MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, UMARSTVA I VODOPRIVREDE

REPUBLIKE SRBIJE
POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUNA SLUBA VRANJE

Marika 1, 17500 Vranje, 017/422-197, 423-107, zzpvr@ptt.rs

Broj 98,
Godina X, Novembar 2013.
Besplatan primerak

POLJOPRIVREDNI BILTEN

Vranje, Novembar 2013.

Sadraj:
1. Ratarstvo-povrtarstvo dipl. ing. Nada Lazovi-okovi Savremeni
repromaterijali u proizvodnji rasada;
2. Voarstvo-vinogradarstvo Mr Neboja Mladenovi, dipl. ing.
ubrenje i rezidba zasada ribizle;
3. Voarstvo-vinogradarstvo dipl. ing. Suzana Jerki - Meliorativno
ubrenje pre podizanja zasada borovnice;
4. Stoarstvo dipl. ing. Sran Zafirovi Neplodnost krava
prouzrokovana loom ishranom, dranjem i negom krava;
5. Stoarstvo DVM sci Robert irtov Vidovi dezinfekciju u odnosu na
vreme kada se ona izvodi;
6. Zatita bilja dipl. ing. Dejan Mujaki Plamenjaa ljive (Polystigma
rubrum);
7. Zatita bilja dipl. ing. Mica Staji Radovi u viegodinjim zasadima
u mirovanju vegetacije;
8. Aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
Republike Srbije
9. Aktivnosti poljoprivredne savetodavne i strune slube Vranje
10. Dominantne mesene cene preuzete iz biltena STIPS

SAVREMENI REPROMATERIJALI U PROIZVODNJI RASADA

Osavremenjivanje proizvodnje rasada pratilo je i uvoenje savremenih repromaterijala i
opreme. Time se znaajno olakava rad, smanjuje rizik proizvodnje, a dobijeni krajnji
proizvod je kvalitetniji, to svakako daje dodatnu sigurnost u kasnijoj proizvodnji. Supstrat je
zemljite u koje sejemo seme i u kome mlada biljka treba da provede vreme do rasaivanja.
Samim tim to seme i mlada biljka moraju provesti dobar deo najosetljivije faze svog ivota
dovoljno
govori koliko je znaajan kvalitet supstrata. Kvalitetne supstrate odlikuju sledee osobine.
Oni su lagani, ne sadre patogene, imaju regulisanu pH vrednost kiselost, imaju dobro
regulisan vodno vazduni reim i imaju dovoljno hrane za fazu kroz koju biljka treba da
proe. U proizvodnji paradajza, paprike i plavog patlidana koriste se supstrati za setvu i za
pikiranje, dok
kod proizvodnje krastavaca, dinja i lubenica nema pikiranja, tako da se koristi samo supstrat
za setvu. Glavna razlika u supstratima za setvu i za pikiranje je u veliini estica, tako to
finija struktura-sitnija granulacija ide za setvu sitnijeg semena (supstrat granulacije 0-5 mm),
a grublja, tj. krupnija granulacija ide za pikiranje (0-10 mm). Ukoliko radimo direktnu setvu u
kontejnere vee zapremine ili ae moemo koristiti oba tipa, ali prednost dajemo grubljoj
granulaciji od 0-10 mm. Kod krupnog semena poput krastavca, lubenica i dinja zbog boljeg
razvoja korena koristi se supstrat granulacije 0-20 mm.
KARAKTERISTIKE SUPSTRATA
Pod karakteristikama podrazumevamo niz fizikih i hemijskih karakteristika od kojih su
najvaniji: pH, struktura i sastav, vodno vazdune osobine, sastav i koliina hraniva. Supstrat
treba biti blago kisele reakcije, tj. pH vrednost supstrata treba biti u rasponu od 5,5-6,5. I kod
nas se nalaze supstrati sa pH vrednou od 6,0 to u kratkoj proizvodnji rasada odgovara svim
regionima. Mnogo ozbiljniji pristup ovom pitanju treba posvetiti kod kultura koje provode
veoma dug period u supstratu poput gajenja paradajza, paprike, krastavaca, jagoda i dr. u
dakovima ili saksijama. Tada u obzir moramo uzeti kvalitet vode i nain prihrane, kako bi
osigurali dovoljnu konstantnost pH vrednosti u duem vremenskom periodu.Struktura i sastav
supstrata utiu na mnoge osobine: od vodno vazdunog reima, pa do razvoja korena. Sama
struktura, ili veliina estica uz vodno vazdune osobine, znaajno utie i na razvoj
korenovog sistema. U povrtarskoj praksi, tj. proizvodnji rasada koriste se dimenzije 0-5 mm
za setvu veine sitno semenih kultura poput paradajza, paprike, plavog patlidana, salate,
kupusa i dr. Za pikiranje istih kultura koristimo granulaciju 0-10 mm. Za setvu krupno
semenih kultura koristimo granulaciju 0-20 mm. Vano je pomenuti pravilo da se za vee
ae koriste supstrati krupnije granulacije. Podatke o pH vrednosti i strukturi supstrata
moemo pronai utisnute na dakovima. Vodno vazduni reim zavisi od sadraja svetlih i
tamnih treseta u supstratu i njihove strukture. Radi spreavanja pojave presuivanja u neke
supstrate su dodani specijalni okvaivai sa ulogom odravanja vlanosti i lakeg ponovnog
kvaenja. Seme i mlada biljka kroz ceo razvoj zahteva i vodu i
vazduh. Kvalitetan supstrat po zalivanju odreeni deo vlage zadrava, a suvinu otputa tako
da u supstratu ostaju optimalne koliine vode i dovoljno pora u kojima se nalazi vazduh.
Prevlaen supstrat prevashodno nije dobar, jer sigurno dovodi do vee pojave bolesti, a
ukoliko je prevlaivanje izraeno i dugotrajno moe doi do guenja biljaka. Do prevlaivanja
moe doi zbog loeg sastava i strukture smee u koju sejemo pogotovu u uslovima preestog
zalivanja, ali i usled primene nekih kontejnera i aa koji zbog malih ili nikakvih otvora ne
dozvoljavaju da voda otekne, pa dolazi do guenja biljaka. Koliina hrane u supstratu mora da

