III (Modeliranje Solid Objekata)

Modeliranje solid objekata
1-III
_________________________________________________________________________________________________________
P oglavlje
III
III
M O D ELI
RA N JE SO LI
D
O B JEK A T A
3D modeliranje i animacija
2-III
_________________________________________________________________________________________________________
u Trodimenzionalni
solid modeli
odeliranje solida relativno je nov metod modeliranja geometrijskih objekata.

Ovaj proces se sastoji od generisanja osnovnih tipova solida primitiva i
manipulisanja tim primitivima, kako bi se njihovim logi~kim kombinovanjem
stvorili mnogo kompleksniji 3D objekti. Od prostora koji je ograni~en povr{inama, solid
modeli formiraju zatvoren prostor, tj. zapreminu. Potpuni 3D model pruà odre|enu
prednost u odnosu na ostale vrste modeliranja. Solid model, pored toga {to sadrì
geometrijski opis, generi{e i druge informacije koje su veoma zna~ajne za savremeno
projektovanje. Ovi modeli se razlikuju od ì~anih i povr{inskih modela na dva na~ina:
prvo, informacije koje se tu nalaze su potpunije i kreiranje modela je o~iglednije, drugo,
ì~ani i povr{inski modeli mogu da sadrè vi{e gre{aka nego solid modeli. Naime, na
osnovu analize geometrije, kod solid modeliranja mogu se eliminisati gre{ke i
dvosmislenosti koje se obi~no javljaju kod: 2D predstava trodimenzionalnih modela.
Potpuni solid model, obezbe|uje vi{e informacija nego tradicionalni: ì~ani ili povr{inski
model. Solid model moè da sadrì i detalje o masi objekta, momentu inercije,
zapremini, svojstvu materijala od kojeg je napravljen ili centru teì{ta (centroidu). Ove
informacije mogu se dalje koristiti za analizu (simulaciju) napona ili za termi~ku analizu
i testiranje, ili kao izlaz za kreiranje koda za numeri~ke ma{ine na kojima }e se deo
izraditi. Pored toga, podaci o 3D modelu mogu predstavljati osnovu za procesiranje
softverom za analizu metodom kona~nih elemenata (FEM), metodom grani~nih elemenata
(BEM) i sl., ~ime se znatno pro{iruje upotreba 3D modela u oblasti CAE. Kod nekih CAD
sistema, prilikom kreiranja solid modela, sistem upravlja grani~nom predstavom o
modelu, ~ime se zapisuju oblici primitiva i operacije koje su se koristile za njegovo
kreiranje. Solid modeliranje kod AutoCAD-a je matemati~ki orijentisan na~in 3D
modeliranja. Modelerom mogu biti formirani 3D objekti, zahvaljuju}i integrisanom alatu
za modeliranje ~iji je generator ACIS modeler solida. Nakon formiranja solida,
kori{}enjem komande Massprop, (poglavlje 5), omogu}eno je generisanje podataka iz
solid modela, tako da se dobija set ta~nih informacija o karakteristikama modela. Ova
komanda generi{e specifi~ne podatke kao {to su: masa, zapremina, povr{ina, kao i
karakteristike proizvoljnog preseka volumena solida. Ovim se obezbe|uju potrebne
informacije za podr{ku drugim aplikacijama ili subjektima koji }e doneti odluke o
verifikaciji modela. Solid model moè vrlo dobro da se renderuje, sen~i ili osvetli i
moè verodostojno da prikaè (simulira) materijale kao {to su: metal, drvo, polimer,
tekstil i dr. Vi{e o sen~enju ili fotorealisti~kom renderovanju videti u poglavlju 4.
Lopta
Kupa
Prsten
Obrtanje
Presek
Pode{avanje pogleda
Postavljanje
profila
Kocka
Valjak
Prizma
Sl. 3.1 Paleta alata
Solids
Izvla~enje
Razrez
za kreiranje punih
Preklapanje
3D
objekata
Postavljanje crteà
3-III
_________________________________________________________________________________________________________
Kao i kod povr{inskih modela, podaci o elementima modela mogu se procesirati do CNC
tehnolo{kog sistema. U AutoCAD-u, u ve}ini slu~ajeva, koriste se: primitivi, izvu~ena tela
ili tela nastala obrtanjem profila. Metode kreiranja punog tela podràne su slede}im
alatima kao na sl. 3.2. Zna~ajnu prednost kod solid modeliranja pruàju alati za
editovanje (ure|ivanje i modifikaciju) ve} definisanih 2D i 3D solid objekata. Set alata,
namenjenih editovanju, prikazani su u paleti Solids Editing.
Presek
Preme{tanje
povr{i
Brisanje Naginjanje Bojenje

povr{i
povr{i
povr{i
Kopiranje
ivica
Utiskivanje
Verifikacija
Sjedinjavanje
Razlika
Izdvajanje
Izvla~enje
povr{i
Sl. 3.2 Paleta alata
Ofsetiranje
povr{i
Solids Editing
Rotiranje Kopiranje Bojenje

povr{i
povr{i
ivica
Brisanje
"[koljka"
za modifikovanje solida
Kod zapreminskih modela, kao oblik koji }e verovatno dominirati u budu}nosti

koriste se slede}a re{enja:
q
q
q
[18],
CSG konstruktivna solid geometrija.

B-rep modeli grani~nih povr{ina i
Hibridna re{enja modela.
Konstruktivna solid geometrija
CSG
Sve sloène prostorne konfiguracije su strukturirane od manjeg broja osnovnih primitiva,

na koje se primenjuje skup osnovnih pravila, po uzoru na Bulovu algebru*) [28]. Na tim
osnovama je razvijena konstruktivna geometrija ~vrstih tela. Dva tipa geometrijskih
modela, koja su osnovna, jesu konstruktivni solid modeli (CSG) i modeli sa grani~nom
prezentacijom (B-rep). Tre}i tip su tzv. hibridni modeli koji predstavljaju svojevrsnu
sintezu prethodna dva na~ina modeliranja. Danas, ve}ina softvera koristi za 3D
modeliranje i CSG i B-rep u razvijenom, hibridnom modelu [23]. Svi solid geometrijski
modeli sadrè ne samo podatke o temenima i ivicama, kao konturni model, ve} i
podatke o povr{inama (topologiji) i zapremini koju obuhvata potpuni 3D model. CSG,
tako|e, nudi na~in za konstruisanje i ~uvanje 3D geometrije. Prednosti 3D modela su
razumljivost modela, efikasnost u formiranju, ta~nost, a tako|e i kompletniji metodi za
njegovo kreiranje i modifikaciju.
_________________________________________________________________________________________________________
*)
George Boole (D`. Bul, 1815-1864.) Britanski logi~ar i matemati~ar. Bulova dela danas se smatraju
pokreta~em savremene matemati~ke logika [20]. Hilbert i Rasel u prvoj polovini 20-og veka dali su
logici fundamentalno zna~enje u matematici, da bi ove teorije kasnije zna~ajno uticale i na razvoj
ra~unarskih nauka. Danas se matemati~ka logika uop{tava razvojem teorije rasplinutih skupova .
4-III
_________________________________________________________________________________________________________
Pored toga solid modeliranje podràva automatizaciju posredstvom ra~unara. Drugim

re~ima ono omogu}ava izvesne osnove za ra~unarsko geometrijsko (matemati~ko)
rezonovanje koje je neophodno za precizne inènjerske postupke projektovanja i
konstruisanja. Osnova konstruktivne solid geometrije jesu razvijene logi~ke operacije koje
se izvode sa 2D solidima (povr{inama) ili, naj~e{}e, sa 3D solidima. Preko novih solid
modelera koji su se razvili 80-ih god., inènjeri projektanti su dobili vi{e mogu}nosti
za rad, ~ime je solid modeliranje postalo lak{e za upotrebu. Ono polako, preko
elektronskog upravljanja dokumentima (EDM), postaje standardni alat za totalno
konstruisanje (samo solidima). Kao {to je re~eno, CSG primenjuje Bulove operacije nad
zapreminom da bi se odredile unutra{nje i spolja{nje povr{ine 3D modela. Prilikom
kreiranja kompleksnog 3D modela, CSG objekat se formira kombinacijom u jedan
zajedni~ki objekat, uklanjanjem ili integracijom jednostavnih objekata koji se, kako je
napomenuto, nazivaju primitivima. Da bi se formulisala ova kombinacija primitiva u 3D
model, koristi se slede}i skup Bulovih operacija:
T3.1
Unija
logi~ki sabira delove
Presek
od zapremina koje se preklapaju, formira se

jedinstvena (zajedni~ka) zapremina.
Razlika
logi~ki oduzima delove
Primer:
Primena operacija: unije, razlike i preseka nad solidima prezentovana je na

slede}oj binarnoj {emi (sl. 3.3).
Sl. 3.3
CSG
reprezentacija nad solidima
(CSG1.dwg)
5-III
_________________________________________________________________________________________________________
Primer:
Primena operacija: unije, razlike i preseka nad

Y, prezentovana je na slede}oj {emi (sl. 3.4).
XY
X\Y
Sl. 3.4
CSG
objektima-regionima
YX
XY
Y\X
reprezentacija sa regionima
u Grani~na
2D
Y\X
(CSG2.dwg)
reprezentacija solid modela:
B-rep
Grani~na reprezentacija solid modela ili, tzv. B-rep, ~uva kompletan opis svih povr{ina
koje se nalaze u modelu, uklju~uju}i tu i spolja{nje i unutra{nje povr{ine. Informacije o
geometriji objekta nalaze se u odgovaraju}oj CAD bazi podataka. Geometrija sadrì
jedna~ine povr{ina, krivih i ta~aka, kao i topologiju povr{ina, ivica i temena. B-rep solid
model je sastavljen od povr{inskih elemenata (sl. 3.5), mada on su{tinski nije povr{inski
model. Ovo je, jednostavno, grani~ni na~in za predstavljanje solid modela. Kod B-rep
modela, AutoCAD u bazi podataka ~uva listu temena u modelu, kao i na~in na koji su
temena povezana prilikom kreiranja ivica i hermeti~ki vezanih granica.
a)
b)
solidi
(regioni)
2D
3D
solid
Sl. 3.5 B reprezentacija

(B_rep.dwg)
solid modela a), ve{ta~ki odmaknute grani~ne povr{ine b)
6-III
_________________________________________________________________________________________________________
Povr{ine izme|u ivica se matemati~ki izra~unavaju preko Ojlerove formule**). Ovo

modeliranje se razlikuje od konvencionalnog, iako se i dalje zadràvaju Bulove operacije
sabiranja, oduzimanja i preseka zapremina tela. Kao {to je istaknuto, u ovom slu~aju }e
se koristiti Ojlerova formula, gde uvek l = 2, na osnovu: broja rogljeva, povr{ina i ivica
geometrijskih elemenata.
l = V - E + F = 2 = 12 - 18 + 8 = 2
Gde
broj
broj
broj
su:
temena: V = 12
ivica:
E = 18
povr{ina: F = 8 .
3D Objekat
SOLID MODEL
F1
E1
E2
E3
F2
E4
E5
F3
E6
F4
E7
E8
F5
E9
E10
F6
E11
E12
F7
E13
E14
Povr{ine
F8
E15
E16
E17
V1
V2
V3
V4
V5
V6
V7
V8
V9
V10
V11
V12
xyz
xyz
xyz
xyz
xyz
xyz
xyz
xyz
xyz
xyz
xyz
xyz
Sl. 3.6 Relacioni model u
E18
Ivice
Rogljevi
Koordinate
reprezentaciji, prema solidu na sl. 3.5
_________________________________________________________________________________________________________
**)
Leonhard Euler (L. Ojler, 1707-1783.) ro|en je u Bazelu u [vajcarskoj. U Rusiji je vodio katedru
fizike i matematike na Akademiji nauka u Petersburgu. Kao fizi~ar i matemati~ar Ojler je do{ao do
zna~ajnih otkri}a vezanih za racionalnu mehaniku, analiti~ku geometriju, teoriju funkcija, teoriju brojeva
i metode vezane za re{avanje problema u astronomiji. Ovaj nau~nik defini{e prvi put (1760.)
matemati~kim putem: centroid, momente inercije i glavne ose inercije preseka tela .
7-III
_________________________________________________________________________________________________________
Kreiranje solida kvadra
Komandom Box moè se formirati solid u obliku kvadra, sa bazom koja je paralelna XY
ravni teku}eg UCS. Kvadar se kreira upisom lokacije jednog temena ili centra kvadra, pri
~emu je unos koordinate temena default metod unosa. Nakon toga, kvadru se defini{u
drugo (dijagonalno) teme i visina. Ovaj paralelopiped se moè formirati i unosom
vrednosti duìne, {irine i visine tela. Kocka, kao specijalan slu~aj kvadra, kreira se samo
definisanjem prvog temena i jedne duìne stranice. Veliki broj sloènih solida sadrì u
sebi geometrijsku figuru kvadra, pa je njegova primena u modeliranju rasprostranjena. Da
bi se ovom metodom kreiralo solid telo kvadra, na raspolaganju su slede}e opcije:
u
Opcione komande
p
p
p
Box
Paleta alata: Solids m Box

Meni: Draw m Solids m Box
Komandna linija: box ().
E Algoritam: modeliranje solida kvadra komandom Box

Primer: Metodom box formirati solid model kvadra, kao na sl. 3.7.
1 . Otvoriti polazni fajl
p
p
p
p
p
p
p
Box_solid.dwg.
Lejer Solid postaviti za teku}i.

Aktivirati komandu Box.
Uneti koordinate startne ta~ke kvadra
Izabrati opciju duìna L (Length).
Uneti duìnu kvadra a= 100.
Uneti {irinu kvadra b= 75.
Uneti visinu kvadra h= 90.
A(70,70,0).
V = abh
A(70,70,0)
Sl. 3.7 Generisani solid kvadra
(Box_solid.dwg)
8-III
_________________________________________________________________________________________________________
2. Vizualizacija
p
p
p
3D
zapreminskog objekta.
Izvr{iti komandu Hide.

