1

Prof. dr Marijana Pajvani

KOMENTAR USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

3
Prof. dr Marijana Pajvani
KOMENTAR USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

IZDAVA:

Prof. dr Marijana Pajvani

Fondacija Konrad Adenauer

ZA IZDAVAA
Claudia Crawford

K O M E N TA R U S TAVA
REPUBLIKE SRBIJE

UREDNIK
Aleksandra Popovi
PRIPREMA I TAMPA
Caligraph
TIRA
1.000

ISBN 978-86-86661-NN-N

2009 Fondacija Konrad Adenauer, Beograd

Sva prava zadrana.
Pretampavanje, ak i odlomaka, dozvoljeno samo uz saglasnost
Fondacije Konrad Adenauer.

BEOGRAD, 2009.

SADRAJ

7 | R e c enzija
1 1 | P rvi deo N aela U stava
1 1 | D rugi deo L judska i manjinska prava i
slobode
1. Osnovna naela
2. Ljudska prava i slobode
3. Prava pripadnika nacionalnih manjina
1 1 | T re i deo E konomsko ure enje i javne
finansije
1. Ekonomsko ureenje
2. Javne finansije
1 1 |  etvrti deo N adlenost R epublike S rbije
1. Ekonomsko ureenje
2. Javne finansije
1 1 | P eti deo U re enje vlasti
1. Narodna skuptina
2. Predsednik Republike
3. Vlada
4. Dravna uprava

7
5. Zatitnik graana
6. Vojska Srbije
7. Sudovi
8. Visoki savet sudstva
9. Javno tuilatvo
1 1 |  esti deo U stavni sud
1 1 | S edmi deo T eritorijalno ure enje
1. Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava
2. Autonomne pokrajine
3. Lokalna samouprava

RECENZIJA
Ko m e n t a r U s t a va Re p u b l i k e S r b i j e ,
P r o f. d r M a r i j a n a Pa j va n i

1 1 | O smi deo U stavnost i zakonitost

1 1 | D eveti deo P romena U stava
1 1 | D eseti deo Z avrna odredba

Knjiga Komentar Ustava Republike Srbije predstavlja

obiman i detaljan komentar novog srpskog Ustava,

1 1 | P rilog

usvojenog na narodnom referendumu 2006. godine. Osim

udbenike obrade, kao i naunih i strunih radova koji se
bave analizom pojedinih instituta, ovo je prvi kompletan
komentar Ustava u domaoj pravnoj literaturi od njegovog
donoenja.
Po svojoj sadrini, knjiga predstavlja nauno zasnovan
komentar pravnih reenja sadranih u Ustavu, koji itaocu
prua kompletan uvid u ustavnopravni sistem Srbije. Autorka
svojim prepoznatljivim naunim jezikom, jasnim i britkim
stilom, prua analizu osnovnih ustavnih naela, ljudskih i
manjinskih prava i sloboda, kao i sistema organizacije vlasti.
Posebnu vrednost ovog komentara predstavlja kritiki osvrt
na pravna reenja sadrana u Ustavu, pri emu autorka, na
temelju svog prethodnog naunog opusa, nudi odgovore i
alternative, pruajui itaocu mogunost da Ustav zaista
proita, bez obzira kakva su njegova (sa)znanja u oblasti
ustavnog prava. Poseban dar autorke da sistematino,
kritino i analitino sagleda pravne institute, doao je
kompletno do izraaja u celovitom komentaru novih ustavnih
reenja.

8
Imajui u vidu sadrinu i namenu komentara Ustava, knjiga nesumnjivo
doprinosi zaokruivanju strunih izvora u oblasti domaeg ustavnog prava.
Osim toga, knjiga moe da poslui kao edukativni materijal ne samo
pravnicima, ve i svakom itaocu koji je zainteresovan da proiri svoja
saznanja o funkcionisanju i osnovnim vrednostima pravnog poretka
Republike Srbije.

U Niu,
16. 10. 2009. godine

Prof. dr Irena Peji

9
Polazei od dravne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih graana i
etnikih zajednica u Srbiji,
polazei od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije,
da ima poloaj sutinske autonomije u okviru suverene drave Srbije i da iz
takvog poloaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih organa
da zastupaju i tite interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutranjim i
spoljnim politikim odnosima,
graani Srbije donose

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Ustav Srbije pripada grupi ustava koji zapoinju preambulom.

Preambula je uvodni tekst u Ustav. Sistematizovana je pre
normativnog dela Ustava i od njega je jasno odvojena. Mesto
preambule u Ustavu odreuju: forma, sadraj i pravna priroda
pravila koje preambula sadri.
Forma preambule razlikuje se od normativnog dela.
Preambula nema lanove. Tekst je pisan u sveanom tonu i
deklarativnim stilom, i po tome vie lii na sveanu izjavu
nego na pravnu normu.
Problem pravne prirode preambule postavlja se u ustavnim
sistemima u kojima ustav nije izriito odredio njenu pravnu
prirodu. Broj takvih ustava je mali, pa na to pitanje odgovara
pravna nauka ili praksa. Miljenja o pravnoj prirodi preambule
su podeljena. Argumentacija polazi od formalnih obeleja
preambule i karakteristika njenog sadraja.
U prilog stanovitu da preambula nema pravno dejstvo navode
se njena formalna obeleja (odvojena je od normativnog dela;
u sistematizaciji ne koristi lanove; tekst nema preciznost
svojstvenu pravnim normama), i sadraj (programski, ideoloki
i deklarativan karakter).

10

11
U prilog stanovitu da preambula ima pravno dejstvo navode se takoe
njena formalna obeleja i mesto koje zauzima u ustavu. Ustavi zapoinju
preambulom. Ona je odvojena od normativnog dela. Upravo to govori da
se preambula moe smatrati najznaajnijim delom ustava.
Teoretiari koji se rukovode sadrajem preambule i nainom na koji se on

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

saoptava, odriu pravni karakter programskim, ideolokim i deklarativnim

odredbama u preambuli, dok odredbama iji je sadraj konkretan,
oblikovan kao pravna norma, smatraju pravno obavezujuim (na primer,
preambule ustava Francuske iz 1946. i 1958).
U preambuli Ustava Srbije, kao ni u smom Ustavu nije eksplicitno naznae
njen pravni karakter i dejstvo. Iako se u preambuli navodi jedna posebna

Prvi deo
N A E L A U S TAVA

ustavna obaveza svih organa (ne precizira se o kojim organima je re) da

zastupaju i tite interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutranjim i
spoljnim politikim odnosima, injenica da Ustav ne precizira pravnu
prirodu i dejstvo preambule, ostavlja otvorenim pitanje, da li su odredbe
sadrane u preambuli obavezujue, i kako bi se, pod pretpostavkom da su

Prvi deo Ustava obuhvata osnovna naela na kojima poiva

odredbe obavezujueg karaktera, sankcionisala njihova povreda.

ustavni sistem Srbije. S obzirom na sadraj naela, mogue

je izdvojiti tri grupe pravila: opta naela, naela koja se
odnose na ljudska i manjinska prava, i ustavne odredbe koje
se odnose na formalna obeleja drave.
Kao polazne i osnovne ustavne principe Ustav navodi: vladavinu
prava, podelu vlasti, suverenost graana, politiki pluralizam,
svetovnost drave, pravo graana na pokrajinsku autonomiju
i lokalnu samoupravu, kao i zabranu sukoba intersa.
Set principa koji se odnose na ljudska i manjinska prava
obuhvata: garantovanje ravnopravnosti polova, zatita
dravljana Republike Srbije u inostranstvu, zatita nacionalnih
manjina, i osnovne garancije statusa stranaca.

1 Na osnovu l. 133. st. 3. Ustava Republike Srbije, i l. 25. Zakona o

referendumu i narodnoj inicijativi (Slubeni glasnik RS, br. 48/94 i
11/98), Narodna skuptina Republike Srbije, na Drugoj posebnoj sednici
Narodne skuptine Republike Srbije u 2006. godini, odranoj 8. novembra
2006. godine, donela je Odluku o proglaenju Ustava Republike Srbije:
Proglaava se Ustav Republike Srbije, koji je usvojila Narodna skuptina
Republike Srbije na Prvoj posebnoj sednici Narodne skuptine
Republike Srbije u 2006. godini, odranoj 30. septembra 2006. godine
i koji je konano usvojen na republikom referendumu odranom 28. i
29. oktobra 2006. godine. Slubeni glasnik RS, br. 98/2006.

12

13
Meu naelima Ustava su i odredbe o formalnim svojstvima drave, koje

ili potovanje principa i vrednosti). Primetno je da Ustav govori samo o

su i u komparativnoj ustavnosti karakteristian sadraj uvodnih i osnovnih

evropskim vrednostima (i principima), a potpuno izostavlja univerzalno

ustavnih odredbi. To su odredbe o: definiciji Republike, dravnim

prihvaene demokratske principe i vrednosti, suavajui tako etiki i

simbolima (grb, himna i zastava), teritoriji i granicama, glavnom gradu,

vrednosni kontekst kojem Srbija tei, to se izraava spremnou da se

kao i o meunarodnim odnosima.

uvae i potuju ne samo evropske ve i univerzalne (opteprihvaene)

vrednosti i principi.

lan 1 Republika Srbija

Drugo pitanje tie se terminoloke nedoslednosti ustavotvorca koji u l. 1

Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih naroda koji

koristi sintagmu ljudska i manjinska prava i slobode (istu sintagmu

u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi,

koristi i u nazivu drugog dela u kojem su sistematizovane odredbe o

naelima graanske demokratije, ljudskim i manjinskim

ljudskim i manjinskim pravima i slobodama), da bi ve u l. 3 st. 1 umesto

pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i

toga koristio sintagmu ljudska prava, izostavljajui da eksplicitno navede

vrednostima.

manjinska prava i slobode, a u drugom stavu istog lana sintagmu

ljudska i manjinska prava, izostavljajui da navede i slobode. O

Ustav zapoinje odredbom koja definie dravu Srbiju, odreuje njen

terminolokoj nedoslednosti koja moe stvoriti ozbiljne tekoe u primeni

karakter, navodi osnovna naela na kojima poiva Srbija kao politika

Ustava ilustrativno govore i primeri rubruma l. 18 (koristi se termin

zajednica i ustavna drava.

zajemena prava); l. 20 (koristi se termin ljudska i manjinska prava);

l. 22 (koristi se termin ljudska i manjinska prava i slobode).

Po obliku organizacije vlasti Srbija je Republika. To lan 1 eksplicitno navodi.

Princip nacionalne, a ne graanske drave u osnovi je ustavne definicije

lan 2 Nosioci suverenosti

Srbije. Srbija je nacionalna drava (drava srpskog naroda). Uz ovu

Suverenost potie od graana koji je vre referendumom,

osnovnu karakteristiku vezuje se, na odreeni nain, i injenica da je

narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih

Srbija i multinacionalna drava. Srbija je drava ne samo srpskog naroda

predstavnika.

ve i svih naroda koji u njoj ive.

Nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa niti

pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti

Kao temeljne ustavne principe Ustav navodi: vladavinu prava (vlast u

uspostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana.

granicama prava i podela vlasti); princip socijalne pravde (socijalno odgovorna

drava, politika jednakih mogunosti, posebne mere); naela graanske

Princip narodnog (graanskog) suvereniteta reguliu osnovna naela

demokratije (suverenost graana, slobodni izbori, politiki pluralizam);

Ustava. To ukazuje da se ovaj princip smatra jednim od temeljnih principa

ljudska i manjinska prava i slobode (ustav kao garant i zatitnik ljudskih

ustavnog sistema.

prava); pripadnost evropskim principima i vrednostima (evropska perspektiva

spremnost da se uvae, prihvate i potuju evropske vrednosti).

Pored naelnog stava da suverenost potie od graana, blie se propisuju

oblici praktinog ostvarivanja principa narodne suverenosti. Neposredno

Nain na koji se u Ustavu navode temeljni principi koji odlikuju Srbiju kao

odluivanje (vrenje vlasti) graana jedan je vid ostvarivanja narodne

politiku zajednicu nalae da se ukae na dva pitanja, znaajna za

suverenosti. Oblici neposrednog odluivanja (uestvovanja u odluivanju)

razumevanje temeljnih principa Ustava.

graana jesu referendum i narodna inicijativa.

Jedno pitanje odnosi se na nain na koji je formulisana meunarodna i

Referendum je karakteristian po tome to graani imaju mogunost da

evropska perspektiva Srbije. Ostavljamo po strani jezike nedoslednosti

presudno utiu na to da li e odluka biti usvojena ili ne. U vezi sa

(na primer, pripadnost principima, umesto prihvatanje ili uvaavanje

referendumom Ustav regulie:

14

15
pitanja o kojima se odluuje na obaveznom naknadnom ustavnom
referendumu (l. 203 st. 7);
pitanja o kojima se odluuje na fakultativnom ustavnom referendumu,

lan 3 Vladavina prava

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i poiva na

uslove za raspisivanje njegovo raspisivanje i subjekte na iji se zahtev on

neotuivim ljudskim pravima.

raspisuje (l. 203 st. 6);

Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim

pitanja o kojima se obavezno odluuje na referendumu (l. 182 st.

3 i 4);
uslovi pod kojima se za sva druga pitanja raspisuje fakultativni

izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava,

podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlau i povinovanjem
vlasti Ustavu i zakonu.

referendum i subjekte koji mogu zatraiti njegovo raspisivanje (l. 99 st.

1 taka 2, i l. 108);
pitanja koja ne mogu biti predmet odluivanja na referendumu (l. 108
st. 2);

Princip vladavine prava kao temeljni ustavni princip (l. 1) Ustav blie
definie parametrima koji govore o sadraju ovog principa, nainu
ostvarivanja i instrumentima koji omoguuju njegovu operacionalizaciju u
ustavnom sistemu.

Narodna inicijativa oblik je neposrednog odluivanja graana,

karakteristian po tome da graani, koristei instrumente narodne

Princip vladavine prava Ustav definie kao osnovnu pretpostavku Ustava, a

inicijative koji im stoje na raspolaganju, samo pokreu odluivanje

ljudska prava (kojima dodaje i atribut neotuiva) jesu osnova na kojoj

(iniciraju odluivanje ili podnose formalni predlog koji pokree postupak

poiva vladavina prava. Sadraj ove ustavne odredbe je ilustrativan primer

odluivanja).

konfuznog pravila koje moe biti povod za razliite interpretacije. Naelnoj

ustavnoj definiciji prema kojoj je vladavina prava pretpostavka Ustava

Ustav sadri optu odredbu o narodnoj inicijativi, a posebno regulie neke

moe se zameriti da je zamenila mesta uzroku i posledici, jer je odnos izmeu

oblike narodne inicijative one koji ispunjavaju formalne i druge uslove za

pojmova vladavina prava i ustav upravo obrnut. Postojanje (pisanog) ustava

pokretanje postupka odluivanja:

(shvaen kao temeljni drutveni ugovor koji definie prostor individualne

slobode u politikoj zednici, a vlast dovodi u granice prava) jeste pretpostavka

zakonodavna inicijativa pravo graana da predlau zakone (l. 107 st. 1);

za vladavinu prava. Ustav regulie principe, pravila i procedure, institucije i

ustavna inicijativa pravo graana da predloe reviziju ustava (l. 203

instrumente vladavine prava, i zato je ustav vana pretpostavka vladavine

st. 1);
zahtev za raspisivanje referenduma pravo graana da zatrae
raspisivanje republikog referenduma (l. 108 st. 1).

prava. Osim toga, vladavina prava ne poiva na (neotuivim) ljudskim

pravima ve su ljudska prava (njihovo garantovanje i zatita) razlog i
smisao politike zajednice, a vladavina prava gradi pravni, institucionalni i
politiki okvir koji ini moguim ljudske slobode u politikoj zajednici.

Pored neposrednih oblika odluivanja princip suverenosti graana ostvaruje

Nejasno ostaje i zato se, u ovom kontekstu, u Ustavu ne koristi sintagma

se i u okviru predstavnikog sistema vladavine preko predstavnika koje

ljudska i manjinska prava i slobode ve sintagma neotuiva ljudska

graani neposredno biraju na slobodnim, fer, demokratskim i neposrednim

prava, a da znaenje te sintagme i njen sadraj nisu blie odreeni.

izborima.
Kada definie ostvarivanje naela vladavine prava, Ustav kao najvanija
Suverenost graana i oblici u kojima graani slobodno iskazuju svoj

izdvaja upravo ona podruja koja su stubovi pravne drave:

odnos prema vlasti (neposrednim vrenjem vlasti ili slobodnim izborom

svojih reprezentanata) jedna je od temeljnih vrednosti ustavnog
poretka. Ustav titi ovu vrednost izriito zabranjujui dravnim
organima, politikim partijama i pojedincima da prisvoje suverenost
graana ili da uspostave vlast mimo slobodno izraene volje graana
(l. 2 st. 2).

slobodne i neposredne izbore (nain konstituisanja vlasti, osnov i izvor

njenog legitimiteta);
ustavno jemstvo ljudskih i manjinskih prava (garantovanje i zatita
ljudskih prava kao smisao i razlog ustava);
podela vlasti (instrument ogranienja vlasti);

16

17
nezavisnost sudstva (pravna sigurnost i zatita prava);

Principi na kojima poivaju odnosi meu organima sve tri vlasti su

povinovanje vlasti Ustavu i zakonu (vlast u granicama prava).

ravnotea i meusobna kontrola (st. 2), a sudska vlast je nezavisna

(st. 3). Primetno je da su ova dva stava kontradiktorna. Nezavisnost

Neke oblasti i posebno su regulisane u osnovnim odredbama Ustava (l. 4, 5, 6).

sudstva nije ostvarljiva ukoliko odnose izmeu sve tri vlasti (zakonodavne,
izvrne i sudske) karakterie meusobna kontrola. Ravnotea vlasti i

lan 4 Podela vlasti

meusobna kontrola karakteristini su za odnose izmeu legislative i

egzekutive (zakonodavne i izvrne vlasti) u parlamentarnim sistemima.

Pravni poredak je jedinstven.

Organizacija vlasti u Srbiji je u obliku parlamentarnog sistema, na ta

Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu,

upuuju ustavom regulisani instrumenti koji su karakteristini za odnos

izvrnu i sudsku.

Vlade i Narodne skuptine: interpelacija (l. 129), glasanje o (ne)

Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i meusobnoj

poverenju vladi (l. 130, i 131), ostavka Vlade (l. 132, i 133),

kontroli.

rasputanje Narodne skuptine (l. 109).

Sudska vlast je nezavisna.

Status sudske vlasti u kontekstu principa podele vlasti, poiva na dva
U okviru rubruma Podela vlasti regulisana su dva pitanja: jedno, ija

ustavna naela: prema jednom, odnos sudske i drugih vlasti karakterie

sadrina ne odgovara rubrumu (jedinstvo pravnog poretka), i drugo ija

meusobna kontrola (st. 2), prema drugom sud je nezavisan (st. 4).

sadrina odgovara rubrumu (princip na kojem poiva organizacija vlasti i

Ako se kontradiktornost izmeu pomenutih pravila dovede u vezu s drugim

odnosi meu organima vlasti).

ustavnim odredbama, posebno onima koje reguliu, na primer, izbor

predsednika sudova i sudija (l. 144, i 147), i konfuznim odredbama o

Princip jedinstva pravnog poretka jedan je od elemenata koji ine sadraj

pravnom okviru koji definie poloaj sudova, pravnoj zasnovanosti sudskih

principa vladavine prava u njegovom pravnom znaenju. Istovetna

odluka i pravnim propisima koji vezuju sudije prilikom postupanja

odredba ponavlja se i u delu Ustava koji regulie ustavnost i zakonitost.

(uporediti l. 142 st. 2, l. 145 st. 2, i l. 149 st. 1) i slino, moe se

(l. 194 st. 1). Odredba o jedinstvu pravnog poretka trebalo je biti

zapaziti da je ustavom naelno garantovana nezavisnost sudstva ozbiljno

svrstana u prethodni lan koji utvruje principe vladavine prava. Sadraj

dovedena u pitanje. U vezi sa ovim zapaanjem2 upuujemo i na miljenje

naela jedinstva pravnog poretka nije odreen u osnovnim odredbama

Venecijanske komisije,3 kao i na komentare Saveta evrope4 o setu

Ustava ve njegove elemente definiu druge odredbe kao, na primer, one o

pravosudnih zakona usvojenih krajem 2008. godine.

hijerarhiji pravnih propisa (l. 194 i 195).

Princip podele vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast je, prema

lan 5 Politike stranke

Ustavu naelo na kojem poiva odnos izmeu tri osnovne grane vlasti u

Jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom

ustavnom sistemu. Vlast ne podlee samo ogranienjima propisanim

oblikovanju politike volje graana.

Ustavom i zakonima ve i onima koja postavlja princip podele vlasti i koja

Osnivanje politikih stranaka je slobodno.

ne doputaju da u rukama jednog organa budu objedinjene razliite

Nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmereno

funkcije vlasti. Podela vlasti je institucionalni aranman koji odnose izmeu

na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih

razliitih vlasti postavlja (institucionalno, organizaciono i funkcionalno) na

nain da se poslovi koje obavljaju organi vlasti poveravaju, zavisno od
njihovog sadraja, razliitim organima vlasti. Zakonodavna vlast poverena
je organu vlasti koji reprezentuje graane i kojeg oni neposredno biraju
(Narodna skuptina). Poslovi izvrne vlasti nadlenost su organa
egzekutive (Vlada i Predsednik republike). Sudsku vlast vre sudovi
(sudovi opte i sudovi specijalizovane nadlenosti, Vrhovni kasacioni sud).

2 ire u prilozima. Tekst prof. dr Marijane Pajvani Osvrt na ustavni okvir sudske vlasti
u kojem je autorka iznela svoj stav u debati povodom usvajanja seta pravosudnih zakona.
3 Miljenje br. 405/2006 usvojeno na 70. plenarnom zasedanju Komisije, Venecija,
1718. marta 2007. godine.
4 Dokument sadri ekspertska miljenja i zakljune stavove povodom dokumenta
Osnovna naela za izradu sistemskih zakona za regulisanje pravosua sudije iz
2007. godine.

18

19
ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne

se moe postaviti pitanje, kako tumaiti razliita ustavna reenja o

ili verske mrnje.

vrednostima koje Ustav titi?

Politike stranke ne mogu neposredno vriti vlast, niti je

potiniti sebi.

Drugo, nepreciznost normi koje definiu razloge za zabranu delovanja

politike stranke. Jedan od razloga je i krenje zajemenih ljudskih i
manjinskih prava. Atribut (zajemen) relativizuje osnov za zabranu

U skladu sa naelom graanske demokratije (l. 1) u osnovnim naelima

delovanja politike stranke. Suava se sadraj pojma ljudska i manjinska

Ustava garantuje se politiki pluralizam. Ustav priznaje ulogu koju u

prava samo na ona zajemena, ali se ne odreuje blie na koju vrstu

graanskim demokratijama imaju politike stranke kao glavni akteri

jemstava se misli (prava zajemena ustavom, prava zajemena

politikih procesa (identifikovanje, profilisanje i artikulisanje politike volje

meunarodnim ugovorima, ili prava zajemena zakonima i slino). Ustav

graana i njeno politiko reprezentovanje).

razlikuje kvalitet jemstva ljudskih i manjinskih prava s obzirom na propis

(pravni akt) koji garantuje prava (uporediti, na primer, l. 18 st. 1 i 2), i

Garantuje se sloboda osnivanja politikih stranaka. Naelno pravilo o

slobodnom osnivanju politikih stranaka operacionalizuju ustavne

zato je potrebno blie odrediti znaenje atributa koji se koristi.

Tree, terminoloke nedoslednosti belee se i u ovim odredbama. Ustav

odredbe o pravu na udruivanje (l. 55), i zakoni o politikim

koristi termine nedoputeno (l. 5 st. 3) i zabranjeno (l. 55 st. 3) delovanje.

strankama. U Srbiji je prihvaen liberalniji reim formiranja politikih

To ostavlja nedoumice o prirodi, kvalitetu, obimu i karakteru zatite (i

stranaka i drugih udruenja graana. Formiranje politike stranke ne

sankcija) u sluaju kada su povreene vrednosti koje su predmet zatite.

podlee odobrenju od strane dravnih organa (sistem odobrenja).

Za osnivanje stranke dovoljno je podneti dokumente (stratut, program,
odreeni broj potpisa graana koji podravaju formiranje stranke) na

lan 6 Zabrana sukoba interesa

osnovu kojih nadleni organ upisuje stranku u registar politikih stranaka

Niko ne moe vriti dravnu ili javnu funkciju koja je u

(sistem prijave).

sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili

privatnim interesima.

Delovanje politikih stranaka moe se ograniiti iz razloga utvrenih

Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom

Ustavom. Meu razlozima koje Ustav navodi jesu delovanje politike

reavanju odreuju se Ustavom i zakonom.

stranke koje je usmereno na:

Znaaj zabrane sukoba interesa kao jednog od instrumenata koji
nasilno ruenje ustavnog poretka;

obezbeuje potovanje naela podele vlasti (personalna podela vlasti) i

krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava;

vladavine prava razlog je to je zabrana sukoba interesa propisana u

izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.

Ustavu kao najviem pravnom aktu.

Ustavna norma koja utvruje razloge za ogranienje delovanja politikih

Zabrana sukoba interesa je opta. Odnosi se na svaku osobu koja obavlja

stranaka ostavlja prostor za razliite interpretacije to moe biti problem u

dravne ili javne funkcije. Ustav iskljuuje mogunost da se ove funkcije

praksi. Navodimo neke:

obavljaju ukoliko su u sukobu s drugim funkcijama, poslovima ili privatnim

interesima pojedinca.

Prvo, taksativno se navode samo tri vrednosti koje titi ova odredba (rasa,
nacija i vera). Identinu formulaciju ponavljaju i odredbe Ustava koje

Neke sluajeve sukoba interesa regulie sm Ustav, na primer, za narodne

reguliu zabranu delovanja politike stranke ili udruenja (l. 5 st. 3, i l.

poslanike (l. 102 st. 3), predsednika Republike (l. 115), ministre (l. 126),

55 st. 3). Izostaje navoenje drugih, podjednako vanih linih svojstava

sudije (l. 152), tuioce (l. 163), sudije Ustavnog suda (l. 173 st. 1).

koja Ustav (l. 21 st. 3) i meunarodni dokumenti o ljudskim pravima

eksplicitno navode uz zabranu diskriminacije (politika i druga uverenja,

Sukob interesa regulie se i zakonom na koji Ustav upuuje. Zakon

pol, jezik, kultura, starost, psihiki ili fiziki invaliditet, i drugo). U praksi

regulie postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom reavanju.

20

21
U Ustavu se paralelno koriste dva termina: sukob interesa (l. 6, 102 i

Ustavne odredbe koje reguliu odluivanje o promeni granica trae

173) i nespojivost funkcija (l. 115, 126, 152 i 163), to je jo jedan od

razjanjenje. Skreemo panju na sledeih nekoliko spornih pitanja:

primera terminoloke nedoslednosti.

Princip nepovredivosti granica iskljuuje mogunost odluivanja o
lan 7 Grb, zastava i himna
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.
Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.
Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna

promeni granica, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti ustavnog pravila

koje regulie odluivanje o promeni granica?
Kako postoje dva pravila o postupku po kojem se odluuje o promeni
granica pitanje je, koje od ovih pravila bi trebalo primeniti?
Kojom veinom glasova narodni poslanici usvajaju odluku o promeni

zastava i kao Dravna zastava.

granica, da li kvalifikovanom veinom koja je propisana za usvajanje

Himna Republike Srbije jeste sveana pesma Boe pravde.

promene Ustava (l. 203 st. 3) ili prostom veinom koja se primenjuje

Izgled i upotreba grba, zastave i himne, ureuju se zakonom.

na postupak odluivanja u svim pitanjima za koja Ustav nije propisao

neku posebnu veinu. (l. 105 st. 2)

U osnovnim odredbama Ustava standardno mesto zauzimaju odredbe o

Ustav propisuje razliite postupke revizije Ustava u zavisnosti od toga

dravnim simbolima (grb, himna i zastava). Grb, zastava i himna oznake

koji deo Ustava se menja. Osnovne odredbe Ustava, iji deo su i odredbe

su drave koje formalno simbolizuju njen subjektivitet i identitet.

o granici, menjaju se po postupku koji ukljuuje obavezni naknadni

ustavni referendum. Odredbe o granici deo su osnovnih odredbi Ustava,

Ustav regulie koji dravni simboli postoje (grb, zastava i himna), nain na

pa i odluku o promeni granica usvajaju graani na obaveznom i

koji se koriste grb (Veliki i Mali grb) i zastava (Narodna i Dravna zastava) i

naknadnom referendumu.

himna. Zakonu je preputeno da regulie izgled i upotrebu dravnih simbola.

lan 9 Glavni grad
lan 8 Teritorija i granica

Glavni grad Republike Srbije je Beograd.

Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.

Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po

Ustav propisuje da je Beograd glavni grad Republike Srbije.

postupku predvienom za promenu Ustava.

O glavnom gradu donosi se poseban zakon koji blie regulie njegov
Ustav utvruje bitna svojstva teritorije Republike Srbije. Ona je jedinstvena

poloaj i nadlenosti (l. 189 st. 5).

i nedeljiva. U skladu sa ovim naelima (i dokumentima KEBSa5), Ustav

utvruje princip nepovredivosti granice i regulie postupak po kojem se
odluuje o promeni granica.

lan 10 Jezik i pismo

U Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i

Ustav sadri dva pravila koja reguliu postupak odluivanja o promeni

iriliko pismo.

granica. Jedno (l. 8 st. 2), prema kojem se o promeni granica odluuje po

Slubena upotreba drugih jezika i pisama ureuje se

postupku za promenu Ustava (l. 203). Drugo, prema kojem je odluivanje

zakonom, na osnovu Ustava.

o promeni granica u nadlenosti Narodne skuptine (l. 99 st. 1 taka 2)

koja o tome odluuje veinom glasova prisutnih poslanika, uz uslov da

Srpski jezik i irilino pismo su, na osnovu smog Ustava, u slubenoj

sednici prisustvuje najmanje polovina poslanika (l. 105 st. 2).

upotrebi u Republici Srbiji.

Deklaracija o principima kojima se rukovode drave uesnice u meunarodnim

odnosima, Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, Helsinki, 1975, taka III.
5

Ustav je ostavio mogunost da zakon regulie slubenu upotrebu i drugih

jezika i pisama.

22

23
Pripadnicima nacionalnih manjina Ustav garantuje kolektivna prava, meu

Posebno se garantuje zatita prava graana na pokrajinsku autonomiju (l.

kojima i pravo da, u skladu sa zakonom uestvuju u odluivanju ili sami

187) i lokalnu samoupravu (l. 193) pred Ustavniom sudom.

odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za () slubenu upotrebu jezika i

pisma (l. 75 st. 2), kao i pravo na manjinsku samoupravu u ()

Eksperti Venecijanske komisije (Miljenje br. 405/2006 usvojeno na 70.

slubenoj upotrebi jezika i pisma (l. 75 st. 3).

plenarnom zasedanju, Venecija, 1718 marta 2007) u analizi sainjenoj

nakon usvajanja Ustava izneli su kritiki stav o ustavnim reenjima o

Uprkos tome to Ustav izriito garantuje da se dostignuti nivo ljudskih i

teritorijalnoj organizaciji. Prema tom miljenju, Ustav ne garantuje sadraj

manjinskih prava ne moe smanjivati (l. 20 st. 2), ovu normu prekrio je

prava na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu ve zakonodavcu

sm Ustav jer je dostignuti nivo prava na slubenu upotrebu jezika i pisma

delegira pravo da to pitanje regulie.

ukljuivao i latinino pismo (l. 8, i l. 109. st. 2 Ustava Srbije iz 1991. godine).
lan 13 Zatita dravljana i Srba u inostranstvu
lan 11 Svetovnost drave

Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u

Republika Srbija je svetovna drava.

inostranstvu.

Crkve i verske zajednice su odvojene od drave.

Republika Srbija razvija i unapreuje odnose Srba koji ive

Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna.

u inostranstvu sa matinom dravom.

U osnovnim odredbama Ustav postavlja princip svetovne (laike) drave i

U osnovnim odredbama Ustava definie aktivnan odnos drave Srbije

u skladu sa ovim polaznim principom izriito propisuje da u Srbiji nema

prema onim svojim dravljanima koji ne ive na teritoriji drave Srbije ve

dravne religije (l. 11 st. 3), kao i da su crkve i verske zajednice su

su (trajno ili privremeno) u nekoj drugoj zemlji.

odvojene od drave (l. 11 st. 2. i l. 44 st. 1).

Ustav pravi razliku izmeu dravljana i Srba koja se ogleda u sadraju i
U kontekstu principa svetovne drave, garantuju se sloboda savesti i

kvalitetu odnosa, i aktivnosti drave prema svojim dravljanima odnosno

veroispovesti (l. 43), postavljaju pravila i kriterijumi na kojima poiva odnos

prema Srbima.

crkve, verskih zajednica i drave (l. 44), garantuje prigovor savesti (l. 45).
Aktivan odnos drave prema dravljanima ogleda se i ostvaruje, u prvom
lan 12 Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava

redu, na podruju zatite njihovih prava i interesa (st. 1). Odnos drave
prema Srbima koji ive u inostranstvu ostvaruje se na polju povezivanja

Dravna vlast ograniena je pravom graana na pokrajinsku

sa matinom dravom, i manifestuje se kroz razliite aktivnosti koje ih

autonomiju i lokalnu samoupravu.

povezuju sa matinom dravom (st. 2).

Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu

samoupravu podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.

Pravo na uspostavljanje, razvijanje i odravanje nesmetanih veza i

saradnju sa sunarodnicima koji ne ive u Srbiji, Ustav garantuje i

Vertikalna podela vlasti (podela nadlenosti izmeu centralnih, pokrajinskih

pripadnicima nacionalnih manjina (l. 80 st. 3).

i lokalnih organa) oblik je ogranienja vlasti koji Ustav naelno regulie u

osnovnim odredbama, a konkretizuje u delu o teritorijalnoj organizaciji (l.
176194). Pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu Ustav

lan 14 Zatita nacionalnih manjina

definie kao izvorno pravo graana i oblik ogranienja dravne vlasti.

Republika Srbija titi prava nacionalnih manjina.

Granice ostvarivanja ovog prava graana postavlja princip ustavnosti i

Drava jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi

zakonitosti. Pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu

ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog

podlee kontroli ustavnosti i zakonitosti.

identiteta.

24

25
Meu osnovnim odredbama Ustava je i naelno jemstvo zatite prava

Optepriznati principi meunarodnog prava i pravila meunarodnog

nacionalnih manjina. Prava pripadnika nacionalnih manjina garantuju se u

prava6 ustavom su propisani okvir i osnov na kojem poiva spoljna

okviru ustavnih garancija ljudskih i manjinskih prava (taka 3 drugog dela

politika Srbije.

Ustava, l. 7582).
U st. 2 ovog lana Ustav regulie status meunarodnih izvora prava u
Oba stava lana 15 reguliu istovetno pitanje. To je zatita (posebnih)

ustavnom sistemu i pravnom poretku Republike Srbije. Deo pravnog

prava nacionalnih manjina koju garantuje Republika Srbija (drava).

poretka jesu opteprihvaena pravila meunarodnog prava i meunarodni

Stavovi 1 i 2 ovog lana razlikuju se samo u tome to je odredba stava 2

ugovori koje je Srbija ratifikovala (st. 2, i identina odredba u l. 194 st.

potpunija jer upuuje na razlog iz kojeg se nacionalnim manjinama

3). Kao sastavni deo pravnog poretka ovi izvori prava neposredno se

garantuju posebna prava, i na cilj koji se nastoji postii ovim garancijama

primenjuju. To znai, na primer, da se sudska presuda moe bazirati na

(ostvarivanje potpune ravnopravnosti i ouvanje identiteta).

opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava kao i na ratifikovanim

meunarodnim ugovorima.

lan 15 Ravnopravnost polova

Ustav izriito propisuje (l. 16 st. 2) da potvreni meunarodni ugovori

Drava jemi ravnopravnost ena i mukaraca i razvija

podleu oceni ustavnosti. O tome odluuje Ustavni sud (l. 167 st. 1 taka

politiku jednakih mogunosti.

2). Isto pravilo ne odnosi se i na opteprihvaena pravila meunarodnog

prava. Ova pravila meunarodnog prava ne podleu oceni ustavnosti, ali

Ustav Srbije je jedan od retkih ustava u kome su ustavne garancije

su deo pravnog poretka. Sa njima moraju biti u skladu zakoni i drugi opti

ravnopravnosti ena i mukaraca nale mesto u osnovnim odredbama

akti (l. 167 st. 1 taka 1). Postavlja se pitanje, da li opteprihvaena

Ustava.

pravila meunarodnog prava i ratifikovani meunarodni ugovori imaju

istovetan status u pravnom sistemu (deo su pravnog sistema i neposredno

Pored naelnog garantovanja ravnopravnosti ena i mukaraca Ustav

se primenjuju), ili meu njima postoje razlike (podleu ili ne podleu oceni

propisuje obavezu drave da vodi politiku jednakih mogunosti kako bi se

ustavnosti), i ako postoje razlike na emu su utemeljene i koji su razlozi

naelna garancija ravnopravnog statusa ena i mukaraca mogla i

da se one naprave.

efektivno ostvariti.
Ustavna pravila koja se odnose na kontrolu ustavnosti meunarodnih
Politika jednakih mogunosti obavezuje dravu koja poiva na naelima

ugovora su razliita. To moe biti jedna od brojnih terminolokih

socijalne pravde i vladavine prava (l. 1) i garantuje ravnopravnost ena i

nedoslednosti, ali moe govoriti i o razliitom kvalitetu, obimu i sadraju

mukaraca da ustanovi i koristi razliite instrumente (zakone, posebne

kontrole ustavnosti. Jedno ustavno pravilo nalae da potvreni

mere, strategije, aktivnosti) iji je cilj da otklone (prvenstveno faktiku)

meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom (l. 16 st. 2 in fine),

nejednakost izmeu ena i mukaraca tako to e stvoriti uslove da i ene

a drugo pravilo propisuje da potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti

i mukarci pod jednakim uslovima mogu i da koriste sva svoja prava.

u suprotnosti sa Ustavom (l. 194 st. 4).

lan 16 Meunarodni odnosi

Ustavna terminologija koja se odnosi na meunarodne izvore prava je

nedosledna. Ovo moe biti povod za razliite interpretacije ustavnih normi

Spoljna politika Republike Srbije poiva na optepriznatim

u praksi. Na primer: optepriznati principi meunarodnog prava (l. 16 st.

principima i pravilima meunarodnog prava.

1); pravila meunarodnog prava (l. 16 st. 1); opteprihvaena pravila

Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni

meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka
Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni
meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.

6 ire u prilozima. Videti tekst prof. dr Marijane Pajvani Kontraverze ustavnog okvira
zatite ljudskih prava u kojem autorka, pored ostalog, analizira status meunarodnih
izvora ljudskih prava u ustavnom sistemu, posebno sa aspekta njihove zatite.

26

27
meunarodnog prava (l. 16 st. 2); potvreni meunarodni ugovori (l. 16

Strancima se kao posebno pravo garantuje pravo utoita (l. 57). Pored

st. 2); meunarodni ugovori (l. 17; l. 75 st. 1); vaei meunarodni

toga, u poglavlju o ekonomskom ureenju, strancima se posebno

standardi ljudskih i manjinskih prava (l. 18 st. 3); praksa meunarodnih

garantuju svojinska prava na nepokretnostima (l. 85 st. 1), kao i pravo

tela koja nadziru sprovoenje meunarodnih standarda ljudskih prava (l.

koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa (l. 85

18 st. 3).

st. 2).

lan 17 Poloaj stranaca

Stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorima, imaju u
Republici Srbiji sva prava zajemena Ustavom i zakonom,
izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani
Republike Srbije.
Status stranaca naelno reguliu osnovne odredbe Ustava, u skladu sa
meunarodnim ugovorima. Strancima se naelno garantuju sva prava koja
imaju i domai dravljani.
Izuzetak od osnovnog pravila su prava koja Ustav garantuje samo
dravljanima. Ustav navodi izborno pravo (l. 52 st. 1) koje, prema
izriitoj ustavnoj odredbi, uivaju samo dravljani, i zabranu proterivanja
koja se odnosi samo na dravljane i titi ih od proterivanja, dok stranci
mogu biti proterani (l. 39 st. 3).
Stranac moe biti proteran samo na osnovu odluke nadlenog organa;
postupak odluivanja o proterivanju regulie zakon; u postupku mora biti
garantovano pravo na albu; stranac moe biti proteran samo tamo gde
mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalnosti,
dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog uverenja,
ili gde mu ne preti ozbiljno krenje ljudskih prava (l. 39 st. 3).
U kontekstu garantovanja prava stranaca, Ustav ne koristi termin
potvreni (ili ratifikovani) meunarodni ugovori ve termin u skladu sa
meunarodnim ugovorima. Ustav pravi razliku izmeu potvrenih
meunarodnih ugovora koji se prema izriitoj ustavnoj normi smatraju
sastavnim delom pravnog poretka (l. 16 st. 2), i meunarodnih ugovora
(potvrenih i onih koji nisu potvreni). To moe biti povod da se postavi
pitanje, da li i meunarodni ugovori koji nisu ratifikovani, obavezuju Srbiju
kada je re o pravnom poloaju stranaca, i da li se i oni mogu smatrati
delom pravnog poretka, budui da Ustav upuuje na njih, i u svojim
osnovnim odredbama garantuje prava stranaca u skladu sa
meunarodnim ugovorima?

28

29
primenu meunarodnih izvora ljudskih prava iako u osnovnim naelima to
izriito propisuje (l. 16 st. 2).
Neposredna primena ustavnih odredbi o ljudskim pravima znai da zakon
nije nuan posrednik izmeu ustavne norme i njene praktine primene.
Sud i svaki drugi organ koji primenjuje pravo moe se pozvati neposredno
na ustavnu normu, i moe neposredno primeniti ustavno pravilo na

Drugi deo

konkretan sluaj.
Na sadraj ustavnih garancija ljudskih prava upuuje deklaratorna odredba

L JUDSKA I MANJINSKA
P R AVA I S L O B O D E

(st. 2) koja doputa interpretaciju da ustavne garancije ne obuhvataju

samo prava koja su garantovana samim Ustavom ve ukljuuju i prava
garantovana meunarodnim izvorima (opteprihvaena pravila
meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori), pa ak i prava
koja garantuju zakoni. U ovom kontekstu Ustav upuuje i na neposrednu
primenu, ali nejasno je da li se neposredno primenjuju meunarodni izvori
ljudskih prava, ili je uslov za neposrednu primenu da prava garantovana

1. Osnovna naela

meunarodnim dokumentima budu pozitivirana u Ustavu.

U skladu sa optim pristupom da je Ustav garant i zatitnik ljudskih prava

lan 18 Neposredna primena zajemenih prava

i da se ustavne odredbe o ljudskim pravima neposredno primenjuju,

Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom

ogranien je kvalitet, obim i sadraj ovlaenja zakonodavca da regulie

neposredno se primenjuju.

ljudska prava. Zakon moe regulisati samo nain ostvarivanja ljudskih

Ustavom se jeme, i kao takva, neposredno se

prava, samo ukoliko su ispunjeni uslovi koje propisuje Ustav, i uz

primenjuju ljudska i manjinska prava zajemena

potovanje granica za postupanje zakonodavca koje postavlja Ustav. Zakon

opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava,

moe regulisati nain ostvarivanja ljudskih prava ako Ustav sadri izriito

potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima.

ovlaenje za postupanje zakonodavca i ukoliko je, zbog prirode

Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih

odreenog prava, neophodno da zakon regulie nain njegovog

prava samo ako je to Ustavom izriito predvieno ili

ostvarivanja. Granice postupanja zakonodavca kada regulie ljudska prava

ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava

postavljene su Ustavom. Ustav ne doputa da zakon utie na sutinu prava

zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju

koje je predmet zakonske regulative (st. 2 in fine). Restriktivne

ne sme da utie na sutinu zajemenog prava.

nadlenosti zakonodavca su instrument koji titi status ljudskih prava u

Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se

ustavnom sistemu (ustavna, a ne zakonska prava) i koji govori o kvalitetu

u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva,

ljudskih prava (ljudska prava garantuje Ustav).

saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih

i manjinskih prava, kao i praksi meunarodnih

Kao osnov tumaenja odredbi o ljudskim i manjinskim pravima Ustav

institucija koje nadziru njihovo sprovoenje.

navodi dva izvora: vaee meunarodne standarde ljudskih prava i praksu

meunarodnih institucija koje nadziru sprovoenje ljudskih prava (st. 3), a

Kao polazni princip garantovanja ljudskih prava Ustav

na unapreenje vrednosti demokratskog drutva ukazuje kao na socijalni

utvruje neposrednu primenu ustavom zajemenih ljudskih

okvir tumaenja ljudskih prava. Opteprihvaena pravila meunarodnog

prava (st. 1). U tom kontekstu ne upuuje i na neposrednu

prava i potvreni meunarodni ugovori izostavljeni su iz ovog konteksta.

30

31
Subjekti koji budu u prilici da tumae odredbe o ljudskim pravima (u

drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava.

prvom redu organi koji odluuju o njihovoj zatiti, na primer sudovi i

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se

posebno Ustavni sud), mogu biti u nedoumici kojim izvorima treba da se

smanjivati.

rukovode prilikom postupanja: da li vaeim meunarodnim standardima

ljudskih prava i praksom meunarodnih institucija koje nadziru

Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito

sprovoenje ljudskih prava na koja Ustav izriito navodi u odredbi o

sudovi, duni su da vode rauna o sutini prava koje se ograniava,

tumaenju ljudskih prava (st. 3), ili potvrenim meunarodnim ugovorima

vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu

i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava na koje ih Ustav

ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da se svrha

upuuje kada definie okvir njihovog postupanja (l. 142 st. 2; l. 145 st.

ogranienja postigne manjim ogranienjem prava.

2; l. 167 st. 1 taka 1)?7

Principe koji definiu sadraj, osnov, okvir i obim ogranienja ljudskih
lan 19 Svrha ustavnih jemstava
Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu

prava utvruje Ustav. Oni postavljaju granicu koju vlast ne sme prekoraiti
kada se nae u situaciji da odluuje o ogranienju ljudskih prava. Ovi
principi su vodi za postupanje organa vlasti u ovakvim prilikama.

slue ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune

slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom,

Nekoliko principa i osnovnih kriterijuma legitimiraju ogranienje ljudskih

otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu

prava (st. 1). Ljudska i manjinska prava mogu se ograniiti samo

vladavine prava.

zakonom. Ogranienje je mogue samo u sluaju kada to Ustav doputa.

Ogranienje je mogue samo ukoliko je propisano za svrhe za koje Ustav

Svrhu ustavnih jemstava ljudskih prava navodi Ustav u poglavlju o

doputa ogranienje. Obim u kojem se neko pravo ili sloboda mogu

ljudskim i manjinskim pravima (taka 1 Osnovna naela).

ograniiti definisan je Ustavom. Ogranienje prava mora biti svedeno na

minimum koji zadovoljava svrhu zbog koje Ustav doputa mogunost

Ustavne garancije ljudskih prava slue ouvanju ljudskog dostojanstva,

ogranienja prava.

slobode i jednakosti. To su osnovne vrednosti koje odlikuju pravedno,

otvoreno, demokratsko drutvo i politiku zajednicu koja poiva na

Ustav propisuje posebne obaveze za postupanje dravnih organa kada

vladavini prava. U takvoj zajednici je dostojanstvo ljudske linosti

odluuju o ogranienju prava i apostrofira sudove kao organe vlasti koji

neprikosnoveno i zato su svi duni da ga potuju i tite (l. 22 st. 1).

neposredno i u konkretnom sluaju odluuju o ogranienju prava. Ove

ustavne garancije posebno su vane. One tite prostor individualne

Svaki ustav, pa i Ustav Srbije, pored realnih sadre i norme programskog

slobode, i odreuju granicu i kriterijume za postupanje organa vlasti u

karaktera. Ovo je primer takve norme.

domenu ljudskih prava.

lan 20 Ogranienja ljudskih i manjinskih prava

Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu

Kada odluuju o ogranienju ljudskih prava (st. 3), organi vlasti vezani su
ustavnim pravilima koja definiu sadraj i okvir njihovog postupanja. Oni
su duni da vode rauna o:

zakonom biti ograniena ako ogranienje doputa Ustav, u

svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da

sutini prava koje se ograniava;

se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom

znaaju svrhe zbog koje se sloboda ili pravo ograniavaju;

obimu ogranienja i njegovoj prirodi; odnosu izmeu ogranienja i svrhe

ire u prilozima. Videti tekst prof. dr Marijane Pajvani Kontraverze ustavnog okvira
zatite ljudskih prava u kojem autorka, pored ostalog, analizira status meunarodnih
izvora ljudskih prava u ustavnom sistemu, posebno sa aspekta njihove zatite.

zbog koje je propisano ogranienje;

postojanju mogunosti da se svrha ogranienja ljudskog prava ili slobode
postigne i sa manjim ogranienjem prava.

32

33
Ustav sadri i posebnu zatitnu klauzulu (st. 2), i izriito garantuje zatitu

U vezi sa zabranom neposredne i posredne diskriminacije su i ustavne

statusa sloboda i prava koje graani ve efektivno uivaju. To je ustavno

odredbe iji je smisao da otklone ili promene okolnosti koje ometaju

pravilo prema kojem se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe

postizanje ravnopravnosti lica ili grupe lica koja se faktiki nalaze u

smanjivati. U periodu tranzicije kada restrikcijama podleu posebno socijalno

nejednakom poloaju sa ostalim graanima. Drava u tom sluaju

ekonomska prava koja su graani uivali, ova odredba, povezana sa naelom

preduzima posebne mere. U skladu sa naelom socijalne pravde (l. 1) to

socijalne pravde (l. 1) i obavezom drave da vodi politiku jednakih

je njena ustavna obaveza. Posebne mere su instrument kojim drava vodi

mogunosti (l. 15) vana je garancija ouvanja socijalne sigurnosti.

i politiku jednakih mogunosti, ublaava i otklanja faktiku nejednakost.

Prema izriitoj ustavnoj odredbi posebne mere koje se preduzimaju radi

lan 21 Zabrana diskriminacije

otklanjanja faktike nejednakosti ne smatraju se diskriminacijom. Posebne

mere stavljaju u povoljniji poloaj lica ili grupe lica koja se nalaze u

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.

faktiki nejednakom poloaju sa drugima. Zato je odredba o

Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez

nediskriminatornom karakteru posebnih mera nuna, kako one ne bi bile

diskriminacije.

ocenjene neustavnim. Posebne mere najee su ogranienog vremenskog

Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna,

dejstva (primenjuju se dok se ne ostvari cilj zbog kojeg su ustanovljene).

po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola,

Ustav nema odredbe o vremenskom dejstvu posebnih mera.

nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja,

veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja,

Pored opte odredbe o zabrani diskriminacije, Ustav sadri i posebnu

kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta.

odredbu koja garantuje ravnopravnost ena i mukaraca, i utvruje obavezu

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika

drave da, na podruju ravnopravnosti polova, vodi politiku jednakih

Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica

mogunosti (l.15), kao i posebnu odredbu koja zabranjuje svaki vid

ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa

diskriminacije zasnovan na pripadnosti nacionalnoj manjini (l. 76 st. 2).

ostalim graanima.
Zbog znaaja koji ima formalna jednakost za poziciju pojedinca u ustavnom
Meu naelnim odredbama Ustava o ljudskim i manjinskim pravima je i

sistemu, jer jemi jednako postupanje prema svakom pojedincu pred

opta norma o zabrani diskriminacije. Smisao ustavne zabrane diskriminacije

dravnim organima, Ustav u ovom lanu posebno garantuje jednakost svih

jeste da se obezbede osnovne pretpostavke da se sva druga ljudska prava

pred ustavom i zakonom (st. 1), kao i pravo svakog na jednaku zakonsku

koja Ustav garantuje ostvaruju pod jednakim uslovima. Izriitu ustavnu

zatitu bez diskriminacije (st. 2). Pravo na ravnopravnost pred zakonom i

zabranu diskriminacije ne prate, meutim, odredbe koje sankcioniu njeno

jednaku zakonsku zatitu garantovano je kao jedno u nizu posebnih prava

krenje ili barem delegiraju zakonodavcu da to pitanje regulie.

pripadnika nacionalnih manjina (l. 76 st. 1). Terminoloka nedoslednost je

i ovde je primetna (jednakost u l. 21 st. 1, i ravnopravnost u l. 76 st. 1).

Ustav izriito zabranjuje svaki oblik diskriminacije i navodi oblike

diskriminacije (st. 3). U skladu sa meunarodnim standardima zabranjuje
se svaki oblik direktne (neposredne) ili indirektne (posredne)

lan 22 Zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda

diskriminacije. Zabranjuje se diskriminacija po bilo kojem osnovu i bilo

Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili

kojem linom svojstvu pojedinca (rasa, pol, nacionalna pripadnost,

uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom,

drutveno poreklo, roenje, veroispovest, politiko ili drugo uverenje,

kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

imovinsko stanje, kultura, jezik, starost, psihiki ili fiziki invaliditet). Iako

Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama

meunarodni dokumenti posebno navode boju koe, zabranjujui

radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

diskriminaciju, i s obzirom na ovo lino svojstvo, Ustav boju koe ne

navodi izriito, ali sadri optu odredbu koja to lino svojstvo moe

Zbog znaaja koji za status ljudskih prava u ustavnom i pravnom sistemu

obuhvatiti (diskriminacija po bilo kom osnovu).

ima njihova zatita, meu opte odredbe o ljudskim pravima svrstana su i

34

35
ustavna jemstva prava na zatitu ljudskih prava. Ustav utvruje dva vida

se proteu ustavne garancije vezane za zatitu prava. U oba stava lana

zatite ljudskih prava: zatitu u unutranjem pravu i meunarodno pravnu

22 Ustav se ograniava samo na zatitu prava zajemenih Ustavom, pa

zatitu pred meunarodnim institucijama.

se postavlja pitanje, da li se garancije zatite odnose i na ona prava koja

Ustav izriito ne garantuje, ali ih garantuju potvreni meunarodni

Ustav primarno garantuje zatitu pred sudom, kao najvaniji vid zatite

ugovori, ili su garantovana zakonima (zakonska prava), i da li samo pod

ljudskih prava u unutranjem pravu. Pravo na zatitu pred sudom ima

pretpostavkom da na njih Ustav upuuje, ili nezavisno od toga?

svako kome je povreeno ili uskraeno pravo ili sloboda garantovano

Ustavom (st. 1). Svakome je zajemeno pravo na nezavisan, nepristrasan

2. Ljudska prava i slobode

i zakonom ustanovljeni sud, pravo na pravino suenje (l. 32 st. 1), i

pravo na jednaku zatitu pred sudovima, drugim dravnim organima,
nosiocima javnih ovlaenja, organima autonomne pokrajine i organima

lan 23 Dostojanstvo i slobodan razvoj linosti

jedinice lokalne samouprave (l. 36 st. 1). Zatitu ljudskih prava pred
sudom upotpunjuje sudska kontrola uprave (kontrola zakonitosti

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da

pojedinanih akata organa uprave kojima se odluuje o neijem pravu,

ga potuju i tite.

obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu l. 198 st. 2). Uz garancije

Svako ima pravo na slobodan razvoj linosti, ako time ne

pojedinih prava (npr. izborno pravo), Ustav izriito propisuje i njihovu

kri prava drugih zajemena Ustavom.

zatitu (l. 52 st. 3).

Kao jedna od osnovnih vrednosti na kojoj poiva ustavni sistem Ustav
Sadraj prava na zatitu ljudskih prava ne ukljuuje samo pravo na

utvruje da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i propisuje obavezu

obraanje sudu ve i pravo na uklanjanje posledica koje su nastale

svih subjekata da ga potuju (st.1). Uz ovu naelnu ustavnu garanciju

povredom prava, to Ustav i izriito navodi (st. 1).

posebno se titi dostojanstvo linosti u postupku lienja slobode, i

propisuje obaveza da se u postupanju prema licu lienom slobode uvaava

Pored sudske zatite posebno se garantuje neposredna zatita ljudskih prava

dostojanstvo njegove linosti (l. 28 st. 1).

pred Ustavnim sudom (l. 166 st. 1). Neposredna ustavnosudska zatita
ljudskih prava oslanja se na naelo neposredne primene ustavom garantovanih

Ustavne garancije dostojanstva ljudske linosti apsolutno su zatiena

ljudskih prava (l. 18 st. 1), a ostvaruje se kao supsidijaran vid zatite pod

prava (l. 202 st. 4), i ne podleu odstupanjima ni u vreme rata ili

uslovima utvrenim Ustavom i u postupku po ustavnoj albi (l. 170).

vanrednog stanja.

Drugi vid zatite ljudskih prava jeste meunarodno-pravna zatita. Ustav

Uz dostojanstvo ljudske linosti garantuje se i pravo na slobodan razvoj

garantuje pravo pojedinca da se obrati meunarodnim institucijama radi

linosti, i naelno regulie prostor slobode pojedinca ije okvire ine

zatite sloboda i prava zajemenih Ustavom (st. 2), ali ne propisuje izriito

slobode i prava drugih (st. 2).

pod kojim uslovima se moe koristiti ovo pravo, pa se u tom pogledu treba
osloniti na meunarodne dokumente o ljudskim pravima koji su sastavni

lan 24 Pravo na ivot

delovi pravnog poretka (l. 16 st. 1), a koji propisuju uslove i postupak
ostvarivanja prava na zatitu prava pred meunarodnim institucijama.

Ljudski ivot je neprikosnoven.

Pojedinac se moe obratiti meunarodnim institucijama za zatitu ljudskih

U Republici Srbiji nema smrtne kazne.

prava nakon to iscrpi sve pravne lekove u unutranjem pravu pred

Zabranjeno je kloniranje ljudskih bia.

institucijama koje odluuju o zatiti prava.

Ustav jemi neprikosnovenost ljudskog ivota. Uvaavajui evropske
Pitanje koje se u praksi moe postaviti u vezi sa ovom ustavnom

standarde ljudskih prava Ustav propisuje da u sistemu kazni u Srbiji nema

odredbom odnosi se na sadraj, kvalitet i obim ljudskih prava na koja

smrtne kazne.

36

37
U neposrednoj vezi sa garancijom prava na ivot je i zabrana kloniranja

Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko

ljudskih bia (st. 3), a u irem smislu i ustavne odredbe koje garantuju

iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra

slobodu odluivanja o raanju (l. 63 st. 1), i garantuju pravo na pravnu

se prinudnim radom.

sposobnost (l. 37 st. 1).

Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju

kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na

Pravo na ivot pripada grupi apsolutno zatienih prava (l. 202 st. 4), i

principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili

kao takvo ne moe ni na koji nain biti ogranieno, ni za vreme vanrednih

sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme

okolnosti ili rata.

ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim

prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

lan 25 Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta

Meu ustavnim garancijama osnovnih ljudskih prava koja tite fiziki

Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv.

integritet linosti Ustav propisuje i nekoliko zabrana iji je smisao zatita

Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili

fizikog integriteta i dostojanstva linosti.

poniavajuem postupanju ili kanjavanju, niti podvrgnut

medicinskim ili naunim ogledima bez svog slobodno datog

Pored izriite odredbe prema kojoj niko ne moe biti dran u ropstvu ili

pristanka.

poloaju koji je slian ropstvu (st. 1), Ustav zabranjuje svaki oblik trgovine
ljudima (st. 2), kao i prinudni rad (st. 3) sa kojim izjednaava i seksualno ili

Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta linosti Ustav garantuje

ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju (st. 3 in fine).

optom normom, a konkretizuje je u vie posebnih ustavnih odredbi.

Ustav izriito utvruje sluajeve koji se ne smatraju prinudnim radom i zato ne
Sadraj koji ukljuuje opta ustavna norma o nepovredivosti fizikog i

podleu ustavnoj zabrani prinudnog rada (st. 4). Prinudnim radom se ne smatra:

psihikog integriteta blie definiu odredbe o zabrani muenja, neovenog

ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja (st. 2); zabrana podvrgavanja
medicinskim i naunim ogledima bez slobodno datog pristanka pojedinca
(st. 2 in fine). Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta blie sadrinski
definiu i zabrana ropstva ili dranja pojedinca u poloaju slinom ropstvu
(26 st. 1); zabrana trgovine ljudima (l. 26 st. 2), kao i zabrana prinudnog
rada (l. 26 st. 3), sa kojim Ustav izjednaava i seksualno ili ekonomsko

rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ali samo pod
uslovom da se rad ovih lica zasniva na dobrovoljnosti, kao i da za posao
dobijaju novanu naknadu;
rad ili sluba lica na vojnoj slubi (odsluenje vojne obaveze, civilno
sluenje vojne obaveze);
rad ili sluba u vreme rata ili vanrednog stanja pod uslovom da se oni

iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju (l. 26 st. 3 in fine), pa

odvijaju u skladu sa merama koje se propisuju prilikom proglaenja

zabrana prinudnog rada ukljuuje i takve sluajeve.

ratnog ili vanrednog stanja (l. 200 st. 4, 5, 6, 7).

Neka prava koja pripadaju ovoj grupi imaju status apsolutno zatienih prava.
Takav status uivaju pravo na nepovredivost fizikog i psihikog integriteta,

lan 27 Pravo na slobodu i bezbednost

i zabrana ropstva i poloaja slinog ropstvu (l. 202 st. 4). Odstupanje od

Svako ima pravo na linu slobodu i bezbednost. Lienje

ovih prava nije doputeno ak ni u ratu ili za vreme vanrednog stanja.

slobode doputeno je samo iz razloga i u postupku koji su

predvieni zakonom.

lan 26 Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i

prinudnog rada

Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa

odmah se, na jeziku koji razume, obavetava o razlozima
lienja slobode, o optubi koja mu se stavlja na teret kao i

Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu.

o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom

Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.

lienju slobode obavesti lice po svom izboru.

38

39
Svako ko je lien slobode ima pravo albe sudu, koji je duan

Jedno pitanje se odnosi na sadraj koji obuhvata pravo lica lienog slobode

da hitno odlui o zakonitosti lienja slobode i da naredi

da bude upoznat sa svojim pravima. Nain na koji je Ustav regulisao ovo

putanje na slobodu ako je lienje slobode bilo nezakonito.

pitanje, a imajui u vidu i izostanak izriite ustavne odredbe o lienju

Kaznu koja obuhvata lienje slobode moe izrei samo sud.

slobode po odluci suda ostavljaju dilemu o tome koja prava ima lice lieno
slobode. Da li su to prava koja kao dopunska prava koja lice lieno slobode

Svakom pojedincu Ustav jemi pravo na slobodu i bezbednost (lina

ima u sluaju kada je lieno slobode bez odluke suda (l. 29), ili neka

sloboda) kao jedno od osnovnih prava i utvruje vie posebnih jemstava

druga prava koja regulie zakon?

ija je svrha zatite ovo pravo.

Drugo pitanje odnosi se na pravo upotrebe jezika. Pravo na upotrebu
Posebna jemstva se odnose na izriito propisivanje uslova pod kojima se

jezika u postupku pred organima dravne vlasti, posebno u postupku

lina sloboda pojedinca moe ograniiti; ureivanje postupka lienja slobode;

lienja slobode i u sudskom postupku znaajno je za zatitu line slobode.

odreivanje organa koji je nadlean da odluuje o lienju slobode i najzad,

To pitanje posebno je osetljivo u zajednici u kojoj ive brojne nacionalne

garantovanje odreenih prava kojima se pojedinac moe koristiti u

manjine i u kojoj Ustav garantuje pravo nacionalnih manjina da koriste

postupku pred dravnim organima kada je njegova lina sloboda ograniena.

svoj jezik i pismo, pod uslovima i na nain regulisan Ustavom i zakonima

(l. 79). U vezi sa garancijama vezanim za linu slobodu, Ustav pominje

Najznaajnije ustavne garancije line slobode ukljuuju zakonsko regulisanje

samo jezik (jezik koji razume), ali ne garantuje pravo na prevodioca niti

razloga za lienje slobode i postupka lienja slobode (st. 1); garantovanje

pravo na tumaa u sluaju kada je lice lieno slobode slepo, gluvo ili nemo

posebnih prava koja ima lice u momentu lienja slobode (st. 2 i 3), kao i

(st. 2). Zbog svega toga, pitanje je da li prava lica lienog slobode

izriita odredba Ustava da kaznu lienja slobode moe izrei samo sud (st. 4).

ukljuuju i ona prava koja Ustav u ovom kontekstu posebno ne pominje,

ali ih izriito garantuje u okviru prava na pravino suenje (l. 32 st. 2), ili

Meu posebnim pravima koja uiva pojedinac u momentu lienja slobode su:

je sadraj prava lica lienog slobode na upotrebu jezika po sadrini i

kvalitetu ue od odgovarajuih prava u sudskom postupku?

 ravo na hitno postupanje (odmah kako Ustav navodi);

p
pravo da bude obaveten o razlozima lienja slobode;
pravo da bude obaveten o optubi koja mu se stavlja na teret;
pravo da mu razlozi lienja slobode i optuba koja mu se stavlja na teret
budu saopteni na jeziku koji razume;
pravo da o lienju slobode obavesti lice koje sam izabere;
pravo da bude obaveten o svojim pravima;
pravo da podnese albu sudu zbog lienja slobode;
obaveza suda da o albi odlui u hitnom postupku.

Ustav regulie i postupanje prema licu lienom slobode i utvruje obavezu

uvaavanja dostojanstva linosti, izriito zabranjuje primenu bilo koje vrste
nasilja prema licu lienom slobode, kao i iznuivanje iskaza (l. 28).

lan 28 Postupanje s licem lienim slobode

Prema licu lienom slobode mora se postupati oveno i s
uvaavanjem dostojanstva njegove linosti.

Teko je objasniti kojim se razlozima rukovodio ustavotvorac kada se

Zabranjeno je svako nasilje prema licu lienom slobode.

opredelio da u Ustavu izriito ne propie da je lienje slobode mogue na

Zabranjeno je iznuivanje iskaza.

osnovu sudske odluke ve samo na opti nain navodi lienje slobode od

strane dravnog organa, i regulie prava koja u tom sluaju ima lice lieno

Lienje slobode je akt (faktika radnja) ogranienja line slobode kao jedne

slobode (st. 2). Ovo pitanje postavlja se posebno ako se ima u vidu da je

od najvanijih individualnih sloboda. To je razlog to Ustav posebno regulie

ceo jedan lan (l. 29) posveen upravo regulisanju izuzetka od osnovnog

odnos organa dravne vlasti prilikom preduzimanja aktivnosti koje ograniavaju

pravila da se lice moe liiti slobode samo po odluci suda.

linu slobodu, kao i njihovo postupanje prema licu koje je lieno slobode.

Nain na koji su regulisane neke od garancija vezane za lienje slobode

Ustav najpre postavlja opte principe koji definiu nain postupanja prema

povod su da se postavi nekoliko pitanja.

licu lienom slobode (st. 1). Prema licu koje je lieno slobode mora se

40

41
postupati oveno i sa uvaavanjem dostojanstva njegove linosti, to
predstavlja samo konkretizaciju ustavnog naela neprikosnovenosti

pravo da bude puten na slobodu ukoliko mu na osnovu odluke

nadlenog suda ne bude odreen pritvor (sr. 2).

dostojanstva ljudske linosti (l. 23 st. 1) u veoma delikatnom trenutku,

kada je lina sloboda pojedinca podvrgnuta ogranienju.

lan 30 Pritvor

Ustavna regulativa o postupanju sa licem lienim slobode ukljuuje i dve

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino

izriite ustavne zabrane. Jedna se odnosi na primenu bilo koje vrste nasilja

delo moe biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako

(fiziko, psihiko) nad licem lienim slobode (st. 2). Druga zabrana odnosi

je pritvaranje neophodno radi voenja krivinog postupka.

se na iznuivanje iskaza (st. 3). Moe se primetiti da Ustav ne sankcionie

Ako nije sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili

povredu ovih ustavnih zabrana, i ne ovlauje izriito zakonodavca da

ako odluka o pritvoru nije izvrena neposredno po

propie sankcije u sluaju njihovog krenja.

donoenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 asova od

lienja slobode da bude izvedeno pred nadleni sud, koji

Pravila o postupanju sa licem lienim slobode, kao i zabrana odreenih

potom ponovo odluuje o pritvoru.

postupaka prema licu lienom slobode pripadaju grupi apsolutno zatienih

Pismeno i obrazloeno reenje suda o pritvoru uruuje se

prava. Odstupanje od ovih prava nije doputeno ni u sluaju rata ili

pritvoreniku najkasnije 12 asova od pritvaranja. Odluku o

neposredne ratne opasnosti (l. 202 st. 4).

albi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku

od 48 asova.

lan 29 Dopunska prava u sluaju lienja slobode

bez odluke suda

Uslove odreivanja pritvora i postupak odluivanja o pritvoru propisuje

Ustav. Oni obuhvataju tri uslova koji moraju biti ispunjeni kumulativno.

Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava

Prvo, mora postojati osnovana sumnja da je lice za koje se odreuje

da ima pravo da nita ne izjavljuje i pravo da ne bude sasluano

pritvor izvrilo krivino delo.

bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji e

mu besplatno pruiti pravnu pomo ako ne moe da je plati.

Drugo, odluku o pritvoru mora doneti nadleni sud. Pritvoreno lice mora

Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a

biti izvedeno pred nadleni sud u kratkom roku najkasnije u roku od 48

najkasnije u roku od 48 asova, biti predato nadlenom

asova od lienja slobode. Reenje o pritvoru donosi se u pisanoj formi

sudu, u protivnom se puta na slobodu.

kao i obrazloenje posebnog razloga za odreivanje pritvora. Reenje o

pritvoru mora biti urueno pritvorenom licu u kratkom roku, najkasnije u

Posebno se reguliu prava lica lienog slobode u sluaju kada se odstupa

roku od 12 asova od pritvaranja.

od opteg pravila da je lienje slobode doputeno samo po odluci suda,

Tree, pritvor se moe odrediti, a lice zadrati u pritvoru samo ako je to

dakle, u situaciji kada neki drugi organ vlasti (policija) neposredno

neophodno radi voenja krivinog postupka.

organiava linu slobodu pojedinca. U tom sluaju, lice koje se liava

slobode ima dopunska prava, koja obuhvataju:

Najzad, ak i kada su svi navedeni uslovi ispunjeni kumulativno, sud kao

organ koji odluuje o pritvoru nije obavezan da takvu odluku i donese.

pravo da nita ne izjavi (st. 1);

Cenei sve okolnosti konkretnog sluaja, sud odluuje o tome da li e

pravo da bude sasluan u prisustvu branioca (st. 1);

prema nekom licu odrediti pritvor ili ne. Lice koja se nalazi u pritvoru ima

pravo da sam izabere branioca (st. 1);

pravo da izjavi albu protiv reenja o pritvaranju.

pravo na branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu pomo ukoliko

zbog svog imovinskog stanja ne moe da plati pomo branioca (st. 1);
pravo da bude izveden pred nadleni sud bez odlaganja, a najdue u
roku od 48 sati (st. 2);

O albi odluuje sud najdue u roku od narednih 48 asova, dakle, u

kratkom roku. Smisao ovih odredbi je da na najmanju moguu meru
ogranie vreme trajanja pritvora i ogranienje line slobode.

42

43
lan 31 Trajanje pritvora
Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme,

okrivljeno lice ne mora nuno biti i pritvoreno, ali samo okrivljeno lice
moe biti pritvoreno. Na probleme vezane za korienje termina ukazuje i
Venecijanska komisija u svom miljenju.

imajui u vidu razloge pritvora. Pritvor odreen odlukom

prvostepenog suda traje u istrazi najdue tri meseca, a vii
sud ga moe, u skladu sa zakonom, produiti na jo tri

lan 32 Pravo na pravino suenje

meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve

optunica, okrivljeni se puta na slobodu.

ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno

Posle podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na

raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama,

najkrae neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje

Pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu

postupka, kao i o optubama protiv njega.

razlozi zbog kojih je pritvor bio odreen.

Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne

govori ili ne razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u

Duinu trajanja pritvora regulie Ustav, jer je to akt ogranienja line

sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili

slobode pojedinca kao jedne od osnovnih ustavnih sloboda. Ustav nalae

nem.

optom odredbom da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkrae

Javnost se moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se

vreme, kao i da trajanje pritvora zavisi od razloga kojima se sud

vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zatite

rukovodio odluujui o pritvoru.

interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u

demokratskom drutvu, kao i radi zatite interesa

U samom Ustavu precizirano je da pritvor po odluci prvostepenog suda

maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa

moe trajati najdue do tri meseca, a da vii sud moe produiti pritvor

zakonom.

jo najdue tri meseca (st. 1). Pritvor moe trajati, dakle, najdue est
meseci. Ukoliko se u tom roku ne podigne optunica, Ustav nalae da se

Veoma vana Ustavna garancija koja titi individualnu slobodu pojedinca

pritvoreno lice pusti na slobodu (st.1). Propisujui maksimalno vreme

odnosi se na pravo na pravino suenje. Ovo pravo obuhvata vie

trajanja pritvora, ustavotvorac nalae dravnim organima da efikasno

posebnih ustavnih garancija i prava iji je smisao da pojedincu garantuju

deluju u osetljivoj situaciji kada je ograniena lina sloboda pojedinca.

fer suenje. Meu njima su:

Pritvor se moe odrediti odlukom suda i posle podizanja optunice (st. 2).