odgovara zahtevima useva koji gajimo. Jedan od najeih problema u proizvodnji rasada
predstavlja prevelika koliina hrane u smei u koju sejemo ili pikiramo, pa u tim uslovima
dolazi do guenja biljaka. U tom sluaju biljke se jednostavno blokiraju. Kasnije dolazi do
nekroze ivice lista. Uzrok je u tome to usled velike koliine hraniva biljka ne moe usvajati
vodu, pa vie ne napreduje. Problem se obino javlja kod proizvoaa koji prave vlastitu
smeu za setvu ili pikiranje, pa u takvu smeu umeaju vie od 40% zgorelog stajnjaka. U tom
sluaju jedna od mera koja moe pomoi je obilno ispiranje istom vodom (jo bolje
kinicom). Po ispiranju saekati nekoliko dana da se biljka oporavi, pa zatim ponoviti. Meru
ponavljati vie puta dok rasad ne krene sa normalnim porastom. Dobri rezultati se postiu
kada se nakon 2-3 ispiranja rasad folijarno prihrani.

Prva slika - Mali otvori (levo), i (desno) odgovarajui kontejneri

Napomena: Pre ispiranja obavezno proveriti ima li dovoljno otvora na dnu posude i ukoliko ih
nema iste treba napraviti. Biljka u momentu setve ili pikiranja ima dovoljno hrane za odreeni
vremenski period od oko 2-4 nedelje. U sluaju uzgoja u kontejnerima i aama manje
zapremine ranije e se javiti potreba za prihranom. Isti je sluaj u uslovima intenzivnijeg i
eeg navodnjavanja to moe dovesti do ispiranja. Prihrana se vri folijarno ili zalivanjem
na 7-10 dana.
Nada Lazovi okovi
Dipl. ing. agronomije

UBRENJE I REZIDBA ZASADA RIBIZLE

Osnovno ubrenje
Preporuuje se dodavanje stajnjaka svake tree ili etvrte godine 30-40 t/ha;
U kombinaciji sa stajnjakom dodati i NPK ubrivo (8:16:24; 7:14:21) 400-500kg/ha.
Prihranjivanje azotnim ubrivima
Obavlja se u dva puta:
I)
Izvodi se rano u prolee pred kretanje vegetacije u koliini 400-600 kg/ha KAN- a ili
Amonijum sulfata.
II)
Izvodi se neposredno posle berbe plodova, ali se dodaje manja koliina ubriva:
200-250 kg/ha.

Rezidba ribizle
Rezidba ribizle - je specifina pomotehnika mera:
Rezidba posaenih prporaka (sadnica) Izvodi se rano u prolee. Ako sadnica ima samo
jedan dobro razvijen letorast, orezuje se na 3-4 pupoljka. Ukoliko je vie letorasta, ostavljaju
se 2 najbolje razvijena i prekrauju na po 2 pupoljka.
Rezidba u II godini se sastoji u tome da se u bunu ostave 3-4 dobro razvijene i pravilno
rasporeene grane, a ostale se uklone do osnove.
Rezidba u III godini podrazumeva ostavljanje 3-4 dobro razvijenih novih jednogodinjih
grana uz eliminisanje ostalih grana iste starosti, dok se dvogodinje grane ne diraju.
Rezidba ribizle na rod
U toku ove rezidbe biraju se 3 do 4 dobro razvijene, uspravne i zdrave jednogodinje grane
koje se zadravaju u bunu, dok se sve ostale jednogodinje grane kao i grane starije od 3
godine uklanjaju do osnove.
Osnovna razlika u rezidbi crvene ribizle u odnosu na crnu je u tome to se uklanjanje starijih
grana obavlja posle pete godine starosti i to se obavlja rezidba bonih grana, na taj nain to
se preguste prorede, a zatim se ostavljene bone grane prekrate naizmenino na 1-2 pupoljka
jedna, a druga na 5-6 pupoljaka.
Rezidba ribizle u cilju podmlaivanja bunova

