Jedan dan sa: mati Anastasijom

Kako postiti, a duu gostiti

U svom Posnom kuvaru Atanasija Rai je sakupila recepte za pripremu ukusnih jela na
vodi i ulju, a priredila je i knjigu koja pouava kako da se preivi u prirodi, kao i mnoga druga
izdanja verskog sadraja

Atanasija Rai (Foto Milan Jankovi)

Kad probate babure punjene argarepom, patetu s orasima, oblande s alvom ili neke druge od
stotinak jednostavnih jela pripremljenih na nain kako to radi monahinja Atanasija Rai iz
manastira Rukumije, uveriete se da i hrana za vreme posta moe biti i ukusna, i raznovrsna, i
hranljiva. Osim to ta mnoga jela priprema, monahinja ih je sve sabrala u sveicu formata
crkvenog kalendara. Kuvari monahinje Atanasije, iako nisu nastali iz komercijalnih pobuda,
stigli su u mnoge pravoslavne domove i tako postali jedno od najtraenijih izdanja na naim
prostorima.
Nisam u poetku ni ja znala da pripremam jela na vodi poverila nam se monahinja, kojoj
je ovo bio prvi razgovor sa novinarima o kuvarima koji se tampaju vie od 10 godina.
Reeno mi je da u vreme posta na vodi tamo gde ide ulje sipam vodu, i umesto mleka takoe
vodu, a umesto jaja da dodam kvasac. Posle se samo nadograuje. U poetku smo recepte
rukom prepisivali, onda smo ih kopirali. Zatim sam reila da ih saberem u knjiicu i poela da
poklanjam, ali se deavalo da ih i ne pogledaju, pa sam krenula da ih pozajmljujem, i to se
pokazalo uspenije. Kuvare sam slala svim enskim manastirima. Tako su, malo-pomalo, nali
svoj put do vernika i svih koji su hteli da obogate svoj jelovnik.
Kuva, belei i prelama
Na pitanje zato su kuvari malog formata, naa sagovornica kae da je
elela da budu pri ruci, u depu kecelje, laki za rukovanje, to jeftiniji, kako bi ih svi mogli
priutiti.
Prvi Kuvar posnih jela na vodi, ive nekuvane hrane, kolaa na vodi i napitaka tampan je
1997. godine na preko 60 strana. U njemu su i saveti kako se naklijavaju semenke penice,
pirina i suncokreta, kako se prave kolai na vodi, boza i crno pivo... kao i niz uputstava u
vezi s postom.

Jela iz Posnog kuvara su prvo posluena za manastirskom trpezom

Mnogi recepti su manastirski, ima dosta i onih koje sam zapisala od ovdanjih ena koje su
vredne domaice. Stig je bogat kraj, pa otud i ukusne torte ak i na vodi, u koje se umesto
brana stavljaju mleveni orasi. Ima i recepata koje sam preuzela iz uvenog Patinog kuvara
i prilagodila dananjim mogunostima kae naa sagovornica.
Interesovanje je raslo, pa su usledila i nova izdanja: orbe, variva i ostala jela na ulju, Jela
od ribe, Posni kolai...
Rukovodila sam se potrebama vernika u elji da im na svaki nain pomognem i olakam ne
samo pripremanje jela u dane posta, ve i da dam odgovor na mnoga pitanja, posebno kada je
re o slavama, jer su one jedno vreme bile zanemarene navodi monahinja Atanasija, koja ne
samo da je sakupila brojne recepte, ve je nauila i sve o kompjuterskoj pripremi knjige za
tampu.
Bilo mi je nezgodno da svaki as zanovetam, traim da se doda, promeni... Sela sam i
nauila da radim sama, tako da danas manastir Rukumija ima, pored kuvara, i druga izdanja
verskog sadraja. Meu najtraenijim knjigama je i Kako da slavimo krsnu slavu: jelovnik
posnih jela i predjela.
Obeleja slave su kola, svea, vino i ito, sve preko toga je u skladu s tim koliko ko moe.
Slava se slavi kod kue, gosti dolaze da estitaju, posede i popriaju. uje se neto od starijih
ljudi, naui. To je jedna lepa i uzviena sveanost, a ne veselje, zato ne treba da se zasedne.
Olienje nae povrnosti je da sve pretvorimo u gozbu kritina je monahinja.
Bogat nije to i imuan
Razgovor smo nastavili za manastirskom trpezom, na ijem elu je iguman manastira
Rukumija otac Simeon. Jede se u tiini. Pred nama razne akonije, poev od orbe i domaeg
hleba, kajgane sa paprikama, do vanilica.
Hrana je domaa, na proizvod istie stareina manastira. Imanje nije veliko, ali ima
svega: starom vinogradu pridodati su novi zasadi, a da bi vino bilo to bolje, svaki grozd se
runo odabira. Paradajz je iz naeg plastenika, imamo vonjak, povrtnjak, pelinjak...
Na na komentar da je manastir bogat, otac Simeon nas pouava: Bogat ovek ima Boga uza
se. Ko je duhovno bogat nikada nee biti siromah. Nije isto biti bogat ili pak imuan.

Slavica Beri
-------------------------------------------Manastir Rukumija
Na pitanje o poreklu naziva manastira, otac Simeon nam objanjava da se veruje da je ceo
predeo nosio naziv Rukumija zahvaljujui lekovitim izvorima: Poto bi doli na jedan od dva
izvora, vernici bi prvo prali ruke, a zatim se umivali i molili Bogu za zdravlje.
Manastir je podignut na istonoj strani Sopotske grede, koja se sputa gotovo na samu obalu
Mlave, a na mestu sa koga pogled see mlavskom ravnicom sve do Dunava. Ktitor dananje
crkve, podignute 1825. godine na istom mestu, bio je knez Milo. Crkva je posveena svetom
Nikolaju. Tek 1953. godine je pri njoj osnovan i enski manastir. Rukumija je sada muki
manastir, u kome ivi i monahinja Atanasija, koja je ovde ostala iz vremena kada je bio
enski.
Ovde su bile dve svetinje: svete moti Martirija Sinaita (bio je jedan od 300 monaha sa Sinaja,
koji su u srednjem veku ovamo stigli da ojaaju veru Hrista) i ruka svete muenice Jelice (na
kivotu). I moti i ruka su nestale, ostao je samo kivot, iznad koga se i danas itaju molitve za
zdravlje i porod. Ovde se mnogo toga pozitivnog dogodilo, to je monahinja Atanasija Rai
zabeleila u knjizi uda Boja naih dana.
------------------------------------------Pateta od oraha
Od monahinje Atanasije dobili smo savet i kako da sebi priutimo kvalitetan, a opet posan
obrok:
Za osnovni recept je potrebno 200 g mlevenih oraha, 200 g pirea od krompira, suenog
zaina, biber, seckan beli luk, senf i decilitar maslinovog ulja. Sjedini se pire, ulje i mleveni
orah, pa umea sueni zain, senf i beli luk, i sve dobro sjedini. Umesto krompir pirea moete
uzeti instant krompir pomean sa mlevenim orasima i sipan u teglicu, koji moete i na poslu
popariti s malo vrele vode i eto ukusnog namaza za kiflu.