IMS Elektronsko Izdanje DR Nedeljko Zivkovic

FAKULTETORGANIZACIONIHNAUKA
UNIVERZITETAUBEOGRADU
INTEGRISANISISTEMIMENADMENTA
elektronskoizdanjezastudentemasterstudijageneracije2012/13
DrNedeljkoivkovi
Beograd2012
Zabranjenotampanje,umnoavanjeikopiranjepremaZakonuoautorskimisrodnimpravima.
Integrisanisistemimenadmenta
Sadraj
0.Predgovor........................................................................................................................i
1.Osnovezarazumevanjeintegrisanogsistemaupravljanja.............................................1
1.1Pojamorganizacionogsistema .......................................................................................2
1.2Ulogaiciljeviorganizacionihsistema .............................................................................9
1.3Strukturaorganizacionogsistema ................................................................................ 16
1.3.1Izlaziizorganizacionogsistema....................................................................................19
1.3.2Procesiorganizacionogsistema ...................................................................................23
1.3.3Ulaziorganizacionogsistema .......................................................................................27
1.3.4Anatomskastrukturaorganizacionihsistema..............................................................39
1.4Podelaorganizacionihsistema ..................................................................................... 48
2.Stejkholderiorganizacionogsistema............................................................................54
2.1Stejkholderteorija........................................................................................................ 61
2.2Analizastejkholderaorganizacionogsistema ............................................................... 71
2.3Analizapotrebastejkholderaorganizacionogsistema .................................................. 79
3.Sistemupravljanjaiorganizacionisistem.....................................................................90
4.Standardisistemaupravljanja......................................................................................99
4.1Pojam,ulogaipodelastandarda .................................................................................. 99
4.2Razvoj,ulogaiupotrebastandardasistemaupravljanja............................................. 102
4.3StandardiserijeISO9000............................................................................................ 117
4.3.1StandardISO9000:2005SistemmenadmentakvalitetomOsnoveirenik..........119
4.3.2StandardISO9001:2008SistemmenadmentakvalitetomZahtevi ......................120
4.3.3 Standard ISO 9004:2009 Rukovoenje sa ciljem ostvarivanja odrivog uspeha
organizacijePristupprekomenadmentakvalitetom ......................................................121
4.3.4 Standard ISO 19011:2003 Uputstvo za proveravanje sistema menadmenta
kvalitetomisistemamenadmentaivotnomsredinom....................................................121
4.3.5Ostalistandardisistemaupravljanjakvalitetomznaajnizapojedinedelatnosti....121
4.4StandardiserijeISO14000.......................................................................................... 122
4.4.1 Standard ISO 14001:2004 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine Zahtevi sa
uputstvomzaprimenu ........................................................................................................125
4.4.2 Standard ISO 14004:2004 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine Opte
smernicezaprincipe,sistemeitehnikepodrke ................................................................127
4.5StandardiserijeOHSAS18000 .................................................................................... 128
4.5.1StandardOHSAS18001:2008Sistemupravljanjazatitomzdravljaibezbednouna
raduZahtevi......................................................................................................................129
4.5.2StandardOHSAS18002:2009Sistemupravljanjazatitomzdravljaibezbednouna
raduUputstvazaprimenuOHSAS18001.........................................................................131
4.6Ostalistandardisistemaupravljanja .......................................................................... 131
4.6.1StandardiserijeISO26000 .........................................................................................131
5.Integrisanisistemiupravljanja(IntegratedManagementSystemsIMS)..................140
5.1PristupiprojektovanjuiimplementacijiIMSa............................................................ 144
5.1.1IntegracijazahtevarazliitihstandardaIpristup.....................................................152
5.1.2IntegracijasistemaupravljanjaIIpristup .................................................................154
5.2StandardiIMSa.......................................................................................................... 156
5.3PrednostiinedostaciodprimeneIMSa ..................................................................... 161
Literatura .......................................................................................................................165
Websajtovi ....................................................................................................................169
Normativnadokumenta.................................................................................................169
Bibliografija ....................................................................................................................170
0.Predgovor
Knjiga iz predmeta Integrisani sistemi menadmenta, pre svega, je namenjena studentima
akademskihdiplomskihstudija(masterstudije)uciljurazumevanjaosnovnihpojmovaznaajnih
za izuavanja problematike integrisanih sistema upravljanja (menadmenta), kao pojma i
problemakojijeakteliziranrazvojemsveveegbrojastandardasistemaupravljanja.Meutim,
ovu knjigu mogu koristiti i svi oni koji se bave izuavanjem organizacionih sistema i sistema
upravljanjaunutarnjih,anajeeonikojisebaveimplementacijomodnosnihstandarda.
Prvideoskriptedajeosnovezarazumevanjeorganizacionogsistemanjegovihosnovnihentiteta
istruktureznaajnihzadaljeizuavanjeirazumevanjapojmaintegrisanihsistemaupravljanja.
Materijal u okviru ovog poglavlja u najveem delu se izuava na predmetu Upravljanje
kvalitetom na osnovnim akademskim studijama sva etiri studijska programa Fakulteta
organizacionih nauka i obraen je u ovome delu, najpre zbog studenata koji su zavrili druge
fakulteteikojisepoprviputsusreusaovakvimpojmovima.Studentikojisuzavrilifakultete
nakojimaseuokvirupredmetailigrupapredmetaizuavajuorganizacionisistemiiproblemiu
njihovomfunkcionisanjuovajdeopoglavljamogudakoristekaosvojevrstanpodsetnik,aliiza
dopunudosadanihznanja.
Drugopoglavljeizuavastejkholdereorganizacionogsistema.Organizaconisistemikaootvoreni
sistemikomunicirajusasvojimokruenjem,utiunanjega,aliiokruenjeutienanjegovrad.
Postojivelikibrojraznovrsnihgrupaipojedinaca,institucijaidrugihorganizacionihsistemakoje
je neophodno poznavati kako bi se na pravi nain razumela i uloga i nain funlkcionisanja
organizacionogsistema.Takoe,odreenegrupeipojediniciunutarorganizacionogsistemasu
u uzajamnom odnosu sa organizacionim sistemom. Svi ovi stejkholderi, sa svojim razliitim
potrebama,kojisuzainteresovanizaradorganizacionogsistemailiimajuinteresaodnjegovog
forniranja ili funkcionisanja predstavljaju, kroz sloenu matricu odnosa, veliki izazov u
projektovanju,aliinaknadnomupravljanjuorganizacionimsistemom.Krozprizmuovihodnosa
otvarasepitanjanainakanalisanjapotrebaovihznaajnihstejkholderaorganizacionogsistema
imahanizamazanjihovoodrivouravnoteenje.Ovepotrebeistejkolderisedovodeuvezusa
odreenim entitetima organizacionog sistema i potrebom za razvojem sistema upravljanja
unutarorganizacionihsistema.
Sistem upravljanja kao integrativni deo svakog organizacionog sistema izuava se nadalje u
treempoglavlju.Ukazujesenaovajpojam,njegovomestoiuloguuorganizacionomsistemu.
Ovojeneophodnoizrazlogadaljepotpune,aliiispravnepostavkeproblemauveziintegrisanih
sistema upravljanja. injenica je da se esto govori o integrisanim sistemima upravljanja, bez
prethodnograzumavanjamestaiulogesistemaupravljanjauorganizacionimsistemima.
U etvrtom poglavlju objanjava se razvoj standarda sistema upravljanja. Daje se pregled i

opisujunajeistandardikojisedovodeuvezusasistemimaupravljanjaipojedinanosedaju
osnovni podaci o nameni i znaaju svakog od njih. Nije namera da se za svaki standard
ponaosobrazmatrajuspecifinostiidetaljizahtevainjihovihimplementacijeuorganizacionim
sistemima.Ciljjedaseitaociuputenaukupnubrojnostovihstandardasaciljemrazumavanja
problematikenihovogintegrisanjaupostojeesistemeupravljanjaorganizacionihsistema.
Peto poglavlje namenjeno je izuavanju pojma i problematike implementacije integrisanih

sistemaupravljanja.Govoriseogenezioveproblemetike,pristupimanjegoveimplementacije,
ali i najnovijim trendovima u pravcu razvoja odreenih standarda integrisanih sistema
Zabranjenotampanje,umnoavanjeikopiranjepremaZakonuoautorskimisrodnimpravima. i
upravljanja. Prednosti i problemi implementacije integrisanih sistema upravljanja, takoe, se

izuavajuuokviruovogpoglavlja.
Nadamo se da e sadraj ove knjige nedomestiti doreene praznine u tumaenju i ispravnoj

upotebipojmaintegrisanihsistemaupravljanja,alidaepokrenutiiodreenepitanjakojaeu
narednomperiodudoprinetirazjanjavanjuovedostasloeneproblematike.
Obziromdajeovoprvoizdanjeoveknjigeverovatnesuodreenetehnikeijezikegreke,alii
mogunostizaunapreenjeusadrajnomdelu,egajeisamautorsvestan.Ipakprocenajeda
jeovoodmanjegznaajauodnosunapotrebuzaovimizdanjemknjigesaovakvimsadrajem
kojatrebadapomogneusavladavanjuobavezaizpredmetaIntegrisanisistemimenadmenta.
Nakraju,pozivajusesvikorisnicioveknjigedaukaunaonedeloveukojimaprimeteodreene
nedostatke ili mogunosti za unapreenja, kako bi se drugo izdanje ove knjige ispravilo,
dopuniloiunapredilo.
DrNedeljkoivkovi
Zabranjenotampanje,umnoavanjeikopiranjepremaZakonuoautorskimisrodnimpravima.ii
1.Osnovezarazumevanjeintegrisanogsistemaupravljanja
Teorijasistemaiteorijaorganizacijepovezanisuusistemskipristupizuavanjuorganizacije,u
funkcijiboljegsagledavanjanjenestrukture,meusobnihvezaiuslovljenosti,kaoiinterakcijasa
okruenjem.
Sistemski pristup i sistem (engleska re system potie od grke rei to systema celina
sastavljena od delova, mnotva elemenata (predmeta, delova, lanova, organa i sl.)), kao
osnovazapostavkuproblemainjegovuanalizu,estosekoristeuraznimsegmentimanaukei
prakse.Njegovaulogaposebnodolazidoizraajauizuavanjuentitetasasloenomstrukturom,
kaotosu:ekonomskisistem,ekolokisistem,biolokisistem,drutvenisistem,politikisistem,
tehnikisistem,itd.aliiorganizacionisistemkaojedanodpojavnihoblikasistema.
Teorijski koncept organizacije kao sistema nastao je kao rezultat potrebe da se organizacioni
fenomeni adekvatnije objasne, kao i da se stvori potpunija i sigurnija teorijska osnova
organizacijeuuslovimaubrzanihpromenaokruenja.
Koncept sistemskog pristupa izuavanju organizacije odgovor je na nedostatke dotadanjih

teorija:klasinateorija,neoklasinateorija,humanrelationteorija,teorijadonoenjaodlukai
sl.(Stefanovi,1977)
Znaaj primene sistemskog pristupa u izuavanju organizacionih sistema iskazan je i opisan u

svetskojidomaojliteraturi.(Mesarovi,1972;NIkoli,1996;Stefanovi,1977)U(Stefanovi,
1977)navodise:daakoseuzmuuobzirnavedenekarakteristikepreduzeakaoekonomskog
sistema, onda je ve jasno da samo sistemski koncept moe da obezbedi tako sveobuhvatnu
analizu preduzea i njegovog sveobuhvatnog ponaanja. Tim pre ako se uzmu u obzir i sve
specifinosti razliitih vrsta i oblika preduzea. Sistemski koncept tretiranja preduzea e
najadekvatnijeodrazitiiteorijuostejkholderima,aliirazliitehipotezeprisutneurazliitim
teorijamapreduzea.
Otuda se pouzdano moe rei da sistemski koncept organizacije tretirajui organizaciju kao
otvoren sistem (priznajui njegovu interakciju sa eksternim okruenjem) ini najpotpuniji
doprinosteorijiustudiranjuuticaja,kojisepoprirodistvarimanifestujukrozinterakcijujednog
organizacionogsistemainjegovihkupaca,dobavljaa,drutvenih,politikihidrugihinstitucija.
(Stefanovi,1977)
Zapotrebedetaljnijegizuavanjaorganizacijeifaktorakojiutiunanjenofunkcionisanje,dolo
jedopovezivanjateorijaorganizacijeiteorijesistema.
Da bi se razumeo pojam organizacionog sistema potrebno je poi od poznatih definicija

sistema,asamonekeodnjihsu:
Sistemjekonaandeobeskonanogprostora.
Svetonijeukljuenousistempredstavljanjegovookruenje.(Npr.drugisistemikoji
sa datog aspekta ispoljavaju ili mogu da ispolje odreena dejstva na posmatrani
sistemilisutosisteminakojeposmatranisistemutie.)
Sistem je skup elemenata ili objekata izmeu kojih postoje utvrene relacije tako da
predstavljajucelinu.Celinamoraimatijasnuiskazanusvrhupostojanja
Zabranjenotampanje,umnoavanjeikopiranjepremaZakonuoautorskimisrodnimpravima.1
Sistemjeskupveegbrojaaktivnosposobnihjedinica(elemenata,komponenti,faktorai
dr.)kojemogubitifizikeiliapstraktne,prirodneilivetake.(Kalajdi,1991)
Ogranienisreenkomplekselemenataodreenefunkcije,kojesenalazeupogodnim
meusobnimodnosimazapostizanjeodreenogcilja.Vanosvojstvonekogsistemajeu
tomedanjegovielementidejstvujufunkcionalnozajednikiradiostvarenjapostavljenog
cilja.(Zrni&Savi,1990)
Skupelemenatailiobjekataizmeukojihpostojeutvrenerelacijetakodapredstavljaju
celinu.Celinamoraimatijasnuiskazanusvrhupostojanja.(Grupaautora,1991)
U (Kalajdi, 1991) u zavisnosti od uslova u kojima se sistem posmatra, date su neke od

definicijasistemaito:
teorijska(osnovna)definicija:Sistemjeskupmeusobnopovezanihaktivnihjedinica.
strukturna (statika) definicija: Sistem je skup meusobno povezanih jedinica koje se
nalazeuodreenomokruenju.
funkcionalna (transformaciona) definicija: U sistemu se vri transformacija "ulaza" koji
sedobijaizokruenjau"izlaz"kojisepredajeokruenju.
proceduralna(dinamika)definicija:Sistemsadrinizproceduralnih,logikihaktivnosti
kojiizvravajupostavljenufunkcijusistema.
Najveibrojdefinicijasistemamogusesvrstatiusledeegrupe:
I grupa definicija tu spadaju definicije koje odreuju sistem kao klasu matematikih
modela pomou kojih se grade ideje dinamikih pojava . (Sistem je kompleks
meusobnopovezanihfunkcijainjihovihkomponenti.)
II grupa definicija je najbrojnija i nju karakteriu pojmovi kojima se definie sistem
elemenata,vezailicelina.(Sistemjeskupelemenataiodnosaizmeunjih.)
III grupu definicija formiraju definicije koje se obrazuju pomou stanja ulazizlaz,
obradeinformacijaitd.
Prethodnonavedenedefinicijenaglaavajunekeodzajednikihkarakteristikasistema:
sistemjeskupelemenata(objekata,podsistema,jednica,komponenti,faktora...)
sistemimasvrhupostojanja(cilj).
koje su osnova za dalje razumevanje organizacionog sistema kao jednog od pojavnih oblika
sistema. Objanjenje skupa elemenata kao delova organizacionog sistema i njegove svrhe
postojanjadatojeunastavku.
1.1Pojamorganizacionogsistema
Jedan od pojavnih oblika sistema su organizacioni sistemi. Funkcionisanje organizaconog

sistemapoivanaorganizaciji:
"Organizacija je mehanizam strukture koji omoguava elementima da zajedno deluju

efikasno"(LorisAllen,Klarin),
"Organizacija je struktura odnosa, uticaja, ciljeva, uloga, aktivnosti, komunikacija i

drugihfaktorakojiutiukadaljudiradezajedno"(H.HicksiR.Gullett),
"Organizacijajesredstvozapostizanjecilja"(E.Dale)
"Organizacijajegrupaljudisazajednikimciljem"(neoklasinateorija)
"Organizacijajestrukturiranprocesukomeindividueutiujednanadrugudabipostigle
ciljeve"(modernateorija)
"Organizacija je grupa ljudi, sastavljena od specijalista koji rade zajedno na nekom
zajednikomzadatku,poslu.Zarazlikuoddrutva,graanskezajedniceiliporodice,tih
tradicionalnih socijalnih skupina, organizacija je projektovana sa odreenom svrhom i
nije zasnovana ni na psiholokoj prirodi ljudskih bia, ni na biolokoj
neophodnosti."..."Organizacija je uvek specijalizovana. Definisana je svojim zadatkom,
poslom."..." Organizacija je delotvorna samo ako se usredsreuje na jedan zadatak,
posao."(Drucker,1995)
"Organizacijajeorue.Kaoikodsvakealatke,tojedatizadatakspecijalizovanijiveaje
njenaizvoakasposobnost.Potojeorganizacijakomponovanaodspecijalista,odkojih
svaki ili svaka ima vlastitu usku oblast znanja, njena misija mora da je kristalno jasna.
Organizacijamoradajejednoumna,inaenjenipripadnicipadajuukonfuziju,zbrku.Oni
onda slede svoju specijalnost, umesto da je primenjuju na zajedniki zadatak, posao.
Ondaesvakoodnjihdadefinie"rezultate"usmislutesvojespecijalnosti,nameui
organizacijivlastitevrednosti.(Drucker,1995)
Procesorganizovanjajeprocespermanentnogstrukturiranjaaktivnostiusistem,stalnog
inoviranjastruktureifunkcionalnihsistemakaoinjihovogodravanja.(Milojevi,1979)
Poredprethodnih,postojeidrugedefinicijepojmaorganizacijeanaliziraneu(Klarin,1992).
Podorganizacijomsepodrazumevajurazliitipojmovi:
mehanizam,
strukturaodnosa,ciljeva,aktivnosti,komunikacija,
sredstvo,
grupaljudi,
proces,
instrument,
vetina,
svesnodelovanjeoveka,
skupodnosameuljudima,
smiljeno,celovitoisistematinoureenjenekedelatnosti.
Organizacijausistemimapostojiuciljuodranjastanjaorganizovanostisistema,tj.povezivanja
njegovih elemenata u funkciji izvrenja osnovne svrhe postojanja sistema. Kako je stanje
dezorganizovanosti prirodno stanje, tj. stanje vee verovatnoe, a stanje organizovanosti,
neprirodno stanje, tj. stanje manje verovatnoe, postojanje organizacije je neophodan
preduslov u cilju odranja sistema. Organizacija je svaki oblik energije svesno direktno ili
indirektnouloenusistemuciljuopstankairealizacijesvrhepostojanjasistema.Izovogprvog
zakona organizacije, koji podrazumeva njeno ulaganje u funkciji ostvarenja zajednikog cilja,
proistieipojamefektivnostikojipodrazumevaulaganje,injenjestvariufunkcijiostvarenja
cilja.
U (Klarin, 1992) navodi se i drugi zakon organizacije koji ukazuje da rad (energija) u sluaju
njegovog ulaganja radi postizanja nekog racionalnog cilja treba ulagati po principu najmanjeg
napora. Iz ovog drugog zakona organizacije proistie i pojam efikasnosti, koji podrazumeva
prvizakonorganizacijetj.efektivnost,alisaminimalnimulaganjima.
U(Milojkovi&Gruji,1981)navodisedefinicijaorganizovanogsistema:
"Organizovan fiziki sistem je skup jedinica (elemenata, delova, ureaja, organa, podsistema)
funkcionalno povezanih u jednu celinu radi ostvarenja odreenog cilja, korienjem,
pretvaranjem i razmenom energije, materije i/ili informacija.", gde se u primerima fizikog
sistemaukljuujuiljudikaodelovisistema.
U(Milojevi,1979)novodise:"Organizacionisistem,kaootvorenisistemjespecifinidrutveni
sistem, koji organizovanjem sopstvenog aktviteta nastoji da se odri u struji neprekidnih
heterogenih spoljnih uticaja i da realizuje odgovarajue ciljeve. Organizaciona teorija izuava
organizacijuljudiimaterijalnihresursaudruenihusvrhuostvarenjazajednikogcilja.
Milojevi (1979) navodi neke od specifinosti organizacionih u odnosu na bioloke sisteme:

"Organizacionisistemnijeistotoiiviorganizam,onukljuujeljudekaobiolokesisteme,ali
nema onih karakteristika koje ima bioloki sistem. Organizacije imaju ivotni ciklus, koji je
nepredvidivimogueihjepodmlaivati.Zarazlikuodbiolokihsistemaorganizacionisistemi,
ciljno se motiviui i usmeravajui, mogu menjati sopstvenu konstituciju, oni se mogu
strukturno preobraavati. Ono to najvie upuuje na slinost organizacionog i biolokog
sistemajeotvorenostpremaspoljnimuticajima.Slinostorganizacionogsabiolokimsistemom
se,uliteraturi,vrloestoilustrujekomparacijomorganizacijesaljudskimorganizmom,gdese
skeletniimuskulatornisistemiidentifikujukaooperativnidelovi,cirkulatornidelovikaotabska
funkcija, mozak kao simbol centralnog upravljanja, a nervni sistem kao sistem komuniciranja.
Ono to strogo diferencira ova dva tipa organizacije jeste subjekt, stvaralac organizacije,
ovekovorganizam,kaoisvakidrugibiolokiorganizam,konstituiepriroda."
Kakojeuliteraturiipraksimogueidentifikovatiiklasifikovatirazliitepojavneoblikesistema
postavljasepitanjekojojkategorijipripadajuorganizacionisistemi?
Problematika kategorizacije i podele sistema je dovoljno analizirana u stranoj i domaoj

literaturi, a ovde se uzimaju razmatranja odabranih autora i oni delovi iji zakljuci mogu biti
znaajnizadaljepruavanjeorganizacionihsistemakaopojavnogoblikasistema.
Takojepodelasistemaizvrenau(Vuenovietal.,1988)premarazliitimkriterijumima:
a)premastepenuapstraktnosti:
fiziki(materijalni),
apstraktni(nematerijalni).
Prema ovoj podeli organizacioni sistem kao realna tvorevina koju ine razliiti entiteti: ljudi,
oprema,zgradeisl.pripadakategorijifizikihsistema.
b)premanainunjihovogformiranjainastanka:
prirodni (Prirodni sistemi su oni koje ini skup svih postojeih, prirodnim putem
izgraenihstruktura.(Vuenovietal.,1988)i
vetaki(Vetakisisteminastalisukaorezultatsvesnogdelovanjaljudi.(Vuenoviet
al.,1988))
Organizacioni sistem je po nainu svog nastanka vetaki sistem, jer je stvoren svesnim
delovanjem oveka i povezivanjem vie razliitih podsistema u funkciji ostvarenja zajednikog
ciljaizadovoljenjapotrebaoveka.
Bilo da se govori o prirodnom ili vetakom sistemu svaki od njih ima svoju svrhu postojanja,
kakojetoinavedenouprethodnojanalizidefinicijasistema.Uokviruprirodnihzakonasvakiod
prirodnihsistemaima,zanaukurazjanjenuilimodajonepoznatusvrhusvogapostojanjau
cilju odranja ukupne ravnotee u prirodi. ovek svojim svesnim, ponekad i nesvesnim,
delovanjem utie na ove sisteme i deo je ukupnog prirodnog sistema. Vetaki sistemi su
rezultatovekovogsvesnogdelovanjauciljuzadovoljavanjasvojihpotreba.ovekutieimenja
pojedine prirodne sisteme i formira pojavne oblike drugih sistema u funkciji svog opstanka i
razvoja.Jedanodtakvihsistemajeiorganizacionisistemkogaovekformirauciljuispunjenja
svojihpotreba.
Dakle, svaki vetaki sistem, pa samim tim i organizacioni, nastaje sa ciljem ispunjavanja
odreene potrebe oveka ili drutvene grupe koja formira taj sistem. Kao to je prethodno
naglaeno, ako sistem slabi ili prestaje da ispunjava ove potrebe tj. da ispunjava svrhu svoga
postojanjastvarajusepreduslovizarasformiranjesistema,toneznaidaesistemiprestati
dapostoji.Svedokpostojiminimumulaganjauodrivofunkcionisanjesistemaoneostvarivati
bar svoju osnovnu ulogu na granici rentabilnosti i opstajati tj. produavati svoj ivotni vek.
Pitanje je samo prihvatljivog vremena ovakve odrivosti sistema sa stanovita onoga ko je
formiraoorganizacionisistem,akoonneispunjavaisvojusvrhutj.razlognjegovogformiranja.
Vetakisistemisenadaljemogupodeliti:
direktnoprisustvooveka(drutvenisistemiiliorganizacije),
indirektnoprisustvooveka(tehnikisistemi,mehanizmi).(Vuenovietal.,1988)
Dakle,organizacionisistemisusistemiunutarkojihjeevidentnodirektnoprisustvoovekaikao
takav organizacioni sistem se moe svrstati u kategoriju drutvenih sistema gde se odvijaju
sloenimeuljudskiodnosi.
Podelasistemamoeseizvritiina:
prirodne sisteme koji nastaju, razvijaju se i gase na osnovu i u skladu sa zakonima
prirode,
tehnike sisteme, koji nastaju svesnim ovekovim delovanjem u cilju olakavanja
sopstvenogivota.
organizacionisistemi,kojinastajupovezivanjemprethodnedvegrupesistema.
injenica je da su po nainu svoga nastanka organizacioni sistemi vetaki sistemi, ali se

strukturno sastoje od prirodnih (npr. ljudi) i tehnikih sistema (npr. maine) tako da u
prethodnoj podeli organizacione sisteme ne treba shvatati kao posebnu kategoriju ve pre
kao pripadnika kombinovanoj ili hibridnoj grupi sistema. Nije samo organizacioni sistem
pripadnikovegrupenpr.automobilsaovekomkojiupravljaistim,takoepripadaovojgrupi
sistema,apoprirodisvoganastankajevetakisistem.
Prema(Milojkovi&Gruji,1981)postojerazliitipojavioblicisistema:
Boloki(mnotvojednikiistevrste,mrestilite,plantaa,bie...).
Ekonomski (privredna organizacija, banka, trgovinsko preduzee, privreda jednog
podruja...).
Drutveni(studentifakulteta,sportskodrutvo,porodica...)
Tehniki(maina,avion,brod...).
Kombinovani(fabrikajebiolokoekonomskotehnikisistem).
U(Jacietal.,1998)datajepodelasistemapremarazliitimkriterijumimaslinaprethodnoj.
Prema navedenoj kategorizaciji organizacioni sistem pripada kombinovanim sistemima koji

mogu da ukljuuju razliite kategorije prethodnih sistema: bioloki, tehniki, drutveni i
ekonomski. Kao takav organizacioni sistem je sloen sistem koji u svojoj strukturi i delovanju
nosikarakteristikesvihprethodnonavedenihpojavnihoblikasistema.Iztogarazlogaizuavanje
ovihsistemajedostasloenoikomplikovano.
Nadaljesepremasloenostivripodelasistemana:
proste,
sloene.
Pokriterijumustrukturesistemasistemjeutolikosloenijiukolikojenjimezahvaenveibroj
elemenata koji funkcioniu kao njegovi podsistemi. Jasnu granica izmeu prostih i sloenih
sistema nije mogue napraviti, ali svakako je da organizacioni sistem pripada grupi sloenih
sistemavepremasloenojstrukturiprirodnihitehnikihsistemaizkojihjesastavljen.
Podelasemoeizvritiina:
dinamikeonisistemikojiimajuotvorenproblemupravljanja
statike oni sistemi kod kojih nema potrebe za upravljanjem. Meutim ovde se
napominjedasesvisistemimenjajumakolikobioperiodizmenenjihovogstanja.
Oranizacioni sistem je dinamiki sistem koji se ne bi mogao odrati bez ulaganja dodatnih
naporauciljuupravljanjanjegovimdelovimaipovezivanjaistihujedinstvenucelinuvoenuka
ispunjenjunjegovesvrhepostojanja.
Promeneudinamikimsistemimamogusepodelitina:
Endogene promene koje nastaju u vezi sa postojanjem ili funkcionisanjem jednog

sistemasupromenenjegovestruktureimogubitievolucioneilirevolucione.Evolucione
promene strukture sistema su promene u razvojnom procesu. Revolucione promene
strukture sistema nastaju intercepcijom jednog sistema u evolucioni proces drugog
sistemauijojstrukturidolazidarevolucionepromene.
Egzogene promene su promene koje nastaju u vezi funkcionisanja sistema. Dok su

endogene svojstvene svim sistemima, egzogene su svojstvene samo sistemima koji
funkcioniu.Onesuposledicapromenaulazaiizlazasistema.
U organizaconim sistemima prisutne su obe vrste promena. Organizacioni sistem od svoga

nastankakrozprocesrazvojamoedamenjasvojustrukturuiprilagoavajenastalimfaktorima
iuslovimaukojimafunkcionie.Kaosistemkojifunkcionieisamokaotakavmoedaispunjava
svoju svrhu postojanja organizacioni sistem trpi i ceo niz egzogenih promena kroz
transformacijunjegovihulazauizlaze.
Izvesne promene izazvane promenom funkcionisanja sistema u svome povratnom dejstvu

menjaju samu strukturu sistema. Ove promene se ispoljavaju: ili kao proces obnavljanja
sopstvene strukture ili kao proces narastanja te strukture ili pak kao proces smanjivanja
strukture sistema. Ovo je jedna od osnovih odlika organizacionog sistema koji u zavisnoti od
eljenihiostvarenihrezultatasvogafunkcionisanjaprilagoavasopstvenustrukturupoobimui
vrsti strukturnih delova. Jednostavan je primer nabavke nove opreme u cilju ostvarenja
kvaliteta proizvoda koji nije postigut u prethodnom periodu i/ili elje za njegovim
unapreenjem.
Uzavisnostiodstrukturnepromenjivostisistemamoguejeizvritinjihovupodeluna:
Skupina statikih sistema koji imaju sposobnost da zadre u izvesnim uslovima

nepromenjenustrukturui
Skupinadinamikihsistemauijimstrukturamaseodvijajutransformacioniprocesi,aliti
sistemi ipak zadravaju svoja osnovna svojstva. Prelaze iz jednog stanja u drugo i pri
tomezadravajusvojeosnovnekarakteristike.(Vuenovietal.,1988)
Dinamikisistemimogusepodelitina:
deterministikiiliodredljivihsistemakojisekarakteriutimedanjihovisastavnidelovi
elementiuzajamnodelujujedninadrugepotanoodreenompostupkuidazbogtoga
unjihovojstrukturinenastajuneodreenosti,
probabilistikihilistohastikihiliverovatnihsistemaijejeosnovnoobelejedasepre
poetka funkcionisanja ne moe sa potpunom preciznou odnosno sa potpunom
sigurnou predskazati naredno stanje i utvrditi ta e biti rezultat njihovog
funkcionisanja,vesejedinostepenomverovatnoemoepredvideti,odnosnooekivati
da e sistem doi u neko odreeno stanje, odnosno ta e biti rezultat njegovog
funkcionisanja.(Vuenovietal.,1988)
Slino prethodnoj podeli u (Jaci et al., 1998) prema karakteru promena parametara procesa
dinamikisistemisemogupodelitina:
Stohastike ili nedeterminisane sisteme (nazivaju se oni sistemi iji se barem jedan
parametarmenjanaunaprednepoznat,sluajannain.)
Deterministikeilideterminisanesisteme(nazivajuseonisistemikodkojihjepromena
svihparametaraprocesapoznataunapredimoeseiskazatistandardnimmatematikim
zavisnostima.)
Nadalje se deterministiki sistemi mogu podeliti kao to je to opisano u (Milojkovi & Gruji,
1981).
Organizacioni sistem pripada grupi stohastikih sistema, jer se vei broj parametara, ulaza,
delovastrukturemenjananepoznatiunapredneodredljivnain.Njegovoponaanjeseunekim
delovima moe predviati, npr, ponudapotranja, rast i sl., ali takva ponaanja nisu potpuno
determinisana.
Premastepenuuspostavljenihodnosasaokolinomsistema,prema(Milojkovi&Gruji,1981),
sistemisemogupodelitina:
Otvorenisistemiuspostavljajuodnosesaokolinominjihovoponaanjenijemogueu
potpunostipredvideti.
Zatvorenisistemineuspostavljajuodnosesaokolinominjihovoponaanjejemogue
predvideti.
Otvorenisistemiprema(Milojkovi&Gruji,1981)mogubiti:
Prosti(jedanulaziizlaz).
Konjuktivni,(dvailivieulaza,ajedanizlaz,potrebnapobudanasvimulazima).
Disjuktivni(dvailivieulaza,ajedanizlaz,potrebnapobudanajednomodulaza).
Distribucioni(jedanulaz,advailivieizlaza).
Hibridniilikombinovani.
Organizacioni sistem pripada kategoriji otvorenih sistema koji je sa razliitim ulazima,

poremeajima i izlazima povezan sa svojim okruenjem. Organizacioni sistem hibridnim
otvorenimsistemima,jermoedaimavieodjednogulazaiizlaza.
Naosnovuprethodnogmoesezakljuitidasuorganizacionisistemi:
Sistemikojipretpostavljajupostojanjeorganizacijekaoosnovenjihovogopstanka.
Sistemiposedujuivotnicikluskojijemoguepodmlaivati.
Fizikiivatakisistemitj.realnisistemikojinastajusvesnimdelovanjemljudiucilju
ispunjavanjanjihovihpotreba.
Drutvenisistemiukljuujuljudekaodeloveovogsistema.
Kombinovani,sloenipojavniobliksistema.
Dinamikiistohastikisistemi.
Otvorenisistemi.
Podorganizacionimsistemomovdeesepodrazumevatikaosinonimiipojmovikojisemogu
pronai u literaturi kao to su: poslovni sistem, privredni subjekt, organizacija, firma i sl. Svi
sistemi koji primenjuju proces organizovanja sa ciljem svoga odraanj smatrae se
organizacionimsistemima,atoznaidaporeduobiajenihorganizacionihsistema(proizvodnja
automobila, banke, fakulteti i sl.) ovde se mogu uvrstiti i sportska drutva i klubovi, razliite
vrste udruenja (za zatitu ivotinja, potroaa i sl.), humanitarne organizacije (crveni
krst/polumesec i sl.), ali i organi lokalne samouprave (optine, mesne zajednice i sl.), dravne
institucije(vojska,policija,agencijeisl.),drava,regionalneilimeunarodneorganizacije(ISO,
WHOisl.)isl.
Dakle, moe se zakljuiti da su organizacioni sistemi sloeni sistemi koji primenjuju

organizaciju,tj.strukturiranprocesukomepojediniciigrupeutiujedninadruge,realizujui
sopstveneciljeve,adabipostigliciljeveisvrhuformiranjaorganizacionogsistema.
1.2Ulogaiciljeviorganizacionihsistema
Svakiorganizacionisistemkaovetakatvorevinastvorenjesaodreenimciljeminamenjena
mujeulogaucelokupnomrazvojuljudskogdrutva,aposebnouodnosunarazliitesubjekte
zainteresovane za njegovim postojanjem. Analiza uloge organizacionog sistema i njegovih
pojavnihoblika,poslovnogsistemaipreduzeadostajedobrorazjanjenaudomaojistranoj
literaturi.Uprilogovojtvrdnjiidunavodidatiunastavkuovogistraivanja.
U(Stefanovi,1977)navodisedasistemskipristuptretiraorganizacijukaodeo,podsistemireg
sistema, drutva. Kao podsistem drutva, organizacioni sistem, pre svega ima njegova sva
obeleja i obavlja deo korisne drutvene funkcije. Otuda karakter i ciljevi organizacionog
sistema moraju se dovoditi u neposrednu vezu sa karakterom i potrebama drutveno
ekonomskogsistemakomepripada,sanjegovimnapretkomilistagnacijom.
Prema (Vuenovi et al., 1988) svaka organizacija drutvenopolitika ili poslovna, u svakoj
drutvenoj formaciji se izgrauje radi ostvarivanja nekih ciljeva pojedinaca, uih ili irih
zajednica,ilipaktedrutveneilidravneformacije.
Ono to inicijalno okuplja elemente sistema je svrha postojanja sistema i objedinjavanja ovih
elemenata u sistem. Svrha je koheziona sila, sila privlaenja, athezije unutar sistema. Ako se
izgubisvrhapostojanjasistemailisistemneispunjavaovusvrhusilaizmeuelemenataslabiili
nestaje i stvaraju se preduslovi za odbijanje (repulziju) stagnaciju ili rasformiranje sistema.
Stanjepotpunogprivlaenjajeidealnoikadabibilopotpunopotrebazaulaganjemenergijeu
odravanje ovog stanja ne bi bila potrebna. Meutim, u realnim sistemima ovo stanje nije
mogueodratibezdodatnogulaganjaenergije,jerrazliitesileodbijanjadelujunasistemkoji
se stalno nalazi u stanju ravnotee delovanja ovih sila. Ova pojava je detaljnije objanjena u
(Vuenovietal.,1988).
Samo jasna, usredsreena i zdruena misija moe da odri organizaciju kao celinu i da joj
omogui da proizvede rezultate. Kad nema tako usredsreene misije organizacija brzo gubi
sopstvenu verodostojnost i uverljivost. (Drucker, 1995) U prethodnom navodu misija
organizacionogsistemamoesepoistovetitisasvrhomnjegovogpostojanja.
Kadasegovoriosvrsipostojanjanekogorganizacionogsistemapresvegajepotrebnopoiod
razloga njegovog formiranja tj. oekivanja drutvene grupe ili pojedinca koji ulau odreen
kapitalunjegovoformiranje.Zaovedrutvenegrupeilipojedincekojiformirajuorganizacioni
sistem,dabikroznjegauzodreenaulaganjauvealisvojkapitaliostvariliodreenudobit,u
prvomrazdobljusvogfunkcionisanjaorganizacionisisteminemorazaobaveznodaispunjava
ovusvrhu,akosekroznjegovrazvojirazvojtritaispunjenjeovesvrheoekujeunarednom
periodu.
Da bi se potpunije sagledala uloga organizacionog sistema interesantno je posmatranje

organizacionihsistemasarazliitihaspekatakojesenavodiu(Milojevi,1979)ito:
ekonomskih,
organizacionalnih,
sociolokih,
politikih.
Svaka od ovih karakteristika organizacionog sistema, prema (Milojevi, 1979), postavlja

specifine naglaske koji se moraju potovati u njegovom strukturiranju i organizovanju
funkcionisanja.Svakaodnjihpostavljaspecifinezahteveijimuzajamnimdelovanjemtrebada
seformiraoptimumodnosatj.ravnoteauticaja.Tehnikiaspektfunkcionisanjaorganizacionog
sistema zahteva podreivanje svih odnosa u cilju maksimiziranja rezultata funcionisanja
organizacionogsistemakaofizikogsistema,ekonomskiaspektzahtevakanalisanjesvihtokova
iodnosaunutarorganizacionogsistemaipremaokruenjuupravcumaksimiziranjafinansijskih
efekata funkcionisanja, socijalni aspekt zahteva regulisanje svih relacija u organizacionom
sistemu prema principu izgradnje odreenih stanja socijalnih odnosa, prema odreenim
zahtevima i potrebama ljudi kao socijalnih nosilaca procesa u njemu, konano, kao
mezoekonomija,organizacionisistemmoradadelujenalinijiusklaivanjaodreenih,tekuihi
razvojnih odnosa izmeu makroekonomije, kao ekonomije drutvene zajednice,
mikroekonomija lanova svojeg radnog kolektiva i mezoekonomije odnosno svoje sopstvene
ekonomije.Mikroekonomijapojedincapostajepodsistemomkolektivneekonomskeforme,utu
formu se integriu pojedine mikroekonomije zadravajui svoje primarne ekonomske ciljeve i
organizaciono se prilagoavajui potrebama to efikasnijeg ostvarivanja zajednikih, a time i
linihciljeva.
Prethodnoposmatranjeorganizacionogsistemasarazliitimaspektimanavodinazakljuakda
se organizacioni sistem u svojoj ulozi sloeno manifestuje. Prevashodno se naglaava njegova
ekonomska uloga kao osnovne jednice makroekonomskog sistema nekog drutva, ali i kao
osnovezaformiranjemikroekonomojenanivoupojedinca.Sociolokiaspektukazujenaulogu
organizacionog sistema kao dela ukupnog ireg drutvenog sistema unutar kojeg se
uspostavljaju sloeni odnosi izmeu ljudi, a time utie na ukupno izgraene socijalne odnose
unutar drutvene zajednice. Politiki aspekt nije dovoljno razjanjen osim da se organizacioni
sistem posmatra u kontekstu ukupnih drutevnopolitikih odnosa koji su vladali u
socijalistikom periodu funkcionisanja organizacionih sistema. Organzacioni aspekt se moe
posmatrati kroz sloene strukture moguih pojavnih oblika organizovanja organizacionog
sistema, gde se nekim delovima unutar te strukture odreuje uloga u ostvarivanju ukupne
ulogesloenihorganizacionihsistema.
Meutim,prethodnakategorizacijajeinteresantnaakoseurazmatranjeuveduirazliitipojavni
oblici organizacionih sistema. Npr. ako se posmatra pojavni oblik preduzea onda u prvi plan
proizlazinjegovaekonomskauloga,aliakojetonekapolitikaorganizacijaondaseulogamenja
i sa ekonomskih interesa prelazi se na znaajnije uloge u politikim interesima. Slino je i sa
organizacionim sistemima tipa humanitarnih organizacija gde se ekonomska uloga takoe
zanemarujeuciljuispunjenjahumanitarneuloge,npr.javnekuhinje,crvenikrstisl.
Kada se govori o ulozi organizacionog sistema potrebno je istai njenu neodvojivu vezu sa
ciljevima organizacionog sistema. Ciljevi su sredstvo preko kojih organizacioni sistemi
operativno tokom svog funkcionisanja ostvaruju ulogu svoga formiranja i postojanja.
Ispunjavanjemovihciljevaorganizacionisistemseplanskivodikaostvarivanjunjegoveulogei
oekivanja za njegovim postojanjem. Iz ovoga razloga rezultati istraivanja koji se odnose na
10
ciljeve organizacionih sistema mogu se iskoristiti u funkciji i objanjenja uloge organizacionog

sistema.
Ciljevi organizacionih sistema, kao predmet istraivanja, su u ekonomskoj literaturi veoma

atraktivno i iroko ekspolatisano podruje. Isticanje sloenosti izuavanja ove problematike
datojeu(Milojevi,1979)gdeproblemizuavanjaciljanijeiproblemizuavanjajedinofinalnog
izraza onoga emu tee subjekti privreivanja, ve je to, istovremeno i problem izuavanja
subjekata privreivanja (nosioca ciljne funkcije), vrste i karakteristike organizacione forme u
kojoj se ti ciljevi ostvaruju i privrednog sistema (ekonomskog okruenja) u kojoj se ti ciljevi
ostvaruju.
Sadrinaciljevaorganizacionihsistema,prema(Milojevi,1979),moradazadovoljirezultatima
svogafunkcionisanjareprezentovanajetrimaosnovnimkategorijamapotronjekojeegzistiraju
udrutvu.Mikroekonomskiciljevisuciljevizadovoljenjalinepotronje,zadovoljenjapotrebe
jedinke kao bioloke jedinke i drutvenog bia sa odreenim socijalnim statusom,
makroekonomski ciljevi su zadovoljavanje odreenih specifinih zajednikih potreba drutva
kao organizovane drutvene makrozajednice. Ciljevi organizacionih sistema (mezoekonomije),
kao posebne organizacione konstitucije ijim funkcionisanjem se stvaraju ekonomski rezultati
kojima se podmiruju sveukupne drutvene potrebe, su reprodukovanje i razvoj. Organizacioni
sistemi se tu javljaju kao osnovni izvor za zadovoljenje biolokih potrebe pojedinca, potreba
drutvakaoorganizovaneljudskezajedniceisvojihsopstvenihreproduktivnihpotreba.
Izprethodnihnavodamoguejezakljuitidaorganizacionisistemimaviestrukuuloguidasu
za njegovim formiranjem i funkcionisanjem, pored osnivaa koji vide osnovnu ulogu u
ispunjavanju sopstvenih oekivanja, zainteresovani i pojedinici zaposleni unutar
organizacionogsistemakaoidrutvoukupnounutarkojegorganizacionisistemdeluje,jerse
time otvara mogunost za razvoj drutvenoekonomskog sistema sa nizom veza koje jedan
organizacioni sistem uspostavlja sa drugima tipa isporuilaca, finansijskih institucija,
naunoistraivakihorganizacijaisl.
Poklapanjerezultataaktivnostisistemasaeljamavieginiegsistemaoznaavapodudarnost
njihovih interesa. Vii sistem stimulie svoj podsistem, u ovome sluaju drutvo
podstie,organizacionisistemukolikoovajpridonosizadovoljenjuinteresaviegsistema,kaoi
pojedinac, ako kroz organizacioni sistem on zadovoljava svoje interese. Dakle, ulogu
organizacionogsistemanijemogueodvojenoposmatratiodnjegoveireulogeuodnosuina
druge subjekte, a ne samo u odnosu na pojedince ili drutvene grupe koje su formirale
organizacionisistem.
Prema (Nikoli, 1996) svi ekonomski interesi koje organizacioni sistem ostvaruje svojom
ekonomijomseglobalnomogupodelitina:
interesepojedinacainteresipotroaazazadovoljenjempotrebe,interesevlasnikaza
ostvarenje profita (dividende) i uveanje kapitala, interese zaposlenih za poveanjem
ivotnogstandardaiinteresemenaderazavelikimprihodimaibenificijama,
interese drave odnosno zemlje i njene ekonomije za: privrednim i drutvenim
razvojem preko finansiranja funkcija drave, ali i kroz doprinos nauno tehnikom
progresu,spoljnotrgovonskombilansu,rastunacionalnogproizvoda,zaposlenostiisl.
razvojneinteresekaobazinepretpostavkenjegovogopstanka.
11
U konceptu otvorenog sistema, kome realno i pripada organizacioni sistem, a prema

(Stefanovi, 1977) ne naglaava se vanost maksimizacije, kao to je sluaj maksimiziranja
profita,koristi,odangaovanihkomponentiilimaksimiziranjaprodajeidr.(tojeinaesluaj,
praktino, u teoriji organizacije, odnosno teoriji zatvorenog sistema), ve vanosti efikasnog
rada,uporeenjusaradomuprolostiilipaksaradomslinihorganizacionihsistema.Otuda
primarni cilj treba da bude sopstveno ouvanje, tj. izbegavanje sopstvene dezorganizacije.
Meutim, ako je primarni cilj ouvanje sopstvenog integriteta, tj. odranje uprkos prirodnih
tenjikaunitenju,toneznaidajetoijediniciljorganizacionogsistema.Naprotiv,onpreko
sopstvenihadaptivnihprocesa(uskladusapromenamauokruenju,postiuisvojprimarnicilj
ouvanje sopstveniog integriteta), konstantno istrauje mogunosti za unapreenje rada i
postizanjeviihekonomskihefekata,dokjeodranjesamouslovbezkogasenemoe.
Prethodninavodisuinteresantniizrazlogatoseispredpotrebadrutvenegrupeilipojedinca
koji formiraju organizacioni sistem namee i osnovna potreba organizacionog sistema za
samoodranjem, jer u protivnom ostvarenje drugih efekata znaajnih za vlasnike
organizacionohsistemanebiseostvariliupotpunosti.Meutim,samoodranjenijeiosnovna
ulogaorganizacionogsistema,vesamopretpostavkazaostvarenjenjegoveosnovneuloge.Za
svakisistemkojiseformira,paiorganizacionisistempretpostavkajedaetrajatibaronoliko
dugo koliko je oekivanje onoga ko formira ovaj sistem. U protivnom, ako nije tako,
zainteresovanost za formiranjem sistema se gubi. Problem je to se neretko javlja sluaj loe
pretpostavljenog oekivanja i realno neispunjavanja ovih oekivanja u fazi delovanja
organizacionih sistema, gde se ponekad organizacioni sistem gasi i pre ispunjavanja njegove
osnovneoekivaneuloge.
Svaki organizacioni sistem tei da dosegne oekivanu ulogu tokom svog funkcionisanja. Ova
ulogaorganizacionogsistemarealizujesekrozceonizdefinisanihciljevakojiseelerealizovati
tokom funkcionisanja organizacionog sistema. Prema (Milojevi, 1979) ciljevi sa svim svojim
bitnim karakteristikama predstavljaju stanje kojem se tei, da bi se to stanje realizovalo
potrebno je iznai takvu strukturu dejstvujueg tela (organizacionog sistema) koja e kroz
funkcionisanje te ciljeve uiniti realnim posledicama delovanja. Apsolutno postizanje ciljeva
funkcionisanjaseostvarujesamoutehnikimsistemima,kodkojihjeciljdat,anaindostizanja
definisan programom. Svi ljudski sistemi su daleko od egzaktnog funkcionisanja tehnikih
sistema.Zatoseovdeinameepitanjagranicaracionalnostiponaanjasistema,pitanjeokvirau
kojima se moe izvrenje cilja smatrati racionalnim. Krajnji produkt aktivnosti sistema, vidljivi
oblik rezultata njegovog funkcionisanja jeste, van svakog spora, ono to je uslovilo njegov
nastanak.Meutim,nemoesebogatstvociljevaizjednaitisatimizrazom.
Dakle, ostvarenje osnovne uloge organizacionog sistema, a u pravcu ispunjenja oekivanja

onih koji su formirali organizacioni sistem uslovljeno je potrebom i za uvaavanjem uloge
organizacionogsistemaukontekstuirihodnosapremadrutvu,aliidrugimorganizacionim
sistemima,kaoizaposlenimpojedincima.Takodajeprocesdefinisanjaciljevaorganizacionog
sistema kojima se oekuje ispunjavanje njegove osnovne uloge uslovljen i sadrajima koji se
odnoseinadrugezainteresovanestranezafunkcionisanjemorganizacionogsistema.
Ako se uloga organizacionog sistema realizuje kroz skup ciljeva potrebno je uzeti u obzir i
navode date u (Milojevi, 1979) gde se ciljna struktura organizacionog sistema moe
stratifikovatina:
drutvene,
12
ekonomske,
organizacioneciljeve.
Ekonomskiciljeviradikojihfunkcionieorganizacionisistemsuprimarniaspektciljeva.Ustvari
oni su okosnica oko koje se koncentriu, u posledinom nizu, svi ostali ciljevi. Samo
organizacioni sistemi mora da ostvaruje ekonomske ciljeve, ukoliko nije u stanju da njih
ostvaruje ne samo da nee imati uslove za zadovoljenje drugih neekonomskih ciljeva ve e
ugroziti svoj opstanak. Postojanje ekonomskog cilja jeste specifinost koja izdvaja ekonomsku
radnuorganizacijuodostalihorganizacija.Organizacioniciljevisejavljajukaokomplementarni
ciljevinjegovomosnovnomekonomskomcilju.Otudaseonjimamoegovoritikaoosredstvu
ostvarivanjaekonomskogcilja.
Moguejesloitisesaprethodnimnavodimasamousluajuorganizacionihsistemakojiimaju
primarno ekonomski interes, ali u sluaju drugih sistema tipa politikih i humanitarnih
organizacija, prethodne navode je potrebno generalizovati u pravcu ciljeva koji su u funkciji
osnovne svrhe formiranja organizacionog sistema, a to ne moraju biti uvek isto ekonomski
ciljevi. Ostali ciljevi takoe se vide kao nuno komplementarni onim kroz koje se ostvaruje
primarnasvrhapostojanjaorganizacionogsistema.
Premaklasinojteorijiizuavanjaorganizacionihsistemainjihovihciljevaosnovniciljpostojanja
organizacionogsistemajeiskazankrozmaksimiziranjeprofitatj.uveanjeuloenevrednostiza
drutvenegrupeilipojedincekojiulausvojkapitauformiranjeorganizacionogsistema.Ovaj
ciljjeprema(Milojevi,1979)najveimotivacionifaktorjeprofitkojipokreepreduzetnikovu
inicijativuiceosistemdrutvenereprodukcije.
Meutimistiautornavodiiceonizradovakojiosporavajunavedenutezu:
Prva osporavanja teze maksimiziranja profita dola su od kritike teorije ograniene

konkurencije i reakcije na njene zakljuke. Pri tome se mogu izluiti dve pobude ovih
kritika: zbog socijalnih implikacija teze o maksimiziranju i zbog verovanja da je stari
sistemukomejevaiopostulatprofitnemaksimizacijeireleventan,odnosnodajeteza
bezpraktinevanosti.(J.RobinsoniChamberlain)
UradovimaBarleaiMeansa(TheModernComparationandPrivateProporty)zaetje
pravac teorije menaderskog kapitalizma kao najmodernijeg pravca koji dokazuje da
moderna korporacija oznaava kvalitativno novi oblik preduzea. Protagonisti ovog
pravcaistiuosnovnepromenekojekarakterukorporacijskioblikpreduzea:
o preduzetnik, onakav kakav je opisan u klasinoj ekonomskoj teoriji vie ne

postoji
o preduzeemneupravljavlasnikvespecijalnagrupaprofesionalnihrukovodilaca
o razdvojenajefunkcijasvojineodfunkcijeupravljanja
o noseipojavnioblikpreduzeajekrupnakorporacijaitd.
Naime ovi autori smatraju da nestanak preduzetnika znai i kraj eri maksimiziranja
profita i da se otuda javljaju novi ciljevi preduzea. Upravljake strukture korporacije
tee da uspostave ravnoteu razliitih interesa: vlasnika akcija, drave, radnika
organizovanih u sindikate i same korporacije. Teza o odgovornom ponaanju je
sraunatanatodaseodgovornostuponaanjupredstavikaopraviizrazcilja,odnosno
13
da se prikae kako je sluenje drutvu pokretaki motiv aktivnosti korporacije, a ne

profit.
W.Baumol razmatrajuiponaanje moderneoligopolistikeorganizacijetvrdidasene
vri maksimiziranje profita ve maksimiziranje totala prihoda od prodaje. Motivi
privreivanjasuzadovoljenikadaprofitpreskoiizvesniminimalannivo,korporacijaje
tadaspremnadartvujedaljiporastprofitaakomoetakodapoveaprihod,jervano
jepoveatiobimprodajekojiseuzimakaokriterijumstanjapreduzea,nataukazuju
reiprivrednikadaposaouspevakadarasteobimprodaje.
J. Galbraith navodi da tehnostruktura ne poseduje sopstveni kapital i ne tei da ga
maksimalnooplodi,onasamodajespecijalnaznanja,talenteiorganizacijupajeotuda
uverljiva postavka da e ona nastojati da maksimizira svoje uspehe kao organizacija.
Uopteuzevneophodnojenajpredaseopstane,daseodri,patekondamogudase
biraju ciljevi. Ti ciljevi su: najvea mogua stopa rasta, a to se meri ostavrenim
prometom. Izbor ovakvog cilja odgovara interesima tehnostrukture. Poveanje
proizvodnje,vieradnihmesta,veaodgovornost,veeplateiveibonusi.
Tezaomaksimiziranjuprofitajekodbihejviorista(H.Simon,J.MarchiR.Syert)dobila
alternativuozadovoljavajuemprofitu.OvakvomstavusesuprostavljaEarlykojinavodi
odreene kontraargumente ovoj teoriji i po ijem miljenju poslovno ponaanje moe
karakterisati kao sredina izmeu postavke maksimiziranju profita i zadovoljavajueg
profitailikaosistematskovremenskonastojanjezanajveimostvarivimprofitom.
Baumol (1967) kao osnovnu funkciju cilja preduzea odreuje maksimizaciju prihoda
(prodaje).
Marris(1963)navodimaksimizacijurastaosnovnihsredstava.
Wiliamson(1964)maksimizacijupreferencijalnihtrokova(trokovanakojemenaderi
imajudiskrecionopravo).
Na kritici klasinih teorijskih koncepata, ali i samog menaderskog pravca, razvijeni su
bihejvioristiki koncepti. Prema ovoj teriji ciljeve imaju ljudi ne organizacija. Cilj
organizacijesenajedinstvennainmoeizrazitiimanifestovatiunajboljemsluajukao
vektor ciljeva pojedinaca ili koalicije (grupe) pojedinaca sa slinim ili istovetnim
interesima.Uovakvimokolnostimaodlukeneizbenodobijajuoblikkompromisa,topo
definiciji podrazumeva odustajanje od maksimuma u realizaciji svakog pojedinanog
cilja. Utoliko su pretpostavke o maksimirajuem obliku ponaanja nerealne. Umesto
toka, bihejvioristi kao realan aspiracioni nivo savremenih preduzea odreuju
zadovoljavajueperformanseurazliitimdomenimaposlovanja.(Cyert&March,1963)
U(Niven,2002)navodidasunajeiciljeviorganizacionihsistemauvezisafinansijskim
pokazateljima koji ukazuju na rast, profitabilnost ili vrednost poslovnog sistema.
Meutim,istiautornavodiiizuzetke,npr.Bankekojezanavedenepokazateljevezujui
drugekaotojerizikinvestiranja.
U (Brnjas, 2000) navodi se injenica da je teza o maksimiziranju profita najee
zastupana,aliinajvieosporavana,kaobazinogciljaorganizacionogsistema.Uistom
izvoru detaljno je opisana promena ciljeva organizacionog sistema uz neke druge
specifinostiorganizacionogsistemakroznjihovistorijskirazvoj.
Prema (Nikoli, 1996) tako je u teoriji dolo do konstituisanja alternativnih ciljeva pri
emusunajeeuupotrebi:zadovoljavajuiprofit,maksimiziranjestoperastaprodaje,
trinouee,opstanaknadugirok,drutvenaodgovornost,imeseodravajurazliiti
interesisvihstejkholderazarezultatepreduzea.
Za japanske menadere i menadment je veoma bitno da zaposleni ne rade
prevashodnodazadovoljeinteresemenaderailivlasnikakapitalanavrhuhijerarhijske
14
strukture vlasti ve da zadovolje interese potroaa. Upravo s toga potroai i njihovi

zahtevizaproizvodimasunasamomvrhumoi,jersuizaposleniimenaderistavljeniu
funkcijunjihovihinteresa.(Nikoli,1996)
"Analogno potroau koji tei da maksimizira svoju korist (zadovoljstvo) preduzee na
strani proizvodnje tei da maksimizira profit kao ekvivalent za svoje racionalno
ponaanje." Postoje i druge teorije koje u uslovima iste konkurencije i monopola
osporavajunavedeneciljevepreduzea.(Nikoli,1996)
Teorijasistemagovoriopostojanjuvieciljevauorganizaciji,dasuticiljevimeusobno
povezani pri emu mogu biti i autonomni. Ciljevi imaju ulogu obezbeivanja potrebne
orijentacije u budunosti i istovremeno predstavljaju legitimni razlog opravdanja
udruivanjapojedinacaidrutvenihjedinica.Izaspektasistemskogkonceptamoebiti
reiotrivrsteciljeva:rast,stabilnostiinterakcija.(Litterer,1969)
Naosnovuprethodnonavedenihrazmatranjadomaihistranihautoranameeseinjenicada
je za organizacione sisteme osnovna uloga i svrha, ire posmatrano, usmerena ka
zadovoljavanjuovekovihpotreba.Ueposmatranoovaulogajeusmerenaprevashodnoprema
drutvenim grupama ili pojedincima, nazvanim vlasnicima, koji ulaui svoj kapital formiraju
organizacioni sistem u cilju ispunjavanja sopstvenih potreba. Ova uloga se ostvaruje kroz
uveanjeuloenogkapitalatj.maksimiziranjeprofita,aliovovaisamozasluajorganizacionih
sistemakojifunkcioniunaiskljuivoekonomskimprincipima.Paakizaovakvesluajeve,kako
setonavodiu(Nikoli,1996),ovonemoranunobitiiosnovnaulogaorganizacionogsistema.
Ovaulogasemenjausluajuorganizacionihsistemakojiseformirajusadrugimrazlozima,npr.
humanitarnapomogdejesadrajsvrhedrugaijiodistoekonomskihinteresa.
Dakle,ulogaorganizacionogsistemauodnosunavlasnikeorganizacionihsistemazavisiod:
vrsteorganizacionogsistema,
uslovaokruenjaunutarkojihorganizacionisistemfunkcionie.
Uloga organizacionog sistema, u uem smislu, je ispunjavanje potreba pojedinaca ili grupa
kojiformirajutajsistem.
Meutim,potrebnojeprimetitiiiruuloguorganizacionihsistemakojaseneodnosisamona
vlasnike organizacionog sistema ve i na drutvo u irem kontekstu funkcionisanja
organizacionogsistema,aliinapojedincakaodelaorganizacionogsistema.
Takodaseosnovnaulogaorganizacionogsistemaestoprepleeisanjegovomulogomkojase
odnosina:
razvojprivrednogsistemajednezemlje,
razvojekonomskogsistemananivouporodice,
razvojbezbednosnogsistema(civilnogivojnog),
razvojzdravstvenogsistemakrozdoprinoseisistemzdravstvenogosiguranjaipomoi,
razvoj obrazovanja kroz doprinose, edukacije, saradnju sa naunoobrazovnim
ustanovama,kolstvo,kultura,sport...),
razvojkultureisportakrozraznevrstesponzorstava,
pomougroenimibolesnimkrozraznevidovepomoi,
isl.
15
Svakaodprethodnonavedenihulogaorganizacionogsistemapretpostavljanjegovoodravanje
i zadovoljavanje osnovnih potreba vlasnika, osnivaa organizacionog sistema u protivnom
motivacijazanjegovopstanaknebipostojalaiverovatnobidovelodogaenjaorganizacionog
sistema, a time gubitka i njegove uloge u drutvu. Od uspenosti ostvarenje osnovne uloge
organizacionogsistemapremaonimakojisugaformiralizavisiimogunostostvarenjaiostalih
ulogaorganizacionogsistemapremapojedincimaidrutvuucelini.
Uloga organizacionog sistema, u irem smislu, je ispunjavanje potreba drutva, drugih