Podmlaivanje se zasniva na rigoroznoj rezidbi koja se izvodi na taj nain to se do osnove

uklone sve grane starije od 2 godine. U bunu se ostave samo jednogodinje i dvogodinje
grane. Jednogodinje grane se ne prekrauju ili ako su slabije razvijene prekrate se na 2-3
pupoljka, dok se dvogodinje grane prekrauju iznad jedne bujne bone grane.
Mr Neboja Mladenovi
Dipl. ing. poljoprivrede smer voarstvo i vinogradarstvo

MELIORATIVNO UBRENJE PRE PODIZANJA ZASADA BOROVNICE

Zbog velike vegetacione mase i relativno visokih prinosa borovnica iz zemljita iznosi
znaajne koliine hranljivih materija. Pored toga, mora se imati u vidu i injenica da e zasad
na istom mestu ostati 15 godina i zbog navedenih razloga, meliorativno ubrenje je obavezna
mera i sastoji se u sledeem:
rasturiti i zaorati 40-60 t/ha dobro zgorelog stajskog ubriva (goveeg ili ovijeg, a nikako
konjskog ili svinjskog);
600-900 kg NPK mineralnog ubriva (u zavisnosti od proizvodne sposobnosti), kao to su:
NPK 8:12:26 + 3% MgO, zatim 8:16:24, 4:8:20, 8:15:20, 8:4:24 i sl.
Polovinu mineralnih ubriva rasturiti po celoj povrini pre oranja i zaorati, a drugu polovinu
posle saenja oko svake sadnice (20-30 grama po sadnici). Reakcija zemljita se moe
poveavati ili smanjivati dodavanjem fizioloki alkalnih ili kiselih ubriva. Povoljan supstrat
za gajenje borovnice se dobija i dodavanjem strugotine etinara, ime se povoljno utie i na
bilans vode u zemljitu. Ukoliko je zemljite isuvie kiselo treba izvriti kalcifikaciju.
Za ovu meru se najee koriste mleveni krenjak na lakim, a ivi (negaeni) kre na teim
zemljitima u koliinama koje zavise od veliine kiselosti. Orjentacije radi, da bi se pH
vrednost poveala za 0,7 potrebno je uneti 4,0 t mlevenog krenjaka u obliku CaCO3 na
lakim, ili oko 2,16 t krea (negaenog) na teim zemljitima. Planirane koliine materijala za
kalcifikaciju unose se u zemljite u dva do tri navrata, i to pre dubokog oranja 2/3 predviene
koliine, a 1/3 neposredno pred plitko oranje. Neophodno je da se pri unoenju sredstava za
kalcifikaciju unose i odgovarajue koliine organskih ubriva (stajnjak, zelenino ubrivo
itd.). Acidifikacija (zakieljavanje) se postie ubrenjem fizioloki kiselim ubrivima. U ovu
svrhu u toku zimskog perioda u zemljite se najee unosi sulfat gvoa (FeSO4), a u toku
vegetacije, za prihranjivanje, amonijum sulfat (NH4)2SO4, galica ili poveana koliina
azotnog ubriva UREA, koja uneena u nekoliko navrata veoma brzo dovodi do poveanja
kiselosti. Ako, npr., elimo da smanjimo pH vrednost zemljita sa 8,0 na 6,5, potrebno je da
kod peskovitog zemljita unesemo 1.300 kg/ha mlevenog sumpora, kod glinovito peskovitih
1.570 kg/ha i glinovitih 1.700 kg/ha.
Suzana Jerki
Dipl. ing. poljoprivrede smer voarstvo i vinogradarstvo

NEPLODNOST KRAVA PROUZROKOVANA LOOM ISHRANOM, DRANJEM I

NEGOM KRAVA
Neplodne su enske ivotinje koje ne mogu biti oploene - ne ostaju gravidne (steone).
Neplodnost se moe javiti i kod vrlo mladih junica kao posledica nedovoljno razvijenosti i
kod starijih krava, kod kojih je reprodukcija prestala radi starosti. Neplodnost se javlja kod
svih ivotinja, a najvie je izraena u govedarstvu. Generalno sve uzronike za neplodnost
moemo svrstati u dve grupe i to unutranje i spoljanje.
Unutranji uzronici su u samoj ivotinji, nastaju kao posledica oboljenja reproduktivnih
organa, a samim tim se smanjuje njihova funkcija.
Neplodnost moe biti prouzrokovana i grekom u osemenjavanju: proputanje gonjenja,
kasno ili rano osemenjavanje, pogreno osemenjavanje, osemenjavanje suvie mladih
nerazvijenih kao i suvie starih ivotinja i dr. Neplodnost kao posledica raznih oboljenja:
kime, nogu, papaka, miia, nereproduktivnih organa, raznih parazitskih oboljenja (metilj,

