizu jednih kola sa vojnicima i
svetlost ih osvetlila, on vide pri iznenadnoj svetlosti njihova lica zamilje-na i tuna.
Page 236

Pod elinim lemovima, vozei se na kamionima u mraku, ka neem to su oni
samo zna-li da je napad, lica su im bila utonula svakom u svoj problem u mraku, i
svetlost ih je otkrila onak-ve kakvi ne bi izgledali po danu, od stida da to drugi ne vide,
izuzev kad napad ili bombardovanje otpone i kad nijedan ovek vie ne misli o svom licu.
Andres, prolazei sad pored jednog kamiona za drugim, dok je Gomez jo uvek sa
uspehom terao ispred tabskog automobila koji je iao za njima, nije uopte razmiljao o
njihovim licima. Mislio je samo, "Kakva vojska. Kakva oprema. Kakva meha-nizacija. Vaia
gente! Gle taj svet. Ovo je vojska Republike. Gledaj je. Kamion za kamionom. Svi
podjednako uniformisani. Svi sa lemovima od e-lika na glavi. Gledaj samo kako se maquine
diu iz kola prema naletu aviona. Gledaj kakva se voj-ska izgradila.
Sad su se vozili drugim, strmim delom puta ko-ji se penjao i iao posred planine i uspon je bio
tako strm, kad su se pribliavali vrhu, da mu je Go-mez rekao da siie i onda su zajedno gurali
motocikl poslednjim strmim usponom prolaza. S leve strane, ba kad su
preli vrh, nalazio se jedan ispust na putu gde su kola mogla da se okrenu i tu su svetla
mirkala ispred jedne velike kamene kue koja se duga i mrana isticala prema nonom
nebu.
"Hajde da pitamo gde je tab" ree Gomez Andresu i oni dovezoe motocikl do mesta
gde su dva straara stajala ispred zatvorenih vrata velike kamene kue. Gomez je naslanjao
motocikl na zid, kad se jedan motociklista u konom odelu, iju po javu
ocrta svetlost iz zgrade kad su se vrata otvo-rila, uputi napolje, s torbicom
prebaenom preko ramena i pitoljem tipa Mauzer, u drvenoj futroli na boku. Kad
svctla nestade, on naie svoj motocikl u mraku pored vrata, gurnu ga dok se ne upali i zatekta,
onda odjuri putem nagore.
Gomez je razgovarao sa jednim straarem po-red vrata. "Kapetan Gomez iz ezdeset
pete briga-de", ree on. "Moe li mi rei gde se nalazi tab generala Golca iz Trideset
pete divizije?"
"Nije ovde", ree straar.
"Sta
je
ovde?"
"Comandacia."
"Kakva comandacia?"
"Pa, comandacia."
546
547
"Comandacia, ija?"
"Ko si ti cla postavlja tolika pitanja?" ree straar Gomezu u mraku. Ovde na vrhu
prevoja ne-bo je bilo vrlo jasno i zvezdano, i Andres je sad van one praine video
sasvim jasno u mraku. Ispod njih, gde je put skrctao udesno, jasno je prema ne-bu video konture
kamiona i automobila koji su pro-lazili.
"Ja sam kapetan Rogelio Gomez iz prvog bata-Ijona ezdeset pete brigade i pitam gde je tab generala Golca", ree Gomez.
Straar otvori malo vrata. "Zovni kaplara", vik-nu on unutra.
Ba tada naiioe jedna tabska kola iza okuke na putu i zaokrenue prema velikoj kamenoj
zgradi gde su Andres i Gomez stajali ekajui da naiie komandir strae. Kola se uputie
prema njima i sta-doe ispred vrata.
Jedan veliki ovek, star i teak, sa preterano velikim bereom kaki boje, onakvim
Page 237

kakve nose chasseurs a pied u francuskoj armiji, u injelu, no-sei torbicu za mape i
pitolj pripasan preko inje-la, iziie iz stranjeg dela kola sa jo dvojicom Ijudi u
uniformama Internacionalnih brigada.
Govorio je francuski, Andres ga nije razumeo, a Gomez je, kao bivi berberin, znao
nekoliko rei; rekao je svom oferu da ne zadri auto ispred vrata i da ga skloni.
Kad je priao vratima sa druga dva oficira, Go mez mu jasno vide lice na svetlosti i
prepozna ga. Viiao ga je na politikim sastancima i esto je i-tao njcgove lanke
u listu Mundo Obrero koji su prevoieni sa francuskog. Prepoznao je njegove kosmate obrve, vodene sive oi, bradu i dva podbrat-ka, i znao je da je on jedna od
velikih, savremenih revolucionarnih figura Francuske, on je predvodio pobunu
francuske mornarice na Crnom moru. Go mez je znao kako visoko politiko mesto
zauzima taj ovek u Internacionalnim brigadama i znao je da e taj ovek znati gde se nalazi
Golcov tab i mo e e da ga uputi onamo. On nije znao kakav je taj ovek vremenom postao
zbog razoarenja, gor-kih iskustava u privatnom politikom ivotu i osu-jeene ambicije i da je
najopasnija stvar pitati ga za ma ta. Ne znajui za sve to
on preprei tom o veku put, salutira mu stisnutom pesnicom i ree, "Drue Masar,
mi nosimo poruku za generala Golca. Moete li nas uputiti u njegov tab? Hitno je."
Visoki, krupan stari ovek isturi glavu i pogle-da Gomeza, i paljivo ga odmeri svojirn
vodenim oima. ak i ovde, na frontu, u svetlosti slabe elek-trine sijalice, iako je
tek doao sa vonje u otvo-renom automobilu po sveoj noi, imao je na svom sivom licu izraz
raspadanja. Lice mu je izgledalo kao nainjeno od otpadaka koji se nalaze pod a-pama vrlo
starog lava.
"Vi imate, ta, drue?" upita Gomeza govorei panski sa jakim katalonskim akcentom. Pogled
ba-ci na Andresa, skliznu preko njega i vrati se opet na Gomeza.
"Poruku za generala Golca koju treba predati u njegovom tabu, drue Masare."
"Odakle je, drue?"
"Dolazi s faistike strane", ree Gomez.
Andre Masar prui ruku da uzme poruku i osta-le isprave. On pogleda u njih i stavi ih u dep.
548
549
"Uhapsite ih obojicu", ree on kaplaru, koman-diru strae. "Prctraite ih i dovedite ih k
meni kad poaljem po njih."
S porukom u depu on zakorai u veliku ka-menu kuu.
Napolju, u straarnici straa je pretraivala Go meza i Andresa.
"Esta loco", ree straar. "On je lud."
"Ne. On je politika linost od velike vanosti", ree Gomez. "On je glavni komesar
Internacional-nih brigada."
"Apesar de eso, esta loco", ree kaplar. "Svejed-no, on je lud. ta radite iza faistikih
linija?"
"Ovaj drug je tamonji gerilac", ree mu Go mez dok ga je pretraivao. "On nosi poruku
gene-ralu Golcu. uvajte njegove isprave. Pripazite na taj novac i na taj metak na
vrpci. To je iz moje prve rane koju sam zadobio kod Gvadarame."
"Ne brini", ree kaplar. "Sve e se nalaziti u ovoj fijoici. Zato nisi mene pitao gde
se nalazi Golc?"
"Mi smo pokuali. Pitao sam straara i on je zovnuo tebe."
Page 238

"Ali onda je doao onaj ludak i pitali ste njega. Niko ne treba njega nita da pita. On je
lud. Tvoj Golc se nalazi svega tri milje putem nagore i onda udesno u stenama, u umi."
JMoe li nas pustiti da odemo do njega?"
"Ne. Otila bi mi glava. Moram te izvesti pred onu ludu. Osim toga, kod njega je tvoja
poruka."
"Zar ne moe to nekome rei?"
"Da", ree kaplar. "Rei u prvom odgovornom koga vidim. Svi znaju da je lud." "Ja sam
ga uvek smatrao velikom figurom", ree Gomez. "Jednim od najslavnijih
Francuza."
"Moe on biti i slavan i sve to hoe", ree kaplar i stavi Andresu ruku na rame. "Ali
je lud kao stenica. Ima maniju da ubija Ijude."
"Stvarno da ih ubija?"
"Como lo oies", ree kaplar. "Taj ubija vie ne-go kuga. Mata mas que la peste
bubonica. Ali on ne ubija faiste kao mi. Que va. Ni u ali. Mata bichos raros. On ubija
retke ptice. Trockiste. Jeretike. Sve vrste retkih ptica." Andres
nije nita od tog razumevao.
Kad smo bili u Eskorijalu ubili smo zbog nje-ga ne znam ni sam koliko Ijudi", ree kaplar. "Mi
smo uvek davali grupe za streljanje. Ljudi iz briga-de ne bi hteli streljati svoje Ijude.
Naroito Fran-cuzi. Da bi se izbegle tekoe uvek smo mi to ra-dili. Mi smo streljali
Francuze. Mi smo streljali Bel-gijance. Streljali smo i druge raznih nacionalnosti. Svih
vrsta. Tiene mania de fusilar gente. Uvek zbog politikih stvari. On je lud. Purifica
mas que el Salvarsdn. Cisti bolje nego salvarzan."
,li ti e spomenuti nekom za poruku?"
"Da, ovee. Sigurno. Ja poznajem svakog o veka u ove dve brigade, Svako ovuda
prolazi. Po-znajem svakog, pa ak i Ruse, mada malo njih go-vori panski.
Zadraemo ovog ludaka, da ne strelja pance.1
"A poruka?"
"1 poruku. Ne brini, drue. Znamo mi kako se postupa s tim ludakom. On je jedini opasan
sa svo-jim sopstvenim Ijudima. Sad ga mi razumemo."
550
551
"Dovedi dva zatvorenika", doie glas Andre Ma-sara.
"Quereis echar un trago?" upita kaplar. "Ho ete li neto da popijete?"
"Zato da ne?"
Kaplar uze flau anisa sa ormana i Gomez i Andres se napie. Pa onda i kaplar. On obrisa usta
rukom.
"Vamonos", ree on.
Oni iziioe iz straarnice s oseanjem proguta-ne vatre anisa koji im je zagrevao
usta, trbuhe i srca, i krenue hodnikom i uioe u sobu u kojoj je za dugim stolom sedeo
Masar; ispred njega je lea-la mapa, u ruci mu je bila crvenoplava olovka ko jom se, vrtei
je, igrao generala. Andresu je ovo bila samo jedna nezgoda vie. Mnogo ih je
ve no-as bilo. Bilo ih je uvek mnogo. Ako su ti isprave u redu i srce hrabro, nisi u
opasnosti. Na kraju te oslobode i opet krene svojim putem. Ali Ingles mu je rekao da
pouri. Znao je da vie nikako ne moe stii da uestvuje u akciji na mostu, ali imali su poruku
da predadu, a ovaj starac za stolom je sta-vio u dep. "Stani tamo", ree Masar ne digavi
pogled.
Page 239

"Sluajte, drue Masare", ree Gomez, anis je pojaao njegov bes. "Ve jedanput
noas nas je za-dralo neznalatvo anarhista. Onda lenost jednog bi-rokratskog faiste.
Sad tvojom komunistikom hi-persumn j iavou."
"Zatvori usta", ree Masar ne gledajui ga. "Ovo nije miting."
"Drue Masar, ovo je stvar krajnje hitiia", re-e Gomez. "Od velike vanosti."
Kaplar i vojnik koji su bili pored njih ivo se zainteresovae kao da prisustvuju komadu
koji su mnogo puta videli, ali u ijim odlinim scenama mogu uvek nanovo da uivaju.
"Sve je hitno", ree Masar. "Sve stvari su va-ne." Sad ih pogleda drei olovku.
"Otkud znate da je Golc ovde? Da li vi znate kako je ozbiljno doi i pitati pre napada za
generala? Otkud znate da je taj i taj general ovde?" "Kai
mu ti", ree Gomez Andresu.
"Drue generale", poe Andres - Andre Masar ga ne ispravi u pogledu ina - "Meni su
dali taj paketi s one strane linija -"
"S druge strane linija?" upita Masar. "Da, uo sam kako kae da dolazite s faistike
strane."
"To mi je dao, drue generale, jedan Ingles, po imenu Roberto koji je doao k nama kao
miner u vezi sa mostom. Razume?"
"Produi svoju priu", ree Masar Andresu; u-potrebio je izraz priu kao da je hteo da kae lai, izmiljotine, prevare.
"Eto, drue generale, Ingles mi je rekao da od-nesem poruku generalu Golcu to je
mogue bre. On vri napad u ovim brdima danas i jedino to traimo da mu se to sad
to pre preda, ako to do-zvoli drug general."
Masar opet zatrese glavom. Gledao je u Andre sa, ali ga nije video.
Golc, mislio je on s nekom meavinom uasa i ushienja kao to se ovek osea kad
uje da je neki njegov poslovni neprijatelj nastradao u nekom vrlo nezgodnom
automobilskom sudaru ili kad je neko, koga je mrzeo, ali u ije potenje nije nikad
552
553
sumnjao, optuen za prevaru. Taj Golc je jedan od njihovih. Taj Golc je u oiglednim
vezama sa fais-tima. Golc, koga je poznavao skoro dvadeset godi-na. Golc, koji je
zarobio voz sa zlatom one zime, sa Lukaern, u Sibiru, Golc, koji se borio protiv
Kolaka, i u Poljskoj. I na Kavkazu. U Kini i ovde od prvog oktobra. Ali on jeste bio
blizak sa Tu-haevskim. Ali i sa Voroilovim. Ali s Tuhaevskim. I s kim jo? Ovde
sa Karkovim, dabome. I sa Lu-kaem. Ali svi Maiari su intriganti. Mrzeo je Gala. Golc
je mrzeo Gala. Pamti to. Seti se toga. Golc je uvek mrzeo Gala. Ali je uvek bio za Puca.
Pamti to. A Dival mu je naelnik taba. Vidi ta proizilazi iz toga. uo si kako kae
da je opi budala. To je sigurno. To stoji. A sad ova poruka koja dolazi sa faistike strane.
Jedirio odsecanjem tih trulih gra-na drvo moe ostati zdravo i rasti. Trule mora po stati
oigledna da bi se mogla unititi. Ali Golc. Zar Golc da bude izdajica. Znao je on
da se nikom ne moe verovati. Nikom. Nikad. Ni svojoj eni. Ni bratu. Ni svom
najstarijem drugu. Nikom. Nikad.
"Vodite ih", ree on straarima. "uvajte ih paljivo." Kaplar pogleda straara. Ovo je bila jedna od vrlo mirnih Masarovih predstava.
"Drue Masare", ree Gomez. "Nemojte biti ne-razboriti. Sasluajte me, mene, lojalnog
oficira i druga. Ta poruka se mora predati. Ovaj drug je proao kroz faistike linije da
Page 240