organizacionihsistema,korisnika,zaposlenihidr.grupaipojedinacanakojeutieilikojiutiu
naradorganizacionogsistema.
Obe uloge organizacionog sistema su usko povezane i pretpostavljene jedna drugoj. Bez
ostvarenjaulogeuuemsmislutj.bezispunjavanjapotrebaonihkojisuiformiraliorganizacioni
sistem doie verovatno do njegovog rasformiranja, a samim tim i do ne mogusnosti
ostvarenja uloge u irem smislu, ali vai i obratno kada bez ispunjavanja potreba korisnika,
zaposlenihitd.organizacionisistemdolaziuproblemostvarivanjaulogeuuemsmislu.Nijedan
organizacionisistemnebimogaodugorono opstajatiakoneuvaavaobeulogeinerazume
njihovumeusobnuuslovljenost.
1.3Strukturaorganizacionogsistema
Organizacioni sistem, kao i svaki drugi sistem poseduje svoju strukturu. Sloenost sistema
odreenajenjegovomstrukturomkojamoesadravativelikibrojrazliitihpodsistema.Uztoi
podsistemi, kao recimo, tehniki, organizacioni i dr. mogu imati svoje podsisteme itd. Delovi
organizacionog sistema mogu se nazvati podsistemima organizacionog sistema. Teorija
organizacije kao sistema zastupa, u konstituisanju organizacije, princip integrisanja delova
organizacionog sistema, gde svaka jednica podsistem sadri sve potrebne elemente (ulaze,
proceseiizlaze)neophodnezanjegovosamostalnofunkcionisanje.
Strukturaorganizacionogsistemapominjesenarazliitenaine,krozliteratutu:
Koncept organizacije kao sistema tretira organizaciju kao otvoren sistem koji sadri
odreene elemente. Elementi su u stvari subsistemi (proizvodnja, distribucija i dr. ) i
izmeunjihpostojiveza,kojaomoguavadaonimoguobavljatisvojefunkcijeusistemu
brojnihinterakcija(Stefanovi,1977)
Teorijski koncept organizacije kao sistema posebnu panju posveuje subsistemima i
njihovim meusobnim vezama, tretirajuu ukupan sistem (organizaciju) kao skup
brojnihjedinicaisubsistemakojisuustalnojinterakcijiimeusobnomkomuniciranju.
Pored toga ovaj teorijski pristup posebnu panju pridaje utvrivanju i odravanju tzv.
horizontalnih interakcija, za razliku od tradicionalne teorije u kojoj primarnu vanost
imajuhijararhijskiodnosiivertikalneinterakcije.(Stefanovi,1977)
Poslovni sistem, dakle i organizacioni sistem, moe da ostvari planirane ciljeve, jedino
kretanjem, funkcionisanjem. A da bi mogao da funkcionie mora da ima kompletnu
strukturu, diferencirane funkcije, tokove i principe rada, organizacioni red,
komunikacioni sistem i mehanizme povratnih sprega. Planirani rezultati mogu se
ostvariti samo kontinuitetom funkcionisanja sistema, koji je uslovljen kontinuitetom
16
nabavki potrebnih imputa, njihovom konverzijom i kontinuitetom prodaje gotovih

outputa,tj.gotovihproizvoda.(Stefanovi,1977)
U (Mitrovi, 1996) navode se opte karakteristike sistema, ali i one druge koje ukazuju na
specifinostodnosaunutarstruktureorganizacionihsistema:
svakakomponentadelujebaremnajednukomponentuusistemu,
nasvakukomponentudelujebaremjednakomponentaizsistema,
sistem se ne moe razbiti na dva razliita podsistema, a da pri tome ni jedna
komponentajednogpodsistemanedelujenanekukomponentudrugogpodsistema,
komponente sistema imaju vlastite karakteristike, svojstva i atribute, a opisuju se
numerikimilogikimvrednostima,
stanje sistema u bilo kom momentu odreeno je trenutnim stanjem svih komponenti
kojeinesistem,
neke komponente su uvek prisutne u sistemu, a druge mogu prolaziti kroz sistem u
odreenomvremenskomintervalu.
Posebnapanjauizuavanjustruktureorganizacionihsistema,kakosetonavodiu(Stefanovi,
1977), ukazuje se potrebi za uravnoteenjem strukture organizacionog sistema tj. njegovih
razliitihdelovakojiumeusobojinterakcijiunutarsistema.
Meutim, da bi se sagledala i izuavala struktura sloenih sistema kao to su organizacioni

sistemipotrebnojeiskoristitipoznatealate,poputstrukturnihdijagramasistema.
Najuobiajeniji prikaz sistema, kako se to navodi u (Milojkovi & Gruji, 1981) i (Jaci et al.,
1998),jeprekodijagramasistema.Simbolikiprikazsistemapravougaonikom,priemususvi
bitniuticajinasistemsimbolikiprikazanistrelicamausmerenimkapravougaonikuisvenjegove
bitnereakcijesimbolikiprikazanestrelicamausmerenimodpravougaonika,nazivasedijagram
sistema.
Dijagramsistemakojijeralanjen,detaljantakodajesimbolikiprikazanastrukturasistema,
koja pokazuje sve jedinice sistema i njihova meusobna dejstva naziva se srukturni dijagram
sistema.
Ulaznaveliinasistemajeonaspoljnaveliinakojabitnoutienanjegovrad(kretanje,proces).
Veliina koja prestavlja rezultat dinamikog ponaanja (kretanja, rada) sistema, a za ije
vrednostiipromenesmozainteresovani,nazivaseizlaznaveliinaiztogsistema.
Sistemkojitrebadaostvariodreeno(propisano,zadato,nominalno)kretanje(ponaanje,rad,
proces) je objekt, a samo to kretanje (ponaanje, rad, proces) je njegovo eljeno kretanje
(eljenoponaanje,eljenirad,eljeniproces).
Oneulazneveliinaobjektakojeizazivajuodstupanjanjegovostvarnogodeljenogponaanja,a
nastele su bez korienja informacije o tom eljenom ponaanju, su poremeajne veliine
(poremeaji).
17
Naosnovurazmatranjakojisudatiuokviruliteraturekojasebaviprouavanjemorganizacionih
sistema(Kukolea,1972;Mesarovietal.,1972;Radovi1999,Rajkov,1987,Vuenovietal.,
1988),moesepoioduproenogprikazadijagramasistemauoblikukojijedatnaslici1.1,
kaopolazneosnovezadefinisanjeuproenogprikazadijagramaorganizacionogsistema.
_
Z
_
X
PROCESI
Slika1.1Uproenidijagramsistema
_
Y
Uproeniematskiprikazmodelasistemasaslike1.1predstavljaprimercrnekutije(vieo
tome u (Vuenovi et al., 1988)), zato to nema prikaza strukture sistema. Meutim ovakav
prikazjenedovoljanzapotpunijeizuavanjesistemaipotrebnojeiskoristitiiskustvaopisanau
literaturi koja ukazuju na potrebu i naine predstavljanja sistema, a posebno organizacionih
sistema,kaojednogodpojavnihoblikasistema.
Prema (Milojevi, 1979) prve dve od 8 etapa pri formiranju matematikog modela nekog
sistema,objektailiprocesasu:
opisprocesa,
izradasimbolikofunkcionalneeme.
Zaovladavanjenekimobjektomsvakakojenajznaajnijeupoznatinjegovuunutranjustrukturu
iprocesekojiseunjegovojstrukturiodvijajuitadajukaorezultat.Izaizgraivanjevetaih
struktura odluujue je pre poetka izgradnje konstruisati njegove sastavne delove, njihove
rasporede, veze i odnose. Teorija sistema teite svojih istraivanja usmerava na potpunije
utvrivanje i definisanje komponenti strukture sistema kao osnovnih inioca za razvijenje
metodaimodelabelekutije.
Akoseuproeniprikazdijagramasistemasaslike1.1primenizasluajorganizacionogsistema,
ostaje i dalje nedoreeno ta su to izlazi iz organizacionog sistema Y , kao i ulazi X u
organizacionisistem.Vektor Z ukazujenajojednuodkarakteristikaorganizacionogsistema,a
tojestalniuticajfaktoraizokruenja,kaoiinternihfaktorananjegoveprocese,aprekoprocesa
i na izlaze iz poslovnog sistema. Jedan od osnovnih zadataka organizacionog sistema je da
uspeno ovladaju ovim uticajnim faktorima o emu se detaljnije govori u (Dei, 1966, 1968)
gde se pod idealnim organizacionim sistemom smatra onaj koji bi mogao automatski da
neutralie negativne uticaje svih uticajnih faktora u neprekidno promenljivim uslovima
poslovanja.
BelakutijaTajnoviinstrumentsavremeneteorije,aliiprakse,zarazlikuodcrnekutije,pored
prikazivanjaodnosaposmatranogobjektasasredinom,tojeosnovnismisaocrnekutije,slui
18
prvenstveno za prikazivanje unutranje strukture sistema, odnosno realnih ili apstraktnih

objekata,pojavailiprocesa.(Vuenovietal.,1988)
Zapotpunijeprikazivanjeiizuavanjeorganizacionogsistemapotrebnojeporedulaza,izlazai
poremeajaidentifikovatiinjegovustrukturu.
Svaki organizacioni sistem u svojoj sutini transformie svoje ulaze kroz procese
transformacijeuizlazeizorganizacionogsistema.Poduticajemorganizacijepotrebnojeuiniti
ovu transformaciju takvom da se ukupno funkcionisanje organizacionog sistema stvori
preduslove za ispunjavanje njegove svrhe postojanja i funkcionisanja, o emu je bilo rei u
prethodnompoglavlju.
Meutim, izvesnost i racionalnost ostvarivanja svrhe pretpostavlja potpunije sagledavanje i

izuavanje strukture organizacionih sistema i svih ulaznih, izlaznih entiteta i poremeaja koji
utiunanjegovofunkcionisanje.
Ako se svrha postojanja organizacionih sistema odraava kroz realizaciju odreenih izlaza
kojima se zadovoljavaju potrebe oveka, logika identifikovanja strukture organizacionog
sistema treba da polazi od eljenih izlaza iz organizacinog sistema, preko identifikacije
potrebnih procesa strukturiranih u podsisteme, do identifikacije i definisanja zahteva za
ulazimaorganizacionogsistema.
1.3.1Izlaziizorganizacionogsistema
Organizacioni sistem utie na svoje okruenje preko svojih izlaza. Ako se uzme u obzir svrha
formiranjaifunkcionisanjaorganizacionihsistema,atojezadovoljavanjeodreenihovekovih
potreba,potrebnojeprimetitidaoveksvojepotrebezadovoljavakrozkorienjeipotronju
razliitihdobaraiuslugakojejeprirodastvorila,kojejepojedinacsamostalnostvorioilikojisu
stvoreni kao rezultat funkcionisanja organizacionih sistema. Organizacioni sistem da bi
ostvarivao svoju osnovnu svrhu mora da, kroz svoje funkcionisanje, rezultira odreenim
jedinicamaproizvodai/iliusluga.Dakle,osnovniizlazizorganizacionogsistemajepojavnioblik
proizvoda i/ili usluga kojima organizacioni sistem zadovoljava ovekove potrebe, a time i
ostvarujenajirusvrhusvogapostojanja.
Svientitetiprekokojihorganizacionisistemutienasvojeokruenjenazivajuseizlazima.
Osnovni izlazi iz organizacionog sistema se nazivaju produktima. Prema ISO 9000 (2005),
produktisedelena:
usluge(naprimer,transport);
softver(naprimer,kompjuterskiprogram,renik);
hardver(naprimer,mehanikideomaine);
procesnimaterijali(naprimer,sredstvazapodmazivanje);
gde je usluga rezultat bar jedne aktivnosti koja se vri na interfejsu izmeu isporuioca i
korisnikaiuprincipujenematerijalneprirode,dokjehardveruprincipumaterijalneprirodei
moeseizrazitikvantitativno(komada,litara,m3isl.).
19
Dovoljnoebitiprodukteposmatratikaodeoizlazakojisemoepodelitiudvekategorije:
usluga
proizvod
Specifini produkti tipa softvera ili procesnog materijala uglavnom se mogu svrstati u
prethodnedvekategorije.
Razlika izmeu proizvoda i usluga je viestruka i samo neka od svojstava jedne i druge
kategorijeprodukatauporednosudatiuokvirutabele1.1.
Neki od ovih kriterijuma, datih u okviru tabele 1.1, su posledica drugih, jer ono to nije
materijalizovanonemoeseniskladititiisl.
Tabela1.1
USLUGA
PROIZVOD
uslugasenemoeuskladititi
usluganijeopipljivaividljiva
rezultatuslugemoebitimaterijalizovan
uslugu nije mogue kvantitativno izraziti
osimprekorezultatapruanjausluge
usluga se odvija simultano izmeu
resursaorganizacionogsistemaikorisnika
usluge. Bar jedan od resursa
organizacionog sistema je u kontaktu sa
korisnikomusluge.
proizvod se moe skladititi (softver,

hardver,procesnimaterijal)
proizvod je opipljiv, i/ili vidljiv i/ili se moe
osetiti,detektovati
proizvodjesastavljenodmaterije
proizvod se moe kvantitativno izraziti
(komada,litarisl.)
Resursiorganizacionogsistemasuodvojeni
odkorisnikaipotroaaproizvoda.
Osnovnaobelejaovihprodukatasu:cena,rok,koliinaikvalitet.Naosnovuodnosapostojeih
potreba koje se ispoljavaju u okruenju organizacionog sistema i navedenih obeleja nekog
produktazavisiuspenostostvarivanjasvrhenekogorganizacionogsistema.
Proizvodisemogu,nadalje,podelitipremarazliitimkriterijumima.
Tako je, prema kriterijumu zastupljenosti i trajanja pojedinih faza ivotnog veka proizvoda
(stvaranje,upotrebapotronja,postupotreba),mogueizdvojitigrupe:
proizvodakojisetroe,
proizvodakojiseupotrebljavaju.(Mitrovi,1996)
Grupa proizvoda koji se upotrebljavaju, u odnosu na stepen finalizacije proizvoda, moe se

podelitina:
proizvodekojiulazeureprodukciju,
proizvodekojiseirokokoriste.(Mitrovi,1996)
20
Nadalje, grupa proizvoda koji se upotrebljavaju, prema kriterijumu mogunosti odravanja,

mogusepodelitinaproizvode:
iji kvalitet se moe odravati u upotrebi tj. vraati u prihvatljive granice za dalju
upotrebuproizvoda,
ijikvalitetsenemoeilinijeracionalnoodravatiuupotrebi.(Mitrovi,1996)
Premakriterijumustepenafinalizacijeispremnostizakrajnjuupotrebuilipotronjuproizvodise
delena:
sirovine,
materijale,
polufabrikate,
gotoveproizvode.
Premaueuiliporekluosnovnesirovineugraeneuproizvodistisemogupodelitina:
poljoprivredneproizvode,
proizvodeodmetala,
proizvodeodplastike,
proizvodeodstakla,...
Kadaizprocesaproizvodnjenastajudvailivieproizvodaistisemogupodelitipremaznaajuza
organizacionisistemilinjihovomudeluuukupnomprihoduorganizacionogsistemana:
osnovneproizvode,
nusproizvode.
Nusproizvod nastaje kao materializovani izlaz iz procesa proizvodnje osnovnog proizvoda.

Organizacionisistemovuvrstuizlazatakoemoeponudititritu,alionnijeosnovnipredmet
ponude niti je zbog ovakve vrste proizvoda projektovana tehnologija. Oni se javljaju kao
posledicastvaranjaosnovnogproizvodainisuodprioritetnogznaajazaorganizacionisistemza
razlikuodosnovnihproizvoda.
Slinoprethodnoizvrenojpodeliproizvodaizauslugekaopojavnioblikizlazaizorganizacionog
sistemapotrebnojeizvritipodelunaodgovarajuevrste.
Usluge se mogu podeliti prema razliitim kriterijumima (Fitzsimmons & Fitzsimmons, 2011;
Zeithaml & Bitner, 2000), od kojih, se ovde navode neki znaajni za upravljanja njihovim
kvalitetom:
a)vrstapredmetaradanakomesevripromenastanjakrozprocesepruanjausluga:
Uslugezaivabia,
Uslugezaproizvode,...itd.
b)odnoskorisnikauslugeiorganizacionogsistemakojijestvara:
21
interneusluge
eksterneusluge.
c)ueematerijalnogresursaurezultatuusluga:
uslugesavisokomstepenomueamaterijalnogresursaurezultatuuslugekao
tosuuslugerestorana,fotografskeusluge,uslugeprojektovnjaisl.
usluge sa niskim stepenom uea materijalnog resursa u rezultatu usluge kao
tosukonsultantskeusluge,uslugeobrazovanjaisl..
Trebaukazatinatodaorganizacionisistemnatriteizlazisamosaproizvodimaiuslugamau
ciljuzadovoljenjaovekovihpotreba,doknaokruenjedelujeiprekoizlazauvidu:
informacija koje se koriste u razliite svrhe: za komunikaciju sa okruenjem, za svrhu

proverepostavljenihciljevanaulazuunekiodprocesaorganizacionogsistemailicelog
organizacionog sistema i sl. Ako se uvede definicija data u (ISO 9000:2005) da
dokumentacijuorganizacionogsistemainiinformacijainjenmedijumodznaajazarad
organizacionog sistema onda e se nadalje umesto pojma informacija koristiti pojam
dokumentacija.
novca u formi dobiti vlasnicima, plaanja potraivanja od isporuilaca, ka finansijskim
institucijama,draviisl.
otpada kao izlaza koji nemaju upotrebu vrednost za organizacioni sistem, koji nastaju
kao posledica stvaranja produkata, a najee se pojavljuju u vidu: vrstog, tenog i
gasovitogotpada,emisijaisl.
Dakle,izlazizorganizacionogsistemajesloenivektor Y (videtisliku1.1)kojisesastojiizveeg
broja izlaza preko kojih organizacioni sistem utie na svoje okruenje i povratno na svoje
procese. Meutim, skup izlaza iz organizacionog sistema moe se jo usloiti tokom ivotnog
veka jednog organizacionog sistema, jer prema logici stvari sve to u jednom trenutku ue u
organizacionisistemunekomdrugomtrenutkumora,uistomilipromenjenomobliku,iizaiiz
organizacionog sistema, npr. ljudski resursi, sredstvo za rad, istroen alat i sl., ali potpunije
objanjenjeovespecifinostibiedatonakonobjanjenjapojavnihoblikaulazauorganizacioni
sistem.
Izlazizorganizacionogsistemasastojiseizmoguegveegbrojarazliitihvrstaizlaza.Svakiod
prethodnoidentifikovanihizlazaorganizacionogsistemautienanekogodstejkholderakoji
imadirektnukoristuciljuzadovoljavanjasvojihpotrebaodtakvogizlaza(proizvodi,usluge,
dokumentacija,novacisl.)ilisemoesamonaipoduticajemtihizlaza(otpad),informacijei
sl..
Zasvakiodizlazaorganizacionogsistemamoguejeidentifikovatibarjednogodstejkholdera
ovog izlaza. Mogue je zakljuiti da svaki od ovih formi eljenog ili ne izlaza organizacionog
sistema utie na njegovo okruenje i mogue je identifikovati direktne ili indirektne
stejkholdereovihizlazanpr:
direktnekorisnikeproizvodailiusluga,
22
indirektne korisnike proizvoda ili usluga, npr. isputanje gasova prilikom upotrebe
automobilautienaljudeuokruenju,istroenouljeprilikomredovnogservisa,ako
seadekvatnoneodloitakoeeuticatinaljudeuokruenjuisl.,
direktnekorisnikeinformacija,kupci,isporuioci,drugiorganizacionisistemi,dravni
organiisl.,
direktnikorisniciotpada,organizacionisistemizareciklau,deponovanjeisl.,
indirektnikorisniciotpada,ljudiuokruenjuorganizacionogsistema,
direktnikorisnicinovca,finansijskeinstitucije,dravaisl..
Saciljempotpunijegrazumevanjapotrebasvakogodpojavnihoblikastejkhoderaposebnaese
panja posvetiti u drugom poglavlju pojmu, pojavnim oblicima i potrebama stejkholdera
organizacionogsistema.
1.3.2Procesiorganizacionogsistema
Procesi posredno/neposredno opisuju ponaanje sistema, odravaju dinamiku i

funkcionisanje sistema. Procesi su entitet preko kojeg se vri transformaciju ulaza u izlaze
sistema.
Da bi se procesi mogli prepoznati u okviru organizacionog sistema, potrebno je znati ta se

podrazumevapodprocesom.Pojamiznaenjeprocesa,razliitosedefiniuustranojidomaoj
literaturi,aovdeseizdvajajusamonekiodnjih:
"Podtehnolokimprocesompodrazumevaseredosledinainvrenjaradnihoperacija,
neophodnihzadobijanjeproizvodaodreenihosobina(operacijevreljudiimaine).Za
izradu istog tipa proizvoda mogu se koristiti razliiti tehnoloki postupci (na primer
spajanje dva metalna dela moe se izvesti zavarivanjem, nitovanjem ili pomou
zavrtnja). Najpovoljniji je onaj postupak pri kome se troi najmanja koliina ivog i
opredmeenograda."(Dei,1966),
"Procesjesistematizovanimetodkojimseobavljajuaktivnosti."(Stoneretal.,2000)
Procesi su kanali transformacije pojedinih stanja, putevi njihovog prevoenja i
konanogoblikovanjafinalnihstanja.(Milojevi,1979)
"Proces je sistem aktivnosti kojim se resursi na ulazu pretvaraju u izlaze." (ISO
9000:2005),
"Proces je skup meusobno povezanih resursa i aktivnosti, koji pretvaraju ulazne
elementeuizlazneelemente."(ISO8402:1996),
"Procesjeskup,niz,tokaktivnostiijimizvrenjemsedirektnostvaraproizvodi/iliprua
usluga, ili se daje podrka stvaranju proizvoda i/ili pruanju usluge." (Radovi &
Karapandi,2000),
"Proces je skup aktivnosti koji ulaz transformie u izlaz. Inae u transformacionom
procesu vri se transformacija ulaza koji se sastoji od informacija i energije i/ili
matarijala u izlaz koji se takoe sastoji od informacija i energije i/ili matarijala."
(Kalajdi,1991)
"Ono to se u sistemu deava da bi se pretvorilo u eljeni izlaz jeste u stvari proces."
(Bodroi,1976)
23
Svakaodprethodnihdefinicijavidiproceskaoskupaktivnosti.Podaktivnou,uzavisnostiod
nivoadekompozicijeiposmatranjaprocesa,mogusepodrazumevatisledeipojavnioblici:
pokreti/iliprolaz,
zahvatiliskuppokreta(prolaza),
operacijailiskupzahvata.
Proces, kao entitet, moe se posmatrati na razliitim nivoima i dekomponovati na

najjednostavnije svoje delove i ukrupnjavati u sloenije. Ovo je ve opisano kao njegovo
najznaajnijesvojstvou(Radovi&Karapandi,2000).
Prilikom identifikovanja procesa unutar organizacionog sistema potrebno je definisati

kriterijumekojiolakavajunjihovoprepoznavanje:
procesmorabitiskupaktivnosti,
rezultat procesa mora biti promena oblika, izgleda i/ili fizikih, hemijskih osobina
proizvoda i/ili (ne)ispunjenje zahteva korisnika za sluaj usluga (nekad i promena
fizikihilihemijskihkarakteristikaproizvodaznaine/ispunjenjezahtevakorisnikatj.
vrenjeusluge).
to je vii stepen uea materijalno tehnikih elemenata to daje vei stepen objektivizacije
procesauorganizacionomsistemuimogunostizanjegovoprepoznavanje.
Proces je po znaenju irok pojam i potrebno ga je u okviru razmatranja shvatiti samo kao
skup aktivnosti koje realizuju ili uestvuju u realizaciji proizvoda ili usluge sa ciljem
zadovoljenja potreba stejkholdera. Pod procesom se ovde ne podrazumeva npr.: proces
starenjaoveka,proceskorodiranjamaterijalaisl.
Dakle,podprocesomesepodrazumevatisamooniprocesikojistvaraju,doprinosestvaranjuili
omoguavajustvaranje,samanjeilivieuspeha,odreeneupotrebnevrednostikojesemogu
iskoristitiodstranekorisnika.Tosuprocesikojiseodvijajuunutarorganizacionihsistema.
Tokomodvijanjaprocesaulaznielementiuprocessetransformiuuizlazekaototoprikazuje
slika1.1.
Neke od osnovnih obeleja procesa su dati u (Radovi & Karapandi, 2000), gde su procesi
definisanikaoentitetprekokogasenajbolje:
sagledavastrukturaposlovnogsistema,
definiunadlenostiiodgovornostiuposlovnomsistemu,
odreujepodelarada,
ureujeposlovnisistem,
upravlja poslovnim sistemom (organizacionim celinama, kvalitetom, trokovima,
procesima,resursima),
definiumodeliposlovnogsistemainjegovihpodsistema,
ostvarujekreativnakomponentaproizvodnihsistema,
otkrivaju mesta i uzroci loeg rada, niske produktivnosti, sporog rada i prekoraenja
rokova,uveanihtrokova,loegkvaliteta,nedovoljneefikasnostiposlovanja,
24
primenjujuzahtevisvetskihstandarda.
Identifikacijuprocesajemogueizvritisamouokviruorganizacionihsistemakojivepostojei
iji procesi se ve odvijaju u funkciji stvaranja proizvoda ili pruanja usluge. U ostalim
sluajevima identifikacija procesa bi se pre mogla nazvati projektovanjem procesa u okviru
procesaprojektovanajorganizacionogsistema.
Procesi se identifikuju anatomskim pristupom u organizacionim sistemima polazei od

predmetarada,grupisanog,klasifikovanog,specificiranogbazapotrebelakogidentifikovanja
procesa.(Radovi&Karapandi,2000)
Dakle, osnovu za identifikovanje procesa unutar organizacionog sistema ine produkti iz

organizacionog sistema. Na osnovu analize ovih izlaza kroz primenu razliitih metoda
identifikujuidekomponujuseprocesikojiuestvujuunjegovojrealizaciji.Tokomidentifikacije
procesakoristese:
prouavanjekatalogaproizvodaiusluga,
metodanketiranja,intervijuisanjastrunjakakojiimajudugogodinjeiskustvoiueeu
procesimaorganizacionogsistemailipoizlazimaslinihorganizacionihsistema,
prouavanjeianalizaradnedokumentacijeorganizacionogsistema,
prouavanjeianalizastandardakojiseodnosenaradorganizacionogsistema,
prouavanjeianalizaliteraturekojaopisujeproceseorganizacionogsistema.
Meutim,praksapokazujedajeprocesetekoidentifikovatisamonaosnovukrajnjihrezultata
sloenog meudejstva razliitih procesa tj. proizvoda i/ili usluga. Za identifikaciju procesa
potrebnojenetovie,atojenpr.bogatoiskustvootehnologijistvaranjaproizvodailiusluge
i/ili dobro razvijena tehnoloka dokumentacija. Uzmimo samo za primer tzv. "krae
tehnologija" u sluaju obaranja neke od letelica kada je potrebno na osnovu pronaenih
ostatakarekonstruisatisloeneprocesedobijanjaistih,tonijenimalojednostavanzadatak.U
organizacionim sistemima koji funkcioniu ovaj zadatak jeutoliko laki, jer u njemu rade ljudi
kojipoznajutehnologijeodvijanjaovihprocesaiuzijupomoposaonjihoveidentifikacije,uz
dobru pripremljenu identifikaciju predmeta rada, bi trebao da se odvija bez veih problema.
Oko identifikacije procesa bie dodatno rei nakon objanjenja anatomske strukture
Svaka aktivnost ili skup aktivnosti koja prima ulazne elemente i pretvara ih u izlazne
elementemoeseposmatratikaoPROCES.
Obziromdajeorganizacionisistemsloensistemsastavljenizveegbrojauzajamnopovezanih
procesadabiovajsistemefektivnofunkcionisao,morajusedaidentifikovatibrojnemeusobne
veze izmeu ovih procesa. esto izlazni elementi jednog procesa predstavljaju ulazne
elemente sledeeg procesa. Na slici 1.2 dat je strukturni prikaz jednog procesa koji vri
transformacijusloenogvektoraulaza U uvektorizlaza I .
Akoseidentifikujudeloviovogprocesatj.akosenastavisadaljimnjegovimdekomponovanjm
dolazi se do njegove strukture tj. delova A, B, C koji se mogu smatrati aktivnostima, ako ne
postoji mogunost njihovog daljeg dekomponovanja na njihove aktivnosti. U sluaju mogueg
25
dekomponovanjadelovaAi/iliBi/iliCnanjihoveaktivnostiondabiseoviprocesismatralikao
podprocesisloenogosnovnogprocesa.
Sloenivektor U neophodanjekaoulazusvedeloveprocesaimoesepodelitinapojedinane
ulaze U a , U b i U c . Pri emu vai da je suma i struktura svih pojedinanih ulaza u delove
procesa jednaka po strukturi i ukupnoj koliini ulaza neophodnih za realizaciju osnovnog
procesa,tojeprikazanojednainom1.1.
U = U i
(1.1)
gdejeioznakastrukturnogdelaprocesa.
Prilikom realizacije ovog procesa nastaje ukupni vektor moguih izlaza I . Prilikom realizacije
dela procesa A nastaje sloeni vektor izlaza I a , prilikom realizacije dela procesa C, I c , a
prilikomrealizacijedelaprocesaB,nastajeizlaz I b .Meuti,istovremenodeoizlazaizdelovaAi
CineineophodneulazeudeoB,poredosnovnogvektoraulaza U b .Prekoovihizlazatj.ulaza
povezanisumeusobnodeloviAiBsadelomCprocesa.UkupnisloeniizlazidelovaA,BiC
procesainevektorizlaza I .Iuovomsluajuvaidaje:
I = Ii
(1.2)
gdejeioznakastrukturnogdelaprocesa.
Evidentnoje,izovogprimera,dateknakondekompozicijenekogprocesapostajejasnijaslika
uzajamnihodnosaizmeunjegovihsastavnihdelovaistvaraseosnovazanjegovudaljuanalizu
(uticaj na kvalitet, uticaj na ivotnu sredinu, potronja resursa i sl.), ali i njegovo definisanje i
budueureenje.
Slika1.2Meusobnauslovljenostprocesaorganizacionogsistema
26
Dosta detaljna kategorizacija procesa organizacionog sistema prema razliitim kriterijumjima

datajeu(Radovi&Karapandi,2000).Meutim,ovdeebitidovoljnoizvritipodeluprocesa
na:
I Osnovne procese (Osnovni podsistem) zbog kojih postoji sistem. Preko njih se
realizujuproduktiorganizacionogsistema.Pretpostavkasuostvarenjaosnovneulogei
funkcijesistemanemenjajustrukturusistema.
IIProcesepodrke(Podsistemipodrke)stvarajupretpostavkezarealizacijuosnovnih
procesa,dopunjujuih,povezujuiusmeravajuufunkcijiostvarenjarazlogaformiranja
organizacionogsistema.Mogubiti:
Razvojni procesi prevode sistem iz jednog razvojnog stanja u drugo promena

strukture.Ostvarujupovoljnijeuslovezaizvoenjeosnovnihprocesa.
Upravljakiprocesipovezujuproceseuciljunjihovogusmeravanjanapostizanje
nekogrezultata,stanja,ciljevaitd.
Ostali procesi podrke daju podrku osnovnim procesima u funkciji ostvarenja
razlogaformiranjasistema:marketing,finansijeisl.
Svaki organizacioni sistem sastoji se iz odreenog broja procesa koji pripadaju prethodno
navedenimgrupama.
1.3.3Ulaziorganizacionogsistema
Akojeprocesskupaktivnostikojitransformieulazeuizlazeorganizacionogsistemaondajeza
funkcionisanjaorganizacionogsistemaneophodnoprisustvoulazauprocesekojiesekroznjih
transformisati ili uestvovati u ovoj transformaciji. Prema (Bodroi, 1976) ulazni elementi
tehnolokog sistema su oni elementi koji direktno ili indirektno deluju da se postigne eljeni
izlaztj.dasedobijeproizvod.
Oviulaznielementitehnolokogsistemamoguseposmatratiikaoulaziuorganizaconisistem,
akosetehnolokisistemposmatrakaonjegovdeo.Prematomeulazeuorganizacionisistem
ine svi oni entiteti koji direktno ili indirektno utiu na stvaranje eljenog izlaza iz
organizacionogsistemaproizvodai/iliusluga.Tosusvientitetineophodnizafunkcionisanje
organizacionogsistema,tj.zastvaranjenjegovihizlaza.
Meutim, esto se u analizi ulaza organizacionog sistema pominje i re resursi. Postavlja se

pitanje da li su svi ulazi u organizacioni sistem i resursi organizacionog sistema ili su resursi
samo deo ovih ulaza? Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje potrebno je prethodno izvriti i
analizupojmaresursa.
Wernerfelt(1984)definieresursekao:Svetomoebitinamenjenokaosnagailislabostdatoj
firmi".Istiautornavodidasenasuprotklasinomprodukttrinomposmatranju,naresursima
zasnovano posmatranje vidi firmu kao skup opipljivih i neopipljivih resursa. Tipino je da
imovinairesursimogubitislobodnoprodavaniikupovaninatritu.Meutim,resursikojivode
odrivoj konkurentskoj prednosti su esto neopipljivi i ne uvek dostupni za nabavku. Npr.
poverenjekorisnika,nijeverovatnolakokupitinatritu(Dierickx&Cool,1989).Ovozahteva
27
posebneprocesekojibiakumuliraliikontrolisaliovakveresurseufirmiprviputidentifikovane
odstranePenrose(1949)kaomanagementofintangibles.
Prema (Barney, 1991) resurse firme ine sva imovina, sposobnosti, organizacioni procesi,
reputacija firme, informacije, znanje i sl, kontrolisane od strane firme u cilju stvaranja i
implementacijestrategijekojapoboljavanjenuefikasnostiefektivnost.
Resursi su, u (Grupa autora, 2003), definisani kao sva sredstva (materijalna, novana,
kadrovska,energetskaidr.)kojasunaraspolaganjuodreenompreduzeudarealizujeakcije
neophodnezaostvarenjepostavljanihciljeva.
Prema(Grupaautora,2003)resursiorganizacionogsistemamogubitigrupisaniutridiskretne
kategorije:
fizikikapital,
ljudskikapital,
organizacijskikapital.
Resursikojiinefizikikapitalsuopipljiviiutiudirektnonastvaranjeprodukata,npr.pogonili
oprema. Ljudski kapital obuhvata resurse koji se odnose na zaposlene unutar organizacionog
sistema koji utiu na dodavanje vrednosti finalnom produktu direktno kroz njihov rad ili
indirektno kroz njihovo znanje i veze. Na kraju, organizacijski kapital kao resurs ukljuuje
firminuformalnustrukturuizvetavanja,njenoformalnoineformalnoplaniranje,kontrolisanje,
i sistem koordinacije kao i neformalne relacije izmeu grupa unutar organizacionog sistema i
izmeuorganizacionogsistemainjegovogokruenja,naprimerstejkholderi.
Istiautornavodidaresursiimajutriosnovnekarakteristike:
veinaresursajekvatitativnoograniena,
mogueihjekoristitiurazliitenamene,
kombinujuseurazliitimproporcijamauciljustvaranjaeljenogizlaza.
Znaajresursa,kaoulaza,zaorganizacionisistemistaknutjeu(Leftwich,1966),gdejenivodo
kojeg odreene potrebe, nekog drutva, mogu biti zadovoljene u direktnoj zavisnosti od
kvantitetaikvalitetanjegovihraspoloivihresursa.Resursisustvariraspoloivezaproizvodnju
dobara koje se povratno koriste za zadovoljavanje potreba. Razliiti resursi egzistiraju u
ekonomiji: sirovine, zemlja, maine, zgrade, poluproizvodi, gorivo, energija, transport i sl.
Kvalitet i kvantitet resursa zajedno sa, tehnikama proizvodnje, odreujui su za nivo
zadovoljavanja potreba koje ekonomije moe dostii. Tehnike proizvodnje su knowhow u
transformacijiresursaueljenuformu.
injenicajedasepodresursomposmatrasveonomaterijalnoinematerijalnotosekoristiod
straneorganizacionogsistemaufunkcijiostvarivanjaeljenihizlazaizorganizacionogsistema,
tojeslinodefinicijiulazauorganizacionisistem,alijednaodkarakteristikaresursajedaseoni
nalazepodkontrolomorganizacionogsistema,onisuestonjegovdeoideonjegoveimovine,
tonemorabitiisluajzasveulazeuorganizacionisistem.Akosezaprimeruzmeorganizacioni
sistem koji prua npr. frizerske usluge, postavlja se pitanje da li je ovek nad kojim se vri
promena odreenih karakteristike i kome se prua ova usluga, a koji predstavlja ulaz u ovaj
organizacionisistemujednoiresursorganizacionogsistema?Evidentnojedaonnemoebitii
28
resursovogorganizacionogsistemaiakopredstavljaulazunjegovosnovniproces,jerbezovog
ulazaprocesnebinifunkcionisaotj.predstavljaobistatikukategorijuskupaaktivnosti.Dakle,
zakljuakjedaresursijesudeoulazauorganizacionisistem,alinemorajudapredstavljaui
ekvivalent ulazu u organizacioni sistem. Ovo esto zavisi od vlasnitva nad tim ulazima ili
mogunosti da se isti iskoriste kao prednost ili slabost organizacionog sistema u funkciji
ostvarenjanjegovihciljeva.
Ali ako se uzme za primer visokokolska ustanova kao pojavni oblik organizacionog sistema
studentisemoguposmatratikaojedanodulazakojikrozosnovneproceseovogorganizacionog
sistema doivljavaju odreenu potrebnu transformaciju, stiui odreena znanja za svoje
budue zvanje. Studenti se se sigurno ne mogu smatrati vlasnitvom ili imovinom ovog
organizacionogsistema,aliobziromdaWernerfelt(1984)definieresursekaosvetomoebiti
namenjenokaosnagailislabostunekomorganizacionomsistemu,ondabiseonimoglisvrstati
uresurseovogorganizacionogsistema.
Identifikacijaianalizaulazairesursauorganizacionisistemdostajezastupljenaiobjanjenau
literaturi, a ovde se navode samo oni izvodi koji e biti znaajni za dalje zakljuivanje u vezi
vrsta,pojavnihoblikaikategorizacijeovihulaza.Meutim,uvaavajuiprethodnupretpostavku
razlikeupojmovimaulazairesursaorganizacionogsistemadaljenavodeovrstamaipojavnim
oblicimaulazairesursauorganizacionisistemtrebashvatitikaodobruosnovuzakompletiranje
slikeukupnihpojavnihoblikaulazauorganizacionisistem.
ireposmatranoulaznielementitehnolokogsistemasu,prema(Bodroi,1976):
materijal:osnovniipomoni,
alat:osnovniipomoni,
sredstvarada:osnovna,
tehnologijarada:tehnolokadokumentacija,
energija,
ovekovradkaonosilacpokretakeakcije.
Daljesedajeobjanjenjesvakogodovihulaznihelemenata:
Osnovni materijal predstavlja materijal na kome se obavljaju odreene promene radi

stvaranjaviihupotrebnihvrednosti.Pomonimaterijalomoguavalakestvaranjeviih
upotrebnih vrednosti svojim troenjem. Meutim, isti autor u (Bodroi, 1976) sve
materijalekojisekoristeutehnolokimprocesimanazivareprodukcionimmaterijalimai
navodiviemogunostizapodeluovihmaterijalaito:
o sirovine,poluproizvodi,proizvodiili
o sirovine,poluproizvodi,delovipodsklopovi,sklopovi,
o osnovnimaterijal,pomonimaterijal.
Navodesenadaljeobjanjenjatajeosnovnimaterijalgdesevididaosnovnimaterijal
moebitisirovina,poluproizvod,sklopisl.Daljesedajeobjanjenjesirovine,materijala,
poluproizvoda,gotovihproizvoda.
29
Osnovni alat predstavlja alat kojim se direktno deluje na materijal i koji postepeno
troei sebe, svoju vrednost prenosi na predmet rada stvarajui viu upotrebnu
vrednost. Pomoni alat predstavlja alat koji svojim delovanjem omoguava bolju
efikasnostosnovnogalata.
Sredstvo rada predstavlja ulazni element tehnolokog sistema kojim se deluje na
materijal zajedno sa alatom i koja svoju vrednost (preko amortizacije) prenosi na
predmetradastvarajuiviuupotrebnuvrednost.
Tehnolokadokumentacijadefiniezakonitostiponaanjaovekakaonosiocaizvoake
aktivnosti,uosnovnimradnjama,naindelovanjaalataisredstavaradanamaterijalsa
definisanimpotrebamaulaznihelemenatausistem,dabisedobioeljeniizlaz.
Energija predstavlja ulazni element u tehnoloki sistem, i svojim delovanjem vri
pokretauulogu.
U okviru problematike izuavanja tehnolokih sistema u (Levi, 2001) dati su, pored drugih i
ulazni elementi tehnolokog sistema: materijal, oprema (maine, alati), energija, ljudski rad,
tehnoloka dokumentacija, koji se mogu posmatrati kao i ulazi u organizacioni sistem, jer je
tehnolokisistemjedanodmoguihdelovaorganizaconogsistema.
U (Milojevi, 1979) se sredstva za proizvodnju definiu kao pojavni oblik ulaza u sistem, a u
proizvodnjionasetransformiunapojedinimpunktovimalinijetroenjadabisenakrajnjojliniji
svazajednoizrazilauoblikuproizvodaukomsujednasredstvaukljuenasvojommaterijom(ali
izmenjenog oblika) a druga figuriraju u njemu samo raunski. Ovo zbog toga to se jedna
sredstva za proizvodnju javljaju kao materije koja e pretrpeti razne promene (mehanike,
hemijske, bioloke) da bi u kombinaciji predstvljali supstancu proizvoda, dok druga sredstva
ineposrednikaovekovogdelovanjauprocesuproizvodnje(sredstvazarad).Sredstvazarad
neprenosesvojusupstancunaproizvod,njihovotroenjeneizazivavidljivfizikiutroak,vese
troe postepeno gubei svoju funkcionalnu sposobnost. Kao posledica delovanja sredstava za
radnastalajepromenaoblikapredmetanakojideluje(tehnolokatransformacija)iizvrenje
transfer same vrednosti sredstava za rad na nosioca odnosno na proizvod (ekonomska
promena).
Resursisuu(Levi,2001)navedenikao:
novac,
fiksniresursi,
tekuiresursi,
ljudskiresursi,
podaci.
Gdesenadaljedajeobjanjenjesvakogodprethodnonavedenihresursa:
Novacjeuniverzalniioptiresursikaotakavupotrebljavasezanabavkuostalihresursa.
Fiksniresursisemogudefinisatikaomaterijalniobjektiiliobjektinapravljeniodstrane
ovekazabuduuupotrebuukonverzijidrugihresursauproizvodnjiilipruanjuusluga.
Ova opta definicija ukljuuje bilo koje ureaje upotrebljene za pomeranje sirovina ili
predmetasnabdevanjauiizradneoblasti,uokviruradneoblasti,ioneureajeuokviru
radne oblasti upotrebljene za konverziju tekuih resursa. Maine ili oprema, zgrade ili
sredstva,kapaciteti,objekti,instalacije,postrojenjaizemljitemogubitiposmatranikao
30
fiksniresursi.Ulogafiksnihresursajedaolakajustvaranjevrednostiubilokojojformi.
Oviresursiseupotrebljavajuzatransformacijusirovinauvieupotrebneilivieeljene
oblike.
Materijalumoebitidodatavrednostisamonjegovimpomeranjemsajednognadrugo
mesto ili njegovim zadravanjem i uvanjem na jednom mestu u odreenom periodu.
Znaidasuitransportiskladitenjevrsteproduktivnihativnosti.
Fiksniresursisemogupodelitiunekolikokategorija:
prostor(radniiliskladini),
proizvodnaoprema,
sredstvazatransport.
Tekui resursi su ono to se konvertuje fiksnim resursima u neku izlaznu vrednost.

Glavnitipovitekuihresursasusirovine,podsklopovi,inventarzaradioperativnezalihe.
Da bi se realizovao proces konverzije menadment uspostavlja neto kao trajnu
organizaciju sastavljenu od fiksnih i ljudskih resursa. Fiksni resursi predstavljaju
konvertoreupotrebljeneodstraneljudskihresursauprocesustvaranjavrednosti.Ono
tosekonvertujefiksnimresursimanazivasetekuimresursima.
Ljudski resursi mogu biti definisani kao energija, kapacitet ili sposobnost da bi se
ostvariliizlazilinekiodreeniciljevi.Unajiremsmisludelesena:(1)izvrioce,ilione
kojirealizujuorganizacionezadatkealineupravljajudrugimai(2)menadere,ilionekoji
upravljajudrugima,iizvriocimaimenaderima.
Podaci se odnose na akumulaciju injenica u pogledu kategorije znanja. Podaci kao
resursi mogu biti obraeni na takav nain da generiu informacije, koje su osnova za
donoenjeodluka.
Primetnojedajeuprethodnimnavodimaautoraizvrenomeanjeidentifikacijepojavnihvrsta
resursa i njihove kategorizacije. Pretpostavka za dobru kategorizaciju entiteta je njihova
prethodnapotpunaidentifikacijatesestogapostavljapitanjedalijenovacilipodataktekuiili
fiksniresurs.
Prema Marksu (Marks, Kapital, knjiga I), svaka proizvodnja se moe ralaniti na sledee
elemente:
Radilicelishodnadelatnostkojajeupravljenanaunapredpostavljencilj;
Predmetradatojesveononatajeupravljenljudskirad(tosupredmetikojisenalaze
uprirodi,aistotakosvionipredmetikojisuvebilipodvrgnutinekojprethodnojobradi
materijal,polufabrikatisl.);
Sredstvazaradtojesveonopomouegaovekobrauje(oblikuje)predmetesvoga
rada.
Ako itav proces posmatramo sa stanovita njegovog rezultata proizvoda onda se oba, i
sredstva za rad i predmet rada, ispoljavaju kao sredstva za proizvodnju, a sam rad kao
proizvodanrad.
Resursi,kakojetonavedenou(ISO9004:2000),mogubiti:
31
osoblje,
infrastruktura,
radnasredina,
informacije,
isporuiociipartneri,
prirodniresursii
finansijskiresursi.
Modainajpotpunijuidentifikacijupojavnihoblikaulazauorganizacionisistemnavodi(Grupa
autora,2003):
kadrovi/ljudskiresursi(njihovrad,znanje,umee,motivi,volja),
novac(univerzalnikompenzatorresursa),
prostor(zemljite,infrastruktura,zgrade),
oprema(maine,ureaji,instalacije),
alati(fiziki,softverski,psiholoki,upravljaki),
materijali(sirovine,polufabrikati,gotoviproizvodi),
energija,
fluidiivoda,
vreme(ukomeserasporeujuiodvijajuaktivnosti),
informacije(podaciinjihovatumaenja),
znanje(iskustva,zakoni,pravila,tehnologije).
Neki autori, kao npr. Drucker (1995) izdvajaju znanje kao najznaajnijem resursu sutranjice:
"Promenauznaenjuznanjakojajepoelapredvestapedesetgodinajetransformisaladrutvo
u privredu. Formalno znanje se sagledava kao kljuni lini i kao kljuni privredni resurs.
Tradicionalni"faktoriproizvodnje",zemlja,odnosnoprirodniresursi,radnasnagaikapital,nisu
nestali, ali su postali sekundarni. Oni se mogu lako pribaviti, pod uslovom da ima znanja. A
znanje u ovom smislu znai znanje kao alatku, znanje kao sredstvo da se steknu drutveni i
ekonomskirezultati."
U (ISO 9000:2005) posebno se izdvaja infrastruktura kao jedan od resursa organizacionog

sistema gde infrastruktura predstavlja skup objekata, opreme i usluga neophodnih za rad
organizacije. Infrastruktura obuhvata resurse, kao to su postrojenja, radni prostor, alati i
oprema,uslugezapodrku,informacijeitehnologijakomuniciranjaitransportnasredstva.
Slinou(9001:2008)navodisedainfrastrukturaobuhvata,gdejeprimenljivo:
zgrade,radniprostoripripadajuuopremu;
procesnuopremu(ihardverisoftver)i
uslugepodrke(kaotosutransportne,komunikacijskeuslugeiliinformacionisistemi).
Znaaj pojedinih resursa za organizacioni sistem je takoe pitanje koje moe biti predmet
razmatranja.U(Barney,1991)navodisedapojediniresursifirmemogubitivrednovanipreko
njegovogpotencijaladastvarajuodrivukonkurentskuprednostitoprekonekolikokriterijaili
atributa resursa: resurs mora biti vaan, redak, nemogu za kopirnje i nezamenjiv (Barney,
1991). Ako je i jedan od navedenih atributa doveden u pitanje onda je u pitanju i staregijska
32
vrednost ovog resursa. Resurs se smatra vanim ako obezbeuje kompaniji da sprovodi svoju
strategiju u poboljanju efektivnosti i efikasnosti. Nadalje vanost se ogleda u mogunosti da
resurs obezbedi ekspoloataciju mogunosti i neutralisanje loeg uticaja iz okruenja. Atribut
retkosti se odnosi na mogunost posedovanja istog resursa od veine firmi i njegove
mogunosti i jednostavnosti nabavke za firmu. Za sluaj nemogunosti kopiranja vano je
nedoputanje konkurenciji da prepoznaju vezu izmeu resursa i sotvarenja konkurenstke
prednosti firme. Zamenjivost resursa odnosi se na mogunost zamene nevedenog resursa od
stranekonkurencijesaslinimilirazliitimresursima.(Menna,2001)
Dyer i Singh (1998) navode veze izmeu firme i stejkholdera kao potencijalni resurs. Slino
navodi i Barney (1991) koji je odredio da korporativne relacije sa stejkholderima mogu se
posmatratikaostratekaimovinakompanije.Teejepronaizamenuzaneopipljivresursnego
tojetosluajzaopipljivi(Michalisin,Smith,&Kline,1996).
Barney (1991) daje okvir za vrednovanje svakog pojedinanog resursa prema uticaju na
strategiju.
Dakle,znaajnekogresursazaorganizacionisistemrezultatjesloenogpostupkavrednovanja
ovihresursazaposmatraniorganizacionisistem,anekiodtihpostupakadatisuuprethdonim
navodima. Ovo relativizuje dosta prisutnu tvrdnju da su ljudski resursi najznaajniji resurs
organizacionog sistema, ime se ne spori jedostavna injenica da su ljudi i formirali
organizacionisistemidasuosnovnipokretainjegovogopstanka.
Na osnovu sagledavanja razliitih pojavnih oblika ulaza i resursa navedenih u prethodnom

delumoguejedefinisatilistupotencijalnihulazauorganizacionisistem,ito:
predmetrada(sirovina,materijal,proizvod,ovek,isl...)
reijskimaterijal,
sredstvazarad,
dokumentacija(ciljevi,tehnolokadokumentacijaisl.),
energija(elektrina,toplotnaisl.)ifluidi(gas,vodaisl.),
novac,
ljudskiresursi,
infrastruktura,
usluge.
Predmet rada je entitet (sirovina, materijal, proizvod, ovek, i sl...) koji se transformie kroz
proceseorganizacionogsistemaunjegoveosnovneprodukte,proizvodeiliusluge.Premaudelu
predmetaradauposmatranomproduktuorganizacionogsistemamoeseizvritipodelana:
osnovni predmet rada na kome se obavljaju odreene promene radi stvaranja viih
upotrebnih vrednosti. Osnovni predmet rada sa najveim ueem strukturno ini
produkteizorganizacionogsistema(proizvodilirezultatvrenjausluge).
pomoni predmeti rada sve ono to se dodaje osnovnom predmetu rada, radi
stvaranje upotrebnih vrednosti. Oni se, takoe, ugrauju strukturno u produkte iz
organizacionogsistema(proizvodilirezultatvrenjausluge).Pomonipredmetiradasu
naprimer:
33
o
o
o
o
o
o
o
aditivi,konzervansi,isl.
topitelji(krenjak,kriolit,sodaitd.),
boje,
omekivai,
rastvarai,
voda,
svioblicipakovanjaiambalae.
Predmet rada, u zavisnosti od hijerarhije prerade tj. mesta u tehnolokom lancu finalizacije
proizvoda,aprema(Bodroi,1976),moesepojavitiuobliku:
sirovinekadaseupotrebljavajukaoosnovnireprodukcionimaterijalunizuprocesa,koji
predstavljaju I stepen prerade. Sirovine su oni materijali koji su rezultat delovanja
prirodeinanjimanijebilodelovanjaodstraneovekaidobijajusedirektnoizprirode.
Tosu:ugalj,nafta,gas,rude,drvoisl.
materijala kao rezultat I stepena prerade sirovina, delovanjem oveka tj. odreenih
tehnolokihprocesa.Npr.:metali,vlakna,soli,cement,gips,koaitd.Trebashvatitida
sesviovimaterijalismatrajukaosirovineudeljemstepenupreradaiakosunastalikao
rezultatprerade.
poluproizvoda koji pedstavljaju rezultat druge faze prerade. Preradom materijala
dobijajusepolufabrikati.Npr.:odlivci,otkovci,valjaniproizvodi,osnovnajedinjenjaisl.
Svionisluezaproizvodnjuraznihsklopovaigotovihproizvoda,tj.sloenihjedinjenja.
podsklopova, sklopova i sloena jedinjenja koji predstavljaju dalju fazu prerade
poluproizvoda, tj. sloenih jedinjenja i slue kao osnovni materijali za proizvodnju
finalnihproizvoda.
gotovih proizvoda koji predstavljaju zavrnu fazu u procesu proizvodnje i koriste se za
upotrebubezikakvedaljepreradeidorade.Meutimigotoviproizvodimogudaslue
kaomaterijalizadaljupreradu.Npr.tkaninezaodeu,eerzaprehrambenuindustriju
isl.
Meutim,postojeorganizacionisistemikodkojihpredmetradamoebiti:
ovek(uslugeobrazovanja),
drugaivabia(veterinarskeusluge),
gotoviproizvodiufaziupotrebe(uslugeodravanja),
poluproizvodi(uslugetermikeobrade,zatiteisl.)itd.
Predmet rada ne mora da bude i resurs organizacionog sistema to je poseban sluaj kod
prethodno navedenih organizacionih sistema, jer u ovom sluaju on ne predstavlja i imovinu
Reijiskimaterijalneulaziusastavproizvodailirezultatausluge.Tojeobinogotoviproizvod
nabavljennatritu,kojinedoivljavasvojutransformacijusapredmetomrada.Koristiseucilju
omoguavanjafunkcionisanjaostalihresursa.Najeesuto:
sredstvazaodravanjehigijene,
sredstvazapodmazivanjemaina,
registratori,fascikle,sveske,papir,
34
CDisl.
Sredstva za rad svojim (direktnim ili indirektnim) delovanjem menjaju, olakavaju izmenu ili
utvruju stanje predmeta rada. Sredstva za rad delujui prenose svoju vrednost, preko
amortizacije,napredmetrada.Ovdesemogusvrstatiraznioblici:
maina za obradu, temperiranje, brizganje, rezanje, meanje, punjenje, pakovanje,

transport,merenje,obraduteksta,grafikuobraduisl.,
alata (rezni, za prosecanje, za savijanje, za stezanje, za merenje) kao sastavni deo
mainailikojiserunokoriste.
Dokumentacijuiniskupdokumenata,apodefiniciji(ISO9000:2005)dokumentjeinformacija
(podaciodznaaja),imedijumnakojemseonanalazi.Pojavljujesekaoulaziizlazizprocesa
organizacionog sistema. Kao ulaz se koriste za objedinjavanje i usmeravanje dejstva ostalnih
resursa,akaoizlazzapovratnoanaliziranjeikorektivnopreventivnodejstvonaproces.Nosioci
ovihinformacijamogubitirazneosobeimediji:magnetnimediji,dokumentacijaisl.Samodeo
informacija koje opredeljuju nain realizacije je definisan u tehnolokoj dokumentaciji koja,
prema(Bodroi,1976),definiezakonitostiponaanjaovekakaonosiocaizvoakeaktivnosti,
naindelovanjaalataisredstavaradanamaterijalsadefinisanimpotrebamaulaznihelemenata
u sistem, da bi se dobio eljeni izlaz. Inae, potrebno je naglasiti da je sistem informacija od
izuzetnog znaaja za uspenu realizaciju svih procesa unutar organizacionog sistema i njegov
dugoroni opstanak na tritu i sigurno da zahteva znatno iru analizu koja prevazilazi okvire
ovedisertacije.
Energija obezbeuje sposobnost svih delova organizacionog sistema da izvre predviene

funkcije. U ovu kategoriju neki autori (Bodroi, 1976) svrstaju i finansije kao ulaz bez kojeg
organizacioni sistem ne bi mogao ni da egzistira ni da funkcionie, tako da i one obezbeuju
sposobnostsvihdelovaposlovnogsistemadaizvrepredvienefunkcije.Meutim,finansijese
zapotrebeovedisertacijeidentifikujukaoposebanulazuorganizacionisistem.
Ljudski resursi vre najznaajniju i najiru ulogu u okviru ulaza u sistem i objedinjavaju sve
prethodnopomenuteulazeuivucelinukojafunkcionieuciljustvaranjatakvihizlazakojie
zadovoljiti potrebe i zahteve svih korisnika poslovnog sistema. Ljudski resursi mogu se
kategorisati prema razliitim kriterijumima: stepen strune spreme, mestu u hijerarhiji
rukovoenja,vrstiradnogmesta,godinamaradnogstaaisl.
Infrastruktura stvara preduslove i olakava funkcionisanje ostalih ulaza. U infrastrukturu se

ubrajaju:
zemljite,
putevi,
objekti (zgrade, pogoni, skladita i sl.) sa opremom (stolice, stolovi, ormani, sanitarije
...),
opremaimreazanapajanjerazliitimoblicimaenergije(struja,gassl.),
vodovodnaikanalizacionaopremaimrea,
opremaimreazagrejanjeiklimatizaciju,
opremaimreazakomunikaciju,
opremaimreazahigijenskuizatitunaradu,
35
isl.
Novacpredstavljaizrazekonomskevrednostikapitala.U(Leftwich,1966)objanjenajerazlika
izmeunovcaikapitala.Novacnijekapital.Onjemediumzapromenudobara,uslugairesursa.
Onpodrazumevadasevrednostkapitala,radaipotronihdobaraiuslugamoguiskazatipreko
novanihjednica.Akoseposmatraivotnitokformiranjanekogposlovnogsistema.Ulaganjau
formiranjeorganizacionogsistemaupoetnojfazimogubitiuoblikudirektnogulaganjanovca
vlasnikazanabavkumaterijalnihresursa,isplatunaknadazauloeniradljudskihresursaisl.Da
bi se neki od materijalnih resursa realizovao kao ulaz u organizacioni sistem potrebno je
ulaganje vlasnika ili u vidu tih materijalnih sredstava koje ve poseduje ili novca za nabavku
istih,toveiniulazuorganizacionisistem.
Uslugemogubitiulazuorganizacionisistemurazliitimoblicima,anajeekaouslugekojeda
pruajedanorganizacionisistemkaosvojizlazdrugomorganizacionomsistemuineijedanod
njegovihulazaitonpr:
Uslugeistraivanjatritaplasmanaproizvoda,
Pravneusluge,
Knjigovodstveneusluge,
Uslugeodravanjainfrastrukture,
Uslugeodravanjasredstavazarad,
Uslugepregledamernihsredstavaisl.
Uslugetakoepredstavljajuulazuorganizacionisistemuvidupodugovorenihposlovanpr:
Uslugekaljenja(zaorganizacionesistemekojiusvomproizvodnomprocesuneposeduju
resursezarealizacijuoveoperacijenanjihovomproizvoduovojepodugovorenausluga),
Usluge postavljanja liftova (za sluaj izvoenja graevinskih radova mogue je
podugovoriti specijalizovanu organizacija za postavljanje liftova u okviru ukupno
ugovorenihposlova)isl.
Prethodno identifikovani ulazi u organizacioni sistem, mogu se u prepoznati u prethodno

citiranojliteraturi,udrugimoblicima,uzavisnostiodpotrebazadaljomtematskomrazradom,
ali svaka od njih u sutini identifikuje prethodno nevedene vrste resursa, koji su eventualno
objedinjeniunekeirekategorije.
Nakonobavljeneanalizepojavnihoblikaulazauorganizacionisistemaiuvaavajuiinjenicuda
organizacionisistemnajeesvojimpostojanjemmoedaprevazievremeupotrebenekogod
ulaza u organizacioni sistem,mogue je proiriti specifikaciju izlazaiz organizacionog sistema.
Npr.akonekosredstvozaradutokuekspoloatacijenijemogueviekoristitiondaeseonou
odreenom momentu javiti i kao izlaz iz organizacionog sistema. Slino je i sa ljudskim
resursimakojiuodreenommomentumoguprekinutiradniodnos,ostvaritipravonapenzijui
sl.
Naosnovuprethodnihrazmatranjainaosnovuprikazasaslike1.1organizacionisistembise,
uvaavajuinjegovukupniivotnivek,mogaografikiprikazatikaonaslici1.3.
36
Predmetrada
Reijski
materijal
Produkti
Sredstvazarad
Otpad
Dokumentacija
Energija
PROCESI
Novac
Sredstvazarad
Ljudskiresursi
Dokumentacija
Infrastruktura
Ljudskiresursi
Novac
Infrastruktura
Usluge
Slika1.3Uproenidijagramorganizacionogsistema
Kadasegovoriokategorizacijiulazairesursauorganizacionisistemnajeikriterijumkojise
koristi je stepen materijalizacije resursa. Tako prema (Leftwich, 1966) resursi mogu biti
klasifikovaniudvegrupe:
radililjudskiresursi,
kapitalilimaterijalniresursi.
Ljudskiresursiineukupnoumniifiziikapacitetljudiangaovanihzastvaranjedobara.
Termin kapital podrazumeva sve resurse koji nisu ljudski, a koji se koriste u funkciji stvaranja
dobarazakonanozadovoljavanjeodreenihpotreba.
U (Milojevi, 1979) navodi se da transformacije ulaza kroz procese organizacionog sistema u

njegove izlaze ine brojne materijalne tokove i nematerijalne tokove unutar organizacionog
sistematakodasemoguidentifikovati:
materijalni,
nominalninovani,
informacionitokovi.
Prekoovihmaterijalnihinematerijalnih(nominalniiinformacioni)tokovapovezujuseprocesi
unutar organizacionog sistema i povezuje se sam organizacioni sistem sa svojim okruenjem.
Zavretak ovih tokova ine izlaze iz organizacionog sistema ka okruenju, a svi ulazi u ove
tokoveineulazeuorganizacinisistem.Premaprethodnojpodelioviizlaziiulaziuorganizacioni
sistemmoglibisepodelitiumateralneinematerijalne.
Prematomepodelaprethodnonavedenihulazauorganizacionisistemmoeseizvritina:
Nematerijalneulazeililjudskeresurse,
Materijalneulaze(predmetradaakotonijeivobie,reijskimaterijal,sredstvazarad,
dokumentacija,infrastrukturainovac).
37
Akojeprocesskupaktivnostikojitransformieulazeuizlazeorganizacionogsistemaondajeza
funkcionisanjaorganizacionogsistemaneophodnoprisustvoulazauprocesekojiesekroznjih
tranformisatiuizlazizorganizacionogsistemailiulazakojieuestvovatiutransformacijiulaza.
Dakle, ovde je potrebno primetiti razliku izmeu ulaza koji se transformiu kroz procese
organizacionogsistemaiulazekojiuestvujuuovojtransformaciji.
Ulazi koji se transformiu u izlaze organizacionog sistema su predmeti rada organizacionog

sistemadoksesviostaliulaziposmatrajukaoulazikojiuestvujuuovojtransformacijiiprenose
deosvojevrednostinastvoreneizlaze.
Slinoprethodnojpodelimoguejeizvritiipodeluulazapremanjihovomutrokuuodnosuna
proizvodniciklusilicikluspruanjausluge,ito:
I. ulaze koji svoju ukupnu ekonomsku vrednost prenose na produkte organizacionog