U statusnoj liniji isklju~iti GRID reìm.
Sa~uvati fajl kao Box_solid.dwg.
2 Algoritam komandne linije

Command: _box
Specify corner of box or [CEnter] <0,0,0>: 70,70 ()
Specify corner or [Cube/Length]: L ()
Specify length: 100 ()
Specify width: 75 ()
Specify height: 90 ()
Command: hi ()
HIDE Regenerating model.
Command: <Grid off>
Command: *Cancel*
(komanda za kreiranje kvadra)

(unos startne koordinate)
(prelazak na reìm duìne)
(unos duìne kvadra)
(unos {irine kvadra)
(unos visine kvadra)
(skrivanje pozadinskih ivica)
(regeneracija modela)
(isklju~enje GRID reìma)
(izlazak iz teku}e komande).
Kreiranje solida lopte
Formiranje solida u obliku lopte izvodi se komandom Sphere. Lopta je, za razliku od
povr{inskog modela, u ovom slu~aju, ispunjeni 3D objekat koji ima svoju zapreminu V.
Ovaj solid-objekat predstavlja jedini~ni entitet. Iako sa matemati~kog stanovi{ta ima
najsavr{eniji geometrijski oblik, za njeno kreiranje primenjuje se jedna od najlak{ih
komandi za rad sa primitivima. Dovoljno je da se unesu koordinate centra i potreban
pre~nik ili polupre~nik lopte. Kod formiranja solida lopte ekvatorijalne linije su paralelne
sa XY ravni teku}eg UCS. Primene ovog objekta su raznolike u mnogim inènjerskim
domenima projektovanja. Kreiranje solida lopte moè se izvesti na vi{e na~ina.
u
Opcione komande
p
p
p
Sphere
Paleta alata: Solids m Sphere

Meni: Draw m Solids m Sphere
Komandna linija: sphere ().
E Algoritam: modeliranje solida lopte pomo}u komande Sphere

Primer: Metodom sphere formirati loptasti solid, kao na sl. 3.8.
Sphere_solid.dwg.
9-III
_________________________________________________________________________________________________________
p
p
p
p
Lejer Lopta postaviti za teku}i.

Aktivirati komandu Sphere.
Uneti koordinate sredi{nje ta~ke lopte
Uneti pre~nik lopte d= 100 mm.
(100,110,20).
ISOLINES=4
V =
4 3
r p
3
A(100,110,20)
Sl. 3.8 Generisan solid model lopte a) u

2. Vizuelizacija i memorisanje
p
p
p
3D
Hide
modu b)
(Sphere_solid.dwg)
solid objekta.

Sa~uvati fajl kao Sphere_solid.dwg (sl. 3.8).

Command: _sphere
Current wire frame density: ISOLINES=4 ( )
Specify center of sphere <0,0,0>: 100,110,20 ( )
Specify radius of sphere or [Diameter]: d ( )
Diameter: 100 ()
Command: hi ()
Command: *Cancel*
(komanda formiranja tela lopte)

(vrednost sistemske promenljive)
(unos sredi{nje koordinate)
(prelazak na reìm pre~nika)
(unos pre~nika lopte)
(komanda skrivanja pozadinskih ivica)
(regeneracija modela skrivanja)
(prekid aktuelne komande).
10-III
_________________________________________________________________________________________________________
Kreiranje solida valjka
Konstrukcija valjka izvodi se komandom Cylinder. Ovaj solid primitiva, kreira se kao 3D
objekat sa cilindri~nim, ili elipti~nim telom. Da bi se formirao valjak sa kru`nom
osnovom, potrebno je definisati poloàj centra kru`nice koji predstavlja bazu valjka.
Nakon toga se specificira bazni pre~nik ili polupre~nik i visina. Cilindar je model koji
predstavlja jedini~ni objekat. Da bi se modelerom ACIS kreirao ovaj solid valjka, na
raspolaganju su slede}e opcije:
u
Opcione komande
p
p
p
Cylinder
Paleta alata: Solids m Cylinder

Meni: Draw m Solids m Cylinder
Komandna linija: cylinder ().
E Algoritam: modeliranje solida valjka pomo}u komande Cylinder

Primer: Metodom cylinder formirati solid model valjka, kao na sl. 3.9.
3. Otvoriti polazni fajl
p
p
p
p
p
p
p
Cylinder_solid.dwg.
Lejer Valjak postaviti za teku}i.

U komandnu liniju uneti novu vrednost sistemske promenljive Facetres=2 i
pritisnuti Enter.
Uneti novu vrednost sistemske promenljive Dispsilh=1 i potvrditi Enter-om.
Aktivirati komandu Cylinder.
Uneti koordinate sredi{nje ta~ke donje baze valjka (100,100,0).
Uneti polupre~nik valjka R= 45 (D= 2R).
Uneti vrednost visine valjka h=90.
V = hR 2 p
A(100,100,0)
Sl. 3.9 Generisan solid valjka
(Cylinder_solid.dwg)
11-III
_________________________________________________________________________________________________________
p
p
p
3D
solid objekta.

Izvr{iti komandu skrivanja Hide.
Sa~uvati fajl kao Cylinder_solid.dwg.

Command: facetres ()
Enter new value for FACETRES <0.5000>: 2 ()
Command: dispsilh ()
Enter new value for DISPSILH <0>: 1 ()
Command: _cylinder ()
Current wire frame density: ISOLINES=4
Specify center point for base of cylinder or
[Elliptical] <0,0,0>: 100,100 ()
Specify radius for base of cylinder or [Diameter]: 45 ()
Specify height of cylinder or [Center of other end]: 90 ()
Command: hi ()
HIDE Regenerating model. (Esc)
Command: *Cancel*
(sistemska promenljiva)
(promena vrednosti)
(promena vrednosti)
(komanda formiranja valjka)
(unos sredi{nje ta~ke baze)
(unos radijusa valjka)
(unos visine valjka)
(napu{tanje teku}e komande).
Kreiranje solida kupe
Komandom Cone kreira se telo u obliku kupe. Ova komanda sli~na je komandi Cylinder,
jer se njome konstrui{e koni~an solid koji moè imati kru`nu ili elipti~nu osnovu. Da bi
se kreirala kupa sa kru`nom osnovom, potrebno je da se navede poloàj centra kruga
koji predstavlja bazu. Pored toga, neophodno je specificirati pre~nik ili polupre~nik kruga
i visinu kupe. Kupa je 3D objekat koji predstavlja jedini~ni objekat. Da bi se modelerom
ACIS kreirao solid primitiv kupe, projektant se moè pozvati na slede}e opcije:
u
Opcione komande
p
p
p
Cone
Paleta alata: Solids m Cone

Meni: Draw m Solids m Cone
Komandna linija: cone ().
E Algoritam: modeliranje solida kupe pomo}u komande Cone

Primer: Metodom cone formirati solid model kupe, kao na sl. 3.10.
p
Lejer
Kupa
Cone_solid.dwg.
postaviti za teku}i.
12-III
_________________________________________________________________________________________________________
p
p
p
p
p
p
Uneti novu vrednost sistemske promenljive Facetres=2.

Uneti novu vrednost sistemske promenljive Dispsilh=1.
Aktivirati sa palete alata Solids komandu Cone.
Uneti koordinate sredi{nje bazne ta~ke (100,100).
Uneti polupre~nik lopte R= 50.
Uneti visinu kupe h= 100.
V =
p
3
hR 2
A(100,100,0)
Sl. 3.10 Generisan solid kupe
(Cone_solid.dwg)
p
p
p
3D
solid objekta.

Sa~uvati fajl kao Cone_solid.dwg.

Command: _ cone ()
Current wire frame density: ISOLINES=4 ()
Specify center point for base of cone or
[Elliptical] <0,0,0>: 100,100 ()
Specify radius for base of cone or [Diameter]: 50 ()
Specify height of cone or [Apex]: 100 ()
Command: <Grid off>
Command: hi ()
Command: *cancel*
(promena vrednosti)
(promena vrednosti)
(komanda formiranja kupe)
(unos sredi{nje ta~ke)
(unos radijusa kupe)
(unos visine kupe)
(isklju~enje grid reìma)
(napu{tanje aktivne komande).
13-III
_________________________________________________________________________________________________________
Kreiranje solida prizme
komandom moè se konstruisati telo u obliku prizme. Ovaj 3D solid objekat je

sli~an objektu Box, izuzev u tome {to je vrh nagnut u odnosu na bazu, tako da se kreira
telo prizmati~nog oblika sa nagnutom stranom prema X osi (sl. 3.11). Njegova donja
osnova paralelna je XY ravni teku}eg UCS. Visina prizme moè biti pozitivna ili
negativna, u zavisnosti od definisanog uspona ili pada dela od osnove, i paralelna je sa Z
osom. Pri konstrukciji se unosi poloàj: ili temena ili centra prizme, pri ~emu je unos
temena default metod. Petostrani 3D objekat predstavlja entitet. Metodom Wedge se moè
formirati solid primitiv na vi{e na~ina:
Wedge
Opcione komande
p
p
p
Wedge
Paleta alata: Solids m Wedge

Meni: Draw m Solids m Wedge
Komandna linija: wedge ().
E Algoritam: modeliranje solida prizme pomo}u komande Wedge

Primer: Metodom Ai_wedge formirati solid model prizme kao na sl. 3.11.
5. Otvoriti polazni fajl
p
p
p
p
p
p
p
Wedge_solid.dwg.
Lejer Klin postaviti za teku}i.

Aktivirati komandu Wedge.
Uneti koordinate startne ta~ke prizme (170,60).
Pre}i na reìm duìna L.
Uneti duìnu prizme a= - 110 (u odnosu na negativan smer X ose).
Uneti {irinu prizme b= 90 (relativno, u odnosu na pozitivni smer Y ose).
Uneti visinu prizme h= 85 (u odnosu na pozitivni smer Z ose).
V =
Sl. 3.11 Generisan solid

prizme (Wedge_solid.dwg)
1
abh
2
A(170,60,0)
14-III
_________________________________________________________________________________________________________
6 . Vizuelizacija
p
p
p
3D
solid objekta.

Sa~uvati fajl kao Wedge_solid.dwg.
2 Algoritam komandne linije: kreiranje solida prizme

Command: _wedge
Specify first corner of wedge or [CEnter]
<0,0,0>: 170,60 ()
Specify corner or [Cube/Length]: L ()
Specify length: -110 ()
Specify width: 90 ()
Specify height: 85 ()
Command: hi ()
Command: *Cancel*
(komanda za formiranje prizme)

(unos startnih koordinata)
(prelazak na reìm duìna)
(unos duìne klina)
(unos {irine klina)
(unos visine klina)
(prekid teku}e komande).
Kreiranje solida torusa
Komanda Torus u AutoCAD sluì za konstruisanje punog prstena. Ovom komandom

kreira se torus kao objekat koji predstavlja 3D solid primitiv. Torus se kreira zadavanjem
polupre~nika ili pre~nika torusa i polupre~nika (pre~nika) cevastog omota~a (tubea).
Zadate koordinate centra su u ekvatorijalnoj ravni torusa, paralelnoj XY ravni teku}eg
UCS. Centralna osa torusa je paralelna Z osi teku}eg UCS. Moè se konstruisati ravan ili
torus koji se se~e sam sa sobom, ~ime nastaje sveroid (koji nema otvor u centru).
Torus je objekat koji predstavlja entitet. Formiranje ovog solid primitiva moè se izvesti
na vi{e na~ina:
u
Opcione komande
p
p
p
Torus
Paleta alata: Solids m Torus

Meni: Draw m Solids m Torus
Komandna linija: torus ili (tor) ().
E Algoritam: modeliranje solida torusa pomo}u komande Torus

Primer: Metodom torus formirati solid model torusa kao na sl. 3.12.
p
Lejer
Torus
Torus_solid.dwg.
postaviti za teku}i.
15-III
_________________________________________________________________________________________________________
p
p
p
p
p
Uneti novu vrednost sistemske promenljive Facetres= 8.

Aktivirati komandu Torus.
Uneti koordinate sredi{nje ta~ke torusa (100,110).
Uneti polupre~nik torusa R= 55.
Uneti polupre~nik omota~a torusa r = 15.
V = 2( R - r )(rp ) 2
A(100,110,0)
Sl. 3.12 Generisani solid torusa a), u

2. Vizuelizacija
p
p
p
3D
Hide
modu b)
(Torus_solid.dwg)
solid objekta.

Sa~uvati fajl kao Torus_solid.dwg (sl. 3.12).

Command: facetres
Command: _torus
Specify center of torus <0,0,0>: 100,110 ()
Specify radius of torus or [Diameter]: 55 ()
Specify radius of tube or [Diameter]: 15 ()
Command: hi ()
Command: *Cancel*
(izmena vrednosti)
(komanda za formiranje torusa)
(unos sredi{nje koordinate)
(unos polupre~nika torusa)
(unos polupre~nika cevi torusa)
(prekid aktivne komande).
16-III
_________________________________________________________________________________________________________
Primena Bulovih operacije nad 3D solidima
Nakon formiranja dva ili vi{e 3D solida (npr. primitiva) mogu se koristiti Bulove
operacije modeliranja. Bulove operacije nad 3D solidima odnose se na njihovo logi~ko:
sabiranje (Union), oduzimanje (Subtract) i presek (Intersect). Ove tri operacije su
matemati~ko-logi~ke i mogu se izvoditi nad skupovima entiteta. U ovom slu~aju ure|en
skup se posmatra kao odre|ena zapremina solida. Ranije je re~eno da se iste operacije
mogu izvoditi sa regionima ili 2D solidima, u tom smislu su i data osnovna pravila za
primenu ovih operacija. Sli~no je i sa 3D solidima. Naime, primena Bulovih operacija:
Union, Subtract ili Intersect, izvodi se na osnovu selekcije pojedinih zapremina da bi se,
nakon primene ovih jednostavih operacija, generisala nova zapremina u vidu logi~kog (ne
~isto aritmeti~kog): zbira (sjedinjavanja), razlike ili preseka (zajedni~ke zapremine) njenih
solid objekata. Nova prora~unata sjedinjena zapremina je, u principu, znatno sloènija
nego njene logi~ke komponente, i po pravilu ju je te{ko stvoriti nekim drugim
metodama. Ova rezultuju}a zapremina, tako|e, predstavlja entitet (kohezionu zapreminu) i
moè se dalje, pored Bulovih, obra|ivati i drugim metodama modeliranja. U tom smislu,
primena ovih metoda je {iroka u kreiranju kompleksnijih modela koji odgovaraju
stvarnim objektima.
u
Opcione komande:
p
p
p
Union, Subtract
Intersect
Paleta alata: Modify II m Union

Meni: Modify m Solids Editing m Union
Komandna linija: union (ili uni) ()
Subtract
Intersect
Subtract
Intersect
subtract (ili su) () intersect (ili in) ().
Primer,
poznat iz nacrtne geometrije, klasi~an je i odnosi se na prodor priramide

kroz piramidu. Komandama Union, Subtract i Intersect mogu se na jednostavan na~in
vizualizovati prostorni i zapreminski odnosi ovih 3D solida.
E Algoritam: sjedinjavanje dve zarubljene piramide komandom Union

je jedna od glavnih Bulovih komandi. Njome se kreira novo telo logi~kim
sabiranjem dva ili vi{e 3D solida. Konkretno, da bi se formiralo sloèno telo
sjedinjavanjem dve piramide i dobila njegova unijatna zapremina, potrebno je:
Union

p
p
p
p
p
Bool3D.dwg
(sl. 3.13a).
Postaviti lejer Piramida1 za teku}i.