odnese drugu ge-neralu Golcu."
"Vodite ih", ree Masar sada Ijubazno strai. Bilo mu ih je ao kao Ijudskih bia, ako ih budu
morali likvidirati. Ali najtee mu je padala trage-dija Golca. To Golc da bude, mislio
je on. Odmah
554
u odneti faistiku poruku Varlofu. Ne, bolje da je sam odnese Golcu i da ga posmatra kad je
pri-mi. To e uraditi. Kako moe da ima poverenja u Varlofa, ako je Golc jedan od njihovih?
Ne. S tom stvari mora da bude vrlo oprezan.
Andres se okrete Gomezu, "ta misli da U e poslati poruku?" upita on ne verujui. "Zar ne
vidi?" ree Gomez.
"Me cago en su puta madre!" ree Andres. "Estd loco!"
"Da", ree Gomez. "On je lud. Vi ste ludi! Cu-jete! Ludi!" vikao je on Masaru koji se
ponovo nagnuo nad mapom sa crvenoplavom olovkom. "Sluajte! Vi ste ludak, ubica!"
"Odvedite ih", ree Masar straarima. "Pome-rili su duhom zbog velike krivice." To je
bila fraza koju je kaplar sad prepoznao. Nju je sluao i ranije. "Ti ludae, ubico!" vikao je
Gomez.
"Hijo de la gran puta", ree mu Andres. "Loco!"
Glupost ovog oveka ga je razbesnela. Ako je lud, neka ga uklone kao ludog. Neka mu
uzmu po ruku iz depa. Neka ta luda ide do iavola. Teki panski bes se dizao iz
njegovog uobiajenog mira i dobre naravi. Jo malo pa e ga zaslepiti.
Masar, sedei nad mapom zatresao je tuno gla-vom kad su straari izveli Gomeza i
Andresa. Stra-ari su uivali to je ispsovan, ali sve u svemu bili su razoarani
predstavom. Videli su mnogo boljih. Andre Masar nije vodio rauna da li ga Ijudi psu-ju. Mnogo
Ijudi ga je na kraju psovalo. Njemu ih je uvek stvarno bilo ao kao Ijudskih bia.
To je
555
uvek scbi govorio i to je jedna od poslednjih isti-nitih ideja koju je zadrao i koja je bila
stvarno njegova.
Sedeo je tu, brkovima i pogledom koncentri-san na mapu, na mapu koju on stvarno nikad
nije razumeo, na smeie obeleene konture koje su bile fino i konccntrino izvuene kao
paukova mrea. Po konturama je video visove i doline, ali u stvari
nikad nije razumeo zato ba ta uzvisina i ba ta dolina. Ali u generaltabu, u kome je
vladao sistem politikih komesara, on bi se umeao kao politiki rukovodilac brigada,
stavio bi prst na takvo i takvo numerisano mesto, zaokrueno tankom
smeiom o lovkom u zelenom, to je oznaavalo ume isprese-cane linijama puteva,
koji nisu nikad sluajno ili pored zaokreta reka, i rekao. "Tu. Tu je slaba taka."
Gal i opi, Ijudi od politike i ambicije, sloili bi se, i posle toga bi se Ijudi, koji nikad
nisu ni videli mapu, nego im se samo pokazala kota i rovo-vi na njoj, penjali strminama da
naiu smrt na nji-hovim padinama, ili, zaustavljani vatrom mitraljeza zaklonjenih u
maslinjacima, ne bi nikad ni stizali da se popnu. Ili bi se, na drugim frontovima, lako
popeli, ali i time ne bi postigli nita. Ali kad bi Masar u Golcovom tabu stavio prst na
mapu, vili-ni miii ovog generala, ija je glava puna oiljaka i lice belo, stisnuli bi
se i on bi mislio, streljao bih te, Andre Masar, pre nego to bih ti doz volio da stavlja taj
svoj truli prst na konture na mojoj mapi. Da si proklet zbog svih onih Ijudi koje si ubio
meajui se u stvari koje ne zna. Proklet dan, kad su po tebi nazvali fabrike traktora, i
sela, i
zadruge, tako da si postao simbol u koji ne smem da diram. Idi i sumnjii i savetuj i
Page 241

meaj se i pot-kazuj i kasapi na drugom mestu, a moj tab ostavi na miru.
Ali umesto da to kae, Golc bi se jedino odma-kao od te nagnute mase, pruenog prsta,
vodenih sivih oiju, sivo belih brkova i loeg zadaha i re-kao, "Da, drue Masar. Vidim ta
mislite. To nije dobro shvaeno i ne slaem se. Moete mi se po-peti na
glavu, ako hoete. Moete od toga napra-viti partijsko pitanje, kao to kaete. Ali ja se
ne slaem."
Tako je sad Andre Masar seieo zadubljen nad mapom, nad golim stolom, pod golom
svetlou elektrine sijalice, bez tita nad glavom, preiroki bere je povukao napred
da mu zatiti oi, pogledao je umnoenu kopiju naredbe za napad i polako, pa-ljivo i
vredno prouavao mapu kao to bi na ne-kom problemu radio jedan mlad oficir u
vojnoj ikoli za tabske oficire. On je uestvovao u ratu. Mislio je da komanduje
trupama. Tako je sedeo sa porukom Roberta Dordana Golcu u depu, a Go-mez i Andres su
ekali u straarskoj sobi i Robert Dordan je leao u umi iznad mosta.
Ne moe se rei da li bi ishod Andresova za-datka bio drukiji da su on i Gomez mogli
da pro-due bez smetnji od strane Andre Masara. Na fron-tu nije bilo nikoga ko bi imao
ovlaenje da zadri napad. itav mehanizam je bio suvie dugo u po kretu da bi se
sad odjednom mogao tako lako da zaustavi. Postoji ogromna inercija u svim vojnim
operacijama bilo koje veliine da su. Ali, kad je jednom ta inercija savladana i pokret
zapoet, on556
557
da ga je isto toliko teko zaustaviti koliko je bilo teko poeti.
Ali te je noi starac s bereom dobro povuenim unapred jo sedeo nad mapom za
stolom, kad se vrata otvorie i unutra uie Karkov, ruski novinar, sa jo druga dva
Rusa u civilu, u konim kapama i kaputima. Kaplar je preko volje zatvorio vrata za njima.
Karkov je bio prvi odgovorni ovek s kojim je stupio u vezu.
"Tovari Masar", ree Karkov svojim utivo prezrivim nejasnim glasom i nasmei se, pokazujui svoje riave zube.
Masar ustade. On nije voleo Karkova, ali Kar-kov, upuen iz Pravde i u direktnoj vezi sa Staljinom, bio je u tom trenutku jedan od tri najvanija oveka u paniji. "Tovari Karkov", ree on.
"Vi pripremate napad?" ree Karkov drsko mahnuvi glavom prema mapi.
"Prouavam ga", odgovori Masar.
"Da li vi napadate? Ili Golc?" ree Karkov utivo.
"Ja sam samo komesar, kao to znate", ree mu Masar.
"Ne", ree Karkov. "Vi ste skromni. Vi ste stvarno general. Vi imate mapu i durbin. Ali
zar ni-ste nekad bili admiral, drue Masar?"
"Bio sam tobdija", ree Masar. To je bila la. On je stvarno bio nii oficir u doba
pobune. Ali sad je uvek verovao da je bio tobdija.
"Ah. A ja sam mislio da ste bili nii oficir", re-e Karkov. "Moji podaci su uvek
netani. To je od-lika novinara."
Ostali Rusi nisu uestvovali u razgovoru. Oni su obojica gledali preko Masarovog
ramena u mapu i povremeno na svom jeziku stavljali po neku pri-medbu. Masar i Karkov
su govorili posle prvog po zdrava francuski.
"Bolje je ne stavljati netane injenice u Prau-du", ree Masar. On to ree odseno
da bi nekako povratio sebi dostojanstvo. Karkov ga je uvek boc-kao. To se francuski
Page 242

kae degonfler i Masar ga se uvek pribojavao i bio oprezan pred njim. Kad je Karkov
govorio, bilo je teko setiti se s kakvom vanom ulogom je on, Andre Masar, doao iz
Cen-tralnog komiteta Francuske komunistike partije. Bilo je teko setiti se da je on
neprikosnoven. A iz-gledalo je da ga Karkov tako lako, i kad god za-eli, dira. Sad
Karkov ree, "Ja ih obino isprav-Ijam, pre nego to ih uputim Pravdi. Ja sam sasvim
precizan u PravdL Recite mi, drue Masar, da li ste ita uli o nekoj poruci koja treba
da doie ovamo za Golca od jedne od naih partizanskih grupa ko-je operiu prema
Segoviji? Tamo se nalazi jedan drug, Amerikanac, po imenu Dordan, koji je tre-balo da
nam poalje izvetaj. Govorio je o borbama iza faistikih linija. Trebalo je da nam
preko Golca poalje o tom izvetaj."
"Jedan Amerikanac?" upita Masar. Andres je rekao Ingles. Dakle to li je to. Zna i,
pogreio je. Zato su te budale uopte razgovarale s njim?
"Da", ree Karkov gledajui ga prezrivo. "Je-dan mladi Amerikanac, koji politiki nije naroito
razvijen, ali odlino stoji kod panaca i ima znat-nih partizanskih zasluga.
Prosto, dajte mi tu po ruku, drue Masar. Ve je dosta zakasnila."
558
559
"Kakvu poruku?" upita Masar. Bilo je vrlo glu-po kazati tako neto i on je to znao. Ali
nije bio u stanju da tako brzo prizna da je pogreio i on to ipak ree da bi odloio
trenutak ponienja.
"Poruku koja vam je u dcpu od mladog Dor-dana Golcu", procedi Karkov kroz svoje trule
zube. Andre Masar stavi ruku u dep i izvadi poruku na sto. On pogleda Karkova
pravo u oi. U redu. Po-greio je i sad se nije nita drugo moglo uraditi, ali nije hteo da doivi
nikakvo ponienje. "1 pro pusnice", ree Karkov tiho. Masar ih stavi pored poruke.
"Drue kaplare", viknu Karkov na panskom.
Kaplar otvori vrata i uie. On brzo pogleda u Andre Masara, koji je isto tako gledao u
njega kao stari vepar koga su psi opkolili. Na Masarovom licu nije bilo ni straha ni
ponienja. Bio je samo Ijut, bio je samo trenutno opkoljen. Znao je da ga ti ps i nikad ne mogu
epati.
"Odnesi ovo drugovima u straarskoj sobi i uputi ih u tab generala Golca", ree
Karkov. "Ve su mnogo zakasnili."
Kaplar iziie i Masar pogleda za njim, pa onda u Karkova.
"Tovari Masar", ree Karkov. "Videu koliko ste vi neprikosnoveni." Masar ga
pravo pogleda i ne ree nita.
"Ne pokuavajte da stvarate neke planove u ve-zi sa kaplarom", produi Karkov. "Nije mi kaplar
rekao. Video sam onu dvojicu u straarskoj sobi i oni su mi kazali." (To je bila
la.) "Nadam se da e mi se Ijudi uvek poveravati", (to je bila istina, mada mu je ono
kaplar rekao); ali Karkov je verovao da
njegova pristupanost i oveno i dobronamerno meanje u stvari mogu da donesu neto dobro.
"Znate, kad sam u SSSR svet mi pie na Prav-du, kad se desi neka nepravda u nekom
gradu u Azerbejdanu. Jeste li to znali? Oni kau, Karkov e nam pomoi."
Andre Masar ga je gledao bez drugog izraza na licu, sem besa i mrnje. Sad je samo
mislio da je Karkov uradio neto protiv njega. U redu, Karkov ima mo i sve ostalo, i mora se
pripaziti.
Page 243

"To je neto drugo", ree Karkov. "Ali princip je isti. Ja u da izvidim koliko ste vi
neprikosno veni, drue Masar. Hou da znam ne bi li se mo glo izmeniti ime one f abrike
traktora."
Andre Masar odvrati pogled i skrene ga u mapu. "Sta
kae mladi Dordan?" upita ga Karkov.
"Nisam itao", ree Andre Masar. "Et mainte-nant fiche moi la paix, drue Karkove."
"Dobro", ree Karkov, "ostavljam vas vaim vojnikim dunostima."
On iziie iz sobe i ode u straarsku sobu. Andres i Gomez su ve bili otili i on jedan
trenutak stade tu gledajui na put i na planinske vrhove tamo da-Ije, koji su se sad
primeivali u prvoj sivoj svetlosti dana. Moramo tamo gore, pomisli on. Sad e usko ro poeti.
Andres i Gomez su opet bili na motociklu, na putu, i svitalo je. Andres se sad opet drao
za stra-nji deo sedita ispred sebe, dok se motocikl penjao od jednog zaokreta do
drugog kroz slabu sivu iz-maglicu koja je leala po vrhu prevoja i oseao ka-ko
motocikl juri ispod njega, pa se onda zaustavio
560
561
i stao i oni su stajali porcd motocikla na dugoj niz-brdici puta, a u umi s leve strane stajali su
tenkovi pokriveni borovim granama. Po itavoj umi nala-zili su se vojnici.
Andres vide Ijude kako na rame-nima nose duge tapove nosila. Tri tabska
auto-mobila su stajala desno, pored puta, ispod drvea, pokrivena granjem poloenim sa strane
i borovim granama na vrhu.
Gomez odveze motocikl do jednoga od njih. Nasloni ga na bor i porazgovara sa oferom koji je
sedeo pored kola, leiima naslonjen na drvo.
"Odveu te ja k njima", ree ofer. "Sakri mo tor negde i prekri ga ovim." On pokaza na
gomilu naseenih grana.
Sunce je tek poelo da se pomalja kroz visoke grane borova, Gomez i Andres su poli za
oferom, koji se zvao Vincente, kroz borove, preko puta, i uz brdo, do ulaza u zaklon
sa ijeg su krova ile signalne ice prema poumljenoj padini. ofer je uao, a oni su
ostali napolju, i Andres se divio kon-strukciji zaklona koji se video samo kao neka ru-pa
u brdu, bez imalo razbacane zemlje unaokolo, a bio je, kako je on mogao da vidi sa
ulaza, i dubok i prostran i Ijudi su se u njemu kretali slobodno bez potrebe da saginju gla ve
pod tekim drvenim krovom.
Vincente, ofer, iziie napolje.
"On je gore, gde razvijaju napad", ree on. "Dao sam njegovom naelniku taba. On je
potpisao da je primio. Evo."
On prui Gomezu potpisanu kovertu. Gomez je dade Andresu, koji je pogleda i stavi u
koulju.
"Kako se zove onaj koji je potpisao?" upita on. "DivaT,
ree Vincente.
"Dobro", ree Andres. "On je jedan od trojice kojima mi je dozvoljeno da predam." "Treba
li da ekamo odgovor?" upita Gomez Andresa.
"Bilo bi najbolje. Mada, sam Bog zna, kako u nai Inglesa i ostale posle mosta."
"Ostani i ekaj sa mnom dok se general ne vra-ti", ree Vincente. "Doneu ti kafe.
Mora da si gladan."
Page 244

"A ovi tenkovi", ree mu Gomez.
Prolazili su pored tenkova pokrivenih granama i obojeni blatom i iza svakog od njih po
borovim iglicama bile su useene po dve duboke brazde ko-je su pokazivale gde su
skrenuli i sili s puta. Nji-hovi topovi 45 mm virili su horizontalno ispod gra-nja i oferi i
tobdije u konim kaputima i sa le-movima sedeli su leiima naslonjeni na drvee ili leali i
spavali na zemlji.
"Ovo je rezerva", ree Vincente. "1 ove trupe su u rezervi. One koje poinju napad su
gore."
"Ima ih mnogo", ree Andres.
"Da", ree Vincente. "itava divizija."
U zaklonu Dival, drei otvorenu poruku Rober-ta Dordana u levoj ruci pogledajui na
svoj runi sat na istoj ruci, itajui poruku po etvrti put, oseajui svaki put
kako mu znoj izbija ispod pa-zuha i sliva mu se niz kukove, vikao je na telefonu, "Onda
mi dajte poloaj kod Segovije. Otiao je? Dajte mi poloaj kod Avile."
I dalje je telefonirao. Nije vredelo. Razgovarao je s obema brigadama. Golc je bio otiao
gore da razgleda poloaje za napad i vraao se u svoju
562
563
osmatranicu. On je telefonirao na osmatranicu i njega tamo nije bilo.
* "Dajte mi aerodrom broj jedan", ree Dival, od-jednom preuzimajui punu
odgovornost na sebe. Primie odgovornost na sebe za obustavljanje na-pada. Bolje
obustaviti ga. Ne moe ih slati u neki iznenadni napad protiv neprijatelja koji taj napad
oekuje. Ne moe. To je prosto ubistvo. Ne mo-e. Ne sme. Bez obzira na sve.
Mogu ga i ubiti ako hoe. Pozvae odmah direktno aerodrom i obusta-viti
bombardovanje. A ta, ako je ovaj napad samo zato da privue neprijatelja. Ako je
samo zato da vee sav materijal i snage? A ako je zato? Ali nisu ti nikad kazali da se napad
vri s tom namerom.
"Ne treba da mi trai aerodrom broj jedan", ree on signalisti. "Trai mi osmatranicu
ezde-set i devete brigade."
Jo je on to traio kad zau prvi zvuk aviona. Ba tada
je dobio vezu s osmatranicom. "Da", ree Golc mirno.
Sedeo je naslonjen na vree s peskom, s noga-ma na steni, s cigaretom koja mu je
visila iz usta i gledao gore i preko svog ramena, dok je razgo-varao. Video je rairene
klinove od po tri aviona, srebrna i puna tutnjave, kako dolaze preko udalje-ne planinske kose
odande, odakle se probijalo prvo sunce. Gledao je dvostruke krugove svetlosti na eli-sama koje
je sunce osvetljavalo dok su dolazili.
"Da", ree on na telefonu, govorei francuski poto je Dival bio s druge strane. "Nous sommes
foutus. Oui. Comme toujours. Oui. Cest dommage. Oui. teta to je zakasnila." Njego ve oi,
dok su posmatrale kako avioni do laze, bile su vrlo gorde. Sad je video
crvene oznake na krilima i posmatrao ih kako dostojanstveno i ravnomerno idu napred
uz zujanje. Eto kako je mo-glo da bude. To su avioni. Doli su, upakovani u sanduke,
parobrodom iz Crnog mora, preko Mra-mornog mora, kroz Dardanele, preko Sredozemnog mora
dovde, iskrcani s Ijubavlju u Alikanti, vesto montirani i isprobani i nalo se da su
savreni i sad lete sjajno, tutnjei ka cilju, i u zbijenoj for-maciji V lete, daleko u
visini srebre se na jutar-njem suncu da bombarduju one planine tamo, i uz grmljavinu da
Page 245

