Moda najznaajnije delo velike figure zapadnog

okultnog preporoda, koji je sistematizovao ezote

rina znanja "Zlatne zore" i objavio ih u mnotvu
knjiga.
U ovom priruniku ete nai obradu veine

kljunih

oblasti

zapadne

hermetike

tradicije:

Klju Kralja Solomona; Goecija; Zaziv Prineva

Zlog Sveta; Sveti Aneo Cuvar; Knjiga Abramelina Maga;

Obuka Suptilnog

.Tela; ta

je

Crna magija; Operacije preobraaja i nevidljivo

sti; Aneoski uvari Stubova; Staza do Ain Sofa;

Misa Svetog Duha; Eliksir Zivota; Spiritualna

hijerarhija u svemiru....

I UM

EDICIJA ZAPADNOG OKULTIZMA

DRVO
8>tudija

MB8iji

Izrael Regardije

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
133.4
REGARDIJE, Izraci
Drvo ivota: Istraivanje II magiji !Izrael
Regardije ; prevod s engleskog Ljiljana Janii.
- (3.izd.).- Beograd: Esotheria, 2004 (Beograd: Jovan Anti).
- 289 str. ; 21 cm (Lux llermeticum : edicija zapadnog okultizma)
Prevod dela:''1l1e Tree of life" I Israel Regardic
ISBN 86-81585-98-3
a) Okultizam b) Magija
1D550215O

Prevod s engleskog
Ljiljana Janii

SADRAJ
Naslov originala: THE TREE OF LIFE

Uvod u drugo izdanje

str.

II

Israel Regardie
Copyright za Jugoslaviju: lP "ES OTHERlA" Beograd

Uvod.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

Sva prava prevoda i objavljivanja zadrava izdava

. . . . . . . . .. 15

PRVI DEO
Prvo poglavlje

...

.-...... 21

Haos modeme civilizacije. Unitenje naciona)nih organizacija. Nebri

ga da se stupi

zajednitvo sa Stvarnou. Mogui uzrok ovog prekida.

II

Tradicionalna filozofija Magije. Istinska priroda duha (genija). Njeni ko

reni se nalaze II duhovnom doivljaju. Magija kao klju stvaralatva. Joga i
Magija su dve grane Misticizma.Definicije oba ova sistema.arobnjaci su

Izdava: lP "ESOTHERlA" Beograd

Glavni i odgovorni urednik: Vladimir Madi

svetlost ovog sveta. Elifas Levi i Boanski Covek.

Drugo poglavlje

. .

...

..

..

..... . . . .. . ......
.

33

Napadi na Carobnjatvo (Teurgiju).Njihova ogromna nepravednost i

apsurdnost. Covek je dete Bogova i mora teiti sjedinjavanju s njima. Magija nije Psihizam. Nema nikakve veze sa vradbinama. Ne vodi ka medi

jumstvu. Osnove magijske filozofije. Drvo Zivota i kabalisti.

Korektura:Vladimir Jovi
Prelom: Bojan Jovi

Tree poglavlj e

Priprema i grafiki dizajn: Sran Krsti

. . ... .. 40

Neophodnost sticanja filozofske obuke pre pristupanja praktinom

radu. Odnos egipatske Magije i Kabale. Priroda broja i znaaj simbola.
Obrisi magijske teorije univerzuma.Tetragramaton i etiri sveta. Levijeva

magijska dogma.Duhovna hijerarhija u svemiru.Carobnjatvo kako ga je

shvatao Jamblihus .

Stampa: Jovan Anti, Beograd

Treeizdanje
Beograd, 2004.

Cetvrto poglavlje

. .
.

. 58
.

Definicija Astraine svetlosti i njeno mesto u magijskom sistemu.Kako

je vide savremeni naunici.Kontinuum prostor-vreme. Uoena su dva as
pekta ove Svetlosti. Amenti i Taut. Mesec i mana. Korienje boanskog
Astrala i kako svet moe da se preobrazi.

Peto poglavlje

Vekovni problem filozofije. Da li je univerzum objektivan ili subjekti

ISBN 8681585983

van? Na koji nain magiari shvataju magijsku hijerarhiju i ljudsku konsti

tuciju.

Minu/um mundi. Mistika rtvovanje ega. Lestvice Jakobovog

uspea na sastanak u Bogu.

72

Sesto poglavlj e

84

Predmet magije je sjedinjenje s Boanstvenim. Boans

tveno se shvata
na razne naine i II raznim oblicima. Razmatranje egip
atskih Bogova.
Svaki boanski simbol nosi II sebi veliki znaaj.Znae
nje ivotinjskih mas
ki.

Adept onaj koji je

stanju da putuje

II

astralnom telu po nalogu volje.

II

Najbolja metoda za putovanje na Astralu. Obuavanje suptilnog tela. Ri

tual kao pomonik. Vizije. Kako nauno proveriti vizije. Mere pre
dos-tronosti. Egipatske ravni Astrala.

Magijski Stubovi. Kako se

pobeduje smrt i osigurava besmrtnost dok jo telo postoji. Terajui ritual

Pentagrama. Njegova mo i objanjenje. Volja i Imaginacija u oblikovan

ju Zvezde Vatre. Pas-Cuvar.

DRUGI DEO
Sedmo poglavlje

. . . .. . ... . .
.

.. . .... . . .

. ... . . .. . . . . . .. . .. . I 05
.

Magiareva oprema. Pogreno shvatanje opreme. Ma

gija je mnemo
niki proces. Kako se svako ulo i mo upotrebljavaju
za stvaranje duhov
nih predstava. Znaci i sigili. Mirisi. Stvarno znaenje
magijskog kruga.
Vilijem Kvan Dad. Simbol beskonane i ljudske sve
sti. Imena Boga.
Krug spr:ava neprijateljske uticaje. Oltar i lampa. ta
p, Pehar, ma i
pentakI. Stap je simbol Volje; njegova izrada i izgled.
Imaginacija i njena
sutinska formativna priroda. Fovsetove hipoteze.
Lojoline duhov-ne
vebe. Kako razviti imaginaciju za potrebe magijskog rad
a. Tatve Hindu
sa.

Osmo poglavlje

. . .. . . . .... . .

. ..... . . .

.. . . .. .
.

126

.. . ..... ' "

.

PatadaJi i Volja. ta je Volja? Magijska metoda za poveanje ove

moi. Istinski znaaj Asketizma. Njegove opasnosti. Trostruki zavet.
Pra-najama izvanredna pomo. Primedbe na razvoj Volje. Od ega zavisi

Jedanaesto poglavlje .

. . . . .. . .
.

175

Najmoniji pratilac prizivanja. Klju ukupnog napretka u magiji.

Bo-anski oblici. Kako se ova tehnika odvija. Opasnost od magije. Egi
patska boanstva. Masperov trijumfalni pozdrav. Prizivanje Ra-a, Boga
Sunca. Rezultati druenja sa Bogovima. lamblihus.

Dvanaesto poglavlje .

. '.' ........................ ................... 181

istunstvo potrebno u Magiji. ta to znai. Sveti Aneo uvar. Kada

se moe pristupiti zazivanjima. Koji su to posebni razlozi kada se ona iz
vode.Nain ispoljavanja Duha i Anela. Knjiga svete magije Abremalina
Maga. Metoda stupanja

II

vezu sa viim sopsrvom. Potpuna uputstva za

ovu drevnu tehniku. Potrebni koraci. Vizija i Miris. Prizivanje Svetog

Anela Cuvara.

Trinaesto poglavlje

. .

. . . ...
.

. ..
.

. 202

Zazivanje Prineva Zla sveta. Sutina rituala obrednog zazivanja.

uspeh ritualnih Operacija? Odgovor Kaledonskih proroanstava.Sluaje

Njena povezanost sa savremenim psiholokim istraivanjima. Zdanje pri

vi potpunog neuspeha.Primer maloumlja. Baretovo obrazloenje. Ludilo

ramide. Uputstvo za Mladu pre stupanja u mistini brak.Priroda, najvei

i ushienje izazvani manirom.

primer.Magijski sistem Klju Kralja Solomona.Objedinjavanje egipatske

Deveto poglavlje .

..... .. . "
.

......... " .......................... 141

Kako mantra deluje? Razna okulIna gledita. Vibriranje boanskih

imena je povezano sa zazivanjem magijskil1 sila, tvrdi Blavatska. Mo i
znaaj Zvuka. Kako izgovarati magijska imena? ta se tada dogaa. Tajna
prizivanja.Varvarska imena u zazivanjima.Primeri junoamerikih, egi

metode pri vebanju sa kabalistikom. Gecija (Prizivanje zlih duhova).

Knjiga Anela Ratziela. Zato amaterske vizije idu naopkako. Upad u
pOlje svesti. Praenje paralela izmedu Joge i Magije. Koje su njihove
sutinske podudarnosti. Kako se ophoditi prema moima.

etrnaesto poglavlje

.. ...
.

. . ... ... ... . . . . ...... ..

.

226

patskih i enohijanskih rei. Nain na koji se izvodi Kabalistika analiza.

Dramski rituali u Egiptu, na Tibetu i u Indiji. Osnove ove grane ma

Magiar ne srne da dozvoli da u njegovu sferu udu besmislene rei.

gijskog obreda. Logike postavke. Rituali inicijacija. Trei stepen Ma

Struno korienje varvarskih rei. Igra i muzika. Kucanja. Potreba i delo

sonskog bratstva. Ritual Adeptus Minora u Hermetikom redu Zlatna

vanje kruenja.

Zora. Fragmenti Rituala Inicijacije u egipatskoj Knjizi mrtvih. Izvanre

Deseto poglavlje .

..

. .
.

.....

.... . . .

.. . .. . .
.

154

Sutinski zadatak magije.Neophodnost da se treniraju Volja i Imagi

nacija. Angaovanje u fonniranju tela Svetlosti. Opaska Blavatske da je

dan ritual u Euripidovom Bahusu. Komemoracija.Prikaz muka Ozirisa.

Potreba za linim radom. Milarepa i Marpa. Rad zahteva strpljenje i is
trajnost. Ibis i zmija Ure us.

Petnaesto poglavlje,

.. . 238

Postoji li veza izmeu Magije i Spiritizma? Veliki jaz meu njima.

Volja je vodi za Teurgistu. Medijum je negativni instrument. Magijske
,

teorije

II

vezi sa smru. Sta se dogaa kad telo umre. Klifotska opsesija.

Astraine ljuture su spiritualistiki "duhovi". Zato medijumi pribegavaju

podvalama. Njihove fizike pojave.Kako iskreni medijum moe da koristi
magijsku tehniku.ta je to Crna Magija. Operacije nevidljivosti i transfor
macije. Zazivanje sila Tatve. Nekromantija i tatina. Dodatna uputstva za
Astrainu metodu. Kako upotrebiti Pentagram i simbole Rue-krsta.
An-eoski uvari Stubova. Proienje Tela Svetlosti. Harpokratova for
mula. Porfir o Uspeu na Ravni. Priest. Put Ain Sofa.

Sesnaesto poglavlje

..

. .. . . . . . .

252

Namera da ovde iznet opis Magije bude jasan. Izuzetak koji se mora
napraviti. Tajna metoda radnje. Misa Svetog Duha. Tetragramatom i al
hemijska simbolika. To je kvintesencija svih magijskih tehnika. Eliksir
ivota i talismansko posveenje.Kako koristiti Misu zajedno sa Obredom.

Sedamnaesto poglavlje

. .

.. 260

Istraivanje o Ritualu. Razliiti aspekti obrednog prizivanja.Njegovih

osam posebnih faza. Nekoliko primera od svakog tipa prizivanja iz egi
patskih, kabalistikih, rozenkrojcerskih, gnostikih, grkih, enohijanskih
.
..
Izvora I IZ poezIJe.
.

SPISAK ILUSTRACIJA
Tahuti - Zatitnik Magije .

Drvo Zivota
Hator

Magijski Krug
Horus

.
.

.. .
.

.
.

18

Sl

95

132

Krug i Trougao

Harpokrat na lotosu,

..

187
215

, ...................... , ................. 247

Posveeno
sa bolnim seanjem
svemu onom to b i moglo biti
MARS IJASU

UVOD
"Stoga morate da shvatite da je ovo primaran put ka blaenstvu
koji prua dui intelektualno obilje boanskog ujedinjenja. Jer
svete-niki ili udotvoran dar boanstvenosti je nazvan uistinu kapi
jom ka Demijurgu celovitosti, ili seditern, ili stanitern dobra. Isto
tako, ono prvenstveno poseduje mo proienja due ... a zatim do
vodi do prilagoavanja moi rasuivanja tako da moe da uestvuje i
ostvari viziju dobra i oslobaanja od svega to je suprotne prirode, a to
na kraju, dovodi do sjedinjenja s Bogovima, koji su darodavci sveg do
bra.!t
JAMBLIHUS

10

li

drugo izdanje

Da li roditelj moe da ima omiljeno dete? Da li moe da osea da

mu jedno dete, znai vie od sve ostale dece? Uprkos svim protivljenji
ma da je to nemogue, mnogo ee je tako, nego to nije.
Isto tako je i sa mnom. Kada je od mene zatraeno da napiem
uvod za ovo novo izdanje Drveta ivota osetio sam prijatan unutarnji
ar u kome su se kombinovala brojna oseanja. Ova knjiga za mene
ima poseban znaaj , koji ni jedan drugi moj rad nikada nije imao. Kao
prvo, notorna je injenica da je to prva knjiga koja je proistekla iz mog
narastajueg duha. Vrtl/arova, rad koji joj je prethodio, jednostavno je
nastao iz niza kabalistikih zabeleki koje sam godinama zapisivao - i
on nikada nita drugo nije ni bio.
Za Dn'o ivota je reeno da je najsveobuhva tniji livad u brojne
sloene, ponekad i nejasne mistike spise Alistera Kraulija, koji pos
toji. Oba ova rada bila su posveena njemu, kome sam nekoliko godi
na bio sekretar. Simbolino, oba su se pokazala kao izrazi moje sa
mostalnosti u odnosu na njega.
Dn'o ivota je isto tako posluilo kaopokreta moje prepiske sa lju
dima irom sveta, iz koje je proisteklo nekoliko dubokih i trajnih prija
teljstava. Na tome sam ovoj knjizi najzahvalniji.
Premda ova knjiga sadri veliki broj tamparskih greaka - uglav
nom zbog mladalakog nestrpljenja i nemarnosti - ona se pokazala
korisnim vodiem kroz ogroman, sloen i predivan sistem inicijacije II
red Zlatne Zore kome sam se obavezao, i prema kome imam dug koji
ll

Drlo I,vola

Uvod u d"'8" izdanje

se ovde mora priznati. Neki studenti su izjavili da bi za dvotamnu knji

gu Zlatna Zora (Llewellyn Publications, St. Paul, Minn. 1970), usled
mase raznovrsnih informacija, bio potreban jasan prirunik kao pre
duslov da se prosee shvatljiv prolaz kroz sve date spise, rituale i
uputstva. Ovo novo izdanje Drveta ivota bi trebalo da bude jedan ta
kav vodi.
Piui Drvo ivota mnogo sam toga nauio. To mi je pomoglo da
objedinim obilje pojedinanih fragm enata nepovezanog znanja i
is-kustava. Prepiska koja se na to odnosila, podjednako je dobro pos
luila i drugima.
Nezavisno od kitnjastog stila, i sklonosti ka dopunjavanjima, koje
su bile odlika moje mladosti - prolo je oko trideset pet godina od
kako je napisana - ova knjiga je proglaena iskrenim i jednostavnim
vodiem kroz jednu zamrenu i inae tajanstvenu vetinu. Jedan bri
tanski psihijatar bio je dovoljno ljubazan da prizna oseanje straho
potovanja i divljenja prema nekom ko je samo sa neto vie od
dvadeset godina mogao da ispolji tako dubok uvid u spiritualno i uradi
sintezu koja je evidentna u Drvetu ivota. Ukoliko je ovakav zakljuak
taan, veliki deo zasluge pripada AJisteru Krauliju kome mnogo du
gujem. Mnoge godine svoga rada posvetio sam nastojanj u da ga
konano odbranim od njegovih nesuvislih biografa i novinara senza
cionalista. Njegov rad nikada nee umreti, ostae kao nadahnue
uenicima i u dalekoj budunosti, isto kao to je to bio meni.
Mora se odati priznanje i mom viem i boanskom Duhu (Geniju),
da upotrebim prelepi jezik Zlatne Zore - jer bez njegovog unu
tranjeg usmerenja, nijedno delo, bez obzira koliko prefinjena, lepo i
uzbudljivo, ne bi mnogo znailo. Budui da su smernice, steene kas
nije kao rezultat pripadnitva Hermetikom redu Zlatne Zore, proistekle iz objavljivanj a Drveta Zivota , samo ovo delo nije pisano pod
uticajima stanovita ovog Reda. Meutim, ono je kasnije odigralo
ogromnu ulogu u mom duhovnom razvoj u i pisanju drugih knjiga.
Posmatrano iz retrospektive, tvrdnja da sam bio nezavisan od
Kraulija izneta je u pismu Poglavara jednog odeljka Zlatne Zore u
kome osuuje i mene i knjigu ni najmanje uglaenim reima. S druge
strane, knjiga je dovela i do toga da me Poglavar jedne druge grane
Reda pozove da postanem njihov lan. Ovaj poziv sam prihvatio.
Premda su kasnije godine dovele do mog odvajanja od Reda, danas

alim zbog svoj e mladalake smelosti i drskosti. U svakom sluaju,

mora da se sudbina umeala, dolo je do ponovnog tajnih uenja reda,
koje je prvi izneo u javnost neposredno pre izbijanj a Prvog svetskog
rata Krouli u EquiIloksu.
S dunim potovanjem prema velikoj genijalnosti Kraulija, reeno
je da je moj prikaz uinio vie za Red nego Kraulijev. I po drugi put
treba ponoviti da e ovo novo izdanjeDIveta ivota omoguiti"studen
tima da iz ptiije perspektive sagledaju zapadnu magijsku tradiciju. U
vezi s tim, uprkos neznatnim odstupanjima u pogledu doktrine i ritua
la, Krouli se nalazi direktno na liniji Adepata Zlatne Zore; nita to je
napisao ne moe se razumeti bez osvrta na uenja ovog Reda. I Zlatna
Zora i Kroli dobijaju u veliini i dubini ukoliko pridolica u ovim is
traivanj ima prvo stekne sinoptiku predstavu kroz itanje DIveta
Zivota.
Na kraju, prethodno upozorenje je i dalje bitno. Odavno sam shva
tio da savremena psihoanaliza treba da bude ukljuena u metode Veo
likog Dela - zadatka koji tek treba u potpunosti da se izvri. Izriito se
preporuuje da ozbiljan uenik treba da proe kroz kurs neke vrste
psihoterapijskog tretmana pre nego to predaleko ode sa magijskim
vebama. Ako nita drugo, stei e vei stepen samosvesti, i odstranie
par telesnih i emocionalnih napetosti pogoranih magijskom veti
nom.
Stoga, ovom novom izdanju DIl'eta Zivota mogu samo da kaem
ponizno, iskreno i ubeeno, idi i rairi se po svetu. Ona prikazuje do
bra uenje, plemenitu filozofiju, i arhaian, premda praktian sistem
postignua, dosezanja suncem obasjanih visina ka kojima u kraj njem
celokupna oveanstvo mora da tei. Svi moji itaoci dobijaju onoliko
zadovoljstva, duhovne pomoi, ugodnosti i prosvetljenja koliko sam i
ja to dobio u trenutku kada sam prvi put pisao ovu knjigu i u godinama
koje su nakon toga usledile.
Sreno!

12

13

12. maj 1968.

Studio City, Kalifornija 91406

Izrael Regardije

UVOD

Zahvaljujui iroko rasprostranjenom neznanju u vezi sa suverenom prirodom Boanskog earobnjatva, uprkos estom, gotovosvu
-da prisutnom razmatranju predmeta Magije, dozvoljeno je da tokom
vekova njeno nerazumevanje postane jo vee. Danas se na prste
jedne ruke mogu nabrojati oni za koje bi se moglo rei da poseduju
ak i samo bledu predstavu o tome ta je najvii cilj ovoga sistema
koga mudraci od davnina smatraju Kraljevskom Umetnou i Trans
cendentalnom Magijom. A budui da je jo manji broj onih koji su
spremni da do kraja definiu njegovu filozofiju i da obelodane njegove
istinske principe onima koji zavreuju da ih prime, poprite borbe za
ovaj sistem bilo je posuto unakaraenim reputacijama njegovih
Ma-gova, i na taj nain preputeno arlatanima. Ovi su pak, naalost,
veoma dobro koristili mogunosti i rasprodavali naveliko opljakano
blago. Bilo kako bilo, sama re Magija sada je postala sinonim svega
onoga to je odvratno i smatra se neim pogubnim.
U Evropi je vekovima ovako nepravedno stanje stvari bilo do
puteno. Ono se donekle nastavljalo sve do, otprilike, sredine prolog
veka kada je Elifas Levi, pisac sa odreenom sposobnou izraavanja
i smislom za sintezu i povrinskim objanjavanjem, uspeo da vrati Ma
giji njenu dostojanstvenost. Teko je rei koliko bi njegovi napori bili
uspeni da ih nije pratila i pomogla im pojava filozofije Teozofskog
pokreta 1875. godine, zajedno sa otvorenim raspravama o okultnom i
mistinom koje su nakon toga usledile. Pa ipak, ti napori nisu bili
suvie uspeni. Uprkos gotovo osam desetogodinjem usmeravanju
panje i voenju neuvijenih rasprava o ezoterinoj filozofiji i praksi u
njenim razliitim granama, u Katalogu itaonice Britanskog muzeja
-

15

Drvo INalo

Uvod

ne moe se nai, na primer, ni jedan jedini rad iz oblasti Magije koji

pokuava da da lucidno, jasno i tano obja njenje, neoptereeno pre
teranim korienjem simbola i figurativnog jezika. Osamdeset godina
prouavanja okultnog! A nijedan ozbiljan rad o Magiji!
Odnedavno se u raznim krugovima saznalo da je autor ove knjige
studirao magiju. Otada su mu upuivana mnoga pitanja u vezi sa nje
nom prirodom. Vremenom su postala toliko brojna i tako je bezgra
nino bilo nenamerno neznanje o predmetu o kome su svi raspravljali,
da je izgleda stigao poslednji trenutak da se objavi sintetiko i ko
nano tumaenje. U meri u kojoj niko do sada nije pokuao da ispuni
ovaj zadatak od prevashodnog znaaja, pisac se latio ovog tekog
rada. On ne namerava da se pravda posebnim napomenama u kojima
bi naveo kako je teko preneti drugima okultne tajne. Niti e pominja
ti kako je nemogue prenoenje istinske prirode drevnih misterija,
kao to su to uinili neki skoranji autori. Premda je sve to istina, ipak
postoji dosta toga u Magiji to se moe objasniti. Uprkos stotinama
stranica pokuaja da razjasne Magiju, ovim piscima se mora zameriti
da su dosta doprineli da se u javnosti jo vie uvrei miljenje, u koje se
ve dovoljno verovalo, da je ona dvosmislena, opskurna i pogubna.
Vea zabluda od ove teko da je mogla da bude stvorena. Jer Magija
je, dozvolite mi da to tvrdim, sasvim jasna. Ona je tano odreena i
precizna. Nema neodreenih formula niti nedoumica sadranih u po
druju njene egzaktnosti; sve je jasno iscrtano i zapisano za potrebe
praktinog eksperimenta. Njen sistem je u potpunosti nauan, i svaki
njen deo je otuda mogueproveriti i kroz praksu dokazati. D,vo ivota
je objavljeno, istina donekle sa oklevanjem, sa ciljem da se ispuni pos
tojea praznina. Pisac eli da izloi na razumljiv i sveobuhvatan nain
osnovne principe iz kojih je sagraeno ogromno zdanje Magije
obi-nom inteligentnom laiku, ueniku Misterija kao i onima dobro
upoz-natim sa uenjima drugih mistikih sistema i filozofija. Izuzev u
jednom sluaju, koji naalost nije poznat niti prikladan za iroku pu
bliku, ovaj zadatak nikada ranije nije bio ispunjen.
esti dugaki citati iz spisa autoriteta za Magiju koje je pisac koris
tio ovde mogu se vrlo jednostavno Objasniti. To je iskljuivo posledica
elje da se pokae da bitna sutina ovog tumaenja nije ishod bilo
kakve inventivnosti pisca, ve da je duboko ukorenjena u mudrosti od
davnina. Ukoliko postoje grubi izrazi, eventualno pogreno

tuma-enje injenica ili teorija, grehovi isputenog ili pridodatog,

neophodno je da autor bude obaveten. Zbog toga se unapred duboko
izvinjava. Mora mu se oprostiti zbog njegove mladosti i neiskustva.
Neka njegovi napori poslue kao podsticaj nekom obrazovanijem, ta
lentovanijem piscu, onome koji poseduje bolje poznavanje ove teme i
pojava koje je prate, da da bolju formulaciju Magije. Autor ove knjige
e biti meu prvima koji e pozdraviti i pohvaliti pojavu nekog takvog
dela.
Takoe je potrebno da se izrazi zahvalnost gospodi iz Methuen &
Co. na dozvoli da se urade reprodukcije ilustracija na kojima su preds
tavljena etiri egipatska boanstva iz knjige Egipatska boanstva, koju
je napisao ser E. A. Volis Bad.

16

17

IZRAEL REGARDIJE

London,
Avgusta ]932.

PRVI DEO

,I

"MA GIJA JE TRADICIONALNA NAUKA O TA JNAMA PRI

RODE KOJU SU NAM PRENELI MA GO Vl"
Elifas Levi

TOT
Zatitnik Magije

PRVO POGLAVLJE

Danas se sa usana mnogih moe uti da se savremeno oveans

tvo, sa svim svojim bolestima i nedoumicama, slepo koprca u uas
noj mori. Smtronosna i sa svojim pipcima nalik oktopodu, ova mora
ga sve vre stee i pripija na svoje grudi, mada veoma neno i ne
primetno. Prilino neobino, ali ime ove morc je civilizacija, preciz
nije moderna civilizacija. Ovi pipci, nesvesno orue njenog
katastrofalnog delovanja, izranjaju iz lane i gnusne, bolesne struk
ture raspadajueg drutvenog sistema i njegovih sistema vrednosti
kojima se priklanjamo. A sada, izgleda da se i sveukupni milje svets
kog drutva nalazi u procesu dezintegracije. Struktura nacionalne
organizovanosti kao da se okree sa ekonomskih ruevina ka
zavrnom uzaludnom skoku preko zjapee provalije potpunog
unitenja. Grsto ukorenjeni u samodovoljnosti individualnog ivl
jenja, dosadanji vrsti bedemi naih ivota ugroeniji su nego ikada
ranije. Sa svakim zalaskom sunca izgleda da je sve manja mogunost
da bilo ko od nas zadri ak i najmanji deo svog boanskog nasleda,
svoje individualnosti, i ispolji ono to ga ini ovekom. Bez obzira
to su se rodili u naem vremenu i dobu, ona nekolicina pojedinaca
koji su bez trunke sumnje uvereni u svoju sudbinu koja ih zapoved
niki goni ka ispunjenju njihove savrene prirode, sigurno je cla
predstavlja izuzetak. To je ona manjina u kojoj se nalaze rodeni mis
tici, umetnici i pesnici, oni koji vide i iza vela i donose svetlost koja
se nalazi s one druge strane. Medutim, postoji jo jedna manjina,
ukljuena u masu, koja, premda jo uvek u potpunosti nesvesna sve
prisilne sudbine i prirode svog dubljeg sopstva, tei da bude drukija
od samozadovoljnih masa. Uz unutranje nespokojstvo, ona nije u
stanju da stekne trajni duhovni integritet. Ovu manjinu nemilosr21

Drvo l!lvaLa

dno gazi drutveni sistem iji je ona sastavni deo, a grubo je progan
jana i od mase svojih blinjih. Slepo se zanemaruje istinitost i
mogunost uspostavljanja kontakta sa stvarnou i to onom koja se
moe postii ovde i sada, tokom vlastitog ivotnog veka, a ne is
klju-ivo nakon smrti. Stav, krajnje bezuman, koji je prihvatio
najvei deo savremenog inteligentnog oveanstva Evrope prema
ovakvoj sklonosti pojedinaca, predstavlja smrtnu opasnost za ljuds
ki rod. Ono je suvie brzo dozvolilo sebi da zaboravi ono od ega uis
tinu zavisi i ta je to to ga neprestano hrani i odrava kako u
duhovnom tako i u fizikom pogledu. Zudno grabei za brzo iezavajuim fizikim postojanjem, veoma lako zanemaruje stvari duha i
ispoljava netrpeljivost prema svojim dalekovidijim lanovima, a sve
to je znak izuzetne istrotenosti ljudskog roda i nostalgije .
Cesto je upotrebljavana, ali zbog toga nita manje istinita i vredna ponavljanja, bar u obimu u kome izraava osobenost sada preov
laujue situacije, izreka da "tamo gde nema vizije nema ni ljudi" .
Coveanstva u celini, a pogotovu njegov zapadni deo, izgubilo je na
neki neshvatljiv nain svoju duhovnu viziju. Podiglo je jeretiku ba
rijeru koja ga razdvaja od one struje ivota i vitalnosti koje ak i
sada, uprkos svojevoljno izazvanim potekoama i preprekama, pul
sira i vibrira strasno II krvi, proimajui sve univerzumskc oblike i
strukture. Dananje anomalije posledica su ovog obilja apsurda.
Coveanstva polako samo sebe ubija. Ovo samoveanje se ostvaruje
kroz potiskivanje svega individualnog, u duhovnom smislu, i svega
to ga ini ovenim. Ono, takorei, nastavlja da istiskuje duu iz
svojih plua. Raskidajui veze sa venim i nepresunim izvorima
svetlosti, ivota i inspiracije, ono je svojevoljno postalo slepo u od
nosu na injenicu - sa kojom se ni jedna druga po vanosti ne moe
meriti - da postoji dinamiki princip, unutar i izvan njega, koji one
moguava da doe do ovog razdvajanja. Rezultat je unutranja le
targija, haos i dezintegracija svega to se ranije smatralo savrenim i
svetim.
Nastala pre mnogo vekova, doktrina o kojoj je razmiljao Buda,
namee mi sc kao verovatni uzrok ovog raskida, haosa i propadanja.
Za veinu ljudi ivljenje je neminovno vezano za patnju, tugu i bol. l
premda je i sam Buda uio da je ivot ispunjen bolom i patnjom,

sklon sam da poverujem, kada se setim psihologije misticizma i mis

tika, iji je on nesumljivo bio per, da je on ovo propovedao iskljuivo
da bi ljude izvukao iz haosa i usmerio ih ka viim nainima ivljenja.
Kada se jednom prevazie gledite vlastitog ega, kao ishod vekov
nog razvoja, ovek je u stanju da vidi kako se gvozdene zavese nez
nanja podiu da bi otkrile nesputanu viziju najuzvienije lepotc, svet
kao ivo bie i veitu radost. Zar nije svima omogueno da vide le
potu sunca i meseca, raskone smene godinjih doba, slatku muziku
praskozorja i aroliju noi pod zvezdanim nebom? Koliko se kie
koja pada kroz kronje drvea uzdie do vrata raja, i koliko je rose
koja u rano jutro klizi preko vlati trave i ukraava njene vrhove sre
brom? Veina italaca je ula za doivljaj slavnog nemakog Misti
ka, Jakoba Bemea, koji je, nakon blaene boanske vizije, uetao u
zelena polja u blizini svoga sela i video da je cela priroda oblivena
tako velianstvenom svetlou da su ak i tanane vlati trave blistale
u boanskoj nenosti i lepati kakve nikada ranije nisu viene. Ne
mogue je prihvatiti da je tako veliki Mistik, kakav je bio Buda - a
verovatno je vei od bilo koga za koga je prosean italac mogao da
uje - sa tako ogromnim poznavanjem naina na koji funkcionie
ljudski um istinski verovao da su ivot i ivljenje prokletstvo. Pre
sam sklon da poverujem da je on svoju filozofiju izgradio u nadi da
e oveanstvo jo jednom krenuti u potragu za jedinstvenom mu
drou koju je izgubilo, da bi ponovo uspostavilo unutranju rav
noteu i sklad due, ispunjavajui tako svoju sudbinu nesputavanu
ulima i umom. Postoji jedan korenit uzronik tuge, koji spreava
da se doivi ovo zanosno uivanje II ivotu i svemu to svetost ivota
moe da prui. Jednom reju, to je neznanje. Zato to ne zna ta je
uistinu sam po sebi, zato to ne zna svoju pravu stazu II ivotu, ovek
je, kao to je Buda govorio, tako duboko ispunjen tugom i tako
alosno pogoen patnjom.
Prema klasinoj filozofiji Magiara, kratko reeno, svaki ovek
je jedinstven autonomni centar individualne svesti, energije i volje
due. Kao to zvezda, koja sija i postoji zahvaljujui svojoj vlastitoj
unutranjoj svetlosti, sledi usamljena i neometana svoju putanju na
nebu posutom zvezdama, izuzev ako se ta putanja ne promeni pod,
daljim ili bliim, uticajem gravitacije neke druge zvezde. l kao to u

22

23

Drvo ,..ivola

ogromnom zvezdanom prostranstvu retko dolazi do sudara nebes

kih tela, ukoliko neko od njih ne odstupi od svog vlastitog kursa - a
to je izuzetno neuobiajeno - ni u ljudskom carstvu ne bi bilo haosa,
sukoba i uzajamnog uznemiravanja kada bi svaki individualni sadr
aj poivao na stvarnosti svoje vie svesti, svestan svoje savrene pri
rode i istinske prirode svog postojanja i bio revnostan u sleenju
puta kojim mora da ide. Zato to su odstupili od dinamikih izvora
nasleenih u sebi i univerzumu, i odrekli se svoje istinske duhovne
volje, zato to su se odvojili od nebeske sutin.e, izdatnim obrokom
mnogo pokvarenije kae od one koju je Jakob prodao Esau, dana
nji svet su ljudi sa tako beznadenim stavom i oveanstvo pritisnu
ta obeshrabrenou. Nepoznavanje kretanja nebeskih orbita i
znaaja tih orbita zapisanih zauvek na nebu predstavlja sutinski ko
ren univerzalnog nezadovoljstva, nesree i nostalgije celog ljudskog
roda. Zbog toga ivi trae pomo mrtvih i mole se nemom Bogu. Re
zultat svih ovih vapaja je uglavnom - nita. Podizanje sklopljenih
ruku ka nebu ne donosi ni najmanji nagovetaj spasenja. Oaj niko
krgutanje zubima dovodi samo do nemog oaja i gubitka ivotne
energije. Do spasenja moe doi jedino iznutra, a moe ga izvesti
samo dua uz dugotrajno trpljenje i mnogo upornosti i naprezanja
duha.
Kako bismo, onda, mogli da se vratimo onom uzvienom jedins
tvu sa naim dubljim sopstvima? Na koji nain ovo neophodno sje
dinjenje izmeu pojedinane due i Esencije univerzalne stvarnosti
moe da se ostvari? Gde se nalazi put koji vodi ka moguem po
bOljanju i boljitku za reenje problema pojedinaca, a samim tim i za
reenja zamrenih situacija u svetu ljudi?