Aktivirati komandu Union.
Selektovati vertikalnu i horizontalnu piramidu i potvrditi Enter-om.
Posle njihovog sjedinjavanja izvr{iti komandu Hide (sl. 3.13b).
Novi objekat kao rezultat njihove unije (sl. 3.13c) snimiti pod imenom
Union3D.dwg.
17-III
_________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
c)
Sl. 3.13 Faze sjedinjavanja dve piramide i dobijanje novog objekta
(Union3D.dwg)
2 Algoritam komandne linije: sjedinjavanje solida

(komanda logi~kog zbira)
(selektovati vertikalnu piramidu)
(selektovati horizontalnu piramidu)
(prekid teku}e komande)
Command: _union
Select objects: 1 found, total
Select objects: 1 found, 2 found
Select objects: (Esc)
Command: *Cancel*.
E Algoritam: razlika dve zarubljene piramide komandom Subtract

Komandom Subtract kreira se sloèno telo, tako {to se uklanja zapremina koja je
zajedni~ka jednom ili ve}em broju solida u odnosu na druge solide. Prvo se selektuju
tela od kojih se èli oduzimanje drugih solida, a zatim se odabiraju oni koji }e biti
oduzeti od prvog skupa selektovanih solida. Konkretno, prvi skup sadrì samo jedan
objekat, tj. horizontalnu piramidu. Drugi skup je, tako|e, jedini~an, jer je u pitanju jedna
vertikalna piramida. Narednim skupom postupaka nastaje rezultuju}a zapremina novog
solida, kao logi~ka razlika zapremina dva geometrijska tela.
2. Otvoriti ponovo polazni fajl
p
p
p
p
p
Bool3D.dwg
(sl. 3.14a).
Postaviti lejer Piramida1 kao teku}i.

Aktivirati komandu Subtract.
Selektovati vertikalnu piramidu i potvrditi Enter-om.
Selektovati horizontalnu piramidu i potvrditi Enter-om.
Novi objekat, rezultat njihove razlike (sl. 3.14b/c) snimiti kao fajl
Subtract3D.dwg.
18-III
_________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
c)
Sl. 3.14 Razlika dve piramide i dobijanje novog objekta
(Subtract3D.dwg)
2 Algoritam komandne linije: razlika solida

Command: _ subtract
Select solids and region to subtract from ..
Select objects: 1 found
Select objects: ()
Select solids and region to subtract
Select objects: 1 found ()
Command: *Cancel*.
(komanda logi~ke razlike)

E Algoritam: presek dve zarubljene piramide komandom
Intersect
je tre}a Bulova komanda koja omogu}uje da se formira novo sloèno telo, koje
se sastoji od zajedni~kog volumena dva ili vi{e 3D solida koji se seku. Prvo se selektuju
solidi koji su u preseku (obe piramide), nakon toga se kreira novi solid koji sadrì
zajedni~ki (prese~ni) volumen. Zapremina rezultuju}eg tela zajedni~ka je za sve
prethodno selektovane solide.
Intersect

p
p
p
p
p
Bool3D.dwg
(sl. 3.15a).
Postaviti lejer Piramida1 kao teku}i.

Aktivirati komandu Intersect.
Selektovati horizontalnu i vertikalnu piramidu i potvrditi Enter-om.
Novi objekat kao rezultat njihovog preseka (zajedni~kog jezgra) snimiti kao fajl
Intersect3D.dwg (sl. 3.15b/c).
19-III
_________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
c)
Sl. 3.15 Presek dve piramide i dobijanje novog objekta jezgra
(Intersect3D.dwg)
2 Algoritam komandne linije: presek solida

Command: _ intersect
Select objects: 1 found ()
Select objects: 1 found, 2 total ()
Command: *Cancel*.
(komanda logi~kog preseka)

Primer:
Primene Bulovih operacija na osnovu prizmati~nog, kvadratnih i cilindri~nih

solid-primitiva rezultirali su u formi kompleksnog solida, prema sl. 3.16.
a)
b)
Sl. 3.16 Iskotirani puni model Ugaoni drà~ a) i osen~eni solid model b)
(3D_2.dwg)
20-III
_________________________________________________________________________________________________________
Kreiranje solida izvla~enjem profila
Metoda izvla~enja profila (Extrude) je jedna od naj~e{}e kori{}enih metoda u 3D

modeliranju objekata. Extrude komandom kreira se jedinstveni 3D solid izvla~enjem
profilno definisanog 2D objekta. Profili pripremljeni za izvla~enje moraju biti zatvoreni
entiteti (sl. 3.17), kao primitivi ili sloènije formirani 2D objekti. U ove objekte spadaju:
polilinije, kru`nice, pravougaonici, poligoni, elipse, zatvorene glatke krive, regioni i sl.
Kada se kreiraju kompleksniji profili, potrebno ih je u potpunosti kompletirati, da bi se
kasnija izbegla modifikacija npr. kod formiranja novog radijusa, obaranja ivica i sl., jer
se na ekstrudiranom 3D solidu ove operacije mogu teè izvoditi. Nakon selektovanja
profila, na raspolaganju su dve mogu}nosti izvla~enja. Moè se izvla~iti profil u pravcu
Z ose teku}eg UCS do odre|enog rastojanja (nagore ili nadole), sa ili bez ugla konusa
ekstrudiranog tela. Druga varijanta podrazumeva da se ekstrudiranje izvodi izvla~enjem
profila du` neke specificirane putanje. Putanje, u principu, treba da su otvoreni objekti. I
u ovom slu~aju izvla~enje se moè izvesti uz odre|eni ugao nagiba du` putanje. Ako je
on prevelik (npr. kada se ugao suàvanja se~e sa putanjom pre ta~ke njenog zavr{etka),
ekstrudiranje se, u principu, ne moè izvesti.
u
Primena u modeliranju
Komanda Extrude je korisna za preseke solida koji sadrè zaobljene uglove i oborene
ivice ili druge detalje koje je te{ko predstaviti, osim u profilu. Od karakteristi~nih
objekata izdvajaju se: savitljive cevi, {ine, konusni ~epovi, delovi karburatora, profili
zavojnica, zup~asti profili, cevi toplovoda i sl. êsta je njegova primena i kod
jednostavnijih 3D solida da bi se, nakon toga, drugim metodama, npr. Bulovim
operacijama, formirao sloèniji 3D model. Ekstrudirani objekat je onaj koji predstavlja
jedini~ni objekat. Projektantu je na raspolaganju nekoliko varijanti aktiviranja komande
ekstrudiranja.
u
Opcione komande
p
p
p
Extrude
Paleta alata: Solids m Extrude

Meni: Draw m Solids m Extrude
Komandna linija: extrude ili (ext) ().
E Algoritam: modeliranje izvla~enjem profila du` Z ose

p
p
p
p
p
p
Exrude1.dwg (sl.
3.17).

Uneti novu vrednost sistemske promenljive Delobj= 0 i pritisnuti Enter.
Uneti novu vrednost sistemske promenljive Facetres= 3 i pritisnuti Enter.
Uneti novu vrednost sistemske promenljive Dispsilh= 1 i pritisnuti Enter.
Aktivirati komandu Extrude, selektovati 2D profil i pritisnuti Enter.
Uneti visinu ekstrudiranja h = 95 mm i pritisnuti Enter.
21-III
_________________________________________________________________________________________________________
Uneti ugao suàvanja pri izvla~enju du` putanje
2. Vizuelizacija
p
p
p
3D
a = 7o
i potvrditi
Enter-om.
solid objekta.

Sa~uvati fajl kao Extrude1.dwg (sl. 3.17b).
objekat (polilinija ili

region) koji se izvla~i
2D
a)
h = 95 mm,
a = 7o .
b)
Sl. 3.17 2D objekat pripremljen za ekstrudiranje a), formiran

ekstrudiranja b) (Extrude1.dwg)
3D
solid na osnovu

Command: delobj ()
Enter new value for DELOBJ <1>: 0 ()
Command: _extrude ()
Select objects: 50,90 ()
1 found
Select objects: ()
Specify height of extrusion or [Path]: 95 ()
Specify angle of taper for extrusion <0>: 7 ()
Command: hi ()
Command: <Grid off> (Esc)
Command: *Cancel*
(promena vrednosti)
(promena vrednosti)
(promena vrednosti)
(aktiviranje komande izvla~enja)
(promena vrednosti)
(selektovanje profila)
(unos visine izvla~enja)
(unos ugla suàvanja)
(isklju~enje grid reìma)
22-III
_________________________________________________________________________________________________________
E Algoritam: modeliranje solida izvla~enjem du` specificirane putanje

1 . Otvoriti pripremni fajl
p
p
p
p
Extrude2.dwg
(sl. 3.18).

Uneti novu vrednost sistemske promenljive
Delobj= 0 i pritisnuti Enter.

Facetres= 5 i potvrditi Enter-om.
Dispsilh= 1 i pritisnuti Enter.
Polilinijska
putanja
Polilinijski profil
Sl. 3.18 Pripremljeni profil i putanja za ekstrudiranje

p
p
p
p
(Extrude2.dwg)
Aktivirati komandu Extrude.

Selektovati polilinijski profil u jednoj njenoj ta~ki i potvrditi
Pre}i na reìm puta P (Path) i pritisnuti Enter.
Selektovati putanju i pritisnuti Enter.
Sl. 3.19 Rezultat ekstrudiranja

(Extrude2.dwg )
Path
metodom
Enter-om.
23-III
_________________________________________________________________________________________________________
2. Vizuelizacija
p
p
p
3D
solid objekta.

Sa~uvati fajl kao Extrude2.dwg (sl. 3.19).

Command: delobj ()
Command: _extrude ()
Select objects: 76,80 ()
1 found
Select objects: ()
Specify height of extrusion or [Path]: P ()
Specify extrusion path: 60,80,40 ()
Command: hi ()
(promena vrednosti)
(promena vrednosti)
(promena vrednosti)
(aktiviranje komande izvla~enja)
(promena vrednosti)
(selektovanje profila)
(regeneracija komande izvla~enja)
(prelazak na reìm putanje)
(selekcija putanje izvla~enja)
Kreiranje solida du` putanje 3D spirale
Pokretanjem komande 3dspiral moè se konstruisati specijalni vid krive u prostoru koja
ima oblik 3D polilinije. Ovaj entitet se koristi kao putanja 2D profila (kruga, profilisane
polilinije ili regiona) koji po zavojnici prebrisava prostor i stvara zapreminu. Ova metoda
se primenjuje za konstruisanje raznih vidova zavojnica kao {to su: opruge, navoji kod
navrtki i zavrtnjeva, reznih zavojnica burgija, zavojnica pu`nog vretena i sl.
Primer: Metodom ekstrudiranja kru`nice po

odre|enih parametara datih u slede}em algoritmu.
3D
spirali formirati solid opruge
1 . Kreiranje putanje zavojnice.

p
p
p
p
p
Otvoriti polazni fajl Extrude3.dwg.

Podesiti lejer Putanja kao teku}i.
Iz menija Tools aktivirati komandu Load Application... Ista se moè posti}i
ukucavanjem komande Appload i potvrdom Enter.
Iz dijaloga Load/Unload Application iz liste Look in: otvoriti folder Zapisi.
U polju, ispod, selektovati fajl 3DSpiral, a zatim kliknuti na ek. taster Load
(sl. 3.20). Ovim se u~itava AutoLISP-ov program 3Dspiral.lsp, ~iji je odziv:
C:SPIRAL and C:3DSPIRAL loaded.
24-III
_________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.20 Aktivirati programa za crtanje
3D
spirale u dijalogu
Load/Unload Applications
Zatvoriti dijalog sa Close.

U komandnu liniju zadati komandu 3dspiral i izvr{iti Enter. Dalji unos podataka
sledi u komandnoj liniji:
Command: 3dspiral ()
(komanda za konstruisanje prostorne spirale)
Center point: 100,100 ()
(bazna ta~ka centra spirale)
Number of rotations: 7 ()
(broj zavojaka koraka spirale)
Starting radius: 55 ()
(polupre~nik spirale)
Horizontal growth per rotation: 0 ()
(horizontalno suènje spirale)
Vertical growth per rotation: 25 ()
(vertikalni korak spirale)
Points per rotation <30>: 60 ()
(broj ta~aka po polilinijskom zavojku)
p Ovim je formirana polilinijska putanja u obliku zavojnice (sl. 3.21).
p
p
Sl. 3.21 Formirana prostorna kriva

spirala
3D
25-III
_________________________________________________________________________________________________________
2. Ekstrudiranje kru`nice putanjom zavojnice.

p
p
p
Iz liste lejera postaviti lejer Solid za teku}i.

Iz palete alata UCS pokrenuti komandu X Axis Rotate UCS. Na zahtev <90>:
potvrditi Enter-om. UCS je zarotiran kao na sl. 3.22.
Komandom Circle formirati kru`nicu (R=5) u donjoj po~etnoj ta~ki spirale. Odziv
je Specify radius of circle or [Diameter]: 5 () (sl. 3.22b).
a)
Sl. 3.22 Faze formiranja
b)
2D
profila-kru`nice za izvla~enje
Solids pokrenuti komandu Extrude.