ugarac, gljivice i dr.). Sva ova oboljenja smanjuju otpornost organizma, smanjuju ili potpuno
prekidaju reproduktivne funkcije.
Prouzrokova neplodnosti je i nepravilna graa polnih organa ko to je:
INFANTILIZAM - predstavlja pojavu nedovoljno razvijenih polnih organa u junica, a one su
ve stasale za pripust na osnovu teine.
FRIMARTINIZAM - nepravilan razvoj polnih organa. Uglavnom se javlja kada krava oteli
blizance razliitog pola (muko i ensko). To su neplodne junice sa nepravilno ili nedovoljno
razvijenim polnim organima, a braa bikovi su plodni. Znaci prepoznavanja ovakvih junica je
volovski izgled i ponaanje mukih ivotinja.
HIPOPLAZIJA JAJNIKA - podrazumeva malene, smeurane jajnike, lake od 2gr. Ova
bolest je nasledna, junice se ne gone i ostaju neplodne. Takve junice treba iskluiti iz priploda
kao i u predhodna dva sluaja.
HRONINA UPALA MATERICE - je najei uzrok jalovosti krava i junica. Osim upale
materice, nema ostalih promena na zdravstveno stanje krava. Posledica je nestrunog
izvoenja vetakog osemenjavanja, zaraenog bika, zaostajanje posteljice, nestruna pomo
pri teljenju i dr. Spoljani znaci su zamueni plavkasti gnojavi iscedak iz vagine. Ovakve
junice treba leiti. Posle leenja materice preporuuje se proputanje jednog gonjenja, ukoliko
sluz nije svelte boje.

Neplodnost moe biti prouzrokovana i slabom i nekvalitetnom ishranom. Nedovoljna i

nekvalitetna ishrana krava i junica najei je uzrok ove neplodnosti. Hrana koja ne sadri
dovoljne koliine minerala, vitamina i belanevina, kao i gladovanje ivotinja. Gladni
sterilitet nastaje, najee, u toku zime i ranog prolea kada je hrana loa i male hranjive
vrednosti. Slaba ishrana prouzrokuje zakanjenje polnog razvoja mukih i enskih ivotinja
(kasnije se uvode u priplod). Slaba ishrana steonih junica i krava dovodi do toga da one troe
svoje sopstvene materije i gube poeljnu kondiciju. Takva stanja dovodi do pobaaja i raanja
slabih mladunaca nesposobnih za ivot. Preobilna ishrana, takoe dovodi do pojave
neplodnosti, jer nastaje gojaznost i slaganje masti u polnim lezdama i organima. U takvim
sluajevima potrebno je smanjiti ishranu i dovesti krave (junice) u priplodnu kondiciju.
Gladni sterilitet moe se leiti davanjem dovoljne koliine kvalitetne hrane.
Nedostatak mineralne materije (kalcijum, fosfor, kalijum, natrijum i hlor). Minerali uestvuju
u grau organizma i mnogobrojnih procesa u njemu. Nedostatak ili debalans mineralnih
materija u organizmu dovodi do poremeaja zdravstvenog stanja, neplodnosti i smanjenja
proizvodnje. Nedostatak minerala i vitamina zauzima najvanije mesto u nastanku steriliteta.

Minerala i vitamina mora biti dovoljno u organizam kako bi se izbegle posledice nihovog
nedostatka. To se obezbeuje dobrom paom, dobrim senom i silaom, sunanim ispustom
(vit. D) odnosno kvalitetnom i raznovrsnom hranom. Vitamini i minerali se mogu unositi u
organizam putem preparata (kotano brano, kostovit i dr.) ili davanje putem inekcija.
Pored ishrane, dranje i nega su glavni faktori koji utiu na plodnost. Objekti za smetaj
ivotinja treba da sadre dovoljno istog vazduha, svetla, optimalne temperature. Leite treba
biti udobno, prostrano i suvo. Slobodni sistem dranja ima prednost zbog kretanje krava.
Poeljno je da se krave nalaze na ispai ili ispustu jer su tada znaci gonjenja jasniji i izraeniji,
to poveava plodnost. Veoma je bitna i higijena celokupne tale, a naroito porodilita.
Redovna nega papaka pozitivno utie na plodnost. Klimatski faktori imaju uticaj na plodnost,
izuzetno visoke i niske temperature potiskuju polne funkcije.
Bez simptomski sterilitet je prisutan i kod krava. Uestvuje u ukupnom sterilitetu sa oko 20%.
Uzroci ove neplodnosti su razliiti a samo leenje je neizvesno, a otklanja se dobrom
ishranom, boljom negom i pravilnom selekcijom teladi za reprodukciju.

Sran Zafirovi
Dipl. ing. poljoprivrede smer stoarstva

VIDOVI DEZINFEKCIJE U ODNOSU NA VREME KADA SE ONA IZVODI

Dezinfekcija kao mera za unitavanje patogenih uzronika ima za cilj s jedne strane
spreavanje da ivotinje obole od zaraznih i parazitskih bolesti, a sa druge strane, ako su
ivotinje obolele, da to pre uniti infektivni materijal koji one izluuju. S tim u vezi
dezinfekcija se moe podeliti na profilaktiku, tekuu i zavrnu.