Pojava duha, bez obzira na nekoliko aspekata i oblasti njenog

manifestovanja, obeleeno je javljanjem neobinog fenomena koji
gotovo uvek prati vizija i vrhunsko ushienje. Doivljaj o kome go
vorim je peat i sutinski steg ostvarenja duha. Nijedan mediokritet
nee biti udostojen ovim apokaliptinim doivljajem. Do obinog
oveka, optereenog, takorei, dogmom i pohabanom tradicijom,
retko stie taj bljesak duhovne svetlosti koja silazi u velianstvenim
24

plamenim jezicima u vidu silazeeg Svetog Duha, obasjanog rado

u i najviom mudrou, bremenit spontanom inspiracijom. Obra
zovani, umali, diletanti su ograeni najvrim ogradama kroz koje
ne mogu da prodru vrednosti blagoslova Svetoga Duha. Ni oni koj i
poseduju samo talenat ne mogu da raunaju na ovo otkrovenje,
mada talenat moe da bude polazna osnova za otelovljenje duha.
Duh se ne javlja, niti se to bilo kada u prolosti dogodilo, samo zah
valjujui beskrajnoj smernosti i strpljenju. Mislim da ne moe da se
pripie veliki znaaj esto ponavljanoj definiciji koja govori da sc us
peh zasniva na vrlo visokom procentu truda i malom procentu na
dahnua. Bez obzira na to koliko je ogroman trud uloen, on sam ne
moe proizvesti velianstvene efekte duha. Na svim poljima istraj
nog rada u svakodnevnom ivotu, svuda se sreemo sa nainjenim
obiljem izvanrednih radova, bez obzira na ta sc odnose, prosipanje
doslovno na tone truda a da u tome nema praktino ni delia stvara
lake ideje ili zanosa. Ovi spoljanji izrazi kod duha - panja,
strpljenje, trud - jednostavno su ispoljavanje preobilja energije koja
potie iz skirvenog sredita svesti. Oni su samo posrednici pomou
kojih genije istie sebe teei da obznani one ideje i misli koje su za
kopane u svesti i probije onu granicu koja uspeno obeleava i razd
vaja profane od uzvienih. Duh sam po sebi ili je prouzrokovan ili se
istovremeno odvija sa spiritualnim doivljajem najvieg reda. To je
doivljaj koji, grmei iz iskustva nalik vatrenoj munji sa Jupiterovog
prestola, donosi sa sobom trenutnu inspiraciju i postojanu iskrenost
uz ispunjenje svih tenji uma i emocionalne tvorevine.
Ne bih se uputao u raspravu o iskonskom uzroku ovog doivlja
ja, poznatog onim retkim pojedincima iji su ivoti od najranijeg de
tinjstva pa do samog kraja bili blagoslovljeni. Ovakvo istraivanje bi
me suvie daleko odvuklo, dovodei me, to bi sigurno i uinilo, u
carstvo metafizike i filozofske nedokuivosti, u koje u ovom trenut
ku ne elim da ulazim. Meutim, ovde se sreemo sa jednom veoma
vanom injenicom. One osobe koje su dobile atribut "genije" i koje
je oveanstvo svrstalo u najvee, su one koje su imale neki takav ne
ponovljiv doivljaj kao to su ovi koje sam pomenuo. Ovo bi se mo
glo nazvati uoptavanjem, ali ono u svakom sluaju sa sobom nosi
peat istine. Mnogi manje nadareni ljudi, iji je ivot na slian nain
25

D",o ivola

bio razvedren i osvetljen bili su u stanju da ostvare neki ivotni cilj,

umetniki ili svetovni, koji bi im u suprotnom bio nedostupan.
Sada se manje ili vie kao logian postulat namee ono to preds
tavlja direktnu posledicu prethodno navedene premise, a to je da
ukoliko bi bilo mogue da se putem neke vrste psiholoke ili du
hovne obuke izazove ovakav doivljaj unutar svesti raznih ljudi koji
danas ive, onda bi se oveanstvo u celini moglo da uzdigne ak i iz
nad najplemenitijih zamisli, a tada bi mogla da nastane mona nova
rasa nadljudi. U stvarnosti to je onaj cilj kome tei evolucija i sa ko
jim se suoava celokupno carstvo Prirode. Od nastanka vremena, od
trenutka kada se prvi put pojavilo inteligentno ljudsko bie na po
zornici evolucije, postoje i tehnike metode duhovnog dostignua
pomou kojih se moe utvrditi prava priroda oveka i, ta vie,
pomou kojih se razvija genijalnost najvieg reda. Dodao bih da se
ovo drugo smatra samo nusproizvodom i zemaljskim pupoljkom ot
krivanja putanje zvezdanog Sopstva i da ga nikada autoriteti Veli
kog Dela nisu smatrali neim to je samo po sebi vredno postignua.
"Spoznaj samoga sebe" bila je vrhunska zapovest koja je davala
podsticaj njihovim naporima. Ukoliko je stvaralatvo genija proisti
calo iz otkria najskrivenijih delova sebe i pijenja sa izvora univer
zumske energije, ukoliko su ga nadahnu le Muze ili ga podstakIc u
nekoj grani umetnosti ili filozofije ili svetovnog poziva, tim bolje.
Meutim, na kraju obuke, ovi Mistici - jer po tome su ovi autoriteti
postali poznati - su postali krajnje nezainteresovani za bilo kakav
drugi rezultat do duhovnog. Samospoznaja i samotkrovenje - re
lIsamo" ovde se koristi II eterinom, neotskom i transcendentalnom
znaenju - su bile prevashodni ciljevi.
Ukoliko je poreklo umetnosti u izraavanju Due koja vidi i uje
tamo gde za spoljanji um vladaju mrak i tiina, onda je sigurno da je
Misticizam jedna, ili ak i najvea, umetnost, apoteoza umetnikog
izraavanja i istrajavanja. Misticizam je nekom nepoznatom zapo
veu Prirode od vajkada bio najsvetija umetnost. Mistik istinu nosi
II svojim nedrima. a ona se esto vidi na smirenom licu svetenika
pred oltarom. On je priznati posrednik i zastupnik, budui da su u
njegove ruke poloeni dvostruki kljuevi. On je, a to priznaje i
vreme i njegovi drugovi u drugim granama umetnosti, neposrednije

prihvaen unutar Svetilita i psiha ga bre kontrolie. Otuda je nje

gov uspeh, uspeh svih ljudi u svim vremenima. Ali gorko su osuiva
ni, gotovo kao nova ruina Lucifera, njegovi esti neuspesi. Lo
pesnik ili lo muziar predstavljaju sramotu samo za svoju umetnost,
,
a njihovo ime vrlo brzo iezava iz seanja ljudi. Sarlatan ili lani
magiar, meutim, sramota su za ceo svet jer bacaju teak veo preko
transcendentalne baklje duha ije donoenje sinovima oveka je
bila njihova osnovna dunost. To je upravo i razlog zbog koga ih se u
svakom dobu javlja samo nekolicina, ali isto tako ih je, sve skupa, u
svim vremenima veoma mali broj. Ovenan slavom svih umetnika i
proroka iz svih vremena, Magiar trpi i sramotu svih njihovih pro
kletstava, jer i oni su kao i on sam Mistici. On je usamljen. Povuen
je u vlastitu samou. Kud god da prolazi, bez obzira da li ga sledi
samo par onih koji i sami poseduju kljueve - prate ga kliktaji pesme
i ditiramba.
Mistik ne tei ka teorijskom poznavanju Sebe, isto intelektual
noj filozofiji Univerzuma - premda, svakako, i ona ima svoje mesto.
Mistik istrauje dublje nivoe spoznaje. Uprkos njihovoj reitosti,
kao na primer u vezi sa apsolutnou razuma, logiari i filozofi svih
vremena su nepokolebljivo uvereni u fundamentalnu neadekvat
nost i nemo sposobnosti racionalizacije. S tim u vezi, verovali su da
postoji elemant samokontradiktornosti koji onemoguava njeno
korienje u traganju pri vrhunskom stvarnou. Dokaz za ovo je ce
lokupna istorija filozofije koja predstavlja najreitijeg svedoka. Oni
koji su bili Mistici, a ije je iskustvo to neprestano potvrivalo, vero
vali su da se jedino putem transcendentiranja uma ili pronalaenjem
celokupnog sadraja uma i njegovim potpunim mirom, kao to je to
mirna povrina plave vode u laguni, moe uhvatiti odraz Venosti
kao u ogledalu. Kada se izmenjeni principi razmiljanja potpuno
umire, kada neprekidna uskomeanost, karakteristina za obian
um, bude savladana i zamenjena mirnim spokojstvom, samo tada
moe da se javi ta vizija duhovnosti, taj prozrani doivljaj vekovne
prosvetljenosti celokupnog bia sa toplinom inspiracije, dubokoum
nosti i snanom imaginacijom najuzvienijom i sveobuhvatnom.
Tehnika misticizma se prirodno deli na dve osnovne grupe. Jed
nu ini Magija, o kojoj e biti rei u ovoj knjizi, drugu Joga. Neo-

26

27

Drvo Zivota

Prvo Poi'Javlje

phodno je da se na ovom mestu uloi protest protiv onih kritika koje

naspram Misticizma - u kome su procesi kao to su Joga i Kontem
placija razumljivi - stavljaju Magiju kao neto sasvim zasebno, ne
duhovno i prizemno. Smatram da je ovakva klasifikacija u
suprotnosti sa onim to podrazurnevaju oba ova sistema i da je pot
puno netana, kao to u pokuati da pokaem. I Joga kao reflektiv
na i Magija kao egzaltivna metoda predstavljaju samo razliite faze
obuhvaene jednim nazivom - Misticizam. Premda je kao re esto
zloupotrebljavan i pogreno upotrebljavan, li ovoj knjizi se koristi
naziv Misticizam jer to je pravi izraz za onaj Mistiki i zanosan od
nos Sopstva i Univerzuma. On izraava vezu izmedu individualne i
daleko sveobuhvatnije svesti bilo unutar ili izvan pojedinca, kada
uzdiui se iznad vlastitih potreba on otkriva svoju uskladenost sa
irim i harmoninijim krajevima. Ako se ovakva definicija poklapa
sa naim gleditem, onda je oigledno da se Magija, takode, smilje
na tako da doprinese ostvarenju tog istog nadahnutog odnosa,
premda pomou drukijih metoda, ne bi mogla na zadovoljavajui
nain suprotstaviti Jogi, niti bi se prednosti jednog sistema mogle
slaviti, a da mu se ne suprotstave neprimerenosti onog drugog. Jer
finiji aspekti Magije su deo, kao to je i najbolje u Jogi deo, jednog
sveobuhvatnog sistema - Misticizma.
O Jogi je mnogo toga napisano; neto od toga je potpuno besmis
leno, a jedan manji deo zavreduje priznanje. Ali cela tajna Puta
Kraljevskog Sjedinjenja je sadrana u drugom aforizmu datom u Su
trama Patandali Joge. Joga tei da stigne do stvarnosti preko pot
povrinske osnove normalne budne svesti, tako da preko mirnog
mentalnog mora koje se javlja nakon iezavanja svake misli, moe
da zasija unutranje veno Sunce duhovne velianstvenosti i ras
prostre zrake svetlosti, ivota i besmrtnosti i uzvisi ukupnu vrednost
oveka. Sve vebe i metode koje se primenjuju u sistemima Joge su
u velikoj meri zasnovane na nauci, a jedan od njihovih ciljeva je u
potpunosti voljnu obustavu svake misli. Um se voljom mora da oslo
bodi svakog sadraja. Magija, s druge strane, predstavlja mnemo
niki sistem poznat u psihologiji u kome su namerno smiljeni
gotovo bezbrojni obredni detalji, obilaenja, bajanja i kadenja da bi
izazvali egzaltaciju imaginacije i due, da bi na kraju dolo do preva-

zilaenja uobiajene ravni miljenja. U prvom sluaju, spiritualno

seivo je poloeno u koren drveta i svesno se ulae napor da se mini
ra celokupna struktura svesti kako bi se oslobodila dua koja se na
lazi ispod nje. Nasuprot ovome, magijska metoda nastoji da sve
skupa, i drvo i koren i seivo, izdigne iznad ravni na kojoj egzistira.
Rezultat j e u oba sluaja - ekstaza i velianstveno izlivanje - potpu
no isti. Otuda se bez neke vee tekoe moe shvatiti da je idealno
sredstvo za pronalaenje savrenog bisera, dragulja neprocenjive
vrednosti, kroz koji moe da se vidi sveti grad Boga, razumna kom
binacija oba ova sistema. U svakom sluaju, dokazano je da je Magi
ja efikasnija kada se kombinuje sa kontrolom uma, to je cilj koji
pred sebe stavlja Joga. Isto tako i ekstaza Joge zadobija izvesne
ruiaste romantiarske i inspiracione vrednosti kada je prati veti
na Magije.
Nepotrebno je rei da kada ovde govorim o Magiji mislim na
Boansku Teurgiju, cenjenu i potovanu od davnina. Istraivanje
spiritualnog i boanstvenog je ono O emu ovde piem; zadatak sa
mostvaranja i reintegracije, dovodenja u ljudske ivote neeg
venog i trajnog. Magija nije ona popularno shvaena veba koja
predstavlja dete halucinacije zaeto iz primitivnog neznanja i zado
voljava udnje razbatinjenog oveanstva. Zbog neznalake pre
vrtljivosti arlatana i uzdrljivog utanja onih koji su istinski i
znalaki imali ta da napiu o njoj, Magija je vekovima nepravedno
vezivana za Vetiarstvo i Prizivanje demona. S izuzetkom samo dva
do tri rada, koja su koristila ili suvie strunu terminologiju ili su bila
nepodesna za iru publiku, do sada nije objavljeno nita to bi moglo
da prui konanu potvrdu o tome ta je uistinu Magija. Ovaj rad ni
na koji nain nema nameru da daje uputstva za zavodenje, spravl
janje ljubavnih i arobnih napitaka, niti izradom amajlija koje bi po
mogle da "komiji crkne krava", da se preotme tuda ena, niti da
omogui lakovernima da pronadu zlato ili skriveno blago. Ovako
opake i glupe radnje s pravom zasluuju taj veoma zloupotrebljavan
naziv "Crna Magija". Ova rasprava nema ba niega zajednikog sa
takvim gleditima; mada, istovremeno, to ne znai da poriem pos
tajenje i efikasnost takvih metoda. Ali ako ovek eli da pronade
veno vrelo iz koga istie plamen Boenstvenosti, ako postoji onaj

28

29

Drvo Z,ivola

Prvo PoEJavljc

koji eli da probudi plemenitiju i uzvieniju svest duhovnog u sebi i u

ijem srcu plamti udnja da svoj ivot stavi u slubu oveanstva,
neka se takav ovek odmah okrene ka Magiji. U ovoj metodi se ne
sumljivo moe pronai sredstvo za ispunjenja nejuzvienijih sno
vienja due.
Akademski izvori definiu Magiju kao "vetinu primene prirod
nih uzroka kako bi se proizvele iznenaujue posledice". Mi se u
potpunosti slaemo sa ovakvom definicijom - a takoe i sa gledi
tem pisca kakav je Havelok Elis ije ime nose cela jedna struja indi
vidualnog ljudskog delanja - u onoj meri u kojoj se svaki pojmljiv in
tokom celog ivota smatra magijskim inom. Koja bi natprirodna
pojava mogla da predstavlja neto udnije i velianstvenije nego to
su to Hristos, Platon, Sekspir, koji su bili prirodni izdanci brakova
sklopljenih izmeu dvoje seljana? Postoji li bilo ta divnije i vie iz
nenaujue nego to je to izrastanje siune bebe u mukarca u pu
noj snazi? Bilo koje i svako ispoljavanje volje - podizanje ruke,
izgovaranje rei, klijanje misli u tiini - prema definiciji je magijski
in. Meutim, iznenaujue posledice koje Magija tei da proizvede
pripadaju donekle drukijoj ravni delanja od onih koje su upravo
pobrojane, premda i one, iako su tako uobiajene, nita manje nisu
iznenaujue i udesne. Rezultat koji Magija iznad svega eli da
postigne je duhovna rekonstrukcija vlastitog svesnog univerzuma, a
uzgred i onog opteljudskog, kao najveu od svih pojmljivih prome
na. Metoda Magije je ona pomou koje dua leti, prvo kao strela
putena iz napetog luka, da bi stigla zatim do spokojstva, do dubo
kog i neprobojnog mira.
Ali samo ovek je onaj koji moe da nategne strunu svoga luka,
taj zadatak niko drugi umesto njega ne moe da ispuni. Naravno to
je ona odredina klauzula u kojoj se skriva greka. "Spasenje" mora
da bude samopodstaknuta i samoskovana. Univerzalne esencije i
kosrniki centri su uvek i oduvek prisutni, ali ovek je onaj koji mora
da naini prvi korak prema njima, a tada e, kao to je rekao Zara
tustra u Kaledonskim Proroanstvima, "blagosloveni besmtrnici e
brzo stii". Cavek je sam kova i tvorac svoje sudbine. U zavisnosti
od toga kako radi takav e biti i njegov ivot u budunosti. I ne samo
to, u njegovim rukama lei i sudbina celokupnog oveanstva. Nema

mnogo onih koji e osetiti da su u stanju da probude pritajenu

odvanost i nepokolebljivu odlunost koji vladaju univerzumom i
koji bi na taj nain mogli da povedu oveanstvo putem koji pravo i
bez prepreka vodi ka uzvienijim idealima i potpunijem i skladnijem
nainu ivota. Kada bi se samo nekolicina ljudi potrudila da otkrije
ono to oni zaista jesu i potvrdila, uprkos svim prigovorima, svetlu
cava jasno bljetavilo uzvienosti i mudrosti koje gori u sreditu srca,
i pronala veze koje ih spajaju sa univerzumom, verujem da tada ne
samo to bi ispunili svoje vlastite sudbine, ve bi, to je beskrajno
vanije, ispunili i sudbinu univerzuma posmatranog kao ogroman
jedinstven ivi organizam svesti.
ta se podrazumeva pod paljenjem svee? U ovom procesu samo
najvii deo svee nosi plamen. Premda je samo fitilj gori, kada govo
rimo O svei mislimo na neto to svetli i obasjava tamu oko sebe.
Ovo bi moglo posluiti kao upeatljiv primer koji se u velikoj meri
moe primeniti na svet uopte. Ukoliko bi samo po par ljudi u svakoj
zemlji, u svakoj rasi, meu svim ljudima iro m sveta pronala sebe i
.
stupila u sveto jedinstvo sa samim Izvorom Zivota, onda bi oni zah
valjujui svojoj prosvetljenosti postali fitilj oveanstva i iskovali bi
blistav i velianstven areol od zlata nad univerzumom. U tim poje
dincima koji ine siunu, gotovo mikroskopsku, manjinu oveans
tva koje naseljava ovu zemaljsku kuglu, spremnih i eljnih da se
posvete duhovnom, lei jedina nada za konano spasenje celog
oveanstva. Elifas Levi, slavni fransuski magiar, usudio se da izb
nese nov pogled koji bi se mogao odnositi na ovu temu i koji baca
zrak svetlosti na ovu tvrdnju. "Bog veno stvara", pie on, "velikog
Adama, univerzalnog i savrenog oveka, koji u jednom duhu sadri
sve duhove i sve due. Inteligentno stvorenje otuda ivi dva ivota u
isto vreme, jedan opti koji je zejedniki svim ljudima i drugi pose
ban i samo njegov."
Ovaj protoplazmatini Adam, nazvan Boanskim Covekom u
i Sjaja (The Book of Splendour) , obuhvata
kabalistikom spisu Knjga
u jednom biu, kao to je ovaj Magiar erudita uoio, due svih ljudi
i ivih bia i dinamike sile koje pulsiraju kroz svaki deli zvezdanog
prostora. U ovom trenutnu ne elim da ulazim u metafiziku raspra
vu da li je ovo praiskonsko univerzalno bie stvorio Bog ili je jednos-

30

31

Dlvo Ilvo",

tavno razvilo iz beskrajnog prostora. Jedino na ta bih sada eleo da

se osvrnem jeste ona sveukupnost celokupnog ivota, ogromna i
iroko rasprostranjena - Naddua, kako je neki filozofi nazivaju,
stvorena zanavek na nebesima. U ovakvom kosrnikom telu mi, po
jedinci i zveri i Bogovi, smo samo siune elije i molekuli, svaki sa
svojom posebnom funkcijom koju treba da obavimo u drutvenom
poretku i za dobrobit Due. Ovakva filozofija na divan nain uka
zuje na to da isto kao to je inteligencija ona koja upravlja postupci
ma i mislima ovozemaljskog oveka, tako, figurativno govo-rei,
kod Nebeskog Coveka Dua je ona sredinja inteligencija i najvanija sposobnost. "Sve to postoji na zemlji ima svoj pandan u visi
ni i ba nita na svetu ne postoji to nije povezano sa neim Gore od
ega ne bi zavisilo." Tako su pisali doktori Kabale. I kao to je kod
oveka siva modana masa najosetljiviji, najtananiji i najprcfinjeniji
deo tela, tako i najosetljivija, najrazvijenija i duhovno najnaprednija
bia u univerzumu obuhvataju srce i duu inteligencije Boanskog
Coveka. Ukratko, to je sutina zbog koje se nekolicina slugu
oveanstva latila zadatka da izvede Veliko Delo, odnosno da pro
nae sebe sa duhovnog stanovita i da poistoveti svoju celokupnu
svest sa Univerzumskim esencijama kako ih lamblihus naziva, ili
Bogovima koji sainjavaju srce i duu Nebeskog Coveka. Ta nekolicina su oni koji izvode in spasenja i ispunjenja sudbine zemlje.
Misticizam - Magija i Joga - je, otuda, sredstvo za novi univer
zalni ivot, bogatiji i potpuniji u izvorima nego bilo kada, slobodan
kao sunce, graciozan kao otvaranje rue. Na oveku je da ga prihva
ti.

DRUGO POGLAVLJE

32

Verovatno e sc iz izvesnih izvora uti gromoglasna osuda da se

sistem koji je u ovom radu oznaen kao Magija odnosi na principe u
konstituciji oveka, koji su iskljuivo vezani za niu prirodu. Usled
ovakve klasifikacije, nije teko predvideti, da e celokupna Teurgijs
ka tehnika u teozofskim krugovima, na primer, bez oklevanja biti
proglaena "psihizrnom". Ustvari, kao to e samo malo detaljnije
prouavanje da pokae, ovde uopte ncma mesta za bilo kakvu osu
du i ona je potpuno neopravdana. Da bi se ovakav stav prema agiji
jednom i zauvek korigovao, predajem italakoj publici DIva Zivota.
Lino, prezirem brbljivo teozofsko izraavanje. Mora mi biti
doputeno da izrazim prezir prema njihovoj suvie pojednostavlje
noj klasifikaciji, prema njihovoj spremnosti da stvarima koje im nisu
lako razumljive odmah prilepe ctiketu - sramotno. Da ne osea m
tako duboku zabrinutost za Magiju - smatrajui da se u njoj nalaze
sredstva pomou koj ih moe da se uzurpira carstvo nebesko - ovu
tcozofsku zlonamernost i cenzuru s pravom bih ignorisao i svrstao II
ono podruje prezira koje mu s pravom pripada. Svc skupa, bilo je
toliko nerazurnevanja prema onome to Magija uistinu jeste i nje
nim ciljevima, tako da je dolo vreme da se konano razjasni ovaj
stalni izvor zabluda, tako to e se izneti elcmentarni principi ove
vetine.
U svojim uvenim Strofama Dziana za koje je celokupna Tajila
Doktrina uraena kao komentar, Madam Blavatska nas obavetava
da je svaki ovek senka ili iskra najvie boanske mudrosti, moi i
duhovnosti. Ova sveta bia jedan od teurgijskih filozofa naziva Bo
govima ili Univerzalnim Esencijama. Savremeni autoritet za Teo
zofiju, dr Gotfrid Puruke, pie: " Najprefinjeniji deo u konstituciji
33

Drvo tvola
ljudskog bia je, u svakom sluaju, dete duhovnog dela jednog ili
drugog velianstvenog sunca od onih ratrkanih svuda po bez
gra-ninom svemiru. U svojim najskrovitijim delovima vi ste bogovi,
atomi nekog spiritualnog sunca ... " Definicija koja se odnosi na Boga
u Tajnoj Doktrini glasi da je hijerarhijsko bie koje je u najranijim
epohama izdralo evoluciju, veoma veoma davno, bilo ljudsko bie
kakvo smo mi danas. Kroz napor i neprekidno usavravanje ono se
sjedinilo sa Duhovnom Stvarnou rasprostranjenom i na ogranci
ma i u temeljima svemira. Meutim, u vreme sjedinjenja zadrana je
sutinsko individualno iskustvo. Poto se linost transendentovala,
bie je prihvatilo svoju prirodnu ulogu vladara ili, bOlje reeno, Re
genta univerzuma ili nekog odreenog dela ili aspekta univer-zuma.
Kako je prema ovakvoj definiciji ovek iskra tako uzviene svesti,
dete kosmikih bogova, on nema alternativu za smisao svog ivota,
sem one koja ga vodi ka sjedinjenju sa svojim duhovnim praroditel
jima. U ispunjenju ovog sjedinjenja lei poreklo i raison d'elre (za
konska osnova, opravdanost) Magije.
Nadam se da u na ovim stranicama uspeti da pokaem da je
metoda Magije u najtenjem skladu sa najstarijim tradicijama i da
poseduje odobrenje, izraeno ili podrazumevano, od najboljih me
u autoritetima. Jamblihus, uzvieni Teurgista, mnogo toga je rekao
O Magiji u svojim brojnim spisima; isto tako Proklus i Porfirije, pa
ak i u savremenoj filozofskoj literaturi sreemo prikrivena uputs
tva, premda nedovoljno objanjena niti razraena, o Boanskoj Ma
giji. Pri kraju ove knjige bie izneto nekoliko finih prizivanja iz
gnostikih spisa, kao i iz raznih recenzija Knjige Mrtvih, a u drugim
poglavljima ove knjige data je opirna rasprava bazirana na egipats
kim i kabalistikim magijskim koncepcijama.
Otuda bi svako svoenje Magije samo na "psihizam" bilo, najbla
e reeno, krajnje apsurdno. Meutim, poznajem teozofe i znam da
je neophodno da se unapred predvide njihove primedbe kako bi
moglo da im se odgovori na dostojan nain. Magiar mora do kraja
da ovalada svojom celokupnom prirodom; svaki element koji se na
lazi u sastavu njegovog tela mora do savrenstva da bude razvijen
pod Voljom. Nijedan princip ne srne da bude potisnut; svaki od njih
je neki vid vrhunske duhovnosti i mora da ispuni svoju svrhu i vlasti-

tu prirodu. Ukoliko, na primer, Teurgista zapone astralno puto

vanje - a to je onaj deo Velikog Dela na koji e se uglavnom odnositi
zamerke Teozofa - on to ini iz tri osnovna razloga. P,VO, zato to u
takozvanoj Astralnoj Svetlosti moe da dobije taan odraz sebe sa
moga i to svih svojih delova i osobina i atribucija, a istraivanje tog
odraza prirodno spada u jednu vrstu samospoznaje.
DlUgo, sa magijskog aspekta, definicija AstraIne Svetlosti je veo
ma opirna, budui da ukljuuje i sve suptilne ravni iznad i unutar
psihikog, a zadatak Magiara je da se neprestano uzdie u sve fan
tastinija i lucidnija carstva duhovnog sveta. Grublji elementi po
druja Azota, sa njegovim osetljivim likovima i nejasnim maglovitim
vizijama, moraju da budu prevazieni i ostavljeni daleko pozadi.
Elifas Levi ide tako daleko da iz praktinih razloga pravi podelu uni
verzuma na dve osnovne ravni: fiziki svet i duhovni svet.
Tree, pre nego to moe da doe do transcendentacije ovog
odreenog dela nevidljivog sveta, mora da se osvoj i i ovlada svakim
od ovih aspekata. Moraju se pokoriti svi itelji date sfere Magiaru,
njcgovim magijskim simbolima i moraju sc bespogovorno potinja
vati stvarnosti njegove Kraljevske volje koju ovi poslednji simboli
zuju. Na naoj ravni i u carstvu naeg obinog iskustva u budnom
stanju, simboli su samo proizvoljne predstave ije znaenje moemo
da shvatimo samo iznutra. Oni su, takorei, vidljive oznake odre
dene metafizike ili duhovne odlike. Meutim, u Astralnoj Svetlosti
ovi simboli poinju nezavisno da postoje otkrivajui svoju opipljivu
stvarnost, a tada postaju izuzetno vani. Magiar ne izvodi prizi
vanje iz radoznalosti niti da bi zadovoljio svoju e za moi, ve is
kljuivo da bi doveo ove skrivene aspekte svoje vlastite svesti u
vidokrug svoje volje, i zahvaljujui tome ovladao njima.
Psihizam bi moda mogao da se definie kao neto to ima za cilj
stimulaciju i ouvanje nieg sopstva na raun Vieg Sopstva ili nje
govog ncspoznavanja. Ovo je budalatina koja zasluuje najotriju
osudu. U Magiji se nita ne radi da bi se postigle moi zaradi njih sa
mih ili bilo kakvih niskih i podlih ciljeva. Svaka zadobijena mo
mora trenutno da se podvrgne Volji, i pohrani na svoje vlastito mes
to i u pravilnom poloaju. Ovo pitanje moi rekao bih da je najinte
resantnije budui da je najupadljivije za oi javnosti jo od trenut-na

34

35

D",o Zivola

osnivanja Spiritualistikog kulta i formiranja Teozofskih organiza

cija. To to se pojedinci - naroito neki Teozofi - kasnije polakome,
ili prigrabijuju, ako to ine, astraine ili neke druge okultne moi za
svoje vlastite ciljeve predstavlja patoloku izopaenost, koja kao
takva prevazilazi moja shvatanja.
Na poetku svoj e karijere Magiar je obavezan da shvati da je je
dina njegova tenja usmerena ka Viem Sopstvu, ka njegovom Svetom Anelu Cuvaru i da svaka zadobijena sposobnost mora da slui
zajaanje te tenje. Svaki preduzeti nii rad mora cla bude na potpu
no odreen nain spiritualno motivisan. Svaka tenja koja nije usmerena ka Svetom Anelu Cuvaru, uz par izuzetaka, u stvari
predstavlja in crne magije, pa je otuda do krajnosti ogavna. Zato
svakome mora da bude jasno da psihizam koji za krajnji cilj ima
elju za zadobij anjem nenormalnih psihikih moi potpuno je stran
namerama i ciljevima magijske tehnike.
Veoma je verovatno da e biti upuena jo jedna primedba, a to
je da Magija moe da dovede do Medijumstva. Ovde takoe nailazi
mo na neopravdanu cenzuru, i to iz brojnih razloga. Tana je opaska
da i medijum i magiar neguju trans. Ali na tome se opravda-nost
ovakve tvrdnje i zavrava, jer izmeu njihova dva stanja svesti posto
ji razlika kao izmeu Boga i eirdije. U svakodnevnom ivotu
sreemo se sa otrcanom izrekom da genija od budale deli samo je
dan korak. Istinska razlika je u tome to se u jednom sluaju rav
notea gravitacije nalazi iznad uobiajenog centra svesnosti. U
drugom sluaju ona je ispod, a budna svest postaje preplavljena pri
mitivnom hordom nekontrolisanih podsvesnih impulsa. U osnovi
ista ideja, samo jo interesantnija, se koristi kada se porede medi
jum i Magiar. Naime, medijum neguje negativan i pasivan trans
koji centar svesti kod medijuma pomera nanie u podruje koje bi se
moglo oznaiti kao Ne/e. Magiar je, s druge strane, veoma aktivan
kako u mentalnom tako i u duhovnom pogledu, i premda i sam tei
ka neotikom transu da bi drao pod kontrolom procese logikog
zakljuivanja, on koristi metodu koja ima za cilj uzdizanje iznad ovih
procesa kako bi se otvorio prema telestikim zracima Vieg Sopstva
kako ne bi sluajno utonuo u glib Ne/ea. Ovo predstavlja jedinu
razliku. Negovanje magijske volje i iz toga proisteklog ushienja

duha, predstavlja tehniku Magije. Spiritualistiki trans nije ni manje

ni vie do neprirodno uranjanje u inerciju i ivotinjsku svcst. Sve
ljudsko i boansko se povlai u pasivan i negativan trans da bi bilo
zamenjeno ivotinjskim instinktima i demonskom opsesijom. Pov
la-enje razumskog ega kod magiara odvija se u korist neotikog
duhovnog postignua, u tome nema ni trunke instiktivnog i vege tira
jueg bitisanja. Otuda Magiar nema ba niega zajednikog u shva
tanjima sa pasivnim medijumstvom.
Pre nego to preemo na istraivanje temeljnih principa Magije,
potrebno je da razjasnim moje gledite u clelu koji se odnosi na iz
vore teorije filozofije koja se nalazi u osnovi mog linog tumaenja
ove tehnike. Bie jasno da sam veoma privren Teozofiji. Mnogi
magijski principi baziraju se na Praktinoj Kabali hebrejskih filozo
fa i Teurgiji egipatskog svetenstva. Prikupljeni su neki delovi iz vie
razliitih izvora, a velikom broja mistika, kako onima pre mcne tako
i mojim savremenicima zaista mnogo dugujem, a to s radou i priznajem.
Kada je re o Teozofiji, mislim da je jedino to poteno mogu da
priznam - uprkos teti koju su j oj nanele primedbe iznete na raun
ponaanja pojedinih Teozofa - moje najvee divljenje i potovanje
prema madam B1avatskoj. Najvei deo filozofske nadgradnje iznete
u Tajnoj DokIrini ukazuje samo na preutnu i svesrdnu saglasnost.
Ono malo postojanog i jasnog za dalju razradu u prouavanju kom
parativne religije i filozofije iz moje vastite koncepcije o magijskoj
filozofiji dugujem madam Blavatski. Ipak, moj stav pripada eklekti
cizmu koji prihvata jedno, a odbacuje drugo, i formira celinu na os
novu koherentne i konzistentne sinteze koja udovoljava umu i
zadovoljava duu. Nasuprot pojedinim delovima, celokupno uenje
Blavatske je ono to ne mogu da prihvatim. Postoji u njemu mnogo
toga sa ime se u potpunosti slaem, to bi ovek s ponosom i
radou mogao da uvrsti u svoju filozofiju, ali istovremeno dosta je
toga to je nedopadljivo i suprotno unutranjem oseanju. Nita
manje ne dugujem radovima Eduarda Vajta, naroito u delovima u
kojima se daju rezimea Kabalistikog uenja. Postoji prilino obim
na veoma dobra literatura koju je napisao ovaj moj savremenik,
sada ve poprilino zaao u godine, koja je veoma zahvalna, infor-

36

37

Drvo mola
mativna i saeta, koja e i dalje govoriti kroz vreme neprevazienom
elokvencijom. A to je upravo onaj vid izvanredne uenosti i lirskog
izraavanja koji, po mom miljenju, ne sme biti zaboravljen, premda
ponekad moe da deluje prenatrpan uestalim ponavljanjem pasusa
u pojedinim radovima, to zahteva opravdanu cenzuru. Oni su pisa
ni krajnje visokoparnim i pompeznim jezikom i ispoljavaju neo
pradvanu tenju ka destruktivnom kriticizmu. Ali to se mojih
oseanja tie, uvek e postojati jedno toplo mesto u mome srcu za
gospodina Vajta, a dugujem mu mnogo vie od onoga to se reima
moe iskazati. Od sveg srca, kao dopunu ovom mom istraivanju,
mogu da preporuim svakom itaocu njegove radove Tajna dokirina
Izraela i Svela Kabala.
Premda u delima istaknutog francuskog Maga, koji je imao pseu
donim Elifas Levi Zahed, nailazimo na dosta besmislenog trabun
janja koje nema ba nikakve veze sa Magijom, ipak tu i tamo u
Dogme i riluali visoke Magije (Dogme el Rituel de la Haute Magie) i
nekim drugim njegovim radovima moe da se zapazi svetiucanje na
lik zvezdama u kugli nebeskog svoda od istog zlata koje se j avlja u
tamnoj auri nejasnosti i trivijalnosti. Meutim, moram priznati, da
me niim nisu impresionirali zapisi u kojima iznosi svoje vlastite
sposobnosti kao praktinog Magiara, iz prostog razloga to njego
vo takozvano prizivanje senke Apolona Tianskog ne daje nikakav
rezultat. On predstavlja teak problem za veinu italaca. Pored
toga upleo se u teku zbrku pokuavajui da izmiri Magiju sa rimo
katolicizmom. Otuda e uenik, ukoliko ne savlada osnovne prin
cipe Kabale i komparativne filozofije, nepromiljeno uletati u neko
liko zamki koje je on postavio za nepaljive.
S. L. MekGregor Meters i V. Vin Veskot su mi obezbedili dosta
toga to je posluilo kao osnova u ovoj mojoj Magijskoj filozofiji,
naroito Meters, a u radovima obojice uenik moe pronai mnogo
korisnog materijala. Meters je zaduio svet svojim prevodom Svete
MagijeAbramelina Maga; a Veskatov Uvod u prouavanje Magije ve
rovatno je jedno od najrazumljivijih meu svim elementarnim tivi
ma o ovoj temi. Meutim, da bi se prihvatila ukupna gledita ovih
autora, znai da treba biti spreman na akutni mentalni pore-meaj u
nainu razmiljanja. Kod svakog od njih postoji po nekoliko eleme-

nata istine - u krajnjem istine za pojedinanog uenika - dok se na

dnu skriva tanak talog preterivanja, nerazumevanja ili gre-aka.
Primetie se, takoe, da esto citiram Alistera Kroulija, pa se
stoga neminovno namee potreba da jasno definie m svoj stav pre
ma ovom oveku - geniju. Zanemarujui sramotu crne magije koju
mnogI vezuJu za njegovo Ime, potpu no nesvesnt onoga o cemu Je on
govorio, kod Kroulija se nalazi mnogo toga to je veoma dubokoum
no i znaajno, kao to j e veliki deo filozofije i razmi-Ijanja o Kabali i
Magiji, izvanredno izraenih u prozi i stihu. Smatram da je teta to
je javnost osiromaena za onu izuzetnu sveinu i originalnost koje
on poseduje i uskraena za ona gledita iz njegovog uenja koja su i
postojana, koja oplemenjuju i to samo zato to je izvestan deo nje
govog knjievnog stvaralatva banala n, bezna-ajan, bezvredan i,
nesumljivo, vredan osude.
Kakvi su ovi ljudi kao linosti i kakvi su njihovi privatni ivoti
uopte me ne interesuje, i ne elim o tome da raspravljam. Gotovo
svi oni su, kad-tad, trpeli igosanje i ubode aoki neopravdane
osude koje im je upuivala pakosna gomila . Sa tom gomilom i sa
prostakim napadima takoe ne elim da imam bilo kakvu vezu, jer
Magija svakako nije namenjena njima .
Otuda je na svakom ueniku da sam pronae i uveri se ta je ono
to mora da smatra istinitim i priklad nim i da ustanovi svoj vlastiti
sistem standardnih referenci koje nee biti u suprotnosti jedna s
drugom. Ovaj standard mora da bude duhovno iskustvo. Zbog toga
je kabalist ika Drvo Zivota prihvaeno kao okvir za praktinu Magiju, budui da ono, na prvom mestu, omoguava sintetiku i kons
truktivnu klasifikaciju, pa otuda prua i ono to se s pravom moe
nazvati Alfabetom Magije. Treba obratiti panju da je u-potreblje
na re "alfabet", a upotrebljena je tako da bi se ukazalo na njenu
prednost nad reju jezik, i onoga sledi to iz toga. Kabala ne
pokuava da da potpuno formiran magijski jezik niti kompletnu filo
zofiju. Magijska filozofika moe nastati samo iz duhovnog iskustva.
Meutim, pomou alfabeta Ideja, Brojeva i Simbola kao i aluzija
koje on predstavlja, uenik moe da se osposobi, zajedno sa is
traivanjima u oblasti Magije, za gradnju zadovoljavajueg zdanja
visoke filozofije koje e ga provesti kroz ivot.

38

39

'

1
Tree PoeJavc

Preduslov za svaku dalju diskusiju je ono isto insistiranje koje su

iznosili svi Teurgisti iz prolosti da je uzviena Filozofija koja se na
lazi u osnovi teorije i metoda Magije podjednako vana kao i prakti
an rad i unutranja potreba koja prethodi tom radu. Uistinu, teko
da moe zaista da se shvate logike postavke Magije, a sigurno je da
ne moe da doe do postizanja kompleksnosti unutar i izvan Magi
areve konstitucije, ukoliko u njegovoj svesti nije vrsto postavljen
kamen temeljac filozofije. Ukoliko postoji opasnost u upranja
vanju Magije, onda se ona javlja samo tamo gde Izvoa ne zna sas
vim precizno ta je to to on radi. Od sveobuhvatnog poznavanja
znaaja okultnih simbola i realnosti koje oni prvenstveno treba da
prenesu, u mnogome zavisi efikasnost rituala.
Simboli i pribori koje koristi Magija u rukama neupuenog ove
ka koji dobro ne poznaje osnove ove umetnosti, gotovo je sigurno da
nee dati odgovarajue udotvorne rezultate. Meutim, i to tako ni
isto teorijsko poznavanje principa arkene nee biti od vee koristi
ukoliko izostane duhovno iskustvo. S druge strane, magijsko is
traivanje univerzuma i njegovo ostvarivanje II svesti ima vii stepen
dostojanstvenosti i bogatiji i dublji smisao kada je praeno dobrim
poznavanjem teorije.
U svom skoranjem radu Misterije Egipta Luis Spens kae da filo
zofski sistem Magije obuhvata i "obznanjuje svu mudrost i tajna
znanja drevnog sveta koja se kristalizuju i sistematizuju na takav
nain da bi da su sauvana u neizmenjenom izvornom obliku naj
verovatnije potedela kasnija pokolenja mnogih religijskih katas
trofa i velikog dela lanog misticizma. Ali usled nebrige i
zanemarivanja od strane onih koji su trebali da ga sauvaju, a vero-

vatno i usled cinizma kojim su bili obasipani, uzviena lepota Magije

se postepeno gubila sve dok od nje nije ostao samo kostur obreda i
rituala."
U profanim ortodoksnim religijama zadrao se tu i tamo po neki
deli skeleta Magije koji su, zbog beskrupuloznih izmena, neefi
kasni za um i neshvatljivi za mnoge. AJi sutinu Magije, njenu "ranu
boansku lepotu" sauvale su nesebine ruke i negovali su je pleme
niti umovi, tako da se ona, ukoliko se obrati dovoljno panje, moe
naslutiti ak i u objavljenim knjigama. U delima gnostika, uklju
ujui i neoplatonske spise, kao i u smiljenom mranjatvu Al
hemiara, u literaturi proistekoj iz Ruinokrstatva - u svima njima
moemo pronai svetlucavi trag filozofije i principa one Magije
svetlosti koja, ako se njeni delovi paljivo sloe na sintetikoj podlozi koju prua Drvo Zivota, daje oplemenjen i upotrebljiv sistem iz
koga svako, ukoliko eli, moe da upije razumevanje koje iz njega
zrai. Osnovne sastavne delove magijskog sistema predstavljeju izvori kao to su Drvo Zivota kaval ista i hijeratska religija
svetenikog stalea u Egiptu. Postoji, da napomenem - ostavljajui
itaocu da je protumai po svojoj volji - legenda da je Kabalu primio
Mojsije kao svetu istinu na Sinajskoj Gori i da ju je preneo Joui,
koji ju je zatim predao Sudijama, a ove Sanherdinima, dok je
konano nisu proirili i razradili Tanami i kasnije Rabini Kabale.
Veima ljudi vrsto veruje da ukoliko je Mojsije i postojao kao isto
rijska linost, i ako su Kabala i njena uenja zaista potekli od njega,
onda ih je on preuzeo od egipatskih svetenika kod kojih je ne
sumljivo uio u hramovima na Nilu. Malo je zemalja u svetu, izuzev
moda Indije, koje se mogu pohvaliti tako izraajnom hronikom
mistike i magijske tradicije kao to je to Egipat, koji je s pravom
nazvan Majkom Magije. Da li Kabala zaista potie od Egipana ili
nekog drugog naroda pitanje je za diskusiju. Uprkos legendi i
matovitim spekulacijama ne postoji autentian istorijski dokaz koji
bi ovako neto i potvrdio. Ipak, praktina Teurgija Egipana izvan
redno dobro se uklapa u teoriju filozofije Kabale, a iskustva
mnotva Magiara govore da teko da postoji kombinacija koja bi
bila pogodnija ili koja bi davala bolji rezultat nego to je to kombina
cija ovo dvoje.