Command: _extrude
(komanda za ekstrudiranje)
Select objects: ()
(selektovanje kru`nice)
Specify height of extrusion or [Path]: p ()
(prelazak na reìm putanje)
Select extrusion path or [Taper angle]:
(pikovati krivu putanje)
p Ovim se dobila 3D spirala koja se moè kolorisati Shade-om kao na sl.
p Snimiti fajl Extrude3.dwg u folderu Kraj_3D.
p
Sa palete
a)
3.23b.
b)
Sl. 3.23 Formirana spirala: a) konturni model, b) osen~eni model
(Extrude3.dwg)
26-III
_________________________________________________________________________________________________________
Primer: Metodom ekstrudiranja kru`nice po

ravni.
2D
spirali formirati solid opruge u jednoj
Re{enje ovog problema sledi sli~no kao u primeni prethodnih postupaka. Iz dijaloga
Load/Unload Application iz liste Look in: se otvara folder Zapisi. U polju, ispod, selektovati
fajl Spiral. Ovim se u~itava AutoLISP-ov program spiral.lsp. kojim se defini{e putanja
spirale, {to je neophodan uslov za ekstrudiranje. Zatim se konstrui{e kru`nica i vr{i
njeno ekstrudiranje. Rezultat je vidljiv na sl. 3.24.
Sl. 3.24 Formirana spirala u ravni

(3D_45.dwg)
Napomena:
Formiranje spiralnih ma{inskih elemenata moè se automatizovati

kori{}enjem softverskih paketa, npr. Mechanical Desktop [35] ili Inventor, gde su razvijeni
specijalni alati zasnovani na parametarskoj osnovi.
Primer: Metodom ekstrudiranja formirati tri solid modela, na osnovu njihovih profila
sa sl. 3.25.
a)
b)
c)
Sl. 3.25 Tri 2D objekta koje treba ekstrudirati u solid modele na osnovu ortogonalnog
direkcionog vektora (videti konstukciona re{enja ovih profila u fajlovima: a) 2D_6, b)
2D_4 i c) 2D_7.dwg)
27-III
_________________________________________________________________________________________________________
Primer:
Metodom ekstrudiranja formirati prvi solid model na osnovu profila sa sl.
3.26a.
Sl. 3.26 Konturni
2D
profil Umetak
(2D_6.dwg)
Obojena
povr{ina
Sl. 3.27 Osen~eni solid model Umetak sa prednjom obojenom povr{inom
28-III
_________________________________________________________________________________________________________
Osnovne
komande:
Extrude
Shade
Subtract
Color Face
Layer
Line
Circle
Fillet
Trim
Mirror
Polygon
Offset
2 points
Polyedit
Lineweight
Dimension
Sl. 3.28 Kotirani solid model u hide modu, dobijen ekstrudiranjem

i operacijom razlike 3D solida ~etiri otvora (3D_6.dwg)
Primer:
2D
profila
Metodom ekstrudiranja formirati drugi solid model na osnovu profila sa sl.
3.25b.
b)
a)
Sl. 3.29 Konturni 2D profil a) i osen~eni solid Zlatni klju~ b)
(2D_4.dwg)
29-III
_________________________________________________________________________________________________________
Osnovne
komande:
Extrude
Shade
Subtract
Color Face
Layer
***
Line
Circle
Fillet
Trim
Mirror
Polygon
Offset
2 points
Polyedit
Lineweight
Dimension
Debljina
objekta
d=10 mm
Sl. 3.30 Kotirani konturni solid model u hide modu, dobijen ekstrudiranjem
Bulovom operacijom razlike 3D solida ~etiri otvora (3D_4.dwg)
2D
profila i
Primer:
2D
profila sa
Metodom ekstrudiranja formirati tre}i solid model na osnovu
sl. 3.25c.
a)
b)
Sl. 3.31 Konturni 2D profil Spona (2D_7.dwg) a) i osen~eni solid b)
30-III
_________________________________________________________________________________________________________
Osnovne
komande:
Extrude
Shade
Subtract
Color Face
Layer
Line
Circle
Fillet
Trim
Mirror
Polygon
Offset
2 points
Polyedit
Lineweight
Dimension
Sl. 3.32 Kotirani simetri~ni solid model u

operacijom razlike 3D solida (3D_7.dwg)
u
hide
modu, dobijen ekstrudiranjem
2D
profila i
Kreiranje solida rotiranjem 2D profila
Komanda Revolve sluì za konstruisanje jedinstvenog 3D solida, koji nastaje rotacijom

zatvorenog 2D objekta (profila) oko izabrane ose rotacije. Ako je profil sloèni 2D
objekat, opcijom Join (spajanje) iz komande Pedit, sve elemente treba zatvoriti u jedan
objekat, tj. pretvoriti u entitet-poliliniju. Komanda Revolve proizvodi solide od 2D profila
sli~no kao i komanda Extrude. Posle selekcije profila, da bi se kreirao solid, na
raspolaganju su slede}e ~etiri metode konstrukcije (rotiranja): oko dve odre|ene ta~ke
koje defini{u osu rotacije u prostoru; oko nekog postoje}eg objekta, npr. izabrane linije
ili polilinije sa jednim segmentom; obrtanjem profila oko X ili Y ose teku}eg UCS.
Mogu se rotirati 2D objekti kao {to su kru`nice, elipse, prstenovi, poligoni, zatvorene
polilinije, pravougaonici, regioni i splajnovi. Kod formiranja solida moè se selektovati
vi{e raspoloìvih profila, ali svaki objekat mora biti zatvoren, kako bi generisao poseban
solid. 3D solidi, konstruisani na ovaj na~in, imaju radijalnu osu simetrije. Rotiranjem se
vr{i izvla~enje volumena pod bilo kojim uglom, mada je podrazumevani ugao 360o. Na
raspolaganju su neke od slede}ih Revolve opcija:
u
Opcione komande
p
p
p
Revolve
Paleta alata: Solids m Revolve

Meni: Draw m Solids m Revolve
Komandna linija: revolve (ili rev) ().
31-III
_________________________________________________________________________________________________________
Primena u modeliranju
Poznato je, da se veliki broj ma{inskih elemenata i sklopova sastoji od rotiraju}ih ~vrstih
tela [63]. U tom smislu je i ~esta primena metode Revolve, kojom se lako mogu dobiti
modeli: diskova, prstenova, to~kova, ovalnica, obuhvatnica i sl. Na sl. 3.28 predstavljeno
je modeliranje Rebraste remenice sa delimi~nim presekom.
E Algoritam: modeliranje solida rotacijom 2D profila

p
p
p
p
(sl. 3.33a).

2. Formiranje
p
p
p
p
Revolve.dwg
3D
Delobj= 0 i pritisnuti Enter.

Facetres= 4 i potvrditi Enter-om.
Dispsilh= 1 i pritisnuti Enter.
solid objekta.
Aktivirati komandu Revolve i selektovati profil koji se rotira.

Pre}i na reìm objekta-ose rotacije (Object).
Specificirati osu oko koje se vr{i rotacija (sl. 3.33a) i potvrditi
Uneti ugao i smer rotacije a= -270o i potvrditi Enter-om.
Polilinijski
profil koji
se rotira
Ugao
rotacije
a = -270
Osa rotacije
a)
Sl. 3.33 Profil, pripremljen a) i formiran
(Revolve.dwg)
Enter-om.
b)
3D
solid na osnovu rotiranja profila b)
32-III
_________________________________________________________________________________________________________
3. Vizuelizacija
p
p
p
3D
solid objekta.

Sa~uvati fajl kao Revolve.dwg.

Command: delobj ()
Command: _revolve
Select objects: 180,160,20 ()
1 found
Select objects: ()
Specify start point for axis of revolution or
define axis by [Object/X (axis)/Y (axis)]: O ()
Select an object: 160,160 ()
Specify angle of revolution <360>: -270 ()
Command: hi ()
Command: *Cancel*
Primer:
Na osnovu konstruisanog
solid model, rotacijom od 180 stepeni.
2D
Polilinijski profil
koji se rotira za 180o
Sl. 3.34 Prese~ni profil Lonca (2D_9.dwg)
(promena vrednosti sist. prom.)
(promena vrednosti sist. prom.)
(promena vrednosti)
(komande rotiraju}eg izvla~enja)
(teku}a vrednost sistemske promenljive)
(selektovanje 2D profila)
(prelazak na reìm objekta-ose)

(selektovanje ose u jednoj ta~ki)
(specificiranje ugla rotacije)
profila, prema sl. 3.34, formirati povr{inski i
Osa
rotacije
33-III
_________________________________________________________________________________________________________
Osnovne komande i
sistemske promenljive:
Revolve, Shade gouraud
Color Face, Layer,
Delobj=1, Facetres=4
Dispsilh=1, Isolines=10
Sl. 3.35 Rezultat rotacije profila i formiranje osen~enog solid modela Lonac
(3D_9_2.dwg)
Osnovne komande i
sistemske promenljive:
Revsurf, Hide, Layer,
Surftab1= 30,
Surftab2= 26.
Sl. 3.36 Rezultat rotacije profila i formiranje povr{inskog modela Lonac
(3D_9_1.dwg)
34-III
_________________________________________________________________________________________________________
Primer:
osnovne faze
Konstruisati Ovalni podmeta~ koji je predstavljen na sl. 3.45. Definisati

2D konstruisanja (2D_45.dwg) i 3D solid modeliranja (3D_45.dwg).
a)
b)
Sl. 3.37 Faze: a) formiranje osnovnih entiteta linija, kru`nica i pomo}nih linija
(sa privremenim kotiranjem), b) definisanje lukova i tangencijalnih kontura
c)
d)
Sl. 3.38 Faze: c) formiranje lu~nih konturana, simetri~no kopiranje i eliminisanje

suvi{nih delova na konturama, d) paralelno i simetri~no kopiranje kontura
35-III
_________________________________________________________________________________________________________
e)
f)
Sl. 3.39 Faze: e) formiranje kontura, f) kotiranje objekta
g)
h)
Sl. 3.40 Faze: g) Pretvaranje kontura u polilinije (ili regione), h) provera putem
selektovanja gripovima (2D_45.dwg)
Osnovne komande
2D
konstruisanja:
Construction Line, Line, Arc (Start, End, Direction), Mirror, Offset, Circle, Fillet, Trim,
Edit Polyline, Lineweight, Dimension, Edit text.
36-III
_________________________________________________________________________________________________________
i)
j)
Sl. 3.41 Faze: i) Izometrijskog pogleda, j)
3D
rotacije
37-III
_________________________________________________________________________________________________________
k)
l)
Sl. 3.42 Faze: k) ekstrudiranja po
osi, l) formiranje putanje za vertikalno ekstrudiranje
38-III
_________________________________________________________________________________________________________
m)
n)
Sl. 3.43 Faze: m) Ekstrudiranje po putanji, n) presek zapremina
39-III
_________________________________________________________________________________________________________
r)
Sl. 3.44 Faza r) zaobljavanje gornje ivice
(3D_45.dwg)
Sl. 3.45 Zavr{en model u razli~itim izometrijskim prikazima
Osnovne komande
3D
(3D_45_color.dwg)
modeliranja:
SW Isometric View, Rotate 3D, Extrude [Z], Line, Move, Extrude [Path], Intersection,
Fillet, Gouraud Shaded.
40-III
_________________________________________________________________________________________________________
Nizanje solida u prostoru
Komanda 3darray omogu}uje kopiranje originalnog objekta u 3D niz u virtualnom

prostoru. Nizanje objekata metodom 3darray je sli~no kreiranju 2D niza, ali se ovde
dodaje i tre}a dimenzija. Translacija sa kopiranjem se izvodi kao pravougaona ili
polarna, dok je rotacija u prostoru izvodi samo u polarnom nizu. U slu~aju
pravougaonog niza, broj kopija se kontroli{e zadavanjem: broja redova, broja kolona i
broja nivoa (Z visinski razmak, u AutoCAD-u se zove nivo). Tako|e, specificiraju se i
rastojanja izme|u njih. Za slu~aj radijalnog niza, potrebno je da se specificira osa oko
koje }e se objekti kru`no rasporediti, broj kopija koji treba da se kreiraju, kao i ukupni
ugao koji }e rezultuju}i niz zauzimati. Da bi se kreirao trodimenzionalni niz, mogu}e je
primeniti jednu od slede}ih opcija:
u
Opcione komande
p
p
3D Array
Meni: Modify m 3D Operation m 3D Array

Komandna linija: 3darray (3a) ().
Primena u projektovanju
U tehnici se susre}e veliki broj proizvoda, od kojih mnogi sadrè istovetne elemente koji
su nanizani po pravougaonom ili polarnom redosledu. Primer se odnosi na kugli~ne
leàjeve, turbinske lopatice, solide prostornih re{etkastih nosa~a i sl. Na sl. 3.46 dat je
rezultat modeliranja Prstenastog jednorednog kugli~nog radijalnog leàja (bez kaveza).
E Algoritam: modeliranje kugli~nog leàja pomo}u komande 3D Array

p
p
p
3D Array.dwg (sl.
3.46a).
Uneti nove vrednosti sistemskih promenljivih: Delobj=0,

potvrditi Enter-om.
Reìm osnapa Endpoint postaviti trajno aktivan.
U komandnoj liniji aktivirati komandu hi (hide).
Facetres=4, Dispsilh=1,
2. Polarno kopiranje objekta u prostoru.

p
p
p
p
p
p
Aktivirati komandu 3D Array.

Selektovati klikom mi{a kuglicu koju treba polarno rasporediti u
Potvrditi Enter-om ugao polarnog niza od 360o.
Potvrditi Enter-om da se i original pridruì polarnom nizu.
Selektovati Endpoint-om prvu ta~ku ose kopiranja (A).
Selektovati Endpoint-om drugu ta~ku ose kopiranja (B).
12
komada.
41-III
_________________________________________________________________________________________________________
3. Vizualizacija
p
p
p
p
p
3D
objekta.

Sa~uvati crte` u fajlu 3D Array_1.dwg (sl. 3.46b).
Isklju~iti lejer Ose.
Izvr{iti komandu flat sen~enja View m Shade m Gouraud Shaded.
Sa~uvati crte` u fajlu 3D Array_2.dwg (sl. 3.47).
Objekat (kuglica)
koji se kopira po
polarnom rasporedu
osa
polarnog
redosleda
A-B
a)
b)
Sl. 3.46 Kugli~ni leàj pre a) i posle primena komande 3D Array za formiranje
niza kuglica izme|u dva prstena b) (3D Array_1.dwg)
Sl. 3.47 Osen~eni model kugli~nog

leàja sa ise~enim spoljnim
prstenom (3D Array_2.dwg)
2 Algoritam komandne linije: projektovanje kugli~nog leàja

Command: _3darray
Select objects: ()
Enter the type of array [Rectangular/Polar] <R>:P ()
Enter the number of items in the array: 12 ()
Specify the angle to fill (+=ccw, -=cw) <360>: ()
Rotate arrayed objects? [Yes/No] <Y>: ()
(komanda prostornog nizanja)

(reìm polarnog nizanja)
(broj elemenata u nizu)
(ugao polarnog niza)
(nizanje sa originalnim objektom)
42-III
_________________________________________________________________________________________________________
Specify center point of array: 75,90,20 ()

Specify second point on axis of rotation: 75,120,20 ()
Command: Hide ()
Command: *Cancel*
(centralna ta~ka nizanja - A)

