OPTA KLINIKA DIJAGNOSTIKA

DA BI SE DOLO DO DIJAGNOZE NEKOG OBOLJENJA, POTREBNO JE NAJPRE

PREGLEDATI OBOLELU IVOTINJU.KLINIKA DIJAGNOSTIKA IZUAVA REDOSLED I
RAZLIITE METODE PREGLEDA IVOTINJE.
USPEH KLINIKOG PREGLEDA, KAO I SIGURNOST VETERINARA, POMONIKA I
IVOTINJE ZAVISI OD POSTUPKA SA IVOTINJOM.
PRILAZ I FIKSIRANJE GOVEDA
GOVEDIMA SE NIKAD NE PRILAZI SA PREDNJE STRANE, VE IZ TZV. MRTVOG
UGLA SA STRANE.
PRI PREGLEDU GLAVE I PREDNJEG DELA TELA, IVOTINJA SE MOE SMIRITI UZ
POMO POMONIKA TAKO TO ON UHVATI IVOTINJU JEDNOM RUKOM ZA
NOZDRVE, A DRUGOM PRIDRAVA VRH ROGA SA ONE STRANE SA KOJE SE NALAZI
PREGLEDA. IVOTINJA SE MOE FIKSIRATI I DRANJEM ZA ROGOVE A
POMONIK STOJI UZ VRAT SA STRANE NA KOJOJ SE NALAZI PREGLEDA. ZA
FIKSIRANJE SE MOE KORISTITI KONOPAC OKO ROGOVA ILI STAVLJANJEM
BRUNDE U NOZDRVE.

-2PRI PREGLEDU ZADNJEG DELA TELA, VODI SE RAUNA O UDARCIMA ZADNJIH

NOGU. ZADNJA NOGA SE MOE FIKSIRATI POMOU REPA KOJI SE UVIJE U
PREDELU SKONOG ZGLOBA IJI KRAJ DRI POMONIK. TAKOE ZADNJA NOGA
SE MOE FIKSIRATI I KONOPCEM KOJI SE VEE IZNAD SKONOG ZGLOBA I
POVLAI UNAZAD. IVOTINJA SE TADA OSLANJA NA JEDNU NOGU DOK JE DRUGA
PODIGNUTA I POVUENA U NAZAD.

GOVEDA KOJA LEE NATERAJU SE DA USTANU LAGANIM SAVIJANJEM REPA,

UDARCIMA RUKE PO UIMA , BIEM PO LEIMA ILI ELEKTRINIM GONIEM.
PRILAZ I FIKSIRANJE OVACA, KOZA
OVCE I KOZE SU MIRNE IVOTINJE KOJE SE LAKO POSTAVLJAJU U ELJENI
POLOAJ. POMONIK MOE DA OPKORAI IVOTINJU I DA JOJ PODIGNE GLAVU
JEDNOM RUKOM, A DRUGOM SNANO STISNE UHO.

-3PRILAZ I FIKSIRANJE SVINJA

SVINJMA TREBA OPREZNO PRII. NAJBOLJE BI BILO, DATI IM MALO HRANE, A
ZATIM IM PRII OD POZADI ILI SA STRANE, POEATI IH PO LEIMA , KORENU
REPA, TRBUHU ILI IZA UIJU. TEK NAKON OVAKVOG PRISTUPA MOE SE
PRISTUPITI PREGLEDU. AKO SU SVINJE NEMIRNE ILI ZLOUDNE TREBA IH
UHVATITI VELIKIM KLJETIMA IZA POTILJKA, A ZATIM IM POSTAVITI U USTA IZA
ONJAKA SPECIJALNU OMU I ZATEZATI SNANO NAPRED.

PRILAZ I FIKSIRANJE KONJA

U NAJVEEM BROJU SLUAJEVA ZA JEDNOSTAVAN PREGLED DOVOLJNO JE
SAMO STAVITI ULAR. AKO JE KONJ PLALJIV ILI NEMIRAN MOE SE KORISTITI
ULAR SA VALOM KOJI OBEZBEUJE BOLJU KONTROLU NAD KONJEM.

KONJ SE MOE SMIRITI I TAPANJEM PO VRATU UZ NEKOLIKO MIRNIH REI. AKO

SE KONJ NE SMIRI PREPORUUJE SE STAVLJANJE LULE NA GORNJU USNU ILI
UHO.

-4-

PRIMENOM I UVRTANJEM LULE STVARA SE BOL KOJI ODVRAA KONJU PANJU OD

PREGLEDA. NOSNA LULA JE DRVENI TAPI DUINE 30 40cm, SA ZAMKOM NA
JEDNOM KRAJU. ZAMKA JE OD DEBELOG MEKOG KANAPA KOJI SLUI ZA
UVRTANJE. KONJI SE MOGU FIKSIRATI I PODIZANJEM PREDNJE ILI ZADNJE NOGE
SA STRANE GDE SE NALAZI PREGLEDA.

-5
NEMIRNI KONJI SE MOGU PREGLEDATI I U BOKSU ILI SE PRIMENJUJE
MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA

DREBAD NA SISI PREGLEDAJU SE U PRISUSTVU KOBILE PRI EMU SE DREBE

DRI ZA GRUDI I SAPI. U SLUAJU DA IVOTINJA LEI, PODIEMO JE, A AKO NIJE U
MOGUNOSTI, ONDA OSTAJE U LEEEM POLOAJU, A PRI PREGLEDU STOJIMO
PORED GLAVE ILI PORED LEA IVOTINJE.

PRILAZ I FIKSIRANJE PAS I MAAKA

PSE, AKO SU MIRNI DRE NJIHOVI VLASNICI. PAS SE POSTAVLJA NA STO I DRI SE
ZA VRAT. ZLOUDNI PSI TOKOM PREGLEDA TREBA DA IMAJU BRNJICU ILI IM SE
USTA ZAVEU TRAKOM.
MAKE SE PREGLEDAJU NA STOLU, PRI EMU IM GLAVU I PREDNJE NOGE DRI
POMONIK ILI VLASNIK.
PRILAZ I FIKSIRANJE IVINE
PTICE SE PREGLEDAJU NA STOLU. DA BISMO IZBEGLI UDARAC KLJUNOM, TREBA
IM DRATI GLAVU, A ISTO TAKO I KRILA I NOGE.

-6OSNOVNE METODE KLINIKOG PREGLEDA

SVI METODI KLINIKOG PREGLEDA SE DELE NA :
1. OSNOVNE ( OPTE )
2. SPECIJALNE
U OPTE METODE SPADAJU :
1. ADSPEKCIJA ( POSMATRANJE IVOTINJE )
2. PALPACIJA ( PIPANJE )
3. PERKUSIJA ( KUCANJE )
4. AUSKULTACIJA ( SLUANJE )
5. TERMOMETRIRANJE ( MERENJE TELESNE TEMPERATURE )
ZOVU SE OPTE METODE JER SE KORISTE U SVAKOJ PRILICI PRI ISPITIVANJU
BOLESNE IVOTINJE, BEZ OBZIRA NA KARAKTER BOLESTI
ADSPEKCIJA SASTOJI SE U OPTEM POSMATRANJU CELOKUPNE IVOTINJE ILI
NJENOG POJEDINANOG DELA. PREGLED SE OBAVLJA GOLIM OKOM.
PALPACIJA IZVODI SE VRHOVIMA PRSTIJU, A PO NEKAD I CELOM RUKOM, PRI
EMU SE ULOM OPIPA ODREUJE TEMPERATURA, VRSTOA, OSETLJIVOST,
VELIINA, OBLIK I POKRETLJIVOST IZMENJENOG MESTA.
PERKUSIJA JE METODA KOJOM SE VETAKI IZAZIVAJU ZVUCI NA POJEDINIM
DELOVIMA TELA ( GRUDNI KO, CREVA, SINUSI ). VRI SE UZ POMO
INSTRUMENTA ( PLEZIMETAR I EKI ), KADA SE ZOVE INSTRUMENTALNA, ILI
UDARCEM SREDNJEG PRSTA LEVE ILI DESNE RUKE O ISTI TAKAV PRST DRUGE
RUKE KOJI JE PRILJUBLJEN NA MESTU GDE SE VRI PERKUSIJA, KADA SE NAZIVA
DIGITALNA PERKUSIJA

AUSKULTACIJA JE METOD PREGLEDA ZA OTKRIVANJE NORMALNIH ILI

PATOLOKIH ZVUNIH POJAVA KAO TO SU DISANJE, CREVNA PERISTALTIKA,
SRANI RAD. IZVODI SE POMOU SLUALICA ILI STAVLJANJEM UHA NA ONAJ DEO
TELA KOJI TREBA SLUATI

-7TERMOMETRIRANJE VRI SE UZ POMO TZV. MAKSIMALNOG TERMOMETRA SA

CELZIJUSOVIM PODEOCIMA OD 35 DO 43C.