40

41

TRECE POGlAVLJE

Drvo hvola

Tree Pof!ave

Zbog toga emo ovde izloiti osnovne principc univcrzuma ona

ko kako ih shvataju Magiari, kao i istraivcnja na kojima mora da
se tcmelji praktian rad.
Ovde e ukratko biti izloena koncepcija Univerzuma izraena
terminologijom koja se koristi u filozofiji Kabale, a Drvo Zivota e
posluiti kao kostur oko koga se obavija. "Pri ulasku u svetilite Ka
bale ovek ne moe a da se ne divi doktrini koja je tako jednostavna i
istovremeno tako istinita. Neophodna ujedinjenost pojmova i zna
ka, posveenost najfundamentalnije stvarnosti putem primitivnih
oznaka, trojstvo slova, rei i brojeva, filozofija jednostavna kao abe
ceda, duboka i beskrajna kao Logos; teoreme koje su razumljivije i
potpunije od Pitagorinih; teologija koja se moe objasnit i brojanjem
na prste; beskonanost koja moe da stanc u dciju aku; deset bro
jeva i dvadeset i dva slova; trougao, kvadrat i krug - to su elemcnti
Kabale, takvi su osnovni principi pisane rei senka tog Govornog
Logosa koji je stvorio svet." Tako je govorio Levis, a istini za volju,
ovek mora da sc sloi s njim. Naime, divljenja dostojni temelji Ka
balc imaju veoma jed nostavnu matematiku konstrukciju sastav
ljenu od simbola, brojeva i rei u kojoj se koristi desct brojeva
zajedno sa slovima Aneoskog Alfabeta, kako sc jo naziva he
brejski alfabct. Poklonici ezotcrine filozofije, naroito Pitagorejci
su oduvck matcmatiku smatrali svetom naukom budui da ona
pomou brojeva odraava stvaralake proccsc kako u Univerzumu
tako i onc koji uestvuju u razvoju ljudskog bia. Nekolicina
Magiara je smatrala d a se u idejama izraenim brojcm nalazila Pri
roda koja je zaeta u cvasti beskrajnog prostora. Iz ovih ideja ili
univerzalnosti proistekli su iskonski elemcnti, bcskrajni vremenski
ciklusi, kosmi-ka tela i sva vojska nebeskih promena.
Brojevi kao sredstva ili simboli pomou kojih moc da se shvati
znaenje apstraktinih univerzumskih Ideja, vremenom su postali
zamena i za same ideje. Uenici koji prouavaju filozofiju brojeva
na poetku svoga studiranja ue da razmiljaju o rastu i razvoju
jezikom Brojeva, da posmatraju kosmikc realnosti po njihovim
razvoj nim fazama kao sekvence rasta brojeva. U ovim razliitim
fazama brojevi dobijaju svoje odreeno znaenje. Na primer, u
magijskoj filozofiji, pozivanje na Nulu prvenstveno podrazumeva

nemanifestavanu Esenciju Univerzuma jo pre nego to su je rei

dovele u postojanje, beskonanost i nepromenljivost beskrajnog
svemira u kome nije bilo ni zvezda ni sunaca, ni planeta ni oveka.
Krug, Nula (O) po obliku, otuda je smatran odgovarajuim predstav
nikom te praiskonske Stvarnosti koja je omoguila postojanje svih
ivih stvari i bia u bezgraninom prostoru svemira. Taka, me
tafizika i duhovna, koja kao da je u potpunom skladu sa zakonom
kruenja, bila je predstavljena crtom ili linijom koja se prua od vrha
do dna kruga, uspravna figura, broj J edan. Broj sam po sebi poinje
da oznaava proces klijanja svetova. Svaki broj shodno tome, zah
valjujui procesu evolucije na koji se prvobitno odnosio, poinje da
oznaava sam taj proces. Kao posledicu toga imamo logika naela
geometr0 skih figura i sigila i simbola koji se koriste u magijskim ob
redima. Sto se filozofija Kabale bude vie otkrivala, italac e otkri
vati koja su to osnovna znaenja koja se nalaze u koren u znaka i
simbola koje koristi Teurgija. Tada e jasno uoiti da oni nisu vie
samo proizvoljne oznake koje imaju dvosmisleno znaenje, ve da
su nepokolebljiva stvarnost okruena vrhunskom istinom. Zato mo
lim uenike da strpljivo prou sa mnom kroz ovo i naredna dva tri
poglavlja, jer u njima se govori o ovoj izuzetno sloenoj i teko
razjanjivoj temi. Ma koliko da je dobro uraeno pojednostavlji
vanje ove teme za potrebe opteg razumevanja, neophodna je budna pazn]a I mnogo pnmene.
Filozofija Kabale je pre svega filozofija evolucije. Smatra se da je
univerzum, sa svim svojim planetarna i svetovi ma i nezavisnim bii
ma, proistekao iz praiskonske supstance - principa koga neki nazi
vaju Bogom, drugi Apsolutnim, Beskonanou, Svim, i tako dalje.
U Kabali se ovaj princip, koji je Jedna stvarnost, naziva Ain 50/,
Beskonanim. Se/er ha Zorah, verovatno najznaajniji od svih Kaba
Iistikih tekstova, smatra ga nepromenljivim, nepojmljivim, neo
granienim, neispaljenim i apsolutnim. Po sebi nedokuivo je
misaonom pojmanju, jer nikada ne moe da bude shvaeno umom,
koji je samo segment njegove sveobuhvatne vrednosti. To je odre
eno da budeAin - Nita. Budui da prevazilazi sve konano razu
mevanje, da je nepromenljiva i bezgranino, a njegova prostranstva
za ljudski um su takva da se n i najdublje spekulacije ne mogu ni

42

43

Drvo hvola

Tree POI'JBVljC

izdaleka pribliiti najfinijim obrisima onoga to je To u svojoj suti

ni, ono e uvek ostati misteriozna praznina - Nita. Grafike pred
stave drevnih Egipana koje su se odnosile na ovo bile su veoma
snane i slikovite. Nebo, ili svemir, pre bilo kakvog manifestovanja,
predstavljan je kao golo telo boginje Nut, kraljice bcskrajnog pros
tora, a kao pokretaka sila manifestovanja iz njenih grudi javlja se
zvezda no mleko, praiskonska voda supstance.
Sve to se sa sigurnou moe rei o ovoj Apsolutnoj i Vrhunskoj
Stvarnosti je da JESTE. Ovo mora da bude dovoljno. Sveprisutnost,
venost i samopostojanje - to su pojmovi koji prevazilaze i najvie
letove obine obuene mate, apstrakcije koje sc nal aze izvan do
maaja smrtnih umova. Jedan od simbola potencijala Aina, u peri
odu njegovog mirovanja, je Krug koji govori O tome da se sve to je
uvueno u manifestovano postojanje kretanjem vraa u ono to je
bilo, kao to to predstavlja glif na kome je prikazan zmija ija glava
guta vlastiti rep. Krug prekida, takorei, samo zakon periodinosti.
Ovaj zakon kome sve podlee, a utkan je u samu prirodu stvari,
upravlja neprekidnim strujama i protivstrujama, nastaneima i ie
zavanjima svetova. PotencijaiAin Soja je samo odraz koji proizlazi
sam iz sebe sa duhom stvaralatva, sa nastankom ivota kada se J edan Zivot polarizuje u duh i materiju. Prekida u neprestanom
kruenju nastaje usled koncentracije njegove Beskrajne Svetlosti,
usled iznoenja siune take iskreeg bljetavila unutar granica
svemira. Nismo u stanju da kaemo kako dolazi do ove koncentra
cije Svetlosti u kosrniki centar, niti odakle potie. Postoje konfuzna
objanjenja u vezi sa VoljomAin Soja ili Zakonom Kruga, ali ona ne
uspevaju da prue intelektualno prihvatljiv odgovor. U jednom
sluaju, podjednako je nemogue zamisliti da tako beskonano i ap
straktno duhovno stanje kao to je Ain Soj poseduje Volju koja bi
bila efikasna, kao to je nemogue zamisliti da ima um ili telo. U fi
lozofskoj tradicijiAin SoJ nije ni duh ni volja ve uzrok koji se nalazi
u osnovi i jednog i drugog; ni sila ni materija ve ono to je u njihovoj
osnovi, njihov najvii Uzrok. U drugom sluaju, postulat o zakonu
ciklinostikoji se odnosi na pojavu Centra Svetlosti govori o neemu
nezavisnom od Ain Soja ili pretpostavlja njegovu neminovnost.
Ukoliko se Zakon Ciklinosti poistoveti sa Apsolutnim, onda ovaj

postulat postaje isto to i Volja, budui da u Teurgiji postoji saglas

nost da razlog ne moe da bude krajnji sudija, bar kada se radi o
ovim i slinim pitanjima iz oblasti metafizike, pa otuda filozofska
tradicija mora da se prihvati kao ist iskaz, bez ulaganja napora da
se pronau racionalna objanjenja za nastanak kosrnikog centra
zraenja koji se javlja u Svemiru.
Ovaj kosrniki metafiziki centar nazvan je Keler, Kruna, i prva je
manifestacija iz Nepoznatog, koncentracija njegove Beskrajne Sve
tlosti. On je takoe, u izvesnom smislu, nepoznato u Zohont je naz
van Skriven Jedan. Blavatska ga smatra prvim Logosom,
nemanifestovanim, jer iz njega e tek nastati duh i koren kosrnike
materije. Njegov broj je Jedan, jer taka koja se u krugu produava i
ispisuje kao prava crta jeste taj broj.
I kao to kruna nadvisuje sistem emanacije, tako se i vrh Drveta
Zivota ije je korenje u nebesima, sputa prema zemlji, tako je i
Keler u najdubljem smislu sopstvo koje predstavlja supstrat ljudske
svesti i izvorni koren supstance. Ova osetljiva sredinja duhovna
taka, ovaj metafiziki centar ili monada svesnosti, zadovoljava oba
ova zahteva, postojei kao stvarna individualnost i krajnja podela
materije. Iz monade proistie dvojnost, dva razliita aktivna prin
cipa tokom celokupnog perioda manifestovanja, koegzistirajua i
savena. To su Svest i metafizika podloga na kojoj svest uvek dela,
kosrniki koren Supstance. Jedan se zove Hokmah - Mudrost, dru
gom je dodeljen naziv Binah - Razumevanje. Potrebna je upornost
da bi se napravila uputstva za ovakvu metafiziku, koja bi pomogla da
ovako apstraktne stvari postaju prihvatljivije za um, a jedna od
karakteristika kabalistikih filozofa upravo je bio pokuaj, u meri u
kojoj je to bilo mogue, da objasne sloena i teka kabalistika prav
ila u vezi sa ljudskim ponaanjem i ljudskim delanjem i ljudskim
emocijama. Tako pronalazimo da se Hokmah naziva Ocem, a Binah
Majkom. Svim sefirama, kako se zovu ove emocije, ispod onog naz
vanog Krunom, dodeljene su i muke i enske atribucije, a aktivnost
izmeu mukih i enskih Sefira, kada su, da kaemo, u meusobno
izmirenom odnosu, je "dete", neutralna Sefira koja deluje uravnoteavajue. Tako se Drvo Zivota, koje obuhvata ovih deset emocija, razvija od krajnje apstraktnosti do najkonkretnijeg

44

45

Drlo 'vo!.a

Tree Poe!avc

materijalnog u nekoliko trijada moi i duhovnih sila. Muko, en

sko i dete; pozitivno, negativno i ono to proizlazi iz njih, trei izmi
rujui inioc.
Ova dva principa ili Sefire se, budui da su oznaeni kao Otac i
Majka, takoe, dovode u vezu sa slovima takozvanog Tetragrama
tona, ija su etiri slova JHVH. Kada se radi o uenju o Tetragrama
tonu, moram da podsetim itaoca da su veoma vane atribucije i
metode vezane za ovo ime koje se koriste za njegovo objanjenje, jer
u meri u kojoj uenik uspe jasno i precizno da ih shvati, u toj meri e
kasnije biti mogu i njegov uvid u praktine formule Magije. U
pomenutom imenu Ocu je pripadalo slovo "J", a prvo "H" je vezano
za Majku. Iz sjedinjenje "J" i "H" proistie sve ostalo to je stvoreno.
Drugim reima, iz svesti i njenog prenosnika formirane su sve stvari i
svako zaeem nastalo svtorenje, bog ili ovek, boanstvo ili ivot
inja, ima svoju osnovu J i H ovog boanskog imena.
Uzgred, treba rei, da filozofija Teurgista ne prihvata stav koji
porie postojenje materije, a koji je opteprihvaen u onome to je
poznato pod nazivom Hrianska nauka. Istina je da Teurgija tvrdi
da je fiziki svet iluzija, to jest, u onom aspektu u kome se njegovi
spoljanji oblici stalno menjaju, odnosno da se on nalazi u stanju
stalnog toka. S ovog stanovita, kada se "odozgo" posmatra, i ceo
univerzum je iluzija. Aji njegovo postojanje je ukorenjeno u stvar
nosti, korenitoj supstanci Binaha tako razliitoj i odvojenoj od sves
nog aspekta Hokmaha . Samo u vezi s ovim, ukoliko zanemarimo
nekoliko drugih moguih tema za raspravu, Magiju ne interesuje
niti ima razumevanja za Hriansku nauku. I duh i materija su
stvarni, to e rei stvarni tokom perioda njihovog manifestovanja.
Sami po sebi oni su, da kaemo, samo prolazni vidovi odreenih ak
tivnosti Ain SoJa.
Prostirui se kroz beskraj Svemira, koristei Binah kao nepos
rednog prenosnika, energije Hokmaha pokreu preostalih sedam
emocija, to za posledicu ima pojavu krhkog fizikog sveta. U Hok
mahu Logos, koji je u Kelem, oblikuje idealnu ili zamiljenu svetsku
ravan, ideje n a kojima e se zasnivati svet koji e nastati. U egipat
skoj Knjizi mrtvih, se smatra da je bog Tahuti ili Tot, boanstvo
pripisano Hokmahu u obimu u kome su sutinske karakteristike njih

dvojice istovetne, "jezik" tvorca Ptaha, a on neprestano izgovara

Volju velikoga Boga, govori rei kojima se nareuje svakom biu i
svakoj stvari da stupe u postojanje. Ser E.D. Valis Bad, istaknuti
cgiptolog, pie u brouri Britanskog muzeja, u delu koji govori o
Knjizi mrtvih, da "Tot odreuje okvire zakona po kojima se nebesa,
zemlja i sva zemaljska tela upravljaju, on odreuje putanje sunca,
meseca i zvezda". Svi oni su u skladu sa prirodom Hokmaha, Idej
nosti ili Imaginacije Kosmosa, u kojoj su sve stvari prvobitno zaete,
a zatim izvrene i potom manifestovane u supstanci.
Trea Sefira, a to je Binah, je Majka svakog obilika. Prema
uvenom kabalisti iz esnaestog veka, Rabi Moses Kardovertu, ovaj
broj (tri) je koren stvari. Za ovu manifestaciju, koja se u Kabali na
ziva Velikim Morem, Blavatska koristi termine Kosrnika korenska
supstanca ili praiskonska energija. Oblik koji se koristi za pred
stavljanje hebrejske rei More je glif koji matovito ukazuje na podi
zanje i sputanje talasa na vodenoj povrini. Za stare narode more
je, veoma mudro, bilo simbol netaknute devianske supstance rai
rene svuda po svemiru; jer voda je plastina, uvek menja oblik i po
prima oblik bilo koje posude u kojoj se nalazi. More j e najadekvat
niji simbol za ovu plastinu supstancu iz koje e nastati svi oblici,
kao i za predstavljanje nebeske, jo uvek pasivne, energije. Reeno
je da je boja Binaha crno, budui da crna boja upija sve druge boje,
upravo kao to se svi materijalni oblici nakon bezbrojnih transrnuta
cija i mutacija ponovo vraaju i bivaju upijeni u korensku supstancu.
Ove tri emanacije su jedinstvene na poseban nain. Kruna sa
svoja dva derivata, Ocem i Majkom, smatra se Vrhunskom Sefirom,
i nema nikakve veze sa emenacijama koje proistiu iz njih. Na em i
Drveta ivota vidi se da Supernali nalaze iznad Bezdana, te ogrom
ne provalije vrsto ukljetene izmeu Idealnog i Stvarnog, koji ih
razdvaja od onih koje su Inferiorne, ono to je Iznad od onog to je
Ispod. Upravo kao to se talasi podiu i sputaju u odnosu na ono
to je normalan nivo vode bez bilo kakvog trajnijeg uticaja na samu
vodu, takav je i odnos Stvarnog univerzuma u odnosu na Vrhunska
Sefir a, jer on lei na ravni koja je sveukupno potpuno nedostupna
bilo emu to bi se moglo shvatiti umom. Tek sa pojavom etvrte
emanacije sreemo se sa neim to je istinski shvatljivo za ljudski
mozak.

46

47

D",o ivola

Tree POl'Javlje

Zbog toga, pored one ve date, postoji i druga metoda odre

ivanja brojeva. Supernali se smatraju potpuno nezavisnim od niih
Sefira. Dok se ovi drugi raaju iz i unutar svojih vlastitih boanskih
esencija, na bie Supernala nita ne utie. I kao to svetlost sija u
mraku i osvetljava ga a da pri tom ne gubi nita od svog vlastitog pos
tojanja, tako isto se i radnje Supernala prelivaju iz svoj ih sredinjih
bia, a da pri tom ni u najmanjem stepenu ne umanjuju stvarnost
svoga izvora. Oni sami postoje iznad Bezdana, premda se njihova
sutina razliva svuda po svemiru, a njihova numeracija je potpuna u
Tri. Poinjui od Niih Sefira koji se nalaze ispod Bezdana, numera
cija opet poinje sa brojem Jedan. Tako svaka Sefira, na ovaj nain,
ima dva broja, ;,kazujui na izrazit dvojni razvoj ivotne struje. He
sed je i broj Cetiri i Jedan, budui da je prva Sefira na ravni
uzronosti ispod Bezdana. Jupiter, kao otac Bogova, ponekad se
pripisuje Keteru u magijskom alfabetu. Ali na drugi nai Jupiter se
odnosi i na Hesed, budui da je Hesed odraz Krune na nioj ravni.
Pravolinijsko brojanje je zadrano, kako bi se izbegla zbrka kada bi
postojala dva razliita niza brojeva, a odvija se neprekidno od jedan
do deset. Ono je pomenuta samo zato to se jedino ovom injeni
com mogu da objasne izolovani fragmenti koji pripadaju Pitagori
nom brojanom sistemu koji, kada se primeni na Drvetu ivota bez
voenja rauna o dvojnoj numeraciji, moe da dovede do neizrecive
zabune.
I z prve trijade se zatim, ispod Bezdana, odraava ili projektuje
druga trijada. Ona se takoe sastoji od mukog i enskog potenci
jala i tree Sefire nastale u njihovom direktnom pomirenju, kako bi
se uskladile i uravnoteilie njihove moi. Cetvrta Sefira ima dva
imena: Hesed, to znai Milost, i Geburah, to znai Veliina, a njoj
su drevni filozofi dodelili atroloki kvalitet nazvan Jupiter. Cetiri je
broj koji oznaava sistem i red, a to su kvaliteti koje astroloka tradi
cija pripisuje planeti Jupiter. Prema nekim autorima to je prvi boj
koji pokazuje prirodu vrste supstance, a budui da smo ve videli
da je Hesed prva Sefira ispod Bezdana i prva od "stvarnih" Sefira,
ove napomene su opravdane. Muka Sefira Hesed je simbol moi
objektivizacije Prirode, a nalazei za to potvrdu u astrolokoj atribu
ciji Jupitera, ukljuujui i mitoloki lik boanstva zatitnika koji se

nalazi pod tim imenom, pitagorejci su kazali za etiri da je "Najvee

udo, Bog koji je drukiji od trijade".
Peta je Geburah - Mo, i premda enska emanacija po kvalitetu,
njena priroda se pokazuje kao izrazito muka. Neki drevni mudraci
su rekli da je pet simbol stvaralake moi, a ovakvo poimanje
stvaralatva i moi ukazuje nam na karakter Geburaha . To je ob
likujua sila, kao to moe da se zakljui iz samog njenog imena
"Mo" i Marsa kao planetarnog atributa, pomou koje se plan
osmiljen u Kosmikoj Imaginaciji i projektovan kao lik u korenskoj
supstanci ispod Bezdana u Hesedu zakovitlava u kretanje i manifes
tovanje. Pet se sastoji od tri i dva, prvo (tri) predstavlja pasivnu en
ergiju Majke, a drugo mudrost Oca. Ono ne izraava toliko stanje
stvari koliko sam in, dalje kretanje i prelaz od idealnosti u stvar
nost.
esta je Sefira iji je zadatak da uskladi i uravnotei prethodne
sile, a nazvana je Tifaret, hebrejskom reju koja znai Lepota i
Sklad. Ovaj broj je simbol svega to je dobro izbalansirano, skladno i
zadovoljavajuih proporcija, a budui da je dvostruka trojka, opet
odraava i raznovsrnost ideja predstavljenih tim brojem. Otuda,
kako tri predstavlja stvarne pokretake moi evolucije, Makropro
sopus ili Logos, i u Tifaretu pronalazimo dvojan i identian odraz
nieg Logosa, Mikroprosopusa. Ovoj Sefiri Kabalisti su pripisali
Sunce, gospodara i sredite sunevog sistema. Ukoliko posmatra
emu, italac moe da vidi da Tifare! zauzima jasno uoljivo mesto u
sreditu celokupne konstrukcije Drveta Zivota. Filozofi pitagorejskih brojeva rekli su da je est simbol due, a kasnije emo otkriti da
je u ljudskom biu Tifaret, skladna emanacija Sunca, Sefira due
oveka, centar mikrokosrnikog sistema i blistav posrednik izmeu
snovitog Duha koji je iznad i tela sa instiktima koje je ispod. Zohar
ski doktori boanske filozofije postavili su tree slovo "V" iz boan
skog imena u Tifaret, a kako je to slovo dete nebeskog Oca i Majke,
ono je nazvano Sin. Njegov odgovarajui znak je Solomonov peat,
isprepletani trouglovi, istinski simbol ravnotee.
Proces odraavanja se i dalje nastavlja, tako da druga trijada sas
tavljena od brojeva etiri, pet i est, i sama projekcija Vrhunske Se
fire - daje treu trijadu, tako to se reprodukuje na jo nioj ravni.

48

49

Tree POEJave

Drvo Zivola

Prva Sefira ove trijade je muki princip - Necah, to znai Trijumf ili
Pobeda. Smatra se da je sedam potpuni broj, a predstavlja konzumi
ranje stvari, upotpunjenje kruga i njegov povratak u sebe. Tako se u
sedmoj Sefiri, poetku nove trijade, zavretku drugog niza Sefira,
jo jednom skupljaju sve ranije moi. Njena priroda je ljubav i sila
privlacnja, mo sjedinjenja u svemiru, vezivanja jedne stvari za
drugu i dejstvovanje na principima instinktivne inteligencije meu
ivim stvorenjima. Planeta Venera, simbol ljubavi i oseajnosti, je
planeta koju su filozofi Magije pripisali ovoj Sefiri, kao i zelenu boju
koja, po tradiciji, pripada Afroditi, tako da su sile koje se odnose na
ovu Setiru karakteristino vezane za rastenje, etvu i zemljoradnju.
Nasuprot Necahu, kao druga Sefira u treoj trijadi javlja se Hod,
Sjaj ili Slava, poseduje enski kvalitet koji ponavlja karakteristike
Hokmaha, premda na ravni kojaje manje uzviena i plemenita. Ona
u sutini predstavlja nepostojanost stvari - uvek u proticanju, pro
meni i neprastanom toku, a nazvana je, mislim, "promena u posto
janosti". Tu je, posedujui veoma slinu prirodu, i deveta Sefira Jesod, Temelj, koja je "postojanost u promeni". l kao to ogromna
brzina kojom se kreu elektroni obezbeuje stabilnost atoma, tako i
nestabilni oblici i kretnje Jesoda ine stalnost i postojanost fizikog
sveta. To je deveta Sefira i deveta brojka, koja obuhvata u sebi sve
prethodne brojeve. Obino nazivana Astralna Ravan ili Dua Sveta,
Jesod je ona osnova osetljive elektromagnetne supstance u kojoj su
koncentrisane sve vie sile i predstavlja temelj ili komaan model na
kome je sagraen fiziki svet. Jesod je lunaran po svojoj prirodi,
budui da Mesec oznaava svetlost, jer postoji neobian odnos
izmeu zemljinog mrtvog satelita i Astraine Svetlosti. Jesod upot
punjava treu trijadu, iji je pandan Ma/kut, deseta i poslednja Se
fira, koja predstavlja tano odreen oblik, potpuno kristalizovan i
opipljiv za ula, skupljene sve kvalitete prethodnih ravni. Samo
njeno ime znai Carstvo, carstvo fizikog sveta, pozornica aktivnosti
i inkarnacija odozgo prognanih dua, boravite Svetog Duha. U Zo
haru Ma/kutu je dato slovo "H" u boanskom imenu, a naziva se
Kerkom, budui da je zemaljski odraz prvog "H" koje je Majka.
Ova deseta Sefira se naziva i Nevestom, Kerkom i Devicom Sveta.

50

I'
I'

=====t:====-\

./

,.

Drvo
Zivota

(;

=====h:====:j

'O

51

Tree PoEJavlje

Ovaj pregled, uistinu, predstavlja samo kratak i veoma brz osvrt

na brojani sistem evolucije i kosrnikog razvoja koji je Levi veoma
cenio i koji je izmamio njegovo tako ogromno i snano divljenje. U
ovoj gruboj skici jasno se moe uoiti da su brojevi povezani sa
stvaralakim ili razvoj nim procesima i da je sutina razumevanja pri
rode Broja ritam. Ovo poslednje je veoma vano, jer skladne pro
porcije i ktivnosti uistinu vode i obele avaju prve namif estaci je
Jedn g Zivot a u eleme ntima i raznovesnim supstancama prisut
mh u Jedno me. Ove definicije tano simboliki odraavaju brojevi,
koji se mogu shvatiti kao glifovi za precizno odre ene proce se od
vijan ja. Oni preds tavlja ju razvoj eksp licitn og opipljivog uni
verzu ma iz impli citne neopi pljive esenc ije; od idealn e zamisli do
potpuno izgraenog oblika u kome ideal pronalazi svojc zemaljsko
boravite. Tako za Teurgistu brojevi su simbol samog ritma uni
verzuma i pomou odgovarajuih sigila oslikavaju moi entiteta sa
kojima ele da se sjedine.
Hteo bih da e dotaknem jo jednog naina na koji moe da se
posmatra Drvo Zivota. Odnosi se na ono to je poznato kao etiri
Sveta. Ovi svetovi su metafizika podruja i svesti i materijc jer
Teurgija smatra da svako stanje svesti ima svog vlastitog prenosnika,
odnosno odgovarajui stupan j supsta nce. Ovi svetovi se mogu
posma trati iz dva razlii ta analitika ugla, od kojih prvi predstavlja
Drvo u vakom od etiri sveta, dajui nam tako sveukupno etrdeset
Sefita. Cetiri sveta su nazvana Arhetipki Svet, u kome se arhetipovi
iii emanacije razvijaju u vidu Drveta Zivota. Ovo Arhetipsko Drvo
Zivota moe da se zamisli u ljudskom obliku koji se u Knjizi Sjaja na
ziva Adam Kadrnon, Boanski ovek, koji u sebi sadri sve due,
duhove i inteligencije svih delova kosmosa. To je Univerzalna Dua,
boanski roditelj i praotac svih. Ova dua, ovaj Boanski ovek, je
ona o kojoj je govorio Levi, a na koju je i ranije ukaz iva no, to je Dua
velikog ivota u kojoj svako individualno bie i svaka pojedinana
svest uestvuje. Samo iz ovog jednog postulata suvie toga proizlazi,
i toliko je obilje ideja koje budi, da je nemogue na ovom mestu
uputati se u to. Moja namera se prvenstveno sastoji u tome da u
kratkim crtama iznesem filozofiju magije, preputajui itaocu da
sam popuni mnoge praznine koje su ostale nepopunjene.

Sve Sefire u O/am Aci/u/u, Arhetipskom Svetu, zauzimaju najvi

u ravan duhovne svesti, prvu pojavu svesti iz Ain SoJa . Sa razvojem
procesa evolucije, Adam Kadmon postepeno projektuje sebe sve
vie u materiju, neto guu, negovo jedinstveno bie poinje vidno
da se deli, budui da se ogleda u mnotvu faceta i na taj nain for
mira Stvaralaki svet, O/am Briah . U ovom svetu, plan sadran u
stvaralakoj imaginaciji Makroprosopusa se jo vie razrauje, raz
dvojene iskre ili ideje odevaju se u ono stanje fine supstance koja
odgovara loj sferi. I ovde se opet, kompletno Drvo Zivola razvij a
kroz svoj sopstveni odraz. Iz Stvaralakog Sveta Drvo se projektuje
na treu ravan, Formativni Svet, Olam iecirah, II kome se imagina
tivne ideje Logosa, duhovnih iskri monada ve odevenih u tananu
mentalnu supstancu Stvaralakog Sveta, oblikuju u konane koher
entne entitete, astraIne modele koji omoguavaju ili slue kao osetl
jiva podloga fizikog sveta. Fiziki Svet, O/am Asiah, postavlja
etvrtu i poslednu ravan, a kao kristalizovana projekcija Formativ
nog Sveta predstavlja zbir i konkretnu predstavu svih viih svetova.
U ovakvoj koncepciji nalazimo potvrdu alhemiarskog aksioma
koji glasi "Kako na nebesima, tako i na zemlji." Jer sve Io postoji
dole ima svoj idealni arhetipski pandan u viim svetovima. Arhetip
ske ideje nalaze svoju tano odreenu predstavu dole u arenolikim
oblicima; u zcmaljskoj sferi nebeske ideje na osoben nain prika
zuju sve, kamenje, dragulje, mirise i geometrijske oblike. Ova me
tafizika formula pruila je Leviju odgovarajui razlog da govori o
jednoj dogmi magije, koja glasi: "vidljivo je za nas proporcionalna
mera nevidljivog". Na drugom mestu, ovaj francuski Mag primeuje
da "vidljivo je manifestacija nevidljivog, ili drugaije reeno,
Savre-ni Logos, u stvarima koje su vidljive i opipljive, nalazi se u di
rektno proporcionalnom odnosu sa onima koje su neopipljive za
naa ula i nevidljive za nae oi ... Oblik odraava dimenzije
ideje ... a m i znamo da je uroena vrlina stvari stvorena putem
rei, i da postoji savreno proporcionalan odnos izmeu ideja i
rei, koje su prvi oblici i artikulisano ostvarivanje ideja." To je
ona filozofska postavka o odnosu izmeu ideja i stvari koja daje
logike temelje veini onoga to se smatra istinom u Magiji. Na
ovo emo se vratiti kasnije, budui da u meuvremenu postoji jo
nekoliko ideja koje je potrebno podrobnije razraditi.

52

53

Drvo Z.ivoul

Tree PoEJavUe

Formula Tetragramatona se primenjuje i u koncepciji Cetiri

sveta i etiri praiskonska elementa. Arhetipskom svetu dato je slovo
"J". Otuda je ovaj svet Otac, sve stvoritelj i sveunititelj svetova. U
ovom kontekstu, "J" predstavlja i element Vatru, ukazujui na pla
hovitu, aktivnu, duhovnu prirodu Oca. Prvo Tetragramatonovo "H" je
dodeljeno Stvaralakom svetu koji se, budui receptivno pasivan, od
nosi na element Voda. Ova ravan predstavlja Majku koja, pre nego
to biva u stanju da podari ivot sinu, mora da saeka stvaralaku
energiju i dotok boanskog ivota iz Oca. Formativan svet se vezuje
za slovo "V", Sina, koji je kao i Otac aktivan, muki aspekt ispunjen
energijom; otuda je njegova atribucija element Vazduh. Boansko
ime upotpunjava drugo slovo " H", a to slovo je slino Majci, pasivno
je i inertno, prima sve uticaje koji se ulivaju u njega. U Knjizi Sjaja
(The Book of Splendour) ovo "H" se naziva Kraljcvom Pala tom, i
erkom, prcdstavljajui Fiziki svet, koji jc sinteza svih svetova.
Druga mctoda sc donekle razlikujc od ovc koju smo izncli. Tu
posmatramo samo jedno drvo, a na njemu su redom postavljcne
ctiri ravni. Keler, Kruna, zauzimajui sama jcdnu ravan, je Arhetip
ski svet, carstvo Logosa. Druga i trca Scfira, Vrhunski Otac i Majka
sainjavaju Stvaralaki svet koji prima i izvrava boansku zamisao.
Trea ravan, ili Formalivan svet, odnosno pravilnije Astralna ravan
o kojoj e biti vie reeno u narednom poglavlju - obuhvata sledeih
est Sefita, gde se ceo svet priprema za vidljivo manifestovanje.
Fiziki svet je Malkut, Carstvo. Sve opisane atribucije koje su pratile
Cetiri sveta u prvoj metodi vae i u drugoj, uz navedeni izuzetak, a to
je da su sve rasporeene samo na jednom drvetu.
Pre nego to zakljuim ovo poglavlje, morao bih da pomenem jo
jedan niz ideja. Sa stanovita Teurgije ceo univerzum je svestan, iv i
inteligentan, odeven u vidljive i nevidljive forme. Po celom kosmosu
pulsira i vibrira jedna inteligencija, jedna duhovna svest utkana u
milijarde iskri ili monada, koja proima svaki oblik, i nita u tom
kosmosu ne postoji to bi bilo izvan nje. Kao to postoje razliiti ob
lici minerala, ivotinjskog i biljnog ivota i bezbrojni stepeni ljudske
inteligencije, takva ista hijerarhijska skala inteligencije postoji izvan
i iznad oveka. Ovo ne vai samo za na univerzum, ve svuda u
beskrajnom svemiru postoje druge hijerarhije planetnih duhovnih

bia i boanskih inteligencija. Iz nepoznate, ljudskom umu ne

shvatljive Tame koja je Ain Sofa izliva se jedna jedina nevidljiva
svest, podjednako kod najnieg pseelikog demona kao i u najvioj
nebeskoj hijerarhiji. Postoje hijerarhije svesti koje su nebeske i one
koje su zemaljske, neke su boanske, druge su demonske, a postoje i
one koje obuhvataju najvie Bogove i univerzalne Esencije. To je
centralni stoer celokupne magijske filozofije. To su, ujedno i is
tovremeno, monoteizam i politeizam u jednom istom filozofskom
sistemu. Ceo univerzum je proet jednim Zivotom, a taj Zivot se
manifestuje u mnotvu monih Bogova, boanstava, kosrnikih du
hova ili inteligencija, nazovite ih ve kako vam god drago. Duhovna
stanja i raznovrsnosti koje im se pripisuju su ogromne; meu njima su
one boanske sile ruiaste zore kosmikog manifestovanja iz kojih
smo proistekli, duhovne iskre koje su iskoile iz svoje boanske
sutine.
Sada je mogue razviti zamisao o Drvetu Zivota i Cetiri sveta sa
stanovita svesti. Prve manifestacije su Bogovi ili bia najvie svesti
koja, budui da potiu iz same Krune, obuhvataju Um Logosa ili
neposredne upravitelje formativne ravni. Ova bia su Bogovi, Dian,
Ho hans, Elohim, Teletarha - a koje god ime da se izabere, osnovna
ideja mora vrsto da bude prihvaena. Osnov ovakve eme pred
stavlja mnotvo raznih hijerarhija bia u svemiru, koje se prema
utvrenom redosledu sputaju od najuzvienijih Bogova u najviim
svetovima ka niim hijerarhijama aneoskih bia u niim svetovi ma.
Uz svaku Sferu i svaki Svet koji istie izAin Sofa vezuje se odreena
hijerarhija Bogova od kojih svaki ima poseban zadatak u razvoju i
upravljanju univerzumom i za njega svojstvenu prirodu. I upravo
kao to Keter, Kruna, stvara ostale Sefi te, tako i najvii Bogovi razvi
jaju iz sebe druga boanstva koja su manje uzviena i plemenita
nego to su to oni. Budui da brojevi koji su pripisani Sefi rama sim
bolizuju stvaralake procese u kosmosu, a svakoj od Sefira su dodel
jeni Bogovi, onda Bogovi mogu da budu i simboli Broja, a ideje
vezane za odreene kosrnike procese mogu se podjednako pri
meniti i na prirodu datog Boga. Pitagora je dobro primetio da "pos
toji misteriozna veza izmeu Bogova i brojeva."

54

55

Drvo Zivow

"Kako na nebu, tako i na zemlji". Sve stvari na zemlji imaju svoje

vene duhovne pratipove na nebesima, a sva bia su bledi i krhki de
tetoliki odrazi Bogova. Svaka emenacija to je udaljenija (meta
fiziki i relativno) od svog izvora to je nejasnija i krhkija u odnosu na
ono od ega potie. Bogovi ili univerzalne Esencije jasnije i bljeta
vije odraavaju neizrecivu duhovnu prirodu Aina, dok u svojim
zemaljskim etalonima, niim boanstvima, njegovo bljetavilo slabi i
postaje tamnije i blede i sve tee se izraava. U oveku, senci lika
Bogova, velianstvenost bramanskog sjaja u veini sluajeva izgleda
da je sveskupa potisnuto. Kao to je toplota vatre sve slabija i slabija
to je udaljenija od plamena, tako je i ovck u odnosu na Bogove .
Sto je udaljenij i od njih to je blii samounitenju. Ovaj odnos izmedu ivotnog poretka i Sefita, izmedu Bogova i ljudi i brojeva, obja
njava delotvornost magijskih simbola i uloga koje imaju u
teurgijskim ritualima. Znaci i peati duboko odraavaju unutranju
stvarnost, a svaki simbol ponaosob predstavlja neku od hijerarhija
Bogova i duhovnih inteligencija. Pomou ove doktrine znakova
svaka pojava se neraskidivo povezuje sa idealnim nomenom, ime je
delotvornost Teurgije osigurana.
Otuda je cilj Magije da vrati oveka Bogovima, da dovede do
sjedinjenja svesti individue tokom njenog ivota sa viim biima
univerzalne Esencije, sa sveobuhvatnijom sveu Bogova koji
predstavljaju vene izvore svetlosti, ivota i ljubavi. Samo tako
ljudska bia mogu stii do slobode i prosvetljenosti i moi da vide
lepo tu i velianstvenost ivota onakvog kakav on uistinu jeste.
Vraajui se u dui izvorima iz koj ih potie, i jedino ponovnim
otvaranjem sebe, onako kako se zlatni cvet otvara i vraa Suncu da
bi se nestrpljivo i udno napio njegove ivotne energije i svetlosti,
ovek moe da stigne do prosvetljenja i da se oslobodi zemaljskih
stega i lanaca. Prvenstveno otkrivanjem svog vlastitog unutranjeg
Boga i formiranjem neraskidive veze sa Bogovima univerzalnog
ivota nalazi se reenje problema oveka i sveta. U ovoj plemenitoj
svesti prosvetljenosti, proistekloj iz boanskog sjedinjenja, mogu se
razreiti Gordijevi vorovi savremenog svetskog haosa. Konopci
koji vezuju oveka vrstinom veom od svih smrtnikih lanaca i
karika, na ovaj nain nogu da budu raskinuti. Od ovih lanaca
nemogue je osloboditi se izuzev putem magijske spoznaje svog

unutranjeg sopstva i Bogova sveg postojanja. Ukoliko su sutina i

savrenstvo sveg dobra obuhvaeni u bogovima, a njihova prva i
drevna moje sa nama svetenicima (teurgistima), i ukoliko oni koji
slino tome dosledno slede izuzetnije prirode i istinski zadobiju
sjedinjenje s njima, onda poetak i kraj sveg dobra istinski sledi;
ukoliko se to dogodi, onda e se ovde pronai odraz istine i
ovladavanje intelektualnom naukom. A spoznaja Bogova je
praena ... spoznajom nas samihu.