Profilaktika dezinfekcija
Pod profilaktikom dezinfekcijom podrazumeva se unitavanje mikroorganizama i uzronika
koji nisu ustanovljeni, ali koji se mogu eventualno nalaziti u okolini ivotinja i na odreenim
objektima. Tu se ne mora uvek raditi o patogenim mikroorginizmima, ve i o fakultativno
patogenim kojih u spoljanjoj sredini ima u ogromnim koliinama.
Svakako da veu opasnost predstavljaju patogeni mikroorganizmi koji se na pogodnim
mestima mogu da zadre due ili krae vreme u ivotu i posle prestanka zaraze. Meu
vizuelno zdravim ivotinjama postoje i kliconoe, sejai klica, ivotinje u inkubaciji ili
bolesne, kod kojih nisu dovoljno izraeni kliniki simptomi.
Zadatak profilaktike dezinfekcije jeste ba u tome da uniti ove uzronike, pa ona na taj
nain predstavlja prvorazrednu meru u ouvanju zdravlja ivotinja. Ona se sprovodi na svim
mestima, objektima i predmetima gde dolaze ivotinje i sa kojima stupaju u dodir.
Kao prva faza kod ove dezinfekcije dolazi temeljno mehaniko ienje predmeta i svih
povrina, gde postoji verovatnoa da su kontaminirani infektivnim materijalom. Svakako da

se u okviru ovoga sprovodi i temeljno sanitarno pranje, a posle se koristi dezinfekciono

sredstvo. Poto se kod ove vrste dezinfekcije ne zna vrsta uzronika i gde se oni nalaze, treba
izabrati dezinficijens sa to irim spektrom delovanja, kao i obuhvatiti to vee povrine.
To znai da se prilikom izbora dezinficijensa mora voditi rauna o njegovoj dezinfekcionoj
sposobnosti kao i o ekonomskom momentu. Za ovu svrhu dolaze u obzir hlorni preparati,
formaldehid, rastvor ive sode, fenolna jedinjenja i dr.
Kada i koliko treba sprovoditi profilaktiku dezinfekciju zavisi u prvom redu od vrste
objekata, tehnolokog procesa koji se odvija u njima, godinjeg doba, epizootioloke situacije
na samoj farmi odnosno njenoj okolini, karakteru proizvodnje i od ekonomskih sredstava.
U normalnim uslovima u stajama za krupnu stoku treba u toku jedne godine sprovesti
najmanje dve profilaktike dezinfekcije, u prolee i u jesen. U svinjcima se ona sprovodi
ee, posebno gde postoji velika koncentracija svinja kao i kada kroz jedan svinjac prolazi
vie proizvodnih turnusa.
Profilaktika dezinfekcija u objektima za ivinu sprovodi se nakon zavretka proizvodnog
turnusa (meuturnusna dezinfekcija).
Profilaktika dezinfekcija sprovodi se u praznim objektima i po zavrenom postupku,
prostorije treba pre ponovnog useljavanja dobro prosuiti i provetriti.
Tekua dezinfekcija
Pod ovim pojmom podrazumeva se unitavanje patogenih mikroorganizama koje izluuju
bolesne ivotinje balegom, mokraom i drugim izluevinama. Prema tome tekua
dezinfekcija se sprovodi u toku trajanja zaraze i na svim mestima i predmetima sa kojima je
bolesna ivotinja dola u dodir i koji se mogu inficirati. To znai temeljnu dezunfekciju
zidova, podova, jasala, pribora za ienje staja, ivotinja, pribora za napajanje, opreme za
voenje ubreta i drugih predmeta.
Sprovoenje ove mere predstavlja takoe kombinaciju korienja mehanike dezinfekcije s
primenom hemijskih sredstava.
Primena dezinfekcionog sredstva zavisie od karaktera same zaraze, odnosno njenog
uzronika, to znai da prilikom izbora dezinfekcionog sredstva za ovaj vid dezinfekcije pored
mikroorganizma moraju se dobro poznavati i osobine pojedinih dezinfekcionih sredstava
odnosno spektar njihovog dejstva.
Zavrna dezinfekcija
Zavrna dezinfekcija predstavlja zavrni akt suzbijanja jedne zaraze. Sprovodi se kada je
bolest prestala ili posle odstranjenja bolesne ivotinje iz staje.
Kako kod tekue dezinfekcije i pored njenog brinog sprovoenja postoji mogunost da nisu
uniteni svi uzronici zaraze, unitavanje svih preostalih prouzrokovaa mora da izvri
zavrna dezinfekcija. U stajama se sprovodi temeljno mehaniko i sanitarno ienje, a izbor
dezinfekcionog sredstva zavisi kao i kod tekue dezinfekcije od vrste i karaktera zaraze.
Robert irtov
Doktor veterinarske medicine sci

PLAMENJAA LJIVE (Polystigma rubrum)

Neredovno odravanje zasada ljive i nepravilan odabir preparata prouzrokovalo je na

teritoriji Pinjskog okruga veoma jake infekcije i to pre berbu osetljivih sorti ljiva.
Plamenjau ljive prouzrokuje gljiva Polystigma rubrum. Bolest se javlja iskljuivo na listu.
Na njemu se obrazuju pege razliite veliine koje se meusobno spajaju,a ponekad prekriju i
celu lisnu povrinu. Pege su sa lica lista malo ispupene,a sa nalija udubljene. U poetku
pege su ukaste, neto kasnije narandaste i na kraju, zatvoreno crvene. Kod jaih napada
lie prevremeno opada u avgustu ili poetkom septembra. Voke slabe, plodovi ostaju sitni,
sitni i opadaju. Mladari se teko zdrvenjavaju, a cvetni pupoljci teko obrazuju.