sistema,ilinadrugeoblikeizlazaizorganizacionogsistemaunutarjednogciklusaizrade
proizvoda ili pruanja usluga. Njihova koliina i utroak su u direktnoj vezi sa obimom
proizvodnjeilipruanjausluga.Njihovaspecifinostjedautokustvaranjaproizvodaili
pruanja usluge svoju ukupnu vrednost prenose na proizvod ili uslugu ugraujui se u
produkt, njegov deo, odlazei u otpad, svojom transformacijom i sl. Ovoj kategoriji
pripadaju uglavnom ulazi tipa predmet rada npr. materijala, reijskog materijala i neki
tipovisredstavazaradnpr.alatakojiseunitavajusaproizvodom.
II. ulazekojideosvojeukupneekonomskevrednostprenosenaprodukteorganizacionog
sistema,ilinadrugeoblikeizlazaizorganizacionogsistemaunutarjednogciklusaizrade
proizvodailipruanjausluga.Njihovakoliinaiutroaknemorajubitiudirektnojvezisa
obimom proizvodnje ili pruanja usluga (npr. broj i vrsta ulaza tipa sredstava za rad
moguostatiistaakopostojeneiskorienikapacitetitostvaramogunostzapoveanje
obimaprodukcijebezpotrebezanabavkomnovogresursa).Oviulazisemogunazvatii
"stalnim". U ovu kategroriju pripadaju uglavnom ulazi tipa sredstava za rad, deo
dokumentacijenpr.tehnolokadokumentacija,crteiisl.,infrastrukture,ljudskiresursi.
Nauestanostiobimovihresursamoeuticati:
breopadanjekvalitetaipotrebazazamenomresursa,
porastobimaprodukcijeizvankapacitetaresursa,
promenatehnologije,procesailinjihovogdela.
Svi ovi resursi su zapravo rezultat rada drugih organizacionih sistema ili podsistema
organizacionogsistemagdeineulaz,ukljuujuiakiljudskeresurse,takobiresursiIgrupe,
slinoizvrenojkategorizacijiproizvodaupoglavlju1.3.1,moglidaseopredeleugrupuresursa
kojisetroe,aresursiIIgrupeugrupuresursakojiseupotrebljavaju.
Ako se iskoristi prethodno izvrena kategorizacija resursa onda bi se prethodni prikaz

organizacionog sistema sa slike 1.3 mogao uprostiti prikazom na slici 1.4 gde je obuhvaen
jedanciklusstvaranjajediniceosnovnogizlazaizposlovnogsistemauviduproizvodai/iliusluga.
38
Predmetrada
Reijski
materijal
Sredstvazarad
Dokumentacija
Energija
Ljudskiresursi
PROCESI
Produkti
Otpad
Dokumentacija
Infrastruktura
Novac
Usluge
Slika1.4Uproenidijagramorganizacionogsistemazaciklusstvaranjajedniceprodukta
1.3.4Anatomskastrukturaorganizacionihsistema
Organizacioni sistem po definiciji sistema datoj u poglavlju 1.1 je sistem koji je sastavljen iz
meusobnopovezanihdelovausvojojstrukturi.Kaoikodsvakogsistemapoznavanjenjegove
strukturejeodvelikogznaajazaizuavanjeorganizacionogsistema.
Uopisivanjuposlovnog sistemajedanodkljunihproblemajestratifikacijanjegovestrukture.
(Stefanovi,1977)
Kako odrediti i ta ini ovu strukturu organizacionog sistema predmet je istraivanja velikog
brojaradova,asamosunekiizdvojenizapotrebedaljegrazumavanjastruktureorganizacionog
sistema.
Definicijestrukturesistemaanalizirajusekao:
"Opti kvalitativno odreen i relativno stabilan poredak unutranjih odnosa izmeu

elemenatasistema,nazivasestrukturom."(Rajkov,1987)
"Odnos izmeu podsistema u sastavu nekog vieg organizacionog sistema." (Kukolea,
1986),
"Meusobni odnosi, s kvantitativnim i kvalitativnim obelejima, izmeu delova neke
celine."(Kukolea,1986)
Potrebazaidentifikacijompodsistemaunutarorganizacionogsistemaistieseu(Dei,1969):
"Poslovanje privredne organizacije sastoji se iz niza razliitih i sloenih aktivnosti i kao takvo
moe se tretirati kao nelinearan sistem vieg reda, usmeren na to uspenije transformisanje
odreenih niih upotrebnih vrednosti u vie. Ovaj sistem sastoji se iz veeg i manjeg broja
organizacijskipovezanihpodsistema(proizvodnja,prodaja,snabdevanjeisl.).Neophodanuslov
za efikasno funkcionisanje poslovnog sistema jeste sklad u funkcionisanju svih podsistema,
odnosnoaktivnostikojeseunjimavre.Osnovnaulogaorganizacijejedaobezbediovajsklad.
39
Odtoganakakvomjenivouzavisiefikasnostfunkcionisanjaposlovnogsistema.Mnogobrojnei
sloenezavisnostiizmeuraznihaktivnostiuposlovnomprocesumogusesimbolinoprikazati
usledeojformi:
Sz:ZXY
SzorganizacionisistemdefinisanstanjemZ(strukturaipotencijalsistema),
Xulaznielementi(determinanteciljaiogranienja),
Yizlaznielementi(rezultatitransformacije,promenepotencijalasistema)."
Proces odreivanja strukture organizacionog sistema tj. strukturiranje organizacionog

sistema predstavlja proces prethodne identifikacije, sagledavanja, a zatim i definisanja
(projektovanjailidorade)njegovestrukture.(Mitrovi&ivkovi,2000)
Nekiodpristupaidentifikacijistrukturesistemasu:
U (Stefanovi, 1977), u delu razjanjavanja koncepta modularne organizacije,

organizacija se posmatra sa odreenim brojem subsistema, koji po svojim tehniko
tehnolokim, ekonomskim i organizacionom osobinama postoje kao relativno
samostalneceline,samanjomiliveomdozomautonomije,sasopstvenimoutputomi
svim potrebnim aktivnostima za njihovo kompletiranje. U organizacionom sistemu
modulsemoedefinisatikaocelinatj.jedinica,sposobnadaizvriodreenufunkciju,tj.
da obavi odreenu konverziju inputa u output, bez pomoi sa strane. Modularnu
organizaciju ine jedan ili vie modula ije su aktivnosti koordinirane kroz
administrativnu hijerarhiju i utvrenu politiku, a koji su, inae, meusobno povezani
odgovarajuim komunikacionim mreama. Modul predstavlja osnovnu organizacionu
celinu, sposobnu da obavi celukupnu funkciju, posao (kao to je proizvodnja novog
proizvoda,funkcijaprodajeidr.),dajepromenjivostmodularnogkonceptaorganizacije
estouslovljenaobimom,pasenemoekoristitiusvimorganizacijama,tanijeusvim
stanjima rasta organizacije (od kojih svaki zahteva razliitu strukturu), da obim i
kompleksnost modula zavise od ekonomskih i operativnih zahteva. Linija koja deli
moduletrebadabudeutakiukojojjejednajedinicasposobnadaispoljivisokstepen
autonomijeinezavisnosti,dasemodulirazlikujupostrukturiisadrini,priemustepen
ostvarenestandardizacijezavisiodslinostizadatakaizmeupojedinihmodula.
U (Milojevi, 1979) navodi se kriterijum ciljeva kao jedan od osnovnih kriterijuma po
kojem se strukturira organizacioni sistem. Funkcionisanje organizacionog sistema
predstavlja manifestaciju interakcija pojedinih podstruktura na kojima poiva. Sa
narastanjem dimenzija organizacionog sistema dolazi do razgranavanja njegove
strukture funkcija. Slinost uslova koji odreuju nain poslovanja, otuda i slinost
ekonomskih i organizacionih principa po kojima se organizuje poslovanje, uzrokuje i
visoku slinost u strukturiranju pojedinih funkcija u organizacionom sistemu. Prema
prirodielemenatapojedinihsubstrukturaorganizacionogsistemamoguserazlikovati:
o materijalnotehniki,
o ljudski,
o drutveni,
o informacionipodsistem
40
Stefanovi (1977) navodi da je isto tako potrebno uvaiti injenicu da je organizacioni

sistem, sistem cilja, pri emu njegovi podsistemi, kao delovi strukture, imaju svoje
ciljeve,kojiseostvarujuprekorezultatasistema,tejenunovritistratifikacijustrukture
sistema,presvega,sastanovitanjegovihciljeva.
U(Adies,1994)ukazujesenatokrazvojapojedinihpodsistemaunutarorganizacionog
sistema tokom njegovog ivotnog veka: "Uloga marketinga i prodaje je da koristi
mogunosti. Zbog toga u stadijumu rasta ivotnog ciklusa ovi sektori prednjae, oni
imaju mo da odlue koji proizvod, sistem ili ideja e zaiveti ili umreti. U stadijumu
rastadominirajuproizvodnisektori,akorporativnoosoblje(zajednikeslube)kaotakvo
ne funkcionie. U zenitu se razvijaju zajednike slube da bi planirale, vrile kontrolu i
stvarale centripetalne sile. Centar moi pomera se na izvrni komitet koji obuhvata
osobljeipredstavnikeproizvodnje.Kadorganizacijapreeustadijumestarenja,centar
moisepomerajodubljeuzajednikeslube,finansijskeipravnesektore,ijajeuloga
daspreikompanijudainigreke.Njihovaulogajedakau"ne!",atoiine.Proizvodni
sektori sve vie gube mo sa veom centralizacijom sistema."..."Organizacija gubi
fleksibilnostisposobnostdadejstvujereaktivno(iliproaktivno)napromeneusredini."
Ako se organizacioni sistem posmatra sa stanovita primarnosti procesa konverzije
inputa u outpute, tj. procesa transformacije dobijene "energije" iz okruenja, onda se
polaziodaktivnostikojesukoncentrisanenaprocespretvaranjainputauoutputekojise
inae obavlja u proizvodno, tj, tehnikom podsistemu. Kontinuitet tog procesa
podrazumeva obezbeenje potrebnih inputa za proizvodnju i potrebnih trita za
realizacijupotrebnihproizvoda.Otudaseustrukturirazvijajuitzv.potporni,tj.pomoni
podsistemi:zanabavkupotrebnihimputairealizacijuproizvoda.Treavrstapodsistema
imazadatakdaobnavlja,indoktrinira,socijalizuje,nagraujeikanjavaisl.Ustvariima
zadatak da povezuje ljude unutar jednog sistema da bi se mogli ostvariti postavljeni
ciljevi.Potoorganizacionisistem,kaoidrugiorganizacionisistemi,radiuokruenju,iji
se zahtevi menjaju, to se mora adaptirati promenama u njegovom zahtevu. Otuda
sistem,razvijatzv.adaptivnepodsisteme,kojitrebadareagujunapromeneueksternim
uslovima. Konano sve ove podsisteme treba koordinirati i njihov rad usmeriti ka
osnovnom zajednikom cilju,a to je zadatak upravljakog podisistema. (Katz & Kahan,
1966).
Prilikom identifikovanja strukture nekog organizacionog sistema mogue je poi od

teoretskog skupa podsistema koje u okviru organizacionog sistema odreuju skupovi
meusobno srodnih procesa koji transformacijom ulaza u izlaz omoguavaju podsistemima
slobodannastupnatritu.Pritomesenezaboravljadajepodsistemuvekdeoorganizacionog
sistemasvedotrenutkadoksamneprerasteusamostalanorganizacionisistem.
Kaodefinicijapodsistemaorganizacionogsistemaprihvatljivajeonadatau(Kukolea,1986):
Podsistem organizacionog sistema je ciljno ureen skup procesa kojima se ostvaruje

transformacijaulazaueljeniizlazradiostvarivanjaoptimalnihrezultata.
Da bi se dobio odgovor na pitanje koji su podsistemi deo strukture organizacionog sistema

potrebnojepoiodrezultataistraivanjakojisuuoblikupodsistemailinekomdrugomobliku
identifikovaliiukazalinatustrukturu.
U (Dei, 1966) autor identifikuje sledeu strukturu organizacionog sistema, preko funkcija
organizacionogsistema:
41
planskafunkcija,
tehnikafunkcija,
kadrovskafunkcija,
komercijalnafunkcija,
finansijskafunkcija,
raunovodstvenafunkcija,
funkcijazatiteljudiiimovine,
administrativnoregulatornafunkcija,
funkcijaunapreenja.
U(Adies,1994)navodeseetiripodistemauorganizacionimsistemima:
Evezasaklijentima:eproizvodnja,pprodaja,
Ptransformacije:eprojektno,pproizvodnja,
Afinansijskiresursi:efinansijsko,praunovodstvo,
Iljudskipotencijal:erazvojkadrova,ppersonalno.
U (Stefanovi, 1977) navodi se da su organizacioni sistemi sastavljeni od razliitih vrsta

podsistema:
tehniki,
biolokii
organizacionipodsistemi.
Iako prethodni autori govore o sektorima, funkcijama, podsistemima svi oni iza te rei vide
grupu procesa koji se odvijaju u nekom od delova organizacionog sistema. Iz ovoga se moe
zakljuiti da je pretpostavka identifikacije podsistema organizacionog sistema prethodno
izvrenaidentifikacijaprocesaorganizacionogsistema.
Organizacionisistemnemoedaseformiraifunkcionieilibartonebimogaouspenoda
ostvari,akonedostajunekiodprocesakojejepotrebnorealizovatizanjegovoformiranjeili
buduefunkcionisanje.
Prema tom definisanje podsistema organizacionig sistema podrazumeva prethodno

identifikovanjeprocesaunutarnekogorganizacionogsistemaprimenomprocesnogpristupa
opisanog u (Radovi & Karapandi, 2000), a zatim njihovo grupisanje u podsisteme
organizacionog sistema prema razliitim kriterijumima. Negrupisanje ovih procesa u
podsistemebiobimanjiproblemzaorganizacionisistemnegonjihovoizostavljanjeizukupne
struktureorganizacionogsistema.
Na osnovu prethodnih zakljuaka moe se rei da osnovnu jedinicu strukture nekog

organizacionog sistema ine proces i da je struktura organizacionih sistema izgraena od
procesakojisenaknadnomogugrupisatiuodreenpotrebanbrojpodsistemapremanjihovoj
npr.tehnolokojslinostiodvijanja.
Prilikomidentifikacijeprocesaorganizacionogsistemainjihovoggrupisanjaunutarpodsistema
organizacionogsistemapotrebnojeuzetiuobzirifaze:
42
formiranjaorganizacionogsistema,kaoi
funkcionisanjairazvojaorganizacionogsistema.
U fazi formiranja organizacionog sistema potrebno je da se realizuje ceo niz procesa koji bi
omoguili njegov nastanak i budui efektivan i efikasan rad. To su uglavnom upravljaki i
razvojniprocesikojimogubiti:
1. Definisanjemisijeivizijeorganizacionogsistema.
2. Istraivanje trita plasmana produkata organizacionog sistema. trita resursa
potrebnih organizacionom sistemu za realizaciju ovih produkata i okruenja
3. Razvojproizvodai/iliusluga,procesairesursaorganizacionogsistema.
4. Projektovanjeorganizacijeorganizacioogsistema.
5. Projektovanjeinformacionogsistema.
6. Definisanjeizvorazapribavljanjeljudskihresursa.
7. Kalkulacijacenaproizvodaiusluga.
8. Planiranjaiobezbeivanjaizvorafinansiranja.
9. Definisanje statusa organizacionog sistema, izrada osnivakih akata organizacionog
sistemainjegovaregistracija.
10. isl.
Realizacijom prethodnih procesa organizacioni sistem stvara praktinu osnovu za buduom

realizacijomidejezanjegovimformiranjem.
Daljesepredorganizacionimsistemompostavljaproblemostvarivanjenjegovogfunkcionisanja
irazvoja.Procesikojiserealizujuuokviruovefazesuprocesisvihgrupa(osnovni,upravljaki,
razvojni,ostali)odkojihsenavodenekiodprimera:
1. Pribavljanjeljudskihresursa.
2. Nabavku materijalnih resursa (infrastruktura, predmet rada, sredstva za rad,
dokumentacija,reijskimaterijal)iusluga.
3. Operativnoplaniranjeproizvodnjomilipruanjemusluga.
4. Odravanjesredstavazaradiinfrastrukture.
5. Prodajuproizvodai/iliusluga.
6. Kontrolukvaliteta.
7. Instaliranjeiodravanjeinformacionogsistema.
8. Procesepruanjaknjigovodstvenihifinansijskihusluga.
9. Upravljanjeorganizacionimsistemom.
10. isl.
Prethodno navedeni procesi samo su deo kataloga procesa organizacionog sistema

identifikovanog primenom procesnog pristupa opisanog u (Radovi & Karapandi, 2000) i
upotrebom gotovih kataloga procesa kao rezultata istraivanja strunog tima Fakulteta
organizacionihnauka,Beogradpodrukovodstvomprof..MitroviaiM.Radovia,ijijelani
autorovogteksta.
Meutim, ovakvom identifikacijom procesa dobio bi se skup od velikog broja procesa unutar
nekogkonkretnogorganizacionogsistemaimoguejedasenekiodprocesaufaziidentifikacije
zaboravi.
43
Zakljuak je da definisani podsistemi organizacionog sistema koji predstavljaju skup srodnih

procesa mogu da daju dobru polaznu osnovu za laku identifikaciju ovih procesa. Meutim,
koliko identifikovati ovih podsistema koji sadre bar jedan od procesa znaajnih za
funkcionisanjeorganizacionogsistema.
Prema rezultatima istraivanja datim u (Grupa autora, 1996) i (Mitrovi & ivkovi, 2000)
ukupanmoguibrojpodsistemaje12,ito:
podsistemuslugai/iliproizvodnjekaoosnovnipodsistem(specijalizovanipodsistem),
ipodsistemipodrke(univerzalnipodsistemi):
podsistemmarketinga,
podsistemistraivanjairazvoja,
podsistemnabavke,
podsistemljudskihresursa,
podsistemkvaliteta,
podsistemprodaje,
podsistemfinansija,
podsistemekonomike,
informacionipodsistem,
pravnonormativnipodsistem,i
podsistemupravljanja.
Prema hijerarhiji svaki podsistem moe se sastojati iz vie delova. Na primer podsistem
kvaliteta, kad se posmatra kao sistem, ima svoje podsisteme: podsistem kontrole kvaliteta,
podsistemstandardizacije,podsistemmetrologijeitd.Takodaprethodnonavedenibrojod12
teorijskihpodsistemauzavisnostiodspecifinostikonkretnogorganizacionogsistemamoeda
se menja. Drugi organizacioni sistem strukturno moe da poseduje i 13 identifikovanih
podsistema,kadanpr.podsistemstandardizacije,kojijeuobiajenodeopodsistemakvaliteta,
prerasta na nivo osnovnog podsistema zbog znaaja ove grupe procesa za konkretan
organizacioni sistem. Slian sluaj moe nastati u organizacionom sistemima gde u okviru
specijalizovanog podsistema deo procesa odravanja prerasta na nivo podsistema
Prethodno 12 identifikovanih podsistema organizacionog sistema mogu se posmatrati kao

polazna osnova za odlaganje identifikovanih procesa organizacionog sistema, i kao takva
predstavlja njegovu anatomsku strukturu. Anatomska struktura organizacionog sistema sa
navedenim podsistemima je zajednika kao polazna osnova za sve organizacione sisteme.
Neprisustvo procesa nakon njihove identifikacije u nekom od ovih podsistema ukazuje na
mogue probleme u funkcionisanju i daljem razvoju organizacionog sistema. to je ovakva
strukturasapripadajuimprocesimakompletnijatoorganizacionisistemimaboljuosnovuza
daljirazvojifunkcionisanje.
Zastupanje teorije o potrebi za uproavanjem ove anatomske strukture za potrebe manje

sloenih organizacionih sistema moe da u daljim razvojnim koracima ovih organizacionih
sistemastvorimogunostneidentifikacijenekihprocesaudelovimaanatomskestrukture.
44
Optaanatomskastrukturaorganizacionihsistemaolakavaidentifikacijuprocesaustrukturi
realnogorganizacionogsistema.
Osnovu za strukturiranje organizacionih sistema ini njegov osnovni podsistem

(specijalizovani podsistem) u okviru koga su svrstani procesi specifini za ovajorganizacioni
sistemprekokojihseostvarujeosnovniizlazizorganizacionogsistema.Ostalipodsistemisa
pripadajuim im procesima obezbeuju podrku realizaciji procesa osnovnog podsistema i
mogusenazvatipodsistemimapodrke(univerzalnipodsistemi).
Podela i korienje pojmova specijalizovani i univerzalni podsistemi znaajna je sa aspekta

identifikovanja procesa. Specijalizovani podsistemi sa pripadajuim procesima su za
identifikaciju u nekom organizacionom sistemu i najtei, jer su deo osnovne tehnologije
stvaranja produkata i za svaki organizacioni sistem, osim onih koji imaju slian program
proizvodnje ili pruanja usluga, su nepoznanica za sve koji se teoretski i praktino bave
izuavanjem i unapreenjem procesa u organizacionom sistemu, a nisu iz navedenog
organizacionogsistema.Dokzasluajuniverzalnihpodsistemaipripadajuihimprocesatonije
tako znaajan problem, jer se ovi podsistemi strukturno slini i njihovi procesi se odvijaju po
dosta slinoje tehnologiji rada. Npr. proces prijema zaposlenih postoji u svim organizacionim
sistemima, a u veini se odvijaju po slinoj tehnologiji rada. Dakle, poznavanje i iskustva u
identifikacijiprocesauniverzalnihpodsistemauvieorganizacionihsistemamogubitiznaajni
zanjihovuupotrebuudrugimorganizacionimsisteima.
Uvaavajui prethodne podele podsistema organizacionog sistema, osnovni logiki koraci u

identifikacijiprocesaorganizacionogsistemabilibi:
1. Identifikacijaprodukata(Proizvodi/Usluge)organizacionogsistema.
2. Identifikacijaprocesaosnovnogpodsistema(osnovniprocesi).
3. Identifikacijauslugapodsistemapodrke.
4. Identifikacijaprocesapodsistemapodrke(procesipodrke).
Ovojeideoosnovnelogikeprojektovanjajednogorganizacionogsistema.Dabisedaoodgovor
na pitanje strukture i sadraja potrebnih procesa, neophodno je prethodno prvo razreiti
pitanjeproizvodnogprogramai/iliprogramapruanjauslugaorganizacionogsistema.Kadase
znasakojimproduktimaorganizacionisistemizlaziilieliizainatrite,tektadasepostavlja
objektivnopitanjasakojimprocesimairesursimaontakveizlazeuobimu,kvalitetuirokovima
moedarealizuje.Ovalogikaseestozaboravljaprilikomidentifikacijeprocesakaoosnovnogi
esto prisutnog koraka procesa izrade npr. organizacionih postavki, sistematizacija radnih
mesta,implementacijezahtevastandardasistemaupravljanjaisl.Zbogoveinjenicenarealnim
primerimakodnas,aliiunaemokruenjudobijajusenekompletnaineloginareenja,koja
estostvarajuproblemeudaljemraduorganizacionogsistema.
Pripadnostprocesanekompodsistemunepodrazumevainjegovocelovitoodvijanjeunutartog
podsistema.Nekiodprocesanpr.podsistemaupravljanjasudistribuiranikrozsvepodsisteme
unutar organizacionog sistema. Ova specifinost podsistema upravljanja opisana je i u (Grupa
autora,1996).
Odnospodsistemaustrukturiorganizacionogsistema,moeseprikazatigrafikikaonaslici1.6
gdeseosnovnipodsistemnalaziusredinikaoosnovformiranjaorganizacionogsistema,dokga
univerzalnipodsistemiorganizacionogsistemaokruujuidajumuneophodnupodrku.
45
Uveiniorganizacionihsistemauniverzalnipodsistemisesmatrajukaoinferiornijiuodnosuna
specijalizovanipodsistem,akonisudireknoiukljueniilipoistoveenisanjimkaotojesluaj
npr.:
podsistema istraivanja i razvoja u organizacionim sistemima koji pored proizvodnje i

istrauju,razvijajuiprojektujuproizvod,
podsistema marketinga za sluaj organizacionih sistema koji se bave istraivanjem
tritailislinimposlovima,isl.
Posledica ovakvog pristupa univerzalnim podsistemima je nedovoljna produktivnost rada u

okviruovihpodsistema.Ovoseodraavanastvaranjeiodravanjetrokovakojiseugraujuu
cenukotanjaproizvodai/iliusluge,aliseneprimeuju,nitidovoljnoanalizirajuzarazlikuod
trokovauokviruprocesakojidirektnostvarajuproizvodilipruajuuslugu.OvajproblemjeP.
Druckeropisaou(Drucker,1995)naprimerubolnice:
"Uslune organizacije tipa npr. bolnice sve vie e teiti da za poslove van osnovnog procesa
unajmljuje specijalizovane organizacije. Radnici koji su radili na tim poslovima i bili su
marginizovaniimaemogunostinapredovanjairazvojakarijere,vratieimsedostojanstvo,ai
poveati dohodak, u ovim specijalizovanim organizacijama. Ove organizacije su spremne da
poveavaju efikasnost ovih procesa i unesu veu produktivnost u ovu vrstu rada."..."Budua
organizacijaeimatiznatneprihodeiznaajnerezultate,uvelikojmeriostvarenezatotose
organizacijabavisamoradomusredsreenimnasopstvenumisiju,radomkojijeuneposrednoj
vezi sa sopstvenim rezultatima, radom koji organizacija priznaje, vrednuje i nagrauje kako
dolikuje.Sveostalosepoveravaspoljnojsaradnji."
Nauna istraivanja, s jedne strane, i praksa organizovanja organizacija, s druge strane, sa

mnotvom primera pokazuju i dokazuju da centarlistika struktura organizacije, pored svih
svojih pozitivnih karakteristike, ipak ima mnogo vie onih koje istiu da takvi oblici velikih i
sloenih organizacija nisu garancija za poveanje ukupne efektivnosti funkcionisanja
organizacije, ve ta vie da trae poveane utroke za ostvarivanje odreenih efekata. To je
ujedno i osnovni uzrok da se u savremenim uslovima sve vie velikih i sloenih organizacija
opredeljuje za koncept decentralizovene organizacije i takve oblike udruivanja, odnosno
integracije, koji omoguavaju svakom organizacionom delu da po zajedniko utvrenim
organizacionim pravilima samostalno razvija svoju delatnost koja uvek ima za cilj poveanje
ukupnihefekataposlovanjacelokupneorganizacije.(Vuenovietal.,1988)
Na osnovu ovoga treba oekivati u narednom periodu da e osnovni deo procesa koji se
odvijajuuokvirupodsistemapodrke,aneophodnisuzarealizacijuprodukataorganizacionog
sistema sistema, obavljati organizacioni sistemi koji ove podsisteme podrke za neki
organizacioni sistem specijalizuju u okviru svojih osnovnih podsistema i usluge podsistema
podrkeshvatajukaouslugusvogosnovnogpodsistema.
46
Slika1.6Uzajamniodnospodsistemaorganizacionogsistema
"Buduaorganizacijaeimatiznatneprihodeiznaajnerezultate,uvelikojmeriostvarenezato
to se organizacija bavi samo radom usredsreenim na sopstvenu misiju, radom koji je u
neposrednoj vezi sa sopstvenim rezultatima, radom koji organizacija priznaje, vrednuje i
nagraujekakodolikuje.Sveostalosepoveravaspoljnojsaradnji."(Drucker,1995)
Argumentacija potrebe za vezivanjem ovih podsistema prostorno i organizaciono u okviru

jedinstvenog organizacionog sistema zajedno sa osnovnim podsistemom sve vie gubi na
znaajuuerivrtoglavograzvojainformacionihtehnologija,naroitointerneta,imeseprostorni
ivremenskiinformacionijazizmeukorisnikaiisporuilacasveviesmanjuje.Meutim,treba
oekivatidaepodsistemipodrkeidaljedapostojeustrukturiorganizacionogsistema,samo
toeseznatandeonjihovihprocesairesursaprenetinaspecijalizovaneorganizacije.
47
1.4Podelaorganizacionihsistema
Organizacionisistemisemogupodelitipremarazliitimkriterijumima.
Jedan od prvih kriterijuma prema kojim bi se mogla izvriti podela organizacionog sistema je
premarazlogu,svrsiformiranjaorganizacionogsistema.Premaovomkriterijumuorganizacioni
sistemimogusepodelitina:
Organizacionesistemekojiseformirajuizistoekonomskihrazlogauveanjauloenog
kapitala,ostvarenjadobitiitrinerazmenedobaraiuslugakaosredstvazapostizanje
togcilja.Tosuposlovnisistemi.
Organizacionesistemekojinemajuekonomskivenekidrugiinteresistaknutkaorazlog
formiranja i funkcionisanja organizacionog sistema npr. humanitarni, politiko
delovanje, zatita ivotinja i sl. Ovo su obino organizacioni sistemi tipa udruenja,
pokreta,stranakaisl.
Sledei kriterijum za podelu organizacionih sistema je svojinski oblik i broj vlasnika, njihov
vlasnikistatusirazliitoregulisaniodnosisvojine.
UUSAtosuprema(Nikoli,1996)sledeiobliciorganizacionihsistema:
inokosnapreduzeapojedinanovlasnitvo,
partnerskapreduzea(saneogranienomiogranienomodgovornou),
korporacije.
U Republici Srbiji prema (Dulanovi & Jako, 2007) mogu se nai sledei pojavni oblici
organizacionihsistema:
individualnovlasnitvopreduzetnik,
ortakodrutvo,
komanditnodrutvo,
drutvosaogranienomodgovornou,
akcionarskodrutvo.
UZakonuoprivrednimdrutvimaSGRSbr.125/04dodatnosenavodei:
zadrugaizadrunisavez;
drugisubjektkojise,uskladusazakonom,registrujeuRegistar.
Organizacioni sistemi mogu se podeliti i prema organizaconim oblicima u kojima se

organizacionisistempojavnomanifestujenaorganizacionesistemesa:
linijskimmodelom,
linijskotabnimmodelom,
funkcionalnimmodelom,
divizionimmodelom,
projektnimmodel,
matrinimmodel,
48
strategijskeposlovnejedinice,
inovativnimodel,
posebnimodeli(Mintzbergov,Managerial,Greinerov,Denningovmodel)
Osvakomodmodelamoguejesaznativiedetaljau(Dulanovi&Jako,2007).
Premaveliiniorganizacionisistemisemogupodeliti,kakojetodatou(Nikoli,1996)na:
male,
srednje,
velike.
gde nedostaje jasnije pojanjenje ovog kriterijuma da li je u pitanju prihod broj zaposlenih ili
netodrugo.
Prema samostalnosti u odluivanju organizacioni sistemi se mogu, prema (Nikoli, 1996),

podelitina:
javnapreduzea,
kaopreduzeasaogranienomsamostalnoui
ostalihpreduzeakojauivajupunusamostalnost.
U zavisnosti od naina nastanka organizacionog sistema razlikuju se organizacioni sistemi

formirani slobodnom voljom kao izraz ekonomske slobode onih koji ga osnivaju ili zakonom
kaotojesluajkodjavnihpreduzea).
Organizacionesistemejemoguepodelitiipremapretenojdelatnostikojuobavljaju.
U(Mitrovi&ivkovi,2000)navodisekriterijumzastupljenostiproizvodailiuslugeutrinoj
ponudi organizacionog sistema kao jedan od moguih kriterijuma. Prema ovom kriterijumu
organizacionisistemi,mogusepodelitiutriosnovnegrupe:
Proizvodniorganizacionisistemi,
Usluniorganizacionisistemii
Kombinovaniorganizacionisistemi(proizvodnousluniiuslunoproizvodni).
Proizvodni organizacioni sistemi se prema vrsti proizvoda, kriterijumu zastupljenosti i trajanja

pojedinihfazaivotnogvekaproizvoda,mogupodelitina:
Proizvodneorganizacionesistemekojitritunudeproizvodekojiseupotrebljavajui
Proizvodneorganizacionesistemekojitritunudeproizvodekojisetroe.
Proizvodni organizacioni sistemi koji tritu nude proizvode, prema kriterijumu stepena
finalizacijeproizvodamogusepodelitiudvegrupe:
Proizvodni organizacioni sistemi koji tritu nude proizvode namenjene za finalnu

upotrebuilipotronjuuciljustvaranjauslugazaovekai
Proizvodni organizacioni sistemi koji tritu nude proizvode koji ulaze u dalju
reprodukciju
49
Usluniorganizacionisistemipremakriterijumukojiseodnosinavrsteusluga,mogusepodeliti
na:
Usluneorganizacionesistemezaivabia,
Usluneorganizacionesistemezaproizvode,...itd.
Kombinovani organizacioni sistemi, nastaju kao hibridi prethodno navedenih organizacionih

sistemaiuokviruovegrupemoguseizdvojitiosnovnegrupe
Organizacionisistemikojitritunudeproizvode,aliiuslugekojeserealizujuunekom
od procesa osnovnog podsistema (npr. organizacioni sistem koji vri proizvodnju
automobilskih motora u okviru svojih slobodnih kapaciteta moe ponuditi i usluge
obrade odreenih delova, a prema zahtevu koorisnika, npr. drugog organizacionog
sistema.
Organizacionisistemekojitritunudeusluge,aliiproizvodekojiserealizujuunekom
od procesa osnovnog podsistema (npr. organizacioni sistem koji nudi usluge
urbanistikogplaniranja,rezultatoveuslugeuoblikuCDamoeponuditiiiremtritu,
anesamodirektnomnaruiocuusluge).
Organizacionisistemikojitritunudeproizvodeiusluge,aliiuslugeizprocesanekogod
podsistemapodrke(npr.organizacionisistemikojitritunudeodreeneproizvodeu
sopstvenompodsistemumarketinga,kaopodsistemupodrke,krozslobodnekapacitete
mogupruatiuslugeidrugimkorisnicimaeksternoitd.)
Organizacionisistemekojisukombinacijaprethodnonavedenihgrupa.
Dijagramiprethodnonavedenihvrstaorganizacionihsistemapremanjihovimspecifinostimau
ulazimaiizlazimaorganizacionogsistemaprikazanisunaslici1.7.
Razlika izmeu proizvodnog i uslunog organizacioni sistema jeste u osnovnom podsistemu.

Kod proizvodnih organizacioni sistema osnovni podsistem je proizvodnja, a kod uslunih
organizacionihsistemaosnovnipodsistemjepodsistempruanjausluga.Meutim,odreditida
lijenekiorganizacionisistemusluniiliproizvodniestoupraksinijejednostavano.
Ako se usluga posmatra kao "rad uinjen za drugog" (Juran, 1997), to je jedna od
najuoptenijih definicija usluge onda i organizacioni sistem koji se uobiajeno nazivaju
proizvodnim mogu postati usluni. Ovo se objanjava injenicom da njihovi procesi mogu biti
angaovaninapruanjuuslugaizradeproizvoda,ilidelaproizvoda.Uovomsluajudeoprocesa
unutar organizacionog sistema mogu se posmatrati kao iznajmljeni kupcu. U tom sluaju bi
samo sluaj izrade proizvoda za nepoznatog kupca bio primer pravog proizvodnog
organizacionisistema.
Ako se uzme u obzir sluaj jednostavne proizvodnje nekog prehrambenog proizvoda koji se
moe nai u prodaji u nekom od maloprodajnih lanaca onda organizacioni sistemisporuilac
kojistvaraoveproizvodeisteisporuujeiprodaje,organizacionomsistemukupcukojiihizlaei
prodaje u svojim maloprodajnim objektima. Kupac je u ovom sluaju, ali i u mnogim drugim,
zainteresovanizaodgovarajuideouslugakaodelapaketaponudeisporuioca,aodnosisena
potovanje ugovornih obaveza, najee u delu: potovanja rokova, kvaliteta, reavanja
reklamacija i pitanja povrata robe, profesionalnog odnosa prodajnog osoblja i sl. Svaki
organizacionisistemsasvojomprodajomkojastupaudirektniodnossakupcimanalaziseiu
50
delu usloga ime se moe smatrati kombinovanim organizacionim sistemom, iako je u

osnovnom delu proizvodni. U kontekstu prethodnog razmatranja organizacioni sistem koji
posedujelanacmaloprodajnihobjekatauodnosunakrajnjekupceipotroaemoesesmatrati
uslunim, a organizacioni sistem koji je stvorio ove proizvode proizvodnim, jer ne postoji deo
odnosa ni jednog resursa ovog organizacionog sistema sa krajnjim potroaima osim u delu
proizvodakojikupuju(iuzimajuiuobzirnpr.callcentrezapotroaeisl.kojiopetproizvoaa
dovodeudomenusluga.).
Ova analiza treba da ukae na mogunost da i organizacioni sistem koji na izlazu iz svojih
procesaimajuproizvoduodreenimodnosima,bezveepromeneustrukturiprocesamoguda
postanuusluni,ukraemiliduemvremenskomperiodu.
Jedan od moguih kriterijuma za odreivanje razlike izmeu proizvodnih i uslunih

organizacionih sistema moe da bude kriterijum odvojenosti korisnika produkata
organizacionogsistemaodnjegovihresursa.
Razlikeizmeuorganizacionihsistema,premaovomkriterijumubisemogladetaljnijerazjasniti
akoseposmatrajuslike1.8i1.9gdejedatuproeniematskiprikazorganizacionogsistema.
Graniceorganizacionogsistemaprikazanesuisprekidanomlinijom.
1.8Uproenigrafikiprikazodnosasaokruenjemproizvodnogorganizacionogsistema
Premaslici1.8,kojaprikazujemeusobniodnosproizvodnogorganizacionogsistemanjegovih
procesa,resursaiizlazapremakorisnicima/potroaimaovihizlaza,moesevidetidajelinija
kojapredstavljagranicuoseajakorisnika/potroaatj.njegovemogunostidaostvariikontakt
sa nekim od resursa organizacionog sistema koji stvara ova izlaze pomeren izvan granica
organizacionogsistema.Dakle,korisnici/potroaiizlazaizproizvodnogorganizacionogsistema
mogu samo da pretpostave sa kojim resursima su stvoreni ovi izlazi, a prilikom njihovog
korienjailipotronjeneostvarujukontaktsanjima.Ovimjeifazastvaranjaprodukatajasno
odvojenaodfazenjihoveupotrebeilipotronje.
51
Proizvodniorganizacionisistem
Usluniorganizacionisistem
Predmetrada
Predmetrada
Reijski
materijal
Reijski
materijal
Sredstvazarad
Dokumentacija
Energija
Ljudskiresursi
Sredstvazarad
PROCESI
Dokumentacija
Proizvodi
Otpad
Energija
Dokumentacija
Ljudskiresursi
Infrastruktura
Infrastruktura
Novac
Novac
Usluge
Usluge
Usluge
Otpad
Dokumentacija
Kombinovaniorganizacionisistem
PROCESI
Predmetrada
Proizvod
Produkti
Podvrsta
Usluga: Promenjeno
stanjeproizvoda
zaproizvod
ivobie
Usluga: Promenjeno
stanjeivogbia
zaivabie
Kombinacija svih Kombinacije

prethodnih
prethodnih
moguih
vrsta produkata
predmetarada
vrsta Kombinovaniorganizacioni
sistem
Slika1.7Dijagramisistemarazliitihvrstaorganizacionihsistema
52
Dok u sluaju uslunog organizacionog sistema, a prema prikazu sa slike 1.9 granica koja
predstavlja liniju oseaja i kontakta korisnika sa nekim od resursa organizacionog sistema je
pomerena unutar granica organizacionog sitema, ime korisnika ostvaruje kontakt sa bar
jednimodresursaorganizacionogsistemanpr.urestoranusakonobarima,hranom,piemisl.,
ukonsaltinguslugamasakonsultantima,uusluzitransportaputnikasatransportnimsredstvom,
vozaima i sl. U ovome sluaju faza stvaranja se preklapa sa fazom upotrebe/potronje
produkataizorganizacionogsistema
1.9Uproenigrafikiprikazodnosasaokruenjemuslunogorganizacionogsistema
53
2.Stejkholderiorganizacionogsistema
Organizacionisistem,kakojeobjanjenouprethodnimpoglavljima,predstavljaotvorenisistem
koji preko ulaza, izlaza i poremeaja komunicira sa okruenjem. Veliki broj faktora proisteklih
delovanjem drugih entiteta, iz okruenja, utie na rad organizacionog sistema, kao to
organizacioni sistem moe uticati na njih. Pored toga organizacioni sistem, unutar svojih
granica, interno, obuhvata ceo niz uzajamno sloenih veza izmeu grupa i pojedinaca
zainteresovanihzanjegovimformiranjemifunkcionisanjem.Saciljemboljegsagledavanjauloge
i svrhe formiranja i funkcionisanja organizacionog sistema, ali i u nastavku, otvara se ceo niz
pitanja,nakojejepotrebnodatiodgovor,atosu:
Kojegrupeipojedinciutiuilisupoduticajemfunkcionisanjaorganizacionogsistema?
Kakva su njihova oekivanja ili zahtevi u vezi sa formiranjem i funkcionisanjem
organizacionogsistema?
Kakvajenjihovameuzavisnost?
Kakvajeprirodanjihovihodnosasaorganizacionimsistemom?
itd.
Ove grupe i pojedinci koji se mogu dovesti u vezu sa formiranjem ili funkcionisanjem
organizacionogsistema,mogusenazvatistejkholderima(Stakeholder)Restakeholderprvi
put je zapisana 1708. godine kao "osoba koja moe da ostvari uee ili uea u dobitku.
Ovakve grupe i/ili pojedinici najsveobuhvatnije ukazuju na potrebe u vezi sa formiranjem i
funkcionisanjemorganizacionogsistema.
Brojnesudefinicije,aiistraivanja,kojesedovodeuvezusastejkholderima.Samonekeodnjih
su:
Freeman (1984.), kao najcitiraniji i najznaajniji autor u ovoj oblasti, defininie

stejkolderekaogrupuilipojedincakojimogubitiilisupoduticajemrealizacijemisije
organizacionog sistema. Neki od autora (Post, Frederick, Lawrence, i Weber, 1996)
kritikuju prethodnu definiciju kao isuvie uoptenu da bi imala analitiku vrednost.
(Kochan&Rubinstein,2000)
Prema (Brnjas, 2000) stejkholdere u savremenom organizacionom sistemu ine svi

zainteresovani(interni,aliieksterni)subjektikojisunabilokojinainpovezanisanjimi
koji imaju odreene interese vezane za njegovo postojanje i funkcionisanje i iz toga
izvedena oekivanja ili aspiracije u pogledu performansi preduzea. U preduzeu za
vlasnike je to kapital, za radnike uloen rad, za banke pozajmljena sredstva, za
dobavljae uloena roba i po toj osnovi formirana potraivanja, za kupce uloena
sredstvazarobuzakojuseoekujeodgovarajuaprotivvrednostisl.
Nuseibeh i Easterbrook (2000) definiu stejkhodlere kao individue ili organizacije koji
mogudaostvaregubitakilidobitakoduspehailineuspehasistema.
U(Ramirez,2007)datajeirokaanalizapojmastejkholdera.Premaovimautorimare
stejkolderiprviputjezapisana1708.godinekao"osobakojamoedaostvariueeili
uea u dobitku". Dananja definicija stejklodera odnosi se na osobu sa interesom ili
ulogomuneemu(Bisset,1998.).
UkontekstumenadmentapriorodnimresursimaRlingiWagemakers(1998)definiu
stejkolderekaokorisnikeionekojiupravljajuprirodnimresursima.
54
Pojam stejkholdera esto se koristi i u drugim disciplinama koje u sutini izuavaju

procese organizacionih sistema i sistema uopte. Npr. u sistem analizi stejkolder je
uesnik,tj.osobakojarealizujejednuilivieaktivnostiusistemu.(Checkland1981.);
Za softverske sisteme, stejkhoderi mogu ukljuiti, menadere, projektante i korisnike
sistema. Prema definiciji, stejkhoderi su svi koji su pod uticajem (ili imaju uticaj) na
projekat i njihova uloga bi trebalo da se uzme u obzir za uspenu realizaciju projekta.
Stejkholderimoguimatirazliiteintereseuodnosunaprojekat.(Boutelle,2004)
Prema(IIED,2001)stejkholderisuljudikojiinesistem.Stejkholderisuonikojiimaju
pravailiinteresausistemu.Zaorganizacijustejkholderisubilokojagrupailipojedinac
koji mogu biti ili su pod uticajem kroz realizaciju svrhe postojanja organizacije. Ova
definicijejedostairokajerobuhvatainteresnestranekaoionekojesupoduticajem.
Neki ovaj termin posmatarju ue tako da stejkholder podrazumevaju one koji
obezbeujunetoodznaajazaorganizacijuioekujunetozauzvrat.
Sternberg(1996)koristimalomodifikovanuFreemanovu(1984)definicijustejkholdera.
ZaFreemanovudefiniciujuinteresujeseiClarkson(1994)kojinavodidaStejkholder
teorijanetrebadabudekorienakaoogromnakoarakojaesauvatisvetodbede.
Sternberg prilagoava Clarksonovu definiciju koja definie stejkholdere kao osobe ili
grupekojidobrovoljnoilinepostajuizloenirizikuodaktivnostifirme.
Strateki stejkholderi su oni koji su od znaaja za poslovne aktivnosti. To su obino
kupci,korisnici,zaposleni,isporuiociinekiodlanovairezajednice.lanovizajednice
koji nisu kupci, korisnici ili isporuioci klasifikovani su od strane Clarksona (1994) kao
involuntarystakeholders.(Turnbull,1996)
Svegrupeisvipojedinicikojisenalazeuokruenjuukomefirmaposlujesustejkholderi.
(Burton&Dun,1996)
Ko se sve krije iza pojma stejkholder je jedno od najeih pitanja u literaturi koja se bavi
izuavanjem organizacionih sistema? Ono to se namee kao zakljuak iz analize prethodnih
definicija je to da se pod stejkolderima organizacionih sistema ne mogu podrazumevati samo
osobeipojedinicivedatomogubiti,anajeeijesu,grupeiorganizacijekojeimajuinteresili
suaktivniuesniciusistemu.
U (Burton & Dun, 1996) je izvrena analiza ovih subjekata koji se prema razliitim autorima
mogudovestiuvezusapojmomstejkholderito:
Akcionariivlasnicirazliitihoblika,isporuioci,customeri,zaposleni,razliitefinansijske
institucije, razliiti nivoi i delovi dravnih organa, udruenja za zatitu potroaa, drugi
oblici,privrednihudruenja,politikegrupe,sindikatiikonkurencija.(Freeman,1984)
Akcionari, veletrgovine, prodavci, konkurencija, customeri, isporuioci, menaderi,

zaposleniivlada.(BrenneriCochran,1991)
Menaderi,akcionari,zaposleni,customeri,isporuiociikreditori.(Hill&Jones,1992)
Kompanije,zaposleni,akcionari,customeriiisporuiocikaoprimarnistejkholderi,alii
razliiteinteresnegrupeklasifikovanekaosekundarnistejkholderi.(Clarkson,1995)
Investitori, politike grupe, customeri, zaposleni, privredne asocijacije, isporuioci i

vlada.(DonaldsoniPreston,1995)
Prema (IIED, 2001) stejkholderi mogu biti organizacije, pojedinci, drutvene grupe ili
organizacije.Istiautornavodiprimerstejkholderaudrvopreraivakojindustrijikojiukljuuju:
55
Ljudekojiiveubliziniumekojajepredmetsee,
Ljudekojiivedalje,alikoristeovodrveezaogrevisl.,
Radnicinaseiume,
Menadmentpreduzeazaseuiprevozume,
Preduzeazaprevozidoraduume,
Grupezazatituivotnesredine,
Vladineagencijeiministarstvauovojoblasti,
Lokalneagencije,
Nauniciiistraivai,
Donatori,
Konsultanti,
itd.
Neki od autora navode i entitete tipa "zajednica" (Brenner i Cochran, 1991; Donaldson i
Preston,1995;HilliJones,1992),"javnomnjenje"(HillandJones,1992),ili"javnistejkholderi"
(Clarkson,1995),kaoiprirodnookruenje(Buchholz,1993)kojisemogupodvestikaopojavni
oblicistejkholdera.
Zapotrebeovogaradapodstejkholderimaorganizacionogsistema,tjnadaljestejkholderima,
podrazumevaesesubjektikojisu:
Korisniciizlazaizorganizacionogsistema.
Poduticajemizlazaizorganizacionogsistemailinjihovogkorienjaoddrugih
subjekata.
Isporuiocinekogodulazauorganizacionisistem.
Uloilisvojkapitaluorganizacionisystem.
Uloilisvojradufunkcionisanjeorganizacionogsistema,
itd.
tj.bilokojipojavniobliksubjekta:drutvenagrupa,zajednica,organizacionisistem,pojedinci
itd., zainteresovani na nain formiranja i funkcionisanja organizacionog sistema ili oni koji
imaju bilo koji oblik interesa od formiranja ili funkcionisanja organizacionog sistema tj
subjektikojiutiunailisemogunaipoduticajemorganizacionogsistema.
Organizacioni sistem utie ili se nalazi pod uticajam razliitih subjekata, nazvanih
stejkholderima.
Ako se napravi analiza identifikovanih stejkholdera prethodnih autora, onda se pod ovim
nazivommogunai:
Vlasnici(akcionari,grupeipojedinci)
Zaposleni(menadment,izvrioci)
Isporuioci
CustomersKupci,korisnicii/ilipotroai
Banke
Donatori
Dravainjeneinstitucijenarazliitimnivoima(ministarstva,agencije,uprave,isl.)
Konkurencija
56
Razliitegrupeaktivista,udruenja,stranaka(zatitapotroaa,udruenjaprivrednika,
sindikatiisl.)
Drutvenazajednica
Naunoistraivakeinstitucije.
Veina od navedenih kategorija stejkholdera se moe nadalje analizirati prema njihovim

specifinostima. Ako se uzme za primer kategorija customera onda je potrebno naglasiti i
znaajnurazlikuizmeucustomerssajednestraneikupaca(buyers),potroaa(consumers)
ikorisnika(users)proizvodaiusluga,sadrugestranekakosetodefinieu(Jagdishetal.,1999).
Kupac je osoba ili drugi organizacioni sistem koji poseduje sredstva kojim kupuje uslugu ili
proizvod,alinemoradoinikadukontaktsakupljenimproizvodomiliuslugom.Meutim,sa
stanovitarazmatranjakvalitetaproizvodailiusluganjihovizahtevisumanjeznaajniodosoba
ilidelovaorganizacionogsistemakojikoristeproizvod,troegailikoristeusluge.Ovagrupaljudi
sezovukorisniciilipotroai.Dokproizvoddoeuposedkorisnikailipotroaamoedaproe
krozceolanackupacapriemujezaproizvoaaipaknajznaajnijikrajnjikorisnikilipotroa
proizvoda.Korisniciilipotroaiproizvodasuoniijejezadovoljstvoproizvodompretpostavka
zazadovoljstvoiprethodnihkupacadatogproizvoda.Naprimeruproizvodakojisetroeovose
moe i potvrditi, ako se za primer uzme npr. okolada. Ovaj proizvod je izlaz iz nekog
organizacionog sistema koji ga stvara. Kupuju ga veletrgovinske kue, dakle neki drugi
organizacionisistemikojigamogudistribuiratiusvojemaloprodajneobjekteiliprodatidrugim
organizacionim sistemima koji se bave maloprodajom. Na kraju u nekom supermarketu,
prodavnici, ovaj proizvod se nudi kupcu potencijalnom potroau okolade. Ako je potroa
kupljene okolade zadovoljan upotrebnim kvalitetom on e taj proizvod kupiti i sledei put,
preporuiegaidrugimkorisnicimaistvoriesepretpostavkazazadovoljenjeipotrebakupaca
unazad kroz lanac sve do proizvoaa. U protivnom kupci, npr. veletrgovine i malotrgovine,
odluilibisezadrugiproizvod,aorganizacionisistemkojiproizvodiovuvrstuokoladebiobi
dovedenunezavidnusituaciju,jernijesagledaopotrebezakvalitetomilipotrebnimkvalitetom
proizvoda (Mitrovi, 1996) koji odreuju krajnji potroai. Sve ove, prethodno navedene
kategorije:kupac,korisnikipotroamogusenazvatijednimimenom"customers".
Ovakavsloenispektarrazliitihpojavnihoblikastejkholderajeposledicarazvojaodnosaunutar
organizacionog sistema i organizacionog sistema sa okruenjem jo od pojave kapitalizma do
dananjihdana.Akoseanalizirapoetakformiranjakapitalistikeekonomije,moeseprimetiti
da su pojavni oblici nekih stejkholdera preteno bili u obliku pojedinaca zbog njihovog
nedovoljnog okupljanja i udruivanja u poetnim fazama funkcionisanja ovog sistema. To su
uglavnom dominantno bili vlasnici, uglavnom obavljajui i ulogu menadera, i zaposleni
nedovoljnoorganizovanidabiimaliznaajnijegudelaiuticaja.Prema(Brnjas,2000):Ovakva
situacija je danas primetna po pravilu u manjim preduzeima u kojima je vlasnik jo aktivno
ukljuenuprocesupravljanjapreduzeem.
Organizacioni rast i sve vei zahtevi trita kroz produktivistike modele i principe traili su
efikasniji nain organizovanja unutar organizacionih sistema i odvajanje vlasnike od
menaderskih uloga. Prvom polovinom prolog veka diskreciono pravo odluivanja vlasnika
poelojedaseprenosinagrupuljudikojisusezvalimenaderikojisuimalisvevieovlaenja,
aliiodgovornostidaupravljajuresursimautuemvlasnitvu,zaradsopstvenihinteresa,aliiu
interesuvlasnikakojisuimtopravoidali.Sadrugestraneistrukturavlasnitvasemenjalau
pravcu usitnjavanja vlasnike strukture i formiranja akcionarstva kao oblika vlasnitva. Kao
reakcija na ovo bilo je jaanje procesa organizovanja radnika unutar i izvan organizacionoh
sistema u okviru razliitih tipova radnikih asocijacija ime se uticaj radnika proiruje i na
57
pitanja uslova rada i cene rada, na upravljanje sistemom, ukljuujui i neke elemente
strategijskog upravljanja. (primeri zemalja sa socijalistikim sistemom, nekih skandinavskih
zemalja i sl.). Razvoj ekoloke svesti nametao je sve stroije zahteve kao potrebu za
kontrolisanom eksploatacijom prirodnih resursa i narastajuim ugroavanjem ivotne sredine
odstraneorganizacionihsistema.Globalizacijatritaislobodnarazmenaroba,uslugaikapitala
uzrazvojodreenihinstitucija(WTA,EUisl.)dodatnojeuslonjavalaokruenjeorganizacionih
sistemaiuticajnanjegovofunkcionisanje.Sveovojestvorilosloenuslikusubjekatakojisupod
uticajemiliutiunaradorganizacionogsistemaikaoposledicu,prethodnonavedene,razliite
oblikestejkholdera.
Saciljemboljegrazumevanjameusobnihvezaizmeurazliitihstejkholderainjihovogodnosa
sa organizacionim sistemom vrene su brojne podele stejkholdera prema razliiim
kriterijumima.
Freeman,kakosetonavodiu(Burton&Dun,1996),dajelistuod12kategorijastejkholderai
tipinih nekoliko stejkholdera unutar svake od kategorija. Npr. unutar grupa aktivista navodi:
grupezazatitunaradu,ekolokegrupe,"bigbusiness"grupe,kaoidrugegrupeporazliitim
pitanjima.
U(Ramirez,2007)navodisedaseuliteraturimogunaiisledeipojmovi:
Primarni,sekundarniikljunistejkholderi(ODA,1995);
Interniieksterniuodnosunaorganizaciju(Gass,1997);
Podelastejkholderanamakroimikronivou,kaoinaosnovunjihovogrelativnogznaaja
iuticaja(Grimble,1995).
Ako bi stejkholdere klasifikovali u odnosu na granice organizacionog sistema, prema (Brnjas,

2000)izdvajajusedveznaajnegrupestejkholdera:
Internistejkholderiinetriosnovnegrupesubjekata:vlasnici,upravljai(menadment)i
radniciiliizvrioci.Ovegrupenisuhomogene,vesenajeeuokvirunjihdaljegrupiu
u razliite oblike i vrste internih interesnih koalicija. Npr: top menadment, srednji i
operativni menadment, slubenici i proizvodni radnici, visoko, srednje i nie
kvalifikovaniradniciisl.
Eksternistejkholderisupartnerisakojimapreduzeestupaunajraznovrsnijeposlovne
kontakte (kupci, dobavljai, banke i drugi), zatim dravni organi, poslovne asocijacije i
drugi subjekti koji izraavaju, na manje ili vie, direktan nain interese drutvene
zajednice.
U(IIED,2001)premaistomkriterijumunavodiseslinapodelanainterne,interfejsieksterne
stejkholdere.Nadaljesenavodiiprimerbolnice:
Internistejkholderisuonegrupeilipojedinicikojidelujuunutargranicaorganizacionog
sistema, npr. administracija, tehniko osoblje, kuvarice, osoblje za odravanje higijene,
obezbeenje,itd.,alikojinemajudirektnogkontaktasakorisnicimausluga.
Interfejsstejkholderisuonikojidelujuizmeuinternihieksternihstejkholderasistema.
Osnovnekategorijeukljuujuborddirektoraimedicinskoosoblje.
Eksternistejkholderipropadajujednojodtrikategorijeodnosasaorganizacijom:
58
o Onikojiobezbeujuulazeusistem.
o Onikojisukonkurencijauodnosunaizlaze.
o Oni sa posebnim interesom u vezi sa funkcionisanjem sistema npr. komore,
udruenja,ministarstvaisl.
Istiautoru(IIED,2001)premasmeruuticajaizmeusistemaistejkholderavripodeluna:
Primarnekojiutiunasistemi
Sekundarnenakojesistemmoeuticati.
Meutim, ovde je moda zaboravljena jedna od najznaajnijih kategorija kombinovanih

stejkholderakojiutiunaorganizacionisistem,alikojisemogunaiistovremenopodnjegovim
uticajem.Skorodasunezamisliviprimerinedodirljivihstejkholderakojimoguimatiuticajna
organizacioni sistem, bez mogunosti da isti i utie ne njih i obratno. Pitanje uticaja i pravca
dejstva,kasnijesedetaljnijerazmatraukontekstudrugihatributakojejedanstejkholdermoe
daima,ulog,mo,legitimitetisl.
U(IIED,2001)navodiseikategorizacijapremadrugimkriterijumimakojamoebitiodznaaja
zaanalizuproblema,ito:
Pol,starostisl.mukarac/ena,bogat/siromaan,mlad/star...
Lokacijaselo/grad,ublizini/udaljenoodorganizacionogsistema.
Vlasnitvovlasnici,menaderi,zaposleni,sindikati.
Uloga proizvoa/potroa, trgovac/isporuilac/konkurent,
ministarstvo,aktivist,medij.
Nivoumali/veliki,lokalni/meunardoni.
Vremenuproli,sadanji,budui.
agencija,
Slika2.1Primerkategorizacijestakeholderaudrvopreraivakojindustriji(IIED,2001)
59
Za identifikaciju i kategorizaciju stejkholdera koristan je prikaz dat na slici 2.1, iz (IIED, 2001).
Ovajprimerjedatzasluajorganizacionogsistemaudrvopreraivakojindustrijiimogaobibiti
ograniavajuiakosenpr.eliznatikomoe,akojestepoduticajemorganizacionihsistemau
drugim delatnostima. Prikaz sa slike 3.1 znaajan je sa aspekta prioritizacije pojedinih grupa
stejkholdera organizacionog sistema. Na prvom nivou nalaze se subjekti koji su direktno
pogoeniformiranjemifunkcionisanjemorganizacaionogsistema:farmeri,drugeorganizacijeu
ovoj delatnosti, lokalna zajednica i stanovnici u blizini organizacionog sistema ili na mestu
obavljanjanjegovihprocesa,vladineagencijeisl.Nadrugomnivounalazesesubjektikojimogu
biti zainteresovani za formiranjem i funkcionisanjem ovog sistema: politike partije, radnika
udruenja,studenti,univerziteti,novinariisl.Natreemnivounalaziseiradrutvenazajednica
kojajeindirektnozainteresovanaprekoprethodnedvegrupesubjekatainjihovihinteresa,zato
toionipripadajuovojzajednici.
Uosnovisvakiodstejkholderatrebadabudeprethodnoidentifikovanijasnodefinisan,dabi
mogaobitiikategorisanujednuodprethodnonavedenihkategorija.Priemutrebaistaida
identifikovanistejkholderimogupripadatinekolicinirazliitihkategorijauistovreme,itokom
vremenaprelazitiizjedneudrugukategoriju.Ovonameepotrebuzastalnimpreispitivanjem
odnosa stejkholdera, njihove pripadnosti odreenim kategorijama znaajnim za organizacioni
sistem.
Stejkholderi vremenom mogu menjati svoj uzajamni odnos sa organizacionim sistemom,

pripadati veem broju stejkholder grupa i prelaziti iz jedne u drugu grupu stejkholdera. Npr.:
zaposlenijenajeeistanovniktj.pripadniklokalnezajednice;zaposlenimoepreinamesto
menaderaisl.
Meutim, osnovno pitanje koje je i podstaklo prethodnu analizu je pitanje svrhe postojanja
organizacionogsistema,pretpostavkezanjuiposledicanjenerealizacije.Ovasvrhapostojanja
treba da ispunjava zahteve i oekivanja razliitih stejkholdera organizacionog sistema i
potrebno je njeno razumevanje da bi se stvorila osnova za dalje izuavanje pojedinih sistema
upravljanja. Organizacioni sistem injegovi procesi osnovni su uzrok (ne) ispunjavanja potreba
odnosnihstejkholdera(slika2.2).Izovograzloganeophodnojedaljeprodubitiznanjeonainu
funkcionisanja organizacionog sistema i mehanizmima koji mogu obezbediti izvesnost
ispunjavanja ovih potreba kao pretpostavke opstanka i razvoja prganizacionog sistema. Jedan
od takvih mehanizama je i sistem upravljanja porganizacionog sistema o kojem e biti neto
kasnijevierei.
Jedanodpristupaobjanjenjusvrhepostojanjaorganizacionihsistema,poredonogaopisanogu
prvom poglavlju, je i stejkholder teorija, kao jedna od, danas, sve prihvaenijih teorija. Ova
teorija je znaajna za dalja istraivanja u ovome radu zato to osnovnu svrhu postojanja
organizacionih sistema dovodi u vezu sa svim stejkholderima organizacionog sistema. U
nastavku objanjava se stejkholder teorija i analiziraju njene prednosti i mane u odnosu na
klasinu (akcionarsku, vlasniku, profitnu) jo dosta zastupljenu teoriju svrhe postojanja
organizacionihsistema.
60
ORGANIZACIONI
SISTEM
STEJKHOLDERI
Produkti(proizvod
i/iliusluga)
Otpad
Dokumentacija
...
Potrebe(Zahtevi
ioekivanja)
Ulazi
Procesi
...
UZROK
Vlasnici
Zaposleni
Kupci,korisnici...
Drava
Drutvenazajednica
Isporuioci
...
POSLEDICA
Slika2.2Odnosorganizacionogsistemainjegovihstejkholdera
2.1Stejkholderteorija
Preovlaujue miljenje u prvim analizama svrhe postojanja organizacionih sistema, koje se

zadraloidodanas,jedaorganizacionisistemimajednupreovlaujuusvrhu,atojestvaranje
vika vrednosti za vlasnike kapitala, tj. vlasnike organizacionog sistema. Prema ovoj teoriji
potencira se samo jedna grupa stejkholdera, vlasnika grupa (shareholders ili owners). Ova
teorijasenazivaklasinomiakcionarskomteorijom(shareholderteory).
Premaovojteorijiakcionariimajupravadaraspolauukupnimvikomvrednostikojipreostane
nakonsvihoperativnihtrokovauodnosunasvojeueeuvlasnitvu.Kontrolnapravaiprava
odluivanja, prema ovoj teoriji, su prava najee delegirana menadmentu, zbog ne
mogunosti vlasnika da efikasno upravljaju resursima organizacionog sistema. Kroz ovakvu
strukturu funkcionisanja organizacionog sistema, koja je i prvobitno i nastala iz osnovne
potrebe za efikasnijim upravljanjem organizacionim sistemom, vlasnici nastoje da stvore
ambijentzamaksimiziranjevikavrednosti,tj.stvaranjeosnovnesvrheformiranjaipostojanja
Sa razvojem strukture odnosa unutar organizacionih sistema (dalje odvajanje vlasnike od
upravljaeuloge,akcionarstvo,organizovanjeradnika,ukljuivanjeradnikauvlasnikestrukture
isl.),sajednestrane,iuslonjavanjemuslovaposlovanjauokruenju(ekolokipokreti,pokreti
za zatitu prava, globalizacija, regionalizacija i sl.) otvorila se potreba za promenom u
dotadanjemklasinompristupuizuavanjusvrheorganizacionihsistema.
Prema (Menna, 2001): Mnogi su faktori uslovili ovu pojavu koja je sve izraenija u
karakteristikama dinaminog okruenja novog veka. Ova promene se odnose na: tehnologiju
(Atkins & Lowe, 1997), globalizaciju (Julius, 1997), brze promene (Low, 1988), nove
61
organizacioneforme(Borys&Jemison,1989;Madock&Tallman,1998;Michalisin,1997),fokus
na winwin pristup (Sturdivant, 1979), dugoroan pristup ka kvalitetu (Wheeler & Sillanpaa,
1998),neizvesnomokruenju(Harrison&St.John,1996),informativnojasimetriji(Clarke,1998),
sveprisutnijojekolokojsvesti(Greeno&Robinson,1992).
Kaoposledicaprethodnihpromenadolojedostvaranjapotrebezarazvojemdrugihpristupa
izuavanju svrhe postojanja organizacionih sistema, meu kojima je najznaajnija stejkholder
teorija. Kako se to navodi u (Kochan & Rubinstein, 2000): Mali napredak je postignut u
definisanju ovakve stejkholder firme. Veina literature ovu teoriju jednostavno razmatra.
Pitanjetajeciljfirmeiijiinteresitrebadaseodraavajuunjenimprocesimajouvekleiu
srcupitanjadalisustejkholderskiiliakcionarskimodelifirmeunajboljeminteresuzadrutvo.
Da bi se razjasnio pojam, uloga i znaaj stejkholder teorija u izuavanju svrhe postojanja

organizacionihsistemaunastavkusenavodenekiodrazlogaiobjanjenjaopravdanostinjenog
nastanka:
Znaajne drutvene i drutvene promene. U 1960 tim, npr. urbana kriza, potovanje
ljudskih prava i protesti u vezi sa ratom u Vijetnamu pokrenuli su debatu o socijalnoj
odgovornostiuposlovanju.Ovojestvoriloduhotporaprincipumaksimiziranjaprofita.
(Freeman,1970)
Uee i drugih stejkholdera u pravima na viak vrednosti, odluivanja i kontrole.
(Vanek,1976)razmatraformesamoupravljakihfirmikaoimodelavlasnitvazaposlenih
idemokratskeupravenadfirmama(Rothschild,1986;BlasiiKruse,1991).Ovapojavaje
prisutnajoodpojaveprvihkomunistikihekonomija,aliiukapitalistikimzemljama.U
(Barry, 2000) se navodi primer Nemake, koja ima radniko suodluivanje od 1950
godine. Ovaj sistem primenjuju lanovi ekonomskih udruenja u nadzornim odborima
javnih kompanija. Isto navodi i Baums (1994) i istie: Drugi stejkholderi, posebno
zaposleni, postaju lanovi firme i kroz druga prava. (Turnbull, 1996). I Japan, uprkos
njihovoj maloj slinosti sa AngloAmerikim modelom, ima razvijen sistem derisory
residual rights za vlasnike i great power za menadere. Sve ovo potvruje i Porter
(1992): I Japanske i Nemake kompanije praktikuju formu decentralizacije uz vei
protok informacija izmeu razliitih delova, ali i izmeu korisnika i isporuilaca. Da bi
USA kompanije postale mnogo konkurentnije ovima Porter preporuuje da korisnici,
isporuioci, zaposleni i predstavnici zajednice (starteki stejkholderi) uzmu uee u
kontrolnimfunkcijamaukompaniji.(Turnbull,1996)
Pojava neprijateljskih preuzimanja u 1980im, kojim su brojne zemlje promenile
njihovekorporacijskestatutedabidozvolilefirmamadaugradeiinteresirezajedniceu
udelu od zavrnih rauna nasuprot potpunom akcionarskom maksimiziranju firme
(Useem, 1996). U Japanu i Nemakoj zaposleni su dobili znaajan akcionarski status i
pravaujavnimkorporacijama(Aoki,1988;1990;Wever,1995).(Kochan&Rubinstein,
2000)
Izmenjena uloga menadmenta. U promenjenom drutvu menaderi moraju biti
spremni da se pripremaju za promene u svim podrujima, a ne samo na tritu.
Menaderi treba da vide stejkholdere kao instrument za dostizanje ciljeva firme i
maksimiziranjavrednostiakcionarima(Ansoff).
Globalizacija trita. Freeman (1984) smatra stejkholder pristup kao osnovu za
razmatranje i analizu veza kompanije sa okruenjem, kao neophodnim na globalnom
konkurenstkom tritu. Prema (Ramirez, 2007) literatura je puna debata i primera
62
negativnih uticaja u razliitim sektorima kao posledice globalizacije i decentralizacije.