SPECIJALNE METODE OBUHVATAJU HEMIJSKE ANALIZE, BIOLOKE,

MIKROSKOPSKE,RENDGENOLOKE, ULTRAZVUNE PREGLEDE.

-8REDOSLED KLINIKOG PREGLEDA

1. PREDHODNO UPOZNAVANJE SA BOLESNOM IVOTINJOM :

A. ANAMNEZA
B. NACIONAL
ANAMNEZA POD OVIM SE PODRAZUMEVA UZIMANJE PODATAKA O STANJU
BOLESNE IVOTINJE, KOJE SE PRIBAVLJA ISPITIVANJEM VLASNIKA ILI UVARA
IVOTINJE. PITANJA TREBA SE ODNOSE NA SAM TOK BOLESTI ( KADA SE
IVOTINJA RAZBOLELA, DA LI SE JO NEKA IVOTINJA U OKRUENJU RAZBOLELA,
KAKVI SU USLOVI ISHRANE, NEGE, DRANJA, DA LI JE VE BOLOVALA OD ISTE ILI
SLINE BOLESTI I SL ).TAKOE MORA SE PITATI DA LI JE NEKO PRE NAS LEIO
IVOTINJU, DA LI JE VAKCINISANA I KADA. POTREBNO JE DOBITI PODATKE DA LI
IVOTINJA IMA PROBLEMA SA DISANJEM, URINIRANJEM, DEFECIRANJEM, DA LI
NORMALNO PIJE VODU I JEDE, DA LI POVRAA, AKO JE ENKA DA LI SE SKORO
PORODILA I SL.
NACIONAL U NJEGA SPADAJU OPIS I PODACI O POREKLU IVOTINJE VRSTA,
RASA, POL, STAROST, BOJA, OSOBENI ZNACI, VISINA, TEINA, NAMENA I IME
IVOTINJE.
2. ISPITIVANJE IVOTINJE :
A. OPTE ISPITIVANJE :
HABITUS ( ISPITIVANJE OPTEG STANJA IVOTINJE )
TRIJAS
B. SPECIJALNO ISPITIVANJE :
PREGLED KOE I POTKONOG TKIVA
PREGLED LIMFNIH VOROVA I LIMFNIH SUDOVA
ISPITIVANJE ORGANA ZA DISANJE
PREGLED SLUZNICA
ISPITIVANJE ORGANA ZA KRVOTOK
ISPITIVANJE ORGANA ZA VARENJE
ISPITIVANJE ORGANA ZA MOKRENJE
ISPITIVANJE NERVNOG SISTEMA
C. SPECIJALNE DIJAGNOSTIKE METODE :
ALERGIJSKE PROBE
SEROLOKI PREGLED
PREGLED MLEKA I SPERME
DIJAGNOSTIKE VAKCINACIJE
A. OPTE ISPITIVANJE
HABITUS PREDSTAVLJA OPTE STANJE BOLESNE IVOTINJE U TRENUTKU
PREGLEDA. OBRAA SE PANJA NA TELESNU GRAU, STANJE UHRANJENOSTI,
POLOAJ TELA U PROSTORU I KONSTITUCIJU.

-9

TELESNA GRAA OCENJUJE SE POSMATRANJEM IVOTINJE NA OSNOVU

STEPENA RAZVOJA KOSTIJU I MIIA. MOE BITI DOBRA I LOA
( IVOTINJE SU MANJE OTPORNE I SKLONE SU RAZLIITIM OBOLJENJIMA )

STANJE UHRANJENOSTI ODREUJE SE POSMATRANJEM, PIPANJEM I

MERENJEM. RAZLIKUJU SE DOBRA, SREDNJA I LOA UHRANJENOST.

POLOAJ TELA U PROSTORU MOE BITI DOBROVOLJAN I PRINUDAN. POD

DOBROVOLJNIM POLOAJEM PODRAZUMEVA SE SVAKI POLOAJ KOJI
IVOTINJA ZAUZIMA SVOJOM VOLJOM, BILO DA LEI, DA SE VALJA ILI DA
STOJI. PRINUDAN ( PRISILAN ) POLOAJ JE ONAJ KOJI JE NASTAO KAO
POSLEDICA BOLESTI I KOJI ONA PO SVOJ VOLJI NE MOE DA PROMENI. U
OVA STANJA SE UBRAJAJU :
A. PRISILNO LEANJE KOD POROAJNE PAREZE, PROMENA NA
PAPCIMA, PRELOMA KOSTIJU...

- 10 B. PRISILNO STAJANJE JAVLJA SE PRETENO KOD KONJA, A

KARAKTERISTINO JE ZA TETANUS, UPALU POREBRICE, NEKA
MODANA OBOLJENJA.

C. PRINUDNE KRETNJE NASTAJU NAJEE KAO POSLEDICA

OBOLJENJA CNS-a KAO NA PR. BESCILJNO LUTANJE, KRETANJE U
KRUG, KRETANJE NAPRED-NAZAD I OKRETANJE TELA OKO UZDUNE
OSE.

TRIJAS SASTOJI SE IZ MERENJA TELESNE TEMPERATURE, ODREIVANJA BROJA

PULSA I DISANJA. KOD PREIVARA SE JO PRATI I BROJ KONTRAKCIJA BURAGA.
MERENJE TELESNE TEMPERATURE - JE JEDNA OD NAJVANIJIH METODA
PREGLEDA BEZ KOJE SE NE MOE POSTAVITI PRAVILNA DIJAGNOZA.
TEMPERATURA IVOTINJE SE MERI U REKTUMU - SAMO IZUZETNO U VAGINI.
ZA MERENJE SE KORISTI TZV. MAKSIMALNI TERMOMETAR SA CELZIJUSOVIM
PODEOCIMA OD 35 DO 43C. PRE UPOTREBE TERMOMETAR SE STRESE ( DA
DOE NA POETNI PODELJAK ), NAMAE ULJEM ILI VAZELINOM I TEK TADA
OPREZNO UTISKUJE U MAR. TOKOM MERENJA U TRAJANJU OD 5min. DRI
SE RUKOM DA NE BI ISPAO IZ REKTUMA. NAKON TOGA SE IZVADI, PROITA
REZULTAT, STRESE, OPERE POD HLADNOM VODOM I DEZINFIKUJE.