ih dignu visoko, da bismo mi mo-gli da proiemo.
Golc je znao da e, im preiu preko njih, i odu dalje, bombe poeti da padaju
valjajui se u vazdu-hu kao morske svinje. I vrhovi brda e se raspriti i zatutnjati u oblacima
dima i nestati u jednom jedinom velikom oblaku eksplozije. Onda e tenkovi
zvekui poeti da melju, penjui se uz one dve pa-dine i iza njih e nastupati
njegove dve brigade. I ako iznenaienje uspe, ii e napred, pa dole i preko,
zaustavljajui se, istei, unitavajui ne-prijatelja; imae mnogo posla, mnogo toga da se uradi
inteligentno, uz pomo tenkova koji e kru-iti, vraati se, tititi ih vatrom
i dovoziti nove na-padae i onda kliziti napred, dalje, kroz i iza ne-prijatelja. Tako e biti ako
ne bude izdaje i ako svako bude radio ono to treba.
Tamo su dve kose, a tu su, ispred njega tenko vi i njegove dve dobre brigade spremne da krenu
iz ume, a evo sad su doli i avioni. Sve to je imao da uradi uraieno je kao to treba.
564
565
Ali dok je posmatrao avione koji su mu sad bili nad glavom oscti muku u stomaku, jer je
sad znao, po onom to je uo iz Dordanove poruke ko-ju je dobio preko telefona da se
na one dve kose sad niko nee nalaziti. Mora da su se povukli malo nie, u uske
rovove, da bi izbegli bombardovanje ili se sakrili u umi i kad bombarderi proiu,
vratie se natrag s pukomitraljezima i automatskim oru-jem i protivtenkovskim
topovima za koje je Dordan javio da su proli putem i sve e se neslav-no svriti. Ali avioni,
koji su sad nailazili sa zaglu-nom hukom bili su kakvi se samo poeleti mogu i Golc
posmatrajui ih, i gledajui ih u vazduhu, re-e u telefon: "Non. Rien a fair. Rien.
Faut pas penser. Faut accepter."
Golc je posmatrao avione svojim tvrdim po-nosnim oima koje su znale kako stvari stoje i kako su mogle da stoje i ree, ponosan na njih, na onakve kakve su mogle da
budu, i verujui u njih kao da e takve biti, iako one takve nikad nee biti. "Bon. Nous ferons
notre petit possible", i osta-vi slualicu.
Ali Dival ga nije uo. Sedei za stolom i drei slualicu, jedino je uo huku aviona i
mislio je, sad, moda ovog puta, sluaj ih kako dolaze, moda e ih avioni razneti,
moda emo napraviti prodor, moda e on dobiti rezerve koje je traio, moda je to
ono, moda je ovo ba as. Hajde. De. Hajde. Huka je bila takva da nije mogao uti ni ta misli.
Glava XLIII
Robert Dordan je leao iza jednog bora na pa-dini brda iznad puta i mosta i posmatrao
kako se razdanjuje. Uvek je voleo taj deo dana i sad ga je posmatrao, doivljavao ga je
kao neto sivo u se-bi, kao da je sam bio deo tog sporog osvetljavanja koje nastupa
pre izlaska sunca, kad vrsti predmeti tamne i prostor se rasvetljava i svetlosti, koje su sijale u
noi, postaju ute i onda, kako dan nailazi, blede. Debla borova ispod njega
bila su sad otra i jasna, vrsta i smeia, put beliast od pramiaka izmaglice nad
njim. Bio je vlaan od rose i umsko tle bilo je meko i on je oseao kako se smeie
opale borove iglice uginju pod njegovim laktovima. Dotle je, kroz svetlu izmaglicu koja
se dizala iz korita potoka, video elik mosta, krut i prav preko pro-valije, i drvene
straarnice sa obe strane. Ali pred njegovim oima konstrukcija mosta bila je jo uvek
pauinasta i tanana u izmaglici koja je visila nad potokom.
Video je sad straara u straarnici kako je ustao, na leiima mu je visila pelerina, a
Page 246

iznad nje se dizao elini lem na glavi, to se videlo kad se straar nagnuo napred da
ugreje ruke nad probu-enom benzinskom kantom koja je sluila kao pe. Robert
Dordan je uo um potoka, dole daleko izmeiu stena, i video slabi tanki dim koji se dizao iz
straarnice.
On pogleda na sat i pomisli, pitam se da li je Andres stigao do Golca? Ako ve treba da
ga digne-mo u vazduh, hteo bih da vrlo polako diem i da ponovo usporim vreme i da to
oseam. ta misli
da li je to izvrio Andres? A ako jeste, da li e stvar zaustaviti? Ako budu imali
vremena da je zausta-ve? Que va. Ne brini. Zaustavili, ili ne. Nema vie drukijih
odluka, i kroz malo vremena e saznati. Pretpostavi da e se napad izvriti s
uspehom. Golc je rekao da moe. Da postoji mogunost. Ako nai tenkovi doiu ovim
putem, a vojnici prodru zdesna i odozdo i pored La Granhe, zaobii e celu levu stranu planine.
Zato nikad ne misli da se moe i pobediti? Suvie dugo si bio u defanzivi i ne
ume ni da misli o tom. Pa dabome. Ali to je bilo pre nego to je sve to prolo putem
nagore. To je bilo pre nego to su doli svi ovi avioni. Ne budi tako naivan. Ali pamti,
dok god mi moemo ovde da ih zadrimo, faisti e biti vezani. Oni ne mogu da
na-padnu nijednu drugu zemlju pre nego to svre s nama, a s nama nee nikad moi
da svre. Kad bi nas bar Francuzi pomogli, kad bi samo ostavili gra-nicu otvorenu, i
kad bi dobili avione iz Amerike, niko nam nita ne bi mogao. Nikad, kad bi ma ta dobili. Ovaj
narod e se stalno boriti ako bude dobro naoruan.
Ne, ne sme ovde oekivati pobedu, moda ni za nekoliko godina. Sve je ovo napad da se veu
ne-prijateljske snage. Ne sme se sada time zavarava-ti. A ako danas izvrimo
prodor? Ovo je na prvi veliki napad. Sauvaj svoje oseanje razmera. A ta ako ga
izvrimo? Ne uzbuiuj se, ree on sebi. Seti se ta je sve prolo putem. Ti si uradio ta si mogao u vezi s tim. Ipak bismo, da imamo male krat-kotalasne aparate za vezu. Imaemo sve u
svoje vreme. Ali jo ih nemamo. Sad samo posmatraj i radi to mora. Danas je samo jedan od
dana koji e uvek biti. Ali ono to e se deavati svih ostalih
dana koji e doi zavisi moda od onog to ti danas uradi. Tako je bilo itave
godine. itavog ovog rata je tako. Postajem vrlo pompezan ovako rano ujutro, ree
on sebi. Gle, ta dolazu
On vide dva oveka u pelerinama od ebeta i sa elinim lemovima, kako
naiioe iza okuke i po ioe prema mostu s pukama prebaenim preko leia. Jedan
se zaustavi s druge strane mosta i nesta-de u straarnici. Drugi poie preko mosta idui polako i tromo. Zastade na mostu i pljunu u prova-liju, onda polako produi do
kraja mosta gde mu drugi straar neto ree i onda krenu nazad preko mosta. Smenjeni
straar je iao bre od prvog (za-to to ide na kafu, pomisli Robert Dordan) ali i on pljunu
u provaliju.
Da li je to iz sujeverja? pomisli Robert Dor-dan. Morau i ja da pljunem u taj klanac. Ako
do tog vremena budem mogao pljuvati. Ne. Ne moe to biti naroito jak lek. Ne vredi.
Morau dokazati da ne vredi pre nego to stignem tamo.
Novi straar je uao u straarnicu i seo. Nje-gova puka s bajonetom stajala je
prislonjena uza zid. Robert Dordan izvadi dogled iz depa na ko-ulji i podesi stakla dok
mu se otro ne ukaza kraj mosta i sivo obojen metal. Onda okrenu dogled prema straarnici.
Straar je sedeo naslonjen na zid. Njegov lem je bio obeen o klin i lice se jasno videlo.
Robert Dordan vide da je isti ovek koji je bio na strai pre dva dana u popodnevnoj
smeni. Imao je istu onu kapu pletenu kao arapa. I nije se obrijao.
Page 247

568
569
Obrazi su mu bili utonuli, a jagodice ispale. Imao je upave obrve srasle na sredini.
Izgledao je sanjiv i dok ga je Robert Dordan posmatrao on zevnu. Onda izvue
duvankcsu i hartiju za cigarete i savi cigaretu. Pokua da upali upalja, pa kad ne uspe, stavi
ga u dep i priie pei, nagnu se, zavue ruku i izvue komadi ara, raspirivao ga je na
dlanu dok se nije raspalio, onda pripali cigaretu i baci ga natrag u pe.
Robert Dordan, gledajui na svoj Cajs Ikon 8, posmatrao mu je lice dok se naslonio na zid
kuice, i puio cigaretu. Onda spusti dogled, savi ga i stavi u dep. Neu ga vie gledati, ree
on sebi.
Leao je, posmatrao put i nastojao uopte da ne misli. Na boru ispod njega zaskviala
je jedna veverica i Robert Dordan je posmatrao: kako se sputa niz deblo, kako se
zaustavlja na putu i gle-da ka mestu odakle je ovek posmatrao. On je gle-dao
veverije oi, malene i svetle, i rep koji se trzao od uzbuienja. Onda veverica
preie na drugo drvo, kreui se u skokovima po tlu, pomaui se api-carna i
pruanjem repa. Sa debla opet pogleda Ro-berta Dordana, onda se sakri iza stabla i izgubi
iz vida. Zatim Robert Dordan u vevericu kako skvii na grani visoko na boru, i vide je
kako se ispruila na grani i mae repom.
Robert Dordan pogleda dole kroz borove na straarsku kuicu. Voleo bi da je imao
vevericu u depu. Zeleo je da ima ma ta to bi mogao dotak-nuti. Trljao je laktovima
po borovim iglicama, ali to nije isto. Niko ne zna kako se ovek moe ose-ati
usamljen kad to radi. Ali ja, ja znam. Nadam
se da e se zei sreno izvui iz svega ovoga. Pre-stani sad s tim. Da, sigurno. Ali smem da se
nadam, i nadam se. Da u razoriti most s uspehom i da e se ona spasti. Dobro. Sigurno. Samo
to. To je sve to sad elim.
Leao je tu i svratio je sad pogled s puta i stra-arnice i pogledao na udaljene planine.
Prosto ne misli uopte, ree on sebi. Leao je tu mirno i po smatrao kako jutro nailazi.
Bilo je divno jutro ra-nog leta i krajem maja je svanjivalo vrlo brzo. Jed-nom je
motociklista u konom kaputu i s konom kapom, sa strojnicom u futroli pored leve
noge, na-iao preko mosta i produio putem. Jednom su je-dna ambulantna kola prela
preko mosta, prola ispod njega, i produila putem. I to je bilo sve. Ose-ao je miris
borova i uo je potok, i most se na ju-tarnjem svetlu ukaza sad jasno i lepo. Leao je tu iza bora
sa strojnicom preko leve dolaktice i ne gledajui vie straarsku kuicu dok, mnogo doo nije nego to je izgledalo da e do tog i doi, da se tako neto uopte moe
da desi ovako divnog jutra u poznom maju, - dok ne zau iznenadno, koa-centrisano padanje
bombi.
Kad zau bombe, njihove prve mukle udarce, pre nego to se jeka u grmljavini odbila od
planine, Robert Dordan duboko udahnu vazduh i die stroj-nicu sa mesta na kom je leala.
Leva ruka mu je bila ukoena od njene teine a prsti teki i ne-pokretni.
ovek u straarnici ustade kad je uo bombe. Robert Dordan ga vide kako uze puku
i iziie na-polje iz straarnice i kako oslukuje. Stajao je na putu osvetljen suncem.
Pletena kapa mu je stajala
570
571
Page 248

dodajui mu etvrtaste komade eksploziva i Robcrt Dordan ih je dohvatao, gurao
tamo gde je eleo, vrsto ih sabijao i uvrivao ih " ,Klinove, viejo!
deljanih klinova dok ih je zabadao vrsto da bi drali naboje izmeiu preaga.
Sad, dok je to radio, smetao, uvrivao, zaon u pukaranje, dole na putu. Onda u eksploziju bombe. Onda jo jednu koja nadjaa
um vode. Onda je u tom pravcu zavladala tiina.
" Do iavola", ree on., ,Ko li ih je samo bacio?"
Jo se ula pucnjava odozgo s puta, kod gornjeg straarskog mesta. avolski jaka
pucnjava, a on je vezivao dve granate jednu pored druge na vrh uvrvih nabora tako da se vrsto dre, priljubljene i
tavu tu stvar i onda, da bi bilo to solidnije, zabi jedan klin iznad granata da dobro u vrsti
itav naboj uz. elik.
" Sad s druge strane, viejo", povika on Anselrau i poe da se provlaei izmeiu ske!e,
kao pravi Tar-zan u umi valjanog elika, pomisli on, i onda poon pogleda gore i vide Anselmovo lice kad mu je do-davao komade eksploziva. Silno
dobro lice, pomisli
citi u vazduh do nita. Hajde. Ne uzbuiuj se. Radi. 574
pctljavaj se. Raii polako. Ni ne pokuavaj da radi
Niko te ne moe spreiti da digne u vazduh bar jednu stranu. Radi ba kao to treba.
Ovde je vrlo svee. Isuse, svee je kao u vinskom podrumu. Ovo
-olski
to moe. Zeleo bih da prestane ta pucnjava gore., ,Daj mi jo neki klin, viejo." Ne
sviia mi se ta pucra da je neki straar bio napolju. Napolju ili iza strugare. Jo pucaju. Znai ima nekoga u
strugari.
zaklon u borbi. Mora da ih ima jo uvek nekoliko. Dole kod Pabla je sve mirno. Pitam se, od
ega li je bio onaj drugi blesak. Mora da je to bio auto ili motocikl. Nadam se doboga
da im nisu doli ten-kovl i oklopna kola. Produi. Stavi to tinutra to bre moe, zabi
klin i vrsto ga vei. Trese se kao neka ena. ta je to do iavola s tobom?
Pokuava da radi suvie brzo. Zakleo bih se da ta prokleta ena gore ne drhti. Ta
Pilar. A moda i ona. Mada, izgleda, da je prilino u nevolji. Tree se, ako u-padne u guvu.
Kao i svako drugi.
On se nagnu unazad i pope gore na sunevo
Anselmo dodavao, sad s glavom iznad huke vode ko ja se ruila, u otru i pojaanu pucnjavu
gore na putu i onda ponovo eksploziju bombi. Onda jo bombi.
" Jii aju
Srea je to sam dobio ovaj materijal u koma-dima a ne u ipkama, pomisli on. Do
iavola, ovako je spretnije. Mada bi sa jednim gadnim dakom punim elatina ilo bre. Sa dva
daka. Ne. S jed-nim bi se dalo. I kad bismo imali detonatore i stari upalja. Taj kukin sin
bacio mi je upalja u reku. Onu staru kutiju koja gde sve nije bila. Taj pro
kleti Pablo. Ali sad im prireiuje dole iavolsku za-bavu., ,Daj mi jo toga, viejo."
Starac vrlo dobro vri svoju dunost. Tu gore je ba na pravom mestu. Strano mu je
bilo da ubije onog straara. A i meni, ali nisam mislio o tome. Ni sad ne mislim na to.
Mora to da uradi. Ali Anselmo je imao starudiju. Znam ja kako je sa starudijom. Mislim da je
lake ubiti oveka iz auto matskog oruja. Mislim za onog koji ubija. Druk-ije je.
Page 249

