VREDN0VANJE NAUNOG

DELA

Prof. dr Ljiljana Markovi-Deni

KRITERIJUMI ZA VREDNOVANJE
NAUNOG RADA I NAUNIKA

Iznalaenje kvantitativnih pokazatelja (indikatora,

indeksa) uspenosti naunog istraivanja
Naukometrija-scientometrija
Do sada nije pronaen potpuno
zadaovoljavajui kriterijum vrednovanja
naunog rada i naunika. Svaki ponueni
kriterijum ima manje ili vie nedostataka.
to se vie kriterijuma koristi to je
vrednovanje objektivnije

Korisnost:
kriterijume upostavlja
drutvena zajednica
Naunost: nauna zajednica

Vreme je jedini sudija

ta se vreduje?
- rukopisi lanaka
- predlozi istraivakih projekata
- izvetaji o zavrenom istraivanju
- prijem u nacionalnu Akademiju

VRSTE KRITERIJUMI ZA
VREDNOVANJE NAUNOG DELA

KVALITATIVNI:
RECENZIJA tj. EKSPERTSKO MILJENJE
smatra se najpouzdanijim ali i
najneobjektivnijim kriterijumom
KVANTITATIVNI:
SCIENTOMETRIJSKI POKAZATELJI
smatraju se najobjektivnijim ali i
najnepouzdanijim kriterijumom

RECENZIJA-EKSPERTSKO
MILJENJE (PEER REVIEW)

NEZAVISNA recenzent nije

povezan ni sa konkretnim
naunim radom ni sa autorima
KOMPETENTNA veliki razvoj
nauke smanjuje broj
kompetentnih strunjaka za
pojedine ue oblasti istraivanja

U KOJOJ JE MERI RECENZIJA

POUZDANA?
Primer 1
U Holandiji je 54 predloga
projekata pregledalo 5
recenzenata nezavisno jedan od
drugog.
Koeficijent korelacije ocena koje
su dali je bio 0,14.

Primer 2

U SAD je grupa recenziranih

projekata poslata na ponovnu
recenziju grupi drugih
kompetentnih recenzenata
U 50% sluajeva ocena je zavisila
od sluaja, odosno od toga koji je
recenzent pregledao projekat

Primer 3

12 radova koji su posle izmena u

naslovu, promene imena autora i
njihovih ustanova i malih izmena u
izvodu i u uvodu, ponovo poslati
asopisu koji ih je ve objavio
9 radova recenzenti nisu prepoznali
8 od njih nisu pozitivno ocenjeni

Primer 4

1998g: koliko od 8 namernih greaka

mogu recenzetni da otkriju. Vie od
200 recenzenata je otkrilo u proseku 2
greke.
Fake papers- specijalno pripremljen
rad: recenzenti nisu uoili 2/3
namerno uinjenih greaka

SCIENTOMETRIJA
Nauka je merenje
H.Helmholtz

Scientometrija je deo scientologije

(nauka o nauci) koji analizira
naune radove i njihovu citiranost u
odabranom uzorku naunih asopisa

NEKI OD SCIJENTOMETRIJSKIH
POKAZATELJA

BROJ RADOVA
FAKTOR UTICAJA ASOPISA
(IMPACT FACTOR)

BROJ I REDOSLED AUTORA

BROJ CITATA

BROJ RADOVA
- Vie govori o produktivnosti, nego o
kvalitetu
Nauni i struni radovi publikovani
in extenso u asopisima, knjige,
monografije
Radovi publikovani in extenso u
asopisima
Radovi publikovani in extenso u
indeksiranim asopisima

BROJ RADOVA

Neki hemiari: preko 1500 radova

Matematiar Kurt Godel: 5 radova,
njegov drugi rad se smatra jednim
od najvanijih dometa nauke uopte

INDEKSIRANI ASOPISI

U bazama Institute for Scientific Information

(ISI) Philadelphia, PA, USA):

Science Citation Index (SCI)

- Current Contents (CC)
- Science Citation Index Expanded (SCI E)
- Social Science Cittation Index (SSCI)
- Arts&Humanities Citation Index (A&HCI)
___________________
-

THOMSON REUTERS
http://science.thomsonreuters.com/cgibin/jrnlst/jloptions.cgi?PC=D

SCIENCE CITATION INDEX

Find a specific journal by title, title words, or ISSN

View a list of all journals

View a list of all journals covered in a specific category

View a list of all journal coverage changes

Find a specific journal by title, title words, or ISSN

Title Word
Full Journal Title
ISSM

EUROPEAN JOURNAL OF PHYSICAL AND

REHABILITATION MEDICINE
Quarterly ISSN: 1973-9087
EDIZIONI MINERVA MEDICA, CORSO BRAMANTE 83-85
INT JOURNALS DEPT., TURIN, ITALY, 10126
Coverage
Science Citation Index Expanded
Current Contents - Clinical Medicine

BROJ RADOVA

Publikuj ili nestani

Salama publikacije
usitnjavanje rezultata istraivanja
u manje vredne radove
Najmanja jedinica koja se moe
publikovati
Viestruko publikovanje istih
rezultata