- 11 FIZIOLOKA TEMPERATURA KOD :

* KONJA - 37,5 38,5C
* SVINJA 38 40C
* KUNIA 38,5 39,5

* GOVEDA 37,5 39,5C

* PASA 37,5 39C
* PERADI 40 42C

* OVACA I KOZA 38 40C

* MAAKA 38 39,5C

TEMPERATURA ISPOD NORMALNE VREDNOSTI ZOVE SE SUBNORMALNA ILI

HIPOTERMIJA, A ONA PREKO NORMALE JE POVIENA ILI HIPERTERMIJA.
PRILIKOM PREGLEDA IVOTINJE MOE SE USTANOVITI GROZNIAVO STANJE
GROZNICA. ONA PREDSTAVLJA ZNAK BOLESTI ( SIMPTOM ), KOJI NASTAJE KAO
POSLEDICA RESORPCIJE BAKTERIJSKIH TOKSINA, PRODUKATA RASPADANJA
BELANEVINA I DRUGIH OTROVA KOJI SE STVARAJU U TOKU BOLESTI. U
GROZNICI DOLAZI DO PROMENE TEMPERATURE U POJEDINIM DANIMA :
STALNA GROZNICA ( FEBRIS CONTINUA ) DNEVNE PROMENE U
TEMPERATURI SU MANJE OD 1C
KOLEBLJIVA ( FEBRIS REMITTENS ) DNEVNE PROMENE DO 2C
POVRATNA ( FEBRIS RECURRENS ) AKO IZMEU PERIODA SA POVIENOM
TEMPERATUROM IMA RAZMAKA BEZ POVIENJA TEMPERATURE.
PULS, BILO ( PULSUS ) TOKOM SVAKE SISTOLE KOMORE, U AORTU SE UBACI
ODREENA KOLIINA KRVI. POD PRITISKOM NADOLE KRVI, ZIDOVI ARTERIJA SE
IRE, A POTOM, ZAHVALJUJUI NJIHOVOJ ELASTINOSTI, ONI SE SKUPLJAJU.
OVO IRENJE I SKUPLJANJE ARTERIJSKIH ZIDOVA OSEAJU SE POD PRSTOM U
OBLIKU UDARA, KOJI JE DOBIO NAZIV ARTERIJSKI PULS ILI BILO.
ZA OREIVANJE PULSA DOMAIH IVOTINJA MOE SE KORISTITI BILO KOJA
PERIFERNA ARTERIJA KOJA SE MOE PRITISNUTI NA VRSTU PODLOGU KOST.
KOD RAZLIITIH IVOTINJA PULS SE PALPIRA NA RAZLIITIM MESTIMA :
KOD KONJA PULS SE PALPIRA NA DONJOVILINOJ ARTERIJI
( A. MAXILLARIS EXTERNA ) U VISINI INCISURE VASORUM.

- 12

KOD GOVEDA NA MESTU GDE A. MAXILLARIS EXTERNA PRELAZI U A.

FACIALIS, DU PREDNJEG RUBA MM. MASSETER, SA SPOLJANJE STRANE,
IZNAD INCISURE VASORUM. TAKOE MOE SE KORISTITI BUTNA ARTERIJA (
A. FEMORALIS ) KOJA PROLAZI PO SREDINI UNTRANJE POVRINE BUTA ILI
SREDNJA REPNA ARTERIJA ( A. COCCIGEI ), KOJA SE PALPIRA NA DONJOJ
STRANI REPA.

KOD MALIH PREIVARA, SVINJA, PASA I MAAKA PULS SE PALPIRA NA

BUTNOJ ARTERIJI.

PRILIKOM PREGLEDA PULSA OBRAA SE PANJA NA FREKVENCU ( BROJ

OTKUCAJA U JEDNM MINUTU ), RITAM I KVALITET.
FREKVENCA PULSA :
* KONJ 28 44
* OVACA I KOZA 70 80
* MAKA 100 140

* GOVEDA 40 80
* PAS 60 120
* KUNI 110 140

* SVINJA 60 80
* PERAD 160 200

PO BROJU OTKUCAJA U JEDNOM MINUTU, PULS MOE BITI NORMALAN ( KREE

SE U FIZIOLOKIM GRANICAMA ), UESTALI KOJI SE JAVLJA PRI UBRZANOM RADU
SRCA ( TAHIKARDIJA ) I REDAK KOJI SE JAVLJA PRI USPORENOM RADU SRCA
( BRADIKARDIJA )

- 13 DISANJE BROJ UDISAJA I IZDISAJA ( FREKVENCA ) U TOKU JEDNOG MINUTA SE

ODREUJE BROJANJEM POKRETA GRUDNOG KOA ILI STAVLJANJEM RUKE NA
NOZDRVE ( KONJI, GOVEDA ) I BROJANJEM IZDISAJNOG VAZDUHA. PRI TOME SE
MOE RAZLIKOVATI NORMALNO DISANJE ( EUPNOA ), UBRZANO DISANJE
( TAHIPNOA ILI POLYPNOA ) I USPORENO DISANJE ( OLIGOPNOA ILI BRADIPNOA )

FREKVENCA DISANJA :
* KONJ 8 16
* GOVEDA 10 30
* SVINJA 10 20
* PAS 10 30
* KUNI 50 60
* PERAD 15 30

* OVCA 12 20
* MAKA 20 30

KONTRAKCIJE BURAGA POKRETI ILI MOTORIKA BURAGA SE ISPITUJE

POSMATRANJEM ( ADSPEKCIJOM ), PIPANJEM ( PALPACIJOM ) I SLUANJEM
( AUSKULTACIJOM ). BROJ KONTRAKCIJA BURAGA KOD PREIVARA SE ISPITUJE U
TOKU 5min.
KONTRAKCIJE BURAGA :
* GOVEDA 7 14
* OVCE 6 16

* KOZE 7 14

- 14 B. SPECIJALNO ISPITIVANJE
PREGLED KOE I POTKONOG VEZIVNOG TKIVA KOA SE PREGLEDA
ADSPEKCIJOM, PALPACIJOM, A PO POTREBI MIKROSKOPIRANJEM I BIOPSIJOM.
PRI PREGLEDU SE NAJPRE ODREDI STANJE DLANOG POKRIVAA, A ZATIM SE
PRELAZI NA ISPITIVANJE TEMPERATURE, VLANOSTI, ELASTINOSTI, MIRISA I
BOJE KOE.

PREGLED LIMFNIH VOROVA KAO DIJAGNOSTIKE METODE ZA

DIJAGNOSTIKOVANJE PROMENA NA LIMFNIM VOROVIMA KORISTE SE
ADSPEKCIJA, PALPACIJA I PROBNA PUNKCIJA. TOKOM ISPITIVANJA TREBA
OBRATITI PANJU NA VELIINU, OBLIK, KONZISTENCIJU, TEMPERIRANOST,
POKRETLJIVOST, BOLNOST, GRAU I SRASTLOST SA OKOLINOM.
PREGLED SLUZNICA PREGLEDAJU SE SVE VIDLJIVE SLUZNICE OIJU, NOSA,
USTA I VAGINE. OBRAA SE PANJA NA PROMENU BOJE ( NORMALNA JE SVETLO
RUIASTE BOJE ), POJAVU OTOKA I OZLEDA.