56

57

Misterije, Jamblihus.

CcLvrlo PoeJave

"Postoji agens koji je i prirodan i boanski, i materijalan i duhov

ni, univerzalan plastini posrednik, obian prij em nik vibracija kret
nje i pojava oblika, Oui d i sila, koji bi se na neki nain mogao nazvati
Imaginacijom Prirode ... Postojanje ove sile je velika Arkana prak
tine Magije."
Magijski agens o kome Levi govori u ovom pasusu je u stvari sup
stanca Formativnog sveta, ili preciznije podruje Jesoda - hebrejska
re koja se moe prevesti kao Temelj ili Osnova. Direktan ekvivalent
kabalistikom Jesodu u Teozofskoj filozofiji je, prema onome kako
ga je iznela Madam Blavatska - a ja u se ovde pridr-avati glavnih
smernica kako ih je ona iznela u svom sistemu kao i oni h koje je Levi
formulisao u njegovoj Transcendentalnoj Magiji - Astralna svetlost.
Definisana na nek in mestima kao sveprisutni i sveproimajui Oui d
ili medijum izuzetno osetljive materije, ova svetlost se iri po celom
kosmosu, prodirui i ispunjavajui svaki vidljivi oblik i stvar.
Drukije reeno, to je etvorodimenzionalna ravan sastavlj cna od
svetlee eterine supstance krajnje retke konzistencije koja je po
prirodi nabijena elektrinim, ma gne tnim i radio-aktivnim nabojc m.
"Ovaj kruei i sveproimajui Oui d, ovaj zrak odvojen iz
sune-vog sjaja, vezan teinom atmosfere i silom privlaenja, ovo
telo Svetoga Duh a, koje nazivamo Astralnom svetlou i Univerzal
nim agensom, ovaj elektromagnetni etar, ova ivotna i blistava to
plota predstavljena je na drevnim spomenicima u vidu Izidinog
pojasa, koji se spaja u ljubavnu omu oko dva pola, bikoglave zmije,
zmije sa glavom jarca ili psa, u starim teogonijama zmijom koja guta
svoj sopstveni rep, amblemom mudrosti i Saturna. To je krilati zmaj

Medeje, dvostruka zmija na kaduceusu (Merkurovoj palici), i

iskuenik Postanja; ali to je isto tako i bronzana zmija Mojsija, koja
se omotava oko Taua, tj. plodnog lingama; to je HajI Gnostika, kao i
dvostruki rep koji formira noge solarnog petla Abraksasa."
Ovakvim izrazima za simbole, premda za sluajnog itaoca
prenatrpanim, od kojih je svaki na svoj nain rei t i neobino
izraajan, francuski Mag je opisao AstraInu svetlost. To su veoma
zanimljivi i izuzetno znaajni simboli, a ukoliko se njihovom
tumaenju pokloni dovoljno panje i vremena, onda oni mogu u
znatnoj meri da doprinesu proirivanju znanja i da daju znaajne
informacije, pomaui tako intelektualnom razumevanju, barem,
prirode i karakteristika ove osetljive ravni. Vibrirajui drukijom
uestalou od one kojom vibrira ukupna supstanca fizikog sveta i
tako postojei na vioj ravni, astralna svetlost u sebi sadri, takorei,
graevinski plan ili model koji se projektuje nanie putem Idejnosti
ili Imaginacije Oca; ravan na kojoj se gradi spoljanji svet i u ijoj
biti lei pritajeni potencijal sveg rasta i razvoja. Sve sile i "ideje" iz
Stvaralakog i Arhetipskog carstva predstavljene su i koncentrisane
u ovom plastinom agensu, Formativnom svetu. On je ujedno i
supstanca i kretnja, kretnja koja je "istovremena i beskonana"
spirala suprotnog smera. Ovde bih napomenuo da je pokojni lord
Salsberi definisao eter kao subjekat glagola "talasati se".
PO mnogo emu ovaj Formativni svet, recipijent viih stvara
lakih ciljeva, moe se u svojim najniim spektima uporediti sa et
erom nauke. Meutim, postoji i jedan izuzetak. Astralna svetlost je
bila u prolosti, a moe se dogoditi i u budunosti i potvrditi nepos
rednim vidljivim doivljajem. Dananja, nauna predstava o eteru je
sasvim drugaija od onoga to su naunici pre pedeset godina po
drazumevali pod pojmom svetlei eter. U svakom sluaju, kada bi se
sudilo prema njihovim standardima i kada bi se govorilo njihovim
jezikom, u savremenom poimanju etera i njegovom zraenju talasa
ne bi bilo nieg istinitog. A ipak, zaista neobino, ser Dejms Dins u
svom Misterioznom univelZumu napominje da je eter jedna od naj is
tinitijih stvari "koju poznajemo ili smo doiveli, pa je otuda on
stvaran onoliko koliko je bilo ta mogue da bude stvarno za nas".
Entitet koji bi savremeni eksperimentalni fiziari definisali kao eter

58

59

ETVQTO POCLi\.VLJE

Drvo Zivola

elvrlo PoeJave

morao bi da bude kvantitativno i kvalitativno merljiv pomou njiho

vih instrumenata i da se dokae pomou matematikih formula. S
druge strane, kada Teurgist govori o magnetnoj i elektrinoj sup
stanci astraine svetlosti, metafiziko stanje supstance se podrazu
meva, ono se, za sada, ne moe izmeriti niti posmatrati pomou
fizikih instrumenata, premda su njegovo postojanje na identian
nain dokazali, po pravu naslea obueni, proroci i magiari. On se
nalazi, kao to je ve reeno, na sasvim drukijoj ravni postojanja i
svesti, a njegove estice vibriraju na takav nain i takvom brzinom
koji su potpuno nevidljivi za naa obina spoljanja ula.
U skorije vreme svedoci smo, u oblasti naunih spekulacija, raz
voja elektromagnetne teorije koja odbacuje kao nepotrebne sa sta
novita praktine fizike viktorijanske hipoteze o sveprisutnom
talasajuem i svetleem eteru. Umesto njega postavljena je, kao na
poasni pijedastal, krunisana i sa krajnjom posveenou oboa
vana, jedna jo apsurdnija matematika koncepcija - umnoenost
prostora i vremena ili kontinuum. ledna grupa naunika i dalje u
potpunosti zastupa ideju da treba zadrati hipoteze o eteru; dok je
druga grupa, ne manje poznatih i priznatih naunika, sasvim uverc
na da takva prefinjena struktura kakva je eter ne postoji niti je
uopte mogue da bi mogla postojati. Oni hipotezu o eteru prihva.
taju jedino kao mogu teorijski okvir, a kao takva ona poprima
ulogu radne hipoteze bez trunke objektivne stvarnosti u njoj. Ipak,
kada se ispitaju definicije koje daju obe ove grupe naunika otkriva
se da se pod Eterom i Cetvorodimenzionalnim kontinuumom podrazumeva jedno te isto. Ser Artur Edington, u jednom od svojih
skoranjih radova, prilikom komentarisanja ove dve naune kon
cepcije, konstatuje da verovatno obe strane misle na potpuno istu
stvar, a da je razlika samo u nazivu. Ser Dejms Dins, u svom ranije
pomenutom radu, veoma obazrivo tretira ovo prilino nejasno pi
tanje i primeuje da bi bilo zgodno da se re "eter" zameni savre
menijim nazivom "mnogostrukost" ili
"kontinuum", premda
sutinski princip funkcionisanja, praktino, ostaje u potpunosti
nepromenjen. Na drugom mestu u istoj toj knjizi izneto je miljenje
ovog istaknutog naunika da se sve pojave elektomagnetizma mogu
smatrati kao neto to se javlja u kontinuumu etiri dimenzije - tri

prostorne umotane u jednu vremensku - u kome je nemogue da se

na bilo koji nain razgranii prostor od vremena. Na ovu primedbu
bih posebno ukazao jer ona, manje vie, predstavlja potpunu pot
vrdu onoga to je vie eminentnih magiara u prolosti napisalo u
vezi saAnima Mundi ili Azotom. Sledea Dinsova napone na mogla
bi se grubo objasniti na sledei nain da ako elimo da vizuelizujemo
irenje svetlosnih talasa i elektromagnetnih sila razmiljajui o njima
kao o uzburkanosti u eteru, na eter bi se mogao smatrati etvorodi
menzionalnom strukturom koja ispunjava ceiokupan kontinuum i
tako se iri kroz ceo svemir i vreme, a u tom sluaju svi mi delimo isti
eter.
Ovaj nauni eter kome svi mogu da se pridrue i koji sc iri kroz
prostor i vreme, sluei kao prenosnik svih vrsta vibracija, u par bit
nih pojedinosti se razlikuje od Levijeve Astraine svetlosti. Definicija
na kojoj su godinama insistirali Teurgisti, kada je re o ovoj ete
rinoj ravni, glasi da je ona stepen proiene plastine supstance
ija je gustina znatno manja od one koju obino vidimo oko sebe,
koja je po prirodi elektrina i magnetna i slui kao istinska podloga
na kojoj se rasporeuju oblici i skupine atoma u fizikom uni
verzumu. To je ona ravan koja u svojim najniim aspektima pred
stavlja pravu pravcatu deponiju univerzuma, obuhvatajui one
odeljke svesti u kojima su smeteni ivotinjski instinkti i energije;
medutim, njene vie grane, koje se nalaze iznad svetovne sfere
granie se, ustvari, sa boanstvenou. Da je to tako, moemo se
uveri ti ako posmatramo emu Drveta Zivota, gde se vidi da Formativni svet ne obuhvata samo sferu Jesoda, jer u ovoj klasifikaciji
Drveta na Cetiri sveta, jasno se vidi da se on protce daleko preko
Jesoda, da obuhvata i TiJaler, kuu Due, a da dosee ak do ivice
Bezdana. Podruje Temelja je samo njena najinferiornija faza. Sam
Jesod je ono ogrom-no podruje metafizikog komara koje sadri
otpad astrainih ostataka ive materije, ivotinjsku i mineralnu
prljavtinu koju su nakon smrti odbacila ljudska bia prilikom svog
uzdizanja ka viim sferama. U svojim aspektima Heseda i Geburaha,
ona je najnebeskije nebo, takorei, stanite dobrih duhova. U vezi sa
ovakvim nainom posmatranja ona se ponekad naziva boanskim
Astralom i Duom Sveta.

60

61

Drvo livoLa

eLvrlo PO&BVUe

"Sama po sebi ona je slepa sila, ali je vode due mogu usmeriti,
oni koji su duhovi delanja i energije. Ovo je ujedno i celokupna teo
rija uda i udesa. Kako bi, ustvari, dobre i loe sile prirode mogle da
ispolje svoju izuzetnu snagu? Kako bi mogao bezboni, zabludeli i
pokvaren duh da ima, u nekim sluajevima, veu mo od duha
Pravde, tako monog u svojoj jednostavnosti i mudrosti, ukoliko ne
pretpostavimo da postoji neki instrument koji nas sve, pod odre
denim okolnostima, moe da navede s jedne strane na najvee dobro, a s druge na najvee zlo." Zeleo bih da istaknem ovo dvojno
tumaenje magijskog etera, koje Levi u ovom citatu daje, koliko god
je to mogue, jer tu je sadran onaj inferiorniji, prizemni, clement i
onaj plemeniti superioran. Prvi predstavlja sredite svih samostvo
renih uzroka mnogih bolesti oveanstva, dok je drugi ona sredinja
vatra i Dua Sveta. Boanski Astral je po prirodi solaran l nebeski,
dok je onaj prizemni Astral lunaran, refleksivan i isto automatski.
Blavatska potvruje ovu hipotezu o dvojnoj prirodi Astraine svet
losti ovim reima: "Astralna svetlosti ili Anima Mundi je dvojna ili
biseksualna. Njen (idealni) muki deo u potpunosti je boanski i
spiritual an, on je Mudrost, on je Duh ili Purua; dok je enski deo s
jedne strane uprljan materijom, ustvari, onjes/e materija, pa samim
tim i zlo" .' Nepotrebno je rei da su iskljuivo ona via, superiornija
podruja Astraine svetlosti ono ime se bavi Teurgija.
S praktine take posmatrano, ova ravan je magijski agens kome
izvebana akumulirana vizija Teurgiste dodeljuje mo prenoenja
vibracija i utisaka i to ne samo fizike svetlosti, toplote i zvuka, ve i
one tananije i manje primetne vibracije, koje, meutim, nisu nita
manje stvarne zbog svoje neprimetnosti i koje se odnose na projek
tovane struje Volje, misli i oseanja. Levi ovaj instrument naziva
Imaginacijom Prirode, budui da je uvek iva, bogata oblicima i eg
zotinim snovima, raskonim likovima, ona je trenutni prenosilac
mentalnih i emocionalnih sposobnosti. Uspostavljanje kontrole nad
ovom ravni tvori, s jedne strane, Veliko Delo. Neki Magiari, uklju
ujui tu i izuzetnog Levija, su smatrali da je sredinja magijska
tajna ona koja se odnosi na voljno usm eravanje ovog arkanuma.

Budui da je prenosnik u kome su dinamiki zabeleene stvari kao i

misaoni utisci celog oveanstva, pamenja nie prirode, i budUI da
je pris utn a na zemlji sve vreme, Jer Je sveprozImajuca I samo za
jednu ravan udaljena od fizikog, njen sadraj mora u ogr?mnoJ
meri da utie na umove slabih i osetljivih ljud i. l nc samo na njih . Jer
na veinu dece zemlje na nek i na in uti u struje koje se probijaju
kroz njenu supstancu. Otu da stavljanjem sebe u izolaciju od njenih
slepih talasanja, i stremljenje da se ona potpuno prevazie kako bi
se dospelo u vie stratume koji su njena dua, nc znai ispunjenje,
ve samo sticanje jed ne vrednije od svih ovekovih energija.
Jedan savremeni autoritet u oblasti magije, iji jc pseudonim Te
rion , navodi da u viim straturnima Astraine svctlosti "dva ili vie
predmeta mogu istovremeno da zauzimaju isti prostor a da pri tom
ne smetaju jedn i drugima niti da izgube svoje obrise. U toj Svetlosti,
predmeti mogu potpuno da promene svoj oblik, a da pri tom ne pre
trpe nikakvu promenu u svojoj priro di. Ista stvar moe da sc javi u
bezbroj raznih vidova. U toj svetlosti moe se plesati bez stopala i le
teti bez krila; moe se putovati bez kretanja i rezgovarati bez tradi
cionalnih formi izraavanja.'" U vezi sa procesom putovanja u
Svetlosnom telu , autor koga sam upravo citirao napominjc i to da se
u njemu ne osea ni toplo ta ni hladnoa, ni bol, niti bilo kakav drugi
ulni oset i da se u ovoj Svetlosti podlee onom e to bi povrno mo
gli da nazovcmo sasvim drukijim zako nima . Na ovoj ravni, koja je
magijski agens par exel/ence, simb oli, amblem i i sigili ne predsta
vljaj u intele ktual no ustaljena pravila, pa ak ni proizvoljne pred
stave za prikazivanje univerzalnih ideja i priro dnih sila. Oni su
sasvim ivi entit eti koji ive na ovoj ravni potpuno nezavisnim stvar
nim ivotom i imaju vlastito postojanje. Na prvi pogled, ovo moe da
deluje nevano, ali ovaj iskaz je od najveeg znaaja u magijskom
radu. Simb oli na Astralnoj ravni su stvarni i opip ljivi entit eti. U pre
thodnom poglavlju uloeno je dosta truda da se pokae da Brojevi u
veli-koj meri ukazuju na evolutivne i razvojne procese i sintetiki
izra-avaju ritam Kosmosa kao i odreene okultne Sile i Intel igencije
koje smo nazvali Bogovima, Dhjan Hohanima i Esencijama. Ovim

Tajila doktrina, Tom

I.

62

Magika.

Majstor Terion.

63

'

Drvo lJvot.a

eLvrlo PoEi.ve

Brojevima, koji predstavljaju izuzetno mone sile, mogu da se dodele

razni sigili i piktografski znaci, budui da u Formativnom svetu pos
toje na nain koji ni najmanje nije simbolian na nain na koji se u
svakidanjim okolnostima podrazumeva pod ovim terminom, ve su
stvarni, vitalni i ivi. U ovoj plastinoj supstanci AstraIne svetlosti
koja se moe oblikovati ovi simboli mogu da se podstaknu na aktiv
nost pomou dobro obuene Volje i Imaginacije. Njena supstanca je
posebno podlona letovima i radu Imaginacije koja ima mo da preo
brazi ovaj stalan tok i bezoblinost u kalupe i matrice ijim odlivcima
Volja moe da da stabilnost i da ih prome energijom. Jedna od bro
jnih analogija mogla bi da bude trudna ena koja iz nekog razloga
doivljava nervni ok iji se impuls trenutno prenosi kroz imagina
ciju, koja deluje na principu AstraIne svetlosti, na fetus koji se raa
u njenoj utrobi. Istorijski posmatrano, boginja raanja kod drevnih
naroda bila je boginja Meseca, pa otuda i AstraIne svetlosti. Ti
narodi su verovali da Mesec poseduje veu mo da ubrza proces raz
voja ivota, biljaka i celokupne vegetacije ak i od samog Sunca. On
je oduvek smatran planetom promena, raanja i plodnosti. U TajI/oj
doktrini postoji dosta neobinih podataka i spekulacija u vezi sa
skrivenim odnosom Meseca i nae planete, premda je i samo
saznanje da takav odnos postoji sasvim dovoljno za ono to je
potrebno pridolici u oblasti magije. D a postoji povezanost izmeu
Meseca i AstraIne svetlosti je neto to treba prihvatiti, budui da se
veina autoriteta u potpunosti slae u vezi s njom. Sa stanovita
Astrologije Mesec je planeta koja je simbol promene, nestalnosti i ne
prestanog menjanja oblika i stanja. Na astralnoj ravni izvebana vi
zija belei da oblici menjaju obrise, boju i veliinu na najneobinije
naine; a za pridolicu u Osmatranju najneshvatljivija pojava, ona
koja ga nivie zbunjuje, jeste iezavanje nizova opaanja nepos
redno ispred njegovog nosa, da bi ih zamenila druga scena koja isto
tako ubrzo iezava. To je kaleidoskop brzo smenjajuih pojava; fig
ure, oblici i energije ni jednog jedinog trenutka ne miruju. Otuda
savreno oigl <;dno da izmeu Meseca i AstraInc svetlosti postoji
podudarnost. Stavie, uoeno je da Mesec ne sija vlastitom unu
tranjom niti samoproizvedenom svetlou, ve da ref1ektuje
zra-enje koje potie od Sunca. Jesod, podruje Lune, na Drvetu

ivota nalazi se neposredno ispod Tifare/a , podruja Sunca, pa

otuda zrai stvaralaku energiju koju prima odozgo. Postoji i mno
tvo drugih, veoma znaajnih, razloga, kojih je zapravo suvie veliki
broj da bi ovde mogli da budu pobrojani, da se veruje u ovu vezu
Meseca i AstraIne svetlosti, premda e prouavanje i magijsko
iskustvo na najbolji mogui nain dokazati valjanost i tanost ove
podudarnosti.
U legendama svih naroda, ak i najprimitivnijih uroenikih ple
mena, postoji predstava o Astralnoj svetlosti kao sredini u kojoj vi
briraju misli i i u kojoj se odigravaju magijske radnje. Ser G. G.
Frejzer, istaknuti antropolog i jedan od najveih autoriteta za na
rodne obiaje, zabeleio je brojna verovanja u vezi s ovim u svoJoJ
Zlatnoj grani. I brojni drugi autori su govorili o prirodi ove hipo
tetike sile koju su poznavali primitivni narodi, premda se niSU
trudili da daju bilo kakvu jasniju formulaciju njene prirode kao ve
likog magijskog agensa. Ovako neto teko da bi se od njih moglo i
oekivati, budui da njihova istraivanja i prouavanja ni za trenu
tak nisu naputala akademski nivo. Maleani sa junopacifikih os
trva su verovali, kako je profesor Branislav Malinovski zabeleio u
knjizi Mitovi, u skladite ili rezervoar natprirodne ili magijske sile
koju su nazvali mana, a za koju su bili uvereni, kao i severno
ameriki Indijanci za slinu silu poznatu kao Orenda, da ima svoje
sed ite na Mesecu. Izgleda da Mesec sadri, da tako kaemo, og
romni rezervoar ove skrivene moi koju su oni povezivali sa izvorom
ivota i energije. Nije teko uvideti da je ova koncepcija - za koju je
teko rei da li su je neprecizno zabeleili antropolozi ili su je
netano opisali uroenici, a verovatno da krivica lei i na jednima i u
drugima - vrlo maglovita formulacija, rekao bih, one stvarnosti koju
u Magiji nazivamo Astralnom svetlou.
Meutim, egipatski Teurgisti su je sasvim jasno spoznali, tako da
nema potrebe da se ovek zamara maglovitim teorijama ili opisima.
Naime, jasno moemo da vidimo da je gotovo svaka stopa takozva
nog gornjeg i donjeg sveta, Amentija i Tauta, koji su dva aspekta, su
periorni i inferiorni, AstraIne ravni paljivo ucrtana na karti a njeni
kvaliteti oznaeni. I ne samo to, u nekim poglavljima Knjige mrtvih,
potanko je opisana svaka podpodela, kako bi se pokojnik bolje

64

65

Ai

Drvo 7volll

snaao - a sluajno i Teurgista - i to zajedno sa imenima uvara

Kapije kroz koju treba da proe dua preminulog kako bi dobila
pristup u neku od dvorana u Ozirisovom carstvu. Objanjavajui
shvatanja Egipana, Bad navodi da Taut nije bio ni podzemni svet
ni nebo, niti je bio smeten na njihovim granicama, Taut je bio
smeten na granici vidljivog sveta. Da nije bio ba neko sretno mesto
opisano je u Knjizi mrtvih kada je Pisar Ani, oigledno iznenaen,
stigao tamo. "Ovde nema ni vode ni vazduha, njegova dubina je
neizmerna, i mrano je kao najtamnija no, a ljudi tuda beznadeno
lutaju." Poslednja opaska preasnog uvara egipatskih starina u
Britanskom muzeju glasi da je Taut bio podruje unitenja i smrti,
mesto gde su umrli trunuli i raspadali se, mesto grozote i uasa,
terora i anihilacije. Da se ovo savreno uklapa u inferiorna astralna
podruja dezintegracije ili kama loka nije potrebno ni rei.
Boanski Astral bio je poznat i kao Ozirisovo kraljevstvo ili
Amenti; nazivan je i Ostrvom istine na koje ni jedna dua nakon
smrti nije mogla da bude preneta ukoliko je bogovi na Velikom sudu
nisu proglasili "istinom rei". Jedan ugao u ovoj oblasti bio je poseb
no izdvojen kao boravite blaenih dua, gde je Oziris, kao bog Is
tine, bio nada i vena uteha duhovno obdarenima. Teurgijski,
Amenti bi se mogla nazvati i Devahan, stanite Bogova; a sa sta
novita Teurgije ona bi mogla da zauzima onaj deo Azota koji smo
nazvali Boanski Astral. Prema Knjizi mrtvih postoji Sedam Velikih
Odaja i dvadeset i jedna Kapija kroz koje se ulazi u ovo nebesko po
druje, a na svakoj od ovih Kapija nalaze se po dva sveta uvara ili
straara. Na jednom drugom mestu u toj knjizi data su imena
glasnika i vratara zajedno sa formulama praktine magije koje omo
guavaju da se proe pored ovih vratara i ue u Carstvo Istine. Egi
patski Magiari su do te mere precizno razmiljali da su izmislili
podudarnosti izmedu raznih delova Egipta i metafizikih carstava
Tauta i Amentija. Svaki od nekoliko stratuma ili regija u Astralnom
svetu, profani i boanski, bio je ucrtan u kartu sa takvom preciznou
koja je i dan danas bez premca i takmaca.
Postoji jo jedno znaajno poreenje koje zavreuje da mu se
pokloni panja. Pristalice zvanine psihoanalize koriste pojam Nes
vesno. Ovaj naziv oznaava dinamiko strujanje misli, pamenja i

sklonosti koje se odvija ispod nivoa nae svakodnevne ind ividualne

svesti, sluei kao prijemnik instinkta i seanja ljudske rase i oni h
kompleksa koji su nastali kao rezultat svesnog sukoba. Kako ovaj
skup inst ink ata i automatskih imp ulsa ima svoje poreklo mnogo pre
nego to je dolo do formiranja i razvoja inteligencije kod oveka, pa
je otuda mnogo snaniji i postojanije usaen u oveku . Smatra se da
su primitivni narodi iz ovih navika i ureene svesti vrste crpli sadr
aje svojih mitova i legendi. Otu da mitovi i legende nisu samo zapis
iz praistorije vrste ve i dinamiki izraz onoga to bi psihoanalitiari
nazvali Kolektivnim nesvesnim, jer kod svih prim itiv nih naroda i
plemena, bez obzira da li su stupali u meusobne kontakte ili ne,
nailazimo na mitove i legende koji su u sutini isti. Kako je ono to
psihoanalitiari nazivaju Nesvesno praktino sin oni m za onaj as
pekt koji kabalisti nazivaju Nefe, koji je utemeljen u Astralnoj svet
losti na gotovo identian nain kao to je fiziko telo utemeljeno i
sainjeno od materije, ond a je oigledno da izmedu Astraine svet
losti i onoga to se podrazumeva pod Kolektivnim nesvesnim pos
toji pot pun a podudarnost. I upravo kao to kod nekih ljudi
Nesvesno pre dstavlja pritajen ent itet koji svakog asa moe da
eksplodira i pocepa na komadie integritet i jed instvo svesti, tako
isto, prema magijskoj tradiciji, nii aspekat Astraine svetlosti pred
stavlja skladite uspomena vrste, pouda grabljivica, instikata i svih
ivotinjskih nagona koji je izvor najveeg dela nevolja, bolesti i
alosnih sukoba oveanstva. To je onaj deo Nefea ili Nesvesnoga
koji Magiar, tvrdi Levi, mora da baci pod noge, da ga pokori, da ov
lada njime i postavi ga na pravo nes to. Me dut im, istovremeno i
takozvano Nesvesno sa obiljem svog ivotnog materijala,
bogatstvom izvanrednih ideja i sugestija, moe kod nek ih ljudi da
bude izvor pesnikog i umetnikog nadahnua. Ovaj vid Nesvesnog,
vii ili boanski aspekt Astraine svetlosti ili Nemah u oveku, je ono
to Magiar tei da oplemeni i proiri, budui da sa njegovim rastom
i razvoje m i lakoom izraavanja i sam magiar napreduje u ost
varivanju svog vlastitog integriteta i sposobnosti da prevazie samog
sebe.
Unu tar ove Astraine svetlosti koju svaki od nas nosi sa sobom i u
sebi u svim vremenima i svim prostorima, mi ivimo i kreemo se i

66

67

$i

Drvo l;ivoLa

elvrlo PD/'Jav\c

postojimo. Svaka misao koja se rodi u naoj glavi utiskuje neizbrisiv

trag u podatnoj supstanci te ravni - u stvari prema tradiciji ona se
spaja s jednim stvorenjem te ravni a zatim izlazi iz podruja nae
neposredne kontrole u pulsirajui okean vitalnosti i oseanja kako
bi dobrim ili zi lm uticala na druge umove. Svaka iva stvar slobodno
udie i unosi u sebe ovu Svetlost i na nju niko nema iskljuivo pravo
niti predstavlja bilo ije privatno vlasnitvo. U njoj ivimo zaista kao
ribe u vodi koje su okruene njom sa svih strana i u svim pravcima; i
kao to to ribe ine, mi je neprestano udiemo i izdiemo kroz, da
kaemo, astraine krge izimajui energiju iz nje i predajui joj u
svakom trenutku mnotvo utisaka. Ovaj magijski agens nije samo
agens Imaginacije Prirode, ve ima i ulogu Pamenja Prirode, jer
svaka radnja koju nainimo, svaka misao koja proe kroz na um,
svako oseanje koje napusti srce, biva registrovano u astralnoj ma
teriji ostajui tamo za sva vremena kao veni zapis, tako da ga mogu
videti i prouiti oni koji su sposobni to da urade. U vezi s ovim,
znaajna je primedba Elifasa Levija da "Knjiga Svesti koja e, prema
hrianskoj doktrini, biti otvorena Sudnjeg dana nije nita drugo do
Astralna svetlost u kojoj su sauvani utisci svakog Logosa, to jest
svaki in i svaki oblik. Nema usamljenih niti skrivenih dela; sve to
istinski elimo, to znai, sve to potvrdimo naim delima zapisano
je u Astralnoj svetlosti."
I dok bi neko mogao pomisliti da za Teurgistu ne postoji nita to
je tako interesantno i prosvetljeno kao to je to prouavanje seanja
Svetlosti, u praksi Teurgista to ne ini, jer to za njega nije ni intere
santno niti bi od toga imao praktine koristi. Budui da je njegov cilj
postizanje samospoznaje i boansko sjedinjenje, za njega bi angaov
anje na prevoenju ovih zapisa donekle bilo uzaludno tratenje dra
gocenog vremena. I premda je neophodno da Magiar istrai
prirodu ove Svetlosti u svom Svetlosnom telu i da se dobro upozna
sa raznovrsnim aspektima svesti koje ova ravan neprestano nudi,
kada je u pitanju njegovo vlastito delo, jedino ka emu on
neprestano stremi to je da se uzdigne u vatrenija duhovna carstva.
Za njega je Astralna svetlost interesantna, kao prvo, zato to je ona
dinamina magnetna ravan koja je kao takva daleko spremnija i po
godnija od bilo ega drugoga da poslui za njegovo usredsreivanje

na sile i inteligencije sa kojima tei da stupi u vezu. Drugo, z: to to u

toj Svetlosti ili u njenim superiornijim stratumima o moze da sa
gleda svoj odraz, onako kako ga drugi vide, I na taj nacm pnkupl sIg
.
urne podatke koji ga vode ka samospoznaJI.
Odvajanjem dobra od zla, boanskog solarnog etera od zlobnog
profanog etera, automatski dolazi i do razdvajanja u ovoJ vetlostl.
Na ovoj ravni e delovati da neiste ljudske mls1 traju duze od do
brih zato to ove druge oigledno streme ka vISIm straturnIma, ka
pod;Uju Sklada i viim delovima Formativnog sveta: Posledica toga
je pretrpavanje lunarnog prostora Astraine svetlostI grblm I zlob
nim elementima bia, to je postepeno ini sve zagaemjom tako da
njena prljavtina visi nad oveanstvom kao ogroman smrto osan
mrtvaki pokrov. U knjigama Kabale sastoJcI ovog otrovnog plasta se
vezuju za KIiJole ili otpadne ljuture najniih stupnjeva postoJ3np.
Oni su obrnuta kora velikog mozga, "psoliki demoni" prema Kale
donskom proroanstvu "u kojima nema ni trunke vrline, i koji ne
pruaju smrtnicima ni traak istine." To je onaj aspekt A:stralne svet
losti koji je za svakog oveka zla zmija zavodmca IZ Knjige postanJ :
a to je i onaj slepi aspekt koji Teurgista mora da prevazIe, budUCI
da je on prisutan u samoj njegovoj strukturi, a on Je taj kOJI one
moguava ispunjenje Velikog Dela. Ukohko bl se ovaj proces pun
jenja Astraine ravni KliJo/ima nastavio u beskonanost, bez
mogunosti da doe do njegovog ienja i proienja: onda bi to
imalo za posledicu potpuno trovanje ljudske rase njenim vl stltlm
otpadnim izluevinama. Uprkos naporima m lobroJnlh Mlstlk I
.
.
teurgista kroz vekove, koji su svoJIm vlastitIm zIvotIma I duhOVnim
postignuima preobrazili prizemne elemente u trajno I zahvalno do
bro, zlo nije poelo nita manje da pretee NagomIlane s:le zla tada
poinju da se taloe u skladu sa zakOnima pnrode I Clkhcnostl. OVI
talozi astraine neistoe javljaju se u vidu razarajuih potresa u Pn
rodi. Zemljotresi, umski poari i poplave, kataklizmini zloini i
bolesti' sve su to naini na koje se ona ispoljava. Piui detaljno o
ovome, Elifas Levi belei uverenje da je Astralna svetlost "misteriozna sila iji uravnoteeni poloaj se ogleda u drutvenom zlvotu,
napretku, civilizaciji, a iji poremeaj daje anarhIJu, revolucIJu, vr
varizam, a iz ovog haosa se postepeno uspostavip nova ravnoteza,

68

69

.
:

Drvo Zivola

clvrlo PoEJavlje

kosmos novog poretka, kada se neki novi golub mira izlegne nad tam
nim i uskomealim vodama. To je ona sila koja uzdrmava svet, smen
juje godinja doba, kojom se mo bede i muka preobraa u dan
Hrista ... u eru nove civilizacije, kada jutarnje zvezde pevaju zajedno
u horu, a svi sinovi Boga kliku radosno."
Tako je, istovremeno, Astralna svetlost i oreol najvee prosvetl
jenosti i opaka zmija unitenja; najuzvienija predstava nebeskog car
stva i najgori pakao izopaenosti. Ukoliko kroz kanale AstraIne
svetlosti dolazi do pojava univerzalnih nesrea, i ako su anarhija i
katastrofe rezultat njene neuravnoteenosti i poremcaja u njoj,
onda sledi da se putem njih moe uspostaviti nov bolji poredak rav
notee i sklada na zemlji, ve i u nae vreme. Tako ishod naeg
sadanjeg rizinog prolaenja kroz haos i neastivu zbrku moe da
bude prefinjenija civilizacija. Znai, reenje se nalazi u naim ru
kama.
Neki optuuju Teurgiste za sebinost, jer prvenstveno tee ka
vlastitom spasenju. Uistinu, to na ta se Tcurgista zakleo je ono ve
liko postignue, pretvaranje sveta bede u svetliji eon; on je nevidljivi
i tihi glasnik novog i boljeg sveta. Povrno posmatrano, moe se stei
utisak da on pokuava da zadobije vii stepen duhovne svesti samo
za sebe i da uopte ne mari za dobrobit oveanstva. Meutim, nje
govi napori da dostigne boanstvenost verovatno vode ka najveoj
dobrobiti za celokupan razvoj oveanstva. "Ja u", rekao je jedan
mudrac, "ukoliko se uzdignem, uzdii sa sobom i celo oveanstvo".
Tako je to kod Teurgista. Prokulus je uio da se pomou magijskih
prizivanja i duhovnog sjedinjenja moe uticati da boanska esencija
sie na svet i da se inkarnira meu ljudima. Kada Teurgista doivi
sjedinjenje sa Boanskom Duom, i postane jedno s univerzalnom
Esencijom koja sainj va Duu i usmerava Inteligenciju Adama
Kadmona, Nebeskog Coveka, onda on ustvari raspolae moi da
uini oveanstvu neizrecivu uslugu. Jer oveanstvo je ono koje e
biti krajnje uzdignuto silaskom Bogova. Stvaranjem ncophodnih
promena u plastinoj supstanci i arhetipovima Formativnog sveta,
koje e shodno tome izgraditi sebe na fizikoj ravni i pomoi da se
ljudski um podigne na vii nivo konano e postati mogue uspo
stavljanje trajnog sklada i poretka sfera, izvora ivota i postojanja.

Ali sve dotle dok Magiar uspostavlja sklad u sferi svoje vlastite
svesti njegova mo je ograniena. Sve dok su lepota i sklad svoj
stveni samo njegovom vlastitom nainu ivljenja i dok je urav
noteio samo tu sferu sa univerzalnim Esencijama, venim
sreditima Svetlosti i Zivota koji odravajU univerzum u sVIm nJegovim vidovima, on ne moe da dovede do konanog ispunjenja ovog
utopijskog sna oveanstva.

70

71

ac

Delo PoeJovIje

Kada je re o sloenoj vekovnoj filozofskoj kontravcrznoj

rapravl kOla se .odnOSI na pItanje da h su pojave neto to je
objektivno Ih subJekllvno, postoje neki nejasni problemi koje svaki
Teurglsta, sam za sebe, mora da razrei. Svaki od njih neizostavno
zahteva odgovnr. Kabala ovo pitanje u potpunosti ostavlja otvo
renim, kako bl na njega svako mogao da da konaan odgovor na
osn?vu postlgnuto duhovnog doivljaja. Ovaj veliki problem se ne
.
moze lako prevaZICI, premda na magijsku praksu nc mora da utie
da I l je prednost dat ajednom ili drugom stanovitu. Mnogi Tcurgisti
su sklOni ka j ednostavnom pnstupu, koji jc osloboen svih komple
ksnIh : azmatranja mIstIka. Smatra se da sve pojedinanc stvari,
BogOVI I. s;,e SIle Pn rode postoje nezavisno jedni od drugih i da su
.
om spoljasnjost za Indl ldualnu svest; da je Teurgista samo jedan

beskrajno mah deli vhcanstvene univerzalnosti. Ova teorija pretpo

stavlja da duhovna hIjerarhIja postoji u najobjektivnijem moguem
obhku. TalllO negde u Univerzumu na nekoj nevidljivoj osetljivoj
ravni pOStOJI, na nmer, ! nteligencija nazvana Taftartharat koja je
stvarna n VOj nacln kao sto je stvaran kroja na svoj nain, i upravo
kao I kroJac reaguje kada se pozove pomou odgovarajuih metoda.
Taftarharat je ezavlsan .od oseanja i svesti Magiara upravo onoliko
.
koliko je Maglcar nezavIsan od oseanja i svesti obine kune muve.
Ooje objekllno postoje samo svaki na sebi svojstvenoj ravni i na svoj
naCIn. Isto vazI I za razne druge osetljive ravni prirode sa kojima
Maglar stupa u vezu. Premda su nevidljive i sazdane od veoma tanane
I prefinjene supstance, one su podjednako objektivne za njegov um.
Otuda nap:edova je u Teurgiji podrazumeva stvarno ujedinjenje

svestI MagIcara I vIse sveSl! Boga. Ova prva biva upijena u samu potku i
pnrodu Druge.