sl.1,2,3(simptomi na listu)
U razvojnom ciklusu gljive smenjuju se dve faze: saprofitna i parazitna. Saprofitna faza se
odvija u opalom liu, a parazitna za vreme vegetacije. Obnavljanje i irenje bolesti zavisi
iskljuivo od razvoja gljive u toku saprofitne faze. Tok obrazovanja i sazrevanja askospora
zavisi od klimatskih uslova. Tako se one mogu oslobaati pre kretanja vegetacije, u toku
cvetanja, posle cvetanja, pa ak i posle precvetavanja. Askospore se oslobaaju iz askusa kad
su fizioloki zrele i kad su strome dobro navlaene kiom ili rosom u trajanju od najmanje
jedan sat. Uslov je, takoe, da temperatura bude iznad 10C. Lie se inficira ukoliko je
mlado i kad se na njemu nalaze kapi kie ili rose, a da je temperatura vazduha iznad 8C.
Optimalni rok za hemijsku zatitu se odreuje na osnovu razvoja gljive u toku saprofitne faze.
Kritian period za inficiranje je od poetka listanja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja.
Tretiranje se izvodi najee po precvetavanju. Meutim, ukoliko se radi o osetljivim sortama
(poegaa, aanska lepotica), a listanje se dogodi pre cvetanja, tretiranje treba obaviti na
poetku cvetanja. Preparati :
Cineb,propineb, mankozeb, folpet, kaptan

Dejan Mujaki
Dipl. ing. poljoprivrede smer zatita bilja i prehrambenih proizvoda

RADOVI U VIEGODINJIM ZASADIMA U MIROVANJU VEGETACIJE

Zatita voaka od prouzrokovaa biljnih bolesti i tetoina ne vri se samo pesticidima
ve je neophodno i mehaniko ienje. Odbrana voaka od biljnih bolesti i tetoina
sredstvima za zatitu bilja nije uvek dovoljna. Mehaniko ienje stabla je vana dodatna
mera koju treba redovno izvoditi u zimskom periodu.
Suvi delovi grane i stabla su glavna sklonita tetoina u toku zime. Prilikom rezidbe
potrebno je odstraniti suve grane, legla tetoina treba paljivo pokupiti i sa skinutom korom
izneti iz vonjaka i spaliti. Ako je vonjak prethodne godine bio napadnut pepelnicom,
monilijom ili bakterioznom plamenjaom potrebno je zaraene delove orezati, mumificirane
plodove sakupiti odstraniti iz vonjaka i spaliti. Posebnu panju posvetiti jabuastom vou na
prisustvo bakteriozne plamenjae, i onda sve zahvaene grane i granice treba orezati i
zahvatiti 15 cm na jednogodinjim i dvogodinjim granama, odnosno 50 cm ivog dela kada
je bakterija prisutna na debljim granama uz obaveznu dezinfekciju alata. Takoe i njih izneti i
spaliti.
Veliki broj biljnih bolesti prezimljava u opalom liu te je takoe potrebno i to lie ili izneti
iz vonjaka i vinograda ili zaorati.
U zasadima breskve Taphrina deformans je najea i najopasnija bolest koja se razvija na
mladom liu, mladarima, cvetu i plodu breskve.

Parazit u toku vegetacije izaziva direktne i indirektne tete na stablu breskve. Direktne
tete se manifestuju kovrdanjem lia, koje dobija crvenkastu boju i dolazi do njegovog
prevremenog opadanja. Potom breskva ponovo poinje da stvara lisnu masu (dolazi do
retrovegetacije), ime se stablo breskve iznuruje i tako voka nepripremljena u punoj
vegetaciji, ulazi u zimski period kada i manji mraz moe prouzrokovati njeno izmrzavanje
(indirektne tete).
Neophodno je stoga u ovom periodu uraditi dezinfekcijusvih viegodinjih zasada i
sprati sve prezimljavajue organe parazitnih bolseti. Za ovo tretiranje koristiti preparate na
bazi bakra: Bakarnioksihlorid, Kocid 200, Funguran-OH, Bakrocid, Bakarni kre,
Bordovsku orbu i dr. Pre tretiranja ukloniti sve, mumificirane plodove ako to nije uraeno
ranije, polomljene i suve grane. Kada je stablo pripremljeno okupati ga jednim od navedenih
preparata. Tretiranje treba izvesti po mirnom i suvom vremenu.
Temperature, iznad 18C, ovih dana pogoduju i za primenu sredstava na bazi
sumpora: Kvaljivi sumpor, Kumulus, Kolosul i dr., radi suzbijanja prouzrokovaa

pepelnice. Parazit prezimljava u okviru micelije na pupoljcima i u konidijskom stadijumu na

mladarima.
Posebnu panju treba obratiti na staklokrilce i prstenare koji prezimljavaju u zaraenom
lastaru tako da je neophodno odstraniti i spaliti lastare, ako nisu odstranjeni jo u toku
vegetacije kada je prisustvo tetoine primeeno, u periodu mirovanja vegetacije.