Pravo na suenje pred nezavisnim, nepristrasnim sudom koji je ve

Ustav nalae da se trajanje pritvora u ovom sluaju svede na najkrae

ustanovljen zakonom. Nezavisnost i nepristrasnost suda blie se definiu

vreme, i obavezuje organe dravne vlasti da pritvorenika puste da se brani

ustavnim odredbama o statusu sudova (l. 142 st. 2), statusu sudija (l.

sa slobode im prestanu razlozi zbog kojih je pritvor odreen (st. 3). Ustav

146153) i sudskim odlukama koje ne mogu biti predmet vansudske

ne regulie koliko u ovom sluaju traje pritvor ve upuuje na zakon koji

kontrole (l. 145 st. 3). U odredbama o sudovima Ustav ponavlja i blie

treba da regulie to pitanje.

definie da zakon regulie osnivanje, organizaciju, nadlenost, ureenje i

sastav sudova (l. 143 st. 2) i izriito zabranjuje osnivanje privremenih,

I u ovom lanu terminologija nije ujednaena. Za lice koje se nalazi u

prekih ili vanrednih sudova (l. 143 st. 3).

pritvoru koriste se dva termina: opti termin okrivljeni (st. 1) koji

oznaava lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvrilo krivino delo i

Pravo na javnost sudskog postupka (javna rasprava i odluivanje) (st. 1).

protiv kojeg je pokrenut postupak, i termin pritvorenik (st. 3) koji

Ustav sadri nekoliko pravila o naelu javnosti u postupku pred sudom.

oznaava lice koje se nalazi u pritvoru. U skladu sa rubrumom i sadrajem

Nain na koji su ova pitanja regulisana moe biti povod tekoama u

ovog lana bilo bi poeljno koristiti termin pritvorenik. On je precizniji i

praktinoj primeni. Najpre se mora konstatovati da u Ustavu nema izriite

vie odgovara sadraju na koji se odnosi ova ustavna odredba. Svako

norme o javnom izricanju (saoptavanju) presude (izuzev ako bi se pod

44

45
terminom odluivanje podrazumevalo i saoptavanje presude). Naelo

Sva prava garantovana ovim lanom uivaju status apsolutno zatienih

javnosti podlee ogranienjima koje propisuje Ustav (l. 32 st. 3, i l. 142

prava, to znai da ne podleu odstupanju u vreme rata ili vanrednog

st. 3). Ogranienja koja Ustav propisuje odnose se na postupak pred sudom

stanja (l. 202 st. 4).

(ceo postupak ili deo postupka) (l. 32 st. 3), odnosno na raspravljanje
pred sudom (l. 142 st. 3), pa se postavlja pitanje, koja od navedene dve

lan 33 Posebna prava okrivljenog

ustavne odredbe definie prostor u kojem se ogranienje naela javnosti

smatra doputenim i na Ustavu zasnovanim? Razlozi koji mogu imati osnov

Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u

da se javnost iskljui, taksativno su navedeni u Ustavu (l. 32 st. 3), i

najkraem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku

odnose se na zatitu interesa maloletnika; zatitu privatnosti uesnika u

koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima dela

postupku; zatitu interesa nacionalne bezbednosti kao i zatitu javnog

za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv

reda i morala. Taksativno navoenje razloga za iskljuenje javnosti u

njega.

Ustavu moe biti izvor problema u praksi, jer ne doputa mogunost da

Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu

sud, cenei sve okolnosti sluaja, iskljui javnost i iz razloga koje Ustav

i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim

izriito ne pominje. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i

nesmetano opti i da dobije primereno vreme i

osnovnih sloboda doputa da se javnost iskljui i u sluaju ako bi, po

odgovarajue uslove za pripremu odbrane.

miljenju suda, ona mogla nakoditi interesima pravde (l. 6 st. 1 in fine).

Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca, ima

pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes

Pravo na pravino suenje u razumnom roku (st. 1) je naelna ustavna

pravinosti, u skladu sa zakonom.

garancija. Ona postavlja osnov i okvir za zakonska reenja o sudskim

Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu,

postupcima (posebno trajanje postupka pred sudom) koja obezbeuju

ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moe

efikasnost sudske zatite prava i sloboda. Pored ove naelne norme, Ustav

biti kanjen, ako mu nije omogueno da bude sasluan i da

regulie i posebno pravo lica kojem se sudi za krivino delo (krivini

se brani.

postupak) da mu se sudi bez odugovlaenja (l. 33 st. 6). Standarde koji

Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili

operacionalizuju naelnu odredbu o pravinom suenju u razumnom roku i

preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje

blie odreuju konkretno znaenje termina razumni rok u razliitim

svedoke optube i da zahteva da se, pod istim uslovima kao

oblastima propisuju zakoni.

svedoci optube i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci

odbrane.

Pravo na besplatnog prevodioca (st. 2) ukoliko ne govori ili ne razume

Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se

jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu, kao i pravo na besplatnog

sudi bez odugovlaenja.

tumaa ako je slep, gluv ili nem vana je garancija prava na pravino

Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije

suenje. Nain na koji je Ustav definisao prava vezana za korienje jezika

duno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi,

(besplatni prevodilac) ili drugu vrstu pomoi u sudskom postupku

niti da prizna krivicu.

(besplatni tuma za slepe, gluve ili neme) naelan je, i odnosi se na sve

Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno

uesnike u sudskom postupku. U Ustavu se koristi termin svako, iz ega

zakonu i u skladu sa njim, i fiziko lice protiv koga se vodi

sledi zakljuak da se prava na besplatnog tumaa ili prevodioca garantuju

postupak za neko drugo kanjivo delo.

svim uesnicima u postupku pred sudom. Kako se ovo pravo neposredno

primenjuje na osnovu smog Ustava, i spada u kroz apsolutno zatiena

Posebna prava okrivljenog koja garantuje Ustav obuhvataju vie razliitih

prava koja ne podleu odstupanjima, moe se postaviti pitanje, kojim

prava. To su:

razlozima se rukovodio ustavotvorac kada je prava, koja se inae

garantuju samo okrivljenom i samo u krivinom postupku, proire na sve
uesnike u postupku pred sudom i na sve sudske postupke?

Pravo okrivljenog da bude obaveten delu za koje se tereti, o razlozima

optube kao i o prikupljenim dokazima (st. 1). Ustav posebno navodi da

46

47
rok u kojem se okrivljeni obavetava mora biti kratak, ali ne precizira u

Pravo okrivljenog da iznosi dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke

kojem roku (u najkraem roku) okrivljeni ima pravo da bude obaveten

optube kao i da zahteva da se u njegovom prisustvu ispituju i svedoci

o delu, optubi i dokazima. Posebno je garantovano pravo okrivljenog da

optube i svedoci odbrane.

o ovim pitanjima bude obaveten na jeziku koji razume, ali Ustav izriito
ne pominje pravo na besplatnog prevodioca ili tumaa (uporediti l. 6 st.

Ustav izriito zabranjuje kanjavanje ukoliko okrivljenom nije omogueno

3e Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda).

da bude sasluan kao i da se brani (st. 4)

Pored posebnih garancija koje se odnose na upotrebu jezika u krivinom

postupku, Ustav i naelno jednom optom normom svakome garantuje

Sva navedena prava uiva ne samo okrivljeni ve i svako drugo lice protiv

pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, kao i u postupcima

kojeg se vodi postupak za neko drugo kanjivo delo (st. 8).

pred drugim dravnim organima i organizacijama koje vre javna

ovlaenja, pod uslovom da se u konkretnom sluaju reava ili odluuje

Pitanje koje se u vezi sa sadrajem ovog lana Ustava postavlja, odnosi se

o njegovom pravu ili obavezi (l. 199 st. 1).

na status prava garantovanih ovim lanom (posebno npr. prava iz st. 1, 2,

U ovom kontekstu Ustav izriito ne navodi organe autonomne pokrajine

3, 4, 6). Kako nisu izriito uvrtena u apsolutno zatiena prava (l. 202 st.

ni organe gradova i optina, niti na opti nain upuuje na druge

4), ova prava podleu odstupanju u vreme vanrednog stanja ili rata, iako je

organe. Kako je nabrajanje taksativno, moe se postaviti pitanje dejstva

re o osnovnim pravima okrivljenog koja garantuju elementarne pretpostavke

ustavne odredba o pravu korienja jezika pred organima autonomne

za fer i pravino suenje. Nejasno je zato su u Ustavu propisani razliiti

pokrajine i organima gradova i optina?

reimi za prava koja ine sadraj prava na pravino suenje (uporediti l.

Ustavna odredba pravo da bude obaveten () o razlozima dela za koje

6 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda)?

se tereti nije precizna. Okrivljeni moe biti obaveten o prirodi dela za

koje se tereti, a ne o razlozima zbog kojih je delo uinjeno (razlozi dela
kako glasi Ustavna odredba), jer razloge zbog kojih je poinio delo

lan 34 Pravna sigurnost u kaznenom pravu

najbolje zna upravo okrivljeni, i o tome ga ne treba posebno

Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to

obavetavati. Okrivljeni moe biti obaveten o razlozima optube koja

je uinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na

mu se stavlja na teret (uporediti l. 6 st. 3 Evropske konvencije za

zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu se moe

zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda).

izrei kazna koja za to delo nije bila predviena.

Prava okrivljenog vezana za njegovu odbranu obuhvataju nekoliko

Kazne se odreuju prema propisu koji je vaio u vreme kad je

posebnih prava:

delo uinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za uinioca.

pravo okrivljenog da slobodno izabere branioca kojem e poveriti svoju

Krivina dela i krivine sankcije odreuju se zakonom.

odbranu (st. 2);

Svako se smatra nevinim za krivino delo dok se njegova

pravo na besplatnog branioca ukoliko to zahteva interes pravinosti, a

krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda.

okrivljeni ne moe da snosi trokove branioca (st. 3);

Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje

pravo da nesmetano komunicira sa svojim braniocem (st. 2);

je pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili za koje

pravo na primereno vreme kao i odgovarajue uslove za pripremu

je optuba pravnosnano odbijena ili postupak

odbrane (st. 2).

pravnosnano obustavljen, niti sudska odluka moe biti

Pravo okrivljenog da mu se sudi u njegovom prisustvu pod uslovom da je

dostupan sudu.
Pravo na suenje bez odugovlaenja posebno se garantuje okrivljenom u

izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po vanrednom

pravnom leku. Istim zabranama podlee voenje postupka
za neko drugo kanjivo delo.

krivinom postupku i predstavlja konkretizaciju opteg prava na pravino

Izuzetno, ponavljanje postupka je doputeno u skladu s

suenje u razumnom roku (l. 32 st. 1).

kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim

Pravo okrivljenog da odbije da d iskaz protiv sebe ili protiv njemu

bliskih lica, kao i pravo da odbije da prizna krivicu (st. 7).

injenicama koje su, da su bile poznate u vreme suenja,

mogle bitno da utiu na njegov ishod ili ako je u ranijem

48

49
postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na

ili osueno. Pored zabrane gonjenja i kanjavanja u istoj stvari Ustav

njegov ishod.

zabranjuje (st. 4 in fine) izmenu sudske odluke na tetu okrivljenog u

Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, genocid i

postupku koji se vodi po vanrednom pravnom leku. Navedene zabrane

zloin protiv ovenosti ne zastareva.

odnose se ne samo na krivini postupak ve i na postupke za druga kanjiva

dela. Ustav ne zabranjuje ponovno suenje u istoj stvari to izriito

Ustav garantuje vie posebnih naela iji je smisao da osigiraju pravnu

propisuje Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

sigurnost u osetljivom podruju kaznenog prava. Posebno je vano

(l. 4 st. 1 Protokola 7), a zabranjuje ponovno gonjenje, to Evropska

nekoliko naela.

konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne zabranjuje.

Naela legaliteta dela i sankcije vana su garancija pravne sigurnosti u

Ponavljanje postupka je doputeno, ali je to izuzetak i kao takav se

sudskim postupcima u kojima se pojedincu moe izrei sankcija. Naelo

restriktivno tumai (st. 5). Ustav taksativno navodi dva sluaja kada je

legaliteta dela predstavlja ustavnu garanciju prema kojoj niko ne moe biti

doputeno ponavljanje postupka, u skladu sa kaznenim propisma: prvi,

oglaen krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, nije bilo propisano kao

ukoliko se otkriju dokazi o novim injenicama koje su mogle bitno uticati

kanjivo delo zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu (st. 1). Naelo

na ishod postupka da su bile poznate u vreme suenja i drugi, ako je u

legaliteta sankcije ustavna je garancija prema kojoj se nikome ne moe

ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na ishod

izrei kazna ili druga sankcija koja nije bila propisana zakonom ili propisom

postupka. Nain na koji je norma formulisana (preuzeta odredba l. 4 st. 2

zasnovanim na zakonu za konkretno delo (st. 1). Ustavom je izriito propisano

Protokola 7 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih

(st. 2 in fine) da se krivina dela i sankcije za njih mogu propisati samo

sloboda) ne precizira na ta se odnosi povreda koja je mogla uticati na

zakonom, ne i propisima donesenim na osnovu zakona (podzakonski propisi).

ishod postupka (povreda materijalnog ili procesnog prava) i kakva povreda

se ima u vidu (povreda zakona ili povreda drugog propisa).

Od opteg pravila o zabrani retroaktivne primene zakona (l. 167 st. 1)

Ustav doputa odstupanje u krivinom zakonodavstvu. Povratno dejstvo

Ustav izriito propisuje odstupanje od zastarelosti krivinog gonjenja kao

krivinog zakona reguliu dve ustavne odredbe. Jedna odredba je ije je

i zastarelosti izvrenja krivinih sankcija kada su u pitanju odreena

znaenje ue i odnosi se samo na one odredbe zakona koje propisuju

krivina dela: ratni zloini, genocid i zloin protiv oveanstva (st. 7).

kazne (l. 34 st. 2). Znaenje druge ustavne norme je ire i prema njoj
sve odredbe krivinog zakona mogu imati povratno dejstvo, pod uslovom

Sva prava garantovana ovim lanom Ustava imaju status apsolutno

da je odredba blaa za uinioca krivinog dela (l. 167 st. 3). Razliito

zatienih prava i ne podleu odstupanju u ratu ili za vreme vanrednog

regulisanje odstupanja od zabrane retroaktivne primene zakona u

stanja (l. 202 st. 4).

krivinom zakonodavstvu moe biti izvor problema u praksi sudova, jer se

u postupku pred sudom moe postaviti pitanje, koja od pomenute dve
ustavne odredbe vezuje sud prilikom postupanja?

lan 35 Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete

Ko je bez osnova ili nezakonito lien slobode, pritvoren ili

Pretpostavka nevinosti titi okrivljenog od obaveze da pred sudom dokazuje

osuen za kanjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu

svoju nevinost i ustanovljava obavezu tuioca da dokae krivicu optuenog.

tete od Republike Srbije i druga prava utvrena zakonom.

Ustavom se izriito propisuje da se svako smatra nevinim za krivino delo

Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne

sve dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda (st. 3).

tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom

prouzrokuje dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organ

Ustav zabranjuje gonjenje i kanjavanje u istoj stvari u sluajevima koje

autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.

precizno navodi (st. 4). Zabrana se odnosi na tri sluaja: kada je postupak

Zakon odreuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da

koji se vodi protiv odreenog lica pravosnano obustavljen; ako je optuba

zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je tetu

pravosnano odbijena, i kada je lice pravosnanom presudom osloboeno

prouzrokovalo.

50

51
Pravo na rehabilitaciju i pravo na naknadu tete jeste ustavom neposredno

Ustav garantuje (st. 1) svakom licu jednaku zatitu prava koja se ostvaruje

propisan vid zatite pojedinca od postupaka dravnih organa koji ograniavaju

pred:

njegovu linu slobodu. Ustav garantuje ta prava pojedincima u sluajevima

sudovima;

koje taksativno navodi. Osnovi korienja prava na rehabilitaciju kao i na

drugim dravnim organima;

naknadu tete su:

nosiocima javnih ovlaenja;

nezakonito lienje slobode;

organima autonomne pokrajine;

nezakonito pritvaranje;

organima optina i gradova (jedinice lokalne samouprave).

nezakonita osuda za kanjivo delo.

Pravo na zatitu prava pred sudom garantuje se i u nekim drugim
Ustav propisuje da naknadu tete snosi drava. Pored prava na rehabilitaciju,

odredbama Ustava (l. 22 st. 1). Zatitu pred sudom upotpunjuje sudska

kao i prava na naknadu tete, Ustav ovlauje zakonodavca da ustanovi i

kontrola zakonitosti pojedinanih akata organa uprave kojima se odluuje

druga prava koja u navedenim sluajevima pripadaju ovim licima (st. 3).

o neijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (l. 198 st.
2). Uz neka prava i slobode Ustav izriito garantuje njihovu pravnu zatitu

Uz garancije prava na rehabilitaciju i prava na naknadu tete, treba dodati

(npr. izborno pravo l. 52 st. 3) ili zatitu pred sudom (npr. zatita od

i naelnu ustavnu garanciju prava svakoga ije je pravo povreeno da

zloupotrebe podataka o linosti l. 42 st. 4).

zatrai uklanjanje posledica koje su nastale povredom prava (l. 22 st. 1).
U kontekstu prava na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo ne pominje
Osnov za korienje ustavom garantovanog prava na naknadu tete je i

se izriito zatita ljudskih i manjinskih prava pred Ustavnim sudom koju

nezakonit i nepravilan rad dravnih organa, institucija koje obavljaju javna

Ustav posebno garantuje (l. 166 st. 1), kao ni zatita prava od strane

ovlaenja, organa autonomne pokrajine kao i organa optina i gradova. Ustav

Zatitnika graana (l. 138 st. 1). Zatita pred drugim dravnim organima

precizira da ovo pravo uiva svako kome je naneta teta ne samo zbog

nesumnjivo ukljuuje i zatitu pred Ustavnim sudom, kao i zatitu prava

nezakonitog rada ve i zbog nepravilnog rada. Pored toga, Ustav precizira da

koju prua Zatitnik graana. Ne pominje se ni ustavna alba kao posebno

pravo na naknadu tete ukljuuje i materijalnu i nematerijalnu tetu (st. 2).

pravno sredstvo za zatitu prava i sloboda pred Ustavnim sudom (l. 170).

Zakonodavcu je delegirano pravo da propie uslove pod kojima oteeni

Ne pominje se izriito ni pravo obraanja meunarodnim institucijama (l.

ima pravo da naknadu tete zahteva neposredno od lica koje je

22 st. 2) u cilju zatite prava, iako je u pitanju jedno posebno pravno

prouzrokovalo tetu (st. 3). On to moe regulisati u granicama propisanim

sredstvo za zatitu prava i sloboda pojedinca.

u Ustavu (l. 18 st. 2).

Pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se reava o
lan 36 Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno
sredstvo
Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim

neijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu garantuje se

svakome (st. 2). Uz jemstvo pojedinih prava i sloboda, Ustav izriito
garantuje pravo na albu zbog povrede prava (npr. uz pravo na slobodu i
bezbednost, l. 27 st. 3).

dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima

autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv

lan 37 Pravo na pravnu linost

odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na

Svako lice ima pravnu sposobnost.

zakonu zasnovanom interesu.

Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje

o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa

Meu ustavnim garancijama pravne sigurnosti u kaznenom pravu su i

navrenih 18 godina.

jemstva prava na jednaku zatitu prava i pravo na pravno sredstvo.

Izbor i korienje linog imena i imena svoje dece slobodni su.

52

53
Sadraj prava na pravnu linost koje garantuje Ustav ukljuuje tri posebna
prava. To su:

lan 38 Pravo na dravljanstvo

Sticanje i prestanak dravljanstva Republike Srbije ureuje

pravo na pravnu sposobnost;

zakon.

pravo na poslovnu sposobnost i

Dravljanin Republike Srbije ne moe biti proteran, ni lien

pravo na izbor i korienje linog imena.

dravljanstva ili prava da ga promeni.

Dete roeno u Republici Srbiji ima pravo na dravljanstvo

Pravo na pravnu sposobnost garantuje se svakom pojedincu, bez

Republike Srbije, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne

ispunjavanja bilo kakvih posebnih uslova. To pravo predstavlja sposobnost

dravljanstvo druge drave.

svakog pojedinca da bude nosilac prava.

Iako je dravljanstvo jedno od najznaajnijih statusnih prava pojedinca,
Pravo na poslovnu sposobnost ukljuuje sposobnost pojedinca da

Ustav ne garantuje izriito ovo pravo ve preputa zakonu da regulie

samostalno odluuje o svojim pravima i obavezama. Na osnovu

nain sticanja i prestanka dravljanstva (st. 1). Ustav regulie neka pitanja

Ustava osnov sticanja prava na poslovnu sposobnost je punoletstvo, a

vezana za dravljanstvo i zatitu dravljana Republike Srbije.

prema izriitoj ustavnoj normi punolestvo nastupa sa navrenih 18 godina

(st. 2).

Izriito se zabranjuje proterivanje dravljanina Republike Srbije iz Srbije

(st. 2). Ustavom se zabranjuje da dravljanin Srbije bude lien

Pravo na poslovnu sposobnost moe se ograniiti, pod uslovima i iz razloga

dravljanstva (st. 2), ili da mu bude uskraeno pravo da promeni

propisanih zakonom, ukoliko takvu odluku donese nadleni sud. Ogranienje

dravljanstvo (st. 2). Posebno se garantuje zatita prava i interesa

poslovne sposobnosti moe biti potpuno ili delimino.

dravljana u inostranstvu (l. 13 st. 1), i utvruje obaveza drave da

unapreuje odnose sa Srbima (Ustav u ovom sluaju ne koristi termin

U okviru prava na pravnu linost, Ustav garantuje i slobodu izbora i

dravljani Srbije) koji ive u inostranstvu (l. 13 st. 2).

korienja linog imena, kao i slobodu roditelja na izbor i korienje imena

svoje dece (st. 3).

Ustav izriito garantuje pravo na dravljanstvo samo detetu roenom u

Srbiji (st. 3). Ova ustavna garancija nije bezuslovna. Dete roeno u Srbiji

Pravo na pravnu linost spada u grupu apsolutno zatienih prava i ne

uiva pravo na dravljanstvo samo ukoliko nisu ispunjeni uslovi da stekne

podlee odstupanjima (l. 202 st. 4). Iako Ustav izriito propisuje da pravo

dravljanstvo neke druge drave. Ovakvo reenje obezbeuje zatitu od

na pravnu linost ne podlee odstupanjima, niti u Ustavu postoji odredba

apatrizma jer ne doputa mogunost da dete roeno na teritoriji Srbije

koja bi uputila na mogunost da se zakonom regulie ogranienje nekih

ostane bez dravljanstva.

prava koja ine sadraj prava na pravnu linost, neka prava (npr. poslovna
sposobnost) mogu se ograniiti i u redovnim prilikama. Pravo na poslovnu

Neka prava Ustav izriito garantuje samo dravljanima, kao npr. izborno

sposobnost moe se ograniiti pod uslovima i iz razloga propisanih

pravo (l. 52 st. 1).

zakonom, a na osnovu odluke nadlenog suda. Ogranienje poslovne

sposobnosti moe biti potpuno ili delimino.

Ustavne garancije vezane za pravo na dravljanstvo spadaju u grupu

apsolutno zatienih prava, i ne podleu odstupanju za vreme rata i

S obzirom na to da se ustavom garantovano pravo ili sloboda moe

vanrednog stanja ( l. 202 st. 4).

ograniiti samo pod uslovom da to Ustav doputa (l. 20 st. 1), kao i da
zakon moe regulisati samo nain ostvarivanja prava, uz uslov da je to
Ustavom izriito propisano, u praksi bi se moglo postaviti pitanje

lan 39 Sloboda kretanja

ustavnosti zakonskih odredbi koje reguliu ogranienje poslovne

Svako ima pravo da se slobodno kree i nastanjuje u

sposobnosti.

Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati.

54

55
Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti

odluku o proterivanju koju donosi nadleni organ;

Republika Srbija mogu se ograniiti zakonom, ako je to

zakonom regulisan postupak po kojem se odluuje o proterivanju;

neophodno radi voenja krivinog postupka, zatite javnog

garantovanje prava na albu na odluku o proterivanju;

reda i mira, spreavanja irenja zaraznih bolesti ili odbrane

zabranu proterivanja u zemlju u kojoj mu preti progon zbog nekog

Republike Srbije.

njegovog linog svojstva (rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti,

Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureuje

dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi), ili uverenja

se zakonom. Stranac moe biti proteran samo na osnovu

(politikog miljenja), ili gde mu ne preti ozbiljno krenje prava koje

odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom

garantuje Ustav.

postupku i ako mu je obezbeeno pravo albe i to samo

tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola,

U vezi sa razlozima koji su osnov ogranienja slobode kretanja i

vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti

nastanjivanja i nekih drugih sloboda (tajnost pisama, zatita podataka o

odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu

linosti, sloboda misli i veroispovesti, sloboda miljenja i izraavanja)

ne preti ozbiljno krenje prava zajemenih ovim ustavom.

primetna je terminoloka nedoslednost kada je razlog ogranienja prava ili

sloboda vezan za bezbednost Republike. U Ustavu se koriste termini

Sloboda kretanja i nastanjivanja je jedno od osnovnih linih prava

odbrana Republike (l. 39 st. 3), bezbednost Republike (l. 41 st. 2, l.

pojedinca koju garantuje Ustav (st. 1) i iji sadraj ukljuuje:

42 st. 3), javna bezbednost i javni red (l. 43 st. 4), nacionalna
bezbednost (l. 46 st. 2). Neoprezna upotreba razliitih termina, kada su

slobodu kretanja unutar nacionalne teritorije koja podrazumeva slobodu

u pitanju razlozi iz kojih individualne slobode mogu biti ograniene, moe

izbora i promene mesta prebivalita kao i slobodu naputanja

biti povod za razliite prakse prilikom odluivanja o ogranienju prava.

prebivalita;

Pitanje koje se u ovom kontekstu moe postaviti jeste, da li postoje razlozi

pravo naputanja teritorije i pravo povratka u Srbiju.

koji opravdavaju eventualno razliito praktino postupanje pri

Ustav doputa (st. 2) ogranienje slobode kretanja i nastanjivanja i

ograniavanju prava i sloboda?

upuuje na zakon koji regulie ogranienje slobode kretanja i nastanjivanja

(st. 2). Zakonodavac je, pri tom, vezan optim ustavnim pravilom koje
definie sadraj, kvalitet i obim zakonskih ovlaenja u materiji ljudskih

lan 40 Nepovredivost stana

prava (l. 18 st. 2) i granicama u kojima Ustav doputa ogranienje

Stan je nepovrediv.

ljudskih prava (l. 20). Ustav neposredno (l. 39 st. 2) utvruje razloge

Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tui stan ili

koji mogu biti osnov za ogranienje slobode kretanja i nastanjivanja. Meu

druge prostorije protiv volje njihovog draoca, niti u njima

njima su:

vriti pretres. Dralac stana i druge prostorije ima pravo da

sam ili preko svoga zastupnika i uz jo dva punoletna

voenje krivinog postupka;

svedoka prisustvuje pretresanju. Ako dralac stana ili

zatita javnog reda i mira;

njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je doputeno u

spreavanja irenja zaraznih bolesti;

prisustvu dva punoletna svedoka.

odbrane Republike Srbije.

Bez odluke suda, ulazak u tui stan ili druge prostorije,

izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su

Sloboda kretanja i nastanjivanja jedna je od onih sloboda koju stranci

ako je to neophodno radi neposrednog lienja slobode

uivaju pod posebnim reimom. Ustav propisuje da se ulazak i boravak

uinioca krivinog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne

stranaca u Srbiji regulie zakonom (st. 3). Za razliku od dravljana

opasnosti za ljude ili imovinu, na nain predvien zakonom.

Republike Srbije u odnosu na koje Ustav propisuje zabranu proterivanja

(l. 38 st. 2), stranci mogu biti proterani pod uslovima koje regulie Ustav.

Pravo na nepovredivost stana jedan je vid garantovanja prava na

Ovi uslovi ukljuuju:

privatnost. Nepovredivost stana zajemena je optom odredbom Ustava

56

57
(st. 1). Sadraj prava na nepovredivost stana ukljuuje zabranu ulaska u

Ustav propisuje mogunost ogranienja tajnosti pisama i drugih sredstava

tui stan, kao i zabranu pretresa stana protiv volje draoca stana. Ovo

komunikacije pod uslovima i iz razloga koje izriito propisuje. Ogranienje

opte pravilo odnosi se ne samo na stan ve i bilo koji drugi prostor.

prava mogue je samo na osnovu odluke suda. Odluku o ogranienju

tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije nadleni sud moe doneti

Ustav doputa mogunost da se pravo na nepovredivost stana ogranii pod

samo ukoliko postoje razlozi koji su izriito propisani u Ustavu:

uslovima i po postupku koji propisuje Ustav. Dva su sluaja u kojima Ustav

doputa ogranienje ovog prava:

ako je ogranienje neophodno za voenje krivinog postupka, i

ako je ogranienje neophodno zbog zatite bezbednosti Republike.

prvi, kada se pravo ograniava po odluci i uz pismeni nalog suda (st. 2) i

drugi, kada je ogranienje doputeno i kada nema pismenog sudskog
naloga za ulazak u stan i pretres stana (st. 3).

Odluka o ogranienju tajnosti pisama ima vremenski ogranieno dejstvo.

Ustav to izriito propisuje optom normom koja doputa ogranienje prava
samo na odreeno vreme, ali ne precizira vremensko dejstvo odluke, niti

Od opte zabrane da niko, protivno volji draoca stana, ne moe ui u stan

odreuje njeno maksimalno trajanje.

niti vriti pretres u stanu, doputeno je odstupanje uz uslov da je to

naloeno pismenom odlukom suda. U tom sluaju Ustav garantuje pravo

Ustav upuuje na zakon koji blie regulie postupak ogranienja prava (st.

draoca stana da, uz dva punoletna svedoka, prisustvuje pretresu stana,

2) u okvirima i obimu u kojem Ustav doputa zakonodavnu regulativu u

bilo sm, bilo preko svog zastupnika. Pretres stana na osnovu sudskog

domenu ljudskih prava (l. 18 st. 2, i l. 20).

naloga mogu je i bez prisustva draoca stana ili njegovog punomonika,

Terminologija je problem i u ovom lanu. Koristi se termin odstupanje

ali uz uslov da pretresu prisustvuju dva punoletna svedoka.

(st. 2) umesto termina ogranienje. Terminom odstupanje u Ustavu se

oznaava reim ljudskih prava u vreme rata i vanrednog stanja (l. 202),

Ustav doputa ulazak u tui stan i bez pismenog naloga suda, a izuzetno i

dok se terminom ogranienje oznaava reim pojedinanih prava u vezi s

pretres stana i bez prisustva svedoka. To je mogue samo ukoliko je

kojima Ustav propisuje izuzetke od opte ustavne garancije prava (npr. l.

ulazak u stan neophodan u sluajevima koje Ustav taksativno navodi:

20, l. 39 st. 2, l. 43 st. 4, l. 46 st. 2).

da bi se uhapsio uinilac krivinog dela;

da bi se otklonila neposredna i ozbiljna opasnost za ljude ili imovinu.

lan 42 Zatita podataka o linosti

Zajemena je zatita podataka o linosti.

I u ovom izuzetnom sluaju pravo na nepovredivost stana moe se ograniiti,

Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti

i u stan se moe ui samo na nain propisan zakonom, uz ogranienja.

ureuju se zakonom.
Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan

lan 41 Tajnost pisama i drugih sredstava optenja

svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za

potrebe voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je

Republike Srbije, na nain predvien zakonom.

nepovrediva.

Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim

Odstupanja su dozvoljena samo na odreeno vreme i na

podacima o svojoj linosti, u skladu sa zakonom, i pravo na

osnovu odluke suda, ako su neophodna radi voenja

sudsku zatitu zbog njihove zloupotrebe.

krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije,

na nain predvien zakonom.

Zatita podataka o linosti jedno je od novijih prava zatite privatnosti

pojedinca koje Ustav garantuje naelnom odredbom (st. 1). O sadraju

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja Ustav garantuje optom

garancije moe se posredno suditi na osnovu ustavnih odredbi koje

normom (st. 1).

reguliu zabrane ili upuuju na zakonsko regulisanje odreenih pitanja.

58

59
Samo zakonom moe se regulisati prikupljanje, dranje, obrada i korienje

Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci

podataka o linosti (st. 2). Pitanja koja regulie zakon taksativno su pobrojana.

obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim

Strogo uzevi, to ne ostavlja mogunost da zakon regulie i druga pitanja.

uverenjima.

Prilikom navoenja materije koju regulie zakon, Ustav je izostavio jedno

vano pitanje. Zbog znaaja za zatitu privatnosti ono bi moralo biti

Jednu od najznaajnijih duhovnih sloboda slobodu misli, savesti i

regulisano zakonom. To je zatita podataka o linosti. Poziv na naelne

veroispovesti garantuje opta ustavna norma koja jemi ovu slobodu (st. 1),

ustavne odredbe koje reguliu granice i okvir zakonodavne delatnosti u

kao i ustavna odredba koja propisuje da niko nije duan da se izjanjava o

oblasti ljudskih prava (l. 18 st. 2) mogao bi ponuditi izlaz iz ove situacije.

svojim verskim ili drugim uverenjima (st. 2) i tako dodatno titi pravo
pojedinca da slobodno izabere svoj pogled na svet. Sloboda misli garantuje

Pored opte garancije zatite ljudskih prava (l. 22 st. 1) Ustav posebno

se i u lanu 46 st. 1. Izriito se zabranjuje izazivanje i podsticanje verske

garantuje dva prava vezana za zatitu podataka o linosti. Svako ima pravo

mrnje i netrpeljivosti, i propisuje kanjivost takvog ponaanja (l. 49),

da bude upoznat sa podacima o linosti koji su prikupljeni a odnose se na

dok se podstie razumevanje, uvaavanje i potovanje razlika zasnovanih,

njega (st. 3). Svakome se posebno garantuje i pravo na sudsku zatitu u

izmeu ostalog, i na verskim uverenjima graana (l. 48).

sluaju zloupotrebe podataka o linosti koji se odnose na njega. Oba prava

koriste se u skladu sa zakonom.

Ustav ne propisuje posebno sadraj garancija koje ukljuuju sloboda

misli i savesti. Sledei osnovno ustavno naelo da je Srbija svetovna

Ustav izriito zabranjuje da se podaci o linosti koriste za druge namene

drava (l. 11 st. 1) i da su, u skladu s tim, crkva i verske zajednice

osim za namene za koje su prikupljani. Od ovog osnovnog pravila

odvojene od drave (l. 11 st. 2), kao i da se nijedna religija ne moe

propisani su izuzeci zbog potreba koje iziskuje voenje krivinog postupka

uspostaviti kao dravna ili obavezna (l. 11 st. 3), Ustav blie definie

i radi zatite bezbednosti Republike.

samo sadraj garancija koje se odnose na slobodu veroispovesti i

uverenja.

U vezi sa razlozima (bezbednost Republike) ogranienje prava, upuujemo

na zapaanje o neujednaenoj upotrebi termina izneto uz komentar lana 39.

Sadraj ustavnih garancija odnosi se najveim delom, na slobodu

veroispovesti i sa njom povezane slobode (st. 3), meu kojima su:

lan 43 Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Jemi se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti,

sloboda izbora uverenja ili veroispovesti ukljuujui i pravo da se oni

promene slobodno i po sopstvenom izboru;

pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da

sloboda ispoljavanja vere ili ubeenja;

se oni promene prema sopstvenom izboru.

sloboda obavljanja verskih obreda;

Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim

sloboda pohaanja verske nastave i verske slube pojedinano ili u

uverenjima.
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje

zajednici s drugima;
sloboda privatnog i javnog iznoenja verskih uverenja.

veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohaanjem

verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s drugima,

Ogranienju podleu samo ispoljavanje slobode uverenja i veroispovesti

kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

(st. 4). Akcenat je na ispoljavanju slobode uverenja i veroispovesti, ali

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti

Ustav ne precizira blie kako se ono manifestuje (na primer, da li je to

zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom drutvu,

javno ispoljavanje uverenja i veroispovesti, ili svi vidovi ispoljavanja

radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog

uverenja i veroispovesti?). Razloge koji doputaju ogranienje i uslove pod

drutva, sloboda i prava graana zajemenih Ustavom,

kojima je ono doputeno, propisuje Ustav. Ogranienja ispoljavanja

javne bezbednosti i javnog reda ili radi spreavanja izazivanja

slobode uverenja i veroispovesti doputena su samo ukoliko je to

ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje.

neophodno u demokratskom drutvu radi zatite:

60

61
ivota i zdravlja;

U vezi sa slobodom veroispovesti, Ustav regulie i najvanija pitanja

morala demokratskog drutva;

vezana za status crkava i verskih zajednica. U skladu sa naelom svetovnosti

sloboda i prava graana zajemenih Ustavom;

drave (l. 11 st. 1) i polazei od njega, Ustav propisuje da su crkve i

javne bezbednosti i javnog reda, kao i radi

verske zajednice ravnopravne (l. 44 st. 1) i ponavlja odredbu o odvojenosti

spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje.

crkve i verskih zajednica od drave (l. 11 st. 2 i l. 44 st. 1). Crkvama i

verskim zajednicama garantuje se sloboda da samostalno ureuju svoju

Ogranienje je mogue propisati samo zakonom u granicama i obimu u

unutranju organizaciju, kao i vie posebnih prava meu kojima su:

kojem Ustav doputa zakonsko regulisanje ljudskih prava (l. 18 st. 2).
pravo da ureuju i javno obavljaju verske obrede;
U okviru jemstva slobode misli, uverenja i veroispovesti Ustav garantuje i

pravo da osnivaju verske kole;

pravo roditelja i zakonskih staralaca da obezbede versko i moralno

pravo da osnivaju socijalne i dobrotvorne ustanove, kao i pravo

obrazovanje svoje dece u skladu sa svojim uverenjima (st. 5).

upravljanja tim ustanovama.

Sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti apsolutno su zatiena

Ustav doputa mogunost da se zabrani delovanje verske zajednice. O zabrani

prava i izuzeta su od reima odstupanja u ratu i vanrednom stanju (l. 202

rada verske zajednice odluuje Ustavni sud (l. 44 st. 3, i l. 167 st. 3).

st. 4).
Razloge koji su osnov za zabranu verske zajednice propisuje Ustav (l. 44
Pitanje koje se postavlja u vezi s nainom na koji Ustav regulie

st. 3). Verska zajednica moe biti zabranjena iz nekoliko razloga:

ogranienje slobode misli, savesti, uverenja i veroispovesti jeste odnos

izmeu ustavne odredbe koja izriito zabranjuje odstupanje od slobode
misli, savesti i veroispovesti, i za ove slobode rezervie reim apsolutno
zatienih prava (l. 202 st. 4) i, s druge strane, takoe izriite ustavne

ukoliko delovanje verske zajednice ugroava individualna prava meu

kojima pravo na ivot, pravo na fiziko i psihiko zdravlje, prava deteta,
pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu;

odredbe (l. 43 st. 4) koja doputa ogranienje slobode ispoljavanja

ukoliko delovanje verske zajednice ugroava javnu bezbednost i javni red;

uverenja i veroispovesti u redovnim prilikama iz razloga navedenih u

ako verska zajednica svojim delovanjem izaziva i podstie versku,

Ustavu. Da li je u redovnim prilikama mogue ograniiti slobode od kojih

nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

nije doputeno odstupanje ni u vanrednom stanju ili ratu?

Razlozi koje Ustav navodi kao osnov zabrane delovanja verske zajednice
lan 44 Crkve i verske zajednice

povod su da se postavi nekoliko pitanja.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od

Nejasno je ime se ustavotvorac rukovodio kada se, reguliui razloge za

drave.

zabranu delovanja verske zajednice, opredelio da zatiti od ugroavanja

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da

samo neka individualna prava, odstupajui od ustavne odredbe o

samostalno ureuju svoju unutranju organizaciju, verske

ogranienju slobode ispoljavanja vere ili uverenja (l. 43 st. 4), i

poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verske

suavajui krug individualnih prava iju povredu sankcionie zabranom

kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima

delovanja verske zajednice. Razlozi ogranienja slobode ispoljavanja vere i

upravljaju, u skladu sa zakonom.

uverenja ukljuuju zatitu svih prava i sloboda koje Ustav garantuje (l. 43

Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako

st. 4). Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe biti ograniena ukoliko

njeno delovanje ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i

je to neophodno radi zatite bilo kojeg ljudskog prava garantovanog

fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini integritet,

Ustavom. Stoga je opravdano postaviti pitanje, zato se ustavotvorac

pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako

opredelio da odstupi od ovog naelnog pravila i da povredu samo nekih

izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

prava sankcionie zabranom delovanja verske zajednice?

62

63
ta je razlog da su samo neka lina svojstva pojedinca (vera, rasa,

Terminoloka nedoslednost odlikuje i ove ustavne norme. Prigovor savesti

nacionalna pripadnost) povod za zabranu delovanja verske zajednice,

vezuje se u stavu 1 ovog lana za upotrebu oruja, a u stavu 2 za

ukoliko izaziva i podstie netrpeljivost, a izostavljena su druga, podjednako

noenje oruja to, nesumnjivo, nisu iste stvari.

vana, koja mogu biti povod podsticanju netrpeljivosti (pol, fiziki i psihiki
invaliditet i sl.)? Lina svojstva pojedinca ije ugroavanje moe biti osnov
za zabranu delovanja verske zajednice navedena su taksativno, to

lan 46 Sloboda miljenja i izraavanja

iskljuuje mogunost da se zatite i neka druga lina svojstva ukoliko budu

Jemi se sloboda miljenja i izraavanja, kao i sloboda da

ugroena. Takvo reenje suprotno je lanu 49 Ustava koji izriito

se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae,

zabranjuje i propisuje kanjivost svakog vida izazivanja i podsticanja ne

primaju i ire obavetenja i ideje.

samo rasne, verske i nacionalne ve i druge neravnopravnosti,

Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti, ako je to

netrpeljivosti i mrnje (l. 49).

neophodno radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja

autoriteta i nepristrasnosti suda i zatite javnog zdravlja,

Pitanje je, takoe, zato je povod za zabranu delovanja verske zajednice

morala demokratskog drutva i nacionalne bezbednosti

samo ugroavanje bezbednosti i javnog reda, a izostali su i neki drugi

Republike Srbije.

vani razlozi koje Ustav navodi kao razloge ogranienja pojedinih

individualnih prava: npr. zatita bezbednosti Republike (l. 41 st. 2, l. 42

Slobodu misli Ustav garantuje uz slobodu savesti i veroispovesti (l. 43)

st. 3, l. 46 st. 2, l. 54 st. 3), ugroavanje javnog zdravlja i morala (l.

kao slobodu misli. Pored toga u posebnom lanu garantuje se sloboda

43 st. 4, l. 46 st. 2).

miljenja i izraavanja (l. 46) uz slobodu da se trae, primaju i ire

obavetenja i ideje na razliite naine (govorom, pisanjem, slikom ili na

lan 45 Prigovor savesti

drugi nain) (l. 46. st. 1). Obe ustavne norme koje garantuju slobodu
misli su naelnog karaktera jemi se sloboda misli (l. 43 st. 1) odnosno

Lice nije duno da, protivno svojoj veri ili ubeenjima,

jemi se sloboda miljenja (l. 46 st. 1). I u komparativnoj ustavnosti

ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljuuje upotrebu

sloboda misli esto se garantuje uz slobodu savesti i veroispovesti ili

oruja.

slobodu izraavanja misli ali i kao posebna sloboda.

Lice koje se pozove na prigovor savesti moe biti pozvano

da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruje, u

Ogranienju podlee samo sloboda izraavanja. Ustav doputa mogunost

skladu sa zakonom.

da ogranienje ove slobode propie zakon u granicama i obimu koji Ustav

doputa u osnovnim odredbama o ljudskim pravima (l. 18 st. 2 i l. 20).

U kontekstu ustavnih garancija slobode veroispovesti jeste i jemstvo prava

Razloge koji mogu biti osnov za ogranienje slobode izraavanja utvruje

na prigovor savesti. Prigovor savesti garantuje pojedincu da nije duan da,

Ustav taksativnim navoenjem. Ogranienje slobode izraavanja mogue

protivno svojoj veri ili ubeenjima, ispunjava vojnu ili bilo koju drugu

je samo ukoliko je to neophodno radi:

obavezu koja ukljuuje upotrebu oruja (st. 1). Pozivom na prigovor

savesti pojedinac moe odbiti da ispunjava vojnu ili neku drugu obavezu

zatite prava i ugleda drugih;

koja ukljuuje upotrebu oruja.

uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda;

zatite javnog zdravlja;

Pozivanje na prigovor savesti ne oslobaa lice vojne obaveze, ali mu

zatite morala demokratskog drutva, i

omoguuje da, u skladu sa zakonom, ispuni vojnu obavezu na nain koji

nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

iskljuuje noenje oruja (st. 2).

U vezi sa razlozima ogranienja slobode izraavanja vie u odgovarajuim
Prigovor savesti pripada apsolutno zatienim pravima i ne podlee
odstupanju za vreme rata ili vanrednog stanja (l. 202 st. 4).

komentarima uz lanove 39, 41, 42, 43, 44, 50, 54 i 55.

64

65
lan 47 Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti

Ustav posebno propisuje obavezu Republike Srbije da u oblastima

obrazovanja, kulture i javnog obavetavanja podstie razumevanje,

Izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.

uvaavanje i potovanje razlike koje meu graanima Srbije postoje zbog

Niko nije duan da se izjanjava o svojoj nacionalnoj

posebnosti njihovog etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta.

pripadnosti.
Slinu odredbu Ustav ponavlja i u odeljku o pravima nacionalnih manjina.
Iako su u poglavlju o ljudskim i manjinskim pravima u posebnoj taki

Ustav utvruje obavezu Srbije da podstie duh tolerancije i meukulturnog

(taka 3 Drugog dela Ustava) grupisane ustavne garancije prava

dijaloga, kao i da preduzima efikasne mere za unapreenje uzajamnog

pripadnika nacionalnih manjina, neke naelne garancije neposredno

potovanja, razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive na njenoj

vezane za prava nacionalnih manjina sistematizovane su i u osnovnim

teritoriji, bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet

naelima Ustava (l. 14), kao i u delu koji obuhvata garancije konkretnih

(l. 81). Ove obaveze posebno se odnose na oblasti obrazovanja, kulture i

ljudskih prava (taka 2 Drugog dela Ustava).

informisanja.

Jednom optom odredbom Ustav garantuje slobodu izraavanja nacionalne

Iako nema sumnje da su ove ustavne odredbe posebno znaajne u

pripadnosti (st. 1). Slobodu izraavanja nacionalne pripadnosti dodatno

kontekstu garantovanja slobode veroispovesti (l. 43), slobode izraavanja

titi odredba koja izriito propisuje da niko nema obavezu da se izjanjava

nacionalne pripadnosti (l. 47), ipak se moe postaviti pitanje, da li ima

o svojoj nacionalnoj pripadnosti (st. 2).

opravdanja ili da li je racionalno ponavljati ustavne odredbe? Posebno je to

sluaj ako se norme odnose na isto pitanje, a meu njima postoje izvesne

Ove naelne odredbe upotpunjuje ustavna odredba o podsticanju razumevanja

razlike u sadraju, kao to je to sluaj sa pomenutim ustavnim odredbama

i uvaavanju razlika (l. 48), oslonjenih na posebnosti etnikog, kulturnog,

(npr. u l. 47 utvruju se obaveze Republike Srbije, dok je u l. 81 re o

jezikog ili verskog identiteta graana.

obavezama Srbije; u l. 47 re je o javnom informisanju, a u l. 81 o

informisanju; u l. 47 akcenat je na podsticanju razumevanja,

U kontekstu ovih ustavnih garancija izostaju odredbe koje bi sankcionisale

uvaavanja i potovanja razlika, a u l. 81 na podsticanju tolerancije i

(kanjivost i zabrana) krenje slobode izraavanja nacionalne pripadnosti

meukulturnog dijaloga; u l. 47 koristi se termin graani Srbije, a u

ili krenje ustavnog pravila da niko nije duan da se izjanjava o svojoj

lanu 81 termin ije je znaenje ire ljudi koji ive na njenoj teritoriji, i

nacionalnoj pripadnosti, kao to se to, na primer, ini izriitom ustavnom

drugo).

zabranom izazivanja i podsticanja rasne, nacionalne i verske, nacionalne

mrnje i netrpeljivosti, kao i propisivanjem kanjivosti takvog ponaanja

Primer koji je iznesen samo je koji govori o tome da je prilikom izrade

(l. 49).

Ustava izostala elementarna pravno-tehnika redakcija ustavnog teksta.

Izostanak pravno-tehnike redakcije nije sporedno pitanje jer nedoslednosti

Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti apsolutno je zatieno pravo.

u ustavnom tekstu, ponavljanje ustavnih odredbi uz izvesne razlike u

Odstupanja od ove slobode nisu doputena ni u vreme vanrednog stanja ili

sadraju ustavnih reenja, neujednaena terminologija, kontraverzna

rata (l. 202 st. 4).

reenja i slino mogu biti ozbiljan problem u njegovoj primeni.

lan 48 Podsticanje uvaavanja razlika

Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obavetavanju,

lan 49 Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske

mrnje

Republika Srbija podstie razumevanje, uvaavanje i

Zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje i podsticanje

potovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etnikog,

rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje

kulturnog, jezikog ili verskog identiteta njenih graana.

i netrpeljivosti.

66

67
Ustav izriito zabranjuje svaki vid izazivanja i podsticanja rasne, nacionalne,

Ustavno jemstvo slobode medija obuhvata vie posebnih prava: pravo na

verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti. Na osnovu smog

slobodno osnivanje novina i drugih sredstava javnog obavetavanja, pravo

Ustava kanjiva su dela i ponaanja kojima se izaziva ili podstie rasna,

na ispravku.

nacionalna, verska ili bilo koja druga neravnopravnost, mrnja ili netrpeljivost.
Ustav naelno garantuje (st. 1) pravo svakog da slobodno osniva novine i
Ovu ustavnu odredbu treba posmatrati u kontekstu drugih ustavnih

druga sredstva javnog obavetavanja. Zakon, na koji Ustav izriito upuuje

normi sa kojima je tesno povezana. Meu njima su, na primer, ustavna

(st. 1), regulie nain ostvarivanja ovog prava u obimu i granicama u kojima

zabrana diskriminacije (l. 21), ustavom propisani razlozi iz kojih se mogu

Ustav doputa zakonsko regulisanje ljudskih i manjinskih prava (l. 18 st. 2).

ograniiti sloboda veroispovesti (l. 43 st. 4), delovanje verskih zajednica

(l. 44 st. 3), sloboda miljenja i izraavanja (l. 46 st. 1), sloboda medija

Od osnovnog pravila o slobodi osnivanja tampanih medija izuzeti su

(l. 50 st. 3), sloboda udruivanja (l. 55 st. 4). Stoga, upuujemo na

elektronski mediji (radio i televizija) koji se, kako Ustav propisuje (st. 2),

odgovarajue komentare uz lanove 39, 41, 42, 43, 44, 50 i 55.

osnivaju u skladu sa zakonom. Osnivanje ovih medija ne regulie Ustav

ve zakon na koji Ustav upuuje. Razlog za ovaj izuzetak vezan je, u

Od zabrane izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje nije doputeno

prvom redu, za tehnike uslove (ogranien tehniki resurs frekvencija)

odstupanje ni u vreme vanrednog stanja ili rata (l. 202 st. 4). Ova

osnivanja ovih medija.

zabrana je u reimu apsolutno zatienih prava.

Ustav propisuje da u Srbiji nema cenzure (st. 3). Ustav samo na opti
lan 50 Sloboda medija

nain konstatuje da cenzure nema, ali se cenzura izriito ne zabranjuje niti

se propisuje njena kanjivost. Zato se moe postaviti pitanje, kakav je

Svako je slobodan da bez odobrenja, na nain predvien

smisao deklaratorne i naelne ustavne odredbe da cenzure nema ukoliko

zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog

zabrana i kanjivost cenzure nisu propisani ni u Ustavu, niti je Ustav

obavetavanja.

regulisanje tog pitanje prepustio zakonu?

Televizijske i radiostanice osnivaju se u skladu sa zakonom.

U Republici Srbiji nema cenzure. Nadleni sud moe spreiti

Ustav doputa ogranienje prava na irenje informacija i ideja (st. 3)

irenje informacija i ideja putem sredstava javnog

putem sredstava javnog obavetavanja, propisuje uslove pod kojima je

obavetavanja samo ako je to u demokratskom drutvu

ogranienje doputeno, razloge koji mogu biti povod ogranienju, i organ

neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno ruenje

koji odluuje o ogranienju prava.

Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritorijalnog

integriteta Republike Srbije, spreavanja propagiranja rata

Ogranienje je doputeno samo ukoliko je to neophodno u demokratskom

ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi spreavanja

drutvu.

zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se

podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

O ogranienju prava na irenje informacija i ideja putem sredstava javnog

Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili

obavetavanja odluuje nadleni sud koji jedini ima pravo da sprei

netano prenete informacije kojom je povreeno neije

irenje informacija (st. 3).

pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu

informaciju ureuje se zakonom.

Razlozi zbog kojih je mogue ograniiti pravo na irenje informacija i ideja

putem sredstava javnog obavetavanja obuhvataju spreavanje:

Pod rubrumom sloboda medija Ustav garantuje vie posebnih prava koja
se odnose na medijske slobode, propisuje ogranienja kojima podleu

pozivanja na nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka;

medijske slobode i razloge koji su osnov za ogranienja, kao i poseban

naruavanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije;

reim koji se odnosi na status elektronskih medija.

propagiranja rata;

68

69
podstrekavanja na neposredno nasilje;

Pored prava na ispravku, Ustav naelno garantuje i pravo na odgovor na

zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje kojima se podstie na

informaciju objavljenu u sredstvima javnog obavetavanja (l. 50 st. 4).

diskriminaciju, nasilje ili neprijateljstvo.

Oba pomenuta prava Ustav garantuje naelno i upuuje na zakon koji blie
Paljivija analiza razloga koji su osnov za ogranienje slobode medija i

regulie nain njihovog ostvarivanja u granicama i obimu koji Ustav

povod da nadleni sud donese odluku kojom e spreiti irenje informacija

naelno definie (l. 18 st. 2).

pokazuje da su neki vani razlozi potpuno izostavljeni (npr. ugroavanje

ljudskih ili manjinskih prava, naruavanje javnog reda i morala,

Osim prava na ispravku i odgovor, Ustav ne garantuje izriito i neka druga

diskriminacija po svim drugim osnovama izuzev rasne, nacionalne i verske,

prava (npr. naknada tete, uklanjanje posledica povrede prava) lica ije

ugroavanje bezbednosti Republike Srbije, i drugo). O neusklaenosti

pravo ili interes su povreeni zbog objavljivanja neistinite, netane ili

ustavnih reenja ilustrativno govori poreenje razloga za ogranienje

nepotpune informacije. Na ovu situaciju primenjiva je samo opta ustavna

slobode miljenja i izraavanja (l. 46 st. 2) i razloga za ogranienje

garancija prava na sudsku zatitu u sluaju povrede prava, kao i pravo na

irenja informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanja (l. 50

uklanjanje posledica koje su nastupile zbog povrede prava (l. 22 st. 1).

st. 3). Iako su u pitanju slobode iji je sadraj tesno povezan, razlozi za
njihovo ogranienje potpuno se razlikuju.

Terminoloke nedoslednosti beleimo i u vezi sa ovom slobodom (uporediti

npr. l. 48, l. 50 i l. 81 st. 1). Iako rubrum lana 50 glasi sloboda

Sloboda izraavanja podlee ogranienju iz sledeih razloga (l. 46 st. 2):

medija u sadraju ovog lana koriste se termini irenje informacija,

javno obavetavanje, tampa i druga sredstva javnog obavetavanja,

zatite prava i ugleda drugih;

televizijske i radio stanice.

uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda;

zatite javnog zdravlja;
zatite morala demokratskog drutva, i
nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

lan 51 Pravo na obavetenost

Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude
obavetavan o pitanjima od javnog znaaja i sredstva

Sloboda irenja informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanja

javnog obavetavanja su duna da to pravo potuju.

moe biti ograniena iz sledeih razloga (l. 50 st. 3):

Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu

dravnih organa i organizacija kojima su poverena javna

pozivanja na nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka;

ovlaenja, u skladu sa zakonom.

naruavanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije;

propagiranja rata;

Kao posebno pravo, povezano sa slobodom medija, Ustav garantuje pravo

podstrekavanja na neposredno nasilje;

na obavetenost kao opte pravo koje uiva svaki pojedinac (st. 1).

zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na

Sadraj prava graana na obavetenost ukljuuje istinito, potpuno i

diskriminaciju, nasilje ili neprijateljstvo.

blagovremeno obavetavanje o pitanjima koja su od javnog znaaja. Ustav

izriito obavezuje sredstva javnog obavetavanja da potuju pravo graana

O razlozima za ogranienje slobode irenja informacija putem sredstava

da budu blagovremeno, istinito i potpuno obaveteni o pitanjima od javnog

javnog obavetavanja vie u odgovarajuim komentarima uz lanove 39,

znaaja (st. 1), ali izostavlja da propie kanjivost krenja ove ustavne

41, 42, 43, 44, 50, 54 i 55.

obaveze, bilo propisivanjem sankcije u samom Ustavu ili upuivanjem na

zakonsko regulisanje sankcija i kanjivosti.

Ustav garantuje pravo na ispravku ukoliko su neije pravo ili interes

povreeni objavljivanjem neistinite, nepotpune ili netano prenete

Nain na koji je ovo pitanje regulisano u Ustavu povod je da se postavi i

informacije (l. 50 st. 4).

razmotri pitanje, u emu bi se ogledale eventualne konsekvence krenja

70

71
ove ustavne obaveze od strane sredstava javnog obavetavanja? Kakve bi

Ustav, meutim, blie regulie samo aktivno (pravo da bira) i pasivno

bile mogunosti graana da, pozivom na neposrednu primenu Ustavom

birako pravo (pravo da bude biran). Uslovi za sticanje oba navedena

garantovanih ljudskih i manjinskih prava (l. 18 st. 2) zatrae

prava, su istovetni (st. 1).

sankcionisanje krenja ovog prava (l. 22 st. 1), otklanjanje povrede,

uklanjanje posledica koje su povredom nastale (l. 22 st. 1), i eventualno

Pasivno birako pravo podlee ustavnim ogranienjima koja se odnose na

zahtevaju naknadu tete koju su pretrpeli zbog povrede ovog prava (l. 35

parlamentarnu nepodudarnost. Ustav naelno zabranjuje sukob interesa

st. 2)? Nepotpunost ustavnih reenja ostavlja ova pitanja otvorenim za

(l. 6), a posebno regulie parlamentarnu nepodudarnost (l. 102 st. 3).

praksu koja e biti prinuena da na njih konkretno odgovori.

Narodni poslanik ne moe istovremeno biti:

Zbog znaaja koji imaju informacije u posedu dravnih organa i organa

poslanik u skuptini autonomne pokrajine;

kojima su poverena javna ovlaenja posebno se garantuje pravo na

funkcioner u organima izvrne vlasti;

dostupnost informacija od javnog znaaja. Pravo na dostupnost informacija

funkcioner u organima pravosua (l. 102 st. 3).

od javnog znaaja opte je pravo koje Ustav garantuje svakome. Prema

izriitoj ustavnoj odredbi ovo pravo ostvaruje se u skladu sa zakonom koji,

Ustavom je izriito propisano da narodni poslanik ne moe biti lan Vlade

u granicama i obimu koji propisuje Ustav (l. 18 st. 2), regulie nain

(l. 126 st. 1). Iz odredbi o nespojivosti funkcija koje se odnose na druge

njegovog ostvarivanja.

organe vlasti moe se nedvosmisleno zakljuiti da narodni poslanik ne

moe biti istovremeno i predsednik Republike (l. 115), kao ni sudija

lan 52 Izborno pravo

Ustavnog suda (l. 173 st. 1).

Svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike

Ustav naelno regulie nespojivost poloaja narodnog poslanika sa

Srbije ima pravo da bira i da bude biran.

poloajem funkcionera u organima pravosua (l. 102 st. 3), ali, pored

Izborno pravo je opte i jednako, izbori su slobodni i

toga, upuuje i na zakon koji regulie nespojivost sudskog i tuilakog

neposredni, a glasanje je tajno i lino.

poziva s drugim poslovima i pozicijama, ukljuujui tu i eventualnu

Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skladu sa zakonom.

nespojivost poloaja narodnog poslanika sa poloajem sudije (l. 152 st.

2) i javnog tuioca (l. 163 st. 2). Dovedene u vezu, ove ustavne odredbe

Ustav garantuje izborno pravo pod uslovima koje sam neposredno

ostavljaju otvoreno pitanje, ta ukljuuje pojam funkcioner u organima

utvruje. Izborno pravo je zajemeno dravljanima Republike Srbije. Ovo

pravosua, da li se sudija i tuilac mogu smatrati funkcionerima, ili su

pravo stie se sa punoletstvom (navrenih 18 godina ivota), uz uslov da

funkcioneri npr. samo predsednici sudova, sudije koje su na elu sudskih

lice koje stie birako pravo uiva poslovnu sposobnost (st. 1).

odeljenja, sudije i tuioci izabrani u Visoki savet sudstva odnosno

Dravnog vea tuilaca, i slino?

I Ustav (rubrum l. 52) i zakoni o izborima daju ire znaenje sadraju

birakog prava. Ovo pravo definisano je kao izborno pravo graana. Zakon

Pored toga, Ustav ostavlja mogunost da se posebnim zakonom ustanove i

o izborima izborno pravo definie kao skup vie razliitih sloboda i prava.

druge funkcije, poslovi i dunosti na koje se odnosi institut parlamentarne

Pored aktivnog i pasivnog birakog prava izborno pravo obuhvata i neka

nepodudarnosti (l. 102 st. 3).

druga prava koja graani ostvaruju u izborima, kao npr. pravo graana da
kandiduju poslanike, pravo da koriste pravne instrumente za zatitu

Ustav regulie i opte karakteristike slobodnih, demokratskih i fer izbora:

izbornog prava pred organima nadlenim za zatitu izbornog prava; pravo

graana da budu objektivno obaveteni o izbornim programima kandidata
za poslanike i dr.

izbore odlikuje neposrednost graani biraju svoje predstavnike

neposredno, svoje birako pravo ne mogu preneti na drugog niti bilo
koga drugog mogu ovlastiti da glasa u njihovo ime;
birako pravo je opte. Uivaju ga svi dravljani pod jednakim uslovima;

72

73
birako pravo je jednako to znai da glas svakog pojedinca biraa ima
jednaku vrednost (politika jednakost princip jedan ovek jedan glas);
glasanje je tajno i lino, to osigurava slobodu izbora.

Opte ustavno pravilo utvruje da zakon moe regulisati nain ostvarivanja

nekog prava, pod uslovom da je to neophodno za ostvarivanje prava (l.
18 st. 2). Uz granice zakonodavnih integercija koje propisuje Ustav, a
prema kojima zakon ne sme da utie na sutinu zajemenog prava (l. 18

Iako sve Ustavom garantovane individualne slobode i prava uivaju zatitu

st. 2 in fine), poziv na ovo opte pravilo moglo bi biti reenje koje

koja ukljuuje sudsku zatitu, kao primarni vid zatite ljudskih prava (l.

omoguuje da zakon blie regulie nain ostvarivanja prava graana da

22 st. 1), ustavnosudsku zatitu, kao vid neposredne ustavne zatite

uestvuju u upravljanju javnim poslovima, i da pod jednakim uslovima

ljudskih prava garantovanih Ustavom (l. 166 st. 1), kao i pravo na zatitu

stupaju u javne slube i na javne funkcije.

pred meunarodnim institucijama (l. 22 st. 1), Ustav posebno utvruje

da izborno pravo uiva pravnu zatitu (l. 52 st. 2). Nain ostvarivanja

lan 54 Sloboda okupljanja

prava na pravnu zatitu izbornog prava regulie zakon (l. 52 st. 2) u

granicama i obimu koji naelno definie Ustav (l. 18 st. 2).

Mirno okupljanje graana je slobodno.

Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podlee odobrenju, ni

Pored optih odredbi o zatiti ljudskih prava garantovanih Ustavom (l. 22),

prijavljivanju.

i posebnih odredbi o nadlenosti Ustavnog suda da titi ljudska prava (l.

Zborovi, demonstracije i druga okupljanja graana na

166 st. 1) i da odluuje o izbornim sporovima pod uslovom da zakon nije

otvorenom prostoru prijavljuju se dravnom organu, u

odredio nadlenost suda da o tome odluuje (l. 167 st. 2 taka 5), postavlja

skladu sa zakonom.

se pitanje, da li je posebna odredba o pravnoj zatiti izbornog prava uopte

Sloboda okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je

potrebna, ili njeno postojanje samo moe biti povod da se u primeni ustavnih

to neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala, prava

odredbi postave pretpostavke za ustanovljavanje jo nekih oblika zatite samo

drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

ovog posebnog prava, na primer zatita od strane organa za sprovoenje izbora.

Sloboda mirnog okupljanja graana zajemena na opti nain Ustavom (st.
Da li u sluaju izbornog prava, upotreba opteg termina pravna zatita

1). Ustav razlikuje dve situacije: okupljanje u zatvorenom i okupljanje na

suava ili proiruje oblike zatite izbornog prava? Da li pored zatite koju

otvorenom prostoru. Za svaki od ova dva vida okupljanja propisuje

uivaju sva druga prava, izborno pravo uiva i neki drugi vid zatite, i koji

poseban reim.

bi to vid zatite bio?

Graani se slobodno mogu okupljati u zatvorenom prostoru (st. 2) bez
lan 53 Pravo na uee u upravljanju javnim poslovima

obaveze da to prijave nadlenom organu i bez posebnog prethodnog odobrenja.

Graani imaju pravo da uestvuju u upravljanju javnim

Okupljanje graana na otvorenom prostoru (zborovi, demonstracije i druga

poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne

okupljanja st. 3) podlee prijavi. Organizatori okupljanja imaju obavezu

slube i na javne funkcije.

da prijave okupljanje nadlenom organu. Ustav upuuje na zakon koji blie

regulie nain ostvarivanja ovog prava, u granicama i obimu koji propisuje

Pravo graana da uestvuju u upravljanju javnim poslovima kao i da pod

Ustav (l. 18 st. 2).

jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javne funkcije garantuje se,

optom ustavnom normom, u skladu sa meunarodnim dokumentima o

Sloboda zbora i javnog okupljanja graana moe biti ograniena.

ljudskim pravima. Ustav ne definie blie sadraj ovog prava niti nain na

Ogranienje moe propisati samo zakon, u skladu sa optim ustavnim

koji se ono ostvaruje. Nema ni izriite odredbe koja bi regulisanje ovog

okvirom zakonodavne nadlenosti u domenu ljudskih prava (l. 18 st.

pitanja rezervisala za zakon. Ustavna garancija je opta. Teko je oekivati

2 i l. 20). Ustav izriito navodi razloge koji doputaju ogranienje

da ona moe biti neposredno primenjena na osnovu Ustava. Ustav izriito

slobode zbora i javnog okupljanja. Kao razloge ogranienja ove slobode

ne upuuje na zakon koji bi mogao da regulie ostvarivanje ovog prava.

navode se:

74

75
zatita javnog zdravlja i morala;

Slobodu udruivanja graana Ustav garantuje optom odredbom (st. 1).

zatita prava drugih;

Sadraj slobode udruivanja odnosi se na razliite oblike udruivanja

bezbednost Republike Srbije.

ukljuujui i pravo pojedinca da se ne udruuje, kao i da ostane izvan bilo

kakvog oblika udruivanja. Zbog znaaja koji imaju sloboda politikog

Meu razlozima ogranienja slobode zbora i javnog okupljanja izostalo je

udruivanja i sloboda sindikalnog udruivanja, Ustav izriito garantuje

izriito pominjanje zatite prava dece; zatite ivota i imovine; izazivanje i

pravo na politiko i na sindikalno udruivanje (st. 1).

podsticanje verske, nacionalne ili rasne i bilo kog drugog vida

diskriminacije, mrnje ili netrpeljivosti i sl. to Ustav navodi kao razloge za

Jedno od naela meu osnovnim naelima Ustava odnosi se samo na

ograniavanje nekih drugih prava (npr. sloboda misli, savesti i

politike stranke (l. 5). U okviru temeljnih ustavnih principa iskazuje se

veroispovesti, sloboda medija). Uporediti komentare o razlozima za

privrenost politikom pluralizmu, priznaje uloga koju imaju politike

ogranienje prava i sloboda uz lanove 39, 41, 42, 43, 44, 50, i 55, koji

stranke u procesima demokratskog oblikovanja politike volje graana i

pokazuju da se razlikuju vrednosti koje Ustav posebno titi (razlozi

garantuje slobodno osnivanje politikih stranaka (l. 5 st. 2). Ustav sadri

ogranienja prava je ugroavanje tih vrednosti), kao i da za to razlikovanje

jasan naelni stav o otklonu od partijske drave i izriito propisuje da

esto nema osnova. U nekim sluajevima su npr. sva ljudska i manjinska

politike stranke ne mogu neposredno vriti vlast, niti im je doputeno da

prava garantovana Ustavom vrednosti koje su predmet posebne ustavne

vlast potine sebi (l. 5 st. 4).

zatite (l. 43 st. 4; l. 46 st. 2; l. 54 st. 3; l. 55 st. 3), a drugi put

samo neka od prava (npr. l. 44 st. 3; l. 50 st. 3).

Udruenja, politike i sindikalne organizacije osnivaju se upisom u

registar kod nadlenog organa (st. 2). Prethodno odobrenje nije uslov

U vezi sa moguim ogranienjem slobode okupljanja primetno je da u

za osnivanje udruenja, politike stranke ili sindikalne organizacije.

Ustavu nema izriite odredbe o tome u ijoj je nadlenosti odluivanje o

U Srbiji je prihvaen sistem prijave, a ne sistem odobrenja. Prema

zabrani okupljanja, u kojoj se formi saoptava zabrana (pismeno ili

sistemu odobrenja, udruenje, politika stranka ili sindikat smatraju

usmeno), da li je zabrana trajna ili temporarna, i drugo. Budui da je u

se osnovanim nakon to nadleni organ razmotri prijavu i odobri njihov

pitanju vana politika sloboda graana, ova pitanja morala bi biti ureena

upis u registar. U tom sluaju pravo udruivanja efektivno se koristi

u Ustavu, kao to se to ini u drugim sluajevima (npr. tajnost pisama,

nakon to nadleni organ odobri upis u registar organizacija koji se kod

nepovredivost stana, lina sloboda).

njega vodi. Prema sistemu prijave, udruenje, politika stranaka ili

sindikalna organizacija smatraju se formiranim i stiu pravo da deluju u

lan 55 Sloboda udruivanja

momentu upisa u registar ovih organizacija. Nadleni organ nema pravo

da odobri ili uskrati registraciju ve on samo konstatuje formiranje

Jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog

udruenja, politike stranke ili sindikalne organizacije, i upisuje ih u

udruivanja i pravo da se ostane izvan svakog udruenja.

registar

Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u

registar koji vodi dravni organ, u skladu sa zakonom.

Sloboda udruivanja moe se, pod odreenim uslovima, iskljuiti ili

Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.

ograniiti. Ustav navodi tri sluaja (st. 3, 4 i 5) u kojima se sloboda

Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je

udruivanja moe ograniiti ili ak zabraniti.

delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka,

krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili

Ustav izriito zabranjuje formiranje tajnih i paravojnih udruenja (st. 3).

izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.

Ustav izriito se zabranjuje lanstvo u politikim strankama licima koja

Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik

obavljaju odreene dravne poslove. Ustav izriito zabranjuje lanstvo u

graana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti

politikim strankama sudijama Ustavnog suda, sudijama, javnim

lanovi politikih stranaka.

tuiocima, Zatitniku graana, pripadnicima vojske i policije (st. 5). Ove

odredbe preciziraju ili dopunjuju naelnu odredbu Ustava o sukobu

76

77
interesa sudija Ustavnog suda (l. 173 st.1), kao i ustavnu zabranu

nainu na koji je regulisana ova nadlenost Ustavnog suda, naroito kada

politikog delovanja sudija (l. 152 st. 1) i tuilaca i zamenika tuilaca

je re o njenom sadraju, kvalitetu i obimu. Postavlja se pitanje, da li

(l. 163 st. 1), i dopunjuju ustavne odredbe koje se odnose na Zatitnika

Ustavni sud odluuje o zabrani udruenja, politike stranke ili sindikata (l.

graana, a u kojima je izostala eksplicitna odredba o sukobu interesa

55 st. 4) ili se odluka Ustavnog suda odnosi samo na zabranu njihovog

(l. 138).

rada (l. 167 st. 3)? U prvom sluaju, posledica odluke bila bi brisanje ovih
organizacija iz registra, a u drugom sluaju odluka bi se odnosila na

Postavlja se pitanje, da li se zabrana lanstva u politikim strankama

zabranu njihovog delovanja.

odnosi i na zamenike tuilaca? U kontekstu odredbi o zabrani lanstva u

politikim strankama, Ustav izriito ne navodi zamenike tuilaca (l. 55 st.

lan 56 Pravo na peticiju

5), iako na identian nain formulie optu zabranu politikog delovanja

kako za tuioce tako i za njihove zamenike (l. 173 st. 1). Iako Ustav

Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upuuje

zamenicima tuilaca izriito ne zabranjuje lanstvo u politikim strankama,

peticije i druge predloge dravnim organima, organizacijama

sadraj opte zabrane njihovog politikog delovanja mogao bi da se

kojima su poverena javna ovlaenja, organima autonomne

protegne i na zabranu lanstva u politikim strankama, posebno ako se

pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od

ima u vidu u osnovi istovetan status zamenika tuilaca i tuilaca u odnosu

njih dobije odgovor kada ga trai.

na poslove iz svoje nadlenosti.