Posle prvog dodira to vri oruje. Ne ti. Sauvaj to za drugi put. Ti i tvoja glava. Ti
stari Dordane, ima dobru glavu, koja misli. Teraj, Dordane, teraj! Vikali su obino na
futbalu kad si vodio loptu. Zna li ti da taj prokleti Dordan nije mnogo vei nego taj potoi
dole. Na izvoru, misli. Takvo je sve na izvoru. To ti je mestance, to ispod
mosta. Dom udaljen od doma. De, Dordane, pribe-ri se. Ovo je ozbiljna stvar, Dordane. Zar
ne ra-zume? Ozbiljna. Ali svakog asa sve manje. Po gledaj na drugu stranu. Para
que? Sa mnom je sad u redu, kako god ono ilo. Kako napreduje Mein, tako napreduje
nacija. Kako ide Dordanu, tako ide i prokletim Izrailjcima. Most, mislim. A s druge
strane, kako sa Dordanom stoji stvar, tako stoji, stvarno i sa mostom.
" Daj mi jo toga, Anselmo, starino", ree on. Starac klimnu glavom., ,Skoro sam gotov",
ree Ro-bert Dordan. Starac ponovo klimnu glavom.
Kad je bio pri kraju vezivanja granata icom nije vie uo pucnjavu gore na putu.
Odjednom oseti da radi samo uz huku potoka. Pogledao je dole i video kako potok
kljua beo, probijajui se izme-iu kamenja i rui se nanie pravei tu bistru lo-kvu
sa ljunkovitim dnom i u njoj se u struji vrteo jedan klin koji je ispustio. Kad je pogledao
dole vide kako pastrmka ispliva da uhvati neki insekt, i na povrini napravi kruie,
ba pored mesta na kom se klin vrteo. Dok je uvrtao icu kletima da bi uvrstio dve
granate na mestu, on vide kroz me-tal mosta sunevu svetlost na zelenoj planinskoj padini.
Pre tri dana bila je smeia, pomisli on.
Iz svee tame pod mostom on se izvi na sunce i viknu u lice Anselmu koji se saginjao "
,Daj mi veliki kotur ice." Starac
mu ga dodade.
Za Ijubav boiju samo da sad ne popuste. Ovim u da ih povuem. Voleo bih da ih
povee. Ova du-ina ice je dovoljna, pomisli Robert Dordan, kad je dotakao igle za
obezbeienje s prstenovima koje dre poluice na runim bombama. Proverio je da
vidi da li bombe, vezane icom sa strane, imaju dovoljno prostora da im poluica moe da
odskoi kad povue igle (ica kojom ih je vezivao ila je ispod poluica), onda on
zaveza jedan kraj ice za jedan prsten, a drugi kraj ice za glavnu icu kojom je bio
vezan prsten spoljne bombe, odvi jo malo ice sa kotura i provue je oko elinog
stuba i on576
577
da dodade kotur Anselmu. , ,Dri ga paljivo", ree on.
Onda se pope na most, uze kotur od starca i poie nazad onom brzinom kojom je mogao
odmota-vati icu ka mestu gde se nalazio skljokani straar na putu, naginjui se preko mosta i
odmotavajui icu u hodu.
" Donesi dakove", viknu on Anselmu idui aa-trake. Dok je prolazio pored svoje
strojnice, on se sagnu i uze je i prebaci je ponovo preko ramena.
Ba tada, diui pogled sa ice koju je odmo-tavao, vide daleko gore na putu one koji su se
vra-ali sa gornjeg straarskog mesta.
On vide da ih je etvoro i onda morade da pari na icu da je poloi tako da ne zapne ni za kakav
spoljni deo mosta. Eladio nije s njima.
Robert Dordan sprovede icu lepo pored kraja mosta, napravi omu i veza je za
poslednji potpo ranj i onda je odvijae dalje du puta, dok se ne zaustavi pored
kamenog putokaza. Presee icu i dodade je Anselmu.
Page 250

" Dri to, viejo", ree on., ,Sad se vrati sa mnom do mosta. Motaj je dok ide. Ne. Ja
u."
Na mostu je povukao icu van ome i oslobodio je, tako da je lepo i nesmetano
prolazila izmeiu prstenova na granatama i pruajui je du mosta, sasvim labavo dodao je
Anselmu.
" Provedi je do onog visokog kamena", ree on., ,Dri je lagano, ali vrsto. Nemoj je silom
potezati. Kad snano, snano povue, most e otii u va-zduh. Comprendes?"
" Dri je lagano, ali je nemoj otputati, tako da ti ne zapne. Dri je lagano i vrsto i ne
vuci je dok nee morati jako da je povue. Compren-des?", ,Da."
" Kad bude vukao, povuci snano. Nemoj trzati."
Dok je to govorio Robert Dordan je gledao ostatak Pilarine grupe gore na putu. Sad su
ve bili dosta blizu i on vide kako Primitivo i Rafael podu-piru Fernanda. Izgledalo je da
ga je metak pogodio u slabine, jer se obema rukama drao za to mesto, dok su ga
ovek i mladi pridravali sa obe strane. Desna noga mu se vukla dok su ga vodili putem i
cipelom je strugao po putu. Pilar se pela obronkom u umu nosei tri puke.
Robert Dordan nije mo-gao da joj vidi lice, ali glavu je drala uspravno i penjala se to je bre
mogla.
" Kako ide?" viknu Primitivo.
" Dobro. Gotovo smo zavrili", doviknu mu Ro bert Dordan.
Nije bilo potrebno pitati ih kako njima ide. Dok je skrenuo pogled, njih trojica su stigla na i vicu
puta i Fernando je stresao glavom kad su po kuali da ga vuku uz obronak. JDajte mi puku
ovamo", u Robert Dordan kako on ree priguenim glasom.
" Ne, hombre. Odveemo te do konja."
" ta e rni konj?" ree Fernando., ,Meni je ovde vrlo dobro." Robert
Dordan nije uo ostatak " jer se sad obraao Anselmu.
578
579
" Digni ga, ako tenkovi naiiu", ree on., ,Ali samo ako budu na mostu. Digni ga i ako
naiiu oklopna kola. Ako budu na njemu. Sve drugo e Pablo zaustaviti."
" Neu ga dii dok se ti nalazi ispod njega."
" Ne vodi rauna o meni. Digni ga, ako ustreba. Uvrstiu drugu icu i vratiu se.
Onda emo ga zajedno dii."
On poee da tri prema sredini mosta.
Anselmo vide Roberta Dordana kako tri pre-ko mosta sa koturom ice oko ruke,
kletima koja su mu visila i strojnicom prebaenom preko rame-na. Vide kako se
spustio preko ograde mosta i ne-stao iz vida. Anselmo je drao icu u ruci, u desnoj
ruci, i uao iza kamenog putokaza i gledao niz put i preko mosta. Na pola puta
izmeiu njega i mosta nalazio se straar, koji se sad bio spustio nie, to-nuo sve vie
ka glatkoj povrini puta kako mu je sunce udaralo u leia. Njegova puka, koja je
leala na putu s nataknutim bajonetom, bila je uprav-Ijena prema Anselmu. Starac je
gledao pored njega du povrine mosta ispresecane senkama od ograde, do mosta gde
je put skretao ulevo pored klisure i gubio se iza stena. On pogleda na straarsku ku-icu
s druge strane, osvetljenu suncem, a onda, setivi se ice u ruci, okrete glavu prema mestu gde
je Fernando razgovarao s Primitivom i Ciga-ninom.
" Ostavite me ovde", ree Fernando., ,Mnogo me boli i krvari mnogo unutra. Oseam
to unutra, kad se pokrenem."
Page 251

" Da te odnesemo uz padinu", ree Primitivo., ,Stavi nam ruke oko ramena, a mi emo
ti dii noge."
" To je nekorisno", ree Fernando., ,Stavite me
ovde iza kamena. Biu ovde koristan isto koliko i
gore."
*
" Ali kad mi krenemo", ree Primitivo.
" Ostavite me ovde", ree Fernando., ,Nema ni govora da bih ja sa ovim mogao
putovati. Tako ete imati jednog konja vie. Meni je vrlo dobro ovde. Oni e svakako
uskoro doi."
" Moemo te odneti gore na brdo", ree Ciganin. JLako."
Njemu se, prirodno, uasno urilo da to pre ode, kao i Primitivu. Ali su ga dotle bili
doveli.
" Ne", ree Fernando., ,Meni je ovde vrlo dobro. Sta se desilo sa Eladijem?" Ciganin
stavi prst na glavu da pokae gde je ranjen.
" Ovde", ree on., ,Kad smo juriali."
" Ostavite me", ree Fernando. Anselmo je video da mnogo pati. Drao se obema
rukama za slabine i glavu naslonio na obronak, a noge ispruio ispred sebe. Lice mu je bilo
sivo i preznojavalo se.
" Budite dobri i ostavite me sada, molim vas", ree on. Oi je sklopio od bola, a
uglovi usta su mu se grili., ,Ja se vrlo dobro oseam ovde."
" Evo ti puka i meci", ree Primitivo.
,Je li to moja?" upita Fcrnando zatvorenih oiju.
" Nije, tvoja je kod Pilar", ree Primitivo., ,Ovo je moja."
580
581
" Vie bih voleo da imam svoju", ree Fernan-do., ,Navikao sam na nju."
" Doneu ti je", slaga mu Ciganin., ,Dri ovu dok ti je ne donesem."
" Ovde se nalazim na vrlo zgodnom poloaju", ree Fernando. "1 za put gore i za
most." On otvori oi, okrete glavu i pogleda preko mosta, onda ih zatvori kad oseti bol. Ciganin
ga potapa po glavi i palcem dade znak Primitivu da krenu.
" Vratiemo se onda po tebe", ree Primitivo i krenu uz padinu za Ciganinom koji se brzo
penjao.
Fernando je leao naslonjen na obronak leiima. Ispred njega se nalazio jedan okreen
kamen koji oznaava ivicu puta. Glava mu je bila u senci, ali sunce mu je sijalo na
umotanu i previjenu ranu i na ruke koje je drao na njoj. Noge i stopala su mu bili na
suneu. Puka je leala pored njega i tri magazina s mecima su se sijala na suncu pored
pu-ke. Muva mu je etala po rukama ali njeno golica-nje nije prodrlo kroz njegov bol.
" Fernando!" zovnu ga Anselmo sa mesta na kom je uao drei icu. Na kraju ice bio je napravio omicu i vrsto je stisnuo i drao u ruci.
" Fernando!" zovnu on opet.
Fernando otvori oi i pogleda ga. " Kako
ide?" upita Fernando.
" Vrlo dobro", ree Anselmo., ,Sad, kroz jedan minut, dii emo ga."
" Drago mi je. Ako ti u ma emu ustrebam, po-savetuj se sa mnom", ree Fernando i zatvori
oi ponovo i zgri se od unutranjih bolova. Anselmo odvrati pogled s njega na most.
Page 252

Pazio je kad e ugledati kotur ice na mostu i onda Inglesa suncem opaljene glave i lica, koje
e se pojaviti posle kotura kad se on bude popeo sa strane na most. U isto
vreme je pazio i na drugu stranu mosta da se neto ne pojavi iza krajnjeg za-okreta na putu. Sad
se uopte nije plaio i nije se plaio itavog dana. Odvija se tako brzo i tako
nor-malno, pomisli on. Mrzeo sam da ubijem straara i to me je uzbudilo, ali sad je prolo. Kako
Ingles moe da kae da je ubiti oveka isto to i ubiti i-votinju. Kad god sam bio u lovu oseao
sam neko uzbuienje, ali nisam imao oseanje da radim neto riavo.
Ali kad ubije oveka ima oseanje kao da si ubio roienog brata i to kad ste odrasli Ijudi. I jo
kad nekoliko puta puca da ga ubije. Ne, ne misli na to. Suvie te to uzbudilo pa si cmizdrei
trao mostom kao neka babetina.
To je gotovo, pomisli on, a ti e morati da ispata za to kao i za ostale. Ali sad ima
ono za-ta si se molio sino kad si se vraao kui iz plani-na. Ti si u bici i nema nikakvog
problema. Ako ovoga jutra i umrem, sve je u redu.
Onda pogleda Fernanda koji je leao uz obro-nak s rukama skupljenim iznad kuka, modrih
usa-na, vrsto zaklopljenih oiju, diui teko i polako, i pomisli, ako budem umirao, neka
umrem brzo. Ne, rekao sam da nita vie neu traiti, ako mi se da ono to mi je
danas potrebno. Zato neu traiti. Razume? Ne traim nita. Nita, ni na koji nain. Daj mi
to sam traio, a sve ostalo ostavljam tebi na volju.
Sluao je buku bitke kod prolaza, koja se ula iz daljine, i rekao sebi, zaista je veliki dan. 583
Treba da shvatim i da znam koliko je veliki ovaj dan.
Ali uzbuienje u njegovom srcu nije raslo. Ono je sasvim nestalo i u njemu je vladao
samo mir. I sad, dok je kleao pored kamena s omicom u ruci i icom zavijenom oko
ruke, na ljunku pored puta, ispod kolena, nije bio usamljen niti se oseao sam. Bio je
jedno i isto sa icom u ruci i mostom i nabojima koje je Ingls ostavio. Bio je jedno sa
Inglsom koji je jo radio ispod mosta, i bio je jedno i isto sa svima onima koji su u bici, i sa Republikom.
Ali nije bilo uzbuienja. Sad je sve bilo samo mir i sunce ga je udaralo po vratu i
pleima dok je kleao i kad je pogledao gore video je visoko ne-bo bez oblaka i padinu
planinsku koja se penjala iza reke i nije bio srean, ali nije bio ni usamljen ni prestraen.
Gore na padini brda leala je Pilar iza drveta, posmatrala put koji je iao dole prema
klisuri. Po-red sebe je imala tri napunjene puke i onda do dade jednu Primitivu koji pade pored
nje.
" Siii tamo", ree ona., ,Iza drveta. Ti Ciganine, tu, preko", pokaza ona drugo drvo
dole., ,Je li umro?"
" Ne, jo nije", ree Primitivo.
" To je nesreca", ree Pilar., ,Da smo imali jo dvojicu, nije se ni moralo desiti. Trebalo
je da pazi iza gomile strugotine. Je li dobro smeten tamo gde je?"
Primitivo zatrese glavom.
" Kad Ingles digne most, nee li komadii do preti dovde?" upita Ciganin iza drveta.
" Ne znam", ree Pilar., ,AH Agustin sa maqui-nom se nalazi blie od tebe. Ingles ga ne
bi smestio tamo da je to suvie blizu."
" Ali ja se seam kad smo digli voz da je sve-tiljka na lokomotivi projurila meni pored
glave i komadii elika su leteli kao lastavice."
" Ima pesniko pamenje", ree Pilar., ,Kao la-ste. Joder! Bili su kao kazani za
pranje rublja. Slu-aj, Ciganine, danas si se dobro poneo. Samo neinoj dozvoliti da te
Page 253

strah obuzme."
" Dobro, pa pitao sam samo da li e se dovde rasprtati, tako da se bolje zaklonim iza stabla",
ree Ciganin.
" Budi tu", ree Pilar., ,Koliko smo ih ubili?"
" Pues mi petoricu. Dva ovde. Vidi li onog s druge strane? Gledaj tamo prema mostu.
Vidi li straarsku kuieu? Gledaj! Vidi li?" pokaza on prstom., ,Onde dole ih je za
Pabla bilo osam. Vrio sam tamo osmatranje za Inglesa."
Pilar je guniala. Onda Ijutito i besno ree:, ,ta je s tim Inglesom? ta se on zaj... pod
tim mo-stom? Vaia mandanga! Gradi li on most ili ga ru-i?"
Ona die glavu i pogleda Anselma koji je uao iza kamena.
" Hej, viejo!" viknu ona., ,ta radi taj prokleti Ingls?"
" Strpljenja, eno", odazva se Anselmo drei icu lagano, ali vrsto., ,Dovrava svoj
posao."
" Ali za ime vclike kurve ta se zadrava to liko?"
" E mui concienzudo!" viknu Anselmo., ,To je nauni rad."
584
585
" J... ja nauku", ree Pilar besno Ciganinu., ,Neka taj j... prljavko digne to i neka svri
s tim. Marija!" povika ona dubokim glasom., ,Tvoj Ingles - "i sasu itavu poplavu
prljavtina koje toboe Ingles radi pod mostom.
" Umiri se, eno", viknu joj Anselmo sa puta., ,On radi ogroman posao. I dovrava ga
sad."
" Do iavola s tim", besnela je Pilar., ,Vana je brzina."
Ba tada svi oni zaue pucanje dole na putu gde je Pablo drao poloaj. Pilar prestade
da psuje i poe da slua., ,Aj", ree ona., ,Aj. Aj. To ti je to."
Robert Dordan je uo pucnjavu kad je jednom rukom bacio kotur sa icom na most i
kad se zatim sam izvukao. Dok se kolenima oslonio na gvozdenu ivicu, a ruke su mu
ve bile na povrini mosta, on u pucanje iz strojnice dole iza okuke. Taj zvuk je bio
razliit od zvuka Pablove strojnice. On skoi na noge, nagnu se, provue kotur ice i poe da ga
odmo tava dok je iao natrake i u stranu du mosta.
uo je pucanje i dok je iao oseti kao da mu odjeknu u dnu stomaka, nad njego vom
sopstvenom dijafragmom. Dok je iao, pucnjava je postajala sve blia i on pogleda
prema okuki na putu. Ali jo nije bilo ni kola, ni tenkova, ni Ijudi. Nije jo bilo niega
kad se nalazio na po puta do kraja mosta. Kad se nalazio na tri etvrtine, a ica mu se odmotavala slobodno i nije se ni o ta zakainjala, nije bilo niega i dok je zaobilazio straarsku
kuicu, drei icu da se ne zakai za gvozdenu konstruk-ciju mosta. Onda se ve nalazio na
putu, a dole na putu nije bilo nikoga, jo i onda se kretao brzo unazad
uz mali izlokan jarak sa donje strane puta,
kao to igra tri natrake za daleko baenom lop-tom, drei zategnuto icu, i sad se nalazio
gotovo nasuprot kamenu iza koga je bio Anselmo i jo uvek nije nikoga bilo na putu, nie
mosta.
Onda on u kako jedan kamion nailazi putem i vide ga preko ramena kako ba ide dugom
nizbr-dicom, on savi ruku jo jednom oko ice i viknu An-selmu:, ,Digni ga!" i
odupre se petama i snano se povi unazad i zategnu icu koja mu je bila omotana oko
ruke, uo je pozadi buku kamiona koji je do-lazio, a napred je video put s mrtvim
straarem i dugi most i deo puta s druge strane mosta, gde jo uvek nije bilo nikoga i
Page 254