(Kooiman,1993;Hirst,1997).
Zloupotrebe i finansijske afere. Kao jedan od razloga za stejkholder teoriju (Jacobs,
2003)ukazujedasunedozvoljenipostupcipojedinihkompanijauproteklimdekadama
od zloupotrebe D.D.T., do finansijskih trikova Enron, obezbedile znaajnu indiciju da
maksimiziranje profita nije dovoljno po sebi kao garancija uvaavanja i mnogih drugih
kojenazivamostejkholderima.
Razdvajanjevlasnikeodupravljakeuloge.Uprvojpolovini20togvekauekonomijama
najrazvijenijih trinih privreda dolo je do ukrupnjavanja kapitala i promene njegove
vlasnike stukture i sa njom u vezi razdvajanja vlasnike od upravljake funkcije.
Osnovna hipoteza o konceptima menaderskog kapitalizma je da menaderi ne
upravljaju preduzeem tako to slepo slede interese vlasnika i da, koristei svoje
diskrecionopravouodluivanjusteenoizdvojenouinedodirljivousvojefunkcije,u
taj proces ugrauju svoje interese. ta vie esta je hipoteza da oni identifikuju svoje
interese sa interesima preduzea, a da interese vlasnika posmatraju tek kao
ograniavajuifaktorurealizaciji,natojosnovidefinisanogcilja.Uokruenjusatakvim
karakteristikama maksimiziranje profita je sasvim neodgovarajui koncept. (Ramirez,
2007)
U prilog nastaloj stejkholder teoriji idu i rezultati brojnih istraivanja prethodnih pojava,
analiziranih u nastavku rada, koji kao zakljuak navode potrebe za izmenjenim stavom i
nainomposmatranjasvrhepostojanjaorganizacionihsistema.
Prema (Ledgard & Taylor, 2002): Najnoviji dogaaji navedeni u Financial Times, Jul 2002,
usmeravaju panju menadmenta na znaaj uvaavanja svih stejkholdera. Iako je profit
fundamentalanzaposlovniuspehonnijeidovoljandabiseposlovniuspesiostvariliinadue
staze. Customers, zaposleni, drava i lokalna i ira zajednica mogu imati znaajan uticaj na
zdravljeiprosperitetorganizacije.
U (Axon, 2006) se ukazuje na znaajan rast ISO 9000 sertifikovanih organizacija na 20,000 u
Australiji i preko 600,000 irom sveta. Meutim istraivanja ukazuju da vie od 70% ovakvih
sistemasuneuspenidastvoreznaajnapoboljanja.QMSjeestosporibirokratian,usmeren
na procedure i popunjavanje formi, a ne na zadovoljstvo korisnika i drugih stejkholdera. U
dananjem poslovnom svetu fleksibilnosti i brzina reagovanja na korisnikove i zahteve drugih
stejkholderajekljunifaktoruspeha.
Nekiodprimerauspehastakeholderfirendlyorganizacionihsistemadatisuu(Barry,2000),
(Greenfield,2004),i(Leap&Loughry,2004).
Stejkholderteorijaposmatrafirmukaoskupuzajamnihvezaizmeufirmeieksternihstrana
kojemogubitiilisupoduticajemostvarenjemmisijefirme.(Freeman,1984).
Organizacioni sistemi moraju da se posmatraju kao sloeni mehanizam internih i eksternih

interakcijasasvojimstejkholderima.Vlasnicisugrupaljudikojiulausvojkapitalinosenajvei
deorizika,alisusamojednaodsloenihgrupazainteresovanihzauspeanradorganizacionih
sistema. Stoga su sve prisutnija miljenja da tradicionalni profitni pristup treba da zameni
sveobuhvatniji pristup koji ukljuuje sve stejkholdere. ((Barry, 2000) i (Kochan & Rubinstein,
2000))Priemusenezanemarujeznaajiulogavlasnika,alijepreporukadaunovomsloenom
idinaminomokruenjuorganizacionisistemporedpotrebedastalnoutvrujeprvenstvenicilj
63
maksimiziranjabogatstvazavlasnike,uporedopreispitujeirazliiteciljevedrugihstejkholdera.
Neophodnostodravanjaovakihodnosasvejevieizraena.Freeman(1984)u(Menna,2001)
savetujemenadmentudauzmeuobzirioverelacijekaokljuzaostvarenjeboljepozicijefirme
u sve turbulentnijem poslovnom okruenju. Kako se navodi u (Menna, 2001): Menaderi
smatrajuodnosesastejkholderimakaostartekomimovinomveomabitnimzanjihovefirmei
sve vie i vie firmi to prepoznaje. (Betz, & OConnell, 1997; Steadman, Zimmerer & Green,
1995).
Objedinjavanjerazliitihciljevaveegbrojastejkholderaunutarciljevaorganizacionogsistema
unovommilenijumustvarajupotrebuzasinergetskimodnosomzasnovanimnameusobnom
poverenju i kooperaciji razliitih stejkholdera i postaju minimum neophodnosti za ostvarenje
konkurentske prednosti. (Jones, 1995). I Freeman u (Menna, 2001) ukazuje na potrebu sve
prisutnijewinwinsituacijeizmeurazliitihgrupastejkholdera.
Dotadanjeklasinoposmatranjeorganizacionihsistemabilojenastanovituposmatranjaovog
sistema kao crne kutije unutar koje se transformie ulaz u produkte za korisnike, uz efikasno
korienje kapitala i ljudskih resursa sa ultimativnim ciljem da vlasnicima obezbede dodatnu
vrednost. Meutim, sve prisutnija zainteresovanost stejkholdera i za drugim izlazima iz
organizacionog sistema npr. Otpadom, nametnula je za potrebu ukljuivanje i ciljeva ovih
stejkholdera u ciljeve organizacionog sistema, bez ijeg ispunjavanja bi i osnovni cilj
maksimiziranjaprofitabiodovedenupitanje.
Na pitanje kako sagledavati efekte primene stejkholder teorije odgovor daje Freeman, u
(Menna,2001)gdenavodida:Stejkholderpristupinjegoviefekti,uodnosunaklasian,moe
se posmatrati u dugoronom periodu fokusirajui se na doprinose od ovakve saradnje, jer se
efektinjegoveprimenenemoguoekivatikratkorono.Uspenostovakvogpristupaseidalje
meri preko uobiajenih kvartalnih i godinjih pokazatelja efektivnosti i efikasnosti rada
organizacionihsistema.(Wheeler&Sillpanpaa,1998).
Postoje i razliiti pristupi u analiziranju uloge stejkholdera u ostvarivanju svrhe postojanja

organizacionihsistema.Dvestrujeseprema(Burton&Dun,1996)izdvajajukaoposledicaove
analize.
Prvakojaihposmatrakaosredstvozadostizanjeciljeva(npr.Tuleja,1985;Finlay,1986)idruga
koja stejkholdrima pridaje centralni sutinski znaaj (npr. Gray & Hay, 1986; McCann & Gray,
1986;Kilpatrick,1985).
Prva struja polazi sa stanovita najznaajnijeg stejkholdera, vlasnika, i ostale stejkholdere

podreuje njihovom cilju. Stejkholder teorija u ovom sluaju postaje pristup koji omoguava
vlasnicimadaprekouzimanjauobziridrugihstejkholderainjihovihciljevadolazenajefikasnije
dosvojihprimarnihinteresa.Uovomsluajuovateorijajesamopraktinosredstvourukama
vlasnika, tj. menadmenta koji ih zastupa, kako bi u sopstvenom interesu kroz iroku analizu
okruenjaiostalihinternihstejkholderazadovoljilisopstveneuskeinterese.
Udrugomsluajustejkholderimasepridajedalekoveiznaajipartnerskaulogauprocesima
odluivanja i kontrole funkcionisanja organizacionih sistema. Stejkholderi se ugrauju u
kontrolnustrukturuorganizacionihsistemaimogubitiznaajnapolugauodluivanju,ijistav
ne moe biti zanemaren. Ovome stavu blisko je i razmatranje dato u (Barry, 2000) prema
kojem:Osnovnasvrhaorganizacionogsistematrebadabudeodreenauvaavajuiinteresae
64
svihgrupakojiimajuodreenuuloguunjegovomfunkcionisanju.Ovegrupeprimarno:radnici,
isporuioci, delovi zajednice u kojoj je organizacioni sistem lociran, bankari, treba da imaju
jednakoueeusvimodlukamakojeorganizacionisistemtrebadadonese.
Koje su kljune razlike izmeu stejkholder i klasinog pristupa navodi se u (Kochan &
Rubinstein,2000)idatisuutabeli2.1unastavku.
Tabela2.1
Atribut
Shareholderfirma
Cilj
Maksimiziranjebogatstvavlasnika
Upravljka
strukturai
kljuniprocesi
PrincipalAgentModel:menaderi
suagentivlasnika.Kontrolaje
kljuniposao.
Merauspeha
(Performanse)
Kosnosirizik?
Stakeholder
uticaj
Dovoljnovrednostiakcionarimau
ciljudaljegodravanja
investitorskoguloga
Vlasnici
Finansijski/Investitorski/Vlasniki.
Samovlasnicisadovoljnomoii
udelauzimajuueeuupravnim
procesimanadfirmom
Stakeholderfirma
Zaokupljenostciljevimaveegbroja
stranasarazliitiminteresima
TeamProductionModel:
Koordinacija,kooperacija,i
reavanjekonflikatasukljuni
poslovi.
Potenadistribucijastvorene
vrednostiuciljuodranjaobaveza
premaveembrojustejkholdera
Svistejkholderi
Idrugistejkholderiuzimajuuee
uupravnimprocesimanadfirmom
Premaklasinompristupukritinizadatakodboraakcionaraleiukontrolisanjumenadera,tj.
dalionidelujuuinteresuvlasnika.(HartandMoore,1990)(Kochan&Rubinstein,2000)
Potrebnojeistaidasekodstejkholderteorijenezanemarujepotrebaispunjavanjaosnovnih
ciljeva vlasnika, nego se samo naglaava potreba njihovog usaglaavanja sa ciljevima i drugih
stejkholdera. Postoje brojni primeri gde se raspodela vika vrednosti i ostatka resursa
organizacionogsistemanevrisamonavlasnikenegoinadrugezainteresovanestrane(razni
oblicifondovazadrutvo,zaposleneisl.)(Blair,1995).Zastejkholderfirmuimperativjestvoriti
sposobnost izvravanja viestrukih ciljeva razliitih strana i raspodele kreirane vrednosti na
nain koji e odrati njihove obaveze. Dok je u organizacionim sistemima sa klasinim
pristupomkritianzadatakobezbeditikontrolunadmenaderimaimenaderanadzaposlenim,
u stejkholder pristupu kritini zadatak je da se obezbedi efektivno dogovaranje, koordinacija,
saradnjiireavanjekonfliktaradimaksimiziranjairaspodelezajednikedobitiizmeuinteresa
viestrana.Prema(Kochan&Rubinstein,2000)saperspektiveteorijeigara,zadataksepomera
sa agenta, misli se manadera (Hart i Moore, 1990) na problem stvaranja timova (Alchian i
Demsetz,1972).
Meutim, potrebno je naglasiti da navedene razlike u tabeli 3.1 poivaju na idealnom tipu
razlike izmeu klasinih i stejkholder organizacionoih sistema. U praksi, razliiti pojavni oblici
organizacionih sistema (kooperacije, partnerstva, privatne kompanije i ak neke javne
kompanije),nalazeseuprostoruizmeukrajnostiklasineistejkholderteorije.
Dosadanji pristupi navodili su organizacione sisteme da se posveuju samo jednom cilju,

maksimiziranju profita, uzimajui u obzir sva zakonska pravila koja u tom cilje ne bi se smela
65
naruiti.Ovazakonskapravilaugraujuusebeiintereserazliitihstejkhodera(zatitaivotne
sredine,zatitanaradu,zatitapotroaaisl.).Ovoorganizacionimsistemimadajeiodreenu
crtu srutvene odgovornosti u njihovim aktivnostima. (Jacobs, 2003) Sa ovog stanovita ne
moe se rei da organizacioni sitemi koji su usaglaeni sa navedenim zakonskim pravilima
nemajuideostejkholderpristupaugraenogusvojefunkcionisanje.Meutim,ovakavstavje
reaktivanineideususretsvenarastajuimipromenjivimpotrebamarazliitihstejkholdera.U
ovom sluaju organizacioni sistem kasni u odnosu na konkurenciju koja ide u susret ovim
promenamainavremerazvijamehanizmezanjihovopremoavanje.
Postojijodostaprimerakojiiduuprilogstejkholderterorijiinjenojprimeniupraksi:
U (Menna, 2001) objanjava se kako stejkholder perspektiva moe biti instrument za

izgradnjukonkurenstkeprednosti,boljihperformansiiveegprofita.
Posmatranjesakibernetskogstanovitadatou(Turnbull,1996).Ovajradrazmatrauticaj
ukljuivanja stejkholdera u kontrolu korporacije i na performanse kompanije.
Kibernetska analiza odredila je da stvari ili organizacija ne mogu opstati i rasti ako
ukoliko nemaju dovoljno razliitih informacija i sistem kontrole koji e izai na kraj sa
raznolikou njihovog okruenja. Ovo je obraeno u Law of Requisite Variety (Ashby,
1968).Ueestejkholderaustrukturiorganizacijeobezbeujenainzapribavljanjeovih
razliitih informacija. Ovo upuuje da uee stejkholdera obezbeuje osnovu za
poboljanjesistemakontroleioperativnuprednostbilouprivatnomilijavnomsektoru.
Poboljanja u sistemu kontrole u oprganizaciji moe smanjiti potrebu sa naknadnim
korekcijama i time ulogu i trokove uprave. (Turnbull, 1994). Stejkholder vlasnitvo u
firmi moe obezbediti operativnu prednost i poveanje drutvene odgovornosti.
Stejkholderkontrolabirokratijemoeobezbeditioperativneprednosti.
Kaojedanodrazlogazastejkholderteorijukrozproraunmoguegsurprofitazavlasnike
i investitore, navodi se u (Turnbull, 1996). Ovi autori ukazuju na potrebu za zamenom
statinih, monopolskih i jednih vlasnikih prava, dinamikim, suvlasnikim i vremenski
ogranienim pravima. Sa ovim konceptom strategijski stejkoholderi stiu prava na
vlasnitva, a maksimiziranje dugoronih vrednosti za vlasnika moe da pobolja
ekonomskuefikasnostiivrednostakcijaograniavajuistependokojeginvestitorimogu
biti pretplaeni. Ovde se predlae ogranienje perioda ostvarivanja vlasnikih prava i
koristi od istih. (Grossman & Adams, 1993). Ako kompanija dozvoli sukcesivno
ponavljanje ovih prava u nedogled mogue je da e investitori biti preplaeni nakon
odreenogvremenskogperioda.Vrednostpreplaenostizvaesesurplusprofit.Surplus
profit nije trivijalan i moe daleko prevazilaziti vrednost inicijalne investicije. U praksi
periodulaganjajemanjiod20godina,aestomanjiiod10godina.
Sistem stejkoholder (zaposlenikupciisporuioci) vlasnitva razvijen je u okviru
kooperativeugraduMondragnuBaskijiupaniji(Turnbull1994).IzvetajWorldBank
ustudijiThomasiLogan(1982)ukazuje:Razliitiindikatorisukorienidabiukazalina
efikasnost kooperative u Mondragnu. Tokom vie od dve dekade praenja brojnih
indikatora dokazano je da su ova preduzea jednaka ili efikasnija od klasinih
kapitalistikihpreduzea.Efikasnostuterminimakaotosu:iskorienostresursa,rast
prodaje,stopazaposlenosti,zaisteekonomskeuslove,jeviaodklasinihkapitalistikih
preduzea.(Turnbull,1996)
Brojne studije National Center for Employee Ownership (NCEO) u USA pokazali su
poboljanje organizacionih performansi u kompanijama sa vlasnitvom zaposlenih
(EquityReport,1992:78).Ovipokazateljiznaajnosupoboljaniusluajevimaaktivnog
ueazaposlenihukontrolnimaktivnostima.(Turnbull,1996)
66
1987. navodi se od strane General Accounting Office kao deo USA administracije da
firme koje kombinuju vlasnitvo imaju stopu rasta produktivnosti koja je bila 52 po
centu vea Employee Share Ownership Plans (ESOPs) nego bez njih (Equity Report,
1992:78).(Turnbull,1996)
TheWallStreetJournalod13februara,1992,ukazujedagdezaposleniposedujuveliki
broj akcija to je signal za investiciju. Australijansko istraivanje takoe ukazuje da
vlasnitvo zaposlenih znaajno poboljava performanse kompanije (Equity Report,
1992:24).(Turnbull,1996)
U (Mangos, 2000) istraivanje drutvene odgovornosti u Global Australian pratilo se
preko ekonomskih pokazatelja kroz period 19931995. Rezultati ovog istraivanja
ukazuju na nelinaranu vezu izmeu ulaganja u drutvenu odgovornost i ovih
ekonomskihpokazatelja.Postojerezultatikojigovoredakodkorporacijakojesuradile
naunapreenjusvojihodnosasastejkholderimakljuovihodnosajeuprilagoavanju
interesa i potreba razliitik stejkholdera. (Verschoor, 1998). Efektivna uprava nad
kompanijom zahteva paljivo balansiranje izmeu interesa korisnika, isporuilaca,
zajednice,zaposlenihijavnosti.Uticajkompanijenanjenestejkhoderapostalojebitno
obeleje organizacionih performansi. (Verschoor, 1998: 1511). Stejkholder teorija je
koriena da se istrai veza izmeu brige o stejkholderima i ekonomskih performansi.
Mnogi prethodni radovi ukazuju na korisnost stejkholder teorija u buduim
istraivanjima ekonomskih performansi. (Harrison & Freeman, 1999) Potreba za
instrumentalnom stejkholder teorijom proistie iz prethodnih istraivanja povezanosti
drutveneodgovornostiiekonomskihperformansi.(Jones,1995)Uranijirazmatranjima
ovihstudijabilojeimiljenjakaonpr.onakojejezauzimaoUllmann(1985)nazivajui
ovuteorijunekredibilitetnom,apodatkesamoufumnkcijipotrageopravdanositeorije.
(Jones, 1995) U ovim istraivanjima daje se veza izmeu manifestacija uspostavljanja
poverenja,koperativefirme/stejkholderaikompanijinihfinansijskihperformansi.(Jones,
1995) Stejkholder teorija je takoe instrument za istraivanje veze izmeu prakse
stejkholder menadmenta i dostizanja razliitih korporacijskih ciljeva performansi.
Osnovnifokusjebiousmerennadokazivanjepovezanostisaosnovnimkonvencionalnim
terminima uspenosti (profitabilnost, stabilnost, rast i sl.) (Donaldson i Preston, 1995).
tastejkholderteorijanijeobjasnilajestejedanfenomenprimeenodstraneBowman
andHaire(1975),akasnijeiodstraneMintzberga(1983),atojedapostojiinvertnaU
simetrinavezaizmeubrigeokorisnicimaiekonomskihperformansi.Triteakcijamaje
spremnodaulaeudrutvenuodgovornostsamonaodreenomstupnju.Organizacioni
sistemplaadabibiodobar,meutimtonije(Mintzberg,1983).Drugoobjanjenjeje:
ne tri od drugih, tj. ne ini vie nego to se oekuje. (Mintzberg, 1983). A sredina
izmeuovihpostupakajezaistazlatna(BowmanandHaire,1975).
U(Menna,2001)koristodstejkholderpristupamoeseposmatratikroztriaspekta.Prvi
jemoralniaspektkojiakojeprioritetanondajeusukobusainteresimaakcionara.Drugi
lei u deskriptivnoj perspektivi stejkolder teorije koja trai da opie i ponekad objasni
pojedine karakteristike i ponaanja kompanija kao i objasni prola, sadanja i budua
stanjakompanijeinjenihstejkholdera.Ovakvaperspektivadajepodrkumenadmentu
uodluivanjuioekivanjimakojemogunastatipritakvimodlukama.Treaperspektiva
jeinstrumentalnakojanastojidadokaedaprimeneisprovoenjestejkhodlerteorijeje
uskladusatradicionalnimkorporacijskimciljevima(Donaldson&Preston,1995).Ovde
seukazujenatodadrutveneperformansekompanijeidurukupodrukusafinansijskim
performansama.
67
Stejkholderteorija je ve primenjena i funkcionie u praksi i na primeru strukture vlasnitva i

kontrole unutar organizacionih sistema koji funkcioniu u Japanu. Analytica (1992) navodi:
Postaojestandardupraksijapanskihkompanijadadistribuirajuodreendeoakcijavlasnicima
zemljitaiorganizacionimpartnerima.(Turnbull,1996)
Na slici 2.3 dat je uporedni prikaz strukture vlasnitva i upravljanja nad tipinim modelom
organizacionogsistemaunutarangloijapanskeprivrede.
U(Turnbull,1996)senavoderazliitipojavniodliciodborasastavljaniodrazliitihstejkholdera
kojima se utie na funkcionisanja organizacionog sistema, npr: Workers Councils, Investor
WatchdogCommittees,Citizens'UtilityBoards(CUBs),SupplierPanels,CustomerAssembliesi
User Groups. Distribucija razliitih informacija kroz razliite centre upravljanja u ovakvim
odborima stvara mogunost izjednaavanja interesa i boljeg reavanja konflikata. Nasuprot
ovomeunitarniOdbori,naprimerimaorganizacionihsistemaanglomodela,koncentriumoi
uslovljavaju menadment da slue jedino njihovom interesu. Keiretsu Council (slika 3.2) u
Japanu igra ulogu Nadzornog odbora. Meutim, on je daleko bolje informisan i nezavisan od
menadmenta nego u sluaju evropskih Nadzornih odbora. Keiretsu Council ima lanove:
izvrnedirektoreisporuilacaikorisnika,kaoipredstavnikebanaka,trgovakihkua.Dinamino
tritedanascenamanedajeprioritetanznaajkaoizvorukvalitetnihinformacijaoproizvodima
ili uslugama. Kvalitet proizvoda i usluga i vreme isporuke mogu biti znaajniji odcena. U cilju
minimiziranjatrokovairizikaposlovanjapoverenjemorabitiuspostavljenoinadrugim,ane
samonaprincipimatrinihodnosasastejkholderima.
Keiretsu Council je sastavljen od stratekih stejkholdera koji imaju znanja, ideja i incijativa da
unaprede poslovanje. Zato to su nezavisni oni ne mogu imati informacije iznutra radi
vrednovanja menadmenta. Ako su radnici i vlasnici firme, onda oni mogu odbacivati izvrni
menadment, a menadment moe imati podvodljiv stav. Ovo stvara atmosferu mogueg
konflikta interesa. Iz tog razloga ovakve firme imaju vei broj odbora, foruma radi reavanja
ovakvihproblemakojimoguuticatinaposlovanje.(Bernstein,1980;Turnbull,1995)Sposobnost
svakog ivog bia, ureaja ili organizacije da se prilagoava uticajima iz okruenja zavisi od
primljenih informacija i sistema upravljanja. Razliitost moguih stanja u okruenju zahteva
dovoljan broj informacija i sistema upravljanja. Sposobnost sistema upravljanja da
pravovremeno reaguje na poremeaje u okruenju zavisi od proirenja broja i kapaciteta
infromacionihtokova.(Ashby,1968)Unitarniodboriupravonemajunavedenekarakteristikei
timeumanjujefleksibilnostfirme.Ukratkoreenoneophodanpreduslovadabifirmadostizala
veeperformanseuposlovanjuikonkurentnuprednostjepostojanjeupravnearhitekturekoja
ukljuujesloeneodboreistratekestejkholdereunjima.Ukljuivanjestejkholderskeupraveu
javni sektor takoe stvara osnovu za unapreenje efikasnosti i efektivnosti. (Turnbull, 1994)
Politika atraktivnost stejkholder ekonomije je u tome to svi glasai mogu uzeti uea u
vlasnitvuiupravljanjujavnogsektorakrozredistribucijusurprofita.
I menadment je zainteresovan da uee u odborima uzme i odreen broj stejkholdera, ne

samo akcionara. Investitori i/ili njihovi izabraniodbori eleda imaju pristup svim operativnim
informacijama o funkcionisanju organizacionog sistema radi vrednovanja menadmenta. U
sluaju da investitori ele da operativne performanse organizacionog sistema ukau loijim
negotojesuprisustvoidrugihstejkholderabiumanjiloovakvumogunost.
68
Slika2.3PrikazAngloiJapanskogmodelavlasnitvaiupravljakestrukture(Turnbull,1996)
Dakle, praksa je organizacionih sistema nekih razvijenih zemalja da ukljuuju odreene grupe
stejkholdera unutar upravljakih struktura. U (Turnbull, 1996) daje se preporuka za izbor
stejkholdera koji bi bili znaajni za organizacioni sistem u pogledu njihovog ukljuivanja u
kontrolnu,nadzornuiliakvlasnikuulogu.Tistejkholderipoeljnojedaimaju:
znanjekojimdirektnododajuvrednost,
direktnelinesposobnostimogunostzaukljuivanjeudodavanjevrednosti,
dugoroniinteresukompaniji,
znanjaspecifinazadelatnostkompanije,
jakuinicijativudaradekaovlasnici.
Meutim, u (Kochan & Rubinstein, 2000) navode se i argumenti protiv ove teorije i u cilju
potpunijegnjenogsagledavanjapotrebnojeiznetiiinjenicekojenavodenjenenedostatke.U
1980tim detaljno su razmatrana konkurentnost USA industrije (Dertouzos, Lester, i Solow,
1988)injeninaporidadostigneNemake(Wever,1995)iJapanske(Aoki,1988)korporacijske
forme, obe zasnovane na jakim vezama sa njihovim stejkholderima. U 80tim neprijateljska
preuzimanja i pritisak institucionalnih investitora (Jensen, 1989) proizveli su reakciju koja je
ojaavalasnaguiviecentralizovalaakcionareuUSAfirmama.1990tezabeleenesuibrojne
kritike koje su nipodatavale navedene stejkholder teorije (The Economist, 1996). Nedavne
azijske ekonomske krize ile su u prilog ovom opovrgavanju u korist miljenja da je amerika
privredajojednomdokazalasvojusuperiornostodnosunajapanskiiazijskimodel.(WallStreet
Journal,1998).
69
U (Barry, 2000) navodi se: Klasini model je uspeniji, uglavnom zbog velike fleksibilnosti.
UpravonavedeneekonomijezemaljakaotojeJapanbilesusuoenasarecesijomceludekadu.
I Nemaka je patila od ozbiljnog odliva kapitala kada su vlasnici uvideli bolje mogunosti za
njihovovlasnitvoudrugimzemljama.NemakasepolakoprilagodilaAngloAmerikommodelu
u poslednjih pet godina. Isti autor izdavaja jedan od kljunih problema koji se postavlja pred
primenu stejkholder teorije, a to je problem koordinacije potencijalnih konfliktnih zahteva
razliitih stejkholderskih grupa. Ovaj problem ne postoji u AngloAmerikom modelu, iako
uesnici u organizaciji imaju razliite poglede na to kako ona treba da funkcionie, koje
investicije da se vre, itd. oni su konano ujednaeni, prevedeni i povereni u praksi kroz
mehanizamcena.Kaoreenjeproblemakonfliktainteresarazliitihstejkholderskihgrupa,Evan
i Freemen su predloili imenovanje "metafizikog direktora" koji presuuje izmeu razliitih
rivalskihgrupa.Ovoje,naravno,viefilozovskistavnegostavkojibireavaoprobleme.Nakraju
kobiikadinvestiraoufirmukojanebipostojalauciljustvaranjaprofitazavlasnikenegoradi
zadovoljenjadezorganizovanihgruparazliitihdrutvenihzahteva?
Istiautoru(Barry,2000)navodi:Dajenavodnajednakostizmeurazliitihstejkholdergrupa
potencijalnasmrtonosnapreprekaprofitabilnosti.Kaotosezna,akosvakoposedujesve,onda
nikoneposedujenita,inikonemainicijativudaobezbediiuveaekonomskuvrednost.Slino
ako je svako odgovoran za donoenje odluka, onda nije niko, i niko nema odgovarajuu
odgovornost.Stejkholderteorija,uprkosnjenojblistavojideji,neuvaavamoderanjezikivie
jereaktivna.Onapripadadevetnaestomvekuvelikihindustrijskihsistema,velikihkorporacija,
manje ili vie nepromenjenih proizvodnih tehnika i stabilnim drutvenim relacijama. Budue
poslovanje e ukljuivati sve vie ljudi koji e raditi kui i koristiti internet. Korporacije mogu
postatiimenicaizprolosti.Takodaenestatitemezapisceposlovneetike.Neupotrebljivost
ovakvogpristupadokazanajeiunjegovompostepenomizbacivanjuuekonomijamaukojimaje
inastao,NemakojiJapanu.Ovajpristupliinaizleenuverzijusocijalizma.
injenice koje se suprostavljaju prethodno navedenim idejama protiv stejkholder teorije

analiziranesu u ovoj disertaciji, alise jo i drugi primeri navode u (Turnbull, 1996), gde se sa
dovoljnoinjenicanpr.Mondragn(Turnbull,1995),JapaniNemaka(Analytica,1992;Porter,
1992),firmeuvlasnitvuzaposlenih(Bernstein,1980),iESOPkompanije(EquityReport,1992),
opovrgavajuprethodnonavedenetvrdnjeizneteu(Barry,2000)protivstejkholderteorije.
Rezultati prethodne analize iznetih razmatranja drugih autora koji idu u prilog primene
stejkholder teorije znaajni su za dalje istraivanje u ovom radu, a posebno za identifikaciju
stejkholderainjihovihpotrebauodnosunaorganizacionisistem.Akobiseuzeosluajklasine
teorijeondabiseanalizaznaajnihzahtevazaupotrebuorganizacionogsistemasvelasamona
korisnika tipa vlasnika, to praktino nije realno, jer brojni su primeri npr. profitabilnih
organizacionih sistema koji su u jednom momentu ugaeni zbog zagaenja ivotne sredine i
njegovoguticajanalokalnuzajednicu,zdravljeljudiisl.
Iskustva u primeni stejkholder teorije potvruju sve prisutnije potrebe uzimanja u obzir
potreba svih stajkholdera u upravljanju organizacionim sistemom i funkcionisanju njegovog
sistemaupravljanja.
Meutim, prethodna teorija ne daje odgovor na pitanje kakva je meusobna uslovljenost i

povezanost brojnih stejkholdera organizacionog sistema i kakva je priroda tih odnosa. Ovo je
znaajnodabiseodredioznaajsvakogodstejkholderazaorganizacionisistem,atimeiznaaj
njihovihpotrebazaorganizacionisistem.
70
Ovaanalizastejkholderaorganizacionogsistemainjihovihmeusobnihodnosakaoiodnosasa
organizacionimsistemomzovesestejkholderanalizainjenosnovnisadrajseiznosiianalizira
zapotrebepredmetaizuavanjaovedisertacije.
2.2Analizastejkholderaorganizacionogsistema
Tokom proteklih godina razvijane su razliite metode za razumevanje potreba stejkholdera

organizacionog sistema. Kao to je to zakljueno u prethodnom poglavlju potrebno je da se
ovakve analize proire i na druge stejkholdere organizacionog sistema. Jedan od naina
reavanje ovog problema i primene stejkholder teorije u praksi je stejkholder analiza. Termin
stakeholderanalysisjeuvedenodstraneEdwardFreemanauStrategicManagement(1984).
Freemankorististejkholderanalizudabiukazaomenadmentunapotrebuposveivanjapanje
interesimaionihkojiimajuuticajilisupoduticajemaktivnostiorganizacionogsistema.
Organizacioni sistem e pripadati vioj klasi kvaliteta utoliko pre koliko bolje smanjuje
konfiliktnepotrebeiostvarujevisoknivozadovoljstvaovihpotrebasvihstejkholdera.(Boutelle,
2004)
Razliitiautoridefiniustejkholderanalizukao:
Pristup za razumevanje sistema kroz identifikaciju kljunih aktera ili stejkholdera u

sistemu,ocenunjihovoginteresaiuticajanasistem.(IIED,2001)
Pristup za razumevanje sistema kroz identifikaciju kljunih aktera ili stejkholdera u
sistemu, ocenu njihovog interesa i uticaja na sistem. (www.iied.org/forestry/tools,
septembar2001)
Pristupzarazumevanjesistemaputemidentifikovanjakljunihakterailistejkholdera
usistemuiocenenjihovoginteresaudatomsistemu.(Grimble,1995)
Dokseupotrebaikoristodoveanalizevidikrozsledeenavodeautora:
Ovaanalizajekorisnausluajevimakadajepotrebnodonositiodlukeusituacijikada
razliiti stejkholderi imaju sukobljene interese, ograniene resurse i potrebe
stejkholderamorajubitiodgovarajueizbalansirane.(IIED,2001)
Stejkholder analiza se koristi kako bi se ukazalo menadmentu na potrebu
posveivanja panje interesima i onih koji imaju uticaj ili su pod uticajem aktivnosti
organizacionogsistema.(Freeman,1984)
Stejkholder analiza je korisna u sluajevima kada je potrebno donositi odluke u
situaciji kada razliiti stejkholderi imaju sukobljene interese, ograniene resurse i
potrebe
stejkholdera
moraju
biti
odgovarajue
izbalansirane.
(www.iied.org/forestry/tools,septembar2001)
Stejkholder analiza kao kvalitativni metod opisana je i od strane Burgoyne (1994). (Ramirez,
2007)
Istaanaliza,kakojetodatou(IIED,2001),moebitikorienanarazliitimnivoimaiurazliite
namene:
Strategijskoplaniranje
Planiranjeodnosasadrugiminstitucijama
71
Projekteiprograme
Odluivanje
Prema (Ramirez, 2007) stejkholder analiza tei ka izdvajanju i analizi stejkholdera na osnovu
njihovihatributaikriterijumazaanalizuodgovarajuihdatojsituaciji,kaotosu:
Relativnamouticajaiinteressvakogstejkholdera(Freeman,1984,1999);
Mo,legitimnostihitnost.(Mitchel,1997)
Znaajiuticajkojiimaju(GrimbleiWellard,1996);
Razliitostulogakojemogudaimaju;
Meusobneveze(FreemaniGilbert,1987).
4R metoda. (Rights, Responsibilities, Rewards (or revenues or returns) and
Relationships).(Dubois,1998)
Freeman(1999)govoriostepenuuticajapotencijalnogstejkholdera.Uticajjefunkcija:
Ulaganja (novac, zdravlje, rad i sl) u organizacioni sistem. Ulaganje stvara osnovu za
drugedimenzije.
Rizikamogueggubitkaodposlovanjafirme.
Moi koju on ima u ili na organizaciju. Mo predstavlja jednu od najznaajnijih
dimenzija, bez postojanja prethodne dve dimenzije, grupa koja poseduje samo treu
dimenzijunebiimalapotrebanlegitimitetuoimadrugihstejkhodlera.
Akoseposedujejednaodnavedenetridimenzijemoesegovoritiolatentnomstejkholderu,a
samouticajsavisokomstepenomsvetridimenzijepredstavljaznaajnestejkholdere.
Mitchel(1997)dajekategorizacijustejkholderapramekriterijumu:moi,legitimnostihitnosti,
na:
a) Latentne stejkholdere koji poseduju samo jedan od atributa. Isti se unutar ove grupe dele
na:
Neaktivne,tjonekojiposedujumo,alisuiznekograzloganezainteresovanida
iskoristesvojumoiuticaj,naprimernekokoposedujenovac,moedautiena
javnomnjenjeislino.
Diskrecionekojiposedujulegitimnost,alinemajumodaostvaresvojezahteve,
nititizahteviimajunekavremenskaogranienja,kaonaprimerlokalnazajednica
kojaoekujeodfabrikedadeosredstavauloiusvojgrad.
Zahtevnekojiposedujuiskljuivourgentnezahteve(hitnost),alibezmoidaih
ostvare i sa stanovita organizacije nelegitimne, kao to su radnici koji trae
povrataknaposao,aotputenisuizopravdanihrazloga.
b)Oekujuestejkholderekojiimajudvaodtriatributaionikaotakvioekujuodorganizacije
dapristupiostvarenjutihoekivanja.Deleseu:
Dominantne, kojima se pripisuju mo i legitimnost, to su u optem sluaju
vlasnici;
Zavisne koji imaju legitimne i hitne zahteve, ali im nedostaje mo, na primer
stanovnitvoizokolinefabrikekojazagaujeivotnusredinu;
Opasnikojiposedujumoiurgentnostbezlegitimnosti,akaoprimerovegrupe
mogusenavestirazliiteteroristikegrupe.
72
c)Definitivnestejkholderekojisuposlednjainajvanijagrupakojaposedujesvatriatributai
na ije zahteve menadment ne bi trebao da se oglui, kao u ve pomenutom primeru sa
akcionarima.
Zasluajprocesaprojektovanjasoftverau(Boutelle,2004)istieseznaajstejkholderanalize.
Fokus na stejkholdere i njihove ciljeve je znaajno za kreiranje uspenih projekata.
Projektovanje softverskih sistema poinje sa polaznim razumevanjem razliitih stejkholdera i
njihovihzahtevaianalizomzahtevakojisuumeusobnomkonfliktu.(NuseibehiEasterbrook,
2000). Sistematina analiza ovog problema (razliitih zahteva) moe voditi ka iznalaenju
razliitihprojektnihreenjakojieispuniticiljeverazliitihstejkholderaieliminisatiodreene
konflikte. Cilj je smanjivanje konfliktnih zahteva i ostvarenje visokog nivoa zadovoljstva svih
stejkholderakrozprojektnareenja.
Oekivane prednosti prema (Boutelle, 2004) i (Ramirez, 2007) za organizacioni sistem od

primeneoveanalizesu:
Prihvatljivostbuduihreenja(projekata,programaisl.).
Ostvarenirezultativerovatnijeebitiuskladusaposlovimciljevima.
Stejkholderipostajufamilijarnisametodamaiciljevimaorganizacije.
Unapreenjeodnosasastejkholderima.
Odluivanjenaosnovuinjenicaipreglednoguzajamnogodnosasastejkholderima.
Preventivnodelovanjeispreavanjekonflikata.
Grimble i Wellard u (Ramirez, 2007) navode korisnost ove analize u razumevanju sloenosti i
kompatibilnosti problema izmeu ciljeva i stejkholdera. Grimble i Wellard daju nekoliko
poetnihstejkholderanaliza.Stejkholderanalizajevienaikaopomoprocesuprojektovanja
za iznalaenje naina integrisanja interesa i perspektiva zapostavljenih i manje monih grupa.
(Pretty, 1995; Chambers, 1997). Analiza pomae i u reavanju konflikta kao i u drutvenim
odnosima. (Long, 1992). Freeman i Gilbert (1987) predlau koncept stakeholder
managementa kao okvir za pomo menaderima u rezumevanju dinaminog i kompleksnog
poslovnogokruenja.
Stejkholder analiza stvara osnovu za davanje odgovora na pitanja tipa: ko gubi, a ko dobija u
datojsituacijiizato.Navedenaanalizamoedaprodreusrproblema,alinijeverovatnodae
obezbeditiipotpunoreenje.Onajekorisnakaodeoprocesekojimoradadoividaljiprogresi
zahtevajododatnihnaporaiulaganjaudefinisanjuisprovoenjureenja.
Postojerazliitipristupistejkholderanalizi.Jednaodnjihdatajeu(IIED,2001)kojanavodiest
osnovnihkorakakojejepotrebnorealizovatiuciljuoveanalize:
Korak1.Definisanjeciljevaiprocedurazaanalizu
Uokviruprvogkorakaneophodnojedefinisanjepoetnihciljevaipodrujaanalize.Sveovoje
potrebnouciljubudueprovererezultataanalizeiusmeravanjaresursatokomanalizeupravcu
podrujaanalize.Uokviruovogkorakapotrebnojeidentifikovatisveonekojibimoglidadaju
znaajan doprinos daljim koracima analize i ije miljenje bi trebalo ukljuiti u dalja
preispitivanja. Potrebno je identifikovati kljune donosioci odluka u sistemu i njihov relativni
uticaj,shvatitikoimainteresaurezultatimaprojekta,akomoebitinezadovoljanistim.Dabi
73
se ovaj korak sproveo efektivno potrebno je omoguiti stejkhoderima da uestvuju u

identifikacijidrugihstejkhoderaisl.
Korak2.Identifikacijakljunihstejkholdera
Postojerazliitinainidaseidentifikujustejkholderisarazliitimprednostimaimanamasvakog
odovihnaina.Korienjekombinacijepristupaidentifikacijimoedasmanjirizikodprimene
pojedinanihpristupakaotosu:
Identifikacija od strane zaposlenih i agencija. Opasnost postoji u smislu izbora

reprezentativnihpredstavnikakojiedatiupotrebljiveodgovore.
Identifikacija kroz zapise i statistike izvetaje. Razliiti izvori informacija o npr: broju i
lokaciji ljudi, ivotnom dobu, polu, obiajima, socijalnom statusu, religiji, zaposlenosti,
albama,prigovorima,konfliktimaisl.
Samoidentifikacija stejkholdera. Uee na sastancima, prijemima, praenje press
saoptanja,RTVaisl..Ovojedobarpristupzaindetifikacijugrupakojesuveukljuene
ujavnostiimajuodreeninterse.Rizikjeuidentifikacijielitekojaseboljepromovieod
ostalihstejkholdera.
Identifikacija od strane drugih stejkholdera. Dobra je za bolje razumevanje interesa i
veza izmeu stejkholdera. Identifikovani stejkholderi mogu prvi identifikovati i druge
stejkholderesakojimasuoniuvezi.
Vano je istai da se prilikom identifikacije i definisanja stejkholdera mora voditi rauna o

reprezentativnostipredstavnikagrupekojienadaljebitiukljuenuanalizu.estosedeavada
pojediniciuokvirunekihgrupa,npr.ekolokihisl.zastupajusopstveneintereseiliinteresenpr.
politikegrupekojojpripadaju,podreujuiiminteresegrupekojuzastupaju.
Prilikomidentifikacijestejkholderaodkoristimogubitiodgovorinasledeapitanja:
Kojepodpozitivnim,akopodnegativnimuticajemrezultata?
Koimaodreenapravaiuticaj?
Koimanovac,znanjaikljuneinformacije?
ijeponaanjemoeuticatinarezultate?
Kosuoponenti?
Itd.
Korak 3. Istraivanje interesa stejkholdera, njihovih karakteristika i okolnosti pod kojima

deluju
Krozovajkorakidentifikujuseianalizirajuinteresiobuhvaenihstejkholdera.eklistapitanja
zarealizacijuovogkorakatrebalobidaobuhvatisledee:
Kakvasuiskustvaioekivanjauvezisaorganizacionimsistemom?
Kojekoristiilitrokovisuverovatnizastejkholdere?
Kojiinteresistejkholderasuukonfiliktusaciljevimaorganizacionogsistema?
Koje resurse e stejkholder mobilisati ili e biti spreman da mobilie u sluaju
neispunjavanjanjihovihinteresa?
Itd.
74
Potrebno je napomenuti da mnogi interesi nisu oigledni i da su skriveni, viestruki ili

kontradiktorni. Neki od interesa stejkholdera skrivaju se i zamagljuju drugim interesima koje
predstavljajuuprviplandabiostvarilionestvarne.Izovograzlogapotrebnojeizvritidetaljnu
analizuovihinteresa.
Korak4.Razotkrivanjepozadineikontekstavezaizmeustejkholdera
Ovaj korak slui za razumevanje veza i odnosa izmeu stejkholdera, istraivanje faktora koji
mogudovestidokonflikta,podsticanjenjihovesaradnjuisl.Ovajkorak,poredostalog,trebada
obezbedipreventivnoreavanjemoguihkonfliktnihinteresainjihoveuslovljenostipoosnovu
vezaizmeupojedinihstejkholdera.
Navodesedvemetodekaoposebnokorisnetokomovogkoraka:
4Rmetoda.SluizaocenuRights,Responsibilities,Rewards(orrevenuesorreturns)and
Relationshipsstejkholdera.
Interviju.
Korak5.Ocenauticajaipotencijalnihulogastejkholdera
Prioriteti koje imaju stejkholderi su esto razliiti. Tokom ovog koraka potrebno je odluiti o
legitimnosti i opravdanosti identifikovanih interesa stejkholdera. Prioritete treba odrediti
korienjem odgovarajuih kriterijuma, koji npr. mogu biti odreivani na osnovu stepena
drutveneodgovornosti,uticajanaosnovneciljeveorganizacionogsistemaisl..Meutim,mogu
postojati legitimni interesi koji su predstavljeni slabim glasovima, dakle koji nisu dovoljno
izraeni,akojebibilopotrebnoukljuitiudaljipostupak.
Primer analize i vrednovanja interesa u drvopreraivakoj delatnosti dao je Colfer (1995).

Prema ovom primerustejkholderi mogu biti identifikovani i kategorisani u skladu sa sledeim
kriterijumima:
Blizinaumi,
Zavisnostistanovnitvaodume(npr.dalipostojiviealternativakaozamenazaumu
priispunjavanjuosnovnihpotreba),
Kulturalnavezasaumomikorienjemumskihresursa,
Znanjemuvezisaupravljenjemumskimresursima,
Pravimanazemljuiumskimresursima,
Organizacionimkapacitetimauvezisauslugama,
isl.
Colfer takoe sugerie i inverzne kriterijume tj. ako je neka grupa pogoena negativnim
rezultatimaonatrebadajeznaajnijaudaljemrazmatranjuivrednovanju.
Snagauticajanekogstejkholderamoedazavisiodsledeihkarakteristika:
brojadrugihstejkholderanakojesemoeuticati,
stepenaorganizovanostistejkholdera,
vlasnitvanadznaajnimresursima,
vlasnitvaikontrolomnadinformacijama,
itd.
Korak6.Definisanjeiocenaopcijazaunapreenje
75
Preporuka je da se rezultati prethodnih analiza objedine i prikau zbirno kroz set tabela
navedenih u nastavku. Gde se u tabeli 2.2 prikazuje odnos stejkholdera i cilja organizacionog
sistema. Ova tebela se koristi za identifikaciju moguih uticaja koji mogu nastati u realizaciji
ciljevailikaoposledicanjihovihrezultatauodnosunapojedinestejkholdere.Tebela3.3koristi
sezaanalizunainauticajaciljevaorganizacionogsistemanainteresestejkholdera.
Tabela2.2
Stejkholder
Uticajcilja
Kapacitetimotivacijazaueeu
realizacijicilja
Vezasadrugim
stejkholderima
Tabela2.3
Stejkholder
Osnovniinteres
stejkholdera
Pozitivan
uticaj/koristi
Negativan
uticaj/gubici
Ukupan
uticaj
Opcija
reenja
Svakaoddefinisanihopcijauposlednjojkolonitabele2.3trebadaseanaliziraupogledunjene
izvodljivostiioekivanihrezultata.Uokviruovogkorakapotrebnojedatiodgovorenasledea
pitanja:
Kakvesereakcijeoekujuodsprovoenjapojedinihopcijareenja?
Kolikoseovereakcijeverovatne?
Kakveposledicemogunastupitiodnegativnihreakcija?
Tek sa analizom uticaja cilja na svakog od stejkholdera i definisanjem mera za utklanjanje

eventualnihnegativniuticajapristupasedefinisanjuplanarealizacijecilja
Slinoprethodnimkoracimau(Boutelle,2004)navodesesledeeaktivnostistejkholderanalize
primenjivezarealizacijunekogprojekta:
Aktivnost1.Identifikacijastejkholderaorganizacionogsistema
Identinokoraku2.prethodnoopisanogpristupa.
Aktivnost2.Prioritizacijastejkholdera
Kao u prethodnom pristupu u okviru ovog koraka ocenjuju se uticaj stejkholdera i njihovi
interesi. Prema nivou uticaja i interesa pojedinih stejkholdera autor identifikuje njihove
kombinacijeidajepreporukezasvakuodnastalihvarijanti:
Visokuticajivisokinteres.Kljunistejkholderi.
Mali uticaj i veliki interes. Ovi stejkholderi mogu biti znaajan izvor informacija za
projekat.
Visokuticajimaliinteres.Neobraajupanjunarezultateprojektaakonisupogoeni
njima. Potrebno je obratiti panju na njihove interese. Treba im dati dovoljno
infromacijaoprojektudanebistvaralipreprekenjegovojprimeni.
Maliuticajimaliinteres.Namajuinteresauvezisarezultatimainemogubitiodvelike
pomoi.
76
Aktivnost3.Razumevanjeinteresastejkholdera
Dobarnainzarazumevanjeinteresastejkholderajespovoenjepolustrukturiranogintervijua
sa njima. Potrebno je doi do informacija o moguim uticajima rezultata projekta na njihove
interese.
Aktivnost4.Ugraivanjeinteresastejkholderauprojekat
Interesepojedinihstejkholderapotrebnojeugraditiuprojekat.Ponekadoviinteresinemogu
bitizadovoljeni,akonaruavajuosnovnudobitodrezultataprojekta.
U sutini navedeni pristup koji obuhvata etiri aktivnosti u analizi stejkholdera je slian
prethodnom datom u 5. koraka. Nedostaje samo poslednji korak 5. koji se odnosi na
prioritizacijupojedinihreenja.
Poredprethodnadvapristupapostojeidrugipristupianalizistejkholdera:
prema (Ramirez, 2007) ova analiza se sastoji iz tri faze, sa slinim delovima kao onim
navedenimuprethodnadvapristupa.Posebnojeznaajnoukazatidaovajautoristie
sistemski pristup kao jednom od najsadrajnijih za izuavanje ovako sloene
problematike: Kao jedan od pristupa za reavanje ovog problema istie se i sistemski
pristupkojiobezbeujekomplementaranpristupzauenjeokompleksnimsituacijama
prirodevezaizmeustejkholdera.Sisteminebrojnielementiivezeizmeuelemenata.
(FloodiJackson,1991).Sistemskorezmiljanjesledisekvencijalninizkorakaustudiranju
prirode problema, njegovih granica, aktera koji su pod uticajem ili vlasnika problema.
(Checkland, 1981; Naughton, 1984; Checkland and Schles, 1990). Sistemsko
razmiljanje je korisno za innterdisciplinarni istraivanje. (Ackoff, 1969). Mnoge od
metodakojeseprimenjujuumenadmentuprirodnimresursimaproistiuizsistemskog
pristupaimenadmentakaonauke.(DanielsiWalker,1997).
U objedinjavanju svih stejkholdera potrebno je prvo analizirati njihove uloge, ciljeve i

meusobne veze. Postoji potreba za analizom velikog i meuzavisnog broja veza koje
postojeunutarokruenjastejkholdera.(Rowley,1997).
Grimble(1995)navodifleksiblansetkorakazasprovoenjestejkholderanalize:
1. Identifikovatiosnovnusvrhuanalize.
2. Razumevanjesistemaiodluivanjausistemu.
3. Identifikovatiglavnestejkholdere.
4. Istraitiinteres,karakteristikeiinjenice.
5. Identifikovatipozatinuikontekstinterakcijaizmeustejkholdera.
6. Definisanjeopcijazamenadment.
U(Ramirez,2007)izdvajaseRAAKS(EngelandSalomon,1997)kaometodprimenjivza
stejkholder analizu tj. njenu sistematinu i primenu sa razliitih perspektiva. RAAKS
metodsastojiseodtrifazesa16koraka.
Nekeodosnovnihanalitikihalatakojisekoristeustejkholderanalizinavodi(Ramirez,
2007),ito:
77
Tipologijastablaresursastejkholderanamakroimikroprostoru(Grimble,1995),sa
matricomklasifikacijeianalizomkonfliktanasvakomnivou;
Lista tipova stejkholdera, spregnuta sa opisom njihovog sastava i osetljivosti na
promeneuprojektimanaprimerimaekspolatacijeuma.(Hobley,1996);
ek lista za identifikaciju stejkholdera i za iznalaenje njihovih interesa sa zbirnim
prikazom interesa stejkholdera i potencijalnog uticaja na projekat svakog od njih.
(ODA,1995);
Stejkholderiinjihovorangiranjeuodnosuna:blizinuume,prava,zavisnost,steena
znanja,itd.(Colfer,1985);
Matrica4R:odgovornost,prava,prihodiveze(responsibilities,rights,revenues,and
relationships(Dubois,1998).
Svakiodprethodnonavedenihpristupaanalizistejkholderaorganizacionogsistemausutinise
sastojiizdvaosnovnakoraka:
Identifikacijastejkholdera,
Identifikacijaiianalizanjihovihpotreba.
Svi stejkholderi organizacionog sistema poseduju odreene potrebe. Potrebe mogu biti
zadovoljene ili naruene delovanjem organizacionog sistema. Potrebe mogu biti legitimne ili
ne. (Ugovor, Zakon i sl.). Potrebe mogu biti razliitog znaaja za stejkholdera, ali i za
organizacioni sistem. Organizacioni sistem svoje ciljeve vezuje za odreene potrebe koje
definiurazliitistejkholderi.Izasvakogciljaorganizacionogsistemastojijednailiviepotreba
stejkholdergrupakojeseovimciljemelezadovoljitiilinakojeovajciljmoeuticatipozitivnoili
negativno.Npr.zaciljevetipa:Poveanjeprofita,povratpouloenomkapitaluisl.stojijednaili
vie potreba neke grupe stejkholdera, u prvom redu vlasnika organizacionog sistema. Ako se
nadalje dekomponuju ciljevi na uveanje prodaje, nivoa zadovoljstva korisnika/potroaa
produkataisl.stojepotrebestejkholderagrupekorisnika/potroaa.Daljimdekomponovanjem
naciljosposobljavanjazaposlenihurecimopodsistemuprodajestojepotrebestejkholdergrupe
zaposlenih. Ako ova osposobljavanja vre podugovoreni organizacioni sistemi isporuioci
ukljuujesenovagrupastejkholderaitd.
Ciljevi organizacionog sistema razliito se identifikuju sa potrebama vlasnika, menadmenta i

zaposlenih.Npr.tojeviaorganizacionastepenica(viaplata,uticaj...)tojeveaverovatnoa
povezanosti sa osnovnim ciljevima, dakle, vea je verovatnoa identifikacije sa ciljevima. Sa
druge strane, to je neko na nioj organizacionoj stepenici, to je dalje od osnovnih ciljeva i
njihovo ponaanje odreeno je ekonomskim motivima, a ne motivima identifikacije sa
organizacijom,tj.sanjenimciljevima.
Ciljevi organizacionog sistema ne poklapaju se uvek sa potrebama svih stejkholdera

organizacionogsistema.Npr.:
Menadment/Zaposleni. Ne uvaavanje drutvenih i motivacionih potreba

zaposlenihfizikaradnasnaga.
Menadment/Isporuioci. Niske cene roba isporuilaca dovode do moguih

problemasakvalitetomirokovima.
Menadment/Drutvena zajednica. Poveanje proizvodnje moe da dovede do

poveanjazagaenja.
78
Vlasnici/Zaposleni. Maksimiziranje profita i uveanje dividendi dovodi do

moguegugroavanjauslovarada,smanjivanjanadnica.
2.3Analizapotrebastejkholderaorganizacionogsistema
Kakojeveobjanjenouprethodnomdeluorganizacionisistemutieilisenalazipoduticajem
razliitihgrupakorisnikaorganizacionogsistemanazvanihstejkholderima.Interesizaformiranje
i funkcionisanje organizacionog sistema ovih stejkholdera organizacionog sistema se mogu
poklapati, ali isto tako mogu biti i potpuno suprostavljeni. Autori u (Leap & Loughry , 2004)
ukazuju da za odreene tipove organizacija, razliite grupe stejkholdera mogu imati razliite
interese. Meutim, svi oni dele odreene zajednike potrebe, interese i koristi. Organizacioni
sistemi koji ovo uzimaju u obzir trebalo bi da ostvaruju odreenu konkurentsku prednost u
odnosu na druge i dugorono ostvaruju profit, to je potvreno kroz pozitivne rezultate
primenestejkholderteorijeuorganizacionimsistemima.
Analiza potreba svakog od stejkholdera organizacionog sistema znaajna je da bi se utvrdili

zahtevi za upotrebom organizacionog sistema. Postavlja se pitanje ta pojedini stejkholderi, a
prema zakljucima prethodne analize moe ih biti vie, oekuju u vezi sa formiranjem i
funkcionisanjemorganizacionogsistema.
Nekeodosnovnihpotrebadelastejkholderaprema(Axon,2006)datisunaslici3.4.
Slika2.4Prikazosnovnihpotrebadelastejkholderaprema(Axon,2006)
Pored pozitivne injenice koja proistie iz prikaza sa slike 2.4, a koja se odnosi na potrebu
identifikacije potreba stejkholdera organizacionog sistema, potrebno je i primetiti
nekompletnost ovoga prikaza u odnosu na mogui teoretski broj stejkholdera nekog
organizacionogsistemakojijeprethodnomogueidentifikovati.
U (Grupa autora, 2004) prikazan je nain identifikacije potreba stejkholdera organizacionog

sistemakaopolaznepretpostavkezauspenofunkcionisanjeorganizacionogsistema.
Ciljevi organizacionog sistema u prvom redu za samoodranjem, a zatim efikasnosti ne

poklapajusesapotrebamasvihstejkholderaorganizacionogsistema.akseipotrebeinternih
stejkholdera tipa vlasnika i zaposlenih sa razliitim stepenom poklapaju sa ciljevima
organizacionog sistema. Prema (Stefanovi, 1977): to je via organizaciona stepenica (via
plata, uticaj...) to je vea verovatnoa povezanosti sa osnovnim ciljevima, dakle, vea je
verovatnoa identifikacije sa ciljevima. Sa druge strane, to je neko na nioj organizacionoj
stepenici, to je dalje od osnovnih ciljeva i njihovo ponaanje odreeno je ekonomskim
79
motivima, a ne motivima identifikacije sa organizacijom, tj. sa njenim ciljevima. Prema tome,

nemaju svi motivi podjednaku vanost za sve organizacione lanove. Otuda je potrebno
prethodnoidentifikovatinosiocepojediniihmotiva,patekondaobjasnitinjihovoponaanje.
Veza ciljeva preduzea, kao pojavnih oblika organizacionih sistema, i pojedinih stejkholdera
preduzearazmatranajeu(Nikoli,1996).
Ako se analiziraju potrebe internih stejkholdera organizacionog sistema vlasnika i zaposlenih

ondajepotrebnopoiodnajznaajnijihteorijakojeanalizirajupotrebekaomotivacionefaktore
koje pokreu aktivnosti ljudi unutar organizacionog sistema. Postoje shvatanja po kojima su
potrebe osnovni faktor motivacije. U zavisnosti od toga od kojih potreba polaze, kakvu
hijerarhijupotrebaodreuju,odnosno,kakavznaajdajupojedinanimpotrebamakaofaktoru
motivacijenastalesuraznevarijanteoveteorije.
Premanavodimapreuzetimsasajtawww.ekof.bg.ac.yuistiusenajznaajnijeteorijepotreba:
A) Teorije sadraja (potreba): objanjavaju koje potrebe pokreu ljude na aktivnosti u

organizaciji:
Maslowljevateorijahijerarhijepotreba,
AlderferovERGmodel,
Hertzbergovateorijadvafaktora,
McClellandovateorijatripotrebe.
B)Teorijeprocesa:objanjavajuprocesputemkogasepokreeljudskaaktivnostuorganizaciji:
Teorijacilja
Teorijajednakosti
Teorijaoekivanja
Jedna od najpoznatijih, najznaajnijih i najire prihvaenih teorija je ona koju je postavio A.