Zbog upuivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi

tetne posledice.

Ustav utvruje i razloge (l. 55 st. 4) koji su osnov za zabranu delovanja

Niko ne moe da trpi tetne posledice za stavove iznete u

udruenja, politike stranke ili sindikalne organizacije, kao i nadlenost

podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time uinio

organa koji odluuje o zabrani rada. Istovetno pravilo sadrano je i u

krivino delo.

naelima Ustava (l. 5 st. 3). Kao razlozi za zabranu navodi se njihovo
delovanje koje je usmereno na:

Pravo na peticiju ukljuuje pravo graana da se obraaju dravnim

organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlaenja, organima

nasilno ruenje ustavnog poretka;

autonomne pokrajine, kao i organima grada i optine.

krenje ljudskih i manjinskih prava;

izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.

Pravo na peticiju Ustav garantuje (st. 1) i kao individualno i kao

kolektivno pravo (zajedno s drugima). Sadraj prava na peticiju

U vezi sa razlozima navedenim u Ustavu za zabranu rada udruenja,

ukljuuje dva prava: pravo podnoenja peticije ili predloga; pravo da,

politike stranke ili sindikalne organizacije, postavlja se nekoliko pitanja.

ako to graani zahtevaju, dobiju odgovor od organa kojem su podneli

Zato je meu razlozima zabrane rada izostalo navoenje na primer

peticiju ili predlog.

ugroavanja bezbednosti Republike, formiranje tajnih i paravojnih udruenja

ije je delovanje Ustav zabranjuje (l. 55 st. 3), i drugi razlozi koje Ustav

Kako bi graani mogli nesmetano da koriste ova prava, ona su i posebno

navodi kao razloge ogranienja drugih sloboda i prava (npr. l. 43 st. 4; l.

zatiena. Ustav izriito propisuje da niko ne moe trpeti tetne posledice

44, st. 3; l. 46 st. 2; l. 50 st. 3; l. 54 st. 3)? Zato su taksativno navedena

zbog upuivanja peticija i predloga (st. 2) niti zbog stavova koje je izneo u

samo tri lina svojstva (nacionalnost, rasa, vera) koja se na ovaj nain

njima (st. 3). Izuzetak od ovog opteg pravila je samo sluaj kada bi

tite, a izostavljaju sva druga, jednako tako znaajna, koja Ustav navodi u

iznoenjem stavova u peticiji ili predlogu bilo uinjeno krivino delo (st. 3

vezi sa zabranom diskriminacije (l. 21 st. 3). Uporediti komentare o

in fine).

razlozima ogranienja prava uz lanove 39, 43 44, 46, 50, 54.

Ustav ne propisuje izriito obavezu organa kojem su peticije ili predlozi
Odluivanje o zabrani rada udruenja, politike stranke ili sindikalne

upueni da na njih odgovori. Ne propisuje ni sankciju ako organ kojem je

organizacije povereno je Ustavnom sudu. Primetna je nedoslednost u

peticija ili predlog upuen ne prui odgovor, uprkos tome to to podnosilac

78

79
peticije ili predloga izriito zahteva. Ustav eksplicitno ne upuuje ni na

lan 58 Pravo na imovinu

zakonsko regulisanje ovih pitanja. Izlaz bi mogao biti u primeni naelnog

pravila koje ovlauje zakonodavca da regulie nain ostvarivanja prava

Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava

ako je to neophodno za ostvarivanje prava (l. 18 st. 2).

steenih na osnovu zakona.

Pravo svojine moe biti oduzeto ili ogranieno samo u

Moe se, takoe, primetiti da je izostala posebna ustavna garancija prava

javnom interesu utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu

graana da javno kritikuju rad organa dravne vlasti, rad drugih organa i

koja ne moe biti nia od trine.

organizacija kao i rad funkcionera.

Zakonom se moe ograniiti nain korienja imovine.

Sa pravom podnoenja peticija i predloga koje Ustav definie kao vid

Oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih

graanske inicijative, sa jedne strane, i kao instrument kritike vlasti, s druge

dabina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

strane, tesno su povezana jo dva prava. Oba prava garantuje Ustav. To su

pravo graana da pod ustavom propisanim uslovima podnesu predlog za

Ustav na opti nain garantuje pravo na mirno uivanje svojine i svih drugih

promenu Ustava, pod uslovom da taj predlog svojim potpisima podri

imovinskih prava. Uslov za uivanje ovih prava jeste da su prava steena

najmanje 150.000 biraa (l. 203 st. 1). kao i da podnesu predlog za

na osnovu zakona (st. 1). Ustav blie ne odreuje subjekte kojima se ova

donoenje ili promenu zakona (l. 107 st. 1). U ovom sluaju, graani imaju

prava garantuju. Norma je formulisana neutralno jemi se, i podjednako

status ovlaenog predlagaa Ustava odnosno zakona. Zakon koji blie

se odnosi kako na fizika lica kao subjekte ovih prava, tako i na pravna lica.

regulie ova pitanja (narodnu inicijativu i referendum) usvaja se u Narodnoj

Kako je norma sistematizovana u poglavlju o ljudskim i manjinskim pravima,

skuptini apsolutnom veinom ukupnog broja narodnih poslanika (l. 105 st.

neutralna forma u kojoj je saoptena omoguuje da se pravilo interpretira

2 taka 1). Posebna i stroija veina propisana za usvajanje ovih zakona u

kao jedno od individualnih prava graana, ali da se, pritom, dejstvo norme

Narodnoj skuptini govori o znaaju pitanja koja se ovim zakonom reguliu.

nuno ne redukuje samo na ove subjekte ve da ukljui i druge subjekte

svojinskih i imovinskih prava. Pored fizikih, to su i pravna lica.

lan 57 Pravo na utoite

Rubrum lana (pravo na imovinu) ne odgovara u potpunosti sadraju

Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase,

materije koju reguliu odredbe ovog lana, jer se on odnosi kako na pravo

pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili

na imovinu, tako i na pravo svojine. Nedosledna je i terminologija.

pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja,

ima pravo na utoite u Republici Srbiji.

U delu o ekonomskom ureenju i finansijama (Deo trei), Ustav posebno

Postupak za sticanje utoita ureuje se zakonom.

garantuje:

Stranci u Srbiji uivaju sve slobode i prava garantovana Ustavom (l. 17).
Izuzetak od ovog opteg pravila su prava i slobode koja Ustav garantuje
samo dravljanima Srbije. Neka prava stranci uivaju pod posebnim

svojinska prava stranaca (l. 85) meu kojima posebno pravo svojine na
nepokretnostima (l. 85 st. 1) i pravo koncesije na prirodnim
bogatstvima i dobrima od opteg interesa (l. 85 st. 2);

uslovima, kao npr. pravo kretanja i nastanjivanja (l. 39 st. 3), pravo na

ravnopravnost svih oblika svojine (l. 86);

zatitu od proterivanja (l. 39 st., 3), i svojinska prava (l. 85).

svojinski reim prirodnih bogatstava i dobara od opteg interesa (l. 87);

uslove korienja poljoprivrednog, umskog i gradskog graevinskog

Stranci uivaju i jedno posebno pravo. To je pravo utoita (azila). Pravo

zemljita (l. 88).

azila stie se pod uslovima koje utvruje Ustav (st. 1). Postupak
odluivanja o davanju azila regulie zakon (st. 2). Ovo pravo stranci u

Pravo svojine i imovinskih prava podleu ogranienjima. Mogunost ogranienja

Srbiji stiu ukoliko osnovano strahuju od progona zbog svoje rase, pola,

ovih prava i uslove pod kojima je ogranienje doputeno propisuje Ustav.

jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi, ili

Ustav propisuje dva oblika ogranienja prava svojine (st. 2). Jedan, kada

zbog svojih politikih uverenja.

se pravo ograniava, i drugi koji ukljuuje mogunost oduzimanja prava.

80

81
Ustav propisuje dva uslova pod kojima je ogranienje ili oduzimanje prava

U praksi primene ovih ustavnih odredbi moe se postaviti pitanje o

svojine doputeno:

osnovanosti propisivanja razliitih reima za pravo svojine odnosno pravo

na imovinu, kao i pitanje da li nain na koji je Ustav regulisao ova pitanja

Osnov ogranienja ukljuujui i oduzimanje je javni interes. On mora biti

utvren na osnovu zakona. Pravo svojine moe se ograniiti ili oduzeti

podrazumeva da korienje svojine, za razliku od imovine, ne podlee

ogranienjima?

samo ukoliko je to u javnom interesu, i samo ukoliko je taj javni interes

utvren na osnovu zakona.
Ogranienje ili oduzimanje prava svojine doputeno je jedino pod

Problem u praksi moe izazvati i terminologija. U Ustavu se koriste termini

ije znaenje nije identino: pravo na imovinu (rubrum), imovinska

uslovom da se to uini uz pravinu naknadu. Ustav izriito propisuje da

prava (st. 1) i imovina (st. 3 i 4), pa se moe postaviti pitanje, da li je

naknada ne moe biti nia od trine.

re o istovrsnim ili razliitim pravima?

Ustav ne odreuje blie ta se smatra javnim interesom, ali obavezuje

lan 59 Pravo nasleivanja

organe koji odluuju o ogranienju ili oduzimanju svojine da se

rukovode samo onim javnim interesima koji su utvreni na osnovu

Jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom.

zakona (st. 2). Iako to predstavlja neki vid zatite prava svojine od

Pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno

eventualne arbitrarnosti prilikom odluivanja o ogranienju ili

zbog neispunjavanja javnih obaveza.

oduzimanju, potrebno je naglasiti da ova zatita nije ustavna ve

zakonska. injenica da Ustav ne regulie koji javni interesi mogu biti

Pravo nasleivanja garantuje naelna ustavna odredba (st. 1). Pravo

osnov ogranienja ili oduzimanja prava svojine ve to pitanje regulie

nasleivanja je u reimu zakonskih, a ne ustavnih prava. U prilog ovom

zakon, menja i kvalitet zatite prava svojine. Ustav se tee menja, pa je i

zakljuku govori naelni karakter ustavne odredbe koja jemi pravo

zatita koju on obezbeuje pouzdanija od zakonske zatite jer se zakoni

nasleivanja kao i upuivanje na zakon u skladu s kojim se ova naelna

lake menjaju.

ustavna garancija ostvaruje (st. 1 in fine).

Reim prava na imovinu, ogranienje ili oduzimanje ovog prava Ustav

Zakon koji regulie pravo nasleivanja vezan je optom ustavnom

regulie razliito u odnosu na reim prava svojine. Za razliku od reima

odredbom koja propisuje obim i granice zakonodavnih ingerencija u oblasti

ogranienja odnosno oduzimanja svojine, u vezi sa reimom imovine Ustav

ljudskih prava (l. 18 st. 2).

regulie ne samo oduzimanje odnosno ogranienje imovine (st. 4) ve

posebno regulie i ogranienje naina korienja imovine (st. 3).

U pogledu reima ogranienja prava na nasleivanje zakon je vezan

kako optom odredbom o granicama postupanja zakonodavca kada

Nain korienja imovine moe se ograniiti samo zakonom (st. 3). Za

regulie ogranienje prava (l. 20 st. 2), tako i izriitom ustavnom

razliku od prava svojine za koje Ustav regulie razloge za ogranienje ili

odredbom koja propisuje da pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno

oduzimanje prava (st. 2), Ustav ne regulie razloge iz kojih se moe

ili ogranieno iz razloga koji se odnose na ispunjavanje javnih obaveza

ograniiti nain korienja imovine. To pitanje regulie zakon u obimu i

(l. 59 st. 3).

granicama koje Ustav doputa (l. 18 st. 2 i l. 20 st. 2).

Posebno se regulie oduzimanje odnosno ogranienje imovine kada je

lan 60 Pravo na rad

razlog za to naplata poreza, drugih dabina i kazni (st. 4). U ovom sluaju,

Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

Ustav je propisao razloge za oduzimanje ili ogranienje prava na imovinu.

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

Zakon blie regulie nain postupanja u ovim sluajevima i vezan je u tome

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

izriitim ustavnim odredbama koje propisuju obim i granice zakonodavnih

Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti

ingerencija u domenu ljudskih prava (l. 18 st. 2 i l. 20 st. 2).

na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na

82

83
radu, ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor,

Rad dece posebno je regulisan u Ustavu (l. 66 st. 2):

plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na

Ustav zabranjuje deji rad i propisuje da se zabrana dejeg rada odnosi

pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa. Niko se

tih prava ne moe odrei.

na decu mlau od 15 godina (l. 66 st. 4);

Pravo na rad dece mlae od 18 godina Ustav doputa, ali samo pod

enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna

uslovom da posao na kojem rade nije tetan po njihovo zdravlje ili moral

zatita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

(l. 66 st. 4 in fine).

Prava vezana za rad koja Ustav garantuje ukljuuju vie pojedinanih

prava meu kojima su:

lan 61 Pravo na trajk

Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i

Pravo na rad (st. 1) i slobodu izbora rada (st. 2) Ustav garantuje optom

kolektivnim ugovorom.

odredbom. Zakon, na koji Ustav izriito upuuje, blie regulie pravo na

Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom,

rad i nain ostvarivanja tog prava u granicama i obimu propisanim u

shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Ustavu (l. 18 st. 2);

Pravo na dostupnost svakog radnog mesta garantuje se svakome pod

Pravo na trajk Ustav garantuje kao posebno pravo. Pravo na trajk

jednakim uslovima (st. 3). Ovo pravo neposredno je povezano sa

uivaju zaposleni (st. 1), prvenstveno u cilju zatite profesionalnih i

slobodom izbora rada i predstavlja jedan od oblika njenog ostvarivanja.

ekonomskih interesa. Zaposleni mogu koristiti ovo pravo na nain, u okviru

Sloboda izbora rada mogua je ukoliko je zagarantovana dostupnost

i granicama propisanim zakonom i kolektivnim ugovorom.

svakog radnog mesta pod jednakim uslovima;

Pravo na potovanje dostojanstva linosti u procesu rada (st. 4);

Ustav doputa ogranienje prava na trajk pod uslovima koje na opti nain

Pravo na zdrave i bezbedne uslove rada i sa njim povezano pravo na

sm propisuje. Samo se zakonom moe ograniiti pravo na trajk (st. 2).

zatitu na radu (st. 4);

Razlozi iz kojih zakon moe ograniiti ovo pravo odnose se na prirodu i

Pravo na ogranieno radno vreme (st. 4);

vrstu delatnosti. To znai da zakon moe ograniiti pravo na trajk u nekim

Pravo na odmor koje ukljuuje dnevni i nedeljni odmor, kao i plaeni

delatnostima, vodei rauna o njihovoj prirodi i vrsti, jer su u pitanju

godinji odmor (st. 4);

Pravo na pravinu naknadu za rad (st. 4) koje garantuje minimalnu
ekonomsku i socijalnu sigurnost zaposlenih;
Pravo na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa (st. 4).
Ustav izriito propisuje da se niko ne moe odrei ustavom zagarantovanih
prava vezanih za rad, kao ni prava koja se stiu po osnovu rada (st. 4 in
fine).

delatnosti iji bi potpuni prekid izazvao velike probleme i imao posledice

po vei broj subjekata (npr. zdravstvo, prosveta, policija i dr.). U sluaju
trajka u ovim delatnostima, mora se obezbediti minimum procesa rada
jer bi potpuni prekid rada mogao ozbiljnije ugroziti slobode i prava drugih.

lan 62 Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost

suprunika
Svako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i

Za neke kategorije zaposlenih (ene, omladina i invalidi) Ustav naelno

raskidanju braka.

garantuje:

Brak se zakljuuje na osnovu slobodno datog pristanka

mukarca i ene pred dravnim organom.

Pravo na posebnu zatitu na radu (st. 5);

Zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na

Pravo na posebne uslove rada ( st. 5).

ravnopravnosti mukarca i ene.

Brak i odnosi u braku i porodici ureuju se zakonom.

Zakon blie regulie ova prava (st. 5 in fine) u obimu i granicama koje

Vanbrana zajednica se izjednaava sa brakom, u skladu sa

postavlja Ustav (l. 18 st. 2).

zakonom.

84

85
Slobodu odluivanja o zakljuenju braka garantuju dve odredbe ovog lana

u vidu opti ustavni okvir koji definie granice i obim zakonodavne

Ustava. Jedna odredba (st. 1) na opti nain (svako ima pravo) definie

delatnosti u materiji ljudskih prava (l. 18 st.2), jer on moe posluiti kao

subjekte koji ovo pravo uivaju. Druga odredba (st. 2) precizira da su

polazite za odgovor na pitanje koje se postavlja.

subjekti prava na zakljuenje braka mukarac i ena, na osnovu ijeg

slobodno izraenog pristanka se brak zakljuuje.

Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika pripadaju grupi

apsolutno zatienih prava od kojih odstupanje nije doputeno ni u vreme

Ustavno reenje je kontradiktorno. Isto pitanje subjekti kojima Ustav

vanrednog stanja ili rata (l. 202 st. 4).

garantuje slobodu odluivanja o sklapanju braka odreeni su razliito. U

praksi to moe biti problem. Opte ustavno pravilo (st. 1) doputa

lan 63 Sloboda odluivanja o raanju

mogunost zakljuenja istopolnih brakova, jer svakome garantuje

slobodu odluivanja o sklapanju braka. Suprotno tome, odredba stava 2

Svako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece.

iskljuuje ovu mogunost jer izriito propisuje da je uslov za zakljuenje

Republika Srbija podstie roditelje da se odlue na raanje

braka slobodno dati pristanak mukarca i ene.

dece i pomae im u tome.

Pored slobode odluivanja o sklapanju braka, Ustav garantuje slobodu

Ustav Srbije je u grupi malobrojnih ustava u svetu koji izriito garantuju

odluivanja i kada je re o razvodu (ustav koristi termin raskid) braka

slobodu odluivanja o raanju (st. 1).

(st. 1). Ova ustavna odredba takoe je sporna. O razvodu braka ne

odluuje se slobodnom voljom suprunika. injenice da zakon propisuje

Ustav nije blie odredio subjekte kojima garantuje ovu slobodu. Opta i

razloge za razvod braka, kao i da o razvodu braka odluuje sud kao

neutralna forma koja se koristi (svako) kada se upuuje na subjekte koji

dravni organ, govore o tome da se o razvodu braka ne moe odluivati

mogu slobodno da odluuju o raanju, moe biti razliito interpretirana,

slobodnom voljom suprunika.

to moe izazvati probleme u praksi.

U Srbiji je priznat graanski brak. Ustav eksplicitno propisuje da se brak

Bez odgovora ostaje pitanje ta je pisce Ustava rukovodilo da se opredele

zakljuuje pred dravnim organom (st. 2 in fine).

ba za tu formu. Ovo tim pre, poto je neposredno pre usvajanja Ustava

usvojen Porodini zakon koji eksplicitno regulie da je ena subjekt prava

Princip ravnopravnosti suprunika garantuje se ne samo prilikom

na slobodno odluivanje o raanju, kao i da se upravo o toj odredbi

zakljuenja braka ve i za sve vreme njegovog trajanja, kao i prilikom

porodinog zakona vodila ozbiljna debata i da je ona bila predmet posebne

raskida braka (st. 3).

panje u javnoj raspravi o zakonu.

Zbog znaaja koji imaju brak i odnosi u braku i porodici, Ustav propisuje

Uz garantovanje slobode odluivanja o raanju propisano je aktivno

da se oni reguliu zakonom (st. 4).

uestvovanje drave (st. 2) u populacionoj politici koja je usmerena na:

Ustavna odredba prema kojoj je vanbrana zajednica izjednaena s

podsticanje roditelja da se odlue na raanje dece, i

brakom nema precizno znaenje. Ostaje otvoreno pitanje sadraja koji

pruanje pomoi koju drava prua roditeljima koji se odlue na raanje

obuhvata ova ustavna garancija, jer se ona ostvaruje u skladu sa

dece.

zakonom, na koji Ustav izriito upuuje (st. 5). Status ove ustavne
garancije je sporan. Iako Ustav naelno garantuje izjednaenje

Sloboda odluivanja o raanju je u grupi apsolutno zatienih prava od

vanbrane zajednice i braka, on ne odreuje sadraj ove garancije ve

kojih odstupanje nije doputeno ni u vreme vanrednog stanja ili rata (l.

izriito propisuje da se ona ostvaruje u skladu sa zakonom. U praksi

202 st. 4).

se moe postaviti pitanje, da li je re o ustavnom ili zakonskom pravu,

i da li zakon moe definisati sadrinu prava? I u ovom sluaju treba imati

86

87
lan 64 Prava deteta

lanovima 38 i 64, dok prava garantovana lanom 66 st. 3 i 4 nemaju

status apsolutno zatienih prava.

Deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i

duevnoj zrelosti.
Svako dete ima pravo na lino ime, upis u matinu knjigu

lan 65 Prava i dunosti roditelja

roenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da ouva svoj

Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaju, vaspitavaju i

identitet.

obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni.

Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i

Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima

svakog drugog iskoriavanja ili zloupotrebljavanja.

biti oduzeta ili ograniena samo odlukom suda, ako je to u

Deca roena izvan braka imaju jednaka prava kao deca

najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.

roena u braku.
Prava deteta i njihova zatita ureuju se zakonom.

Roditeljska prava koja Ustav regulie vezana su za podizanje dece, za

njihovo izdravanje i za vaspitavanje i obrazovanje (st. 1). Ustav ih

Novina u ustavnom sistemu Srbije je garantovanje posebnih prava deteta.

formulie kao prava i obaveze roditelja, i izriito propisuje da su roditelji

Ustav optom normom garantuje deci uivanje ljudskih prava. No, kako

ravnopravni u ostvarivanju roditeljskih prava (st. 1 in fine).

deca ne uivaju poslovnu sposobnost, ljudska prava garantuju se

primereno uzrastu i duevnoj zrelosti deteta (st. 1).

Roditeljska prava podleu ogranienjima (st. 2). Ogranienje se moe

odnositi na jednog ili na oba roditelja. Ustav doputa mogunost da budu

Izriito se garantuju neka od osnovnih prava deteta, meu kojima su:

oduzeta pojedina, ali i sva roditeljska prava.

pravo na lino ime (st. 2);

O ogranienju roditeljskih prava odluuje sud (st. 2). Samo na osnovu

pravo na upis u matinu knjigu roenih (st. 2);

sudske odluke roditeljska prava mogu biti ograniena.

pravo da sazna svoje poreklo (st. 2);

pravo da ouva svoj identitet (st. 2);

Razlog za ogranienje roditeljskih prava (st. 2) je zatita interesa deteta

pravo na zatitu od psihikog, fizikog, ekonomskog i bilo kojeg drugog

(najbolji interesi deteta).

vida iskoriavanja ili zloupotrebljavanja (st. 3);

pravo deteta roenog u Srbiji na dravljanstvo pod uslovom da nisu
ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo druge drave (l. 38 st. 3);
zabrana dejeg rada za decu mlau od 15 godina (l. 66 st. 4);

Ustav upuuje na zakon koji blie regulie roditeljska prava, posebno

njihovo ogranienje (st. 2), u granicama koje Ustav propisuje za zakonsko
regulisanje ljudskih prava (l. 18 st. 2).

pravo na rad dece mlae od 18 godina pod uslovom da posao na kojem

rade nije tetan po njihovo zdravlje ili moral (l. 66 st. 4 in fine).
Status dece roene izvan braka i dece roene u braku je izjednaen. Deca
roena izvan braka kao i deca roena u braku izjednaena su u pravima (st. 4).

lan 66 Posebna zatita porodice, majke, samohranog

roditelja i deteta
Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji
uivaju posebnu zatitu, u skladu sa zakonom.

Na osnovu Ustava, prava deteta kao i njihovu zatitu blie regulie zakon

Majci se prua posebna podrka i zatita pre i posle poroaja.

(st. 5) u okvirima koje propisuje Ustav (l. 18 st. 2).

Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i

deci koja su ometena u psihikom ili fizikom razvoju.

Prava deteta apsolutno su zatiena prava. Odstupanje od ovih prava nije

Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako

doputeno ni za vreme vanrednog stanja ili rata (l. 202 st. 4). Reim

su mlaa od 18 godina, mogu da rade na poslovima tetnim

apsolutno zatienih prava protee se samo na prava garantovana

po njihovo zdravlje ili moral.

88

89
U skladu s principom socijalne pravde kao jednim od temeljnih principa na
kojima poiva zajednica (l. 1), Ustav garantuje posebnu zatitu porodice

lan 67 Pravo na pravnu pomo

(st. 1). Posebna zatita jemi se i za odreene kategorije lica meu kojima

Svakome se, pod uslovima odreenim zakonom, jemi

su majke, samohrani roditelji i deca (st. 1).

pravo na pravnu pomo.

Pravnu pomo pruaju advokatura, kao samostalna i

Ustav ne regulie blie sadraj posebne zatite porodice, majki,

nezavisna sluba, i slube pravne pomoi koje se osnivaju u

samohranih roditelja i dece ve samo naelno propisuje da oni uivaju

jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

posebnu zatitu. Zakon blie regulie ovu zatitu, kao i nain njenog

Zakonom se odreuje kada je pravna pomo besplatna.

ostvarivanja (st. 2 in fine), u okvirima i granicama propisanim u Ustavu

(l. 18 st. 2).

Pravo na pravnu pomo garantuje se kao jedno od individualnih prava.

Forma u kojoj se pravo garantuje je opta. Krug subjekata koji mogu da

Naelno je garantovana i posebna podrka i zatita majkama u periodu pre

koriste ovo pravo postavljen je najire jer Ustav koristi optu i neutralnu

i posle poroaja (st. 2). Ustav nije propisao sadraj ovog prava ni nain

formu (svakome se jemi). To je jedno od prava koje Ustav garantuje

njegovog ostvarivanja, niti je uputio na zakon da ta pitanja regulie.

kako bi se stvorile jednake mogunosti za korienje i zatitu prava

Ovakvu blanketnu ustavnu odredbu nije mogue neposredno primeniti.

garantovanih Ustavom i meunarodnim aktima. To su i obaveze drave

Kako Ustav nije ovlastio zakonodavca da regulie posebna prava i zatitu

koja poiva na naelu socijalne pravde (l. 1), koja zabranjuje svaki oblik

majki pre i posle poroaja, izlaz bi se mogao potraiti u primeni ustavne

diskriminacije s obzirom na imovinsko stanje i drutveno poreklo, i koja

odredbe koja doputa da zakon regulie ljudska prava ne samo kada to

preduzima posebne mere radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe

Ustav izriito propisuje ve i ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog

lica koja su sutinski u nejednakom poloaju (l. 21 st. 1 i 2), i drugo.

prava, zbog njegove prirode (l. 18 st. 2) uz ogranienje da zakon ni u

kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava (l. 18 st. 2 in

Norma je opta, ne samo u odnosu na subjekte prava ve i u odnosu na

fine).

oblike pravne pomoi jer ukljuuje sve vidove pravne pomoi. Ustav je
zakonu poverio da regulie uslove ostvarivanja prava na pravnu pomo (st.

Iako u posebnom lanu garantuje prava deteta (l. 64), Ustav

1). Primetan je nesklad izmeu opte ustavne odredbe koja definie obim i

garantuje prava deteta i u drugim lanovima (npr. pravo na dravljanstvo

granice zakonske regulative u domenu ljudskih prava (l. 18 st. 2) i

u l. 38), kao i prava sadrana u ovom lanu (st. 3 i 4). Meu takvim

posebne odredbe l. 67 stav 1. Opta ustavna norma (l. 18 st. 2) doputa

pravima su:

da zakon regulie samo nain ostvarivanja prava pod uslovima koje

propisuje Ustav. Zakon moe regulisati nain ostvarivanja prava ukoliko je

Pravo na posebnu zatitu dece o kojoj se roditelji ne staraju, kao i dece

na to Ustavom izriito ovlaen i ako je to neophodno za ostvarivanje

ometene u psihikom ili fizikom razvoju (st. 3). Ustav ne regulie

pojedinog prava zbog njegove prirode. Okvir i granicu ovlaenja

sadraj prava na posebnu zatitu, niti upuuje na zakon koji bi to

zakonodavca precizira ustavna odredba prema kojoj zakon ni u kom

regulisao. I u ovom sluaju, l. 18 st. 2 mogao bi biti osnov za zakonsku

sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava (l. 18 st. 2 in

regulativu ali u granicama koje propisuje Ustav (l. 18 st. 2);

fine). Zakon ne moe regulisati sadraj prava ve samo nain njegovog

Zabrana rada dece mlae od 15 godina (st. 4);

ostvarivanja. U l. 67 st. 1 Ustav proiruje ovlaenje zakonodavca i na

Pravo na rad deteta mlaeg od 18 godina, pod uslovom da poslovi na

regulsanje uslova pod kojima se moe koristiti pravo na pruanje pravne

kojima radi nisu tetni po njegovo zdravlje ili moral (st. 4).

pomoi. Reguliui uslove za korienje ovog prava zakon posredno

regulie i sadraj prava. On moe biti iri ili ui, zavisno od toga kako su

Nain na koji Ustav regulie ova prava deteta postavlja pitanje, kojim

regulisani uslovi pod kojima se pravo moe koristiti.

razlozima se rukovodio ustavotvorac da ih izdvoji iz korpusa apsolutno

zatienih prava deteta (l. 64 i l. 38 st. 3), te da ih prevede u reim

Ustav postavlja i osnove organizovanja institucija i slubi ija je delatnost

prava koja podleu odstupanjima u vreme rata ili vanrednog stanja?

vezana za pruanje pravne pomoi (st. 2) i eksplicitno spominje dva oblika:

90

91
advokaturu koju definie kao samostalnu i nezavisnu slubu i slube

mogu koristiti (svako ima pravo). Sadraj prava na zatitu fizikog i

pravne pomoi koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave. Na

psihikog zdravlja Ustav nije odredio, ali je izriito uputio na zakon da to

osnovu Ustava, zakon regulie organizacije, institucije i slube koje pruaju

regulie (st. 3) u granicama koje sam propisuje (l. 18 st. 2).

pravnu pomo, u obimu i granicama koje postavlja Ustav (l. 18 st. 2).
Za odreene kategorije lica posebno se garantuje pravo na zdravstvenu
Posebno se regulie pravo na besplatnu pravnu pomo (st. 3) kao osoben

zatitu iz javnih prihoda. Ovo pravo imaju deca, trudnice, majke za vreme

vid pravne pomoi. Za korisnika prava pravna pomo je besplatna. Drava

porodiljskog odsustva, samohrani roditelj sa decom uzrasta do sedme

je, u skladu sa principima socijalne pravde; zabrane svakog oblika

godine. Pravo na zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda ova lica uivaju pod

diskriminacije s obzirom na imovno stanje i drutveno poreklo i obavezom

uslovom da zdravstvenu zatitu ne ostvaruju po nekom od osnova za

preduzimanja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili

njeno ostvarivanje (st. 2). Zakon blie regulie nain ostvarivanja ovog

grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju, duna da obezbedi

prava u granicama koje propisuje Ustav (l. 18 st. 2).

sredstva za realizaciju ovog prava kao i institucionalni okvir organizovanja

besplatne pravna pomo, kako bi ova posebna mera (l. 21 st. 4)

Pravo na zdravstvenu zatitu ima status zakonskog prava. O tome govori

omoguila jednakost pred Ustavom i zakonom (l. 21 st. 1); obezbedila

naelna ustavna odredba koja garantuje ovo pravo kao i zakonsko

svakome jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije (l. 21 st. 2) i

regulisanje svih vanijih pitanja vezanih za njegovo ostvarivanje, na ta

osigurala da se dostignuti nivo prava ne smanjuje (l. 20 st. 2).

Ustav izriito upuuje (st. 3). Zakon regulie zdravstveno osiguranje,

zdravstvenu zatitu kao i osnivanje zdravstvenih fondova.

Besplatnu pravnu pomo (st. 3) ne treba poistoveivati s pravom okrivljenog

na besplatnog branioca u krivinom postupku (l. 33 st. 3). Pravom na

U skladu sa naelom socijalne pravde, Ustav naelno utvruje obavezu

besplatnog branioca garantuje se pravo okrivljenog na odbranu i ono pripada

drave da pomae razvoj zdravstvene kulture kao i razvoj fizike kulture (st.

grupi osnovnih ustavnih prava. Svrstano je meu posebna prava okrivljenog

4), ali ne definie blie sadraj obaveza koje drava ima u ovim oblastima.

i izriito vezano za interes pravinosti (l. 33 st. 3) koji nalae da se

okrivljenom koji ne moe da snosi trokove branioca odredi profesionalni
branilac iji angaman u postupku finansira drava ako to zahteva interes
pravinosti. Okrivljeni ovo pravo moe koristiti u skladu sa zakonom.

lan 69 Socijalna zatita

Graani i porodice kojima je neophodna drutvena pomo
radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja

lan 68 Zdravstvena zatita

uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, imaju

pravo na socijalnu zatitu, ije se pruanje zasniva na

Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog

naelima socijalne pravde, humanizma i potovanja ljudskog

zdravlja.

dostojanstva.

Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva,

Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno

samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari

obezbeenje i osiguranje ureuju se zakonom.

ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda, ako je ne

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u sluaju

ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom.

privremene spreenosti za rad, kao i pravo na naknadu u

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje

sluaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.

zdravstvenih fondova ureuju se zakonom.

Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata prua se

Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture.

posebna zatita, u skladu sa zakonom.

Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.

Jedno u grupi socijalno-ekonomskih prava koje Ustav garantuje jeste i

pravo na zatitu fizikog i psihikog zdravlja (st. 1). Ovo pravo Ustav

Socijalno-ekonomska prava obuhvataju brojna, po sadraju i prirodi razliita

garantuje kao individualno pravo i iroko definie krug subjekata koji ga

prava. Najvei broj ovih prava ne ostvaruju se na osnovu samog Ustava.

92

93
Njihovu sadrinu, subjekte i uslove pod kojima se stiu, regulie zakon.

U vezi sa svim pravima vezanim za socijalnu zatitu koja regulie lan 69,

Zato se ova prava nazivaju zakonskim pravima i razlikuju se od ustavnih

za razliku npr. od prava na ekonomsku sigurnost penzionera (l. 70),

(osnovnih) prava iju sadrinu i subjekte kojima pripadaju utvruje Ustav.

izostalo je utvrivanje obaveza drave vezanih za obezbeenje uslova za

njihovu realizaciju.

U skladu s principom socijalne pravde (l. 1), kao i principima humanizma

i potovanja ljudske linosti na kojima poiva sistem socijalne zatite (l.

Ustav garantuje i posebnu zatitu porodice, majke, samohranog roditelja i

69 st. 1) Ustav garantuje pravo na socijalnu zatitu (l. 69). Subjekti ovog

deteta (l. 66). Majkama garantuje posebnu podrku i zatitu pre i posle

prava su graani i porodice (st. 1), pod uslovom da im je pomo drutva

poroaja (l. 66 st. 1). Deci bez roditeljskog staranja kao i deci ometenoj

neophodna pomo kako bi savladali socijalne i ivotne tekoe u kojima se

u psihikom ili fizikom razvoju, Ustav (l. 66 st. 3) naelno garantuje

nalaze, i zadovoljili barem minimum svojih osnovnih ivotnih potreba (st. 1).

posebnu zatitu. Brigu o ekonomskoj sigurnosti penzionera Ustav regulie

kao obavezu drave (l. 70 st. 1). Socijalnim pravima moe se dodati i

Ustav ne regulie blie sadraj prava na socijalnu zatitu, niti u vezi sa

pravo na besplatno visokokolsko obrazovanje koje Ustav garantuje kao

ovim pravom upuuje na zakonsku regulativu. Prostor za zakonsku

obavezu drave da uspenim i nadarenim studentima slabijeg imovnog

regulativu otvara opta ustavna odredba koja doputa mogunost da

stanja omogui sticanje visokokolskog obrazovanja (l. 71 st. 3).

zakon regulie nain ostvarivanja pojedinog prava ili slobode, ako je to

neophodno za ostvarivanje tog prava zbog njegove prirode (l. 18 st. 2),

Sadraj ovih prava blie regulie zakon, u granicama propisanim Ustavom

uz Ustavom izriito propisano ogranienje da zakon ne sme da utie na

(l. 18 st. 2).

sutinu zajemenog prava (l. 18 st. 2 in fine).

lan 70 Penzijsko osiguranje

Pored prava na socijalnu zatitu, Ustav posebno garantuje prava na

socijalno obezbeenje i osiguranje (st. 2). Subjekti ovih prava su zaposleni

Penzijsko osiguranje ureuje se zakonom.

i njihove porodice. Ustav izriito upuuje na zakon koji regulie ova prava i

Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

nain njihovog ostvarivanja. Nain na koji je u Ustavu propisana ova

garancija (prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeenje i

U grupi socijalno-ekonomskih prava je i pravo na ekonomsku sigurnost

osiguranje ureuju se zakonom), ostavlja otvorenim pitanje, da li ova

penzionera. Ustav regulie ovo pravo kao obavezu drave (st. 2). Nain na

prava Ustav uopte garantuje, ili Ustav samo ovlauje zakonodavca da

koji je Ustav regulisao ovo pravo je dobar primer poeljnog naina

ova prava regulie postavljajui ustavni osnov za zakonsku regulativu?

regulisanja socijalnih prava ija realizacija nije mogua bez aktivnog

angamana drave. Zato se socijalna prava u komparativnoj ustavnosti

Pravo na naknadu zarade u sluaju privremene spreenosti za rad i pravo

esto definiu ne kao prava grupa ili pojedinaca ve kao obaveza drave.

na naknadu za vreme privremene nezaposlenosti Ustavom je naelno

garantovano (st. 3). Ova prava garantuju se zaposlenima. Uslove sticanja

Ustav upuuje na zakonsko regulisanje penzijskog osiguranja (st. 1)

prava njihov sadraj i nain ostvarivanja regulie zakon, na koji Ustav

u granicama u kojima se odvija zakonsko regulisanje ljudskih prava

izriito upuuje, u granicama koje Ustav propisuje (l. 18. st. 2).

(l. 18 st. 2).

Posebnu zatitu invalida, ratnih veterana i rtava rata garantuje naelna

Ustavna odredba (st. 4). Zakon, na koji Ustav izriito upuuje, regulie

lan 71 Pravo na obrazovanje

okvire i sadraj prava na posebnu zatitu ovih lica, uslove pod kojima se

Svako ima pravo na obrazovanje.

prava stiu i subjekte koji mogu da koriste ova prava. Zakon moe

Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje

regulisati ova pitanja u granicama koje Ustav propisuje (l. 18 st. 2).

obrazovanje je besplatno.

Ustav upuuje na zakonsko regulisanje fondova socijalnog osiguranja kao i

Svi graani imaju, pod jednakim uslovima, pristup

njihovog osnivanja (st. 5).

visokokolskom obrazovanju. Republika Srbija omoguuje

94

95
uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja

naunim ustanovama garantuje pravo da samostalno odluuju o svom

besplatno visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.

radu i organizaciji (Ustav koristi temin ureenju).

Osnivanje kola i univerziteta ureuje se zakonom.

Zakon, na koji Ustav u ovom sluaju izriito upuuje, blie regulie nain
Pravo na obrazovanje Ustav garantuje kao opteljudsko pravo koje uiva

ostvarivanja ovih prava u granicama koje propisanim u Ustavu (l. 18 st. 2).

svako (st. 1).

Ustavom propisan reim prava vezanih za pojedine stepene obrazovanja je
razliit.

lan 73 Sloboda naunog i umetnikog stvaranja

Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno.
Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i

Osnovno obrazovanje je obavezno. U skladu sa ovakvim statusom

materijalna prava, u skladu sa zakonom.

osnovnog obrazovanja Ustav propisuje da je osnovno obrazovanje

Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i

besplatno (st. 2). To pretpostavlja da drava preuzima u potpunosti

umetnosti.

finansiranje ovog nivoa obrazovanja.

Sloboda naunog i umetnikog stvaralatva osoben je vid ispoljavanja
Srednje obrazovanje nije obavezno, ali Ustav i za ovaj nivo obrazovanja

slobode misli (l. 46) u posebnim oblastima ljudskog delovanja kao to su

garantuje besplatno obrazovanje (st. 2).

nauka, umetnost i kultura. Meutim, ove slobode naunog i umetnikog

stvaralatva ne uivaju isti obim ustavnih garancija kao sloboda misli. To

Za nivo visokog obrazovanja Ustav garantuje svakome samo pravo na

se, izmeu ostalog, izraava i izostavljanjem ovih sloboda sa liste sloboda

jednak pristup ovom nivou obrazovanja (st. 3). Besplatno visokokolsko

od kojih je mogue odstupanje za vreme vanrednog stanja ili rata. Za

obrazovanje nije pravo. To je posebna mera koju Ustav propisuje reguliui

razliku od slobode misli, ove slobode ne pripadaju grupi apsolutno

mogunost da uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja

zatienih prava. Za vreme rata ili vanrednog stanja reim ovih sloboda

drava obezbedi besplatno kolovanje i na ovom nivou obrazovanja i tako

drugaiji je, i od njih su doputena odstupanja.

efektivno osigura jednake mogunosti pristupa visokokolskom obrazovanju

(st. 3). Zakon, na koji Ustav izriito upuuje (st. 3), blie regulie nain

Pored toga, sa slobodom naunog i umetnikog stvaralatva tesno je

ostvarivanja ovog prava u granicama propisanim u Ustavu (l. 18 st. 2).

povezano i posebno ustavno jemstvo autonomije univerziteta,

visokokolskih i naunih ustanova (l. 72).

Zakon, na koji Ustav upuuje, regulie osnivanje kola i univerziteta (st. 4)

Slobodu naunog i umetnikog stvaralatva garantuje Ustav (st. 1), a
lan 72 Autonomija univerziteta

garancije obuhvataju: slobodu stvaralatva i jemstvo materijalnih i

moralnih prava stvaralaca. Zakon, na koji Ustav izriito upuuje (st. 2),

Jemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih

blie regulie nain ostvarivanja ovih prava u granicama koje propisuje

ustanova.

Ustav (l. 18 st. 2).

Univerziteti, visokokolske i naune ustanove samostalno

odluuju o svome ureenju i radu, u skladu sa zakonom.

Ustav propisuje aktivnosti drave vezane za razvoj nauke, kulture i

umetnikog stvaralatva (st. 3). Drava podstie i pomae njihov razvoj.

Ustav garantuje autonomiju univerziteta i drugih visokoolskih kao i

naunih ustanova (st. 1).

lan 74 Zdrava ivotna sredina

Naelnu ustavnu garanciju autonomije univerziteta uputpunjuje odredba

Svako ima pravo na zdravu ivotnu sredinu i na

prema kojoj se univerzitetima i drugim visokokolskim ustanovama kao i

blagovremeno i potpuno obavetavanje o njenom stanju.

96

97
Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina,

U okviru optih odredbi o ljudskim pravima nekoliko odredbi blie se

odgovoran je za zatitu ivotne sredine.

odnosi na prava nacionalnih manjina.

Svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu.

Garantovana je sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti i Ustavom je
Pravo na zdravu ivotnu sredinu koje Ustav garantuje kao jedno od opte

izriito iskljuena obaveza izjanjavanja o nacionalnoj pripadnosti (l. 47).

ljudskih prava (st. 1). Pravo na zdravu ivotnu sredinu Ustav definie
ujedno i kao obavezu svih da uvaju i poboljavaju ivotnu sredinu (st. 3).

Propisana je mogunost preduzimanja mera u oblastima obrazovanja,

Ustavna garancija je naelna, a upotpunjuju je jo dve odredbe.

kulture i informisanja koje su usmerene na podsticanje i uvaavanje

razlika, ukljuujui i razlike koje se odnose na nacionalni ili etniki identitet

Jedna odredba odnosi se na pravo na blagovremeno i potpuno

graana (l. 48). Pored ove opte odredbe, u grupi posebnih prava

obavetavanje o stanju ivotne sredine (st. 1). I ovo pravo Ustav

pripadnika nacionalnih manjina ponavlja se i potvruje obaveza Republike

garantuje kao opteljudsko pravo (svako ima pravo).

da u oblastima obrazovanja, kulture i informisanja podstie duh tolerancije

i meukulturnog dijaloga, da preduzima mere za unapreivanje uzajamnog

Druga odredba regulie dunosti i obaveze vezane za ouvanje, zatitu i

potovanja, razumevanja i saradnje meu ljudima bez obzira na njihov

poboljanje ivotne sredine (st. 2 i 3). Odgovornost za zatitu ivotne

etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet (l. 81).

sredine Ustav regulie optom odredbom koja se odnosi na sve subjekte

(svako). Posebno se utvruje odgovornost Republike Srbije i

Zabranjuje se svaki oblik diskriminacije, i izazivanje i podsticanje

autonomne pokrajine za zatitu ivotne sredine (st. 2). Odgovornost za

neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti na nacionalnoj osnovi (l. 49).

zatitu ivotne sredine oslonjena je na nadlenosti koje u ovom domenu

imaju Republika Srbija (l. 97 st. 1 taka 9) i autonomna pokrajina (l.

Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti i zabrana izazivanja rasne,

183 st. 2 taka 2).

nacionalne i verske mrnje pripadaju grupi apsolutno zatienih prava.

One ne podleu odstupanjima u vanrednom stanju ili ratu (l. 202 st. 4).

Nain na koji Ustav regulie obaveze javnih vlasti (Republika Srbija i

autonomna pokrajina) povod je da se postavi pitanje, zato su iz ovog
konteksta izostavljene lokalne zajednice (gradovi i optine), kada meu

lan 75 Osnovna odredba

njihovim nadlenostima Ustav izriito navodi staranje o zatiti ivotne

Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su

sredine (l. 190 st. 1 taka 6)?

Ustavom zajemena svim graanima, jeme se dodatna,

individualna ili kolektivna prava. Individualna prava

Iako su ustavne odredbe naelne, Ustav izriito ne upuuje na zakon koji

ostvaruju se pojedinano, a kolektivna u zajednici sa

bi blie regulisao nain ostvarivanja ovih prava i obaveza. U tom sluaju,

drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i meunarodnim

mogue je primeniti optu ustavnu odredbu prema kojoj zakon moe

ugovorima.

regulisati nain ostvarivanja nekog prava, u granicama koje definie Ustav,

Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina,

pod uslovom da je to neophodno za njegovo ostvarivanje (l. 18 st. 2).

neposredno ili preko svojih predstavnika, uestvuju u

odluivanju ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim
za svoju kulturu, obrazovanje, obavetavanje i slubenu

3. Prava pripadnika nacionalnih manjina

upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.

Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi,

Prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina sistematizovane su u

obrazovanju, obavetavanju i slubenoj upotrebi jezika i

posebnom poglavlju u okviru dela Ustava koji regulie ljudska i manjinska

pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje

prava. Pripadnici nacionalnih manjina uivaju sva ljudska prava i slobode

nacionalne savete, u skladu sa zakonom.

koje Ustav garantuje, ali i neka posebna prava.

98

99
U poglavlju o posebnim pravima nacionalnih manjina (taka 3 Drugog dela

zakonom i jednaka zakonska zatita koje se garantuju i meu posebnim

Ustava) utvrena su naela na kojima poivaju prava pripadnika

pravima nacionalnih manjina (l. 21 st. 2 i 3, i l. 76 st. 2).

nacionalnih manjina. Pripadnicima nacionalnih manjina garantuju se

individualna ili kolektivna prava u skladu sa meunarodnim ugovorima (st.

Pored ovih garancija, Ustav propisuje mogunost preduzimanja posebnih

1). Ustav definie prirodu kolektivnih prava ija karakteristika se ogleda u

mera (l. 76 st 2) ili donoenje posebnih propisa radi otklanjanja faktike

tome to se ona ostvaruju u zajednici s drugima (st. 1). Putem kolektivnih

neravnopravnosti i postizanja ravnopravnosti pripadnika nacionalnih

prava, pripadnici nacionalnih manjina uestvuju u odluivanju ili odluuju o

manjina u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politikom ivotu. Ustav

pitanjima u oblastima koje su posebno znaajne za ouvanje njihovog

izriito utvruje nediskriminatorni karakter posebnih propisa i mera koje se

nacionalnog identiteta (st. 2). To su oblasti kulture, obrazovanja,

preduzimaju u cilju stvaranja jednakih mogunosti i obezbeivanja

obavetavanja i slubene upotrebe jezika i pisma. Ova prava pripadnici

ravnopravnosti pripadnika nacionalnih manjina U kontekstu prava

nacionalnih manjina ostvaruju u skladu sa zakonom koji regulie nain

pripadnika nacionalnih manjina Ustav je uslove za usvajanje i primenu

njihovog ostvarivanja (st. 2), u okvirima i granicama koje definie Ustav

posebnih propisa i mera (l. 76 st. 2 in fine) odredio ue nego to je to

(l. 18 st. 2).

uinjeno u optim odredbama koje zabranjuju diskriminaciju i definiu

posebne mere u cilju njenog otklanjanja (l. 21 st. 4). U optim

Meu posebnim pravima nacionalnih manjina je i pravo na manjinsku

odredbama o zabrani diskriminacije svrha posebnih mera je postizanje

samoupravu. Ovo pravo garantuje se u oblastima znaajnim za ouvanje

pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koji su sutinski u nejednakom

nacionalnog identiteta nacionalnih manjina ili za ostvarivanje drugih prava

poloaju (l. 21 st. 4). Posebne mere u konktekstu prava nacionalnih

nacionalnih manjina. Pravo na manjinsku samoupravu ostvaruje se u

manjina preduzimaju se takoe radi postizanja njihove pune

oblastima kulture, obrazovanja, obavetavanja i slubene upotrebe jezika i

ravnopravnosti sa graanima koji pripadaju veini, ali je uslov za

pisma (st. 3), a realizuje se kroz pravo nacionalnih manjina da formiraju

preduzimanje ovih mera postavljen restriktivno. Ustav ga eksplicitno

nacionalne savete nacionalnih manjina, kao i da biraju njihove lanove.

vezuje samo za uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova ivota koji pogaaju

nacionalne manjine (l. 76 st. 2 in fine).

lan 76 Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina

Pripadnicima nacionalnih manjina jemi se ravnopravnost

lan 77 Ravnopravnost u voenju javnih poslova

pred zakonom i jednaka zakonska zatita.

Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima

Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti

kao ostali graani, pravo da uestvuju u upravljanju javnim

nacionalnoj manjini.

poslovima i da stupaju na javne funkcije.

Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene

Pri zapoljavanju u dravnim organima, javnim slubama,

mere koje Republika Srbija moe uvesti u ekonomskom,

organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave

socijalnom, kulturnom i politikom ivotu, radi postizanja

vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i

pune ravnopravnosti izmeu pripadnika nacionalne manjine

odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

i graana koji pripadaju veini, ako su usmerene na

uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova ivota koji ih posebno

Pravo na ravnopravnost u voenju javnih poslova pod jednakim uslovima i

pogaaju.

pravo stupanja na sve javne funkcije, Ustav garantuje i kao posebna prava
pripadnika nacionalnih manjina (st. 1) ponavljajui optu odredbu o pravu

Iako opta ustavna odredba o zabrani diskriminacije ukljuuje i zabranu

graana na uestvovanje u upravljanju javnim poslovima (l. 53 st. 1).

diskriminacije s obzirom na nacionalnu pripadnost (l. 21), zbog znaaja

Ovo pravo pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju pod istim uslovima kao

koji ima za ustavni status nacionalnih manjina Ustav ponavlja zabranu

i ostali graani, pa se postavlja pitanje, kako ove odredbe razumeti u

diskriminacije i meu posebnim pravima nacionalnih manjina (l. 76 st. 2).

kontekstu posebnih mera (l. 76 st. 2). Da li je mogue preduzimanje

Na isti nain postupa se i kada su u pitanju garancije ravnopravnosti pred

posebnih mera i u vezi sa ovim pravom za koje Ustav eksplicitno propisuje

100

101
da ga pripadnici nacionalnih manjina mogu koristiti pod istim uslovima kao

etnike, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih

i ostali graani?

simbola na javnim mestima; na korienje svog jezika i pisma;

da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, dravni organi,

Posebno znaajno je ustavno pravilo koje, uvaavajui meunarodne

organizacije kojima su poverena javna ovlaenja, organi

standarde u ovoj oblasti, nalae da se pri zapoljavaju u dravnim organima,

autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode

javnim slubama, organima autonomnih pokrajina, gradova i optina, u

postupak i na njihovom jeziku; na kolovanje na svom jeziku

sredinama u kojima ive nacionalne manjine, vodi rauna o odgovarajuoj

u dravnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina;

zastupljenosti nacionalnih manjina (st. 2). Sankcije za krenje ove

na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome

obaveze kao i nain njenog ostvarivanja Ustav nije neposredno regulisao,

jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde ine

niti je u ovom kontekstu predvideo mogunost da se ova pitanja reguliu

znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica,

zakonom. U ovom sluaju moglo bi se primeniti opte pravilo prema kojem

naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom

zakon moe regulisati nain ostvarivanja odreenog prava, pod uslovima,

jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno

u granicama i okviru koje propisuje Ustav (l. 18 st. 2).

obavetavanje na svom jeziku, ukljuujui i pravo na

izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i ideja;
na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u

lan 78 Zabrana nasilne asimilacije

skladu sa zakonom.

Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih

U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim

manjina.

propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika

Zatita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje

nacionalnih manjina.

usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureuje se

zakonom.

Pravo na ouvanje posebnosti (st. 1) obuhvata set prava iji je smisao da

Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale

obezbede garancije za ouvanje nacionalnog identiteta pripadnika

vetako menjanje nacionalnog sastava stanovnitva na

nacionalnih manjina. Ustav taksativno navodi prava koja doprinose

podrujima gde pripadnici nacionalnih manjina ive

ouvanju posebnosti pripadnika nacionalnih manjina. To su:

tradicionalno i u znaajnom broju.

Pravo izraavanja, uvanja, negovanja, razvijanja i javnog izraavanja
U cilju ouvanja nacionalnog identiteta pripadnika nacionalnih manjina

nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti;

Ustav eksplicitno zabranjuje nasilnu asimilaciju pripadnika nacionalnih

Pravo na upotrebu svojih simbola na javnim mestima;

manjina (st. 1). Osim opte ustavne zabrane nasilne asimilacije,

Pravo na korienje svog jezika i pisma;

pripadnicima nacionalnih manjina posebno se garantuje zatita od svakog

Pravo da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, dravni organi,

oblika aktivnosti koja je usmerena na njihovu nasilnu asimilaciju (st. 2),

organizacije kojima je povereno da obavljaju javna ovlaenja, organi

ukljuujui i eksplicitnu zabranu preduzimanja mera koje bi vetaki

autonomnih pokrajina kao i organi jedinica lokalne samouprave vode

menjale nacionalni sastav stanovnitva na podrujima na koja

tradicionalno naseljava vei broj pripadnika nacionalnih manjina (st. 3).
Zakon blie regulie zatitu pripadnika nacionalnih manjina od radnji
usmerenih na nasilnu asimilaciju (st. 2).

postupak i na jeziku nacionalne manjine;

Pravo na kolovanje na jeziku nacionalne manjine u obrazovnim
ustanovama koje finansira drava ili autonomna pokrajina;
Pravo pripadnika nacionalnih manjina da osnivaju privatne obrazovne
ustanove;

lan 79 Pravo na ouvanje posebnosti

Pravo da svoje ime i prezime koriste na svom jeziku;

Pravo da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni

Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izraavanje,

nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na

uvanje, negovanje, razvijanje i javno izraavanje nacionalne,

jeziku nacionalne manjine;

102

103
Pravo pripadnika nacionalnih manjina da budu potpuno, blagovremeno i

ostvarivanja odreenog prava, pod uslovima, u granicama i okviru koje

nepristrasno obavetavani na jeziku nacionalne manjine, ukljuujui i

propisuje Ustav (l. 18 st. 2) moglo bi biti osnov za zakonsko regulisanje

pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i ideja;

prava i obaveza drave prema prosvetnim i kulturnim udruenjima

Pravo pripadnika nacionalnih manjina da, u skladu sa zakonom, osnivaju

nacionalnih manjina.

sredstava javnog obavetavanja;

Pravo pripadnika nacionalnih manjina da osnivaju prosvetna i kulturna
udruenja koja dobrovoljno finansiraju; (l. 80 st. 1)
Pravo pripadnika nacionalnih manjina da sarauju sa svojim sunarodnicima
izvan Srbije, sa njima odravaju nesmetane veze (l. 80 st. 3).

lan 81 Razvijanje duha tolerancije

U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstie
duh tolerancije i meukulturnog dijaloga i preduzima
efikasne mere za unapreenje uzajamnog potovanja,

Pored posebnih prava na ouvanje posebnosti pripadnika nacionalnih

razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive

manjina koja Ustav izriito garantuje, Ustav doputa i mogunost da se

na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etniki, kulturni,

krug ovih prava proiri. Krug prava pripadnika nacionalnih manjina vezanih

jeziki ili verski identitet.

za ouvanje posebnosti mogue je proiriti samo propisima koje donose

autonomne pokrajine, a za koje mora postojati zakonski osnov (l. 79 st. 2).

Obrazovanje, kultura i informisanje su oblasti koje Ustav izdvaja kao

posebno znaajne za ouvanje nacionalnog identiteta pripadnika

lan 80 Pravo na udruivanje i na saradnju

sa sunarodnicima

nacionalnih manjina. Stoga, pripadnici nacionalnih manjina u ovim

oblastima imaju i neka posebna prava, i ostvaruju pravo na manjinsku
samoupravu. Poeljan socijalni kontekst za ouvanje nacionalnog identiteta

Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i

pretpostavlja da se prvenstveno u ovim oblastima razvija tolerancija,

kulturna udruenja, koja dobrovoljno finansiraju.

meukulturni dijalog, uzajamno potovanje, razumevanje i saradnja svih

Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruenjima

graana i graanki bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski

nacionalnih manjina posebnu ulogu u ostvarivanju prava

identitet. Ova deklaratorna odredba Ustava izraava spremnost drave da

pripadnika nacionalnih manjina.

podstie uvaavanje i potovanje demokratskih vrednosti znaajnih za

Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane

ouvanje nacionalnog identiteta pripadnika nacionalnih manjina.

veze i saradnju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike

Srbije.

Ustav ne regulie blie obaveze drave, niti u kontekstu ove odredbe

upuuje na zakonsku regulativu koja bi operacionalizovala obaveze drave,

Neka od prava iz grupe posebnih prava pripadnika nacionalnih manjina na

ali naelna odredba koja pod Ustavom propisanim uslovima i u granicama

ouvanje svog nacionalnog i etnikog identiteta Ustav garantuje i u lanu

koje Ustav postavlja (l. 18 st. 2) omoguuje blie zakonsko regulisanje

80. Meu njima su: pravo na osnivanje prosvetnih i kulturnih udruenja

ljudskih prava moe biti osnov za zakonsku regulativu i u ovoj oblasti.

(st. 1) i pravo pripadnika nacionalnih manjina da sarauju sa svojim

sunarodnicima koji ive izvan Srbije i da sa njima odravaju nesmetane
veze (st. 3). Osnivanje prosvetnih i kulturnih udruenja uslovljeno je
principom dobrovoljnosti na osnovu kojeg se finansira njihova aktivnost
(st. 1). Optom odredbom Ustav propisuje da Republika Srbija priznaje
prosvetnim i kulturnim udruenjima nacionalnih manjina posebnu ulogu u
ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina (st. 2), ali ne precizira
u emu se to ogleda i kako se ostvaruje, niti u ovom kontekstu upuuje na
zakonsko regulisanje eventualnih prava i obaveza drave u odnosu na
aktivnosti ovih udruenja. Opte pravilo da zakon moe regulisati nain

104

105
ogledaju se u jedinstvenom tritu roba kao i jedinstvenom tritu rada,
kapitala i usluga, to Ustav i eksplicitno navodi (l. 82 st. 2 in fine).
Ustav propisuje proceduru i instrumente (l. 82 st. 3) koji omoguavaju da
se socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih u okruenju koje karakterie ne
samo trina privreda ve i socijalna pravda (l. 1) usklauje kroz socijalni
dijalog koji se odvija izmeu sindikata i poslodavaca koji su akteri i

Tr e i d e o

uesnici socijalnog dijaloga.

EKONOMSKO UREENJE
I J AV N E F I N A N S I J E

lan 83 Sloboda preduzetnitva

Preduzetnitvo je slobodno.
Preduzetnitvo se moe ograniiti zakonom, radi zatite
zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi
bezbednosti Republike Srbije.
U odeljku o Ekonomskom ureenju i javnim finansijama i u skladu sa

1. Ekonomsko ureenje

osnovnim naelima na kojima poivaju ekonomsko ureenje i javne finansije

(l. 82 st. 1), Ustav posebno garantuje slobodu preduzetnitva (l. 83 st. 1)
Norma je opta i ne odreuje blie, ko su subjekti slobode preduzetnitva.

lan 82 Osnovna naela

Sloboda preduzetnitva nije deo kataloga ljudskih prava, a ustavna odredba je

Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na

opta, pa bi se moglo zakljuiti da se ona odnosi i na fizika i na pravna lica.

trinoj privredi, otvorenom i slobodnom tritu,

slobodi preduzetnitva, samostalnosti privrednih

Sloboda preduzetnitva podlee ogranienju (l. 83 st. 2). Ogranienje

subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika

moe propisati samo zakon, na koji Ustav izriito upuuje. Prilikom

svojine.

propisivanja ogranienja, zakonodavac je vezan razlozima koji su osnov za

Republika Srbija je jedinstveno privredno podruje sa

ogranienje slobode preduzetnitva. Ustav navodi tri razloga za

jedinstvenim tritem roba, rada, kapitala i usluga.

ogranienje slobode preduzetnitva:

Uticaj trine privrede na socijalni i ekonomski poloaj

zaposlenih usklauje se kroz socijalni dijalog izmeu

zatitu zdravlja ljudi;

sindikata i poslodavaca.

zatitu ivotne sredine i prirodnih bogatstava;

bezbednost Republike Srbije.

Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na nekoliko

osnovnih naela koja su utvrena u Ustavu (l. 82 st. 1).

U vezi sa ogranienjem slobode preduzetnitva moe se u praksi postaviti

Meu ovim naelima su: trina privreda; otvoreno i slobodno

pitanje, da li je zakonodavac prilikom propisivanja ogranienja vezan i optom

trite; sloboda preduzetnitva; samostalnost privrednih

ustavnom odredbom o ogranienju ljudskih i manjinskih prava (l. 20)? Ovo

subjekata; ravnopravnost privatne i svih drugih oblika svojine.

pitanje moe se postaviti zavisno od toga da li se ova sloboda razume kao

individualna sloboda pojedinca, kao sloboda pravnog lica ili kao pretpostavka

Jedinstvo privrednog podruja Republike (l. 82 st. 2) odlika

trine privrede i odlika ekonomskog ureenja. U prilog stanovitu da nije

je ekonomskog ureenja koju Ustav posebno apostrofira.

re o individualnoj slobodi, govori mesto ove odredbe u ustavnoj

Osnovna svojstva jedinstvenog privrednog podruja Republike

sistematici. Ustav ovu slobodu ne garantuje u katalogu ljudskih prava.

106

107
lan 84 Poloaj na tritu
Svi imaju jednak pravni poloaj na tritu.

fizika i pravna lica. Kako je re ne samo o individualnim pravima fizikih

lica ve i o pravima pravnih lica, to se ova prava garantuju u kontekstu
ekonomskog ureenja.

Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograniava

slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom

Ustav garantuje stranim fizikim i pravnim licima svojinu na nepokretnostima

monopolskog ili dominantnog poloaja.

(l. 85 st. 1). Sadraj svojinskih prava na nepokretnostima garantuje se u

Prava steena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne

okvirima koje propisuje zakon ili meunarodni ugovor na koje Ustav

mogu zakonom biti umanjena.

izriito upuuje (l. 85 st. 1). Pored svojine na nepokretnostima, strancima

Strana lica izjednaena su na tritu sa domaim.

se Ustavom garantuje i pravo koncesije koje mogu stei na prirodnim

bogatstvima i na dobrima od opteg interesa (l. 85 st. 2). Jednom

U skladu sa naelima trine privrede, otvorenog i slobodnog trita i

optom odredbom Ustav propisuje mogunost da stranci uivaju i druga

slobode preduzetnitva Ustav garantuje jednak pravni poloaj svih subjeka

prava koja se reguliu zakonom (l. 85 st. 2 in fine).

ta na tritu (st. 1) i posebno propisuje da je poloaj stranih i domaih lica

na tritu izjednaen (st. 4).

Beleimo i razliku u upotrebi termina koji se odnosi na subjekte prava. U

rubrumu i stavu 2 kao subjekti prava oznaeni su stranci, a u stavu 1

Eksplicitno se zabranjuju svi akti koji ograniavaju slobodnu konkurenciju

kao subjekti prava svojine na nepokretnostima navode se strana fizika i

na tritu kao stvaranje ili zloupotreba monopolskog ili dominantnog

pravna lica. Terminoloke nedoslednosti mogu dati povod razliitim

poloaja (st. 2). Zabrana se odnosi samo na one akte koji su suprotni

tumaenjima u praktinoj primeni ustavnih reenja. U praksi se moe

zakonu. Ova odredba implicitno priznaje mogunost da zakon moe

postaviti pitanje, da li je intencija ustavotvorca bila da, koristei razliite

ograniiti slobodnu konkurenciju i tako sm stvoriti pretpostavke za

termine za subjekate pojedinih prava, istakne i napravi razliku meu njima

monopolski ili dominantan poloaj nekih subjekata na tritu.

zavisno od prava na koje se odnosi garancija, ili se ovi termini mogu

razumeti kao sinonimi?

Posebnu ustavnu zatitu uivaju prava steena ulaganjem kapitala, pod

uslovom da su ona nastala na bazi ulaganja kapitala, kao i da su bila u
skladu sa zakonom (st. 3). Zatita koju uivaju prava steena ulaganjem
kapitala iskljuuje mogunost da ona budu umanjena zakonom (st. 3).

lan 86 Ravnopravnost svih oblika svojine

Jeme se privatna, zadruna i javna svojina. Javna svojina
je dravna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina

lan 85 Svojinska prava stranaca

jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju

jednaku pravnu zatitu.

Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na

Postojea drutvena svojina pretvara se u privatnu svojinu

nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili meunarodnim

pod uslovima, na nain i u rokovima predvienim zakonom.

ugovorom.

Sredstva iz javne svojine otuuju se na nain i pod

Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim

uslovima utvrenim zakonom.

bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga

prava odreena zakonom.

Ravnopravnost svih oblika svojine je temeljni ustavni princip koji odreuje

status razliitih oblika svojine u ustavnom sistemu. U skladu sa ovim naelom

Iako u osnovnim odredbama Ustav naelno regulie status stranaca (l.

Ustav izriito garantuje jednaku pravnu zatitu svakog oblika svojine to je

17), a u odredbama o ljudskim i manjinskim pravima garantuje i

jedan, ali nesumnjivo veoma vaan oblik manifestovanja ravnopravnog statusa

individualna prava stranaca (npr. l. 39, l. 57), svojinska prava stranaca

svakog oblika svojine (st. 1). Tri osnovna oblika svojine koja Ustav garantuje

nala su mesto u poglavlju o Ekonomskom ureenju i javnim finansijama.

su privatna, zadruna i javna svojina (st. 1), ali se pominje jo jedan oblik

Razlog tome su subjekti svojinskih prava. Subjekti svojinskih prava su i

svojine (st. 2). To je drutvena svojina (koristi se termin postojea drutvena

108

109
svojina), koja je prema izriitoj Ustavnoj odredbi (st. 2) u reimu promene

Zakon regulie i imovinu autonomnih pokrajina i jedinica lokalne

u privatnu svojinu (koristi se termin pretvara se). Zakon regulie uslove,

samouprave, kao i nain korienja i raspolaganja ovom imovinom (st. 4).

nain i rokove (st. 2) u kojima drutvena svojina menja svoju prirodu i

U delu o teritorijalnoj organizaciji u Ustavu se precizira da zakon regulie

postaje privatna svojina (proces privatizacije drutvene svojine).

nain upravljanja imovinom autonomne pokrajine (u ovom sluaju Ustav

koristi termin pokrajinska imovina) (l. 183 st. 4), kao i nain

Ustav blie odreuje sadraj javne svojine i propisuje da se sredstva iz javne

upravljanja imovinom jedinice lokalne samouprave (u ovom sluaju Ustav

svojine mogu otuiti samo na nain i pod uslovima koje propie zakon (st.

koristi termin optinska imovina) (l. 190 st. 4). Ustav pravi razliku

3). Kao oblike javne svojine navodi: dravnu svojinu, svojinu autonomne

izmeu pokrajinske i optinske imovine kada je u pitanju reim upravljanja

pokrajine i svojinu optina i gradova kao jedinica lokalne samouprave (st. 1).

ovom imovinom. I u jednom i u drugom sluaju nain upravljanja ovom

imovinom regulie zakon, ali Ustav propisuje da optina, za razliku od

lan 87 Dravna imovina

Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odreeno da

autonomne pokrajine, samostalno upravlja ovom imovinom (uporediti l.

183 st. 4 sa l. 190 st. 4), i tako postavlja okvir za zakonodavnu
nadlenost u vezi sa pokrajinskom odnosno optinskom imovinom.

su od opteg interesa i imovina koju koriste organi

Republike Srbije u dravnoj su imovini. U dravnoj imovini

Videti jo i komentare uz lan 58 koji regulie pravo na imovinu kao

mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.

individualno pravo.

Fizika i pravna lica mogu stei pojedina prava na

odreenim dobrima u optoj upotrebi, pod uslovima i na
nain predvien zakonom.

lan 88 Zemljite

Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nain

Korienje i raspolaganje poljoprivrednim zemljitem,

predvien zakonom.

umskim zemljitem i gradskim graevinskim zemljitem u

Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne

privatnoj svojini, je slobodno.

samouprave, nain njenog korienja i raspolaganja,

Zakonom se mogu ograniiti oblici korienja i raspolaganja,

ureuju se zakonom.

odnosno propisati uslovi za korienje i raspolaganje da bi

se otklonila opasnost od nanoenja tete ivotnoj sredini ili

Kao dravnu imovinu Ustav navodi (st. 1):

da bi se spreila povreda prava i na zakonom zasnovanih

interesa drugih lica.

prirodna bogatstva,
dobra od opteg interesa koja su odreena zakonom,

Polazei od ustavnog naela o ravnopravnosti svih svojinskih oblika, Ustav

imovinu koju koriste organi Republike Srbije

posebno garantuje naelo slobodnog korienja i raspolaganja zemljitem

druge stvari i prava regulisana zakonom.

(poljoprivrednim, umskim i gradskim graevinskim zemljitem) u

privatnoj svojini (st. 1).

Ustav propisuje poseban reim prava na dobrima u optoj upotrebi (st. 2)

kao posebne uslove korienja prirodnih bogatstava (st. 3).

Od ovog osnovnog ustavnog naela koje garantuje slobodu korienja i

raspolaganja zemljitem doputena su odstupanja u sluajevima i pod

Prava koja fizika i pravna lica mogu stei na dobrima u optoj upotrebi su

uslovima koje propisuje Ustav (st. 2). Ustav navodi samo dva razloga (st.

ograniena (st. 2). Na ovim dobrima fizika i pravna lica ne mogu stei

2 in fine) koji mogu biti osnov za ogranienje slobode raspolaganja i

puni obim ve samo neka prava, i to samo pod uslovima koje propisuje

korienja zemljita u privatnoj svojini:

zakon i na nain propisan zakonom.

otklanjanje opasnosti od nanoenja tete ivotnoj sredini, i
Uslove i nain korienja prirodnih bogatstava reguliu se zakonom (st. 3).

spreavanje povreda prava i na zakonu zasnovanih interesa drugih lica.

110

111
Ogranienja su mogua samo ako su propisana zakonom. Ona se mogu odnositi

Ustavni osnov za zakonsko regulisanje odgovornosti Republike, autonomnih

na uslove i oblike korienja i raspolaganja zemljitem u privatnoj svojini (st. 2)

pokrajina, gradova i optina za ouvanje naslea mogla bi biti blanketna

ustavna odredba koje ovlauju Republiku da zakonom regulie (ureuje i

lan 89 uvanje naslea

Svako je duan da uva prirodne retkosti i nauno, kulturno

obezbeuje) i druge odnose od znaaja za Republiku (l. 97 st. 1 taka 17),

kao i odredba koja regulie nadlenost Narodne skuptine da donosi zakone
u oblastima za ije je regulisanje nadlena Republika (l. 99 st. 1 taka 7).

i istorijsko naslee, kao dobra od opteg interesa, u skladu

sa zakonom.
Posebna odgovornost za ouvanje naslea je na Republici

lan 90 Zatita potroaa

Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne

Republika Srbija titi potroae.

samouprave.

Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja,

bezbednosti i privatnosti potroaa, kao i sve neasne

Opta dunost i obaveza svakoga da uva prirodne retkosti, kulturno i

radnje na tritu.

istorijsko naslee i dobra od opteg interesa, propisana je eksplicitno

Ustavom. Zakon blie regulie ostvarivanje ove ustavne obaveze (st. 1).