onda se zau praskava lom-Ijava i sredina mosta se die u vazduh kao talas koji se
lomi i on oseti pritisak od eksplozije dok se glavake bacao u ljunkoviti jarak drei
ruke vr-sto priljubljene uz glavu. Lice je pritisnuo uz lju-nak kad se most poto se
digao, srui s Ijutim di-mom i dopre do njega poznati uti miris eksplozije i onda poe da
pada itava kia komadia elika.
Kad je elik prestao da pada on je jo bio iv i die glavu i pogleda preko mosta.
Njegov centralni deo je otiao. Jo je bilo reckavih komada elika na mostu sa sjajnim
novo izlomljenim ivicama i kra-jevima i svega je toga bilo i po putu. Kamion se
zaustavio na putu oko sto metara daleko. ofer i dva oveka koji su bili s njim trali su prema
ja-ruzi.
Fernando je jo uvek leao na obronku i jo uvek teko disao. Ruku ispruenih sa strane i olabavljenih aka.
Anselmo je leao, licem prema zemlji iza be-log kamena. Leva ruka mu je bila savijena
ispod
586
587
glave, a desna ruka ispruena unapred. Ziana om-a mu je jo uvek bila oko desne
ake. Robert Dordan ustade, preie preko puta, klee pored nje-ga i uveri se da je
mrtav. Nije ga okretao da vidi kako su ga komadi elika pogodili, bio je mrtav i to je sve.
Izgleda vrlo malen ovako mrtav, pomisli Ro bert Dordan. Izgleda vrlo malen i sed, i
Robert Dordan pomisli, pravo je udo kako je uopte mo-gao nositi onolike terete, ako
je bio stvarno tako malen. Onda mu pogleda oblik cevanica i butina u tesnim sivim
obanskim akirama i izlizana pen-deta njegovih cipela od konopca i uze Anselmov
karabin i dva daka, sada gotovo prazna, i zatim ode i uze puku koja je leala pored
Fernanda. No-gom udari i baci jedan komad izlomljenog elika sa puta. Onda preko
ramena prebaci dve puke, drei ih za cevi, i krete uzbrdo u umu. Nije se okrenuo i
nije pogledao ak ni na put, preko mosta. Jo uvek su pucali dole iza okukc, ali on sad o tom
vie nije vodio rauna.
Kaljao je od dima TNT i sav je bio tup.
On poloi jednu od puaka tamo, iza drveta, gde je Pilar leala. Ona pogleda i vide da s
ovom opet ima tri puke kao i ranije. "
" Ovde ste suvie visoko", ree on., ,Na putu se nalazi kamion koji ne moete da
vidite. Mislili su da je avijacija. Bolje da se spustite nie. Ja idem dole sa Agustinom da
zatitim Pabla."
" Stari?" upita ona gledajui ga u lice.
" Mrtav."
On se ponovo nakalja, i pljunu na zemlju.
" Tvoj most je dignut, Ingles", pogleda ga Pilar., ,Ne zaboravi to."
" Ja nita ne zaboravljam", ree on., ,Ima jak glas", ree on Pilar., ,uo sam kako si
urlala. Vik-ni sad Mariju i reci joj da sam iv."
" Izgubili smo dvojicu kod strugare", ree Pilar nastojei da to on shvati.
" Video sam", ree Robert Dordan., Jeste li napravili neku glupost?"
" Idi i j... se, Ingles", rec Pilar. "1 Fernando i Eladio su bili Ijudi."
" Zato ne ide gore do konja?" ree Robert Dordan., ,Ja mogu ovde bolje da posluim
nego ti."
Page 255

" Ti treba da titi Pabla."
" Do iavola Pablo. Nek se sam titi mierdom."
" Ne, Ingles. On se vratio. Dobro se tukao tamo dole. Nisi sluao? On se i sad bori.
Protiv neeg riavog. Zar ne uje?"
" Zatitiu ga. Ali j... se svi vi. I ti i Pablo."
" Ingles", ree Pilar., ,Smiri se. U ovoj stvari ja sam s tobom kao to niko ne bi bio.
Pablo ti je ui-nio nepravdu, ali se vratio."
" Da sam imao upalja, starac ne bi poginuo. Mogao sam sruiti most odavde." " Da je,
da je, da je -" ree Pilar.
Bes i praznina i mrnja to su ga obuzeli posle mosta, kad je pogledao sa mesta gde je leao i
u-ei video da je Anselmo mrtav, jo uvek su ga proimali. U njemu je jo bilo i oajanja
zbog tuge koju vojnici pretvaraju u mrnju, da bi mogli i da-Ije da budu
vojnici. Sad; kad je tog nestalo, oseao se usamljen, odvojen, bez zanosa i mrzeo je svakog
koga je video.
588
589
" Da nije bilo snega -" ree Pilar. A onda, ne iznenada, kao to bi nailo fiziko
olakanje (kao kad bi ga, recimo, neka ena zagrlila), ve polako i to glavom, on poe da to
prima i mrnja mu popu-sti. Sigurno, sneg. Sneg je kriv. Sneg. I drugima je bio kriv.
Jednom, kad pone da ponovo vidi stva-ri kao i drugi, kad se oslobodi svog ja,
stalno mo ra da se oslobaia svoga ja u ratu. Gde ne moe biti nikakvog ja. Gde se to
ja mora da izgubi. Onda, gubei ga, on u Pilar gde ree., ,Sordo -" " ta?"
ree on.
" Sordo -"
" Da", ree Robert Dordan. On joj se nasme-i, slomljenim krutim osmehom vrsto
stisnutih mi-ia na licu., ,Zaboravi na to. Nisam imao pravo. Zao mi je, eno. Hajde da
sve to dobro i zajedniki izvedemo. A most jeste dignut, kao to ti kae."
" Da. O svakoj stvari mora misliti, kad je za nju vreme."
" Onda idem po Agustina. Stavi Ciganina malo nie, tako da moe dobro da vidi put. Daj
ove pu-ke Primitivu i uzmi ovu mdquinu. Da ti pokaem."
" Dri ti mLquinu", ree Pilar., ,Neemo ovde bi-ti jo dugo. Pablo treba sad da doie i mi emo
kre-nuti.
" Rafaele", ree Robert Dordan " ,Hodi ovamo sa mnom. Ovde. Dobro. Vidi li one to izlaze
iz jaruge? Tamo, iznad kamiona? to idu ka kamionu?. Pogodi jednog od njih. Sedi,
ne uznemiruj se." f
Ciganin paljivo naniani i opali i, kad je po-vukao zatvara natrag, i izbacio ahuru,
Robert Dor-dan ree:, ,Prebaaj. Pogodio si gore u stenu. Vidi
590
prainu? Nie, jedno dve stope. Sad, paljivo. Dob-ro. Sigue tirando."
" Pogodio sam jednog", ree Ciganin. ovek je leao na putu, na sredini izmeiu
jaruge i kamiona. Ostala dvojica nisu zastali da ga povuku. Trali su prema jaruzi i izgubili
se.
" Ne pucaj u njega", ree Robert Dordan., ,Pu-caj u gornji deo prednje gume na
kamionu. Tako, ako promai, pogodie motor. Dobro." Gledao je durbinom., ,Malo nie.
Dobro. Gaia kao iavo. Mucho! Mucho! Pogodi vrh hladnjaka. Hladnjak bilo gde. Ti
si odlian strelac. Gledaj. Nemoj dozvo liti da ma ta proie pored te take tamo.
Page 256

Vidi?", ,Gledaj kako u slomiti blatobran na kolima", ree Ciganin veselo.
" Ne. Kamion je ve oteen", ree Robert Dor-dan., ,Nemoj pucati dok neto ne
naiie putem. Po-ni pucati kad se naie nasuprot jaruzi. Pokuaj da pogodi ofera.
Onda treba svi da pucate", ree on Pilar koja je sila dole zajedno sa Primitivom.,
,Ov-de imate divan poloaj. Gledaj kako vam strmina titi bok."
" Ti treba da ide za svojim poslom zajedno sa Agustinom", ree Pilar., ,Prestani sa
svojim preda-vanjem. Razgledala sam ja teren u svoje vreme."
" Postavi Primitiva tu, dalje", ree Robert Doi> dan., ,Tamo. Vidi, ovee? S te
strane s koje se sputa obronak."
" Ostavi me", ree Pilar. , ,Hajde, Ingles. Ti i tvoj savrenstvo. Ovde nema nikakvog problema."
Ba tada zaue avione.
Marija je stajala pored konja dugo vremena, ali joj oni nisu pruali nikakvo smirenje. Niti
ona
591
S mesta na kom se u fcumi nalazila nij mogla da vidi put, niti je mogla oa vidi most,
i kad / je otpoela pucnjava ona je zagrma velikog beloli/ kog arca koga je volela, i kome
je\cesto nosila * rove, kad je bio dole blizu logora u oeradi za konje, meiu
drveem. Ali njena nervoza je prela i na ve -likog pastuva i on je trzao glavom, iric*
nozdrve 112 pucanj i eksploziju bombi. Marija nijev mogla ds biide mirna, hodala ie
unaokolo, tapala \ milovala kijpije i time ih sjiLral jo nervoznijim i\uzbuie im.
\PokuL"c ala je da mi isnoi stvari koid e odigi
o pucnjavi ne ao iva, nego da shvz ti d<
tamo Pablo sL no o pridostom Ijudima i P lar s irugima, i da ne fhe da se brine niti da je
jivata
panika, ve da mora imati poverc nije u tom uspevala i itava ta
dole, nie mosta, i udaljena jeka laitke ko/gi
ja u Roberfa. Ali tucnjava iznad, i
se u
la ula
vitc
neravnomernim vremenskim razma sure kao tutnjava daleke oluje, praskanje bombi bili su
prosto neto st joj je oduzimalo dah.
ozuke
ne,
Onda je, docnije, ula snani Pilarin gla do, s padine, kako joj dovikuje neke bezob koje nije
razumela, pa je mislila, oh Boe,. nemoj govoriti tako o njemu, kad se nalazi mosti. Nemoj j
koga vreiati i ne izlai se bgsko-risnom riziku.( eUzazivaj.
dnda je poela da"/se moli za Roberta, b lutomatski, kao to se molila koli, govorei itve to je
bre mogla i brojei ih na prste lev< LC, izgovarajui po deset puta svaku
od die e je ponavljate. pnda most
592
otre sa uzde, kad je na prasak eksplozije digao i izvio glavu i pobee kroz drvee.
Marija ga najzad uhvati i dovede natrag, on se sav tresao i drhtao, i grudi su mu
potamnele od znoja, a sedlo palo, i vraajui se kroz drvee ona u pucanje odozdo i
pomisli: ja ne mogu ovo due da izdrim. Ne mogu due da ivim ako ne saznam. Ne
Page 257

mogu da diem i usta su mi suva. I plaim se, i ne valjam, i plaim konje i ovog konja sam
uhvatila sluajno jer mu je sedlo palo i jer se zakaio za drvo i sam se za-pleo u
stremenje i sad, kad dignem sedlo, oh, boe, ne znam. Ne mogu da podnesem. I neka
dobro pro ie, molim te, jer je itavo moje srce i sva sam ja kod mosta. Prvo, zbog
Republike, a drugo, jer mi moramo pobediti. Ali, oh, sveta, blaena device, do-vedi mi
ga natrag s mosta i uiniu sve to hoe. Jer ja nisam ovde. Ja ne postojim. Ja sam
samo s njim. Sauvaj ga za mene i sauvae mene, i onda u initi sve za tebe i
on mi to nee zameriti. I to nee biti protiv Republike. Oh, molim te, oprosti mi, jer sam
zbunjena. Sad sam suvie zbunjena. Ali ako ga sauva, uiniu sve to je
pravedno. Uradi-u to ti kae i to on kae. Uradiu to kao tvoja i kao njegova. Ali to, da ne
znam ta je, ne mogu da podnesem.
Onda kad je konja ponovo privezala, stavila mu sedlo, poravnala ebe i privezivala
mu kolan, zau snaan, dubok glas odozdo iz umice " ,Marija! Ma-rija! S tvojim
Inglesom je sve u redu. uje li? U redu. Sin novedad!"
Marija uhvati sedlo obema rukama, pritisnu svoju podianu glavu vrsto uza nj i
zaplaka. Onda ponovo zau duboki glas kako joj vie i ona se
593
okrenu od sedla i povika, guei se:, ,Da! Hvala ti!" Onda, guei se, opet:, ,Hvala ti!
Mnogo ti hvala!"
Kad su uli avione svi pogledae gore; avioni su dolazili iz Segovije vrlo visoko, srebrnasti,
visoko na nebu, i nadjaavajui svojom tutnjavom sve ostale zvuke.
" Ovi?" ree Pilar., ,Samo su nam ovi nedosta-jali!"
Robert Dordan joj stavi ruku na rame dok ih je posmatra(r)., ,Ne, eno", ree on., ,Ovi
ne dolaze zbog nas. Nemaju vremena za nas. Umiri se."
" Mrzim ih."
"1 ja. Ali sad moram ii do Agustina."
Iao je izmeiu borova padinom brda i itavo vreme se ula tutnjava i zujanje
aviona, a preko razruenog mosta dole, iza okuke na putu povre-meno tektanje
pukomitraljeza.
Robert Dordan se baci pored Agustina koji je leao u gustom borovom bunju iza
pukomitralje-za, a itavo vreme su avioni u sve veem broju na-ilazili.
" ta se dole deava?" ree Agustin., ,ta Pablo radi? Zar on ne zna da je most
dignut?"
" Moda ne moe da ode."
" Onda hajdemo. Do iavola s njim."
" Sad e doi, ako je u stanju", ree Robert Dordan., ,Treba sad da ga ugledamo." " Nisam
ga uo", ree Agustin., ,Citavih pet mi-nuta. Ne! De! Sluaj! To je on. To je
on."
Zau se pucanje dum-dum-dum iz konjanike strojnice i onda jo dva puta tako isto.
" To je taj gad", ree Robert Dordan.
Posmatrao je kako opet nailaze avioni na pla-vom visokom nebu bez oblaka i gledao je
Agustino-vo lice dok ih je posmatrao. Onda pogleda na raz-rueni most i preko, na deo
puta na kome jo nije bilo nikog. On se zakalja, pljunu i oslunu tekta-nje tekog
mitraljeza dole ispod okuke. inilo se da se nalazi na istom mestu gde i ranije.
" A ta je to?" upita Agustin., ,Kakva je to ga-dost?"
" To se ulo jo pre nego to sam ja digao most", ree Robert Dordan. Pogledao je
Page 258