M.prstenar

titaste vai

Monilija

Pepelnica v. loze

Jedna veoma znaajna preventivna mera, u vonjacima a posebno u zasadima voa koje kree
rano, je i kreenje stabala. Kreenje stabala je mera koja usporava kretanje sokova sa
poveanjem temperature.
Svake godine u zimskom periodu, a posebno kada su jae zime ( kao zima 2012 godine), zbog
dubokog snega i nedostatka hrane, mlade voke u vonjaku, zatim sadnice voaka i umskog
drvea u rasadnicima izloene su napadu zeeva, srna i ostale divljai. Zeevi najee glou
koru mladih voaka i drugog drvea, ve rano u jesen, nakon opadanja lia, a naroito nakon
to padne sneg i nestane druge hrane. Visoka divlja, srne i jeleni grizu mlade granice i hrane
se njima.Tako da u ovoj godini pre poetka padanja snega posebnu panju treba posvetiti
zatiti voaka od zeeva i ostale divljai da se ne bi ponovoila situacija koja se je javila u
januaru i da bi se izbegle tete. Naime u ovoj godini zbog visokog snenog pokrivaa dolo je
do potpunog ogoljavanja stabla i izuzetno velikih teta i na granama voaka s obzirom da je
sneg bio visok.

Oteenja od zeeva
Mlade voke i sadnice voaka i umskog drvea mogu se zatititi od napada divljai
mehaniki na sledei nain:
postavljanjem ograde od ianog pletiva (ova mera je dosta skupa pa se retko
primenjuje) ili
omotavanjem pojedinih stabala (slamom, kukuruzovinom, plastinom folijom,
natron papirom i drugim otpadnim materijalom za uvijanje). Zatita voaka na ovaj

nain se izbegava jer prostor izmeu stabla i materijala za uvijanje moe da poslui za
prezimljavanje pojedinih tetnih organizama.
Mlade voke i sadnice voaka i umskog drvea od napada divljai mogu se takoe
zatititi i hemijskim putem (postoje repelentna sredstva koja se koriste za odbijanje
divljai) i to:
prskanjem
premazivanjem
Premazivanje stabala ili prskanje odreenim hemijskim sredstvima ima zadatak da deluje
repelentno odbijajue. Danas se koriste materije na bazi karbolineuma u koncentraciji 10%
i na bazi sumpora, kao sumporno maslo i sumporno bazna emulzija. Sumpormo maslo
predstavlja smeu 900 grama lanenog ulja i 100 grama sumpornog cveta. Na bazi krea
postoji kreno uljna emulzija i ona se sastoji iz 2 dela krea u prahu i 1 dela lanenog ulja.
U nekim zemljama preporuuje se primena katrana, asfaltna emulzija, karbonat bakra i dr.
Uspenu zatitu mladih voaka i umskog drvea prua preparat, repelent, CUNITEX, koji
odbija divlja, a ne ubija je. Ovaj preparat se koristi u koliini 300 400 gr. na 1 litar vode i
slui za premazivanje. Vreme primene preparata je u jesen, nakon opadanja lia, a svakako
pre nago to padne sneg. Premazivanje stabala treba vriti po lepom i suvom vremenu, kako
bi se sredstvo na biljci osuilo i ostalo u dovoljnoj koliini. Nakon premazivanja stabala
poeljno je da ne padne kia oko 5 sati. Aktivna materija preparata (TIRAM) spada u grupu
nesisteminih (ne prodire kroz biljku), kontaktnih materija (deluje samo gde se nanese na
biljku), tako da, ukoliko padne jaka kia ili premazivanje nije kvalitetno obavljeno iz bilo kog
razloga, potrebno je ponovo premazati. Ako nema kie onda tek nakon tri nedelje ponoviti
premazivanje voaka.
Obino se mlade voke zatiuju do jednog metra visine, ali u podrujima gde padaju duboki
snegovi, premazivanje moe biti i vie od 1 metra visine, u tom sluaju treba premazati i
najnie grane.
Mlade voke takoe mogu i da se isprskaju Prskaju se vei zasadi, nakon opadanja lia u
poznu jesen ili ranu zimu. Za prskanje se koristi preparat KUNILENT R 17 u koncentraciji
5 10%. Prskanje se izvodi na temperaturi iznad 10C . Po mirnom i tihom vremeno i bez
padavina. Ovako nanet preparat odbija divlja ak do 80 dana.
Mica Staji
Dipl. ing. poljoprivrede smer zatita bilja i prehrambenih proizvoda

AKTIVNOSTI MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE, UMARSTVA I

VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE
Ministri poljoprivrede Jugoistone Evrope i efovi delegacija - lanica Stalne radne grupe za
ruralni razvoj u regionu Jugoistone Evrope (SWG), 16.11.2013. godine su sveanim
potpisivanjem tokom radnog sastanka na Kopaoniku, obnovili Drezdensku Deklaraciju iz
2007. godine i na taj nain postavili okvir za dalju buduu saradnju u oblasti poljoprivrede i
ruralnog razvoja u zajednikom interesu regiona.
Potpisivanjem kopaonike Deklaracije okupljeni ministri poljoprivrede i efovi delegacija,
teei ka daljem jaanju regionalne saradnje, prepoznaju proces evropskih integracija kao
najvaniji cilj u procesu reformi poljoprivrednog sektora i ekonomske transformacije ruralnih
krajeva Jugoistone Evrope.