Maslow(1943).
Prema Maslowu (1954), prvu grupu potreba ine fizioloke potrebe. To su osnovne potrebe
ljudske egzistencije, to jest, to su njegove prirodne potrebe (san, hrana, vazduh, voda, itd.),
koje,ukolikonisuzadovoljeneugroavajuovekovubiolokuegzistenciju.
U drugu grupu spadaju potrebe za sigurnou. Kada su fizioloke potrebe oveka jednom
zadovoljene,onondateioseanjusigurnostinaposlu,uporodiciiudrutvu.
Treu grupu ine drutvene potrebe. ovek je drutveno bie i, kada jednom zadovolji svoje
bioloke i potrebe sigurnosti, on tada tei zadovoljenju potrebe pripadanja grupi, potrebe
komuniciranja,druenja,kaoipotrebezaljubavljupremalanovimaporodiceislino.
U etvrtu grupu spadaju potrebe za potovanjem, uvaavanjem, za statusom i prestiom, to

jest,onepotrebekojesuizrazovekovogega.eljazaposedovanjemmoi,nezavisnostitenja
kauspehutakoepripadajuovojgrupi.PremaMaslowu,ovepotrebesejavljajusamopoto
sefiziolokepotrebe,potrebezasigurnouidrutvenepotrebezadovolje.Kadaseipotrebeiz
80
ove(etvrtegrupe)zadovolje,ovektadadoivljavaoseanjesamopouzdanja,vrednostiimoi,
oseanje da je potreban i koristan svetu. S druge strane, nezadovoljenje ovih potreba
demobilieoveka,stvaraoseanjeinferiornosti,slabosti,bespomonostiinepotrebnosti.
Peta i poslednja grupa sastoji se iz potreba za samopotvrivanjem. Prema Maslowu, ove

potrebe se javljaju samo kada su prethodne etiri grupe potreba zadovoljene. Sutina ovih
potreba sastoji se u mogunostima afirmacije odreene linosti, sa svim njenim kvalitetima i
sposobnostima.
Navedenegrupepotrebanalazeseuodredjenomhijerarhijskomodnosu:niepotrebe(poev
od biolokih potreba i potrebom za sigurnou) imaju jae motivaciono dejstvo od viih
potreba. Zapravo, motivaciono dejstvo svake sledee vie grupe potreba dolazi do izraaja
poto se prethodno zadovolje nie grupe potreba. S druge strane, zadovoljenjem odreene
grupepotreba,tepotrebegubemotivacionusnagu,ikaomotivatorodreenogponaanjajavlja
sesledea,viagrupapotrebasahijerarhijskelestvice.Toneznaidanekaniapotrebamora
bitiupotpunostizadovoljenadabisejavilanovapotrebaviegranga.Popravilu,nijednagrupa
potreba se u potpunosti ne zadovoljava. Meutim, potrebe nieg ranga su uvek potpunije
zadovoljeneodpotrebaviegranga.Naravno,moguisuizuzeciiuobrnutomsmislu.
HijerarhijapotrebapremaMaslowudatajenaslici2.5.
Slika2.5HijerarhijapotrebapremaMaslowu
Potrebeprikazanenaslici2.5ureenesuhijerarhijski,patako:
Potrebe vieg reda se ne mogu pojaviti kao motivatori sve dok se ne zadovolje
potrebeniegreda.
Kada se zadovolje potrebe nieg reda prestaju da budu motivatori i tu ulogu
preuzimajupotrebeviegreda.
81
Alderfer(1969),prema(orevi,1982),predlaesvojuteorijumotivacijekojapolaziodteorije
A. Maslowa. On ak zadrava istu hijerarhiju potreba, s tom razlikom to, umesto u pet, on
potrebegrupieutrigrupe:
egzistencijalnepotrebe,
potrebezadrutvenimkontaktimaiodnosima,
potreberazvoja.
Meutim, isti autor vri relativizaciju hijerarhijske ureenosti potreba zbog razliite snage
pojedinihpotrebaljudiuzavisnostiodlinihidrutvenihfaktora.
Hertzbergovateorijadvafaktoraprikazanajenaslici2.6.Premaovojteorijiakosusvepotrebe
kojepripadajugrupihigijenskihfaktoraispunjene,zadovoljstvozaposlenihnijeiskazano,jerse
one podrazumevaju, u sluaju njihovog neispunjavanja verovatno je prisutno izrazito
nezadovoljstvo.Tekakosupotrebekojepripadajumotivacionimfaktorimaispunjeneprisutno
je izraeno zadovoljstvo, ali njihovim i neispunjavanjem nezadovoljstvo ne bi trebalo da je
posebnoizraenomeuzaposlenim.
Higijenskifaktori
Motivacionifaktori
Plata
Postignue
Uslovirada
Priznanje
Politikaiprocedure
Posaoposebi
Odnosisarukovodiocima
Napredovanje
Sigurnostposla
Razvojiuenje
Odnosisakolegama
Slika2.6Hertzbergoveskale
PremaHertzbergovojteoriji,aprema(www.ekof.bg.ac.yu):
Razliitifaktoriizazivajuzadovoljstvoinezadovoljstvozaposlenih.
Higijenskifaktoriodreujuprisustvoiodsustvonezadovoljstva.
Motivacionifaktoriodreujuprisustvoiodsustvozadovoljstva.
Zaposlenimoebitimotivisanizadovoljansamoakosuukljueniimotivatori.
Prisustvosamohigijenskihfaktoraneepostiimotivacijuipunoiskorienjeljudskih
potencijala.
PremateorijipotrebaMcclellandaljudeuorganizacijipokreutrigrupepotreba:
Potrebepripadnosti,prihvatanjaoddrugih.
Potrebezamoiiuticajem,kontrolomdrugih.
Potrebepostignua,uspeha,rezultata.
Prema (www.ekof.bg.ac.yu) najee nezadovoljstvo ili zadovoljstvo zaposlenih se dovodi u

vezusasledeimelementima:
visinaplate,
82
sigurnostposla,
organizovanaishrana,
materijalnepogodnosti,
odnosisakolegama,
stilrukovoenja,
atmosferanaposlu,
odsustvosukobaupreduzeu,
brigapreduzeazazaposlene,
organizacijapreduzea,
raznovrstanrad,
izazovanposao,
mogunostnapredovanjauslubi,
mogunostuenjaistrunogusavravanja,
Prema(Drucker,1995):Vepedesetgodinanamjepoznatodanovacsamposebinemoeda
motivienarad.Nezadovoljstvonovcemuasnodemotivie.Zadovoljstvonovcemje,meutim,
uglavnom higijenski faktor, kao to ga je Frederick Herzberg nazvao, pre punih etrdeset
godina,usvojojknjiziiz1959.god.TheMotivationtoWork.Onotomotivie,aposebnoono
to motivie radnike znanja, je ono to bi motivisalo volontere. Volonteri, kao to znamo,
morajudobijativiezadovoljstvaodsvogposlanegoplaenislubenici,bazatotoneprimaju
platu.Njimajepresvegapotrebanizazov.Potrebnoimjedaznajutajemisijaorganizacijeida
verujuunju.
Prema Human Rights Watch iz 2000te u (Jacobs, 2003) navodi se da je broj radnika tokom
pedesetih godina prolog veka kojima su naruena osnovna prava npr. pravo na slobodu
prelazio brojku od 1000. U ezdesetim godinama ovaj broj se popeo na preko 6000 radnika.
Tokomdevedesetihvieod20,000radnikasusvedociraznihoblikadiskriminacijenaposlu.to
ukazujenajouvekdostateakpoloajzaposlenihuorganizacionimsistemima,akirazvijenih
dravasveta.Izovogarazlogasvesevieistiepotrebazabrigomorganizacionihsistemaprema
svojimzaposlenim.
Npr. prema Deklaraciji o osnovnim principima i pravima na radu donetih od strane ILO (The
International Labur Organization) iz 1998. godine organizacioni sistemi treba da svojim
zaposlenimobezbedeispunjavanjesledeihpotreba:
itominimalno:
Svimzaposlenimomoguitipravaslobodnogudruivanjauciljuzatitesopstvenihprava
iinteresa.
Niko od zaposlenih ne sme biti prinudno iskorien u okviru realizacije odreenih
poslova.
Zabranjenojekorienjedecemlaeod15godinailiunekimsluajevimado13godina
osimnaposlovimakojinemogudadovedudofizikihilimoralnihpovredanaradutj.
lakimposlovimaprikladnijimnjihovomuzrastu.
Eliminisanjediskriminacijenaposlu.
Bezprekomernogradnogvremena(nesmeprelaziti48radnihsatiponedelji).
Odgovarajuiradniuslovi.
83
Uspostavljanje radnog odnosa bez iskoriavanja radnika izvan zakonom propisnih

oblikaangaovanja.
Platemorajuprevazilazitinivozadovoljavanjaosnovnihpotrebazaposlenih.
Kaznenesmejuprelazitinivodozvoljenodgovarajuimnacionalnimpropisima.
dodatno:
Obukaitreningzaposlenih.
Zapoljavanjestarijihilidugonezaposlenihosobauzodgovarajuitrening.
Ujednaenozapoljavanjeobapola.
Starijeradnikeprerasporeivatinamestaadekvatnijanjihovomivotnomdobu.
Uravnoteenjeprofesionalnogsaporodinimivotom.
Drutveno prihvatljivo ponaanje u sluajevima, restrukturiranja, smanjenja broja
zaposlenihisl.
Veze menadmenta sa zaposlenim ili predstavnicima zaposlenih (ukljuivanje
predstavnikauproceseodluivanja).
Prevencijapovredaistresanaposlu.
Antidiskriminacionemere(etniko,socialno,godine,pol,seksulanaorijentacija,politiko
miljenje,religijaisl.).
Dozvolitireligiozneobredetokomposla.
Odgovornoinvestiranjeupenzionefondove.
Uvaavanjepravalokalnepopulacijeidomaegstanovnitva.
Promovisanjevoluntarnogposlazaposlenihujavnimilisocijalniminstitucijama(kolei
sl.).
Integracija zaposlenih i njihovih predstavnika u definisanje i dostizanje ciljeva
kompanije.
Podrka obrazovnom sistemu angaovanjem sopstvenih strunjaka kao pomo unutar
drugihkompanijailinauniverzitetimaisl.
Sponzorisanjedrutvenih,kulturnih,i/ilisportskihdogaaja.
Angaovanjekompanijenaregionalnimaktivnostima.
Bliapovezanostkompanijeineprofitnihinstitucijananpr.drutvenimaktivnostima.
Jednaodnajznaajnijihpotrebakojaseodnosinazaposlene,apripadanajniojlestvicipotreba
premaMaslowu,jepotrebazabezbednouizdravljemzaposlenihnaradu.Brojnisufaktori
koji u organizacionom sistemu mogu uticati i naruiti ovu, moda i najznaajniju potrebu
zaposlenih.
U (Dei, 1966) detaljno se objanjavaju svaki od faktora uticaja radne sredine: temperatura,
vlanost, kretanje vazduha, osvetljenje radnih mesta, radni ritam, vreme rada, buka i umovi,
pol i starost, umor, trajanje radne smene, raspored rada i odmora, monotonija u radu,
preterano naprezanje pojedinih organa, meteoroloki uslovi, zraenje, promena atmosferskog
pritiska,praina,industrijskiotrovi.
U (Dei, 1969) faktori koji najvie utiu na zdravstveno stanje i radnu sposobnost radnika su
sledei:
temperatura,vlanostikretanjevazduha,
osvetlenjeradnogmesta(intenzitet,poloajsvetlosnogizvora,zasenjivanjeisl.)
84
radniritam,
trajanjeradnesmeneirasporedradaiodmora,
vremerada,
buka,umoviivibracije,
polistarost(uvezisazahtevimaradogmesta),
preteranonaprezanje,
monotonijapriradu,
psiholokaatmosfera,
tetnaisparavanjaizraenja,
nepovoljanpoloajtelapriradu.
Kao odgovor na ispunjavanje ove potrebe organizacioni sistemi kroz analizu rizika i uticaja na
zdravlje i bezbednost na radu zaposlenih definiu ceo niz preventivnih mera i mera u sluaju
incidentakojimapodiunivozadovoljstvazaposlenihuovomdelu.
Prema(Dei,1969)merehigijenskotehnikezatitemogusesvrstatiudveosnovnegrupe:
a) opte zatitne mere, a to su one koje reguliu uslove koje treba, sa aspekta
bezbednosti,dazadovolje:zgrade,maine,transportniiostaliureaji,energetskiizvori,
sredstvauopteilinezatite,kaoisvispecifinielementizavrstuiusloverada;
b) line zatitne mere, a to su one koje, prema prirodi opasnosti, tite radnika od
oboljenjaipovreda;sredstvalinezatitetrebasmatratidopunskim,odnosnotrebaih
koristitisamousluajunedovoljnostioptihzatitnihmera.
Opte zatitne mere regulisane su obaveznim tehnikim propisima i postupcima u vezi sa

projektovanjem, konstruisanjem i bezbednom eksploatacijom zgrada, alata, transportnih
puteva i sl. najvanija sredstva line zatite su sledea: zatitne naoari, titnik za oi i lice,
respiratori,lemzaglavu,umecizaui,zatitnerukavice,zatitnaobua,odela,pregaeisl.
tosetievlasnika,najzastupljenijapotrebajepotrebazauveanjemuloenevrednosti.Ovoje
i osnovni motivacijski faktor za ulaganje u neki organizacioni sistem. Neki primeri u vezi sa
udelomnjihovedobitiuukupnoostvarenomprofitunavedenasuu(Nikoli,1996):Akcionariu
Japanuoekuju1015%nasvojuloenikapitalitimesuzadovoljni,ostaladobitpripadaostalim
stejkholderima. U Hondi, na primer, od poveanja rentabilnosti 10% dobijaju zaposleni, a 4%
vlasniciakcija.
Prema(OECD,2004)osnovnaprava,atimeipotrebezanjihovimpotovanjemzavlasnikesu:
Sigurnostmodelaregistrovanjavlasnitva.
Mogunostprenosaueatj.slobodneprodajesvogadelavlasnitva.
Mogunostpravovremeneobavetenostiosvimdetaljimauvezisasastancimana
kojima se donose znaajne odluke i to o: datumima, mestu i dnevnom redu
sastanaka, kao i materijalima sa potrebnim informacijama za uee na ovim
sastancima.
Mogunostuvidauinformacijeoposlovanju,kaoimogunostpostavljanjapitanja
i dobijanja odgovarajuih blagovremenih odgovora u vezi sa funkcionisanjem
85
Mogunostizboraipravaglasauizborupredstavnikauupravnomodboru.
Ueeuraspodeliprofitasrazmernonjihovomueuuvlasnitvu.
Mogunost odluivanja tj. mogunost uea i glasanja na akcionarskim
skuptinamaiupoznatostopravilimaiproceduramaglasanja.
Jednakotretiranjesvihakcionaraistevrsteakcija.
Mogunost konsultovanja sa drugim akcionarima o bitnim pitanjima koji se tiu
njihovihprava.
itd.
Potrebiispunjavanjapotrebarazliitihstejkholderaorganizacionogsistemaiduupriloginavodi
seu(JakartaDeclarationonLeadingHealthPromotionintothe21stCentury,1997):
Donosiociodlukamorajubitiposveenidrutvenojodgovornosti.Iprivatniijavnisektortreba
dapromoviuovajpristup,donoseiprimenjujupolitikekojeobuhvataju:
Briguzazdravljempojedinaca.
Zatituivotnesredineiodrivokorienjeresursa.
Restriktivnuproizvodnjuzdravstvenotetnihproizvodakaotosucigarete,piai
sl.
Briguograanimauokruenjukaoiozaposlenimnaradnommestu.
Prema (Office for Official Publications of the European Communities, 2001) organizacioni
sistemidoprinosenjihovimlokalnimzajednicamaunutarkojihfunkcioniu,obezbeujuiposao,
plateibenificijezaitelje,kaoitakseodporeza.Sadrugestraneorganizacionisistemizaviseod
zdravlja,stabilnostiiprosperitetazajedniceunutarkojefunkcioniu.
Organizacioni sistemi takoe, utiu i na fiziko okruenje lokalne zajednice. Organizacioni

sistemisuestoiuzronicibrojnihzagaenjavode,vazduhaizemljita,aliiproizvoaibuke,
poara.
Mnogi organizacioni sistemi, prema (Office for Official Publications of the European
Communities,2001)mogubitiukljueniuzajednikeaktivnostisalokalnomzajednicom:
Organizacijasportskihdeavanja.
Organizacijakulturnihdeavanja.
Pomouedukacijiozatitiivotnesredine.
Pomoureavanjuekolokihproblema.
Obezbeenjeobdanitazadecuzaposlenih.
Sponzorstvazaotvaranjeobdanita.
Sponzorstvaihumanitarneaktivnosti.
isl.
Organizacionisistemipodravajuovakveaktivnostidabiosvojilitrite.
Stvarajui partnerske odnose sa isporuiocima i organizacioni sistemi rade na sniavanju

trokovaipoveanjukvaliteta.Izborisporuilacauvekjeprestavljaoproblemzaorganizacione
sisteme.Izabratipouzdanogisporuiocanijejednostavanikratkotrajanzadatak.
86
Kako su veliki i sloeni organizacioni sistemi tipa multikompanija povezani sa velikim brojem
njihovihisporuilacapotrebajedasvojezalaganjezadrutvenuodgovornostprenesuinanjih
krozceolanacisporuke.
U pogledu zatite ivotne sredine prema (Office for Official Publications of the European
Communities,2001)organizacionisistemitrebadaostvare:
minimalno:
ispunjenjenacionalnihimeunarodnihpropisa,
ispunjenjezahtevalokalnihpredstavnika,
uzajamnusaradnjusazatitnicimajavnoginteresa,
dodatno:
ispunjavanjepreporukaiuputstava,
saradnjusagrupamainevladinimorganizacijama,
javnuodgovornost,
ispunjavanjeprincipadobreprakse.
Dakle, ako se posmatra drutvena zajednica kao stejkholder organizacionog sistema, prema
prethodnimnavodima,moguejeidentifikovatisledeepotrebekojeseodnosena:
Briguozdravljupojedinca,lanadrutvenezajednice.
Zatituivotnesredine.
Restriktivnuproizvodnjuzdravstvenotetnihproizvoda.
Redovnostizmirenjaobaveza(takse,poreziisl).
Poveanjembrojazaposlenih.
Organizacijasportskihdeavanja.
Organizacijakulturnihdeavanja.
Pomouedukacijiozatitiivotnesredine.
Pomoureavanjuekolokihproblema.
Obezbeenjeobdanitazazaposlene.
Sponzorstvazaotvaranjeobdanita.
Sponzorstvaihumanitarneaktivnosti.
Ispunjenjenacionalnihimeunarodnihpropisa.
Uzajemnasaradnjasazatitnicimajavnoginteresa.
Saradnjasagrupamainevladinimorganizacijama.
Ispunjavanjeprincipadobreprakse.
isl.
Ako se posmatra grupa isporuilaca kao stejkholdera organizacionog sistema potrebno je

sagledati njihovu osnovnu ulogu u odnosu sa organizacionim sistmom. Isporuioci
organizacionom sistemu obezbeuju razliite ulaze za njegovo nesmetano funkcionisanje.
Organizacioni sistem se u ovom kontekstu pojavljuje kao korisnik proizvoda i usluga
isporuenihodstranenjegovihisporuilaca.Kaokorisnikovihprodukataorganizacionisistem
je zainteresovan za nivo onih obeleja produkata definisanih u ugovoru sa isporuiocima.
87
Meutim, sa druge strane postoje i potrebe isporuilaca koje se odnose na organizacioni

sistem.Nejeesutopotrebeza:
dugoronomsaradnjom,
jasnodefinisanomspecifikacijomzaisporuku,
mogunouplaniranjasopstveneproizvodnjeiisporuka,
plaanjemudogovorenimrokovima,
dobromkomunikacijom,
partnerskim odnosom na reavanju pitanja od obostranog interesa (sniavanje
trokova,transferznanja,tehnologija...)isl.
Za korisnike/potroae produkata kao stejkholdere organizacionog sistema potrebe se mogu

identifikovatiprekozahtevazaupotrebukojeprocesstvaranjaovihprodukatatrebadaostvarii
to:
procestrebadaostvaripotrebanzakorisnikaprihvatljivnivokvalitetaprodukta,
proces treba da ostvari potreban za korisnika prihvatljiv rok transformacije ulaza u
produkt,
procestrebadaostvarizakorisnikapotrebnukoliinuprodukata,
procestrebadaostvaripotrebanzakorisnikaprihvatljivnivotrineprodajnevrednosti
produkta (korisnik treba da pronae svoj interes u razmeni dobara tj. da dobije
odgovarajuuvrednostprodukatauzamenuzasvojadobra).
Ako se izvri samo jednostavna preformulacija prethodnih zahteva za upotrebu procesa, radi
njihovog daljeg lakeg korienja moe se dobiti sledea specifikacija sa dopunjenim
elementima koji se odnose na potrebe u vezi osnovni informacija o produktima i stanja
porudbinaitopotrebeuvezi:
nivoakvalitetaprodukta,
usaglaenostikvalitetaisporuka,
potovanjurokova,
prihvatljivosticeneprodukata,
raspoloivostipotrebnihkoliinaproizvoda/brojapruenihusluga,
pristupnostiinformacijamaoproizvodu/usluzi,
pristupnostiinformacijamaostanjuporudbinaisl.
Banke kao stejkholderi mogu se smatrati posebnom grupom isporuilaca koji iznajmljuju svoj
kapitalzapotrebeformiranjaifunkcionisanjaorganizacionogsistemaizatodobijajuodreen
interes,kamatu.Njihovosnovnimotivacionifaktorseodnosinarizikulaganjaiestosrazmerno
ovomerizikunavisinukamatnihstopa.Prematomepotrebeovegrupestejkholderamoguse
navestikao:
sigurnostkreditiranja,
redovnostvraanjaratakredita,
visinakamatnihstopa.
Donatorikaopojavnioblikstejkholderaspecifinajegrupaizrazlogatonemoraimatidirektan
interes od ulaganja u smislu uveanja vrednosti uloenog kapitala u organizacioni sistem.
88
Njihove potrebe su uglavnom vieg interesa i oni oekuju da za uloen kapital organizacioni
sistem ostvari pravu namenu ovog kapitala tj. interese zbog kojih su donatori i uloili kapital.
Ovomogudabudurazliitihumanitarnipaakipolitikiinteresi.Izovograzloganajznaajnija
potreba donatora je pravilan utroak namenjenih sredstava i mogunost uvida u njihovo
troenje,tj.:
efektivnostulaganja(stepenslaganjaostvarenoguodnosunanamenu),
mogunostuvidaunainetroenjaulogaisl.
Zadravneinstitucijenarazliitimnivoima(ministarstva,inspekcije,agencije,uprave,isl.)koji
treba da stvaraju pozitivan ambijent za funkcionisanje organizacionih sistema bez meanja u
njihovradnajznaajnijeodmoguihpotrebasu:
potovanje svih zakona (u vezi sa plaanjem poreza, doprinosa i sl. zatitom

ivotnesredine,zatitomnaradu,drutvenomodgovornou,zatitompotroaa
isl.),
poveanjezaposlenostiisl.
Konkurencijakaostejkholdermoeimatipotrebeuvezisa:
ferodnosom(dampingceneisl.),
mogunouostvarenjapartnerskihodnosaizajednikognastupa,isl.
Razliite grupe aktivista, udruenja, stranaka (zatita potroaa, zatita prava ena, udruenja
invalida,sindikatiisl.)uzavisnostiodpodrujadelovanjaiinteresagrupa,moguimatijednuili
viesledeihnavedenihpotrebaza:
potovanjempravapotroaa,
potovanjempravaradnika,
potovanjem prava graana (polna diskriminacija, rasna diskriminacija, zatita

deceisl.),
potovanjempravalicasainvaliditetima,
zatitomivotnesredine,
isl.
Zanaunoistraivakeinstitucijemoguejeidentifikovatipotrebeza:
mogunourealizacijeistraivanjauorganizacionomsistemu,
mogunouobavljanjastruneprakse,isl.
89
3.Sistemupravljanjaiorganizacionisistem
Kako organizacioni sistem pripada grupi sistema koji se odravaju zahvaljujui delovanju niza
upravljakihveliinakojiusmeravajuaktivnostiorganizacionogsistemaprotivnjegoveprirodne
tenje za rasformiranjem to je potrebno istai i neke specifinosti strukture ovakvih pojavnih
oblikasistema.
Prema (Jaci et al., 1998) sistemi koji svojim radom generiu upravljake veliine nazivaju se
upravljakim sistemima. Objekat podvrgnut dejstvu upravljakih sistema naziva se upravljani
objekat.Sistemsastvaljenizobjektaiupravljakogsistemakojepovezujeupravljakodejstvo
jesistemupravljanja.
Premateorijisistemastrukturu(slika3.1)jednogsistemupravljanjaine:
Upravljai sistem tj. upravljaki organi koji omoguavaju da se prema potrebama

utienaproceseuobjektu.
Objekti (predmeti) upravljanja procesni deo gde se odigrava kretanje, rad, proces
svojstvenobjektu.
SISTEM
I
U
UPRAVLJAKI
OBJEKTI
SISTEM
UPRAVLJANJA
Slika3.1Uproenigrafikiprikazstrukturesistemaupravljanja
Obzirom da je organizacioni sistem vetaki sistem, stvoren svesnim delovanjem oveka u

pravcu ostvarivanja odreenih njegovih potreba (grupe ili pojedinaca), ciljevi organizacionog
sistema, usko su povezani i usmereni u pravcu ostvarenja potreba kreatora organizacionog
sistema. Meutim, da bi se ovi ciljevi i realizovali, a o tome je ve govoreno u prethodnim
poglavljima, neophodna je primena organizacije. Dakle, unutar organizacionog sistema je
potrebno delovanje odreenih procesa kako bi se svi njegovi delovi vodili ka ostvarenju
njegovih ciljeva. Ovi procesi koji primenjuju organizaciju i njihovom primenom vode jedan
organizacionisistemkaispunjavanjuodnosnihciljevanazivajuseprocesimaupravljanja.
ovek formira organizacioni sistem, definie njegove ciljeve, ali i organizuje rad svih njegovih
delovakakobizadovoljioodreenepotrebeuvezisanjegovimformiranjemifunkcionisanjem,
za razliku od prirodnih sistema gde su ciljevi opredeljeni osnovnim prirodnim zakonima i
nagonima(opstanak,razmnoavanje,itd.).Takoe,organizacionisistempripadagrupisistema
upravljanja koji ukljuuje ljude (drutveni sistem) kao kreatore upravljakih veliina, ali i kao
delove procesa objekata upravljanja. Za procese upravljanja koji ukljuuje ljude kao delove
procesa koji su objekti upravljanja, kao to je to sluaj sa organizacionim u stranoj literaturi,
koristi se pojam menadment (Management). Za oblik upravljanja na nivou tehnikih sistema
90
kaoobjektaupravljanja,ustranojliteraturikoristisereControl.Zapotrebedaljegrazumevanja
pojma integrisanog sistema menadmenta, koristio se i koristie se ravnopravno pojam
integrisanisistemupravljanja,obziromdaseovoupravljanjeodnosinaorganizacionisistemkoji
ukljuujeljudeudeluobjekataupravljanja.Dakle,vaipravilodajesistemupravljanjasinonim
zasistemmenadmenta(ManagementSystem),jerseuovomsluajuodnosinaorganizacione
sistemekaopojavniobliksistemekojiukljuujeljudeudeluupravljakogsistema,aliiobjekta
upravljanja.
U funciji daljeg razumevanja pojma sistema upravljanja daje se kratak osvrt na pojam
menadmenta.
Iako su se raznovrsne upravljake aktivnosti neprekidno koristile tokom duge ljudske istorije,
menadment se tek krajem 19.veka ustoliio kao nauna disciplina radovima pionira tzv.
naunog menadmenta, Taylora i Fayola. Menadment se dalje razvijao kroz vei broj kola i
pristupa:klasinateorija,bihejvioristikaisistemska.
Menadment se u (Jovanovi, 2009) definie kao koordinirane aktivnosti za voenje

organizacije i upravljanje njome. Jovanovi (2009) navodi da prema Fayolu, menadment je
proces ili funkcija koja je najznaajnija za svako preduzee i obuhvata poslove upravljanja
preduzeem.
Podmenadmentom,prema(Dale,1965;Grupaautora,1991),mogusepodrazumevatirazliite
kategorije:
proces,
kadrovi,
naunaoblast.
Ne zapostavljaui i ostale kategorije menadmenta, za dalje razmatranje uzee se u obzir

analizakategorijemenadmentakaoprocesaupravljanjauorganizacionomsistemu.
Da bi se izvrila analiza skupa aktivnosti koji ine upravljanje organizacionim sistemom i

procesimaunutarnjegapotrebnopoioddefinicijemenadmentakaoprocesa.Jednaodovih
definicija data je u (Stoner et al., 2000) gde se menadment definie kao: "Proces planiranja,
organizovanja, voenja i kontrolisanja posla lanova organizacije i korienja svih raspoloivih
sredstava organizacije da se postignu naznaeni ciljevi." Isti autor uz navedene aktivnosti
menadmentanavodidodatneaktivnosti:
Kadrovanje(Staffing):jeprocesvezanzakadroveinjihovouvoenje,obukuzaposaoi
obezbeenjeodgovarajuihuslovazaobavljanjetogposla;
Usmeravanje (directing): je stalna potreba za donoenjem odluka i njihovim
prevoenjemudetaljneiuoptenenaredbeiinstrukcije,preuzimajuiiuloguliderau
preduzeu;
Komuniciranje(communicating):jeobezbeivanjeinformacijanadreenomotometa
sedeava,aliisopstvenoinformisanjekrozzapise,ispitivanjeikontrolu.
Budetiranje: sa svim onim to ide uz budetiranje u obliku fiskalnog planiranja,
raunovodstvaikontrole.
91
Slino prethodnoj definiciji i u (Grupa autora, 1991) menadment se definie kao proces:
"Menadment proces je skup aktivnosti (poslova) vezanih za upravljanje preduzeem
korienjemosnovnihupravljakihfunkcija:planiranja,organizovanja,voenjaikontrolisanja."
Dale(1965)definiemenadmentkaosloenprocessastavljenizsledeihaktivnosti:planiranje,
organizovanje,prerasporeivanje,motivisanjeikontrolisanje,aliiodluivanje,komuniciranje,
Ipak, najee citirane aktivnosti procesa menadmenta su oni koje je definisao jedan od
rodonaelnika naunog menadmenta Henry Fayol u svom delu "Industrial and General
Administration", a kasnije prihvaenih kao najcitiranije aktivnosti kao deo procesa
menaxmenta:predvianjeiplaniranje,organizovanje,komandovanje,koordinisanje,kontrola.
Najvei broj autora definie sledee aktivnosti menadmenta: planiranje, organizovanje i

kontrolisanje.Prethodnojgrupimoesedodatiiproceskoordinacijeakoseprocesikadrovanja,
komandovanja i usmeravanja shvate kao deo ove aktivnosti unutar procesa menadmenta i
proceskomuniciranjaudeluizvetavanjazasluajkadmenadernevrineposrednukontrolu,
ve posrednu kroz izvetaje od niih ka viim hijerarhijskim nivoima. Takoe je potrebno
napomenutidausvakomodnavednihprocesajeprisutaniprocestj.aktivnostiodluivanjakao
neodvojivideoterojeipraksemenadmenta.Sadasemogusistematizovatiosnovneaktivnosti
procesa menadmenta tj. upravljanja organizacionim sistemom: planiranje, organizovanje,
koordinacija,kontrola,izvetavanjeiodluivanje.
Podsistemupravljanja,kaojedanodpodsistemaorganizacionogsistema,kojijedistribuiranu
svenjegovepodsistemeinjihoveprocesetj.kojiomoguavauticajorganizacionogsistemana
njegove ostale delove strukture predstavlja upravljaki sistem u nekom organizacionom
sistemu, dok se ostali podsistemi (osnovni podsistem i ostali podsistemi podrke: nabavka,
prodaja, marketinig itd.) posmatraju kao objekti upravljanja na koje podsistem upravljanja
deluje upravljakim veliinama u pravcu ostvarenja svrhe formiranja i funkcionisanja nekog
organizacionog sistema. Na podsisteme, objekte upravljanja, usmereno je delovanje
podsistema upravljanja, preko aktivnosti procesa upravljanja (planiranje, organizovanje,
koordinacija,kontrola,izvetavanjeiodluivanje).Akounekomodpodsistemanebipostojao
uticajpodsistemaupravljanjainavedneihaktivnostiovajdeoseinebimogaosmatratidelom
organizacionogsistema.Procesipodsistemaupravljaja(planiranje,organizovanje,koordinacija,
kontrola, izvetavanje i odluivanje) i procesi podsistema objekata upravljanja (osnovni
podsistem i ostali podsistemi podrke) ine ukupnost procesa jednog organizacionog sistema,
ime se najiri sistem upravljanja podudara po strukturi i broju sa procesima organizacionog
sistema.
Pojam menadment sistem izbegavae se u upotrebi, jer ga je mogue poistovetiti sa

podsistemomupravljanjakojipredstavljasamojednu(upravljakisistem)komponentujednog
sistemaupravljanja.
Akoseuuzmeuobziranatomskastrukturaorganizacionogsistemasanjegovimpodsistemima,
ondaseuproeniprikazorganizacionogsistema,bezpodsistemaupravljanjamoeprikazatiu
jednoj persektivi kao na slici 3.2. Navedeni prikaz sadri sve podsisteme iji procesi
predstavljajuobjekteupravljanjauorganizacionomsistemu.
92
Slika.3.2Uproeniprikazorganizacionogsistema(neukljuujepodsistemupravljanja)
Na procese podsistema, kao objekata upravljanja, prikazanih na slici 3.2, deluje podsistem
upravljanja sa svojim procesima kao upravljaki sistem, inei jeedinistvenu strukturu jednog
sistemaupravljanjauorganizacionomsistemu.Grafikiodnospodsistemaupravljanjaiostalih
podsistemaorganizacionogsistemaprikazanjenaslici3.3.
Slika.3.3Odnospodsistemaupravljanjaiostalihpodsistemaorganizacionogsistema
Uzimajuiuobzirstrukturujednogsistemaupravljanja,moesezakljuitidastrukturusistema
upravljanjaorganizacionogsistemaine:
Podsistemupravljanjakaoupravljakisistem,
Ostalipodsistemikaoobjektiupravljanja,
tosemoegrafikipredstavitislikom3.4.
93
Slika3.4Komponentestrukturesistemaupravljanjauorganizacionomsistemu
Odnos podsistema upravljanja, njegovih procesa i ostalih podsistema organizacionog sistema,

namoeseprikazatiislikom3.5.
Slika3.5Uzajamniodnospodsistemakaodelovastrukturesistemaupravljanjau
organizacionomsistemu
Osnovnaulogasistemaupravljanjauorganizacionomsistemupoivanadvaosnovnaprincipa
organizacijeito:
Objedinjavanja svih delova organizacionog sistema u funkciji obezbeenja izlaza koji

ispunjavajupotreberazliitihstejkholderaefektivnost.
Stalnog unapreenja funkcionisanja organizacionog sistema uz smanjenje ulaganja
prilikomobezbeenjaizlazaefikasnost.
Dakle,ulogajednogsistemaupravljanjajedaobjedinjujesvedeloveorganizacionogsistema
u funkciji obezbeenja IZLAZA koji ispunjavaju potrebe (zahteve i oekivanja) razliitih
stejkholdera. Ovaj sistem u sebi integrie principe efektivnost i efikasnost obzirom da su
ukljuenepotreberazliitihstejkholdera(korisnici,vlasnici,zaposleniisl.)
Postojeiodreenespecifinostisistemaupravljanjauorganizacionomsistemu:
94
razliitipredmetiupravljanja(sistemi,delovisistema,ulazi,procesi,izlazi).Jedansistem
upravljanja, u zavisnosti od ciljeva i njegovog dejstva, moe obuhvatati ukupan
organizacionisistem,njegovedelove,atimeiodnosneizlaze,proceseiulaze.
ukljuuje ljude kao deo objekata upravljanja. Sistem upravljanja pdrazumeva i
drutvenukomponentu,jerunjegovomdelovanjustalnojeprisutanodnosizmeuljudi
unutar procesa koji su objekat upravljanja, ali i izmeu ovih procesa i podsistema
upravljanja.
strukturno sloen proces. Sistem upravljanja sastoji se iz procesa u delu upravljakom
sistema, ali i procesa u delu objekata upravlljanja. (najee su to: planiranje,
organizovanje, koordinacija, kontrola i izvetavanje uz potrebno odluivanje u svakom
odnavedenihprocesa.)
prisutna hijerarhija. U delu podsistema upravljanja prisutna je hijerarhija upravljanja,
kojomseciljevisaviihnivoaorganizacionogsistemaprenosenanie.
upravljakisistemjezajednikiirealizujesekrozprocesepodsistemaupravljanja.
podsistem upravljanja, a time i sistem upravljanja, distribuiran je unutar svih
podsistemaorganizacionogsistema.
objekat upravljanja je razliit i ine ga oni podsistemi koji svojim procesima utiu na
ispunjavanje potreba razliitih grupa i pojedinaca. Npr. ako se govori o sistemu
upravljanja kvalitetom sistem upravljanja obuhvata procese upravljakog sistema i
proceseobjekataupravljanjakojiutiunakvalitetizlazaizorganizacionogsistema.
Jedansistemupravljanjaorganizacionogsistemainesvi:
ULAZI
PROCESI
IZLAZI
unutar upravljakog sistema i objekata upravljanja organizacionog sistema neophodni da se

efektivnoiefikasnoispunepotrebenjegovihstejkholdera.
UstandarduISO9000:2005definiesesistemmenadmentatj.sistemupravljanjakaosistemza
uspostavljanje politike i ciljeva i za ostvarivanje tih ciljeva. Navodi se i napomena da sistem
menadmentaorganizacijemoeobuhvatatirazliitesistememenadmenta,kaotosusistem
menad.mentakvalitetom,sistemmenadmentafinansijamailisistemmenadmentaivotnom
sredinom. Ovakva definicija je u skladu sa prethodnom koja ukazuje na neophodnost
ispunjavanja potreba svih stejkholdera organizacionog sistema, jer su u sutini ove potrebe u
direktnojvezisapolitikomiciljevimajednogorganizacionogsistema.Ukupnisistemupravljanja
treba da uravnotei potrebe svih stejkholdera sastoji se iz veeg broja pojedinanih sistema
upravljanja sa sopstvenim parcijalnim ciljevima objedinjenim u zajednike ciljeve na nivou
Meutim, za potpuno razumevanje jednog sistema upravljanja organizacionog sistema

potrebnojeuvaitisvemogueuzajamneodnoseorganizacionogsistemasastejkholderimau
njegovom okruenju, ali i unutar njega koji imaju odreene potrebe u vezi sa formiranjem i
funkcionisanjem organizacionog sistema.Deo ovih moguih uzajamnih odnosa, koji mogu biti
znatnosloeni,prikazanjeslikom3.6.
95
Slika3.6Deouzajamnihodnosaorganizacionogsistemainjegovihstejkholdera
Iako se sistemi upravljanja, u poslednjim dekadama prlog veka, najee dovode u vezu sa
primenom zahteva odnosnih standarda (o kojima e biti neto naknadno rei) neophodno je
ukazatinainjencunjihovogpostojanjauorganizacionomsistemuodnastavkaorganizacionih
sistema i naunih teorija o njima. Dakle, sistem upravljanje ne postoji i na nastaje primenom
zahtevanekogododnosnihstandarda,veonpostojiifunkcionieuorganizacionimsistemimau
ciljunjegovogodranjaiusmeravanjakaostvarenjuosnovnihciljeva.Moguejegovoritionoviu
razvijenosti jednog sistema upravljanja, njegovom stepenu efektivnosti i efikasnosti, stepenu
formalizmaisl.,alizanemarivatiinjencunjegovogpostojanjajejednaodnajveihzabludakada
segovoriointegrisanimsistemimaupravljanja.Ovajjedinstvanisistemupravljanjakojipostojiu
svakom organizacionom sistemu se moe usavravati i nadograivati, neretko i u situacijama
primenezahtevaodnosnihstandarda,naoriitouonimorganizacionimsistemima,gdejenivo
njegovograzvojaiureenostinaniskomnivou.
Iz ovog razloga neophodno je naglasiti osnovne injenice u vezi vezi sistema upravljanja u
nekomorganizacionomsistemu:
Sistemupravljanjapostojiuorganizacionomsistemuipreizlaskastandardabilokoje
oznakeiserije
Sistemupravljanjajesteimoraostatiintegrisankrozhijerarhijuiproceseupravljanja
nezavisnoodzahtevastandarda
Sistem upravljanja u odnosnom okruenju i nivou razvoja pridaje razliit znaaj
odreenimstejkholderima
Sistemupravljanjajeadaptabilanimoradaseprilagoavanarastajuimzahtevimai
oekivanjima,paizahtevimastandarda
96
Dakle,jedansistemupravljanjauorganizacionomsistemufunkcionie,naodreennain,kroz
postojee procese upravljanja delujui na odreene procese kao objekte upravljanja. U
najiremkontekstuposmatranjadelujuinasveproceseorganizacionogsistemaukupansistem
upravljanjajestrukturnoekvivalentanorganizacinomsistemu.Unutarovogsistemaupravljanja
moguseprimetitiiizdvajatipojedinanisistemiupravljanjakojiseusmereninazadovoljavanje
potreba odreenih stejkholder grupa kroz analizu uticaja njegovih procesa na potrebe ovih
stejkholder grupa. Na primer ako se gobvori o potrebama korisnikih grupa za kvalitetom,
analizom procesa i njihovog uticaja na kvalitet produkata izdvaja se sistem upravljanja
kvalitetom. Slino je i u sluaju sistema upravljanja zatitom ivotne sredine, ali i drugih
moguihsistemaupravljanjakojipridajuznaajnekojodstejklholdergrupa.Krozovakvuanalizu
postojei prikaz sa slike 2.5 moe se koristiti za prikaz pojedinanih sistema upravljanja:
kvalitetom, zatitom ivotne sredine i sl. kako je to prikazano slikom 2.6. Ovim proistie, kao
posledica, da su sistem upravljanja kvalitetom, zatitom ivotne sredine, zdravlja i
bezbednostinaraduisl.deosuukupnogsistemaupravljanjauorganizacionomsistemu.
Za identifikoaciju procesa jednog od sistema upravljanja onda je neophodno poi od od

prethodno identifikovanih procesa u organizacionom sistemu, prema prethdono opisanom
procesnompristupu,azatimizvritianalizuuticajaovihprocesanaentiteti/ilinjegovoobeleje
kojim se utie na potrebe odnosne stejkholder grupe (kvalitet, zatita ivotne sredine,
beznednostizdravljenaraduisl.),kaotojetoprikazanonaslici2.7.
Sistemupravljanjamorauvaitiukupnostpotrebasvihstejkholdergrupa,akroznjihovuanalizu
i primenom, prethodno opisanih pristupa stejkholder teorije, stalno se prilagoavati sve
narastajuim potrebama do nivoa zahteva za njegovim funkcionisanjem. Time je postojei
sistem upravljanja organizacionog sistema osnova je za integraciju razliitih drugih sistema
upravljanja.
ProcesisauticajemnakvalitetSistemupravljanjakvalitetom
ProcesisauticajemnaivotnusredinuSistemupravljanjazatitomivotnesredine
Slika2.6Prikazpojedinanihsistemaupravljanjauorganizacionomsistemu
Takoe je mogue primetiti da su svi procesi upravljanja kao deo upravljake komponente
ukljueniupojedinanesistemeupravljanja,alidaseprocesiuobjektimaupravljanjarazlikujuu
zavisnostiodnjihovoguticajanapotrebeodreenestejkholdergrupe.Takojeupravljakideo
97
sistema za bilo koji pojedinaan sistem upravljanja kvalitetom, zatite ivotne sredine i sl.
zajedniki,doksuprocesiobjekataupravljanjazavisniodnjihovogmogueguticajanakvalitet,
ivotnusredinuisl.Moguejedaodreeniprocesinpr.nabavkekaoobjekataupravljanjautiu
nakvalitet,aliinaivotnusredinu.Ovimjedansistemupravljanjajednostavnoostajeintegrisan
u njegovoj osnovnoj strukturi, a ne kao posledica primene zahteva odreenih standarda i
mukotrpneanlizeovihzahtevainjihoveslinosti.
Slika2.7Identifikacijaprocesapojedinanihsistemaupravljanjaorganizacionogsistema
98
4.Standardisistemaupravljanja
4.1Pojam,ulogaipodelastandarda
Premamiljenjubrojnihautora,smatrasedajestandardizacijakaosredstvozapostizanjereda
upojedinimoblastimastarakolikoioveanstvo.(Grupaautora,1974)Jounajranijemperiodu
nastanka i razvoja ljudske civilizacije postojala je potreba za primenom standardizacije i
razvojemodreenihstandardakojisusenajeeodnosilinaodreenepojavneoblikeorua,
oruja i materijala za gradnju. Jo pre 5000 godina stari Egipani koriste standarde prema
kojima oblikuju kamene blokove za izgradnju piramida. U muzeju u Briselu i danas se uva
isklesan na kamenu opis postupka izgradnje stubova koji datira jo iz perioda stare Grke. U
staromRimusuizraivanevodovodneceviistihpromera.
Dramatianrazvojpotrebezastandardizacijomvezujesezakraj19.ipoetak20.veka,odnosno
sa pojavom industrijske revolucije. Sve vee potrebe oveanstva za razliitim proizvodima
zahtevalesumasovnuproizvodnju.Zarazlikuodmanufakturneizanatskeproizvodnje,gdese
izrada proizvoda odvijala pod budnim nadzorom majstora, masovne proizvodnje su zahtevale
pronalaenjeodreenihpostupakakojimabiseobezbedilasaobraznostproizvodenihjedinica.
Ovojezahtevalodasesveviepanjeposveujejasnodefinisanimstandardimazaproizvode,
aliipostupkenjihovogstvaranjakoakobiseobezbedioodgovarajuikvalitetikvantitetizlaza.
Prvi industrijski standardi nastaju pojavom i razvojem masovne proizvodnje. Polovinom 19.
veka javljaju se pokuaji planske standardizacije za veliinu cigle, a 1887. godine je propisan
standard za kvalitet i nain ispitivanja cementa. Vremenom nastaju standardni proizvodi za u
taznim oblastima i industrijskim granama, a dobar deo proizvoaa poinje da koristi iste
osnovne delove u sopstvenim proizvdnjama tipa: materijala, vijaka i sl. Ovo je nametnulo i
potrebu njihovog povezivanja i meusobnog usaglaavanja sa ciljem smanjenja formi i oblika
kakobisepojednostaviliprocesiproizvodnjeiobezbedilapotrebnamasovnostuprodukciji.
Sveovojenametnulopotrebuzaformiranjemorganizacijaiinstitucijauoblastistandardizacije.
Prveorganizacijeuoblastistandardizacijeoformilesuseuindustrijskirazvijenimzemljama,kao
tosuVelikaBritanija1901.godine,Holandija1916.godine,Nemaka1917.godine,SAD1918.
godine,Japan1921.godineiSSSR1925.godine.Vremenomsepojavilapotrebazaformiranjem
institucijanameunarodnomnivou,akasnijeizaformiranjeminstitucijanaregionalnomnivou.
Prva meunarodna organizacija za standardizaciju bila je Meunarodna elektrotehnika
komisija, IEC, koju su osnovali elektrotehniari 1906. godine, ve 1926. godine osnovan je
Meunarodni savez za standardizaciju, koji je pretea dananje Meunarodne organizacije za
standardizaciju,ISO.Nepsrednoposle1930.godineizdajuseiprvistandardiuokvirupojeidnih
struka (graevinasrtvo, vojska i sl.). Standardi su uvek bili pitanje dogovora i danas se jedan
meunarodni ISO standard usvaja kada ga glasanjem odobri najmanje 75% lanica ove
organizacije.
PremapodacimaISOjo1939.godinepostojaojeodreenobliknacionalnestandardizacijejo
u tadanjoj Kraljevini Jugoslaviji. 1946. godinje u FNRJ osnova se Biro za standardizaciju.
Dananji Institut za standardizaciju, koji je pravni sledbenik, dosadanjih organizacija za
standardizaciju u bivim dravama, jo od 1950. godine ima status punopravnog lana u
Meunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO); u Meunarodnoj elektrotehnikoj komisiji
(IEC),ukojojimastatuspunopravnoglanaod1953.godine,uMeunarodnomIECsistemuza
ispitivanje usaglaenosti i sertifikaciju (IECEE), punopravni lan od 1985. godine; u Evropskom
99
komitetu za standardizaciju (CEN), pridrueni lan od januara 2008. godine; Evropskom

komitetu za elektrotehniku standardizaciju (CENELEC), pridrueni lan od oktobra 2005.
godine.(Ivi,2012)
Znaajnekoristisuodstandardizacije,apresvegaunapreenjepogodnostiproizvoda,procesai
uslugazanjihovunamenu,spreavanjestvaranjapreprekautrgoviniiolakaavanjetehnoloke
saradnje. Standardizacija moe da ima jedan ili vie odreenih ciljeva, koji omoguavaju da
proizvod,procesiliuslugabuduuskladusanjihovomnamenom.Takviciljevimogubiti,izmeu
ostalih, upravljanje varijantama, upotrebljivost, kompatibilnost, zamenljivost, zdravlje,
bezbednost, zatita ivotne sredine, zatita proizvoda, uzajamno sporazumevanje,ekonomske
performanse,trgovina.Navedeniciljevimogumeusobnoidasepreklapaju.(videtisliku4.1)
(ISO/IECGuide2:1996)
Slika4.1Cilljevistandardizacije(Grupaautora,1974)
U nauci i tehnici, engleska re "standard" koristi se u dva razliita znaenja: kao normativni
dokumenat, u skladu sa definicijom 3.2 (u francuskom jeziku "norme", u ruskom jeziku
"") i kao merni standard (u francuskom jeziku "talon", u ruskom jeziku "").
(ISO/IECGuide2:1996)
Standard je dokumenat, utvren konsenzusom i odobren od priznatog tela, kojim se

utvruju, za optu i viekratnu upotrebu, pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili
njihoverezultate,radipostizanjaoptimalnognivoaureenostiudatomkontekstu.Standardi
trebadabuduzasnovaninaproverenimrezultatimanauke,tehnologije(tehnike)iiskustva,radi
postizanjaoptimalnekoristizadrutvo.(SRPSISO/IECUputstvo2:2007;Zakonostandardizaciji,
2005.godine)
Premanivoudonoenjastandardisemogupodelitina:
100
meunarodnistandardkojijedonela(o)meunarodnaorganizacija/meunarodnotelo
zastandardizacijuikojijedostupanjavnosti.
regionalni standard koji je donela(o) regionalna organizacija/regionalno telo za
standardizacijuikojijedostupanjavnosti.
nacionalni standard koji je donela(o) nacionalna organizacija/nacionalno telo za
standardizacijuikojijedostupanjavnosti.
lokalni standard koji je donet na nivou jednog teritorijalnog dela zemlje i koji je
dostupanjavnosti.
ostalistandardimogudabududonetiinadrugimosnovama,npr.,granskistandardiili
standardipreduzea(interni).Uticajtakvihstandardamoeseprostiratinaviezemalja.
Standardi dostupni javnosti i podrazumeva se da su meunarodni, regionalni, nacionalni i

lokalni standardi, na osnovu svog statusa, dostupnosti javnosti, svojih izmena ili revizija,
neophodnihradipraenjarazvojatehnike,predstavljajupriznatatehnikapravila.
Standardjesamojedanodpojavnihoblikanormativnihdokumenatakojimseodreujupravila,
smerniceilikarakteristikezaaktivnostiilinjihoverezultate.Ternmin"normativnidokumenat"je
opti pojam, koji obuhvata dokumente kao to su standardi, tehnike specifikacije, pravila
dobreprakseipropisi.
Tehnika specifikacija je dokument, koji definie tehnike zahteve, kojima treba da odgovara
proizvod,procesiliusluga.Tehnikaspecifikacijatrebadaukae,gdejetomogue,napostupak
(postupke)zautvrivanjeispunjenostizahteva.Tehnikaspecifikacijamoebitistandard,deo
standardailisamostalandokumenat.
Pravilodobrepraksejedokumenat,kojimsepreporuujepraksailipostupcizaprojektovanje,
proizvodnju, ugradnju, odravanje ili korienje opreme, konstrukcije ili proizvoda. Pravilo
dobrepraksemoedabudestandard,deostandardailisamostalandokumenat.
Tehniki propis je propis, koji sadri tehnike zahteve, bilo neposredno, bilo pozivanjem na
standard, tehniku specifikaciju ili pravilo dobre prakse ili ukljuuje sadraje navedenih
dokumenata. Propis je inae dokumenat, koji sadri obavezne pravne norme, donete od
nadlenogorganauprave.
Primena standarda je dobrovoljna. Usaglaenost sa standardima postaje obavezna za
proizvoaasamoakosenastandardpozivaugovorizmeuprizvoaaisporuiocaikupcaili
tehnikipropis.
Premanamenistandardisemogupodelitina:
osnovni standard koji obuhvata iroko podruje ili sadri opte odredbe za odreeno
podruje. Osnovni standard moe se primenjivati direktno kao standard ili sluiti kao
osnovazadrugestandarde.
terminoloki standard koji se odnosi na termine, obino sa njihovim definicijama i
ponekadsanapomenamazaobjanjenja,ilustracijama,primerimaitd.
standardzaispitivanjekojiseodnosinametodeispitivanja,ponekaddopunjendrugim
odredbama u vezi sa ispitivanjima, kao to je uzorkovanje, korienje statistikih
metoda,redosledispitivanja.
101
standardzaproizvodukomesuspecificiranizahtevikojimatrebadaodgovaraproizvod
ili grupa proizvoda, da bi se ispunila njihova spremnosti za namenu. Standard za
proizvodmoedaobuhvati,osimspremnostizanamenu,direktnoilipozivanjem,itakve
pojmovekaotosuterminologija,uzorkovanje,ispitivanje,pakovanje,obeleavanje,a,
ponekad, zahteve procesa. Standard za proizvod moe biti potpun ili nepotpun, u
zavisnosti od toga da li utvruje sve ili samo deo neophodnih zahteva. U tom smislu,
razlikujusestandardizamere,materijaleiisporuku.
standardzauslugukojispecificirazahteve,kojetrebadaispuniusluga,dabisepostigla
njenaspremnostzanamenu.Standardizauslugeizraujusezaoblastikaotosupranje
i hemijsko ienje predmeta od tekstila, hotelijerstvo, transport, servisiranje
automobila,telekomunikacije,osiguranje,bankarstvo,trgovina.
standardzaproceskojispecificirazahteve,kojetrebadaispuniproces,dabisepostigla
njegovaspremnostzanamenu.
standard za interfejs koji specificira zahteve, koji se odnose na kompatibilnost
proizvodailisistemautakamanjihovihmeusobnihveza.
standard o podacima koje treba obezbediti koji sadri spisak karakteristika, za koje
treba navesti vrednosti ili druge podatke, radi specificiranja proizvoda, procesa ili
usluge.Nekistandardiobinoupuujunatokojepodatketrebadanaveduisporuioci,a
nekinapodatkekojetrebadanavedukupci.
4.2Razvoj,ulogaiupotrebastandardasistemaupravljanja
Standardiproizvoda,kaotojeukazanonaprimerimajoiznajranijefazeovekovograzvoja,
pojavili su se znatno pre ostalih i imali su ulogu zatite razliitih stejkholdera, a najee
korisnikaodloegkvalitetaproizvodanpr.orujaiproizvodaodplemenitihmetala,alikasnijei
usluga ili od izlaza kojima se utie na ovekovo okruenje: otpadne vode, gasovi, zraenja i
vrsti otpad. Ovi standardi definisali su preporuke za pojedinim karakteristikama kvaliteta
izlaza, esto su postajali i obavezujui kroz tehnike propise. Meutim, zbog nepostojanja
odreenihprocesainjihovogniskognivoaureenostiorganizacionisistemjeestoposlovaouz
velikegubitkezbogprekoraenjagranicadefinisanihovimstandardimailipropisima.Naslici4.2
prikazanejeulogastandardaizlaza(proizvoda,uslugaisl.)kojisukoritenizaporeenjeizlaznih
vrednostiizprocesauodnosunakarakteristikekojesuonidefinisali.Uovomsluajuimperativ
jebioodstranitineusaglaeneizlazekojineispunjavajustandardekrozkontroluizlazakojeje
bila,uglavnomkorektivnogkaraktera.
Slika4.2Ulogastandardaizlazauorganizacionomsistemu
102
Obziromdasuprocesimestodeavanjaiosnovniuzronicineusaglaenostiizlazaloginojebilo
preinamogunostdefinisanjaodreenihstandardaprocesa(slika4.3)
SlikaOdnosstandardaizlazaiprocesauorganizacionomsistemu
Da bi se spreilo nastanak neusaglaenih izlaza i preventivno delovalo na stabilnost njihovog

stvaranja unutar definisanih granica donet je skup standarda koji se odnosio na procese
stvaranjaovihizlaza.Ulogaovihstandardajebiladasekrozdefinisanjezahtevazaprocesimai
upravlljanje procesima sprei stvaranje neusaglaenih izlaza (slika 4.4). Pri emu ova vrsta
standarda ne zamenjuje standarde izlaza koji i dalje imaju svoju svrhu definisanja eljenih
vrednosti izlaza iz procesa. Ovde se ne posmatraju zahtevi za ulazima, jer se oni mogu
posmatratikaoizlaziizdrugihorganizacionihsistema.
Slika4.4Ulogastandardaprocesauorganizacionomsistemu
Standardiizovedrugegrupesuznaajnijizaobjanjavanjevezesasistemimaupravljanja.Ovi
standardirazvijenisuupoetkuodstranekorisnika,azatiminezavisnihorganizacijedabise
vrila provera i ocena organizacionih sistema u smislu njihove ureenosti i sposobnosti da
stvoreizlazeunutarprihvatljivihgranicastabilnosti.Razliitistejkholderiilinjihovipredstavnici
proveromureenostiorganizacionogsistemakojistvaraizlaznaovajnaineledastegnuuvid
usposobnostorganizacionogsistemadadugoronoispuninjihovepotrebe.Utomciljudoloje
dorazvojaspecifinegrupestandardakojimaseocenjivaostepenusaglaenostiorganizacionih
sistema sa odreenim potrebama njihovih stejkholdera u smislu njihovog funkcionisanja.
Ovepotrebesuseodnosila,najeena:
kvalitetirokove(serijastandardaISO9000),
zatituivotnesredine(serijastandardaISO14000),
103
zatitubezbednostiizdravljazaposlenih(serijastandardaOHSAS18000),
drutvenuodgovornost(serijastandardaISO26000)
bezbednostinformacija(serijastandardaISO27000),
itd.
Svakaodovihpotrebabliskajejednojiliviestejkholdergrupa:
korisnicimaprodukata,
drutvenojzajednici,
dravi,
zaposlenima.
StandardiizovegrupeprviputsusepojavilinakonIIsvetskogrataiodnosilisusenaprocese
stvaranja kvaliteta proizvoda i usluga. Pojavu ovih standarda inicirala je vojska koja je bila
zainteresovanazaiznalaenjemetodakojimabiseobezbedilopoverenjeukvalitetizlaza.Ovaj
problem je bio posebno interesantan za njih kao velike korisnike koje opsluuje veliki broj
isporuilaca,velikimkoliinamaproizvoda.Odizuzetnogznaajabilojeobezbeditiseodloeg
kvaliteta i obezbediti kvalitetan proizvod pre njegove isporuke. Prema (Andre, 1996) ovo je
period kada vlada USA postavlja svoje ili nezavisne kontrolore da kontroliu proizvodne linije
isporuilaca.Dabikontrolamogladasevri,kaousluajuproizvoda,neophodnojebiloizraditi
odgovarajue specifikacije, ali koje bi se odnosile na procese. Ovim kontrolama teilo se ka
obezbeenjukvalitetaproizvodailiuslugetj.kontrolisanisuprocesikojisuimalidirektanuticaj
na stvaranje kvaliteta sa ciljem preventivnog delovanja na mogunost pojave greaka na
proizvoduilitokompruanjausluga.Sakontroleproizvodaprelosenakontroluprocesa,aline
usmislukontroleuticajnihparametaranekogprocesailinainanjihovogodvijanja,ve:
kontrolu postojanja procesa koji znaajno utiu na kvalitet izlaza, a navedeni su u

specifikacijistandarda,
kontrolutehnolokerazraenostiidokumentacionepokrivenostprocesa,
kontrolu stepena pridravanja procedura koje su se odnosile na njih kroz prikupljanje
odgovarajuihdokazaonjihovojprimeni.
Implementacijomnavedenihstandarda,proveromiocenomispunjenostizahtevainaknadnom
sertifikacijomstvarasepoverenjekodkorisnikaizlazauizvesnijeostvarenjestandardaizlazaiz
Sveovojezahtevaloizvesnustandardizacijukojabiobezbedilaodreenuuniformnostzahteva
za procesima u funkciji obezbeenja kvaliteta izlaza. Juran u (Juran & Gryna , 1974) pod
obezbeenjemkvalitetapodrazumevaprocenuaktivnostizakvalitetkojusprovodenazavisni
procenitelji radi davanja potrebnog samopouzdanja kontrolorima i rukovodiocima, dok pod
obezbeenjemkvaliteta,u(JUSISO8402:1996),sepodrazumevajusveplaniraneisistematske
mere neophodne za sticanje odgovarajueg poverenja da e proizvod ili usluga ispuniti
postavljenezahteveuvezikvaliteta.
Prvi standard razvijen je od strane vojske 1959. godine USA MILQ9858A (koji je nastao na
osnovu standarda mornarice USA, MILQ21549 i standarda avijacije USA AF1523 (Andre,
1996))iuKanadiDND10151617.
104
PrimerspecifikacijeMILQ9858A,Zahteviprogramakvaliteta,datisuu(Juran&Gryna,1974)
gdeseisporuilacobavezujeda:
definieorganizacijuprogramakvaliteta,
vriaktivnostiplaniranjakvaliteta,
dokumentujeradneinstrukcijeipostupkekontrole,
obezbedikontrolucrtearadiobezbeenjapraenjatekuihtehnikihizmena,
odravaopremuzamerenjeiispitivanje,
vrikontrolukvalitetanabavljenihmaterijala,
vrikontrolukvalitetagotovihproizvoda,
dokumentujetrokovekvaliteta,
definienainsprovoenjakorektivnogpostupkaupogleduproblemakvaliteta.
Procesi integrisanja pojedinih zamalja na vojnom planu dovode i do potrebe za integracijom