most i vi-deo potok kroz procep koji se stvorio kad se sre-dina mosta sruila, a most je
visio kao savijena e-lina kecelja. uo je kako avioni, koji su prvi pro li, sad vre
bombardovanje gore nad klisurom, a novi su jo uvek pristizali. Huka njihovih motora
je ispunjavala itavo visoko nebo, i gledajui gore on vide male sitne lovce kako krue i lete
visoko nad njima.
" Ne verujem da su jue ujutru preleteli linije", ree Primitivo., ,Mora da su odleteli na
zapad i on-da se vratili. Da su ih videli, ne bi vrili napad."
" Veina ih je novih", ree Robert Dordan.
Imao je oseanje da je neto otpoelo normal-no, a onda izazvalo velike, nesrazmerne,
gigantske posledice. Bilo je to kao da si bacio kamen, i kamen napravio talasie i
talasii se vratili umni i sa tres-kom kao vali plime. Ili, kao da si viknuo, a jeka se
vratila u tutnjavi i buci grmljavine, a grmljavi-na smrtonosna. Ili, kao da si udario
nekog oveka i on pao, a onda iz njega izili i digli se sami naoru-ani Ijudi. Bilo mu je drago
to nije sa Golcom u klisuri.
594
595
Leei tu pored Agustina posmatrao je kako preleu avioni, oslukivao pucnjavu iza
sebe, gledao dole na put na kome je znao da e neto videti, ali nije znao ta, i jo uvek je bio
skamenjen od izne-naienja to nije poginuo na mostu. On se bio tako saiveo sa milju da e
poginuti, da mu je sad sve ovo izgledalo nestvarno. Otresi se toga, ree
on sa-mom sebi. Danas se mora mnogo, mnogo, mnogo uraditi. Ali ono nije htelo da ga
napusti i oseao je, svesno, da sve postaje kao neki san.
" Suvie si se nagutao dima", ree on sebi. Ali je znao da to nije zbog toga. Oseao je,
pouzdano, kako je sve to u apsolutnoj stvarnosti nestvarno i pogledao je most i onda
tamo, gde je straar leao na putu, gde je Anselmo leao, i gde je Fernando naslonjen na
obronak i preko glatkog, smeieg puta do zaustavljenog kamiona i jo uvek je sve bilo
nestvarno.
" Bilo bi dobro da brzo odbaci jedan deo sebe", ree on sebi., ,Ti si kao jedan od onih petlova
u areni za koga niko ne zna da je zadobio ranu i ona se i ne vidi, a on se ve od
nje hladi."
" Burgije", ree on sebi., ,Malo si oamuen, to je sve, klonuo si zbog odgovornosti,
to je sve. Pri-beri se."
Onda ga Agustin epa za ruku i pokaza prstom i on pogleda preko provalije i vide Pabla.
Videe kako Pablo dolazi trei iza okuke na putu. Na samoj steni iza koje se put gubi
iz vida, on se zaustavi, nasloni na stenu i poe da puca go-re uz put. Robert Dordan
vide Pabla, bez kape, malena, teka i demekasta, kako se naslonio na stenu i kako
puca iz kratke konjike strojnice i vi596
deo je blistavo svetlucanje mesinganih ahura koje su se u padu blistale na suncu. Onda
videe kako je Pablo unuo i ispalio jo jedan rafal. Onda, ne osvrui se, potra, onako
malen i krivonog, brzo, pognute glave, pravo ka mostu.
Robert Dordan gurnu Agustina, stavi kundak pukomitraljeza njemu na rame i naniani
okuku puta. A njegova strojnica mu je leala pored leve ruke. Ona nije bila dovoljno
precizna na tom ra-stojanju.
Dok je Pablo nailazio prema njima Robert Dordan je nianio na okuku puta, ali se tamo
Page 259

nita nije pojavljivalo. Pablo je doao do mosta, pogle-dao jednom preko ramena, bacio
pogled na most i onda zaokrenuo na levo, siao u klisuru i izgubio se iz vida. Robert
Dordan je jo uvek posmatrao oku-ku, ali se tamo nita ne pojavi. Agustin ustade i klee na
jedno koleno. Video je Pabla kako se kao jarac sputa u klisuru. Otkako su prvi put ugledali
Pabla dole se vie nije ula pucnjava.
" Da li vidi neto gore? Gore na stenama?" upi-ta Robert Dordan.
" Nita."
Robert Dordan je posmatrao okuku. Znao je da je stena ispod njega suvie strma i da se
njome ne moe niko popeti, ali neto nie strmina je po-stajala blaa i ovek je mogao,
zaobiavi je, da se popne.
Ako su stvari ranije i bile nestvarne, one sad postadoe dovoljno stvarne. Bilo je to
kao kad so ivo na aparatu dotera odjednom do jasnoe. I ba tada on primeti kako
iza okuke, na suncu, izmili niska, zatubasta, kuglica isprskana sivim zelenim
597
i smeiim mrljama, s okastim rilom i isturenom mitraljeskom cevi. On opali i u
udarac metka o elik. Mali laki tenk se povue iza stene. Posmatra-jui ugao, Robert
Dordan vide kako se opet samo njuka pomolila, onda se pokaza ivica kule i kula se okrenu
tako da je cev oruja bila upravljena na put.
" Izgleda kao mi koji izlazi iz rupe", ree Agu-stin., ,Gledaj, Ingles." " Ima
malo samopouzdanja", ree Robert Dor-dan.
" To je taj veliki insekt s kojim se Pablo borio", ree Agustin., ,Gaiaj ga, Ingles."
" Ne. Ne mogu mu nita. A ne bih hteo da ot-krije gde smo."
Tenk je poeo da puca niz put. Meci su udarali po povrini puta i zvidukali, a sad su zveketali
i odjekivali po eliku mosta. Bio je to isti mitraljez koji su uli dole.
" Cabron!" ree Agustin., ,Jesu li to ti uveni tenkovi, Ingles?"
" To im je samo dete."
" Cabron! Samo da imam neku flaicu punu benzina, popeo bih se tamo i upalio ga. ta
e on da radi, Ingles?"
" Sad e on ponovo izviriti." "1 zar se toga Ijudi plae", ree Agustin., ,Gle-daj, Ingles!
On ponovo strelja straare."
" Jer nema druge mete", ree Robert Dordan., ,Nemoj da mu prebacuje."
Ali on je razmiljao. Dabome, rugaj mu se. Ali recimo da si ono ti, i nalazi se ovako
zabaen u svojoj sopstvenoj zemlji i zaustave te na glavnom
drumu. A most otiao u vazduh. Zar ne bi misiio da je minirano ispod tebe, ili da su te
uhvatili u zamku? Sigurno, bi. On postupa kako treba. Oeku-je da se jo neto drugo
pojavi. Dotle vee nepri-jatelja. To smo samo mi. Ali on to ne moe da zna. Gledaj samo to
malo kopile.
Mali tenk je isturio nos jo malo vie iza ugla.
Ba tada Agustin ugleda Pabla kako se pojav-Ijuje iza ivice provalije vukui se na kolenima
i ru-kama, niz obraslo lice mu je curio znoj. " Dolazi ovamo kukin sin", ree on.
" Pablo."
Robert Dordan pogleda, vide Pabla, i onda po-e da puca u onaj deo zakamuflirane
kule tenka gde je znao da se iznad mitraljeza nalazi prorez. Mali tenk zazvrja natrag i
izgubi se iz vida, a Robert Dordan uze pukomitraljez, sklopi noice uz cev i prebaci je sa jo
vrelom cevi preko ramena. Cev je bila jo tako vrela da mu je pekla ramena, i on je zbaci mnogo
nie tako da mu je kundak bio u ruci.
Page 260

" Donesi dak sa magazinima i moju malu ma-quinu", viknu on " ,doii trkom."
Robert Dordan otra uz brdo kroz borove. Agustin je bio odmah za njim, a Pablo je iao iza
njega.
" Pilar!" viknu Dordan prema brdu., ,Hodi, eno!"
Njih trojica su se penjali uz strmu padinu to su bre mogli. Nisu vie mogli da tre jer
je strmi-na bila vrlo otra i Pablo, koji nije nosio nikakav
teret izuzev lake konjanike strojnice, gotovo ih je sustiga9fA tvoji Ijudi?" ree Agustin
suvih usta Pablu.
" Svi su mrtvi", reee Pablo. Nije gotovo mogao da die. Agustin okrenu glavu i pogleda ga.
" Imamo sad mnogo konja, Ingls", ree Pablo. i, ,Dobro", ree Robert Dordan.
Prokleti ubica, pomisli on., ,Na ta ste naili?"
" Na svata", ree Pablo, diui na mahove., ,ta je s Pilar?"
" Izgubila je Fernanda i brata -" "
Eladija", ree Agustin. " A ti?" upita
Pablo.
" Ja sam izgubio Anselma."
" Imamo dosta konja", ree Pablo., ,ak i za prtljag."
Agustin se ugrize za usnu, pogleda Roberta Dordana i zatrese glavom. Oni ue, dole ispod
se-be, kroz drvee, kako tenk puca ponovo na put i na most.
Robert Dordan trgne glavom., ,ta je bilo s tim?" ree on Pablu. Nije hteo da pogleda u Pabla
niti da mu oseti miris, ali je eleo da ga uje.
" Nisam mogao otii dok je tenk bio tamo", re-e Pablo., ,Bili smo se zabarikadirali kod
one donje okuke blizu strae. Najzad se vratio da neto potra-i i ja sam doao."
" U ta si pucao, u okuku valjda?" upita ga Agustin otro. Pablo
ga pogleda, poe se ceriti, razmisli, i ne ree nita.
" Jesi li ih sve pobio?" upita Agustin. Robert Dordan je mislio: samo uti. To sad nije
tvoj po
sao. Oni su uradili sve to si oekivao od njih, i vie. To je njihova, plemenska, stvar.
Ne donosi moralne sudove. ta oekuje od ubice? Ti saraiu-je s ubicom. Samo
uti. Upoznao si ga dobro jo pre. To nije nita novo. Ali kakav je to prljav gad, pomisli on.
Smrdljivi prljavi gad.
Grudi su ga bolele od penjanja i tranja kao da e mu se rasprsnuti i ispred sebe, sad, kroz bo
rove, vide on konje.
" Priaj", govorio je Agustin., ,Zato ne kae da si ih pobio?"
" uti", ree Pablo., ,Ja sam se dosta i dobro danas borio. Pitaj Inglesa."
"1 danas nas jo izvedi odavde", ree Robert Dordan., ,Jer ti si pravio plan za to."
" Imam ja dobar plan", ree Pablo., ,S malo sree proi emo dobro."
Poeo je bolje da dif
" Nee ubiti nijednog od nas, a?" ree Agustin., Jer u te ja sad ubiti."
" Prekini", ree Pablo., ,Ja se moram brinuti o tvom interesu i interesima druine. Ovo
je rat. o vek ne moe da radi ono to bi eleo."
" Cabron", ree Agustin., ,Takav se dvaput ne raia."
" Ispriaj mi ta ste dole sreli?" ree Robert Dordan Pablu.
" Svata", ponovi Pablo. Jo uvek je disao kao da mu se plua razdiru, ali je sad
mogao teno da govori i po licu i glavi ga je oblivao znoj, a i rame-na i grudi su mu bili
natopljeni znojem. Gledao je Roberta Dordana oprezno da vidi da li je stvarno
Page 261

prijateljski raspoloen prema njemu i onda se na600
601
smei., ,Svata", ree on ponovo., ,Najpre smo za-uzeli poloaj. Onda je doao jedan
motociklista. On-da jo jedan. Onda ambulantna kola. Onda kamion. Onda tenk. Upravo
pre nego to si ti razruio most."
" 0nda -"
" Tenk nam nije nita mogao, ali nismo mogli da odemo jer je vladao putem. Onda je
otiao, a ja sam doao."
" A tvoji Ijudi?" dobaci Agustin jo uvek trae-i iavola.
" uti", ree imi Pablo gledajui ga pravo u oi, r\ lice mu je biKTkao lice u oveka
koji se pre svega dobro borio., ,Nisu pripadali naoj druini."
Sad su ve videli i konje vezane za drvee, sun-ce ih je obasjavalo probijajui se
kroz borove gra-ne, a oni su zabacivali glave i udarali nogama bra-nei se od muva i
Robert Dordan ugleda Mariju i za jedan asak je bio kod nje i zagrlio je vrsto,
oslonivi pukomitraljez o bok i skriva plamena mu je pritisnuo rebra i Marija je
govorila:, ,Ti, Ro berto. Oh, ti."
" Da, zeiu. Moj dobri, dobri zeiu. Idemo sad."
" Jesi li to zaista ti?"
" Da. Da. Zaista. Oh, ti!"
Nikad nije ni mislio, da oveku moe u borbi pasti na pamet ena; ni da jedan deli
njegovog bi-e moe da zna za nju, niti da reaguje na nju, ni-ti, ako ve postoji ena, da
moe da ima grudi, ok-rugle, malene i vrsto priljubljene koje osea kroz koulju uza se; niti
da bi one, te grudi, mogle neto znati o njima dvoma u borbi. Ali tako je to, pomislio je on, i dobro je. To je dobro. Ne bih verovao u to, i pritisnuo je uza se vrsto, ali
nije gledao u nju, i onda je udari tamo gde je nikad dotle nije udario i ree:, ,Uzjai,
uzjai. Penji se u sedlo, gu-apa."
Onda su odvezali ulare i Robert Dordan vra-ti Agustinu pukomitraljez i prebaci svoju
strojni-cu preko leia i vadei bombe iz depa stavljao ih je u bisage, i stavi jedan
ispranjen dak u drugi i zaveza ga iza sebe na sedlu. Onda doie Pilar, toliko zaduvana od
penjanja da nije mogla da govori, ve je samo mahala rukama.
Onda Pablo stavi tri konjske spone koje je imao u rukama u bisage, ustade i ree:, ,Que tal,
eno?" i ona samo klimnu glavom, a onda svi uz-jahae.
Robert Dordan je sedeo na velikom sivcu ko ga je dan pre toga prvi put video ujutru
na snegu, i oseti da pod sobom ima dobroga konja. Imao je cipele sa ionovima od
konopca i uzengije su mu bile neto kratke. Strojnica mu je bila prebaena preko
ramena, depovi puni okvira sa mecima, i on je sedei na konju i drei uzde vrsto
pod pazu-hom punio jedan okvir, i posmatrao Pilar kako se penje na udnu vrstu sedita
na vrhu svenja pri-vezanog uz sedlo riiana.
" Za Ijubav boju, zbaci to dole", ree Primiti-vo., ,Pae i konj to ne moe da nosi."
" uti", ree Pilar., ,S ovim emo lake prei-veti."
,rZar moe tako da jae, eno?" upita je Pab-lo sedei u sedlu guardie civila na velikom
lisanu.
602
603
Page 262