Jedan od osnovinih postulata Magije je da je ovek identina

kopija univerzuma u minijaturi, oba ih smatra objektivnim, a ono
to ovek opaa kao neto to postoji izvan njega na neki nain je
prisutno i u njemu. Blavatska daje jedno od tumaenja ove teze - a
to je istovremeno i miljenje koje zastupaju mnogi istaknuti filozofi
okultizrna, ukljuujui tajnera i Hajdela - koje glasi da je ovek
formiran posredovanjem nekoliko stvaralakih hijerarhija, od kojih
svaka, ne samo to je doprinela nekim svojim delom u stvaranju bia
koje je bilo u fazi formiranja, ve su, u stvari, sile i inkarnisale se u
ljudskoj prirodi. Pored toga, u Knjizi Mrtvih nailazimo na dokaze da
kod Egipana nije bilo ni jednog dela tela koji nije bio dovoen u
neku vezu sa Univerzalnim Esencijama; da je svaki element i deo
njihove prirode, u stvari, element samog Boga. Po ovoj teoriji, Bo
govi i Univerzalne Esencije kao da su uhvaeni u unutranjem sklo
pu oveka, to navodi na miljenje da teurgijska ve tina ne obuhvata
prizivanje spoljanjih entiteta, kao to j e to sluaj u objektivistikoj
teoriji, ve otkrivanje sposobnosti koje su uroene u oveku. Ovako
posmatrano, cilj mistikog iskustva nije prvenstveno usmeren na
bilo ta to se nalazi izvan oveka. Preciznije, duhovna promena
koju izaziva sjedinjenje u osnovi predstavlja preureenje psihikih
elemenata, to omoguava skladan rad celokupne mainerije zvane
ovek. Nije neophodno da se nove ideje uvode kroz kanale magijs
kih rituala ili posredovanjem Bogova. Ali ovaj nain znai izlivanje
raspadajuih ideja koje zaepljuju vitalne procese, to dovodi do ka
tastrofalnih posledica. Organizacija psihe ili dua nije usklaena
sama po sebi, ali kroz maineriju Magije ona poinje da se obre oko
svoje prave ose, a inei to ona istovremeno pronalazi svoju pravu or
bitu u kosrnikom sistemu. Postajui jedno sama sa sobom, u izvo
enju ovog dinamikog preureenja, ovog zadobijanja integriteta
vlastite svesti, ona postaje jedno sa univerzumom ili nekim delom
univerzuma. Proces je slian onome koji se eava n a fizikoj ravni,
na primer, kod osobe ija je vilica iaena. Covek sa iaenom vili
com ne samo to nije u skladu sam sa sobom, on nije u skladu ni sa
univerzumom, tako da ne mogu da m u pomognu ni njegovi vlastiti
napori niti napori njegovih prijatelja. Ali iznenada dolazi lekar, pra
vi lagan pritisak na vilicu i ona dolazi na svoje mesto, ovek se pono-

72

73

PETO POGLAVLJE

ii

Drvo lJvola

vo vraa u sklad - a naravno, shodno tome i uni-verzum se

transformie. Tako sjedinjenje s bogom " i ushienje proizalo iz
"
njega ima za posledicu usklaivanje ili uravnoteavanje raznih delova
svesti pomou Magije koji su se do tada sukobljavali ili su bili razd
vojen i. Nita novo nije dodato umu niti je spolja zapo-selo podruje
svesti to bi bilo uzrok prosvetljenja oveka i omo-guilo mu da sa
tako prefinjenim ushienjem opaa lepo tu Prirode i velianstvenu
slavu u srcu svih stvari. Izvesni centri u njegovom umu ili mone
ideje, koje su do tada bile uspavane u pojed inim delovima njegovog
.
vlastitog bIa, do te mere su podsaknute da dolazi do otkrovenja vie
sinteze i boljeg sveta.
Budu i daje svest Magiara ona koja ini da on eli da se uzdigne
.
I da se oslobodi svojih ogranienja, potrebno je da se napravi kratak
e regled metoda pomou kojih se u Teurgisti zainje ta svest. Drvo
Zivota je ranije posmatrano kao brojani simbol ureenog razvoj a
U1l1verzuma IZ Idealnog; kao klasifikaciono sredstvo u odnosu na
koje sc sistematski svrstavaju duhovne hijerarhije, i tree kao okvir
koji upuuje na ideje, simbole i znake koji spadaju u podruje prak
tine Magije. Sefira moe da se posmatra kao kosrnika sila; kao
emanacije ije se glavno podruje delovanja nalazi u makrosokrno
su. Analogno tome, i s obzirom da je ovek prema definiciji mikro.
kosrnos, slini principi vladaju i u ljudskom podruju delanja.
.
HIjerarhIje Bogova, budui kosrnike po prirodi, takoe su, od onih
najviih do poslednjih, zastupljene u nekom od principa koji su nam
u svojoj sveukupnosti poznate pod nazivom ovek, upravo kao to su
one o sebi, kao sveukupnost kosmikih sila, ukljuene u objedinja
.
vaJucu predstavu Kosrnikog Covek
a. Keltski pesnik E. A. u svom
najnovijem radu, Pesma i njeni vodoskoci, u kome sauestvuje u
praenju izvora lirskog stvaralatva u jedno m unutranjem duhov
nom entitetu koji uspeva da prevazie imaginaciju, na najlepi nain
opaa ovakvu zamisao. " Mislim da bi mogli da otkrijemo, ukoliko je
naa meditacija dovoljno duboka, da se paoci naeg egoizma kreu
ka nekom nebeskom sazveu. I kao to se u snu na ego dramatino
cepa na Ovo i To, i Ti i Ja, tako se i u sveukupnosti nae prirode
zamilja da se sve, budui da proistie iz oveka, deli na eone, ar.
hanele, demone i moi, stanovnike mraka i stanovnike svetlosti , a
74

mi moemo da ujedinimo ovo mnogostruko bi e i da postanemo

"
sti.
dro
mu
jne
kra
bes
e
hov
nji
ici
tin
ba
Od najviih bia koja su se pojavila u praskozorju vremena, pa
sve do naj ni ih elementala i eon a, svi nebeski bogovi i sile su
sadrani u oveku koji je ivi Hram Svetoga Du ha. Kruna, prva Sefi
ra, predstavlja samopostojei Du h, venog, vrhunskog, neroenog i
besmrtnog, i uzvieno postojanog tokom proteklih eona. Nazvana od
sledbenika Zoroastre Jedzirahom , "Jed inim ", ona je po definiciji
metafiziki i spi ritu alistiki osetljiva taka svesti, nevidljiva i najuz
vienija, centar iz koga potie energija i sila oveka. Ceo ovek je je
dan duh, jedan veiti centar svesti, budui da su svi ostali principi
razni vidovi njegovih aktivnosti, oplate njegove vlastite supstance, a
duhovnost i telesnost su samo dva vida jed ne iste supstance. Mona
da je kao ogledalo, sama po sebi nepromenijiva, ona istovremeno
odraava i sklad svih ostalih Mo nad a sa kojima jc, u telu Adama
Kadmona, zdruena u neraskidiv sku p. Njeni direktni prenosioci su
moi Hokm aha i Binaha Mudrosti i Razumevanja, dva ma nifesto
vana pol a stvaralakog instrumenta koji koristi. Ipa k, oni nisu samo
instrumenti, ve su, uist inu , najvii aspekti aktivnosti duhovnog bia
ija je sveta svetlost beskrajna i vena. U oveku su ove dve Sefire
predstavljena principima Hiah i Nema h, Volja i Spiritualna Dua, a
Intuicija je njihova priroda. Bu du i da postoje na stva-ralakoj rav
ni, a odraavaju potencijale koji izbijaju iz Boanskog Sopstva u
Arhetipskom Svetu, Volia i Dua zajedno sa Monadom tvore neu
nitivo nepromenljivog Coveka. Ne sama Monada, jer kao princip
ona je suvie aprstaktna i uvck previe osamljena da bi se mogla za
misliti kao ovek, ve ovo trojstvo Sefira j e ono koje zajedno formira
metafiziko jed instvo koje je Un utranji Bog, Tvorac u ivotu poje
dinca, onaj um etn ik i pesnik, Ge nije ije se ide aln e tvorevine pro
jektuju iz njegove vlastite boanske sutine i bud e svest sveta prema
uzoru koji prua njen prenosilac u tom trenutku. Ova nebeska trija
da, Monada sa njenim prenosiocima Voljom i Intu icijom, je zapravo
Bog, boanska inte ligencija na zemlji, pomou koje se zadobija is
kustvo i samosvest. to vie pojedinac stup a u zajednicu sa ovim en
titetom i to vie obogauje lin u svest u toj sveobuhvatnoj, nenoj i
proirenoj svesti, to vie e bit i u stanju da spozna svetost inkama-

75

--------w--

Pelo PoEl.vlje

cije, postiui potpunu velianstvenost tog venog uda - oven

os
ti. Mi ivimo i kreemo se i postojimo u tvorcu individualn
og
univerzuma. A opet, tako su apsurdni putevi ljudi i toliko sm
o se
udaljili od sutine, da nas je samo nekolicina koji svesno shvata
mo
nau boanstvenost; da smo i mi , kao i Hristos , kao i Bu da ka
oi
Krina, sinovi Boga, Bogova u svim vidovima.
Hiah je Volja, prvi stvaralaki prenosilac Monade, a njegova de
latnost je mudrost i odabir, isto kao i one stvaralake sile koju Bla
vatska naziva Jkhaakti. Ona je kao i aktivni aspekt teozofskog
Budhi, obino kovei Monade, neobino povezana sa velianstve
nou sklupane zmije, Kundalini, koja je simbolino predstavljena
Ureusom koji se esto sree na elima i ukrasima za glavu mnogih
egipatskih boanstava. Kako je Hiah aktivna energetska stvaralaka
mo, a budui da je u praktinoj magiji tap obredni instrument
stvaranja, otuda tap predstavlja istinski simbol Duhovne Volje,
jedne, prave, uzdignute prema nebesima, snane i neodoljive moi
stvaranja.
Budui da stoji na suprotnoj strani od Hiaha na Drvetu ivota,
Nemah, enski i pasivan, predstavlja istinsku duhovnu viziju Intui
cije i Imaginacije. Kao Pehar na Oltaru on je uvek otvoren kako bi
primio uputstva i naredbe koje stiu odozgo. Na njega se odnosi i
spiritualizovana imaginacija nazvana Krijaakti, koja je po volji, mo
par exellence u Magiji. Ova tri principa, kao vrhunske Sefire, postoje
izvan Bezdana, a odraavaju se nanie u pojmovni univerzum lju
dske svesti u kojoj ljudska dua sa niom sveu vlada uspomenama i
matom. Medutim dok ove poslednje postoje ispod Bezdana, njiho
vi nourneni postoje iznad Bezdana bez granica i ogranienja koja im
po pravilu nii um i ljudsko stanje nameu. to je vie ovek otvoren
prema boanskoj Volji i Imaginaciji unutranjeg Boga, to vie e se
manifestovati njegova boanstvenost, jedno od najveih proroans
tava, neoskrnavljeni penosilae najistije duhovne vatre. I kao to su
pesnik i kompozitor samo to i nikada ne mogu da budu nita drugo
kada se u njih, iz njihovog vlastitog izvora, ulije apokaliptina inspira
cija boanskog izraza, injenica koju je u veini sluajeva veoma
teko ak i prepoznati, a kamo li razumeti i ohrabriti, tako i ovek
postoji kao bolji Mistik i vei Magiar koji se odrie u boanskoj
,

76

rtvi dara svoje vlastite ljudske volje i ega, da bi se Volja njegovog

oca mogla ispuniti na zemlji kao i na nebesima.
Kao to se Vrhunska Sefira i Kosrnike Esencije odraavaju u
guim oblicima i u manje prefinjenoj materiji, to isto ini i ljudska
Sefira u pokoravanju zakonima makrokosmosa. NarednIh pet Sefl
ra ispod Bezdana nose naziv Ljudska Dua ili Ruah, sloeni princip
Razuma, Volje, Imaginacije, Pamenja i Oseanja smeten u SefIrl
Sklada. To je onaj Ruah koji je stvarni prenosilac Pravoga Sopstva,
takorei mehanizam stvoren kroz duge eone evolucije, napora i
patnji, kao sredstvo za ostvarenje kontakta sa spoljanjim svetom
kako bi nakon tako steenog iskustva sopstvo moglo da stigne do
svesne spoznaje postojanja svojih vlastitih boanskih moi i
uzviene prirode. Svest o vlastitom postojanju je smetena u Ruahu,
mada je istini za volju psiholoka anomalija da je ovaj mehanizam za
opaanje, koji je evoluirao iskljuivo kao instrument, uzurpirao mo
koju mu je dao ivot, postavljajui se na pijedastal kao Ego, kao
neko ko daje mo, uvid, volju i sposobnost da rei ivotne probleme.
Ruah naziva sebe " Ja " , trenutno se menjajui sa prolaskom vreme
na, pogoen tokom i pritiskom promenljivih misli i rastrzan emoci
jama, a to je upravo jedina stvar koja nije " Ja " . Jednostavno samo
prenosilae, on je preuzeo - kao to majmun oponaa radnju svoga
gospodara - pravo na odvojeno postojanje, razdvajajui se od svog
vlastitog boanskog gospodara, same energije, koja mu je dala i
ivot i materiju. Ovaj empirijski ego je ono to se u Magiji mora pri
neti kao rtva Svetom Anelu uvaru. Budui da sam pojam pri
noenja rtve podrazumeva da je ono to se prinosi kao rtva neto
najbolje i najvee to moemo da rtvujemo, ondaje dobro izgraen
Ruah, dobro istreniran u svim procesima logike i miljenja, dobro
snabdeven znanjem i posmatranjem, i savren u meri u kojoj je to
mogue u podrujima njegovog carstva, najvea rtva koju Magiar
moe da poloi na oltar, kao ponudu Najviem. "Onaj koji je umro,
oivee. "
Naravno, zbog prividne prirode uma u kome je usredsreen cen
tar svesti i zbog njegove sklonosti ka hladnim i iluzornim stvarima,
naa vizija Vieg Sopstva je nejasna, spreava nas da stupimo u blii
dodir sa stvarnom, stalnom i besmrtnom sveu koja je istinski naa.
77

--------rQ--

DIVa ZivaLB

Delo DoEJavlje

Otuda tek nako n to se odreknemo lanog ega moemo da ostvari

mo duhovni kontakt i upoznavanje sa Svetim Anelom uvarem.
Samo naputanjem uma i potp unim unitenjem njegove prividne
prirode, iskorenjivanjem onog elem enta iz koga proistie egoizam,
puka kombinacija opaanja, sklonosti i seanja, moe da doe do
man ifestovanj a unut ranjeg Boga koji e blagosloviti ljudsku duu
velianstvenim mistikim ushienjem. Da ne bi dolo do nepotreb
nog nagaanja i pogrenog tumaenja rei "unitenje " i odricanje "
"
"
i " rtvovanje ega, treba znati da ovde ne dolazi do unitavanja sa
mog principa. U svakom sluaju, to je i nemogue da se uradi, ali
lana vrednost ega, njegova iskompleksiranost, iluzija koju stvara da
je samo on stvaran i stalan, a da je sve drugo samo njegova tvorevi
na, to su stvari o kojima bi se moglo diskutovati. Kada se iskorene
samozadovoljstvo i lani ego u Rua hu, on postaje instrument due
od koga bi malo koji mogao da bude bolji .
Deveta Sefira je temelj nieg oveka. Naziva se NeJe i to je onaj
luna rni, vegetativan i instinktivan prin cip koji se iskljuivo odnosi na
sam in egzistiranja. Ta animaina dua je ujedno i istovremeno prin
cip energije i plastine supstance, sveukupnost vital nih ivotnih
struja, kao i nevidljive astraIne plesni na kojoj sc rasporeuju grubi
atomi u oblik u fizikih tela. Kao samostalan princip ona je astralno
telo, plastino dvojstvo izgraeno od plastine supstance i slui kao
podloga ili model fizikog tela. Odhranjena od AstraIne Svetlosti,
na kojoj se isctrava tano onako kako se fiziko telo hrani proizvodi
ma i energijom zemlje, ona moe da se uporedi sa onim to je
oznaeno kao Podsvest - premda ne poseduje ni vlastiti um ni vlasti
tu inteligenciju - u svakoj misli koju misl imo, svakom oseanju koje
osetirno, svakoj radnji koju izvedemo, ostavljajui neizbrisiv otisak
ili uspomenu na toj supstanci, utiskujui na taj nain u Astralnom
Telu odraz i automatski zapis prolog ivota zauvek. Sve, ili gotovo
sve, karakteristike koje su psiho anali tiari pripisali Podsvesti mogle
bi se pripisati NeJeu, ili bar onom aspektu NeJea koji se odnosi na
instinkte i impulse, a koji slui kao neposredno skladite oseanja i
utisaka, isto kao to se i naziv Kolektivno nesvesno moe primeniti
na nau predstavu o Astralnoj Svetlosti. Svi instinkti koji se nalaze u

osnovi oveka, primaIni koreni ti impulsi koje iskusi, pripadaju Sefiri

Jesod, Temelju iz koga istie sva ivotna energija.
Svi ovi principi postoje i funkcioniu kao ivi organizam po prin
cipu fizikog tela, Guja, koje je pripisano desetoj i poslednjoj Sefiri
Kraljevstva, sreditu i seditu svake od sila i funkcija svih veoma
osetljivih ravni prirode i svake od ovekovih duhovnih moi. Ovako
posmatrano, ljudsko telo je, uistinu, Hram Svetog Duha.
Ruah ili nie Mane, je ono na emu bih eleo malo due da se
zadrim. Premda obuhvata pet Sefira, od etvrte pa zakljuno sa os
mom Sefirom, njegovo centralno sedite je u Tifaretu, sferi sklada i
uravnoteenosti. I mada su i Volja i Imaginacija, takoe, u svojim vi
talnim aspektima postavljene iznad Bezdana u Vrhunsku Sefiru, u
neunitivu grau Unutranjeg Coveka, ipak u Ruahu se nalaze samo
bledi odrazi ove dve moi koje imaju poseban znaaj za Teurgistu u
izvoenju njegove umetnosti. Drugi problem sa kojim se suoava
Magiar je injenica da je kod Ruaha uroen princip samoproti
vurenosti koji spreava da se on koristi, nezavisno od neke supe
riornije pomoi, u potrazi za istinom i svetlou. Na nekim drugim
mestima sam se donekle bavio ovim pitanjem nesposobnosti oveka
kojim vlada racio da prevazie fenomenoloki svet, a mnogo detalj
nije o ovoj temi moe da se pronae u Kantovom izuzetnom tivu
etiri antinoma razuma u Prolegomeni, u Bradlijevom radu Privid i
stvarnost, kao i u izvanrednom rezimeu koji je dao P. D . Uspenski u
Tertium Organum .
Ukoliko koristi samo razum, ovek nikada ne moe da stekne
pravu spoznaju onoga to jeste, odnosno nikada ne moe da shvati
iskljuivo pomou uma da je on veni duhovni entitet, bljetava
zvezda koja sija svetlou svoje vlastite sutine unutar raskonog
tela Nuit, Kraljice Beskrajnog Svemira. D a bi zaista spoznao sebe
kao Boga i da bi stupio u zajednicu sa svojim linim tvorcem, ovek
mora da upotrebi druge instrumente i druge sposobnosti. U Misteri
jama, lamblihus je vrlo jasno izloio zakon da se samo pomou is
kljuivog rezonovanja ili filozofskog razmiljanja ne moe stupiti u
zajednicu sa Bogovima. Buenjem viih duhovnih moi kroz rituale
Teurgije moe se ostvariti vekovno oekivani cilj. " Ideja razuma nije
ta koja sjedinjuje Teurgistu sa Bogovima; jer u tom sluaju, ta bi

78

79

Drvo Zivola

Delo DoS.vlje

spreavalo one koji samo filozofski teoretiu da stupe u teurgijsko

jedinstvo s Bogovima? . . Meutim, u stvarnosti se to ne deava.
Savrena delotvornost neiskazivo uzvienih radnji, koje su boanski
izvedene na nain koji prevazilazi svo intiligentno poimanje, i mo
neobjanjivih simbola, koja je poznata samo Bogovima, su ono to
daje teurgijsko sjedinjenje. Zato ove stvari ne izvodimo kroz inte
lektualno opaanje."
Uobiajena je pojava daje onaj koji nije ba posebno obdaren vi
sokom inteligencijom ee u dodiru sa duhovima i podloniji je in
tuitivnim oseanjima od svog mnogo obdarenijeg brata. Paracelzijus
nas je uveravao da veliku Misteriju esto daleko bolje moe da uhva
ti prosta ena na vrhu svoje preslice, nego najprosveeniji kolarac.
Ako me seanje dobro slui, mislim da je Levi negde u svojim ma
gijskim spisima zabeleio da nije neuobiajena pojava da se istinski
praktini Magiari nalaze na selu, meu prostim ljudima, tj. ogra
nienih vidika i neobrazovanim, ili obinim pastirima. Ono to se a
ka ini nadmonijim nije nedostatak obavetenosti ili intelekta. Sto
se tie nedostatka obavetenosti, seljak je svakako u podre-enom
poloaju, jer on je oigledno um koji zasigurno razlikuje oveka od
zverinja u polju. Ali kada je nain razmiljanja iskvaren samozado
voljstvom, uverenjem da je on vrhunski, kada je sazdan od mudro
vanja punog samog sebe, to je daleko ec pojava nego to nije,
onda taj njegov nedostatak postaje daleko veom vrlinom. Havclk
Elis takoe navodi primer koji ide u prilog ovakvom miIje-nju. On
pria kako mu se tokom dugotrajnogjahanja kroz australijsku ika
ru sajednim neobrazovanim doseljenikom ovaj iznenada poverio da
mu se deava da kada stigne na vrh brda postaje sasvim nesvesan
sebe i svega to ga okruuje dok stoji i posmatra prizor koji se prua
pred njim. Ovi trenuci ekstaze, samozaboravljajueg sjedinjavanja
sa boanstvenom lepo tom sveobuhvatne Prirode u potpunosti sc
mogu poistovetiti, opaa Elis, sa pogledima prostog teaka neop
tereenog teologijom, dogmatskom tradicijom i nadmudrivanjem
civilizacijskih naina razmiljanja.
Istina je da su Misterije bile i da jesu razumljivije, a intuicija ot
vorenija, kod jednostavnijih i priprostih ljudi (a pritom ne mislim
glupih), jer kod njih ne postoje racionalne prepreke za telestike

zrake Nemaha. Ipak, budui da se Ruah razvio tokom dugotrajne

evolucije, njega ne treba u potpunosti zanemariti ve ga treba pods
ticati na dalji razvoj u njegovoj vlastitoj sferi delovanja i na ravOi pn
mene koja je u skladu s tim. I ovo je mesto, u izvesnom smislu, gde
Teurgija predstavlja izvesnu opasnos!. Za teurgistu nije dovoljno da
bude opijen Bogom i zaogrnut znanjem i razgovorom sa SvetIm
Anelom uvarom i eseneijama Bogova. Koliko god da je sve to ve
liko samo po sebi, jo uvek nije dovoljno. Jer kod njega iji je um u
neredu i neznanju i nije disciplinovan, Bogovi e uzalud da nalivaju
svoje vino. Budui da se um povukao kako bi dostigao viu sintezu i
plemeni tiju vrstu svesti, nema razloga da sc zanemari primena te
sposobnosti i na stvari koje se tiu njegovog vlastitog mesta u priro
di. Zbog toga se, prema Pitagorinom sistemu, smatralo da gramatI
ka, retorika i logika oplemenjuju i usavravaju um; matematIka
takode zato to se metode ove nauke zasnivaju na disciplini i
utvrenom redosledu. Negovane su i geometrija, muzika i astrono
mija, a iz njih su se razvili sistemi simbola. Ovakav prikaz intelek
tualne obuke savremeni Teurgista moe da sledi bez greke.
Negovanje intelektualne spoznaje predstavlja sutinski zadatak, ali
kada se i to uradi, preostaje jo jedan korak koji mora da bude pre
duze!. "Kralj arobnjak " , pie Vaughan, "gradi svoj u kulu spekula
cija rukama radnika sve dok ne stigne do poslednjeg sprata, a tada
priziva svog genija da oblikuje grudobrane s kupolama od dragog
"
kamena i da ih krunie zvezdanom vatrom. Nema koristi od gra
denja grudobrana tvrdave dok sama kula nije na pomolu. Kao to
nije naroito preporuljivo da se gradi vrh piramide pre nego to se
obezbedi osnova na kojoj bi ona mogla stajati. Ali, kada se postavI
osnova i kula razumno sagradi, grudobrani i vrhovi duhovnog is
kustva postaju trenutna neminovnost.
Otuda je najvii cilj magijskog rituala gradnja vrha piramide i
postavljanje grudobrana na intelektualnoj kuli, drugim reima - ko
munikacija sa Viim Sopstvom. Za svakog oveka ovo predstavlJ3
najvaniji zadatak i nita se sa njim ne moe porediti po znaaju i
vanosti, sve dok se ovo jedinstvo ne ostvari. Ono sobom donosi
nove moi, nova proirenja svesti i novu viziju ivota. Ono baca
bljetav zrak prosvetljenja na dotada mrane faze ivota, uklanjajui

80

81

----------

Drvo vola

iz uma oblake koji su spreavali prodor slave duhovne svetlosti. Sa

postignuem Vizije i kada se ugleda Miomiris, kao to se dogodilo
Jakobu Bemeu, celo polje prirodnog postojanja doslovno plamti
boanskim sjajem koji se ni sa im ne moe uporediti, tako da ak i
drvee poinje da podie svoje kronje prema nebu, a trava na zele
nim livadama neno peva hvalospev i izraava zahvalnost nudei
himne slave Vrhunskoj Svetlosti.
U ispunjenosti znanjem i razgovorom sa Svetim Anelom uva
rem, Teurgista je u stanju da predskae, zahvaljujui proirenju sve
tlosti razuma, koji su dalji koraci koje treba preduzeti u velikoj
potrazi koja se ne zavrava prosvetljenjem koje donosi Aneo, ve
time da on uvia da potraga tek poinje. Ceo Univerzum je ogro
man raspon duhovnih hijerarhija, a Sveti Aneo uvar stoji samo
na jednoj od preaga te ogromne lestvice koja se protee sve dalje
do u beskonanost. Teurgista opaa da je on samo iskra izbaena iz
duhovne sutine Boga, neverovatno blistava kao to je to njegov
Aneo, a ako je, kao to ga principi njegove Umetnosti ue, taj
Aneo samo iskra, koliko li je velianstveniji Bog koji ga je stvorio?
Tako je njegoo stremljenje, pod vostvo m Anela, uvek usmereno
navie i napred podupire njegovu unutranju viziju lednom ivotu,
kaAin Sofu, Neizrecivom Izvoru Svega. Priroda se ne nastavlja po
tresima niti nepremostivim jazovima i skokovima. Ona postepeno
marira, a ovo postojano napredovanje Teurgista pokuava da sledi.
Sjedinjenje sa Ain Sofom ne moe da se ostvari odjednom, Teurgis
ta mora polako da se penje lestvicama ivota, sjedinjavajui se na
svakoj od njenih preki u ljubavi i mudrosti sa svakom superiorni
jom hijerarhijom dok ne stigne do Bezgranine Vene Svetlosti.
lamblihus opisuje isti postupak sledeim reima; " A kada Ga dua
prihvati kao svog vou, Demon trenutno ovladava duom, upotpun
javajui njegov ivot i vezuje ga za telo kada sie. Isto tako on
upravlja ivotinjskim aspektom due, i usmerava osobenost njego
vog ivota i kazuje principe svih misli i rezonovanja. Kada ih on su
gerie naem razumu mi takoe izvodimo te stvari, a on nastavlja da
upravlja nama sve dok, kroz sveteniku Teurgiju, za nadmonog
uvara i vou nae due ne dobijemo Boga. Tada Demon ili prihvata
ili predaje svoju upravu izvanrednijoj prirodi ili se sam pokorava
82

Pelo PoS.vlje

ugi
dr
ki
ne
na
va
nja
ti
po
se
joj
ili
tvu
ds
vo
m
no
nje
si
ino
pr
do
to
tako
"
.
aru
od
sp
Go
m
nain kao svo

vla
ju
svo

a
tup
us
ar
uv
o
e
An
eti
Sv
to
to
o
ajn
a
zn
iko
tol
Nije
davinu nad ljudskom duom u prisustvu Boga, ve to se dua, kOJa
e,
bi
ito
ov
cel
no
jed
u
na
isa
orm
nsf
tra
lom
e
An
sa
a
jen
din
je ve sje
ujedinjuje kao takva sa Bogom. Ili je, moda, Aneo, koji je preuzeo
na sebe ivot du e, na isti nain primljen u vii i superiorniji ivot
jo
i
Idu
u.
du
za
bio
eo
An
ije
ran
je
to
ono
a
el
An
za
je
i
koj
ga
Bo
dalje lamblihus dodaje; " ta vie nakon to je (Teurgija) spojila
duu sa nek olik o delova Un iverzuma i sa uku pni m boanskim mo
ima koje su prole kroz nju, Teurgija tada vodi duu i ostavlja je u
celom Demijurgu i dovodi do njene nezavisnosti od svega, a nju
samu ujedinjuje sa venim razumom. Ali , ja mis lim da on na osoben
nain povezuje duu sa samozaetim i samopotaknutim Bogom i
svepodravaju im intelektom, kao i sveprisutnim moima Boga, a
isto tako i sa ono m njegovom moi koja uzdie ka isti ni i njegovim
samo savre nim , delotvornim i drugim demijurkim moima; tako
da teurgijska dua postaje savreno utemeljena u energiji i demi
jurskoj inte ligenciji ovih moi. On zat im umee duu u celovilOst de
mijurkog Boga. To je za Egipane kraj posveenog uzdizanja due
"
do boanstven os ti.
Teko da bi se mogla nai velianstvenija i potpunija vizija. Teur
gija predlae da se uzme ovek i da se postepeno sa njega, takorei,
skine sve to nije sutina i da se konano prodre u Duu iznutra. Za
tim da se ova unutranja Du a oplemenjuje i uzdie, sasvim poste
peno, do k ne pronae svog vlastitog Suverenog gospodara,
Voljenog. Uzdiui je sve vie i vie do k je jo ljudska i u telu od krvi
i mesa, i sam ovek se uzdie iznad nebesa stupajui tako u duhovno
optenje i bratstvo sa velikomoima koj e su Univerzum, izvo_rima
k
i
Ca
u.
anj
toj
pos
nom
ova
est
nif
ma
om
cel
st
jno
tra
i
ot
iv
u
daj
koji
posle svega dua nastavlja da se die i penje, prenosei i Boga koj i je
iziao sa prvim rumenilom zlatne zore sve dok se sa neizrecivim zano
som tiine ne vrati Velikom Izvoru Svega.

83

Via magija, kao to je pokazano, ima za jedan od ciljeva sjedin

javanje s boanstvom i to ovde i nakon onoga to je ovde, jedinstvo
koje se ne moe postii istom doktrinom i intelektualnim spekula
cijama, ve vebanjem drugih duhovnih sposobnosti i moi kroz ri
tuale i obrede. Pod "boanstvenim" Teurgisti priznaju veni
dinamini duhovni princip i njegove manifestacije koje se prelamaju
kao svetlost u Biima ija je svest, individualno i pojedinano, tako
uzviena i obuhvata takav stepen duhovnosti da s pravom zasluuje
naziv Bogovi. Ovo je oigledno objektivno stanovite, a ja u u ovom
poglavlju iskljuivo na ovaj nain govoriti o Bogovima ostavljajui
itaocu da ih tumai na drukiji nain, ukoliko to eli.
Meutim, na ovom mestu, moram da napomenem neto vano.
Ne sme se misliti da su Teurgisti i filozofi teologije bili poli teisti u
bilo kom uobiajeniom smislu. Ovakav zakljuak bi, uistinu, bio
veoma, veoma daleko od istine. Cak i za Egipane, koji su posedovali poprilino ispunjen panteon hijerarhijama i nebeskim boan
stvima, i koji su tako esto optuivani da su bili primitivni i sirovi
politcisti, E. A. Valis Badje ponudio odbranu. Jer, premda su neo
brazovani verovali u vei broj bogova, svetenici i obrazovane klase
koje su mogle da itaju i razumeju knjige, bili su pobornici ideje o
Jednom Bogu, tvorcu svih bia na nebesima i na zemlji, koja su, u
nedostatku bolje rei, nazvana "bogovi " .
U velikoj meri, ovo je i stanovite Magije. Prvenstveno, postoji
samo jedan Sveprisutni Zivot koji ispunjava ceo Kosmos. On proima i prodire u svaki ugao i deo svemira, podravajui individualni
ivot svakog bia koji postoji u svakom od svetova. Nepoznat sam po
sebi, budui da je sveprisutan i bezgranian u svim smerovima i

uzdignut van dometa razuma, on je neshvatljiv za ljudski um. Ali

ovoliko bi moralo da se zna, da od Njega potie sve dobro, sve ljud
ske due i duhovi i svaka mogua stvar koja postoji. Na neki nain,
neshvatljiv naem ogranienom razumevanju, negativna i pasivna
energija ravnom erno ratrkana po svemiru oivljava, oblikujui se
be u prvobitne aktivne centre koji su se prolaskom eona irili i poste
peno se razvili u kosmos. Sa ovim centrima, prvim manifestacijama,
iz latentne homogenosti iskoila je heterogena grupa boanskih en
titeta ili kosmikih inteligentnih sila koje su postale arhitekte i zidari
univerzuma. Iz njihove obilate pojedinane duhovne sutine rode ne
su nie hijerarhije, a one su, opet, iz sebe izbacile ili stvorile druge
grupe dok konano nisu stvorene ljudske due, reflektivni izdanci
blagoslovenih Bogova. Ove inteligentne sile n zivane su razliito:
Bogovi, Dajmoni, Univerzalne Esencije, Dijan Cohani, Eoni, Tele
tarhe i mnogim drugim imenima. Svi podrazumevaju istu osnovnu
ideju o svesnim (premda ne obavezno i samosvesnim i razumnim)
centrima sile, mudrosti i inteligencije koja zrai i stvara, na jedan ili
drugi nain, iz scbe manifestovani konani univerzum.
Egipatski Teurgisti su veoma pomno prouavali ove kosmike
sile ili Bogove, a njihove atribucije paljivo Josmatrali i belei li u
vidu parabola, alegorija, mitova i legendi. Cak i u tradicionalnim
piktografima njihovih Bogova svaki od amblema je veoma znaajan
i istovremeno sadri i duboki smisao i jednostavan opis karakteris
tika Boga. Na primer, plava ljiva koju u ruci nosi jedan od Bogova,
ili se nalazi kao ukras u kosi, podrazumeva istinu, postojanost i is
pravnost; dok skiptar prenosi ideju da Bog koji ga nosi poseduje
vrhunsku vlast i suverenost. Svaki pojedinani simbol i sigil koji nosi
Bog na nekom delu svoga tela predstavlja klju njemu uroene pri
rode. Mitovi i legende koje su potomstvu prene\i egipatski svete
nici u vezi sa Bogovima nisu samo ista izmiljotina nekih ljudi bez
znanja ili onih sa bogatom matom koji su se nemajui druga posla
zabavljali prianjem pria i ispredanjem prijatnih i neprijatnih lai
osmiljenih u njihovim glavama. Naprotiv, daleko od toga da su bili
detinjasti, u svakoj od ovih legendi i slikovitih opisa bogova nalazi se
skriveno bogatstvo tradicionalnog znanja za svakoga ko je u stanju
da ga otkrije. Kod tako pronic\jivih ljudi kakvi su bili Egipani, ljudi

84

85

ESTO POGLAVLJE

sa

D",o ivola

&slo PoEJavlje

koji su stvorili snanu civilizaciju iji ostaci stoje ak i danas kao

velianstveni spomenici, teko je poverovati da bi njihovi mitovi tre
balo da budu samo zanimljive i neverovatne prie, a da Bogovi koje
su poznavali nisu postojali ili da su bili, II krajnjem, samo deija
izmiljotina. Ni u kom sluaju ne treba verovati da je egipatski Pan
teon naroito Bogovi vezani za Teurgijske kultove, u bilo kom ste
penu bio mitski, odnosno da su bili rezultat religiozne igre plodnih i
dovitljivih sposobnosti. Primitivan ovek nije " stvorio Boga" kao to
misli tako mnogo savremenih studenata Komparativne religije ko
jima nedostaje dublje razumevanje i religijske genijalnosti. Ono to
je on zaista uinio, verovatno nesvesno,je davanje imena (a ne treba
smetnuti s uma da su ak i ta imena bila znaajna) i pripisivanje nadl
judskih sposobnosti ovim "moima" ili viim silama Prirode koje je
tako tano uoio i za koje je pravilno verovao da su manifestacije ili
simboli boanstvenosti. Sve misli i ideje, sva najvea znanja i uenja
Egipana, pronali su svoj slikovni izraz u alegorijama, parabola ma i
crteima. U takvom obliku su stigli i do nas. Odbaciti njihov tako do
bro razvijen sistem pounih mitova i legendi kao neto besmisleno i
detinjasto, znak je nezrele i plitke pameti. Nije teko dokazati da je
potrebno samo malo dubljeg prouavanja pa da se otkrije svo bogat
stvo spoznaje, za koje se nikada ranije nije znalo da postoji. Pored
toga vinjete i bojeni simboli Bogova, kojima su Egipani uobi
ajavali da ukraavaju svoje papiruse, isto tako nisu bili samo infan
tilni crtei nejasnog intelektualnog razmiljanja. Svaki bog u
egipatskoj mitologiji imao je sasvim precizno definisanu funkciju
koju treba da izvri u Kosmosu - stvaralaku, uvarnu ili neku
ruilaku, u zavisnosti od sluaja - a ta funkcija je tano utvriva na
dugotrajnim posmatranjima, kako svetovnim tako i teurgijskim, a
priroda i kvaliteti Bogova su prikazivani na slikama. Nisam sklon da
poverujem da su Egipani zaista smatrali da je Ra, Bog - Sunca,
zaista izgledao onako kako su ga oni predstavljali na svojim slikama,
kao ni to da Sunce u Pono poprima oblik bube. Ono u to su oni
zaista verovali j e da simbol skarabeja izraava razliite suptilne
puteve prirode Sunca nakon to zae. Kravaje, isto tako, bila simbol
neiscrpne plodnosti, Ibis simbol Mudrosti i najvie Inteligencije.
Soko, zbog sposobnosti da lebdi visoko na nebu, bio je savren sim-

bol boanskog Sopstva koje, odvojeno od svih ovozemaljskih stvari i

oblika, gleda na njih sa visina ravnodunim pogledom. Cela ova
tema mora paljivo da se proui, a kada bi samo pola panje i zani
manja koje prosean ovek poklanja itanju novina posvetio
pro-uavanju Bogova stekao bi dosta korisnog znanja koje je od izu
zetne vanosti u Magiji.
Evoluciju Kosmosa duhovnog i fizikog, po prvi put su opisali fi
lozofi kroz promene geometrijskih oblika. Svaka ezoterina kosrno
gonija predstavljena je krugom, takom, trouglom i kockom itd. Oni
su kasnije uklapani u jednostavan geometrijski oblik kao to je onaj
nazvan "D rvo ivota" u Kabali. Svaki stupanj kosrnikog razvoja
oznaavao je broj, a aktivnost Boga ili hijerarhije Bogova izraavala
se specifinim znaenjem broja ili odreenom fazom evolucije.
Tako u Kabali imamo deset primarnih emanacija. Svakoj od njih
pripisan je broj, pa je otuda u svakom broju sadran neki Bog. Pos
toji deset nizova hijerarhija kosrnikih sila, duhovnih, dinamikih i
inteligentnih, ije zbirne aktivnosti dovode do formiranja fizikog
univerzuma. Tradicija Teurgista je klasifikovala prema opadajuoj
skali istoe i duhovnosti od Bogova preko Arhanela pa do Inteli
gencija i Duhova.
Kako je cilj Magije da se postigne na jedan ili drugi nain blisko i
trajno duhovno jedinstvo sa ovim kosrnikim boanstvima koja se
nalaze u osnovi stvarnosti i izvora supstanci vitalnosti, uputno je dati
njihov kratak opis onako kako su ih shvatali Egipani. Na tabeli koja
sledi bie data njihova klasifikacija prema hijerarhijama i skali a nji
hovom razumevanju e pomoi ukoliko se italac priseti onoga to
je u prethodnom poglavlju reeno o Sefirotima.
Za svakog od Bogova bie dat kratak opis koji se bazira na egi
patskim tekstovima, ostavljajui itaocu da ga protumai onako
kako eli. Priroda Arhanela, Inteligencija ili Duhova imenovanih
na tabeli otkrie se pomou atributa vladajueg Boanstva.