Ustav garantuje zatitu potroaa. Zatitu potroaa obezbeuje Republika

Srbija (st. 1) i izriito zabranjuje sve vrste aktivnosti (koristi termin

Pored toga, Ustav propisuje i posebnu odgovornost Republike Srbije,

radnje) koje su usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti

autonomnih pokrajina, gradova i optina za ouvanje naslea (st. 2).

potroaa, ukljuujui i sve neasne radnje na tritu (st. 2).

Odredbe koje reguliu ovu materiju su nekonzistentne i nepotpune.

Oblike i sadraj zatite potroaa kao i sankcije za krenje ustavne

Odgovornost Republike Srbije, autonomnih pokrajina, gradova i optina

zabrane propisane stavom 2 ovog lana Ustav ne regulie, niti upuuje na

ograniena je samo na ouvanje naslea, ali ne i na ouvanje prirodnih

zakon koji bi ta pitanja regulisao. I u ovom sluaju ustavni osnov za

retkosti i dobara od opteg interesa. Za razliku od stava 1, u stavu 2 ovog

zakonsku regulativu mogle bi biti ustavna odredba koja ovlauje

lana ne precizira se na koje se naslee (nauno, kulturno, istorijsko)

Republiku da zakonom regulie (ureuje i obezbeuje) i druge odnose

primenjuje odredba o posebnoj odgovornosti Republike Srbije, autonomnih

od znaaja za Republiku (l. 97 st. 1 taka 17), kao i odredba koja

pokrajina, gradova i optina.

regulie nadlenost Narodne skuptine da donosi zakone u oblastima za

ije je regulisanje nadlena Republika (l. 99 st. 1 taka 7).

Ustav ne propisuje sadraj i oblike u kojima se manifestuje posebna

odgovornost za ouvanje naslea kao ni sankcije za sluaj krenja ove
ustavne obaveze, niti upuuje na zakon koji bi blie mogao da regulie ovu

2. Javne finansije

materiju. Eksplicitni ustavni osnov za zakonsko regulisanje ove materije nije

mogue identifikovati ni u ustavnoj odredbi koja regulie oblasti u kojima
se prostiru nadlenosti Republike (l. 97). Meu nadlenostima optine

lan 91 Porezi i drugi prihodi

navodi se samo staranje o zatiti kulturnih (ne i naulnih i istorijskih)

Sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti Republike Srbije,

dobara od znaaja za optinu (l. 190 st. 1 taka 6). Ove nadlenosti

autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave

optina ostvaruje u skladu sa zakonom, pa je zakonsko regulisanje ove

obezbeuju se iz poreza i drugih prihoda utvrenih zakonom.

oblasti preduslov za ostvarivanje nadlenosti optine u toj oblasti. Meu

Obaveza plaanja poreza i drugih dabina je opta i zasniva

oblastima koje autonomna pokrajina ima pravo da regulie svojim

se na ekonomskoj moi obveznika.

propisima, pod uslovom da je re o pitanjima od pokrajinskog znaaja, kao

i da je oblast u kojoj autonomna pokrajina donosi svoj propis regulisana

Za obavljanje nadlenosti Republike, autonomnih pokrajina, optina i

zakonom (l. 183 st. 1) Ustav navodi samo kulturu (l. 193 st. 1 taka 3).

gradova kao jedinica lokalne samouprave neophodna su finansijska

112

113
sredstva. Izvori iz kojih se obezbeuju sredstva iz kojih se finansiraju
nadlenosti Republike, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave
jesu porezi, kao i drugi prihodi koji se utvruju zakonom (st. 1).

lan 92 Budet
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave imaju budete u kojima moraju biti prikazani

Ustav propisuje, kao optu dunost, obavezu plaanja poreza kao i drugih

svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove

dabina (st. 2). Opti princip na kojem poiva obaveza graana da plaaju

nadlenosti.

poreze i doprinose iz kojih se finansiraju nadlenosti Republike, autonomne

Zakonom se utvruju rokovi u kojima budet mora biti

pokrajine i lokalne samouprave jeste ekonomska mo obveznika (st. 2).

usvojen i nain privremenog finansiranja.

Izvravanje svih budeta kontrolie Dravna revizorska

Regulisanje poreskog sistema je u nadlenosti Republike (l. 97 st. 1

institucija.

taka 6).

Narodna skuptina razmatra predlog zavrnog rauna

budeta po pribavljenom miljenju Dravne revizorske

Ustav eksplicitno garantuje izvorne prihode autonomne pokrajine (l. 184

institucije.

st. 1, i l. 183 st. 6) i definie njihovu namenu. Izvorni prihodi autonomnih

pokrajina namenjeni su finansiranju njihovih nadlenosti (l. 184 st. 1).

Republika, autonomna pokrajina, (l. 183 st. 6; l. 184 st. 4) gradovi i

Vrstu i visinu izvornih prihoda autonomne pokrajine, kao i uee

optine (l. 190 st. 2) imaju budete iz kojih se finansiraju njihove

autonomne pokrajine u delu prihoda Republike Srbije, regulie zakon na

nadlenosti (st. 1). U budetu se prikazuju prihodi i rashodi koji su

koji Ustav upuuje (l. 184 st. 2 i 3).

pokazatelji finansiranja poslova u nadlenosti Republike, autonomne

pokrajine, grada i optine (st. 1). U skladu sa ustavnim naelom socijalne

Materijalna sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti lokalne samouprave

pravde Ustav definie obaveze drave u socijalnoj sferi za koje se

obezbeuju se iz vie izvora (l. 188 st. 4), meu kojima su:

materijalna sredstva obezbeuju u budetu. Obaveze koje drava preuzima

su npr. staranje o socijalnoj sigurnosti penzionera (l. 70 st. 2),

izvorni prihodi jedinica lokalne samouprave,

zdravstvena zatita koja se alimentira iz javnih prihoda za decu, trudnice,

sredstva iz budeta Republike,

majke tokom porodiljskog odsustva, samohrane roditelje sa decom do

sredstva iz budeta autonomne pokrajine za one poslove ije obavljanje

sedme godine, i stare (l. 78 st. 2); socijalna zatita graanima i

je autonomna pokrajina svojom odlukom poverila jedinicama lokalne

porodicama (l. 69) kojima je potrebna pomo drutva radi savladavanja

samouprave (l. 183 st. 6, i l. 188 st. 4).

socijalnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih

potreba, i drugo. Nain na koji je u Ustavu definisano pravo na socijalnu

Izvorni prihodi jedinica lokalne samouprave i sredstva koja se izdvajaju za

zatitu izaziva dileme u pogledu subjekata na koje se to pravo odnosi.

finansiranje poslova lokalne samouprave iz budeta Republike blie se

Videti ire u komentaru uz lan 69.

reguliu zakonom na koji Ustav upuuje (l. 188 st. 4), dok se sredstva iz
budeta autonomne pokrajine za poslove ije je obavljanje autonomna

Zakonodavcu je delegirano pravo da utvrdi rokove u kojima budet mora

pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave reguliu odlukom kao

biti usvojen, kao i da propie nain privremenog finansiranja (st. 2).

optim pravnim aktom autonomne pokrajine (l. 188 st. 3).

Nadzor nad izvravanjem svih budeta poveren je Dravnoj revizorskoj

instituciji (st. 3) kao samostalnom i najviem dravnom organu revizije

Kao generalni princip finansiranja poverenih poslova (poslovi ije

javnih sredstava u Republici koji je pod nadzorom Narodne skuptine i

obavljanje Republika poverava autonomnoj pokrajini, gradu ili optini, kao

odgovara joj za svoj rad (l. 96 st. 1). Ustav izriito regulie da Narodna

i poslovi ije obavljanje autonomna pokrajina poverava gradu ili optini)

skuptina razmatra predlog zavrnog rauna budeta tek kada o tome

Ustav postavlja naelo da sredstva za obavljanje ovih poslova obezbeuje i

pribavi miljenje Dravne revizorske institucije (st. 4).

onaj (Republika odnosno autonomna pokrajina) ko je poverio nadlenosti,

uz obavezu da sredstva prenese onome ko obavlja poverene nadlenosti.

114

115
lan 93 Javni dug

lan 95 Narodna banka Srbije

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije,

samouprave mogu da se zaduuju.

samostalna je i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i

Uslovi i postupak zaduivanja ureuju se zakonom.

odgovara.
Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira

U delu posveenom javnim finansijama, Ustav jednom naelnom odredbom

Narodna skuptina.

regulie javni dug i ustanovljava mogunost zaduivanja Republike,

O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.

autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (st. 1). Ustav upuuje

na zakon koji blie regulie uslove pod kojima se Republika, autonomne

U ustavnom sistemu Srbije, Narodna banka ima status centralne banke

pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu zaduivati, kao i proceduru

(st. 1). Poziciju Narodne banke u ustavnom sistemu definiu dva ustavna

po kojoj one realizuju ovu mogunost (st. 2).

naela: samostalnost koju garantuje Ustav, i odgovornost pred Narodnom

skuptinom koja ima pravo da nadzire rad Narodne banke (st. 1).

Zaduivanje nije regulisano kao pravo Republike, autonomne pokrajine i

jedinice lokalne samouprave ve kao mogunost koju one mogu koristiti u

Ustav upuuje na zakon koji blie regulie status Narodne banke (st. 3).

skladu sa zakonom.
Radom Narodne banke rukovodi guverner. Izbor guvernera poveren je
lan 94 Ujednaavanje razvoja

Narodnoj skuptini (st. 2, l. 99 st. 2 taka 4). Narodna skuptina odluuje

i o njegovom razreenju (l. 99 st. 2 taka 4, i l. 105 st. 2 taka 14), i

Republika Srbija stara se o ravnomernom i odrivom

nadzire njegov rad (l. 99 st. 2 taka 4). Meu izbornim nadlenostima

regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.

Narodne skuptine je i njegovo pravo da bira Savet guvernera (l. 105 st.
2 taka 14).

U skladu sa evropskim standardima o regionalnoj i lokalnoj samoupravi

koji pretpostavljaju ravnomeran regionalni razvoj, Ustav propisuje obavezu

Odredbe o statusu Narodne banke, guvernera i Saveta guvernera nepotpune

drave (Republike Srbije) da se stara o ravnomernom i odrivom

su i protivrene (upor. l. 95 sa l. 99 st. 2 taka 4, i l. 105 st. 2 taka 14).

regionalnom razvoju, i upuuje na zakon koji blie regulie sadraj i nain

ostvarivanja ove obaveze. Odredba je sistematizovana u poglavlju o

Ustav ne prua odgovor na pitanje, kako se manifestuje i u emu se

javnim finansijama, to bi moglo implicirati da se mere ujednaavanja

ogleda samostalnost Narodne banke u okolnostima u kojima ona odgovara

regionalnog razvoja prvenstveno vezuju za javne finansije i tako se

Narodnoj skuptini, a Narodna skuptina bira i razreava guvernera,

potencijalno ograniava njihov mogui sadraj.

nadzire rad Narodne banke i guvernera, bira Savet guvernera?

U katalogu nadlenosti Republike Srbije ponavlja se slina odredba

U delu o Narodnoj banci, Ustav regulie status guvernera koji rukovodi

(l. 97 st. 1 taka 12), ali je ona preciznija jer definie kvalitet, obim i

Narodnom bankom, dok se Savet guvernera i ne pominje, pa se moe

kapacitet ovlaenja Republike Srbije. Republika Srbija ima pravo da

postaviti pitanje, kakva je uloga koju ovo telo ima u Narodnoj banci?

donosi propise i mere (ureuje), i da ih sprovodi (obezbeuje) (l. 97 st.

1), kao i sadraj nadlenosti (politike i mere za podsticanje ravnomernog

Teko je nai objanjenje za razliito mesto odredbi u ustavnoj sistematici

razvoja i razvoj nedovoljno razvijenih podruja). Znaenje ove odredbe je

o pravu Narodne skuptine da nadzire rad Narodne banke i njenog

ire, i osim politike i mera u domenu javnih finansija ukljuuje mogunost

guvernera. U delu Ustava o javnim finansijama regulisano je pravo

kreiranja politika, kao i mogunost preduzimanja mera i u drugim

Narodne skuptine da nadzire rad Narodne banke, dok se u delu Ustava o

oblastima.

nadlenostima Narodne skuptine regulie nadzor nad radom guvernera

kao jedno od izbornih prava Narodne skuptine.

116

117
Odgovornost prema Narodnoj skuptine odreuje se na jednom kao
odgovornost Narodne banke, a drugi put kao odgovornost guvernera o
ijem razreenju odluuje Narodna skuptina.

lan 96 Dravna revizorska institucija

Dravna revizorska institucija je najvii dravni organ
revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna je i
podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara.
O Dravnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.
Novina u ustavnom sistemu Srbije je Dravna revizorska institucija (st. 1).
Ova institucija ustanovljena je Ustavom. Ona je najvii dravni organ ija

etvrti deo
NADLENOST REPUBLIKE SRBIJE

je osnovna nadlenost vezana za reviziju javnih sredstava u Republici.

Poloaj Dravne revizorske institucije u ustavnom sistemu poiva na
principu samostalnosti, ali Ustav ne iskljuuje njenu odgovornost pred
Narodnom skuptinom i pravo Narodne skuptine da nadzire rad Dravne
revizorske institucije (st. 1).

lan 97 Nadlenost Republike Srbije

Republika Srbija ureuje i obezbeuje:
1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i

Zakon na koji Ustav upuuje, blie regulie status, izbor, organizaciju,

bezbednost Republike Srbije, njen meunarodni poloaj i

nadlenosti i nain rada Dravne revizorske institucije (st.2).

odnose sa drugim dravama i meunarodnim

organizacijama;
2. ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana; ustavnost i
zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravnim
organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i
prava graana utvrenih Ustavom i za povredu zakona,
drugih propisa i optih akata; amnestije i pomilovanja za
krivina dela;
3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne
samouprave;
4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana;
mere za sluaj vanrednog stanja;
5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i
putnikog saobraaja preko granice; poloaj stranaca i
stranih pravnih lica;
6. jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih subjekata;
sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti;
robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski
sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem
kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem;

118

119
7. svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine;

odnose (Ustav koristi termin ureuju), i staraju se o izvrenju (Ustav

8. sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu,

koristi termin obezbeuju) jesu (st. 1):

zapoljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika

socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose
od opteg interesa;
9. odrivi razvoj; sistem zatite i unapreenja ivotne
sredine; zatitu i unapreivanje biljnog i ivotinjskog

suverenost, nezavisnost, teritorijalna celovitost i bezbednost Republike

Srbije,
meunarodni poloaj Republike Srbije i odnosi s drugim dravama i
meunarodnim organizacijama;

sveta; proizvodnju, promet i prevoz oruja, otrovnih,

ostvarivanje i zatita sloboda i prava graana;

zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih

ustavnost i zakonitost;

materija;

postupak pred sudovima i drugim dravnim organima;

10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, borake

i invalidske zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i

odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava graana utvrenih

Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i optih akata;

zatite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja;

amnestije i pomilovanja za krivina dela;

sistem javnih slubi;

teritorijalna organizacija Republike Srbije;

11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih

sistem lokalne samouprave;

lica; finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje

odbrana i bezbednost Republike Srbije i njenih graana;

statistikih i drugih podataka od opteg interesa;

mere za sluaj vanrednog stanja;

12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje

ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije,

sistem prelaska granice i kontrola prometa roba, usluga i putnikog

saobraaja preko granice;

ukljuujui i razvoj nedovoljno razvijenih podruja;

poloaj stranaca i stranih pravnih lica;

organizaciju i korienje prostora; nauno-tehnoloki

jedinstveno trite;

razvoj;

pravni poloaj privrednih subjekata;

13. reim i bezbednost u svim vrstama saobraaja;

sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti;

14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;

robne rezerve;

15. finansiranje ostvarivanja prava i dunosti Republike

monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem;

Srbije, utvrenih Ustavom i zakonom;

ekonomski odnosi sa inostranstvom;

16. organizaciju, nadlenost i rad republikih organa;

sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom;

17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu

poreski sistem;

s Ustavom.

svojinski i obligacioni odnosi, i zatita svih oblika svojine;

sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog

Ustavna odredba koja definie oblasti u kojima se prostire nadlenost

osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti;

Republike Srbije netipina je za unitarne drave. Takve odredbe sadre

ekonomski i socijalni odnosi od opteg interesa;

najee ustavi federalnih drava. One postavljaju osnov za razgranienje

odrivi razvoj;

kompetencija izmeu federacije i federalnih jedinica, i, u krajnjoj liniji,

sistem zatite i unapreenja ivotne sredine;

odreuju odnose u federaciji. U ustavnim sistemima nekih drava koje su

zatita i unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta;

organizovane kao regionalne drave takoe postoje ovakve odredbe (npr.

proizvodnja, promet i prevoz oruja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih,

Italija, panija). Srbija nije federacija, niti je Ustav Srbiju definisao kao
dravu regiona pa ipak Ustavu sadri odredbe o nadlen ostioma Republike.

radioaktivnih i drugih opasnih materija;

sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, borake i invalidske
zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zatite kulturnih dobara,

Oblasti u kojima se proteu nadlenosti Republike i pitanja u kojima

kompetencije republikih organa obuhvataju njihovo pravo da reguliu

sporta, javnog informisanja;

sistem javnih slubi;

120

121
kontrola zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica;
finansijska revizija javnih sredstava;
prikupljanje statistikih i drugih podataka od opteg interesa;
razvoj Republike Srbije, politika i mere za podsticanje ravnomernog
razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui i razvoj nedovoljno
razvijenih podruja;
organizacija i korienje prostora;
naunotehnoloki razvoj;
reim i bezbednost u svim vrstama saobraaja;
praznici i odlikovanja Republike Srbije;

Pe t i d e o

finansiranje ostvarivanja prava i dunosti Republike Srbije;

organizacija, nadlenost i rad republikih organa;
drugi odnosi od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.

UREENJE VLASTI

1. Narodna skuptina

lan 98 Poloaj Narodne skuptine

Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac
ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.
Poziciju Narodne skuptine u ustavnom sistemu odreuje
ustavna odredba prema kojoj je ona najvie predstavniko
telo. Kao institucija koja direktno izraava suverenost graana
(l. 2 st. 1), Narodna skuptina ima u svojim rukama
ustavotvornu i zakonodavnu vlast (l. 98 st. 1), jer je to
organ vlasti koji izraava suverenost graana (l. 2 st. 1) i
koji neposredno biraju graani i graanke na neposrednim
izborima, tajnim grasanjem (l. 100 st. 1).
U sastavu Narodne skuptine se, prema izriitoj odredbi
Ustava, obezbeuje ravnopravna zastupljenost polova, kao i
predstavnika nacionalnih manjina (l. 100 st. 2).

lan 99 Nadlenost
Narodna skuptina:
1. donosi i menja Ustav,

122

123
2. odluuje o promeni granice Republike Srbije,

koje propisuje eksplicitna ustavna odredba koja zabranjuje da ove mere

3. raspisuje republiki referendum,

budu diskriminatorne s obzirom na rasu, pol, jezik, veroispovest,

4. potvruje meunarodne ugovore kad je zakonom

nacionalnu pripadnost i drutveno poreklo (l. 203 st. 4).

predviena obaveza njihovog potvrivanja,

5. odluuje o ratu i miru i proglaava ratno i vanredno stanje,

Ustavotvornu vlast Narodna skuptina deli s graanima (st. 1 taka 1). O

6. nadzire rad slubi bezbednosti,

usvajanju Ustava ne odluuju samo poslanici ve i graani na naknadnom i

7. donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti Republike

ustavnom referendumu koji je obavezan ako su predmet revizije odredbe

Srbije,

za koje Ustav izriito propisuje obaveznu potvrdu na referendumu,

8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,

odnosno fakultativan je ako su predmet promena druge ustavne odredbe

9. usvaja strategiju odbrane,

(l. 203 st. 7).

10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,

11. usvaja budet i zavrni raun Republike Srbije, na
predlog Vlade,

Zakonodavnu vlast Narodna skuptina ostvaruje samostalno ili zajedno s

graanima ako, na predlog ovlaenih predlagaa, odlui da zakon iznese

12. daje amnestiju za krivina dela.

na referendum (l. 108). Neki zakoni, prema izriitoj ustavnoj odredbi (l.

U okviru svojih izbornih prava, Narodna skuptina:

108 st. 2) ne mogu biti predmet odluivanja na referendumu. Pravo

1. bira Vladu, nadzire njen rad i odluuje o prestanku

raspisivanja republikog referenduma o pitanjima iz domena nadlenosti

mandata Vlade i ministara,

Republike jeste nadlenost Narodne skuptine (st. 1 taka 3).

2. bira i razreava sudije Ustavnog suda,

3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike

Odluivanje o ratu i miru, kao i o proglaenje vanrednog stanja (st. 1 taka

sudova, Republikog javnog tuioca, javne tuioce, sudije

5) primarno je u nadlenosti Narodne skuptine (l. 200 st. 1 i l. 201 st. 1).

i zamenike javnih tuilaca, u skladu sa Ustavom,

Ukoliko Narodna skuptina ne moe da se sastane, odluivanje o proglaenju

4. bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire

njegov rad,

vanrednog stanja ili rata prelazi na druge subjekte. O proglaenju

vanrednog stanja (l. 200 st. 5) ili rata (l. 201 st. 2) u tom sluaju

5. bira i razreava Zatitnika graana, i nadzire njegov rad,

odluuju zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i

6. bira i razreava i druge funkcionere odreene zakonom.

predsednik Vlade. Odluka o proglaenju vanrednog stanja podlee potvrdi

Narodna skuptina vri i druge poslove odreene Ustavom i

od strane Narodne skuptine u roku od 48 sati (l. 200 st. 8). U Ustavu

zakonom.

nema eksplicitne odredbe koja nalae da se i odluka o proglaenju rata

podnosi na potvrdu Narodnoj skuptini. Pored toga, Narodna skuptina

Prva i najvanija grupa poslova koje u okviru svoje nadlenosti obavlja

odluuje i o angaovanju Vojske Srbije van granica zemlje (l. 140).

Narodna skuptina je njena normativna delatnost. Narodna skuptina stvara

pravo. Ona je nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. U tom svojstvu

Meu nadlenostima Narodne skuptine su i izbori i razreenja. Deo ovih

ona usvaja Ustav i odluuje o njegovoj promeni (st. 1 taka 1); usvaja

nadlenosti vezan je za izbor drugih organa vlasti na nivou Republike, a

zakone i druge opte akte iz domena nadlenosti Republike Srbije (st. 1

deo za unutarskuptinske izbore.

taka 7) meu kojima i budet i zavrni raun (st. 1 taka 11); potvruje
meunarodne ugovore (st. 1 taka 4) koji, potom, postaju sastavni deo

Narodna skuptina bira i razreava:

unutranjeg pravnog poretka (l. 16 st. 2); usvaja plan razvoja i prostorni
plan (st. 1 taka 10); usvaja strategiju odbrane (st. 1 taka 9); uestvuje

predsednika Vlade i ministre (st. 2 taka 1, l. 105 st. 1 taka 9, i l. 127);

u postupku usvajanja statuta autonomne pokrajine i daje prethodnu

sudije Ustavnog suda (st. 2 taka 2, l. 105 st. 1 taka 11, i l. 172 st.

saglasnost na najvii pravni akt autonomne pokrajine (st. 1 taka 8 i l.

185 st. 2); propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za
vreme vanrednog stanja (l. 105 st. 1 taka 3 i l. 201 st. 3) u granicama

2 i 3);
predsednika Vrhovnog kasacionog suda (st. 2 taka 3, l. 105 st. 1 taka
12, i l. 144 st. 1);

124

125
predsednike sudova (st. 2 taka 3, i l. 105 st. 1 taka 12);

Na vie mesta (meu nadlenostima Narodne skuptine, u odredbama

sudije (st. 2 taka 3, l. 105 st. 1 taka 13 i l. 147 st. 1);

koje reguliu veinu neophodnu za donoenje odluka kao, i odredbama

Republikog javnog tuioca (st. 2 taka 3, l. 105 st. 1 taka 12, i l.

koje se odnose na pojedine organe dravne vlasti) nepotrebno se ponavljaju

158 st. 2);

odredbe o nadlenostima vezanim za izbor organa dravne vlasti. S druge

javne tuioce (st. 2 taka 3, l. 105 st. 1 taka 12, i l. 159 st. 2);

strane, neke vane nadlenosti izostale su sa popisa nadlenosti Narodne

zamenike javnog tuioca (st. 2 taka 3, i l. 159 st. 5);

skuptine, na primer, odluivanje o oduzimanju imuniteta (upor. l. 99 sa

guvernera Narodne banke (st. 2 taka 4, i l. 105 st. 1 taka 14);

l. 105 st. 1 taka 7, i l. 119 st. 1), i o uspostavljanju imuniteta (upor.

Savet guvernera (l.105 st. 1 taka 14);

l. 99 i l. 103 st. 5); odluivanje o verifikaciji mandata (upor. l. 99 i l.

Zatitnika graana (st. 2 taka 5, l. 105 st. 1 taka 14, i l. 138 st. 3);

101 st. 3); pokretanje postupka za utvrivanje odgovornosti predsednika

deo lanova (8 lanova koji se biraju) Visokog saveta sudstva (l. 153 st. 3);

Republike i odluivanje o razreenju predsednika Republike (upor. l. 99 i

deo lanova (8 lanova koji se biraju) Dravnog vea tuilaca (l. 164 st. 3).

l. 118 st. 1 i 2); odluivanje o upotrebi Vojske Srbije van granica (l. 140);
propisivanje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme

Naelnom odredbom utvrena je i nadlenost Narodne skuptine da bira i

vanrednog stanja (l. 200 st. 4 i 7) i rata (l. 201 st. 3) u granicama

razreava i druge funkcionere iji je izbor zakon poverio Narodnoj skuptini

koje propisuje Ustav (l. 202 st. 2 i 4); nadzor nad radom Narodne

(st. 2 taka 6) (npr. Republika izborna komisija, Agencija za borbu protiv

korupcije).

banke (l. 95 st. 1) i Dravne revizorske institucije (l. 96 st. 1).

U lanu koji regulie nadlenosti Narodne skuptine izostala su njena
ovlaenja vezana za kontrolu rada Vlade, a nadzor nad radom Vlade

Meu izbornim nadlenostima koje se odnose na smu Narodnu skuptinu,

uvrten je meu izborna prava Narodne skuptine (upor. l. 99 st. 2

Ustav regulie samo izbor predsednika i potpredsednika skuptine (l.

taka 1 sa l. 124, 125, 129, 130). Iako nadzor nad radom ne spada u

104). Poslovnik o radu Narodne skuptine regulie izbor sekretara Narodne

izborna prava, nadzor nad radom Zatitnika graana takoe se navodi

skuptine, predsednika i lanova radnih tela, i drugo.

meu izbornim pravima Narodne skuptine (st. 2 taka 5). Pitanje je,
zato se samo nadzor nad radom slubi bezbednosti navodi meu

Pored ve navedenih nadlenosti, Narodna skuptina odluuje i o promeni

posebnim nadlenostima Narodne skuptine dok se nadzor nad radom

granica (st. 1 taka 2). Videti komentare uz lan 8. Ona odluuje o amnestiji

drugih organa navodi kao jedno od njenih izbornih prava?

za krivina dela (st. 1 taka 12); nadzire rad slubi bezbednosti (st. 1
taka 6) i obavlja druge poslove odreene Ustavom ili zakonom (st. 3).

Zabrana diskriminatorne prirode mera odstupanja od ljudskih i

manjinskih prava za vreme rata koje Narodna skuptina ima pravo da
propie nije u skladu sa optom ustavnom odredbom o zabrani

Nadlenost Narodne skuptine ukljuuje i pravo kontrole rada Vlade i

diskriminacije, jer izostavlja da propie zabranu diskriminacije s obzirom

drugih funkcionera odgovornih Narodnoj skuptini. Kontrola rada Vlade

na politiko i drugo uverenje, imovno stanje, kulturu, starost, psihiki ili

ostvaruje se postavljenjem poslanikih pitanja, podnoenjem interpelacije i

fiziki invaliditet, roenje kao i bilo koji drugi osnov neposredne ili

pokretanjem glasanja o poverenju Vladi (l. 124, 125, 129, 130).

posredne diskriminacije (upor. l. 21 st. 3 i l. 202 st. 2).

U praksi problem mogu izazvati i ustavne odredbe koje odluivanje o

Narodna skuptina nadlena je da odluuje o imunitetskim pitanjima,

imunitetu Vlade i njenih lanova poveravaju razliitim organima:

posebno o ukidanju imuniteta narodnih poslanika, predsednika Republike,

Narodnoj skuptini (l. 105 st. 1) i Vladi (l. 134 st. 2). U praksi moe se

lanova Vlade i Zatitnika graana (l. 105 st. 1 taka 7); odluuje o

postaviti pitanje o pozitivnom sukobu nadlenosti, kao i pitanje, ko bi bio

verifikaciji mandata narodnih poslanika (l. 101 st. 3); odluuje o

nadlean da odluuje u ovom sluaju i rei sukob nadlenosti? Ustavni

pokretanju postupka za utvrivanje odgovornosti predsednika Republike i

sud ne bi mogao da postupa i rei spor o nadlenosti jer ovaj sud nije

odluuje o njegovom razreenju (l. 118 st. 1 i 2).

nadlean da reava sukob nadlenosti izmeu Narodne skuptine i Vlade

ve samo sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih dravnih organa,

U vezi sa nainom regulisanja nadlenosti Narodne skuptine iznosimo

kao i sukob nadlenosti izmeu organa koji se konstituiu na razliitim

nekoliko zapaanja.

nivoima organizacije vlasti (l. 167 st. 2).

126

127
lan 100 Sastav Narodne skuptine

trajanje mandata; prirodu poslanikog mandata). Izbor poslanika regulie

zakon.

Narodnu skuptinu ini 250 narodnih poslanika, koji se

biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu

Odluku o raspisivanju izbora za Narodnu skuptinu donosi predsednik

sa zakonom.

Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skuptine (st. 1). Izbori

U Narodnoj skuptini obezbeuju se ravnopravnost i

moraju biti odrani u narednih 60 dana (st. 1). Izuzetak od ovog osnovnog

zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u

pravila su vanredni izbori za Narodnu skuptinu (l. 106). Vanredni izbori

skladu sa zakonom.

raspisuju se nakon rasputanja Narodne skuptine. Odluku o raspisivanju

vanrednih izbora predsednik Republike donosi istovremeno kada i akt o

Narodna skuptina je jednodomna i ima 250 poslanika. Njihov izbor

rasputanju Narodne skuptine, a izbori se moraju okonati u roku od

zasniva se na principima neposrednosti izbora i tajnosti glasanja (st. 1).

narednih 60 dana (l. 109 st. 6).

Zakon regulie izbore za narodne poslanike (st. 1)

Organi za sprovoenje izbora su Republika izborna komisija i biraki odbori.
U skladu sa naelima ravnopravnosti ena i mukaraca (l. 15) i zatite

Pravo kandidovanja poslanika pripada politikim strankama i grupi graana.

nacionalnih manjina (l. 14), Ustav utvruje princip ravnopravne

Kandidovanje je po listama. Za validnost liste potrebna je podrka odreenog

zastupljenosti ena i mukaraca, kao i predstavnika nacionalnih manjina u

broja biraa kao i da na njoj bude najmanje 30% kandidata manje

sastavu Narodne skuptine (st. 2).

zastupljenog pola. Lista koja ne ispunjava ove uslove ima formalni nedostatak
i nee biti proglaena, a predlaga se poziva da otkloni nedostatke liste u

lan 101 Izbor narodnih poslanika i konstituisanje

Narodne skuptine

odreenom roku. Republika Srbija je jedna izborna jedinica. Poslaniki mandati

se dodeljuju po dOntovoj formuli. U raspodeli mandata uestvuju liste koje
su osvojile najmanje 5% glasova, izuzev lista nacionalnih manjina na koje

Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike,

se primenjuje prirodni prag. Prilikom distribucije mandata odluujuu ulogu

90 dana pre isteka mandata Narodne skuptine, tako da se

ima predlaga liste koji dostavlja imena kandidata kojima se dodeljuje mandat.

izbori okonaju u narednih 60 dana.

Prvu sednicu Narodne skuptine zakazuje predsednik

Narodna skuptina konstituie se na prvoj (konstitutivnoj) sednici koja se

Narodne skuptine iz prethodnog saziva, tako da se sednica

odrava nakon izbora. Sednicu saziva predsednik iz prethodnog

odri najkasnije 30 dana od dana proglaenja konanih

skuptinskog saziva. Sednica se mora odrati najkasnije u roku od 30

rezultata izbora.

dana od dana proglaenja konanih rezultata izbora (st. 2). Do izbora

Narodna skuptina na prvoj sednici potvruje poslanike

predsednika i potpredsednika Narodne skuptine prvoj sednici predsedava

mandate.

po godinama najstariji poslanik kkojem pomau dva najmlaa poslanika

Narodna skuptina konstituisana je potvrivanjem mandata

svi iz novog skuptinskog saziva.

dve treine narodnih poslanika.

Na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata

Na konstitutivnoj sednici potvruju se (verifikuju) mandati narodnih

doputena je alba Ustavnom sudu, koji po njoj odluuje u

poslanika (st. 3). Kao vid zatite poslanikog mandata Ustav propisuje

roku od 72 sata.

mogunost da se na odluku o verifikaciji mandata izjavi alba Ustavnom

Potvrivanjem mandata dve treine narodnih poslanika

sudu (st. 5). U tom sluaju, Ustavni sud postupa u veoma kratkom roku

prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skuptine.

(72 sata) koji propisuje Ustav.

Ustav regulie samo osnovna i najvanija pitanja izbora narodnih poslanika

Narodna skuptina moe punovano da radi kada se verifikuje najmanje

(npr. aktivno i pasivno birako pravo; parlamentarnu nepodudarnost; broj

dve treine mandata narodnih poslanika (st. 4). Od toga momenta

poslanika; raspisivanje izbora; vreme u kojem izbori moraju biti odrani;

prestaje i mandat poslanika iz prethodnog skuptinskog saziva (st. 6).

128

129
Ustav eksplicitno ne regulie na koji mandatni period se bira Narodna

posebno je kritikovana u strunoj javnosti i u miljenju koje je o Ustavu

skuptina ve samo trajanje mandata narodnog poslanika. Mandat

Srbije iznela Venecijanska komisija. Odredba o neopozivoj ostavci koju

narodnog poslanika traje etiri godine, odnosno, kako Ustav propisuje do

poslanik slobodno podnosi politikoj stranci u neskladu je sa eksplicitnom

prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skuptine (l.

ustavnom garancijom materijalnog imuniteta. Materijalni imunitet

102 st. 1). Od ovog opteg pravila mogue je odstupanje kada je mandat

(imunitet neodgovornosti) titi poslanika od pozivanja na krivinu ili bilo

poslanika krai (l. 109) ili dui (l. 109).

kakvu drugu odgovornost za miljenje koje je izneo, ili glas koji je dao
prilikom odluivanja kada su oni vezani za obavljanje poslanike funkcije

lan 102 Poloaj narodnih poslanika

(l. 103 st. 2).

Mandat narodnog poslanika poinje da tee danom

U skladu sa naelima podele vlasti (l. 4) i zabrane sukoba interesa (l. 6)

potvrivanja mandata u Narodnoj skuptini i traje etiri

Ustav neposredno propisuje deo poslova i poloaje koji su nespojivi sa

godine odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika

poloajem narodnog poslanika. To su:

tog saziva Narodne skuptine.

Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odreenim

mesto poslanika u skuptini autonomne pokrajine (st. 3);

zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje

poloaj funkcionera u organima izvrne vlasti i pravosua (st. 3).

politikoj stranci na iji predlog je izabran za narodnog

poslanika.

Neke druge ustavne odredbe o nespojivosti funkcija blie odreuju ili

Narodni poslanik ne moe biti poslanik u skuptini

posredno reguliu poslove i poloaje nespojive sa funkcijom poslanika.

autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvrne

Poslanik ne moe istovremeno biti:

vlasti i pravosua, niti moe obavljati druge funkcije,

poslove i dunosti za koje je zakonom utvreno da

predsednik Republike (l. 115);

predstavljaju sukob interesa.

ministar u Vladi (l. 126 st. 1);

Izbor, prestanak mandata i poloaj narodnih poslanika

sudija Ustavnog suda (l. 173 st. 1).

ureuje se zakonom.
Pored toga, Ustav jednom generalnom odredbom zabranjuje poslanicima
Ustav garantuje najvanija statusna prava poslanika. Meu statusnim

da obavljaju i druge funkcije, poslove i dunosti, i upuuje na zakon koji

pravima poslanika dve grupe prava posebno su znaajne: prava vezana za

blie regulie koje funkcije, poslovi i dunosti su takve prirode da su

poslaniki mandat i prava na imunitetsku zatitu poslanika.

nespojivi sa poslanikom funkcijom jer predstavljaju sukob interesa (st. 3).

Mandat poslanika traje etiri godine, a poinje da tee od dana verifikacije

Zakon, na koji Ustav upuuje (st. 4) regulie blie izbor poslanika, prestanak

mandata. Mandat poslanika tekueg saziva Narodne skuptine prestaje sa

mandata kao i druga pitanja koja se odnose na poloaj poslanika. Zakon o

verifikacijom mandata novoizabranih poslanika (st. 1).

izboru narodnih poslanika kao razloge prestanka mandata propisuje: gubitak

uslova za sticanje birakog prava (dravljanstvo, poslovna sposobnost,

Ustav ne garantuje slobodan mandat poslanika. Slobodan mandat je

prebivalite na teritoriji Republike), smrt, parlamentarna nepodudarnost,

osnovna pretpostavka za nesmetano obavljanje poslanike funkcije koji

osuda na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje est meseci, i

utvruju i meunarodni standardi (dokument KEBSa iz Kopenhagena).

podnoenje ostavke.

Poslaniku se ne garantuje slobodno iznoenje miljenja u raspravi u

Narodnoj skuptini, kao i sloboda u odluivanju i glasanju. Ustav

U vezi sa Ustavnim reenjima koja se odnose na regulisanje sukoba

propisuje slobodu poslaniku da, pod uslovima koje propisuje zakon

interesa i nespojivost funkcija poslanika s drugim poloajima ili poslovima,

neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji je

ukazujemo na nekoliko pitanja koja mogu biti znaajna za praktinu

predlog izabran za narodnog poslanika(st. 2). Ova odredba Ustava

primenu ustavnih reenja.

130

131
Ustav zabranjuje narodnom poslaniku da bude funkcioner u organima

Narodni poslanik koji je zateen u izvrenju krivinog dela

pravosua (st. 3), a sudijama, tuiocima i zamenicima tuilaca jednom

za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duem od pet

naelnom normom zabranjuje politiko delovanje (l. 152 st. 1 i l. 163

godina moe biti pritvoren bez odobrenja Narodne skuptine.

st. 1) i lanstvo u politikim strankama, izuzev za zamenike javnih

U krivinom ili drugom postupku u kome je uspostavljen

tuilaca (l. 55 st. 5). Iz analize citiranih odredbi sledi pitanje, ta je

imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.

razlog da se u pravosuu kao nespojive sa poslanikom funkcijom

Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskljuuje

odreuju samo pozicije funkcionera u organima pravosua? Da li bi

pravo Narodne skuptine da uspostavi imunitet.

zakon koji, na osnovu Ustava, propisuje nespojivost funkcije poslanika sa

poloajem sudije mogao biti ocenjen kao neustavan, budui da se

Status i prava poslanika uivaju zatitu. Posebno znaaj vid zatite statusa

ustavna zabrana odnosi samo na funkcionere u organima pravosua?

i prava poslanika su imunitetska prava koja garantuje Ustav (st. 1).

U vezi sa statusom i pravima narodnih poslanik,a Ustav upuuje na

zakon koji blie regulie ova pitanja. U praksi, ovo ustavno reenje

Imunitetska prava obuhvataju dve grupe prava: materijalni i procesni

imunitet.

otvorie dva pitanja.

Materijalni imunitet titi poslanika od pozivanja na krivinu i bilo koju
Prvo, koji zakon e regulisati status i prava poslanika da li je to zakon o

drugu odgovornost, za miljenje koje je izneo u Narodnoj skuptini ili

izboru narodnih poslanika kao to je do sada bio sluaj ili zakon o

glasanje prilikom obavljanja poslanike funkcije (st. 2). Zatita poslanika

Narodnoj skuptini ije se usvajanje po prvi put propisuje Ustavom (l.

po ovom osnovu ne prestaje ni posle prestanka mandata. Zato se ovaj

110), ili e deo materije biti regulisan jednim, a deo drugim zakonom? Na

imunitet naziva imunitet neodgovornosti.

primer, prava vezana za poslaniki mandat (sticanje, gubitak, zatita, i sl.)

zakonom o izborima, a prava koja ostvaruje u Narodnoj skuptini

Procesni imunitet titi linu slobodu poslanika (st. 3). Zatita putem

(uestvovanje u normativnoj delatnosti, kontrola rada vlade, odluivanje o

procesnog imuniteta nalae poseban postupak nadlenih organa prema

izborima koji se odvijaju u Narodnoj skuptini) i prava koja su uslov za

poslaniku u sluaju ogranienja njegove line slobode. Poslanik moe biti

ostvarivanje njegovih prava u Narodnoj skuptini (imunitetska prava,

pritvoren (lien slobode), i protiv njega moe se voditi krivini postupak ili

pravo na nadoknadu i dr.) zakonom o Narodnoj skuptini.

drugi postupak u kojem mu se moe izrei kazna zatvora, samo sa

odobrenjem Narodne skuptine. Uslov za primenu ovog vida imunitetske

Drugo, da li poslovnik Narodne skuptine moe regulisati status i prava

zatite jeste pozivanje na poslaniki imunitet. Na imunitet se moe pozvati

poslanika, jer Ustav ne upuuje na poslovnik ve samo na zakon? Posebno

sm poslanik (st. 3), ili to, umesto njega, moe uiniti Narodna skuptina

osetljivo pitanje jeste, da li se poslovnikom mogu propisivati ogranienja

(st. 5).

prava poslanika (na primer, ograniavanje prava na govor koja se odnose

na duinu govora, broj javljanja, i dr.) jer se prava poslanika ograniavaju.

Od ovog opteg pravila postoji izuzetak koji propisuje Ustav (st. 4).
Poslanik moe biti lien slobode pod uslovima i iz razloga koje propisuje

lan 103 Imunitet narodnog poslanika

Ustav. Pritvaranje poslanika, bez saglasnosti Narodne skuptine, doputeno

je samo ako je zateen u vrenju krivinog dela za koje je zapreena

Narodni poslanik uiva imunitet.

kazna zatvora u trajanju duem od pet godina. U tom sluaju, nadleni

Narodni poslanik ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu

organ duan je da o tome odmah obavesti o Narodnu skuptinu koja e

odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju

odluiti o imunitetskog zatiti poslanika.

svoje poslanike funkcije.

Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moe biti

Ustav izriito propisuje mirovanje rokova u krivinom ili drugom postupku

pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini ili drugi

(st. 5) koji se vodi protiv poslanika kako se imunitetska zatita ne bi

postupak u kome se moe izrei kazna zatvora, bez

zloupotrebljavala i koristila kao instrument izbegavanja krivine

odobrenja Narodne skuptine.

odgovornosti.

132

133
lan 104 Predsednik i potpredsednici Narodne
skuptine

Veinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skuptina:

1. daje amnestiju za krivina dela,
2. proglaava i ukida vanredno stanje,

Narodna skuptina veinom glasova svih narodnih

3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava

poslanika, bira predsednika i jednog ili vie potpredsednika

u ratnom i vanrednom stanju,

Narodne skuptine.

4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava

Predsednik Narodne skuptine predstavlja Narodnu

autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave

skuptinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vri

pojedina pitanja iz svoje nadlenosti,

druge poslove odreene Ustavom, zakonom i poslovnikom

5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,

Narodne skuptine.

6. odluuje o Poslovniku o svom radu,

7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku

Narodna skuptina ima predsednika i jednog ili vie potpredsednika koje

Republike, lanovima Vlade i Zatitniku graana,

bira apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika (st. 1).

8. usvaja budet i zavrni raun,

9. bira lanove Vlade i odluuje o prestanku mandata Vlade

Predsednik Narodne skuptine predstavlja Narodnu skuptinu. On saziva i

i ministara,

predsedava njenim sednicama. Zakon o Narodnoj skuptini i poslovnik

10. odluuje o odgovoru na interpelaciju,

Narodne skuptine konkretnije reguliu status predsednika i

11. bira sudije Ustavnog suda i odluuje o njihovom

potpredsednika Narodne skuptine, kao i poslove koje obavljaju (st. 2).

razreenju i prestanku mandata,

Ustav posebno navodi jo neke poslove predsednika Narodne skuptine.

12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda,

Predsednik Narodne skuptine:

predsednike sudova, Republikog javnog tuioca i javne

tuioce i odluuje o prestanku njihove funkcije;

proglaava zakon kada predsednik Republike ne donese ukaz o

proglaenju zakona u roku koji propisuje Ustav (l. 113 st. 4);
zamenjuje predsednika Republike kada mu mandat istekne pre vremena

13. bira sudije i zamenike javnih tuilaca, u skladu s Ustavom;

14. bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije, Savet
guvernera i Zatitnika graana,

na koje je izabran, ili kada je spreen da obavlja svoje nadlenosti (l.

15. vri i druge izborne nadlenosti Narodne skuptine.

120 st. 1);

Veinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skuptina

zajedno s predsednikom Republike i predsednikom Vlade proglaava

odluuje o zakonima kojima se ureuju:

vanredno stanje u sluaju kada Narodna skuptina ne moe da se

1. referendum i narodna inicijativa,

sastane (l. 200 st. 5);

2. uivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika

zajedno s predsednikom Republike i predsednikom Vlade proglaava

nacionalnih manjina,

ratno stanje ukoliko Narodna skuptina to ne moe da uini jer nije u

3. plan razvoja i prostorni plan,

mogunosti da se sastane (l. 201 st. 2);

4. javno zaduivanje,

zajedno s predsednikom Republike i predsednikom Vlade utvruje mere

5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne

odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme rata ukoliko Narodna

samouprave,

skuptina ne moe da se sastane (l. 201 st. 3).

6. zakljuivanje i potvrivanje meunarodnih ugovora,

7. druga pitanja odreena Ustavom.

lan 105 Nain odluivanja u Narodnoj skuptini

Rad Narodne skuptine odvija se na plenarnim zasedanjima i na sednicama

Narodna skuptina donosi odluke veinom glasova narodnih

radnih tela (stalnih i povremenih). Poseban vid rada je aktivnost u okviru

poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih

poslanikih grupa. Ustav regulie samo najvanija pitanja koja se odnose

poslanika.

na rad Narodne skuptine, a zakon i poslovnik blie reguliu unutranju

134

135
organizaciju Narodne skuptine, parlamenterne postupke i rad radnih tela i

Dvotreinskom veinom narodnih poslanika Narodna skuptina usvaja

poslanikih grupa.

predlog za promenu Ustava (l. 203 st. 3) kao i akt o promeni Ustava (l.
203 st. 6), i odluuje o razreenju predsednika Republike zbog povrede

Opte pravilo o odluivanju na plenarnom zasedanju Narodne skuptine

Ustava (l. 118 st. 1).

nalae da budu ispunjena dva uslova. Prvi je pretpostavka za rad Narodne

skuptine. Narodna skuptina moe punovano da odluuje kada plenarnoj

Ustavne odredbe o nainu odluivanja i veini glasova potrebnoj za

sednici prisustvuje veina od ukupnog broja poslanika (st. 1). Drugi uslov

donoenje odluka na plenarnom zasedanju Narodne skuptine nepotpune

odnosi se na veinu glasova koja je neophodna da bi se mogla doneti

su, posebno kada je re o etri osetljiva pitanja.

odluka. Narodna skuptina odluuje veinom glasova narodnih poslanika,

uz uslov da sednici prisustvuje veina od ukupnog broja poslanika (st. 2).

Prvo pitanje odnosi se na odluivanje o proglaenju ratnog stanja. Ustav

nije regulisao kojom veinom glasova se u Narodnoj skuptini odluuje o

O pitanjima iz nadlenosti Narodne skuptine koje Ustav izriito navodi da

proglaenju rata. Regulisana je samo veina koja se zahteva za odluku o

je za donoenje odluke potrebna kvalifikovana veina. Nadpolovinom

proglaenju vanrednog stanja. Za odluku o proglaenju vanrednog stanja

veinom ukupnog broja poslanika (apsolutna veina) Narodna skuptina

potrebna je nadpolovina veina glasova narodnih poslanika (l. 105 st.

odluuje o: amnestiji; proglaenju i ukidanju vanrednog stanja; merama

2 taka 2). Na pravnu prazninu koju je Ustav ostavio moglo bi se

odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratu i vanrednom stanju;

primeniti samo opte ustavno pravilo da Narodna skuptina odluuje

poslovniku o radu; davanju saglasnosti na statut autonomne pokrajine;

veinom glasova, pod uslovom da sednici prisustvuje veina narodnih

ukidanju imuniteta poslanicima, lanovima Vlade, predsedniku Republike i

poslanika (l. 105 st. 1). Teko bi se, meutim, moglo objasniti, zato bi

Zatitniku graana; usvajanju budeta i zavrnog rauna; izboru,

se o proglaenju rata odluivalo relativnom veinom, a o proglaenju

razreenju i prestanku mandata Vlade i ministara; izboru i prestanku

vanrednog stanja apsolutnom veinom glasova, posebno ako se imaju u

funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednika sudova,

vidu i ako se uporede ustavne odredbe koje se odnose na funkcionisanje

sudija, Republikog javnog tuioca, javnih tuilaca i njihovih zamenika;

ustavnog sistema u vreme vanrednog stanja sa odredbama koje se

izboru i razreenju guvernera Narodne banke, Saveta guvernera i

Zatitnika graana; odgovoru na interpelaciju (st. 2 take 115). Narodna

odnose na ustavom propisani reim ratnog stanja.

Drugo pitanje odnosi se na veinu glasova kojom Narodna skuptina

skuptina odluuje glasovima vie od polovine poslanika (apsolutna

odluuje o angaovanju Vojske Srbije izvan zemlje. Ustav nije eksplicitno

veina) takoe i o: prihvatanju predloga za izglasavanje nepoverenja Vladi

propisao kojom veinom glasova Narodna skuptina odluuje o upotrebi

ili lanu Vlade (l. 130 st. 3); prihvatanju predloga za izglasavanje

Vojske Srbije izvan granica zemlje (l. 140), pa se o tome odluuje

poverenja Vladi (l. 131 st. 3); razreenju lana Vlade (l. 133 st. 5);

prostom veinom glasova na osnovu opteg pravila da Narodna skuptina

produenju vremenskog dejstva odluke o proglaenju vanrednog stanja za

odluuje veinom glasova na sednici na kojoj prisustvuje veina narodnih

jo 90 dana (l. 200 st. 2).

poslanika (l. 105 st. 1), ili se ova odluka usvaja apsolutnom veinom
glasova primenom naelne upuujue odredbe Ustava da Narodna

Nadpolovinom veinom ukupnog broja narodnih poslanika (apsolutna

veina) usvajaju se neki zakoni. Ustav propisuje oblasti i pitanja koja se
reguliu ovom vrstom zakona: referendum i narodna inicijativa;

skuptina odluuje veinom glasova ukupnog broja narodnih poslanika i

o ureivanju drugih pitanja odreenih Ustavom (l. 105 st. 3 taka 7)?
Tree pitanje odnosi se na odluivanje o promeni granica. I u ovom

individualna i kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina; plan

sluaju, u Ustavu nema eksplicitnog pravila o veini koja se zahteva za

razvoja i prostorni plan; javno zaduivanje; teritorija autonomnih pokrajina

odluivanje o promeni granica (komentar uz l. 8, i upor. l 8, l. 99 st. 1

i jedinica lokalne samouprave; zakljuivanje i potvrivanje meunarodnih

taka 2, l. 105 i l. 203 st. 3 i 7). Ustav propisuje da se o promeni

ugovora; poveravanje pojedinih pitanja iz nadlenosti Narodne skuptine

granica odluuje po postupku za promenu Ustava. Predlog da se pristupi

autonomnim pokrajinama ili lokalnim zajednicama (st. 2 taka 4 i st. 3

promeni Ustava usvaja se dvotreinskom veinom ukupnog broja

take 1 do 7); zakoni koje je predsednik Republike vratio Narodnoj

narodnih poslanika. Ista veina bila bi potrebna i za prihvatanje predloga

skuptini na ponovno odluivanje (l. 113 st. 2).

da se pristupi promeni granice. Pored toga, Ustav propisuje da se

136

137
Osnovne odredbe Ustava menjaju po postupku koji ukljuuje obavezni

Vanredno zasedanje Narodne skuptine drugi je oblik njenog rada. U

naknadni referendum. Odredbe o granici deo su osnovnih odredbi

vanredno zasedanje Narodna skuptina moe biti sazvana kada su

Ustava, pa bi se moglo zakljuiti da graani odluuju i o promeni granica

ispunjeni uslovi koje propisuje Ustav (st. 3). Jedan od uslova odnosi se na

na obaveznom i naknadnom referendumu.

subjekte koji mogu traiti vanredno zasedanje, a drugi na sadraj rada.

etvrto pitanje odnosi se na pravnu prazninu odnosno izostanak pravila

Subjekti koji mogu zatraiti sazivanje vanrednog zasedanja Narodne

koja reguliu veinu neophodnu za usvajanje zakona koje je predsednik

skuptine jesu poslanici (najmanje 1/3 od ukupnog broja poslanika) i

Republike vratio Narodnoj skuptini na ponovno odluivanje (l. 113 st.

Vlada. Drugi uslov odnosi se na sadraj rada vanrednog zasedanja. Dnevni

2), kada su u pitanju zakoni koje Narodna skuptina usvaja apsolutnom

red vanrednog zasedanja mora biti unapred utvren, i ne moe se menjati

veinom. Ustav regulie da je za usvajanje zakona prilikom ponovnog

na sednici.

glasanja potrebna apsolutna veina, dakle, zahteva stroiju veinu za

zakone koji se inae usvajaju relativnom veinom. No, ostaje otvoreno

Izuzetno, Narodna skuptina sastaje se i bez poziva, a na osnovu Ustava,

pitanje, da li se prilikom ponovnog glasanja o zakonu zahteva stroija

u sluaju proglaenja rata ili vanrednog stanja (st. 4).

veina i za usvajanje onih zakona koji se prema izriitoj Ustavnoj odredbi

i inae usvajaju apsolutnom veinom (st. 2 taka 4 i st. 3 take 1 do 7).

Pored plenarnog zasedanja, deo aktivnosti Narodne skuptine odvija se u

Ukoliko Ustav nalae stroiju veinu prilikom ponovnog glasanja o

radnim telima. Radna tela mogu biti stalna ili povremena. Obrazuju se za

zakonima koji se usvajaju prostom veinom glasova, ne bi bila odriva

odreene oblasti (npr. Odbor za finansije, Administrativni odbor,

interpretacija Ustava koja bi podrazumevala mogunost da se zakoni za

Zakonodavnopravni odbor, Odbor za ravnopravnost polova, i dr.).

ije usvajanje Ustav zahteva apsolutnu veinu, usvajaju istovetnom

Najvanija aktivnost stalnih radnih tela vezana je za zakonodavnu

veinom glasova i prilikom ponovnog glasanja.

nadlenost. Razmatranje zakona u radnim telima obavezna je faza

zakonodavnog postupka pre plenarnog zasedanja. U matinim odborima

lan 106 Zasedanja

razmatra se sadraj zakonskih reenja i njihova celishodnost. Zakonodavni

odbor razmatra formalna svojstva zakona (na primer, da li je predlog

Narodna skuptina se sastaje u dva redovna zasedanja

podneo ovlaeni predlaga, da li postoji ustavni osnov za donoenje

godinje.

zakona, da li postoji obrazloenje zakonskih reenja). Nakon rasprave,

Prvo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u

formulie se miljenje radnog tela i upuuje na plenarno zasedanje

martu, a drugo redovno zasedanje poinje prvog radnog

Narodne skuptine.

dana u oktobru. Redovno zasedanje ne moe trajati due

od 90 dana.

U Narodnoj skuptini obrazuju se poslanike grupe. O njima Ustav govori

Narodna skuptina sastaje se u vanredno zasedanje na

posredno (l. 127 st. 1). Poslanike grupe oblik su delovanja politikih

zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika ili na

stranaka u Narodnoj skuptini. Poslovnik Narodne skuptine utvruje

zahtev Vlade, sa unapred odreenim dnevnim redom.

najmanji broj poslanika koji moe obrazovati poslaniku grupu i nain

Narodna skuptina sastaje se bez poziva posle proglaenja

njihovog delovanja. Poslanika grupa ima predsednika i zamenika

ratnog ili vanrednog stanja.

predsednika koji je predstavljaju.

Narodna skuptina je jednodomna. Ona radi na redovnim i vanrednim

zasedanjima (st. 1).

lan 107 Pravo predlaganja zakona

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i optih akata

Redovna zasedanja odravaju se dva puta godinje i traju najdue 90 dana.

imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skuptina autonomne

Ustav precizira i vreme u kojem se odvijaju redovna zasedanja Narodne

pokrajine ili najmanje 30.000 biraa.

skuptine. Prvo redovno zasedanje (proleno) poinje prvog radnog dana u

Zatitnik graana i Narodna banka Srbije imaju pravo

martu mesecu, a drugo (jesenje) poinje prvog radnog dana u oktobru (st. 2).

predlaganja zakona iz svoje nadlenosti.

138

139
Ustav regulie osnovna pitanja zakonodavnog postupka: subjekte koji

Narodna skuptina odluuje o predlogu zakona na plenarnom zasedanju. O

imaju pravo da predloe zakon (l. 107) veinu glasova potrebnu za

predlogu zakona vodi se naelna debata. Kada se prihvati predlog zakona

usvajanje zakona (l. 105), proglaenje zakona i suspenzivni veto

u naelu otpoinje debata u pojedinostima. Raspravlja se samo o

predsednika Republike (l. 113), objavljivanje zakona i stupanje zakona na

odredbama iz predloga na koje su podneti amandmani. Poslanici glasanjem

snagu (l. 196), zabranu povratnog dejstva zakona (l. 197). Zakonodavni

odluuju o prihvatanju amandmana. Po okonanju debate u pojedinostima,

postupak je jednofazan.

glasa se o zakonu u celini.

Pravo predlaganja zakona imaju Vlada, svaki od narodnih poslanika,

Zakon o Narodnoj skuptini i poslovnik o njenom radu blie reguliu

skuptina autonomne pokrajine i birai (st. 1). Da bi predlog zakona koji

zakonodavni postupak i druge parlamentarne postupke.

podnose birai bio validan, Ustav nalae da bude ispunjen jo jedan uslov.
Birai ovo pravo ne ostvaruju kao individualno ve kao kolektivno pravo.
Njihov predlog zakona bie validan samo ukoliko ga svojim potpisima

lan 108 Referendum

podri najmanje 30.000 biraa (st. 1 in fine). Uprkos ustavom

Na zahtev veine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000

garantovanom pravu poslanika da predlau zakone, primetno je da je

biraa Narodna skuptina raspisuje referendum o pitanju iz

aktivnost Narodne skuptine na pripremi i izradi zakona samo simbolina.

svoje nadlenosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze

Ogranieno pravo predlaganja zakona imaju i Zatitnik graana i Narodna

iz meunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i

banka (st. 2). Ogranienje se ogleda u kvalitetu i obimu ovlaenja. Oni

manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni,

mogu predlagati zakone samo u oblastima koje su u domenu njihove

budet i zavrni raun, uvoenje vanrednog stanja i

nadlenosti.

amnestija, kao ni pitanja koja se tiu izbornih nadlenosti

Narodne skuptine.

Predlog zakona podnosi se u pismenoj formi i obavezno sadri: ustavni

osnov, razloge za donoenje zakona, objanjenje osnovnih instituta i

Kao oblici neposrednog uestvovanja graana u odluivanju o javnim

reenja, procenu finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju zakona.

poslovima u ustavnom sistemu Srbije postoje referendum i narodna inicijativa.

Ako se predlae povratno dejstvo nekih odredbi zakona, mora se

Opta ustavna odredba regulie raspisivanje republikog referenduma o

obrazloiti kojim optim interesom se predlaga rukovodi kada predlae

pitanjima iz domena nadlenosti Narodne skuptine. Referendum je

povratno dejstvo zakonske odredbe (l. 197 st. 2). Ako se predlog odnosi

obavezan ukoliko predlog za raspisivanje referenduma potekne od ovlaenih

na izmene ili dopune zakona, u njemu se navodi pregled odredbi zakona

predlagaa. Zahtev za raspisivanje republikog referenduma mogu podneti

ija se izmena ili dopuna predlae.

narodni poslanici i birai. Ustav postavlja stroge uslove za validnost predloga

za raspisivanje republikog referenduma Predlog narodnih poslanika

Predlog se podnosi predsedniku Narodne skuptine. On ga dostavlja

validan je samo ako raspisivanje republikog referenduma zatrai

poslanicima, nadlenim odborima i Vladi (ako predlog ne potie od Vlade).

najmanje preko polovine ukupnog broja narodnih poslanika (st. 1). Predlog

Na predlog zakona ovlaeni predlagai zakona mogu podneti amandmane.

biraa validan je ako dobije podrku najmanje 100.000 biraa (st. 1).

Amandmani se podnose u pisanom obliku i obavezno sadre tekst i

obrazloenje odredbe koja se predlae. Kada predlaga zakona prihvati

Neka pitanja iz domena nadlenosti Narodne skuptine koja Ustav

amandman, on postaje deo predloga zakona i o njemu se ne raspravlja na

taksativno navodi ne mogu biti predmet republikog referenduma (st. 2).

plenarnom zasedanju Narodne skuptine.

Ustav izuriito iskljuuje mogunost da predmet republikog referenduma

budu sledea pitanja:

Predlog zakona razmatra se na radnim telima (na sednici Vlade ako ona
nije predlaga). Miljenja radnih tela o predlogu zakona i amandmanima

obaveze koje proizlaze iz meunarodnih ugovora;

dostavljaju se Narodnoj skuptini.

zakoni koji reguliu ljudska i manjinska prava i slobode;

140

141
poreski i finansijski zakoni;

Ustav regulie konstituisanje Narodne skuptine (l. 101), duinu mandata

budet i zavrni raun;

(l. 102 st. 1) i rasputanje (l. 109). Poslanici se biraju na etiri godine

odluka o proglaenju uvoenja vanrednog stanja;

(l. 102 st. 1). Od ovog opteg pravila mogue je odstupanje.

odluivanje o amnestiji;
pitanja iz domena izbornih nadlenosti Narodne skuptine.

Mandat poslanika moe trajati krae ukoliko skuptina bude rasputena

pre isteka mandata na koji je izabrana. Ustav propisuje dva naina

Pored ove opte odredbe, Ustav posebno regulie ustavni referendum koji

rasputanja Narodne skuptine.

postoji u obliku obaveznog naknadnog referenduma kada su predmet

ustavne revizije taksativno navedeni delovi Ustava (l. 203 st. 7), ili

Prvi nain je rasputanje Narodne skuptine na predlog Vlade. Pravo

fakultativni naknadni referendum ako su predmet ustavne revizije druge

Vlade da zatrai rasputanje Narodne skuptine vaan je institut

ustavne odredbe (l. 203 st. 6), kao i narodna inicijativa ali samo ako je u

parlamentarnog sistema u odravanju optimalnog balansa tea i

pitanju zakonodavna inicijativa (l. 107 st. 1).

protivtea u odnosima izmeu Vlade i Narodne skuptine. Odluku o

rasputanju Narodne skuptine donosi predsednik Republike na

Poseban zakon (Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi) blie regulie

obrazloeni predlog Vlade (st. 1). Ustav izriito ograniava pravo Vlade

oblike, postupak sprovoenja i nain odluivanja graana u obliku

da zatrai rasputanje Narodne skuptine i ne doputa podnoenje

referenduma kao i narodne inicijative, a deo postupka reguliu i poslovnici

predloga ako je pred Narodnom skuptinom postavljeno pitanje

predstavnikih tela (Narodne skuptine, pokrajinske skuptine, skuptine

poverenja Vladi, odnosno ako je zatraeno izglasavanje nepoverenja Vladi

grada i skuptine optine).

(st. 2).

lan 109 Rasputanje Narodne skuptine

Predsednik Republike moe, na obrazloeni predlog Vlade,

Drugi nain je rasputanje Narodne skuptine po sili Ustava (st. 3).

Narodna skuptina rasputa se ex constitutionem, ukoliko u roku od 90
dana od dana od svog konstituisanja ne izabere Vladu.

raspustiti Narodnu skuptinu.

Vlada ne moe predloiti rasputanje Narodne skuptine,

Narodnu skuptinu svojim ukazom rasputa predsednik Republike. On je

ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako

duan da donese ukaz o rasputanju Narodne skuptine u svim

je postavila pitanje svoga poverenja.

sluajevima koje propisuje Ustav (st. 5), uz obavezu da istovremeno

Narodna skuptina se rasputa ako u roku od 90 dana od

raspie vanredne parlamentarne izbore (st. 6). U sluaju rasputanja

dana konstituisanja ne izabere Vladu.

Narodne skuptine ex constitutionem, vanredni skuptinski izbori moraju

Narodna skuptina ne moe biti rasputena za vreme ratnog

biti zavreni u roku kraem od roka u kojem se odravaju redovni izbori

ili vanrednog stanja.

(uporediti l. 101 st. 1 i l. 109 st. 6). Ustav izriito propisuje da se izbori

Predsednik Republike duan je da ukazom raspusti Narodnu

moraju okonati u roku od 60 dana, raunajui od dana raspisivanja izbora

skuptinu u sluajevima odreenim Ustavom.

(st. 6).

Istovremeno sa rasputanjem Narodne skuptine predsednik

Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se

Za vreme raza i vanrednog stanja zabranjeno je rasputanje Narodne

izbori okonaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.

skuptine (st. 4). Narodna skuptina koja je bila rasputena, u sluaju

Narodna skuptina koja je rasputena vri samo tekue ili

proglaenja rata ili vanrednog stanja, uspostavlja punu nadlenost

neodlone poslove, odreene zakonom. U sluaju

(st. 7).

proglaenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se

uspostavlja njena puna nadlenost, koja traje do okonanja

Ustav izriito utvruje pravo Narodne skuptine da i nakon rasputanja

ratnog, odnosno vanrednog stanja.

obavlja tekue i neodlone poslove (st. 7). Zakon na koji Ustav upuuje
(st. 7) regulie sadraj, kvalitet i prirodu poslova koje Narodna skuptina

142

143
moe obavljati uprkos tome to je rasputena. Institut rasputanja
Narodne skuptine kao vaan instrument parlamentarizma je, na ovaj

2. Predsednik Republike

nain, obesmiljen jer Vladi oduzima jedno mono sredstvo uticaja na

Narodnu skuptinu.

lan 111 Poloaj predsednika Republike

Mandat poslanika moe izuzetno trajati i due od etiri godine. Kada se,

Predsednik Republike izraava dravno jedinstvo Republike

nakon proglaenja rata ili vanrednog stanja, obnavlja puna nadlenost

Srbije.

Narodne skuptine koja je rasputena, Ustav propisuje da takvo stanje

traje do okonanja ratnog, odnosno vanrednog stanja (st. 8). Mandat se

Poslovi izvrne vlasti obuhvataju: izvravanje zakona i drugih propisa i

produava samo za vreme rata, ukoliko takvo stanje bude trajalo due od

mera koje donosi zakonodavno telo, pravo predlaganja zakona, pravo

vremena na koje su poslanici izabrani. Vremensko trajanje vanrednog

voenja politike utvrene u zakonodavnom telu, i drugo. Ove poslove

stanja ogranieno je na 90 dana uz mogunost obnavljanja za jo 90

obavljaju organi izvrne vlasti. U Republici Srbiji poslove izvrne vlasti

dana (l. 200 st. 2). Za vreme vanrednog stanja, mandat se moe

obavljaju Vlada i predsednik Republike.

maksimalno produiti za 90 dana, pod pretpostavkom da nadpolovina

veina ukupnog broja poslanika odlui da produi dejstvo odluke o

Predsednik Republike Srbije je ef drave. Ustav propisuje da ef predsednik

proglaenju vanrednog stanja na maksimalni vremenski period za koji to

Republike izraava dravno jedinstvo Republike (st. 1). Predsednik

Ustav doputa.

Republike obavlja deo poslova koji spadaju u delokrug izvrne vlasti.

Ustav regulie produenje mandata samo u sluaju kada je Narodna

Poloaj predsednika Republike u ustavnom sistemu utvruje Ustav. Prema

skuptina rasputena i po osnovu Ustava obnavlja svoju punu

izriitoj ustavnoj odredbi o predsedniku Republike donosi se i zakon (l.

nadlenost, to iskljuuje mogunost da se pomenute ustavne odredbe

121). Ovaj zakon blie regulie status predsednika Republike u ustavnom

primene i u situaciji kada mandat poslanika istie u toku rata ili za

sistemu i konkretizuje ustavne odredbe o predsedniku Republike.

vreme dok traje vanredno stanje. U Ustavu nedostaje eksplicitna odredba

koja doputa produenje mandata poslanika za vreme rata i vanrednog

Uestvovanje predsednika Republike u donoenju najvanijih odluka, u

stanja. Ova pravna praznina ini osnovanim pitanje, da li bi produenje

ustavnom sistemu Srbije ogranieno je po sadraju, kvalitetu i obimu

mandata poslanika za vreme rata i vanrednog stanja bilo u suprotnosti sa

nadlenosti. Ogranienje se ogleda u kvalitetu prava, na primer, predlaganje

Ustavom?

propisa (l. 203 st. 1), predlaganje kandidata na dravne poloaje (l. 127
st. 1, i l. 172 st. 2 i 3), pokretanje postupka (l. 168 st. 1), proglaenje
lan 110 Zakon o Narodnoj skuptini
O Narodnoj skuptini se donosi zakon.

zakona (l. 112 st. 1 taka 2), po sadraju i obimu nadlenosti, kao na
primer, ovlaenja vezana za proglaenje rata i vanrednog stanja i donoenje
mera u takvim prilikama (l. 200 stavovi 5 i 6, i l. 201 st. 2 i 4), pravo
rasputanja Narodne skuptine (l. 109 st. 1 i 3, i l. 131 st. 4). injenica,

Novina u ustavnom sistemu Srbije ogleda se i u tome to Ustav izriito

da je njegova uloga u procesu odluivanja o najvanijim ustavnim pitanjima

propisuje da se o Narodnoj skuptini donosi zakon (st. 1). Do donoenja

ograniena, ne znai istovremeno da je ona samo simbolina i protokolarna.

Ustava poslovnik je bio jedini pravni propis koji je regulisao unutranju

Tome u prilog govore, recimo, pravo suspenzivnog zakonodavnog veta (l.

organizaciju Narodne skuptine, nain njenog rada, status poslanika,

113) i pravo komandovanja Vojskom (l. 112 st. 2).

parlamentarne postupke, odnos Narodne skuptine i drugih organa vlasti, i

druga pitanja vezana za status i nain rada Narodne skuptine. Za razliku
od toga nain rada, unutranju organizaciju i druga pitanja vezana za

lan 112 Nadlenost

druge organe vlasti (npr. Vlada, Ustavni sud, sudovi, ministarstva, javno

Predsednik Republike:

tuilatvo i dr.) bila su i ranije regulisana zakonom.

1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,

144

145
2. ukazom proglaava zakone, u skladu s Ustavom,

Poslovi vezani za oblast odbrane zemlje koji ukljuuju: komandovanje

3. predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika

Vojskom (st. 2); postavljanje, unapreivanje i razreavanje oficira Vojske

Vlade, poto saslua miljenje predstavnika izabranih

Srbije(st. 2 in fine); pravo da zajedno s predsednikom Vlade i

izbornih lista,

predsednikom Narodne skuptine donese odluku o proglaenju

4. predlae Narodnoj skuptini nosioce funkcija, u skladu sa

vanrednog stanja ukoliko Narodna skuptina ne moe da se sastane (l.

Ustavom i zakonom,

200 st. 5); pravo da zajedno s predsednikom Vlade i predsednikom

5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije

Narodne skuptine donese odluku o proglaenju ratnog stanja kada

na osnovu predloga Vlade,

Narodna skuptina ne moe da se sastane (l. 201 st.2); pravo da

6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih

zajedno s predsednikom Vlade i predsednikom Narodne skuptine propie

predstavnika,

mere odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava u

7. daje pomilovanja i odlikovanja,

sluaju kada Narodna skuptina ne moe da se sastane (l. 201 st. 4);

8. vri i druge poslove odreene Ustavom.

supotpisuje mere odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje

manjinskih prava koje Vlada propie za vreme vanrednog stanja kada ne

Vojskom i postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske

Srbije.

postoji mogunost da se sastane Narodna skuptina (l. 200 st. 5).

Formulisanje i voenje spoljne politike je dravna aktivnost u kojoj
uestvuju Narodna skuptina, Vlada i predsednik Republike, svako u

Nadlenosti predsednika Republike obuhvataju dve osnovne grupe poslova.

okviru svojih nadlenosti, i u skladu sa njima. Spoljna politika

Jednu grupu poslova ine reprezentativne nadlenosti koje u

(meunarodni poloaj, odnosi s drugim dravama i meudravnim

parlamentarnim sistemima tradicionalno obavlja ef drave. Druga grupa

organizacijama) nadlenost su Republike i organa centralne vlasti (l. 97

su nadlenosti efa drave u predsednikim ili polupredsednikim

st. 1 taka 1). Deo poslova u oblasti spoljne politike obavlja predsednik

sistemima, a po sadraju obuhvata deo poslova izvrne vlasti.