" Kao svaki mlekadija", ree mu Pilar., ,Kuda emo, stari?"
" Pravo dole. Preko puta. U onu tamo padinu, pa u umu, pa kroz uvalu."
" Preko puta?" vrteo se Agustin oko njega uda-rajui mekim petama svojih platnenih
cipela u tvr-di neosetljivi trbuh jednog od onih konja koje je Pablo prole noi
regrutovao.
" Da, ovee. To je jedini put", ree Pablo. On mu dade voiicu. Primitivo i Ciganin su vodili
ostale.
" Ti moe ii poslednji, ako eli, Ingles", ree Pablo., ,Prei emo dosta visoko da budemo
van domaaja maquine. Ali ii emo odvojeno i jahae-mo brzo i onda emo
se sastati u uvali gore."
" Dobro", ree Robert Dordan.
Sputali su se jaui kroz umu ka ivici puta. Robert Dordan je jahao neposredno iza
Marije. Nije mogao da jae pored nje zbog drvea. On po milova jedanput sivca
miiima na butini i onda ga vrsto stisnu kad su se brzo sputali i klizali kroz borove, govorei
mu butinama ono to bi mu na ravnom terenu govorio mamuzama.
" Ti", ree on Mariji " ,idi druga, kad budu pre-lazili put. Prei prvi nije loe kao to
izgleda. Dru-gi je dobro. Docnije oni stalno posmatraju."
. . A ti - " Ja u prei iznenadno. To nije problem. Opa-sno je kad se ide u redu."
Posmatrao je okruglu, ekinjavu Pablovu gla-vu, utonulu u ramena pri jahanju, i
strojnicu pre-baenu preko ramena. Gledao je i Pilar, gologlavu, irokih ramena; kolena
je drala visoko, jer je pete
zakaila u svenjeve. Jednom se okrenula i mah-nula mu glavom.
" Prestigni Pilar pre nego to preie put", ree Robert Dordan Mariji.
Onda je pogledao izmeiu razreienog drvea i video tamne pruge od ulja na putu, a iza njega
ze-lenu padinu brda. Mi smo iznad jaruge, vide on, i ba ispod uzvisine odakle se put u dugom
zaokretu sputa na most. Mi smo oko osamsto metara iznad mosta. Znai nismo izvan dometa
Fijata u onom malom tenku ako je doao do mosta.
" Marija", ree on " ,Prestigni Pilar pre nego to stignemo do puta i poteraj dobro uz
padinu."
Ona ga pogleda, ali ne ree nita. On je pogle-dao samo da vidi da li je razumela.
" Comprendres?" upita je on. Ona
klimnu glavom.
" Hajde", ree on.
Ona zatrese glavom.
" Polazi!"
" Ne", ree mu ona, okrenuvi se i stresavi glavom., ,Ja idem u redu u kom treba da
idem."
Ba tada Pablo zabode obe mamuze u svog ve-likog lisana i spusti se niz zadnji deo
padine pokri-vene borovim iglicama i preie put uz topot i varni-ce kopita. Ostali
poioe za njim i Robert Dordan ih vide kako preioe put i kako tutnje uz zelenu
padinu, i u kako zatekta mitraljez sa mosta. On-da zau jednu fijuuu-hram-am-bum! Ovo
bum je bio otar tresak koji se irio uz tutanj i vide kako se na padini zemlja die
kao vodoskok s perom sivoga dima. Fijuuu-hra-am-bum! Zau se ponovo, itei
604
605
Page 263

kao raketa i ponovo se gore, vie uz padinu, die zemlja i dim.
Ciganin se zaustavio ispred njega, pored puta, zaklonjen poslednjim drveem. On pogleda
padinu ispred sebe i onda u Roberta Dordana.
" Idi, napred, Rafaele", ree Robert Dordan., ,U galopu, ovee!"
Ciganin je drao voiice tovarnog konja koji je neposredno iza njega trzao glavom.
" Ostavi konja i bei, u galopu!" ree Robert Dordan.
Video je kako Ciganin prui ruku iza sebe, di-ui je visoko, visoko i kao da e je tako
zauvek zadrati, a petama je udario konja na kome je ja-hao, voiice se jako zategle,
pa onda popustile, i on je ve bio preko puta i Robert Dordan se kolenima doticao
uplaenog tovarnog konja koji udari u nje-ga kad Ciganin preie tvrdi, tamni put, i on u topot
konjskih kopita kako galopiraju uz strminu.
Fijuuu-u-tras! Doletela je u niskoj putanji gra-nata, i on vide kako Ciganin podskoi i potra
kao vepar, kad zemlja bljuznu u malom crnom i sivom gejziru ispred njega.
Posmatrao ga je kako galopira, u gipkim i dugim skokovima, uz ispruenu zelenu padinu i
top je pucao ispred i iza njega i on se na-ie iza okuke, na brdu, zajedno s ostalima.
Ne mogu da povedem tog prokletog tovarnog konja, pomisli Robert Dordan. Mada bih hteo
da ga drim sa spoljne strane. Hteo bih da bude izme iu mene i tog topa 47 mm, iz koga
pucaju. Bogami u pokuati da ga na svaki nain prebacim na onu stranu.
On dojaha do tovarnog konja, doepa se voiice, i onda, drei konopac, dok je konj
kaskao iza nje-ga, odjaha pedesetak metara navie kroz drvee. Kad je stigao na ivicu umice,
pogleda dole pored mosta na put. Video je Ijude kod mosta, a iza njega, na putu,
izgledalo je kao kad se saobraaj zakri. Robert Dordan pogleda unaokolo, vide
najzad ono to je traio, prui ruku i otkinu suvu granu sa bo-ra. Ispusti voiice, potera tovarnog
konja padinom koja se sputala do puta i onda ga snano udari granom u sapi.,
,Hajde, kukin sine", ree on i baci granu za njim; tovarni konj je pretrao preko
puta i poeo da se penje padinom s druge strane. Grana ga je pogodila i on je iz kasa preao u
galop.
Robert Dordan pojaha oko trideset metara uz put; posle je obronak bio su vie strm. Top
je sad pucao, zvidao kao raketa, treskao i uz drum dizao zemlju., ,Hajde ti veliki, sivi
faistiki bastarde", govorio je Robert Dordan konju i poterao ga niz padinu i sjurio. Onda se
naao na otvorenom, na putu koji je bio tako tvrd pod kopitama, da je ose-tio kako ga topot
itavog stresa, ramena, vrat, zube, i onda se naao na padini, a kopita
su traila o ta da se odupru, zasecala se u zemlju, udarala, prua-la se, bacakala, ila, i
on pogleda dole, tamo gde se preko padine, nalazio most koji mu se sad pokaza u
sasvim novom izgledu. Video ga je sad iz profila, bez one skraenosti, kao kad se gleda
prema njemu, u sredini se nalazio slomljeni deo, a iza njega, na putu, mali tenk, a iza
malog tenka bio je veliki tenk sa topom koji je ba tada sevnuo sa svetloutim
plamenom kao ogledalo i zviduk, kad se vazduh prolomio, uini mu se, da je uo nad
samim sivim
606
607
vratom koji se pruao ispred njega, i on okrenu glavu, dok se zemlja ispred njega kao
vodoskok dig-la u vazduh. Tovarni konj se naao ispred njega jer je suvie skrenuo udesno i
iao sporo, i Robert Dordan galopirajui, s glavom okrenutorn malo prema
mostu, vide itav red kamiona koji su se zaustavili iza okuke i koji su se sada kad se
popeo, jasno videli, onda vide svetlouti blesak, posle ko-ga se gotovo istovremeno
Page 264

u zviduk i tresak, i me-tak podbaci, ali on u kako se metak rasprskava s mesta gde se
zemlja digla.
Video ih je sve na rubu ume ispred sebe, kako ga posmatraju i on ree:, ,Arre caballo!
Napred, ko nju!" i oseti kako se konju, zbog uzbrdice, nadima-ju grudi i vide sivi vrat
kako se prua i sive ui ispred sebe i on se nagnu i potapa vlani sivi vrat, i opet pogleda na
most i vide svetli blesak iz tekog izmrljanog, kao blato obojenog tenka
tamo na putu, i onda ne u nikakav zviduk, ve samo otar pra-sak i Ijut miris, kao
kad kotao eksplodira, i naie se pod sivcem i sivi konj se ritao nogama, a on je po kuavao
da se izvue ispod njegove teine.
Mogao je da se mie. Mogao je da se mie ude-sno. Ali kad se pomicao udesno osetio
je da mu je leva noga pod konjem potpuno spljotena. inilo mu se kao da se u njoj
nalazi novi pregib; ne u ku-ku, nego drugi, koji moe da se kree u stranu kao na
arkama. Onda je sasvim dobro shvatio ta je to i ba tada se sivac die na kolena i desna
noga Ro berta Dordana, kojom je odgurnuo uzengiju, ba kao to treba, skliznu
preko sedla i spusti se pored njega i on sa obe ruke opipa kost u bedru leve no-ge koja je
leala ispruena na zemlji i obema rukama oseti otru kost i mesto gde je ona pritiski-vala kou.
Sivac je stajao gotovo nad njim i on je video kako mu se rebra nadimaju. Trava, gde je
sedeo, bila je zelena i po njoj je bilo poljskog cvea i on pogleda niz padinu, na put,
most, klisuru i put i vi-de tenk i poe oekivati novi blesak. A ovaj se po javi gotovo
istog asa, ponovo bez zviduka i kroz tresak, koji je mirisao na jaki eksploziv, kroz
ko-made zemlje koja se digla i fijuk elika, on vide kako veliki sivi konj sedi mirno
pored njega, kao konj u cirkusu. I onda, gledajui konja kako tu sedi, u ga kako stenje.
Onda su ga Primitivo i Agustin uhvatili ispod pazuha i vukli ga poslednjim delom padine
i novi zglob je omoguavao nozi da se savija prema tere-nu. Jednom je tane
zazvidalo neposredno iznad njih i oni ga ispustie i legoe na zemlju, ali zem -Ija ih zasu i
metal ovida dalje i oni ga digoe. I onda ga dovedoe do zaklona u dugakoj uvali u umi, gde
su se nalazili konji, i Marija, Pablo i Pilar su stajali nad njim.
Marija je kleala pored njega i govorila " ,Ro berto, ta je s tobom?"
On ree, preznojavajui se:, ,Leva noga je slom-Ijena, guapa."
" Previemo je", ree Pilar., ,Moe na ovome da jae." Ona pokaza jednog konja koji
je bio na-tovaren., ,Baci taj teret."
Robert Dordan vide kako Pablo mahnu glavom i on mu klimnu glavom.
" Poiite malo dalje", ree on. Onda ree:, ,Slu-aj, Pablo. Hodi ovamo."
608
609
Obraslo lice, po kome je curio znoj, nagnu se nada nj i Robert Dordan oseti potpuno
Pablov za-dah.
" Ostavite nas da razgovaramo", ree on Mariji i Pilar., JMoram da razgovaram s
Pablom."
" Boli li te mnogo?" upita Pablo. On se sasvim nagnuo nad Roberta Dordana.
" Ne. Mislim da je ivac nastradao. Sluaj. Idite odavde. Ja sam se udesio, vidi?
Razgovarau s de-vojkom jedan as. Kad kaem da je odvedete, od-vedite je. Ona e
hteti da ostane. Ja u samo asak razgovarati s njom."
Page 265

" Jasno, nema mnogo vremena", ree Pablo.
" Jasno."
" Mislim da bi vam bilo bolje u Republiei", ree Robert Dordan.
" Ne. Ja sam za Gredos."
" Radi kao to misli."
" Sad razgovaraj s njom", ree Pablo., ,Imamo malo vremena. Zao mi je to ti se to
desilo, Ingles."
" Kad mi se ve desilo -" ree Robert Dordan., ,Nemojmo o tom razgovarati. Ali radi
po svojoj pa-meti. Ti ima dobru glavu. Koristi je."
" Zato ne bih?" ree Pablo., ,Sad brzo razgova-raj, Ingles. Nema vremena."
Pablo ode do najblieg drveta i pogleda niz pa-dinu, a preko padine gore na put preko
klisure. Pablo je gledao sivog konja na padini sa istinskim saaljenjem na licu, a Marija i Pilar su
se nalazile pored Roberta Dordana, koji je sedeo naslonjen na drvo.
" Rasparaj mi pantalone, hoe li?" ree on Pilar, Marija je uala pored njega i nije govorila.
Sunce joj je osvetljavalo kosu, a lice joj se grilo kao kod deteta pre nego to
zaplae. Ali nije plakala.
Pilar uze svoj noi i raspara nogavicu od le-vog depa nanie. Robert Dordan razgrnu tkaninu
obema rukama i pogleda butinu. Deset santimetara ispod kuka nalazila se iljata crvena oteklina,
kao mali ator sa vrlo otrim vrhom i kad je dotakao prstima, osetio je
neposredno ispod koe slomljenu karlinu kost. Noga mu je leala u neobinom poloaju. On pogleda u Pilar. Lice joj je imalo isti izraz kao i Marijino.
" Anda", ree joj on., ,Idi."
Ona ode pognute glave ne rekavi nita i ne osvrnuvi se i Robert Dordan vide da joj se ramena tresu.
" Guapa", ree on Mariji i uze je za obe ruke., ,Sluaj. Neemo ii u Madrid -" Onda ona poe
da plae.
" Ne, guapa, nemoj", ree on., ,Sluaj. Mi nee-mo ii u Madrid, ali sad ja svuda idem
s tobom, kud god ti ila. Razume?"
Ona ne ree nita i pritisnu glavu na njegov obraz i zagrli ga rukama.
" Sluaj dobro, zeiu", ree on. Znao je da se mnogo mora uriti i znojio se vrlo
mnogo, ali to je trebalo da se kae i da se shvati., ,Ti e sad ii, zeiu. Ali ja idem s
tobom. Dok jedno od nas po stoji, postoji i ono drugo. Razume li?", ,Ne, ja ostajem s
tobom."
" Ne, zeiu. Ono to u da uradim sad, uradiu sam. Ako bude tu, neu moi to
dobro da uradim. Ali ako ti ode, onda s tobom idem i ja. Samo tako
610
611
odlazim i ja. Ti e sad da ode, znam. Jer ti si dobra i mila. Ti sad odlazi za nas
oboje."
" Ali lake je ako ostanem s tobom", ree ona., ,Bolje je za mene."
" Da. Zato mi uini tu Ijubav. Uradi to za mene, jer to je ono to moe da uradi."
" Ali ti ne razume, Roberto. Sta e biti sa tnnom? Za mene je gore da odem."
" Svakako", ree on., ,To je tee za tebe. Ali ja sam sad ti." Ona ne
ree nita.
Page 266

Gledao je i mnogo se znojio i govorio joj tru-dei se da je uveri vie nego to se oko ma ega
trudio u svom ivotu.
" Ti e sad otii umesto nas oboje", ree on., ,Ne sme biti sebina, zeiu. Mora
sad da vri svoju dunost." Ona
zatrese glavom.
" Ti si sad ja", ree on., ,Zar to ne osea, ze-iu."
" Zeiu, sluaj", ree on., ,Stvarno, na taj na-in i ja idem, kunem ti se." Ona ne
ree nita.
" Eto, sad uviia", ree on., ,Sad vidim da ti je
jasno. Sad e ii. Dobro. Sad odlazi. Sad si rekla
da odlazi."
o>
Ona ne ree nita.
" Ja ti sad zahvaljujem na tom. Ti sad odlazi lepo i brzo i daleko i mi oboje odlazimo u
tebi. Sta-vi mi sad ruku ovde. Spusti sad glavu. Ne, spusti je dole. Tako je dobro. Sad
u ja staviti svoju ruku. Dobro. Ti si dobra. Sad vie ne misli. Sad radi ono to treba. Ti me
sad slua. Ne mene, ve nas oboje.
Mene u sebi. Sad ti odlazi za nas oboje stvarno. Oboje sad odlazimo u tebi. To sam ti
obeao. Ti si vrlo mila i vrlo dobra to odlazi."
On mahnu glavom Pablu koji ih je sa svog mesta kod drveta gledao i Pablo priie. On palcem
po kaza prema Pilar.
" Ii emo u Madrid drugi put, zeiu", ree on. " Istinski. Sad ustani i idi, oboje
emo ii. Ustani. Vidi?"
" Ne", ree ona i vrsto ga zagrli oko vrata.
On je sad govorio jo uvek mirno i razumno, i vrlo ubedljivo.
" Ustani", ree on. " Ti si sad i ja. Ti si sve to ostaje od mene. Ustani."
Ona polako ustade plaui, pognute glave. Onda brso pade pored njega i onda opet
ustade, polako i umorno, kad on ree: " Ustani, guapa." Pilar je
drala za ruku i stajala pored nje.
" Vdmonos", ree Pilar. " Treba li ti to Ingles?" Ona ga pogleda i zatrese glavom. " Ne",
ree on i produi da govori Mariji.
" Nema nikakvog zbogom, jer mi nismo rastavIjeni, guapa. Neka vam bude dobro u
Gredosu. Idi sad. Idi sad! Ne", govorio je on jo uvek mirno i razumno, dok je Pilar
odvodila devojku. " Nemoj se okretati. Stavi nogu unutra. Da. Nogu. Pomozi joj da se
popne, Pilar", ree on. " Popni je u sedlo. Zabaci se sad."
On okrenu glavu, znojei se, i pogleda niz padinu, pa onda opet prema devojci koja je
sad bila u sedlu, a Pilar je stajala pored nje, a Pablo odmah iza nje. " Sad idite", ree
on., 7Idite."
612
Ona poe da se osvre. " Nemoj se osvrtati", ree joj Robert Dordan. " Idi." Pablo
udari konja po sapima kaiem i izgledalo je da Marija hoe da skoi sa sedla, ali Pilar i Pablo su
jahali sasvim pored nje i Pilar je drala i tri konja su se penjala uvalom.
" Roberto", viknu Marija okrenuvi se. " Pusti me da ostanem! Pusti me da ostanem!" " Ja
sam s tobom", doviknu Robert Dordan. " Ja sam s tobom sad. Oboje smo tamo.
Idi!" Onda mu se oni na zaokretu uvale izgubie iz vida, a on se kupao u znoju i gledao u nita.
Agustin je stajao pored njega. " Zeli li da te streljam, Ingles?" upita on naginju i se.
" Quieres? To nije nita."
Page 267