86

87

bLo PoEJovlje

Arhanel Hor
Andela
Metatron Kajos
PI.h,
l Keler
Amon
ha Kado
Ofanin
Tahuti
Raciel
2 Hokmah Cafkiel
Saturn (zida
Arilin
3 Binah
4 Hesed
Jupiter Maat
C.dkiel Kamalin
Kamael Serafim
Horus
5 Geburah Mars
Malahim
Sunce Ra, Oziris Rafael
6 Tifaret
Venera Hator
Elohim
Haniel
7 Necah
Beni
Mihael
Merkur Anubis
8 Hod
Elohim
Su, P'I Gabriel Kerubim
Luna
9 Jesod
Br.Sefira

Planeta Bog

10 M.lkul

Seb

Zaziel

Iim

Inteligencija Duh
planete
planete
Agiel
Jofiel
Grafiel
Nahiel
Hagiel
Tiriel

Zaziel
Hasmiel
Barcbael
Soras
Kadmiel
Taftartarat
Tariim
Hasmodaj
ve Ad-Ruah
eh.lim
-

Shodno kosrnikom razvoju predstavljenom Keterom kod Ka

balista, Ptah je egipatsko boanstvo ije imc znai Onaj koji otvara.
Izgleda da Je za eglptologe ovo bio kamen spoticanja u klasifikaci
Jama, Jer u sluaju da se smatra da se ovo odnosi na otvaranje dana
zlaskom Sunca, svakako da on sam nikada ne bi mogao da formira
Jednu vanu grupu Bogova u hijeratskim tekstovima. U Knjizi mrtvih
nJegovI atnbutl msu m u kakvoj vezi sa Raom, Kefrenom i Tumom,
BogovIma poveza m m sa uspeem, zalaskom i pononim nestankom
Sunca. Meutim, pomou magijske filozofije uopte nije teko da se
sagleda u kom smislu je Ptah nazvan "Onaj koji otvara ", zato to
njegova pojava stvara ili zapoinje ciklus kosrnike manifestacije i
on Je taj kOJI J e skrIvem Logos centralna metafizika sutina iz koje
se sve raa. Ovakvo tumaenje pronalazi na mnogim slikama na ko
JIma Je Ptah predstavljen kako oblikuje jaje sveta na grnarskom
toku. Bad takoe ukjazuje na etimoloki koren rei Ptah , odnosno
.
na njegovu vezu sa znaenjem jedne druge rei a to je "razbiti " ili
" . Ovaj srodni koren rei u stvari na izvanredan nain pred
klesati
"
.
stav a PrI ? du ovog Boga kao to to ini i re "izumitelj " ( "Tvorac ",
"ZacetOIk ) kOJa se Javlja u tekstOVIma. Ptah ne samo to otvara cik
lus evolucije, ve je on i onaj koji, izlazei iz trostruko nepoznatog

88

mraka,je Veliki Arhitekta Univerzuma koji, zajedno sa Totom i Jzi

dom, daje ivot manifestovanim stvarima. Nazvan je "zaista velikim
bogom kojije nastao u najranijim vremenima ", to uverljivo ukazuje
na njegovu prirodu, a smatran je i " ocem poetka i tvorcem jajeta
Sunca i Meseca ". U istoj kategoriji sa Ptahom, kao podudarnost is
tog niza filozofskih ideja povezanih sa Krunom, nalazi se bog Amon
ili Amen. On je bio nevidljiva stvaralaka mo koja je bila izvor sveg
ivota na nebu i u podzemnom svetu, da bi se na kraju manifestovao
u Raa, Boga Sunce. Samo ime ukazuje na onoga koj i je skriven ili
pritajen, a u vreme Ptolomeja njegovo ime je poelo da se vezuje za
re koja znai " ustrajati ", ali i "biti sklon ". U jednom od svete
nikih dokumenata Bog je pozdravljen takvim izrazima koj i nam
pruaju reit opis njegove prave prirode. " Sveta dua kojaje nastala
na poetku ... prva boanska supstanca koja je udahnula ivot dru
gim dvema boanskim supstancama; bie kroz koje je svaki drugi
Bog nastao. "
Pored toga postoji i znatan broj dokaza koji neminovno navode
oveka da poveruje da Oziris spada u istu ovu kategoriju. U brouri
Britanskog muzeja o Knjizi mrtvih stoji u vezi sa jednom egipatskom
princezom da nije bila u stanju da Amon-Raa i Ozirisa posmatra
kao dva razliita Boga, ve kao dva aspekta istog Boga. Verovalaje
da " skrivena " stvaralaka mo usadena u Ramonu nije bila nita
drugo do drugi oblik iste one moi koja je karakteristina za Ozirisa.
Meutim, u ime preciznosti, Oziris mora da se posmatra kao ljudska
inkarnacija stvaralake moi; preuzimanje Najvieg Boga u ove
anstvu; Avatara, ako elite, Vrhunskog Duha. Svi razlozi da se ve
ruje u tanost ovakvog gledita, kada je re o Ozirisu, su prisutni. On
je Bog koji se ponovo raa i duhovno vaskrsava, oznaavajui na taj
nain prosvetljenog Adepta, proienog iskuenjem i patnjom; on
je onaj koji je umro, i nakon silaska u Podzemni svet, udesno se
ponovo uzdigao, proslavljen, da bi neprikosnoveno vladao na nebe
sima. Dokje u ovom svom aspektu, on pripada tipu koji je smeten u
TiJaretu . Meutim, postoji jo jedan njegov aspekt, Asar-Un-Nefer,
Oziris Dobrotvor ili Savreni, a u tom boanskom obliku on pred
stavlja najpogodniju predstavu za onu fazu Kelera koja je najrealiji i
najdublji aspekt sopstva.
89

pc

DNO

ivola

&slo PoeJ.vlje

Priroda Tota ili Tahutija i opis karakteristika koje su mu Egip

ani pripisivali ne ostavljaju ni najmanje prostora za sumnju da ga
odmah treba smestiti u Hokmah. On je Mudrost i Bog Mudrosti, i
kao to je uoio Bad, on je personifikacija inteligencije svih boan
stava. Samo ime Tahuti, izgleda da potie od najstarijeg naziva za
Ibis, pticu koja je samim svojim stavom ukazivala na meditaciju i
mudrost. Bad je u Egipatskim Bogovima dao izvanredan opis atri
buta Tota, koji u ovde citirati: "Pre svega, smatralo se da je on i srce
i jezik boga Ra, to e rei, on je predstavljao razum i mentalne moi
ovog Boga, kao i sredstvo pomou koga se njegova volja prenosila u
govor; u jednom vidu on je bio sam govor, a u kasnija vremena vrlo
lako je mogao da predstavlja, kako ree dr Bir, Logos i Plato. U
svakoj legendi u kojoj Tot zauzima istaknuto mesto vidimo da je on
onaj koji izgovara rei koje ine da se Raove elje ispune, a u onom
trenutku kada je Tot jedanput izrekao zapovest, ta zapovest ne
moe da ostane neispunjena, na ovaj ili onaj nain. On izgovara rei
koje dovode do stvaranja neba i zemlje ... Njegovo znanje i mo
raunanja razmerile su nebo i isplanirale zemlju, i sve to je na
njima; njegova volja i snaga odravaju sile neba i zemlje u ravnotei;
njegova vetina u matematici nebaje ona kojaje omoguila da se na
pravilan nain uspostave zakoni na kojima poivaju temelji i po ko
jima se odrava univerzum; on je taj koji je odredio kretanje nebe
skih tela i njihova vremena i godinja doba. " On je personifikacija
uma Bogova i Logosa, a kao sveproimajua, upravljajua i usmera
vajua sila neba, on oblikuje osobenosti egipatske religije " koja je
tako suptilna, kao to je to verovanje u vaskrsnue mrtvih u duhov
nom telu i kao doktrina o venom ivotu" .
Atina Palada je grka boginja Mudrosti koja je prema legendi
izala u punoj ratnoj opremi iz glave svoga monog Oca, Zevsa.
Uran, bog zvezdanog neba, mogao bi takoe da se svrsta u istu ovu
kategoriju u kojoj se nalaze Tot i Atina, jer treba napomenuti da je u
tradiciji Hokmah, izmeu ostalog, nazivan i sefi rom Nepominih
Zvezda.
Izida, koja odgovara Binahu, smatrana je roditeljkom Univerzu
ma, prvim izdankom vremena, gospodaricom neba, mora i svih
stvari na zemlji, a bila je Vrhunska Majka koju su svi drevni narodi,

pod razliitim imenima, oboavali. Kao Kraljica Neba, kao strast

vena i svemona vladarka oba sveta, ona je privukla ogroman broj
vernika i iskrenih poklonika. Ukoliko elimo da ukratko rezimi
ramo sve ono to je Bad rekao u vezi s njom, moglo bi se rei da je
Izida smatrana velikom i blagodatnom Majkom iji uticaji i ljubav
ispunjavaju celo nebo, zemlju i boravite mrtvih, buduui da je ona
personifikacija ogromne pasivne moi raanja koja bezgreno zai
nje i raa sva iva stvorenja i sve stvari. Ono to rodi ona to i titi, o
tome se brine, hrani ga i neguje; upotrebljava svoj vlastiti ivot da bi
milostivo i uspeno iskoristila svoje moi ne samo za stvaranjc novih
stvari ve i za obnavljanje onih koje su mrtve. Pored svcga toga, ona
je bila i najvii tip odane i verne ene i majke, a upravo je to onaj
njen aspekt koji su Egipani najvie potovali i oboavali. Prema do
bro poznatoj legendi, njenog mua Ozirisa zaklao je njegov brat Ti
fon ili Set (simbol ruilakog aspekta Prirode), zatim ga je stavio u
koveg i bacio u Nil kojim je Ozirisovo telo dospelo do mora. Nakon
dugotrajne potrage Izida je pronala Ozirisovo mrtvo telo i, kako je
verovala, smestila ga je na skriveno mesto. Medutim Tifon ga je ipak
pronaao i zlobno isekao na komade. Izidino lutanje za iskasapl
jenim komadima tela, kao i zaee i roenje njenog deteta Horusa,
snano su uticali na matu Egipana. Naroito onaj deo legende u
kome se govori kako je ona traila pomo od Tota, Boga Mudrosti i
Magije, a on joj , zahvaljujui svom poznavanju Teurgijske ve tine,
govori radnje i rei moi pomou kojih e privrcmeno biti u stanju
da vrati Ozirisa u ivot, s kojim Izida tacla raa boansko dete
Horusa.
Pored ove, postoji jo jedna pomalo maglovita legenda koja go
vori O tome da je, paradoksalno, Izida pomogla Tifonu u borbi koju
je protiv njega poveo Horus, koji pak, uasno razjaren prividnim
izdajstvom, ubija svoj u majku odsekavi joj glavu. Meutim, Tot je
odmah odseenu glavu pretvorio u glavu krave i ponovo je spojio za
njeno telo. Na osoben nain, ova legenda ukazuje na odnos koji pos
toji izmeu Izide Majke i kravoglave boginje Hator, koja ima mnoge
atribucije koje se u mnogim znaajnim delovima poklapaju sa atri
bucijama same Izide. Drvo ivota, koje dramatino ukazuje na pro
ces evolucije, trebalo bi da donekle doprinese boljem razumevanju

90

91

Drvo i'..ivola

&slo PoEJavlje

ideje koja se nalazi u osnovi ove legende, kao i grke legende a Kro
nosu, koji takoe predstavlja atribuciju Binaha . U toj legendi pria
se kako je Kronos nasilno preuzeo vladavinu nad svetom od svog
oca Urana, a kasnije je to isto njemu uinio njegov sin Zevs. U
Tajnoj Doktrini Blavatska daje veoma upeatljivo objanjenje za
poreenje ove dve legende. Ukratko, ona smatra da Kronos ozna
ava beskrajno Trajanje, bez poetka i kraja, izvan podele Vremena
i Prostora. Za one Bogove koji su nastali da bi delali u prostoru i vre
menu, to jest da bi se probili iz kruga duhovnog carstva na zemaljsku
ravan, alegorijski je reeno da su se pobunili protiv Kronosa i pobe
dili (tada) jedinog ivog i najvieg Boga. Meutim, kada se Kronos
predstavlja kako osakauje svoga oca, onda je znaenje tog osaka
ivanja veoma jednostavno. Apsolutno vreme je postalo konano i
uslovno; postaje deo izdvojen iz celine, pokazujui tako da je Kro
nos, otac Bogova, preao iz Venog Trajanja u ogranien vremenski
period.Isto tumaenje se moe primeniti i na gubitak Izidinog svo
jstva, koje dovodi do njenog prelaska od vrhunske boginje stvaranja
na niu zemaljsku ravan.
Maat, boginja koja je pripisana sferi Hesed, u drevnom egipat
skom sistemu vrlo je slina Tatu, u stvari, toliko slina da bi se go
tovo mogla smatrati njegovim enskim pandanom. Tip i simbol ove
boginje je njeno pero, jednostruka ili dvostruko, koje je uvek privr
eno u njenoj kosi ili ga dri u ruci. Ukazujui prvenstveno na ono
"
"to je pravo , re "maat " je koriena u fizikom i moralnom
smislu, tako da je na kraju poela da znai "pravo, istinito, ispravno,
tano " . Ova boginja, otuda, predstavlja otelovljenje ideja o fizikim
i moralnim zakonima, poretku, istini i kosrnikoj pravilnosti. Moe
se primetiti da su mnogi od ovih atribucija Maat, istovremeno i
znaajne odlike koje astrolozi pripisuju planeti Jupiter, koji je jedna
od elemenata koji se podudaraju sa istom Sefirom kojoj pripada
Maat. Po moralnoj snazi, Maat j e smatrana najveom od boginja,
tako da je ona Dama Sunce u Tautu, ili donjem svetu, gde se mere
due u prisustvu Ozirisa. Obino predstavljena kao ena koja sedi ili
stoji, ona u jednoj ruci dri ezlo suverenosti, a u drugoj Ank, znak
venog ivota. Na nekim slikama je prikazana sa po parom krila na
rukama, a u nekoliko sluajeva naslikana je kako nosi Sljivu Istine

koja joj stoji uspravno nad glavom, bez bilo kakvog drugog ukrasa
na glavi.
Rimski bog Jupiter, u poetku je bio elementaino boanstvo i
potovanje kao bog kie, oluje, grmljavine i munja. Gospodar neba i
princ svetlosti, bio je i bog koji je predviao budunost, a dogaaji
koje je predskazivao bili su rezultat njegove volje. U grkoj mitolo
giji njemu odgovara Zevs, a njih obojica su dodeljeni Hesed".
Peta Sefira Geburah prevodi se reju " Mo" i zajedno sa as
trolakim podudarnostima Marsa na najbolji nain oznaava ono
to je karakteristino za Horusa. On je egipatski Bog Moi koji se
javlja u raznim vidovima, od kojih su najvanija dva: Hoor-paar
Kuit i Heru-Kuit. Kao prvi, grki Harpokrates, onje predstavljan sa
kovrdom kose, simbolom mladosti, sa desne strane; ponekad nosi i
trostruku krunu sa ljivama i diskovima kao ukras na glavi, a po
nekad opet samo disk sa ljivama. Najee je predstavljan sa kai
prstom na usnama, u znak utanja. Kao Heru-Kuit, " Horus dva
horizonta ", obino je prikazivan u vidu sokola koji nosi na glavi
sunev disk oko koga se nalazi zmija Ureus, ili sa trostrukom kru
nom ili sa ateph krunom. On je bio u tesnoj vesi sa Bogom Sunce, a
predstavljao je sunev disk tokom njegovog dnevnog kretanja po
nebu, od izlaska do zalaska. Ali upravo kao Horus, izdanak Izide i
Ozirisa, on se vezuje za Geburah; to je njegov aspekt osvetnika koji
kanjava ubicu i oskrnavitelja tela svoga oca. Predstavljen kao soko,
on je bio u stanju da sa najveih visina vidi neprijatelje svoga oca
koje je progonio, a kako kae legenda, tada se javljao u obliku
ogromnog krilatog diska. On je sa takvom estinom i gnevom napa
dao ove neprijatelje da su svi oni izgubili ula i nijedan od njih nije
mogao ni da vidi svoj im oima ni da uje svoj im uima. U ve
pomenutoj brouri Britanskog muzeja tako su interesantni zapisi
vezani za ovu temu da ih dajemo u celosti:
"Kada j e Horus stigao u doba zrelosti krenuo je da trai Seta da
bi otpoeo rat sa ubicom svoga oca. Njih dvojica su se napokon srela
i nastade uasna borba, a premda je ve bio poraen i pre nego to je
potpuno baen na zemlju, Set je uspeo da iskopa Horusu desno oko
i da ga zadri. Set je i nakon ovako iscrpljujue borbe nastavio da
proganja Izidu, a Horus nije bio u stanju to da sprei sve dok Tot

92

93

,d

&,;lo PoeJavljc

Drvo ivota
nije naterao Seta da mu vrati oteto Horusovo oko. Tot je odneo oko
Horusu, postavio mu ga na lice i vratio mu vid bajanjem. Horus za
tim kree da trai raskomadano telo Oziris a kako bi ga vratio u
ivot. Kada ga j e pronaao povezao je delove tela tako da je Oziris
mogao sa pomera svoje udove i da ustane. Kako ga je Tot nauio,
Horus je izgovarao niz formula kao da prinosi rtvu Ozirisu ... Zagr
lio je Ozirisa i tako mu preneo svoj ka, tj. svoju ivotnu snagu i vital
nost, a dao mu je i svoje oko, ono koje je Tot uzeo od Seta i vratio
mu ga na lice. Cim je pojeo Horusovo oko Oziris ... obnovi svoje
mentalne sposobnosti, koje je smrt potisnula. Odmah se podigao sa
svoje mrtvake postelje i postao Gospodar Mrtvih i Kralj Podzem
nog Sveta."
Mars i Ares su grki i rimski pandani, budui da su obojica
oboavani kao bogovi rata i borbe, koji nastavljaju ovu sutinsku
ideju Geburaha jaine, moi i energije.
Ono ime bih se ovde malo due pozabavio su Ti/aret i bogovi
vezani za njega, u meri u kojoj se odnose, vie nego bilo koji drugi,
na aspiracije Magiara. Kako je Ti/aret sfera Lepote i Sklada, kao i
"kua due", bogovi koji se po tradiciji vezuju za nju su na poseban
nain simboli i predstavnici uzviene due, ili Svetog Andela Cuvara. Dionis, Oziris, Mitra i mnogi drugi, odrajavaju sve tipove
besmrtnosti, lepote i uravnoteenosti. Mauricije MeterIink je na
izvanredan nain saeo celokupnu filozofsku postavku ove ideje.
"Dionis", kae on, Ilje Oziris, Krina, Buda, on predstavlja sve boan
ske inkamacije; on je bog koji silazi ili, pre, koji se manifestuje u
oveku; on je smrt, privremena i iluzorna, i ponovno raanje, stvar
no i besmrtno; on je privremeno sjedinjenje s boanstvom, to je
samo uvod u konano sjedinjenje, beskonanog ciklusa veno Oola
zeeg." Boanstva koja karakteriu Ti/aret, otuda, predstavljaju pro
svetljenu duu, uzdignutu kroz patnju, usavrenu kroz iskuenje i
ponovo uznesenu u slavi i trijumfu. Oziris se moe smatrati priklad
nim predstavnikom ovih vaskrsavajuih boanstava, a postoje dokazi
da je za Egipane Oziris bio bogo-ovek koji je patio i umirao i vaskr
savao, kako bi postao Kralj carstva duhova. Egipani su verovali da
mogu da naslede veni ivot kao to je to on uinio, uz uslov da ono
to su bogovi uinili za njega bude uinjeno i za njih, a to je ono to
v

94

HATOR

Egipatska Afrodit.

95

Drvo uvala

se nalazi u osnovi izvoenja takozvanog Dramskog Rituala. Oni su

izvodili obredne rituale kako bi prinudili ili ubedili Ozirisa i bogove
koji su doveli do njegovog vaskrsnua (to jest, Tota, "gospodara
boanske rei, pisara bogova", Izidu koja je upotrebila magine rei
koje joj je dao Tot, Horusa i druge bogove koji su izveli rituale koji
su doveli do Ozirisovog vaskrsnua) da za njihovo dobro urade isto
to su uradili i za boga.
Oboavanje Mitre i Dionisa ima isti koren. Ono takoe povezuje
duhovni trijumf Bogo.oveka i povratak Boga-Sunca koji, kao sim
bol besprekorne due, prodire u ljudsku svest i osvetlivi ovekov um
oslobaa mraka njegov ivot, a zarobljeni duh postaje poletan i ra
dostan. Krinaj e isto tako simbol Bogo- oveka, jer u njemu su duh i
materija u ravnotei, a postavi Avatar, zemaljsko prebivalite uni
verzalnog duha, on obuhvata u jednoj ljudskoj osobi dvojni kvalitet
Boga, besmrtan i zanesen, zajedno sa svim osobinama koje su
tipine za ljudski rod.
Tifaretu je pripisano i Sunce. Tako Ra - ukljuujui i Tuma i Ke
fru, zalazee i ponono Sunce - pripada ovom nizu Bogova. Za
Egipane je pojam Sunce bio toliko svet da su bogu Ra dodelili
atribute boanske svetlosti i ivota; bio je personifikacija isprav
nosti, istine i dobrote pa samim tim i unititelj mraka, zlobe i zla.
Oziris, jednim delom bog, a drugim delom ovek, uzrok i tip be
smrtnosti ovekove, prema njemu se istovremeno odnosio kao pre
ma bogu, ocu i sebi ravnom. U bogu Ra su bile koncentrisane neke
od najplemenitijih religioznih koncepcija Egipana tako je on kao
solarno boanstvo, davalac hrane i vitalnosti, fizike i duhovne,
stanovnicima zemlje, poeo da se poistoveuje sa Amonom, skri
venom stvaralakom moi koja je omoguila razvoj celokupnog
manifestovanog univerzuma.
Priroda Ozirisa je vrlo dobro prikazana kroz legende u kojima on
ui ljude da koriste kukuruz i gaje groe, a u kasnijoj fazi on se
poistoveuje sa Dionisom-Bahom, bogom punim ivotne snage i
zanosa kod starih Grka. Vremenom, Oziris poinje da se smatra vla
darom mrtvih i vodiem dua iz tame zemlje u sreno carstvo gde bi,
prema njihovoj teologiji, u potpunosti sagledali boanstvenost bez
bilo kakvih ogranienja. Pokojnik, ukoliko je ispravno iveo, na
96

mistian nain se identifikuje sa Oz iris om ; u ivotu Bo ga on takoe

ne igra nez nat nu ulogu. Grci su oboavali Dio nis a kao boanstvo
ponovnog raanja lia, cvasti i voa na granama drvea. Vl,nova
loza sa vreama groa, vrelo vin e koje razveseljava srca lJudi, sto Je
bio njegov glavni, ali ni u kom sluaju, jed ini pos ao. Kao bog voaka
i loze, on je ne no i ljubazno boanstvo, oplemenjuje oveka i nJe
gov ivot dok se naslauje u mir u i raskoi i daruje bogatstvom i izo
biljem svoje poklonike. I premda je, po legendi, tuen olUJama,
raskomadan i muen od strane svojih neprijatelja, Bog koji nosi
tirzus dok bei od neprijatelja koji ga progone, on se ponovo die iz
mrtvih u nov i ivot i obnavlja vitalnost prirode. Pod imenom Janus
on je brat ili mladoenja Persefone, a sa njom i Demetrom uestvuje
u Eleusinskim ritua lima . Nije nein teresantno da se uzgred napo
mene da je Persefona atribucija Kraljevstva, u Zorahu nazvana De
vicom, Sinovljevom Nevestom, koji je u Tifaretu . Ovaj graciozni,
mlad i Dion is, boanstvo koje pati i preobraava se, istovremeno i
prolazan i veao, umire i ponovo izvire II novi duhovni ivot, je ono
vrhovno boanstvo pesnika i mist ika sekte nazvane Orfik, u ijim
Misterijama dua i njena sudb ina, kada se oslobodi tela, postaje is
taknuti objekat.
Slino boanstvo, koje izraava istu ideju duhovne uravnotee
nos ti i preobraaja, bog koji poseduje gotovo iden tin e karakteris
tike kao i Dio nis, bio je Mit ra, persijski Bog Svetlosti, svetlosti tela i
svetlosti due. On je odraavao onu briljantnu karakteristiku moi
Sunca koje nepogreivo, iz dana u dan , iz godine u godinu, pobeuje
sile tame i njenog terora. Mit rina svetilita su se obino nalazila u
peini koja je prvobitno, verovatno, predstavlja la odmorite ispod
zemlje gde se verovalo da se Sunce krije no u, da bi kasnije za odane
poklonike postala bezdan inkarnacije u koji due moraju da siu.
Zatim bi, kao i sam Bog, mo gle da se uzdignu, proiene brojnim
pokuajima i patnjama, u slavi i zan osu .
Boginja Hator, zajedno sa Afroditom i De me tro m, bila je zdru
ena za Sefiru Neeah, Pobedu. U najranija vremena, Hator Je u
Egiptu smatrana kosmikom boginjom, a verovalo se da je bila, kao
boginja krava, personifikacija stvaralake moi Prirode koja nepre
stano raa i stvara, donosei i odravaju i u ivotu sve stvari. On a Je
97

OTvo ivala

&:&0 POeJBVljC

bila "majka svoga oca i erka svoga Sina" , to istovremeno podsea i

na tradicionalne formule Tetragramatona. Izgleda da postoji i vrlo
znaajna veza izmedu nje, Izide i Nut, kraljice i personifikacije
svemira. Ve smo pom enul i legendu po kojoj je Horus ubio Izidu, a
njenu glavu je Tot pretvorio u glavu krave, glavu boginje Hatar. Ovo
bi ukazivalo na evolutivnu promenu stvaralakih kosrnikih ener
gija, od Izide iznad Bezdana u podruje man ifestovanja koje je vie
zemaljsko. Hatar je predstavljana u razliitim oblicima, a najee u
ono m sa kravljom glavom. Na nekim mestima prikazivana je kao
enska figura koja na glavi nosi kru nu u vidu para rogova izmeu ko
jih se nalazi Sunev disk; ponegde opet sa tijarom leinara na ijem
prednjem delu se nalazi zmija Ureus okruena sajo pet Ureusa. Na
njenom vratu, pozadi, obino je prikazivan simbol radosti i uivanja,
a na samim leima je neka vrsta sedlaste tkanine ukraene linij ama ;
ponekad je celo njeno telo prekriveno krstiima, koji bi verovatno
trebalo da predstavljaju zvezde. Na kasnijim slikama ona nesumn
jivo predstavlja Nui t za koju je reeno da joj iz grudi tee zvezdano
mleko. Kao Hatar, ona nije bila samo ono to je istin a, ve i ono to
je dobro i sve to je najbolje u eni kao supruzi, majci i erci; ona je
bila i Boginja zatitnica svih pevaa, plesaa i zabavljaa svih vrsta,
lepi h ena, ljubavi, umetnika i ume tni kih dela . To je ono svojstvo u
kome je ona isto to i Afrodita Gospodarica Ljubavi. Kao pandan
Demetri ona oZnaava neiscrpnu plodnost, rast i razvoj biljaka i iv
otinja koji smenjuju jedn i druge i ponovo se vraaju u zemlju. Ne
sumnjivo je oboavana i kao plod na boginja vegetacije i
poljoprivrede, tim pre to su drevni narodi rast i razvoj smatrali
inom ljubavi.
Herrnesu i Anubisu odgovara Hod, Slava. Hermes je bog razuma
koji poseduje kvalitete Tota, ali u znat no niem stepenu. Dok je Tot
kosrniko i transcendentalno boanstvo, Hermes je zemaljski bog,
opisan kao izumitelj astrologije i geometrije, medicine i botanike;
onje organizovao vladavinu i ustanovio oboavanje bogova; on je iz
misli o brojeve i slova alfabeta, vetinu itanja, pisanja i besednitva
u svim vidovima. On je, takoe, radio na sprovoenju seni mrtvih iz
Gornjeg u Donji svet. U ovom aspektu on se povezuje sa predsta
vom Anubisa ili Anpua, akalaglavim bogom Egipana, a sreemo

se i sa grkom kombinacijom ova dva imena u Herma nubisu . Glava

koja je bila tip i simbol Anubisa bila je akalava. Prema Badu ovo
izgleda da potvruje uverenje da j u najranija vremena Anubis bio
samo bog akal koji je vezivan za smrt, jednostavno zato to su akali
i po pravilu viani samo onda kada su se unjali oko grobova.
Meutim, on se dodatno moe zamisliti i kao psoglavo boanstvo.
Pas je uvar i straar, a u tom sluaju Anubis je predstavljan kao
Tuat. Prema analogiji on predstavlja razum u oveku, koj i jc takoe
i uvar ljudske svesti, onaj koji pazi na utiske i reakcije prema
spoljnom svetu. Tradicija govori da je Anubis bio onaj bog koji je
balsamovao telo Ozirisa i da ga je on povio u lanene poveze koje je
napravila Izida. Iz raznih delova u Knjizi mrtvih jasno se vidi da je
Anubis bio veliko boanstvo u Podzemnom svetu, a izgleda da je po
rangu i znaaju bio podjednako vaan kao i Oziris. Na predstavi
Stranog Suda Anubis, uvar, izgleda da glumi Ozirisa sa kojim je
intimno povezan, jer on je taj ija je dunost da ispita pOloaj jezika
na velikoj Vagi, da vodi rauna da poluga bude u vodoravnom
poloaju.
Boginja Bast ili Pat, koja je odgovarajue boanstvo Jesoda, Os
nove, obino je predstavljena u vidu ene sa glavom Make. Svo
jevremeno je imala glavu lavice opervaenu zmijom, dok je u desnoj
ruci drala sistrum (zveku) a u levoj tit na ijem vrhu se nalazila
glava make ili lavice. Ona je bila personifikacija meseca, a i njen
sin, Kensu bio je lunarni bog. Sa glavom lavice, koja je obino bo
jena zeleno, ona je bila simbol suneve svetlosti; ali kada je pred
stavljena sa majom glavom nesumnjivo je vezivana za Mesec.
Dodeljena Osnovi, kao odraz dvojnog aspekta AstraIne Svetlosti,
nije bila samo Bast ve i Sua. Promena i stabilnost su dve paradoksalne karakteristike svetlosti, Bast izraava lunarni aspekt promene
i venog toka, dok je predstava o stabilnosti i vrstoj osnovi stvari
data u vidu ua. Ponekad se moe videti kako vrsto dri korpiona,
zmiju ili skiptar sa glavom u vidu akala, a potovan je i kao bog
prostora koji postoji izmeu zemlje i neba. On je taj koji dri nebo
na svojim rukama, podupirui jednom rukom mesto na kome izlazi,
a drugom mesto na kome zalazi sunce. On je poistoveivan sa vital
nim principom stvari, to je u skladu sa osnovom teorije o Astralnoj

98

99

Drvo ZivoLa
Svetlosti koja je direktan prenosnik pet prana ili ivotnih struja.
Kada je re o njemu kao nosiocu neba postoji jedan interesantan
mit. U vreme dok je veliki bog Ra vladao bogovima i ljudima
oveanstvo na zemlji poelo je runo da govori o njemu to ga je
navelo na odluku da uniti ljude. Sazvavi razne bogove na skup po
predlogu Nuit on je dao boginji Hatar u zadatak da uniti ljude
irom sveta. Ubrzo nakon toga on sam silazi na zemlju, a poto je
Nuit preuzela oblik krave, Ra seda na njena lea. Ne potraja dugo, a
krava poe da se trese i drma zbog neravnina na zemlji, i tako je u
dobio zadatak da je podupre i dri na nebu. Kada je u zauzeo svoje
mesto ispod krave i podigao njeno telo, nebesa iznad i zemlja ispod
njega su oiveli, a etiri kravlje noge su postale etiri stuba neba na
etiri najvanije take sveta. Tako se dogodilo da je bog Seb postao
samostalno boanstvo.
Seb je bio bog zemlje i njegovo telo je formiralo zemlju koja je
zvana Kuom Seba upravo kao to je vazduh nazivan Kuom ua, a
nebesa Kuom boga Ra. Predstavljen je kao ovek koji nosi Krunu
Atef, a ponekad je njoj pridodavan i oblik guske. Podudarajui se sa
Ma/ku/om, Kraljevstvom, Seb predstavlja plodnost povrine zemlje,
a u mitologiji podzemnog sveta igrao je takoe znaajnu ulogu,
zadravao je one due pokojnika koje nisu bile u stanju da predu u
Tua!. Persefona je bila grka boginja zemlje, slina egipatskom
Sebu, a kod Rimljana je bila poznata pod imenom Prozerpina.
Pria o tome kako ju je nasilno obljubio Had, i o njenom prisil
nom dranju pod zemljom suvie je dobro poznata da bismo je ovde
ponavljali. Neki ovo tumae kao nedostatak Due u telu i njeno
ponovno raanje, dok drugi u Prozerpini jednostavno vide mit O
kultu vegetacije, s tim to je boginja seme kukuruza koje ostaje zato
voreno u zemlji tokom jednog dela godine, a povratak Preozcrpine
Majci Demetri je nicanje kukuruza, obezbeivanje hrane za oveka
.
I ZlvotlnJe.
Premda bismo ovim morali zakljuiti prouavanje bogova u meri
ti kojoj smo se mogli pozabaviti ovom temom, ne moe se dovoljno
jasno istaknuti da se ovo veoma sloeno podruje mora dobro
prouiti sa raznih aspekata filozofskih veza pre nego to se pristupi
praktinom radu na prizivanjima. Da bi bio mogu bilo kakav uspeh
.

"

go
bo
sa
tva
ni
ed
zaj
i
tva
ins
jed
ju
jan
avl
ost
usp
m
sto
vr
i
ju
an
ziv
u pri
ro
vima, Teurgista treba da bu de dobro upoznat, ba r teofIJski, sa pn
i
rod
u
pri
aju
jav
un
isp
i
on
je
ko
ma
ija
kc
i
fun
ma
ipi
nc
pri
,
va
do m bogo
a
rod
na
rih
sta
i
tov
i
mi
de
en
leg
e
Sv
u.
tin
uis
i
on
su
ta
i
mu
rzu
ive
i un
koje se odnose na bogove otkrivaju vredne injenice o njihovoj istin
nja
iva
u
ras
g
no
tiv
ek
sel
lo
ma
o
sam
i
eb
otr
up
se
ko
oli
uk
i
rod
pri
skoj
uz poznavanjc temeljnih principa koji in e osnovu Kabale. Teur
to
za
e,
gu
mo
to
je
d
go
o
lik
ko
,
ati
shv
da
r
po
na
i
ulo
da
ra
gista mo
su prihvaene ivotinjske forme kao maske Bogova, a postoje mna :
ga tumaenja tako da bi trebalo od onih koja su najverovatmp I

Bo
ave
dst
pre
se
da
bih
io
dlo
Pre
u.
tez
sin
i
vit
pra
na
a
nij
isle
najsm
gova paljivo prouavaju, jer e se uloen trud viestruko isplatiti.
u
IJu
lef
ga
u
tsk
ipa
Eg
i
set
po
da
r
ba
rao
mo
bi
nt
de
stu
an
sov
Zaintere
Britanskom muzeju ili bil o kom drugom muzeju i da se dobro
upozna sa konvencionalnim um etn ik im formama pomou koj ih su
predstavljeni Bogovi.