- 15 PREGLED ORGANA ZA DISANJE OBAVLJA SE SLEDEIM REDOSLEDOM :

DISAJNI POKRETI VODI SE RAUNA O FREKVENCI DISANJA,TIPU DISANJA
( NORMALNO KOSTO-ABDOMINALNO, PATOLOKO PRETENO KOSTALNO
ILI PRETENO ABDOMINALNO ), RITMU - UDISAJ, IZDISAJ, PAUZA, SNAZI
DISAJNIH POKRETA ( SVAKO DISANJE, KADA DOLAZI DO JAIH DISAJNIH
POKRETA, DO POVEANJA FREKVENCE I OTEANOG DISANJA NAZIVA SE
DISPNOJA ) I O SIMETRINOSTI DISANJA ( OBOSTRANO POMERANJE
GRUDNOG KOA )
ISPITIVANJE GORNJIH DISAJNIH PUTEVA OBRAA SE PANJA NA NOSNI
ISCEDAK, NOSNU SLUZNICU, SINUSE, GRKLJAN I TRAHEJU I NA KAALJ
PERKUSIJA GRUDNOG KOA PERKUSIJOM SE NAZIVA METODA KOJOM SE
VETAKI IZAZIVAJU ZVUCI NA POJEDINIM DELOVIMA TELA. PERKUSIJA
GRUDNOG KOA KOD ZDRAVIH IVOTINJA DAJE DUG, SNAAN I NIZAK ZVUK
KOJI SE ZOVE ATIMPANIAN ILI JASNI PLUNI ZVUK. AKO SU ALVEOLE
ISPUNJENE VAZDUHOM VIE NEGO TO JE NORMALNO, NASTAJE ZVUK
SLIAN ONOM KAD SE UDARA PO METALNOJ KUTIJI. AKO SU ALVEOLE
ISPUNJENE EKSUDATOM DOBIJA SE KRATAK, MUKAO ZVUK ( KAO KAD SE
PERKUSIRA VRAT ILI SAPI ). AKO SU JAKO NATEGNUTI ZIDOVI ALVEOLA,
ELUCA ILI CREVA I AKO SU PREKOMERNO NAPUNJENI VAZDUHOM, DOBIJA
SE TIMPANIAN ZVUK.
AUSKULTACIJA GRUDNOG KOA SVI UMOVI KOJI SE UJU TOKOM
AUSKULTACIJE MOGU SE PODELITI NA OSNOVNE I SPOREDNE.
OSNOVNI UMOVI SU :
A. LARINGEALNI STENOZNI UM - NASTAJE KADA UDAHNUTI VAZDUH
PROE KROZ LARINX. TO JE JAK, JASAN ZVUK ( KAO KADA SE IZGOVORI
GLAS H ).
B. BRONHIJALNO DISANJE NAKON PROLASKA VAZDUHA KROZ LARINX,
UM SE NETO MENJA I AKO SE SLUA NA TRAHEJI, ZOVE SE TRAHEALNI
UM. PROLAZEI DALJE, OVAJ UM SE ZBOG LUMENA DISAJNIH CEVI
MENJA I AKO SE UJE U PREDELU BRONHIJA, RADI SE O BRONHIJALNOM
DISANJU.
C. VEZIKULARNO DISANJE UJE SE NA GRUDNOM KOU.KOD ZDRAVIH
IVOTINJA ONO SE UJE U OBLIKU MEKANOG ZVUKA KOJI PODSEA NA
GLAS F. TAMO GDE SE UJE VEZIKULARNO ( ALVEOLARNO ) DISANJE
VAZDUNI PUTEVI SU PROHODNI.
SPOREDNI UMOVI DISANJA :
A. RONHI SU PATOLOKI ZNAK KOJI UKAZUJE NA NAKUPLJANJE SLUZI U
LUMENU RESPIRATORNE CEVI. MOGU BITI SUVI ( NASTAJU USLED
SUENJA LUMENA BRONHUSA I UJU SE KAO MAIJE PREDENJE,
ZVIDANJE, ITANJE ) I VLANI ( NASTAJU USLED NAKUPLJANJA
TENOG, POKRETLJIVOG EKSUDATA U LUMENU BRONHIJA , PODSEAJU
NA ZVUKE KRETANJA TENOSTI U SUDU KLUANJA VODE ILI
KLOKOTANJE )
B. KREPITACIJA PATOLOKI PROCES U ALVEOLAMA ( NAJBOLJE SE UJE
NA VRHU UDISAJA, A POSEA NA PUCKETANJE SOLI KADA SE ONA BACI U
VATRU )
C. UMOVI TRENJA PLEURE - UJU SE NA POVRINI GRUDNOG KOA PRI
POMERANJU PLEURALNIH LISTOVA KOJI SU USLED TALOENJA FIBRINA

 16
POSTALI HRAPAVI. KOD ZDRAVIH IVOTINJA PLEURALNI LISTOVI SU
POKRIVENI SLOJEM TENOSTI USLED EGA SE NJIHOVO KRETANJE NE
UJE.

PREGLED ORGANA ZA KRVOTOK OBAVLJA SE SLEDEIM REDOSLEDOM :

PREGLED SRCA
PREGLED PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA
PREGLED SRCA DIJAGNOSTIKE METODE SU ADSPEKCIJA, PALPACIJA,
PERKUSIJA I AUSKULTACIJA. SRCE SE UVEK PREGLEDA U STOJEEM POLOAJU
IVOTINJE, A POTREBNO JE LEVU NOGU POVUI NAPRED.
A. SRANI UDAR ( ICTUS CORDIS ) PREDSTAVLJA RITMIKE UDARE SRCA O
ZID GRUDNOG KOA, USLED EGA DOLAZI DO NJEGOVOG NEZNATNOG
IZBOENJA
B. PERKUSIJA SRCA IMA ZA CILJ DA ODREDI NJEGOVU VELIINU I OBLIK
C. AUSKULTACIJA SRCA KOD AUSKULTACIJE SRCA UJU SE 2 NAIZMENINA
RITMIKA ZVUKA, KOJI SU DOBILI NAZIV SRANI TONOVI. ONI NASTAJU
KAO POSLEDICA SRANE REVOLUCIJE SISTOLE I DIJASTOLE. RAZLIKUJU
SE DVA SRANA TONA PRVI ILI SISTOLINI I DRUGI ILI DIJASTOLINI. PRVI
SRANI TON JE NII, DUI I NEJASNO OGRANIEN ( UJE SE KAO KAD BI
SE IZGOVORILA RE TUUP ), DRUGI SRANI TON JE KRAI, VII I
ODSNIJI OD PRVOG, A SLIAN JE KAO KAD SE IZGOVORI RE LUP.
SRANI TONOVI SE SLUAJU UZ POMO STETOSKOPA NA ONOM DELU
GRUDNOG KOA GDE SE NAJBOLJE UJU, A TAKVA MESTA SE NAZIVAJU
PUNCTA OPTIMA.. AUSKULTACIJOM SRCA MOGU SE UTI I SRANI UMOVI
KOJI SE JASNO RAZLIKUJU OD SRANIH TONOVA ( STRUGANJE,
GREBANJE, PRASKANJE, BUKANJE ) A PREDSTAVLJAJU PATOLOKA
STANJA NA SRCU.
PREGLED PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA ODNOSI SE NA ISPITIVANJE PULSA I
UZIMANJE KRVI ZA PREGLED.
UZIMANJE KRVI ZA PREGLED AKO SU POTREBNE MALE KOLIINE KRVI ZA
MIKROSKOPSKI RAZMAZ UZIMA SE KRV IZ UNE VENE SA SPOLJANJE ILI
UNUTRANJE STRANE. PRE UBODA KOA SE OIA I DEZINFIKUJE ALKOHOLOM.
UBOD SE NAINI STERILNOM IGLOM. PRVA KAP KRVI KOJA SE POJAVI NAKON
UBODA, OBRIE SE VATOM, A UPOTREBLJAVA SE DRUGA I SLEDEE KAPI.

- 17 VEE KOLIINE KRVI KOJE SE ALJU NA PREGLED UZIMAJU SE KOD VELIKIH

IVOTINJA I MALIH PREIVARA IZ JUGULARNE VENE, KOD SVINJA IZ UNE ILI V.
CAVE CRANIALIS ILI KAPILARNOG SPLETA MEDIJALNOG ONOG UGLA KOD
PRASADI, KOD PASA I MAAKA IZ RADIJALNE ILI FEMORALNE VENE A KOD PTICA IZ
PODKRILNE VENE. PRE UZIMANJA KRVI, DLAKA SE OIA A MESTO DEZINFIKUJE.
POTREBNO JE PRVO IZVRITI KOMPRESIJU IZABRANE VENE A TEK TADA RADITI
PUNKCIJU STERILNOM IGLOM. NAKON VAENJA IGLE MESTO UBODA SE PREMAE
TINKTUROM JODA ( OSIM KOD MAAKA ZBOG ALERGIJE NA JODNE PREPARATE ).