standardauovojoblastipasutakoubrzolaniceNATOaizdaleAQAPstandard.Pougleduna
vojnu industriju, ubrzo su i druge kompanije i vladine agencije (DoD, NASA, General Motros,
Ford,Crysler,Boeing,Iveco)kreiralesopstvenestandardezanjihovepodugovarae.
Neki od primenjenih metoda za proveru sistema upravljanja kvalitetom, a koji poivaju na

odreenimspecifikacijamauporednosuopisaniu(Grupaautora,1996c)gdesenavode:
MetodpoPerkinsu,
Boeingmetod,
FrancuskistandardQ61.01.00,
Iveconorme,
AllisChalmersnorme,
MetodFONa.
Kanada1978.godine(standardZ199)iVelikaBritanija1979.godine(standardBS5750)subile
prve zemlje koje su donele sopstvene nacionalne standarde sistema upravljanja kvalitetom.
Ubrzozatimsejavioceosetrazliitihstandardasistemaupravljanjakvalitetomizdrugihzemalja
irazliitihdelatnosti.
Sa pojavom standarda sistema upravljanja kvalitetom, u Kanadi i Velikoj Britaniji, dolazi do

formiranjaprvihorganizacija,npr.QMI(QualityManagementInstitute)uKanadi,kojesebave
proverom usklaenosti sistema upravljanja kvalitetom prema navedenim standardima. Dobar
pregledredosledaizdavanjapojedinihstandardauoblastikvalitetadatjeu(Mitrovi,1996)i
(Todorov,1996).
Poredstandardakojisuseodnosilinaprocesestvaranjakvalitetaosnovnihprodukatainicirano
je donoenje i niza drugih standarda koji su se odnosili i na procese stvaranja drugih izlaza iz
organizacionog sistema (otpad i informacije), ali i standarda koji su se odnosili na procese
kojimaseuticalonapotrebeizahtevezaposlenihidrutvenezajednice(bezbednostzaposlenih
idrutvenaodgovornost).Ukupniredosledrazvojaovihstandardadatjeprikazomnaslici4.5.
105
Slika4.5Razvojstandardasistemaupravljanja
Osnovni razlozi nastanka meunarodnih standarda sistema upravljanja ne razlikuju se od

osnovnihrazloganastankabilokojevrstestandardaiodnosesepresvegana:
Potrebu konsenzusa izmeu dobre poslovne prakse razliitih organizacionih sistema u
razliitimdelatnostimaidravama.
Olakanjerazmenerobaiusluga.
Svaki od razvijenih standarda sistema upravljanja odnosi se na odreene grupe stejkholdera i

imaodreenuuloguuorganizacionomsistemu:
ISO 9001 potrebe korisnika, drave. Uloga je obezbediti sistem koji e ispunjavati
potrebekorisnikauvezikvalitetaprodukataikontinualnoseunapreivati.
ISO 14001 potrebe drutvene zajednice i drave. Uloga je obezbediti sistem koji e
ispunjavatipotrebedrutvauvezizatiteivotnesredineotpad,energetskaefikasnost
isl.ikontinualnoseunapreivati
OHSAS 18001 potrebe zaposlenih i drave. Uloga je obezbediti sistem koji e
ispunjavati potrebe zaposlenih u vezi zdravlja i bezbednosti na radu i kontinualno se
unapreivati
ISO26000potrebedrutvenezajednice.Ulogajeobezbeditisistemkojieispunjavati
potrebe stejkholdera u vezi drutvene odgovornosti organizacionog sistema i
kontinualnoseunapreivati
ISO 27000 potrebe korisnika. Uloga je obezbediti sistem koji e ispunjavati potrebe
stejkholderauvezisigurnostiinformacijaikontinualnoseunapreivati
ISO22000potrebepotroaaidrave.Ulogajeobezbeditisistemkojieispunjavati
potrebekorisnikauvezibezbednostihranesekontinualnounapreivati
ISO9004potrebesvihstejkholdera
Detaljnijipreglednekihodovihstandarda,podrujanjihoveprimene,oblikaizdavanjaisl.datje
utabeli4.1
106
Tabela4.1
Podruje
primene
Oblici
izdavanja
Uupotrebi
Sertifikacija
Obuhvataju
potrebe
Standardiserije
ISO9000
ISO14000
OHSAS18000
ISO26000
Sistem
upravljanja
kvalitetom
Sistem
upravljanja
zatitomivotne
sredine
Sistem
upravljanja
drutvenom
dgovornou
Sistem
upravljanja
sigurnou
informacija
Zahtevii
smerniceza
primenu
1987.
Zahtevii
smerniceza
primenu
1995.
Sistem
upravljanja
zatitom
zdravljai
bezbednostina
radu
Zahtevii
smerniceza
primenu
1999.
Smerniceza
primenu
Zahtevii
smerniceza
primenu
2005.
DA
Korisnika
Drave
DA
Drutvene
zejdnice
Drave
DA
Zaposlenih
Drave
NE
Drutvene
zajednice
Zaposlenih
Korisnika
2009.
ISO27000
DA
Korisnika
Najvei broj (ISO 9000, ISO 14000, OHSAS 18000, ISO 26000, ISO 27000 ..) su generiki
standardi:
nezavisniodoblikavlasnitva
nezavisniodveliineorganizacionogsistema
nezavisnioddelatnosti
doksunekispecifinizapojedinedelatnostinpr.ISO22000seodnosenaproizvodnju,preradui
promethrane.
Najeipojavnioblicistandardasistemaupravljanja:
Renik(pojmoviidefinicije)
Zahtevi(koristisezasertifikaciju)
Smerniceipreporuke(koristisezaunapreenjesistema)
Standardisistemaupravljanja:
predstavljajukonsenzusomdonetadokumenta
objedinjuju najznaajnija iskustva u implementaciji razliitih sistema upravljanja (slika
4.6)
Slika4.6Optisadrajzahtevastandardasistemaupravljanja
107
Za potrebu identifikacije jednog sistema upravljanja na osnovu zahteva odnosnog standarda

potrebnojepoi,kaoizabilokojisistemupravljanjaodprocesajednogorganizacionogsistema
(slika 4.7). Na osnovu prethodno identifikovanih procesa vri se analiza odnosa pojedinih
zahteva odnosnog standarda sistema upravljaja i ovih procesa. Kao jednostavan alat za ovu
analizumoeposluititabelaprikazananaslici4.8,gdesezapojedinepodsistemeipripadajue
improcesevrianalizaodnosnihzajtevastandardapojedinihsistemaupravljanja.
Slika4.7Identifikacijaprocesasistemaupravljanjauskladusazahtevimastandardima
odnosnogsistemaupravljanja
Slika4.8Tabelazaidentifikacijaprocesasistemaupravljanjauskladusazahtevima
standardaodnosnogsistemaupravljanja
108
Takoe, je potrebno primetiti da pojedini standardi sistema upravljanja se odnose na samo

odreenbrojprocesaneophodnomorganizacionomsistemuzanjegovofunkcionisanje.Dosta
uslovanprikaz(zbogbrojaodnosnihprocesa)ovekonstatacijedatjeslikom4.9.
MARKETING
ULAZI
EKONOMIKA
ISTRA.IRAZVOJ
?
PROIZVODNJA/US
LUGE
INFORMACIONI
PRODAJA
KVALITET
KADROVI
NABAVKA
?
?
IZLAZI
PRAVNO
NORMATIVNI
MENADMENT
PROCESI
?
FINANSIJE
ISO9001
ISO14001
OHSAS
Slika4.9Deliminapokrivenostprocesaorganizacionogsistemazahtevimastandardasistema
upravljanja
Obzirom da standardi sistema upravljanja pripadaju grupi standarda za procese kojima se

definiuzahteviusmislupostojanjaiureenostiovihprocesaorganizacionogsistemaosnovno
pitanje prilikom njihove implementacije je: Kako tumaiti zahteve standarda sistema
upravljanjauodnosunaproceseorganizacionogsistema?
Zahtevi standarda sistema upravljanja odnose se na procese organizacionog sistema na dva

osnovnanaina:
A) Zahteveusmislupostojanjaodreenihprocesausistemuupravljanjaimoguse
odnositi:
Direktnokrozzahtevestandardakojimaseimenujeidirektnoprozivaproces
npr.Preispitivanjeodstranerukovodstvakojimsedirektno
prozivaodnosniproces.
Indirektnokrozpostojanjezapisakojezahtevastandardnpr.Zapisioobuci
kojimseindirektnoprozivaprocesnpr.Obuke
B) Zahtevezaureenouodreenihprocesausistemuupravljanja
PrimerovakvihodnosazasluajstandardaISO9001:2008izahtevadefinisanihuelementu5.6
datjenaslici4.10.
109
Slika4.10Primerkakotumaitizahtevestandardasistemaupravljanjau
odnosunaproceseorganizacionogsistema
Svakiprozvaniprocesmorabitidefinisandabiostvario planiranepostavketj.realizovaoseu
potrebnimintervalimaiostvarivaoeljenirezultat.Akojejedanprocesdefinisan,odreenoje:
ta?Izlazinjegovaeljenaobeleja.
Ko?Odgovornost
ime? Ulazi: Predmet rada, re. materijal, infrastruktura, sredstva za rad, ljudski
resursiitd.
Kada?Planski,pozahtevuisl.
Kako?Opisaktivnosti
Zato?Ciljeviiefekti.Komekoristeoviizlazi?
Gde?prostornailokacijskaodreenostprocesa
Odgovori na ova pitanja tj. definisanje procesa u organizacionom sistemu stvaraju osnovu za
upravljanjeprocesima.
Dabijedanprocesorganizacionogsistemesesmatraodobrodefinisanimneophodnoje:
identifikovatiprocesusistemuiaktivnostirealizacijeprocesa
definisatiodgovornostizaproceskaoizaaktivnostirealizacijeprocesa
identifikovati veze sa drugim procesima (isporuioci, korisnici) mesto u mrei
procesa
definisatisvineophodniulaziuproces(npr.ljudskiresursikvalifikacija,obukeisl.,
dokumentacijaprocedure,uputstvaisl.,predmetrada,sredstvazarad...itd.,)
definisati izlaze i kriterijume za prihvatanje izlaza iz procesa (npr. produkt i njegove
karakteristikekvaliteta,zapisoodvijanjuprocesa,itd.)
definisatinainrealizacijeaktivnostiprocesa
110
definisatiindikatorezapraenjeuspenostirealizacijeprocesa
Ujednomsistemuupravljanjaorganizacionogsistemanajeipojavnioblicidokumenatakroz
kojesedefiniuprocesisu:
Postupci
Uputstva
alii:
Tehnolokeliste
Listeoperacija
IDkartoniprocesa
Planovirealizacijeprocesa
eme(mape)procesa
Dijagramitokova
Rasporediradnihmesta
....
Praktino to je najee kombinacija prethodno navedenih dokumenata. Svaki od

organizacionihsistematrebadaprocesnineophodnostzapostojanjemodreenogdokumenata
zaureenjeprocesapovrstamaibrojukakotonajboljeodgovaranjegovimspecifinostima.U
svakomsluajuosnovniimperativjedatakoprojektovanidokumentovansistemprocesastvara
eljeniizlaziobezbeujelakuupravljivostunutarnjegovogsistemaupravljanja.
Obziromdaseodreeniprocesiureujuidefiniukrozpojavneoblikedokumenatapotrebnoje
ovde navesti i definiciju dokumenta. Dokument je informacija (podatak od znaaja za
organizacionisistem)injenmedijumnakojemseonanalazi.(ISO9000:2005)Dokumentacija
omoguavasaoptavanjeonameramaidoslednostakcije.
Ulogadokumentacijeuorganizacionomsistemujeviestrukainjenomupotrebomobezbeuje
se,poredostalog,i:
a)ostvarivanjeusaglaenostisazahtevimastejkholderaiunapreenjesistema;
b)pripremaodgovarajueobuke;
c)ponovljivostisledljivost;
d)stvaranjeobjektivnogdokazai
e)vrednovanjeefektivnostiistalnepogodnostisistemaupravljanja.
Podela dokumentacije organizacionog sistema moe se izvriti i prema navedenim

kriterijumima:
Procesprojektovanjaiimplementiranjasistemaupravljanja
Hijerarhija
Mestoprojektovanja,nastankadokumenta
Vrstamedija
Uodnosunaprocesprojektovanjaiimplementacijesistemaupravljanjadokumentacijesemoe
podelitina:
I.
Dokumentazarazumevanjeiorganizovanjeradanaprojektu
Uputstvozaorganizovanjeradanaprojektu
111
II.
Spisakuesnikapotimovima
Programradanaprojektu
Planradanaprojektu
Uputstvozavoenjezapisnika
StandardiserijeISO9000,ISO14000
..isl.
Dokumentazauspostavljanjesistemailisistemskadokumenta
Ovoj grupi dokumenata pripada jedan ili vie dokumenata kojima se stvara osnova za
izradu drugih, za organizacioni sistem, potrebnih dokumenata. Najee je to oblik
dokumentakojimseureujeprocesupravljanjadokumentima(ukljuujuiizapise).Npr.
Postupak upravljanja dokumentacijom kao dokumenat koji definiee osnovne procese
upravljanja dokumentacijom od definisanja potrebe do ekolokog razreenja nekog
dokumenta.Ovajdokumenatnajeeobuhvatasledeeaktivnosti:
Planiranjeizradedokumenta
Obukaautora
Izradanacrtadokumenta
Preispitivanjedokumenta
Izradadokumenta
o Strukturasadrajadokumenata,
o Osnovnistandardniobliciformularazaizradudokumenatau
poslovnomsistemunjihovformat,izgled,oblastprimeneinain
popunjavanja,
o Osnovniparametrigrafikihobjekatakojisekoristezaizradu
dokumentata.
Preispitivanjeiusvajanjedokumenta
Oznaavanjeidistribucijadokumenta
Upotrebadokumenta
Izmenenadokumentu
Povlaenjeiunitavanjedokumenta
aliiaktivnostiuveziupravljanjazapisimakaotosu:
Identifikacijepotrebazazapisima,
Kreiranjezapisa,
Oznaavanjezapisa,
Odlaganjezapisa,
uvanje,arhiviranjeirazreenjezapisa.
III.
Dokumentapokojimaposlovnisistemfunkcionie
Obuhvata dokumenta koja su proistekla iz procesa projektovanja i implementacije
jednogsistemaupravljanjaimogusepodelitina:
A)Dokumentakojaureujuprocese(PROCEDUREiFORMULARI)
o
o
o
o
o
o
Postupaknabavke
Uputstvozaprijem,odlaganje,uvanjeiizdavanjeroba
Postupakprojektovanjairazvojaproizvoda
Postupakprodaje
Uputstvozapripremuproizvodnje
Uputstvozapakovanjegotovihproizvoda
112
o Uputstvozautvrivanjeindeksazadovoljstvakorisnika/kupca
o Postupaknabavke
o Uputstvozaskladitenjeproizvoda
o ....
o Formularzahtevazaponudom
o Formularprofakture
o ...
B)Dokumentakojasurezultatidokazodvijanjaprocesa(ZAPISI)
o Plannabavke
o Zahtevzaponudom
o Porudbenica
o Evidencionikartonrobe
o Profaktura
Uodnsunahijererhijudokumentaorganizacionogsistemamogusepodelitikaopremaprikazu
saslike4.11.
Slika4.11Hijerarhijadokumenataorganizacionogsistema
Prirunicikaopojavnioblikdokumentanajvoegnivoapredstavljaosnovnidokumentkojimse
ukupnoopisujenainureenjaprocesaitonanivou:
organizacionogsistema,
delova poslovnog sistema (sistem menadmenta kvalitetom, sistem menadmenta
zatitomivotnesredine,prirunikzalaboratorijeisl.)
izradeprodukata(proizvodailiusluga).
Postupcisupojavnioblikprocedurakojimase
Ureujuprocesikojiserealizujuizmeuvieradnihmesta,
Definiumeuzavisnostdelovaprocesa,
Opisujunainnjihovogodvijanja,
Definiuodgovornostizaprocese,
Definiuminimumpotrebnihinformacijazapoetakodvijanjaprocesa,
Odreujuminimumpotrebnihzapisaoodvijanjuprocesa
Uputstvasupojavnioblikprocedurakojimase:
113
Ureujuproceskojiserealizujenajednomradnommestu,
Detaljnoopisujunainnjihovogodvijanja,
Definiuminimumpotrebnihinformacijazapoetakodvijanjaprocesa,
Odreujuminimumpotrebnihzapisaoodvijanjuprocesa
Premamestuprojektovanja,nastankadokumentaistasemogupodelitina:
Interna dokumenta: dokumenta nastala, projektovana u okviru poslovnog sistema kao

podrkaodvijanjunjegovihprocesa.
Eksternadokumenta:dokumentakojanastajuizvanposlovnogsistema,akoristeseza
realizaciju procesa unutar poslovnog sistema (npr. kupevi zahtevi za ponudom, crtei
dobijeniodstranekupca,JUSstandardi,propisi,formulariisl.)
Da bi se odreenoj stejkholder grupi ukazalo na potrebnu ureenost odreenog sistema

upravljaja u organizacionom sistemu nakon procesa projektovanja i implementacije zahteva
odnosnih standarda sistema upravljanja najee se pribegava procesu ocenjivanja
usaglaenosti ovog sistema. Ocenjivanje usaglaenosti, po defniciji, ukazuje da su ispunjeni
specificirani zahtevi koji se odnose na proizvod proces, sistem, osobu ili telo. Gde ocena
usaglaenostiobuhvataaktivnostikaotosuispitivanje,kontrolisanjeisertifikacija,atakoei
akreditacijatelazaocenjivanjeusaglaenosti.
Obzirom da se ovde govori o standardima sistema upravljanja koji se odnose na procesi i

sisteme nadalje e se objasniti samo procesi sertifikacije i akreditacije, kao oblika ocenjivanja
usaglaenostiitosamoudomenusertifikacijesistemaupravljanja.
Srtifikaciona tela sistema upravljanja su tela za ocenjivanje usaglaenosti koje pruaju usluge
provere i ocene usaglaenosti odreenih sistema upravljaja organizacionih sistema. Ona su
nezavisna od organizacionih sistema isporuilaca produkata i njihovih klijenata. Ovakav tip
oceneusaglaenostisenazivaiocenomprekotreestrane.Sertifikacijajeprocespotvrivanja
usaglaenosti koje je izvrila trea strana u vezi sa odreenim sistemima upravljanja (ova
defnicija se moe odnositi i na procese, proizvode ili osobe za sluaj drugih pojavnih oblika
sertifikacionihtela).Sertifikacijasistemaupravljanjaponekadsenazivairegistracija.
Sertifikacijaseobavljakrozproceseprovereiocenestalneusaglaenostipredmetaprovereu
odnosunadatekriterijumeinaknadnogpostupanjasasertifikatomuzavisnostiodrezultata
preispitivanja da su ispunjenjeni specificirani zahtevi. Specificirani zahtevi, najee su
defnisani kroz standarde odnosnih sistema upravljaja, ali se ne moraju ograniavati samo na
njih.Sertifikacionotelojeorganizacionisistem,kojirealizujuprocesprovereiliocenepredmeta
provereuokvirusvojeoblastiakreditacije.Osnovnaulogasertifikacaionogtelajedanezavisnoi
nepristrasnoizvriocenuusaglaenostiodreenogsistemaupravljanjaitimestvoripoverenje
kod korisnika produkata organizacinog sistema iji se sistem upravljaja predmet ocene. Ovim
sertifikacionotelozamenjujepotrebuovakvihvrstaocenaodstranesamihkornsika,tojebio
najei sluaj u poetnom periodu razvoja standarda sistema upravljanja. Meutim, postoje
odreeni sluajevi kada korisnici i danas pribegavaju ovakvim vrstama samostalnih provera.
Uloga sertifikacionog tela u odnosu na organizacioni sitem isporuioca produkta i kupca,
koriosnikai/ilipotroaaistihdatajenaslici4.12.
114
Slika4.12Ulogasertifikacionihtelasistemaupravljanja
Akreditacija je proces ocene usaglaenosti koje je izvrila trea strana, koje se odnosi na
sertifikacionotelo(moeseodnositiinadrugeentitete:laboratorijezaispitivanja,kontrolna
tela i sl.) kojim se zvanino pokazuje njegova kompetentnost da obavlja odreene poslove
ocenjivanja usaglaenosti. To je postupak koji sprovodi Nacionalno Akreditaciono telo i na
osnovu kojeg utvruje i potvruje da odreena organizacija ispunjava zahteve za obavljanje
odgovarajuih poslova ocenjivanja usaglaenosti, utvrenih u odgovarajuim meunarodnim
standarima i da je kompetentna za obavljanje tih poslova. Akreditacijom se priznaje tehnika
sposobnost (ili kompetentnost) sertifikacionog tela (ali i laboratorije, kontrolnog tela) za
obavljanjeodreenihposlovasertifikacije(aliimerenja,ispitivanja,etaloniranja,kontrolisanja).
Poslovisedetaljnonavodeudokumentuoakreditaciji.Akreditacionotelojenadlenotelokoje
obavljaakreditaciju.
Nameunarodnomnivomrazlikujemodvevelikeorganizacijezaoblastakreditacije:
Meunarodna kooperacija za akreditaciju laboratorija ILAC (The International
LaboratoryAccreditationCooperation),i
MeunarodniakreditacioniforumIAF(InternationalAccreditationForum).
ILAC, koji predstavlja meunarodnu kooperaciju akreditovanih laboratorija irom sveta,

osnovanjejos1977.godine,uciljurazvojameunarodnesaradnjekakobiseolakalatrgovina,
meutimzvaninojeformiran1996.godine,potpisivanjemMemorandumaosporazumevanju
(MOU)uAmsterdamu,odstrane44nacionalnihtela. (ILAC,2011)
Jo jedan vaan korak za razvoj Kooperacije, jeste potpisivanje multilateralnog sporazuma

izmeu lanica (MRA Mutual Recognition Arrangement), u Vaingtonu, u novembru 2000.
godine,kojijepoboljaoiolakaopriznavanjerezultataispitivanjanameunarodnomnivou,i
otkloniotehnikebarijereutrgovini.Dogovorjepotpisalo36akreditacionihtelaiz28zemalja
iromsveta.
IAF prestavlja meunarodnu asocijaciju za ocenjivanje usaglaenosti akreditacionih tela i

drugihtelazainteresovanihzaocenuusaglaenosti,uoblastisistemamenadmenta,proizvoda,
usluga,islino.GlavnaulogaIAFajestedarazvijejedinstven,iromsvetaprihvaen,program
zaocenjivanjeusaglaenosti,kojieotklonitirizikuposlovanjuiuveritipotroaedasemogu
pouzdati u akreditovana sertifikaciona tela. Jedan od mehanizama putem kojeg IAF ostvaruje
115
svoje ciljeve, jeste multilateralni sporazum IAF MRA (Multilateral Recognition Arrangement).
Onog trenutka kada akreditaciono telo postane lan ovog sporazuma, u obavezi je da prizna
sertifikate svih sertifikacionih tela koja su akreditovana od strane ostalih lanica MRA
sporazuma.Danasusvetupostojioko111lanicaIAFMRAsporazuma.
Na evropskom nivou postoji Evropska kooperacija za akreditaciju EA (European Co

operationforAccreditation),kojajeuspostavljenanovembra1997.godine,aregistrvanakao
neprofitnaasocijacija,juna2000.godineuHolandiji.EApredstavljamreunacionalnopriznaih
akreditacionihtela,lociranihnapodrujuEvrope,ipokrivaocenjivanjeusaglaenosti:
laboratorijaza:
o ispitivanje,
o etaloniranje,
o medicinskihlaboratorija,
kontrolnihtela,
sertifikacionihtelaza:
o sistemeupavljanja,
o proizvodeiusluge,
o osoblje,
o zatitu ivotne sredine prema evropskom Ekomenadmentu i emama za
ocenjivanje.
DanasEvropskakooperacijazaakreditacijubroji33lanicaiz33zemaljaEvrope.
Na teritoriji Srbije, za sprovoenje Zakona o akreditaciji, zadueno je Akreditaciono telo

SrbijeATS,osnovanoodstraneRepublikeSrbije,kaosamostalna,neprofitnaorganizacija,za
utvrivanjekompetentnostiorganizacijazaobavljanjeposlovaocenjivanjausaglaenosti.
AkreditacionoteloSrbijejenacionalniorganzaakreditaciju,kojiupravljasistemomakreditacije
u Srbiji i deo je sistema infrastrukture kvaliteta. Ocenu usaglaenosti proizvoda, procesa, i
usluga sa tehnikim propisima i standardima, sprovode struno i tehniki osposobljene
laboratorije,sertifikacionaikontrolnatela.
AkreditacionoteloSrbijemoedaakredituje:
Laboratorije za ispitivanje: ivotnih namirnica, parametara ivotne sredine, elektrinih
ureaja,opremepodpritiskom,hemijskihproizvoda,graevinskihmaterijalaidrugo;
Laboratorijezaetaloniranjeetaloniranjemerneiispitneopreme;
Sertifikacionatelauslugesertifikacije:
o proizvoda i procesa u skladu sa propisima i prema razvijenim sertifikacionim
emama,
o sistema upravljanja (sistem upravljanja kvalitetom, ivotnom sredinom,
bezbednouhraneidrugi),
o strunih lica (ocenjivai sistema menadmenta kvaliteta i upravljanja ivotnom
sredinom,zavarivai,licakojaobavljajuispitivanjebezrazaranjaidrugo);
Kontrolnatela:kontrolisanjeliftovaidizalica,opremepodpritiskom,elektroopremei
instalacija , kvaliteta nametaja, kontrolisanje u oblasti motornih vozila i u drugim
podrujima.
116
emameunarodnogpriznavanjaakreditacionogtelaiaktivnostikojeproistiuiznjihovograda
prikazanajeslikom4.13.naosnovuoveemedabirezultatioceneusaglaenostinekogsistema
upravljanja i izdati sertifikat po tom osnovu bili priznati neophodno je da nacionalno
akreditacionotelokrozpristuperegionalnimudruenjimapostanelanIAFa.
Slika4.13emapriznavanjaakreditacionihtela
4.3StandardiserijeISO9000
ISO(InternationalOrganisationforStandardization)je1979.godineformiralaTehnikikomitet
TC 176 sa osnovnim zadatkom da radi na standardizaciji i usaglaavanju podruja sistema
kvaliteta, obezjeenja kvaliteta i odgovarajuim tehnologijama kvaliteta, na osnovama
postojeihnacionalnihstandarda.Poetkom1980tegodinekrenuloseuformiranjestandarda
za upravljanje kvalitetom. Prvo izdanje standarda, izalih pod poetnim ISO brojem 9000, u
okviru nadlenosti ISO/TC 176, nazvanih standardi serije ISO 9000, dogodilo se 1987. godine.
Zahvaljujui ovim meunarodnim standardima organizacioni sistemi koji stvaraju osnovne
produktetj.isporuiociizrazliitihzemaljamoglisukrozproceseoceneusaglaenostidabudu
priznati i van svoje zemlje irom sveta. Organizacioni sistemi preko obezbeenja korisnikovih
zahteva za kvalitetom produkata poevi od istraivanja i razvoja do procesa upotrebe ili
potronje proizvoda ostvaruju ravnopravniji tretmani i uee na svetskom tritu. U ovom
momentu, prema podacima ISO, objavljenim u (Todorov, 1996), standardi serije ISO 9000 su
najireprihvaenistandardikojisuuupotrebiodosnivanjaISOorganizacije.
Izlaskommeunarodnihstandardasistemaupravljanjakvalitetom,nainjenjeogromankoraku
ujednaavanjurazliitihkoncepataizahtevazasistemomupravljanjakvalitetomorganizacionih
sistema iz razliitih drava. Donet je standard koji se moe koristiti za provere organizacionih
sistemaodstranerazliitihkorisnika,adatonepredstavljavelikiproblemzanjih.Ovistandardi
sugenerikeprirodeiprimenjivisunasveveliineioblikedelatnostiorganizacionihsistemai
117
nezavisni su od njihovog oblika organizovanja i vlasnitva, to u jednom delu predstavlja

prednost zbog mogueg broja formi standarda za pojedinane specifinosti organizacionih
sistema(delatnost,veliinaisl.),aliinedostatakudeluuoptavanjazahtevakojeonisadrei
njihovogtumaenjeusluajuovihspecifinosti.
VenakonnekolikogodinaupotrebestandardaserijeISO9000dolojedoizvesnihpromenau
njihovoj strukturi, broju, ali i u delovima sadraja nekih od njih. Vremenski pregled revizija
serijestandardaISO9000ilinekihodosnovnihstandardaizoveserijeizgledaovako:
1994.godineprvarevizijaserijestandarda,
2000.godinejenovaverzijaserijestandarda,
2005.godinedonesenjenovistandardISO9000,
2008.godinerevizijastandardaISO9001,
2009.godinarevizijastandardaISO9004.
Naosnovutebele4.2,apremapodacimaISOSurvey2009(ISO,2009),dokraja2009.godineu
svetujeevidentiranbrojod1.064.785preduzeau178dravasasertifikatomQMSa.
Tabela4.2
UkupanbrojISO9001:2000/2008sertifikata
Dec2000 Dec2001 Dec2002 Dec2003 Dec2004 Dec2005 Dec2006 Dec2007 Dec2008 Dec2009
457,834
510,349
561,767
497,919
660,132
773,867
896,929
951,486
982,832 1,064,785
Prema ISO (2009) najvei broj organizacionih sistema sertifikovan je u Evropskim i dravama
DalekogIstoka,presvegauKini,kakojetoprikazanoutabeli4.3.
Tabela4.3.
Top10zemaljasvetasaISO9001sertifikatom
Kina
257.076
Italija
130.066
Japan
68.484
panija
59.576
Rusija
53.152
Nemaka
47.156
VelikaBritanija
41.193
Indija
37.493
SAD
28.935
JunaKoreja
23.400
Nazavisno od godine izdanja ili revizije ova serija standarda se obino sastoji iz tri osnovne
grupestandarda:
I grupa standarda (specifikacije) koji su specificirali zahteve, tanijeminimum zahteva

za sistemom upravljanja kvalitetom. Unutar ove grupe, nekada se nalazilo vie (9001,
9002, 9003) standarda, a dana se nalazi jedan standard sa oznakom 9001. Navedeni
standarddefinieminimumzahtevakojenekiorganizacionisistemmoradaispunidabi
prikazao sposobnost da isporuuje produkte koji zadovoljavaju korisnika i ispunjavaju zahteve
odgovarajuih propisa i ima za cilj unapreenje zadovoljstva korisnika. U zavisnosti od
rezultata provere i ocene ovih sistema u odnosu na navedene specifikacije mogue je

izdavanjesertifikataousaglaenostisistemaupravljanjakvalitetom.
118
II grupa standarda (uputstva) obuhvatala je veliki broj standarda koji su davali

preporukezasistemupravljanjakvalitetomizanjegovoprojektovanjeuorganizacionim
sistemima.Ovistandardidajuveibrojpreporukakojesuusebiobinosadrezahteve
prethodne grupe standarda, ali i preporuke za unapreenje sistema upravljanja
kvalitetom i nisu obavezni za organizacione sisteme koji ele samo sertifikat.
Najznaajniji standard iz ove grupe nose oznaku ISO 9004 i ISO 19011. ISO 9004 daje
uputstvokojeseodnosiinaefektivnostinaefikasnostsistemaupravljanjakvalitetom.
Cilj ovog standarda je unapreivanje performansi organizacije i poboljavanje
zadovoljenja korisnika i ostalih zainteresovanih strana. ISO 19011 daje uputstvo za
proverusistemaupravljanjakvalitetomisistemaupravljanjazatiteivotnesredine.
III grupa standarda (osnove i renici) ili tanije standard, koji je definisao osnove
sistema upravljaja kvalitetom i osnovne pojmove koji se koriste u oblasti upravljanja
kvalitetom,atojestandardsaoznakomISO9000.
Ovi standardi zajedno ine koherentan skup standarda za sistem upravljanja kvalitetom koji
olakavajuuzajamnorazumevanjeunacionalnojimeunarodnojtrgovini.
VaeeverzijestandardaizserijeISO9000proverivesunasajtuhttp://www.iso.org
4.3.1StandardISO9000:2005SistemmenadmentakvalitetomOsnoveirenik
Ovaj meunarodni standard opisuje osnove sistema menadmenta kvalitetom koje ine
predmetipodrujeprimenefamilijestandardaISO9000,idefinieodgovarajuetermine.
Standardjenamenjensledeimstejkholedrima:
Organizacionimsistemima,isporuiocima,kojinastojedaostvareinternuprednostkroz
primenusistemaupravljanjakvalitetom;
Organizacionim sistemima, korisnicima, koji nastoje da steknu poverenje u svoje
isporuiocedaekorisnikizahtevi,kojiseodnosenaprodukte,bitizadovoljeni;
Korisnicimaprodukata;
Onimakojimajepotrebnodaserazumeju,upotrebljavajuiterminologijukojasekoristi
uupravljanjukvalitetom(npr.isporuiocima,korisnicima,donosiocimapropisa);
Onimakojiinternoilieksternouorganizacionimsistemimavrednujusistemupravljanja
kvalitetomiligaproveravajuupogleduusaglaenostisazahtevimastandardaISO9001
(npr.proveravai,donosiocipropisa,sertifikaciona/registracionatela);
Onima koji interno ili eksterno u organizacionim sistemima pruaju savetodavnu ili
edukativnu pomo, po pitanju sistema upravljanja kvalitetom (konsultanti, nauno
istraivakeorganizacijeisl.);
Onima koji izrauju odgovarajue standarde (nacionalnim organizacijama za
standardizacijuisl.).
Pristupi implementaciji i unapreenju sistema upravljanja kvalitetom, koji su dati u familiji

standardaISO9000,aliiupoznatimmodelimaorganizacioneizvrsnosti(nacionalnenagradeza
kvalitet),zasnovanisunazajednikimprincipimasistemaupravljanjaitrebada:
omogueorganizacionimsistemimadaidentifikujesvojesnageislabosti;
sadreodredbezavrednovanjepremagenerikimmodelima;
dajuosnovzastalnapoboljavanjai
119
dajuodredbezaeksternopriznavanje,sertifikaciju.
4.3.2StandardISO9001:2008SistemmenadmentakvalitetomZahtevi
Ovaj meunarodni standard specificira zahteve za sistem upravljanja kvalitetom kada

organizacionisistem:
treba da pokae svoju sposobnost da dosledno obezbeuje proizvod, koji ispunjava

zahtevekorisnikaiodgovarajuihpropisai
imazaciljdapoveazadovoljstvokorisnikaefektivnomprimenomsistema,ukljuujui
procese stalnog poboljavanja sistema, kao i dokazivanje usaglaenosti sa zahtevima
korisnikaiodgovarajuihzakonaipropisa.
Svizahteviovogmeunarodnogstandardasugenerikiipredvienojedabuduprimenljiviza
sve organizacione sisteme, bez obzira na njihov tip, veliinu i proizvode koje isporuuju. Ovaj
meunarodni standard povezan je sa standardom ISO 14001:2008, da bi se poveala
kompatibilnostovadvastandardazadobrobitsvihkorisnika.
StandardISO9001neobuhvatazahtevekojisuspecifinizaostalesistemeupravljanja,kaoto
su zahtevi striktno vezani za upravljanje ivotnom sredinom, upravljanje zatitom zdravlja i
bezbednounaradu,upravljanjebezbednouhrane,upravljanjefinansijamailizanekudrugu
oblast menadmenta. Ovaj meunarodni standard omoguava organizacionim sistemima da
poveuiliintegriusvojsistemupravljanjakvalitetomsazahtevimasistemaupravljanja,kojisu
sa njim povezani. U okviru ovog standarda jasno se navodi da postoji mogunost da
organizacioni sistemi prilagode svoje postojee sisteme upravljanja, da bi uspostavila sistem
upravljanjakvalitetom,kojiispunjavazahteveovogmeunarodnogstandarda.Dakle,govorise
o postojeem sistemu upravljanja i njegovom, eventualnom prilagoavanju da bi se ispunile
specifikacijazasistemomupravljanjakvalitetomkojiobuhvataovajstandard.
Osnovusistemaupravljanjakvalitetomobuhvaenogovimstandardominimodelprikazanna
slici4.14.
Slika4.14Modelsistemaupravljanjakvalitetom
120
4.3.3 Standard ISO 9004:2009 Rukovoenje sa ciljem ostvarivanja odrivog uspeha

organizacijePristupprekomenadmentakvalitetom
Ovajmeunarodnistandardpruauputstvozapodrkuorganizacionimsistemimazadostizanje
odrivog uspeha u kompleksnom, zahtevnom i promenljivom okruenju korienjem pristupa
prekoupravljanjakvalitetom.
Odriviuspehorganizacionisitemitrebadaobezbedesopstvenomsposobnoudaidentifikujui
ispunjavajupotrebeznaajnihstejkhoderatokomdugogvremenskogperiodainauravnoteen
nain.Odriviuspehsemoepostiiefektivnimupravljanjemuorganizacionomsistemu,sveu
menadmenta o okruenju organizacije, uenjem i odgovarajuom primenom bilo
poboljavanjabiloinovacijailiijednoidrugo.
Dabiseidentifikovalejakeislabestraneimogunostizapoboljavanja,inovacijeilizajednoi
drugo,ovajmeunarodnistandardpodstiesamoocenjivanjekaoznaajanalatzapreispitivanje
nivoazrelostiorganizacionihsistema.
StandardobezbeujeiruusredsreenostnasistemupravljanjakvalitetomnegoISO9001.On
se odnosi na potrebe svih stejkholdera i daje uputstvo za sistematino i stalno poboljavanje
sveukupnihperformansiorganizacionihsistema.
4.3.4StandardISO19011:2003Uputstvozaproveravanjesistemamenadmentakvalitetomi
sistemamenadmentaivotnomsredinom
Serije meunarodnih standarda ISO 9000 i ISO 14000 istiu vanost provera kao alata
menadmentazapraenjeiverifikacijuefektivneprimenesopstvanihsistemaupravljanja,pre
svegakvalitetomi/ilizatitomivotnesredine.
Ovaj meunarodni standard daje uputstva mendmentu o programima provere, sprovoenju

internih ili eksternih provera sistema upravljanja, kao i o osposobljenosti i vrednovanju
proverivaa.Namenamujedagaprimenjujeirokdijapazonpotencijalnihkorisnika,ukljuujui
proverivae, organizacione sisteme iji sistemi upravljanja su predmet provere, organizacione
sistemekojitrebadaobavljajuproveresistemaupravljanjanaosnovuugovora,organizacione
sistemekojisuukljueniu:
sertifikacijuiliobukuproveravaa;
sertifikaciju/registracijusistemaupravljanja;
akreditacijuiliustandardizaciju;
oblastocenjivanjausaglaenosti.
4.3.5Ostalistandardisistemaupravljanjakvalitetomznaajnizapojedinedelatnosti
Standard AS 9000 je standard sistema upravljanja kvalitetom specifian za avio industriju,

razvijen1997.godine.Ovajstandardjestvorennainicijativugrupeproizvoaaiisporuilacau
avionskoj industriji ime je stvoren AAQG (American Aerospace Quality Group) koji je deo
divizijezaavionskuindustrijepriamerikomdrutvuzakontrolukvaliteta(AmericanSocietyfor
QualityControl).UizradistandardaAS9000uzetesuipreporukeamerikogarditacionogtela
ANABkaoinezavisnogudruenjaakreditovanihsertifikacionihtela(IndependentAssociationof
AccreditedRegistrarsIAAR).
121
TL9000standardjekreiran1999.godineipredstavljastandardzasistemupravljanjakvalitetom
u telekomunikacionoj industriji. Baziran je na standardu ISO 9001 uz 90 dodatih zahteva. Od
dobavljaauovojindustrijisezahtevaprimenadodatnihelemenatakojiseodnosenanjihovu
proizvodnju, dok se od hardverskih i softverskih kompanija trai da primene sve specificirane
zahtevezaovajsektor.
ISO/TS 16949 je meunarodni standard za QMS u automobilskoj industriji. Ovaj standard

integriezahteveizverzijeISO9001:2000saspecifinimzahtevimastandardaizautomobilske
industrijekaotosuamerikiQS9000(zahteviGeneralMotorsa,FordaiChryslera),nemaki
VDA 6.1 (Verband der Automobilindustrie), francuski EAQF (Evaluation Aptitude Quality
Fournisseur)iitalijanskiAVSQ(AssociazionenazionaledeiValutatoridiSistemiQualit).Uizradi
ovog standarda su uestvovali i japanski proizvoai automobila. Ovaj standard se odnosi na
sveinterneieksterneisporuiocesirovina,polufabirkata,delova,komponentiiusluga.Njegov
osnovni cilj je obezbeenje kvaliteta u proizvodnji originalnih autodelova. Na ovaj nain se
isporuiocinameunarodnomnivouoslobaajuviestrukesertifikacijeiauditapremarazliitim
standardimaizoveoblasti.
Serijastandardazaupravljanjekvalitetomsoftverarazvijaseod2000.godineuokviruISO/IEC
podnazivomSQuaRESoftwareQualityRequirementsandEvaluation.Standardioveserije
noseoznakuISO/IEC25000SQuaRE.Takoeod2004.godinejeuupotrebiverzijaidokumenta
ISO/IEC90003kojidajeodgovarajuesmernicezaupotrebustandardaISO9001:2000zasluaj
softverskoginenjerstva.
MeunarodnistandardISO13485:2003MedicaldevicesQualitymanagementsystems
Requirementsforregulatorypurposes,specificirazahtevezasistemupravljanjakvalitetomkoje
treba da ispune organizacioni sistemi koji se bave projektovanjem i razvojem, proizvodnjom,
instalacijomiservisiranjemmedicinskihureaja.UkljuujesvezahtevestandardaISO9001,uz
dopunjenezahtevespecifinezaproizvoae/trgovce/serviseremedicinskihureaja.Posebno
senaglaavavanostispunjavanjazahtevakupacaizahtevanacionalneregulative.
4.4StandardiserijeISO14000
SerijastandardaISO14000nastalajekaoodgovornasvakodnevnopoveanjebrigeoivotnoj
sredinikaoiproporcionalnompoveanjubrojazakonakojiobraujuovumateriju,odnosnokao
sredstvodasepomognesvakomorganizacionomsistemudapostavisvojeposlovanjetakoda
odgovori na rastue zahteve zatite ivotne sredine. Pored izbegavanja problema od strane
mikrookruenja i zakonodavstva usled nepridravanja ekolokih normi, organizacioni sistemi
koriste sisteme ekolokog menadmenta kao svoju konkurentsku prednost, nudei proizvode
kojisajednestraneneteteivotnojsredini,anastalisukrozproceskojisamposebinemoe
danaudiprirodnomokruenju.
Sve vrste organizacionih sistema se sve vie trude da postignu i pokau svoj uinak u zatiti
ivotnesredinekontrolisanjemuticajasvojihaktivnosti,proizvodaiusluganaivotnusredinu,u
skladu sa svojom politikom, i svojim ciljevima zatite ivotne sredine. Ovakvo ponaenja je
posledicasvestroijihzakonakojiseodnosenaoblastzatiteivotnesredine,aliisveizraenijih
potreba stejkholdera u ovoj oblasti. Sa perioda potreba za masovnom produkcijom, preko
potrebazakvalitetomkododreenogbrojagrupastejkholderapostajusveprisutnijeiizraeniji
zahteviuveziekolokepodobnostiprodukataiorganizzacionohsistemakojiihstvaraju.Ovome
122
sunajviedoprinelirazvojtehnologijeistandardakorisnika,aliisveprsutnijaiizraenijabriga
zaouvanjemivotnesredinakojajeznaajnonaruenauproteklomveku.
Organizacionisistemipredovakvimizazovimapreduzimajuznaajneaktivnostikakobiimizali
u susret. Sve se vie pridaje znaaju odreenim aspektima i uticajima na ivotnu sredinu, jer
postaje jasno da se drugaijim odnosom moe dovesti u pitanje opstanak i dalji razvoj
organizacionih sistema. Parcijalni pokuaji praenja i merenja odreenih uticaja, reagovanja u
sluajunjihovogprekoraenjailivanrednihsituacijaisaniranjeposledicapostajuaktivnostisa
visokimrizikomimoguimizraenimtrokovimaudaljemfunkcionisanju.
Sve ovo namee potrebu za ukljuivanjem pitanja uticaja na ivotnu sredinu u okviru
strukturiranih sistema upravljanja koji ve postoje u organizacionom sistemu i njihovoj
adaptaciji narastajuim potrebama iz okruanja. Meutim, sve ovo, kao i u sluaju sistema
upravljaja kvalitetom zahtevalo je odreene aktivnosti u delu standardizacije procesa ovakvih
sistemaimebiseotvorilamogunostukazivanjanausaglaenostsopstvenihsistemaupravljaja
uovomsegmentu.
OvojepodstakloISOdanazahteviusaradnjisaUjedinjenimNacijama(UN)razvijestandardza
sistem upravljanja zatitom ivotne sredine tj. seriju standarda ISO 14000. Pored standarda
serije ISO 9000, za razvoj standarda serije ISO 14000 posluio je britanski standard BS 7750,
razvijenodstraneBritishStandardsInstituteujunu1992.godine.Tojebiostandardkojijeprvi
obraivaojedansistemupravljanjakojiobezbeujezatituivotnesredine.Jedanodrazlogaza
formiranje ove serije standarda bio je da se preduhitri nacionalno zakonodavstvo koje
uglavnomdelujenalokalnomnivouinaorganizacijudelujeoptereujue.
PrvoizdanjestandardaserijeISO14000pripremiojeTehnikikomitetISO/TC207,Upravljanje
zatitom ivotne sredine, Potkomitet SC 1, Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine 1996.
godineobjavljivanjemstandardaISO14001.UNovembru2004.ISOobjavljujedrugoizdanjeISO
14001kojimsestavljavansnageprvoizdanje(ISO14001:1996)
Meunarodni standardi za upravljanje zatitom ivotne sredine imaju nameru da

organizacijama obezbede elemente efektivnog sistema upravljanja zatitom ivotne sredine
(EMS) koji se mogu integrisati sa ostalim sistemima upravljanja kako bi se organizacionim
sistemimapomoglodapostignuiciljevezatiteivotnesredineiekonomskeciljeve.
Standardi su kompatibilni i sa ostalim postojeim programima upravljanja zatitom ivotne

sredine(presvegasaEMASkojiseprimenjujeuEUiijisuzahtevinetootriji).Onotoimje
svimazajednikojedaodorganizacionogsistemazahtevajudaidentifikujesveaspekteivotne
sredineisveuticajesvojihproizvoda,procesaiusluganaivotnusredinu.
SerijastandardaISO14000semoepodelitiudveosnovnegrupe:
Igrupastandardakojiseodnosenasistemeupravljanjazatitomivotnesredine
IIgrupastandardakojiseodnosenaprodukte(ocenjivanjeivotnogciklusaproizvoda,
oznaavanjeproizvoda,razvojproizvodaisl.)
Strukturastandardauokviruovedvegrupeprikazanajeslikom4.15.
123
Slika4.15StrukturastandardaserijeISO14000
UokvirustandardaIgrupe,kojiseodnosenasistemupravljanja,najznaajnijisustandardiISO
14001 i ISO 14004. Slino standardima serije ISO 9000 i u ovom sluaju standard ISO 14001
specificirazahteva,aISO14004dajeuputstvaismernicezanjegovuefektivnuprimenu.
PostojiznaajnarazlikaizmeustandardaISO14001,kojiopisujezahtevezasistemupravljanja
ivotnom sredinom organizacije i moe se koristiti za sertifikaciju/registraciju i/ili
samodeklarisanje i smernica (ostali standardi I grupe) koje nisu namenjene sertifikaciji, koje
pruajugenerikupomoorganizacijonimsistemimauuspostavljanjusistemaupravljanja.
Sertifikacija po ISO 14001 je poela 1995. godine sa 257 sertifikovanih organizacija. Broj
sertifikata do kraja 2004. godine je iznosio 90,569 u 127 zemalja. Trenutno se sertifikacija
prema zahtevima standarda ISO 14001 obavlja prema reviziji standarda iz 2004. godine. Iako
broj sertifikovanih organizacionih sistema intezivno raste, on je i dalje skoro 5 puta manji od
brojasertifikovanihpremaISO9001,bardo2009.godine(ISO,2009).Prikazbrojasertifikovanih
organizacionihsistemauprvihdesetzamaljasvetadatjeutabeli4.4.
Tabela4.4.
Kina
55.316
Japan
39.556
panija
16.527
Italija
14.542
VelikaBritanija
10.912
JunaKoreja
7.843
Rumunija
6.863
Nemaka
5.865
SAD
5.225
eka
4.684
Ako se napravi uporedna analiza standarda ISO 14001 i standarda ISO 9001 moe se doi do
sledeihzakljuaka:
124
ISO 14001 koristi odreene iste elemente kao i ISO 9001 (upravljanje
dokumentacijom, provere sistema, upravljanje zapisima, obuka, korektivne i
preventivnemereisl.).
Oba sistema zahtevaju definisanje merljivih ciljeva i njihovo periodino
preispitivanje.
Obasistemazahtevajustalnapoboljanjasistema.
ZahteviISO9001suopirniji,ISO14001jedostablaiiprilinojefleksibilan.
ISO9001sebaviureenjemodnosasamoizmeuisporuioca,njihovihdobavljaa
ikorisnika.KonceptISO14001jeiriiobuhvataodnoseorganizacionogsistemasa
svimstranamazainteresovanimzanjegovoposlovanje.
Ciljsistemaupravljjanjakvalitetomjeupotpunostizadovoljitizahtevekorisnika.
Sistemmenadmentazatitomivotnesredinenijetolikojednostavanpopitanju
cilja(meunarodniugovori,programiodreenihindustrija,kodeksiidrugipropisi
uslonjavajuovusliku).
ISO 14001 ima eksplicitnije zahteve u pogledu komunikacija i informacionih
tokova, strune osposobljenosti zaposlenih, vrednovanja uticaja na ivotnu
sredinuireagovanjausluajuopasnosti.
4.4.1 Standard ISO 14001:2004 Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine Zahtevi sa
uputstvomzaprimenu
Meunarodnim standardom ISO 14001 utvruju se zahtevi za sistem upravljanja zatitom

ivotnesredinekojiorganizacijitrebadaomoguedarazvijeiprimenipolitikuiciljeve.Prilikom
razvojaovogsistemaupravljajaneophodnojedaseuzmuuobzirodnosnizakonskizahtevi,kao
iinformacijeuvezisaznaajnimaspektimaivotnesredine,aliseorganizacionisistemnemora
ograniitinatoimoeusvojimaktivnostimadaukljuiiodreenepreporukeidobrupraksuu
zatiti ivotne sredine. Ovaj standard je, takoe, generiki i moe se primeniti na sve vrste i
veliineorganizacija,urazliitimgeografskim,kulturnimidrutvenimuslovima.
ISO14001jejediniizceleserijepokomesemoevritisertifikacijaEMSa.Sviostalistandardi
predstavljajusamopodrkurealizacijinjegovihzahteva.Osnovneelementesistemaupravljanja
standardpreuzimaizveafirmisanihstandardasistemaupravljanjaserijeISO9000.
Ono to treba istai je da ISO 14001 ne definie nivo uinka (kao apsolutni zahtev) za sistem
upravljanja ivotnom sredinom. To znai da njegovi zahtevi nisu usmereni ka unapred
odreenim nivoima zagaenja ili nekim drugim tehnikim zahtevima. Osnovna namena
standarda je da njegovom primenom, organizacioni sistem pokae visok nivo poslovanja u
odnosunaouvanjeivotnesredine,uspostavljanjemkonzistentnogidokumentovanogsistema
upravljanja. To znai da postoji sistem stalne i sistematine kontrole procesa (operacija),
proizvoda i usluga koji imaju uticaj na ivotnu sredinu integrisan u okviru postojeeg sistema
upravljanja. Nesumnjivo je da to ima veze sa uinkom na planu zatite ivotne sredine, ali je
naglasakipaknaefektivnomupravljanjuorganizacionimsistemom.
ISO14001nezamenjujezakonskeobavezekojeorganizacionisistemmoradaispuni.Zarazliku
od zakona standard je dobrovoljan. Pre bi se moglo rei da obezbeuje sistem za praenje,
kontrolisanjeipoboljavanjeprocesaauvezisaodnosnimzakonskimpropisima.Dakle,treba
125
da ima preventivan karakter, a ne posledino delovanja u odnosu na sprovedena merenja i

praenja uticaja. Ako se i desi odreena neusaglaenost ili vanredna situacija neophodno je
pokretanjeodgovarajuihkorektivnihmeraidetaljnaanalizauzrokaovakvihdeavanjadabise
njihovapojavapredupredilaubuduemfunkcionisanjuorganizacionogsistema.
ISO 14001 treba posmatrati kao alat koji olakava donoenje odluka na osnovu informacija
vezanihzazatituivotnesredine.Dabisepotencijalstandardarealizovaoupotpunosti,treba
ga primeniti sa ciljem da se olaka usaglaenost sa zakonom propisanim zahtevima.
Organizaconimsitemimajepreputenodanaosnovuekonomskihfaktorasamiodredegranicu
dokojeedaidudaljeodonogatojezakonskaobavezauoblastizatiteivotnesredine.
Oekivani efekti od implementacije i sertifikacije sistema upravljanja zatitom ivotne sredine

su:
uveravanje kupaca/klijenata da postoji posveenost sistemu upravljanja zatitom
ivotnesredinekojijedostupanjavnosti;
odravanjedobrihodnosasajavnou/zajednicom;
zadovoljenjekriterijumainvestitorailakipristupkapitalu;
dobijanjeosiguranjapoprihvatljivimtrokovima;
unapreenjeimidaiueanatritu;
poboljanjekontroletrokova;
smanjenjeudesakojipovlaeodgovornost;
ouvanjeulaznihmaterijalaienergije;
olakanjedobijanjadozvolaiovlaenjaizadovoljenjenjihovihzahteva;
promovisanje svesti o zatiti ivotne sredine meu dobavljaima, ugovaraima i svim
licimakojaradezaorganizacijuiliunjenukorist;
podravanjerazvojaipodelereenjaproblemazatiteivotnesredine;
poboljanjeodnosaizmeuorganizacijeiorganavlasti.
Osnovupristupainimodelosnovihstrukturnihelemenatastandardadatnaslici4.16.Modelje
dostaslianonomekojijedatuvezisistemaupravljanjakvalitetom.
Slika4.16.Modelsistemaupravljanjazatitomivotnesredine
126
Uspeh sistema upravljanja zatitom ivotne sredina, ako i za svaki drugi sistem upravljanja,
zavisi od privrenosti menadmenta na svim nivoima i funkcijama, naroito od top
menadmenta.
Upravljanjezatitomivotnesredineobuhvataitavnizpitanja,ukljuujuiionaodstratekogi
konkurentskog znaaja. Organizacioni sistem sertifikacijom prema zahtevima standarda ISO
14001 moe da predstavi uspenu primenu ovog meunarodnog standarda kako bi uverila
odreene stejkholdere da ima efektivno implementiran sistem upravljanja zatitom ivotne
sredine.
StandardISO14001sadrisamoonezahtevekojisemoguobjektivnoproveriti.Ovajstandard
ne obuhvata specifine zahteve za ostale sisteme upravljanja, (npr. kvalitet, zdravlje i
bezbednostnaradu,menadmentfinansijamailirizicima)iakkosepojedinielementi/segmenti
sistemamoguoslonitinaoneizdrugihsistemaupravljanjailiintegrisatisanjima.
Ovajmeunarodnistandardsemoeprimenitinasvakiorganizacionisistemkojielida:
uspostavi,odravaiunapreujesistemupravljanjazatitomivotnesredine;
uveri sebe o usaglaenosti sistema upravljanja zatitom ivotne sredine sa utvrenom
politikomzatiteivotnesredine;
pokaeusaglaenostsaovimmeunarodnimstandardomtakotoeda:
o samaodrediisamadeklarieusaglaenost;
o zatrai potvrdu o usaglaenosti od strane zainteresovanih strana za samu
organizaciju,kaotosukorisnici;
o zatraipotvrduusaglaenostiodstranenekeeksterneorganizacije;
o zatrai sertifikaciju/registraciju svog sistema upravljanja zatitom ivotne
sredine,odstraneeksterneorganizacije.
Svaki sistem upravljanja zatitom ivotne sredine treba da obuhvati sve zahteve iz ovog
meunarodnogstandarda.Stepenprimenezavisieodfaktorakaotosupolitikazatiteivotne
sredine te organizacije, prirode njenih aktivnosti, proizvoda i usluga, lokacija organizacije i
usloviukojimaradi.
4.4.2StandardISO14004:2004SistemupravljanjazatitomivotnesredineOptesmernice
zaprincipe,sistemeitehnikepodrke
Ovim meunarodnim standardom utvrujuju se smernice za uspostavljanje, primenu,

odravanjeipoboljavanjesistemaupravljanjazatitomivotnesredineinjegovukoordinaciju
sadrugimsistemimaupravljanja.
Obuhvata primere, opise i mogunosti koji pomau i primenu sistema upravljanja zatitom
ivotne sredine i ojaavanje njegovih odnosa sa ukupnim upravljanjem organizacije. Mada su
smernice u ovom meunarodnom standardu konzistentne sa modelom sistema upravljanja
zatitomivotnesredineISO14001,nisudatesanameromdaobezbedetumaenjazahtevaISO
14001.
Standard ISO 14004 opisuje sistem koji moe postepeno ojaavati postojeu sposobnost da
predvia,identifikujeiupravljasvojimodnosimasaivotnomsredinom,ostvarujesvojeopte
127
ciljeve zatite ivotne sredine i osigurava stalnu usaglaenost sa odgovarajuim zakonskim i

drugimzahtevimasakojimaseorganizacijasaglasila.
4.5StandardiserijeOHSAS18000
Sve vrste organizacija se sve vie trude da dostignu i prikau jasne uinke zatite zdravlja i
bezbednostinaradu(OH&SOccupationalHealthandSafety),upravljanjemodnosnimrizicima
uskladusaodnosnomzakonskomregulativom.
SkraenicaOHSASodnosisena:OccupationalHealthandSafetyAssessmentSeries.Standarde
serijeOHSAS18000zasistemupravljanjazdravljemibezbednounaradu,izdatjeodstrane
OHSA Health and Safety Management Group 1999. godine. Ova serija standarda nastala je
nakon meunarodnog uspeha serija ISO 9000 i ISO 14000 standarda, a usled potrebe za
menadmentm bezbednou u radnoj sredini. Standard je nastao iz britanskog standarda BS
8800:1996,aliiuzupotrebudrugihdokumenatkaotosu:
DNV Standard for Certification of Occupational Health and Safety Management

Systems(OHSMS):1997
Technical Report NPR 5001: 1997 Guide to an occupational health and safety
managementsystem
DraftLRQASMS8800Health&safetymanagementsystemsassessmentcriteria
SGS & ISMOL ISA 2000:1997 Requirements for Safety and Health Management
Systems
BVQISafetyCert:OccupationalSafetyandHealthManagementStandard
Draft AS/NZ 4801 Occupational health and safety management systems