100

101

DRUGI DEO

I UDOBNO U S VOJIM FOTEVAMA MO ETE

SEDE
"
OTPUTOVA TI DAVE NEGO STO JE TO IKADA KOL UMB U
POLO ZA RUKOM I TO U SVETOVE KOJI SU
VELIANSTVENIJJ OD ONIH KOJE SU NJEGOVE OI
VlDELE. ZAR NISTE UMORNI OD POVRNOSTI? POITE SA
MNOM DA SE OKUPAMO U VRELIMA MLADOSTI. MOGU DA
VAM POKA EM PUT ZA OBEANU ZEMVU. "
Svea Vizije, A.E.
-

103

lP

SEDMO POGLAVIJE

Sada bi trebalo da je ve sasvim jasno ta su ciljevi i funkcije

Magije. To je tehniki sistem obuke koji pre ima boanski nego
zemaljski cilj. Ukoliko se nekom preterano razlonom posmatrau
uini da je Teurgista iskljuivo zaokupljen objektivnim stvarima, to
je samo zato to on kroz njih i nomene koji su njihov simbol moe da
postigne svoj krajnji cilj. Oprema koju koristi Magiar nije samo
puko sredstvo koje on upotrebljava niti je samo instrument u njego
vim rukama, zato njihove apstraktne radnje nikada ne moe da
shvati neko ko nije upuen, odnosno ko ne poseduje posebno obra
zovanje. Sve stvari, fizike i mentalne potrebne su da bi se ulo u rad
magi ara i to ne zato da bi zavarao sebe ili svoje poklonike, jer
Magiar se okruuje onim to bi se moglo nazvati impresivnim
"rekvizitima" u vidu tapa. pehara, mirisa i tamjana. neobinih
znakova i simbola, zvona i prizivanja koja zvue varvarski. U vezi sa
simbolima i sigilima Jamblihus je pisao da "oni " (Teurgisti) opo
naaju prirodu univerzuma i stvaralaku energiju Bogova ispravlja
jui odreene pojave kroz simboliku mistinih, okultnih i nevidljivih
intelekata, upravo kao to priroda ... izraava nevidljive uzroke kroz
nevidljive forme ... Tako su Egipani, opaajui da se sve uzviene
prirode raduju kada naiu na nia bia i da zbog toga ele da ih is
pune dobrim kroz to je mogue vee oponaanje njih samih (ovih
prvih), veoma pravilno pokazivali nain teologizacije prilagoen
mistinoj doktrini skrivenoj u simbolima. Meutim, ovo nije u sta
nju da u potpunosti prui odgovarajui i zadovoljavajui odgovor na
"
uobiajeno pitanje zato se Magiar oprema takvim " pomagalima
kao to su odora, zvono i krug, sve ono to prosenoj osobi deluje
neshvatljivo i donekle protivreno, a u prilinoj meri deluje i kao
105

Drvo ivolo

arlatanstvo. Ovakvo miljenje je, naravno, sasvim netano. U stva

ri, ono je toliko pogreno i neopravdano, kao kada bi se optuio
fiziar za arlatanstvo zato to u svojoj laboratoriji ima nekoliko
mikroskopa razliitih jaina, snabdevenih tokiima, cevima i pIoi
cama i to je njegov sto prekriven papirima na kojima su ispisane
neshvatljive matematike i fizike formule. Ustvari, sve su to samo
sredstva koja mu slue da bolje shvati klice, bakcile i mikroskop
ske organizme, odnosno sve ono to predstavlja predmet njegovog
prouavanja. Magijska aparatura isto tako predstavlja sredstvo podjednako neshvatljivo laiku - koja omoguava Magiaru da bolje
shvati sebe i da se sjedini sa nevidljivim, ali zbog toga nita manje
stvarnim, delovima prirode. Ve smo rekli da je Magija nauka iji je
cilj obuavanje i jaanje Volje i Imaginacije. Vie od bilo ega
drugoga, Misao i Volja su ono to se zaista rauna u Magiji, a
magijska hipoteza se sastoji u tome da korienje instrumenata
vetine i sigila kojima se okruuje Magiar tokom obrednje radnje
omoguavaju zadobijanje stvaralakih sposobnosti. Elifas Levi je
veoma izriit o ovom pitanju i uoava da su obredi, odore, mirisi,
slova i brojevi neophodni, kao to smo rekli, za angaovanje imagi
nacije u poduavanju Volje, a uspeh magijskih operacija zavisi od
predanog pridravanja pravila svakog obreda." Moe se dodati,
takoe, u prisustvu i uz predanu upotrebu svih pravih sigila. Hijerat
ski, sugestivan i ne malo vaan momenat II vezi sa ovim instrumen
tima i odorama, ovim znacima i obelejima, je to da su oni simboli
koji predstavljaju ili uroenu okultnu silu u oveku ili Esenciju, od
nosno princip koji postoji kao inteligentna pokretaka sila
univerzuma. Njihova prvenstvena svrha je da automatski probude
struju skladne misli ili da izazovu neodoljiv podstrek mate koji e
oplemeniti Magiarevo bie prema nainu koji je ureen karak
terom obreda i pojedinanom prirodom simbola. Ukratko, magijski
ritual je mnemoniki proces tako ureen da namerno dovede do
razveseljavanja volje i rasplamsavanja mate, a zavrava se pro
ienjem linosti i postignuem odreenog duhovnog stanja svesti
u kome se ego sjedinjuje ili sa vlastitim Viim Sopstvom ili Bogom.
Svakim inom, reju i miliu, ovaj jedan cilj se neprestano sledi u
svakom ritualu ponaosob. Cak se i sigil za svaki obred razlikuje na
takav nain da se ukazuje na njegovu jedinstvenu svrhu, a jedna

vrsta simbola moe da se primeni za prizivanje samo jedne vrste

univerzalne esencije. " Ne postoji nita ", verovao je Jamblikus, " to
nije i do najmanjeg stepena prilagoeno Bogovima, u emu Bogovi
nisu trenutno prisutni i sa ime nisu sjedinjeni." Za napad na Sveli
Gral trenutno se mobiliu svako ulo i svaka sposobnost, a celok
upna individualna dua Operatora mora da uestvuje u tom inu.
Svako od nekoliko kaenja, svaki trenutak rituala teranja, prizi
vanja i kruenja treba uistinu da slue kao podsetnik na ciljeve te
jedne jedine svrhe koja postoji samo za Magiara, sredstva za kon
centraciju njegovih moi i postizanje ushienja. Kada simbol nad
simbolima pogodi njegovu svest, kada se oseanje nad oseanjima
uzdigne da bi podstaklo matu Magiara, tada nastupa trenutak
vrhunskog uivanja. Svaki nerv u telu, svaki kanal due i uma, na
pregnuti su u jednom snanom gru radosti u jednu zanosnu
poplavu voljc i celog bia u jednom pravcu koje prethodno odreen.
Svaki utisak, nastao kabalistikom metodom zdruivanja ideja
predstavlja poetnu taku nizova povezanih misli koje se zavravaju
u vrhunskoj ideji prizivanja. Kada, tokom obreda, Teurgista stane u
osmougao, tada imena oko kruga izvan koga gori samo osam svea,
a preovlauje narandasta boja i iz kadionice se uzdie dim tamjana,
storaksa u oblaku nalik na uperke sve e to ukazivati umu Magi
ara na Merkura ili Hermesa. Obino, misticizam smatra da ula
predstavljaju prepreku za svetlost due i da ona ne moe da se
manifestuje zbog prilinog uticaja i uznemirenosti koju izazivaju
ula i um. U magiji se, meutim, smatra da su ula, kada su pod
kontrolom, zlatna kapija kroz koju moe da ude Kralj Slave. Pri
izvoenju prizivanja svako ulo i svaka sposobnost moraju da budu
naterani da uestvuj u. " Razumevanje mora da bude formulisana u
vidu znakova, a rezimirano u oznakama ili pentaklima. Volja mora
da bude potvrena reima, a rei delima. Magijska ideja mora da
bude prevedena u svetlo za oi, sklad za ui, miris za ulo mirisa,
praznik za usta i oblik za dodir. " Ovaj citat iz razmiljanja Elifasa
Levij a na odgovarajui nain doarava kako ceo ovek mora da
uestvuje u teurgijskim ritualima. Budui da su, kao to smo videli,
egipatski svetenici koji su izvodili rituale, objavlj ivali da ne postoji
nijedan njihov deo koji ne pripada Bogovima, korienje ula i moi

106

107

Drvo Zivola

uma u dobro organizovanom ritualu predstavlja idealnu metodu za

prizivanje Bogova. Svaki ovekov deo pojedinano, svako ulo i
mo, moraju da budu uneti u ritual u kome e svaki od njih da ima
svoju ulogu. Naa uobiajena preokupiranost neprekidnim indivi
dualnim zahtevima tela, uma i oseanja nam onemoguava da vidi
mo prisustvo tog unutranjeg principa, iste stvarnosti unutranjeg
ivota. Otuda je jedan od zahteva rituala da on mora ili u potpunosti
da zaokupi ili da umiri odreene delove ovekovog bia kako oni ne
bi uticali na transcendentalno sjedinjenje sa Dajmonom. Razraen
sistem Boanskih oblika, vibriranja Boanskih imena, gestikuliranje
i znaci, oznake duhova, veoma velika vanost geometrijskih simbola
i sveproimajuih mirisa, pored svoje prividne svrhe da prizovu
eljenu ideju da se manifestuje, imaju jo jedan dodatni zadatak. On
se sastoji u potpunom zaokupljanju panje svakog od niih principa,
ili tako to e biti razdeljeni, odnosno usmereni na jednu od funkcija
obreda ostavljajui duu da moe da se slobodno uzdigne i vine
svojim putem u nebesku vatru gde bio mogla konano da bude
konzumirana kako bi se kasnije ponovo rodila u blaenstvu i duho
vnosti. S jedne strane, ritual ili obred treba da deluje tako da ula i
prenosioci budu angaovani svaki svojim specifinim zadatkom, bez
remeenja vieg stepena koncentracije Magiara. Sta vie, obred ih
razdvaja tako to svakome dodeljuje precizno odreen zadatak.
Otuda, kada nastupi trenutak egzaltacije, kada doe do konzu
miranja mistinog braka, ego biva razgolien, sa njcga se konano
skidaju svi omotai, i on slododno moe da se kree u kom god
pravcu da poeli. Istovremeno, ispunjena je i najvanija funkcija
obreda; u srcu Operatora poinje da se budi tako snana opijenost
koja treba da poslui kao uvod u ekstazu sjedinjenja s Bogom ili
Anelom.
Prema jednom drugom gleditu, ritual i sva potrebna aparatura
treba da deluju tako da stvore u mati Magiara, kroz kanale ula,
tako celovitu zamisao, koja je, zbog svoj e izuzetne realistinosti,
prosvetljenosti i moi kada se prizove, nazvana Bogom ili Duhom.
Ovo je subjektivno gledite koje je, u grubim crtama, ve izneto na
prethodnim stranicama. Svi duhovi, budui da su sutine svih stva
"
ri, lee skriveni u nama, a nastaju i izlaze na svetlost dana jedino

kroz rad, mo (volju) i fantaziju (imaginaciju) mikrokosmosa.'" U

ovom citatu, Baret smatra da se s razlogom moe smatrati da su
bogovi i duhovne hijerarhije nita drugo do prethodno nepoznati
vidovi nae vlastite svesti. Njihovo prizivanje ili zazivanje, od strane
Magiara, sigurno da ne treba uporeivati sa stimulisanjem nekog
dela uma ili mate, koje bi dovelo do ekstaze, nadahnua i irenja
svesti. Posmatranja i iskustva Teurgista, steena tokom dugog
vremenskog perioda, su, manje vie, pokazala da izmeu odreenih
rei, brojeva, pokreta, mirisa i oblika, koji sami po sebi nemaju neki
znaaj, postoji poseban prirodni odnos. Imaginacija je moan stva
ralaki agens, a kada se stimul ie na razliite naine, njene tvorevine
poprimaju realne oblike. Svaka rudimentarna ili pritajena ideja ili
misao prisutni u mati - ili Duhu, kako Teurgisti vie vole da kau,
moe da bude dozvana ili stvorena u svesti pojedinca, ukoliko se
pravilno koristi kombinacija onih stvari koje u skladu sa njom,
izraavaju odreenu fazu njene prirode ili saoseanje sa njom.
Nema nekog posebnog znaaja da li se za njeno opisivanje koriste
arhaizmi srednjcvekovnih filozofa, laboratorijski jezik psihoana
litiara ili rei iz sveta pesnikove mate. Mocmo to nazvati osloba
anjem podsvesti, ponovo uspostavljenom zorom pamenja rase, ili,
da upotrebimo staromodan izraz, "prizivanjem" ili inspiracijom.
"
Rei ne znae nita; injenice su sve. Upravo kao to slova "p.a.s
sama po sebi i svako zasebno nemaju neko posebno znaenje, ali
kada se spoje stvaraju u naem umu predstavu psa, tako isto i
magijske rei, mirisne smole, pentakli i stimulatori Volje u mati
mogu da proizvedu predstavu velike moi. Ustvari, ova tvorevina
moe da bude tako snana da donese nadahnue i prosvetljenost i
da delujc veoma plodonosno na ljudski um.
Sada bih eleo da kaem neto vie o raznim vrstama pribora.
Mirisi i mirisne smole su oduvek korieni u ritualima, a drevni
Teurgisti su napravili posebnu studiju o psihikim i fizikim re
agovanjima na razliite mirise. Postoje tri razloga zbog kojih se oni
koriste u obredima. U nekim obrednim radnjama potrebno je po
nekad da se obezbedi materijalni prenosnik ili osnova za mani
festovanje duha. Pale se velike koliine odgovarajuih mirisnih

108

109

Mag, Fransis Baret)

01'10 ",volo

&odmo PoEJavlje

supstanci, tako da od teih estica koje lebde u vazduhu u vidu

gustog oblaka dima prizvani duh moe da izgradi fiziku osnovu ili
telo, tako da mirisni dim slui kao privremeni prenosnik. Pored
toga, mirisi slue i kao mirisna rtva ili ponuda duhu ili samom
Anelu, s tim to je vrsta mirisne smole drukija za svaki tip
prizivanih inteligencija. Benzoj i sandalovina se koriste za duhove
Venere, miroija, orai i storaks za Merkurovske; sumpor za
Satrurnovske; galban um i cimet za Solarne sile, i tako dalje. Kao
tree, snani i prodorni mirisi imaju vrlo veliko opojno dejstvo na
samu svest, a svaki od njih ponaosob, predstavlja pratioca prizivanja
odreenog boanstva. Postoji jo jedno tumaenje u vezi korienje
miriljavih smola. Svakom slovu hebrejskog alfabeta dodeljen je
veliki broj podudarnosti, to su duhovi, inteligencije, boje, drago
kamenje, ideje i mirisi. Ukoliko se uzmu slova iz imana duha, uz
konsultovanjc pravih autoriteta, moe se napraviti smesa mirisa
koja e, kroz ulo mirisa, prizivati ime datog duha. Samo ova smesa
mirisa moe da stvori u mati i pomou pravog rituala prizove
eljeni duh. Ne bi smelo da se sumnja u sutinsku sugestivnost ovih
mirisa, budui da ak i kod obinih ljudi neki mirisi dovode do
opijenosti i uzbuenja, kao to su to na primer mous i pauli, dok
drugi deluju miomirisno i plemenito, dok opet ima onih koji deluju
umirujue i razgaljujue.
Sto se zvuka tie, njegova mo je manje vie dobro poznata, i o
njemu e neto vie biti reeno na narednim stranicama II vezi sa
takozvanim "varvarskim imenima II zazivanjima " . Ovde je dovoljno
da se kae da sc zvuk vezuje za zakon vibracije ije sile su dovoljno
snane da srue ili ponovo izgrade bilo koji oblik na koji je vibracija
usmerena. Ser E. A. Bad, egiptolog, uoio je da su egipatski svete
nici pridavali najveu vanost reima koje su izgovarene pod
odreenim okolnostima. Ustvari, izgleda da je ukupna delotvornost
teurgijskih prizivanja zavisila od naina i visine tonova kojima su
rei izgovarane. " Prizivanje" , kae Jamblihus, "je boanski klju
pomou koga se ljudi otvaraju za ulazak Bogova; ono nas privikava
na predivnu reku vrhunske svetlosti i zakratko nas izlae neo
pisivom zagrljaju i dodiru sa Bogovima; i ne odustaje sve dok nas ne
uzdigne do sveopteg skupa.'"

rtva za ulo Ukusa, predstavlja mnogo vei problem. Ona je

racionalna, kao to je i samo Priee jednostavno posmatra. Sup
stanca se obredno posveti i da joj se ime u skladu sa duhovnim prin
cipom koji je posebno pogodan za nju. Priesna pogaa bi se mogla
dovesti u blisku cezu sa Cererom ili Persefonom; vino sa Bahom ili
Dionisom. Neke supstance e vie od drugih odgovarati inteligenciji
Jupitera ili Merkura. Prouavanje magijskog alfabeta omoguava
ueniku da sam utvrdi ta je to to treba da koristi. Dobivi ime, sup
stanca kroz prizivanje postaje nabijena boanskim prisustvom. Ka
da se posveena supstanca unese u telo smatra se da su Bog ili
boanska sutina neminovno prizvani ili inkarnirani II Magiaru,
zato to je telo magiara upila cIcmente od kojih se ona sastoji. Ova
inkarnacija jc jo jedan vid Sjedinjenja Teurgiste s Bogom, a to
sjedinjenje, prema onima koji su bili autoriteti mcu starim naro
dima, je jedan od najvanijih aspekata Magije. Upravo ova vrsta
Sjedinjenja, ukoliko traje tokom due vremena, pomae ostvari
vanju zajednitva sa Boanskim Esencijama, budui da prcnosnici
postaju preieniji i daleko osetljiviji na prisustvo Boga.
to se tie ula Vida, potrebno je da se podrobnije pozabavimo
razliitim simbolima. Neki simboli su, naravno, uobiajeni za svaki
obred, dok drugi uestvuju iskljuivo u odreenoj vrsti obreda. Na
primer, koplje je materijalno oruje koje c imati svoju ulogu u
operacijama posveenim prizivanju Horusa i Marsa. U obredu u
kome se, na primer, priziva Afrodita ili Izida, koplje bi najblae
reeno bilo neprimereno i sve skupa u neskladu sa njihovom priro
dom pa bi tako ceo postupak bio uzaludan. Pribori kao to su rua
koja izraava ljubav i govori o Prirodi koja je nalik na draesnast
kerke Boga, bio bi mnogo prikladniji u obredu u kome Teurgista
eli da u sebi razvije via oseanja. Meutim, u prizivanju Gospe
Maat, Kraljice Istine, rui zaista nema mesta.
Osnovni simbol zajedniki za sve operacije je Magijski Krug. Po
definiciji ovaj simbol podrazumeva zatvoren prostor, ogranienje,
razdvajanje onoga to je unutra od onoga to je spolja. Korienjem
Kruga Magiar tvrdi da on ograniava svoje radove samo na prostor
ovih samonametnutih granica, da se ograniava na postignue spe
cifinog cilja i da vie nije pod uticajem zablude, iluzije i stalne

Misterije, Jamblihus.

1 10

III

Drvo Z.ivota

&cima PofJavlje

promene kao slepi lutalica bez cilja i objektivnosti i da tei neem

viem. Pored toga, Krug je simbol beskonanosti, ali i Simbol as
tralne sfere Magiara koja je, s jedne strane, njegova individualna
svest, njegov univerzum izvan koga nita ne postoji. U ovom sluaju
opet sc moe primeniti teorija subjektivnog idealizma kao nain za

njegovo objanjenje. Krug u kome je zatvoren Magiar predstavlja

njegov poseban kosrnos, a samoinaugurisano osvajanje tog
univerzuma je deo procesa postizanja potpune samosvesti. Kako je
Kosrnos tvorevina transcendentalnog Ega, Magiar se sa proiren
jem dosega svog vlastitog univerzuma, upoznavanjem sa strukturom
i suprotnostima tog univerzuma, sve vie pribliava samospoznaji.

Po jednom drugom gleditu Krug se moe smatrati Ain SoJom, a

sredinja Taka Kruga - Sopstvom ija je dunost da se proiruje
kako bi obuhvatila i obim Kruga i postala beskonanost.
Oko Kruga su ispisana boanska imena. U zavisnosti od prirode
Obreda ona e se znatno razlikovati, a njima svojstvena mo i
dejstvo koje je uroeno tim imenima su ono na ta se Magiar
oslanja kao na zatitu od svih demona koji se nalaze napolju, a to su
neprijateljski raspoloene misli njegovog vlastitog Ega. Kada se radi
o imenima koja sc ispisuju oko Kruga namee sc pitanje kako zati
titi unutranji astraini krug, univerzum svesti i koliko dobra zatita
astral ne sfere moe da se postigne u odnosu na spoljanji krug. Nije
dovoljno da Magiar samo iscrta boanska imena po obodu Kruga
koji se nalazi na podu njegovog hrama. To je samo jedan deo celok
upnog procesa i predstavlja samo vidljivi spoljanji znak unu
tranjeg sklada. Da bi se stvorio astraini Krug koji e biti neprobojan
poput eline tvrave, a iji e simbol biti naslikani Krug, potrebno
je da se mesecima nekoliko puta svakodnevno izvodi ritual teranja.
Posveenja i prizivanja koja su sadrana u Ritualu Teranja treba
predano da se izvode iz dana u dan, a prefinjena duhovna supstanca
iz viih ravni uliva se u astrainu sferu inei je podatnom i iskr
iavom pri svakom iznenadnom bljesku svetlosti. Otro svetlucava
aura sainjava sivami magijski Krug, iji vidljivi oblik na podu
hrama predstavlja samo zemaljski simbol.
Nije na odmet da se iznese jo par napomena u vezi sa Magijskim
Krugom, kako bi se s njega skinula ljaga koj u muje naneo Vilijem K.
Dad - jedan od osnivaa Teozofskog drutva zajedno s Madam
Blavatski, 1875. godine - u svom radu Napomene o Baghava Citi
(Nales on Ihe Bhagava Cita). U tom delu, Vilijem K. Dad, pothra
njuje iluziju, kao to su to inili mnogi pisci, da su sve magijske
operacije iskljuivo posveene zazivanju elementala. Nadam se da
u u ovoj knjizi pokazati u kojoj meri je ovo pogrena postavka.
Meutim, gotovo je neprihvatljivo tumaenje po kome Dad iznosi
ovakvu tvrdnju samo da bi sauvao one koji su kratkog daha od
opasnosti i spreio ih da se bave stvarima kojima nisu dorasli. Dad
izraava miljenje da je korienje Kruga kao zatite koja treba da
poslui da se sprei ulazak demona i drugih astrainih entiteta, ust-

1 12

1 13

"
"

, OJ
-

"

Magijski Krug

Drvo !,IVOUt

&odmo PoEJavlje

vari posledica straha od njih, i pravilno zakljuuje da je strah posle

dica neznanja, koje s pravom osuuje. Teorijski posmatrano, sve
ove opaske veoma su dobre i uverljive. Neznanje raa strah i u
njemu je koren svakog neuspeha i velikog broja nevolja. Meutim,
da li u svakodnevnom ivotu osuujemo i spreavamo da se koriste
preventivna i dezinfekcionih sredstava zato to se u osnovi njihove
upotrebe nalazi na strah od razliitih infekcija? Da li sa naih ulica
treba da se uklone trotoari i kolovozi zato to nas stalno podseaju i
upozoravaju na na paranoini strah od saobraajnih nesrea? U
stvari, sama rasprava na ovakav nain predstavalja ist apsurd. U
svakom sluaju, ovakvo tumaenje podrazumeva potpuno neshva
tanje prirode, svrhe i funkcije Kruga. Kada se predvia da bi moglo
doi do opasnosti iz bilo kog pravca, sasvim je prirodno da se pre
duzmu mere koje e spreiti da do nje doe, a bilo kakvom raz
miljanju o strahu i neznanju tu nema measta, upravo zahvaljujui
tome ljudi i danas hodaju po zemlji. Ukoliko bih, na primer, dok iz
vodim obred kojim prizivam mog Svetog Anela uvara, trebalo da
ostanem svestan injenice da moj um, duu i uopte polje rada,
moe da napadne gomila gnusnih entiteta, najniih itelja astraIne
ravni, koje nesumljivo privlae magnetni uticaji koji zrae iz mog
Kruga? To bi oskrnavilo sve moje napore, a operacija bi unapred
bila osuena na propast, ukoliko bi se obredno izvodila. I ne samo
to, njen ishod bi mogao da bude i nastanak opsesije, koja nema ba
nieg zajednikog sa izvornom idejom zbog koje je uloen sav trud.
Krug ima funkciju da jednostavno uspostavi duhovnu granicu unu
tar koje moe da se odvija spiritualna radnja neometano i bez bo
jazni od upliva demonskih i spoljanjih sila. U svakom sluaju, baviti
se poslom Magiara sa smrtnim strahom u srcu, znai samo prizvati
nevolju. Po pravilu, svaki ovek tokom svog ivotnog veka ima do
voljno problema, da zaista nije potrebno izigravati heroja i traiti ih
JOs vIse.
Unutar kruga se obino iscrtava neka druga geometrijska figura,
kao to je kvadrat, osmougao, T-krst ili trougao, koja ukazuje na pri
rodu rada. Figura sa pet temena e oznaavati operaciju koja je
vezana za Mars i predstavljae vladavinu Volje nad elementima. Os
mougao govori o obredu koji se odnosi na Merkursku prirodu,

budui daje osam broj Hoda, Sefire kojoj je dodeljen Merkur. Unu
tar ove figure, kao osnova koja slui za izvoenje svog njegovog
rada, simbol nie Volje, nalazi se Oltar po kome Magiar ra
sporeuje magijske instrumente koje e koristiti. To je sredinji te
melj Magiarevog rada, stoer kome se on neprestano vraa sa ivica
kruga. Taj oltar treba da bude tako nainjen da njegov oblik i
veliina, i sam materijal od koga je napravljen, budu u skladu sa os
novnim filozofskim principima Kabalc, kako bi uvek podseao Ma
giara na ono to radi. Kedrovina, na primer, ukoliko se upotrebi za
izradu Oltara, uvek e asocirati na Jupiter, dokje hrastovina atribu
cija Marsa. Drvo lovora ili akacije, a oba su pripisana TiJaretu,
meutim, odgovarae bie u skladu sa svakom vrstom operacije, jer
Tijaret i njemu podudarni elementi, simbol su sklada i ravnotee.
Oltar treba da bude tako napravljen da slui i kao krinja u kojoj
mogu bezbedno da se dre i uvaju svi instrumenti. Postoji, me
utim, jedan izuzetak od opteg pravila. Iznad glave Teurgiste uvek
mora da visi lampa, a ona se nikada ne stavlja ni na, ni u Oltar. U
svim sistemima ona je simbol nesputanog zraenja Vieg Sopstva,
Svetog Anela euvara, ka ijem Znanju i Razgovoru Magiar tako
vatreno tei. Uvek kada lampa svetli, obasjavajui magijski rad, taj
rad nosi besmrtni peat legitimnosti, takorei, stalne potvrde i odobravanja od strane Svetog Duha. Stavie, ulje koje ova lampa troi je
maslinovo, ono koje je posveeno Minervi, boginji Mudrosti.
Oruje, takozvano elementaIno oruje, rasporeuje se pre poetka rada na povrini Oltara. Sastoji se od Stapa, Maa ili Bodea,
Pehara i Pentakla, predstavljajui slova Tetragramatona, ali i etiri
elementa od kojih je cela skala svih moguih raznovrsnosti u kosmosu sainjena. Stap se vezuje za Vatru; Pehar za Vodu; dok je
Vazduhu dodeljen Ma, a PentakI je simbol postojanosti i nepok
retljivosti Zemlje. Ne postoji oruje koje bi bilo simbol petog i krun
skog elementa Duha ili Akae, jer on je nevidljiv, a njegova tatviska
boja je crna ili indigo.
Postoji niz podudarnosti koje bi mogle da budu veoma znaajne
za Magiara. Za svakog od Bogova postoji karakteristino oruje ili
simbol koji preciznije i savrenije od bilo ega drugoga izraavaju
njegovu sutinsku prirodu. Otuda, kada Magiar podigne Stap to

114

1 15

Drvo l.ivola

Sedmo PoEJuve

treba shvatiti kao njegovo podvrgavanje autoritetu i mudrosti boga

Tahuti pred skupom kosrnikih Bogova. Kada uzme skiptar, on ob
znanjuje svoj odnos sa Maat, Gospom Istine i Suverenosti, dok
vieilni korba ili bi oznaavaju njegov autoritet i samortvovanje,
to !la automatski povezuje sa Ozirisom.
Stap je Volja, predstavlja mudrost i duhovno prisustvo stvara
lakog sopstva, hiaha, i treba da bude prav i moan, dostojna figura
Magiareve boanske sile.
Pasivan i prihvatajui, Pehar ili Putir, je istinski simbol Ma
giarevog Nemaha, intuicije i razumevanja koje uvek otvoreno
eka na vrhunsku rosu koja, prema Knjizi Sjaja (The Book of Splen
dow), svakodnevno pada iz najviih prcdela da bi proistila duu. U
obrednoj Magiji Pehar se veoma retko koristi, pa i tacla samo u
najviim prizivanjima, da bi se II njemu drala rtva livcnica; II zazi
vanjima on nema nikakvu ulogu.
Ma je hladan elik, teak, otar i probojan, kao svcobavijajui i
sveproimajui vazduh, uvek u stanju neprekidnog toka i kretanja.
Ovo je simbol po kome se prepoznaje Ruah ili um, koji je, ukoliko
nije obuen, nepostojan i u stanju stalnog kretanja, nestabilan i
teko se kontrolie. Budui da je to instrument koji see, onaj koji sc
koristi pri analizama i seciranjima, u obrednoj Magiji on ima funk
ciju onoga koji tera i nikada ne treba da se koristi u radnjama iji je
krajnji cilj prizivanje najvieg.
Okrugao, inertan, napravljen od voska, prikladan simbol zemlje,
plastian u oekivanju da ga inteligencija oblikuje, Pentaki je obe
leje tela, Hram Svetoga Duha, spreman da primi kroz teurgijske i
telestike rituale priliv boanskog duha. Pentaki, prema Leviju,
predstavlja znak koji u sebi saima svu magijsku dogmu u jednoj od
njenih posebnih faza. Tako je on pravi izraz ukupnosti misli i ina
volje, on je potpis uma.
Trougao Vetine je, sam po sebi, savren filozofski simbol mani
festovanja tamo gde se prizivani duh zaziva u vidljiv oblik. Pred
stavljajui prve kosrnike manifestacije ili tri glavna Sefirota
Vrhunskih Svetova, Trougao je idealna predstava radanja, manifes
tovanja u formirano opipljivo postojanje onoga to je prethodno
bilo samo misao, nevidljivo i metafiziko. Upravo kao to prva tri-

jada predstavlja prvu potpunu manifestaciju iz Kruga Ain Sof-a,

tako isto Trougao slui Magiaru za prizivanje sila mraka i noi na
svetlost dana. "Postoji njih troje koje svedoi na zemlji", a to troje su
temena Trougla povezana sa tri velika imena Boga. Iz Kruga svesti,
koji je Magiarev univerzum, priziva se pojedinana i poseb-na mi
sao da se manifestuje u Trouglu.
Odora koju nosi Teurgista predstavlja njegovu unutranju pri
krivenu slavu. Kao to u budizmu uta odora koju je nosio Bikhu,
simbol zlatnog sjaja njegovog unutranjeg solarnog tela, oznaava
slavu kroz budenje viih moi, to isto ini i odora za Magiara. Boje
odore e se razlikovati u zavisnosti od tipa Operacije, crvena sc
oblai kada je rad vezan za Marsa, plava za Jupitera, a uta ili zlatna
za Solarne operacije. Sto se tie drugih simbola koji se koriste u
Ma siji, italac sam sada moe sa lakoom da ih proradi.
:
Sto se tie Stapa, premda mnogi Magovi, ukJjuujui i Abreme
lina, savetuju da on treba da bude prilino dugaak instrument, Eli
fas Levi napominje da ipak ne bi trebalo da bude dui od ruke
Operatora, i da treba da bude nainjen od grane badema ili leske, a
jednostruka najfinija elina nit treba da prolazi kroz njegovo sre
dite s kraja na kraj. Neki Magiari ukraavaju vrh ovog ezla. Glava
Ibisa koja se povremeno koristi vezuje se za Tahutija, Gospodara
Mudrosti i zatitnika Magije. Jedan od najfinijih simbola na tapu je
zlatni trozubac, koji predstavlja hebrejsko slovo in, a to znai "onaj
koj i ima Sveti Duh Bogova". Tuje i Lotos, koji omotava Stap, a ukazuje na obnavljanje i ponovno raanje koje Magiar tei da ostvari.
U ovom sliaju, stub tapa se boji u dve boje, donji deo je crn, a
gornji beo. Slino znaenje Lotosovom Stapu ima i onaj na ijem
vrhu se nalazi Feniks, takoe simbol ponovnog raanja iz vatre.
Kada je Stap simbol Stvaralake Volje i njegov izgled treba da bude
praen osobenim obelejima te Volje. Upravo u ovome je i logika
mnogih, naizgled apsurdnih i neuverljivih, opomena koje su davali
Teurgisti u vezi sa pribavljanjem podesnog magijskog oruja. Na
prvi pogled i povrno posmatra no, moe se uiniti da je sva ta ner
voza koja prati nabavljanje instrumenata preterana i krajnje detin
jasta. Ali ukoliko sc prihvati ovakvo miljenje, previdee se sutina
koja se nalazi u osnovi upravo ovakvih znaenja instrumenata. Uko-

1 16

117

I
Drvo ivolo

&odmo PoeJuvljc

liko bi se prihvatio Levijev savet, na primer kada se radi o tapu,

tada bi ovaj istrument trebalo da se oblikuje od savreno prave
grane bademovog ili leskinog drveta koja je neposredno pre cve
tanja samo jednim jedinim zamahom otseena sa stabla pomou
otrog noa u trenutku pred izlazak sunca. Zatim Stap treba da
bude veoma paljivo obraen, da se sa njega skinu listovi i granice,
da se oguli kora, paljivo okreu krajevi izglaaju ispupenja, nakon
ega slede drugi znaajni postupci izrade koji su detaljno opisani u
Transcendentalnoj Magiji. Svi ovi postupci imaju za cilj jaanje Vo
lje. Magiar koji se namuio da dva i vie puta ustaje u pono radi
svog tapa, odriui se odmora i sna, samom injenicom spremnosti
na samoodricanje. u znatnoj meri e doprineti osnaenju Volje. U
tom sluaju. Stap e zaista predstavljati dinamian simbol stvaralake Volje, a upravo takvi simboli i instrumenti su oni koji su
Magiaru potrebni. "Seljak koji se svakog jutra die u dva ili tri sata i
odlazi daleko od kue da bi ubrao izdanak neke odreene biljke pre
izlaska sunca, sigurno je da moe da izvede bezbrojna udesa samo
ako ponese tu biljku sa sobom, jer ona e postati sve ono to on
poeli da ona bude u interesima njegovih elja.'"
Slini postupci, kao ovi o kojima je bilo rei u vezi sa Stapom,
mogu se primeniti i na izradu drugih elementainih oruja, budui da
moraju da budu vidljivo otelovljenje stanja uma i duha Magiara,
bez ega nikada ne bi mogli da deluju kao udotvorni simboli. Uko
liko um Magiara ne bi bio, na primer, otar i analitian, i ukoliko
ovaj kvalitet svesti ne bi doprineo izradi Maa, kako se moe oeki
vati da se elementaini duhovi i psoliki demoni pokore njegovim
naredbama i ustuknu iz kruga prizivanja? Pehar, takode, kao simbol
Intuicije ali isto tako i boanske Imaginacije, mora da bude obliko
van na takav nain koji je uz to praen uzvienim mislima i snanim
tenjama, kako bi jasno izrazio neku intuitivnu zamisao, bilo tako
to e se na njegovoj spoljanjosti nalaziti neki crte ili re koji imaju
izuzetan znaaj ili e sam njegov oblik odraavati boansku zamisao.
Svaki italac e morati, sam za sebe, da odlui koji su to naini na
koje e drugi instrumenti nositi obeleje duhovne sposobnosti ili
svojstva koje treba da izraze.

Veoma esto se ukazuje na injenicu da su Volja i Imaginacija

dve osobine koje se najee koriste u Magiji, pa emo zato ovoj
temi posvetiti nekoliko stranica na kojima e biti izneta miljenja
Teurgista, u z par korisnih primedbi. Jedna od najveih moi koj u
posedujemo jeste Imaginacija, mo izuzetnog stvaralatva koje se
ne moe ni opisati niti objasniti. Ona je, tvrdi Jamblihus "monija od
sve prirode i raanja, a kroz nju moemo da se sjedinimo s Bogo
vima, da prevaziemo ovozemaljski poredak, da uestvujemo u
veno m ivotu i energiji nadnebesnih Bogova. Otuda je to onaj prin
cip kroz koji smo u stanju da se oslobodimo sudbine." Mnogi ljudi
danas smatraju da je ova sposobnost isto to i fantazija i sanjarenje,
pa joj se, otuda, osporava bilo kakva stvarna i opipljiva vrednost.
Teko da je mogue napraviti veu greku. Kao to i samo njeno ime
lik, slika; predstava, ideja, misao
govori (lat. Imago, -inis f
prim.prev) to je sposobnost da se oblikuju pojmovi, mo da se stvore
likovi koja, kada se usavri, moe da bude najznaajniji pomonik
dui u njenim daljim putovanjima. Hjum, filozof skeptik, govorio je
o imaginaciji kao o nekoj vrsti magijske sposobnosti due koja je kod
genija uvek savrena, i upravo bi se moglo rei da je ona ono to se
naziva genijem. Cak je i metafiziar, Emanuel Kant, tvorac teke i
ponekad kripee mainerije koja je a priO/'i intelektualna, je vero
vao da se o razumevanju moe govoriti kao o imaginaciji koja je
postala svesna svojih vlastitih aktivnosti. Magija predlae ubrzani
duevni razvoj tako to e se intenzivno kultivisati, II emu imagina
cija igra veoma vanu ulogu. Smeno je, i prilino alosno, kada raz
mislimo koliko malo se ova sposobnost koristi i koliko retko je
veina ljudi stavlja u pokret u svakodnevnom ivotu. A ipak, bez nje,
i raznih vidova uda i inovacija koje se zahvaljujui njoj stvaraju na
svim poljima naih aktivnosti, koja bi u stvarnosti bila samo ulima i
umom sputana i ograniena misao, nita trajno i napredno ne bi bilo
stvoreno. Ne peva i ne svedoi o njenoj veliini samo pesnik, umet
nik, muziar, matematiar i pronalaza, budui da sva svoja do
stignua duguju njenoj venoj misteriji, nju podjednako moraju da
koriste i poslovni magnati, menaderi i dravnici ukoliko ele da us
peju na svom putu. Nematovit ovekje osiromaen bar za polovinu
duevnog bogatstva i ivotne slasti, dok oni koji imaju sree, ili su

Trallscem/elltailla Magija, Elifas Levi.