" No hace falta", ree Robert Dordan. " 0dlazi. Meni je ovde vrlo dobro."
" Me cago en la leche que me han dado!" ree Agustin. Plakao je, pa nije mogao jasno
da vidi Ro berta Dordana. " Salud, Ingles!"
" Salud, stari", ree Robert Dordan. Gledao je sad niz padinu. " Staraj se dobro o mojoj
podianoj, hoe li?" &
" Nemaj brige", ree Agustin. " Ima li to ti treba?"
" Za ovu maquinu ima vrlo malo metaka, zato u je zadrati", ree Robert Dordan. "1
ne moe ih za nju vie dobiti. Za onu drugu, i za Pablovu, moe."
" Oistio sam cev", ree Agustin. " Jer si je isprljao kad si pao."
" ta se desilo sa tovarnim konjem?"
614
" Ciganin ga je uhvatio."
Agustin je sada sedeo na konju, ali mu se nije odlazilo. Naginjao se duboko nad drvo pod
kojim je sedeo Robert Dordan.
" Idi, viejo", ree mu Robert Dordan. " Ima u ratu mnogo ovakvih stvari."
" Que puta es la guerra", ree Agustin. " Rat je prava kurva."
" Da, ovee, da. Ali odlazi."
" Salud, Ingles", ree Agustin stisnuvi desnu pesnicu. " Salud",
ree Robert Dordan. " Ali odlazi, ovee."
Agustin okrete konja i spusti desnu pesnicu tako kao da je i tim pokretom opet neto
opsovao i odjaha uz uvalu. Svi ostali su ve davno iezli. Na mestu gde je uvala
zavijala u umicu on se okrenu i mahnu pesnicom. Robert Dordan mahnu rukom i onda i
Agustin ieznu... Robert Dordan pogleda niz zelenu padinu prema putu i mostu. Ovako
mi je najbolje, pomisli. Jo nema smisla da se okrenem na trbuh, jer je ta kost suvie blizu
povrine i ovako mogu bolje da posmatram.
Oseao se prazan, isuen i iscrpljen zbog svega toga i zbog njihovog odlaska i u ustima
je imao ukus ui. Sad, najzad i na kraju krajeva, nema vie nikakvog problema. Ma kako da
je bilo, i ma kako da bude sad, za njega vie nema nikakvog problema.
Sad su svi otili i on je bio sam, leiima naslonjen na drvo. Gledao je niz zelenu
padinu, video sivoga konja tamo gde ga je Agustin streljao, i gledao dole niz padinu ka
putu i ka umom obraslom pre
615
delu iza njega. Onda pogleda na most i preko mo sta i vide ta rade na putu i na mostu.
Sad je video kamione du celog donjeg dela puta. Kroz drvee je video sivou
kamiona. Onda opet pogleda na put, na mesto gde se on spustio sa brda. Sad e uskoro doi,
pomisli on.
Pilar e paziti na nju bolje nego iko dragi. Ti to zna. Pablo mora da ima dobar plan, jer ga se
on inae ne bi ni poduhvatao. Ti ba ne mora da se brine za Pabla. Ne vredi da
razmilja o Mariji. Pokuaj da veruje u ono to si njoj govorio. To je najbolje. A ko kae
da to nije istina? Ti ne. Ti to ne kae, kao to ne kae da se nisu desile stvari
koje su se desile. Ostani pri ovom u ta sad veruje. Ne budi cinian. Vremena je malo, a ti
si je tek poslao. Svako radi ono to moe. Ti ne moe nita da uradi za sebe, ali moda
moe da uradi neto za druge. Pa, itava naa srea je trajala
etiri dana. Ne etiri. Bilo je posle podne kad sam prvi put stigao tamo, a danas nee
trajati do podne. To znai ni puna tri dana i tri noi. Budi taan, ree on. Sasvim taan.
Mislim da bi sad bilo bolje da se spusti, po misli on. Bie bolje da se smesti na neki
Page 268

nain tako da bude koristan mesto da tu sedi pored drveta kao panjina. Imam sreu.
Ima mnogo gorih stvari od ove. Svako mora da proie kroz to pre ili po sle. Ti se tog
ne plai, jednom mora to da uradi, zar ne? Ne, ree on, istinski. Srea je to je
ivac uniten. ak ne oseam ni da postoji neto ispod preloma. On dodirnu donji deo noge i
uini mu se kao da to i nije deo njegovog tela.
Pogledao je opet niz padinu i razmiljao. Ne ostavlja mi se ovo, to je sve. Teko mi je da to
ostavim nadam se da sam radio neto dobro. Nastojao sam koliko god sam mogao. Misli da
jesi. U redu, jesi.
Borio sam se za ono u ta ve godinu dana verujem. Ako pobedimo ovde, pobediemo svuda.
Svet je divan i vredi se za nj boriti i ne volim to mo ram da ga ostavim. I imao si mnogo sree,
pomisli on, to si proiveo lep ivot. Imao si srean ivot kao i deda, samo ne tako dug. Imao si
sreniji ivot nego ma ko, zbog ovih poslednjih dana. Nee
se valjda aliti kad si imao toliko sree. Ipak, eleo bih da postoji neko na koga bih mogao
preneti' ono to sam nauio, pomisli. Boe, kako sam brso shvatao pri kraju.
Voleo bih porazgovarati sa Karkovim. To je u Madridu. Tano preko ovih brda i onda preko
ravnice. Dole preko sivih stena i borova, vresa i paprati, preko ute visoravni,
vidi ga kako se die beo i lep. Ta strana je isto toliko istinita koliko i Pilarine babe koje
piju krv kod klanice. Nije samo jedna stvar istinita. Sve je istinito. Isto kao to su avioni
lepi, pa bilo da su nai ili njihovi. avolski lepi, pomisli.
Sad se smiri, ree on. Okreni se sad, dok jo ima vremena. Sluaj neto. Sea li se? Pilar i
dlana? Veruje li u te gluposti? Ne, ree on. Ni pored svega to se dogodilo? Ne, ne verujem.
Bila je vrlo mila u vezi s tim jutros pre nego je ovaj cirkus otpoeo.
Moda se plaila da ja u to verujem. Mada ja ne verujem. Ali ona veruje. Oni neto vide.
Ili moda neto oseaju. Kao ptiar. A kako stoji sa vanulnom percepcijom?
Gluposti, ree on. Nije
616
617
htela da mi kae zbogom jer je znala ako to kae da Marija nee hteti da ode. O, ta Pilar. Okreni
se, Dordane. Ali ga je mrselo i da pokua.
Onda se seti da ima flaicu u stranjem depu i pomisli, povui u dobar gutljaj ovog
to bi i diva oborilo i onda u pokuati. Ali kad je potraio, nije je naao. A onda se oseti
mnogo usamljeniji jer je znao da nee imati ak ni tog. ini mi se da sam na to
raunao, ree on. ta misli, da li je Pablo uzeo? Ne budi budala. Mora da si je izgubio
na mostu. " Hajde sad, Dordane", ree on. " Okreni se."
Onda obema rukama zgrabi levu nogu i snano je povue prema stopalu i lee pored
drveta uz koje se odmarao naslonjen na nj leiima. Zatim leei ispruen i vukui
snano nogu da slomljena kost ne bi izila i probila se kroz butinu, polako se okretao na
stranjici, dok mu potiljak nije bio okrenut prema nizbrdici. Onda drei slomljenu nogu prema
uzbrdnom nagibu obema rukama, stavi ion desne cipele na gornji deo stopala
leve noge, snano pritisnu i okrenu se na grudi i lice, znojei se. Onda se nalakti,
namesti obema rukama levu nogu iza sebe i odgurnu se daleko pokretom desne noge, prezno
javajui se, i sve je bilo u redu. Opipa prstima levu butinu i vide da je u redu. Kraj kosti nije
probio kou i slomljeni deo se sad nalazio u miiima.
Veliki ivac mora da je stvarno zdrobljen, kad je taj prokleti konj pao na nogu, pomisli
on. Stvarno, uopte ne boli. Izuzev sad, prilikom promene poloaja. Kad kost zakai
neto drago. Vidi? ree. Vidi kako ima sree. Nije ti uopte potrebno ono to obara
Page 269

diva.
On dohvati strojnicu, izvadi okvir koji je bio u magazinu, izvadi drugi okvir iz depa,
otvori zatvara i pogleda kroz cev, vrati okvir u niagazin tako da je kljocnuo i onda pogleda
niz padinu. Moda jo pola sata, pomisli. Smiri se.
Onda pogleda gore u brdo i posmatrae borove pokuavajui nita da ne misli.
t Pogleda potok i seti se kako je bilo svee u senci ispod mosta. Voleo bih da doiu, pomisli.
Ne bih hteo da ne budem pri svesti kad doiu.
ta misli kome je lake? Onima koji veruju ili onima koji stvar primaju prosto? Za njih
je vera velika uteha, ali mi znamo da nemamo ega da se bojimo. Zlo je jedino kad ti
ona nedostaje. Umiranje je samo onda teko kad dugo traje i kad toliko boli da oveka
poniava. Tu ti ima sree, vidi? Tebi se nije desilo tako neto.
Sjajno je to su otili. Sad, kad oni nisu tu, to mi uopte ne smeta. Ispalo je onako kako
sam rekao. Zaista dobrim delom. Gledaj, koliko bi sve to drukije izgledalo da su se
svi oni rasuli po tom brdu gde se nalazi sivac. Ili da smo se svi ovde uurili i
oekujemo smrt. Ne. Otili su. Otili su. Sad samo da se i napad svri s uspehom. Sta
eli? Sve. Zelim sve i uzeu sve to mi se da. Ako ovaj napad ne bude valjao,
valjae drugi. Nisam primetio da su se avioni uopte vratili. Boe, srea je to sam uspeo da
je nateram da ode.
Kad bih mogao dedi da priam o tom. Opkladio bih se da on nikad nije morao da prelazi
ovako, da trai Ijude i da izvede ovakav poduhvat. Otkud zna? Moda ih je pedeset
izveo. Ne, ree on. Budi taan. Niko nije mogao izvriti pedeset ovakvih. Ni
618
619
!
l / pet. Moda niko, ni jedan, ba ovakav. Sigurao. I
Ipak, mora da je.
Hteo bih da sada doiu, ree on. Hteo bih da sad to pre doiu, jer me noga poinje boleti. Mora
da je to zbog otoka.
Sve je ilo strano lepo, dok nas nije pogodilo, pomisli. Ali srea je to do tog nije dolo kad
sam bio ispod mosta. Kad neka stvar ne valja mora se neto desiti. S tobom je bilo
svreno onda kad su Golcu dali ovakvo nareienje. To si i sam znao, a to je
verovatno i Pilar oseala. Ali docnije emo sve te stvari mnogo bolje organizovati.
Imaemo kratkotalasne aparate. Da, ima mnogo stvari kojima emo morati da se
snabdemo. Trebalo je da ponesem i rezervnu nogu.
On se nasmeja na to znojei se, jer ga je noga mnogo bolela na mestu gde je veliki
ivac povreien pri padu. Oh, samo da doiu, pomisli. Ne bih hteo da uradim ono to
mi je otac uradio. Dobro, mogu da uradim, ali bih mnogo vie voleo da ne moram. Ja sam
protiv toga. Nemoj o tom da misli. Nemoj uopte misliti. Hteo bih da ta kopilad doiu, ree
on. Toliko elim da doiu.
Noga ga je sad mnogo bolela. Kad se okrenuo, poelo je oticanje i noga je poela da ga boli i on
ree: " Moda u sad odmah to da uradim." Mislim da odlino podnosim bol.
Sluaj, ako sad to uradim, ti me nee krivo shvatiti? S kim ti to razgovara? Ni sa kim, ree.
Mislim sa dedom. Ne. Ni sa kim. O, do iavola, zato ve ne dolaze.
Sluaj, moda treba ono da uradim, jer ako se nekako i izvuem i sve, nisam ni za ta,
a ako me uhvate, postavljae mi mnogo pitanja i raditi sva
620
ta sa mnom i to nije dobro. Bolje je udesiti da do tog ne doie. Onda, zato ne bi bilo u
Page 270

redu da to uradim sad i onda bi itava stvar bila svrena? Jer, oh, sluaj, oh, sluaj, neka sad
doiu.
Ne dri se ba bogzna kako u ovoj stvari, Dordane, ree on. Ne, u ovoj. A ko se dri
kad mu je ovako? Ne znam, ali sad mi ba nije ni stalo. Ali ti se ne dri. U redu. Ba
nimalo. Oh, nimalo, nimalo. Mislim da bi bilo sasvim na mestu da to sad uradi. Je li
tako?
Ne, nije. Jer jo uvek neto moe da uradi. Dogod zna ta mora da uradi. Dogod si pri
svesti, mora da eka. Hajde. Neka doiu. Neka doiu. Neka dodu.
Misli kako su oni otili, ree. Razmiljaj kako prolaze kroz umu. Misli kako prelaze preko
potoka. Misli kako jau kroz vres. Misli kako idu uz padinu. Misli o njima kako
putuju celu no. Misli kako se skrivaju sutra. Misli o njima. Do iavola, misli o njima. Eto,
dotle mogu misliti o njima, ree.
Misli o Montani. Ne mogu. Misli o Madridu. Ne mogu. Misli o gutljaju hladne vode. U redu.
Eto, tako e biti. Kao gutljaj hladne vode. Ti si /aIjivac. Bie prosto nita. Tako e sve biti.
Prosto nita. Onda uradi ono. Uradi. Uradi sad. Bilo bi u redu da to sad uradi. Hajde, uradi
sad. Ne mora da eka. Na ta? Ti zna. Onda ekaj.
Ne mogu sad vie da ekam, ree. Ako budem due ekao onesvestiu se. Znam, jer sam osetio
kako me hvata nesvestica tri puta i odupro sam joj se. Dobro sam se odupro.
Ali ne znam da li u vie moi. Mislim da si dobio unutranje krvarenje ta
621
mo gde je kost u butini povredila ostali deo. Naroito kad si se okretao. To stvara
otok i od toga slabi i poinje da se onesveuje. Bilo bi sasvim na mestu da ono sad izvri.
Stvarno ti kaem da bi bilo u redu.
Ali ako prieka i zadri ih barem malo, ili prosto ubije oficira, to moie mnogo da
znai. Dobro uinjena stvar moe
U redu, ree on. I leao je veoma mirno i nastojao da bude pri svesti, a oseao je da
mu svest izmie kao to ponekad osetite sneg kako klizi na planinskoj padini, i on ree sad
mirno, onda neka istrajem dok ne doiu.
Robert Dordan je imao mnogo sree jer vide, ba tad, kako konjica izjaha iz ume i
preie put. Posmatrao ih je kako, penjui se padinom, nailaze. On vide konjanika kako
se zaustavi pored sivca i zovnu oficira koji dojaha do njega. Posmatrao ih je obojicu kako
gledaju sivca. Prepoznali su ga, dabo me. On i njegov jaha su nestali od jue ujutru.
Robert Dordan ih je video tu na padini, blizu sebe, a dole, nie, video je put i most i dugi
red vozila. Bio je sad potpuno pribran i dugim sporim pogledom obuhvati sve.
Onda pogleda nebo. Na njemu su se nalazili veliki beli oblaci. On dlanom do dirnu borove
iglice na mestu gde je leao i dodirnu koru borova debla iza koga je leao.
Onda se on namesti to je bolje mogao, s laktovima u borovim iglicama, a cev strojnice nasloni
na deblo bora.
Sad, kad oficir u kasu krene tragom konja iz njihove grupe, proi e na dvadesetak
metara ispod mesta gde Robert Dordan lei. Na tom udaljenju
622
nema problema. Taj oficir je bio porunik Berendo. On je doao iz La Granhe kad su im, posle
prvog izvetaja o napadu na gornje straarsko rnesto, naredili da krenu. Jahali su
vrlo brso i onda su, poto je most bio sruen, morali da zaobiiu, da preseku klisuru
tamo dalje i da proiu umom. Konji su im bili mokri i pranjavi i morali su ih podbadati da bi
kasali.
Page 271

Porunik Berendo, posmatrajui trag, dojaha njegovo suvo lice bilo je ozbiljno.
Strojnica mu je bila naslonjena na sedlo i prebaena preko leve ruke. Robert Dordan je
leao iza drveta prisiljavajui se vrlo oprezno i paljivo da mu ruke budu vrste. On
saeka dok oficir ne doie do suncem osvetljenog mesta gde je prvo drvee borove
ume dopiralo do zelene strmine na livadi. Oseao je kako mu srce udara o umsko tlo
pokriveno borovim iglicama.
ODABRANA
DELA
ERNESTA
HEMINGVEJA
Page 272

Hemingway Ernest Za Kim Zvona Zvone

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hemingway Ernest Za Kim Zvona Zvone

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Hemingway Ernest - Za kim zvona zvone