Saradnja ministarstava poljoprivrede nastavie da fokusira svoje aktivnosti i inicijative

koristei Stalnu radnu grupu za ruralni razvoj kao platformu za povezivanje i regionalnu
saradnju koja e kao i do sad raditi kao regionalna implementaciona agencija za razvoj i
sprovoenje regionalnih programa i projekata.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede uz saradnju sa Ministarstvom finansija
omoguili su da se iz agrarnog budeta na raune poljoprivrednika za samo desetak dana (do
12. novembra 2013. godine) uplati 1.142.926.207,87 dinara.
Najvei iznos isplaenih subvencija u agraru u ovom periodu odnosi se na biljnu proizvodnju
600 miliona dinara i stoarstvo u iznosu od 443.392.409,50 dinara. U pomenutom periodu
isplaeno je 74.344.421 dinara za regres za gorivo, kao i 23.520.570,89 dinara premija
osiguranja za useve, plodove i zasade.
Dodatnim angaovanjem zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i
Uprave za agrarna plaanja, efikasnijom i brom obradom podnetih zahteva poljoprivrednih
proizvoaa stavljen je akcenat na blagovremenu i efikasnu isplatu subvencija.
Svi korisnici koji nisu dobili sredstva mogu se obratiti Upravi za agrarna plaanja, kako bi
dobili tanu i preciznu informaciju o statusu svojih predmeta.

AKTIVNOSTI POLJOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRUNE SLUBE

VRANJE
Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Vranje je u prethodnom mesecu pruila veliki
broj saveta poljoprivrednim proizvoaima, to direktnim kontaktom (obilaskom na
poljoprivrednom gazdinstvu kao i u slubi), to putem radionica, predavanja, tribina, medija
(elektronskih i pisanih), portala PSSS i telefona. Sve informacije iz oblasti poljoprivrede,
kako strune, tako i u vezi aktuelnih deavanja u poljoprivredi mera Agrarne politike
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije zainteresovani mogu
dobiti dolaskom u slubu, na telefone savetodavaca i slube, e-mailom, SMS porukama ili na
zvaninom sajtu Poljoprivrednih savetodavnih i strunih slubi Srbije www.psss.rs odnosno
sajtu Ministarstva poljoprivrede,umarstva i vodoprivrede Republike Srbije www.mpt.gov.rs

DOMINANTNE MESENE CENE PREUZETE IZ BILTENA STIPS

U tabeli predstavljenoj u biltenu obraene su aktuelne cene ive stoke sa stonih pijaca.
Obraene cene proizvoda preuzete su iz Nacionalnog izvetaja u okviru STIPS baze podataka.

Centralna Srbija
R.
Br.

Teina/
Proizvod

Dviske

Jagnjad

Jarad

Junad

Junad

Koze

7
8
9
10

Krave za
klanje
Krmae za
klanje
Ovca
Ovnovi za
priplod

Rasa

sve

sve

teine

rase

sve

sve

teine

rase

sve

sve

teine

rase

350-

sve

480kg

rase

teine

rase

sve
teine
>130kg

sve
rase

sve

sve
rase

sve

sve

teine

rase

<=15kg

(Obren.)

aak

200
280

260

250

Kragujevac

Kraljevo

160

120

240
240

sve
rase
sve
rase

sve

sve

teine

rase

Loznica

Ni

240

240

250

170

210

Pirot

Poarevac Smederevo

250

240

Vranje

Zajear

250

270

250

200

200

230

220

220
100

SM

teine

12 Prasad

junice

rase
sve

16-25kg

Priplodne

sve

sve

11 Prasad

13

Beograd

uzrast

>480kg

Vojvodina

150

150

120

100

100

20000

16000

28500

260

250

240

260

270

250

250
100000

190000

Sremska

Sad

Panevo Sombor Mitrovica

250

250

110

170
170

Novi

250
100

180

Kikinda

130
150

150

145

150
150

180

140

110

110

140

140

130

130

230

240

280

240

250

250

240

260

250

240

280

270

250

260

250

270

Subotica

Zrenjanin

14
15

Priplodne
krave

sve
teine

SM

Priplodne

sve

sve

nazimice

teine

rase

16 Telad
17 Telad
18 Tovljenici
19 Tovljenici
20 iljead

80160kg
80160kg

34000

HF

310

SM

420

80-

sve

120kg

rase

>120kg

140000

sve
rase

sve

sve

teine

rase

330

360

330

370

400

180

220

180

170

180

190

200

200

200

170

200

170

140

170

150

170

190

190

190

170

200

180