Republike. On predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu (l.

112 st. 1 taka 1), i obavlja protokolarne poslove u oblasti spoljne

Meu tradicionalnim nadlenostima predsednika Republike su: predstavljanje

politike: prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih

Republike u zemlji i inostranstvu (st. 1 taka 1); proglaenje zakona (st. 1

predstavnika (l. 112 st. 1 taka 6), a na predlog Vlade ukazom

taka 2); predlaganje mandatara za sastav Vlade (st. 1 taka 3); predla

postavlja i opoziva ambasadore (l. 112 st. 1 taka 5). Ustav ne definie

ganje nosilaca odreenih funkcija (st. 1 taka 4); postavljanje i opozivanje

blie sadraj ovlaenja koja predsednik Republike obavlja predstavljajui

ambasadora (st. 1 taka 5); prijem akreditivnih i opozivnih pisama stranih

Srbiju u inostranstvu, ali to moe biti propisano Zakonom o predsedniku

diplomatskih predstavnika koji su akreditovani u Srbiji (st. 1 taka 6);

Republike ije usvajanje Ustav nalae (l. 121). Ovlaenja predsednika

odluivanje o pomilovanju (st. 1 taka 7); dodela odlikovanja (st. 1 taka 7).

Republike da postavlja i razreava ambasadore su ograniena. On ne

uiva samostalnost prilikom odluivanja o postavljanju i razreenju

Neke od navedenih nadlenosti predsednik Republike ne obavlja

ambasadora ve postupa na predlog Vlade. No, u ustavnom sistemu

samostalno i ne postupa po sopstvenoj inicijativi ve je vezan predlozima

Srbije nema instituta premapotpisa, pa je mogue pretpostaviti da

koje mu upuuju drugi organi. Prilikom predlaganja mandatara za sastav

predsednik Republike odbije predlog Vlade, to bi govorilo u prilog

Vlade, predsednik Republike ima ustavnu obavezu da saslua miljenje

zakljuku da ovo ovlaenje efa drave ipak nije samo protokolarne

predstavnika izbornih lista koje imaju poslanike u Narodnoj skuptini (st. 1

prirode. U Ustavu nedostaje i pravilo o tome kako se postupa u sluaju

taka 3, i l. 127 st. 1). Prilikom odluivanja o postavljenju ili razreenju

ambasadora (st. 1 taka 5), predsednik Republike postupa samo ukoliko
od Vlade potekne takav predlog.

da predsednik Republike ne prihvati predloge koje je podnela Vlada.

Prava vezana za ustavotvornu i zakonodavnu delatnost koja su
instrument putem kojeg predsednik Republike uestvuje u ostvarivanju
ustavotvorne i zakonodavne vlasti, i ima mogunost da utie na

Pored toga, predsednik Republike obavlja i druge nadlenosti koje izlaze

ustavotvorni odnosno zakonodavni proces. To su prava predsednika

izvan kruga tradicionalnih ovlaenja efa drave. Meu ovim poslovima su:

Republike da: podnese predlog za reviziju Ustava (l. 203 st. 1); uloi

146

147
suspenzivno zakonodavno veto i da od Narodne skuptine zatrai da se

Predsednik Republike je duan da proglasi ponovno izglasani

ponovo izjasni o zakonu, uz Ustavom propisanu obavezu da u tom

zakon.

sluaju navede razloge zbog kojih je uloio suspenzivni veto (l. 113 st.

Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju

1); pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak naknadne ocene

zakona u Ustavom predvienom roku, ukaz donosi

ustavnosti i zakonitosti zakona ili drugog opteg pravnog akta (l. 168 st.

predsednik Narodne skuptine.

1). Meutim, predsednik Republike nema pravo da pokrene postupak

prethodne ocene ustavnosti (l. 169), uprkos tome to razlog iz kojeg

Prema Ustavu, predsednik Republike nema pravo da predlae zakone. U

vraa zakon Narodnoj skuptini na ponovno razmatranje moe biti

skladu sa pozicijom u ustavnom sistemu, on ima odreena prava u

upravo sumnja u ustavnost pojedinih zakonskih reenja. Ukoliko

zakonodavnom postupku i uesnik je zakonodavne aktivnosti, koje

posumnja u ustavnost pojedinih zakonskih reenja, predsedniku ostaje

odgovaraju obliku parlamentarnog sistema u kojem ef drave izraava

na raspolaganju mogunost da koristi pravo suspenzivnog veta i zakon

dravno jedinstvo (l. 111) i nema samo reprezentativne nadlenosti. U

vrati na ponovno razmatranje u Narodnu skuptinu. Ako zakon bude

zakonodavnoj delatnosti predsednik Republike uestvuje u postupku koji

usvojen stroijom veinom koju Ustav u takvom sluaju nalae,

sledi nakon usvajanja zakona. On donosi ukaz o proglaenju zakona u

predsednik Republike duan je da proglasi zakon (ukoliko to odbije,

roku koji odreuje Ustav (st. 1), ali nije jedini ustavni organ koji ima to

zakon e proglasiti predsednik Narodne skuptine), a ostaje mu

pravo. Izuzetno, ukaz o proglaenju zakona moe, pod ustavom utvrenim

mogunost da ustavnost zakona ospori pred Ustavnim sudom u postupku

uslovima, doneti i predsednik Narodne skuptine (st. 4). Ukaz o

naknadne ocene ustavnosti.

proglaenju zakona je akt deklaratorne prirode. U njemu se navodi naziv

Donoenje odluke o rasputanju Narodne skuptine na predlog Vlade (l.

zakona, organ koji ga je doneo, sednica na kojoj je usvojen i datum kada

127 st. 1) ili neposredno na osnovu Ustava (l. 109 st. 5). U prvom sluaju,

je sednica odrana. injenice da u ustavnom sistemu Srbije nema

predsednik Republike postupa samo ukoliko od Vlade potekne takav

premapotpisa i pravo zakonodavnog veta, govorile bi u prilog zakljuku da

predlog. U drugom sluaju na postupanje ga obavezuje eksplicitna ustavna

prava predsednika Republike u zakonodavnom postupku nisu samo

odredba (na primer, kada Narodna skuptina ne izabere Vladu u Ustavom

protokolarne prirode.

propisanom roku), i tada postupa samostalno na osnovu samog Ustava.

Poslovi vezani za izbore i imenovanja, meu kojima su pravo predsednika

Meu pravima predsednika Republike jedno od najznaajnijih jeste pravo

Republike da sa liste od najmanje 10 kandidata koju predloi Narodna

suspenzivnog veta koje predstavlja instrument putem kojeg predsednik

skuptina, po svom izboru imenuje 1/3 sudija Ustavnog suda (5 od 15

Republike ima mogunost da neposredno utie na zakonodavnu delatnost i

sudija) (l. 172 st. 2 i 3), i pravo predsednika Republike da Narodnoj

uestvuje u vrenju zakonodavne vlasti.

skuptini predloi listu od najmanje 10 kandidata za sudije Ustavnog

suda, sa koje Narodna skuptina bira pet sudija (l. 172 st. 2 i 3).

Zakon koji je usvojila Narodna Skuptina proglaava predsednik Republike.

On to ini u formi podzakonskog akta (Ukaz o proglaenju zakona).

lan 113 Proglaenje zakona

Predsednik Republike duan je da donese ukaz o proglaenju zakona u

roku od 15 dana od dana njegovog usvajanja u Narodnoj skuptini (st. 1),

Predsednik Republike je duan da najkasnije u roku od 15

a ukoliko je zakon usvojen po hitnom postupku tada ukaz o proglaenju

dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u

zakona donosi u kraem roku (7 dana). Pre proglaenja zakona, predsednik

roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom

Republike moe koristiti pravo suspenzivnog veta. U tom sluaju, on vraa

postupku, donese ukaz o proglaenju zakona ili da zakon,

zakon Narodnoj skuptini uz zahtev da se o zakonu ponovo odluuje, uz

uz pismeno obrazloenje, vrati Narodnoj skuptini, na

Ustavom propisanu obavezu da pismeno navede razloge i obrazloi zato

ponovno odluivanje.

zahteva da Narodna skuptina ponovo odluuje o zakonu (st. 1).

Ako Narodna skuptina odlui da ponovo glasa o zakonu koji

je predsednik Republike vratio na odluivanje, zakon se

Ustav ne nalae Narodnoj skuptini da ponovo glasa o zakonu koji je

izglasava veinom od ukupnog broja poslanika.

predsednik Republike vratio na ponovno odluivanje. Ustav eksplicitno

148

149
propisuje da Narodna skuptina odluuje o tome da li e pristupiti

navodi: spreenost da obavlja svoje nadlenosti (l. 120 st. 3); ostavku

ponovnom glasanju o zakonu (st. 2). Ako Narodna skuptina odlui da

(l. 116 st. 4 i l. 117 st. 1) i razreenje (l. 116 st. 4). Neke razloge za

pristupi ponovnom glasanju o zakonu za usvajanje zakona, potrebna je

raniji prestanak mandata Ustav ne navodi, na primer, nastupanje nekog od

apsolutna veina (veina glasova od ukupnog broja narodnih poslanika (st.

osnova za nespojivost funkcija, smrt, i slino.

2). Ako zakon dobije potrebnu veinu, predsednik Republike duan je da

ga proglasi (st. 3). Ukoliko predsednik to ne uini u Ustavom propisanom

Izbore za predsednika Republike regulie poseban Zakon o izboru

roku (15 dana od usvajanja zakona, odnosno 7 dana ako je zakon donesen

predsednika Republike. Predsednik republike bira se po dvokrunom

po hitnom postupku), ukaz o proglaenju zakona donosi predsednik

veinskom sistemu. U prvom krugu, za uspenost izbora i izbor kandidata

Narodne skuptine (st. 4).

potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova. Jedan je opti, i

odnosi se na ukupan broj biraa koji su izali na izbore. Za uspenost

lan 114 Izbor

izbora potrebno je da u prvi krug izae najmanje 50% biraa. Drugi se

odnosi na kandidata. Da bi predsednik Republike bio izabran u prvom

Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima,

krugu, potrebno je da jedan od nominovanih kandidata osvoji preko

tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.

polovine (50% + 1) glasova biraa koji su izali na izbore. Ukoliko nijedan

Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik

od kandidata ne osvoji potrebnu veinu, odvija se drugi krug glasanja. U

Narodne skuptine 90 dana pre isteka mandata predsednika

drugom krugu glasa se o dva najbolje plasirana kandidata iz prvog kruga,

Republike, tako da se izbori okonaju u narednih 60 dana, u

a izabran je onaj kandidat koji osvoji najvei broj glasova. U drugom

skladu sa zakonom.

krugu ne zahteva se da na biralita izae odreeni broj biraa.

Prilikom stupanja na dunost, predsednik Republike, pred

Narodnom skuptinom polae zakletvu koja glasi:

Za predsednika moe biti izabrano lice koje uiva aktivno i pasivno birako

Zaklinjem se da u sve svoje snage posvetiti ouvanju

pravo. Jedno lice moe biti birano za predsednika Republike najvie dva

suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukljuujui i

puta (l. 116 st. 2).

Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju

ljudskih i manjinskih prava i sloboda, potovanju i odbrani

Ustav regulie i polaganje zakletve predsednika Republike, kao i sam

Ustava i zakona, ouvanju mira i blagostanja svih graana

trekst zakletve (st. 2 i 3). Predsednik Republike polae zakletvu pred

Republike Srbije i da u savesno i odgovorno ispunjavati

Narodnom skuptinom prilikom stupanja na dunost. Momenat polaganja

sve svoje dunosti.

zakletve pravno je relevantan, jer od tog momenta zapoinje da tee

mandat predsednika Republike (l. 116 st. 1).

Predsednika Republike biraju graani na neposrednim izborima, a glasanje

je tajno (st. 1). Nain izbora blie se regulie zakonom o izboru
predsednika Republike (st. 1).

lan 115 Nespojivost funkcija

Predsednik Republike ne moe obavljati drugu javnu

Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skuptine

funkciju ili profesionalnu delatnost.

koji je u tome vezan ustavnom odredbom da izbori moraju biti raspisani

90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, kao i da moraju biti

Sledei naelno ustavno pravilo o zabrani sukoba interesa (l. 6), Ustav

okonani u roku od 60 dana od dana raspisivanja (st. 2). Kada mandat

regulie nespojivost funkcija i kada je re o predsedniku Republike. Prema

predsednika Republike prestane pre isteka vremena na koje je izabran,

izriitoj Ustavnoj odredbi predsednik Republike ne moe obavljati drugu

izbori se moraju odrati najkasnije u roku od tri meseca od momenta kada

javnu funkciju ili bilo koju profesionalnu delatnost (st. 1).

je nastupila spreenost predsednika Republike da obavlja svoje nadlenosti

odnosno od prestanka mandata (l. 120 st. 3). Kao razloge za prestanak

Nespojivost funkcija kao i njene posledice nisu blie regulisani Ustavom.

mandata pre isteka vremena na koje je biran predsednik Republike, Ustav

Ne precizira se, na primer, u kojem momentu je kandidat duan da otkloni

150

151
razloge za nespojivost funkcija, da li prestaje mandat predsedniku

delatnosti) za nespojivost funkcija (l. 115), kao ni prestanak mandata u

Republike kada nastupi sukob interesa (l. 116 st. 4), i drugo. Iako Ustav

sluaju kada je predsednik Republike spreen da obavlja svoje nadlenosti

u ovom kontekstu ne upuuje na zakon koji bi mogao da regulie ova

(l. 120). Nain na koji je u Ustavu regulisan prestanak mandata je

pitanja, opta odredba Ustava prema kojoj se o predsedniku Republike

konfuzan. Neki razlozi za prestanak mandata uopte se ne navode (npr.

donosi zakon (l. 121) predstavlja validan ustavno-pravni osnov da se

smrt, nespojivost funkcija). Neka reenja su nepotpuna, npr. nedostaju

pomenuta i druga pitanja reguliu zakonom o predsedniku Republike.

pravila o tome, ko konstatuje da predsednik Republike nije u stanju da

obavlja svoje nadlenosti, kao i od kojeg momenta prestaje njegov

lan 116 Mandat

mandat u tom sluaju. Druga reenja su kontradiktorna, na primer, da li

predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skuptine,

Mandat predsednika Republike traje pet godina i poinje da

kako propisuje l. 116 st. 5, ili ga samo obavetava o podnesenoj ostavci,

tee od dana polaganja zakletve pred Narodnom

kako regulie l. 117 st. 1. Ne pravi se nuna razlika u pravnim

skuptinom.

konsekvencama vezanim za prirodu razloga koji su osnov prestanka

Ako mandat predsednika Republike istie za vreme ratnog ili

mandata predsednika Republike (razlozi line prirode s jedne strane, i

vanrednog stanja, produava se, tako da traje do isteka tri

razreenje kao svojevrsna politika sankcija, s druge strane).

meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog

stanja.

Ustav doputa mogunost da mandat predsednika Republike bude dui ili

Niko ne moe vie od dva puta da bude biran za

krai od pet godina. U sluaju kada mandat predsednika Republike istie

predsednika Republike.

za vreme rata ili vanrednog stanja, mandat se produava ex constitutionem.

Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na

Vreme trajanja mandata je, i u ovom sluaju, ogranieno. Mandat

koje je izabran, ostavkom ili razreenjem.

predsednika Republike u tom sluaju traje najdue do isteka tri meseca

Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne

raunajui od dana prestanka rata odnosno vanrednog stanja (st. 2).

skuptine.
Mandat predsednika Republike moe biti i krai od pet godina. Razloge
Predsednik Republike bira se na pet godina (st. 1). Mandat predsednika

kraeg trajanja mandata propisuje Ustav (st. 4). Kao razloge za prestanak

Republike dui je od mandata na koji se biraju narodni poslanici. Ovo

mandata, Ustav poznaje dva razloga za raniji prestanak mandata: prvi,

ustavno reenje obezbeuje da u istom trenutku ne prestane mandat

ukoliko predsednik Republike podnese ostavku i drugi, u sluaju

lanova svih organa izvrne vlasti i zakonodavne vlasti. Za vreme dok se

razreenja. Meu razlozima ranijeg prestanka mandata Ustav ne pominje

odvija izbor i konstituisanje Narodne skuptine, i tee postupak izbora

nastupanje nespojivosti funkcija ili smrt. Kada predsednik Republike

nove Vlade nakon konstituisanja Narodne skuptine, predsednik Republike

podnese ostavku, obavetavajui o tome javnost i predsednika Narodne

je organ centralne vlasti koji s punim legitimitetom obavlja deo poslova

skuptine, mandat prestaje danom podnoenja ostavke. Ustav ne utvruje

izvrne vlasti i tako obezbeuje kontinuitet u ustavnom poretku.

precizno i izriito momenat prestanka mandata u sluaju kada mandat

Ustav izriito propisuje momenat od kojeg zapoinje da tee mandat

predsednika Republike prestaje po osnovu razreenja.

predsednika Republike. Mandat predsednika Republike zapoinje od dana

polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom (st. 1). Zato je polaganje

Ustav izriito ograniava mogunost viestrukog izbora iste linosti na

zakletve pravno relevantan momenat.

poloaj predsednika Republike. Ista linost moe biti birana za predsednika

Republike najvie dva izborna perioda (st. 3).

Razlozi za prestanak mandata predsednika Republike propisani su u

Ustavu (st. 4). Kao razlozi za prestanak mandata navode se samo sledea
tri: istek vremena na koji je izabran predsednik Republike, ostavka (l.

lan 117 Ostavka

117), i razreenje (l. 118). Izriito se ne navodi smrt kao razlog

Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome

prestanka mandata niti nastupanje razloga (druge funkcije ili profesionalne

obavetava javnost i predsednika Narodne skuptine.

152

153
Danom podnoenja ostavke, predsedniku Republike

pokretanje postupka validan je ukoliko ga podnese najmanje 1/3 narodnih

prestaje mandat.

poslanika (st. 2). Postupajui po tom predlogu, Narodna skuptina

odluuje o tome da li e pokrenuti postupak za utvrivanje odgovornosti

Predsednik Republike ima pravo da podnese ostavku na svoj poloaj.

predsednika Republike zbog povrede Ustava (st. 2). Odluku o pokretanju

Podnoenje ostavke reguliu dva pravila (l. 116 st. 4 i l. 117 st. 1). Ustavna

postupka Narodna skuptina usvaja veinom glasova prisutnih poslanika uz

pravila koja se odnose na podnoenje ostavke su kontradiktorna. Razliito

uslov da sednici prisustvuje veina narodnih poslanika.

je regulisano pitanje kome predsednik Republike podnosi ostavku. Postavlja

se pitanje da li predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne

Ustav ne regulie izriito da li predsednik Republike obavlja svoje

skuptine (l. 116 st. 5) ili pak samo obavetava predsednika Narodne skup

nadlenosti i kada je u Narodnoj skuptini pokrenut postupak utvrivanja

tine i javnost o tome da je podneo ostavku (l. 117 st. 1)? Ukoliko on samo

njegove odgovornosti za povredu Ustava, ili ga u tom sluaju zamenjuje

obavetava predsednika Narodne skuptine i javnost o tome da je podneo

predsednik Narodne skuptine.

ostavku, ostaje otvoreno pitanje, kome on u tom sluaju podnosi ostavku?

O postojanju povrede Ustava odluuje Ustavni sud. Ustav propisuje rok od
Ustav izriito konstatuje momenat prestanka mandata predsednika

najdue 45 dana u kojem je Ustavni sud duan da postupa i donese

Republike u sluaju kada podnese ostavku. Mandat prestaje danom

odluku o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav (st. 3).

podnoenja ostavke (st. 2). S obzirom na kontradiktornost odredbi koje

Ustavni sud najpre utvruje da li je postupak za razreenje predsednika

reguliu podnoenje ostavke i odredbe koja prestanak mandata vezuje za

Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom. Potom, on dostavlja

podnoenje ostavke, ovo moe biti povod za razliite interpretacije

predsedniku Republike akt Narodne skuptine kojim je postupak pokrenut

momenta u kojem prestaje mandat predsednika Republike.

radi davanja odgovora, odreuje rok za davanje odgovora i zakazuje

raspravu. Na raspravu poziva predsednika Republike i predsednika

lan 118 Razreenje

Narodne skuptine. Ustavni sud duan je da, u roku od 45 dana, donese

odluku kojom utvruje da li je predsednik Republike povredio Ustav.

Predsednik Republike razreava se zbog povrede Ustava,

Odluku o povredi Ustava Ustavni sud donosi veinom glasova svih sudija i

odlukom Narodne skuptine, glasovima najmanje dve

dostavlja je Narodnoj skuptini. Prilikom odluivanja Ustavni sud moe se

treine narodnih poslanika.

kretati samo u okvirima predloga koji je potekao od Narodne skuptine.

Postupak za razreenje moe da pokrene Narodna skuptina,

On je ogranien samo na povrede Ustava navedene u aktu Narodne

na predlog najmanje jedne treine narodnih poslanika.

skuptine kojim je pokrenut postupak razreenja predsednika Republike.

Ustavni sud je duan da po pokrenutom postupku za

razreenje, najkasnije u roku od 45 dana, odlui o

O razreenju predsednika Republike zbog povrede Ustava konano

postojanju povrede Ustava.

odluuje Narodna skuptina. Da bi odluka o razreenju bila usvojena za

njeno usvajanje mora glasati najmanje 2/3 narodnih poslanika (st. 1).

Ustav regulie osnov i instrumente utvrivanja odgovornosti predsednika

Republike (st. 1). On odgovara za povredu Ustava. Ukoliko povredi Ustav,

Ustavno reenje, koje doputa mogunost da se o odluci Ustavnog suda o

predsednik Republike moe biti razreen. Povreda Ustava jedini je razlog

povredi Ustava od strane predsednika Republike ponovo odluuje u

za utvrivanje odgovornosti i razreenje predsednika Republike.

Narodnoj skuptini, predstavlja odstupanje od izriite ustavne da su odluke

Ustavnog suda konane, izvrne i opteobavezujue (l. 166 st. 2), to

U postupku odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike

iskljuuje mogunost da bilo ko, ukljuujui i organe vlasti, meritorno

sudeluju Narodna skuptina i Ustavni sud.

odluuje o pitanju o kojem je Ustavni sud doneo odluku, jer su odluke

Ustavnog suda konane i izvrne. Naprotiv, budui da su odluke Ustavnog

Postupak odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike

suda opteobavezujue, one obavezuju i sve organe dravne vlasti,

zapoinje podnoenjem predloga za pokretanje postupka. Predlog za

ukljuujui i Narodnu skuptinu.

154

155
lan 119 Imunitet

Ne postavljaju se, niti se propisuju ogranienja koja se odnose na

nadlenosti predsednika Narodne skuptine u sluaju kada zamenjuje

Predsednik Republike uiva imunitet kao narodni poslanik.

predsednika Republike. Nema posebnog ustavnog pravila koje regulie

O imunitetu predsednika Republike odluuje Narodna

(ne)mogunost istovremenog obavljanja nadlenosti predsednika Narodne

skuptina.

skuptine i predsednika Republike, ali postoji opta ustavna odredba o

nespojivosti funkcije predsednika Republike sa bilo kojom drugom javnom

Predsednik Republike uiva zatitu u vrenju svojih nadlenosti. Tu zatitu

ili profesionalnom delatnou (l. 115), koja bi se mogla primeniti na ovaj

obezbeuju imunitetska prava.

sluaj. Ukoliko bi se primenila ustavna odredba o nespojivosti funkcija

predsednika Republike i na sluaj kada ga zamenjuje predsednik Narodne

Ustav garantuje predsedniku Republike isti obim, sadraj i kvalitet

skuptine, tada predsednik Narodne skuptine ne bi mogao istovremeno

imunitetskih prava (materijalni i procesni imunitet) kakav uivaju narodni

obavljati i nadlenosti koje je do tada obavljao kao predsednik Narodne

poslanici (st. 1).

skuptine.

O imunitetu predsednika Republike odluuje Narodna skuptina (st. 2).

lan 121 Zakon o predsedniku Republike

Vie u komentarima u vezi sa lanom 103.

O predsedniku Republike donosi se zakon.

lan 120 Zamenjivanje predsednika Republike

Ustav eksplicitno regulie da se o predsedniku Republike donosi zakon

Kada je predsednik Republike spreen da obavlja dunost

koji blie regulie organizaciju rada i nain ostvarivanja nadlenosti

ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran,

predsednika Republike.

zamenjuje ga predsednik Narodne skuptine.

Predsednik Narodne skuptine moe da zamenjuje
3. Vlada

predsednika Republike najdue tri meseca.

Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne
Skuptine je obavezan da raspie tako da se odre

lan 122 Poloaj Vlade

najkasnije tri meseca od nastanka spreenosti predsednika

Vlada je nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji.

Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran.

U sluaju kada predsedniku Republike prestane mandat pre isteka

Ustav utvruje da je Vlada nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji

vremena na koji je izabran, ili ako je privremeno spreen da obavlja svoje

(st. 1) iako deo poslova izvrne vlasti obavlja i predsednik Republike

nadlenosti, dunost predsednika Republike preuzima predsednik Narodne

(l. 112).

skuptine (st. 1).

Po svom ustavnom poloaju, Vlada Republike Srbije pripada tipu
Ustav izriito propisuje najdui vremenski rok u kojem predsednik Narodne

parlamentarne vlade. lanove Vlade bira Narodna skuptina (l. 99 st. 2

skuptine moe zamenjivati predsednika Republike. Ovaj period je najdue

taka 1; l. 127 st. 3 i 4) na predlog predsednika Republike (l. 112 at. 1

tri meseca, a u ovom roku moraju se odrati izbori za predsednika

taka 3 i l. 127 st. 1), a u ustavnom sistemu ustanovljeni su instrumenti

Republike (st. 2). Odluku o raspisivanju izbora za predsednika Republike i

parlamentarne kontrole vlade (l. 129, l. 130, l. 131). Po svojim

u ovom sluaju donosi predsednik Narodne skuptine. On ima ustavnu

ustavnim karakteristikama ovo je neposlanika vlada jer Ustav izriito

obavezu da donese odluku o raspisivanju izbora i pri tome vezan je rokom

propisuje da lan Vlade ne moe biti narodni poslanik niti poslanik u

u kojem se izbori za predsednika Republike moraju odrati, a koji je

skuptini autonomne pokrajine, kao ni odbornik u skuptini grada ili

izriito propisan u Ustavu (st. 2).

optine (l. 102 st. 3).

156

157
lan 123 Nadlenost

Neke nadlenosti u domenu izvrne vlasti Vlada ne obavlja samostalno ve

ih deli s predsednikom Republike. Vlada ima pravo da predloi rasputanje

Vlada:

Narodne skuptine, ali odluku o rasputanju Narodne skuptine donosi

1. utvruje i vodi politiku,

predsednik Republike (l. 109 st. 1). Za vreme vanrednog stanja i pod

2. izvrava zakone i druge opte akte Narodne skuptine,

uslovom da Narodna skuptina ne moe da se sastane, Vlada moe

3. donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona,

svojom uredbom propisati mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava,

4. predlae Narodnoj skuptini zakone i druge opte akte i

ali samo uz supotpis predsednika Republike (l. 200 st. 6). Vladine mere

daje o njima miljenje kad ih podnese drugi predlaga,

za vreme vanrednog stanja vremenski su ograniene, i prestaju da vae

5. usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i vri

nakon 24 asa od poetka prve sednice Narodne skuptine odrane po

nadzor nad njihovim radom,

proglaenju vanrednog stanja.

6. vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom.

Kada Narodna skuptina ne moe da se sastane, predsednik Vlade, predsednik
Vlada je, prema Ustavu, organ izvrne vlasti (l. 122), ali su poslovi

Republike i predsednik Narodne skuptine zajedniki donose odluku o

izvrne vlasti podeljeni izmeu predsednika Republike i Vlade.

proglaenju ratnog stanja (l. 201 st. 2). Za vreme rata, oni zajedniki
utvruju mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava (l. 201 st. 4), a

Osnovne i najvanije nadlenosti Vlade predstavljaju utvrivanje i voenje

ovlaenja u ovom domenu ostvaruju u granicama propisanim Ustavom

politike (st. 1 taka 1), kao i izvravanje zakona i drugih optih akata

koji propisuje da mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava ne mogu

Narodne skuptine (st. 1 taka 2). Instrumenti koji Vladi stoje na

biti diskriminatorne s obzirom na rasu, pol, jezik, veroispovest, nacionalnu

raspolaganju da realizuje svoju osnovnu nadlenost jesu propisi (uredbe,

pripadnost i drutveno poreklo (l. 201 st. 5), i iskljuuje mogunost

odluke, i dr.) za izvravanje zakona. Pravo da donosi propise za izvrenje

propisivanja odstupanja za set apsolutno zatienih prava (l. 201 st. 4). U

zakona Ustav ustanovljava kao generalno ovlaenje Vlade (st. 1 taka 3).

vezi sa ovim, videti vie u komentarima uz l. 99, a u vezi sa l. 21 st. 3.

Kao organ izvrne vlasti Vlada ima pravo predlaganja zakona (st. 1 taka

Sve odluke ili mere koje zajedniki preduzimaju Vlada i predsednik

4). Meu ostalim subjektima kojima Ustav garantuje ovo pravo (npr.

Republike, odnosno predsednik Vlade, predsednik Republike i predsednik

narodni poslanici, birai l. 107) Vlada ima privilegovanu poziciju. O tome

Narodne skuptine, podleu kontroli i ratifikaciji u Narodnoj skuptini.

govori i Ustavom garantovano pravo Vlade da izrazi svoje miljenje o

Vlada ima pravo nadzora nad zakonitou rada lokalnih i pokrajinskih

zakonima i drugim optim aktima koje Narodnoj skuptini predloe drugi

vlasti. Ona raspolae instrumentima za ostvarivanje prava nadzora, i ima

ovlaeni predlagai (st. 1 taka 4). O posebnoj poziciji Vlade u postupku

sledea ovlaenja:

predlaganja zakona i drugih optih pravnih akata govori i pravilo da neke

zakone (npr. Zakon o budetu) ili druge opte akte koje donosi Narodna
skuptina moe predloiti jedino Vlada (l. 99 st. 1 taka 11).

Pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak prethodne ocene

ustavnosti i zakonitosti odluke pokrajinske skuptine (l. 186).
Pravo da raspusti skuptinu optine kada se steknu uslovi odreeni

Pored prava da podnosi predloge zakona, Vlada ima i pravo da podnese

zakonom, uz obavezu da istovremeno imenuje privremeni organ (l. 192

predlog za promenu Ustava (l. 203 st. 1).

st. 2 i 3) koji e obavljati poslove skuptine do izbora nove skuptine.

Dunost da obustavi od izvrenja akt optine za koji smatra da nije

Nadlenosti Vlade ukljuuju i poslove koordinisanja i usmeravanja rada

saglasan Ustavu ili zakonu uz obavezu da u roku od pet dana pokrene

ministarstava i organa uprave (st. 1 taka 5). Vlada utvruje naela

postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta (l. 192 st. 1).

unutranje organizacije ministarstava i organa uprave, postavlja i

razreava funkcionere u ovim organima, obavlja nadzor nad radom

Nadzor nad obavljanjem poverenih nadlenosti koje centralne vlasti povere

ministarstava i organa uprave, i ima pravo da ponitava ili ukida

autonomnoj pokrajini ili lokalnoj samoupravi, i nadlenosti koje autonomne

nezakonite propise ministarstava i organa uprave (l. 136 st. 4).

pokrajine povere lokalnoj samoupravi, regulie zakon (l. 178 st. 4).

158

159
lan 124 Odgovornost Vlade
Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za politiku Republike

Vladi instrumenti su parlamentarne kontrole Vlade koje regulie sm Ustav

(l. 129, 130). Karakteristika ovih instrumenata parlamentarne kontrole
Vlade ogleda se u tome to oni mogu dovesti do pada Vlade.

Srbije, za izvravanje zakona i drugih optih akata Narodne

skuptine i za rad organa dravne uprave.

Odnosi Narodne skuptine i Vlade poivaju i na njihovoj meusobnoj

saradnji. Ona se ostvaruje u cilju planiranja i koordinisanja poslova koje u

Najznaajnija pitanja parlamentarnog sistema na kojima se najjasnije

okviru svoje nadlenosti obavlja svaki od ovih organa vlasti ponaosob.

iskazuju odnosi izmeu parlamenta i vlade karakteristini za

Oblike i nain njihovog ostvarivanja regulie Poslovnik Narodne skuptine

parlamentarizam jesu odgovornost vlade pred parlamentom i ministarska

(lanovi 189 do 193 i 213 Poslovnika Narodne skuptine).

odgovornost. Parlamentarnu vladu, kao tip vlade kojem pripada i Vlada

Republike Srbije, odlikuje parlamentarna kontrola vlade i specifini

Pri razmatranju bilo kojeg pitanja iz nadlenosti Narodne skuptine,

meusobni odnosi ova dva organa dravne vlasti. Oni poivaju na naelu

predsednik Vlade ima pravo i dunost da predstavlja Vladu u Narodnoj

podele vlasti i uzajamnog ogranienja vlasti. Ove odlike parlamentarne

skuptini. Vlada odreuje lanove Vlade koji je, po pojedinom pitanju,

vlade propisuje i Ustav (l. 4 st. 2 i 3).

predstavljaju u Narodnoj skuptini ili na sednici radnog tela (odbora).

Poslovnik izriito propisuje da samo lanovi Vlade mogu predstavljati Vladu

Vlada i svaki lan vlade (ministar) odgovaraju Narodnoj skuptini za svoj

na sednici Narodne skuptine ili njenog radnog tela (odbor). Njihova

rad. Ustav izriito utvruje odgovornost Vlade (l. 124 st. 1, i l. 105 st. 2

ovlaenja, kada predstavljaju Vladu u radu Narodne skuptine ili njenih

taka 9) i ministara (l. 125 st. 3; l. 105 st. 2 taka 9; l. 133 st. 3).

odbora, regulie zakon. Na sednicama odbora Narodne skuptine mogu

Odgovornost Vlade blie je odreena s obzirom na podruja delovanja, i

uestvovati i Vladini poverenici, koje odredi Vlada. Oni daju struna

sadraj poslova za ije je obavljanje Vlada odgovorna. Vlada odgovara

objanjenja predloga i materijala koje Vlada dostavlja Narodnoj skuptini

Narodnoj skuptini za rad na tri osnovna podruja delovanja (l. 124 st. 1)

na razmatranje i usvajanje. Uz predlog zakona ili dokumenta koji podnosi

koja su neposredno povezana s njenim nadlenostima (l. 123). Kao organ

Narodnoj skuptini, Vlada je obavetava o svojim predstavnicima i

vlasti koji utvruje i vodi politiku (l. 123 st. 1 take 1 i 4), ona odgovara

poverenicima u vezi sa odreenim zakonom ili dokumentom.

Narodnoj skuptini za politiku Republike Srbije. Kao organ izvrne vlasti

ija je osnovna nadlenost da izvrava zakone i druge opte akte Narodne

Narodna skuptina, pre svega njen predsednik, duan je da obavetava

skuptine (l. 123 st. 1 take 2, 3), Vlada je odgovorna za izvravanje

Vladu o sednicama koje planira i pitanjima koja e biti na dnevnom redu

zakona, propisa i optih akata koje donosi Narodna skuptina. Kao organ

odbora ili plenarnog zasedanja. To je neophodno kako bi Vlada mogla da

dravne vlasti nadlean za usmeravanje i usklaivanje organa uprave, kao

realizuje svoje obaveze prema Narodnoj skuptini.

i kontrolu nad njihovim radom (l. 123 st. 1 taka 5), Vlada odgovara za
rad organa dravne uprave.

Vlada obavetava Narodnu skuptinu o svom radu, posebno o voenju

politike, izvravanju zakona, propisa i optih akata Narodne skuptine,

Narodna skuptina raspolae instrumentima parlamentarne kontrole Vlade.

ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o realizaciji budeta. Vlada

To su poslaniko pitanje, interpelacija i glasanje o poverenju Vladi.

podnosi izvetaj Narodnoj skuptini kada ona to zahteva ili po sopstvenoj

inicijativi, a najmanje jednom godinje. Na predlog odbora, Narodna

Poslaniko pitanje je individualno pravo poslanika da ministru ili Vladi

skuptina moe, bez pretresa, odluiti da zatrai izvetaj o radu Vlade, kao

postavi pitanje u usmenoj ili pismenoj formi, kao i njegovo pravo da dobije

i izvetaj o voenju politike, izvravanju zakona, propisa i optih akata u

odgovor na postavljeno pitanje. O odgovoru na poslaniko pitanje ne

odreenoj oblasti. Predsednik Narodne skuptine dostavlja izvetaj Vlade

otvara se rasprava. Poslanik koji je postavio pitanje ima samo pravo da

poslanicima. Izvetaj se razmatra na sednicama odbora. Na njihov

kae da li je (ne)zadovoljan odgovorom Vlade. Poslaniko pitanje ne moe

predlog, Narodna skuptina moe odluiti da izvetaj razmotri i na

dovesti do pada Vlade. Ustav ne regulie institut poslanikog pitanja ve to

plenarnoj sednici. Narodna skuptina ima mogunost permanentnog uvida

regulie Poslovnik Narodne skuptine. Interpelacija i glasanje o poverenju

u rad Vlade.

160

161
lan 125 Predsednik Vlade i lanovi Vlade
Vladu ine predsednik Vlade, jedan ili vie potpredsednika i

propisivanje (Ustav koristi termin utvrivanje) mera odstupanja od

ljudskih i manjinskih prava zajemenih Ustavom za vreme rata (l. 200
st. 3) ukoliko Narodna skuptina ne moe da se sastane.

ministri.
Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o

Ministri su lanovi Vlade. U sastavu vlade su ministri koji stoje na elu

ujednaenom politikom delovanju Vlade, usklauje rad

pojedinih resora uprave (ministri sa portfeljem), dok potpredsednici Vlade

lanova Vlade i predstavlja Vladu.

mogu biti na elu pojedinog ministarstva ili koordiniu rad vie resora

Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga

(ministri bez portfelja).

ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj

skuptini.

Ustav razlikuje odgovornost Vlade (l. 124) i odgovornost lanova Vlade

ministara (l. 125 st. 3).

U sastav Vlade ulaze predsednik, jedan ili vie potpredsednika i ministri

(st. 1). Zakon o Vladi regulie koja ministarstva se obrazuju, od ega i

Vlada za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini (l. 124).

zavisi broj ministara u Vladi, i utvruje broj potpredsednika Vlade.

Ministri su odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skuptini (l.
Ustav posebno regulie status predsednika Vlade (l. 127; l. 128 st. 3; l.

125 st. 3). Odgovornost ministara ima dva oblika. Individualna

132; l. 134) i neke od najvanijih poslova koji su u njegovoj nadlenosti.

odgovornost odnosi se na rad ministarstva kojim ministar rukovodi.

Najvei broj poslova iz svoje nadlenosti predsednik Vlade obavlja

Kolektivna odgovornost odnosi se na politiku Vlade i njeno sprovoenje.

samostalno, ali deo poslova obavlja zajedno s predsednikom Republike i

predsednikom Narodne skuptine. Predsednik Vlade samostalno:

Individualna odgovornost ministara ostvaruje se pred Narodnom

skuptinom koja ga je izabrala, pred Vladom iji je lan i pred predsednikom

predstavlja Vladu (st. 2);

Vlade koji ga je predloio za lana Vlade. Poslanici imaju pravo da podnesu

vodi i usmerava rad Vlade (st. 2);

interpelaciju u vezi sa radom ministra (l. 129 st. 1), da zatrae glasanje o

stara se o ujednaenom politikom delovanju Vlade (st. 2);

poverenju ministru (l. 130 st. 1), i da odluuju o razreenju ministra na

usklauje rad lanova Vlade (st. 2);

zahtev premijera (l. 133 st. 4). Zakon o Vladi precizira da ministar

podnosi Narodnoj skuptini program Vlade (l. 127 st. 2);

odgovara Vladi za sprovoenje programa i politike Vlade; za odluke koje je

predlae Narodnoj skuptini izbor ministara (l. 127 st. 2);

doneo (ili ih je propustio da donese), i mere koje je preduzeo (ili je

predlae Narodnoj skuptini razreenje ministra (l. 128 st. 6, i l. 133

propustio da ih preduzme); za izvravanje obaveznih uputstava i posebnih

st. 2);
pokree postupak za izbor novog lana Vlade u sluaju kada je Narodna
skuptina izglasala nepoverenje nekome od ministra (l. 130 st. 5);

zaduenja koje mu je odredio predsednik Vlade, kao i da je duan da o

pitanjima koja su u nadlenosti resora na ijem je elu obavetava Vladu o
svemu to je bitno za voenje politike i odluivanje Vlade.

dostavlja Narodnoj skuptini ostavku koju je podneo ministar (l. 133 st. 2);
ima pravo da podnese ostavku Narodnoj skuptini (l. 132).

Neka pitanja kolektivne odgovornosti ministara nisu regulisana, ili je

regulativa nepotpuna, to u praksi moe dovesti do problema i potrebe za

Meu poslovima koje predsednik Vlade obavlja zajedno s predsednikom

tumaenjem propisa. Ustav i zakon ne preciziraju, da li ministar odgovara

Narodne skuptine i predsednikom Republike su:

predsedniku Vlade ili Narodnoj skuptini, ili pak i predsedniku Vlade i

Narodnoj skuptini. U prilog zakljuku da ministar odgovara Narodnoj

donoenje odluke o proglaenju vanrednog stanja (l. 200 st. 5) pod

uslovom da Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane;
donoenje odluke o proglaenju ratnog stanja (l. 200 st. 2) u sluaju da
Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane;

skuptini govore ustavne odredbe o odgovornosti Vlade, ukljuujui i

pojedinanu odgovornost ministra, o emu svedoe ustavne odredbe o
interpelaciji upuenoj pojedinom ministru i zahtevu za glasanje o
nepoverenju pojedinom ministru (l. 124, 129 i 130). O tome da je

162

163
ministar odgovoran i predsedniku Vlade govore ustavne odredbe o pravu

odbornik u skuptini jedinice lokalne samouprave, niti lan

predsednika Vlade da zatrai razreenje ministra (l. 133 st. 3), i odredbe

izvrnog vea autonomne pokrajine ili izvrnog organa

o ostavci koju ministar podnosi predsedniku Vlade (l. 133 st. 1). Na

jedinice lokalne samouprave.

zakljuak da ministar odgovara i Narodnoj skuptini i Vladi upuuju

Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili

zakonske odredbe o obavezi ministra da o svojim aktivnostima obavetava

privatni interesi u sukobu sa poloajem lana Vlade.

i Vladu i Narodnu skuptinu ukoliko ona to zatrai, kao i da odgovara na

pitanja koja mu postave poslanici.

Konkretizujui naelo o zabrani sukoba interesa sadrano u osnovnim

odredbama Ustava (l. 6), Ustav kao nespojive sa poloajem ministra izriito

Pravila o odgovornosti ministara govore i o prirodi ministarske

navodi sledee poloaje i poslove: mesto poslanika u Narodnoj skuptini,

odgovornosti. Ona moe biti politika ili zakonska odgovornost.

mesto poslanika u skuptini autonomne pokrajine, mesto odbornika u skuptini

lokalne samouprave, lana izvrnog vea autonomne pokrajine, lana

Politika odgovornost ukljuuje obavezu Vlade i svakog ministra ponaosob

izvrnog organa jedinice lokalne samouprave (grad Beograd, grad, optina)

da izvetavaju Narodnu skuptinu o aktivnostima i merama koje

(st. 1); poloaj predsednika Republike (l. 115) i sudije Ustavnog suda (l.

preduzimaju kao i odgovornost za posledice koje proistiu iz preduzetih

173 st. 1). U Ustavu nema pravila (izriitog ili indirektnog) o nespojivosti

aktivnosti i mera. Politika odgovornost ministara ostvaruje se u dva

pozicije ministra sa poloajem sudije, javnog tuioca i Zatitnika graana.

oblika. Jedan je odgovornost ministara kao lanova Vlade. Ona se

ostvaruje kao odgovornost Vlade. Druga je politika odgovornost pojedinog

Na osnovu ustavnog ovlaenja da se zakonom reguliu i drugi poslovi i

ministra. Ustav propisuje instrumente parlamentarne kontrole rada Vlade i

pozicije koji su nespojivi sa poloajem lana Vlade (st. 2), Zakon o vladi,

ministara: interpelaciju i glasanje o poverenju Vladi ili pojedinom ministru.

na primer, propisuje da lanovi Vlade ne mogu biti na drugoj javnoj funkciji

To su i instrumenti realizacije njihove politike odgovornosti.

u dravnom organu, organu autonomne pokrajine, optine, grada i grada

Beograda, niti obavljati delatnost koja je po zakonu nespojiva s poloajem

Ustav regulie imunitetsku zatitu ministara (l. 134) koja je relevantna za

lana Vlade, kao ni stvoriti mogunost sukoba javnog i privatnog interesa.

osnov, kvalitet, sadraj, obim i zakonske odgovornosti ministara.

Materijalni imunitet titi ministra za miljenje izneseno na sednici Vlade,
Narodne skuptine i njenih radnih tela, kao i za glas dat na sednici Vlade

lan 127 Izbor Vlade

(l. 134 st. 1). Procesni imunitet titi ministra od lienja slobode i

Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae

pokretanja krivinog postupka, i nalae poseban postupak, koje je

predsednik Republike, poto saslua miljenje predstavnika

doputeno samo pod uslovom da imunitet bude skinut (l. 134 st. 2). ire

izabranih izbornih lista.

o imunitetskoj zatiti ministara u komentaru uz lan 134.

Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skuptini iznosi

program Vlade i predlae njen sastav.

Pitanje je, zato je Ustav razdvojio odgovornost Vlade od odgovornosti

Narodna skuptina istovremeno glasa o programu Vlade i

ministara i ta, inae sadrinski tesno povezana, pitanja razdvojio u dve

izboru predsednika i lanova Vlade.

ustavne norme (l. 124 i l. 125 st. 2)? Iako Ustav u posebnom lanu

Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala veina od

regulie odgovornost Vlade (l. 124), odredba o odgovornosti ministara

ukupnog broja narodnih poslanika.

svrstana je u lan koji regulie sastav Vlade o emu govori i rubrum toga
lana Predsednik i lanovi Vlade.

Izbor Vlade poveren je Narodnoj Skuptini (l. 99 st. 2 taka 1, l. 105

stav 2 taka 9). Po nainu izbora, Vlada Republike Srbije pripada tipu

lan 126 Nespojivost funkcija

parlamentarne vlade (l. 127). Vlada se bira nakon konstituisanja Narodne

skuptine (l. 109 st. 3), kada mandat Vlade prestane zbog podnoenja

lan Vlade ne moe biti narodni poslanik u Narodnoj

ostavke predsednika Vlade (l. 132), i kada Narodna skuptina izglasa

skuptini, poslanik u skuptini autonomne pokrajine i

nepoverenje Vladi (l. 130 st. 3 i 4, i l. 131 stav 4).

164

165
Kandidata za predsednika Vlade (mandatara) predlae predsednik Republike

Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je

(st. 1). Prilikom predlaganja mandatara za sastav Vlade, predsednik

izabrana, izglasavanjem nepoverenja, rasputanjem

Republike duan je da saslua miljenje predstavnika politikih stranaka koje

Narodne skuptine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim

imaju poslanike u Narodnoj skuptini (st. 1). Miljenje predstavnika parlamen

sluajevima utvrenim Ustavom.

tarnih politikih stranaka o kandidatu za predsednika Vlade ne obavezuje

Vlada kojoj je prestao mandat moe da vri samo poslove

predsednika Republike. On, meutim, mora voditi rauna da linost koju

odreene zakonom, do izbora nove Vlade.

predloi za predsednika Vlade dobije poverenje parlamentarne veine (l.

Vlada kojoj je prestao mandat ne moe da predloi

105 st. 2 taka 9, i l. 127 st. 4). U protivnom, Vlada ne bi bila izabrana.

rasputanje Narodne skuptine.

lanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je

Kandidat za predsednika Vlade iznosi pred Narodnu skuptinu program

izabran, konstatovanjem ostavke, izglasavanjem

Vlade i predlae kandidate (ministre) za sastav Vlade (st. 2). Nakon

nepoverenja u Narodnoj skuptini i razreenjem od strane

rasprave o kandidatu za predsednika Vlade, programu Vlade koji je izloio,

Narodne skuptine, na predlog predsednika Vlade.

i o kandidatima za ministre, Narodna skuptina istovremeno glasa o

usvajanju programa Vlade, kao i o izboru predsednika Vlade i ministara u

Ustav regulie poetak (st. 1) i prestanak mandata Vlade (st. 2) i lanova

Vladi (st. 3). Program Vlade se usvaja, a Vlada se bira apsolutnom

Vlade (st. 3). Osnovno ustavno pravilo jeste da mandat Vlade traje do

veinom (veina od ukupnog broja) narodnih poslanika.

isteka mandata Narodne skuptine koja je izabrala Vladu (st. 1). Ovo
ustavno pravilo kao i odredba prema kojoj mandat Vlade (odnosno lana

Vlada je izabrana kada za njen izbor glasa veina ukupnog broja narodnih

Vlade) prestaje pre isteka vremena na koje je birana (st. 3 i 6), nije u

poslanika (st. 4). Ustav Srbije ne regulie posebno situaciju u kojoj ne bi

skladu sa osnovnim naelom na kojem poiva podela vlasti u obliku

bila postignuta potrebna veina za izbor Vlade, a Ustavom propisani rok u

parlamentarnog sistema (l. 4). Bitna karakteristika i svojstvo

kojem Vlada mora biti izabrana jo nije istekao (l. 109 st. 3, l. 130 st. 4,

parlamentarnog sistema organizacije vlasti je princip da vlada mora uivati

i l. 131 st. 4). Poslovnik Narodne skuptine propisuje da se tada ceo

poverenje parlamentarne veine. Otuda sledi da mandat vlade moe trajati

postupak izbora Vlade ponavlja, i on bi se mogao ponavljati sve do isteka

samo onoliko dugo, koliko ona uiva podrku u parlamentu. U

roka u kojem Vlada mora biti izabrana.

parlamentarnom sistemu mogue je da u toku istog parlamentarnog saziva

bude izabrano vie vlada, ukoliko vlada izgubi podrku parlamentarne

Vlada mora biti izabrana najkasnije u roku od 90 dana od dana

veine (uskraivanje poverenja vladi), ili ako vlada, odnosno premijer

konstituisanja Narodne skuptine. U protivnom, Narodna skuptina

podnesu ostavku.

rasputa se po sili Ustava (l. 109 st. 3). Ako mandat Vlade prestane zbog
podnoenja ostavke predsednika Vlade ili izglasavanja nepoverenja,

Izboru nove Vlade pristupa se neposredno posle konstituisanja

postupak za izbor nove Vlade pokree se odmah, a Narodna skuptina

novoizabrane Narodne skuptine (l. 109 st. 3). Mandat Vlade poinje da

mora izabrati Vladu u narednih 30 dana. Ukoliko Vlada ne bude izabrana u

tee na dan kada poloi zakletvu pred Narodnom skuptinom (st. 2). U

propisanom roku, predsednik Republike duan je da, na osnovu Ustava,

tom momentu prestaje i mandat Vlade koju je izabrao prethodni

raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore (l. 109 st. 5 i 6).

parlamentarni saziv.

lan 128 Poetak i prestanak mandata Vlade

i lanova Vlade

Mandat Vlade i svakoga od ministara u Vladi moe biti krai od mandata

Narodne skuptine. Mandat svih lanova Vlade prestaje u sluajevima koje
propisuje Ustav.

Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skuptine

koja ju je izabrala.

Mandat Vlade prestaje kada predsednik Vlade podnese ostavku (l. 132).

Mandat Vlade poinje da tee danom polaganja zakletve

U tom sluaju, mandat Vlade prestaje na dan kada Narodna skuptina

pred Narodnom skuptinom.

konstatuje ostavku predsednika Vlade (l. 132 st. 4).

166

167
Mandat Vlade prestaje i kada Vlada izgubi poverenje u Narodnoj skuptini
(l. 130 st. 4 i l. 131 st. 4). Ustav razlikuje dva oblika gubitka poverenja.
Jedan je glasanje o nepoverenju Vladi (l. 130), a drugi je glasanje o

podnoenje ostavke (l. 133 st. 1), kada mandat ministra prestaje na
dan konstatovanja njegove ostavke (l. 133 st. 2 i 6);
izglasavanje nepoverenja ministru u Narodnoj skuptini na predlog

poverenju Vladi (l. 131). U prvom sluaju, postupak provere poverenja

narodnih poslanika (l. 130 st. 1) u ovom sluaju Ustav izriito ne

Vladi pokree Narodna skuptina, a u drugom sma Vlada. Ustav

regulie u kojem momentu prestaje mandat ministra, ali propisuje

razliito regulie momenat prestanka mandata Vlade u ovim sluajevima.

obavezu predsednika Vlade da pokrene postupak za izbor novog lana

Prestanak mandata Vlade u sluaju glasanja o poverenju Vladi koje

pokree Narodna skuptina, Ustav eksplicitno ne regulie prestanak

Vlade (l. 130 st. 5).

razreenje ministra na predlog predsednika Vlade (l. 133 st. 3) o emu

mandata Vlade kojoj je Narodna skuptina uskratila poverenje. Na

odluuje Narodna skuptina (l. 133 st. 4), kada mandat ministra

zakljuak da Vladi prestaje mandat indirektno upuuje ustavna odredba

prestaje na dan donoenja odluke o razreenju (l. 133 st. 6).

prema kojoj je predsednik Republike duan da pokrene postupak za izbor

nove Vlade ukoliko Narodna skuptina izglasa nepoverenje Vladi (l. 130

Vlada kojoj je prestao mandat nastavlja da obavlja deo svojih nadlenosti,

st. 4). Kada inicijativa za proveru poverenja u Narodnoj skuptini potekne

ali su njene kompetencije ograniene kako po sadrini, tako i vremenski

od Vlade, Ustav izriito propisuje da mandat Vlade prestaje ukoliko

(l. 128 st. 4). Vlada kojoj je prestao mandat moe obavljati samo one

Narodna skuptina ne izglasa poverenje Vladi (l. 131 st. 4). Ni u jednom,

poslove koji su odreeni zakonom, a vreme u kojem ima to pravo je samo

ni u drugom sluaju ne precizira se momenat u kojem prestaje mandat

dok ne bude izabrana nova Vlada. Ustav postavlja jo jedno ogranienje

Vlade, kao to se to ini kada mandat Vlade prestaje zbog podnoenja

ovlaenja Vlade kojoj je prestao mandat: ona nema prava da zatrai

ostavke predsednika Vlade (l. 132).

rasputanje Narodne skuptine (l. 128 st. 5).

Mandat Vlade prestaje i u sluaju rasputanja Narodne skuptine (l. 128

Ustavne odredbe koje reguliu mandat Vlade su nepotpune. Momenat

st. 3), bilo da je do rasputanja dolo na osnovu samog Ustava (l. 109 st.

prestanka mandata Vlade ili ministra regulisan je samo za neke sluajeve

3, l. 130 st. 4, l. 131 st. 4, i l. 132 st. 5), ili na obrazloeni predlog Vlade

prestanka mandata, dok u drugim sluajevima ovo pitanje ostaje otvoreno.

(l. 109 st. 1). Ustav ne regulie u kojem momentu prestaje mandat Vlade

Momenat prestanka mandata Vlade ili pojedinog ministra je znaajan, jer

kada je rasputanje Narodne skuptine osnov za prestanak mandata Vlade.

od tog trenutka Vlada ima ograniene nadlenosti, a poloaj ministra se

menja. Vlada moe da obavlja samo poslove koje zakon propie (l. 128

Mandat Vlade prestaje sa istekom vremena na koje je izabrana (l. 128 st. 3).

st. 4), a Ustav ne doputa Vladi da koristi pravo da predloi rasputanje

Ovo pravilo sledi iz ustavne odredbe prema kojoj se Vlada bira na mandatni

Narodne skuptine (l. 128 st. 5), dok poloaj i nadlenosti ministra kojem

period kao i Narodna skuptina, a njen mandat traje do isteka mandata

je prestao mandat regulie zakon (l. 133 st. 7). Nepotpuna pravila o

Narodne skuptine koja ju je izabrala (l. 128 st. 1). Ustavna odredba koja

momentu prestanka mandata mogu dati povod da se u praksi postavi

duinu mandata Vlade eksplicitno vezuje za mandatni period na koji se

pitanje, od kojeg momenta Vlada, odnosno pojedini ministar imaju

Narodna skuptina bira, nije u skladu sa osnovnim principom parlamentarizma

ograniene nadlenosti?

prema kojem se Vlada bira nakon konstituisanja parlamenta, a njen

mandat traje sve dok uiva poverenje parlamentarne veine.

Ostavka Vlade nije uopte regulisana ve samo ostavka predsednika Vlade

koja deluje kao ostavka Vlade (l. 132 st. 4). Ustav koristi razliite termine

Ustav sadri generalnu odredbu prema kojoj mandat Vlade prestaje i iz

kada oznaava prestanak mandata Vlade zbog gubitka poverenja u

drugih razloga utvrenih Ustavom (l. 128 st. 3), ali u Ustavu nema drugih

Narodnoj skuptini (izglasavanje nepoverenja u l. 128 st. 3 i 6;

razloga za prestanak mandata vlade, osim onih koji su ve navedeni u l.

glasanje o nepoverenju u l. 130, i glasanje o poverenju u l. 131).

128 st. 3.

Nepotpuna ustavna reenja i terminoloka konfuzija mogu biti izvor

razliitih interpretacija momenta u kojem prestaje mandat Vlade, kao i

Pored prestanka mandata Vlade, Ustav regulie i osnove prestanka

razloga koji su osnov za prestanak mandata Vlade. To moe stvoriti

mandata pojedinog ministra. Razlozi za prestanak mandata ministara su:

probleme u praksi.

168

169
lan 129 Interpelacija

glasanju o nepoverenju Vladi (ili ministru) pod uslovom da predsednik

Vlade (ili ministar) ne podnesu ostavku posle glasanja u Narodnoj

Najmanje 50 narodnih poslanika moe podneti interpelaciju

skuptini kojim nije prihvaen odgovor Vlade (ili ministra) na interpelaciju

u vezi sa radom Vlade ili pojedinog lana Vlade.

(st. 4).

Vlada je duna da odgovori na interpelaciju u roku od 30

dana.

Interpelacija je instrument parlamentarne kontrole Vlade (i ministara) koji

Narodna skuptina raspravlja i glasa o odgovoru koji su na

moe dovesti do povlaenja Vlade odnosno ministra ako podnesu ostavku

interpelaciju podneli Vlada ili lan Vlade kome je

ili do pada Vlade (razreenja ministra) ako im Narodna skuptina izglasa

interpelacija upuena.

nepoverenje.

Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skuptina

nastavlja da radi po usvojenom dnevnom redu.

Ustav ograniava pravo podnoenja interpelacije iskljuujui mogunost

Ako Narodna skuptina glasanjem ne prihvati odgovor Vlade

da se o pitanju koje je bilo predmet interpelacije ponovo raspravlja u

ili lana Vlade, pristupie se glasanju o nepoverenju Vladi ili

Narodnoj skuptini, pre isteka roka od najmanje 90 dana (st. 6). Razlog

lanu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora

iz kojeg se na ovaj nain ograniava pravo interpelacije jeste da se

na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno lan Vlade ne

smanji mogunost zloupotrebe ovog instituta i predupredi paraliza rada

podnese ostavku.

Narodne skuptine, ali je ustavna odredba nepotpuna. Ustav ne

O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moe se

iskljuuje mogunost da ista grupa poslanika pokrene interpelaciju u vezi

ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.

sa nekim drugim pitanjem i tako, ipak, ostavlja otvorenom mogunost da

se institut interpelacije koristi kao instrument opstrukcije rada Narodne

U ustavnom sistemu Srbije interpelacija je regulisana Ustavom, kao jedan

skuptine.

od instrumenata parlamentarne kontrole Vlade i ministara. Interpelaciju

podnosi grupa poslanika u pisanoj formi (st. 1). Pravo na podnoenje
interpelacije je kolektivno pravo poslanika. Prema izriitoj odredbi Ustava

lan 130 Glasanje o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade

interpelaciju moe podneti grupa od najmanje 50 narodnih poslanika.

Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu Vlade

Interpelacija se moe odnositi na Vladu ili pojedinog ministra.

moe zatraiti najmanje 60 narodnih poslanika.

Interpelacijom se zahteva pretresanje odreenog pitanja u vezi sa radom

Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu

Vlade ili pojedinog ministra.

Vlade Narodna skuptina razmatra na prvoj narednoj

sednici, a najranije pet dana po podnoenju predloga.

Ustav utvruje obavezu Vlade (ili ministra) da odgovore na interpelaciju i

Nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.

propisuje rok u kojem su duni to da uine (st. 2). Odgovor na pitanje

Narodna skuptina je prihvatila predlog za izglasavanje

pokrenuto interpelacijom mora se dostaviti u roku od najdue 30 dana. O

nepoverenja Vladi ili lanu Vlade ako je za njega glasalo

pitanju pokrenutom interpelacijom i odgovoru Vlade, odnosno ministra,

vie od polovine od svih narodnih poslanika.

otvara se rasprava u Narodnoj skuptini. U Ustavu se ne precizira u kojem

Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje Vladi,

roku je Narodna skuptina duna da stavi na dnevni red odgovor na

predsednik Republike je duan da pokrene postupak za

interpelaciju i otvori debatu o tome. Po okonanju rasprave, pristupa se

izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu

glasanju o odgovoru na pitanje pokrenuto interpelacijom (st. 3).

Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja,

predsednik Republike je duan da raspusti Narodnu

Ako Narodna skuptina glasanjem prihvati odgovor Vlade (ili ministra), ona

skuptinu i raspie izbore.

e nastaviti sa radom prema usvojenom dnevnom redu (st. 4). Ukoliko

Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje lanu Vlade,

Narodna skuptina ne prihvati odgovor Vlade (ili ministra), pristupa se

predsednik Vlade je duan da pokrene postupak za izbor

glasanju o nepoverenju Vladi (ili ministru). Narodna skuptina pristupie

novog lana Vlade, u skladu sa zakonom.

170

171
Ako Vladi ili lanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje,

(ne)poverenju nije dobio parlamentarnu veinu. Ustav u tom sluaju ne

potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za

doputa poslanicima koji su predloili glasanje o (ne)poverenju, da

glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.

podnesu novi u periodu od 180 dana. Smisao ovog ogranienja jeste da se

izbegne zloupotreba instituta glasanja o poverenju koja bi mogla paralisati

Najznaajniji instrument realizacije politike odgovornosti Vlade i ministara

rad Narodne skuptine.

je institut glasanja o (ne)poverenju Vladi i pojedinom ministru. Pravo

podnoenja zahteva za glasanje o poverenju Vladi ili pojedinom ministru je

Dok traje postupak pokrenut podnoenjem predloga za glasanje o (ne)

kolektivno pravo poslanika. Predlog moe podneti najmanje 60 poslanika

poverenju, Vlada ne moe koristiti pravo da od predsednika Republike

(st. 1).

zatrai rasputanje Narodne skuptine. Ustav (l. 109 st. 2) ograniava

pravo Vlade da zatrai rasputanje Narodne skuptine, kako se ovaj

Narodna skuptina duna je da razmatra predlog na prvoj narednoj sednici.

instrument ne bi koristio da sprei raspravu i glasanje o (ne)poverenju.

Ustav propisuje (st. 2) da se sednica moe odrati najranije pet dana od

dana podnoenja predloga za izglasavanje nepoverenja, i tako ostavlja Vladi,
odnosno ministru, odreeno vreme da se pripreme za debatu koja e se
voditi u Narodnoj skuptini povodom zahteva za glasanjem o (ne)poverenju.

lan 131 Glasanje o poverenju Vladi

Vlada moe zatraiti glasanje o svom poverenju.
Predlog za glasanje o poverenju Vladi moe se, na zahtev

O zahtevu za glasanje o (ne)poverenju i odgovoru Vlade, odnosno

Vlade, razmatrati i na sednici Narodne skuptine koja je u

ministra, vodi se rasprava. Po okonanju rasprave pristupa se glasanju o

toku, a ako Vlada nije podnela takav zahtev, predlog se

poverenju, odnosno ministru (st. 2). Vladi, odnosno ministru izglasano je

razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od

(ne)poverenje ukoliko je za to glasalo vie od polovine ukupnog broja

njegovog podnoenja. Nakon okonanja rasprave pristupa

narodnih poslanika (st. 3).

se glasanju o predlogu.
Narodna skuptina je prihvatila predlog za izglasavanje

Nakon izglasavanja (ne)poverenja, Vladi ili ministru prestaje mandat (l.

poverenja Vladi ako je za njega glasalo vie od polovine od

128 st. 3 i 6). Ustav u tom sluaju obavezuje predsednika Republike da

svih narodnih poslanika.

pokrene postupak izbora nove Vlade i predloi mandatara za sastav Vlade,

Ako Narodna skuptina ne izglasa poverenje Vladi, Vladi

Narodnoj skuptini ostavlja kratak rok (30 dana) da izabere novu Vladu, i

prestaje mandat, a predsednik Republike je duan da

propisuje rasputanje Narodne skuptine ex constitutionem kao sankciju

pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna

ako Vlada ne bude izabrana u propisanom roku (st. 4).

skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana

neizglasavanja poverenja, predsednik Republike je duan da

Kada Narodna skuptina izglasa (ne)poverenje pojedinom ministru,

raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.

postupak za izbor novog ministra pokree predsednik Vlade (st. 5). Ustav
ne propisuje rok u kojem je predsednik Vlade duan da pokrene postupak

Glasanje o poverenju moe zatraiti i Vlada (st. 1). Vlada koristi ovo pravo

za izbor novog ministra ve upuuje na zakon u skladu sa kojim

kada eli da proveri da li uiva poverenje veine poslanika Narodne

predsednik Vlade pokree postupak izbora novog ministra.

skuptine. Zahtev za glasanje o poverenju najee se podnosi u sluaju

kada Vlada eli da predloi zakon ili neku nepopularnu meru, pa pre nego

Rad Vlade kojoj je izglasano (ne)poverenje i restriktivne nadlenosti

to iznese svoj predlog pred Narodnu skuptinu trai proveru poverenja.

kojima Vlada raspolae u tom sluaju regulie Ustav (l. 128 st. 4 i 5), dok
regulisanje statusa ministra preputa zakonu (l. 133 st. 7).

Vlada moe zahtevati da se predlog razmatra i na sednici Narodne

skuptine koja je u toku (st. 2). Ako izriit zahtev u tom smislu nije

Pravo poslanika da zahtevaju glasanje o (ne)poverenju Vladi ili ministru je

podnesen, predlog e se razmatrati na prvoj narednoj sednici Narodne

ogranieno. Ogranienje se primenjuje samo kada predlog za glasanje o

skuptine, ali tek nakon proteka najmanje pet dana, raunajui od dana

172

173
podnoenja predloga (st. 2). I u ovom sluaju Vladi se ostavlja odreeno

novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke

vreme da bi mogla da se pripremi za raspravu u Narodnoj skuptini u

predsednika Vlade, predsednik Republike je duan da

ijem e sreditu biti rad i aktivnosti Vlade, a koja moe rezultirati

raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.

prestankom mandata Vlade.

Ustav garantuje pravo predsednika Vlade da podnese ostavku (st. 1). Ostavku
Predlog za glasanje o poverenju Vladi je prihvaen ako je za njega glasala

na svoj poloaj, predsednik Vlade podnosi Narodnoj skuptini (st. 1). Ustav

nadpolovina veina ukupnog broja narodnih poslanika (st. 3).

regulie i postupak podnoenja ostavke, kao i postupanje po podnetoj ostavci.

Za razliku od situacije kada je Vladi izglasano nepoverenje na predlog

Tehniki posmatrano, predsednik Vlade podnosi ostavku predsedniku

narodnih poslanika, gde Ustav ne regulie momenat prestanka mandata

Narodne skuptine (st. 2) koji u skladu sa svojim ovlaenjima prosleuje

Vlade, u sluaju kada predlog za glasanje o poverenju koji je podnela

ostavku narodnim poslanicima. O podnesenoj ostavci predsednik Vlade

sma Vlada bude prihvaen u Narodnoj skuptini, Ustav izriito propisuje

duan je da obavesti i predsednika Republike kako bi mogao da pokrene

da Vladi prestaje mandat ukoliko joj Narodna skuptina ne izglasa

postupak izbora nove Vlade (st. 2). Pored toga, Ustav obavezuje predsednika

poverenje (st. 4). Predsednik Republike tada je duan da pokrene

Vlade da o podnesenoj ostavci obavesti i najiru javnost (st. 2).

postupak za izbor nove Vlade i predloi mandatara za sastav Vlade.

Ukoliko nova Vlada ne bude izabrana u roku od narednih 30 dana, izlaz iz

Ustav regulie postupanje, kao i sadraj i obim nadlenosti Narodne

parlamentarne krize Ustav sankcionie rasputanjem Narodne skuptine

skuptina u vezi sa podnesenom ostavkom (st. 3). Narodna skuptina je

(st. 4). Predsednik Republike je duan da, u tom sluaju, po sili Ustava,

duna da postupa po podnesenoj ostavci na prvoj sednici koja sledi nakon

raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.

to je ostavka podnesena, a sadraj njenih nadlenosti ogranien je samo

na deklaratornu odluku kojom konstatuje ostavku predsednika Vlade.

I kada je zahtev za proveru poverenja u Narodnoj skuptini potekao od

Vlade, Ustav ograniava pravo Vlade da zatrai rasputanje Narodne

U sluaju kada mandat Vlade prestaje zbog podnoenja ostavke predsednika

skuptine (l. 109 st. 2) da se ovaj instrument ne bi koristio za

Vlade, Ustav je regulisao precizno momenat u kojem prestaje mandat

spreavanje rasprave i glasanje o poverenju. Ograniavanje prava Vlade

Vlade (st. 4). Mandat Vlade prestaje na dan u kojem Narodna skuptina

da zatrai rasputanje Narodne skuptine od predsednika Republike

konstatuje ostavku predsednika Vlade. Nakon to Narodna skuptina

primenjuje se samo dok se odvija postupak pokrenut podnoenjem

konstatuje ostavku predsednika Vlade, i po tom osnovu prestane mandat

predloga za glasanje o poverenju.

Vlade (st. 4), predsednik Republike duan je da pokrene postupak izbora

nove Vlade (st. 5), i predloi mandatara za sastav Vlade (l. 127 st. 1).

lan 132 Ostavka predsednika Vlade

Ustav propisuje kratak rok, od najdue 30 dana, raunajui od dana kada

Predsednik Vlade moe podneti ostavku Narodnoj skuptini.

je Narodna skuptina konstatovala ostavku predsednika Vlade, u kojem

Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne

Vlada mora biti izabrana (st. 5). Ukoliko Vlada ne bude izabrana u

skuptine i istovremeno o njoj obavetava predsednika

Ustavom propisanom roku, Ustav obavezuje predsednika Republike da po

Republike i javnost.

sili Ustava raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore (st. 5).

Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici konstatuje

ostavku predsednika Vlade.
Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke

lan 133 Ostavka i razreenje lana Vlade

predsednika Vlade.

lan Vlade moe podneti ostavku predsedniku Vlade.

Kada Narodna skuptina konstatuje ostavku predsednika

Predsednik Vlade dostavlja ostavku lana Vlade predsedniku

Vlade, predsednik Republike je duan da pokrene postupak

Narodne skuptine, a Narodna skuptina na prvoj narednoj

za izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere

sednici konstatuje ostavku.

174

175
Predsednik Vlade moe predloiti Narodnoj skuptini

ostavke ili razreenja odlukom Narodne skuptine regulie zakon na koji

razreenje pojedinog lana Vlade.

Ustav direktno upuuje (st. 6).

Narodna skuptina razmatra i glasa o predlogu za

razreenje lana Vlade na prvoj narednoj sednici.
Odluka o razreenju lana Vlade doneta je ako je za nju

lan 134 Imunitet predsednika i lana Vlade

glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Predsednik Vlade i lan Vlade ne odgovaraju za miljenje

lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom

izneto na sednici Vlade ili Narodne skuptine, ili za glasanje

konstatacije ostavke, a lanu Vlade koji je razreen, danom

na sednici Vlade.

donoenja odluke o razreenju.

Predsednik i lan Vlade uivaju imunitet kao narodni

Poloaj i ovlaenja lana Vlade koji je podneo ostavku ili u

poslanik. O imunitetu predsednika i lana Vlade, odluuje

odnosu na koga je podnet predlog za razreenje, do

Vlada.

prestanka mandata, ureuju se zakonom.

Predsednik Vlade je duan da po prestanku mandata lana

lanovi Vlade i predsednik Vlade uivaju imunitetska prava.

Vlade zbog podnoenja ostavke ili razreenja, u skladu sa

zakonom, pokrene postupak za izbor novog lana Vlade.

Materijalni imunitet (imunitet neodgovornosti) neposredno je vezan za

postupanje ministra kao lana Vlade u pitanjima koja su u nadlenosti

Svaki ministar ima pravo da podnese ostavku (st. 1). Ministar podnosi

Vlade. Predsednik Vlade i lan Vlade ne odgovaraju za miljenje izneseno

ostavku predsedniku Vlade (st. 1) koji dostavlja ostavku predsedniku

na sednici Vlade ili Narodne skuptine, ili za glasanje na sednici Vlade (st.