FAKTOR UTICAJA ASOPISA

(IMPACT FACTOR)

Impact faktor je broj citata lanaka

objavljenih u asopisu u toku prethodne dve
godine podeljen sa ukupnim brojem radova
objavljenih u tom asopisu u istom
vremenskom periodu.
Zavisi od:
kvaliteta asopisa
jezika na kome je tampan
oblasti koju pokriva
distribuiranosti asopisa

Imact faktor-izraunavanje
asopis: Nature
Impakt faktor u 1998: 28,833
Broj citata u 1998. radova publikovanih u:
1996=27.999
1997=24.505
96+97=52.504
Broj radova publikovanih u: 1996=885
1997=936
96+97=1821
Imapct faktor: 52.504/1821=28,833

Impakt faktor u 2008: 31,434

2010: 36,104

Journal

Annual Reviewof Immunology

Cancer Journal for Clinicians
The NewEngland Journal of Medicine
Nature Reviews Cancer
Physiological Reviews
Nature Reviews Molecular Cell Biology
Reviews of Modern Physics
Nature Reviews Immunology
Nature
Science
Annual Reviewof Biochemistry
Nature Medicine
Cell
Nature Immunology
The Journal of the American Medical Association

Citations in 2004 to articles Articles published

from 2002 and 2003
in 2002 and 2003 Impact factor

2,674
1,469
28,696
5,447
2,069
4,876
2,294
4,937
56,255
55,297
1,640
9,929
17,800
7,531
18,648

51
33
744
149
61
147
70
151
1,748
1,736
52
318
627
273
751

52.431
44.515
38.570
36.557
33.918
33.170
32.771
32.695
32.182
31.853
31.538
31.223
28.389
27.586
24.831

SOURCE: Thomson ISI

http://scientific.thomson.com/free/essays/journalcitationreports/impactfactor/

KoBSON

(konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku)

http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/kobson/page/Proxyserver.
aspx

INTERNATIONAL JOURNAL OF EPIDEMIOLOGY

2007

2009

1,618 1,947 1,892 1,899 2,368 3,289 3,735 4,045 4.517 5,151

5,262

22/119 16/122 24/128 23/127 14/129 7/130 7/133 6/139 7/143 7/148

8/180

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

- M2: vrhunski meunarodni asopis; u svojoj disciplini je svrstan

meu prvih 30%
M22: istaknuti meunarodni asopis; u svojoj disciplini je

svrstan izmeu prvih 30% i 50%

M23: meunarodni asopis; Ima IF ali nije svrstan izmeu

prvih 50% u svojoj disciplini

KoBSON

(konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku)

http://kobson.nb.rs/kobson.82.html

INTERNATIONAL JOURNAL OF EPIDEMIOLOGY

oblast / impakt faktor

Hygiene & Public Health
Public Health
Public, Environmental &
Occupational Health

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
1.974 1.892 1.899 2.368 3.289 3.735 4.045 4.517 5.151 5.838

16/123 24/128 23/127 14/129 7/130 7/134 6/141 7/143 7/148 5/156

- Vrhunski meunarodni asopis (M21);

u svojoj disciplini je svrstan meu prvih 30%

BMC Public Health

oblast / impakt faktor
Public, Environmental &Occupational
Health

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

0.294 0.932 1.551 1.658 1.603 1.633 2.029
119/12978/13048/13456/14169/14359/14853/156

Istaknuti meunarodni asopis (M22); u svojoj

disciplini je svrstan izmeu prvih 30% i 50%

Meunarodni asopis (M23);

Ima IF ali nije svrstan izmeu prvih 50% u svojoj disciplini

oblast / impakt faktor

Medicine, General &
Internal

CROATIAN MEDICAL JOURNAL

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009
0.431 0.710 0.943 0.690 0.798 0.825 1.174 1.114 1.373
70/112 57/107 45/102 61/103 61/105 62/102 57/100 66/107 62/132

BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED

Jedan autor: doprinos 1

Vie (n) autora:
- doprinos svakog autora - 1/n
ili
- dva autora- doprinos prvog 0,7

drugog 0,3
- vie od dva autora doprinos prvog 0,6

drugog 0,3

treeg 0,2

ostalih 0,1
- doprinos prvog autora je 100, a svakog

sledeeg upola manji od prethodnog

BROJ CITATA

Na citiranost utiu:
- kvalitet rada
- razumevanje rada
- jezik na kome je rad napisan
- lojalnost nekoj grupi istraivaa
- vrsta rada
- korist u smislu ja citiram tebe, a ti
mene
- korist u smislu neu ga citirati jer mi
je konkurent itd.

Citiranost autora
Univerzitetska biblioteka "Svetozar
Markovi", Beograd
http://www.unilib.bg.ac.yu/usluge/citiran
ost/index.php - plaa se

www.scopus.com
(iz adresnog prostora Medicinskog
fakulteta)

Kako da opstanu mali asopisi????

A naunici...?