(druga ta~ka ose nizanja - B)
(skrivanje pozadinskih ivica) (Esc)
Napomena:
Detaljnije o kotrljajnim leàjevima: prora~unima, primeni, njihovoj

konstrukciji i standardima moè se videti u referencama [14].
Primer:
i
2D
Formirati polarni niz 4 cevasta grani~nika ako su dati konstrukcioni podaci,

re{enje objekta (sl. 3.48) Grani~ni disk u fajlu 2D_5.dwg.
Sl. 3.48 Jedna projekcija

konturnog 2D profila
Grani~ni disk (2D_5.dwg)
Polarni niz ~etiri

cevasta elementa
Sl. 3.49 Osen~en i obojen solid model

Grani~ni disk (3D_5.dwg)
43-III
_________________________________________________________________________________________________________
Osnovne komande:
Line
Circle
Fillet
Trim
Mirror
Polygon
Offset
2 points
Polyedit
Lineweight
Dimmension
Edit text
*****
Array Polar
Extrude
Shade
Color Face
Union
Sl. 3.50 Konturni solid model Grani~ni disk u hide modu, dobijen ekstrudiranjem profila
i operacijom kru`nog nizanja elemenata modela (3D_5.dwg)
Modeliranje tankozidnih objekata
Metoda editovanja solida Shell (ljuska) omogu}ava stvaranje {upljeg solid modela,
kreiraju}i pri tome ljusku sa zidom odre|ene konstantne debljine. Shell opcijom, kao
vrstom 3D offset operacije nad volumenom, moè se formirati tankozidna ljuska-oklop sa
spoljne ili sa unutra{nje strane objekta. Prilikom presecanja {upljeg modela, dobijena
povr{ina preseka predstavlja region. Ovakav entitet podloàn je modifikovanju, tako da
se moè kopirati (Copy Faces), obojiti (Color Faces), premestiti, rotirati, ekstrudirati i sl.
Da bi se aktivirala komanda Shell, Color Faces ili, npr. Copy Faces, potrebno je pokrenuti
jednu od slede}ih procedura:
u Opcione
p
p
p
komande:
Shell, Color Faces
Paleta alata: Solids Editing m Shell

Meni: Modify m Solids Editing m Shell
Komandna linija: shell ().
Copy Faces
Color Faces
Color Faces
Copy Faces
Copy Faces
44-III
_________________________________________________________________________________________________________
Primene metode Shell su raznovrsne zato {to ona pripada grupi metoda projektovanja i
editovanja. U ma{instvu su brojni tankozidni razli~ito profilisani elementi, koje je te{ko
dobiti drugim metodama, osim ovom metodom. Tu spadaju: rezervoari, karoserije, cevi
razli~ite konfiguracije, poklopci, korita broda, zatvara~i, izduvne cevi, kotlovi, tankozidni
blokovi i sl.
E Algoritam: primena komandi: Shell, Slice, Color Faces i

1 . Otvorite polazni fajl
p
p
Shell.dwg
Copy Faces
(sl. 3.51).
Uneti vrednosti sistemskih promenljivih: Delobj=0, Facetres=4,

Reìm osnapa Endpoint postaviti kao trajno aktivan.
Sl. 3.51 Puni solid objekat koji treba modifikovati u rezervoar
Dispsilh=1.
(Shell.dwg)
a)
Sl. 3.52 Skriveni a) i osen~eni b) model solida u dimetrijskoj projekciji
2. Modeliranje tankozidnog solida.
p
Aktivirati komandu
Shell.
b)
(Shell_2.dwg)
45-III
_________________________________________________________________________________________________________
p
p
p
Selektovati solid objekat klikom mi{a npr. u ta~ki D(320,300,500), zatim pritisnuti
Enter.
Uneti vrednost debljine zida: d = 23 mm i potvrditi Enter-om.
Konture formiranog rezervoara vidljive su na sl. 3.53.
d - debljina
zida rezervoara
Sl. 3.53 Tankozidni objekat Rezervoar posle primene komande
Shell

Command: _solidedit ()
Solids editing automatic checking: SOLIDCHECK=1
Enter a solids editing option [Face/Edge/Body/Undo/eXit]
<eXit>: B ()
Enter a body editing option
[Imprint/seParate solids/Shell/cLean/Check/Undo/eXit]
<eXit>: S ()
Select a 3D solid: 320,300,500 ()
Remove faces or [Undo/Add/ALL]: ()
Enter the shell offset distance: 23 ()
Solid validation started.
Solid validation completed.
Enter a body editing option
[Imprint/seParate solids/Shell/cLean/Check/Undo/eXit]
<eXit>: (Esc)
Command: *Cancel*.
(komanda editovanja solida)

(opcija editovanja tela)
(opcija formiranja ljuske)
(selektovanje u ta~ki D)
(izmena povr{ine solida)
(rastojanje 3D ofsetiranja)
(po~etak verifikacije)
(kraj verifikacije)
(kraj aktivne komande)
3. Formiranje pogleda na prese~eni objekat.

p
p
p
Aktivirati komandu Slice sa palete alata Solids.

Selektovati ceo objekat pointerom ili numeri~ki, npr. u ta~ki P(-582,223,775) i
potvrditi dva puta Enter-om (sl. 3.53).
Prihvatiti ponu|eni metod preseka kroz tri (osne) ta~ke i definisati, Endpoint-om ili
numeri~ki, prvu ta~ku A(-695,300,775). Odabir potvrditi Enter-om.
46-III
_________________________________________________________________________________________________________
p
p
p
Pikovati Endpoint-om drugu ta~ku ravni preseka B(820,300,790 ) i pritisnuti Enter.

Selektovati Endpoint-om tre}u ta~ku ravni kopiranja C(1620,300,250) i pritisnuti
Enter.
Odrediti stranu prese~enog solida koji }e se videti u teku}oj projekciji. Neka to
bude pozadinska strana selektovana pointerom, npr. u ta~ki E(660,650,375). Odabir
potvrditi Enter-om.
Izvr{iti komandu Hide kako bi se dobio prese~an objekat, kao na sl. 3.54a.
a)
Sl. 3.54 Prese~eni objekat posle primena komandi:
b)
Slice, Hide
Gouraud Shaded

Command: _slice
(komanda rasecanja solida)
Select objects: -582,223,775 ()
(selektovanje objekta)
1 found
Select objects: ()
Specify first point on slicing plane by [Object/Zaxis/View/XY/YZ/ZX/3points]
<3points>: -695,300,775 ()
(ta~ka A prese~ne ravni)
Specify second point on plane: 820,300,790 () (ta~ka B prese~ne ravni)
Specify third point on plane: 1620,300,250 ()
(ta~ka C prese~ne ravni)
Specify a point on desired side of the plane or
[keep Both sides]: 660,650,375 ()
(strana solida koja }e se zadràti
Command: hi ()
Command: *Cancel*
ta~ka E)
4. Vizuelizacija prese~ne povr{ine.

p
p
p
Aktivirati komandu Color Faces, sa palete alata Solids Editing.

Selektovati povr{inu preseka (region), npr. u ta~ki F(1320,300,477) i izvr{iti
dvostruki Enter (sl. 3.46).
Iz otvorene kolor palete izabrati boju magenta i zatvoriti paletu ek. tasterom OK,
zatim pritisnuti Esc.
47-III
_________________________________________________________________________________________________________

Command: _solidedit
Enter a solids editing option [Face/Edge/Body/
Undo/eXit] <eXit>: _face
Enter a face editing option [Extrude/Move/Rotate/
Offset/Taper/Delete/Copy/coLor/Undo/eXit] <eXit>: _color
Select faces or [Undo/Remove]: 1320,300,477 ()
2 faces found.
Select faces or [Undo/Remove/ALL]: ()
New color [Truecolor/COlorbook] <BYLAYER>: T ()
Red,Green,Blue: 255,0,255 ()
Enter a face editing option [Extrude/Move/Rotate/
Offset/Taper/Delete/Copy/coLor/Undo/eXit] <eXit>: (Esc)
Command: *Cancel*.

(opcija editovanja povr{ine)
(opcija promene boje)
(selekcija fejsa u ta~ki F)
(izbor sistema boja RGB)
(kolor indeks magenta boje)
(napu{tanje aktivne komande)
5. Kopiranje prese~ne povr{ine.

p
p
p
p
p
p
p
Sa palete alata Solids Editing aktivirati komandu Copy Faces.

Selektovati obojenu povr{inu preseka npr. u ta~ki F(1320,300,477) i pritisnuti Enter.
Za baznu ta~ku odrediti 0,0,0 i pritisnuti Enter.
Ta~ku kopiranja odrediti relativno u odnosu na baznu, kao @0,-1000,0, i izvr{iti
dvostruki Enter.
Selektovati suvi{nu kalotu i obrisati je komandom Erase.
Izvr{iti komandu Hide, kako bi se dobila projekcija prema sl. 3.55.
Sa~uvati crte` kao fajl Shell_3.dwg.
Kalota (region)
Povr{ina koja
se kolori{e
Povr{ina koja
je kopirana i
dislocirana
Ta~ka F
Sl. 3.55 Prese~ni objekat posle primene komande bojenja i kopiranja
(Shell_3.dwg)
48-III
_________________________________________________________________________________________________________

Command: _solidedit
Enter a solids editing option [Face/Edge/Body/
Undo/eXit] <eXit>: _face
Enter a face editing option
[Extrude/Move/Rotate/Offset/Taper/Delete/Copy/
coLor/Undo/eXit] <eXit>: _copy
Select faces or [Undo/Remove]: 1320,300,477 ()
2 faces found.
Select faces or [Undo/Remove/ALL]: ()
Specify a base point or displacement: 0,0,0 ()
Specify a second point of displacement:
@0,-1000,0 ()
Enter a face editing option
[Extrude/Move/Rotate/Offset/Taper/Delete/Copy/
coLor/Undo/eXit] <eXit>: (Esc)
Command: *Cancel*.
Metoda poravnanja
3D

(opcija editovanja povr{ine)
(kopiranje prese~ne povr{ine-regiona)
(selekcija povr{ine u ta~ki F)
(bazna ta~ka preme{tanja)
(druga ta~ka preme{tanja)
(napu{tanje aktivne komande)
objekata
Metoda poravnavanja objekata Align predstavlja korisnu komandu kojom se omogu}uje

istovremena translacija, rotacija i skaliranje objekta na odre|enu lokaciju. Komanda je
jedinstvena i za 2D i za 3D objekte.
u
Opcione komande
p
p
Align
Meni: Modify m 3D Operation m Align

Komandna linija: align (al) ().
E Algoritam: poravnavanje objekata u prostoru
Primer: Formirati sklop Plo~e koji se sastoji od dva ve} formirana 3D objekta. Pri
tome koristiti mogu}nosti istovremene translacije, rotacije i skaliranja objekta koji se
postavlja na odgovaraju}u poziciju.
p
p
p
3D Align.dwg
sa definisanim objektima (sl. 3.56).
U statusnoj liniji aktivirati OSNAP mod rada, i podesiti jedino ni{an Center.
U komandnu liniju uneti komandu HLSETTINGS, ~ime se otvara dijalog Hidden
Line Settings (sl. 3.56).
U listi Linetype podesiti isprekidani tip linije (Dashed) za predstavljanje skrivenih
pozadinskih ivica objekta. Ovaj efekat se uo~ava tek posle komande Hide.
49-III
_________________________________________________________________________________________________________
p
p
p
p
U listi Color izabrati boju 40 za predstavljanje izabranih ivica.

Posle izbora, zatvoriti dijalog potvrdom na OK.
Ostali modovi (izuzev MODEL) mogu biti isklju~eni.
Isklju~iti lejere kotne, tekst i ose.
Sl. 3.56 Kotirani izvori{ni (levi) i odredi{ni (desni) objekat (3D Align.dwg)
Odredi{ni
objekat
Izvori{ni
objekat
Sl. 3.57 Osen~eni izvori{ni i odredi{ni objekti pre spajanja
50-III
_________________________________________________________________________________________________________
2. Iz menija izabrati metodu

p
Modify m 3D Operation m Align.
Metodom pikovanja selektovati levi objekat - plo~u sa tri otvora (sl. 3.58) i izvr{iti
Enter.
Sl. 3.58 Selekcija izvori{nog objekta

p
Markirati Snap to Center-om prvu izvori{nu ta~ku u `lebu na prvom objektu

(ta~ka 1).
Sl. 3.59 Selekcija prve izvori{ne ta~ke

p
p
p
p
p
Prema sl. 3.51, markirati Snap to Center-om prvu odredi{nu ta~ku na drugom
objektu (ta~ka 1).
Markirati Snap to Center-om drugu izvori{nu ta~ku na prvom objektu (ta~ka 2).
Markirati Snap to Center-om drugu odredi{nu ta~ku na drugom objektu (ta~ka 2).
Markirati Snap to Center-om tre}u izvori{nu ta~ku na prvom objektu (ta~ka 3).
Markirati Snap to Center-om tre}u odredi{nu ta~ku na drugom objektu (ta~ka 3).
51-III
_________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.60 Preme{tanje izvori{nog objekta

p
Objekat je postavljen na odredi{nom objektu, kao na sl. 3.61.
3. Snimanje objekta Plo~e.

p
p
Izvr{iti komandu Zoom Extents ili Zoom Realtime i iz palete Shade osen~iti sklop
metodom Gouraud Shaded.
Otvoriti meni File m Save As... i u odgovaraju}i folder Kraj_3D, snimiti crte` kao
zavr{ni fajl 3D Align.dwg.
Sl. 3.61 Poravnati
3D
objekti
(3D Align.dwg)
52-III
_________________________________________________________________________________________________________
Preslikavanje objekata u prostoru
Preslikavanje 3D solida (Mirror 3D) kao u ogledalu u prostoru je sli~no refleksiji 2D

objekata u ravni. Kod Mirror 2D (deveto poglavlje) objekti se reflektuju u odnosu na du`,
definisanu u teku}em UCS. Metoda Mirror 3D je op{tija jer omogu}uje da se objekti
simetri~no kopiraju u odnosu na ravan preslikavanja, koja se postavlja u 3D oblasti. Ta
ravan moè biti bazirana na nekom postoje}em objektu, na teku}em UCS, ili se mogu,
za njeno postavljanje, navesti tri (nekolinearne) ta~ke u 3D prostoru. U tom smislu su
razvijene brojne Mirror 3D podopcije: Object, Last, Zaxis, View, XY/YZ/ZX i 3point. Kod
njihove primene potrebno je prvo selektovati objekte koji }e se preslikavati, i nakon toga
definisati ravan preslikavanja. Kao i kod Mirror 2D, svaka od ovih opcija omogu}uje
eliminisanje ili zadràvanje originalnog objekta nakon preslikavanja.
u
Opcione komande
p
p
Mirror 3D
Meni: Modify m 3D Operation m Mirror 3D

Komandna linija: mirror3d ().
u Primena
u konstruisanju
Metodom Mirror 3D moè se u{tedeti dosta vremena pri konstruisanju. Dovoljno je

modelirati jedan original, a zatim ga preslikati. âk i u slu~aju da kopija preslikanog
objekta treba da se razlikuje od originala, lak{e je, a ~esto i preciznije, izvr{iti editovanje
kopije nego je modelirati iznova. Simetri~nih ili delimi~no simetri~nih delova u tehnici
ima mnogo, i u ovu grupu, izme|u ostalih, spadaju [25],[11]: elementi simetri~nih
spojeva, rasporedi ma{ina, vratila, simetri~ne elise, `ljebovi, upravlja~ki elementi i sl.
E Algoritam: modeliranje pomo}u komande preslikavanja Mirror 3D

p
p
p
Mirror 3D.dwg
(sl. 3.62a).
Uneti vrednosti sistemskih promenljivih: Delobj=0, Facetres=4, Dispsilh=1 i potvrditi

tasterom Enter.
Podesiti parametre dimetrijskog pogleda: X Axis= 300o i XY Planes= 30o (sl. 3.62b).
Reìm osnap-a Endpoint i Center postaviti kao trajno aktivane.
2. Simetri~no preslikavanje objekta u prostoru.

p
p
p
p
Aktivirati komandu Mirror3d.