PREGLED ORGANA ZA VARENJE OBAVLJA SE SLEDEIM REDOSLEDOM :

ISPITIVANJE UZIMANJA HRANE I VODE OBRAA SE PANJA NA NAIN
UZIMANJA HRANE I VODE, APETIT, POREMEAJ VAKANJA, POREMEAJ
GUTANJA, PODRIGIVANJE, POVRAANJE
ISPITIVANJE USNE UPLJINE, DRELA I JEDNJAKA ADSPEKCIJOM,
PALPACIJOM, SONDIRANJEM

- 18

ISPITIVANJE ABDOMENA ADSPEKCIJOM I PALPACIJOM. KOD PALPACIJE

ABDOMENA KOD VELIKIH IVOTINJA, STANE SE UZ GRUDNI KO IVOTINJE
LICEM OKRENUTIM KA STRANJEM KRAJU IVOTINJE, PRI EMU SE JEDNA
RUKA STAVI NA LEA IVOTINJE, A DRUGOM PIPA ABDOMEN. TAKAV
POLOAJ UVA OD UDARCA ZADNJIM NOGAMA.

ISPITIVANJE ABDOMINALNIH ORGANA ZA VARENJE U OBZIR DOLAZI

PREGLED ELUCA ( ADSPEKCIJA, PALPACIJA, SONDIRANJE ), PREGLED
PREDELUDACA PREIVARA ( PREGLED BURAGA U LEVOJ GLADNOJ JAMI
PALPACIJA, AUSKULTACIJA, PERKUSIJA, SONDIRANJE ZA PREGLED
SADRAJA BURAGA; PREGLED MREAVCA PERKUSIJA, PROBE NA STRANA
TELA; PREGLED LISTAVCA DESNO OD 7 9 REBRA PERKUSIJA,
PALPACIJA, AUSKULTACIJA; PREGLED SIRITA U KSIFOIDNOJ REGIJI
ADSPEKCIJA, PALPACIJA, AUSKULTACIJA I PERKUSIJA ), ISPITIVANJE CREVA
( SPOLJANJI PREGLED AUSKULTACIJA, PERKUSIJA, UNUTRANJI
PREGLED REKTALNO ).

- 19

REKTALNI PREGLED PODRAZUMEVA POSTUPAK KOJIM SE UVLAENJEM

DESNE RUKE U AMPULU REKTUMA PALPIRA UNUTRANJOST TRBUNE
DUPLJE.
PREGLED IZMETA ZA PREGLED SE UZIMA SVEA STOLICA. OBRAA SE
PANJA NA BOJU, MIRIS, KONZISTENCIJU I FORMIRANOST STOLICE PO TIPU
IVOTINJSKE VRSTE. PO POTREBI OVAJ PREGLED SE DOPUNJAVA
BAKTERIOLOKIM, PARAZITOLOKIM I HEMIJSKIM PREGLEDOM.

PREGLED ORGANA ZA MOKRENJE SASTOJI SE IZ PREGLEDA BUBREGA,

PREGLEDA MOKRANIH PUTEVA, POSMATRANJA AKTA MOKRENJA I PREGLEDA
MOKRAE.
PREGLED BUBREGA KOD KONJA I GOVEDA OSIM SPOLJANJE PALPACIJE,
PRIMENJUJE SE I UNUTRANJA PALPACIJA PREKO REKTUMA.
PREGLED MOKRANIH PUTEVA PRAZNA MOKRANA BEIKA LEI U
KARLINOJ DUPLJI. REKTALNO, PUNA MOKRANA BEIKA SE PIPA KAO
KRUKOLIKO VRSTO TELO U VELIINI PESNICE, SMETENO NA DNU
KARLICE. JAKO NAPUNJENA BEIKA ISPUNJAVA SKORO ITAVU KARLINU
DUPLJU I PIPA SE U OBLIKU VELIKOG, OKRUGLOG ILI OVALNOG
ELASTINOG TELA.
URETER MUKIH IVOTINJA PREGLEDA SE SPOLJANJOM PALPACIJOM
ILI KATETEROM.

POSMATRANJE AKTA MOKRENJA POREMEAJ MOKRENJA MANIFESTUJE

SE RAZLIITIM KLINIKIM ZNACIMA. UESTALO MOKRENJE SE ZOVE
POLAKIZURIJA, SMANJENO IZLUIVANJE MOKRAE SE NAZIVA OLIGURIJA.
POTPUNI PRESTANAK LUENJA MOKRAE NAZIVA SE ANURIJA, OTEANO
MOKRENJE JE STRANGURIJA, A NEKONTROLISANO MOKRENJE
INKONTINENCIJA URINE.
PREGLED MOKRAE ZA UOBIAJENI LABORATORIJSKI PREGLED
POTREBNO JE 100ml MOKRAE. MOKRAA SE PREGLEDA UTVRENIM
RASPOREDOM PROCENJIVANJE OPTIH SVOJSTAVA I FIZIKIH OSOBINA
( KOLIINA IZLUENE MOKRAE U TOKU 24h, BOJA MOKRAE, PROZIRNOST,
KONZISTENCIJA, MIRIS, SPECIFINA TEINA I ph MOKRAE ), HEMIJSKO
ISPITIVANJE ( PRISUSTVO PROTEINA, EERA, KRVI UNIH

- 20 PIGMENATA ), ISPITIVANJE SEDIMENTA ( MOE BITI ORGANSKI I

NEORGANSKI )
PREGLED NERVNOG SISTEMA SASTOJI SE IZ .
PREGLEDA LOBANJE I KIMENOG STUBA OBAVLJA SE POMOU
ADSPEKCIJE, PALPACIJE I PERKUSIJE.
A. POSMATRANJE LOBANJE ODNOSI SE NA OBLIK I OBIM, PRI EMU SE
OBRAA PANJU NA SIMETRIJU. POTOM SE PRELAZI NA PALPACIJU I
PERKUSIJU. PERKUSIJA SE VRI JAGODICAMA PRSTIJU ILI UICOM
PERKUSIONOG EKIA.
B. KIMENI STUB SE POSMATRA SA STRANE I OD POZADI, PRI EMU SE
STOJI IZA IVOTINJE. OBRAA SE PANJA NA PROMENE OKO KIMENOG
STUBA. ONE MOGU BITI POSLEDICA TONINIH GREVA MIIA ILI ZBOG
POREMEAJA VEZA PRLJENOVA LORDOZE ( U VENTRALNOM PRAVCU ),
SKOLIOZE ( USTRANU ) I KIFOZE ( U DORZALNOM PRAVCU )
POREMEAJI PSIHE IVOTINJA POREMEAJ PSIHE SE JAVLJA KOD
MNOGIH BOLESTI A POSLEDICA JE MANJEG ILI VEEG OTEENJA MOZGA
TOKSINIMA. MOE SE OPAZITI POTITENOST SOMNOLENCIJA PRI EMU
IVOTINJA POKAZUJE SMANJENO INTERESOVANJE ZA OKOLINU I SLABIJE
REAGUJE NA NADRAAJE. ZA ISPITIVANJE PSIHIKOG STANJA IVOTINJE
KORISTI SE ISPITIVANJE PUPILARNOG I KORNEALNOG REFLEKSA.
A. PUPILARNI REFLEKS REFLEKS ZENICE MOE BITI NORMALAN OUVAN,
OSLABLJEN, IZGUBLJEN ILI POJAAN. SVAKA PROMENA OVOG REFLEKSA,
PRVENSTVENO U SUENJU, OZNAAVA TEE PROMENE MOZGA VEZANE ZA
PSIHU. ISPITIVANJE PUPILARNOG REFLEKSA SE IZVODI TAKO TO SE
RUNOM SIJALICOM UBACI SVETLOST U OKO, NAKON EGA DOLAZI DO
SUENJA ZENICE. REFLEKS NASTAJE ISTOVREMENO NA OBA OKA, OSIM
KOD PTICA. KADA NADRAAJ SVETLOSTI PRESTANE, ZENICA SE VRAA U
NORMALU VIDNI POLOAJ. U PATOLOKIM STANJIMA SUENJE ZENICE MIOSIS ZAPAA SE PRI POVEANJU INTRAKRANIJALNOG PRITISKA,
CENUROZE, EHINOKOKOZE. PROIRENJE ZENICE MIDRIASIS ZNAK JE
POVEANE REFLEKSNE NADRALJIVOSTI I JAKOG UZBUENJA. TAKOE,
MOE BITI POSLEDICA POSTOJANJA TUMORA U MOZGU, ENCEFALITISA.
B. KORNEALNI REFLEKS SASTOJI SE U IZNENADNOM DODIRU RONJAE
JAGODICOM PRSTA ILI SLAMKOM, TO IVOTINJA NE TREBA DA VIDI. KAO
REZULTAT TAKVOG DODIRA DO SPUTANJA KAPAKA. GUBITAK OVOG
REFLEKSA UKAZUJE NA TEKE PSIHIKE POREMEAJE IVOTINJE, VEZANE
ZA GUBITAK SVESTI. POTPUNI GUBITAK REFLEKSA JE PROGNOSTIKI
NEPOVOLJAN, JER JE TO JEDAN OD POSLEDNJIH REFLEKSA KOJI SE GUBI
PRED SAMO UGINUE.
ISPITIVANJE SENZIBILITETA - IZVODI SE ISPITIVANJEM POVRINSKOG
SENZIBILITETA ( OSETLJIVOSTI ) KOE I SLUZNICE, ISPITIVANJEM DUBOKOG
SENZIBILITETA I ISPITIVANJEM SENZIBILITETA PERIFERNIH NERVNIH
VLAKANA.
A. POVRINSKI SENZIBILITET KOE I SLUZNICE ISPITUJE SE PUTEM
TAKTILNE, BOLNE I TEMIKE OSETLJIVOSTI :
* TAKTILNA OSETLJIVOST SE IZVODI U MIRNOJ, ZASEBNOJ PROSTORIJI.
ISPIZUJE SE LAGANIM DODIROM, STAKLENIM TAPIEM, SLAMKOM, DLAKOM
ILI PRTOM. POINJE OD GLAVE KA REPU, PO TRBUHU, EKSTREMITETIMA, UZ I
NIZ DLAKU.