Specificationwithguidanceforuse
DraftBSIPAS088Occupationalhealthandsafetymanagementsystems
UNE81900seriesofprestandardsonthePreventionofoccupationalrisks
Draft NSAI SR 320 Recommendation for an Occupational Health and Safety (OH
andS)ManagementSystem
OHSAS18000serijastandardaobuhvata:
OHSAS18001zahtevezasistememenadmentazatitomzdravljaibezbednou
naradukaoi
OHSAS18002:2000smernicezaprimenu.
Standard ANSI/AIHA Z10 je ameriki nacionalni standard za sisteme menadmenta zatitom

zdravlja i bezbednou na radu i sutinski predstavlja ameriki ekvivalent standardu OHSAS
18001.ANSI/AIHAZ10jerazvijenodstraneAmerikoginstututazastandarde(ANSI)itrenutno
jeuprocesuusvajanja.
Postoji odreena razlika izmeu ovog OHSAS standarda, koji opisuje zahteve za sistem
upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu organizacije i moe se koristiti za
sertifikaciju/registracijui/ilisamodeklarisanjaOH&Ssistemaupravljanjaorganizacijeismernica
koje nisu namenjene sertifikaciji, koje pruaju generiku pomo organizaciji u uspostavljanju,
primeniiliunapreenjuOH&Ssistemaupravljanja.Oneorganizacijekojimasupotrebneoptije
128
smernicekojeseodnosenairispektarpitanjauvezisaOH&Ssistemomupravljanjaupuujuse
naOHSAS18002,dokzapotrebesertifikacijedovoljanjestandardOHSAS18001.
Namenaoveserijestandardajedapomogneorganizacionimsistemimadauspostaveefektivan
sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednosti njegovih zaposlenih i svih onih koji imaju
pristupama procesima organizacionog sistema. Cilj je da se rizik od ugroavanja zdravlja
zaposlenihilipovredanaradusvedenakontrolisanuiminimalnomoguumeru.
Sistem upravljanja projektovan i implementiran prema seriji OHSAS standardi moe se

integrisati sa ostalim sistemima upravljanja kako bi se organizacionim sistemima pomoglo da
ispunepotrebestejkholderauodnosunaOH&Sisopstveneekonomskeciljeve.
VaaeverzijeOHSAS(OccupationalHealthandSafetyAssessmentSeries)standardainiserija
sledeihstandarda:
OHSAS18001:2008Sistemupravljanjazatitomzdravljaibezbednounaradu
Zahtevi.
OHSAS18002:2008Sistemupravljanjazatitomzdravljaibezbednounaradu
SmernicezaprimenuOHSAS18001.
4.5.1StandardOHSAS18001:2008Sistemupravljanjazatitomzdravljaibezbednounaradu
Zahtevi
OHSAS 18001 standardom utvruju se zahtevi za sistem upravljanja zatitom zdravlja i

bezbednounaradukojitrebadaomoguiorganizacijidarazvijeiprimenipolitikuiciljevekoji
uzimajuuobzirzakonskezahtevekaoiinformacijeoOH&Srizicima.Napisanjetakodabude
primenljiv za sve vrste i veliine organizacije a moe se prilagoditi razliitim geografskim,
kulturnimidrutvenimuslovima,toznaidajegenerikogkaraktera.
OHSAS 18001 je kompatibilan sa ostalim standardima sistema upravljanja, pre svega sa ISO
14001,sakojimimagotovoistovetnustrukturu,aliisastandardomISO9001uciljuolakanja
integrisanja ovoh sistema upravljanja u organizacionom sistemu. Mnogi njegovi elementi kao
to su: preispitivanja od strane rukovodstva, upravljanje dokumentacijom, korektivne i
preventivne mere itd. slini su sa elementima standarda ISO 9001 i ISO 14001. Standard je
kompatibilaniuprimenikonceptaPlanDoCheckAct.
Ovimstandardomutvrujusezahtevizasistemupravljanjazatitomzdravljaibezbednouna
radu(OH&S)kakobiseomoguiloorganizacionomsistemudaupravljarizicimauovojoblastii
dapoboljavasvojeperformanse.Standardjeprimenljivnasveorganizacionesistemekojiele
da:
uspostave sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu da bi

eliminisaleilisvelenaminimumrizikzazaposleneidrugezainteresovanestrane
kojemogubitiizloeneOH&Srizicimaproisteklimiznjenihaktivnosti;
primeni, odrava i kontinualno poboljava sistem upravljanja zatitom zdravlja i

bezbednounaradu;
osigura usaglaenost sa sopstvenom politikom zatite zdravlja i bezbednosti na

radu;
demonstriradrugimatuusaglaenost;
129
zatrai sertifikaciju/registraciju svog sistema upravljanja zatitom zdravlja i

bezbednounaraduodstraneeksterneorganizacijeili
izvrisamodeklarisanjeusaglaenostisaovimOHSASdokumentom.
Uspostavljanjem i sertifikacijom sistema upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu

prema OHSAS 18001, ali i sistema upravljanja zatitom ivotne sredine prema ISO 14001,
organizacioni sistem demonstrira visok nivo svesti i drutvene odgovornosti i stie ozbiljnu
komparativnuprednostuodnosunakonkurenciju.
UspehuimplementacijiefektivnogOH&Ssistemaupravljanja,akoiuprethodnimsluajevima
sistema upravljanja kvalitetom i zatitom ivotne sredine, direktno zavisi od privrenosti i
posveenostimenadmentanasvimnivoimaifunkcijama.
Ovakav sistem omoguava organizaciji da uspostavi politiku zatite zdravlja i bezbednosti na

radu, da uspostavi ciljeve i procese kojima ostvaruje privrenost politici, da preduzme mere
kadajepotrebnodaunapredisvojuinakidaprikaeusaglaenostsistemasazahtevimaovog
OHSAS standarda. Sveobuhvatni cilj ovog OHSAS standarda je da podri i promovie dobre
OH&Sprakse,uskladusadrutvenoekonomskimpotrebama.
Svrhastandardajedaobezbediefektivanupravljakialatzastalnapoboljanjauinkauzatiti
zdravljaibezbednostinaradu.
Osnovamodelelemenatasistemaupravljanjazatitomzdravljaibezbednounaradudatjena
slici4.17.
Slika4.17Modelsistemaupravljanjazatitomzdravljaibezbednounaradu
130
Drugo izdanje ovog OHSAS standarda, iz 2008 godine, usmereno je ka razjanjavanju prvog
izdanja, i posveena je panja odredbama ISO 9001, ISO 14001 i drugim standardima sistema
upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu ili publikacijama, kako bi se poboljala
usklaenostovihstandardazadobrobitnjihovihkorisnika.
Svi zahtevi iz ovog OHSAS standarda su namenjeni da budu inkorporirani u bilo koji sistem
upravljanjazatitomzdravljaibezbednounaradu.Nivoprimeneezavisitiodtakvihfaktora
kao to su politika zatite zdravlja i bezbednosti organizacije, priroda aktivnosti, rizici i
kompleksnostnjenihoperacija.
4.5.2StandardOHSAS18002:2009Sistemupravljanjazatitomzdravljaibezbednounaradu
UputstvazaprimenuOHSAS18001
OHSAS18002obuhvataspecifinezahtevedokumentaOHSAS18001ipruadetaljnijauputstva
onjihovojprimeni.Numerisanjetaakauobadokumentajeistovetno.
Ovaj OHSAS dokument prua odgovarajue savete za primenu dokumenta OHSAS 18001,
objanjavanavedeneprincipeOHSAS18001i opisujenamenu,tipineulaze,proceseitipine
izlazeuodnosunasvakizahtevdokumentaOHSAS18001.Totrebadapomognerazumevanjui
uvoenjuOHSAS18001.OHSAS18002nepostavljadodatnezahteveuodnosunaonekojisu
utvreni u dokumentu OHSAS 18001, niti propisuje obaveznu primenu dokumenta OHSAS
18001.
4.6Ostalistandardisistemaupravljanja
4.6.1StandardiserijeISO26000
Drutvena odgovornost organizacionih sistema sve je popularnija tema koja se istie u

meunarodnimidomaimnaunostrunimkrugovima.Dvasuosnovnaelementakojaseistiu
unutardrutveneodgovornostiorganizacionihsistema:
Razumevanjeoekivanjadrutvaunutarkojegorganizacionisistemfunkcionie,
Razvojiupravljanjeprocesimakojieispunitiovaoekivanja.
Organizacioni sistemi posveeni drutvenoj odgovornosti usmeravaju svoje ciljeve i procese

krozuvaavanjezahtevarazliitihstejkholderakojisuilimogubitipoduticajemovihprocesa.
UNICE (Union of Industrial and Employers Confederations of Europe) vidi organizacione
sisteme nakon 2000te godine kao integralni deo drutva, koji deluju drutveno odgovorno u
ostvarivanjusvogosnovnogciljaprofita,alinekaoijedinograzlogapostojanjaveuvaavajuii
drugezahteveneophodnezanjihovodugoroniopstanakiostvarivanjeprofita.Brojkompanija
prema(OfficeforOfficialPublicationsoftheEuropeanCommunities,2001)kojiuvaavajuove
principe je sve vei i njihovi dosadanji rezultati ukazuju na bolje poslovne performanse i
uvean profit i rast. Samo neki od pozitivnih direktnih efekata su bolje radno okruenje koje
vodi i ka boljem iskorienju radne snage ili boljem iskorienju prirodnih sirovina. Indirektni
efektisupoveanintereszaovakvimorganizacionimsistemimaodstraneinvestitoraikupaca
proizvodailiusluga.Doknpr.slininegativniefektimogudovestidostvaranjaloereputacijei
umanjenjenekihodosnovnihkapitalaorganizacionogsistemabrendaiimida.
131
Ocena koliko drutvena briga organizacionih sistema donosi u finansijskom smislu je dosta
teka,aliistraivanja(IndustryWeek,15.Januar2001)kakojetoprenetou(OfficeforOfficial
Publications of the European Communities, 2001) ukazuju da je jedna polovina pokazatelja
drutveno odgovornih kompanija u domenu njihove drutvene odgovornosti dok se druga
polovinanalaziudomenupokazateljakojisusvojstveninjihovojdelatnosti.
U (Office for Official Publications of the European Communities, 2001) ukazuje se na mnoge
faktore koji organizacioni sistem sve vie fokusiraju na uvaavanje potreba razliitih
stejkholdera:
Poveanabrigairazvojnovihoekivanjalokalnezajednice,korisnika,javnih
autoritetaiinvestitoraukontekstuglobalizacijeiirokeskalepromenausvetskoj
ekonomiji,
Rastuiuticajdrutvanaodlukeoinvestiranjuindividulanomiliinstitucionalnom
nivoutj.kupacaiinvestitora.
Poveanabrigauveziuticajaorganizacionihaktivnostinaivotnookruenja,
Sveveatransparentnostorganizacionihaktivnostikrozmedijeirazvojnovih
komunikacionihtehnologija.
Postojeidrugaistraivanjakojaistiupotrebustvaranjadrutvenoodgovornihorganizacionih
sistema,kaonpr.Istraivanjedatou(Brnjas,2000).Premaovomautoruorganizacionisistemi
posmatranopokapitalusakojimraspolau,prihoduiprofitukojeostvaruju,brojuzaposlenih,i
drugim pokazateljima dostiu dimenzije koje prevazilaze odgovarajue pokazatelje za manje i
srednje zemlje u razvoju. Funkcionisanje ovakvih organizacija bez neposredne drutvene
(eksterne) kontrole stvara potencijalnu opasnost da one, naglaavajui svoje uske, parcijalne
interese, dovedu u opasnost ire drutvene interese. To se u praksi ponekad i dogaa, a
manifestuje se, izmeu ostalog, u nekontrolisanom eksploatisanju i iscrpljivanju prirodnih
resursa, ugroavanju prirode i ivotne sredine, naglom otputanju velikog broja zaposlenih i
stvaranjusocijalnihpotresa,paiuplitanjauiredrutvenopolitikesfereuvlastitimzemljama,
aliiumeunarodnimokvirima,itd.(J.K.Galbraith).(Primer:padueakapitalapojedinacau
odnosunazajednikefondovejeprimetanuSAD.)
U kontekstu ovog procesa razvijen je koncept drutvene odgovornosti organizacija (dobar

korporativnigraanin)ijasesadrinauproenomoesvestinazahtev(presvegaeksternih)
korisnika organizacionog sistema, da se u poslovanju ne slede samo uski ekonomskoprofitno
orijentisani ciljevi (iskljuivost u ovom smislu se, ta vie, smatra drutveno nepoeljnim
stanjem)vedakorporacijapreuzmeulogusubjektakojieseaktivnostaratiiozadovoljenju
raznihdrutvenihciljeva.(Brnjas,2000)
MeutimpremaM.Friedmanupredstavnikuliberalnogkapitalizma,organizacionisistemitreba
da pre svega brinu o svom profitu, ime se istovremeno bez dodatnog napora ostvaruje i
drutveno blagostanje. Socijalna pitanja ne mogu da budu osnovni cilj preduzea, ve samo
ogranienjeurealizacijiosnovnogcilja,profita.
Ukoliko ne eli da doe pod udar nezadovoljstva dela svojih uticajnih eksternih stejkholdera:
kupaca, drave koja donosi odgovarajue zakonske propise kojim se utie na poslovanje
organizacionogsistema(npr.oouvanjuivotnesredine),javnogmnjenjaidrugih,organizacioni
sistem mora da se ponaa drutveno odgovorno. Mogue negativne posledice suprotnog
ponaanja(opadanjeugleda,naruavanjerejtinganjegovihtrgovinskihmarkiisl.)sutakveda
132
one postaju deo racionalnog profitno orjentisanog odluivanja. Danas se koncep drutveno
odgovornog organizacionog sistema stimulie na razne naine npr. poreskom politikom i sl.
(Brnjas,2000)
Sve ovo jepodstaklo je na donoenje standarda SA 8000 izdatog 1997. godine (od strane
meunarodneorganizacijezasocijalnuodgovornost,odnosnonjenog Savetazaekonomske
prioritete) koji predstavlja prvi meunarodni standard iz oblasti socijalne odgovornosti za
zaposlene.Novaverzijajedoneta2002.godine.Onodposlodavacazahtevadazaposlenom
garantuju osnovna radnika prava, bezbedne radne uslove, zabranu zapoljavanja dece i
bolesnih i regularnu radnu nedelju od 42 sata. Sertifikacija prema ovom standardu kompaniji
dajepozitivanimidireputacijukodnjenihklijenata,zaposlenih,isporuilaca,vlasnikaikupaca,
zbognajboljepraksesocijalnezatitezaposlenihkaoiuslovanjihovograda.Ovozaposledicu
najee ima izizetno visok kvalitet proizvoda organizacija koje su sertifikovane prema ovim
standardima.
Institut za socijalnu i etiku odgovornost je 2007. godine, doneo standard AA 1000

Standardzaetikeperformanseorganizacije,kojimsepodstierazvojiunapreenjeetikih
normiposlovanja.
Podstaknuti uspenom primenom standarda ISO 9000 i ISO 14000 zastupnici ideje o potrebi
isticanja drutvene odgovornosti organizacionih sistema inicirali su stvaranje smernica koje bi
se uobliile u budui standard posveen ovoj oblasti. Standardi i u ovom sluaju vide se kao
sredstvo preko kojih bi se ovi elementi mogli pribliiti organizacionim sistemima irom sveta,
kaotojetobiosluajsastandardimaserijaISO9000,ISO14000isl.
Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je tokom 2005. pokrenula postupak

pripremenoveserijestandarda,ISO26000,odrutvenojodgovornosti.RadnagrupapriISOu,
ISO/TMB/WG SR (ISO/Technical Management Board/Working group for Social Responsibility)
oformljenajesazadatkomdapublikujenovistandardISO26000.Danasjeupotrebistandard
ISO 26000 Uputstvo o drutvenoj odgovornosti koji je usvojen 2010. godine. Standard ISO
26000 treba da da smernice za uspostavljanje drutvene odgovrnosti u organizacionim
sistemima. Ovaj standard ne definie zahteve i nije planirana sertifikacija prema ovom
standardu. On treba da da preporuke organizacionim sistemima kako da se posvete sve
narastajuojpotrebibrigezadrutvenomodgovornou.
Urazvojuovogstandardaukljuenesubrojneorganizacije,kaotosu:
UnitedNationsGlobalCompact
InternationalLabourOrganization
UnitedNationsEnvironmentalProgram
UNIDO
WHO
OrganizationforEconomicCooperationandDevelopment
GlobalReportingInitiative
SocialAccountability(SA8000)
ISO14000(TechnicalCommittee207)
Accountability(AA10000)
133
TheInternationalSocialandEnvironmentalAccreditationandLabellingAlliance
(ISEAL)
InternationalChamberofCommerce
InternationalOrganizationofEmployers
Prethodna ukljuenost razliitih organizacija u njegovom stvaranju ukazauje na njegov iri

znaaj za razliite stejkholdere organizacionog sistema, u prvom redu drutvenu zajednicu i
zaposlene.
ISOSRWorkingGroupvididrutvenuodgovornostkaonaindaorganizacionisistemiintegriu
drutvena,ekolokaiekonomskapitanjauvrednosti,kulturu,proceseodluivanja,strategijui
procese u cilju stvaranja vrednosti za organizacioni sistem i za drutvo. U okviru koncepta
drutvene odgovornosti primena odgovarajuih zakona se podrazumeva, a on se proiruje na
drugapodrujakaotosu:
Etika
Zdravljeibezbednost
Ljudskaprava
Upravljanjeljudskimresursima
Saradnjasadrutvenomzajednicom
Antimonopolskaikorupcijskaponaanja
Saradnjasaisporuiocima
Transparentnostuposlovanju
Saradnjapopitanjimazatiteivotnesredine
isl.
Ovaj meunarodni standard daje uputstva za sve vrste organizacija, bez obzira na njihovu
veliinuililokaciju,uvezisa:
a)konceptima,pojmovimaidefinicijamakojeseodnosenadrutvenuodgovornost;
b)pozadinom,trendovimaikarakteristikamadrutveneodgovornosti;
c)principimaipraksamakojiseodnosenadrutvenuodgovornost;
d)osnovnimtemamaipitanjimakojaseodnosenadrutvenuodgovornost;
e)integrisanjem,primenomipromovisanjemdrutvenoodgovornogponaanjauceloj
organizacijii,prekonjenihpolitikaiprakse,usferinjenoguticaja;
f)identifikacijomiangaovanjemnosilacainteresai
g)saoptavanjemopredeljenja,uinkaidrugihinformacijakojeseodnosenadrutvenu
odgovornost.
Prema(Kernaghan,2005)ISO26000standardjenamenjenda:
Pomogneorganizacionimsistemimauodreivanjunjihovedrutvene
odgovornosti.
Obezbedipraktinesmernicezauspostavljanjedrutvenoodgovornogponaanja.
Pomogneorganizacionimsistemimauidentifikacijiiprodubljivanjuodnosasa
stejkholderima.
Iako se u njegovom apstraktu navodi da ovaj meunarodni standard nije standard sistema
upravljanja,tosemorauzetisarezervom.Moesetvrditidaonnijenamenjennitipogodanza
134
sertifikacioneiregulatornesvrhenitizakorienjeprilikomugovaranja,alidaonnebitrebalo
da bude integrativni deo jednog sistema upravljanja u organizacionim sistemima koji ele da
usvoje njegove preporuke to se ne moe ograniiti ni jednom organizacinom sistemu. Dakle,
ovaj standard moe se integrisati svojim preporukama u postojee sisteme upravljanja, ali
oceneusaglaenostisenemoguvritiuodnosunanjega.
SvakaponudadaseizdasertifikatzaISO26000ilisvakatvrdnjaoposedovanjusertifikatazaISO
26000predstavljalibinetanopredstavljanjenamereisvrheovogmeunarodnogstandardai
njegovuzloupotrebu.Potoovajmeunarodnistandardnesadrizahteve,takvasertifikacijane
bi bila dokaz saobraznosti sa ovim meunarodnim standardom. Ovaj meunarodni standard
trebadaorganizacijamapruiuputstvakojasetiudrutveneodgovornostiimoedasekoristi
kaodeoaktivnostiusklopujavnepolitike.Meutim,zapotrebeSporazumaizMarakeakojim
je osnovana Svetska trgovinska organizacija (STO), on nije predvien da se tumai kao
"meunarodnistandard","smernica"ili"preporuka",nitijenamenjentomedapruiosnovuza
bilokakvupretpostavkuilizakljuakdajenekameradoslednaobavezamavezanozaSTO.Dalje,
njegova svrha nije da prui osnovu za pravne postupke, tube, odbrane ili druge zahteve ni u
kakvom meunarodnom, domaem ili drugom postupku, niti je namenjen tome da bude
navoen kao dokaz razvoja meunarodnog obiajnog prava. Namera ovog meunarodnog
standardanijedaspreavarazvojnacionalnihstandardakojisukonkretniji,zahtevnijiilidruge
vrste.
ImplementacijastandardaISO26000trebadasepratiprekounapreddefinisanihperformansii
daukazujenanjihovostalnopoboljanje.
Namera ovog meunarodnog standarda je da pomogne organizacijama da daju svoj doprinos

odrivom razvoju. Treba da ih podstakne da uine vie od onoga to podrazumeva puko
potovanje zakona, istovremeno imajui u vidu da je pridravanje zakona sutinska obaveza
svake organizacije i kljuni deo njihove drutvene odgovornosti. Standard treba da unapredi
opterazumevanjeuoblastidrutveneodgovornostiidadopunidrugeinstrumenteiinicijative
u pogledu drutvene odgovornosti, a ne da ih zameni. Preporuljivo je da u primeni ovog
meunarodnog standarda organizacija uzme u obzir drutveni, ekoloki, pravni, kulturni,
politiki i organizacioni pluralizam, kao i razlike u ekonomskim uslovima, a da pri tom bude
doslednameunarodnimnormamaponaanja.
Pored osnovnih produkata i otpada jedan od osnovnih izlaza iz organizacionog sistema jesu i
informacije.
Upravo standardi serije ISO 27000 su posveeni ovom izlazu iz organizacionog sistema i
doneeni su od strane Joint Technical Committee (JTC1) kao posledica saradnje ISO
(International Organization for Standardization) i IEC (International Electrotechnical
Commission).
ISO/IEC 15408 standard je izdat 1999. godine kao prvi meunarodni standard za
informacione tehnologije (IT), koji definie kriterijume za ocenu zatite proizvoda ovih
tehnologijakaotosuoperativnisistemi,kompjuterskemree,distributivnisistemi,aplikacije
iz hardvera, firmvera i softvera. Zahtevi standarda su specificirani kao funkcije zatite IT
135
proizvodaisistema,kaoimerenjenivoazatiteivalidacijeobezbeenja.Najnovijaverzijaovih
standardajeISO/IEC154081:2005KriterijumizaocenubezbednostiITproizvoda.
ISO/IEC 5408 standard izdat je 1999. godine kao prvi meunarodni standard za informacione
tehnologije, koji definie kriterijume za ocenu zatite proizvoda ovih tehnologija kao to su
operativni sistemi, kompjuterske mree, distributivni sistemi, aplikacije iz hardvera, firmvera i
softvera.ZahteviovogstandardasuspecificiraniufunkcijezatiteITproizvodaisistema,kaoi
merenjenivoazatiteivalidacijeobezbeenja.
BS 7799 standard je razvijen od strane Britanskog instituta za standardizaciju (BSI), i

predstavlja standard za upravljanje zatitom informacionog sistema. On se moe primeniti u
razliitim privrednim organizacijama, za informacione i komunikacione sisteme, kao i
raunarskemree.Standarddefiniezahtevekaotosu:upravljanjedokumentacijom,politika
zatite u organizaciji, klasifikacija i upravljanje proverama, fizika zatita, menadment
komunikacijama,upravljanjesaglasnostimasazakonskimzahtevima.
ISO 200001:2005 je standard za upravljanje uslugom u oblasti IT. On definie model

zahteva za uslugu, koji je razvijen na osnovu QMS modela. Koristi se u paru sa ISO 20000
2:2005,kojimsedefinieuputstvozaocenuuprimeniprvogstandarda,kaoinjegovog
unapreenja.PredstavljajujojednugrupuizitaveserijestandardakojiseodnosenaIT,a
koji obuhvataju: projektovanje i razvoj sofvera, upravljanje IT uslugom i bezbednost i zatitu
informacionihsistema.
KaonasledniciovihstandardaodstraneISOrazvojenisustandardiserijeISO/IEC27000.
Standard ISO/IEC 27001 je pripremljen da bi obezbedio model za utvrivanje, sprovoenje,

funkcionisanje, nadzor, proveru, odravanje i poboljanje sistema menadmenta bezbednosti
informacija (ISMS Information security management system). Usvajanje ISMSa je strateka
odluka za jednu organizaciju pa ISO/IEC 27001 standard usvaja procesni pristup za
uspostavljanje, primenu, funkcionisanje, nadzor, proveru, odravanje ISMSa organizacije.
Standard ISO/IEC 27001 je usklaen sa ISO 9001 i ISO 14001. Jedan adekvatno uspostavljen
sistemupravljanjamoetakodazadovoljizahtevesvihovihstandarda.
ISO27000iniserijaodviestandardakojisuposveenisistemimamenadmentabezbednou
informacija(InformationSecurityManagementSystemsISMS)ito:
ISO/IEC 27001 standard koji definie zahteve i prema kome se organizacioni

sistemisertifikuju,izdat2005.godine.
ISO/IEC27002zameniostandardISO17799tokom2007.godine.
ISO/IEC27003dajesmernicezaimplementacijuISMSiusvojenje2010.godine.
ISO/IEC27004standardzamerenjebezbednostiinformacijaiusvojenje2009.
godine.
ISO/IEC 27005 standard namenjen menadmentu rizikom i usvojen je 2008.

godine
ISO/IEC27006dajesmernicezasertifikacioniproces,izdatu2007.godini.
ISO/IEC27007dajesmernicezaproveriISMSiiusvojenje2011.godine.
ISO/IEC 27011 daje smernice za telekomunikacije u ISMS, i usvojen je 2008.

godine.
136
ISO/IEC27799dajesmernicezaprimenuISO/IEC27002uzdravstvenojindustriji.
Rastui zahtevi za bezbednou hrane vre pritisak na proizvoae i distributere da razviju

sistemupravljanjabezbednouhranekojijebazirannaHACCPu.Kaoodgovornatezahteve,
ISOje2001.godinepreduzeomerezarazvojodgovarajuegstandarda.Nijebilanameradase
njimedefiniuminimalnizahtevi,vedasedefiniuzahtevizakompanijekojeeledanadmae
uobiajenezahtevezabezbednouhrane.StandardISO22000jeprvimeunarodnistandard
zamenadmentbezbednostihraneizdat,1.septembra2005.godine,odstraneISOTehnikog
komiteta ISO/TC 34 Prehrambeni proizvodi i u mnogim evropskim zemljama je ve uveliko
zauzeomestoHACCPauoblastiprehrambeneindustrije.
StandardiserijeISO22000objedinjuju:
Meusobnokomuniciranjeulancuishrane,
Menadmentsistem,
HACCPplani
Prethodnopotrebneprograme(PRPove):
o dobruproizvoakupraksu(GoodManufacturingPractices),
o dobruhigijenskupraksu(GoodHandlingPractices),
o dobrupoljoprivrednupraksu(GoodAgriculturalPractices),
o dobrudistributivnupraksu(GoodDistributioanlPractices)
o iostale.
SerijustandardaISO22000ineviestandarda:
ISO 22000:2005 Sistemi menadmenta bezbednou hrane Zahtevi za svaku
organizacijuulancuhrane
ISO/TS220021,2,3:Prerequisiteprogrami(PRP)bezbednostihraneDeo1:2009,deo
2urazvojuideo3:2011
ISO/TS 22003:2007 Sistemi menadmenta bezbednou hrane Zahtevi za tela koja
obavljajuproveruisertifikacijusistemamenadmentabezbednouhrane
ISO/TS22004:2005SistemimenadmentabezbednouhraneUputstvooprimeniISO
22000:2005.
ISO 22005:2007 Sledljivost u lancu hrane za ivotinje i hrane Opti principi i osnovni
zahtevizasistemprojektovanjaiprimene
Standardom ISO 22000:2005, ako nejeem u upotrebi, utvruju se zahtevi za sistem

upravljanja bezbednou hrane kada organizacija u lancu hrane treba da pokae svoju
sposobnost da upravlja opasnostima po bezbednost hrane kako bi se osiguralo da je hrana
bezbednautrenutkupotronjeodstraneljudi.
Onjeprimenljivnasveorganizacionesisteme,bezobzirananjihovuveliinu,kojesuukljuene
u bilo koji aspekt lanca hrane i koje ele da primene sisteme koji dosledno obezbeuju
bezbedne proizvode. Naini ispunjavanja bilo kojih zahteva ovog meunarodnog standarda
mogusepostiiupotrebominternihi/ilieksternihresursa.
Standardomseutvrujuzahtevikojiorganizacionomsistemuomoguavajuda:
137
planira, primenjuje, sprovodi, odrava i aurira sistem menadmenta bezbednou

hrane koji je usmeren ka obezbeivanju proizvoda koji su, u skladu sa svojom
predvienomupotrebom,bezbednizapotroaa;
pokaeusklaenostsaprimenljivimzahtevimapropisainormativnihdokumenatakojise
odnosenabezbednosthrane;
vrednuje i oceni zahteve korisnika i pokae usaglaenost sa onim meusobno
dogovorenim zahtevima korisnika koji se odnose na bezbednost hrane kako bi se
povealozadovoljenjekorisnika;
efektivno komunicira o pitanjima koja su u vezi sa bezbednou hrane sa svojim
isporuiocima,korisnicimairelevantnimzainteresovanimstranamaulancuhrane;
osigura da su delovanja organizacije usaglaena sa njenom deklarisanom politikom
bezbednostihrane;
pokaetakvuusaglaenostrelevantnimzainteresovanimstranamai
traisertifikacijuiliregistracijusvogsistemamenadmentabezbednouhraneodneke
eksterneorganizacije,ilidaizvrisamoocenjivanjeilisamodeklarisanjeusaglaenostisa
ovimmeunarodnimstandardom.
Predstavlja bazu izvetaja za razne kontrole koje se vre na osnovu nacionalnih standarda ili
drugihoblikasertifikacijekojisuobavezniunekimstadijumimaprehrambenoglanca.Utabeli
4.5datjepresekbrojasertifikacijanameunarodnomnivou.
Pored svega do sada navedenog, sistem upravljanja bezbednou hrane osim toga to uliva
poverenje, kako potroaima tako i svim odnosnim stejkholderima, prua mogunost
organizacionomsistemudastalnounapreujesopstveneperformanseuovomdomenu
Tabela4.5.
Kina
3.342
Turska
1.134
Grka
987
Indija
948
KineskiTaipei
810
Rumunija
661
Poljska
549
riLanka
329
panija
269
Kipar
245
Ciljeviovihstandardasudapomognuorganizacionimsistemimadauspostavesistemeiprocese
potrebne za poveanje energetske efikasnosti, ako sve prisitnije potrebe u eri ogranienih
resursa.
Evropski komitet za standardizaciju CEN (European Committe for Standardization) je u julu

2009.godineobjaviostandardEN16001:2009SistemimenadmentaenergijomZahtevisa
smernicamazaupotrebu(EnergymanagementsystemRequirementswithguidanceforuse).
138
Postoji vie razloga za njegovo objavljivanje. Jedan od razloga je implementacija Direktive

2006/32/ECoenergetskojefikasnostikojaimazaciljuteduenergijeod9%do2016.godinetj.
zadevetgodinanjeneprimene.
StandardISO50001:2011jeidentinognazivakaoievropskiEN16001:2009standard(Sistemi
menadmenta energijom zahtevi sa smernicama za upotrebu) ali je za razliku od EN
16001:2009, meunarodni standard objavljen od strane ISO organizacije. Kako je ISO 50001
meunarodnistandard,apostojeiodreenerazlikeuzahtevimauodnosunaEN16001:2009,
koje su ocenjene da su iskorak na bolje, oekuje se da e ovaj standard imati mnogo iru
primenuodEN16001:2009.
ISO50001:2011iEN16001:2009 suprimenjivinasvevrsteorganizacionihsistema,nezavisno
odnjihovedelatnostiiveliine.Obaovastandardasunamenjenaisertifikacijitoznaidasvaka
organizacijakojauspostaviiprimenjujesistempremanekomodovihstandarda,moezatraitii
sertifikacijuodnezavisnogsertifikacionogtela.
Sveobuhvatni cilj standarda za sisteme menadmenta energijom EN 16001:2009 i ISO

50001:2011 je da se pomogne organizacionim sistemima da uspostave sisteme i procese
neophodne da poboljaju energetsku efikasnost. Oekuje se da primenom ovih standarda,
organizacijepostignuznaajnaunapreenja,utedeisamimtimipoveanjekonkurentnosti.
Oba ova standarda su struktuirana na slian nain kao i ISO 14001, olakavajui tako njihovo
integrisanje,madamogubitiprimenjeniinezavisnoodISO14001.
BS60793jebritanskistandardizdat2002.godine,aodnosisenaupravljanjerizikom
poslovnih projekata. On opisuje upravljanje rizikom kao osnovni proces u bilo kojoj
organizaciji,bezobzirananjenuveliinu,aktivnostisektordelovanja.Ondefiniedobrupraksu
za upavljanje rizikom, koja obuhvata: identifikaciju rizika, analizu rizika, procenu i kontrolu
rizika.Sutinaprimenestandardajeidentifikacijarizikauranojfaziplaniranjaprojekta.
AustralijskonovozelandskimstandardomAS/NZS4360:2004,setakoeupravljarizikomasam
proces upravljanja rizikom se prikazuje kroz pet faza (Elementi, Identifikacija rizika, Analiza
rizika,Evaluacijarizika,Tretmanrizika).
StandardizaistuoblastsuizdatiuUSA,KanadiiAustralijipaseISOpotrudiodasezaovuoblast
izda meunarodni standard. ISO 31000:2009 Menadment rizikom Principi i uputstva je
standard za upravljanje rizikom, koji e pomoi da se kroz standardizovani sistem upravljanja
obezbediiprocesupravljanjarizikomposlovnihprocesauorganizacionimsistemima.
139
5.Integrisanisistemiupravljanja(IntegratedManagementSystemsIMS)
Otkako su prvi put izdati standardi serije ISO 9000 (1987. godina), preko njihovih revizija,
izdavanja standarda ISO 14001 (1996. godina), OHSAS 18000 (1999. godina), ISO 27000,
pripreme standarda ISO 26000, do dananjih dana problematika njihovog prevoenja,
tumaenja i primene se aktuelizirala do te mere da je meunarodna razmena roba i usluga
postalapraktinonezamislivabeznjihoveprimene.
Mogunost povezivanja prethodno navedenih standarda u standard koji bi obuhvatio sve

stejkholdere organizacionog sistema i bio univerzalan za potrebe provera organizacionih
sistema,javilasekrozidejuointegrisanimsistemimaupravljanja.
Integrisani sistem upravljanja je pojam novijeg datuma, nastao kao posledica problematike
implemantacijerazliitihdotadaizdatihstandardasistemaupravljanja.Problemprojektovanjai
implementacije,unutarorganizacionogsistema,zahtevaovihstandardainaknadnognjihovog
proveravanja,sertifikacijeiunapreenjaotvoriojenizpitanja.Pitanjasuseuglavnomodnosila
na mogunosti efektnijeg i efikasnijeg ugraivanja zahteva ovih standarda unutar
organizacionihsistema(npr.dalisupotrebnedvesertifikacijeodvojenozaISO9001iISO14001
ilijetomogueizvritiobjedninjenozaobasistema).Vrenasuiodreenaistraivanjakojasu
ukazala na odreene rezultate u nainu implementacije, funkcionisanja, problema i dobiti od
ovakvih standarda. [4] Ovakva istraivanaj i pitanja koja su pokrenuli otvorili su vrata novom
pojmuiprocesuuovojoblasti,atojeintegracijasistemaupravljanja.
NekiodosnovnihfaktorakojisuiniciralipojavupojmaIMSasu:
Narastajuizahtevirazliitihstejkholdera(kupci,dravaisl.).
Razvojnovihstandarda(OHSAS18001,ISO22000,ISO26000,ISO27001,ISO50001) i
uslonjavanje zahteva postojeih standarda sistema upravljanja (ISO 9001, ISO
14001,...).
Naini projektovanja i implementacije razliitih sistema upravljanja prema odnosnim
standardima.
Trokoviodravanjaimplementiranihsistemaikoristiodnjih.
Problemiufunkcionisanjuimplementiranihsistemaupravljanja(podrkamenadmenta,
motivacijazaprimenu,predokumentovanostiformalizam...).
Pitanja: taje odvojeno, a ta zajedniko, koliko dokumentacije, koliko provera, ta sa
proverivaima,kolikosertifikacijaisl.?
Prema(KarapetrovicS.iJonkerJ.,2003)osnovnaproblematikaintegracijesistemaupravljanja
podstaknutajepitanjimatipa:
KakoraditinaizgradnjiIMSa?
Postojilijedannajboljinainazaintegracijusistemaupravljanjailipostojemnoginaini
kojizaviseodkontigentnihfaktora?
Kojipojedinanielementimogubitiintegrisaniikojimredosledom?
Da li je integracija zahtevana na svim hijerarhijskim nivoima organizacije, ili ako je to
mogue,nanakimnivoima,npr.srednjemmenadmentu?
KojijemodelnajboljizaIMS?
Ukojimkoracimafunkcionalnospecifinisistemupravljanjatrebabitiintegrisan?
Kojaposebnametodologija,metodeitehniketrebajubitiprimenjene?
140
U prilog ovome ide i istraivanje koje su obavili Douglas i Glen (2000) u malim i srednjim
preduzeimauvelikojBritanijiiijirezultatinavodeda:odsvihuesnikauistraivanju71%(od
20 uesnika) navodi da oni imaju integrisane neke aspekte QMS i EMS sistema. Od 20
kompanija koje imaju integrisane sisteme u ovim aspektima, 45% (9) ima razvijene posebne
prirunike i procedure za oba sistema. Meutim kompanije koje koriste odvojenu
dokumentacijuzaobasistema55%(11)navodibrojneargumentetomeuprilog:
Manjejevremeprovere,
ISO14001jedostanovineprimenjivnasvedelovesistemazarazlikuodISO9001,
Ranojezaintegracijuovihsistema,
Nisusveprocedurezajednikezaobasistema,
Nepostojizajednitvoizmeuovadvasistema.
Dakle oigledno je da postoji potreba za razreavanjem dilema oko implementacije zahteva

razliitihstandardauorganizacionimsistemima,mogunostiinainanjihoveintegracije.
Ovome u prilog ide i injenica da su organizacioni sistemi oni neretko preputeni u nemilost
sertifikacionimtelimainesavrenimsistemimasertifikacijekojiimajusvoj,nakraju,ipakisto
profitniinteres.UtvenojedaodreenbrojvodeihsertifikacionihtelauVelikojBritanijinije
aktivnaupromovisanjuintegracije.Gdenisuimaliinteresazatim,onisupromovisaliintegraciju
samoprekoidentifikacijevezaizmeustandarda.(DouglasiGlen,2000)
Sveprethodnonavedeno,aliipojavanovihteorijamenadmentaisveprisutnijepitanjekako
odreenorganizacionisistemstvaravrednost(iobezbeujeizvrsnost)zasveovestejkholdere
sa razliitim potrebama u isto vreme analiziranih u (Freeman, 1984; Jonker & Foster, 2002;
Karapetrovic & Jonker, 2003; Sternberg, 1996) otvorilo je jednu problematiku nazvanu
integrisanimsistemomupravljanja.
Iako je integracija sistema upravljanja i datih standarda postala je predmet interesovanja kraj
90tihgodinaprologveka,postojealiteraturasateoretskimipraktinimaspektimaIMSajo
jenedovoljna.(Karapetrovic,2002)
Postojivelikibrojdefinicijaintegrisanogsistemaupravljanja,anajznaajnijiautoriuovojoblasti
gadefiniukao:
IMSjesistemnadsistemima(Karapetrovi,1998,2002)
Integrisani sistem upravljanja (IMS) predstavlja organizacionu strukturu, resurse i
procedurenamenjeneplaniranju,praenjuiupravljanjukvaliteta,bezbednostiiivotne
sredine.(Griffith,1999)
Integrisanisistemupravljanjakoncepcijskijepostavljenkaoskupmeusobnopovezanih
procesa koji dele jedinstvene resurse (ljudstvo, informacije, materijale, infrastrukturu i
finansije), radi postizanja kompozita ciljeva koji se odnose na zadovoljavanje brojnih
zainteresovanihstrana(Karapetrovi,2003)
Bernardoidrugi(2009)definieintegracijusistemaupravljanjakaoprocespovezivanja
razliitihstandardizovanihsistemaupravljanjaujedansistemsazajednikimresursimau
ciljupoboljanjazadovoljstvastejkholdera
Integracijazahteva,tehnikaialataustandardimasistemaupravljanjavodikaposebnom
konceptuupravljanjaIMS.(Karapetrovi,2003)
141
Integrisano upravljanje predstavlja razumljiv i efikasan pravac svakog aspekta

organizacije, tako da potrebe i oekivanja svih zainteresovanih strana budu jednako
zadovoljenauznajboljuupotrebusvihresursa(IntegratedManagementSpecialInterest
Group(IMSIG)
PremaIMSIGu,integracijapredstavljakombinacijukojaspajasveinternemenadment
aktivnosti u jedan sistem, na takav nain da komponente sistema nisu razdvojene ve
povezanetakodaformirajuintegralnideomenadmentaorganizacije.
Integrisan sistem upravljanja, prema nekim autorima podrazumeva objedinjavanje

funkcionalnih specifinih sistema upravljanja (sistema upravljanja kvalitetom, sistema
upravljanja zatitom ivotne sredine, sistema upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na
radu i sl.) Lista takvih integrisanih sistema koji mogu (trebaju) biti uspostavljeni, je najmanje
tolika koliko je i stejkholdera u poslovanju organizacionog sistema. (Karapetrovic & Jonker,
2003) Conti u [18], na primer, daje prikaz u obliku "prstena" ili "toka" koji predstavlja est
razliitihstejkholdera(ukljuujuiikompanijuikorisnike)injimaodnosneinternesisteme.
Meutim,funkcionalnospecifinisistemiupravljanjapredstavljajurazliiteformeistogsistema,
sainjenogdaispunipojedinanezahtevarazliitihstejkholderaiIMSjevienkaokiobrankoji
pokrivaostalesisteme,tj.sistemsistema.(Karapetrovic,2002)
Ako se za osnovu analize potrebe i znaaja integracije sistema upravljanja uzmu u obzir
postojei standardi onda se moe zakljuiti da razliiti standardi sistema upravljanja su
usmereninaispunjavanjerazliitihilizajednikihpotrebastejkholdera.Ovakvaanalizadatajeu
(Wilkinson & Dale, 1999). IMS treba da je proet kroz organizaciju i sve njene relacije sa
stejkholderima. Cilj je da se na taj nain ide u pravcu prilagoavanja novim zahtevima, ali i
noviminternimiekstrenimuslovima.(Jrgensenetal.,2006)Uvaavajuiprethodnomogueje
za svaki od odnosnih sistema upravljanja ukazati na direktne i indirektne stejkholdere ije su
potrebepoduticajemnavedenihsistemakaotojetoveuinjenoutabeli4.1.Usvakomod
navedenih sistema uobiajeno je da se nalazi i drava sa potrebom ispunjavanja zakonskih i
drugihobavezujuihzahteva.
Meutimpostavljaseosnovnopitanjekakointegrisatizahtevestandardasistemaupravljanja?
Jonker i Karapetrovic (2002) navode da: Ono to korisnici ele nisu integrisani standardi
sistema upravljanja, nego model koji je sposoban da se prilagoava uvoenju postojeih ili
buduihstandardaiistovremenodaseusklaujesarazliitimzahtevimapostojeih.
Ali nije standard osnovni pokreta promena u organizacionim sistemima. Sistem upravljanja
postojiipostaojaojeuorganizacionimsistemima,samomujeuodreenimstepenimarazvoja
od strane odreenih stejkholdera ili institucija koje su promovisale ove zahteve pridavan
odreenznaaj.
Ako se uzmu prethodna razmatranja u vezi organizacionog sistema, njegovog sistema

upravlljanjaiodnosnihstandardaondajepotrebnouvaitisledeekadagovornimoonainui
pristupimaintegraciji:
Integracijasemoeostvaritiiskljuivokrozprocesepostojeegsistemaupravljanjau
organizacionomsistemu.
Zahtevi standarda moraju se ugraditi u postojee procese podsistema upravljanja i
postatineodvojivideoredovnihaktivnostiiproceduraradamenadmenta.
142
Dakle,definicijaintegrisanogsistemaupravljanja,trebadauvaavaprethodneinjeniceimoe
seformulisatikao:
Integrisan sistem upravljanja predstavlja skup meusobno povezanih: ULAZA, PROCESA,

IZLAZA unutar upravljakog sistema i objekata upravljanja neophodnih da se efektivno i
efikasnoispunezahteviioekivanjaodnosnihstejkholdera.
Jedan integrisan sistem upravljanja, moe imati razliite aspekte integracije u odnosu na
procesnjegovogprojektovanajiimplementacijeito:
Integracijauprocesuprojektovanja.
Integracijauprocesuprimene,funkcionisanjaorganizacionogsistema
Postoje organizacioni sistemi unutar kojih je sistem dobro projektovan, ali zbog nedovoljne
obuenosti menadmmenta ili usvojenosti projektovanih reenja, nedostaju njegovi efekti u
primeni.Naravnodajepretpostavkauspeneprimene,korketnarealizacijeprethdonogprocesa
projektovanja integrisanog sistema upravljanja. Da bi se jedan integrisan sistem korektno
projektovaoiprimenioneophodnajedirektnajeodgovornostmenadmenta.Osnovneprincipe
je potrebno ispotovati u procesu projektovanaj i primene da bi jedan sistem upravljanja
efektivnoiefikasnofunkcionisao:
Iskljuivo menadment moe ostvariti integraciju zahteva standarda sistema

upravljanjaunutarpostojeegsistemaupravljanja
Menadmentmorabitiukljuenuprocesprojektovanja.
Menadment je odgovoran za uspenost integracije i njihovu efektivnu i efikasnu
primenu.
Drugo je pitanje koliko je ova integracija uspeno ostvarena kroz postojee procese
menadmenta?
U protivnom u organizacionom sistemu se javljaju paralelni sistemi i o pravoj integraciji na

moe biti rei. Neretko je primeeno da u sistemima upravljanja koji imaju implementiran i
usklaen sistem prema zahtevima ISO 9001 postoje procesi menadmmenta koji ivotno
odluujuosvimbitnimpitanjimazaorganizacionisistem,azatimiprocesikojisebavepitanjima
kvaliteta, u koje menadment uglavnom nije ni ukljuen ili je ta ukljuenost formalnog
karaktera. esto se u ovakvim sistemima sva pitanja u vezi sistema upravljanja kvalitetom
prebacujuunadlenostpredstavnikarukovodstvazakvalitet.Akoseuzmeplanposlovanjaza
narednu godinu u ovakvim organizacionim sistemima primetie se ciljevi koji odraavaju
buduueljenuslikuorganizacionogsistema,alizatoevamdatiitabelusacilljevimakvaliteta,
koji, po ko zna kojoj logici, su odvojeni deo plana poslovanja, jer to zahteva standard 9001 i
neretkoproverivai.Ovosusamonekiodprimerakojiukazujunapostojanjeparalelnihsistema,
tj. pogrenu implementaciju zahteva standarda u neki novi sistem, a ne u postojei sistem
upravljanjairedovneprocesemenadmenta.
Ukontekstuprethodnonavedenogidrugiautoriprimeujudapostojirazlikaizmeuintegracije
zahteva standarda i integracije sistema upravljanja: Za analizu problema integracije sistema
upravljanja neophodno je primetiti razliku izmeu integracije standarda i integracije sistema
koji su dva odvojena problema i da postojanje integrisanih standarda ne znai i uspenu
integraciju sistema. (Karapetrovic, 2002) ili Ono to korisnici ele nisu integrisani standardi
143
sistema upravljanja, nego model koji je sposoban da se prilagoava uvoenju postojeih ili
buduih standarda sistema upravljanja i istovremeno da se usklauje sa razliitim zahtevima
ovihstandarda.(Jonker&Karapetrovic,2002)Navodeiprethodnoautorizapravoukazujuda
jedannpr.PrirunikIMSakojiobjedinjujezahtevadvailiviestandardasamposebiineznai
da je projektovan sistema i integrisan u postojei sistem upravljanja. Neretko e neki od
proverivaatokomsertifikacionihproveraprokomentarisatisistem,iakotonebihsmeo,:Oni
nemaju integrisane sisteme, imaju tri prirunika, za 9001, 14001 i sl. Ovo je samo jedan od
primerasutinskognerazumavanjapojmaimestaintegracije.
5.1PristupiprojektovanjuiimplementacijiIMSa
Najvei problem u izauavanju integrisanih sistema upravljanja je iznalaenje jednog od

pristupa koji moe biti univerzalan i primenjiv nezavisno od vrste ili redosleda primene
standardasistemaupravljanja.
Dakle, otvara se pitanje praktinog pristupa implementaciji integrisanog sistema upravljanja i

racionalizacija ovim pristupima, kao i koristima od njihovog naknadnog korienja, kao i
njegovefleksibilnostikabuduimzahtevimaizokruenja.Mnogiautorinavoderazliitepristupe
kojitrebadaorganizacionimsistemimaolakajuproblemkojisepostavljaisprednjih,auvezisa
primenomzahtevasistemamenadmenta.
Prema nekim autorima, metodologija za dostizanje IMSa treba da je ista. (Jonker &
Karapetrovic, 2002) Oni navode da metodologija treba da sadri metode i tehnike koje treba
primenitiuciljudostizanjaIMSa,prenegodaodreujetatrebauraditizasvakiodsluajeva
dostizanjaIMSa.Integracijafunkcionalnospecifinihsistemaupravljanjajepostalaneophodna
za mnoge vidove poslovanja, nezavisno od njihove veliine, trine pozicije, lokacije ili
industrijskogsektorakomepripadaju.Iztograzlogazahtevase:
Modeli
Metodologija.
Saciljemrazvojaintegrisanihsistemaidobarreceptidobrisastojcisupotrebni.(Karapetrovic&
Jonker, 2003) Meutim, isti autori u (Karapetrovic & Jonker, 2003), analizirajui razliite
pristupe za integraciju (Wilkinson & Dales (2001) total quality model; Karapetrovic &
Willborns (1998) sistemski model; Seghezzis (1998) St. Gallen model kao i Seghezzi &
Schweickardt(2001),kaoiConti(1999)organizacionimodel),svisarazliitimprednostimai
manama, ukazuju da ne postoji najbolji pristup za sve mogue situacije. Zakljuak je da nije
mogue kreirati najbolji IMS model, niti je mogue razviti metodologiju koja bi mogla
funkcionisati u svim sluajevima. To je zbog toga to oba cilja (krajnje take) i poetni uslovi
(polazne take) na putu ka IMS su razliiti za razliite organizacione sisteme. Npr. neki
organizacionisistemimogudanezahtevajupotpunointegrisansistem,dokciljdrugimamoe
biti ba to. U drugu ruku, odreeni organizacioni sistemi mogu poi u integraciju spajanjem
sistema,dokdrugimogupoiodpotpunonezavisnihsistema.
Predvianjanekihautorakaotoje(Wilkinson&Dale,2002)iduupravcupretpostavkedanovi
modeliintegracijetrabadasuzasnovaninapristupuidefinicijamakojemogubitikorieneu
bilokojemsistemuupravljanjauciljunjihoveintegracije.
144
iroko istraivanje razliitih koncepata i trendova u literaturi u vezi sa integracijom sistema

upravljanjadatajeodstrane(Dale,2003).Rezultatovihistraivanjasumiranjeuetirisadrajna
podruja:
Integracija organizacionog ponaanja, gde se integracija posmatra kao stepen

koordinacije ili kooperacije neophodne za prevazilaenje razliitosti (razlike u
strukturi,ciljevimainamerama)iuspostavljanjuzajednikogstanovita.
Intagracija u sistemskom konceptu, gde integracija i usklaivanje poveavaju

efikasnostiefektivnost.Ujednomintegrisanomsistemu,podsistemigubenjihovu
nezavisnost.Konceptneuvaavakulturu.
Integracijauupravljanjukvalitetom,kojasedovodiuvezusarazvojemiupuuje
na stepen usklaenosti sa Evropskim modelom za TQM, nivoom razvoja TQM
aktivnostiukulturikvaliteta.
Integracija u standardima sistema menadmenta, je u vezi sa usklaivanjem,

harmonizacijom i kompatibilnou u primeni pojedinanih sistema. Standardi ne
uzimajuuobzirkulturu.
KarapetroviiWillborn(1998)navodetrialternativnestrategijezaintegraciju:
UspostavljanjeQMS,azatimEMS,
UspostavljanjeEMS,azatimQMS,
UspostavljanjeQMSiEMSparalaleno.
Lobodova(2004)jepredloiladvanainaintegracije:postepenaintegracijaQMSEMSOHSASi
kombinovanje u IMS i implementacija IMS u kojem jedan sistem pokriva sve oblasti to je
mogue u uslovima novih organizacija i zapoinjanja poslovnih aktivnosti prije nego u
organizacijama koje ve funkcioniu. Lobodova (2004) predlae direktnu implementaciju IMS
kojasezasnivanaanalizirizika.Uovompristupu,riziksemoekoristitikaointegracionifaktor
rizicikojiseodnosenaivotnusredinu,rizicikojiseodnosenakvalitet,ekonomskirizici.
Fresneridrugi,(2004)tvrdedaintegracijunetrebazasnivatinainkrementalnimpoboljanjima
venaredizajnuiponovnompromiljanjuosistemukojimserealizujeproizvodili uslugakoji
trebadaposlujeodrivo.
Jorgensenidrugi,(2006)predlautrinivoaintegracije:
Povezujui:ukojemsepoveavekompatibilnostizmeuparalelnihsistema.
Koordinisani i dosledan: koji se zansiva na identifikaciji generikih procesa sa

fokusomnazadatakuciklusuupravljanja.
Strategijskiisvojstven:kojisezasnivanapovezivanjunaosnovamaorganizacione
kulture koja se zasniva na uenju, stalnim poboljanjima preformansi i
ukljuivanjustejkholdera.
Zbog razlika i specifinosti snaga i kompetencija organizacija, pristup integraciji koji sasvim
dobro funkcionie u jednoj organizaciji, ne mora dobro funkcionisati u drugoj. IMS je
neophodno projektovati uzimajui u obzir specifinosti jedne organizacije (Asif i drugi, 2009).
Prema (Asif i drugima, 2009) i njihovom PEDIMS pristupu, implementacija IMS zahtjeva
kompletnu integraciju (vertikalnu i horizonatalnu) kroz sve nivoe u organizaciji. Vertikalnom
145
integracijom povezuju se strategijiski planovi, procese menadmenta i operacione aktivnosti.

Horizontalnaintegracijatrebadaobezbijediintegracijukrozoperacioneprocesetakotoeih
projektovati tako da oni ispune zahtjeve za kvalitet, zahtjeve za ouvanje ivotne sredine,
bezbjednostnaraduidrutvenezahtjeva.Ovikljuniprocesisuondaintegrisaniujedinstveni
sistemIMSa.
EMS, OHSAS, HACCP i ostali standardi sistema menadmenta se veoma esto implementiraju
paralelnoiliposlesistemaupravljanjakvalitetomkojijezasnovannaISO9001:2000(Bernardoi
drugi, 2009). Empirijska istraivanja potvruju ove nalaze. Istraivanje Zenga i ostalih (2007),
koje je obuhvatilo na 61 kompaniju u Kini koje imaju IMS, utvreno je da svu sve kompanije
prvoserifikovaleQMS,azatimEMSpremaISO14001.Salomone(2008)usvomistraivanjuna
103 kompanije u Italiji izvetava o iskustvima da je mnogo lake integrisati ISO 14001 and
OHSAS 18001, dok je integracija ISO 9001 tea. Upravo, veina ispitanika tvrdi da su prvo
integrisaliISO9001iISO14001,azatimISO14001iOHSAS18001.Karapetrovicidrugi,(2009),
naosnovuistraivanjana176organizacija,utvrdiodaje86%organizacijaprvoimplementiralo
ISO 9001:2000, a zatim ISO 14001:2004 i zatim OHSAS; samo 11% organizacija je
implementiralo istovremeno QMS i EMS, dok je samo 3% kompanija implementiralo EMS pre
QMS.
Dvapristupasunavedenau(Wilkinson&Dale,2002):
Objedinjavanje dokumentacije kroz usklaujui pristup, koristei slinosti u

standardima,i
ImplementacijaintegrisanogsistemakrozTQMpristup.
Prema(Jrgensenetal.,2006)postojedvapreporuenamodelaintegracije:
Model 1. Nepotupna integracija: integracija pojedinih procedura kroz tri

menadmentsistema,
Model 2. Potpuna integracija: Ovaj model prevazilazi zajednike procedure i

ukljuuje integraciju zasnovanu na procesnom pristupu i kontinualnim
poboljanjimakaouISO9001:2000.
Pristupintegracijisistemamenadmentamoguejeizvritiiprekodrugihzajednikihaspekata,
npr. provere, merenja performansi, preispitivanja, sertifikacija i sl. Novi ISO 19011:2002 koji
objedinjujesmernicezaproveresistemamanedmentakvalitetomizatitomivotnesredineje
jedan od koraka u pravcu integracije. Drugi logian korak je u pravcu sistema merenje
preformansi.Ovisistemisukorienizamerenjerezultataposlovanjakompanijasaupotrebom
finansijskih (racio brojevi, marginalna stopa profita i sl) i nefinansijskih (npr. nivo defekata,
ciklusizrade,uvoenjenovogproizvoda)indikatora.(Karapetrovic&Jonker,2003)
Svi gore pomenuti autori u osnovi svojih pristupa navode standarde i njihovu implementaciju
unutar organizacionih sistema tj. njegovih podsistema kao nazaobilazan detalj. Ovo je i
razumljivoizrazlogaoptegznaajaovihstandardazafunkcionisanjeorganizacionihsistemau
dananjim uslovima poslovanja. Ovo samo moe stvoriti utisak, ali i praktinu posledicu
odvojenostiovihsistemaodpostojeegpodsistemaupravljanjauorganizacionimsistemima,to
neretkoovesistemapretvarauvetaketvorevineodbaeneodredovnogtokaprocesa.
146
Dakle, jo postoje dileme da li je mogue odabrati jedinstven i potpun pristup koji e biti
primenjiv usvim sluajevima i varijantama primena zehteva standarda,ali koji e ujedno i da
stvori korist za sve stejkholdere koji e se nai pod uticajem rezultata ovog pristupa u
organizacionomsistemu.
Meutim, kako bi se organizacioni sistem projektovao i/ili prilagoavao novonastalim

zahtevimaunovimuslovimanaglobalnomtritudanijestandardasistemaupravljanja?Moda
je ovo kljuno pitanje iz kojeg treba da proistekne i odgovor u vezi sa problemima koji se
dovodeuvezusaintegrisanimsistemimaupravljanja?
Ako se usvoji stanovite da su organizacioni sistemi postojali i funkcionisali i pre objavljivanja

meunarodnih standarda sistema upravljanja i da je podsistem upravljanja kao deo
organizacionogsistemapostojaoipre,postojiipostojaenakonovihilibuduihstandardaonda
reenje problema treba traiti u procesima projektovanja i razvoja samog organizacionog
sistemainjegovihdelova.
Ovom razmiljanju blizak je pristup koji se navodi u (Karapetrovic & Willborn, 1998), kao
sistemskipristup.OvajpristupdefinieIMS(kaoisvakisistem)kaoskupmeuzavisnihprocesa
koji deluju usklaeno, delei ljudske, materijalne, informacione, infrastrukturne i finansijske
resurse u pravcu ostvarenja postavljenih ciljeva. Kod ovog pristupa organizacija se posmatra
kaojedansistem,prenegosetnezavisnihfunkcionalnospecifinihmenadmentioperacionih
sistema. Jednom kad su svi funkcionalni zahtevi postojeeg menadment sistema integrisani,
postoje neophodni sastojci za IMS i mogue je ukljuivati odnosne standarde sistema
menadmenta u okvire IMSa. Koristei sistemski pristup mogue je izvui formulaciju seta
sastojaka neophodnih za uspostavljanje IMSa u organizaciji, Ovi sastojci su nita drugo do
zajedniki elementi funkcionalno specifinih standarda sistema menadmenta koji su
harmonizovaniunutaroptegIMSokvira,kaototoprikazujeslika5.1.
SistemskimodelzaIMSsadri5takvihsastojaka:
Definisanjeciljeva,
Planiranjeiprojektovanjesistema,
Pribavljanjeiraspodelaresursa,
Implementacijasistema,
Vrednovanjesistemaiunapreenje.
147
Z
A
P
O
S
L
E
N
I
CILJEVI
PROCESI
RESURSI
Odreivanje
Planiranjeirazvoj
Obezbeenje
UPRAVLJANJE
CILJEVIMA
Merenje
UPRAVLJANJE
PROCESIMA
UPRAVLJANJE
RESURSIMA
Implementacija
Raspodela
D
R
U
T
V
O
GENERIKISISTEMMENADMENTA
DRUTVO
VLASNICI
Slika5.1SistemskimodelzaIMS(Karapetrovic&Willborn,1998)
UprilogovomenavodiseisliansetsastojakanaznaenuISOUputstvo72(2001)zastandarde
sistemamenadmenta,kojinavodi:politiku,planiranje,implementacijuifunkcionisanje,ocenu
performansi,poboljanjeipreispitivanjekaoosnovneelementemenadmentsistema.
U standardu ISO 9004 dat je proireni model sistem upravljanja koji ukljuuje zainteresovane
strane(uoriginaluinterestedparty)kojiupuujenamoguimodeljednogintegrisanogsistema
upravljanjadatjenaslici5.2.
Stalnapoboljavanja sistema menadmenta kvalitetom koja vode ka odrivom uspehu
Okruenje
organizacije
Zaintere
sovane
strane
PotrebeI
oekivanja
Korisnici
PotrebeI
oekivanja
Okruenje
organizacije
ISO90044.
Rukovoenje sa
ciljem ostvarivanja
odrivog uspeha
ISO90049.
Poboljavanje,
inovacije i
uenje
ISO90015.
Odgovornost
rukovodstva
ISO90045.
StrategijaI
politika
ISO90046.
Menadment
resursima
(proireno)
Zaintere
sovane
strane
ISO90016.
Menadment
resursima
ISO 9001
ISO90017.
Realizacija
proizvoda
ISO90018.
Merenje,
analizai
pobolj.
ISO90048.
Praanje,
merenje,
analizei
preispitivanje
Proizvod
Zadovoljstvo
Korisnici
ISO 9004
ISO90047.
Realizacija
proizvoda
Osnova;PrincipiupravljanjakvalitetomISO9000
Slika5.2ProirenmodelsistemaupravljanjazasnovannaprocesimapremaISO9004
I Wilkinson & Dale (2001), kao i Brewer & Nash (2005) daju jedan od moguih modela
integrisanjasistemaupravljanjaprikazanslikom5.3tj.slikom5.4.
148
Slika5.3ProireniWilkinsonDalemodel
Slika5.4BrewerNashmodel
Onotojesigurno,aveinnaprethodnonavedneihmodelajeiusmerenautompravcu,tojeda
organizacioni sistemi moraju da svoj budui ili postojei podsistem menadmenta razvijaju u
149
pravcuostvarenjanjihoveosnovnemisije,uvaavajuisvepotrebestejkholderaorganizacionog
sistema.
Organizacioni sistem sa svojim podsistemom upravljanja treba da stvori odgovarajuu osnovu

zanjegovonesmetanofunkcionisanje,aliistrukturu,izlaze,proceseiresursekojibiobezbedili
efektivno i efikasno ispunjavanje potreba i zahteva svih za njega znaajnih stejkholdera. Ova
osnova je viena i u prikazu forme prelaska funkcionalno specifinih menadment sistema ka
integrisanimsistemimamenadmenta.(Karapetrovic&Jonker,2003)
Iprocesnipristupsenavodikaojedanodpristupaintegracijisistemamenadmenta.Integracija
je vie od jednostavnog dodavanja elemenata sistemu koji je ve uspostavljen od strane
eksperata.Polaznatakastvarnointegrisanogsistemajeanalizaosnovnihprocesakompanije.U
cilju pomoi zaposlenim u izvravanju njihovih zadataka, menadment sistem mora opisati
zahtevejasnoidosledno,uvaavajuiaktuelneprocese.(Fresner&Engelhardt,2004)
Meutim,ovdetrebaskrenutipanju,dajeprocesnipristupuosnoviprojektovanjabilokojeg
sistemaupravljanja,asamimtimiintegrisanogsistemaupravljanja.Onotouorganizacionom
sistemu stvara vrednost za sve njegove stejkholders u procesi i njimase direktnoi indirektno
utienaispunjavanjepotrebaovihstejkholdera.Uzavisnostidalijedanprocesjeoduticajana
kvalitetai/iliivotnusredinui/ilizravljeibezbednostnaradui/ili...,zavisidalieonpripadati
jednom ili vie sistema upravljanja unutar jednistvenog integrisanog sistema upravljanja.
Prethodno identifikovani procesi organizacionog sistema osnova su i za projektovanje
integrisanog sistema upravljanja kroz analizu rizika uticaja na odreene eljene izlaze i
manifetsacijekakojetoprikazanoslikom5.5.
INTEGRISANISISTEMI
SISTEM
UPRAVLJANJA
KVALITETOM
SISTEM
UPRAVLJANJA
ZATITOMS
ANALIZA
UTICAJA
PROCESANA
KVALITET
PRODUKTA
ISO9001
SISTEM
UPRAVLJANJA
OHSAS
ANALIZA
UTICAJA
PROCESANA
IVOTNU
SREDINU
ISO14001
ANALIZA
UTICAJA
PROCESANA
OHS&S
OHSAS18001
IDENTIFIKOVANIPROCESI
ORGANIZACIONOGSISTEMA(OS)
Slika5.5ProcesikaoosnovaprojektovanjaIMSa
150
Meutim, nije mogue, a ne uoiti slinost ovoga pristupa sa sistemskim pristupom. Model
procesnogpristupa,opisanuISO9001,datjedabiprikazaogenerikiQMS,ipotojeprikazan
kao sistem, i on ukljuuje elemente svojstvene sistemu (ulaze, procese, izlaze i povratnu
spregu).Modeliopisprocesnogpristupaiakokoristesistemskikonceptignoriuznaajostalih
elemenatasistemakaotosupredajnikiprijemnik.(Wilkinson&Dale,2002)
Uprilogsistemskogpristupanekiautoriukazujuinaznaajprojektnogpristupaimetodologije
projektovanjakojazahtavaodprojektanatadauekakodakoristeonotoveznaju,kakoda
razumeju ono to ne znaju i kako da naue ono ta treba da znaju. Zapravo, projektovati
zahtevasvestotomekakodelovanjejednogdelasistemautieimoebitipoduticajemdrugih
delova.Ovasvestzahtevarazumevanjeprirodeodnosaizmeudelova.Projektantskipristupje
posebnokoristanuprojektovanjusistemaupravljanjaipotpunojeprihvaenumeunarodnim
standardimasistemaupravljanja(ISO9000,ISO14000,ISO18000,SA8000iISO22000),kako
tonavodeu(Jrgensenetal.,2006).
Dakle,svegorenavedenoideuprilogprimenesistemskogpristupauizuavanjuorganizacionih
sistema, kao mogueg univerzalnog i celovitog reenja problematike u vezi sa integracijom
sistemaupravljanja.
Prema(ivkovi&Mijatovi,2000)usutinisviprehodnipristupi,aliidrugiprikazaniutabeli
5.1,mogusepodelitina:
Tabela5.1
IntegracijazahtevastandardauIMS
Integracijastandarda.(Karapetrovic,2002,
Karapetrovic,2003,JonkeriKarapetrovic,2004)
Trimoguestrategije:prvoQMS,zatimdrugi;
prvoEMS,zatimdrugi;simultanoQMSiEMS,
zatimdrugiizajednikeIMSosnove,azatim
pojedinaniIMSmoduli.(Karapetrovici
Willborn,1998,Karapetrovic,2002)
Dvanainaintegracije:korakpokorak,
sekvencijalnaimplementacijapojedinanih
sistemaQMSEMSOHSMSikombinovanjenjih
uIMS.(Lobodova,2004)
Integracijakrozdokumentacijurazliitihsistema.
(WilkinsoniDale,2002)
ProirenmodelsistemaupravljanjaISO
9004:2009
Integracijasistemaupravljanja
Integracijamenadmentsistema.(Karapetrovic,
2002,Karapetrovic,2003,JonkeriKarapetrovic,
2004).
Sistemskipristup(KarapetroviciWillborn,
1998a)
Wilkinson&Dale(2001),kaoiBrewer&Nash
(2005)
Integracijamenadmentsistema.(Bernardoi
drugi,2009)
DirektnaimplementacijaIMSakroz
metodologijuzasnovanunaanalizirizika
(Lobodova,2004)Redizajnsistema.(Fresneri
Engelhardt,2004)
PEDIMSpristup.(Asifidrugi,2009)
Integracijakrozpristuptotalnomkvalitetu.
(WilkinsoniDale,2002)Integrisanitotalni
kvalitet.(Solomone,2008)
I pristup Integracija zahteva razliitih standarda: kroz sagledavanje slinih ili