Bilo gde na konturi solida, selektovati klikom mi{a levo krilce, koje treba da se
preslika kopiranjem na desnu stranu.
Potvrditi Enter-om ponu|eni metod preslikavanja tri ta~ke (3 points).
Selektovati prvu ta~ku ravni kopiranja, npr. A(185,-5.5,70).
53-III
_________________________________________________________________________________________________________
p
p
p
Selektovati Endpoint-om drugu ta~ku ravni kopiranja B(185,114,70 ).

Selektovati Endpoint-om tre}u ta~ku ravni kopiranja C(185,55,152) i potvrditi
om.
Izvorni (originalni) objekat ne treba brisati.
ABCA
ogledalo preslikavanja
a)
b)
Objekat koji
se preslikava
Sl. 3.62 Objekat u dimetrijskom pogledu (parametri prema dijalogu Viewport
Presents, desno) pre primene komande preslikavanja (Mirror 3D.dwg)
3. Vizuelizacija
p
p
p
p
p
3D
objekta.

Sa~uvati crte` u fajlu Mirorr 3D_1.dwg (sl. 3.63).
Isklju~iti lejer ose.
Izvr{iti komandu finog sen~enja View m Shade m Gouraud Shaded.
Sa~uvati crte` u fajlu Mirorr 3D_2.dwg (sl. 3.64).
Sl. 3.63
3D
Objekat posle primene komande preslikavanja
(Mirror 3D_1.dwg)
Enter-
54-III
_________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.64 Osen~eni model Krilca
Mirror 3D_2.dwg)

Command: _mirror3d
Select objects: ()
Specify first point of mirror plane (3 points) or
[Object/Last/Zaxis/View/XY/YZ/ZX/3points]
<3points>: _endp of 185,5,70 ()
Specify second point on mirror
plane: _endp of 185,105,70 ()
Specify third point on mirror
plane: _endp of 185,55,152 ()
Delete source objects? [Yes/No] <N>: ()
Command: hi ()
Command: *Cancel*
(komanda 3D preslikavanja)
(prva ta~ka-A ravni preslikavanja)

(druga ta~ka-B ravni)
(tre}a ta~ka-C ravni)
(~uvanje izvornog objekta)
Rotiranje solida u prostoru
Metoda rotacije Rotate3D omogu}uje da se bilo koji objekat rotira oko ose koja je
postavljena u 3D prostoru, bez prethodne preorijentacije teku}eg UCS. Ta osa moè biti
zasnovana na nekom postoje}em objektu, moè biti jedna od osa teku}eg UCS-a ili se
moè definisati tako da prolazi kroz dve ta~ke u 3D prostoru. Ure|en skup postupaka
nalaè da se prvo selektuje solid koji treba rotirati, nakon toga sledi specificiranje ose
rotacije. Da bi selektovane solide rotirali za odre|en ugao, potrebno je na kraju definisati
njegovu vrednost. Pri rotaciji, veli~ina objekta ostaje nepromenjena. êsto je potrebno
objekte zarotirati u odnosu na neki drugi objekat, posebno u slu~aju kada se jedan
objekat rotira, tako da se na odre|en na~in poravna sa drugim objektom. Moè se
rotacija izvr{iti i na osnovu referentnog ugla, ukoliko se u komandnoj liniji izabere reìm
Reference (R) i potvrdi Enter-om, kako bi se omogu}ilo upisivanje vrednosti i referentnog
i novog ugla.
55-III
_________________________________________________________________________________________________________
Nakon aktiviranja komande rotiranja Rotate3D, mogu}e je na osnovu razgranatih

algoritama izabrati neku od raspoloìvih opcija: Object, Last, Xaxis, Yaxis i Zaxis, View i
2point. Primena 3D rotiranja je sli~na kao i kod 3D preslikavanja. Specifi~nost je najve}a
kod opcije 2point. Naime, opcija dve ta~ke je standardna opcija ove metode, koja
omogu}uje da se osa rotacije defini{e tako da prolazi kroz dve ta~ke u prostoru.
Pozitivni smer ose je u smeru od prve prema drugoj ta~ki. Inicijalnu komandu rotiranja
u 3D oblasti projektant moè dobiti na nekoliko na~ina.
u
Opcione komande
p
p
Rotate 3D
Meni: Modify m 3D Operation m Rotate 3D

Komandna linija: rotate3d ().
E Algoritam: konstruisanje pomo}u komande Rotate 3D

Primer:
Izvr{iti rotiranje Ru~ice klju~a za

njeg dela (klju~a).
1 . Otvoriti pripremni fajl
p
p
p
Rotate 3D.dwg
90o,
prema sl. 3.65, bez rotacije sredi{-
(sl. 3.65a).
Uneti vrednosti sistemskih promenljivih: Delobj=0, Facetres=4,

Enter-om.
Reìm osnapa Endpoint postaviti kao trajno aktivan.
U komandnoj liniji aktivirati komandu Hi (hide).
Dispsilh=1
2. Rotiranje objekta u prostoru.

p
p
p
p
p
Aktivirati komandu rotate3d (meni: Modify m 3D Operation m Rotate 3D).

Selektovati ru~icu klju~a koja treba da se rotira i pritisnuti Enter.
Selektovati Endpoint-om prvu ta~ku ose rotacije (A).
Selektovati Endpoint-om drugu ta~ku ose rotacije (B).
Uneti ugao rotacije od 90o i potvrditi Enter-om.
3. Vizuelizacija
p
p
p
p
p
3D
objekta.
Izvr{iti komandu skrivanja pozadinskih kontura Hide.

Sa~uvati crte` u fajlu Rotate 3D_1.dwg (sl. 3.65b).
Isklju~iti lejer Ose.
Izvr{iti komandu finog sen~enja View m Shade m Gouraud Shaded.
Sa~uvati crte` u fajlu Rotate 3D_2.dwg (sl. 3.66).
i potvrditi
56-III
_________________________________________________________________________________________________________
Objekat koji
se rotira
Klju~
A - B - osa rotacije
a = 90o - ugao rotacije
a)
b)
Sl. 3.65 Poloàji objekta pre a) i posle primene komande

Ru~ice klju~a b) (Rotate 3D_1.dwg)
Rotate3D
za rotiranje
Sl. 3.66 Osen~eni objekat Ru~ica klju~a (Rotate 3D_2.dwg)

Command: _rotate3d
Current positive angle: ANGDIR=counterclockwise
ANGBASE=0
Select objects: ()
(komanda 3D rotiranja)
(sistemske promenljive)
(selekcija ru~ice koja se rotira)
57-III
_________________________________________________________________________________________________________
Specify first point on axis or define axis by

[Object/Last/View/Xaxis/Yaxis/Zaxis/2points]: 2 ()
Specify first point on axis: 50,55,60 ()
Specify second point on axis: 50,55,-35 ()
Specify rotation angle or [Reference]: 90 ()
Command: hi ()
Command: *Cancel*
(izbor opcije 2 ta~ke)

(prva A - ta~ka ose rotacije)
(druga B - ta~ka ose rotacije)
(ugao rotacije)
Isecanje solida
Da bi se vizualizovala unutra{nja struktura 3D solida ili ure|enog skupa istih, kao {to je
npr. ma{inski sklop, mogu se primeniti tri raspoloìve metode, a to su: rasecanje na dva
dela (Slice), formiranje preseka (Section) i preklapanje volumena (Interference) objekata.
Metoda Slice primenjuje se direktno za podelu solida presekom sa odre|enom ravni u
prostoru. Ovom metodom omogu}uje se se~enje jednog ili ve}eg broja 3D solida, ali
jednom definisanom prese~nom ravni. Korisniku je na raspolaganju pet opcija za
definisanje ravni se~enja, ~ija je logika definisanja sli~na kao kod metode Mirror, a to su:
Object, Zaxis, View, XY/YZ/ZX i 3points. Naj~e{}e kori{}ena opcija je metoda tri ta~ke.
Bilo kojom varijantom, povr{ina rasecanja se defini{e ta~no onako kao i ravan preseka.
Da bi telo presekli na osnovu postavljene ravni, potrebno je da se~eni objekat predstavlja
jedini~ni objekat. Nakon {to se i ravan rasecanja postavlja u odgovaraju}i poloàj,
neophodno je navesti da li je potrebno da se puno telo razdvoji na dva dela,
zadràvaju}i [keep Both sides] oba u 3D oblasti, ili se èli brisanje razdvojenog solida sa
jedne strane odabrane ravni se~enja. Nakon primene metode Slice dva nova rase~ena tela
ostaju u istom lejeru i zadràvaju sve prethodne karakteristike koje je imalo i originalno
telo. Da bi se metodom Slice kreirao solid, mogu}e je pokrenuti neke od slede}ih
komandi:
u
Opcione komande
p
p
p
Slice
Paleta alata: Solids m Slice

Meni: Draw m Solids m Slice
Komandna linija: slice (ili sl) ().
Isecanje se vr{i kod dobijanja solida sa unutra{njom strukturom elemenata kod

modeliranja sloènih sklopova kao {to su: motori sa unutra{njim sagorevanjem, reduktori
[83], sistemi ventila i sl. Pored modela sklopova, rasecanje se vr{i i na: modelima
podsklopova i elemenata u ma{instvu [62],[63]. Ako nije potrebno sve elemente solidmodela se}i u definisanoj ravni razreza, potrebno je isklju~iti njihove lejere pre se~enja,
pa ih posle primene ove metode uklju~iti. U svakom slu~aju, zbog detaljnije analize
prese~nih solida, metoda Slice je efikasna, bilo primenjena samostalno ili u kombinaciji
sa drugim metodama.
58-III
_________________________________________________________________________________________________________
E Algoritam: se~enje solida i izdvajanje jednog njegovog dela

p
p
p
p
Slice.dwg
(sl. 3.67a).
Lejer Solid postaviti kao teku}i.

Delobj=0 i pritisnuti Enter.

Facetres=4 i potvrditi Enter-om.
Dispsilh=1 i pritisnuti Enter.
2. Primena metode se~enja.

p
p
p
p
Aktivirati komandu Slice, selektovati solid i potvrditi Enter-om.

Pre}i na reìm ravni se~enja; neka to bude YZ ravan.
Definisati prvu ta~ku ravni se~enja. Usvojen je koordinatni po~etak UCS (0,0,0).
Izabrati ta~ku na onoj strani ravni se~enja na kojoj se nalazi rase~eni deo koji se
èli zadràti. Ova se ta~ka moè uzeti kao Midpoint spoljne ivice prizmati~nog dela
(35,45,-130), kao prema sl. 3.67a. Izbor potvrditi Enter-om.
3. Vizualizacija
p
p
p
p
p
3D
solid objekta.
Sa~uvati fajl kao Slice1.dwg (sl. 3.68a).

U istom fajlu promeniti boju teku}eg lejera Solid, sa 184 na
Islju~iti UCS: View m Display m UCS Icon m On.
Izvr{iti sen~enje komandom View m Shade m Gouraud shaded.
Sa~uvati fajl kao Slice2.dwg (sl. 3.68b) u folderu Kraj_3D.
132.
Strana koja se
selektuje
Teku}i
UCS
a)
Sl. 3.67 Objekat pripremljen za se~enje u konturnoj a), u skrivenoj formi b)

(Slice.dwg )
b)
59-III
_________________________________________________________________________________________________________
b)
a)
Sl. 3.68 Formiran 3D objekat nakon rasecanja i izdvajanja

osen~eni model (Slice2.dwg ) b)
(Slice1.dwg)
a),

(komanda rasecanja)
Command: _slice
Select objects: ()
Specify first point on slicing plane by
[Object/Zaxis/View/XY/YZ/ZX/3points]
<3points>: YZ ()
Specify a point on the YZ-plane <0,0,0>:
[keep Both sides]: 35,45,-130 ()
Command: _ucsicon
Enter an option [ON/OFF/All/Noorigin/
ORigin] <ON>: _off ()
Command: hi ()
(selekcija solida)
(ravan rasecanja)
(selekcija ostavljenog dela solida)
(egzistencija simbola UCS)
(islju~enje UCS ikone)
(regeneracija modela) (Esc)
E Algoritam: rasecanje solida i razdvajanje oba njegova dela

1 . Otvoriti ponovo polazni fajl
p
p
p
Slice.dwg
(sl. 3.67).
Lejer Solid postaviti kao teku}i.

Uneti vrednosti sistemskih promenljivih:
pritisnuti Enter.
Postaviti NW Isometric View pogled.
2. Primena metode se~enja.
Delobj=0, Facetres=4, Dispsilh=1
60-III
_________________________________________________________________________________________________________
p
p
p
p
Aktivirati komandu Slice i pritisnuti Enter.

Pre}i na reìm ravni se~enja; neka to bude YZ ravan.
Definisati prvu ta~ku ravni se~enja (0,0,0).
Zadràti oba razrezana objekta [keep Both sides] i potvrditi
Sl. 3.69 Solidi razdvojeni na dva dela

p
(Slice3.dwg)
Selektovati gripovima onaj deo rase~enog solida koji treba odmaknuti (komandom
Move) od onog koji je bliì posmatra~u. Bazna ta~ka je koordinatni po~etak UCS
(0,0,0), a ta~ka pomeraja je 100 mm u smeru X ose. Odabir potvrditi Enter-om.
3. Vizualizacija
p
p
p
p
p
Enter-om.
3D
solid objekta.