Narodne skuptine (st. 2). Na prvoj sednici Narodne skuptine koja sledi

1). Ovo pravilo iskljuuje odgovornost ministra za miljenje ili dati glas u

nakon podnoenja ostavke, Narodna skuptina konstatuje da je ministar

Narodnoj skuptini ili Vladi, ali doputa istraivanje i uspostavljanje

podneo ostavku (st. 2).

odgovornosti ministra za zakonitost aktivnosti i mera koje preduzima u

svojstvu ministra koji stoji na elu upravnog resora.

Na dan kada Narodna skuptina konstatuje ostavku ministra, ministru

prestaje mandat (st. 4), a predsednik Vlade ima ustavnu obavezu da pokrene

Ustav sadri i optu upuujuu normu prema kojoj predsednik i lanovi

postupak za izbor novog ministra (st. 7). Ustav ne regulie u kojem roku

Vlade uivaju imunitet kao i narodni poslanici (st. 2). Procesni imunitet

je predsednik Vlade duan da pokrene postupak izbora novog ministra.

ministra identian je poslanikom imunitetu (st. 2), a zatita koju prua

odnosi se na poseban postupak lienja slobode i na voenje krivinog

Ministar moe biti razreen u Narodnoj skuptini (st. 4). Predlog za

postupka prema ministru koje je doputeno samo ako imunitet bude skinut.

razreenje ministra podnosi predsednik Vlade (st. 3). Ovo pravo

Nejasno je da li ova opta odredba ukljuuje samo procesni imunitet ili se

predsednik Vlade ima kao mandatar koji je predloio sastav Vlade Predlog

odnosi i na materijalni imunitet, imajui u vidu da posebno ustavno pravilo

za razreenje ministra razmatra Narodna skuptina, i o njemu glasa na

(st. 1) regulie materijalni imunitet predsednika i lanova Vlade?

prvoj narednoj sednici (st. 4). Odluku o razreenju ministra donosi

Narodna skuptina nadpolovinom veinom od ukupnog broja narodnih

Odluivanje o imunitetskim pravima ministra ureuju dva razliita ustavna

poslanika (st. 4).

pravila. Prema jednom, o imunitetu ministara odluuje Narodna skuptina

(l. 105 st. 2 taka 7), a prema drugom Vlada (l. 134 st. 2). Dve

Mandat ministra prestaje sa danom u kojem je Narodna skuptina donela

ustavne norme koje isto pitanje reguliu razliito mogu biti izvor problema

odluku o njegovom razreenju (st. 4). Kada prestane mandat ministra sa

u praktinoj primeni Ustava.

donoenjem odluke o razreenju, predsednik Vlade je duan da pokrene

postupak za izbor novog ministra (st. 7). Ustav ne propisuje u kojem roku
je predsednik Vlade duan da pokrene postupak izbora novog ministra.
Status, prava i obaveze ministra kojem je prestao mandat po osnovu

lan 135 Zakon o Vladi

O Vladi se donosi zakon.

176

177
Kao i o drugim organima centralne vlasti i o Vladi se donosi poseban

odgovoran je za stanje u oblasti u kojoj je ministarstvo formirano. U

zakon. Zakon o Vladi blie regulie njenu unutranju organizaciju, nain

okviru svojih nadlenosti ministarstva obavljaju poslove dravne uprave u

ostvarivanja nadlenosti, odnos Vlade i drugih organa dravne vlasti,

oblastima za koje su obrazovana, izvravaju zakone i druge opte akte

poloaj lanova Vlade i druga pitanja od znaaja za status Vlade u

Narodne skuptine i Vlade, donose propise za neposredno izvrenje zakona

ustavnom sistemu.

i drugih optih akata Narodne skuptine i Vlade, nadziru primenu zakona,

obavljaju strune poslove vezane za predloge zakona koje Vlada upuuje
Narodnoj skuptini, i drugo.

4. Dravna uprava
Kao primer navodimo poslove jednog od ministarstava. Ministarstvo
pravde obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na: organizaciju i
lan 136 Poloaj dravne uprave

rad pravosudnih organa i organa za prekraje; krivino zakonodavstvo;

Dravna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom,

zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekrajima; obligacione odnose;

a za svoj rad odgovorna je Vladi.

kolizione norme; postupak pred sudovima; meunarodnu pravnu pomo;

Poslove dravne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi

nasleivanje; vetaenje; izricanje sankcija; amnestiju i pomilovanje;

dravne uprave odreeni zakonom.

advokaturu i druge pravosudne profesije; struno usavravanje

Poslovi dravne uprave i broj ministarstava odreuju se

zaposlenih u pravosudnim organima i organima za prekraje; izbor

zakonom.

i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija; pripremu propisa

Unutranje ureenje ministarstava i drugih organa dravne

o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka,

uprave i organizacija propisuje Vlada.

kao i druge poslove odreene zakonom.

Poslove dravne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi dravne

Organi uprave su i posebne organizacije: sekretarijati (npr. sekretarijat za

uprave (st. 2). Ustavni principi na kojima poiva poloaj dravne uprave u

zakonodavstvo), zavodi (npr. zavod za statistiku, geodetski zavod,

ustavnom sistemu su: naelo samostalnosti dravne uprave; naelo

hidrometeoroloki zavod), i direkcije (npr. direkcija za imovinu Republike

vezanosti dravne uprave Ustavom i zakonom; naelo odgovornosti

Srbije).

dravne uprave za svoj rad (st. 1).

Na nivou Republike obrazuju se republiki organi uprave. U autonomnoj

lan 137 Poveravanje javnih ovlaenja i javne slube

pokrajini obrazuju se pokrajinski, a u gradovima i optinama gradski

U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i

odnosno optinski organi uprave. Organi uprave obrazuju se zakonom. Kao

obaveza graana i zadovoljavanja njihovih potreba od

organe dravne uprave zakon utvruje ministarstva i posebne organizacije.

neposrednog interesa za ivot i rad, zakonom se moe

Zakon regulie poslove dravne uprave, organe uprave i delokrug njihovog

poveriti obavljanje odreenih poslova iz nadlenosti Republike

rada (st. 3). Unutranja organizacija ministarstava i drugih organa dravne

Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.

uprave regulie propis koji donosi Vlada kao organ u ijoj je nadlenosti da

Pojedina javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i

usmerava i usklauje rad organa dravne uprave, kao i da obavlja nadzor

preduzeima, ustanovama, organizacijama i pojedincima.

nad njihovim radom (l. 123 st. 1 taka 5).

Javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i posebnim

organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u

Ministarstva se obrazuju za pojedine oblasti (unutranji poslovi, vojska,

pojedinim oblastima ili delatnostima.

spoljni poslovi, finansije, pravda, dravna uprava, lokalna samouprava,

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne

prosveta, nauka, zdravstvo, zatita ivotne sredine, energetika, i drugo).

samouprave mogu osnovati javne slube.

Broj i delokrug ministarstava moe biti razliit. Na elu ministarstva je

Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne slube,

ministar, koji je ujedno i lan Vlade. Ministar rukovodi radom ministarstva i

njihovo ureenje i rad propisuje se zakonom.

178

179
Ustav propisuje mogunost da Republika Srbija poveri obavljanje pojedinih

nadlenog za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa

poslova iz domena svojih nadlenosti (l. 97) autonomnoj pokrajini, gradu

Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija,

ili optini (st. 1). Pravni akt kojim Republika poverava obavljanje poslova

preduzea i ustanova kojima su poverena javna ovlaenja.

iz svoje nadlenosti je zakon (l. 137 st. 1 i l. 178 st. 1). Ustav regulie

Zatitnik graana nije ovlaen da kontrolie rad Narodne

razloge za poveravanje poslova iz nadlenosti Republike autonomnim

skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda,

pokrajinama ili lokalnim zajednicama, i cilj koji se na taj nain nastoji

sudova i javnih tuilatava.

postii. To se ini kako bi se racionalnije i efikasnije ostvarivala prava i

Zatitnika graana bira i razreava Narodna skuptina, u

zadovoljale potrebe i interesi graana znaajni za njihov ivot i rad.

skladu sa Ustavom i zakonom.

Zatitnik graana za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini.

Nain na koji Ustav regulie ovo pravo Republike povod je da se postavi

Zatitnik graana uiva imunitet kao narodni poslanik. O

pitanje, ta ini sadraj prava Republike? Da li se autonomnoj pokrajini ili

imunitetu zatitnika graana odluuje Narodna skuptina.

jedinici lokalne samouprave poverava obavljanje javnih ovlaenja, ili

O Zatitniku graana donosi se zakon.

odreenih poslova, ili pojedinih pitanja, ili se poveravaju nadlenosti?

lan 137 regulie poveravanje javnih ovlaenja o emu govori njegov

Zatitnik graana je nova institucija u ustavnom sistemu Srbije. Ustav

rubrum. To bi moglo znaiti da se sadraj prava Republike odnosi na javna

odreuje status Zatitnika graana u ustavnom sistemu, njegov izbor i

ovlaenja. U stavu 1 istog lana Ustav ne pominje izriito javna ovlaenja

razreenje, imunitetsku zatitu koju uiva, njegove najvanije nadlenosti i

ve koristi termin poveravanje odreenih poslova. U Ustavu se koriste i

odgovornost.

drugi termini za sadraj ovog prava Republike: poveravanje pojedinih pitanja

(l. 178 st. 1), kao i poveravanje nadlenosti (rubrum l. 178). Terminoloka

Poloaj Zatitnika graana u ustavnom sistemu poiva na principu

nedoslednost i u ovom sluaju moe biti povod problemima u praksi.

nezavisnosti koji je propisan u Ustavu (st. 1). Nezavisan poloaj Zatitnika

graana u ustavnom sistemu garantuje se i titi stroijom veinom glasova

Krug subjekata kojima mogu biti poverena javna ovlaenja regulisan je

(apsolutna veina) koju Ustav zahteva za odluivanje o njegovom izboru

Ustavom (st. 2 i 3), i ukljuuje kako pravna lica (preduzea, ustanove,

odnosno razreenju (l. 105 st. 2 taka 14), kao i imunitetskim pravima

organizacije kao i posebne organe preko kojih se ostvaruje regulatorna

koja uiva. Imunitetska zatita Zatitnika graana identina je imunitetskoj

funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima), tako i fizika lica (pojedinci).

zatiti koju uiva Narodni poslanik (st. 5). O imunitetskoj zatiti videti ire

Javna ovlaenja poveravaju se zakonom, ali Ustav ne propisuje uslove za

u komentarima uz l. 103.

poveravanje javnih ovlaenja ovim subjektima (l. 137 st. 2), za razliku
od sluaja u kojem se obavljanje poslova iz nadlenosti Republike

Izbor i razreenje, kao i odluivanje o imunitetskim pravima Zatitnika

poverava autonomnim pokrajinama i lokalnim zajednicama. Ustav

graana Ustav je poverio Narodnoj skuptini (l. 99 st. 1 taka 15 i l. 138

propisuje mogunost osnivanja javnih slubi za poslove ili u delatnostima

st. 3 i 5). Za donoenje odluka o izboru, razreenju i imunitetskim pravima

propisanim zakonom (st. 5). Pravo da osnivaju javne slube imaju

Zatitnika graana Ustav zahteva stroiju veinu glasova narodnih

Republika, autonomne pokrajine, gradovi i optine (st. 4). Zakon regulie

poslanika. Za odluku o izboru Zatitnika graana Ustav propisuje

ureenje i rad javnih slubi (st. 5).

apsolutnu veinu glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 14). Istu
veinu glasova Ustav propisuje i za odluivanje Narodne skuptine o
imunitetskim pravima Zatitnika graana (l. 105 st. 2 taka 7).

5. Zatitnik graana

Propisivanje stroije veine za odluivanje o ovim pitanjima svojevrsna je

ustavna zatita nezavisnog poloaja Zatitnika graana.

lan 138

Zatitnik graana odgovara za svoj rad Narodnoj skuptini (st. 4). Ona

Zatitnik graana je nezavisan dravni organ koji titi prava

nadzire njegov rad (l. 99 st. 1 taka 15) i veinom glasova svih narodnih

graana i kontrolie rad organa dravne uprave, organa

poslanika odluuje o njegovom razreenju (l. 105 st. 2 taka 14).

180

181
Nadlenosti Zatitnika graana odnose se na zatitu prava graana (st. 1).

nadlenosti, Ustav naelno propisuje da su u njenoj nadlenosti i drugi

U ovom kontekstu Ustav ne koristi termin ljudska i manjinska prava koji

poslovi (Ustav koristi termine zadaci i misije). Granice u kojima se

koristi u poglavlju o ljudskim i manjinskim pravima ve termin prava

proteu nadlenosti Vojske propisuje Ustav. Granice u kojima ona

graana ije znaenje je ue. Pored nadlenosti vezanih za zatitu prava

ostvaruje svoje nadlenosti postavljaju Ustav, zakon i principi

graana u nadlenosti Zatitnika graana je i kontrola rada organa

meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile.

dravne uprave; kontrola rada organa nadlenog za pravnu zatitu

imovinskih prava i interesa Republike Srbije; kontrola rada drugih organa i
organizacija kao i kontrola preduzea i ustanova kojima su poverena javna

lan 140 Upotreba Vojske Srbije van granica

ovlaenja (st. 1). Ustav posebno garantuje jo neke nadlenosti

Vojska Srbije se moe upotrebiti van granica Republike

Zatitnika graana. Zatitnik graana ima status ovlaenog predlagaa u

Srbije samo po odluci Narodne skuptine Republike Srbije.

zakonodavnom postupku, ali samo u granicama svojih nadlenosti. On ima

pravo da u oblastima u kojima se protee njegova nadlenost predlae

Posebno osetljivo i delikatno pitanje jeste upotreba Vojske Srbije van

Narodnoj skuptini donoenje zakona (l. 107 st. 2). On ima i status

granica zemlje. Zato je Ustav, kao najvanije pitanje regulisao ko odluuje

ovlaenog predlagaa u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti pred

o tome da se Vojska Srbije angauje i izvan granica zemlje. Odluku o tome

Ustavnim sudom (l. 168 st.1).

donosi Narodna skuptina. Ustav nije posebno regulisao koja veina je

potrebna za usvajanje ove odluke u Narodnoj skuptini.

Ustav je ograniio nadlenosti Zatitnika graana i relativno iroko odredio

institucije iji rad ne podlee kontroli koju, u okviru svojih nadlenosti,

Eksplicitno pravilo je izostalo pa ostaje da se ovo pitanje razmotri u

ostvaruje Zatitnik graana. Ustav izriito iskljuuje pravo Zatitnika

kontekstu optih odredbi Ustava koje reguliu veinu neophodnu za

graana da kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Republike,

usvajanje odluka u Narodnoj skuptini. Ustav sadri dva naelna pravila i

Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuilatava (st. 2).

svako od njih mogue je primeniti na ovaj sluaj.

Kao i za sve druge organe centralne Vlasti, Ustav propisuje da se o

Prvo pravilo regulie osnovni princip odluivanja u Narodnoj skuptini. To

Zatitniku graana donosi poseban zakon (st. 6).

je pravilo prema kojem Narodna skuptina odluuje veinom glasova na

sednici na kojoj pristsvuje veina narodnih poslanika (l. 105 st. 1).
Ukoliko bi se primenilo ovo pravilo, odluka o upotrebi Vojske Srbije van

6. Vojska Srbije

njenih granica usvajala bi se prostom veinom glasova. Ovakvo reenje bi

moglo biti osporeno sa stanovita celishodnosti.

U posebnoj taki Ustav regulie osnovna pitanja koja odreuju ustavni

status Vojske Srbije: poslove i nadlenosti koje obavlja, odluivanje o

Drugo pravilo odnosi se na oblasti i pitanja o kojima Narodna skuptina

upotrebi Vojske van granica Srbije i kontrolu nad njenim radom.

odluuje veinom glasova svih narodnih poslanika (l. 105 st. 3). Meu
ovim odredbama je i jedna blanketna odredba koja bi se mogla primeniti i

lan 139 Nadlenost

na donoenje odluke o angaovanju Vojske Srbije van njenih granica.

Prema ovoj odredbi, Narodna skuptina odluuje veinom glasova svih

Vojska Srbije brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja i

narodnih poslanika, izmeu ostalog, i o ureenju drugih pitanja odreenih

izvrava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom,

Ustavom (l. 105 st. 3 taka 7).

zakonom i principima meunarodnog prava koji reguliu

upotrebu sile.

I u vezi sa ovim pitanjem, praksi e biti ostavljeno da razrei dilemu koju

ostavljaju pravne praznine, protivurene i nepotpune odredbe Ustava.

Osnovna, Ustavom propisana, nadlenost Vojska Srbije jeste odbrana

zemlje od spoljanjeg oruanog ugroavanja. Pored ove osnovne

182

183
lan 141 Kontrola nad Vojskom Srbije

Sudska vlast u ustavnom sistemu Srbije poverena je sudovima (l. 4 st. 2

i l. 143 st. 1). Ustav Srbije propisuje da je sudska vlast u Srbiji

Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom.

jedinstvena (l. 142 st. 1), postavlja osnovna naela na kojima poiva

O Vojsci Srbije donosi se zakon.

sudska vlast i poloaj sudova, regulie status sudija, propisuje vrste

sudova koji se obrazuju u Republici, utvruje osnovne principe na kojima

Ustav naelno propisuje da je Vojska Srbije pod demokratskom i civilnom

poiva organizacija sudova i regulie poloaj, izbor i nadlenost Visokog

kontrolom (st. 1), ali ne regulie blie ko i na koji nain ostvaruje kontrolu

saveta sudstva.

nad Vojskom Srbije.

Najvanija naela koja odreuju status sudova u ustavnom sistemu, a
Meu nadlenostima Narodne skuptine (l. 99 st. 1) ova nadlenost nije

definie ih Ustav su: samostalnost i nezavisnost sudstva; javnost rasprave

izriito navedena, iako su neke kontrolne nadlenosti koje se odnose na

koja se vodi pred sudom; uestvovanje sudija i sudija porotnika u suenju,

domen bezbednosti (npr. nadzor nad radom slubi bezbednosti) izriito

i suenje u veu.

regulisane (l. 99 st. 1 taka 6). Zakon o Vojsci Srbije na koji Ustav izriito
upuuje (st. 2) mogao bi regulisati ovo pitanje, i tako upotpuniti uoenu

Samostalnost i nezavisnost sudstva naela su koja postavljaju opti okvir

pravnu prazninu.

statusa sudova u ustavnom sistemu. U kontekstu vladavine prava kao

jednog od vodeih ustavnih naela (l. 3) koje pretpostavlja da se svaka,
pa i sudska vlast ostvaruje na osnovu i u granicama prava, Ustav povezuje

7. Sudovi

naela samostalnosti i nezavisnosti sudova s principima ograniene vlasti

(l. 3) i vladavine prava (l. 4), li izriito propisuje da je sud prilikom

Odredbe o pravosudnom sistemu sistematizovane su u petom delu Ustava

odluivanja vezan Ustavom, zakonom, potvrenim meunarodnim

koji obuhvata odredbe o organizaciji vlasti (Ustav koristi termin ureenje

ugovorima i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava (l. 142 st.

vlasti), u sledeim takama: u taki 7, koja se odnosi na sudove, taki 8,

2). Pored toga, Ustav navodi i druge opte akte kojima je sud vezan

koja regulie Visoki savet sudstva, i u taki 9, u kojoj su sistematizovane

prilikom odluivanja pod uslovom da je to propisano zakonom (l. 132 st.

odredbe o javnom tuilatvu. Ustav Srbije sadri veoma iscrpne i detaljne

2). Vezanost suda za Ustav, zakon, potvrene meunarodne ugovore i

odredbe o pravosuu i javnom tuilatvu.

opteprihvaena pravila meunarodnog prava nije u suprotnosti i ne

naruava naela samostalnosti i nezavisnosti suda. Naprotiv, poloaj

lan 142 Naela sudstva

sudova u ustavnom sistemu odreuju kumulativno principi samostalnosti i

nezavisnosti, i naelo vezanosti sudske vlasti Ustavom i zakonom.

Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.

Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na

Javnost rasprave pred sudom opti je princip vezan za rad sudova. Zbog

osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to

znaaja koji ima za status suda u ustavnom sistemu utvren je u Ustavu

predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila

(l. 142 st. 3). Ustav doputa mogunost da se odstupi od ovog naela.

meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora.

Sluajevi u kojima je doputeno iskljuivanje naela javnosti su: zatita

Raspravljanje pred sudom je javno i moe se ograniiti

nacionalne bezbednosti, zatita javnog reda i morala, zatita interesa

samo u skladu s Ustavom.

maloletnika i zatita privatnosti uesnika u postupku (l. 32 st. 3). U vezi

U suenju uestvuju sudije i sudije porotnici, na nain

sa ovim naelom, ire u komentarima uz lan 32.

utvren zakonom.
Zakonom se moe propisati da u odreenim sudovima i u

Uestvovanje sudija i sudija porotnika u suenju jeste opte Ustavom

odreenim stvarima sude samo sudije.

propisano pravilo sudskog postupka. Status sudija porotnika u sudskom

Sud sudi u veu, a zakonom se moe predvideti da u

postupku govori o prirodi porote. U ustavnom sistemu Srbije postoji

odreenim stvarima sudi sudija pojedinac.

kontinentalni tip porote, karakteristian, izmeu ostalog, i po tome to

184

185
sudije porotnici uestvuju u suenju. Zakon, na koji Ustav direktno

Vrhovnog kasacionog suda i nadlenog odbora Narodne

upuuje, blie regulie nain uestvovanja sudija i sudija porotnika u

skuptine, bira Narodna skuptina.

suenju (l. 142 st. 4).

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od

pet godina i ne moe biti ponovo biran.

Ustav propisuje mogunost odstupanja (l. 142 st. 5) od osnovnog pravila

Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija

da pored sudija u suenju uestvuju i sudije porotnici. Zakonu je

pre isteka vremena na koje je izabran na njegov zahtev,

preputeno da regulie u kojim sudovima i u kojim stvarima u suenju

nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak

uestvuju samo sudije, ne i sudije porotnici.

sudijske funkcije ili razreenjem iz zakonom propisanih

razloga za razreenje predsednika suda.

Kolegijalnost suenja, ili, kako Ustav definie, suenje u sudskom veu

Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog

osnovni je princip rada suda. Suenje od strane sudije pojedinca izuzetak

kasacionog suda donosi Narodna skuptina, u skladu sa

je koji Ustav doputa (l. 142 st. 6). Zakon regulie u kojim sluajevima

zakonom, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog

sudi sudija pojedinac.

Visokog saveta sudstva.

lan 143 Vrste sudova

Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opte i

Vrhovni kasacioni sud ima predsednika. Ustav regulie njegov poloaj,

nain izbora, duinu trajanja mandata, mogunost ponovnog izbora,
prestanak mandata i razreenje.

posebne nadlenosti.
Osnivanje, organizacija, nadlenost, ureenje i sastav

Pravo da podnese predlog za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda

sudova ureuju se zakonom.

pripada Visokom savetu sudstva (st. 1). Visoki savet sudstva ne uiva

Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.

punu samostalnost u predlaganju kandidata za predsednika Vrhovnog

Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u Republici Srbiji.

kasacionog suda ve je duan da pribavi miljenje opte sednice Vrhovnog

Sedite Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.

kasacionog suda, kao i nadlenog odbora Narodne skuptine (st. 1). O

izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje Narodna skuptina

Ustav propisuje da je sudska vlast jedinstvena (l. 142 st. 1) i pripada

(st. 1), a za izbor je potrebna veina od ukupnog broja narodnih poslanika

sudovima (l. 4 st. 4).

(l. 105 st. 2 taka 12).

Sudska vlast poverena je sudovima opte i sudovima posebne nadlenosti

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina (st.

(st. 1), a osnivanje privremenih, prekih ili vanrednih sudova zabranjeno je

2). Ustav ne doputa ponovni izbor iste linosti na taj poloaj.

(st. 3). Ustav delegira zakonodavcu pravo da blie regulie status sudova,
i propisuje koja pitanja mogu biti predmet zakonske regulative. Zakon

Ustav propisuje razloge za prestanak mandata predsednika Vrhovnog

moe regulisati organizaciju, nadlenost, ureenje i sastav sudova (st. 2).

kasacionog suda. Pored prestanka mandata po osnovu isteka vremena na

koje je izabran, mandat moe prestati i pre isteka vremena na koje je

Ustav regulie jo nekoliko pitanja vezanih za najvii sudski organ u

biran predsednik Vrhovnog kasacionog suda (st. 3). Razloge za prestanak

Republici. Vrhovni kasacioni sud je najvii organ sudske vlasti u Srbiji (st.

mandata predsednika Vrhovnog kasacionog suda propisuje Ustav. Mandat

4). Sedite ovog suda je u Beogradu (st. 5).

prestaje:

lan 144 Predsednik Vrhovnog kasacionog suda

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog
saveta sudstva, po pribavljenom miljenju opte sednice

na lini zahtev;

ukoliko nastupe uslovi za prestanak sudijske funkcije koje propisuje zakon;
zbog razreenja iz razloga koje zakon utvruje kao razloge za razreenje
predsednika suda.

186

187
Pravo da predloi razreenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda
pripada Visokom savetu sudstva (st. 3), a o razreenju odluuje Narodna

lan 146 Stalnost sudijske funkcije

skuptina (st. 3) veinom ukupnog broja narodnih poslanika (l. 105 st. 2

Sudijska funkcija je stalna.

taka 12).

Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri

godine.
lan 145 Sudske odluke
Sudske odluke se donose u ime naroda.

Poloaj sudija u ustavnom sistemu definiu i tite i naela stalnosti i

nepokretnosti (Ustav koristi termin nepremestivost).

Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrenom

meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.

Princip stalnosti sudijskog poziva izriito je propisan u Ustavu (st. 1).

Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet

Izuzetak od opteg pravila da je studijski poziv stalan samo je u sluaju

vansudske kontrole.

prvog izbora za sudiju. Prema Ustavu, prilikom prvog izbora na sudijski

Sudsku odluku moe preispitivati samo nadleni sud, u

poloaj, izbor se vri na period od tri godine (st. 2), a tek potom sudija se

zakonom propisanom postupku.

bira na stalnu sudijsku funkciju (l. 147 st. 3).

Pomilovanjem ili amnestijom izreena kazna moe se, bez

sudske odluke, oprostiti u celini ili delimino.
Ustav sadri odredbe o sudskim odlukama i njihovoj prirodi.

lan 147 Izbor sudija

Narodna skuptina, na predlog Visokog saveta sudstva, bira
za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.

Ustav utvruje da svoje odluke sud donosi u ime naroda (st. 1), i da se

Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju

zasnivaju na Ustavu, zakonu i potvrenom meunarodnom ugovoru kao i

traje tri godine.

propisu donesenom na osnovu zakona (st. 2).

Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za

trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu.

U ovom kontekstu Ustav izostavlja da, kao propise na kojima se temelje

Visoki savet sudstva odluuje i o izboru sudija koji su na

sudske odluke navede i opteprihvaena pravila meunarodnog prava, iako

stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili vii sud.

na njih upuuje kada postavlja osnovna naela sudstva (l. 142 st. 2).
Osim toga, kada upuuje na druge propise donesene na osnovu zakona,

Ustav propisuje nain izbora sudija. Razlikuju se dva postupka izbora

izostavlja da navede njihovu prirodu, kao to ini kada regulie naela

sudija u zavisnosti od toga da li se izbor na sudijski poloaj obavlja prvi

samostalnosti i nezavisnosti suda gde jasno definie da su to drugi opti

put, ili se sudija bira za trajno obavljanje sudijskog poziva.

akti, uz uslov da je to propisano zakonom (l. 142 st. 2).

Odluivanje o izboru sudija u sluaju kada je rei o licu koje se prvi put bira
Sudske odluke, prema izriitoj ustavnoj odredbi, obavezuju sve (st. 3).

za sudiju Ustav je poverio Narodnoj skuptini (st. 1). Ona o tome odluuje na
predlog Visokog saveta sudstva (st. 1). Odluka o izboru donosi se nadpolovinom

Sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole (st. 3), a njihovo

veinom ukupnog broja narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 12).

preispitivanje mogue je samo od strane nadlenog suda, i po postupku

koji je propisan zakonom (st. 4).

Iako rubrum ovog lana govori o izboru sudija, a ne o trajanju njihovog

mandata, Ustav utvruje da mandat sudije biranog prvi put traje tri godine

Izuzetak od ovog osnovnog pravila su pomilovanje i amnestija kao akti

(st. 3). Nepotrebno se ponavlja odredba lana 146 st. 2 koja regulie

dravne milosti. Ustav propisuje da se u sluajevima amnestije i

vreme na koje se bira sudija po prvi put. Nakon proteka tri godine sudija

pomilovanja, kazna izreena od strane suda moe oprostiti i bez odluke

moe biti biran za trajno obavljanje sudijskog poziva. Tada mandat na koji

suda (st. 5). Oprost kazne moe biti potpun ili delimian.

se bira sudija nije vremenski ogranien.

188

189
Kada se sudija bira za trajno obavljanje sudijskog poziva izbor je poveren

Ustav utvruje razloge iz kojih sudija moe izgubiti status sudije (st. 1)

Visokom savetu sudstva (st. 3). Tada Narodna skuptina ne uestvuje u

(Ustav koristi termin sudijska funkcija). Status sudije prestaje:

postupku izbora. U nadlenosti Visokog saveta sudstva je i odluivanje o

tome da li se sudija bira za trajno obavljanje sudijskog poziva u isti ili

na lini zahtev sudije;

drugi sud (st. 3). Izbor sudije koji je u statusu sudije na stalnom

kada nastupe zakonom propisani uslovi (Ustav koristi paralelno termine

sudijskom poloaju u drugi ili vii sud Ustav je, takoe, poverio Visokom
savetu sudstva (st. 4).

uslovi i razlozi) za prestanak sudijskog poziva;

ukoliko, po proteku perioda od tri godine nakon prvog izbora ne bude
izabran za trajno (Ustav koristi paralelno termine stalno i trajno

Ustav je poverio zakonodavcu da blie uredi postupak odluivanja o izboru

obavljanje funkcije) obavljanje sudijskog poziva;

sudija (l. 148 st. 3).

ukoliko sudija bude razreen iz razloga koje propisuje zakon.

U vezi sa odluivanjem o izboru i razreenju sudija Ustav regulie izriito

O prestanku sudijske funkcije odluuje Visoki savet sudstva (st. 2). Ustav

jedino pravo na albu Ustavnom sudu, protiv odluke Visokog saveta sudstva

posebno titi status sudije od eventualnih povreda koje bi mogle nastati u

o prestanku sudijske funkcije (l. 148 st. 2). alba se ne bi mogla izjaviti na

postupku odluivanja o prestanku sudijske funjcije. Sudiji se garantuje

odluivanje o izboru, ak ni kada bi, na primer, u toku izbora bilo povreeno

pravo da podnese albu Ustavnom sudu, protiv odluke Vrhovnog saveta

neko od pravila postupka izbora. Na taj sluaj moda bi se moglo primeniti

sudstva o prestanku sudijske funkcije (st. 2). Korienje ovog pravnog

ustavno pravilo prema kojem Ustavni sud odluuje o izbornim sporovima

leka iskljuuje korienje prava na podnoenje ustavne albe. Sudija ne

za koje niije odreena nadlenost sudova (l. 167 st. 2 taka 3).

moe koristiti oba pravna instrumenta za zatitu svog statusa.

Nain na koji je Ustav uredio prestanak mandata i razreenje sudija govori

U vezi sa izborom, prestankom sudijskog poziva i razreenjem, Ustav je

da je regulisanje ovih pitanja najveim delom preputeno zakonu, i da

poverio zakonodavcu da blie uredi (st. 3):

vana i izuzetno osetljiva pitanja za status sudija, pa i za status suda u

ustavnom sistemu nisu dobila status ustavne materije.

postupak odluivanja o prestanku sudijskog poziva i razreenju sudije;

razloge iz kojih sudiji prestaje sudijska funkcija;

lan 148 Prestanak sudijske funkcije

razloge za razreenje sudije;

razloge iz kojih moe biti razreen predsednik suda.

Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev,

nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razreenjem iz

Nain na koji je Ustav uredio prestanak mandata i razreenje sudija govori

zakonom predvienih razloga, kao i ako ne bude izabran na

da je regulisanje ovih pitanja najveim delom preputeno zakonu. Vana i

stalnu funkciju.

izuzetno osetljiva pitanja za status sudija, pa i za status suda u ustavnom

Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet

sistemu, kao to su npr. razlozi za prestanak sudijske funkcija ili razlozi za

sudstva. Protiv ove odluke sudija ima pravo albe Ustavnom

razreenje sudije, nisu dobila status ustavne materije.

sudu. Izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje

Ustavne albe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije,

lan 149 Nezavisnost sudije

kao i razlozi za razreenje od dunosti predsednika suda,

Sudija je u vrenju sudijske funkcije nezavisan i potinjen

ureuju se zakonom.

samo Ustavu i zakonu.

Svaki uticaj na sudiju u vrenju sudijske funkcije je zabranjen.

Za status sudija u ustavnom sistemu prestanak sudijskog poziva, posebno

razreenje sudija izuzetno su znaajna pitanja. Zato ova pitanja regulie

Nezavisnost sudije je posebno garantovana Ustavom.

Ustav.

Sudija je potinjen samo Ustavu i zakonu (st. 1).

190

191
Nain na koji Ustav postavlja pravni okvir za delovanje suda ostavlja

u drugi sud i bez toga da se sa tim izriito saglasio. To je mogue uiniti

otvorenim pitanje koji pravni propisi postavljaju osnov za delovanje suda i

samo po postupku i na nain koji se blie propisuju zakonom (st. 2).

definiu okvir i granice delovanja sudske vlasti. Poreenjem odredbi Ustava

koje definiu nezavisnost suda (l. 142 st. 2) i odredbi koje reguliu
nezavisnost sudija (l. 149 st. 1), moe se primetiti da meu njima postoji

lan 151 Imunitet

razlika. Sud je, prema Ustavu, vezan ne samo Ustavom i zakonom ve i

Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno

potvrenim meunarodnim ugovorima, opteprihvaenim pravilima

miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke,

meunarodnog prava pa i drugim optim aktima ukoliko je to predvieno

osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane

zakonom (l. 142 st. 2). Sudije su, meutim, u svom postupanju vezane

sudije.

samo Ustavom i zakonom (l. 149 st. 1), ali ne i potvrenim

Sudija ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom

meunarodnim ugovorima, opteprihvaenim pravilima meunarodnog

zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju sudijske funkcije

prava i drugim optim aktima jer Ustav ove akte ne navodi. Dodajmo tome

bez odobrenja Visokog saveta sudstva.

i ustavne odredbe o pravnim propisima na kojima se zasnivaju odluke

sudova (l. 145 st. 2). One se razlikuju i od odredbi koje definiu princip

Sudije uivaju imunitetska prava iji je sadraj i obim propisan Ustavom.

nezavisnosti suda, kao i od odredbi koje odreuju osnov i granice

Imunitetska prava koja uiva sudija tite ne samo nezavisnost i

delovanja sudija. Sudske odluke zasnivaju se na Ustavu, zakonu,

samostalnost sudije ve posredno tite i samostalnost i nezavisnost suda.

potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donesenom na osnovu

Ustav garantuje materijalni i procesni imunitet sudija, i blie definie

zakona, ali ne i na opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava.

njihov sadraj.

titei nezavisni poloaj sudije u ustavnom sistemu, Ustav izriito

Materijalni imunitet iskljuuje mogunost pozivanja sudije na odgovornost

zabranjuje bilo kakav uticaj na sudiju u vrenju sudskog posla (st. 2), ali

za miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke (st. 1). Sadraj

ne propisuje sankciju za krenje ovog ustavnog pravila, niti upuuje na

materijalnog imuniteta nije precizno odreen jer je Ustav zatitio sudiju

zakon koji bi to regulisao.

materijalnim imunitetom samo za miljenje koje je sudija izneo prilikom

donoenja sudske odluke, ali ga nije zatitio materijalnim imunitetom za

lan 150 Nepremestivost sudije

miljenje koje je iznosio tokom celog sudskog postupka. Ustav, takoe,

doputa izuzetak od zatite koju prua materijalni imunitet i izriitom

Sudija ima pravo da vri sudijsku funkciju u sudu za koji je

odredbom doputa da se sudija pozove na odgovornost u vezi sa

izabran i samo uz svoju saglasnost moe biti premeten ili

miljenjem ili glasanjem prilikom donoenja sudske odluke, ukoliko je u

upuen u drugi sud.

pitanju krivino delo krenja zakona od strane sudije (st. 1).

U sluaju ukidanja suda ili pretenog dela nadlenosti suda

za koji je izabran, sudija izuzetno moe bez svoje

Procesni imunitet titi sudiju od lienja slobode u postupku koji je protiv

saglasnosti biti trajno premeten ili upuen u drugi sud, u

njega pokrenut zbog krivinog dela uinjenog u vrenju sudijske dunosti

skladu sa zakonom.

(st. 2). U tom sluaju, sudija moe biti lien slobode i postupak protiv
njega moe biti voen samo ukoliko to odobri Visoki savet sudstva koji

Nepokretnost sudija Ustav izriito garantuje kao pravo sudije da obavlja

odluuje o imunitetskim pravima sudije, kao i o skidanju imunitetske zatite.

sudijski posao u sudu za koji je izabran, kao i da moe biti premeten ili
upuen u neki drugi sud samo ukoliko za to d svoj pristanak (st. 1).

lan 152 Nespojivost sudijske funkcije

Izuzetak od ovog opteg pravila Ustav je predvideo samo u sluaju

Zabranjeno je politiko delovanje sudija.

ukidanja suda ili ukidanja pretenog dela nadlenosti suda za koji je

Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili

sudija izabran (st. 2). U tom sluaju, sudija moe biti premeten ili upuen

privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.

192

193
titei princip samostalnosti i nezavisnosti suda (l. 4 st. 4) i princip

Visoki savet sudstva ima 11 lanova.

zabrane sukoba interesa (l. 6) kao temeljne principe na kojima poiva

U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog

ustavni poloaj sudova, Ustav naelno propisuje i nespojivost poloaja

kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i

sudije s drugim poslovima i funkcijama.

predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine, kao

lanovi po poloaju i osam izbornih lanova koje bira

Iako je nespojivost sudijske funkcije s drugim poslovima posebno znaajan

Narodna skuptina, u skladu sa zakonom.

instrument zatite nezavisnosti suda, ustavne odredbe o tome su naelne i

Izborne lanove ine est sudija sa stalnom sudijskom

oskudne. Ustavotvorac je izbegao da eksplicitno propie nespojivost

funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih

sudijske funkcije sa obavljanjem politikih funkcija i profesonalnih poslova.

pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje

Umesto toga, samo jednom optom normom Ustav zabranjuje politiko

15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a

delovanje sudija (st. 1), ne precizirajui ta se podrazumeva pod politikim

drugi profesor pravnog fakulteta.

delovanjem.

Predsednici sudova ne mogu biti izborni lanovi Visokog

saveta sudstva.

Deo konkretnih zabrana propisan je u vezi s drugim politikim funkcijama i

Mandat lanova Visokog saveta sudstva traje pet godina,

poloajima u ustavnom sistemu. Sudijama se izriito zabranjuje lanstvo u

osim za lanove po poloaju.

politikim strankama (l. 55 st. 5).

lan Visokog saveta sudstva uiva imunitet kao sudija.

Propisana je i nespojivost poloaja narodnog poslanika sa poloajem

Visoki savet sudstva ustanovljen je Ustavom. Jednom naelnom normom

funkcionera u organima pravosua sudijskog poloaja (l. 102 st. 3). Nain

Ustav odreuje da je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ

na koji je Ustav ovo regulisao, ne daje pouzdan kriterijum za odgovor na

koji obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija (st.

dilemu, na koga se tano odnosi nespojivost funkcija? Da li se sudija

1). Ne precizira se priroda ovog organa (organ dravne vlasti, organ

smatra funkcionerom u organima pravosua, i da li se nespojivost funkcija

sudske vlasti, i slino), niti se regulie ta ukljuuju garancije nezavisnosti

odnosi na sve sudije, ili je funkcioner samo predsednik suda, odnosno i

i samostalnosti suda i sudija, i na koji nain ovaj organ to obezbeuje.

sudije koje vode odreene referate u sudu (krivine, parnine, vanparnine,

i slino), u kojem sluaju se nespojivost funkcija odnosi samo na njih?

Ustav regulie sastav, nain izbora lanova Visokog saveta sudstva,

nespojivost funkcija, duinu mandatnog perioda na koji se biraju lanovi

Posredno se kao funkcije nespojive sa sudijskim pozivom odreuju:

ovog tela i njegove nadlenosti.

funkcija predsednika Republike (l. 115) i funkcija sudije Ustavnog suda

Visoki savet sudstva broji 11 lanova (st. 2). Deo lanova ovog tela su

(l. 173 st. 2).

lanovi po poloaju, a deo ine izabrani lanovi (st. 3).

Ustav je prepustio zakonu da regulie funkcije i poslove koji su nespojivi
sa sudijskim pozivom (st. 2).

U sastav Visokog saveta sudstva po svom poloaju ulaze predsednik Vrhovnog

kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i predsednik odbora
Narodne skuptine u ijoj su nadlenosti pitanja vezana za pravosue (st.

8. Visoki savet sudstva

3). To je ukupno 3 od 11 lanova koliko broji Visoki savet sudstva.

Preostalih 8 lanova Visokog saveta sudstva biraju se. To su izborni

lan 153 Poloaj, sastav i izbor

lanovi. Ustav propisuje uslove za izbor lanova Visokog saveta sudstva,

Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji

kao i strukturu izbornih lanova (st. 4). Od osam izbornih lanova, est

obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i

mesta rezervisano je za sudije sa stalnom sudijskom funkcijom. Jedan od

sudija.

ovih est sudija bira se sa teritorije autonomnih pokrajina. Ovo reenje

194

195
trebalo bi da obezbedi ispunjavanje standarda iz meunarodnih

Samo dva lana Visokog saveta sudstva, advokat i profesor pravnog

dokumenata o regionima, koji nalae da se u regionalnoj dravi obezbedi

fakulteta, ne uivaju imunitetsku zatitu po drugom osnovu, i na njih se

uestvovanje regiona u odluivanju o izboru sudskih tela. Od preostala dva

odnosi ustavna garancija imunitetske zatite.

mesta, jedno je rezervisano za advokata, a drugo za profesora pravnog

fakulteta. Uslov za njihov izbor u Vrhovni savet sudstva propisuje Ustav

lan 154 Nadlenost Visokog saveta sudstva

(st. 4). Od njih se zahteva da budu ugledni i istaknuti pravnici sa najmanje

15 godina radnog iskustva u struci.

Visoki savet sudstva bira i razreava sudije, u skladu sa

Ustavom i zakonom, predlae Narodnoj skuptini izbor sudija

Za lana Vrhovnog saveta sudstva ne mogu se birati predsednici sudova

prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlae Narodnoj

(st. 5).

skuptini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i

predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, uestvuje

Ustav utvruje mandatni period na koji se biraju lanovi Vrhovnog saveta

u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog

sudstva (st. 6). Mandat izbornih lanova Vrhovnog saveta sudstva je pet

kasacionog suda i predsednika sudova, na nain predvien

godina. Ovo pravilo ne odnosi se na lanove po poloaju. Njihov mandat

Ustavom i zakonom, vri i druge poslove odreene zakonom.

traje sve dok se nalaze na poloaju koji je osnova njihovog lanstva u

Visokom savetu sudstva.

Nadlenost Visokog saveta sudstva propisana je Ustavom. Visoki savet

sudstva obavlja najvei broj svojih nadlenosti u domenu izbora i

Samostalan i nezavisan poloaj Visokog saveta sudstva obazbeuju i

razreenja sudija. Ostvarivanjem ovih nadlenosti on realizuje najvaniji

ustavne garancije imunitetskih prava lanova ovog tela. Imunitetska

vid ouvanja i zatite nezavisnosti i samostalnosti sudstva i sudija, i to je

zatita identina je imunitetskoj zatiti koju uivaju sudije (st. 7).

osnovna uloga koju ima ovo telo u ustavnom sistemu.

Kako su lanovi ovog tela sudije, ukljuujui i predsednika Vrhovnog

U domenu izbora i razreenja sudija, Vrhovni savet sudstva ima sledee

kasacionog suda (ukupno 7 lanova) koji je po poloaju lan ovog tela,

nadlenosti:

oni, po tom osnovu, uivaju ovaj oblik imunitetske zatite. Predsednik

odbora nadlenog za pravosue i ministar nadlean za pravosue, koji su

bira i razreava sudije;

po poloaju lanovi Visokog saveta sudstva, uivaju imunitetsku zatitu

predlae Narodnoj skuptini izbor sudija prilikom prvog izbora za sudiju;

koju uivaju narodni poslanici (l. 134 i l. 104). Kako postoji razlika

predlae Narodnoj skuptini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda;

izmeu sadraja imuniteta koji uivaju narodni poslanici (l. 104) i

predlae Narodnoj skuptini izbor predsednika drugih sudova.

imuniteta koji Ustav garantuje sudijama (l. 151), postavlja se pitanje,

uestvuje u postupku za prestanak sudijske funkcije predsednika

koji vid imunitetske zatite je garantovan ovim lanovima Visokog saveta

Vrhovnog kasacionog suda;

sudstva? Da li je sadraj njihovih imunitetskih prava identian

uestvuje u postupku prestanku sudijske funkcije predsednika sudova;

imunitetskim pravima koja se garantuju narodnim poslanicima, ili on

odluuje o prestanku sudijske funkcije (l. 154);

ukljuuje i sadraj imunitetskih prava koja Ustav garantuje sudijama, ili

daje odobrenje da se pokrene i vodi postupak protiv sudije zbog

oba vida imunitetske zatite kumulativno? Neusklaenost pomenutih

krivinog dela izvrenog u obavljanju sudijske dunosti (l. 151 st. 2).

ustavnih odredbi mogla bi se prevazii interpretacijom koja bi sadraj

imunitetskih prava i sadraj imunitetske zatite vezivala za funkciju i

Pored toga, Vrhovni savet sudstva ima i nadlenosti u postupku izbora

poloaj u kojem ministar, odnosno narodni poslanik, ostvaruje konkretnu

sudija Ustavnog suda. On ima pravo da, zajedno sa Dravnim veem

aktivnost. Ako aktivnost preduzima u svojstvu ministra, odnosno narodnog

tuilaca, predlae kandidate za 1/3 sudija Ustavnog suda. Sa liste od

poslanika, uivao bi imunitetsku zatitu koju Ustav propisuje za narodne

ukupno 10 kandidata za sudije Ustavnog suda koje predlau Vrhovni savet

poslanike. Ako deluje u svojstvu lana Vrhovnog saveta sudstva, uivao bi

sudstva i Dravno vee tuilaca, opta sednica Vrhovnog kasacionog suda

imunitetsku zatitu koju Ustav garantuje sudijama.

bira 5 sudija (l. 172 st. 3).

196

197
Sadraj dela nadlenosti Visokog saveta sudstva nije konkretizovan. To se

Javno tuilatvo Ustav odreuje kao samostalan dravni organ (st. 1).

posebno odnosi na nadlenosti koje ostvaruje uestvovanjem u postupku

Osnovna nadlenosti javnog tuilatva su:

vezanom za prestanak sudijske funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog

suda, kao i predsednika sudova. Ustav ne precizira u emu se ogleda

gonjenje uinilaca krivinih dela,

sadraj nadlenosti kojima se realizuje uestvovanje u postupku ve preputa

gonjenje uinilaca drugih kanjivih dela,

zakonu da regulie sadraj, kvalitet i obim nadlenosti (l. 154 in fine).

preduzimanje mera za zatitu ustavnosti i zakonitosti (st. 1).

U Ustavu navedene su samo najvanije nadlenosti Vrhovnog saveta

Poloaj javnog tuilatva u ustavnom sistemu poiva na naelu

sudstva, a zakonu je preputeno da propie i ostale poslove koje obavlja

samostalnosti (ne i nezavisnosti). Ustav utvruje i granice samostalnosti

Vrhovni savet sudstva kao svoje nadlenosti.

delovanja javnog tuilatva. Svoje nadlenosti javno tuilatvo ostvaruje

na osnovu Ustava, zakona, potvrenih meunarodnih ugovora i propisa

lan 155 Pravni lek

koji su doneseni na osnovu zakona (st. 2). I u ovom sluaju, kao i pri
propisivanju okvira delovanja sudija i pravne zasnovanosti sudskih odluka,

Protiv odluke Visokog saveta sudstva moe se uloiti alba

izostavljena su opteprihvaena pravila meunarodnog prava kao osnov za

Ustavnom sudu, u sluajevima propisanim zakonom.

delovanje javnog tuilatva. Pored toga, Ustav ne precizira ni prirodu

propisa donesenih na osnovu zakona, a koji predstavljaju jedan od osnova

Ustav naelno i jednom optom normom garantuje pravo da se protiv

za delovanje javnog tuilatva i odreuju granice njegovog postupanja.

odluke Visokog saveta sudstva moe izjaviti alba Ustavnom sudu (st. 1).
Ne preciziraju se uslovi pod kojima se moe izjaviti alba, subjekti koji se
mogu koristiti pravom da podnesu albu, i drugo. Zakon, na koji Ustav

lan 157 Osnivanje i organizacija

upuuje, regulie sluajeve u kojima je mogue koristiti se ovim pravnim

Osnivanje, organizacija i nadlenost javnog tuilatva

lekom.

ureuju se zakonom.
Republiko javno tuilatvo je najvie javno tuilatvo u

Pored ove opte odredbe Ustav i konkretno regulie pravo sudije da izjavi

Republici Srbiji.

albu Ustavnom sudu, ali samo u sluaju kada se odluka Visokog saveta
sudstva odnosi na prestanak sudijske funkcije (l. 148 st. 3), ne i u

Ustav upuuje na zakon kao propis koji regulie osnivanje, organizaciju i

drugim sluajevima, u kojima nadlenost Visokog saveta sudstva ukljuuje

nadlenost javnog tuilatva (st. 1), a sm regulie jedino instituciju

odluivanje, na primer odluke koje se odnose na izbor sudija. Vie o

Republikog javnog tuilatva. Status Republikog javnog tuilatva

ovome u komentarima uz lan 148.

odreuje Ustav. To je organ dravne vlasti i najvie javno tuilatvo u

Republici (st. 2).

9. Javno tuilatvo
lan 158 Republiki javni tuilac
Republiki javni tuilac vri nadlenost javnog tuilatva u
lan 156 Poloaj i nadlenost

okviru prava i dunosti Republike Srbije.

Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni

Republikog javnog tuioca, na predlog Vlade, po pribavljenom

uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima mere

miljenju nadlenog odbora Narodne skuptine, bira

za zatitu ustavnosti i zakonitosti.

Narodna skuptina.

Javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu Ustava,

Republiki javni tuilac bira se na period od est godina i

zakona, potvrenog meunarodnog ugovora i propisa

moe biti ponovo biran.

donetog na osnovu zakona.

Republikom javnom tuiocu prestaje funkcija ako ne bude

198

199
ponovo izabran, kada sam to zatrai, nastupanjem zakonom

O prestanku mandata Republikog javnog tuioca odluuje Narodna

propisanih uslova ili razreenjem iz zakonom predvienih

skuptina apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2

razloga.

taka 12). Ustav preputa zakonu da ovo pitanje regulie (st. 4). Sm

Odluku o prestanku funkcije Republikom javnom tuiocu

utvruje jedino da odluku o razreenju Republikog javnog tuioca

donosi Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emu

Narodna skuptina donosi na predlog Vlade (st. 4 in fine).

odluku o razreenju donosi na predlog Vlade.

Ustavna reenja o nadlenosti Narodne skuptine prilikom odluivanja o
Ustav neposredno regulie najvanija pitanja koja odreuju ustavni

prestanku funkcije Republikog javnog tuioca nameu pitanje, da li su

poloaj Republikog javnog tuioca. Jednom naelnom odredbom Ustav

celishodna i mogu li se primeniti na sluajeve u kojima je osnov za

propisuje da su Republikom javnom tuilatvu poverene nadlenosti

prestanak funkcije lini zahtev Republikog javnog tuioca, nastupanje

javnog tuilatva koja on ostvaruje u okviru prava i dunosti Republike

zakonom propisanih uslova za prestanak funkcije, i zbog isteka vremena

(st. 1).

na koje je izabran? Kakav je u tim sluajevima smisao ustavne norme koja

Narodnu skuptinu stavlja u poloaj da o tome meritorno odluuje, i

Republiko javno tuilatvo je inokosni organ dravne vlasti na ijem elu

naroito da li je za usvajanje takve odluke zaista nuna apsolutna veina

je Republiki javni tuilac. Izbor Republikog javnog tuioca poveren je

glasova narodnih poslanika? Da li o ovim pitanjima Narodna skuptina

Narodnoj skuptini koja pristupa izboru nakon to pribavi miljenje odbora

treba da odluuje meritorno, ili samo da donese akt deklaratorne prirode u

Narodne skuptine nadlenog za oblast pravosua (st. 2). Predlog

kojem konstatuje da su se stekli uslovi za prestanak funkcije Republikog

kandidata za izbor na mesto Republikog javnog tuioca podnosi Vlada,

javnog tuioca propisani Ustavom? Da li je opravdano zahtevati apsolutnu

nakon to pribavi miljenje nadlenog odbora Narodne skuptine (st. 2).

veinu glasova narodnih poslanika za usvajanje akta deklaratorne prirode?

Za izbor Republikog javnog tuioca potrebna je veina glasova ukupnog

Da li je mogue pretpostaviti, da Republiki javni tuilac ostane i dalje na

broja narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 12).

tom poloaju uprkos tome to je isteklo vreme na koje je biran ili kada
bude ispunjen neki od zakonom propisanih uslova za prestanak funkcije,

Mandat na koji se bira Republiki javni tuilac je est godina (st. 2). Ustav

odnosno kada je to sam traio?

ne ograniava broj moguih izbora istog lica na poloaj Republikog javnog

tuioca i eksplicitno propisuje da isto lice moe biti ponovo birano za

Nadlenosti Narodne skuptine u tim sluajevima ne bi trebalo da ukljue

Republikog javnog tuioca (st. 2).

meritorno odluivanje ve samo odluivanje o aktima deklaratorne prirode

u kojima bi konstatovala da su ispunjeni uslovi za prestanak funkcije

Ustav utvruje razloge koji su osnov za prestanak mandata Republikog

Republikog javnog tuioca propisani Ustavom i zakonom. Takvi akti mogli

javnog tuioca (st. 3), posebno kada je re o sluajevima kada mandat

bi se usvajati relativnom veinom glasova narodnih poslanika. Meritorne

prestaje pre isteka vremena na koje je izabran. Mandat Republikog

odluke donosila bi samo tada, kada je razreenje osnov za prestanak

javnog tuioca prestaje iz sledeih razloga:

fukcije Republikog javnog tuioca.

na njegov lini zahtev, dakle, kada to sm zatrai;

ukoliko ne bude ponovo izabran na taj poloaj,

lan 159 Javni tuioci i zamenici javnih tuilaca

ako bude razreen iz razloga koje propisuje zakon,

Funkciju javnog tuilatva vri javni tuilac.

kada nastupe zakonom propisani uslovi.

Javnog tuioca bira Narodna skuptina, na predlog Vlade.

Mandat javnog tuioca traje est godina i moe biti ponovo

Ustav ne precizira na ta se odnose zakonom propisani uslovi. U praksi

biran.

se kao sporno moe postaviti pitanje, da li su to uslovi za prestanak

Zamenik javnog tuioca zamenjuje javnog tuioca pri

mandata ili je re o uslovima za obavljanje funkcije Republikog javnog

vrenju tuilake funkcije i duan je da postupa po

tuioca?

njegovim uputstvima.

200

201
Narodna skuptina, na predlog Dravnog vea tuilaca, bira

lan 160 Odgovornost

za zamenika javnog tuioca lice koje se prvi put bira na ovu

funkciju.

Republiki javni tuilac odgovoran je za rad javnog

Mandat zameniku javnog tuioca koji je prvi put izabran na

tuilatva i za svoj rad Narodnoj skuptini.

funkciju traje tri godine.

Javni tuioci odgovaraju za rad javnog tuilatva i za svoj

Dravno vee tuilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike

rad Republikom javnom tuiocu i Narodnoj skuptini, a nii

javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili

javni tuioci i neposredno viem javnom tuiocu.

drugom javnom tuilatvu.

Zamenici javnog tuioca odgovaraju za svoj rad javnom

Dravno vee tuilaca odluuje i o izboru zamenika javnih

tuiocu.

tuilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vie javno

tuilatvo.

Ustav regulie odgovornost javnih tuilaca. Sadraj pitanja koja Ustav

regulie odnose se na subjekte kojima odgovaraju, kao i domen u kojem

Javnom tuiocu koji je na elu javnog tuilatva Ustav je poverio

se prostire njihova odgovornost.

obavljanje tuilakog posla (st. 1). Zamenicima javnog tuioca Ustav je

poverio da zamenjuju javnog tuioca (st. 4), i u skladu sa ovakvom

Republiki javni tuilac odgovara Narodnoj skuptini (st. 1). On odgovara i

ustavnom pozicijom propisao njihovu dunost da prilikom obavljanja

za svoj rad i za rad javnog tuilatva na ijem se elu nalazi (st. 1).

poslova postupaju po uputstvima javnog tuioca (st. 4).

Javni tuioci odgovaraju Republikom javnom tuiocu i Narodnoj skuptini
Izbor javnog tuioca poveren je Narodnoj skuptini (st. 1). Za izbor je

(st. 2). Oni su odgovorni za svoj rad kao i za rad tuilatva na ijem su

potrebna apsolutna veina glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka

elu (st. 2).

12). Predlog za izbor javnog tuioca podnosi Vlada (st. 2).

Javno tuilatvo je hijerarhijski ustrojen dravni organ, pa se na
Postupak izbora zamenika javnih tuilaca razliit je, zavisno od toga da li

odgovornost javnih tuilaca primenjuje opte pravilo da nii javni tuilac

je re o izboru zamenika koji se biraju prvi put na ovu poziciju, ili o izboru

odgovara neposredno viem javnom tuiocu (st. 2), a da zamenici javnog

zamenika koji se biraju za trajno obavljanje ove funkcije. Izbor zamenika

tuioca odgovaraju za svoj rad javnom tuiocu kojeg zamenjuju (st. 2 in

javnih tuilaca koji se na taj poloaj biraju po prvi put poveren je Narodnoj

fine).

skuptini (st. 5). Predlog kandidata koji se biraju prvi put za zamenike
javnih tuilaca podnosi Dravno vee tuilaca (st. 5). Narodna skuptina
bira zamenike javnih tuilaca veinom glasova ukupnog broja narodnih
poslanika (l. 105 st. 2 taka 13).

lan 161 Prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika

javnog tuioca
Javnom tuiocu i zameniku tuioca prestaje funkcija na

Izbor zamenika javnih tuilaca koji se biraju za trajno obavljanje tuilakog

njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili

poziva poveren je Dravnom veu tuilaca (st. 7). Pored toga, Dravno

razreenjem iz zakonom propisanih razloga. Javnom tuiocu

vee tuilaca odluuje i o izboru zamenika javnih tuilaca, koji su ve

funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku

izabrani na stalnu funkciju u sluaju kada se oni biraju za drugo ili vie

javnog tuioca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

javno tuilatvo (st. 8).

Odluku o prestanku funkcije javnog tuioca, u skladu sa

zakonom donosi Narodna skuptina, pri emu odluku o

Mandat na koji se bira javni tuilac jeste est godina (st. 3). Isto lice moe

razreenju donosi na predlog Vlade.

biti ponovo birano na poloaj javnog tuioca. Broj moguih izbora nije

Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tuioca, u

ogranien (st. 3). Mandat zamenika javnih tuilaca koji se na ovo mesto

skladu sa zakonom, donosi Dravno vee tuilaca.

biraju po prvi put traje tri godine (st. 6).

Protiv odluke o prestanku funkcije javni tuilac i zamenik

202

203
javnog tuioca mogu uloiti albu Ustavnom sudu. Izjavljena
alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog
tuioca i zamenika javnog tuioca, ureuju se zakonom.

funkcije ne bude prihvaen. Da li e u tom sluaju javni tuilac odnosno

zamenik javnog tuioca i protiv svoje volje morati da obavlja funkciju?
Drugo pitanje odnosi se na sluaj kada funkcija javnog tuioca ili
zamenika javnog tuioca prestaje kada nastupe zakonom propisani
uslovi, kao i zbog isteka vremena na koje su birani. I u tim sluajevima

Ustav regulie prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog

postavlja se pitanje opravdanosti ustavne norme po kojoj Narodna

tuioca, posebno razloge na osnovu kojih im prestaje funkcija, odluivanje

skuptina odluuje o prestanku funkcije, posebno odredbe da o tome

o prestanku funkcije, kao i pravo javnog tuioca i zamenika javnog tuioca

odluuje apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika? Da li bi bilo

da upute albu Ustavnom sudu na odluku o prestanku funkcije.

zamislivo, pod predpostavkom da se u Narodnoj skuptini ne dostigne

ova stroga veina glasova, da javnom tuiocu odnosno zameniku javnog

Kao osnovi za prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca

tuioca ne prestane funkcija kada istekne vreme na koje su izabrani, ili

propisani su:

ako bude ispunjen neki od zakonom propisanih uslova za prestanak

funkcije?

lini zahtev javnog tuioca odnosno zamenika javnog tuioca;

nastupanje zakonom propisanih uslova;

U pomenutim sluajevima, sadraj ingerencija Narodne skuptine ne bi

razreenje iz zakonom propisanih razloga;

trebalo da ukljuuje meritorno odluivanje. Ona bi eventualno mogla

nakon isteka perioda na koji je bio biran ukoliko ne bude ponovo

donositi samo akte deklaratorne prirode, kojima bi u ovakvim sluajevima

izabran, a zameniku javnog tuioca, ako ne bude izabran na stalnu

konstatovala da su se ispunili ustavom i zakonom propisani uslovi za

funkciju (st. 1).

prestanak funkcije javnog tuioca odnosno zamenika javnog tuioca. Za

akte deklaratorne prirode ne bi bila nuna apsolutna veina. Oni bi se

Ustav ne propisuje razloge za razreenje javnog tuioca i zamenika javnog

mogli usvajati i relativnom veinom glasova narodnih poslanika. Narodna

tuioca niti precizira ta podrazumeva pod zakonom propisanim uslovima.

skuptina bi meritorno odluivala samo u sluaju kada funkcija javnog

Ovo u praksi moe biti povod za spor o tome, da li je re o uslovima za

tuioca odnosno zamenika javnog tuioca prestaje zbog razreenja tj. kada

prestanak mandata ili o uslovima koji se odnose na obavljanje funkcije

nastupe razlozi koji su osnov za odluivanje o rezreenju.

javnog tuioca?
O prestanku funkcije zamenika javnog tuioca odluuje Dravno vee
O prestanku funkcije javnog tuioca odluuje Narodna skuptina (st. 2).

tuilaca (st. 3). U ovom sluaju Ustav ne regulie nain odluivanja ve to

Odluku o prestanku funkcije javnog tuioca Narodna skuptina donosi

preputa zakonu (st. 3)

apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 12). U
sluaju kada funkcija javnog tuioca prestaje po osnovu razreenja,

Ustav garantuje javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca pravo da uloe

predlog za razreenje podnosi Vlada (st. 2).

albu Ustavnom sudu protiv odluke o prestanku funkcije, i tako titi

poloaj javnih tuilaca i njihovih zamenika u ustavnom sistemu (st. 4).

Dva pitanja postavljaju se u vezi sa ovim ustavnim reenjima.

Ukoliko javni tuilac odnosno zamenik javnog tuioca iskoriste ovo pravo i
uloe albu Ustavnom sudu, oni se po istom osnovu ne mogu obratiti

Prvo se odnosi na situaciju kada funkcija prestaje po osnovu linog

Ustavnom sudu koristei institut ustavne albe. Ustav eksplicitno

zahteva koji podnosi javni tuilac odnosno zamenik javnog tuioca. Da li

propisuje da alba protiv odluke o prestanku funkcije javnog tuioca

u tom sluaju ustavna odredba ima smisla, a prema kojoj Narodna

odnosno zamenika javnog tuioca iskljuuje pravo na podnoenje ustavne

skuptina odluuje o prestanku funkcije, posebno odredba da takvu odluku

albe (st. 3).

donosi apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika? Pretpostavimo

da se potrebna veina glasova u Narodnoj skuptini ne dostigne, i da

Postupak, osnove i razloge za prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika

lini zahtev javnog tuioca odnosno njegovog zamenika za prestanak

javnog tuioca regulie zakon (st. 5).

204

205
lan 162 Imunitet
Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti pozvani

Nespojivost funkcija javnih tuilaca i njihovih zamenika sa obavljanjem

drugih poslova ili s privatnim interesima propisana je optom ustavnom
normom.

na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake

funkcije, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona

Ustav na opti nain zabranjuje politiko delovanje tuilaca i njihovih

od strane javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca.

zamenika (st. 1), ali ne precizira ta je sadraj ove zabrane i ta se

Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ne moe biti

podrazumeva pod politikim delovanjem. Zakonu je preputeno da propie

lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela

koji poslovi nisu spojivi sa tuilakim pozivom, ali ne precizira ta je sadraj

uinjenog u vrenju tuilake funkcije, odnosno slube, bez

ove zabrane i ta se podrazumeva pod politikim delovanjem (st. 2).

odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine.

Deo konkretnih zabrana propisan je u vezi s drugim politikim funkcijama i
Javni tuioci i njihovi zamenici uivaju imunitetska prava. Materijalni i

poloajima u ustavnom sistemu. Neke funkcije nespojive sa pozivom

procesni imunitet javnih tuilaca i njihovih zamenika garantovan je u

javnog tuioca posredno su odreene u Ustavu: funkcija predsednika

istovetnom sadraju, kao i odgovarajua imunitetska prava sudija.

Republike (l. 115) i funkcija sudije Ustavnog suda (l. 173 st. 2). U ovim
sluajevima nespojivost funkcija odnosi se i na zamenike javnog tuioca,

Materijalni imunitet titi javnog tuioca i njegovog zamenika od pozivanja

jer ni predsednik Republike, niti sudija Ustavnog suda ne mogu obavljati

na odgovornost za miljenje izneseno u vrenju tuilakog posla (st. 1).

nijednu drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, pa ni posao

Izuzetak od ovog opteg pravila je krivino delo krenja zakona od strane

zamenika javnog tuioca.

javnog tuioca odnosno zamenika javnog tuioca, u kojem sluaju javnog

tuioca odnosno njegovog zamenika ne titi imunitet (st. 1).

Javnim tuiocima zabranjuje se lanstvo u politikim strankama (l. 55 st. 5).

Procesni imunitet prua zatitu javnom tuiocu kao i zameniku javnog

Propisana je nespojivost poloaja javnog tuioca (Ustav koristi generiki

tuioca od lienja slobode u postupku koji je protiv njega pokrenut zbog

pojam funkcioner u organima pravosua) sa poloajem narodnog

krivinog dela uinjenog u vrenju tuilakog posla (st. 2). U tom sluaju,

poslanika (l. 102 st. 3). Kako se nespojivost funkcija odnosi samo na

javni tuilac kao i zamenik javnog tuioca mogu biti lieni slobode i

funkcionere, ostaje otvoreno pitanje, ko ima status funkcionera u javnom

postupak protiv njih moe se voditi samo po odobrenju koje daje odbor

tuilatvu i na koga se ova zabrana odnosi? Da li se nespojivost funkcija

Narodne skuptine u ijoj nadlenosti je pravosue (st. 2).

odnosi samo na javnog tuioca ili i na njegovog zamenika?

Iako Ustav regulie status Republikog javnog tuioca kao i njegovih

Ustav nije regulisao da li se zabrana lanstva u politikim strankama

zamenika u ustavnom sistemu, izostalo je ustavno regulisanje imunitetske

odnosi i na zamenike javnih tuilaca (l. 55 st. 5)

zatite koju uiva Republiki javni tuilac. Ukoliko bi se u praksi postavilo

to pitanje kao problem, na ovaj sluaj mogle bi se primeniti opte odredbe

Naposletku, Ustav izriito nije propisao nespojivist funkcija za Republikog

Ustava (l. 162) koje se odnose na imunitetska prava javnih tuilaca i

javnog tuioca i njegove zamenike, pa bi se i u ovom sluaju moralo

njihovih zamenika.

pribei primeni optih odredbi o nespojivosti tuilake funkcije s drugim

poslovima i funkcijama.

lan 163 Nespojivost tuilake funkcije

Zabranjeno je politiko delovanje javnih tuilaca i zamenika

lan 164 Poloaj, sastav i izbor Dravnog vea tuilaca

javnih tuilaca.

Dravno vee tuilaca je samostalan organ koji obezbeuje i

Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili

garantuje samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih

privatni interesi nespojivi sa tuilakom funkcijom.

tuilaca u skladu sa Ustavom.

206

207
Dravno vee tuilaca ima 11 lanova.

narodni poslanik koji je lan odbora nadlenog za pravosue uivaju

U sastav Dravnog vea tuilaca ulaze Republiki javni

imunitetsku zatitu i po drugom osnovu. Njih tite imunitetska prava koja

tuilac, ministar nadlean za pravosue i predsednik

Ustav garantuje ministrima (l. 134), odnosno imunitetska prava koja

nadlenog odbora Narodne skuptine, kao lanovi po

Ustav garantuje narodnim poslanicima (l. 104). Imunitet koji uivaju

poloaju i osam izbornih lanova koje bira Narodna

narodni poslanici i ministri razlikuje se od imuniteta javnih tuilaca (l.

skuptina, u skladu sa zakonom.

162). Pitanje je, koji vid imunitetske zatite uivaju ovi lanovi Dravnog

Izborne lanove ine est javnih tuilaca ili zamenika javnih

vea tuilaca? Da li je sadraj njihovih imuniteta identian imunitetu koji

tuilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije

uivaju ministri odnosno narodni poslanici, ili njegov sadraj ine i

autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa

imunitetskih prava koja uivaju javni tuioci, ili kumulativno oba vida

najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan

imunitetske zatite? O jednom moguem odgovoru na ovu dilemu vie u

advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

komentarima uz l. 153.

Mandat lanova Dravnog vea tuilaca traje pet godina,

osim za lanove po poloaju.
lan Dravnog vea tuilaca uiva imunitet kao javni tuilac.

lan 165 Nadlenost Dravnog vea tuilaca

Dravno vee tuilaca predlae Narodnoj skuptini kandidate

Po svom poloaju u ustavnom sistemu, po sastavu lanova, duini

za prvi izbor za zamenika javnog tuioca, bira zamenike

mandata i imunitetskim pravima svojih lanova, Dravno vee tuilaca

javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog

organ je koji odgovara poloaju Visokog saveta sudstva, izuzev kada su u

tuioca, bira zamenike javnih tuilaca koji su na stalnoj

pitanju njegove nadlenosti.

funkciji za zamenike javnog tuioca u drugom javnom

tuilatvu, odluuje u postupku za prestanak funkcije

Ovo je samostalan organ koji obezbeuje i garantuje samostalnost javnih

zamenika javnih tuilaca, na nain predvien Ustavom i

tuilaca i zamenika javnih tuilaca u granicama koje propisuje Ustav (st. 1).

zakonom, vri i druge poslove odreene zakonom.

U sastav ovog tela ulazi 11 lanova (st. 2). Od toga, troje su lanovi po

U nadlenosti Dravnog vea tuilaca su poslovi vezani za izbor i prestanak

poloaju. To su: Republiki javni tuilac, ministar nadlean za pravosue i

funkcije javnog tuilatva. Poslovi koje u okviru svoje nadlenosti obavlja

predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine (st. 3). Osam lanova se

Dravno vee tuilaca obuhvataju (l. 165):

biraju. Meu izabranim lanovima je est javnih tuilaca ili zamenika

javnih tuilaca, od kojih je jedan sa teritorije autonomne pokrajine. (st. 3)

predlaganje kandidata za prvi izbor zamenika javnih tuilaca,

Dva lana biraju se meu istaknutim pravnicima koji imaju najmanje 15

izbor zamenika javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika

godina rada u struci, a od kojih je jedan iz advokature, a jedan profesor

pravnog fakulteta (st. 3).

javnog tuioca;
izbor zamenika javnih tuilaca na stalnoj funkciji u drugo ili vie tuilatvo;
odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tuilaca;

Izabrani lanovi biraju se na mandatni period od 5 godina, dok mandat

lanova po poloaju traje sve dok se nalaze na poloaju po osnovu kkojeg

zajedno sa Visokim savetom sudstva predlae Vrhovnom kasacionom

sudu (optoj sednici) 10 kandidata za sudije Ustavnog suda (l. 172 st. 3).

su postali lanovi Dravnog vea tuilaca (st. 4).