- 21
* BOLNA OSETLJIVOST SE ISPIUJE NA ISTI NAIN KAO PREDHODNA ALI SE
KORISTI IGLA KOJA SE LAGANO POVRNO ILI DUBOKO UDARA U KOU.
B. ISPITIVANJE DUBOKOG SENZIBILITETA SASTOJI SE U ISPITIVANJU DUBOKIH I
DALEKIH ANATOMSKIH DELOVA KOSTIJU, ZLOBOVA, TETIVA, LIGAMENATA.
OBINO SE IZVODI NA TAJ NAIN TO SE IVOTINJI PREKRSTE EKSTREMITETI,
A IVOTINJA ELI DA IH VRATI U FIZIOLOKI POLOAJ. MALE IVOTINJE SE
OKREU NA LEA I POSTRANI POLOAJ I GLEDA SE KAKO E SE IVOTINJA
ISPRAVITI. POREMEAJ DUBOKOG SENZIBILITETA ISPOLJAVA SE ILI
ZAKASNELOM REAKCIJOM ILI JE U OPTE NEMA.
C. ISPITIVANJE PERIFERNIH NERVNIH VLAKANA ISPITUJU SE POMOU
PRITISKA KOJI SE VRI NA PERIFERNE NERVE, DOSTUPNE PALPACIJI.
STEPEN OSETLJIVOSTI PROCENJUJE SE PREMA NAJMANJEM PRITISKU,
KOJI JE POTREBAN DA IZAZOVE REAKCIJU NA BOL.

ISPITIVANJE MOTILITETA MOTILITETOM SE NAZIVA SPOSOBNOST

KRETANJA KOJA SE ZASNIVA NA FUNKCIJI NEUROMUSKULARNOG APARATA.
U ISPITIVANJU MOTILITETA OBRAA SE PANJA NA SPOSOBNOST VRENJA
AKTIVNIH POKRETA, KOORDINACIJU POKRETA, GREVE I PRISILNE
POKRETE.
A. SPOSOBNOST VRENJA AKTIVNIH POKRETA ODNOSI SE NA PROCENU
MIINE SPOSOBNOSTI ZA AKTIVNE POKRETE POD UTICAJEM VOLJE.
STANJE KADA MIII KOJI SU PODVRGNUTI UTICAJU VOLJE NE MOGU
VRITI SVOJU FUNKCIJU NAZIVA SE ODUZETOST MIIA. MOE BITI
DELIMINA PAREZA, ILI POTPUNA PARALIZA.
B. KOORDINACIJOM KRETANJA NAZIVA SE USKLAIVANJE FUNKCIJE
POJEDINIH MIIA PRI IZVOENJU SLOENIH KRETNJI, I TO PREKO
NERVNIH PUTEVA. PRI TOME SU MOGUI POREMEAJI ATAKSIJA,
ODNOSNO POREMEAJ KOORDINACIJE KRETANJA, KOJA MOE BITI
STATIKA ( U MIROVANJU ) I LOKOMOTORNA ( U POKRETU ). VERTILIGO
ILI VRTOGLAVICA JE POSEBAN OBLIK ATAKTIKIH ZNAKOVA, KOJI SE
ISPOLJAVAJU LJULJANJEM, TETURANJEM ILI ZANOENJEM, PONEKAD SA
PRISILNIM KRETANJEM U KRUG ILI OKO UZDUNE OSE.
C. GREVI SU NEHOTINEKONTRAKCIJE ODREENE GRUPE MIIA ILI
SVIH POPRENO-PRUGASTIH MIIA A NASTAJU POD UTICAJEM
PATOLOKOG NADRAAJA NEKIH PUTEVA MOTORNIH NERAVA ILI
NJIHOVIH CENTARA. RAZLIKUJU SE TONINI I KLONINI GREVI. TONINI
GREVI SU DUGOTRAJNE MIINE KONTRAKCIJE BEZ ESTIH PREKIDA.
ONI OBINO ZAHVATAJU ODREENE GRUPE MIIA, KOJE KAO DA
ZASTANU U KONTRAHOVANOM STANJU ( TETANUS ). KLONINI GREVI
SE SASTOJE U PERIODINIM I NEVOLJNIM KONTRAKCIJAMA MIIA ILI
GRUPE MIIA, KOJI BRZO PRESTANU. KLONINI GREVI, KOJI
ZAHVATAJU SKORO SVE MIIE I KOD KOJIH DOLAZI DO DRHTANJA
ITAVOG TELA, ZOVU SE KONVULZIJE.
D. PRISILNE POKRETE IVOTINJA IZVODI PRISILNO, A USLED MOTORNE
PRENADRAENOSTI CENTARA.