Sa~uvati fajl kao Slice3.dwg.
U istom fajlu promenite boju teku}eg lejera Solid, sa 184 na 9.
Izvr{iti sen~enje komandom iz menija View m Shade m Gouraud Shaded.
Sa~uvati fajl pod verzijom Slice4.dwg (sl. 3.70).
Sl. 3.70 Osen~eni delovi solida (Slice4.dwg)
61-III
_________________________________________________________________________________________________________

Command: _slice
Select objects: ()
Specify first point on slicing plane by
[Object/Zaxis/View/XY/YZ/ZX/3points]
<3points>: YZ
Specify a point on the YZ-plane <0,0,0>: ()
[keep Both sides]: b ()
Command: _move 1 found
Specify base point or displacement: 0,0,0 ()
Specify second point of displacement or
<use first point as displacement>: 100,0,0 ()
Command: hi ()
Command: *Cancel*
(komanda rasecanja)
(selekcija solida)
(opcija rasecanja)
(zadràvanje oba rase~ena solida)
(bazna ta~ka preme{tanja dela solida)
(druga ta~ka preme{tanja dele solida)
(deaktiviranje teku}e komande).
Formiranje punog preseka solida
Metodom preseka Section, mogu se efikasno formirati 2D crteì preseka, na osnovu

raspoloìvog 3D solida. Umesto da se se~e objekat Slice-om, komanda Section generi{e
region koji predstavlja presek predmetnog solida na definisanoj prese~noj povr{ini, tj.
definisanoj ravni. Regioni preseka se kreiraju u teku}em lejeru i na lokaciji samog
popre~nog preseka. Pre primene postupka presecanja (sekcionisanja), potrebno je navesti
lokaciju ravni preseka putem pet raspoloìvih opcija, i to: eksplicitnim definisanjem tri
ta~ke koje }e jednozna~no odrediti ravan preseka (standardna opcija 3point); na osnovu
nekih raspoloìvih objekta kao {to su: 2D planarni objekat-luk, kru`nica, elipti~ki luk,
splajn ili 2D polilinija (opcija Object); navo|enjem ta~ke u odgovaraju}oj ravni i ta~ke
na Z osi te ravni (Zaxis); na osnovu teku}eg pravca posmatranja (View), ili putem jedne
od tri standardne ravni teku}eg UCS (XY/YZ/ZX), sa unosom jo{ jedne ta~ke kroz koju
ravan preseka treba da pro|e. U svakom slu~aju, pre preseka vr{i se selektovanje
objekta. Nakon toga se specificira ravan presecanja. Kreirani presek-region je novi
objekat sa svojstvom entiteta.
u
Opcione komande
p
p
p
Section
Paleta alata: Solids m Section

Meni: Draw m Solids m Section
Komandna linija: section (ili sec) ().
62-III
_________________________________________________________________________________________________________
u Primena
u projektovanju
Kreirani presek je novi 2D objekat i, u tom smislu, nad njim se mogu izvr{iti sve one
operacije koje se odnose na operacije sa regionima: preme{tanje, kopiranje, ekstrudiranje
i sl. Naj~e{}a modifikacija se odnosi na: izme{tanje konture preseka van solida i njegovo
{rafiranje. Ovaj region moè sluìti za razvoj novih solida (rotiranjem, izvla~enjem i dr.)
Ako se primenjuje {rafiranje na generisani ravni presek, mora se prvo poravnati UCS sa
njegovom ravni. Ovaj region se, po potrebi, moè konvertovati rastavljanjem u niz
segmenata za dodatnu modifikaciju preseka. Identifikovanje punog popre~nog preseka
objekta, da bi se videla njegova unutra{nja struktura, je veoma bitna za projektante. To
se naro~ito odnosi na kompleksnija tela, kao {to su: sklopovi, profilna puna tela i sl.
E Algoritam: formiranje preseka solida u odre|enoj ravni

p
p
p
p
Section.dwg
(sl. 3.71a).
Lejer Presek postaviti za teku}i.

Delobj=0 i potvrditi Enter-om.

Facetres=4 i pritisnuti Enter.
Dispsilh=1 i potvrditi Enter-om.
2. Primena metode sekcionisanja.

p
p
p
p
Aktivirati komandu Section, selektovati objekat i potvrditi Enter-om.

U komandnoj liniji pre}i na reìm ravni preseka. Neka to bude YZ ravan.
Definisati Snap to Qadrant metodom ta~ke ravni preseka A(50,-20,0) koja se nalazi
na spoljnoj ivici zaobljenja (sl. 3.71b).
Konture preseka su formirane direktno na modelu u teku}em lejeru Presek
(sl. 3.72a).
3. Modifikacija
p
p
p
p
p
p
p
p
p
2D
preseka.
Sa~uvati fajl kao Section1.dwg.

U nastavku aktivirati komandu Copy Object i selektovati region preseka u jednoj
ta~ki, npr. (50,-20,10) i potvrditi Enter-om.
Snap to Quadrant-om, za baznu ta~ku izabrati A(50,-20,0).
Odredi{na ta~ka je udaljena 135 mm od ta~ke A u pozitivnom smeru X ose
(@135,0,0).
Teku}i UCS postaviti u ta~ki C, tako da se ravan preseka poklapa sa ravni XY
USC-a.
Za teku}i lejer postaviti lejer Srafura.
Metodom Hatch izvr{iti {rafiranje ovog 2D objekta, tipom {rafure ANSI31.
Metodom Hide izvr{iti skrivanje pozadinskih ivica i povr{ina.
Sa~uvati fajl kao Section2.dwg (sl. 3.72b).
63-III
_________________________________________________________________________________________________________
4. Vizuelizacija
p
p
p
3D
objekta.
Lejeru Solid promeniti boju na 133.

Izvr{iti sen~enje komandom iz menija View m Shade m Flat Shaded, Edges On.
Sa~uvati fajl kao Section3.dwg (sl. 3.73a).
a)
b)
Sl. 3.71 Objekat: u skrivenoj formi a), pripremljen za sekcionisanje u konturnoj

(providnoj) formi b) (Section.dwg )
Formirani
presek
a)
b)
Sl. 3.72 Formiran 2D presek nakon sekcionisanja (Section1.dwg) a), iskopiran i {rafiran
presek modela uz primenu komande Hide (Section2.dwg) b)
64-III
_________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 3.73 Osen~eni objekat Usmeriva~ sa

presekom a) i dopunjenim konturama
preseka b) (Section3.dwg)
2 Algoritam komandne linije: formiranje i kopiranje preseka

Command: _section
Select objects: ()
Specify first point on Section plane by
[Object/Zaxis/View/XY/YZ/ZX/3points] <3points>: YZ ()
Specify a point on the YZ-plane <0,0,0>: 50,-20 ()
Command: _copy
Select objects: 50,-20,10 ()
1 found
Select objects: ()
Specify base point or displacement: 50,-20,0 ()
Specify second point of displacement or
<use first point as displacement>: @135,0,0 ()
Command: *Cancel* (Esc)
(aktiviranje komande preseka)

(selektovanje
3D solida)
(odabir ravni sekcionisanja)

(odabir ta~ke u ravni preseka)
(aktiviranje komande kopiranja)
(ta~ka kopiranja)
(bazna ta~ka kopiranja A)
(odredi{na ta~ka kopiranja B)
(deaktiviranje teku}e komande).
65-III
_________________________________________________________________________________________________________
Generisanje 2D crteà na osnovu formiranog 3D solida
Mnogi razvijeni CAD paketi sadrè metode automatskog kreiranja vi{estrukih prikaza u
cilju formiranja standardnog ili specijalnog crteà. Za potrebe tehni~kog dokumentovanja,
npr. radioni~kog ili sklopnog crteà u AutoCAD okruènju, da bi se solid predstavio u
ortogonalnim (ili drugim pomo}nim) projekcijama, projektant ima na raspolaganju
odre|eni skup komplementarnih komandi kao {to su: Solview, Soldraw i Solprof. Njima se
konvertuju prikazi 3D solida u konvencionalne 2D projekcije. Prvo se primenjuje metoda
Solview za kreiranje potrebnih viewport-ova koji }e sadràti razli~ite prikaze 3D tela, a
nakon toga }e se koristiti Soldraw komanda, kako bi sadràj tih viewport-ova konvertovali
u odgovaraju}e 2D predstave solida. Solprof sluì za zavr{no profilisanje projekcija
Solview, Soldraw i Solprof komande se koriste jedna za drugom, u kontinuitetu.
u
Opcione komande:
p
p
p
Solview, Soldraw
Paleta alata: Solids m Setup View

Meni: Solids m Setup m View
Komandna linija: solview ()
Solprof
Setup Drawing
Drawing
soldraw ()
Setup Profil
Profil
solprof ().
E Algoritam: kreiranje 2D prikaza solida komandom Solview

Komandom Solview se moè definisati svaka potrebna ortogonalna projekcija i
algoritamski sugerirati projektantu da bi, pored ortogonalne, mogao formirati i pomo}ne
i/ili druge specifi~ne prikaze predmetnog objekta. Njome se kreira slobodna ta~ka
prikaza. Ove projekcije se privremeno formiraju te se njihove lokacije kasnije mogu
menjati u sladu sa pravilima razme{taja, npr. po evropskom na~inu prikaza projekcija ili
preseka. Pored toga, automatski se defini{u imena lejera za svaki prikaz sa specifi~nom
sintaksom koja se ne moè menjati (videti tabelu T3.2). Da bi se metodom Solview
kreirali pogledi na izabrani solid Razvodnik, neophodni su slede}i postupci:
a)
b)
Sl. 3.74 3D Objekat Razvodnik u izometrijskom skrivenom a) i konturnom (providnom)

na~inu prikaza b) (Setup_DVP.dwg)
66-III
_________________________________________________________________________________________________________

p
p
Setup_DVP.dwg
(sl. 3.74).

Uneti vrednosti sistemskih promenljivih:
Enter-om.
Delobj=0, Facetres=5, Dispsilh=1,
potvrditi
2. Kreiranje prvog prikaza pogled odozgo.

p
p
p
p
Aktivirati komandu Solview (Setup View) i pritisnuti Enter.

Ovim se automatski prelazi na reìm TILEMODE sa prikazom prostora papira.
U komandnoj liniji definisati U za prikaz profila, relativno, u odnosu na UCS.
Aktivirati opciju W (Word) i potvrditi Enter-om.
Sl. 3.75 Kreiranje ortogonalne projekcije

p
p
p
p
PG1
odozgo
(Layout1-Setup_DVP.dwg)
Skalirati prikaz u iznosu od 40% u odnosu na vrednosti date u prostoru modela.

Ta vrednost (1 : 2,5) je istovremeno i faktor skaliranja prostora papira (ravni).
Prikaz pozicionirati specificiranjem njegovog centra.
Definisati granice viewport-a preko uglova isecanja (Clip Cornes).
Crte` bi posle ove radne sesije trebalo da izgleda kao na sl. 3.75.

Command: _solview Regenerating layout.
(formiranja i regeneracija pogleda)
Enter an option [Ucs/Ortho/Auxiliary/Section]: U ()
(pogled u odnosu na UCS)
Enter an option [Named/World/?/Current] <Current>: W () (opcija svetskog UCS=WCS)
Enter view scale <1>: 0.4 ()
(skaliranje objekta u pogledu)
Specify view center: 95,217.5 ()
(koordinate centra pogleda)
Specify view center <specify viewport>: ()
(kreiranje prvog viewport-a)
Specify first corner of viewport: 40,177.5
()
(prva ta~ka ugla viewport-a)
67-III
_________________________________________________________________________________________________________
Specify opposite corner of viewport: 150,262.5 ()

Enter view name: PG1
(ta~ka suprotnog ugla viewport-a)

(imenovanje pogleda).
3. Kreiranje drugog prikaza ortogonalni pogled spreda.

p
p
Pritiskom na Enter reaktivirati komandu Solview.

U komandnoj liniji izabrati opciju O (Ortho) za prikaz ortogonalnog profila spreda
na osnovu postoje}eg prikaza.

p
p
p
p
PG2
pogled spreda
Odabrati onu stranu viewport-a koja se èli iskoristiti za kreiranje novog pogleda.
Posle selekcije ivice viewport-a, definisati poziciju centra prikaza.
Odrediti granice viewport-a preko uglova isecanja.
Crte` bi trebalo da izgleda kao na sl. 3.76.

Command: SOLVIEW ()
Enter an option [Ucs/Ortho/Auxiliary/Section]: O ()
Specify side of viewport to project: 95,177.5 ()
Specify view center: 95,130 ()
Specify first corner of viewport: 40,90 ()
Napomena:
Opcijom
Auxiliary moè
(komanda formiranja pogleda)

(formiranje ortogonalnog pogleda)
(specificiranje strane projekcije)
(koordinata centra projekcije)
(specificiranje pogleda)
(suprotna ta~ka ugla viewport-a)
(imenovanje formiranog pogleda)
se formirati pomo}ni pogled na
3D
model.
68-III
_________________________________________________________________________________________________________
4. Kreiranje tre}eg prikaza ortogonalni pogled spreda.

p
p
p
p
p
p
Pritiskom na Enter reaktivirati komandu Solview.

U komandnoj liniji definisati O za prikaz ortogonalnog (Ortho) profila spreda, na
osnovu postoje}eg (poslednjeg) prikaza.
Odabrati npr. sredinu desne strane drugog viewport-a za kreiranje novog pogleda.
Posle izbora Midpoint-om ivice viewport-a definisati poziciju centra prikaza u desno.
Odrediti granice viewport-a preko uglova isecanja.
Rezultat ovih postupaka je prikazan na sl. 3.77.
PG3

Command: SOLVIEW ()
Enter an option [Ucs/Ortho/Auxiliary/Section]: O ()
Specify side of viewport to project: 150,131.25 ()
Specify view center: 205,131.25 ()
Specify first corner of viewport: 155,90 ()
Specify opposite corner of viewport: 257.5,172.5 ()

(formiranje ortogonalnog pogleda)
(specificiranje strane projekcije)
(koordinata centra pogleda)
(specifikacija centra pogleda)
(imenovanje formiranog pogleda).
5. Kreiranje preseka solida.

p
p
p
Pritiskom na Enter reaktivira se komanda Solview i prvi viewport postaje aktivan.