Ustavna odredba koja regulie nadlenost Dravnog vea tuilaca da
lanovi Dravnog vea tuilaca uivaju imunitet kao i javni tuilac. Ova

odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnog tuioca je

imunitetska zatita faktiki se primenjuje samo na dva lana ovog tela koji

nepotpuna. Ustav ne precizira sadraj ove nadlenosti, i ostavlja otvorenim

se biraju iz reda advokata i iz reda profesora sa pravnih fakulteta. Najvei

pitanje obima i kvaliteta prava Dravnog vea tuilaca da odluuje u

broj lanova Dravnog vea tuilaca ve je u statusu tuioca (ukupno 7), i

postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tuilaca. Da li sadraj ove

uivaju ovaj vid imunitetske zatite. Ministar nadlean za pravosue i

nadlenosti ukljuuje meritorno odluivanje ili je Dravno vee tuilaca

208
samo jedan od uesnika u postupku odluivanja o prestanku funkcije
zamenika javnog tuioca?
Zakon regulie druge poslove koje, pored poslova utvrenih u Ustavu
obavlja Dravno vee tuilaca.
Ustav ne garantuje zamenicima javnih tuilaca pravo da podnesu albu
Ustavnom sudu protiv odluke Dravnog vea tuilaca.

209

esti deo
U S TAV N I S U D

lan 166 Poloaj

Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ
koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska
prava i slobode.
Odluke Ustavnog suda su konane, izvrne i
opteobavezujue.
Ustav Srbije definie poziciju Ustavnog suda u ustavnom
sistemu. Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ
(st. 1). Njemu je poverena kontrola ustavnosti i zakonitosti,
kao i neposredna ustavnosudska zatita ljudskih i manjinskih
prava (st 1).
Za poloaj Ustavnog suda u ustavnom sistemu od znaaja je i
izriito ustavno pravilo koje govori o prirodi i dejstvu njegovih
odluka. Odluke Ustavnog suda su, prema izriitoj odredbi
Ustava, konane (protiv njih nije doputena alba ili neki
drugi pravni lek), izvrne (neposredno se primenjuju). i
opteobavezujue (odnose se na sve subjekte u drutvu, kako
fizika tako i pravna lica i obavezuju ih) (st. 2).
Dejstvo odluka Ustavnog suda Ustav regulie samo kada je
re o odlukama koje ovaj sud donosi u postupku ocene

210

211
ustavnosti i zakonitosti (l. 168 st. 3 i l. 169 st. 3), a Zakon o Ustavnom

4. saglasnosti statuta i optih akata autonomnih pokrajina i

sudu regulie dejstvo odluka donesenih u okviru njegovih drugih

jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,

nadlenosti. Dejstvo odluka Ustavnog suda je razliito. Ono zavisi od

5. saglasnosti optih akata organizacija kojima su poverena

prirode pravnog akta ija je ustavnost i zakonitost osporena pred Ustavnim

javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruenja

sudom, kao i od vrste postupka i nadlenosti Ustavnog suda.

graana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.

Ustavni sud:

Zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opti akt, propis ili

1. reava sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih

opti akt republikog organa prestaju da vae danom objavljivanja

dravnih organa,

odluke Ustavnog suda kojom je utvrena neustavnost ili nezakonitost u

2. reava sukob nadlenosti izmeu republikih organa i

Slubenom glasniku Republike Srbije.

pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave,

U postupku prethodne ocene ustavnosti zakona razlikuju se dve situacije

3. reava sukob nadlenosti izmeu pokrajinskih organa i

relevantne za dejstvo odluke Ustavnog suda. Prva, kada zakon bude

organa jedinica lokalne samouprave,

proglaen pre nego to je Ustavni sud doneo odluku o njegovoj

4. reava sukob nadlenosti izmeu organa razliitih

ustavnosti i druga, kada je Ustavni sud i pre nego to je zakon proglaen

autonomnih pokrajina ili razliitih jedinica lokalne

doneo odluku o oceni ustavnosti zakona. U prvom sluaju, Sud e

samouprave,

nastaviti odluivanje o ustavnosti u redovnom postupku ocene

5. odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije

ustavnosti. Na dejstvo odluke Ustavnog suda primenie se opte pravilo

odreena nadlenost sudova,

o pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda koje se odnose na ocenu

6. vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom.

ustavnosti (osporene odredbe zakona prestaju da vae danom

Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke,

objavljivanja odluke Ustavnog suda u Slubenom glasniku). U drugom

sindikalne organizacije ili udruenja graana.

sluaju, odluka Ustavnog suda o neustavnosti zakona stupie na snagu

Ustavni sud obavlja i druge poslove predviene Ustavom.

danom proglaenja zakona ukoliko zakon ne bude povuen i pre

proglaenja.

Ustavni sud je organ dravne vlasti kojem je, u ustavnom sistemu,

Odluka o zabrani rada politike stranke ili druge organizacije ima za

povereno odluivanje o zatiti ustavnosti i zakonitosti. Ustavni sud je uvar

posledicu brisanje politike stranke ili druge organizacije iz registra od

ustava, ali obavlja i druge poslove koje mu je Ustav stavio u nadlenost.

dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu koji vodi

Nadlenosti ustavnog reguliu se se samo Ustavom. Zakon ne moe

ovaj registar.

regulisati nadlenost ustavnog suda. Ukoliko bi postojala mogunost da se

Odluka kojom Ustavni sud reava o sukobu nadlenosti ima pravno

nadlenosti Ustavnog suda propiu zakonom, tada bi Ustavni sud bio u

dejstvo od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.

prilici da, ocenjujui ustavnost takvog zakona, sm definie sadraj i obim

Odluka o ponitenju izbornog postupka ili dela izbornog postupka deluje

svojih nadlenosti. Zato se nadlenosti ustavnog suda propisuju u Ustavu.

od dana dostavljanja odluke nadlenom organu.

U Ustavu Srbije ovo pitanje reguliu dve razliite odredbe. Obe su
lan 167 Nadlenost

sistematizovane u istom lanu Ustava u lanu u kojem se definiu

nadlenosti Ustavnog suda. Jedna upuuje samo na Ustav kao akt koji

Ustavni sud odluuje o:

propisuje sadraj nadlenosti Ustavnog suda (l. 167 st. 4). Druga doputa

1. saglasnosti zakona i drugih optih akata sa Ustavom,

da nadlenost Ustavnog suda bude propisana ne samo u Ustavu ve i u

opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i

zakonu (l. 167 st. 2 taka 6). Dva razliita pravila koja reguliu istu

potvrenim meunarodnim ugovorima,

materiju mogu biti izvor problema u ustavnoj praksi.

2. saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa

Ustavom,

Najvanija nadlenost Ustavnog suda je odluivanje o zatiti ustavnosti. U

3. saglasnosti drugih optih akata sa zakonom,

okviru ove osnovne nadlenosti Ustavni sud obavlja sledee poslove:

212

213
ocenjuje ustavnost zakona (odluuje o saglasnosti zakona sa Ustavom)
(st. 1 taka 1);
ocenjuje ustavnost ratifikovanih meunarodnih ugovora (odluuje o tome

sukobu nadlenosti. Ustav precizira u kojim oblastima Ustavni sud

odluuje o sukobu nadlenosti. U skladu sa njegovom primarnom ulogom
zatitnika ustavnosti, Ustavni sud reava sukob nadlenosti izmeu

da li su potvreni meunarodni ugovori u skladu sa Ustavom) (st. 1

razliitih organa dravne vlasti (horizontalni sukob nadlenosti) i sukob

taka 2 u vezi sa l.16 st. 2);

nadlenosti izmeu organa na razliitim nivoima vlasti (vertikalni sukob

ocenjuje da li su zakoni saglasni sa opteprihvaenim pravilima

nadlenosti). Tako, Ustavni sud reava sukob nadlenosti izmeu:

meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima (st. 1

sudova i drugih dravnih organa (st. 2 taka 1);

taka 1 in fine);

republikih organa i pokrajinskih organa odnosno organa optina ili

ocenjuje ustavnost drugih optih pravnih akata (odluuje o njihovoj

saglasnosti sa Ustavom) (st. 1 take 4 i 5);
ocenjuje saglasnost zakona i drugih optih pravnih akata sa ratifikovanim
meunarodnim ugovorima, kao i njihovu saglasnost sa opteprihvaenim

gradova (st. 2 taka 2);

pokrajinskih organa i organa optina, odnosno gradova (st. 2 taka 3)
organa razliitih autonomnih pokrajina (st. 2 taka 4);
organa razliitih optina odnosno gradova (st. 2 taka 4).

pravilima meunarodnog prava (st. 1 taka 1);

ocenjuje ustavnost statuta i drugih optih pravnih akata koje, u okvirima

Ustavni sud odluuje o izbornim sporovima. Nadlenost Ustavnog suda u

svojih nadlenosti donose organi autonomne pokrajine kao i organi gradova

reavanju izbornih sporova je supsidijarna (st. 2 taka 5). Ustavni sud reava

i optina (odluuje o saglasnosti ovih akata sa Ustavom) (st. 1 taka 4);

samo one izborne sporove za koje zakon nije propisao nadlenost redovnih

ocenjuje ustavnost optih akata organizacija kojima su poverena javna

ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruenja graana i kolektivnih

sudova. Takvim se mogu smatrati sporovi koji nastaju u postupku izbora

koji su povereni Narodnoj skuptini, jer oni ne uivaju zatitu pred sudovima.

ugovora (odluuje da li su opti akti koje donose ovi subjekti u skladu sa

Ustavom) (st. 1 taka 5).

Nadlenost Ustavnog suda protee se i na odluivanje o zabrani rada

politike stranke sindikalne organizacije ili udruenja graana (st. 3). U

U vezi sa nadlenou Ustavnog suda da ocenjuje saglasnost zakona sa

delu o ljudskim i manjinskim pravima Ustav utvruje razloge zbog kojih

opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim

Ustavni sud moe zabraniti politiku stranku, sindikalnu organizaciju ili

meunarodnim ugovorima (st. 1 taka 1), i da ocenjuje ustavnost

udruenje (l. 55 st. 4). To je mogue uiniti ako je delovanje ovih

potvrenih meunarodnih ugovora (st. 1 taka 2) ukazujemo na

organizacija usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje

komentare o statusu meunarodnih izvora prava u pravnom poretku (l.

ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske

16; l. 194 st. 4 i 5) i moguim konsekvencama nepotpunih ustavnih

mrnje. Vie u komentarima uz lan 55.

reenja na nadlenost Ustavnog suda.

Deo nadlenosti Ustavnog suda utvren je u drugim delovima Ustava.
Pored ocene ustavnosti, Ustavnom sudu poverena je i ocena zakonitosti
podzakonskih pravnih propisa. U okviru ove nadlenosti Ustavni sud:

U delu Ustava o ljudskim i manjinskim pravima propisana je nadlenost

Ustavnog suda da odluuje o zabrani verske zajednice u sluaju kada

odluuje o saglasnosti, kako Ustav navodi drugih optih akata sa

zakonom (st. 1 taka 3);
ocenjuje zakonitost statuta i drugih optih pravnih akata koje, u okvirima

njeno delovanje ugroava vrednosti izriito navedene u Ustavu (pravo na

ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i
porodini integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red),

svojih nadlenosti donose organi autonomne pokrajine kao i organi gradova

odnosno ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost

i optina (odluuje o njihovoj saglasnosti sa zakonom) (st. 1 taka 4);

(l. 44 st. 3). Ustavni sud titi pravo graana na pokrajinsku autonomiju

ocenjuje zakonitost optih akata organizacija kojima su poverena javna

(l. 187) i lokalnu samoupravu (l. 193 st. 2).

ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruenja graana i kolektivnih

ugovora (odluuje da li su opti akti navedenih subjekata u skladu sa

Terminoloka nedoslednost koja moe biti relevantna za odreivanje

zakonom) (st. Meu nadlenostima Ustavnog suda je i odluivanje o

nadlenosti Ustavnog suda belei se izmeu lanova 44 st. 3 i 55 st. 4 s

214

215
jedne strane, i l. 167 st. 3, s druge strane. Pitanje koje se postavlja

Svako pravno ili fiziko lice ima pravo na inicijativu za

odnosi se na kvalitet, obim i sadraj nadlenosti Ustavnog suda. Da li on

pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

odluuje o zabrani rada (politike stranke, sindikata, udruenja graana) ili

Zakon ili drugi opti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu

o zabrani postojanja (verske zajednice, politike stranke, sindikata,

prestaje da vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda

udruenja graana)? Vie u komentarima uz l. 44 i 55

u slubenom glasilu.
Ustavni sud moe, do donoenja konane odluke i pod

Ustavni sud je jedan od uesnika u postupku odluivanja o razreenju

uslovima odreenim zakonom, obustaviti izvrenje

predsednika Republike zbog povrede Ustava. On odluuje o tome da li je

pojedinanog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili

predsednik Republike povredio Ustav. Kada se u Narodnoj skuptini pokrene

drugog opteg akta iju ustavnost ili zakonitost ocenjuje.

postupak odluivanja o razreenju predsednika Republike zbog povrede

Ustavni sud moe oceniti saglasnost zakona i drugih optih akata

Ustava, Ustavni sud je duan da, najkasnije u roku od 45 dana utvrdi da li

sa Ustavom, optih akata sa zakonom i po prestanku njihovog

je predsednik Republike povredio Ustav (l. 118 st. 3). Vie o tome u

vaenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije

komentarima uz lan 118.

u roku od est meseci od prestanka njihovog vaenja.

Meu nadlenostima Ustavnog suda je i odluivanje o albi protiv odluke

Ocena ustavnosti zakona ostvaruje se u obliku naknadne kontrole, to

Visokog saveta sudstva. Dve ustavne odredbe reguliu pravo na podnoenje

pretpostavlja da se kontrola ustavnosti i zakonitosti ostvaruje nakon

albe Ustavnom sudu na odluke Visokog saveta sudstva (l. 148 st. 2, i l. 155).

stupanja na snagu zakona odnosno drugog opteg pravnog akta (l. 168).

Ustav optom normom garantuje pravo podnoenja albe Ustavnom sudu, ali

Od ovog opteg pravila Ustav predvia izuzetak i doputa mogunost

ne precizira koji subjekti mogu da koriste to pravo, niti eksplicitno zabranjuje

prethodne ocene ustavnosti zakona, pod odreenim uslovima (l. 169).

da se uz ovaj instrument koristi i pravo na podnoenje ustavne albe (l. 155).

U drugoj odredbi, pravo na podnoenje albe protiv odluke Visokog saveta

Ustav razlikuje inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti od pokretanja

sudstva garantuje se kao pravo sudije. On moe koristiti to pravo samo kada

postupka ocene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom. Oni se

se odluka Visokog saveta sudstva odnosi na prestanak sudijske funkcije, i

razlikuju s obzirom na krug subjekata kojima Ustav garantuje ova prava i

tada Ustav iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe (l. 148 st. 2)

pravnom dejstvu inicijative odnosno predloga.

Ustav je ustanovio ustavnu albu kao posebno pravno sredstvo za pokretanje

Pravo da podnese inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti i

postupka za zatitu ljudskih i manjinskih prava pred Ustavnim sudom (l.

zakonitosti pripada svakom fizikom ili pravnom licu (st. 2). Podnoenjem

170). Ustavna alba je instrument kojim se pokree postupak neposredne

inicijative ne pokree se postupak ocene ustavnosti. Ustavni sud razmatra

ustavnosudske zatite ljudskih prava. Meu nadlenostima Ustavnog suda

inicijativu u prethodnom postupku. Ukoliko Ustavni sud nae da je ona

Ustav ne navodi posebno i nadlenost koja se odnosi na neposrednu

osnovana, on moe odluiti da sam pokrenuti postupak ocene ustavnosti i

ustavnosudsku zatitu ljudskih i manjinskih prava. Ustav je ustanovio

zakonitosti. Za odluku Ustavnog suda o pokretanju postupka ocene

instrument kojim se pokree postupak zatite ljudskih i manjinskih prava

ustavnosti i zakonitosti potrebna je kvalifikovana veina od najmanje 2/3

pred Ustavnim sudom, ali nije eksplicitno ustanovio i nadlenost ovog

veina glasova ukupnog broja sudija (l. 175 st. 2).

Suda da neposredno odluuje o zatiti ljudskih i manjinskih prava.

Pravo pokretanja postupka ocene ustavnosti ili zakonitosti pred Ustavnim
lan 168 Ocena ustavnosti i zakonitosti

sudom imaju samo ovlaeni predlagai (st. 1). Ustav regulie koji subjekti
imaju ovo pravo. To su:

Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da

pokrenu dravni organi, organi teritorijalne autonomije

dravni organi;

ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih

organi teritorijalne autonomije, optine odnosno grada;

poslanika. Postupak moe pokrenuti i sam Ustavni sud.

grupa od najmanje 25 narodnih poslanika.

216

217
Meu dravnim organima koji imaju pravo da pokrenu postupak pred

Ako zakon bude proglaen pre donoenja odluke o

Ustavnim sudom je i Ustavni sud, to je u Ustavu i izriito propisano (st.

ustavnosti, Ustavni sud e nastaviti da postupa prema

1), uz uslov da predlog za pokretanje postupka ocene ustavnosti ili

zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu

zakonitosti podri 2/3 od ukupnog broja sudija Ustavnog suda. Ovaj uslov

ustavnosti zakona.

izriito je propisan u Ustavu (l. 175 st. 2).

Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre

njegovog proglaenja, ova odluka e stupiti na snagu

Predmet ocene ustavnosti i zakonitosti jesu svi pravni propisi koji su na

danom proglaenja zakona.

snazi (pozitivno pravo). Od ovog naelnog pravila Ustav doputa izuzetak

Postupak za ocenu ustavnosti ne moe biti pokrenut protiv

(st. 5). Predmet ocene ustavnosti mogu biti zakoni i drugi opti akti i po

zakona ija je usklaenost sa Ustavom utvrena pre

prestanku njihovog vaenja, pod uslovom koji propisuje Ustav. Ovaj

njegovog stupanja na snagu.

izuzetak doputen je samo pod uslovom da se postupak za ocenu

ustavnosti pokrene najkasnije u roku od est meseci od prestanka vaenja

Pored postupka naknadne ocene ustavnosti i zakonitosti, u ustavnom

akta ija se ustavnost ili zakonitost osporava. Smisao ovog reenja je

sistemu Srbije postoji mogunost pokretanja postupka prethodne ocene

otklanjanje posledica neustavnosti i u odreenom vremenskom periodu

ustavnosti. Postupak prethodne ocene ustavnosti mogue je pokrenuti

nakon prestanka vaenja zakona odnosno drugog opteg pravnog akta s

samo za ocenu ustavnosti zakona.

obzirom da i nakon prestanka vaenja zakon odnosno drugi opti pravni

akti jo izvesno vreme proizvode pravne posledice.

Krug subjekata kojima Ustav garantuje ovo pravo znatno je ui od kruga

subjekata koji imaju pravo da pokrenu postupak naknadne ocene

U Ustavu, pravno dejstvo odluka Ustavnog suda regulie se u vie lanova

ustavnosti, odnosno zakonitosti. Ovo pravo pripada samo narodnim

(l. 166 st. 2, l. 168 st. 3, l. 169 st. 3). Kada je u pitanju postupak

poslanicima. Postupak prethodne ocene ustavnosti zakona pokree se na

ocene ustavnosti i zakonitosti Ustav eksplicitno propisuje (st. 3) da

zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika (st. 1).

osporeni pravni propis, za koji je Ustavni sud utvrdio da nije saglasan sa

Ustavom ili zakonom, prestaje da vai sa danom objavljivanja odluke

Ustav regulie i kako se postupa ukoliko zakon bude proglaen pre

Ustavnog suda u Slubenom glasniku Republike Srbije.

nego to pred Ustavnim sudom bude okonan postupak prethodne

ocene ustavnosti (st. 2). Tada e Ustavni sud nastaviti da postupa po

Ustav regulie jo neka pitanja vezana za postupak ocene ustavnosti i

zahtevu, ali e postupak biti nastavljen u formi postupka za naknadnu

zakonitosti. To se odnosi na institut privremenih mera i mogunost da se

ocenu ustavnosti (Ustav koristi neadekvatan termin redovni postupak)

od Ustavnog suda zatrai obustavljanje izvrenja pojedinanog akta ili

(st. 2).

radnje preduzete na osnovu zakona ili opteg akta ija se ustavnost,

odnosno zakonitost ocenjuje pred Ustavnim sudom (st. 4). Ustavni sud je

Kada Ustavni sud u postupku prethodne ocene ustavnosti zakona ustanovi

ovlaen da donese takvu odluku pod uslovima koje propisuje zakon (st.

da zakon nije u skladu sa Ustavom, njegova odluka stupa na snagu sa

4). Odluka je temporarnog karaktera. Ona vai samo u periodu dok traje

danom proglaenja zakona, pod uslovom da zakon nije povuen pre

postupak ocene ustavnosti, odnosno zakonitosti pred Ustavnim sudom.

proglaenja (st. 3). Samo na ovom mestu Ustav koristi termin povlaenje
zakona i taj in vezuje za momenat pre proglaenja zakona. Takvo

lan 169 Ocena ustavnosti zakona pre njegovog

stupanja na snagu

Ustavno reenje moe biti izvor problema u ustavnoj praksi. U ustavnom

sistemu nije poznat institut povlaenja zakona nakon to je on izglasan u
Narodnoj skuptini, na ta upuuje odredba da se zakon moe povui pre

Na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika,

proglaenja zakona. Neka od pitanja koja se mogu postaviti su, na

Ustavni sud je duan da u roku od sedam dana oceni

primer, ko donosi odluku o povlaenju zakona, u kojem postupku se

ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom jo nije

odluuje o povlaenju zakona koji je izglasan u Narodnoj skuptini, i

proglaen.

slino. U vezi s proglaenjem zakona videti komentare uz l. 113.

218

219
Zakon ije su odredbe bile predmet prethodne ocene ustavnosti, ukoliko je

alba moe koristiti samo pod uslovim da su iscrpljena druga pravna

Ustavni sud utvrdio da su osporene odredbe zakona u skladu sa Ustavom,

sredstva za zatitu ljudskih prava, ili ukoliko druga pravna sredstva za

ne moe biti predmet naknadne ocene ustavnosti (st. 4). Ustavna odredba

zatitu ljudskih prava nisu predviena.

je nepotpuna. Predmet ocene ustavnosti po pravilu nisu sve ve samo

neke odredbe zakona. Izriita ustavna zabrana pokretanja postupka

lan 171 Obezbeenje izvrenja odluke

naknadne ocene ustavnosti odnosi se, meutim, na ceo zakon a ne samo

na odredbe koje su bile predmet ustavnosudske kontrole i ija je ustavnost

Svako je duan da potuje i izvrava odluku Ustavnog suda.

ocenjena u postupku prethodne ocene ustavnosti.

Ustavni sud svojom odlukom ureuje nain njenog

izvrenja, kada je to potrebno.
Izvrenje odluka Ustavnog suda ureuje se zakonom.

lan 170 Ustavna alba

Ustavna alba se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili

Odluke Ustavnog suda su opteobavezujue, konane i izvrne (l. 166

radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna

st. 2).

ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili

manjinska prava i slobode zajemene Ustavom, ako su

Ustav generalno obavezuje sve subjekte (svako) da potuju i izvravaju

iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za

odluku Ustavnog suda (st. 1). Zakon o Ustavnom sudu na koji Ustav

njihovu zatitu.

upuuje (st. 3) regulie nain izvrenja odluka Ustavnog suda, i u tom

kontekstu propisuje obaveze razliitih subjekata (dravni organi, organi

Novum u ustavnom sistemu Srbije je institut ustavne albe. Ustav

autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, preduzea, ustanove i

ustanovljava ustavnu albu kao posebno pravno sredstvo kojim se

organizacije, politike stranke, udruenja graana, i drugo) koji su, prema

pokree postupak neposredne ustavnosudske zatite ljudskih prava pred

izriitoj ustavnoj odredbi duni da izvravaju odluke Ustavnog suda. Sm

Ustavnim sudom. Ustav je ustanovio instrument koji slui zatiti ljudskih

Ustavni sud ima pravo da svojom odlukom regulie i nain njenog

prava pred Ustavnim sudom, ali nije eksplicitno ustanovio i nadlenost

izvrenja (st. 2) pod uslovom da za to postoji potreba.

Ustavnog suda (l. 167) da neposredno odluuje o zatiti ljudskih i

manjinskih prava.
Ustav propisuje uslove pod kojima se moe koristiti ustavna alba (l.

lan 172 Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovanje

sudija Ustavnog suda

170). Uslovi pod kojima je mogue koristiti institut ustavne albe odnose

Ustavni sud ini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet

se na:

godina.
Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skuptina, pet imenuje

predmet zatite to su ljudska i manjinska prava garantovana Ustavom i

meunarodnim pravom;
prirodu povrede koja je nanesena ljudskim i manjinskim pravima to su
povrede prava ili uskraivanje prava;
subjekte koji su povredili slobodu ili pravo to su dravni organi ili
organizacije kojima su poverena javna ovlaenja;
propis odnosno aktivnost koja je prouzrokovala povredu prava ili slobode
to su pojedinani akti ili radnje.

predsednik Republike, a pet opta sednica Vrhovnog

kasacionog suda Srbije.
Narodna skuptina bira pet sudija Ustavnog suda izmeu 10
kandidata koje predloi predsednik Republike, predsednik
Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmeu 10
kandidata koje predloi Narodna skuptina, a opta sednica
Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmeu 10
kandidata koje na zajednikoj sednici predloe Visoki savet
sudstva i Dravno vee tuilaca.

Ustavna alba je instrument koji se moe koristiti kao supsidijarno pravno

Sa svake od predloenih lista kandidata jedan od izabranih

sredstvo za zatitu ljudskih prava. Ustav izriito propisuje da se ustavna

kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.

220

221
Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje meu istaknutim

2, 3 i 4), i titi pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu

pravnicima sa najmanje 40 godina ivota i 15 godina

samoupravu (l. 187), to je u Ustavu iskazana spremnost da se uvae

iskustva u pravnoj struci.

standardi evropskih dokumenata o regionima koji nalau da se u ustavnom

Jedno lice moe biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog

sistemu regionalne drave obezbedi uticaj regiona na izbor i konstituisanje

suda najvie dva puta.

sudskih organa nadlenosti i odluivanje o zatiti statusa regiona. Ovo se,

Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na

meutim, ne postie sasvim reenjem prema kojem se troje sudija bira

period od tri godine, tajnim glasanjem.

sa teritorije autonomne pokrajine jer standardi govore o uestvovanju

regiona u postupku izbora.

Ustavni sud ima 15 sudija (st. 1). Nain izbora sudija Ustavnog suda,
duina mandata, imunitetska zatita sudija, nespojivost funkcija, razlozi za

Za izbor sudija Ustavnog suda propisani su u Ustavu posebni uslovi (st. 5).

prestanak mandata sudija i odluivanje o prestanku mandata su garancije

Za sudiju Ustavnog suda moe biti biran odnosno imenovan istaknuti

nezavisnog poloaja Ustavnog suda. Ovo je razlog iz kojeg Ustav regulie

pravnik uz uslov da ima najmanje 40 godina ivota i 15 godina iskustva u

ovu materiju.

pravnoj struci. Ustav propisuje nespojivost poloaja sudije Ustavnog suda

s drugim javnim funkcijama ili profesionalnim delatnostima izuzev

Nezavisnost i samostalnost Ustavnog suda u ustavnom sistemu

profesora pravnih fakulteta (l. 173).

obezbeuje se i nainom izbora sudija Ustavnog suda (st. 2 i 3). Ustav

postavlja osnovna pravila kandidovanja i izbora sudija Ustavnog suda.

Sudije Ustavnog suda se biraju, odnosno imenuju na devet godina (st. 1).

Jednu treinu sudija (5 sudija) bira Narodna skuptina, jednu treinu

Ustav doputa mogunost jo jednog ponovnog izbora odnosno

sudija imenuje predsednik Republike (5 sudija), a jedna treina sudija bira

imenovanja za sudiju Ustavnog suda (st. 6).

se na optoj sednici Vrhovnog kasacionog suda (5 sudija). U postupku

izbora sudija, koji takoe regulie Ustav (st. 2 i 3), obezbeuje se

Ustavni sud ima predsednika (st. 7). Predsednika Ustavnog suda biraju

uestvovanje sve tri grane vlasti (zakonodavne, izvrne i sudske) u

sudije Ustavnog suda tajnim glasanjem. Predsednik Ustavnog suda bira se

procesu kandidovanja i odluivanja u izboru sudija Ustavnog suda. Pritom,

iz reda sudija na period od tri godine. Ustav ne sadri izriito pravilo koje

svaka ima mogunost da sa ire liste izvri izbor odnosno imenovanje, ali

doputa mogunost ili pak zabranjuje ponovni izbor iste linosti za

nema mogunost da bira odnosno imenuje veinu sudija.

predsednika Ustavnog suda.

Narodna skuptina predlae listu od 10 kandidata za sudije Ustavnog

suda sa koje predsednik Republike imenuje pet sudija.
Predsednik Republike predlae Narodnoj skuptini listu od 10 kandidata
za sudije Ustavnog suda, sa koje Narodna skuptina bira 5 sudija.
Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca na zajednikoj sednici

lan 173 Sukob interesa. Imunitet

Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu ili
profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na
pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.

predlau Vrhovnom kasacionom sudu listu od 10 kandidata za sudije

Sudija Ustavnog suda uiva imunitet kao narodni poslanik.

Ustavnog suda sa koje Vrhovni kasacioni sud, na svojoj optoj sednici,

O njegovom imunitetu odluuje Ustavni sud.

imenuje pet sudija.

U skladu sa optom zabranom sukoba interesa koja je jedno od osnovnih
Pored toga, Ustav izriito propisuje da na svakoj od predloenih lista

naela Ustava (l. 6), Ustav regulie sukob interesa za sudije Ustavnog

kandidata za sudije Ustavnog suda jedan od izabranih kandidata mora biti

suda. Sudija Ustavnog suda ne moe obavljati drugu javnu funkciju ili

sa teritorije autonomne pokrajine. Kako Ustavni sud ocenjuje ustavnost i

profesionalnu delatnost (st. 1). Izuzetak od ovog opteg pravila propisan

zakonitost pokrajinskih propisa (l. 167 st. 1 taka 4), reava sukob

je Ustavom i odnosi se na profesore pravnih fakulteta u Srbiji (st. 1 in

nadlenosti izmeu organa centralne vlasti i pokrajinskih organa, s jedne

fine). Oni i nakon izbora odnosno imenovanja za sudiju Ustavnog suda

strane, i pokrajinskih i lokalnih organa, s druge strane (l. 167 st. 2 take

mogu obavljati profesorski poziv.

222

223
Pored toga, Ustav izriito zabranjuje sudijama Ustavnog suda lanstvo u

propisuje i razloge koji su osnov za razreenje sudije Ustavnog suda (st.

politikoj stranci (l. 55 st. 5).

2). To su:

Sudije ustavnog suda uivaju imunitetsku zatitu (st. 2). Ustav ne regulie

povreda zabrane sukoba interesa;

sadraj sudijskog imuniteta i prava na imunitetsku zatitu ve upuuje na

osuda za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora;

analogiju sa imunitetom narodnog poslanika (l. 103). Sledei ovo pravilo,

osuda za drugo kanjivo delo koje sudiju ini nedostojnim za obavljanje

moe se zakljuiti da sudije Ustavnog suda uivaju materijalni i procesni

imunitet. Materijalni imunitet titi sudije Ustavnog suda za miljenje

sudijskog poziva;
trajni gubitak sposobnosti za vrenje sudijske dunosti.

izneseno u sudskom postupku, kao i glas dat prilikom odluivanja u

Ustavnom sudu. Procesni imunitet titi sudiju Ustavnog suda od lienja

Iako Ustav propisuje zabranu sukoba interesa za druge organe vlasti

slobode za koje Ustavni sud nije dao svoju saglasnost. O imunitetskim

(narodni poslanik u l. 102 st. 3; predsednik Republike u l. 115; ministar

pravima i imunitetskoj zatiti sudije Ustavnog suda odluuje Ustavni sud

l. 126; sudija l. 148; javni tuilac i zamenik javnog tuioca l. 161)

(st. 2). Sadraj imunitetskih prava i imunitetske zatite sudija Ustavnog

sankcionisanje krenja ove zabrane propisano je samo kod sudija

suda iri je od sadraja imunitetskih prava i imunitetske zatite sudija

Ustavnog suda i to je jedan od razloga za razreenje sudije. Uporediti

redovnih sudova. Uporediti komentare uz lan 103 i lan 151.

komentare o razlozima za razreenje uz lanove, 102, 115 i 118, 126 i

133, 148, 161, posebno kada su u pitanju razlozi za razreenje po osnovu

lan 174 Prestanak dunosti sudije Ustavnog suda

krenja zabrane sukoba interesa.

Sudiji Ustavnog suda dunost prestaje istekom vremena na

O prestanku mandata kao i o razreenju sudije Ustavnog suda odluuje

koje je izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad napuni

Narodna skuptina (st. 3, l. 99 st. 2 taka 2). Ona o tome odluuje

zakonom propisane opte uslove za starosnu penziju ili

apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika (l. 105 st. 2 taka 11).

razreenjem.

Iako se Ustavu, za razliku od ustavnih reenja koja se odnose na status

Sudija Ustavnog suda razreava se ako povredi zabranu sukoba

sudija i javnih tuilaca, razlikuje prestanak mandata po drugim osnovama

interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za dunost sudije

(istek vremena na koje je sudija biran odnosno imenovan, ispunjenost

Ustavnog suda, bude osuen na kaznu zatvora ili za kanjivo

uslova za starosnu penziju, lini zahtev sudije), i razreenja kao osnova za

delo koje ga ini nedostojnim dunosti sudije Ustavnog suda.

prestanak mandata (upor. l. 174 i l. 99 st. 2 taka 2), odluivanje

O prestanku dunosti sudije, na zahtev ovlaenih predlagaa

Narodne skuptine u oba sluaja je istovetno.

za izbor, odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog

suda, odluuje Narodna Skuptina. Inicijativu za pokretanje

Pitanje koje se u vezi sa ovim ustavnim reenjem postavlja jeste, da li bi u

postupka za razreenje moe da podnese Ustavni sud.

oba sluaja Narodna skuptina trebalo meritorno da odluuje ili bi

meritorno trebalo da odluuje samo u sluaju kada mandat sudije

Mandat sudije Ustavnog suda moe prestati samo iz razloga koje propisuje

Ustavnog suda prestaje zbog razreenja? U tom sluaju, ovlaenja

Ustav (st. 1). Ustav navodi etiri osnova za prestanak mandata:

Narodne skuptine ukljuivala bi njeno pravo da ocenjuje da li su nastupile

okolnosti koje Ustav navodi kao razloge za razreenje sudije, da li su

istek vremena na koje je sudija izabran odnosno imenovan;

ispunjeni uslovi za razreenje i da u skladu s tim donese odluku o

na lini zahtev sudije;

razreenju. U svim ostalim sluajevima Narodna skuptina mogla bi samo

kada sudija ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju;

da konstatuje da su ispunjeni Ustavom propisani uslovi za prestanak

razreenjem.

mandata sudije Ustavnog suda. Kako je to odluka deklaratorne prirode,

pitanje je, da li je oportuno reenje prema kojem se ova odluka donosi

Za razliku od ustavnih reenja koja se odnose na razloge za razreenje

apsolutnom veinom glasova narodnih poslanika? Videti komentare uz

sudija (l. 148) kao i javnih tuilaca i njihovih zamenika (l. 161), Ustav

lanove 148 i 161.

224

225
Pravo da podnesu zahtev za razreenje (Ustav u ovom kontekstu

Zakon o ustavnom sudu (st. 3) blie regulie unutranje ureenje

koristi termin prestanak dunosti) sudije Ustavnog suda pripada

Ustavnog suda, posebno postupke pred Ustavnim sudom (postupak

svim subjektima kojima Ustav garantuje pravo da predloe izbor sudija

odluivanja po ustavnoj albi; postupak odluivanja o zabrani rada

(st. 3). To su:

politike stranke, sindikata, udruenja graana, kao i verske zajednice;

postupak odluivanja o sukobu nadlenosti; postupak odluivanja o krivici

Narodna skuptina;

efa drave; postupak odluivanja o izbornim sporovima; postupak

predsednik Republike;

odluivanja po albi podnesenoj na odluke Visokog saveta pravosua), kao

Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca koji zajedniki podnose

i sva pitanja postupka ocene ustavnosti i zakonitosti koja Ustav nije

predlog za razreenje.
Inicijativu za razreenje sudije Ustavnog suda moe podneti i sm
Ustavni sud (st. 3 in fine). Kvalitet i obim prava Ustavnog suda u vezi
s pokretanjem postupka za razreenje sudije Ustavnog suda ua su
od prava Narodne skuptine, predsednika Republike kao i Visokog
saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca. Ustavni sud moe da podnese
samo inicijativu za pokretanje postupka za razreenje sudije.
Ustav ne regulie postupak u vezi sa inicijativom Ustavnog suda za
razreenje sudije i ko odluuje o prihvatanju (odbacivanju ili odbijanju)
inicijative.

lan 175 Nain odluivanja u Ustavnom sudu.

Zakon o Ustavnom sudu
Ustavni sud odluke donosi veinom glasova svih sudija
Ustavnog suda.
Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotreinskom
veinom glasova svih sudija.
Ureenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i
pravno dejstvo njegovih odluka, ureuju se zakonom.
Ustav neposredno regulie samo dva pitanja koja se odnose na nain
odluivanja Ustavnog suda. Oba se odnose na veinu glasova kojom
Ustavni sud donosi svoje odluke.
Opte pravilo odluivanja u Ustavnom sudu jeste da svoje odluke Ustavni
sud donosi veinom glasova sudija (st. 1). Pored toga, Ustav propisuje jo
samo jedan sluaj kada je za odluku Ustavnog suda potrebna kvalifikovana
veina (dvotreinska veina ukupnog broja sudija Ustavnog suda). To je
sluaj kada Ustavni sud po sopstvenoj inicijativi pokree postupak ocene
ustavnosti ili zakonitosti.

regulisao.

226

227
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju
status pravnih lica.
Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu garantuje
Ustav (st 1). To je oblik ostvarivanja jednog od osnovnih naela Ustava da
je dravna vlast ograniena pravom graana na pokrajinsku autonomiju i
lokalnu samoupravu (l. 4).
Pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu definiu se kao

Sedmi deo

prava graana. Graani ostvaruju ova prava na dva naina. Oni to ine
neposredno, ili preko svojih predstavnika koje su slobodno izabrali (st. 1).

T E R I TO R I J A L N O U R E E N J E

Opti pojam pokrajinske autonomije i lokalne samouprave ukljuuje jo i

svojstvo pravnih lica koje Ustav garantuje autonomnim pokrajinama i
jedinicama lokalne samouprave (st. 2).

1. Pokrajinska autonomija i lokalna

lan 177 Razgranienje nadlenosti

samouprava

Jedinice lokalne samouprave nadlene su u pitanjima koja

se, na svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar jedinice

Ustavna materija obuhvaena u delu o teritorijalnoj organizaciji

lokalne samouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima koja

sistematizovana je u tri posebne take. Prva taka sadri opte

se, na svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar autonomne

odredbe o pitanjima koja se podjednako odnose na ustavni

pokrajine, u kojima nije nadlena Republika Srbija.

status autonomne pokrajine i na ustavni status jedinica lokalne

Koja su pitanja od republikog, pokrajinskog i lokalnog

samouprave (optina, grad, Grad Beograd). Druga taka

znaaja odreuje se zakonom.

odnosi se na status autonomne pokrajine, a trea na status

jedinica lokalne samouprave (optina, grad, Grad Beograd).

Naelo supsidijarnosti koje je u evropskim dokumentima o regionima

osnovni kriterijum za razgranienje nadlenosti izmeu razliitih nivoa

Pored odreivanja pojmova pokrajinske autonomije i lokalne

teritorijalne organizacije vlasti, prihvata i Ustav Srbije kada regulie princip

samouprave, Ustav u ovom delu regulie i sledea pitanja:

raspodele nadlenosti izmeu centralne vlasti, autonomnih pokrajina i

razgranienje nadlenosti; poveravanje nadlenosti; pravo na

jedinica lokalne samouprave (st. 1).

samostalno ureivanje organa u autonomnoj pokrajini i

jedinicama lokalne samouprave; skuptina autonomne

Ovo naelo Ustav regulie generalnom odredbom i najveim delom

pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i saradnja

preuzima formulacije meunarodnih dokumenata. Tako su optina i grad

autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

nadleni za pitanja koja se, na svrsishodan nain, mogu realizovati u

optini odnosno gradu, dok su autonomne pokrajine nadlene u pitanjima

lan 176 Pojam

koja se, na svrsishodan nain, mogu realizovati u autonomnoj pokrajini

(st. 1). I dok princip supsidijarnosti u prvom redu pretpostavlja nadlenost

Graani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i

niih nivoa vlasti, Ustav koriguje sadraj ovog principa i optu

lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili

pretpostavku nadlenosti ustanovljava u korist centralne vlasti (st. 1 in

preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

fine). Nadlenost optina, gradova i autonomnih pokrajina ostvaruje se

228

229
samo u oblastima i pitanjima za koja nije propisana nadlenost Republike

I autonomna pokrajina ima pravo da na optinu ili grad prenese deo

(l. 97), to je opta pretpostavka nadlenosti u korist Republike.

poslova koji spadaju u domen njene nadlenosti (l. 183). Ona to ini
svojom odlukom kao optim pravnim aktom (st. 2).

Ustavne odredbe o sadraju, obimu i kvalitetu nadlenosti razliitih nivoa

organizacije vlasti optina i gradova, autonomnih pokrajina i republike nisu

Kada Republika poveri deo poslova iz svoje nadlenosti autonomnoj

usklaene, to u praksi moe dati povoda za razliite interpretacije. Jedna

pokrajini, optini ili gradu, ona ima Ustavom propisanu obavezu da

ustavna odredba (st. 2) upuuje na zakon kao propis koji regulie koja

obezbedi i sredstva za obavljanje poslova ije je vrenje poverila

pitanja su republikog, koja pokrajinskog, a koja lokalnog znaaja. Sledilo

autonomnoj pokrajini, optini ili gradu (st. 3). Isti princip Ustav je

bi otuda da Ustav ova pitanja ne regulie. Drugim odredbama eksplicitno

ustanovio kao pravilo i kada autonomna pokrajina poverava deo poslova iz

su regulisane nadlenosti Republike (l. 97), nadlenosti autonomne

svoje nadlenosti optini ili gradu. Ona moe svojom odlukom poveriti

pokrajine (l. 183), nadlenosti optine (l. 190) i nadlenosti Grada

pojedine poslove optini ili gradu, samo uz uslov da obezbedi potrebna

Beograda (l. 189 st. 5). Nesporno je da se nadlenosti optina, gradova,

sredstva za obavljanje poverenih poslova (st. 3).

grada Beograda kao i autonomnih pokrajina, pored Ustava, mogu regulisati

i zakonom jer Ustav u vezi sa nadlenostima ovih teritorijalnih organizacija

Obavljanje svih poverenih poslova podlee nadzoru. Nadzor ostvaruje

dosledno upuuje na njihovo zakonsko regulisanje (l. 190 st. 1 i taka 8;

Republika odnosno autonomna pokrajina, u zavisnosti od toga ko je

l. 189 st. 5; l. 183 st. 2). Sutina problema koncentrie se na pitanje,

poverio obavljanje poslova. Prava i obaveze organa koji obavljaju poverene

da li nadlenosti Republike regulie Ustav, kako sledi iz lana 183, posebno

nadlenosti, kao i ovlaenja organa koji nadziru vrenje poverenih

st. 1 take 17, ili se nadlenosti mogu regulisati i zakonom, to bi sledilo

nadlenosti regulie zakon na koji Ustav izriito upuuje (st. 4)

iz lana 177 st. 2?

lan 179 Pravo na samostalno ureivanje organa
lan 178 Poveravanje nadlenosti

Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i statutom

Republika Srbija moe zakonom poveriti autonomnim

autonomne pokrajine, a jedinice lokalne samouprave, u

pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina

skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju

pitanja iz svoje nadlenosti.

ureenje i nadlenost svojih organa i javnih slubi.

Autonomna pokrajina moe odlukom poveriti jedinicama

lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti.

Autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (optina, grad,

Sredstva za vrenje poverenih nadlenosti obezbeuje

grad Beograd) Ustav garantuje pravo da ureuju svoju organizaciju i

Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga

organe koji se obrazuju u autonomnoj pokrajini odnosno u optini, gradu,

ko je poverio nadlenosti.

odnosno gradu Beogradu, kao jedinicama lokalne samouprave. Samostalnost

Prava i obaveze autonomnih pokrajina i jedinica lokalne

u ureivanju sopstvene organizacije, kada je re o organima koji se obrazuju

samouprave i ovlaenja Republike Srbije i autonomnih

u autonomnoj pokrajini, garantuje se u okvirima koje postavlja Ustav i statut

pokrajina u nadzoru nad vrenjem poverenih nadlenosti

autonomne pokrajine kao njen najvii pravni akt (l. 179 i l. 183 st. 1),

ureuju se zakonom.

dok se samostalnost jedinica lokalne samouprave, kada reguliu sopstvenu

organizaciju, ostvaruje u granicama koje propisuju Ustav i zakon.

Deo nadlenosti autonomne pokrajine, optine i grada su i poverene

nadlenosti. To su pojedini od poslova koji spadaju u domen nadlenosti

Sadraj prava autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave da

Republike (l. 97), i ije obavljanje Republika zakonom poverava

urede sopstvenu organizaciju obuhvata njihovo pravo da reguliu:

autonomnoj pokrajini, optini ili gradu (st. 1). I nakon poveravanja, oni
ostaju u nadlenosti Republike, ali je njihovo operativno obavljanje
povereno optini, gradu ili autonomnoj pokrajini.

organizaciju organa koji se obrazuju u autonomnoj pokrajini, odnosno u

optini, gradu, i gradu Beogradu;

230

231
organizaciju i nadlenost javnih slubi koje se obrazuju u autonomnoj
pokrajini, optini, gradu, i gradu Beogradu.

U skuptinu autonomne pokrajine graani biraju poslanike, dok u

skuptine optina ili gradova biraju odbornike (st. 2). Na sastav skuptine
autonomne pokrajine kao i skuptine optine odnosno grada neposredno

U ovom kontekstu Ustav koristi termin ureenje ije znaenje nije precizno

utiu ustavne odredbe da njihov sastav treba da odraava nacionalnu

jer ne govori na ta se ureenje odnosi, i o kakvom je ureenju re.

strukturu stanovitva koje ivi na tom podruju. U skladu sa naelom da

Republika titi prava pripadnika nacionalnih manjina i jemi njihovu posebnu

Iako naelno garantuje pravo autonomnih pokrajina, optina i gradova da

zatitu sa ciljem ostvarivanja pune ravnopravnosti (l. 14), i u skladu sa

obrazuju svoje organe, sm Ustav izriito propisuje formiranje

odredbama koje reguliu prava pripadnika nacionalnih manjina na

predstavnikog tela (skuptine) na nivou autonomne pokrajine, optine i

uestvovanje u obavljanju javnih poslova (l. 75 st. 2 i l. 77), Ustav

grada i regulie osnovna pitanja njenog statusa; sastav, nain izbora i

propisuje da se u sastavu skuptina omoguuje srazmerna zastupljenost

trajanje mandata, i posebno srazmernu zastupljenost pripadnika

pripadnika nacionalnih manjina ukoliko na podruju autonomne pokrajine,

nacionalnih manjina u sastavu skuptina (l. 180).

optine ili grada ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava (l. 180
st. 4). Zakon na koji Ustav direktno upuuje regulie nain na koji se

lan 180 Skuptina autonomne pokrajine i jedinica

lokalne samouprave

ostvaruje Ustavom otvorena mogunost da pripadnici nacionalnih manjina

u nacionalno meovitim sredinama budu predstavljeni u strukturi skuptine
autonomne pokrajine i skuptina lokalnih zajednica (st. 4). Ustav izbegava

Skuptina je najvii organ autonomne pokrajine i jedinice

da odredi sadraj ustavne garancije, jer ne koristi termin pravo ve

lokalne samouprave.

neodreeni termin mogunost. Ostaje otvoreno pitanje, da li ustavna

Skuptinu autonomne pokrajine ine poslanici, a skuptinu

garancija ukljuuje jedno posebno pravo nacionalnih manjina pravo na

jedinice lokalne samouprave odbornici.

reprezentovanje u neposredno izabranim organima u autonomnoj

Poslanici i odbornici biraju se na period od etiri godine, na

pokrajini, optini i gradu ukoliko na njihovom podruju ivi stanovnitvo

neposrednim izborima tajnim glasanjem, i to poslanici u

meovitog nacionalnog sastava ili nije re o pravu?

skladu sa odlukom skuptine autonomne pokrajine, a

odbornici, u skladu sa zakonom.

Ustav regulie jo i:

U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne

samouprave u kojima ivi stanovnitvo meovitog
nacionalnog sastava, omoguuje se srazmerna zastupljenost
nacionalnih manjina u skuptinama, u skladu sa zakonom.

duinu mandatnog perioda na koji se biraju poslanici pokrajinske

skuptine, kao i odbornici skuptina optina i gradova, a koji traje etiri
godine (st. 2);
osnovne principe na kojima poiva nain izbora poslanika i odbornika koji

Ustav utvruje da je skuptina autonomne pokrajine i skuptina jedinice

lokalne samouprave (optine, grada, i grada Beograda) najvii organ u

ukljuuju neposrednost izbora i tajnost glasanja (st. 2);

vrstu propisa koji blie reguliu izbor poslanika skuptine autonomne

autonomnoj pokrajini odnosno u optini i gradu (st. 1). Skuptinu Ustav ne

pokrajine i odbornika (st. 3). Nain izbora poslanika u skuptinu

definie kao najire predstavnitvo graana i organ kojeg neposredno

autonomne pokrajine regulie se odlukom autonomne pokrajine, a izbor

biraju graani ve kao najvii organ. Ovo upuuje na zakljuak da na

odbornika u skuptine optina i gradova regulie zakon.

nivou autonomne pokrajine, optine i grada postoji skuptinski model

organizacije vlasti.

Sva druga pitanja vezana za organe autonomne pokrajine regulie statut

autonomne pokrajine kao njen najvii opti pravni akt. Organe koji se

U skladu sa standardima regionalne i lokalne samouprave u meunarodnim

obrazuju u optini i gradu regulie Zakon o lokalnoj samoupravi i Statut

dokumentima, Ustav regulie i osnovna pitanja izbora i sastav skuptine

optine odnosno grada. Za grad Beograd ova pitanja regulie poseban

autonomne pokrajine i skuptine jedinice lokalne samouprave.

Zakon o glavnom gradu, kao i Statut grada Beograda.

232

233
lan 181 Saradnja autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave

U delu Ustava o teritorijalnom ureenju svrstane su odredbe o

autonomnim pokrajinama. U okviru ovog dela, Ustav regulie:

Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

pojam autonomne pokrajine;

sarauju sa odgovarajuim teritorijalnim zajednicama i

nain osnivanja autonomne pokrajine;

jedinicama lokalne samouprave drugih drava, u okviru

nadlenost autonomne pokrajine;

spoljne politike Republike Srbije, uz potovanje

finansijsku autonomiju;

teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije.

pravne akte koje u okviru svojih nadlenosti donosi autonomna

pokrajina;

Uz uslov potovanja teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike

nadzor nad radom organa autonomne pokrajine, i

Srbije, autonomne pokrajine, optine, gradovi i grad Beograd imaju pravo

zatitu pokrajinske autonomije.

da sarauju sa odgovarajuim teritorijalnim zajednicama kao i

odgovarajuim jedinicama lokalne samouprave drugih drava. Ovo pravo

Pravo na pokrajinsku autonomiju kao pravo graana definiu osnovne

im, u skladu sa meunarodnim standardima o regionima i lokalnoj

odredbe Ustava (l. 12), a u delu o teritorijalnoj autonomiji (taka 2.

samoupravi, garantuje Ustav.

sedmog dela) odreuje se pojam pokrajinske autonomije.

Ustav kumulativno uzima u obzir tri osnovna parametra kada odreuje

2. Autonomne pokrajine

pojam autonomne pokrajine (st. 1):

autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice;

lan 182 Pojam, osnivanje i teritorija autonomne

one se osnivaju Ustavom;

pokrajine

u autonomnim pokrajinama graani ostvaruju pravo na pokrajinsku

Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice

autonomiju.

osnovane Ustavom, u kojima graani ostvaruju pravo na

pokrajinsku autonomiju.

Ustav izriito navodi da u Republici Srbiji postoje dve autonomne

Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i

pokrajine: Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo

Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Sutinska

i Metohija (st. 2). One imaju razliit status u ustavnom sistemu. O tome

autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uredie

govori ustavna garancija sutinske autonomije (termin koji koristi

se posebnim zakonom koji se donosi po postupku

Ustav) za status Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koju regulie

predvienom za promenu Ustava.

poseban zakon (st. 2). On se usvaja po proceduri koja je istovetna sa

Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a ve

postupkom po kojem se odluuje o promeni Ustava (st. 2). Zakon bi se,

osnovane ukidati ili spajati po postupku predvienom za

stoga, mogao nazvati ustavnim zakonom. Za promenu Ustava propisana

promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje,

su dva razliita postupka, pa se postavlja pitanje, po kojem postupku bi se

odnosno spajanje postojeih autonomnih pokrajina utvruju

odluivalo o usvajanju zakona koji regulie sutinsku autonomiju

graani na referendumu, u skladu sa zakonom.

Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (l. 203)? Odredba koja regulie

Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moe

usvajanje ovog zakona svrstana je u poglavlje o teritorijalnoj organizaciji.

promeniti granica izmeu autonomnih pokrajina odreuje se

Ustav ne pominje teritorijalnu organizaciju kao pitanje o kojem se, u

zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne moe se

postupku revizije Ustava, mora raspisati obavezni naknadni ustavni

menjati bez saglasnosti njenih graana izraene na

referendum. Otuda, moe se zakljuiti da se ovaj zakon donosi po

referendumu, u skladu sa zakonom.

proceduri za promenu Ustava koja ne predvia obavezni ve fakultativni

ustavni referendum.

234

235
Ustavni status druge od pomenutih autonomnih pokrajina Autonomne

javnog informisanja na pokrajinskom nivou.

pokrajine Vojvodine Ustav ne odreuje. Na ustavni status ove Autonomne

Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i

pokrajine Ustav primenjuju opta pravila o statusu autonomnih pokrajina

manjinskih prava, u skladu sa zakonom.

koja se primenjuju i na sve eventualne budue autonomne pokrajine koje

Autonomne pokrajine utvruju simbole pokrajine i nain

je prema Ustavu mogue obrazovati.

njihovog korienja.
Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na

Jednom optom normom Ustav doputa mogunost osnivanja novih

nain predvien zakonom.

autonomnih pokrajina, kao i mogunost da ve osnovane autonomne

Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom,

pokrajine budu ukinute kao i da se spajaju (st. 3). O formiranju novih

imaju izvorne prihode, obezbeuju sredstva jedinicama

autonomnih pokrajina, njihovom ukidanju ili spajanju odluuje se po

lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova,

postupku po kojem se odluuje o promeni Ustava. I na ovaj sluaj

donose svoj budet i zavrni raun.

primenjuju se odredbe o postupku revizije Ustava koji ukljuuje samo

mogunost raspisivanja naknadnog fakultativnog ustavnog referenduma.

Ustav garantuje pravo autonomnih pokrajina na samoorganizovanje koje

Postupak odluivanja o osnivanju, ukidanju ili spajanju autonomnih

se ogleda u njihovoj nadlenosti da samostalno, svojim statutom u

pokrajina pokree se na predlog graana koji mora dobiti podrku na

granicama koje propisuje Ustav, reguliu svoje organe, slube (st. 1) i

referendumu (st. 3). Zakon blie regulie nain odluivanja o formiranju,

javne slube koje osnivaju (l. 179). Autonomne pokrajine reguliu

spajanju ili ukidanju autonomnih pokrajina.

obrazovanje pokrajinskih organa i slubi, nain njihovog izbora,

organizaciju i nain rada organa i slubi koje osnivaju.

Podruje na kojem se prostire autonomna pokrajina (teritorija autonomne

pokrajine) i uslove pod kojima se ona moe menjati ne regulie Ustav ve

Nadlenosti autonomnih pokrajina Ustav regulie okvirno (st. 2) i naelno

zakon na koji Ustav upuuje (st. 4). Ustav jedino propisuje obavezu da se

garantuje njihovu finansijsku autonomiju (st. 6).

na referendumu pribavi saglasnost graana sa podruja autonomne

pokrajine na odluku o promeni teritorije autonomne pokrajine (st. 3).

U skladu s principom supsidijarnosti (l. 177 st. 1) koji je postavljen kao

Prilikom promene teritorije autonomne pokrajine obavezno je raspisivanje

primarni kriterijum za razgranienje nadlenosti izmeu Republike i

referenduma na kojem graani odluuju (daju ili uskrauju saglasnost) o

autonomne pokrajine, i u skladu sa ustavnim reenjem da zakon regulie

promeni teritorije.

pitanja od republikog, pokrajinskog i lokalnog znaaja (l. 177 st. 2, i l.

183 st. 2), nadlenosti autonomne pokrajine definisane su okvirno. Ustav

lan 183 Nadlenost autonomnih pokrajina

navodi poslove koje obavljaju organi autonomne pokrajine, ili navodi

oblasti u kojima autonomna pokrajina, odnosno njeni organi, imaju pravo

Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim

da svojim propisima reguliu poslove pokrajinskog znaaja. Vie u

statutom, ureuju nadlenost, izbor, organizaciju i rad

komentarima uz l. 177.

organa i slubi koje osnivaju.

Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ureuju pitanja

Meu nadlenostima autonomne pokrajine koje neposredno garantuje Ustav su:

od pokrajinskog znaaja u oblasti:

1. prostornog planiranja i razvoja,

pravo da regulie izbor, nadlenost, organizaciju i rad pokrajinskih

2. poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova,

organa i slubi i javnih slubi koje osniva. Ovo pravo autonomna

turizma, ugostiteljstva, banja i leilita, zatite ivotne

pokrajina ostvaruje na osnovu smog Ustava, donoenjem svog najvieg

sredine, industrije i zanatstva, drumskog, renog i

pravnog akta statuta autonomne pokrajine kojim regulie ova pitanja

eleznikog saobraaja i ureivanja puteva, prireivanja

sajmova i drugih privrednih manifestacija,
3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i

(l. 179, i l. 183 st. 2);

pravo da se stara o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava (st. 3).
Ustav ne regulie sadraj prava koja ukljuuje sintagma stara se o

236

237
ostvarivanju. Upuivanje na zakon, sa kojim mora biti u skladu
ostvarivanje prava autonomne pokrajine u ovoj oblasti, govori da e
sadraj (obim i kvalitet) prava biti regulisan zakonom;
pravo da upravlja pokrajinskom imovinom (st. 5). Ovo pravo ne
ostvaruje se direktno na osnovu Ustava ve na osnovu i u okvirima koje

sredstva koja se obezbeuju jedinicama lokalne samouprave kako bi

mogle da obavljaju poslove ije vrenje im je poverila autonomna
pokrajina (l. 178 st. 3, i l. 183 st. 6);
donoenje budeta i zavrnog rauna (l. 183 st. 6);
uee u delu prihoda koje ostvaruje Republika (l. 184 st. 3).

propisuje zakon. Zakon regulie nain ostvarivanja prava autonomne

pokrajine da upravlja pokrajinskom imovinom;
pravo da donosi svoj budet i zavrni raun. Ovo pravo autonomna
pokrajina ostvaruje u skladu sa Ustavom i zakonom;
pravo da utvruje simbole autonomne pokrajine i nain njihovog korienja

lan 184 Finansijska autonomija autonomnih pokrajina

Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira
svoje nadlenosti.

(st. 4). Ovo je jedino pravo autonomne pokrajine koje ona ostvaruje

Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina

neposredno na osnovu Ustava jer Ustav uz ovu garanciju ne upuuje na

odreuju se zakonom.

zakonsko regulisanje kvaliteta i obim prava autonomne pokrajine.

Zakonom se odreuje uee autonomnih pokrajina u delu

prihoda Republike Srbije.

Deo nadlenosti autonomne pokrajine Ustav regulie navodei podruja u

Budet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7%

kojima autonomna pokrajina regulie pitanja pokrajinskog znaaja

u odnosu na budet Republike Srbije, s tim to se tri

odreena zakonom, i u okvirima koje propisuje zakon (st. 2). Oblasti u

sedmine od budeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi

kojima organi autonomne pokrajine reguliu pitanja od pokrajinskog

za finansiranje kapitalnih rashoda.

znaaja su:
Finansijsku autonomiju autonomnih pokrajina Ustav naelno jemi u dve
prostorno planiranje i razvoj;

odredbe (l. 183 st. 6, i l. 184 st. 1). Pravo autonomne pokrajine na

poljoprivreda, vodoprivreda, umarstvo;

izvorne prihode koji se koriste za finansiranje nadlenosti autonomne

lov, ribolov, turizam, ugostiteljstvo, banje i leilita;

pokrajine Ustav garantuje naelno, ali se ono ne ostvaruje neposredno na

zatita ivotne sredine;

osnovu Ustava, i nema status ustavnog ve zakonskog prava. Ovo je

industrija i zanatstvo;

zakonsko pravo. Njegovu sadrinu operacionalizuje zakon. Autonomna

drumski, reni i elezniki saobraaj i ureivanje puteva;

pokrajina ostvaruje pravo na izvorne prihode u skladu sa Ustavom i

prireivanje sajmova i drugih privrednih manifestacija;

zakonom (l. 183 st. 6). Ustav je ovlastio zakonodavca da regulie vrste i

prosveta, kultura i sport;

visinu izvornih prihoda autonomne pokrajine (st. 2).

zdravstvena i socijalna zatita;

javno informisanje na pokrajinskom nivou.

Pored izvornih prihoda, finansijska autonomija ukljuuje i pravo

autonomnih pokrajina da uestvuju u delu prihoda koje ostvaruje

Zakon o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine regulie

Republika. Zakon regulie nain ostvarivanja i sadraj ovog prava

sadraj (kvalitet i obim) ovlaenja autonomne pokrajine u oblastima u

autonomnih pokrajina (st. 3).

kojima je ona nadlena da, u okvirima zakona, regulie pojedina pitanja

od interesa za graane u autonomnoj pokrajini. Najvei deo poslova u

Izriita ustavna garancija (za ustavnu materiju netipina pravna norma)

navedenim oblastima autonomna pokrajina obavlja kao poverene poslove.

odnosi se na visinu budeta autonomne pokrajine (st. 4). To je pravilo koje

se primenjuje neposredno na osnovu Ustava, i koje propisuje

Finansijska autonomija autonomnih pokrajina garantuje se u okvirima koje

(procentualno) minimum sredstava budeta autonomne pokrajine

propisuju Ustav i zakon (l. 183 st. 6, i l. 184) i obuhvata:

(najmanje 7% u odnosu na budet Republike), uz istovremeno

opredeljivanje namene dela ovih sredstava (3% od ovih sredstava mora se

izvorne prihode autonomne pokrajine (l. 183 st. 6);

koristiti za finansiranje kapitalnih investicija). Pomenuto pravilo ilustrativan

238

239
je primer realnog obima finansijske autonomije autonomne pokrajine, i

lan 186 Nadzor nad radom organa autonomne

primer ograniavanja naelno garantovane finansijske autonomije

pokrajine

autonomne pokrajine (za veinu 4% od ukupno 7% sredstava koja

autonomna pokrajina ostvaruje iz Republikog budeta sm Ustav unapred

Vlada moe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za

propisuje namenu).

ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine,

pre njenog stupanja na snagu. U tom sluaju, Ustavni sud
moe, do donoenja svoje odluke, odloiti stupanje na

lan 185 Pravni akti autonomne pokrajine

snagu osporene odluke autonomne pokrajine.

Najvii pravni akt autonomne pokrajine je statut.

Statut autonomne pokrajine donosi njena skuptina, uz

Pravo nadzora (l. 186) nad radom organa autonomne pokrajine i njegovo

prethodnu saglasnost Narodne skuptine.

ostvarivanje regulie Ustav. Pored nadzora nad radom organa autonomne

O pitanjima iz svoje nadlenosti autonomna pokrajina

pokrajine Ustav regulie i pravo na zatitu pokrajinske autonomije (l. 187).

donosi odluke i druga opta akta.

Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine ostvaruje Vlada, kao
U okviru svojih nadlenosti organi autonomne pokrajine donose

organ centralne vlasti kojem je poverena izvrna vlast u Republici (l.

pokrajinske propise. To su ujedno i instrumenti koji slue ostvarivanju

122). Ustav utvruje pravo Vlade da u okviru nadzora nad radom

njenih nadlenosti. Kao propise koje donosi autonomna pokrajina, Ustav

pokrajinskih organa pokree postupak ocene ustavnosti i zakonitosti

izriito navodi samo statut, odluku i druge opte akte (st. 1 i 3).

odluka autonomne pokrajine. Predmet nadzora su odluke, a odluka je

osnovni opti pravni akt Skuptine autonomne pokrajine koji regulie

Ustav odreuje prirodu statuta autonomne pokrajine, utvruje koji organi

pitanja iz domena nadlenosti autonomne pokrajine (l. 185 st. 3).

su nadleni za njegovo donoenje i regulie pojedina pitanja postupka po

kojem se statut usvaja. (st. 2) Statut je najvii pravni akt autonomne

U ovom kontekstu, Ustav ne navodi i druge opte pravne akte autonomne

pokrajine (st. 1). Usvaja ga Skuptina autonomne pokrajine, ali tek nakon

pokrajine, pa se moe u praksi postaviti pitanje, da li i drugi opti pravni

to Narodna skuptina da prethodnu saglasnost na statut (st. 2).

akti (l. 185 st. 3 in fine) organa autonomne pokrajine podleu kontroli od

Skuptina autonomne pokrajine kao njen najvii organ (l. 180 st. 1)

strane Vlade?

nema pravo da samostalno usvoji osnovni pravni akt autonomne pokrajine.

Ustavno reenje koje utvruje ovlaenje organa izvrne Vlasti da
Ustav ne regulie postupanje u sluaju kada Narodna skuptina uskrati

kontrolie rad pokrajinskih organa, ukljuujui i Skuptinu autonomne

saglasnost na Statut autonomne pokrajine. Ova pravna praznina ve je

pokrajine kao predstavniko telo koje neposredno biraju graani koje

dovela do problema u ustavnoj praksi. Skuptina autonomne pokrajine

Ustav odreuje kao najvii organ, govori da je pravo graana na

Vojvodine usvojila je Statut ove pokrajine (u roku koji propisuje Ustavni

pokrajinsku autonomiju koje, prema izriitoj Ustavnoj odredbi ograniava

zakon za sprovoenje Ustava za usklaivanje Statuta s novim ustavnim

dravnu vlast (l. 12 st. 2), ogranieno od strane iste te dravne vlasti.

reenjima), a Narodna skuptina nije stavila Statut na dnevni red, uprkos

ustavnoj odredbi koja nalae usklaivanje Statuta sa Ustavom u

Nadzor nad odlukama kao optim aktima koje organi autonomne pokrajine

odreenom roku. I ove odredbe Ustava primer su koji govori o odsustvu

donose u okviru svojih nadlenosti ostvaruje se u obliku prethodne kontrole

ustavnih procedura koje obezbeuju da se ustavni konflikti reavaju na

njihove ustavnosti i zakonitosti. U skladu s tim, Ustav garantuje pravo

ustavan nain.

Vlade da, pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i

zakonitosti odluke pokrajinskog organa pre njenog stupanja na snagu (l.

Pored statuta Ustav navodi jo samo odluke i jednom optom normom

186). Kada Vlada pokrene postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti,

pominje druge opte akte koje organi autonomne pokrajine donose kada

Ustavni sud moe odloiti stupanje na snagu osporene odluke pokrajinskog

reguliu pitanja iz domena svojih nadlenosti (3).

organa do okonanja postupka ocene njene ustavnosti ili zakonitosti.

240

241
lan 187 Zatita pokrajinske autonomije
Organ odreen statutom autonomne pokrajine ima pravo

Pored toga, Ustavni sud obezbeuje jo jedan vid zatite pokrajinske

autonomije. Zatita pokrajinske autonomije ostvaruje se pred Ustavnim
sudom, i u postupku odluivanja o sukobu nadlenosti izmeu:

albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili

radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne

republikih i pokrajinskih organa (l. 167 st. 2 taka 2);

samouprave onemoguava vrenje nadlenosti autonomne

pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave (l. 167 st. 2

pokrajine.
Organ odreen statutom autonomne pokrajine moe

taka 2);
organa razliitih autonomnih pokrajina (l. 167 st. 2 taka 4).

pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti

zakona i drugog opteg akta Republike Srbije ili opteg akta

Reavajui sukob nadlenosti koji se odnosi na organe autonomne

jedinice lokalne samouprave kojim se povreuje pravo na

pokrajine Ustavni sud, u sutini, odluuje o nadlenostima autonomne

pokrajinsku autonomiju.

pokrajina, posebno o njihovom sadraju, obimu i kvalitetu, a njegove

odluke u ovim pitanjima utiu neposredno na status koji autonomna

Zatita prava graana na pokrajinsku autonomiju Ustav je poverio

pokrajina ima u ustavnom sistemu.

Ustavnom sudu (st. 1). U ustavnom sistemu razlikuju se dva osnovna

oblika neposredne ustavnosudske zatite pokrajinske autonomije.

3. Lokalna samouprava

Jedan vid zatite aktivira se ukoliko je povreena nadlenost autonomne

pokrajine od strane dravnog organa ili organa lokalne samouprave nekim

Ustav Srbije garantuje pravo graana na lokalnu samoupravu u svojim

njihovim pojedinanim aktom ili radnjom koja ukljuuje injenje i

osnovnim odredbama (l. 12). Sadraj i oblike ostvarivanja prava graana

neinjenje (st. 1), i tako onemoguava obavljanje nadlenosti autonomne

na lokalnu samoupravu blie reguliu odredbe Sedmog dela Ustava koje se

pokrajine. U tom sluaju, Ustav garantuje pravo da organ autonomne

odnose na teritorijalnu organizaciju, posebno taka 3 ovog dela, kao i Zakon

pokrajine odreen statutom autonomne pokrajine, podnese albu

o lokalnoj samoupravi i poseban zakon o Gradu Beogradu (l. 189 st. 5).

Ustavnom sudu (st. 1). Ustavni sud odluuje, da li je zbog delovanja

dravnog organa, odnosno optinskog ili gradskog organa onemogueno

Pravo na lokalnu samoupravu graani ostvaruju neposredno ili preko svojih

ostvarivanje nadlenosti autonomne pokrajine, jer su pojedinani akt ili

slobodno izabranih predstavnika u skuptinama lokalnih zajednica, kao i

radnja ovih organa onemoguili ostvarivanje nadlenosti autonomne

upravljanjem javnim poslovima od interesa za stanovnike lokalne zajednice.

pokrajine. Predmet zatite su, kako sledi iz ustavne odredbe, nadlenosti

autonomne pokrajine, a ne pravo na autonomiju kako glasi rubrum ovog
lana.

lan 188 Osnovne odredbe

Jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad

Drugi vid zatite je sluaj kada je pravo na pokrajinsku autonomiju

Beograd.

povreeno zakonom ili nekim drugim optim aktom Republike, odnosno

Teritorija i sedite jedinice lokalne samouprave odreuje se

kada je povreeno optim aktom optine ili grada (st. 2). U tom sluaju,

zakonom.

povreeno je pravo na pokrajinsku autonomiju, a povredu je naneo zakon

Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne

ili neki drugi opti pravni akt. I u ovom sluaju, pravo pokretanja postupka

samouprave prethodi referendum na teritoriji te jedinice

ocene ustavnosti i zakonitosti ima organ autonomne pokrajine odreen

lokalne samouprave.

statutom autonomne pokrajine (st. 2). U postupku ocene ustavnosti ili

Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih

zakonitosti, Ustavni sud odluuje o tome da li je zakon ili drugi opti akt

prihoda jedinice lokalne samouprave, budeta Republike

Republike ili jedinice lokalne samouprave povredio pravo na pokrajinsku

Srbije, u skladu sa zakonom, i budeta autonomne

autonomiju.

pokrajine, kada je autonomna pokrajina poverila jedinicama

242

243
lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadlenosti,

e se finansirati poslovi koji su joj povereni. Sredstva za obavljanje onih

u skladu sa odlukom skuptine autonomne pokrajine.

poslova koji su povereni optini obezbeuju se u skladu s vrstom i obimom

posla. Izvore sredstava za ove namene obezbeuje Republika, ako su to

U ustavnom sistemu Srbije lokalna samouprava je organizovana kao

poslovi iz domena prava i dunosti Republike, odnosno autonomna

jednostepena. Ustav navodi tri tipa jedinica lokalne samouprave. Jedinice

pokrajina, ako je ona na optinu prenela poslove iz svog domena.

lokalne samouprave su optine, gradovi i Grad Beograd (st. 1). Kao glavni
grad, Grad Beograd, na osnovu Ustava ima poseban status (l. 189 st. 5).
Svaka jedinica lokalne samouprave ima status pravnog lica (l. 176 st. 2).

lan 189 Poloaj jedinica lokalne samouprave

Optine se osnivaju i ukidaju zakonom.