- 22 -

- 23 -

VAKCINE I SERUMI
VAKCINE SE KORISTE U CILJU PROFILAKSE DA BI SE STVORIO VETAKI AKTIVNI
IMUNITET KOD VAKCINISANIH LJUDI I IVOTINJA. SVE VAKCINE SE DELE NA
VAKCINE DENER-PASTEROVOG TIPA I ANAVAKCINE.
VAKCINE DENER-PASTEROVOG TIPA SE PRIPREMAJU OD IVIH
MIKROORGANIZAMA IJA JE VIRULENCIJA OSLABLJENA DELOVANJEM
FIZIKIH ILI HEMIJSKIH SREDSTAVA, ILI PASAOM KROZ MANJE PRIJEMLJIV
ORGANIZAM NEKE IVOTINJE. TAKOE, ZA IZRADNU OVIH VAKCINA SE
MOGU KORISTITI UBIJENI UZRONICI ( TOPLOTOM ILI HEMIJSKIM
SREDSTVIMA ) KOD KOJIH JE SAUVANA ANTIGENSKA GRAA UZRONIKA.
ANAVAKCINE U NEKIM VAKCINAMA SE PORED MIKROORGANIZAMA NALAZE
TOKSINI KOJI SU UNITENI FORMALINOM, PA SE TAKVE VAKCINE NAZIVAJU
ANAVAKCINE. POD DEJSTVOM FORMALINA TOKSIN PRELAZI U ANATOKSIN
KOJI VIE NIJE OTROVAN ZA ORGANIZAM.
SERUMI SE KORISTE U BORBI PROTIV ZARAZNIH BOLESTI TAKO TO SE
VETAKIM PUTEM STVARA PASIVNI IMUNITET U ORGANIZMU. PRIPREMANJE
SERUMA SE VRI IMUNIZOVANJEM KONJA ILI DRUGIH IVOTINJA. POSLE
IZDVAJANJA SERUMA IZ KRVI, ISPITUJE SE SERUM NA STERILNOST I TITAR
ANTITELA. NAKON TOGA SE KONZERVIU KONZERVANSOM KOJI NE DOZVOLJAVA
RAZVOJ MIKROORGANIZAMA. PROFILAKTIKI SERUMI SE DAJU U PROFILAKTIKE
SVRHE, TERAPEUTSKI SERUMI DAJU SE TOKOM TERAPIJE I DIJAGNOSTIKI
SERUMI SLUE U DIJAGNOSTICI POJEDINIH MIKROORGANIZAMA.
SERUMI MOGU BITI :
ANTITOKSINI SERUMI KORISTE SE KOD OBOLJENJA KOJA NASTAJU
DELOVANJEM TOKSINA ( TETANUS, BOTULIZAM )
ANTIBAKTERIJSKI SERUMI SU PROFILAKTINI I TERAPEUTSKI SERUMI
KOJI SE DAJU ZA TERAPIJU I PROFILAKSU BAKTERIJSKIH OBOLJENJA
ANTIVIRUSNI SERUMI DAJU SE PROTIV ODREENIH VIRUSNIH OBOLJENJA
SERUMI PROTIV IVOTINJSKIH OTROVA DAJU SE U TERAPIJI UJEDA ZMIJA,
PAUKOVA I SL.

- 24 -

SPECIFINOSTI DEZINFEKCIJE PRIPREMA ZA DEZINFEKCIJU

POD OVIM POJMOM SE PODRAZUMEVA MEHANIKO IENJE I SANITARNO
PRANJE MESTA, POVRINA, I OBJEKATA KOJI SE ELE DEZINFIKOVATI. CILJ
IENJA JESTE DA SE SA POVRINA KOJE TREBA DEZINFIKOVATI SKINE
PRLJAVTINA A SA NJOM I DEO MIKROORGANIZAMA. PREDMETI I POVRINE MOGU
BITI PREKRIVENI INFEKTIVNIM MATERIJALOM, NAROITO ORGANSKOG POREKLA
U KOME SE NALAZE MIKROORGANIZMI. PRIMENA BILO KAKVOG DEZINFEKCIONOG
SREDSTVA NA TAKVOM OBJEKTU JE NEIZVESNA JER DEZINFICIJENS NE MOE DA
PRODRE DO MIKROORGANIZMA.
U IENJU PREDMETA NAMENJENIH DEZINFEKCIJI RAZLIKUJU SE 2 ETAPE
MEHANIKO IENJE I SANITARNO PRANJE.
MEHANIKO IENJE
SPROVODI SE PRE SVAKE DEZINFEKCIJE OBJEKTA ZA SMETAJ IVOTINJA,
ISPUSTA, RAZNIH PREDMETA, RADNIH POVRINA U INDUSTRIJI HRANE I SL.
SASTOJI SE U TOME DA SE RAZNIM MEHANIKIM SREDSTVIMA SA POVRINA
SKUPLJAJU NA JEDNO MESTO OSTACI HRANE, PROSTIRKA, BALEGA, OSOKA,
POVRINSKI SLOJEVI ZEMLJE I RAZNE DRUGE ORGANSKE MATERIJE KOJE SU
MOGLE BITI INFICIRANE. SAKUPLJENA NEISTOA SE MORA NEKODLJIVO
UKLONITI PALJENJEM, ZAKOPAVANJEM ILI DEZINFEKCIONIM SREDSTVIMA KAKO
NE BI POSTALA DALJI IZVOR ZARAZE.
PRI IENJU SUVIH POVRINA POTREBNO IH JE PREDHODNO NAVLAITI VODOM
ILI DEZINFICIJENSOM KOJI E SE KASNIJE KORISTITI. OVO SE RADI DA SE
KASNIJE NE BI DIZALA PRAINA U KOJOJ SU MIKROORGANIZMI KOJI MOGU
INFICIRATI DRUGE POVRINE ILI OSOBLJE KOJE RADI. TAKOE, TREBA NAVLAITI I
PRIBOR SA KOJIM SE RADI.

 SANITARNO PRANJE
POD SANITARNIM PRANJEM PODRAZUMEVA SE ODVAJANJE JAE ILI SLABIJE
FIKSIRANIH ESTICA PRLJAVTINE SA POVRINA NA KOJIMA SE NALAZE.TO
ZNAI, TO JE MOGUE POTPUNIJE, RAZDVAJANJE DVEJU SUPSTANCI KOJE SU
FIZIKI PRIVRENE JEDNA NA DRUGU. ONO SE SASTOJI U TOME DA SE SVE
POVRINE KOJE SU MEHANIKI OIENE OPERU VRUOM VODOM U KOJU JE
DODATO NEKO SREDSTVO ZA IENJE. NA TAJ NAIN SKIDA SE PREOSTALA
NEISTOA A SA NJOM I MIKROORGANIZMI.SANITARNO PRANJE TREBA NAROITO
TEMELJNO SPROVESTI NA PODOVIMA, DONJIM DELOVIMA ZIDOVA I BOKSOVIMA U
STAJAMA, RADNIM POVRINAMA I SL.
- 25 SANITARNO PRANJE KOD GRUBE DEZINFEKCIJE OBJEKATAOBAVLJA SE 1- 2%
VRUIM RASTVOROM NaOH. KAD SU U PITANJU OSETLJIVE POVRINE KORISTE
SE POSEBNA SREDSTVA DETERDENTI.
SPOSOBNOST UKLANJANJA NEISTOA PREDSTAVLJA VANO DELOVANJE
SVAKOG RASTVORA ZA IENJE KOJI SE KORISTI ZA SANITARNO PRANJE. TO JE
U STVARI SPOSOBNOST RASTVORA DA ODVOJI NEISTOU OD POVRINE I
ZADRAVAJUI JE U RASTVORU, SPREI NJENO PONOVNO IZDVAJANJE I
TALOENJE NA OPRANIM POVRINAMA. SREDSTVA ZA SANITARNO PRANJE SE
MOGU PODELITI NA ALKALNA, KISELA I NEUTRALNA.
1. ALKALNA SREDSTVA ZA IENJE
KORISTE SE , SKORO ISKLJUIVO, U INDUSTRIJI MESA. OSTACI BELANEVINA
BUBRE POD DEJSTVOM LUINA I LAKE SE ODSTRANJUJU SA POVRINA.TO JE
VEA ALKALNOST SREDSTAVA ZA IENJE, TO JE BOLJI EFEKAT PRANJA, ALI I
VEA OPASNOST OD KOROZIJE.
2. KISELA SREDSTVA ZA IENJE
KORISTE SE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI U SLUAJEVIMA KADA TREBA
SPREITI TALOENJE KALCIJUM I MAGNEZIJUM KARBONATA. OVAJ TALOG OMETA
IENJE A TIME I DEZINFEKCIJU. PO PRAVILU, KISELA SREDSTVA ZA IENJE
DOVODE DO KOROZIJE PREDMETA, PA SE KOMBINUJU SA TZV. INHIBITORIMA KOJI
SMANJUJU NEGATIVNI EFEKAT OVIH SREDSTAVA.
3. NEUTRALNA SREDSTVA ZA IENJE ( TENZIDI )
NE REAGUJU U VODENOM RASTVORU ILI REAGUJU SASVIM SLABO KISELO ILI
ALKALNO ZBOG EGA NEMAJU KOROZIVNO DEJSTVO. ZA IENJE SE KORISTE
KATJONSKI I ANJONSKI TENZIDI KOJI IMAJU DOBRU MO IENJA.
RASTVOR ZA IENJE PRODIRE U SVE PORE, TE NA TAJ NAIN BOLJE
OBUHVATA PRLJAVTINU, BOLJE JE UKLANJA SA POVRINA I EMULGUJE MAST.
IMAJU SPOSOBNOST STVARANJA PENE TO JE NEPOELJNO U ZATVORENIM
SISTEMIMA. NEKAD SE PENA KORISTI ZA STVARANJE PREKRIVAA NA