U komandnoj liniji izabrati S (Section) za prikaz preseka profila u odabranoj
prese~noj ravni, prvog prikaza (pogleda odozgo).
Definisati ravan preseka pomo}u dve ta~ke. Presek se defini{e u prvoj projekciji
pomo}u Midpoint-a.
69-III
_________________________________________________________________________________________________________
p
p
p
p
Definisati onu stranu sa koje }e se crte` posmatrati (npr. 190,75), preko opcija
vezivanja za sredi{nju ta~ku (isto u viewport-u prve projekcije).
Odrediti poziciju centra prikaza projekcije (preseka).
Definisati granice viewport-a preko levog i desnog ugla isecanja.
Crte` bi trebalo da izgleda kao na sl. 3.78.
Sl. 3.78 Kreiranje prese~ne projekcije
PRESEK

Command: SOLVIEW ()
Enter an option [Ucs/Ortho/Auxiliary/Section]: S ()
Specify first point of cutting plane: _mid of
Specify second point of cutting plane: _mid of
Specify side to view from: _mid of
Enter view scale <0.4>: ()
Specify view center: 0,-185 ()
Specify first corner of viewport: 40,-5 ()
Enter view name: PRESEK ()
UCSVIEW = 1 UCS will be saved with view
Enter an option [Ucs/Ortho/Auxiliary/Section]: *Cancel*

(opcija prese~nog pogleda)
(prva ta~ka: 100, 60,0)
(druga ta~ka: 190,75,0)
(strana preseka, npr. 0,-60,-60)
(faktor razmere objekta u preseku)
(koordinata centra preseka)
(specifikacija centra pogleda)
(imenovanje formiranog preseka).
(Esc)
E Algoritam: konvertovanje prikaza u profile i preseka komandom

Soldraw
Metodom Soldraw (Setup Drawing) kreiraju se profili u ta~ki prikaza koja je definisana
prethodnom komandom Solview. U tom smislu ona se i koristi u zavisnosti od rezultata
primene prethodne komande.
70-III
_________________________________________________________________________________________________________
Komandom Soldraw se uzima u obzir trenutni snimak solida i izdvajaju se vidljive i

skrivene ivice (linije) da bi konvencionalno predstavile solid model. Primenom ove
metode dobija se vizuelni efekat, kakav je uobi~ajen u tehni~kom crtanju, automatskim
pode{avanjem (isklju~ivanje, odnosno uklju~ivanje) lejera u aktivnoj ta~ki prikaza. Da bi
se metodom Soldraw pravilno kreirali pogledi na solid, treba primeniti slede}i skup
postupaka:
6 . Aktivirati komandu
p
p
Soldraw.
Izvr{iti selekciju (npr. pikovanjem na viewport-ove) sva ~etiri prozora (sl. 3.79).
Selekciju potvrditi Enter-om kako bi se jedan po jedan prozor konvertovao u
traène projekcije (ukupno 3), odnosno u jedan presek.
Selektovani pogledi
na objekat
Sl. 3.79 Selektovanje svih ortogonalnih pogleda

Command: _soldraw ()
Select viewports to draw..
Select objects: Specify opposite corner: 3 found
Select objects: Specify opposite corner: 1 found, 4 total
Select objects: ()
One solid selected.
One solid selected.
One solid selected.
One solid selected.
Command: *Cancel*

(selektovanje vport-a sa crteòm)
(specifikacija suprotnog ugla)
(specifikacija suprotnog ugla)
(jedna selekcija solida)
71-III
_________________________________________________________________________________________________________
7 . Aktivirati komandu
p
p
Soldraw.
Crte` bi, posle ovih zahvata, trebalo da izgleda kao na sl. 3.80.
Isklju~enje lejera VPORTS se moè u~initi pre {tampanja crteà.
Sl. 3.80 Tri ortogonalna pogleda i jedan presek posle primene komande
Soldraw
E Algoritam: kreiranje profila solida komandom Solprof

Kao i prethodne metode, metodom Solprof (Setup Profile) se moè prikazati slika profila
ivice i skice povr{ine aktivnog prikaza solida. Njome se formira slika profila odre|enog
solida, kada se radi u reìmu prostora papira (tab Layout). Pored ovoga, metodom se
istovremeno formiraju dva bloka vidljivih i skrivenih linija koji se nalaze u automatski
dodatim PV i PH lejerima. Lejeri, kreirani komandama Solview, Soldraw i Solprof su
predstavljeni u tabeli (T3.2). Da bi se metodom Solprof kreirali profili potrebno je:
8 . Formiranje prozora za izometrijski pogled.
p
p
p
p
Kreirati novi viewport unosom komande mv (mview) u komandnoj liniji.

Pozicionirati prvi ugao prozora pogleda (npr. 280,160).
Pozicionirati suprotan ugao prozora pogleda (npr. 380,250).
Iz palete alata View aktivirati komandu za formiranje jugozapadnog izometrijskog
pogleda SW Isometric View, pod uslovom da je novoformirani viewport aktivan
(podebljan).
Na sl. 3.81 prikazana je traèna orijentacija tela.
72-III
_________________________________________________________________________________________________________
9 . Kreiranje profila objekta aktiviranjem komande
Solprof.
p Aktivirati komandu Solprof.

p Selektovati celokupni objekat unutar viewport-a.
p Enter-om potvrditi prikaz skrivenih linija isprekidanom linijom.
p Enter-om potvrditi prikaz linija u planu.
p Enter-om potvrditi brisanje tangencijalnih ivica.
p U viewport-u koji sadrì izometrijski profil, zamrznuti lejer 0.
p Isklju~iti lejer VPORTS.
p Snimiti crte` kao Setup_DVP.dwg u foderu Kraj_3D.

Command: _solprof
()
Select objects:
()
Display hidden profile lines on separate layer?
[Yes/No] <Y>:
()
Project profile lines onto a plane?
[Yes/No] <Y>:
()
Delete tangential edges? [Yes/No] <Y>: ()
One solid selected. ()
Command: hide ()
Regenerating model.
(komanda
formiranja profila)
(prikaz skrivenih linija i izdvajanje lejera)
(prikaz linija u planu)
(brisanje tangencijalnih ivica)
(selektovan solid)
(regeneracija modela).
Formiranje i transformacija lejera u projekcijama solida

T3.2
Kreiran naziv lejera
Ime lejera - DIM
Ime lejera - HID
Ime lejera - VIS
Ime lejera - HAT
PV viewport handle
PV viewport handle
Napomena: Prikazi
Tip objekta ili entiteta

Lejer za dimenzije
Lejer za skrivene linije
Lejer za vidljive linije
Lejer za {rafirane linije
Lejer za profil - vidljivi blok
Lejer za profil - skriveni blok
Komanda
Solview
Solview
Solview
Solview
Solprof
Solprof
objekta na sl. 3.81 nisu uskla|eni po E-evropskim, odnosno Aameri~kim standardima predstavljanja projekcija tela. Preraspodela projekcija, kotiranje
gabaritnih vrednosti objekta, formiranje viewport-ova za izometrijsku-konturnu i kolor
predstavu objekta (Insert m Image m Image Manager m Attach... m D:\ACAD\Zapisi\Razvodnik.
bmp), naknadno su izvr{eni i dati su na sl. 3.82.
73-III
_________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.81 Ortogonalni, prese~ni, izometrijski i slikovni prikazi objekta
(Setup_DVP1.dwg )
Sl. 3.82 Ortogonalni, prese~ni, izometrijski i slikovni prikazi objekta
(Setup_DVP2.dwg)
74-III
_________________________________________________________________________________________________________
u Referentni
pojmovnik: modeliranje punih 3D objekata
Solid povr{i, kao {to su npr.

regioni.
Vertex Rogljevi ili vrhovi gde se spajaju
tri, ili ve}i broj povr{ina.
Edges Ivice, kao prese~no mesto dve
ravni.
Solid Puna (~vrsta) tela. 3D objekti koji
imaju zapreminu, povr{inu i druge
geometrijske karakteristike.
Box Komanda za kreiranje punog kvadra.
Cylinder Komanda za kreiranje punog
cilindra sa kru`nom ili elipti~nom
osnovom.
Wedge Komanda za kreiranje pune
prizme (klina).
Extrude Komanda za izvla~enje
zapremine od baznog 2D entitetnog objekta
- profila.
Slice Komanda za se~enje skupa solida
na osnovu definisane ravni.
Section Komanda za formiranje preseka
na osnovu prese~ne ravni, ~ime se generi{e
region.
Interfere Komanda kojom se generi{e
sloèni solid od zajedni~ke zapremine koja
pripada odre|enim objektima.
Setup Prefiks iz koga proizilaze tri
opcije: View, Profile i Drawing. Ove
komande koriste se u kontinuitetu nakon
kreiranja 3D solida, kada je potrebno
rasporediti crte` u prostoru papira na bazi
npr. ortogonalnih projekcija, preseka i
sli~no.
Setup View Komanda za kreiranje
alternativnih ortogonalnih projekcija solid
modela.
Setup Profile Komanda za kreiranje slike
profila solida kada se radi u prostoru
papira.
Setup Drawing Komanda za kreiranje
profila i/ili prikaza odeljka u ta~ki prikaza
kreiranoj komandom Setup View (Solview).
Sphere Komanda kreiranja pune lopte.
Fases
Komanda kreiranja kupe ili

zarubljene kupe sa kru`nom ili elipti~nom
osnovom.
Torus Komanda kreiranja punog prstena.
Revolve Komanda kreiranja solida
obrtanjem 2D entitetnog objekta oko ose.
Solids Editing Naziv palete alata za
modifikaciju ili ure|ivanje ve} formiranih
solid objekata.
Operacije: Imprint, Shell, Separate i Clean
izvr{avaju se na celom telu solida.
Operacije Color i Copy izvr{avaju se na
stranama i ivicama.
Union Komanda sjedinjavanja dva ili
vi{e solida na osnovu Boole-ove logi~ke
operacije.
Subtract Komanda razlike (oduzimanja)
dva solida na osnovu Boole-ove logi~ke
operacije preseka.
Intersect Komanda izdvajanja
preklapaju}ih zapremina solida na bazi
Boole-ove logi~ke operacije.
Extrude Faces Komanda utiskivanja i
istiskivanja lica (fejsa) u specificiranom
pravcu u odnosu na solid.
Offset Faces Komanda
pove}anja/smanjenja selektovanog fejsa
solida u specificiranom pravcu.
Rotate Faces Komanda rotiranja
selektovanog fejsa nekog objekta.
Copy Faces Kopiranje selektovanog
fejsa solida na definisanu razdaljinu.
Copy Edges Kopiranje selektovane ivice
solida na odre|enu razdaljinu.
Iprint Komanda za utiskivanje objekta na
izabranom solidu.
Separate Komanda razdvajanja 3D solida
na nezavisne zapremine solida.
Move Faces Pomeranje selektovanog
fejsa solida.
Delete Faces Brisanje selektovanog fejsa
solida.
Color Faces Bojenje (ili izmena boja)
selektovanog fejsa solida.
Cone
211-III
_________________________________________________________________________________________________________
Bojenje (ili izmena boja)

selektovane ivice solida.
Taper Faces Komanda naginjanja strane
za neki ugao na solidu.
Clean Komanda uklanjanja deljene ivice
i vrhova koje imaju istu povr{inu ili
definiciju krivine na bilo kojoj strani ivice
ili vrhova objekta.
Shell Komanda za kreiranje ljuske kao
tankog zida na osnovu formiranog punog
tela.
Sheck Komanda za verifikaciju 3D
solida kao valjane ACIS solide, nezavisne
od vrednost sistemske promenljive
Solidcheck.
V Interna oznaka za analiti~ku formulu
zapremine (volumena) solid objekta.
Object Objekat. Objekat opcija
upotrebljava ravan izabranog objekta kao
ravan preslikavanja. Objekat u ravni moè
biti: krug, luk, 2D polilinija ili 2D segment
vi{estruke krive koja je ranije formirana.
Last Poslednji. Ova opcija omogu}uje da
se ponovo upotrebi prethodno definisana
ravan refleksije, koja je utvr|ena
komandom mirror3d.
Zaxis Z osa. Defini{e ravan refleksije
tako {to se selektuje ta~ka u ravni, a zatim
ta~ka na Z osi te ravni.
View Pogled. Opcija view poravnava
ravan refleksije tako da ona bude paralelna
sa ravni prikaza teku}eg viewport-a i da
prolazi kroz izabranu ta~ku.
XY/YZ/ZX Svaka od ovih opcija }e
poravnati ravan refleksije sa jednom od tri
standardne ravni UCS kroz izabranu ta~ku.
3 points Tri ta~ke. Ova default opcija
omogu}uje da se precizno defini{e ravan
preslikavanja putem: prve, druge i tre}e
nekolinearne ta~ke zami{ljenog ogledala
(ravni) u 3D prostoru. Preporuka je da se
pri tome koristi metoda Osnap preciznog
vezivanja za ta~ke (Snap Endpoint-om).
Color Edges

III (Modeliranje Solid Objekata)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

III (Modeliranje Solid Objekata)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Modeliranje solid objekata

odeliranje solida relativno je nov metod modeliranja geometrijskih objekata.

Sl. 3.1 Paleta alata

Modeliranje solid objekata

Brisanje Naginjanje Bojenje

Sl. 3.2 Paleta alata

Rotiranje Kopiranje Bojenje

Kod zapreminskih modela, kao oblik koji }e verovatno dominirati u budu}nosti

CSG konstruktivna solid geometrija.

Hibridna re{enja modela.

Konstruktivna solid geometrija

Sve slo`ene prostorne konfiguracije su strukturirane od manjeg broja osnovnih primitiva,

Pored toga solid modeliranje podr`ava automatizaciju posredstvom ra~unara. Drugim

logi~ki sabira delove

od zapremina koje se preklapaju, formira se

logi~ki oduzima delove

Primena operacija: unije, razlike i preseka nad solidima prezentovana je na

reprezentacija nad solidima

Modeliranje solid objekata

Primena operacija: unije, razlike i preseka nad

reprezentacija solid modela:

Sl. 3.5 B reprezentacija

solid modela a), ve{ta~ki odmaknute grani~ne povr{ine b)

Povr{ine izme|u ivica se matemati~ki izra~unavaju preko Ojlerove formule**). Ovo

Sl. 3.6 Relacioni model u

reprezentaciji, prema solidu na sl. 3.5

Modeliranje solid objekata

Kreiranje solida kvadra

Paleta alata: Solids m Box

E Algoritam: modeliranje solida kvadra komandom Box

Lejer Solid postaviti za teku}i.

Sl. 3.7 Generisani solid kvadra

Izvr{iti komandu Hide.

2 Algoritam komandne linije

(komanda za kreiranje kvadra)

Kreiranje solida lopte

Paleta alata: Solids m Sphere

E Algoritam: modeliranje solida lopte pomo}u komande Sphere

Modeliranje solid objekata

Lejer Lopta postaviti za teku}i.

Sl. 3.8 Generisan solid model lopte a) u

U statusnoj liniji isklju~iti GRID re`im.

2 Algoritam komandne linije

(komanda formiranja tela lopte)

Kreiranje solida valjka

Paleta alata: Solids m Cylinder

E Algoritam: modeliranje solida valjka pomo}u komande Cylinder

Lejer Valjak postaviti za teku}i.

Sl. 3.9 Generisan solid valjka

Modeliranje solid objekata

U statusnoj liniji isklju~iti GRID re`im.

2 Algoritam komandne linije

Kreiranje solida kupe

Paleta alata: Solids m Cone

E Algoritam: modeliranje solida kupe pomo}u komande Cone

Uneti novu vrednost sistemske promenljive Facetres=2.

Sl. 3.10 Generisan solid kupe

U statusnoj liniji isklju~iti GRID re`im.

2 Algoritam komandne linije

Modeliranje solid objekata

Kreiranje solida prizme

komandom mo`e se konstruisati telo u obliku prizme. Ovaj 3D solid objekat je

Paleta alata: Solids m Wedge

E Algoritam: modeliranje solida prizme pomo}u komande Wedge