Zakon na koji Ustav upuuje, regulie teritoriju na kojoj se prostire optina

Grad se osniva zakonom, u skladu sa kriterijumima

ili grad, i odreuje sedite optine, odnosno grada (st. 2). Ustav izriito

predvienim zakonom kojim se ureuje lokalna

propisuje da graani s podruja lokalne zajednice uestvuju u postupku

samouprava.

odluivanja kada se odluuje o teritoriji lokalne zajednice, posebno kada

Grad ima nadlenosti koje su Ustavom poverene optini, a

se menja teritorija na kojoj se prostire lokalna zajednica. U tom sluaju,

zakonom mu se mogu poveriti i druge nadlenosti.

graani se izjanjavaju na referendumu koji prethodi usvajanju odluke o

Statutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada

promeni teritorije lokalne zajednice (st. 3). Ustav propisuje oblik

obrazuju dve ili vie gradskih optina. Statutom grada se

referenduma (prethodni ili naknadni), njegovu prirodu (savetodavni ili

ureuju poslovi iz nadlenosti grada koje vre gradske optine.

obavezujui) niti dejstvo odluke donesene na referendumu (miljenje ili

Poloaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije,

meritorna odluka) ve tu regulativu preputa zakonu.

ureuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada

Beograda. Grad Beograd ima nadlenosti koje su Ustavom i

Lokalnim zajednicama Ustav garantuje pravo na izvorne prihode i ustupljene

zakonom poverene optini i gradu, a zakonom o glavnom

javne prihode kao i pravo na prihode iz kojih se finansiraju poslovi povereni

gradu mogu mu se poveriti i druge nadlenosti.

lokalnoj zajednici od strane Republike ili autonomna pokrajina (st. 4).

Izvorni prihodi namenjeni su, u prvom redu, finansiranju poslova koji su u

Optina je osnovna jedinica lokalne samouprave. Optine se osnivaju

nadlenosti optine odnosno grada: lokalne takse (administrativne, lokalne,

odnosno ukidaju zakonom (st. 1).

boravine); naknade za korienje i ureenje graevinskog zemljita;

naknade od korienja prirodnih lekovitih faktora; prihodi od zakupa, kao i

Grad je takoe jedinica lokalne samouprave. I grad se osniva odnosno ukida

prihodi od prodaje pokretnih stvari u imovini optine, kamate, donacije,

zakonom ali, za razliku od optine, Ustav izriito propisuje da se grad

sredstva prikupljena samodoprinosom, koncesione naknade, i drugo.

moe osnovati ako su ispunjeni kriterijumi koje propisuje zakon (st. 2).

Pored izvornih prihoda, lokalne zajednice raspolau i delom sredstava iz

Na podruju grada, ukoliko to propisuje statut grada, mogu se formirati

budeta Republike. To su ustupljeni javni prihodi koje Republika iz budeta

dve ili vie gradskih optina (st. 4). Statut grada regulie koji poslovi iz

prenosi na lokalne zajednice na ijoj teritoriji je prihod ostvaren. To su, na

nadlenosti lokalne samouprave se realizuju u optinama obrazovanim na

primer: prihodi od poreza na dohodak graana (prihodi od zarada,

podruju grada (st. 5), a koji na nivou grada. Na status grada shodno se

imovine, naslea i poklona, poljoprivrede, umarstva, igara na sreu,

primenjuje zakon koji regulie status optine kao osnovne teritorijalne

davanja u zakup, i drugo); porez na promet proizvoda i usluga; naknade;

jedinice. Za grad, Ustav rezervie nadlenosti koje garantuje i optinama.

sredstva ostvarena od privatizacije, i drugo. Iz ovih izvora, lokalnim

Ustav doputa mogunost da se, pored nadlenosti koje obavljaju optine,

zajednicama pripada deo sredstava koji regulie zakon (st. 4).

gradu mogu zakonom poveriti i druge nadlenosti (st. 3).

Ukoliko lokalnoj zajednici budu povereni poslovi iz nadlenosti Republike ili

Beograd kao glavni grad ima, prema Ustavu, poseban status. Status Grada

autonomne pokrajine, tada ona ima pravo i na finansijska sredstva iz kojih

Beograda regulie se posebnim Zakonom o glavnom gradu, kao i Statutom

244

245
grada Beograda (st. 6). Nadlenosti Grada Beograda identine su

ostvarivanje. Izvorne nadlenosti optine Ustav garantuje naelno. Pored

nadlenostima koje Ustav i zakon garantuju optini i gradu. Pored toga,

toga, Ustav izriito propisuje da svoje izvorne nadlenosti optina realizuje

nadlenosti Grada Beograda mogu ukljuiti i poslove koje mu poveri zakon

u skladu sa zakonom i u okvirima koje propisuje zakon. Sadraj nadlenosti

o glavnom gradu.

optine i nain njihovog ostvarivanja regulie Zakon o lokalnoj samoupravi.

lan 190 Nadlenost optine

Meu nadlenostima koje optina ostvaruje samostalno i u skladu sa

zakonom su (st.1):

Optina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:

1. ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih
delatnosti;
2. ureuje i obezbeuje korienje graevinskog zemljita i

komunalne delatnosti (optina svojim propisima ureuje ovu oblast i

obezbeuje obavljanje ovih delatnosti) (st. 1 taka 1);
korienje graevinskog zemljita i poslovnog prostora (optina svojim

poslovnog prostora;

propisima ureuje ovu oblast i obezbeuje korienje gradskog

3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i

graevinskog zemljita i poslovnog prostora) (st. 1 taka 2);

korienju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od

optinskog znaaja; ureuje i obezbeuje lokalni prevoz;
4. stara se o zadovoljavanju potreba graana u oblasti
prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zatite, deije
zatite, sporta i fizike kulture;
5. stara se o razvoju i unapreenju turizma, zanatstva,
ugostiteljstva i trgovine;
6. stara se o zatiti ivotne sredine, zatiti od elementarnih
i drugih nepogoda; zatiti kulturnih dobara od znaaja za
optinu;
7. zatiti, unapreenju i korienju poljoprivrednog zemljita;
8. obavlja i druge poslove odreene zakonom.
Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj
budet i zavrni raun, urbanistiki plan i program razvoja
optine, utvruje simbole optine i njihovu upotrebu.
Optina se stara o ostvarivanju, zatiti i unapreenju
ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u
optini.

lokalni putevi i ulice, i drugi javni objekti od optinskog znaaja (optina

se stara o njihovoj izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju) (st.
1 taka 3);
lokalni prevoz (optina svojim propisima regulie gradski prevoz, i
obezbeuje njegovo obavljanje) (st. 1 taka 3);
turizam, zanatstvo, ugostiteljstvo i trgovina (optina se stara o razvoju i
unapreenju ovih oblasti) (st. 1 taka 5);
prosveta, kultura, sport i fizika kultura (optina se stara o
zadovoljavanju potreba graana u ovim oblastima) (st. 1 taka 4);
zdravstvena i socijalna zatita kao i deja zatita (optina se stara o
zadovoljavanju potreba graana u ovim oblastima) (st. 1 taka 4);
zatita ivotne sredine (optina se stara o zatiti ivotne sredine) (st. 1
taka 6);
zatita od elementarnih nepogoda (optina se stara o zatiti od
elementarnih nepogoda) (st.1 taka 6);
zatita kulturnih dobara od znaaja za optinu (optina se stara o zatiti
onih kulturnih dobara koja su od znaaja za optinu) (st.1 taka 6);
zatita, unapreenje i korienje poljoprivrednog zemljita (optina se

Optina samostalno upravlja optinskom imovinom, u

stara o zatiti, unapreenju i korienju poljoprivrednog zemljita) (st. 1

skladu sa zakonom.

taka 7);

Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekraje za

povrede optinskih propisa.

Jednom blanketnom odredbom Ustav upuuje na zakon koji optini moe

staviti u nadlenost i druge poslove, pored Ustavom propisanih nadlenosti

Optina ima dve grupe nadlenosti. To su izvorne nadlenosti i poverene

(st. 1 taka 8).

nadlenosti.
Pored nadlenosti koje je Ustav rezervisao za optinu, utvrujui u prvom
Izvorne nadlenosti optina ostvaruje preko svojih organa. Ona raspolae

redu oblasti u kojima se one ostvaruju, Ustav propisuje jo neke izvorne

instrumentima za ostvarivanje ovih nadlenosti, i odgovorna je za njihovo

nadlenosti optine koje ukljuuju:

246

247
usvajanje budeta optine i zavrnog rauna optine (st. 2);

Skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti,

donoenje urbanistikog plana (st. 2);

usvaja budet i zavrni raun optine, donosi plan razvoja i

donoenje programa razvoja optine (st. 2);

prostorni plan optine, raspisuje optinski referendum i vri

utvrivanje simbola optine i regulisanje naina njihove upotrebe (st. 2);

druge poslove odreene zakonom i statutom.

upravljanje optinskom imovinom (st. 4);

Organi optine su skuptina optine i drugi organi odreeni

propisivanje prekraja za povrede optinskih propisa (st. 6);

statutom, u skladu sa zakonom.

staranje o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih i manjinskih prava

Skuptina optine odluuje o izboru izvrnih organa optine,

u optini (st. 3);

u skladu sa zakonom i statutom.

staranje o javnom informisanju u optini (st. 3);

Izbor izvrnih organa grada i grada Beograda ureuje se

upravljanje imovinom optine ovo pravo optina ostvaruje u granicama

zakonom.

koje propisuje zakon (st. 5).

Organi optine su skuptina optine, predsednik optine i optinsko vee.
Deo izvornih nadlenosti optine ukljuuje i pravo optine da ureuje

Organe koji se obrazuju u optini utvruje Ustav, zakon i statut optine

organizaciju i rad optinskih organa i slubi, kao i javnih slubi iji je

(st. 3). Statut optine regulie organizaciju optinskih organa, propisuje

optina osniva (l. 179). Statutom koji je najvii opti akt optine,

njihove nadlenosti i poslove koje obavljaju, utvruje odnose izmeu

optina ureuje organe lokalne samouprave, konkretizuje njihove

pojedinih organa, ureuje nain njihovog rada i postupak odluivanja.

nadlenosti i propisuje nain njihovog rada (l. 179).

Skuptina optine (grada) je predstavniko telo lokalne zajednice koje
Primetno je da je neka izvorna ovlaenja optine Ustav samo okvirno

neposredno biraju graani (l. 180 st. 1,2 i 3).

regulisao, i da je izbegao da blie odredi sadraj, kvalitet i obim

nadlenosti kojima optine raspolau u odreenoj oblasti. Nadlenosti koje

U okviru svojih nadlenosti skuptina donosi opte pravne akte. Opti

Ustav definie kao staranje o ostvarivanju u oblastima (npr. zdravstvo,

pravni akti optine su instrumenti kojima optina regulie pitanja iz svoje

prosveta, kultura, socijalna zatita, deja zatita, zatita ivotne sredine,

nadlenosti (st. 2). Opti pravni akti koje donosi skuptina optine su

zatita od elementarnih nepogoda, ljudska i manjinska prava, javno

podzakonski opti pravni akti. Oni moraju biti u skladu sa Ustavom i

informisanje u optini) nisu primenljive na osnovu smog Ustava, pa se

zakonom. Njihovu saglasnost sa Ustavom i zakonom ocenjuje Ustavni sud

moe oekivati da zakon precizira njihov sadraj, kvalitet i obim. To govori

(l. 167 st. 1 taka 4). Meu optim pravnim aktima koje usvaja optinska

da je Ustav, u osnovi, zakonu prepustio da regulie izvorne nadlenosti

skuptina, statut je najvii pravni akt optine (st. 1). Skuptina optine

optine.

usvaja i druge opte pravne akte. To su odluke skuptine optine, kao i

opti pravni akti koje Ustav eksplicitno navodi: budet i zavrni raun,

Pored izvornih, nadlenost optine ine i poverene nadlenosti (l. 178).

urbanistiki plan, program razvoja optine, kao i program razvoja pojedinih

Poverene nadlenosti na optinu moe preneti Republika, ako je re o

delatnosti u optini (st. 2).

poslovima koji su domen nadlenosti Republike (l. 97), ili autonomna

pokrajina, ako je re o poslovima koji su domen nadlenosti autonomne

Ustav regulie i deo nadlenosti koje ima skuptina optine. Skuptina

pokrajine (l. 183). Ustav utvruje obavezu Republike, odnosno

optine:

autonomne pokrajine, da obezbedi materijalna sredstva za finansiranje

prenesenih poslova (l. 178 st. 3).

bira izvrne organe optine (st. 4);

raspisuje optinski referendum (st. 2);

lan 191 Pravni akti i organi optine

obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom optine (st. 4).

Najvii pravni akt optine je statut. Statut donosi skuptina

Ustav ne regulie sve organe koji se obrazuju u optini. Jednom

optine.

blanketnom odredbom Ustav propisuje da se u optini obrazuju i drugi

248

249
organi (st. 3), kao i da skuptina optine bira izvrne organe optine (st.

Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti

4), i u vezi s tim upuuje na pravne izvore (zakon i statut optine) kao

akta ije je izvrenje obustavila (st. 1). Zakon regulie uslove pod kojima

propise koji blie reguliu koji organi se obrazuju u optini, kako se

Vlada moe obustaviti od izvrenja akt lokalne zajednice za koji smatra

konstituiu, koje nadlenosti imaju, kome odgovaraju za svoj rad, kako su

da nije u skladu sa Ustavom i zakonom. Ona to moe uiniti samo na

organizovani, i slino.

predlog ministarstva nadlenog za lokalnu samoupravu i samo iz sledeih

razloga:

Zaon o lokalnoj samoupravi propisuje da se u optini bira predsednik

optine, da se obrazuje optinsko vee kao i optinska uprava koja moe

ako bi izvravanjem tog akta mogla nastati nenadoknadiva teta;

biti organizovana kao jedinstvena sluba, ili se moe obrazovati za razliite

ako bi bile ograniene slobode i prava graana;

oblasti, kao i da se moe ustanoviti graanski branilac (ombudsman).

ako bi bio tee povreen opti interes.

Formiranje i izbor izvrnih organa vlasti u gradu Beogradu, prema izriitoj

odredbi Ustava, regulie zakon (st. 5).

Pored toga, zakon ustanovljava jo neke instrumente nadzora nad

propisima koje donosi optina. Oni se ostvaruju kroz vie prava koja ima

lan 192 Nadzor nad radom optine

nadleno ministarstvo za lokalnu samoupravu, odnosno odgovarajueg

organa autonomne pokrajine:

Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt optine za

koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku
od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove
ustavnosti ili zakonitosti.

pravo da pred Ustavnim sudom pokrenu postupak ocene ustavnosti i

zakonitosti propisa ili drugog akta organa lokalne samouprave;
pravo da ukau organima jedinice lokalne samouprave na neusaglaenost

Vlada moe, pod uslovima odreenim zakonom, raspustiti

njihovog propisa ili opteg akta sa statutom jedinice lokalne samouprave,

skuptinu optine.

i da zatrae da nadleni organ otkloni neusaglaenost odnosno da sm

Istovremeno sa rasputanjem skuptine optine, Vlada

pokrene postupak pred Ustavnim ili Vrhovnim sudom;

imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadlenosti

pravo da zatrae od organa lokalne samouprave da ukine pojedinani akt

skuptine, vodei rauna o politikom i nacionalnom sastavu

koji nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom ili aktom lokalne

rasputene skuptine optine.

zajednice, ukoliko protiv takvog pojedinanog akta nije mogue voditi

upravni spor, kao i pravo da ukine ili poniti ovakav akt ako to ne uini

Nadzor nad radom optine u nadlenosti je Vlade odnosno odgovarajueg

nadleni organ lokalne samouprave.

ministarstva za lokalnu samoupravu. Oblike ostvarivanja i sadraj prava na

nadzor regulie zakon. Nadzor nad radom optine ukljuuje nadzor nad

Drugi oblik jeste nadzor nad radom skuptine i drugih organa lokalne

ostvarivanjem ustavnosti i zakonitosti, i ostvaruje se u dva osnovna

samouprave. Ovaj nadzor ostvaruje Vlada. Vlada ima pravo utvreno

oblika: kao nadzor nad propisima koje donose organi jedinica lokalne

Ustavom (st. 2) da raspusati skuptinu lokalne zajednice. Ovo pravo Vlada

samouprave i kao nadzor nad radom organa lokalne samouprave.

ostvaruje pod uslovima koje propisuje zakon (st. 2). Zakon propisuje da
skuptina optine moe biti rasputena iz sledeih razloga:

Nadzor nad potovanjem ustavnosti i zakonitosti u propisima organa

lokalne samouprave ukljuuje vie instrumenata od kojih samo neke

ukoliko skuptina optine ne zaseda due od tri meseca;

regulie Ustav. Veinu instrumenata kao i uslove za njihovu primenu

ako skuptina optine ne donese statut optine u roku koji propisuje

regulie zakon.

zakon;
ako skuptina optine ne usvoji budet u roku koji propisuje zakon.

Ustav utvruje obavezu Vlade da akt, za koji smatra da nije saglasan

sa Ustavom ili zakonom, obustavi od izvrenja (st. 1). Pored toga,

Odluku o rasputanju skuptine optine Vlada donosi na predlog nadlenog

Ustav obavezuje Vladu da u tom sluaju, u roku od 5 dana, pred

ministarstva dravnu upravu i lokalnu samoupravu.

250

251
Kada raspusti skuptinu optine, Vlada ima Ustavom propisanu dunost

Zatita prava na lokalnu samoupravu koja se ostvaruje u postupku ocene

da, istovremeno sa odlukom o rasputanju skuptine optine, imenuje

ustavnosti ukljuuje pravo lokalne zajednice da pred Ustavnim sudom

privremeni organ koji do izbora novog saziva skuptine obavlja poslove iz

pokrene postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti zakona kao i drugog

njene nadlenosti (st. 3). Ujedno, Ustav obavezuje Vladu da, prilikom

opteg pravnog akta Republike ili autonomne pokrajine, ukoliko se aktom

imenovanja lanova privremenog organa, vodi rauna o politikom i

ija se ustavnost osporava povreuje Ustavom garantovano pravo na

nacionalnom sastavu skuptine optine koju je svojom odlukom raspustila

lokalnu samoupravu (st. 2).

(st. 3).
Svojevrstan vid ustavnosudske zatite prava na lokalnu samoupravu
lan 193 Zatita lokalne samouprave

ostvaruje se pred Ustavnim sudom i u postupku odluivanja o sukobu

nadlenosti, jer se u ovom postupku obezbeuje zatita nadlenosti

Organ odreen statutom optine ima pravo albe Ustavnom

lokalne zajednice. Ustavni sud reava sukob nadlenosti koji nastane

sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog

izmeu republikih organa i organa lokalne samouprave (l. 167 st. 2

organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava

taka 2). Ovaj sud reava i sukob nadlenosti izmeu pokrajinskih organa i

vrenje nadlenosti optine.

organa jedinica lokalne samouprave (l. 167 st. 2 taka 3). Najzad,

Organ odreen statutom optine moe da pokrene postupak

Ustavni sud odluuje i o sukobu nadlenosti izmeu razliitih jedinica

za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg

lokalne samouprave (l. 167 st. 2 taka 4).

akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se

povreuje pravo na lokalnu samoupravu.

Posebni oblici zatite prava na lokalnu samoupravu ostvaruju se putem

institucije lokalnog ombudsmana i saveta za razvoj i zatitu lokalne

Lokalna samouprava uiva pravnu zatitu koju garantuje Ustav. Ustav

samouprave. Ove institucije upotpunjuju sistem zatite lokalne

regulie osnovne instrumente zatite lokalne samouprave posebno

samouprave obezbeivanjem posebne zatite individualnih i kolektivnih

ustavnosudsku zatitu, a zakon blie regulie nain na koji se ostvaruje

prava graana u jedinicama lokalne samouprave, podsticanjem

pravo na zatitu lokalne samouprave, i odreuje subjekte koji se tim

uestvovanja graana u ostvarivanju nadlenosti lokalne samouprave, kao

pravom mogu koristiti.

i njihovog uticaja na rad organa lokalne samouprave.

Najznaajniji vid zatite prava na lokalnu samoupravu je ustavnosudska

zatita. Ona obuhvata tri vida zatite: neposrednu ustavnosudsku zatitu,
zatitu koja se ostvaruje u redovnom postupku ocene ustavnosti i
zakonitosti propisa, i zatitu koja se ostvaruje u postupku reavanja
sukoba nadlenosti.
Ustav ustanovljava jedan poseban instrument koji se moe koristiti
za pokretanje postupka neposredne ustavnosudske zatite lokalne
samouprave (st. 1). To je pravo albe koja se podnosi Ustavnom sudu.
Pravo na podnoenje albe Ustavnom sudu ima optinski organ
odreen statutom optine (st. 1). Ustav propisuje uslove za podnoenje
albe Ustavnom sudu zbog povrede prava na lokalnu samoupravu.
alba se moe podneti protiv pojedinanog akta ili radnje nekog
dravnog organa, ili pak organa jedinice lokalne samouprave, ukoliko
se tim aktom onemoguava obavljanje poslova iz nadlenosti optine
(st. 1).

252

253
U skladu sa naelom jedinstva pravnog poretka (st. 1) Ustav regulie
status razliitih pravnih propisa u ustavnom sistemu (l. 194 i l. 195).
Sa Ustavom, kao najviim pravnim aktom u pravnom sistemu (st. 2)
moraju biti u skladu zakoni i svi drugi opti pravni akti (st. 3).
Optu odredbu o statusu meunarodnih propisa u ustavnom sistemu
Srbije, propisanu u osnovnim odredbama Ustava prema kojoj su potvreni
meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava

Osmi deo

sastavni deo pravnog poretka (l. 4), Ustav ponavlja i u odeljku o

ustavnosti i zakonitosti (st. 4). Odredbe osnovnih naela i one u odeljku o

U S TAV N O S T I Z A K O N I TO S T

ustavnosti i zakonitosti se razlikuju. Dok u osnovnim naelima Ustav

propisuje da se opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni
meunarodni ugovori neposredno primenjuju, u odeljku o ustavnosti i
zakonitosti ne pominje se njihovu neposrednu primenu (upor. l. 4 st. 2 i
l. 194 st. 4).

U okviru poglavlja o ustavnosti i zakonitosti, Ustav polazi od

Ponavlja se i pravilo iz osnovnih odredbi, da potvreni meunarodni

osnovnog principa prema kojem je pravni poredak Republike

ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom (l. 4 st. 2, i l. 167 st. 1 taka

jedinstven i regulie hijerarhiju meunarodnih propisa i optih

2), dok se u delu o ustavnosti i zakonitosti propisuje da potvreni

propisa unutranjeg prava, objavljivanje zakona i stupanje na

meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom (st. 4).

snagu zakona, zakonitost uprave, kao i jezik postupka. U

ovom delu Ustava sistematizovane su i odredbe koje reguliu

Potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog

vanredno stanje, ratno stanje kao i odstupanje od ljudskih i

prava smatraju se, prema izriitoj odredbi Ustava, delom pravnog poretka

manjinskih prava u vreme rata odnosno vanrednog stanja.

Republike (l. 4 st. 2). Sa njima moraju biti u skladu zakoni i svi drugi
opti pravni akti (l. 167 st. 1 taka 1), ili zakoni ne smeju biti u

lan 194 Hijerarhija domaih i meunarodnih

optih pravnih akata

suprotnosti, kako propisuje ustavno pravilo koje regulie hijerarhiju

propisa (st. 5).

Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.

Razliita pravila o statusu meunarodnih izvora prava u pravnom sistemu

Ustav je najvii pravni akt Republike Srbije.

mogu biti povod za razliite interpretacije u procesu primene Ustava. U

Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji

praksi, ovo se moe kao javiti izvor problema. O kontroverzama statusa

moraju biti saglasni sa Ustavom.

meunarodnih izvora u ustavnom sistemu vie u komentarima na lanove

Potvreni meunarodni ugovori i opteprihvaena

16, 18. i 167.

pravila meunarodnog prava deo su pravnog poretka

Republike Srbije. Potvreni meunarodni ugovori ne

Ostaje bez odgovora i pitanje, da li postoje, i ukoliko postoje u emu se

smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.

ogledaju, kakva im je priroda, i da li su relevantan indikator statusa

Zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji ne

meunarodnih izvora prava razlike koje Ustav pravi izmeu obaveze da

smeju biti u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim

propis bude u skladu sa Ustavom, ili da propis ne sme biti suprotan

ugovorima i opteprihvaenim pravilima

Ustavu. Razliita terminologija i injenica da Ustav to dosledno ponavlja

meunarodnog prava.

govorila bi u prilog zakljuku da je ovo mogue razumeti i tako da se

254

255
sadraj, kvalitet i obim ovlaenja organa koji to ocenjuju razlikuju zavisno

pitanju statuti i opti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne

od toga da li oni ocenjuju da li meu pomenutim propisima postoji

samouprave, i kada je re o optim aktima organizacija kojima su

saglasnost, ili ocenjuju da meu njima nema suprotnosti.

poverena javna ovlaenja, optim aktima politikih stranaka, sindikata,

udruenja graana i kolektivnim ugovorima.

lan 195 Hijerarhija domaih optih pravnih akata

Kada regulie hijerarhiju optih pravnih akata u unutranjem pravu (l.

Svi podzakonski opti akti Republike Srbije, opti akti

195), Ustav propisuje da oni moraju biti u skladu sa zakonom. Kada

organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih

regulie nadlenosti Ustavnog suda, Ustav propisuje da ovaj sud odluuje

stranaka, sindikata i udruenja graana i kolektivni ugovori

ne samo o saglasnosti optih podzakonskih pravnih akata sa zakonom ve

moraju biti saglasni zakonu.

da ocenjuje i njihovu usklaenost sa Ustavom. Budui da su ustavna

Statuti, odluke i svi drugi opti akti autonomnih pokrajina i

pravila razliita jedno doputa samo ocenu zakonitosti, a drugo ukljuuje

jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa

i ocenu ustavnosti i ocenu zakonitosti, u ustavnoj praksi moe se postaviti

zakonom.

pitanje obima kompetencija Ustavnog suda, kao i pitanje, da li se pred

Svi opti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne

ovim sudom moe osporavati ustavnost podzakonskih optih akata ili samo

samouprave moraju biti saglasni njihovim statutima.

njihova zakonitost?

Ustav posebno regulie hijerarhiju pravnih akata unutranjeg prava (u

rubrumu ovog lana Ustav koristi nestandardni termin domai pravni akti).

lan 196 Objavljivanje zakona i drugih optih akata

Zakoni i svi drugi opti akti, objavljuju se pre stupanja na

Sa zakonom moraju biti u skladu (Ustav koristi termin saglasni):

snagu.
Ustav, zakoni i podzakonski opti akti Republike Srbije

podzakonski opti akti Republike Srbije (st. 1);

objavljuju se u republikom slubenom glasilu, a statuti,

opti pravni akti organizacija kojima su poverena javna ovlaenja (st. 1);

odluke i drugi opti akti autonomnih pokrajina, objavljuju se

opti pravni akti politikih stranaka, sindikata i udruenja graana (st. 1);

u pokrajinskom slubenom glasilu.

kolektivni ugovori (st 1);

Statuti i opti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju

statuti, odluke i drugi opti akti autonomnih pokrajina (st. 2);

se u lokalnim slubenim glasilima.

statuti, odluke i drugi opti akti optine, grada, kao i Grada Beograda

Zakoni i drugi opti akti stupaju na snagu najranije osmog

(st. 2).

dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije

samo ako za to postoje naroito opravdani razlozi, utvreni

Sa statutom autonomne pokrajine moraju biti u skladu svi opti akti

prilikom njihovog donoenja.

autonomnih pokrajina (st. 3).

Ustav propisuje obavezu objavljivanja zakona i drugih optih pravnih akata
Sa statutom jedinice lokalne samouprave (optina, grad, Grad Beograd)

pre stupanja na snagu (st. 1). Objavljivanje zakona i drugih optih pravnih

moraju biti u skladu svi opti akti jedinice lokalne samouprave (st. 3).

akata pre stupanja na snagu jedna je od osnovnih pretpostavki pravne

sigurnosti, i jedan od vidova praktine realizacije principa vladavine prava.

O saglasnosti podzakonskih optih pravnih akata sa zakonom odluuje

Ustavni sud u okviru svoje osnovne nadlenosti zatite ustavnosti i

U Slubenom glasniku Republike Srbije publikuju se Ustav, zakoni i drugi

zakonitosti (l. 167 st. 1).

propisi koje donose republiki organi (st. 2). Opti pravni akti, kao i statut
autonomne pokrajine, objavljuju se u slubenom glasilu autonomne pokrajine

Uporeivanjem sadraja nadlenosti Ustavnog suda sa hijerarhijom optih

(st. 2), a opti pravni akti optine ili grada, ukljuujui i statut optine

pravnih akata unutranjeg prava zapaaju se izvesne razlike, kada su u

odnosno grada, u odgovarajuem slubenom glasilu optine ili grada (st. 3).

256

257
Stupanje na snagu zakona i drugih optih pravnih akata vezuje se za

Od naela zabrane povratnog dejstva zakona i drugih optih pravnih akata

momenat njihovog objavljivanja u odgovarajuem slubenom glasilu. Od

Ustav doputa izuzetak u dva sluaja. Oba se odnose na povratno dejstvo

momenta njihovog publikovanja do momenta stupanja na snagu potrebno

zakona (st. 2), dok se izuzetak koji bi omoguio povratno dejstvo drugih

je da protekne odreeni vremenski period. Vreme od momenta

optih pravnih akata u Ustavu ne regulie. Nain na koji Ustav regulie

objavljivanja zakona, pa do njegovog stupanja na snagu naziva se vreme

izuzetak od zabrane retroaktivnog dejstva upuivao bi na zakljuak da je

ekanja zakona. Razlog iz kojeg se propisuje vremenski razmak izmeu

izuzetak mogu i doputen jedino za zakone kao opte pravne akte, a da

objavljivanja i stupanja na snagu zakona jeste nastojanje da se obezbedi

je iskljuena mogunost povratnog dejstva drugih optih pravnih akata.

mogunost da se graani i drugi subjekti na koje se propis odnosi

upoznaju sa reenjima koja sadri zakon ili drugi opti pravni akt.

Povratno dejstvo zakona mogue je pod uslovima koje propisuje Ustav (st.
2). Odstupanje od zabrane retroaktivnog dejstva zakona mogue je samo

Ustav propisuje da zakon kao i drugi opti pravni akti stupaju na snagu

ukoliko to nalae opti interes. Opti interes koji opravdava odstupanje od

osmog dana od dana objavljivanja, u odgovarajuem slubenom glasilu

zabrane retroaktivnog dejstva zakona mora biti utvren prilikom usvajanja

(st. 4). Od ovog opteg pravila Ustav doputa izuzetak i propisuje da

zakona u zakonodavnom postupku. Pored toga, odstupanje od zabrane

izuzetno, zakoni i drugi opti pravni akti mogu i ranije stupiti na snagu, ali

retroaktivnog dejstva zakona doputeno je samo za pojedine odredbe

ne pre njihovog objavljivanja (st. 4). Stupanje na snagu zakona pre isteka

zakona, ali ne i za zakon u celini. To nalae da se u postupku donoenja

vremena od 8 dana od dana objavljivanja Ustav doputa samo pod

zakona, uz obrazloenje opteg interesa koji je osnov za odstupanje od

uslovom da za to postoje opravdani razlozi (st. 4). Razlozi koji opravdavaju

zabrane retroaktivnog dejstva zakona, utvrde i odredbe zakona koje e

ranije stupanje na snagu zakona ili drugog opteg akta moraju biti

imati povratno dejstvo.

utvreni prilikom usvajanja zakona odnosno drugog opteg pravnog akta.

Drugi izuzetak odnosi se na oblast krivinog zakonodavstva. Ustav
Momenat stupanja snagu Ustava razlikuje se od momenta stupanja na

utvruje da odredba krivinog zakona moe imati povratno dejstvo samo

snagu zakona. To je jedan od elemenata koji postupak usvajanja ustava

ukoliko je ona blaa za uinioca krivinog dela (st. 2). Pored toga, u delu

razlikuje od postupka usvajanja zakona, i ustavu, kao najviem pravnom

Ustava o ljudskim i manjinskimm pravima, Ustav propisuje mogunost

aktu u ustavnom poretku, pribavlja posebno mesto u pravnom sistemu.

odstupanja od zabrane retroaktivnog dejstva zakona, i kada je re o

Akt o promeni Ustava stupa na snagu danom proglaenja u Narodnoj

naelu legaliteta dela i sankcije Ustav doputa mogunost da se odstupi od

skuptini (l. 203 st. 10).

naela prema kojem se kazne odreuju prema zakonu koji je vaio u

vreme izvrenja krivinog dela, i da se uiniocu krivinog dela izrekne

lan 197 Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih

optih akata
Zakoni i svi drugi opti akti ne mogu imati povratno dejstvo.
Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati

kazna koju propisuje zakon donesen nakon izvrenja krivinog dela,

ukoliko je taj zakon za uinioca povoljniji (l. 34 st. 2).

lan 198 Zakonitost uprave

povratno dejstvo, ako to nalae opti interes utvren pri

Pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija

donoenju zakona.

kojima su poverena javna ovlaenja, organa autonomnih

Odredba krivinog zakona moe imati povratno dejstvo

pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti

samo ako je blaa za uinioca krivinog dela.

zasnovani na zakonu.
Zakonitost konanih pojedinanih akata kojima se odluuje

U skladu sa naelom pravne sigurnosti i principom vladavine prava, kao

o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podlee

osnovnim principima Ustava (l. 1), Ustav eksplicitno, ali samo naelno,

preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u

zabranjuje povratno dejstvo zakona i svih drugih optih pravnih akata (st.

odreenom sluaju zakonom nije predviena drugaija

1).

sudska zatita.

258

259
Opte naelo o zakonitosti rada uprave preciziraju dva posebna ustavna pravila.

Pored toga, u okviru garancija prava na pravino suenje, Ustav garantuje

svim uesnicima u sudskom postupku pravo na besplatnog prevodioca (l.

Jedno pravilo nalae obavezu da svi pojedinani akti i radnje dravnih

32 st. 2), a u okviru prava pripadnika nacionalnih manjina na ouvanje

organa, organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, kao i organa

posebnosti garantuje vie posebnih prava vezanih za korienje njihovog

autonomnih pokrajina i organa jedinica lokalne samouprave moraju biti

maternjeg jezika (na primer, pravo na kolovanje na maternjem jeziku u

zasnovani na zakonu (st. 1).

dravnim i privatnim kolama; ispisivanje naziva naseljenih mesta, ulica i

trgova, i slino na jeziku nacionalne manjine ukoliko ine znatan deo

Drugo pravilo regulie sudsku zatitu zakonitosti pojedinanih pravnih

lokalnog stanovnitva; pravo na informisanje na svom jeziku, i drugo. (l.

akata koja ukljuuje ispitivanje zakonitosti pojedinanih pravnih akata,

79)). ire u komentarima uz lan 32 i lan 79.

ukoliko se tim aktima odluuje o neijem pravu, obavezi ili na zakonu

zasnovanom interesu:

U ovom kontekstu, Ustav ne propisuje da se pravo na korienje svog

jezika garantuje i u postupcima koji se vode pred organima autonomne

u postupku sudske kontrole uprave (upravni spor)

pokrajine, kao ni u postupcima pred organima lokalne samouprave.

u drugom sudskom postupku, ukoliko zakon propisuje drugu sudsku

zatitu (st. 2).

lan 199 Jezik postupka

lan 200 Vanredno stanje

Kada javna opasnost ugroava opstanak drave ili graana,
Narodna skuptina proglaava vanredno stanje.

Svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom,

Odluka o vanrednom stanju vai najdue 90 dana. Po isteku

drugim dravnim organom ili organizacijom koja vri javna

ovog roka, Narodna skuptina odluku o vanrednom stanju

ovlaenja, kada se reava o njegovom pravu ili obavezi.

moe produiti za jo 90 dana veinom od ukupnog broja

Neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti

narodnih poslanika.

smetnja za ostvarivanje i zatitu ljudskih i manjinskih prava.

Za vreme vanrednog stanja, Narodna skuptina se sastaje

bez posebnog poziva i ne moe biti rasputena.

Jedna od vanih garancija ustavnosti i zakonitosti koja doprinosi pravnoj

Proglaavajui vanredno stanje Narodna skuptina moe

sigurnosti fizikih i pravnih lica u postupku pred organima vlasti, posebno

propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih

kada se u postupku pred organima dravne vlasti odluuje o njihovim

ljudskih i manjinskih prava.

pravima ili obavezama, jeste pravo na korienje svog jezika.

Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane,

odluku o proglaenju vanrednog stanja donose zajedno

Ovo pravo Ustav garantuje svakome (st. 1). Njega uiva najiri broj

predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i

subjekata. Ustav izriito propisuje da neznanje jezika na kojem se vodi

predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna

postupak ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zatitu ljudskih i manjinskih

skuptina.

prava (st. 2), ali ne propisuje sankciju za sluaj krenja ove ustavne

Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane,

garancije, niti upuuje na zakon koji bi to mogao regulisati.

mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava

moe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika

Pravo na korienje jezika garantuje se u:

Republike.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propiu

postupcima koji se vode pred sudom;

Narodna skuptina ili Vlada vae najdue 90 dana, a po

postupcima koji se vode pred dravnim organima;

isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.

postupcima koji se vode pred organizacijama koje vre javna ovlaenja

Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna

(st. 2).

skuptina, Narodna skuptina je potvruje u roku od 48 sati

260

261
od njenog donoenja, odnosno im bude u mogunosti da

105 st. 2 taka 2). I odluku o ukidanju vanrednog stanja Narodna

se sastane. Ako Narodna skuptina ne potvrdi ovu odluku,

skuptina usvaja kvalifikovanom veinom glasova (apsolutna veina

odluka prestaje da vai zavretkom prve sednice Narodne

glasova narodnih poslanika) (l. 105 st. 2 taka 2).

skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja.

Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava

Ustav eksplicitno propisuje da se Narodna skuptina, za vreme vanrednog

nije propisala Narodna skuptina, Vlada je duna da uredbu

stanja, sastaje bez poziva (st. 3 kao i l. 106 st. 4), i da suspenduje

o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava

ustavne odredbe koje reguliu redovna i vanredna zasedanja Narodne

podnese na potvrdu Narodnoj skuptini u roku od 48 sati od

skuptine (l. 106 st. 1, 2 i 3). Vie u komentarima uz lan 106.

njenog donoenja, odnosno im Narodna skuptina bude u

mogunosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja

Pored toga, Ustav izriito zabranjuje rasputanje Narodne skuptine za

prestaju da vae 24 sata od poetka prve sednice Narodne

vreme vanrednog stanja (st. 3 kao i l. 109 st. 4), a ukoliko je Narodna

skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja.

skuptina rasputena u momentu proglaenja vanrednog stanja, ponovo se

uspostavlja njena puna nadlenost sve do okonanja vanrednog stanja (l.

U poglavlju o ustavnosti i zakonitosti sistematizovane su i ustavne odredbe

109 st. 7). ire u komentarima uz lan 109.

koje reguliu proglaenje vanrednog stanja i rata, mere koje se u tim

prilikama preduzimaju, i status ljudskih i manjinskih prava u takvim

Kada proglasi vanredno stanje, Narodna skuptina moe odluiti da usvoji i

prilikama.

mere kojima se regulie reim odstupanja od ljudskih i manjinskih prava

koja garantuje Ustav (st. 4). Dejstvo ovih mera vremenski je ogranieno.

Ustav najpre propisuje razloge koji mogu biti legitimni ustavni osnov da u

One se primenjuju najdue 90 dana (st. 2). To je osnovno ustavno pravilo.

ustavnom sistemu bude proglaeno vanredno stanje. Samo jedan razlog,

Ustav ipak doputa da se dejstvo mera, koje za vreme vanrednog stanja

formulisan na opti nain, jeste osnov da se u ustavnom sistemu proglasi

reguliu reim odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, produi odlukom

vanredno stanje. To je sluaj kada javna opasnost ugroava opstanak

Narodne skuptine za jo najvie 90 dana. Za odluku o produenju vaenja

drave ili graana (st. 1). Propisujui razloge za proglaenje vanrednog

ovih mera zahteva se kvalifikovana veina (apsolutna veina glasova svih

stanja, Ustav podjednako titi dve vrednosti: ustavnost poretka

narodnih poslanika) (st. 3). Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih

opstanak drave, ali i opstanak pojedinaca (graana).

prava za vreme vanrednog stanja ogranienog su vremenskog dejstva.

One, prema izriitoj odredbi Ustava vae najdue 90 dana (st. 7), uz

Donoenje odluke o proglaenju vanrednog stanja Ustav je stavio u

mogunost koju Ustav doputa, da njihovo vaenje, pod istim uslovima

nadlenost Narodne skuptine koja, kao najvie predstavniko telo i

pod kojima su usvojene, bude produeno za jo najdue 90 dana (st. 7).

reprezentant graana ima ustavno ovlaenje da oceni da li su se stekli

uslovi da se vanredno stanje proglasi, odnosno da li je javna opasnost

Ustav regulie i alternativnu proceduru, kada o proglaenju vanrednog

takvog karaktera da ugroava opstanak drave i graana (st. 1). Ovo je

stanja odluuju drugi subjekti. Pretpostavka da se primeni alternativna

veoma delikatno i osetljivo pitanje, jer nastupa poremeaj u ustavnom

procedura je u sluaju kada ne postoji mogunost da se Narodna skuptina

sistemu, a za ljudska i manjinska prava moe biti propisan poseban reim

sastane (st. 5). To je uslov koji mora biti ispunjen da bi se moglo pristupiti

koji propisuje odstupanje od ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih

donoenju odluke o proglaenju vanrednog stanja primenom alternativne

prava. Zato je za usvajanje odluke o proglaenju vanrednog stanja

procedure. To je vano prethodno pitanje. Ustav nije posebno regulisao ko

potrebna kvalifikovana veina glasova narodnih poslanika. Ovu odluku

konstatuje da nema mogunosti da se Narodna skuptina sastane. Kada

Narodna skuptina usvaja apsolutnom veinom glasova svih narodnih

Narodna skuptina ne moe da se sastane o proglaenju vanrednog stanja,

poslanika (l. 105 st. 2 taka 2). O znaaju koji Ustav pridaje ulozi koju

tada zajedniki odluuju predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine

Narodna skuptina ima prilikom odluivanja o proglaenju vanrednog

i predsednik Vlade (st. 5). Kako oni odluuju o proglaenju vanrednog

stanja govorei i dva posebna ustavna pravila koja tite njen status u ovim

stanja, moglo bi se pretpostaviti da je u njihovoj nadlenosti i odluivanje

prilikama. Narodna skuptina odluuje i o ukidanju vanrednog stanja (l.

o tome da li (ne)postoji mogunost da se Narodna skuptina sastane.

262

263
Odluka o proglaenju vanrednog stanja koju zajedniki donose predsednik

ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skuptini. Ako ne

Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade podlee

postoji mogunost da se Narodna skuptina sastane, uredba se podnosi na

potvrdi od strane Narodne skuptine (st. 8). Ustav propisuje kratak

potvrdu im sastajanje Narodne skuptine bude mogue. Mere odstupanja

vremenski rok od samo 48 sati u kojem odluka o proglaenju vanrednog

od ljudskih i manjinskih prava koje je propisala Vlada svojom uredbom, a

stanja mora dobiti potvrdu Narodne skuptine. Ustav propisuje i

koje nisu iznesene na potvrdu Narodnoj skuptini, prestaju da vae, po

alternativno ustavno pravilo, za sluaj da Narodna skuptina, zbog toga

osnovu smog Ustava u roku od 24 sata od poetka prve sednice Narodne

to nije mogla da se sastane, nije potvrdila odluku o proglaenju

skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja (st. 8).

vanrednog stanja u Ustavom propisanom roku. U tom sluaju, odluka e

se izneti na potvrdu Narodnoj skuptini odmah kada se steknu uslovi za
sastajanje Skuptine (st. 8).

lan 201 Ratno stanje

Ratno stanje proglaava Narodna skuptina.

Ukoliko Narodna skuptina ne potvrdi odluku o proglaenju vanrednog

Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane,

stanja, jedina konsekvenca koju Ustav propisuje jeste prestanak njenog

odluku o proglaenju ratnog stanja donose zajedno

vaenja. Ona prestaje da vai, na osnovu smog Ustava, sa zavretkom

predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i

prve sednice Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja

predsednik Vlade.

(st. 8).

Proglaavajui ratno stanje Narodna skuptina moe

propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih

Ustav propisuje i alternativnu proceduru usvajanja mera kojima se regulie

ljudskih i manjinskih prava.

reim odstupanja od ljudskih i manjinskih prava za vreme vanrednog

Kad Narodna skuptina ne moe da se sastane, mere

stanja (st. 6). Alternativna procedura primenjuje se u sluaju kada ne

odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih

postoji mogunost da se sastane Narodna skuptina. U takvim

prava zajedno utvruju predsednik Republike, predsednik

okolnostima, ovlaenja za propisivanje mera odstupanja od ljudskih i

Narodne skuptine i predsednik Vlade.

manjinskih prava, na osnovu smog Ustava, prelaze na organe izvrne

Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvruje

vlasti (Vladu i predsednika Republike). Ustav ovlauje Vladu da, svojom

Narodna skuptina kad bude u mogunosti da se sastane.

uredbom, propie mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava. Za

punovanost uredbe koja regulie reim odstupanja od ljudskih i

Ustav razikuje vanredno stanje i ratno stanje kao dva oblika ugroavanja

manjinskih prava za vreme vanrednog stanja potrebno je da uredbu

ustavnog poretka i ljudskih prava.

potpie i predsednik Republike (st. 6). Na taj nain obezbeuje se da svi

organi kojima je Ustav poverio obavljanje poslova iz domena izvrne vlasti

Odluka o proglaenju ratnog stanja je u nadlenosti Narodne skuptine. Za

preuzmu zajedniku odgovornost za sadraj mera koje propisuju

razliku od veine koju Ustav zahteva za usvajanje odluke o proglaenju

odstupanje od ljudskih i manjinskih prava za vreme vanrednog stanja. I

vanrednog stanja (l. 105 st. 23 taka 2) (kvalifikovana veina u obliku

mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, koje svojom uredbom

apsolutne veine), za usvajanje odluke o proglaenju rata Ustav ne

propisuje Vlada uz supotpis predsednika Republike, imaju takoe

zahteva kvalifikovanu veinu, pa se na donoenje odluke o proglaenju

ogranieno vremensko dejstvo. One vae najdue 90 dana (st. 7), a

rata primenjuje opte pravilo da Narodna skuptina odluuje veinom

njihovo vaenje moe biti produeno jo najdue 90 dana pod istim

glasova narodnih poslanika na sednici Narodne skuptine na kojoj je

uslovima pod kojima su mere i usvojene (st. 7).

prisutna veina narodnih poslanika (prosta veina) (l. 105 st. 1). Razlozi
kojima su se rukovodili pisci Ustava da propiu razliita pravila o veini za

Pored toga, Ustav propisuje da mere odstupanja od ljudskih i manjinskih

odluku o proglaenju vanrednog stanja (kvalifikovana veina), i veini koja

prava, ukoliko ih nije propisala Narodna skuptina, podleu potvrdi

se trai za proglaenje rata (prosta veina) ostaju nejasni, posebno ako se

Narodne skuptine (st. 8). Ustav propisuje kratak rok (48 sati od

ima u vidu vei stepen opasnosti po opstanak zajednice i graana u ratu,

usvajanja uredbe), i obavezuje Vladu da uredbu o merama odstupanja od

nego to bi se moglo oekivati za vreme vanrednog stanja.

264

265
Ustav propisuje i alternativnu proceduru za odluivanje o proglaenju rata.

zajedniki proglase ratno stanje, kao i da oni u jednom sudbonosnom

Ova procedura primenjuje se pod uslovom da Narodna skuptina ne moe

trenutku zajedniki preuzimaju odgovornost za zatitu graana i dravne

da se sastane (st. 2). U tom sluaju primenjuje se isto pravilo kao kada se

zajednice, mogue bi bilo prihvatiti interpretaciju prema kojoj bi isti

proglaava vanredno stanje. O proglaenju rata odluuju zajedno

subjekti imali i pravo da konstatuju da ne postoji mogunost za sastajanje

predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade

Narodne skuptine, i da su se stekli uslovi da oni zajedniki propiu mere

(st. 2). Iako Ustav to eksplicitno ne propisuje, oni ujedno konstatuju da su

odstupanja od ljudskih i manjinskih prava.

se stekli Ustavom propisani uslovi (nemogunost Narodne skuptine da se

sastane) da se primeni alternativna procedura, i da oni zajedniki odlue o

Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava propisane u toku rata

proglaenju rata.

podleu potvrdi od strane Narodne skuptine (st. 5). Ustav propisuje kada
se mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava moraju podneti na

Mere odstupanja od Ustavom zagarantovanih ljudskih i manjinskih prava

potvrdu Narodnoj skuptini, i to vezuje za momenat kada se steknu uslovi

utvruje i svojim aktom propisuje Narodna skuptina (st. 3). Nain na koji

da se Narodna skuptina sastane (st. 5). Mere odstupanja od ljudskih i

je u Ustavu regulisano ovo pitanje upuuje na zakljuak da Narodna

manjinskih prava mogu se, tako, izneti na potvrdu Narodnoj skuptini i u

skuptina odluuje o tome da li e propisati mere odstupanja od ljudskih i

toku rata. Pitanje koje ovo ustavno reenje ostavlja otvorenim jeste, kada

manjinskih prava. Ustav koristi termin moe propisati, to bi govorilo u

se smatra da su se stekli uslovi da se Narodna skuptina sastane, i ko

prilog iznesenom zakljuku. Pored toga, iz ustavne odredbe sledilo bi i da

konstatuje da postoje uslovi za njeno sastajanje?

se mere odstupanja propisuju istovremeno sa usvajanjem odluke o

proglaenju ratnog stanja. Ustav koristi termin proglaavajui ratno
stanje, to bi govorilo u prilog stavu da se mere odstupanja usvajaju
istovremeno kada i odluka kojom Narodna skuptina proglaava ratno
stanje.

lan 202 Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava

u vanrednom i ratnom stanju
Po proglaenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su
odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemenih

Ustav propisuje i alternativnu proceduru za propisivanje mera odstupanja

Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno.

od ljudskih i manjinskih prava za vreme rata. Ova procedura primenjuje se

Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na

pod uslovom da ne postoji mogunost da se Narodna skuptina sastane za

osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne

zasedanje (st. 4). U tom sluaju, mere odstupanja od ljudskih i manjinskih

pripadnosti ili drutvenog porekla.

prava zajedno utvruju predsednik Republike, predsednik Narodne

Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da

skuptine i predsednik Vlade (st. 3).

vae prestankom vanrednog ili ratnog stanja.

Mere odstupanja ni u kom sluaju nisu dozvoljene u pogledu

Ustav ne propisuje eksplicitno kada se smatra da Narodna skuptina ne

prava zajemenih l. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43,

moe da se sastane, i ko konstatuje da je ovaj uslov ispunjen i da, u

45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava.

skladu sa tim, predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i

predsednik Vlade imaju pravo da propiu mere odstupanja od ljudskih i

Reim odstupanja od ljudskih i manjinskih prava jedno je od najdelikatnijih

manjinskih prava. U pokuaju da se na ovo pitanje odgovori, treba

pitanja u prilikama koje se karakteriu kao vanredno stanje ili ratno

posebno imati u vidu izriitu odredbu Ustava da se Narodna skuptina

stanje. Za vreme rata i vanrednog stanja dolazi do poremeaja nadlenosti

posle proglaenja ratnog stanja sastaje, na osnovu smog Ustava i bez

u korist egzekutive, a i do odstupanja od reima ustavom garantovanih

poziva (l. 106 st. 4), kao i odredbu da se u sluaju proglaenja ratnog

ljudskih prava, to govori da se u ovim prilikama pod svojevrsnim udarom

stanja, Narodnoj skuptini koja je bila rasputena, na osnovu smog

nalaze dva izuzetno znaajna ustavna principa: princip ograniene vlasti u

Ustava uspostavlja puna nadlenost, sve do okonanja ratnog stanja (l.

obliku podele vlasti, i ljudska prava i slobode iji je Ustav garant i

109 st. 7). Kako Ustav nesumnjivo ustanovljava pravo predsednika

zatitnik. Otuda nastojanje ustavotvorca da, uvaavajui standarde

Republike, predsednika Narodne skuptine i predsednika Vlade da

meunarodnih konvencija o ljudskim pravima, u smom Ustavu postavi

266

267
granice za regulisanje odstupanja od ljudskih i manjinskih prava. Sledei

pravo na pravnu linost (l. 37);

ustavni principi postavljaju granice postupanja prilikom odluivanja o

pravo na dravljanstvo (l. 38);

merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava:

sloboda misli, savesti i veroispovesti (l. 43);

pravo na prigovor savesti (l. 45);

U skladu sa optim ustavnim principima koji se odnose na ogranienja

sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti (l. 47);

ljudskih i manjinskih prava (l. 20), Ustav izriito regulie odstupanja od

zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje (l. 49);

ljudskih i manjinskih prava, za vreme vanrednog stanja ili rata. Princip

pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika (l. 62);

srazmernosti izmeu ogranienja prava i svrhe koja se nastoji postii

sloboda odluivanja o raanju (l. 63);

ogranienjem prava i u ovom sluaju je polazni princip. Ustav doputa

prava deteta (l. 64);

odstupanja samo u obimu koji je neophodan (st. 1).

zabrana nasilne asimilacije (l. 78).

Ograniava se i sadraj mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava.

On ne sme biti diskriminatoran. Ustav propisuje da mere odstupanja od
ljudskih i manjinskih prava ne mogu dovesti do razlikovanja na osnovu
rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drutvenog
porekla (st. 2). Osnovi za diskriminaciju navedeni su taksativno. Izostalo
je naelno pravilo koje zabranjuje svaki vid diskriminacije, a koje bi
omoguilo da se prilikom interpretacije ove ustavne odredbe ukljue i
drugi vidovi diskriminacije. Neke osnove za diskriminaciju izostavljene su
u ovom kontekstu, a koje Ustav navodi u odredbi o zabrani diskriminacije
(npr. roenje, politiko ili drugo uverenje, imovinsko stanje, kultura,
jezik, starost, psihiki ili fiziki invaliditet) (l. 21 st. 3). Ustav ne
pominje oblike diskriminacije (direktna i indirektna), pa ostaje otvoreno
pitanje, da li se ustavna zabrana odnosi na oba vida diskriminacije? Vie
u komentarima uz l. 21.
Vaenje mera odstupanja od ljudskih i manjinskih prava je vremenski
ogranieno. One prestaju da vae s prestankom vanrednog ili ratnog
stanja (st. 3).
Prava koja Ustav, u skladu sa meunarodnim standardima ljudskih prava,
taksativno navodi, izuzeta su iz reima odstupanja. To su apsolutno
zatiena prava. Ustav zabranjuje odstupanja od ovih prava u bilo kojim
prilikama (st. 4). Apsolutno zatiena prava su:
pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj linosti (l. 23);
pravo na ivot (l. 24);
pravo na nepovredivost fizikog i psihikog integriteta (l. 25);
zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i zabrana prinudnog rada (l. 26);
prava lica lienog slobode (l. 28);
pravo na pravino suenje (l. 32);
pravo na sigurnost u kaznenom pravu (l. 34);

268

269
Ako Narodna skuptina usvoji predlog za promenu Ustava,
pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
Narodna skuptina usvaja akt o promeni Ustava
dvotreinskom veinom od ukupnog broja narodnih
poslanika i moe odluiti da ga i graani potvrde na
republikom referendumu.
Narodna skuptina je duna da akt o promeni Ustava stavi
na republiki referendum radi potvrivanja, ako se promena
Ustava odnosi na preambulu Ustava, naela Ustava, ljudska

Deveti deo

i manjinska prava i slobode, ureenje vlasti, proglaavanje

ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i

P R O M E N A U S TAVA

manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak

za promenu Ustava.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrivanje,
graani se na referendumu izjanjavaju najkasnije u roku
od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava.
Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na

Ustav se od obinih zakona razlikuje i po tome to sm

referendumu glasala veina izalih biraa.

regulie postupak svoje revizije. To, kao i injenica da se

Akt o promeni Ustava koji je potvren na republikom

Ustav menja po postupku koji je sloeniji od zakonodavnog

referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna

postupka pribavlja Ustavu eksluzivno mesto najvieg pravnog

skuptina.

akta u pravnom sistemu.

Ako Narodna skuptina ne odlui da akt o promeni Ustava

stavi na potvrivanje, promena Ustava je usvojena

U devetom delu Ustava sistematizovane su odredbe koje se

izglasavanjem u Narodnoj skuptini, a akt o promeni Ustava

odnose na promenu Ustava.

stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skuptina.

lan 203 Predlog za promenu Ustava i usvajanje

promene Ustava
Predlog za promenu Ustava moe podneti najmanje
jedna treina od ukupnog broja narodnih poslanika,

Postupak revizije Ustava regulisan je u devetom delu Ustava. Ustav

neposredno regulie vie pitanja vezana za postupak promene Ustava:
organ koji je nadlean za donoenje odluke o usvajanju Ustava (st. 2 i
l. 99 st. 1 taka 1);

predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000

subjekte kojima garantuje pravo da predloe reviziju Ustava (st. 1);

biraa.

veinu glasova potrebnu za usvajanje predloga za promenu Ustava u

O promeni Ustava odluuje Narodna skuptina.

Predlog za promenu Ustava usvaja se
dvotreinskom veinom od ukupnog broja
narodnih poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna veina, promeni

Narodnoj skuptini (st. 3);

veinu glasova potrebnu da se u Narodnoj skuptini usvoji akt o promeni
Ustava (st. 6);
raspisivanje obaveznog ustavnog referenduma i propis, kada ustavni
referendum mora biti raspisan (st. 7);

Ustava po pitanjima sadranim u podnetom predlogu

raspisivanje fakultativnog ustavnog referenduma (st. 6 i 9);

koji nije usvojen, ne moe se pristupiti u narednih

veinu glasova neophodnu za usvajanje Ustava na referendumu (st. 7);

godinu dana.

temporarnu zabranu revizije Ustava (l. 203 st. 4 i l. 204);

270

271
nadlenost za proglaenje Ustava, nain proglaenja i formu akta za
proglaenje Ustava ( st. 9);
stupanje na snagu akta o promeni Ustava (st. 9 in fine).

Ukoliko predlog za promenu Ustava nije dobio potrebnu veinu glasova u

Narodnoj skuptini, Ustav propisuje temporarnu zabranu revizije Ustava u
pitanjima koja je sadravao predlog za reviziju Ustava koji nije dobio
podrku potrebnog broja poslanika u Narodnoj skuptini. Ustav zabranjuje

Ustavotvorna vlast pripada Narodnoj skuptini i biraima (st. 2, 6, 7 i 9).

da se narednih godinu dana podnese predlog za reviziju Ustava o istom

U postupku odluivanja o promeni Ustava uestvuju i Narodna skuptina i

pitanju (st. 4).

birai neposredno, pa je ustavotvorna vlast podeljena izmeu njih. Ustav

sadri odredbu da o promeni Ustava odluuje Narodna skuptina (l. 99 st.

U ustavnom sistemu Srbije propisan je ustavni referendum za usvajanje

1 taka 1, i l. 203 st. 2), to bi moglo biti osnov za zakljuak da

akta o promeni Ustava. Ustavni referendum postoji u dva oblika, kao

ustavotvorna vlast pripada Narodnoj skuptini. Ukoliko se imaju u vidu

obavezan (st. 7), i kao fakultativan (st. 6 i 9).

druge ustavne odredbe (l. 203 st. 6, 7 i 9), moe se zakljuiti da je

ustavotvorna vlast podeljena izmeu Narodne skuptine i graana. Tu se u

Referendum je obavezan kada se sadraj predloga za reviziju Ustava

prvom redu imaju u vidu:

odnosi na taksativno navedene delove, odnosno odredbe Ustava (st. 7):

odredbe o obaveznom naknadnom ustavnom referendumu koje nalau

preambulu Ustava;

Narodnoj skuptini da, kada se revizija Ustava odnosi na taksativno

ljudska i manjinska prava i slobode;

navedene delove Ustava, akt o reviziji Ustava uputi na ustavni

ureenje vlasti;

referendum radi potvrivanja od strane graana (st. 7);

proglaavanje ratnog i vanrednog stanja;

odredbe o fakultativnom naknadnom ustavnom referendumu odnosno o

pravu Narodne skuptine da i reviziju Ustava iji se sadraj odnosi na

odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju;

postupak promene Ustava.

druge delove Ustava uputi na referendum nakon usvajanja u Narodnoj

skuptini (st. 6 i 9).

Ovi delovi Ustava ne mogu se menjati bez saglasnosti graana izraene na

referendumu. Da bi akt o promeni Ustava koji regulie ova pitanja bio

Pravo podnoenja predloga za reviziju Ustava pripada biraima, narodnim

usvojen, potrebno je da dobije potvrdu biraa na naknadnom ustavnom

poslanicima, predsedniku Republike i Vladi. Za validnost predloga koji

referendumu (st. 7). Akt o promeni Ustava bie potvren ako dobije

podnose birai odnosno narodni poslanici Ustav propisuje i dodatne uslove

podrku glasova veine biraa od broja biraa koji su izali na referendum

koje je potrebno ispuniti da bi predlog bio validan:

(prosta veina).

predlog biraa svojim potpisima mora podrati najmanje 150.000 biraa

Ustav ne regulie, da li se i na ovaj sluaj primenjuju odredbe o

(st. 1);

temporarnoj zabrani ustavne revizije, kao u sluaju kada predlog za

predlog za reviziju Ustava koji podnosi narodni poslanik mora dobiti

promenu Ustava nije prihvaen u Narodnoj skuptini. Ako Ustavom

podrku najmanje 1/3 od ukupnog broja narodnih poslanika (st. 1).

propisana potrebna veina glasova biraa na referendumu ne bude

dostignuta, Ustav izriito ne zabranjuje da se o istom pitanju ponovo

Za usvajanje predloga za promenu Ustava potrebna je kvalifikovana veina

pokrene postupak revizije Ustava (uporediti st. 4 sa st. 8 i 9). Razliite

najmanje 2/3 glasova ukupnog broja narodnih poslanika (st. 3). Kada je

posledice neuspeha u pokuaju da se Ustav revidira i razliito

predlog za promenu Ustava prihvaen u Narodnoj skuptini, pristupa se

sankcionisanje dve, u mnogo emu sline, pravne situacije (i u jednom i u

pripremi akta o promeni Ustava, ili se odmah pristupa njegovom razmatranju

drugom sluaju predlog za reviziju Ustava nije prihvaen jer nije dobio

ukoliko je akt o reviziji Ustava pripremljen (st. 5). Potom se akt o promeni

potrebnu veinu), moe biti izvor praktinih problema u primeni Ustava.

Ustava razmatra u Narodnoj skuptini, a nakon razmatranja on se usvaja.

Za usvajanje akta o promeni Ustava potrebna je kvalifikovana veina od

Ustav utvruje i mogunost raspisivanja fakultativnog naknadnog ustavnog

najmanje dve treine ukupnog broja narodnih poslanika (st. 6).

referenduma (st. 6). Pravo da odlui o raspisivanju fakultativnog

272

273
naknadnog ustavnog referenduma pripada Narodnoj skuptini. Ona moe

zabranu revizije Ustava. Eksplicitno je zabranjena promena Ustava u

odluiti da i druga pitanja, osim onih za koja Ustav izriito nalae obavezu

vreme ratnog ili vanrednog stanja (l. 204). Temporarna zabrana revizije

raspisivanja referenduma, uputi na referendum, nakon to je akt o

Ustava u takvim prilikama propisuje se jer je re o okolnostima u kojima

promeni Ustava dobio podrku 2/3 veine glasova ukupnog broja narodnih

je doveden u pitanje ili je ozbiljno ugroen opstanak zajednice, a u

poslanika. Odluka donesena na fakultativnom referendumu je obavezujua.

ustavnom sistemu nastupa poremeaj nadlenosti u korist izvrne vlasti. U

takvim prilikama promena Ustava ne bi bila legitimna, i zato je Ustav

Prema vremenu raspisivanja, kako obavezni, tako i fakultativni ustavni

eksplicitno zabranjuje.

referendum su naknadni. Odluka o raspisivanju referenduma donosi se

nakon to je u Narodnoj skuptini usvojen akt o reviziji Ustava. Ustav
propisuje rok u kojem se mora odrati ustavni referendum. On se mora

lan 205 Ustavni zakon

odrati u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava (st.

Za sprovoenje promene Ustava donosi se ustavni zakon.

8). Izjanjavanje graana na referendumu ima dejstvo potvrivanja

Ustavni zakon se donosi dvotreinskom veinom od

promene Ustava.

ukupnog broja narodnih poslanika.

Pravo proglaenja akta o promeni Ustava pripada Narodnoj skuptini (st.

Ustav se razlikuje od zakona i po aktu koji regulie primenu i sprovoenje

9). Ona proglaava akt o promeni Ustava nakon izglasavanja u Narodnoj

Ustava. Za sprovoenje Ustava donosi se poseban zakon. On ima formu

skuptini. Ustav razlikuje dve situacije vezane za proglaenje akta o

ustavnog zakona (st. 1). Ustavni zakon za sprovoenje ustava razlikuje se

promeni ustava i njegovo stupanje na snagu. Jedna situacija, kada je akt

od drugih zakona po postupku donoenja. Za njegovo usvajanje propisan

o promeni Ustava upuen na referendum, i druga kada nije upuen na

je poseban postupak. Od zakonodavnog postupka, usvajanje ovog zakona

referendum ve ga je usvojila Narodna skuptina.

razlikuje se po veini kojom se on usvaja u Narodnoj skuptini. Za

usvajanje Ustavnog zakona za sprovoenje Ustava potrebna je

U sluaju kada je akt o promeni Ustava bio iznesen na potvrdu biraima

kvalifikovana veina 2/3 ukupnog broja narodnih poslanika.

(obavezni ili fakultativni referendum), Narodna skuptina proglaava akt o

promeni Ustava u formi odluke o proglaenju promene Ustava, a nakon

Za razliku od akta koji regulie sprovoenje Ustava, sprovoenje zakona

potvrde na referendumu (st. 9). Proglaenjem akta o promeni Ustava u

regulie uredba za sprovoenje zakona kao podzakonski pravni akt. Propis

Narodnoj skuptini on stupa na snagu.

za sprovoenje Ustava usvaja Narodna skuptina dok propis za

sprovoenje zakona donosi Vlada.

Kada akt o promeni Ustava nije iznesen na referendum kako bi dobio

potvrdu biraa, o promeni odluuje Narodna skuptina. Promena Ustava

Ustavni zakon za sprovoenje Ustava usvaja se istovremeno kada i Ustav i

usvojena je kada za nju glasa 2/3 ukupnog broja poslanika Narodne

stupa na snagu, istoga dana kada i Ustav, dok se uredba za sprovoenje

skuptini (st. 6). Akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi

zakona usvaja posle donoenja zakona, i stupa na snagu nakon stupanja

Narodna skuptina (st. 9).

na snagu zakona ije sprovoenje regulie.

lan 204 Zabrana promene Ustava

Ustav ne moe biti promenjen za vreme ratnog ili
vanrednog stanja.
Pored temporarne zabrane revizije Ustava ije se dejstvo protee samo na
pitanja sadrana u predlogu za reviziju Ustava koji nije dobio podrku u
Narodnoj skuptini (l. 203 st. 4), Ustav propisuje jo jednu temporarnu

274

275

Deseti deo
Z AV R N A O D R E D B A

lan 206

PRILOG

Izbor radova autorke teksta koji sadre ire komentare

pojedinih ustavnih reenja

Ovaj ustav stupa na snagu danom proglaenja u

Narodnoj skuptini.

Srbija izmeu ustava i ustavnosti, Helsinki odbor za ljudska

prava, Beograd, 2005.

Ustav se razlikuje od zakona, izmeu ostalog, i po tome koji

propis regulie njegovo stupanje na snagu, kao i kada Ustav

Ustavni okvir regionalne drave primer Srbije, Centar za

stupa na snagu. Stupanje na snagu Ustava regulie sm

regionalizam, Novi Sad, 2009, str. 308.

Ustav, kao i momenat njegovog stupanja na snagu.

Constitutional Process in Serbia One View to the
Ustav Srbije regulisao je stupanje na snagu Ustava (l. 206).

Constitutional Moment and the Way to the New Constitution

Za razliku od zakona koji stupaju na snagu najranije osmog

of Serbia, Zbornik Constitutional Consequencies of the EU

dana od objavljivanja u Slubenom glasniku, a samo izuzetno

Membership, Pech, 2005.

mogu stupiti na snagu i pre proteka perioda od 8 dana, ako

za to postoje naroito opravdani razlozi koji moraju biti

Ustavni proces kako do novog ustava Srbije, Zbornik

utvreni prilikom donoenja zakona (l. 196 st. 4), Ustavom

Odjeci Sretenja Srbija u potrazi za novim Ustavom, Grad

je eksplicitno propisano da Ustav stupa na snagu danom

Kragujevac, 2006, str. 217227.

proglaenja u Narodnoj skuptini (l. 207).

Ustavno pitanje u Srbiji 19902006, Zbornik Oko izbora br.
14, CeSID, Beograd, 2007, str. 2127.
Postupak usvajanja Ustava odsustvo demokratske
legitimacije, Srpska pravna revija br. 5/2006 vanredno
izdanje, str. 1624.

276

277
Protection of the Constitution condition for a Constitutional State, Pravni

Legal State, the Constitution and the State of Emergency, Pravni ivot

ivot br. 14/2008, tom IV, str. 645669.

br.14, tom IV, 2007. str. 307325.

The basic principles of the constitutional state the Constitution of Serbia

Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu evropski

as one example, Zbornik radova Evropska zajednica naroda i univerzalne

standardi i ustavna reenja, Nova srpska politika misao, posebno izdanje,

vrednosti, Novosadska asocijacija za teoriju, etiku i filozofiju prava, 2008.

br. 2, Beograd, 2008, str. 117133.

Protection of the Constitution condition for a Constitutional State, Pravni

Nova Ustava Srbije in avtonomija Vojvodine (evropski standardi in

ivot br. 14/2008, tom IV, str. 645669.

primerjalna analiza osnutkov ustav), Lex Localis revija za lokalno

samoupravo, IV br. 2/2006. str. 6189.

Dinamike kompetencije dravne vlasti, Zbornik radova Pravnog fakulteta

u Novom Sadu XLI, br. 12/2007, str. 2143.
Kontroverze ustavnog okvira zatite ljudskih prava, Zbornik Ustavne i
meunarodno pravne garancije zatite ljudskih prava, Pravni fakultet Ni,
2008, str. 245261.
Pravo na ravnopravnost polova demokratsko pitanje, evropska vrednost
i ustavni princip, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, XLII,
br. 12/2008. str. 1129.
The Constitution and Gender Equality, Zbornik The Constitution and
Equality, Podgorica, Kancelarija za ravnopravnost polova Vlade Republike
Srne Gore, UNIFEM, 2007. str. 2557.
Ravnopravnost polova politiki i ideoloki kontekst, Zbornik Ideologija i
politike stranke u Srbiji, FES, Beograd, 2007. str. 283299.
Ustavni okvir prava nacionalnih manjina, Pravo i politika, br. 3/ 2009, str.
2737.
Constitutional Warranties for Gender Equality Case Studies of Serbia and
Montenegro, Zbornik Women in Politics stocktaking in South Easten Europ,
CEE Network for Gender Issues, Budapest, Ljubljana, Tallinn, 2008, str. 3141.
Zakonodavni postupak, Zbornik Dileme i izazovi parlamentarizma,
Beograd, FPN i KAS, 2007, str. 203211.
Nadlenosti predsednika Republike sadraj, priroda, kvalitet, obim
ogranienja kompetencija, Glasnik advokatske komore Vojvodine br.
78/2009

Fondacija Konrad Adenauer

Fondacija Konrad Adenauer (KAS) je nemaka politika

fondacija. KAS deluje nezavisno u oblastima politikog
savetovanja i obrazovanja. Od 1964. godine nosi ime prvog
nemakog saveznog kancelara, ije principe Fondacija sledi kao
svoju obavezu. Fondacija je prisutna u mnogim zemljama
sveta, a i u Nemakoj ima razvijenu mreu Obrazovnih centara.
Srbija i Crna g ora nalaze se trenutno u procesu tranzicije. Svim
graanima drutva, ukljuujui i politiare, predstoje veliki
izazovi koje treba prevazii: u ekonomskom, socijalnom i
drutvenom domenu.
Fondacija Konrad Adenauer eli u pozitivnom duhu da isprati
ove procese. Nai seminari, radionice i konferencije treba da
doprinesu boljem razumevanju principa Evropske unije,
odgovornosti partija i parlamenta, poimanju pravne drave i
slobodnih medija. Posebno se obraamo mladim i politiki
zainteresovanim ljudima.
Oblasti rada Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu g oru su:

Partije i parlamentarno savetovanje

Jaanje evropske sposobnosti Srbije i Crne g ore

uspostavljanje pravne drave

Pruanje informacija o socijalnoj trinoj ekonomiji

Obuka novinara

multikulturalni i meureligijski dijalog

Program stipendiranja.

www.kas.de/belgrad

280

CIP
,
338.242.2:316.4(430)
SOCIJALNA trina privreda. 2, Poziv za obnovu socijalne trine
privrede iz Jene : 60 godina socijalne trine privrede i smernice za
blagostanje, socijalnu pravdu i odrivi poslovni razvoj / [ [priredila]
Fondacija Konrad Adenauer ; prevod Sanja Katari]. Beograd :
Fondacija Konrad Adenauer, 2009 (Beograd : Caligraph). 32 str. :
ilustr. ; 21 cm
Prevod dela: 60 Jahre Soziale Marktwirtschaft. Tira 1.000. Str.
78: Predgovor / Mihael Borhart. Napomene uz tekst.
ISBN 978-86-86661-26-5
1.) (). ()
)
COBISS.SR-ID 171315468