VERTIKALNIM POVRINAMA SVE DOK SE PRLJAVTINA POD DEJSTVOM

RASTVORA NE OMEKA I POSTANE DOSTUPNA ZA ISPIRANJE.

- 26 -

PRIPREMA DEZINFICIJENSA ZA PRAKTINU PRIMENU

DEZINFICIJENSI SE, ZAVISNO OD NJIHOVE PRIRODE, MOGU KORISTITI U PRAKSI U
VRSTOM STANJU ( HLORNI KRE U PRAHU ZA DEZINFEKCIJU ZEMLJITA ),
GASOVITOM ( HLOR KAO GAS, FORMALDEHID ) ILI U VIDU RASTVORA.
U KOLIKO SE DEZINFICIJENS KORISTI U PRAHU, ITAVA PRIPREMA SE SASTOJI U
TOME DA SE IZMERI POVRINA ZEMLJE KOJU TREBA DEZINFIKOVATI I POTREBNA
KOLIINA DEZINFICIJENSA U PRAHU, VODEI RAUNA KOJA KOLIINA
DEZINFICIJENSA IDE NA 1m2 ZEMLJE.
PRI DEZINFEKCIJI GASOVITIM SREDSTVIMA POTREBNO JE PREDHODNO IZMERITI
ZAPREMINU PROSTORIJE KOJU TREBA DEZINFIKOVATI, JER SE NA OSNOVU TOGA
ODREUJE POTREBNA KOLIINA GASOVITOG DEZINFICIJENSA.
NAJVEI BROJ DEZINFICIJENASA SE KORISTI U VIDU RASTVORA. PRAVE SE
RAZLIITE KONCENTRACIJE RASTVORA KOJE SE IZRAUNAVAJU U PROCENTIMA
ILI PROMILIMA. TU SE RADI O ODNOSU DEZINFICIJENSA I KOLIINE SREDSTAVA U
KOME SE VRI RASTVARANJE, A IZRAAVA SE PO TEINI ILI ZAPREMINI.
OSOBINE UZRONIKA I SPECIFINOST DEZINFICIJENSA
PRI IZBORU DEZINFICIJENSA MORA SE PRE SVEGA IMATI U VIDU VRSTA
UZRONIKA. NA VIRUSE DOBRO DELUJU LUINE, NA SPORE HLORNI PREPARATI.
NEKI MIKROORGANIZMI SU VRLO NEOTPORNI I GINU BRZO U SLOBODNOJ
PRIRODI BEZ DEJSTVA DEZINFICIJENASA. DRUGI, POKAZUJU MANJU ILI VEU
OTPORNOST. JAA ILI SLABIJA OTPORNOST MIKROORGANIZAMA TRAI JAI ILI
SLABIJI DEZINFICIJENS ODNOSNO ONAJ NA KOJI JE UZRONIK BOLESTI
NAJOSETLJIVIJI.
DEZINFEKCIJA KOD ANTRAKSA

NAJPOVOLJNIJI DEZINFICIJENS JE HLORNI KRE KOJI SE KORISTI U RASTVORIMA

SA 5 7% AKTIVNOG HLORA. ZA DEZINFEKCIJU ZEMLJANIH PODOVA KORISTI SE
HLORNI KRE U PRAHU ( 25kg NA 1m2 ). TEKSTILNI I DRUGI PREDMETI MOGU SE
DEZINFIKOVATI POTAPANJEM U 5 10% RASTVOR FORMALINA.
DEZINFEKCIJA KOD BRUCELOZE
OD DEZINFICIJENASA KORISTE SE RASTVOR HLORNOG KREA SA 2 2,5%
AKTIVNOG HLORA, 2 3% VRUI ( 70 80C ) NaOH, 2% RASTVOR FORMALINA.
UBRE SE DEZINFIKUJE BIOTERMIKIM POSTUPKOM KOJI TRAJE 2 MESECA.
PANJACI SE ISTE OD KOROVA, POKOSE I 2 3X PREORU U KRATKOM
INTERVALU. TAKVI PANJACI SE NE KORISTE 4 5 MESECI.
DEZINFEKCIJA KOD SALMONELOZE
NAKON SAKUPLJANJA, FEKALIJE SE MEAJU SA RASTVOROM KREA. ZA
DEZINFEKCIJU POVRINA, KORISTI SE RASTVOR HLORNOG KREA SA 5%
AKTIVNOG HLORA, 2% FORMALIN, 10% RASTVOR KREOLINA I 4% VRUI RASTVOR
NaOH.
DEZINFEKCIJA KOD LEPTOSPIROZE
KORISTI SE RASTVOR HLORNOG KREA SA 3 4% AKTIVNOG HLORA, 2 -3% VRUI
RASTVOR NaOH, 5% RASTVOR KREOLINA ILI 2% RASTVOR FORMALINA.
DEZINFEKCIJA KOD TBC-a
UZRONIK TUBERKULOZE SPADA U IZUZETNO OTPORNE MIKROORGANIZME
ZBOG EGA SE KORISTE TZV. KOMBINOVANI DEZINFICIJENSI. JEDAN OD
- 27 NAJDELOTVORNIJIH JE 5% KOMBINOVANI DEZINFICIJENS KOJI SE PRAVI OD
JEDNOG DELA KREZOLA I JEDNOG DELA KAUSTINE SODE. TAKOE, DOBRE
REZULTATE DAJE PRIMENA 10% RASTVORA FORMALINA. KOD ZAKLJUNE
DEZINFEKCIJE OBAVLJA SE DVOKRATNO TRETIRANJE SVIH POVRINA
ODGOVARAJUIM DEZINFICIJENSOM U RAZMAKU OD 24h.
DEZINFEKCIJA KOD SLINAVKE I APA
NAJEE SE KORISTI 2% RASTVOR NaOH ZAGREJAN NA 70 80C, U TOKU
TEKUE DEZINFEKCIJE SVAKI TREI DAN. ISTI RASTVOR SE KORISTI I ZA
ZAKLJUNU DEZINFEKCIJU.
DEZINFEKCIJA KOD BESNILA
ZA DEZINFEKCIJU PROSTORIJA U KOJIMA SU SE NALAZILE BOLESNE IVOTINJE
PREPORUUJE SE 10% RASTVOR NaOH ZAGREJAN NA 70 80C, RASTVOR
HLORNOG KREA SA 5% AKTIVNOG HLORA, 3% RASTVOR KREOLINA I 4%
RASTVOR FORMALDEHIDA
DEZINFEKCIJA KOD AUJESKIJEVE BOLESTI
NAJEE SE KORISTI 3% RASTVOR NaOH ZAGREJAN NA 70 80C I RASTVOR
HLORNOG KREA SA 3% AKTIVNOG HLORA.