kompatibilnih zahteva razliitih standarda i integraciju dela dokumenatacije (npr.
interne provere, korektivne i preventivne aktivnosti, preispitivanja i sl. ) u IMS.
Nezavisno da li se standard ISO 9001 uzima kao osnova ili se primjenjuje paralelno sa
zahtevima drugih standarda u osnovi ovoga pristupa nalaze se zajedniki zahtevi
standardakaoosnovazaprojektovanjeiimplementacijuIMSa.
II pristup Integracija sistema upravljanja: kroz identifikaciju zahteva razliitih
stejkholdera za ovim sistemima, a zatim kroz analizu uticaja produkata i procesa
projektovanja i integracija ovih sistema u postojei sistem upravljanja. U osnovi ovoga
151
pristupa ine zahtevi razliitih stejkholdera, sistemski pristup i postojei sistem

upravljanjaorganizacionogsistema.
5.1.1IntegracijazahtevarazliitihstandardaIpristup
Ipristupimplementacijiintegrisanogsistemaupravlljanjapolaziodzahtevarazliitihstandarda
sistema upravljanaj i nivoe integracije uokviruju unutar ovog prostora. Brojne su analize koje
ukazuju da su zahtevi za upravlljanjem dokumentima, upravljanjem zapisima, internim
proverama, korketivnim merma, preventivnim merama, ali i preispitivanjima od strane
menadmentailiupravljanjaneusaglaenostimazajednikiilisrodnizarazliitesisteme.
Prilikom integracije sistema upravljanja, primenom navedenog pristupa posebna panja se

pridajeintegracijinanivoudokumentacijeimogunostinjenogracionalnogprojetovanja.Ovde
se zaboravlja ili se pretpostavlja uspena integracija navedenih zahteva u postojei sistema
upravljanjaorganizacionogsistema.
Prema kriterijumu istovremene primene razliitih sistema upravljanja unutar ovog pristupa
postoje:
Sekvencijalnipristup
Paralelnipristup
Kombinovanipristup
Sekvencijalni pristup (slika) ukazuje na moguu sukcesivnu primenu razliitih sistema

upravljanja. Obvo je najei vid implementacije obzirom da je veliki broj organuzacionih
sistemaveimplementiraojedanodsistemaupravaljanjapremanekomodstandarda,najee
ISO9001.
Slika5.6Sekvencijalnipristup
Prema kriterijumu uzajamnog redosleda kod sekvencijalne primene razliitih sistema

upravljanjamoguseizdvojitisluajevi:
UspostavljanjeQMS,azatimostalihsistemaupravljanja,
UspostavljanjeEMS,azatimostalihsistemaupravljanja,
UspostavljanjeOHSAS,azatimostalihsistemaupravljanja,
UspostavlanjeFSMS,azatimostalihsistemaupravljanja,
...
RevizijomstandardaISO9001iaktueliziranjempotrebezaimplementacijomzahtevaISO14001,
OHSAS 18001, ISO 22000 i sl. odreen broj organizacionih sistema se odluio i na paralelni
152
pristup koji je ubuhvatio istovremenu primenu dva ili vie odnosnih sistema upravljanja. Ovaj
pristupjeprikazanslikom5.6.
Slika5.6Paralelnipristup
Kao kombinacija prethodna dva sluaja u praksi su se javili i sluajevi nadogradnje dva i vie
sistema na postojei, ve implementirani sistema upravljanja prema nekom od odnosnih
standarda.Ovatimkombinovanogpristupaprikazanjenaslici5.7.
Slika5.7Kombinovanipristup
Integrisan sistem upravljanja kao presek odnosnih sistema projektovanih prema zahtevima
odnosnihstandardasuzapravoepicentarzanimanjaprojektanataikonsultanatakojiprimenjuju
ovakavpristup.Neretkooniiintegriasansistemupravljanjapoistoveujusaovimpreskom(slika
5.8). Ovo se zapravo svodi na, prethodno objanjenu, injenicu da su odreeni zahtevi
standardasliniimoguseistovremenoimplementiratiusistem.Meutim,ovakvoposmatranje
jeposledinoiogranieno,jeriakosuzahtevistandardasliniosnovnojedasuprocesisistema
upravljanjanakojeseoniodnoseisti.
153
OHSAS
EMS
IMS
QMS
Slika5.8Integrisansistemupravljanjakaopresekodnosnihsistema
Postojeitumaenjakojavideintegrisanisistemupravljanjakaounijuodnosnihsistema,imese
zapravo stvara utisak da je sistema upravljanja organizacionog sistema rezultanta samo ovih
sistemaizahtevastandardakojisuihaktuelizirali.(slika5.9)
IMS
OHSAS
EMS
QMS
Slika5.9Integrisansistemupravljanjakaounijaodnosnihsistema
5.1.2IntegracijasistemaupravljanjaIIpristup
Drugagrupapristupa,kaopolaznuosnovuzaprojektovanjeiimplementacijuIMSaimazahteve
razliitih stejkholdera. Ovi pristupi definiu IMS (kao i svaki sistem) kao skup meuzavisnih
procesa koji deluju usklaeno, dijelei ljudske, materijalne, informacione, infrastrukturne i
finansijske resurse u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva. Ciljevi se mogu odnositi na
kvalitet, ivotnu sredinu, zdravlje i bezbednost na radu itd., ali e isti biti objedinjeni kroz
integracijuistihuIMS.Kodovogpristupaorganizacijaseposmatrakaojedansistem,prenego
set nezavisnih funkcionalno specifinih sistema upravljanja. Jednom kad su svi funkcionalni
zahtevipostojeegsistemaupravljanjaintegrisani,postojeneophodnisastojcizaIMSimogue
je ukljuivati odgovarajue standarde sistema menadmenta u okvire IMSa. Razvojni procesi
(D&D)uorganizacionomsistemumogubitiosnovaovogapristupazaprojektovanjeIMS.Kroz
razvojneprocesemoglobiseintegrisatiispunjavanjerazliitihzahtevastandarda.Nezavisnood
zahtevastandardaISO 9001,ISO 14001,OHSAS18001idrugih,procesD&Dmoe dauzmeu
obzirsveneophodnezahtevekojiseodnosenaprodukteiproceseorganizacijeuciljunjihovog
ispunjavanja. Kao rezultat dobio bi se set IMS dokumenata (procedura, programa i sl.) po
kojimabiserealizovaliprocesiunutarorganizacije,asadrugestranebiseispunjavalizahtevi
razliitih stejkholdera (videti sliku 5.10.). Ovakav sistem bi predstavljao dobru osnovu za
ispunjavanjenarastajuihzahtevaizokruenjailakobiseprilagoavaoistim.
154
MENADMENT PROCESIMA
Politike, Ciljevi, Planiranje, Odgovornosti, Ovlaenja, Komunikacije, Preispitivanja, Upravljanje
resursima, Praenja i merenja, Analize, Unapreenja
Proces
nabavke
Ulazi
Stakeholder
zahtevi
(bezbjednost,
kvalitet, ivotna
sredina,
bezbjednost i
zdravlje na radu
...)
Ulazi
Specifikacije
produkata,
Specifikacije
procesa,
Specifikacije
materijala,
Operatiovne
procedure,
Aspekti, Rizici,
Programi,
Procedure za
vanredne situacije
...
Proces
D&D
IMS
Ulazi
Stalno
unapreenje
Izlazi
Ulazi
Proces
proizvodnje
/pruanja
usluga
Proces XY
Izlazi
Izlazi
Slika5.10IntegracijasistemaupravljanjaIIpristup
Ono to bi bio korketan prikaz integrisanog sistema upravljanja, koji odgovara ovakvom
pristupu,jezapravoprikazkojiukazujenainjenicudaorganizacionisistemvesadrisopstveni
sistem upravljanja i da su odnosni parcijalni sistemi samo njegov integralni deo (slika 5.11).
Dakle,integracijajeprimarnaupostojeemsistemuupravljanja,asekundarnananivouzahteva
osnosnihstandardasistemaupravljanja.
IMS
OHSAS
EMS
QMS
Slika5.11Integrisansistemupravljanja
Kao posledicu prethodnih posmatranja mogue je primetiti i odreene nivoe implementacije

jednogIMSasu:
Potpuna integracija (najvii nivo) Implementacija zahteva standarda sistema

upravljanja u postojei sistem upravljanja organizacionog sistema. Uvaava
postojanjesistemaupravljanjauorganizacionomsistemukaoosnovezapotpunu
integraciju.
155
Nepotpuna integracija (srednji nivo) Implementacija zahteva standarda i

projektovanje odnosnog sistema upravljanja organizacionog sistema koja ne
uvaava postojanje sistema upravljanja i vodi ka dva paralelna sistema
upravljanja.
Nepotpuna integracija (najnii nivo) Predstavlja varijantu prethodne
neoptpune integracije koja se produbljuje u sluaju natsvaka implementacije
zahteva drugih standarda. Implementacija zahteva standarda i projektovanje
odnosnog sistema upravljanja organizacionog sistema sa ili bez njegove
integracije sa postojeim, prethodno projektovanim, sistemom upravljanja. Ne
uvaava postojanje osnovnog sistema upravljanja, projektovanog sistema
upravljanja prema zahtevima prethodnog standarda i obino vodi ka vie
paralelnihsistemaupravljanja.
Sve predloene strategije integracije pretpostavljaju da e integracijom biti omogueno

ispunjavanjezahtevarazliitihstejkholdera.Wilkinsonidrugi,(1999),tvrdedadebataokonovih
modela integracije skree panju sa ve postojeih koncepata totalnog upravljanja kvalitetom
koji moe ponuditi potpunija reenja. Kao posledica napora da se pristupi ka totalnom i
integrisanom poveu, mogu se uvideti nove definicije u oblasti kvaliteta. Solomone (2008)
uvoditerminintegrisanitotalnikvalitetkao:svestopotrebidasezadovoljinesamokorisnik
veisvestranekojesuukljuene,stalnounapreenjeutotalnomzadovoljavanjukorisnikakoje
podrazumevadaekompanijabitiprocenjivanainaosnovutogakakoproizvodiproizvodeida
fokus sa ekonomske odrivosti ovih odnosa prelazi na trostruku osnovu ekonomsku,
drutvenu i ekoloku odrivost. Karapetrovic (2003) uvodi novo znaenje kvaliteta
sposobnostdaisporuiizvrsnostsvimstejkholderima.
5.2StandardiIMSa
Jonkeridrugi,(2004)jeponudioobjanjenje:Dokintegracijastandardasistemamenadmenta
ostaje pod pokroviteljstvom meunarodnih organizacija za standaradizaciju (npr. ISO), svaka
kompanijamoedonetiodlukudalidaintegrieilinesvojespecifinesistememenadmenta.I
ako ISO ini napore da harmonizuje strukturu postojeih standarda sistema menadmenta,
potpunointegrisanstandardnetrebaoekivatiuskorijevreme.Evidentnesunekeinicijative
zaobezbeenjesmernicazaintegracijusistemamenadmentabeznameredapostanuzamena
zareferentnestandarde.TheEuroInfoCentreEIC/TjeiniciraorazvojvodiazaIMS(uoblastima
kvaliteta,ivotnesredine,bezbjednosti)kaodokumentkojimoeobezbijeditipodrkumalimi
srednjim preduzeima (SMEs) koji ele da ostvare sinergiju u mnogim aspektima u sistemima
menadmenta (Scipioni i drugi, 2001). Nekoliko zemalja, Novi Zeland, Australija, Francuska,
Holandija, Danska i panija razvile su ili razvijaju svoje sopstvene standarde za integrisane
menadmentsisteme(Jorgensenidrugi,2006).
Ovakvi standardi sistema upravljanja tee da ukau na to ta je zajedniko u postojeim

standardima sistema upravljanja (9001, 14001, 18001 ...). Oni pokuavaju da sintetizuju
prethodno navedene razliite koncepte, principe, pristupe i zahteve, tj. identifikuju oblasti
sistema upravljanja koje omoguavaju da se smanji dupliranje i sloenosti u organizacionom
sistemu.Ovanastojanjajegrafikimogueprikazatiislikom5.12.
156
Slika5.12Zajednikistandardsistemaupravljanja(Jrgensenetal.,2004)
Ukontekstuprethodnonavedenihtenjinanacionalnim,aliimeunarodnimnivoimarazvijeni
surazliitistandardikojiseodnosenaproblematikusistemaupravlljanjaito,presvega:
ISOUputstvo72:2001,(zajednikielementiprikazaniutabeli5.2)
StandardAS/NZS4581AustralijaNoviZeland
Danski model standarda za integraciju sistema menadmenta DS 8001:2005 Danska
(tabela5.2)
GranskistandardcivilnogvazdunogtransportaKanada
Specifikacija PAS99:2006 Zajedniki zahtevi sistema menadmenta kao okvir za
integrisanjeVelikaBritanija
Tabela5.2
Osnovneoblastizajednikezasve
Zajednikielementi
sistemaupravljanja
Politika
Politikaiprincipi
Planiranje
Identifikacija potreba, zahteva i analiza kritinih
oblasti
Selekcijaznaajnihoblasti
Postavljanjeciljeva
Identifikacijaresursa
Identifikacija organizacione strukture, uloga,
odgovornostiiovlaenja
Planiranjeoperativnihprocesa
Spremnostireagovanjeusluajuopasnosti
Sprovoenjeiprimena
Upravljanjeprocesima
Upravljanjeljudskimresursima
Upravljanjedrugimvrstamaresursa
Dokumentacijaiupravljanjenjome
Komunikacija
Vezesaisporuiocima
Vrednovanjeperformansi
Praenjeimerenje
Analizaiupravljanjeneusaglaenostima
Proveresistema
Poboljanja
Korektivneipreventivnemere
157
Osnovneoblastizajednikezasve
sistemaupravljanja
Zajednikielementi
Kontinualnapoboljanja
Preispitivanjeodstranerukovodstva
Preispitivanjerukovodstva
Tabela5.3
Integrisanisistemmenadmenta
Ostalo
Drutvena
odgovornost
Rizik
Ekonomija
Bezbednost
prehrabenih
proizvoda
Bezbednosti
zdravljena
radu
Energija
ivotna
sredina
Kvalitet
ZajednikielementiuIntegrisanomsistemumenadmenta
U nastavku e neto vie biti rei o Specifikaciji PAS99:2006 koja je u poslednje vreme
najzastupljenije u razmatranjima naina integrisanja zahtea razliitih standarda sistema
upravljanja.
Slika5.13IntegracijazahtevastandardasistemaupravljanjauPAS99:2006
SpecifikacijaPAS99jejavnodostupandokument(PubliclyAvailableSpecification)pripremljen
od strane British Standards Institute (BSI). Okvir IMSa koji se koristi u ovom dokumentu
zasnovan je ISO 72 Uputstvu, uz neke izmenei pri tomeje testiran u praksi. PAS 99 definie
zajednike zahteve sistema upravljanja (slika 5.13) da bi se udovoljilo rastuem interesu za
integrisanimpristupomsistemimaupravljanja.
PAS 99 namenjen je za korienje od strane onih organizacija koje primenjuju zahteve dva ili
viestandardasistemaupravljanja.OveorganizacijetrebadakoristePAS99ukombinacijisa
158
specifinim zahtevima standarda kao to su ISO 9001, ISO 14001, ISO/IEC 27001, ISO 22000,
ISO/IEC20000,OHSAS18001idrugi.
Specifikacijainsistiranadvaelementa:
sistemskomprilazuudefinisanjusvihprocesaidokumenatasistemaupravljanja,
analizirizika.
Saglasnost sa PASom samo po sebi ne znai usaglaenost sa ostalim standardima sistema

upravljanja ili njihovim specifikacijama. Posebne specifinosti standarda organizacioni sitemi
morajuispunitiizadovoljitiakoelepostiisertifikaciju.
Polazei od PDCA ciklusa, kao korienog koncepta u razvoju najveeg broja pojedinanih
standardasistemaupravljanajiovaspecifikacijadajeraspodelusopstvenihelemenatauokviru
navedenogciklusa(slika5.14).
Slika5.14PDCAciklusielementistrukturePAS99:2006
ZajednikizahtevipremaPAS99:2006uodnosunastandardISO9001,ISO14001iOHSAS18001
datisuutabeli5.3.
Tabela5.4
Elementi
PAS
ISO9001
ISO14001
OHSAS18001
4.1Optizahtevi
4.1
4.1
4.1
4.2Politikasistema
5.1,5.3
4.2
4.2
159
Elementi
PAS
menadmenta
4.3Planiranje
4.3.1Identifikacijai
vrednovanje
aspekata,uticajai
rizika
4.3.2Identifikacija
zakonskihidrugih
zahteva
4.3.3Planiranjeu
vezisavanrednim
dogaajima
4.3.4Ciljevi
4.3.5 Organizacona
struktura,
uloge,
odgovornosti
i
ovlaenja
4.4 Implementacija i
sprovoenje
4.4.1Upravljanje
operacijama
4.4.2Upravljanje
resursima
4.4.3Zahtevikojise
odnosena
dokumentaciju
4.4.4Komunikacija
4.5Ocenjivanje
performansi
4.5.1Praenjei
merenje
4.5.2Vrednovanje
usglaenosti
4.5.3Internaprovera
4.5.4Reavanje
neusaglaenosti
4.6Poboljavanje
4.6.1Opteodredbe
4.6.2Korektivne,
preventivneimere
poboljavanja
4.7Preispitivanje
kojeobavlja
rukovodstvo
4.7.1Opte
ISO9001
ISO14001
OHSAS18001
4.3
5.2,5.4.2,7.2.1,7.2.2 4.3.1
4.3
4.3.1
5.3(b),7.2.1(c)
4.3.2
4.3.2
8.3
4.4.7
4.4.7
5.4.1
5.5
4.3.3
4.4.1
4.3.3
4.4.1
4.4.6
4.4.6
4.4.1,4.4.2
4.4.1,4.4.2
4.2
4.4.4,4.4.5
4.4.4,4.4.5
5.5.3, 7.2.3, 5.3 (d), 4.4.3

5.5.1
4.4.3
8.1
4.5.1
4.5.1
8.2.4
4.5.2
4.5.1
8.2.2
8.3
4.5.5
4.5.3
4.5.4
4.5.2
8.5.1
8.5.2,8.5.3
4.5.3
4.5.3
4.5.2
4.5.2
8.5.2,8.5.3
4.5.3
4.5.2
5.6.1
4.6
4.6
160
Elementi
PAS
ISO9001
4.7.1Ulaznielementi 5.6.2
4.7.1Izlaznielementi 5.6.3
ISO14001
OHSAS18001
5.3PrednostiinedostaciodprimeneIMSa
Nekiistraivaisuponudilidokazeukoristimplementacijesistemamenadmenta.Zengidrugi
(2007)sunavelidaglavniproblemizapreduzeaukojimapostojeparalelnisistemiupravljanja
postaju: uslonjavanje menadmenta, sniavanje efektivnosti menadmenta, pojava
nekompatibilnih kultura, otpori zaposlenih i poveanje trokova zaposlenih. Implementacija
zasebnihsistemaupravljanjazahtevadupliranjenaporauvezisadokumentacijomizradomi
odravanjemmultiplikovanihdokumenata.Dokazanojedajetekoodravatizasebnesisteme
upravljanja koji se odnose na kvalitet, ivotnu sredinu ili bezbjednost na radu da bi se
obezbijedilausaglaenostsaposlovnomstrategijom(Zengidrugi,2007).
Karapetrovicidrugi,(1998a)navodeglavnekoristiodpristupaintegrisanjusistemaupravljanja:
poboljanjauoblastitehnolokograzvojaitransferatehnologija,
poboljanjeoperacionihperformansi,
unapreenjeinternihmetodamenadmentaimeufunkcionalnogtimskograda,
viamotivacijazaposlenih,
smanjenjekonflikata,
smanjenjebrojaprovjera,
poveanjepovjerenjakorisnikaipozitivanimidnatritu,
smanjenjetrokovaiefektivnijireinenjering.
Zutshi i drugi, (2005) su uoili brojne opipljive i neopipljive koristi od integracije sistema
menadmentakaotosu:novaneutede,boljekorienjeresursaipoboljanjeukomunikaciji.
Jorgensen i drugi, (2006), su naveli potencijalne koristi od integracije: smanjenje

administrativnih ograda kroz poboljanje interne koordinacije, poboljanje konkurentske
prednostiinapredakpremakorporativnojodgovornostiiodrivomrazvoju.
Prednostiintegrisanihsistemamenadmenta,premastudijama(Kroppmann&Schreiber,1996;
KPMG,1998;Enzler,2000;Funcketal.,2001)su:
integrisanadokumentacijamanjegjeobimaijednostavnijajezakorienjeupraksi,jer
nemanepotrebnogdupliranja;
jasnijedefinisanedunostiiobaveze;
manjitrokovisistema;
utedavremenausvakodnevnomradu;
veatransparentnostorganizacije;
viistepenstrukturiranostiprocesa;
veamotivacijaradnikai
manjeproblemaprikoordinaciji.
Grupaautora(Bobreketal.,2002)kaoprednostinavode:
161
poboljaneoperativneperformansesistema;
viamotivisanostzaposlenih;
manjibrojinternihprovera;
veepoverenjekupaca;
smanjenjetrokova.
Premaistraivanjuvrenomna28malihisrednjihpreduzeauVelikojBritanijikoristiprimene
su:
smanjenjepapirologije,
istovremenaproverapoviekriterijuma,
lakeupravljanjesistemima,
veaefektivnost,
boljainternaieksternakomunikacija,
poboljanimid.
U istraivanju (Salomone, 2008.) sprovedenom na 103 organizacije u Italiji identifikovane su

koristiprimeneIMSa:
zadovoljenje zahteva i smanjenje pritiska lokalne zajednice, kupaca, isporuioca,

vlade;
poveanjekonkurentnostiipoboljanjeimida,
kvalitetanproizvodiviaproduktivnost;
smanjenitrokoviimogunostiosvajanjanovihtritauzkontinualnaunapreenja.
StandardSRPSBSPASS99:2010predviadasukoristizaorganizaciju:
poboljanausredsreenostuposlovanju;
sistemaatinijeupravljanjerizicimaposlovanja;
manjekonfliktaizmeusistema;
umanjenodupliranjeibirokratiju;
efektivnijeiefikasnijeprovere,kakointerne,takoieksterne.
Uglobalu,sveprednostiodintegrisanjasistemaupravljanjasekategoriukao:
Operativne(smanjenjedokumentacije,objedinjavanjeproveraisl.),
Finansijske (nii trokovi odravanja dokumentacionog sistema, nii trokovi internih
proveraisl.)i
Marketinke(imid,sertifikatiisl.).
Meutim,dabikoristiodintegracijebilepostignuteorganizacijamorabitisvjesnaproblemai
prepreka integraciji. O potencijalnim preprekama napisani su brojni, preteno akademski i
teorijski radovi, ali skoranji izvjetaji potvruju neke strepnje u vezi sa integracijom. Hillary
(1997), je tvrdila da integracija nezrelih sistema menadmenta moe otetiti njihovu
djelotvornost i zalagala se da integracija treba da se realizuje kada se QMS i EMS dovoljno
razviju,npr.poslesertifikacijeQMSiEMS.Karapetrovicidrugi(1998a)sunavelidaseproblemi
u integraciji QMS i EMS zasnivaju na: nedovoljnoj harmonizaciji standarda, razliitim
stejkoholderima(zaQMSkorisnicisuosobeiliorganizacijekojeprimajuproizvod,doksuzaEMS
162
korisnici javnost, lokalna zajednica i pretstavnici vlasti), interesi koji se odnose na ivotnu
sredinusuviehomogenibezobziradaliseposmatrajuinternoilieksternonegointeresikojise
odnose na podrku poboljanju kvaliteta proizvoda; meufunkcionalni konflikti, razliite
operativne metode (projektni menadment u oblasti EMSa i procesni pristup u oblasti QMS).
Zeng i drugi (2007) su naveli najuticajnije faktore koji mogu uruiti napore ka integraciji:
nedostatak znanja, konflikti izmeu grupa u organizaciji, negativni stavovi prema integraciji i
nepoeljna organizaciona kultura. Salomone (2008) je izvestio o glavnim potekoama koje
mogu biti: postizanje saglasnosti oko vanosti: kvaliteta, ivotne sredine i bezbjednosti,
potekoe u organizovanju IMSa, da zaposleni mogu biti zbunjeni standardima, nedovoljna
mogunost integracije standarda i neadekvatna podrka od stane proverivaa. Organizaciona
kultura(Jorgensenidrugi,2006)istavovitopmenadmenta(Jonkeridrugi,2004)seistiukao
vanifaktoriuuspjenostiIMSa.
Dosta kompletnu analizu pozitivnih i negativnih efekata integracije sistema upravljanja dao je
(Costel,2007)iprikazanisutabelom5.4i5.5.
Tabela5.4
INTERNIPOZITIVNI
Organizacioni
Finansijski
Zaposleni
Unapreenjekvaliteta
Smanjivanjetrokova
Poveanjemotivacije,
upravljanja(smanjivanje
krozsmanjivanje
svestiikvalifikacija
satrisistemanajedani
uestanostiprovera
Stvaranjeboljeg
smanjivanjemnejasnoa Mogunostveegprofita
internogimida
izmeugranicasistema)
Izbegavanjeduplih
procedura
Racionalizacija
papirologijei
komunikacije
EKSTERNIPOZITIVNI
Komercijalneprednosti
Komunikacioneprednosti
Opte
Konkurentskaprednost
Poboljanjeimida
Poboljanjeupravljanja
kompanije
kvalitetom,zatitom
Poboljanjepoloajana
ivotnesredineisl.
tritu
Poboljanjeodnosasa
stejkholderima
Smanjenjeopasnog
Prodobijanjenovih
otpada
korisnika
Smanjenjeoteenja
opremeigubitka
proizvoda
Tabela5.5
INTERNINEGATIVNI
Resursi
Stavovi
Implementacija
Nedostatakfinansijskih
Promenaseshvatakao
Kompleksnosti
resursa
previeredikalna
razliitostsistema
Nedostatakpotrebnih
Niskasvesto
Visoknivoangaovanja
znanjaisposobnosti
prednostima
Dugotrajanproces
Nedostatakmotivacije
Drugivanijiprioriteti
Nedostatakvremena
Kratkotrajnaorijentacija
163
Podrkaiusmeravanje
Neostatakodgovarajue
podrke
Nedostatakiskusnih
konsultanata
Adhocrad
EKSTERNINEGATIVNI
Ekonominost
Nedovoljnopokretake
snage
Nesigurnostuvrednosti
IMSa
Razliitizahtevi
stejkholdera
Sertifikacija
Visokitrokovi
sertifikovanja
Dupliranjenapora
izmeueksternihi
internihprovera
Usvakom sluajuproblemintegracijesistemaupravlljanjanetrabaignorisatiizapostavljatiiz
razloga to se sve vei deo organizacionih sistema u Srbiji susree sa realnou neophodne
primene razliitih standarda sistema upravljanja. Kako bi se pomoglo u iznalaenju najboljeg
reenjazanjihoveprobleme,potrebnojeiznaireenjakojeestvoritimogunostizautedeiu
vremenu i u novcu, ali i smanjiti probleme u vezi sa promenama koje se nekad dramatino
doivljavajukaoposledicaimplementacijeovihstandarda.
164
Literatura
1. AdiesI.,"ivotniciklusipreduzea:kakoizatopreduzearastuiumiruitainitiuvezisa
tim",Agora,Beograd,1994.
2. AlexD.,GlenD.,Integratedmanagementsystemsinsmallandmediumenterprises,Total
QualityManagement,VOL.11,NO.4/5,2000.
3. AndreP.,"ISO9000Ocenjivanjesistemakvaliteta",AdvancedIdeas,Beograd,1996.
4. Axon,
Transforming
your
Business
Management
Systems,
2006.
http://www.axonglobal.com.au/index.html
5. Barney J. B., Firm Resources and Sustained Competitive Advantage, Journal of
Management,17(1):99120,1991.
6. BarryN.,TheStakeholderFallacyTheFreeman,TheFoundationforEconomicEducation,
Inc.,Vol.50,No.3,mart2000.
7. BaumolW.J.,"BusinessBehavior,ValueandGrowth",Harcourt,Brace&World,NewYork,
1967.
8. BobrekM.,SokoviM.,udiS.,Integrisanimenadmentsistem(IMS)ikljunemetode,
ZbornikradovaXIINaunekonferencijeIS2002,NoviSad,2002.
9. BodroiD.,"Tehnolokisistemi",Privrednofinansijskivodi,Beograd,1976.
10. Boutelle, J., Understanding Organizational Stakeholders for Design Success, Boxes and
Arrows,maj2004.http://www.boxesandarrows.com.
11. Brenner,S.N.,andCochran,P.,Astakeholdertheoryofthefirm:Implicationsforbusiness
andsocietytheoryandresearch,ProceedingsoftheInternationalSocietyforBusiness
andSociety:449467.,1991.
12. Brewer, D. & Nash, M., Exploiting an Integrated Management, 2005.
http://www.gammassl.co.uk/topics/ics/MSExploitation.pdf,
13. BrnjasZ.,Strategijskimenadment,Grme,Beograd,2000.
14. Buchholz, R.A., Principles of environmental management: The greening of business,
EnglewoodCliffs,NJ:PrenticeHall,1993.
15. Burton B. K., Dunn C. P, Stakeholder Interests and Community Groups: A New View,
InternationalAssociationforBusinessandSocietyAnnualMeetings,1996.
16. Clarkson, M.B.E., A stakeholder framework for analyzing and evaluating corporate social
performance,AcademyofManagementReview,20:92117.,1995.
17. Conti T., Integrating TQM concepts into business management, in Organizational Self
Assessment,ChapmanandHall,pp.271288.,London,1997.
18. CostelSuditu,Positiveandnegativeaspectsregardingtheimplementationofanintegrated
qualityenvironmentalhealthandsafetymanagementsystem,S.C.CORD,S.A.Buzau
Romania,2007.
19. CyertR.M.,MarchJ.G.,"BehaviouralTheoryofFirm",EnglewoodCliffs,PrenticeHall,New
York,1963.
20. DaleB.G.,ManagingQuality,BlackwellPublishingLtd.,Oxford,2003.
21. DeiV.,"Metodenauneorganizacijerada",Naunaknjiga,Beograd,1966.
22. DeiV.,"Organizacijaiekonomikaproizvodnje",Mainskifakultet,Beograd,1969.
23. Dei V., "Modeliranje organizacije preduzea (Kompleksna analitika metoda", Institut za
organizacijuradaiautomatizacijuposlovanja,Beograd,1969.
24. DierickxI.,CoolK.,Assetstockaccumulationandsustainabilityofcompetitiveadvantage,
ManagementScience35(12):15041511,1989.
25. DjordjeviD.,Industrijskapsihologija,Dejenovine,GornjiMilanovac,1982.
26. Donaldson, T., and Preston, L.E., The stakeholder theory of the corporation: Concepts,
evidence,andimplications,AcademyofManagementReview,20:6591.,1995.
165
27. DruckerP.F.,Managementchallengesforthe21stcentury,HarperBusiness,NewYork,
1999.
28. Drucker P. F., "Postkapitalistiko drutvo", Poslovni sistem GrmePrivredni pregled,
Beograd,1995.
29. Dulanovi.,JakoO.,Organizacionastrukturaipromene,FON,Beograd,2007.
30. Dyer, J.H. and Singh, H., The relational view: Cooperative strategy and sources of
interorganizational competitive advantage", Academy of Management Review 23[4]:
66079,October1998
31. FitzsimmonsJ.,FitzsimmonsM.,ServiceManagement,McGrawHill,NewYork,2001.
32. GreenfieldW.M,Inthenameofcorporatesocialresponsibility,BusinessHorizons47/1
pp.1928.,januarfebruar2004.
33. Grupaautora,ManagementsystemsguidelinesforintegratedmanagementsystemDansk
Standard,CD.1.,2004.
34. Grupaautora,"Leksikonmenadmenta",FON,Beograd,1991.
35. Grupaautora,"Kakouvestisistemkvaliteta",Kultura,Beograd,1996.a
36. Grupaautora,"Metodeusistemukvaliteta",Kultura,Beograd,1996.b
37. Grupaautora,MeasuringProviderEfficiency,TheLeapfrogGroupBridgesToExcellence,
Version1.,2004.d
38. Grupa autora, Jakarta Declaration on Leading Health Promotion into the 21st Century,
TheFourthInternationalConferenceonHealthPromotion,Jakarta,July1997.
39. Grupaautora,PromotingaEuropeanframeworkforcorporatesocialresponsibilityGreen
Paper, Office for Official Publications of the European Communities, Luxembourg,
2001.
40. Grupaautora,Leksikonmenadmenta,FON,Beograd,2003.
41. Grupaautora,Prevod:THEAIMSANDPRINCIPLESOFSTANDARDIZATION,SandersT.R.B.
Jugoslovenskizavodzastandardizaciju,Beograd,1974.
42. Harrison J. S., R. Freeman E., Stakeholders, Social Responsibility, and Performance:
Empirical Evidence and Theoretical Perspectives, The Academy of Management
Journal,Vol.42,No.5,(pp.479485),Oct.,1999
43. Hill,C.W.L.,andJones,T.M.,Stakeholderagencytheory,JournalofManagementStudies,
29:131154.,1992.
44. Freeman, R. E., Strategic management: A stakeholder approach, Pitman publishing,
Boston,1984.
45. FresnerJ.,EngelhardtG.,Experienceswithintegratedmanagementsystemsfortwosmall
companiesinAustria,JournalofCleanerProductionNO.12,pp.623631.,2004.
46. Institute for Environment and Development (IIED), Series number 2 Stakeholder Power
Analysis Part 1, Institute for Environment and Development (IIED), 2001.
www.iied.org/forestry/tools
47. Jaci Lj., Nikoli G., Rani M., Debeljkovi D., Osnovi automatskog upravljanja i
regulisanja,GIPKultura,Beograd,1998.
48. Jacobs D. C., Stakeholder Management and Labor, Academy of Management, Seattle,
Washington,avgust,2003.
49. JagdishS.,BanwariM.,BruceN.,"CustomerBehaviorConsumerBehaviorandBeyond",The
DrydenPress,USA,1999.
50. Jonker,J., Foster, D., Stakeholder excellence? Framing the evolution and complexity of a
stakeholder perspective of the firm, Proceedings of the Seventh International
ConferenceonISO9000&TQM,Melbourne,Australia,2002.
166
51. Jonker,I.,KarapetrovicS.,Systemsthinkingfortheintegrationofmanagementsystems,
Proceedings of the Second International Conference on Systems Thinking in
Management,Manchester,UK,2002.
52. JrgensenT.H.,MelladoM.D.,ArneR.,IntegratedManagementSystems,WorkingPaper
72004.
53. Jrgensen T. H., Arne R., Mellado M.D., Integrated Management systems three diferent
levelsofintegration,JournalofCleanerProduction14,713e.,2006.
54. JovanovicP.,Menadment,YUPMA,2009.
55. JuranJ.,"Oblikovanjemdokvaliteta",PoslovnisistemGrmePrivrednipregled,Beograd,
1997.
56. JuranJ.,GrynaF.,"Planiranjeianalizekvaliteta",Privrednipregled,Beograd,1974.
57. KalajdiM.,"Tehnologijamainogradnje",Mainskifakultet,Beograd,1991.
58. KarapetrovicS.,iJonkerJ.,Integrationofstandardizedmanagementsystems:searching
forarecipeandingredients,TotalQualityManagement,VOL.14,NO.4,pp.451459.,
2003.
59. Karapetrovic S., Strategies for the integration of management systems and standards,
TQMMagazine,14(1),pp.6167.2002.
60. Karapetrovic S., Willborn,W. The systems view for clarification of quality vocabulary,
InternationalJournalofQualityandReliabilityManagement,15(1),pp.99120.,1998.
61. Karapetrovic, S., Willborn, W., Integration of quality and environmental management
systems,TheTQMMagazine,10,pp.204213.,1998
62. Katz D., Kahn R., "The Social Psyhology of Organizations", John Wiley and Sons, Inc, New
York,1966.
63. Kernaghan W., The ISO 26000 Social Responsibility Guidance Standard Progress So Far,
DptLgalBibliothquenationaleduQubec,2005.
64. KlarinM.,"Organizacijaiplaniranjeproizvodnihprocesa",Mainskifakultet,Beograd,1992.
65. Kochan T. A., Rubinstein S., Toward a Stakeholder Theory of the Firm: The Saturn
Partnership,OrganizationScience,Jul,2000.
66. KukoleaS.,"Organizacionoposlovnileksikon",Rad,Beograd,1986.
67. KukoleaS.,"Osnoviteorijeorganizacionihsistema",PFVOeconomica,Beograd,1972.
68. LeapT.,LoughryM.L.,Thestakeholderfriendlyfirm,BusinessHorizons47/2,pp.2732.,
martapril2004
69. LedgardS.andTaylorE.,RiskyBusinessStandardsLikeISO9004,ISO14001,andOHSAS
18001, Can Help Organizations Manage Risk, Quality Digest, septembar, 2002.
http://www.qualitydigest.com/sept02/articles/03_article.shtml
70. LeftwichR.,"ThePriceSystemandResourseAllocation",Holt,RinehartandWinston,Inc.,
USA,1966.
71. LeviJakiM.,Upravljanjetehnologijomioperacijama,FON,Beograd,2001.
72. LittererA.J.,"Organizations:StructureandBehavior",JohnWileyandSons,Inc,NewYork,
1969.
73. Mangos N., Investigating Social Responsibility Reporting Practices of Global Australian
firmsandhowthosePracticesenhanceEconomicSuccess,SecondWorldCongressof
Business,EconomicsandEthics,jul2000.
74. Marris R., "A model of the managerial enterprise", Quarterly Journal of Economics,
1963/77.
75. MaslowA.H.,MotivationandResponsibility,HarperandRow,NewYork,1954.
76. Mellado,M.D.,Jrgensen,T.H.CSRforsustainabledevelopment:acomparisonbetween
Denmark and Spain., Proceedings of the 10th annual international sustainable
developmentresearchconference,Manchester,UK,March.ERPEnvironment,2004.
167
77. Menna T. Moving Beyond Antagonism in Stakeholder Theorizing Midwest Academy of

ManagementConference,Toledo,Ohio,2001.
78. Mesarovi D., Macko D., Takahara Y. , "Teorija hijererhijskih sistema sa vie nivoa",
Informator,Zagreb,1972.
79. Michalisin, M. D., Smith, R. D., & Kline, D. M., In search of strategic assets. International
JournalofOrganizationalAnalysis,5(4),360387.,1997.
80. MilojeviM.,"Poslovnisistemstrukturaipojavnioblici",Naunaknjiga,Beograd,1979.
81. MilojkoviR.B.,GrujiT.Lj.,Automatskoupravljanje,Mainskifakultet,Beograd,1981.
82. Mitrovi.,"Osnovemodelasistemakvaliteta",Kultura,Beograd,1996.
83. Mitrovi . i ivkovi N., "Strukturiranje i modeliranje poslovnih sistema anatomski
pristup",ZbornikradovaSymorg2000,FON,Beograd,2000.
84. Mitrovi.,"Kvalitetimenadment",Kultura,Beograd,1996.
85. Mitrovi.,"Osnoveintegralnogupravljanjakvalitetomproizvoda",Kultura,Beograd,1996.
86. Mitrovi.,ivkoviN.Osnovezaupravljanjekvalitetomuposlovnimsistemima,"Zbornik
radovaSymorg2004.,Beograd,2004.
87. NeelyA.,AdamsC.,"Perspectivesonperformance:theperformanceprism",Handbookof
PerformanceMeasurement,GeePublishing,London,2000.
88. NikoliM.,"Ekonomikapreduzea",Ekonomskifakultet,1996,Beograd.
89. NivenP.R.,BalancedScorecardStepbyStep,JohnWileyandSons,Inc,NewYork,2002.
90. NuseibehiEasterbrook,RequirementsEngineering:ARoadmap,ICSEFutureofSETrack,
2000.
91. OECD, OECD Principles of Corporate Governance, OECD Publications Service, France,
2004.
92. Radovi M., "Proizvodni sistemi projektovanje, analiza i upravljanje", Kultura, Beograd,
1999.
93. RadoviM.iKarapandiS.:Inenjeringprocesa,FON,Beograd,2005.
94. Radovi M.i Karapandi S., "Procesni pristup kao osnova za organizovanje i upravljanje",
ZbornikradovaSymorg2000,Beograd,2000.
95. RajkovM.,"Teorijasistema",Centarknjievnoizdavakazadruga,Beograd,1987.
96. Ramrez R., Stakeholder analysis and conflict management, IDRC, Canada, 2007.
http://www.idrc.ca/en/ev279712011DO_TOPIC.html
97. PenroseE.T.,TheTheoryoftheGrowthoftheFirm,JohnWiley:NewYork,1959.
98. Stefanovi.,"Poslovnisisteminjegovookruenje",Naunaknjiga,Beograd,1977.
99. Sternberg, E., Stakeholder Theory Exposed, Corporate Governance Quarterly, Hong
KongInstituteofCompanySecretaries,HongKong,pp.418.1996.
100. StonerD.,FrimanE.,GilbertD.,"Menadment",elnid,Beograd,2000.
101. Salomone R., Integrated management systems: experiences in Italian organizations,
JournalofCleanerProduction,2008.
102. Todorov B., ISO 9000 Required Your Worldwide Passport to Customer Confidence,
ProductivityPress,Portland,USA,1996.
103. Turnbull S., Stakeholder Governance: A Cybernetic And Property Rights Analysis, 25th
ConferenceofEconomists,AustralianNationalUniversity,septembar1996.
104. Vuenovi V., Zeevi M., Simievi Z., Poslovni sistem organizovanje, upravljanje,
modeliranje,Intitutzaunapreenjerobnogprometa,Beograd,1988.
105. VoichD.,WrenD.:PrinciplesofmanagementResourcesandsystems,NewYork,1968.
106. ZeithamlV.,BitnerM.J.,ServicesMarketing,McGrawHill,NewYork,2000.
107. Zrni . i Savi D., "Simulacija procesa unutranjeg transporta", Mainski fakultet,
Beograd,1990.
168
108. Wernerfelt, B., A Resourcebased View of the Firm, Strategic Management Journal 5:
171180,1984.
109. Wiliamson O. E., "The Economics of Discretionary Behavior: Managerial Objectives in a
TheoryoftheFirm",EnglewoodCliffs,PrenticeHall,NewYork,1964.
110. Wilkinson, G., Dale, B.G., Integrated management systems: an examination of the
conceptandtheory,TheTQMMagazine,11,pp.95104.,1999.
111. Wilkinson, G., Dale, B.G., "Integrated management systems: a model based on a total
qualityapproach",ManagingServiceQuality,Vol.11Iss:5,pp.318330,2001.
112. Wilkinson, G., Dale, B.G., An examination of the ISO 9001:2000 standard and its
influenceontheintegrationofmanagementsystems,ProductionPlanning&Control,
VOL.13,NO.3,pp.284297.,2002.
Websajtovi
113. http://www.ekof.bg.ac.yu/nastava/posdiploma/organizaciono_ponasanje/PREZENTACIJE/
MOTIVACIJA1.ppt,preuzetomaj2007.
114. http://www.uns.ac.rs/sr/novosti_dogadjaji/predavanjeATSIvic.pptpreuzeto07.02.2012
115. http://www.ilac.org/aboutilac.html,preuzetooktobar2011.
116. http://www.iso.org/iso/survey2009.pdf,preuzetomaj2010.
117. http://www.thecqi.org/Community/SpecialInterestGroupsSIGs/Integrated
ManagementGroup/,preuzetooktobar2011.
Normativnadokumenta
118. ISO9000:2005QualitymanagementsystemsFundamentalsandvocabulary
119. ISO9001:2008QualitymanagementsystemsRequirements
120. ISO 9004:2009 Managing for the sustained success of an organization A quality
managementapproach
121. ISO9004:2000QualitymanagementsystemGuidelinesforperformanceimprovements
122. ISO 14004:2004, Environmental management systems General guidelines on principles,
systemsandsupporttechniques
123. ISO 14005:2010, Environmental management systems Guidelines for the phased
implementation of an environmental management system, including the use of
environmentalperformanceevaluation
124. ISO/IEC 90003:2004, Software engineering Guidelines for the application of ISO
9001:2000tocomputersoftware
125. ISO22000:2005,FoodsafetymanagementsystemsRequirementsforanyorganization
inthefoodchain
126. ISO26000:2010,Guidanceonsocialresponsibility
127. ISO/IEC27001:2005,InformationtechnologySecuritytechniquesInformationsecurity
managementsystemsRequirements
128. ISO50001:2011,EnergymanagementsystemsRequirementswithguidanceforuse
129. ISO31000:2009,RiskmanagementPrinciplesandguidelines
130. ISO13485:2003,MedicaldevicesQualitymanagementsystemsRequirementsfor
regulatorypurposes
131. ISO/IECGuide2:1996StandardizationandrelatedactivitesGeneralvocabulary
132. OHSAS18001:2007,Occupationalhealthandsafetymanagementsystems.Requirements
133. OHSAS18002:2007,Occupationalhealthandsafetymanagementsystems.Guidelinesfor
theimplementationofOHSAS18001
169
134. PAS 99:2006, Specification of common management system requirements as a

frameworkforintegration,2006
Bibliografija
135.
136.
137.
138.
139.
140.
141.
142.
143.
144.
145.
146.
147.
148.
149.
150.
151.
152.
153.
154.
155.
156.
157.
158.
AdamsC.,NeelyA.,TheNewSpectrum:HowthePerformancePrismFrameworkHelps
BusinessPerformanceManagement,novembar2003.
Andersen H., Lawrie G., Shulver M., The Balanced Scorecard vs. the EFQM Business
Excellence,2GCLimited,UK,jun2000.
AtkinsonA.A.,WaterhouseJ.H.,WellsR.B.,AStakeholderApproachtoStrategic
PerformanceMeasurement,SloanManagementReview,38(3),pp.2537.,1997.
Becher J. D., Operational Alignment: Bridging the Gap Between Strategy and
Execution,
2005.
http://www.mycustomer.com/cgi
bin/library.cgi?action=detail&id=5307
Bjorn A., Fagerhaug T., Performanse Measurment of Logistic Processes, 2007.
www.prestasjonsledelse.net/publikasjoner/Performance%20measurement%20of%20log
istics%20processes.pdf
BlizzardR.,EngagementKeytoImprovingBalancedScorecards,GallupPollTuesday
Briefing,2003.
Boi V., Organizovanje procesa rada Osnovi ekonomike udruenog rada, Beograd,
1981.
BrewerP.,PuttingStartegyintoBalancedScorecard,CharteredAccountantsJournal,
InstituteofCharteredAccountants,NewZeland,Vol.83,Issue4.,april2004.
BrueG.,HowesR.,SixSigma,McGrawHill,USA,2006.
CostinH.,"StrategiesforQualityImprovement",TheDrydenPress,USA,1999.
CottengimD.,PrerequisitesforSuccess:WhyProcessImprovementProgramsFail,The
JurnalofDefenseSoftwareEngineering,april2002.
CrospyP.B."QualityisFree",McGrawHill,NewYork,1979.
DaleB.G.,ZairiM.,VanderWieleA.,WilliamsA.,QualityisDeadinEuropeLongLive
ExcellenceTrueorFalse,MeasuringBusinessExcellence,pp.410.,mart2000.
DaleE.,"Management:TheoryandPractice",McGrawHill,NewYork,1965.
Deming E., "Kako izai iz krize", Poslovni sistem Grme Privredni pregled, Beograd,
1997.
Dulanovi.I.,Dinovi,M.,Osnoviorganizacije,FON,Beograd,1998.
DurandI.,CormaciA.,"AManager'sViewofISO9000QualitySystemRegistration",
InternationalQualitySystems,USA,1995.
Edgeman R. L., Best Business Excellence: A Expanded View, Measuring Business
Excellence,pp.1617.,april2000.
EskildsenJ.,KristensenK.,JornJuhlH.,TrendsinEFQMCriteriaWeightsThecasein
Denmark19982001,MeasuringBusinessExcellence,pp.2228.,februar2002.
Frohman M., Management Needs To Catch Up With What People Do: Leadership Is
Work,DRIConsulting,LLC,2000.
Garvare R., Isaksson R., Sustainable Development: Extending The Scope of Business
ExcellenceModels,MeasuringBusinessExcellence,pp.1115.,mart2001.
Gharajedaghi, J. System Thinking Managing Chaos and Complexity, Heinemann,
Buttereworth,1999.
Geza.,"SistemikvalitetaISOiQS9000upraksi",JUSK,Beograd,1997.
Griffin,J.CustomerLoyalty:HowtoEarnIt,HowtoKeepIt,WileyJohn&SonsInc.,
2002.
170
159.
160.
161.
162.
163.
164.
165.
166.
167.
168.
169.
170.
171.
172.
173.
174.
175.
176.
177.
178.
179.
180.
181.
182.
Grupaautora,SustainabilityinEnvironment,HealthandSafetyPlanforExcellence,
GSKGlaxoSmithKline,UK,2003
GrupaautoraEFQM,EFQMIntroducingExcellence,BrusselsRepresentativeOfficeof
TheEuropeanFoundationforQualityManagement,Belgium,2003.
Grupa autora MBNQA, Baldrige National Quality Program Criteria for Performance
Excellence,NationalInstituteofStandardsandTechnology,TechnologyAdministration,
UnitedStatesDepartmentofCommerce,USA,2006.
Grupaautora,TheDemingPrize,TheSecretariatfortheDemingPrizeCommittee,The
UnionofJapaneseScientistsandEngineers(JUSE),Japan,2004.
Grupa autora, The Guide for The Deming Application Prize, The Secretariat for the
DemingPrizeCommittee,TheUnionofJapaneseScientistsandEngineers(JUSE),Japan,
2004.
Grupa autora, Balanced scorecards give performance & change management a very
timely boost. Pay for Performance Report, Vol. 3 Issue 2, 2003.
http://www.alacrastore.com/storecontent/BusinessandManagement
Practices/96847555
GulickH.andUrwickF.,"NotesontheTheoryoforganization",PapersontheScinseof
Administration,NewYork:ColumbiaUniversityPress,1937.
Fraser R., Hope J., Player S., Becoming Lean, Adaptive, and Ethical: How to Move
BeyondBudgeting,BusinessPerformanceManagement,novembar2003.
HarringtonH.J.,"QualityEngineeringHandbook",ASQQualityPress,Milwaukee,USA.
1992.
HemphillT.A.,"Corporatecitizenshipandtheemployee/citizensoldier",Business
Horizons47/2,martapril2004.
Hensler D., Edgeman R. L., Modeling BEST Business Excellence The Beginning,
MeasuringBusinessExcellence,pp.4954.,februar2002.
HuntD.,"QualityinAmericaHowToImplementaCompetitiveQualityProgram",Irwin
ProfessionalPublishing,USA,1996.
IshikawaK.WhatisQualityControl?:TheJapaneseWay,PrenticeHall,1987.
Joksimovi J., "Osnovi kontrole i upravljanja kvalitetom u proizvodnji hrane", SSNO,
Beograd,1976.
JovanoviV.,"Osnovnaelektrinamerenja",Graevinskaknjiga,Beograd,1966.
JuranJ.M."QualityTrilogy",QualityProgress,No.8,1986.
KaplanR.S.,NortonD.P.,"TheBalancedScorecard:MeasuresthatDrivePerformance",
HarvardBusinessReview,pp7180.,januarfebruar1992.
Kaplan R. S., Norton D. P., Measuring the Strategic Readiness of Intangible Assets,
HarvardBusinessReview,Vol.82,Issue2,2004.
KaplanR.S.,NortonD.P.,TheBalancedScorecardMeasuresThatDrive
Performance,HarvardBusinessReview,70(1),pp.7179.1992.
Kaydos, W., Measuring, Managing and Maximizing Performance, Productivity Press,
Cambridge,MA,1991.
KennyG.,StakeholderFocusedMetrics:AStraightforwardApproachToChoosingKPIs,
BusinessPerformanceManagement,June2005.
KukoleaS.,EkonomikapreduzeaII,Beograd,1971.
Labovitz G. H., The Power of Alignment:How the Right Tools Enhance Organizational
Focus,BusinessPerformanceManagement,octobar2004.
Linder J., Transformational Outsourcing: How To Use "Radical" Methods To Achieve
Rapid,SustainableGains,BusinessPerformanceManagement,jun2003.
171
183.
184.
185.
186.
187.
188.
189.
190.
191.
192.
193.
194.
195.
196.
197.
198.
199.
200.
201.
202.
203.
204.
Mazur G., Basic of Quality Function Deployment, Ann Arbor, MI: Japan Business
Consultants,Ltd,1992.
Mintzberg H., "The Nature of Managerial Work", Harper & Row Publishers, New York,
USA,1973.
Mitrovi.,"Osnovesistemakvaliteta",Kultura,Beograd,1996.
Olve, N., Wetter, M., Performance Drivers: A Practical Guide to Using the Balanced
Scorecard,JohnWileyandSonsLimited,1999.
ParsowithS.,"FundamentalsofQualityAuditing",ASQCQualityPress,USA,1995.
PickleH.B.,AbrahamsonR.L.,"SmallBusinessManagement",Wiley,NewYork,1990.
RadoviM.,Osnoviorganizacijeproizvodnje,FON,Beograd,2004.
Radovi M., ivkovi N., Karapandi S., Contribution to Defining The Quality of
Process,ZbornikradovaSymorg2004.,Beograd,2004.
Reichheld F. F., "The Loyality Effect: The Hidden Force Behind Growth, Profits, and
LastingValue",McGrawHill,NewYork,1996.
Reilly G. P., Reilly R. R., "Using a Measure Network to Understand and Deliver Value",
JournalofCostManagement,pp.514.,novembardecembar2000.
Smith M., The Other BPM: Operational Performance Management, Business
PerformanceManagement,mart2004.
SpeckbacherG.,TheEconomicsofPerformanceManagementinNonprofit
OrganizationsNonprofitManagement&Leadership,Vol.13,Issue3,2003.
Stani J., "Upravljanje kvalitetom proizvodnje Metodi I", Mainski fakultet, Beograd,
1989.
Stani J., "Upravljanje kvalitetom proizvodnje Metodi II", Mainski fakultet, Beograd,
1989.
Townsend,P.L.,Gebhardt,J.E.,CommittoQuality,JohnWiley&Sons,Inc.,1986.
VujaklijaM.,"Leksikonstranihreiiizraza",Prosveta,Beograd,1970.
VujanoviN.,"PostavljanjesistemakvalitetapremazahtevimaserijestandardaJUSISO
9000",Firaso,Beograd,1997.
VulanoviV.,"Upravljanjekvalitetom",Viakolazaorganizacijurada,NoviSad,1988.
Zhao F., Siemens Business Excellence Model and Suistainable Development,
MeasuringBusinessExcellence,Vol8,No.2,pp.5564.,2004.
ivkovi N., Upravljanje kvalitetom u sertifikacionim telima, magistarska teza, FON,
Beograd,2001.
WeinsteinL.B,CastellanoJ.F.,Scorecardsupport,CMAManagement,Vol.78,Issue2.
2004.
Wongrassamee S., Gardiner P.D., Simmons J., Performance Measurement Tools: The
Balanced Scorecard and EFQM Model Excellence Model, Measuring Business
Excellence,Vol7,No.1,pp.1429.2003.
172

IMS Elektronsko Izdanje DR Nedeljko Zivkovic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

IMS Elektronsko Izdanje DR Nedeljko Zivkovic

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

IMS Elektronsko Izdanje DR Nedeljko Zivkovic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

FAKULTETORGANIZACIONIHNAUKA

U etvrtom poglavlju objanjava se razvoj standarda sistema upravljanja. Daje se pregled i

Peto poglavlje namenjeno je izuavanju pojma i problematike implementacije integrisanih

upravljanja. Prednosti i problemi implementacije integrisanih sistema upravljanja, takoe, se

Nadamo se da e sadraj ove knjige nedomestiti doreene praznine u tumaenju i ispravnoj

Koncept sistemskog pristupa izuavanju organizacije odgovor je na nedostatke dotadanjih

Znaaj primene sistemskog pristupa u izuavanju organizacionih sistema iskazan je i opisan u

Da bi se razumeo pojam organizacionog sistema potrebno je poi od poznatih definicija

U (Kalajdi, 1991) u zavisnosti od uslova u kojima se sistem posmatra, date su neke od

Jedan od pojavnih oblika sistema su organizacioni sistemi. Funkcionisanje organizaconog

"Organizacija je mehanizam strukture koji omoguava elementima da zajedno deluju

"Organizacija je struktura odnosa, uticaja, ciljeva, uloga, aktivnosti, komunikacija i

Milojevi (1979) navodi neke od specifinosti organizacionih u odnosu na bioloke sisteme:

Problematika kategorizacije i podele sistema je dovoljno analizirana u stranoj i domaoj

injenica je da su po nainu svoga nastanka organizacioni sistemi vetaki sistemi, ali se

Prema navedenoj kategorizaciji organizacioni sistem pripada kombinovanim sistemima koji

Endogene promene koje nastaju u vezi sa postojanjem ili funkcionisanjem jednog

Egzogene promene su promene koje nastaju u vezi funkcionisanja sistema. Dok su

U organizaconim sistemima prisutne su obe vrste promena. Organizacioni sistem od svoga

Izvesne promene izazvane promenom funkcionisanja sistema u svome povratnom dejstvu

Skupina statikih sistema koji imaju sposobnost da zadre u izvesnim uslovima

Organizacioni sistem pripada kategoriji otvorenih sistema koji je sa razliitim ulazima,

Dakle, moe se zakljuiti da su organizacioni sistemi sloeni sistemi koji primenjuju

Da bi se potpunije sagledala uloga organizacionog sistema interesantno je posmatranje

Svaka od ovih karakteristika organizacionog sistema, prema (Milojevi, 1979), postavlja

ciljeve organizacionih sistema mogu se iskoristiti u funkciji i objanjenja uloge organizacionog

Ciljevi organizacionih sistema, kao predmet istraivanja, su u ekonomskoj literaturi veoma

U konceptu otvorenog sistema, kome realno i pripada organizacioni sistem, a prema

Dakle, ostvarenje osnovne uloge organizacionog sistema, a u pravcu ispunjenja oekivanja

Prva osporavanja teze maksimiziranja profita dola su od kritike teorije ograniene

o preduzetnik, onakav kakav je opisan u klasinoj ekonomskoj teoriji vie ne

da se prikae kako je sluenje drutvu pokretaki motiv aktivnosti korporacije, a ne

strukture vlasti ve da zadovolje interese potroaa. Upravo s toga potroai i njihovi

Uloga organizacionog sistema, u irem smislu, je ispunjavanje potreba drutva, drugih

nabavki potrebnih imputa, njihovom konverzijom i kontinuitetom prodaje gotovih

Meutim, da bi se sagledala i izuavala struktura sloenih sistema kao to su organizacioni

prvenstveno za prikazivanje unutranje strukture sistema, odnosno realnih ili apstraktnih

Meutim, izvesnost i racionalnost ostvarivanja svrhe pretpostavlja potpunije sagledavanje i

proizvod se moe skladititi (softver,

Grupa proizvoda koji se upotrebljavaju, u odnosu na stepen finalizacije proizvoda, moe se

Nadalje, grupa proizvoda koji se upotrebljavaju, prema kriterijumu mogunosti odravanja,

Nusproizvod nastaje kao materializovani izlaz iz procesa proizvodnje osnovnog proizvoda.

informacija koje se koriste u razliite svrhe: za komunikaciju sa okruenjem, za svrhu

Procesi posredno/neposredno opisuju ponaanje sistema, odravaju dinamiku i

Da bi se procesi mogli prepoznati u okviru organizacionog sistema, potrebno je znati ta se

Proces, kao entitet, moe se posmatrati na razliitim nivoima i dekomponovati na

Prilikom identifikovanja procesa unutar organizacionog sistema potrebno je definisati

Procesi se identifikuju anatomskim pristupom u organizacionim sistemima polazei od

Dakle, osnovu za identifikovanje procesa unutar organizacionog sistema ine produkti iz

Dosta detaljna kategorizacija procesa organizacionog sistema prema razliitim kriterijumjima

Razvojni procesi prevode sistem iz jednog razvojnog stanja u drugo promena

Meutim, esto se u analizi ulaza organizacionog sistema pominje i re resursi. Postavlja se

Osnovni materijal predstavlja materijal na kome se obavljaju odreene promene radi

Tekui resursi su ono to se konvertuje fiksnim resursima u neku izlaznu vrednost.

U (ISO 9000:2005) posebno se izdvaja infrastruktura kao jedan od resursa organizacionog

Na osnovu sagledavanja razliitih pojavnih oblika ulaza i resursa navedenih u prethodnom

maina za obradu, temperiranje, brizganje, rezanje, meanje, punjenje, pakovanje,

Energija obezbeuje sposobnost svih delova organizacionog sistema da izvre predviene