1 18

Il

1 19

OTvo ivala

dovoljn o pametni da je koriste, netedice grabe najvea mogua za

dovoljstva dostupna oveku.
Najlepi primer stvaralake imaginacije je ona izraajna pre
dstava koja se ncprestano odvija pred naim oima - igra male dece.
Dva tri parenceta tapa i kanapa, nekoliko kamenia, malo blata i
kantica vode bie za normalnog, zdravog deaka sav potreban gra
evinski materijal da u svojoj mati izgradi celu armadu krstarica i
bojnih brodova zajedno sa velianstvenom lukom. Najneuglednija
lutka je obino maloj devojici najomiljenija i najlepa, jer izgleda
da "runo pae" ipak daje najvie poleta deijoj mati. Lepo obuena
lutka, sa oima koje se otvaraju i zatvaraju, kose boje lana, rumenih
usana izgleda da zapravo otupljuje otricu aktivne i ive mate.
Posmatrajui kako se deca igraju, ovek uoava koliko malo toga im
je potrebno da bi napravili pravu dramu i dirljivu tragediju. Tako je
neko u stanju da vidi poeziju u kupusu ili u svinji sa prasiima, dok
e neko drugi ak i kod najuzvienijih stvari primetiti samo njihove
najnevanije odlike, smejae se skladu oblika, ismejavae najdublje
filozofske ideje. Isto ovo se nalazi i u osnovi slikareve sposobnosti da
u jadnom skitnici vidi objekat za izradu karakterne studije iz kojc e
proistei izvanrcdna slika. Uzrok svega ovoga lei u misteriji ima
ginacije. Kako da objasnimo tajnu ove individualne stvaralake
snage, koja prevazilazi i nas same i postaje gospodar predstava i
rei? Preuzimajui kontrolu nad njima iz uma koji razmilja, ona im
daje simbolino i dublje znaenje, sve dok predstave, pojmovi i rei,
proieni i ponovo sastavljeni, ne postanu organizam putem neke
stvaralake transcendentalne sile koja je monija od svcg razuma.
Ovo je isto lako vclika misterija kao to je to rasI i razvoj nekog
organizma u prirodi; nita manje udesna od biljke koja crpi iz
zemlje nekom nepoznatom moi esencije koje preobraava i zatim
ih ini korisnim za sebe.
U prohujalim vekovima, zbog snane intelektualne potrebe da se
utvrdi osnovni koren postojanja, filozofi su eleli da uspostave
zakon po kome j e postanje utemeljeno u Razumu i Misli, to jest
kada nisu pripadali materijalistima koji su tvrdili da je materija
jedina stvarnost. Magijsko gledite, kako je ve reeno, stoji na
stanovitu da ni razum ni misao ne lee u koren u stvari, jer misao je
samo aspekt samog kosmosa.To je neopisiva duhovna esencija (su-

tina) koja nije um ve uzrok postojanja uma; ona nije duh ve po

vod za postojanje duha; ona nije materija ve uzrok kome materija
duguje svoje postojanje. Da bi objasnio nepremostiv jaz koji postoji
izmeu Razuma i materijalnog univerzuma filozofski um je nailazio
na veoma teko iskuenje. Glavna idealistika postavka bila je ista
ona koja se nalazi u Logici. Zakljuak se vrsto zasniva na premisi
da je univerzum logian ishod apsolutnog razuma, a njegov razvoj
dedukcijom sledi iz racionalnih kategorija miljenja. Medutim, u
skorije vreme jedan filozof nazvan Favset u nastupu izuzeIne geni
jalnosti u magnovenju je spoznao da je proces po kome je uni
verzum evoluirao i doao u postojanje bio imaginativan, stvaralaaki
proces i da je [maginacija, a ne apsolutni razum, pa ak ni instink
tivna Volja, ona koja stalno hrli da se manifestuje, dao tako kljuno
reenje ovog zamrenog filozofskog problema. Ovu imaginaeiju je
definisao kao plastinu, stvaralaku, psihiku stvar, kojoj sva ljudska
delatnost i sposobnosti duguju svoje postojanje. Ne bih voleo da
italac poveruje da se u potpunosti slaem sa Favsetovim zaklju
cima jer ja sam pristalica gledita koja se nalaze u Kabali a koja su
detaljno izloena u mom drugom radu. Ovo Favsetovo miljenje ne
bi imalo nikakvu znaajniju vrednost da se delimino ne poklapa sa
idejama Teurgista. Oni su polazili od postulata da je Ideacija prva
manifestacija, da je njenim delovanjem rode n univerzum. Ipak,
oito je da se ovde ne misli ni na Razum ni na Misao u onakve kakve
ih mi znamo, ve na neku apstraktniju sposobnost koja je na izves
tan nain slina Imaginaciji. Razum je za Imaginaciju isto Io i ma
terija za oblik, isto to i instrument za agens, telo za vladajui duh,
isto to i senka za ono to odraava. To je ona mo u oveku koju
Madam Blavalski naziva krijaakli a koja je definisana u Tajnoj dok
trini kao "misteriozna mo misli koja joj omoguava da proizvede
spoljanje, opaajne i pojavne rezultate putem vlastite njoj svojstvene
energije", a kao takva ona je tesno povezana sa Voljom.
Rituali i obredi koje danas smatraju istim gubljenjem vremena
oni koji ne znaju kako da ih izvedu, koji ih osuuju kao neto to ni
kada ne daje stvarne rezultate, najmoniji su onda kada se svaka
radnja u njima do kraja spozna i razume i kada se Imaginacija
proiri, a Volja vrsto usredsredi na cilj kome se tei. Na celokupan

120

121

DI'IO ivolo

&dmo Po!'Javlje

ljudski ego u stanju teurgijskog ushienja sputa se vie Sopstvo ili

Univerzalna Esencija i podie ga i on tako postaje prosvetljeni pre
nosnik natprirodne moi.
Ono to uslovno nazivamo Imaginacijom kod obinog oveka po
Teurgistima, svih vremena, je uroena sposobnost due da upija lik
ove i odraze boanskog Astrala, a Elifas Levi ukazuje da bez posre
dovanja telesnih organa Dua moe sama po sebi, uz pomo svog
dijafaniteta ili imaginacije, da opaa objekte koji postoje u unive
rzumu, bez obzira da li su duhovne ili fizike prirode. Drugim
reima, imaginacija je vizija due koja neposredno i trenutno opaa
sve vrste ideja i misli. Vidovitost se isto tako smatra proirenjm
snage Imaginacije.
Prihvatajui, kao to inimo, Levijevu tvrdnju da su Volja i
Imaginacija one stvaralake sposobnosti koje se uvode tokom
Teurgijskih obreda kako bi se ovladalo prirodnim silama, italac bi
mogao da se zapita "Sta ako neko poseduje samo prosene
sposobnosti? Sta ako se naie na siromatvo duhovnog
stvaralatva? Ukoliko ove moi nisu dovoljno snane i sposobne za
magijsko oblikovanje, da li se mogu razviti i pojaati?" Odgovor je
potvrdan, nesumnjivo je da mogu. Drevni mudraci su smislili
razliite vebe pomou kojih manje vie prosean ovek moe da se
pretvori u kreativnu i nadahnutu osobu. On koji je duhom mrtav
moe tako da se preobrati i preusmeri svoju energiju da stekne
najjau sposobnost stvaranja i genijalnosti. Ovde u se pozabaviti sa
dve metode - onom koja zauzima istaknuto mesto kod Indusa i
drugom koju primenjuju neki hriani, s tim to e trea - egipatska
metoda - biti izneta i objanjena kasnije u nekom drugom poglavlju.
Nisam zagovornik katolicizma, sa njegovim svetlonoom jezuitstvom - a ipak u njemu nailazimo na izvanrednu knjigu,
izuzetno vrednu i nezamenjivu za prouavanje koju je napisao
mistik-jezuita Sveti Ignjacio od Lojola. U ovom nevelikom tivu
iznet je najizuzetniji sistem obuke sa posebnim osvrtom na
Imaginaciju. Izuzetno je samo onda kada se sledi ono samo,
nezavisno od dogme i katolike teologije. Ova knjiga je, naravno,
hrianska po sadraju, sa simbolima sektakog katolicizma.
Meutim, uz izvestan oprez, sutina same mtode se lako moe

odvojit i od doktrinarne ogranienosti dogm. Pomou .ovog

eksper ime nta sveti Jgnjacije je postao ovek kOJI se uzdigao Iznad
genija kakav je bio; koji je stekao reputaciju, pre ma profesoru
Vilijamu Dejsonu, jedne od najmonijih maina l! udske
organizovanosti i konstitucije koja je ikada hod ala. zem mm sarom.
. mclma da
uce
im
svoJ
tuJe
save
ola
Loj
e
U svojoj knjizi, Duhovne veb
oive u podruju imaginacije sve istorijske dogaaje vezane :a ovo :
zemaljski ivot svoga gospodara Isusa Hns ta. N a ovaj nacl O om
prisiljavaju svoju imaginaciju da vidi, dota kne, omirie i okusi
nevidljive stvari i ponovo ispripovedaju dogaaje koji su se davno
desili i iezli, a kojc je svojim ulim a primao njihov gospodar. Sveti
Ignjacije eli da se imaginacija podigne do vrhu nca. Ukoliko se
meditira o nekom od pitanja vere on je eleo da se tano i precizno
izgradi to mesto pred vizijom unutranjeg oka, da se paljivo i
pomn o istrai, ak i da se dotak ne. Ukoliko je to pakao, on e vam
dati vreli kame n u ruku. On vas tera da plutate u zastraujuoj tami
gustoj poput testa, stavlja teni sumpor na va jezik. Vae nozdrve se
pune odvratnim smradom kao da ste u samom paklu i pokaz:,je vam
uasna muenja terajui vas da ujete bolne jauke . Zeli da
konstruiete Viziju Raspea sa Hristom kruni sanim trnovim
vencem, ispunjavajui na krstu spasenje oveanstva, pretraujui
nebo bolnim pogledom dok priziva svog Oca na nebes ima. On bi da
vas suoi sa zapanjujuim udom vaskrsnua i udesima koja su se
pre mnog o vekova dogodila u Pales tini. Sve to Sveti Ignjacije nudi
vaoj Volji kako biste razvili Imaginaciju kroz vebanje.
Pre nekoliko godina Franc Hartm an je napisao, na ovu istu
temu, da su "vebe koje je propisao Lojol a sraunate tako da razvij u
moi due, naroito imaginacije i volje. Sledb enik treba da koncen
trie svoj um na delove Biblije koji se odnose na raanje, patnje i
smrt Isusa Nazareanina kao da su to istorijske injenice. On se
prema njima odno si takorei kao posmatra, ali radei postepeno
na svojoj imaginaciji on postaje uesnik u njima, njegova oseanp I
emocije se uzdiu do stanja viih vibracija; on sam postaje akter u
igri, sam doivljava radosti i patnj e Hrista, kao da je on bio Sam
Hrist ; a ovo poistoveivanje sa predmetom vlastite imag inacije mo
e da bude izvedeno sa takvim inten ziteto m da se na njegovim vlas-

122

123

Drvo iivola

titim rukama jave Isusove rane ili krvarenja na mestima iz kojih je

krv tekla sa tela raspetog Hrista."
Premda dananji Teurgista ne mora da veba toliko da bi
postigao efekte o kojima Hartman govori, ipak ova metoda
nesumnjivo je nezarnenijiva za stimulisanje one stvaralake
sposobnosti koja nekome nedostaje. Istrajnost i stalna primena
sigurno e obdariti uenika voljom koja je nepopustljiva, umom
sposobnim za dugotrajnu usredsreenost, a iznad svega
imaginacijom koja je apoteoza kreativnosti. Ukoliko se ne slae sa
religioznim odredbama koje je svetac uveo u ove vebe - ukoliko
eli da izrazi svoje duboko neslaganje sa katolikom dogmom i
teologijom - onda neka uenik upotrebi sopstvenu imaginaciju da
saini vebe koje e mnogo vie odgovarati i biti prihvatljivije za
njegov temperament. Neka predstavi sebi da sedi pored snanog
vodopada Nijagarc i ispred svog unutranjeg oka neka stvori
predstavu reke iji je izvor visoko u brdima, a onda kako ona mirno
tec, urno rei i romorei. Zatim neka zamisli kako se postepeno
pribliava provaliji, onda divlje brujanje pomahnitale vode, njeno
bacakanje tamo amo sa uskovitlanim kaskadama bele pene, njeno
udaranje u stenovite gromade i kako biva odbaena preko ivice u
provaliju. A potom neka zamisli sve one zvuke, hiljade umova vode
koja pada preko ivice provalije uz eho grmljavine koja se neprestano
ponavlja. Zatim neka zamisli sitne kapi koje se rasprskavaju svuda
naokolo, lepotu nenih kapljica koje prelamaju sunevu svetlost u
duginim bojama prepunim svetlucavosti preliva. I neka uje, neka
jasno uje, snanu duboku jeku stranog udara vodenih kapi o stenje
i vodenu povrinu duboko dole u ponoru. Student moe da stvori u
imaginaciji i stvari koje su mu znatno blie; zvuk zahuktalog voza,
ukus okolade u ustima, miris prijatnog parfema i otar prodoran
miris tamjana kao i dodir eravice. Ono to se oblikuje u imaginaciji
mora da bude vrlo precizno, tj. mora da se oseti ukus okolade, a ne
karamele, zato Magiar mora da veba tako da uspe da zadri
eljeni ili zamiljeni lik ili utisak. Ovakvim podsticajima imaginacije
njena snaga e klijati i rasti, razvijajui se tako da prevazie
shvatanje, a vremenom e stei i novu mo - duhovne izgradnje i
stvaranja vizije.

Slino ovom, hinduizam propisuje za potrebe meditacije Tatve

ili obojene simbole elemenata, a oni zahtevaju da ih bude pet. Kom
binovanjem ovih elemenata dobija se trideset drugih elemenata i
podelemenata, iji slikovni simboli predstavljaju izuzetno dobre ob
jekte za vebanje imaginacije. To je crveni jednakokraki trougao,
Tadas; Apas je horizontalno poloen srebrni polumesec; Vadu,
plavi krug; uti kvadrat je Pritivi, a crno jaje oznaava Akaa. Kom
binacija bilo koja dva simbola kao na primer crveni trougao koj i
okruuje srebrni polumesec, ili mali plavi krug postavljen u sredinu
utog kvadrata izgleda da se najizrazitije istiu naspram tamne pod
loge unutranje vizije i da stimuliu sve moi imaginacije. Meutim,
potrebno je kratko vreme da se ostvari efikasnost u vizuelizaciji ovih
simbola. Kada Operater bude pristupio mnogo vanijim zadacima
praktine Magije, kao to je naprimer oblikovanje Tela Svetlosti ili
Majavi-rupa, i pravljenju simbolikih maski ili oblija Bogova u
mati, otkrie da u sebi poseduje monu stvaralaku silu koja e mu
veoma koristiti. Sva ova obuavanja, kao to su vebe Sv. Ignjaeija ili
tatva simboli nikada nisu uzaludno uloen trud niti su beskorisne,
jer vebanje predstavlja osnovu sveg teurgijskog raa, bez nje ne bi
bilo ni njegove trajnosti niti znaaja.
Slaemo se sa miljenjem francuskog Maga, kada se radi o njego
voj opasci vezanoj za imaginaciju, a ona glasi da je imaginacija
najvei magiar u univerzumu. To je ona sposobnost kojoj dugu
jemo besmrtna dela poezije, muzike i bilo koje drugc umetnosti.
Pesma i njenefoIllane jedno je od veoma malog broja prefinjenih lit
erarnih dela koja se bave izvorima umetnosti, a u skladu je sa ovim
gleditem i predstavlja celovit dokaz magijskih teorija koje se od
nose na imaginaciju.A. E. se veoma pribliava teurgijskoj filozofiji u
delu u kome pretpostavlja da je naa duhovna priroda transcenden
talno bie koje se budi dok spavamo i koga smo maglovito svesni u
polusnu, kada svest deluje podeljeno, kada prima inspiraciju i svet
lost kroz stelarni svet imaginacije. To je kristalno soivo stva
ralakog Sopstva, a njegova snaga je ono to stvara uda, lei bolesti,
pomae slabima i ljudima kao opte dobro daruje otkrovenje duha.

124

125

Osmo Pot'!ave

OSMO POGLAVLJE

U Uvodu knjige Joga aforizmi Patandalija Vilijem K. Dad pie

da su drevni Hindu Mudraci znali tajnu jaanja volje i naine da se
desetostruko povea njena snaga i efikasnost. Ova vekovna tajna,
jaanje snage Volje i Mudrosti, nikada nije izgubljena. Da bi ost
vario bilo koju planiranu duhovnu promenu, student boanske Te
urgije prvenstveno mora da se posveti Volji, pa otuda sve ono to
utie na poveanje njene snage i buenje njenih pritajenih potenci
jala kako bi se pretvorila u nesavladivu silu kojom moe svesno da se
manipulie, spada u prirodu transcendentalnog posveenja. Volja
nije ni dobra ni zla. To je samo mo i podjednako proima sve stvari.
U Transcendentalnoj magiji Levi daje razne savete. Takvi su: "Uko
liko elite da vladate sobom i drugima, nauite kako da elite ...
Kako moemo da nauimo da elimo? . . Propisi koji nam izgledaju
najnevaniji, sami po sebi potpuno strani cilju na koji se odnose,
, :vek doprinose tom cilju zahvaljujui obrazovanju i vebanju volje ...
Coveka moe da promeni navika koja poslovino postaje njegova
druga priroda. Upornim i postupnim atietskim vebama telesna en
ergija i spretnost mogu da se razviju, odnosno oblikuju do za
prepaujueg stepena. Isto je i sa duhovnim moima." Sutina
njegovih saveta, za koje se ne moe rei nita drugo sem da su ra
zumni, odnosi se upravo na ovo. Putem samonametnutog aske
tizma, odricanjem, tokom trajanja vebi, od stvari koje se obino
smatraju svakodnevno potrebnim, ui se vetina samosavlaivanja i

ivljenja osloboenog od nestalnosti venih plima i oseka koje ine

ivot i stie se snana i obuena volja. Izuzetno je vano da se za
pamte rei "samonametnuti asketizam" i da one prethode izrazu
"tokom trajanja vebi". Ovo je posebno bitno jer predstavlja klju za
126

otvaranje vratnica Volje. Pre nego to se detaljnije pozabavimo

ovom tvrdnjom vredelo bi da se osvrnemo na to kako se moe
oznaiti samoodricanje kojim se negira jedino ne-sopstva stvari za
kojima se udi, da bi se slepa tama otvorila svetiostima Istinske
Volje, Unutranje Vizije i Stvarnog Sopstva. Ovog poslednjeg se
uopte ne odrie. Samo su elje Ruaha, tog entiteta iji se egoizam
menja iz sata u sat, ono ega se odrie i to mora da se disciplinuje.
Tako e postati koristan instrument kroz koji Sveti Aneo uvar i
njegovi sadrugari mogu da rade neometano i bez nepotrebnih odlaganja.
Kada se radi o zavetovanju na asketizam, veoma je vano da se
on postavi na pravo mesto. Ovaj zavet treba preuzeti samo za dobro
definisan cilj. On mora da bude sasvim jasno shvaen, a mimo toga
nikada mu se ne sme dozvoliti da zaluta. Lutanjem se sve gubi. Kada
zavet pree granicu svoje izvorne namene, tada asketizam, podjed
nako kao i krajnja pohota i neumereni porok, zalazi u najfinija
skrovita ega, pa u tom sluaju mora odmah da bude naputen i
poniten. Neki kritiari tvrde za asketizam da je jedan od oblika
sebinosti i egoizma. Ove zamerke su sasvim opravdane jedino kada
se odnose samo na one koji ga zloupotrebljavaju, one koji ele da se
njihova odricanja i gnusno zagovarano bievanje proglase najveom
vrlinom i koji najvee zadovoljstvo nalaze kad ovakvi njihovi poroci
nailaze na odobravanje javnosti, ali ni u jednom drugom sluaju.
Prvo treba da raistimo, asketizam nije ni vrlina ni porok, kao to ni
Volja sama po sebi nije ni dobra ni loa. Asketizam ne poseduje ni
kakvu vrednost sem kao neto to moe da poslui, ukoliko se neko
odlui na njega, kao pogodno sredstvo za potrebe obuke. Upravo
kao to se u treniranju boksera, na primer, luksuzi kao to su pie i
puenje s puno razloga skidaju sa liste onoga to e konzumirati,
mada ova vrsta odricanja oigledno nema nikakvu posebnu moral
nu vrednost, tako je i sa asketizmom kada se Teurgista odlui za
njega. Asketizam o kome govori Magija i na koji ukazuje Levi, ima
sasvim drukiju prirodu od obinog egoistikog havlisanja, budui
da je njegov cilj precizno jaanje Volje i mistiko poricanje tog ega.
Lani ego je zapravo ono za ta se tako predano lepe egoisti i takoz
vane askete, iako ih on vodi ka njihovoj venoj propasti, ali isto tako

127

Drvo Zivola

i ono to Magiar nudi kao rtvu kako bi prizvao Svetog Duha da

sie na Oltar u plamteim vatrenim jezicima da primi rtvu i da se
nastani u njemu zauvek.
Mislei na drevne Misterije, Levi opaa da to su stranije i
uasnije bile i to se vea okrutnost ispoljavala u njima, to je njihovo
dejstvo bilo jae. Isto vai i za asketizam. Sto se odricanje vie odnosi na sutinski deo linosti, to su potrebnije stvari kojih se odri
emo u svakodnevnom ivotu, to e jaa biti steena mo Volje i
lake e se raskinuti veze sa egom. Ipak, asketizam ne srne da bude
tako rigorozan da oteti i same instrumente koji su Magiaru po
trebni za rad. Astronom nee unititi svoj teleskop u nastupu slepog
besa. Veoma je glupo i potpuno nerazumno ako neko sebi presee
grlo da bi nakodio nekom drugom. Ukoliko je aspirant sklon
takvim besmislicama, onda je bolje da sasvim odustane od Magije i
da se dri topline i mira koje nudi kamin u njegovoj dnevnoj sobi.
Savremeni Magiari koriste vrlo efikasnu tehniku, veoma prakti
an sistem koji je potpuno osloboen svih neprijatnih sadraja i
moralnih implikacija koje nalazimo u starim sistemima. U ovom
sistemu, tehnika je tako smiljena da obuhvati sva polja ljudskih
aktivnosti, govora i misli i da se moe primenjivati na celokupnu
konstituciju oveka. U osnovi, ona je potpuno u skladu sa optim
naelima asketizma. Naime, potrebno je da se ovek zavetuje da
nee izvoditi odreenu radnju, izgovarati neku re ili pomiljati na
neku misao, koji su postali njegova navika i deo Ruaha. Takvo je, na
primer, zavetovanje da se u odreenom vremenskom periodu, reci
mo od nedelju dana, nee prilikom sedenja prekrtati noge preko
kolena ili da se leva ruka nee stavljati na glavu ili lice. Na taj nain
Operator ne moe da padne u iskuenje da svoj asketizam proglasi
vrlinom. Treba obratiti panju i na injenicu da princip asketizma ne
treba primenjivati na loe navike, kao to su puenje, pie ili psova
nje. U tom sluaju, onaj ko preuzima zavet mogao bi prema svom
ostavljanju pia ili duvana da pone da se odnosi kao prema vrlini
koja bi se visoko cenila, umesto da shvati daje odricanje od neega
jednostavno stvar pogodbe i vebe, line obuke kojoj se ne moe
pripisati nikakva zasluga niti krivica. Treba da se odrava potpuno

Crvena

Plava

uta (

TADZAS VAUZU-a

PRITI"I TAOZAS-a

Srebrna

Crna
Crvena
AKASA APAS.a

TADZAS APASa

Liber illgomm, The Eqllinox, London, 1912)

128

129

OI"VO livola

bezlian stav, otuda se ova ema primenjuje na one radnje, rei i

misli kojima ni u kom sluaju ne moe da se dodeli bilo kakva
moralna vrlina. Nazamislivo je da bi jedan normalan ovek mogao
da napravi religioznu vrlinu od injenice da je odustao od pre
krtanja nogu preko kolena, ili d a ne dOdiruje levom rukom glavu.
Ova-kav neutralan stav, koji je od sutinskog znaaja, trebalo bi da
se neguje u svim granama Magije.
Za svako krenje zaveta, d a bi se spreio ustaljen nain delanja,
treba da bude utvren odreen vid kazne. Ovo je upravo ona disci
plinska mera pomou koje se sprovodi obuka i jaa Volja. Recimo
da je Operator preuzeo Magijski zavet da u periodu od etrdeset
osam sati nee, dok sedi, prckrtati desnu nogu preko levog kolena.
U trenutku zaboravnosti moe da se desi da Magiar izvede ovaj
pokret, a to je onda prekraj. Naruavanje zavet a mora da se kazni i
to tako da ostavi snaan i dubok utisak na mozak, kao to je, na
primer, bol koji se javlja kada sc britvom napravi rez na ruci. Na
pravljen prekraj tako ostaje urezan na aci u vidu otre brazgotine
koja treba da pomogne oslabljenom pamenju.
Zavet govora predstavlja drugu fazu, a sprovodi se na sledei
nain. Magiar se obavezuj e da u periodu od nekoliko dana, nedelja
ili meseci, u zavisnosti od sluaja, nee izgovarati neku re koja se
esto koristi u razgovorima kao to je "ja" ili "i", ili bilo koja druga re
koju Magiar esto koristi u svom svakodnevnom govoru. Tokom
tog perioda ta re se potpuno izostavlja ili se zamenjuje nekom
drugom reju. Kada sc savlada vetina, i potpuno ovlada zahtevima
postavljenim u prve dve faze, nastupa poslednja etapa II kojoj se
navedenim principima podvrgava odreena misao kojaje bezlina i
u kojoj nema nikakve moralne predrasude. U svakom od sluajeva,
zaboravljanje na zavet i kazna za to su otri rezovi na ruci, Ova
poslednja faza ima dalekosene domete, posebno kada je re o
obuci uma. Ukoliko neke zabranjene misli uu kroz neuvana vrata
uma, a pri tom se ve raspolae odredenom vetinom kojom sc snai
ovakva odluka, onda e biti potrebno da se veba donekle proiri
kako bi se vrata zatvorila i iz uma izbacile zabranjene misli, bez ob
zira koje su u pitanju. Na ovaj nain postie se potpuno isti rezultat

koji se postie Jogom; voljno pranjenje uma od svega onoga to se

nalazi u njemu.
Sada neto vie O rezultatima ove disciplinske tehnike. Pre svega
u ovu asketsku metodu ne ulazi nita emu bi se mogla pripisati
etika ili moralna priroda. To su, takorei, samo razraeni principi
atletskog treninga. Telo se ne izlae nikakvoj torturi koja bi bila u
skladu sa klasinim principima i ustaljenom praksom koji se pri
menjuju kako bi vena dua mogla da ivi i pronae blagoslov kada
napusti napaeno telo. Ovakav pristup zaboravlja da je asketizam
samo faza u putovanju due prema svom idealu. Ako se on pretvori
u krajnost i pone slepo da odbija zadovoljavanje osnovnih ivotnih
potreba, vrlo lako moe da se dogodi da se posustane na tom dugom
putu.
Teurgista osuuje osnovni princip koji je sadran u vebama fa
kira koji spavaju na ekserima ili krevetima od ice i u kojima se celog
ivota ruke podiu prema nebu dok se kida ivo meso sa izmodenih
udova. Ova tehnika je potpuno suprotna od one koja je prethodno
bila izloena. Telo nije neto zlo. Ve smo rekli da su telesno i
duhovno samo dva razliita aspekta jedne iste boanske supstance.
Svi prenosioci duha su instrumenti kroz koje on moe da dcla, stie
iskustvo i stie do spoznaje o sebi. Kada se radi o stvarima koje se
tiu nebeskog sjedinjenja, telo moe da predstavlja izvesna ogra
nienja ukoliko je neobueno, ali to samo ukazuje na potrebu za
vebanj em, a ne za surovim i besmislenim unitavanjem.
Asketska tehnika u Teurgiji se sastoji u jednostavnoj odluci po
jedinca da eli da stekne kontrolu nad odredenim aspektima svoje
psihike i mentalne organizovanosti, a ova kontrola se zatim us
merava na poveavanje snage Volje. Rezanje ruke, istina, izaziva iz
vestan bol, meutim on je koristan i potreban da se uspostave
izvesne struje u inhibitornim centrima mozga ili uma. One dovode
do uspostavljanja neobine budnosti u podruju Volje, do slobod
nog, nesvesnog, priticanja Volje koja e biti uvek prisutna i spremna
da ispuni elje Gospodara. Ukoliko je doneo odluku da nee da
prekrta noge, ovek e otkriti da i onda kada se nae u drutvu u
kome ivo uestvuje u vrlo interesan tnoj diskusiji potpuno zabo
ravivi na zavet, bilo koji automatski pokret nogu spremnih cla in-

130

131

Drvo ZivoLa

Osmo PoE!ave

stiktivno zauzmu poloaj na koji su navikle, trenutno biva otkriven

od strane Volje pre nego to je i napola izveden, pokret biva zaus
tavljen na samom poetku. Uvek iznova se moe primetiti da upravo
u trenutku kada noge krenu da se prekrste, ak i u stanju najdubljeg
sna kada telo izvodi spazmatine automatske kretnje, Volja dejst
vuje iz inhibitornih centara uma, spontano uspostavlja alarmantno
upozorenje, to spreava izvrenje zabranjene radnje. Ukoliko o
vek spava, dolazi do trenutnog buenja, pri emu odmah biva sas
vim svestan pokreta koji je tokom sna eleo da naini. U krajnjem,
to je onaj razum koji je steen poto je Operator desetinama puta
zaboravljao na zavet, i poto su njegove ruke tako lepo postale
ukraene isto tolikim brojem oiljaka. Ovo posebno vai u sluaje
vima kada se zavet odnosio na zabranu izgovaranja rei "ja", to
predstavlja izuzetno dobar objekat za vebu. Naravno, svi smo mi
veoma lini i egocentrina se vezujemo za stvari i dogaaje, tako da
smo u svakodnevnom razgovoru veoma skloni da priamo o sebi. "Ja
sam uradio ovo" ili "ja sam uradio and' verovatno su rei koje se
najee izgovaraju. Otuda u poetku, kada se korisnost mudrog
utanja veoma teko prenosi na linost, ruka trpi u prilinoj meri .
Cak se moe dogoditi da i druga aka pone da se ukraava rezovima, pre nego to buntovni ego i njegov glas odgovore na obuku,
odluivi da je ipak bolje da se pokore naredbama VOlje.
Rezultati su oigledni. to vreme bude vie prolazilo u upranja
vanju ove metode, Magiar e shvatiti da je postigao dve sasvim od
vojene stvari, od kojih svaka predstavlja vrhunski aspekt u
ostvarenju Velikog Dela. Prvo, razvija se neprestana budnost koja
se pribliava najjaem strujanju Moi Volje. Ona, od samog po
etka, tei da razne aktivnosti oveka stavi pod svesnu kontrolu
Volje. Ukoliko su magijske operacije, kao to je to tano uoio Abe
Konstant, ispoljavanje moi koja je, iako prirodna, nadmonija od
obinih sila prirode,jer je ta mo rezultat znanja i discipline pomou
kojih je volja prevazila svoje uobiajene granice, onda ovakva
veba zadovoljava, na najprihvatljiviji nain, sve potrebe koje bi
ovek ak mogao i da zahteva od nje. A korist koju od ovoga moe
da ima Neofit koji se zakJeo na postignue nieg manjeg do Znanja i
Razgovora Jednog Svetog Anela koji ga uva, ne srne biti prene-

bregnuta. U njegove ruke je stavljena ogromna snaga Volje, du

hovne po znaaju, nezamislivo stvaralake kada se primeni.
Drugi aspekt koji se postie kroz ovu vebu sastoji sc u tome to
Magiar ne stie samo snanu Volju ve to se i sam Rua", sa svim
sposobnostima sadranim u egu, ranije tako problematinom i sa
nedostatkom koncentracije, postepeno, zbog dinamine volje i pod
sticaja proizvedenih telesnim bolom, stavlja pod kontrolu. Praktiar
e prethodno doiveti uas i odbojnost koje izaziva ovo malo nasilje
nad njegovom rukom, po prvi put istinski uoavajui pravo mesto
svoga tela, kao sluge koji se koristi i kome se nareuje, i ije vrsto
odbijanje cla se pokori naredbama iz viih izvora mora neumoljivo
da bude slomljeno i kanjeno. Iskreno se nadam da sc osnovne
postavke ove metode nee pogreno shvatiti kao zagovaranje ne
ega to se u krajnjem odnosi na Hata Jogu ili Mazohizam. Rezanje
ruke brijaem ne predstavlja ba nikakvo zadovoljstvo, italac u ovo
moc da bude, bez i trunice sumnje, sasvim siguran.
Volja, zahvaljujui disciplini i obuci, moe da postane tako
mona sila kada se usmeri na viziju Prizivanja koja je u toku, da
autor predlae da se Volja formulie u stvaralakom svetu tako da
zadobije oblik magijskog tapa, njenog istinskog simbola, ili snopa
svetlosti koji izbija iz Magiara i kree se pravo navie prema Besko
nanosti. Ova napomena ukazuje da je Volja za Magiara duhovna
sila koja se definitivno moe kontrolisati, koju, kao i sve druge spo
sobnosti due, moe da upotrebi njen gospodar i sizeren, i da ni u kom sluaju nije nedodirljiva fatamorgana, nesuvislost, kao to se
prema njoj odnosi obian ovek.
Postoji jo jedna metoda za obuku Volje. Premda direktno pot
pada pod principe Joge, njen znaaj ne treba precenjivati. To je ona,
osma grana Joge koja se naziva Pranajama, a ko god da se njome
bavi, primenjujui je ubire trostruku etvu. Prvo, unose se velike
koliine kiseonika i prane to ima nepogreivo dejstvo na lezde sa
unutranjim luenjem. Nesumnjivo je da na ovaj nain unutranje
lezde bivaju izuzetno stimulisane usled ega, sa isto fizikog sta
novita, celokupna linost biva preplavljena obiljem stvaralake en
ergije, koja kada se sauva povoljno reaguje na impulse uma i Volje i
svih drugih delova ljudske konstitucije. Ustvari, moe se ii tako

132

133

D",o !Jvou.

Osmo PoE!avc

daleko i tvrditi da ova stvaralaka energija, mada se moe uiniti da

je samo fizika, moe da poslui kao osnova duhovne vizije. Kao
drugo, prema objanjenju vrednom divljenja, koje u svom delu
Rada Joga daje pokojni Svami Vivekananda, regulisana ritmino
disanje deluje na Volju tako to je ojaava i stimulie i pretvara u
najudesniju koncentraciju moi. Ukratko, kada sve elije tela
ponu istovremeno i skladno da vibriraju dolazi do uspostavljanja
snane elektrine struje Volje u telu i umu , a sredstvo da se ovakva
vibracija ostvari je ritmino udisanje i izdisanje.
Ne uputajui se, radi moguih neslaganja, u raspravu o eventu
alnom ovakvom dejstvu Pranajame, i ne uzim ajui u obzir ni jedn u
mistinu teoriju, ipak postoji jo jeda n rezultat u koji sc, ni u kom
pogledu, ne moe sumnjati. Svako ko se priljeno bavio Pranaja
mom, makar samo dva ili tri meseca, odmah e znat i na ta se misli.
Teko da se moe i zam isliti da postoji neto napornije, munije i
vie iscrpljujue od ovog prostog niza vebi. Za Magiara nepo
mino svakodnevno vieasavno sedenje u periodu od recimo tri do
etiri meseca, pri emu pokuava da die merenim regulisanim rit
mom i jedin o to radi je paljivo praenje toka vazduha koji sc udie
i izdie, prcdstavlja jeda n od najnapornijih zadataka koji ljudska
mata moe da zami sli. To zahteva ispoljavanje krajnje snage volje,
a najee i stezanje zuba da bi sc done la odlu ka da se sa vebom
nastavi. Vebajui ovo, ovek se otro sukobljava sa inertnou i
tromau tela, i potrebna je ne mala snaga i samosavlaivanje, kao i
vrsta volja da sc istraje u postavljenom zadatku na koji sc ovek
zavetovao. Ukol iko Praktiar ne ostvari bilo koji od ovih, u knji
gama opisa nih, rezultata, kao to su usporeno kretanje misli ili po
java razliitih psihofizikih prom ena, on e sigurno ostvariti
bezmerno poveanje u snazi volje i nepopustljivu odlunost da is
traje u obuci kako bi savladao tromost tela i inerciju uma, kao i ot
por prema treniranju. "Nau iti vetinu samopobeivanja otuda
znai i nauit i kako da se ivi, i da surovosti stoicizma ne proizvode
samo dokona hvalisanja o slobodi ... Odupreti se i savladati prirodu
za oveka znai postii lino i neunitivo postojanje, to znai oslobo-

diti se nestalnosti ivota i smrti.'" Priznato je i dokazano da disci

plina i strpljenje koje namee Panajama, nezavisno od teorije Joge,
omoguava Magiaru da bude stabilan i onda kada se mnogo sloe
niji i tei zadaci nau na njegovom putu.
Postoje ljudi koji predstavljaju jalovo tle za Magiju. Verujui da
svestan razvoj genija kroz magijsku obuku predstavlja neto ne
mogue u prirodi, oni tvrde da su najvea dela i najlepi stvaralaki
radovi nastali nesvesno i bez uticaja volje, da su najuzvieniji pri
merci slikarstva, knjievnosti i muzike svoju izvornu inspiraciju
imali II onom delu oveka koji je potpuno nezavisan od svesne volje i
znanja. Ovo je, nesumnjivo, potpuno tano, a upravo jc to ono u
emu je Magiar nadmoniji u odnosu na obinog umetnika. In
spiracija je kod umetnika neto automatsko, nezavisno od njcgovih
vlastitih elja, pa ak i znanja. Tako posmatrano, on je samo instru
ment, sredstvo. Magiar, meutim, namee sebi vii cilj, elei da
svesno spozna u sebi tu mo koja jc Tvorac, Prorok, Znalac. On stic
do toga kroz dclanje, ili postepeno delanje, Volje. Krajnji cilj je
poistoveavanje magijske Volje sa celim biem, tako da njeno izvr
enje ne zahteva nikakav vei napor nego to to zahteva pomeranje
usne, podizanje ruke; to je sila koja jc postojana i stalno prisutna
kao to je to sila gravitacije.
Potrebno je znati da obredna Magija, kao sredstvo za sticanje
neophodne snage volje, ima veoma veliku praktinu vrednost za
poetnika. "Budui da su Obredi, kao to smo rekli, vetake me
tode za sticanje navike volje, oni vie nisu potrebni kada je navika
steena ... Ali sam proces treba da bude postepeno pojednostav
ljavan, pre nego to potpuno prestane da se upranjava'" Ukolkio se
potpuno dosledno pridrava rasporeda vebi, Magiar e vreme
nom potpuno napustiti obred, oslanjajui se na rad bez posebnih
priprema unutar granica svog unutranjeg magijskog Kruga, prem
da e se i dalje vrsto pridravati iskljuivo onog magijskog pos
tupka poznatog pod nazivom Misa Svetog Duha. Struno korienje
ove jeee magijske maine, trebalo bi da dovede do razvijanja cen
tra u kome se nalaze vie moi Volje. Kada se ovo postigne, onda

Misterije Magije. Elifas Levi

134

Trallscelldelllablll magija, Elifas Levi

135

'i

Drvo !vola

Osmo Poe!avc

mogu da se napuste sve tehnike, jer poto su posluile svrsi, od

nosno doprincle ukupnoj dobrobiti linosti, vebe vie nisu potreb
ne.
To je isti onaj princip koji vai u sportu. Tokom jed ne partije
tenisa, na primer, igra moe da izvede neka zaista izuzetna 10bavanja i voleje u deliu sekunde, kada zaista ne moe da bude ni
pom ena o nekom svesnom donoenju odluke. Najbolji udarci u bili
jaru, kao to je mnogima dobro poznato, su oni koji su sluajno izve
den i. Meutim kod onih koji odlue da se posvete tenisu, ili ele da
se usavre, samo ogroman nap or uloen u namerno vebanje do
vee do potrebne vetine koja e u svakom trenutku neometano
stupati u dejstvo. Isto tako je i sa Magiarem. Kod dobro obuenog
Magiara, verendon vetine koji se ljubomorno skriva od pogleda
javnosti, predstavlja jo veu tajnu u dub inam a njegove duhovne
svesti, tako da niko ivi na svetu ne moe da nasluti njegovo posto
janje. Taj tap je toliko moan da je dovoljan samo jedan lak udarac
da se uni te svetovi, ili da sc stvore novi.

dogodilo. Ni najmanji znak naboja u astralnoj atmosferi koja ih je

okruivala, a ruka neoprezno ispruena izvan kruga nije se paralizo
vala, to je po legendi trebalo da se dogodi. Nije se pojavio ni bljesak
svetlosti koji izbija iz razjarenog duha. Postoji jo jedna pria o stu
dentu Magije, zanesenjaku koji se trudio da "napravi magiju" pre
nego to je uspeo da shvti elementarne principe na kojima se
zasniva Obredna Magija. Zeleo je, kao probu, da prizove Vndina,
duha elementa Vode. Da bi to uinio, verovao je da bi se izvoen
jem operacije u blizini vode otklonile mnoge tekoe. Istborn je iz
abran za mesto na kome e biti izvedena operacija, a ovaj student,
nosei sa sobom svu opremu potrebnu za ovu umetnost, ukreao se
na voz koji je vodio ka "sunanoj obali". Kasno navee, kada je
veina uvaenih graana tog primorskog mesta mirno spavala, onje
siao na obalu i trudio se da ode to dalje od naselja. Iscrtao je svoj
krug, postavio svoj oltar i svetla na pesku, a zatim poeo da izgovara
svoje molitve u magli koja se zgunjavala. Glasno je bilo njegovo ur
likanje, zastraujue je zvualo njegovo zvonko jeanje, dok su var
varska imena cepala spokojstvo tihe noi. Oblaci tekog mirisnog
dima su se valjali sa oltara obavijajui ceo prizor. Jedini Vndin koga
je Magiar video bilo je ljutito stvorenje odeveno u plavo - policaJac.
Zabeleena je u odnosu na ovu jedna jo vea glupost za koju je
tee nai opravdanje. Neki lanovi poznatog istraivakog drutva
vrsto su reili da je krajnje vreme da se razotkrije Magija i sve njene
grane kako bi se pokazalo da tu nema niega stvarnog. Vrlo odluni
u ovome dogovorili su se da na vrhu jednog brda izvedu obred na
osnovu uputstava iz nekog nierazrednog grimorija. Molitve su pro
pisno izgovorene u skladu sa uputstvima, sa devicom obuenom u
belo, koja je sedela na jarcu, a prema obeanju u grimoriju trebalo je
da se transformie u mladia zanosne lepote. Naravno, do preo
braaja nije dolo, a kako je ovom obredu bio dat veliki publicitet
kojim je trebalo da se stavi taka na sve obrede, mase radoznalih
ljudi su se gurale ka planinskom skupu tokom rituala zaslepljene
snanim reflektorima. Sve je to pre podsealo na budalu koja
stavivi na plinski paret kazan pun vode i pustivi plin ali
zaboravivi da ga upali, posle sat vremena konstatuje da ovi
savremeni izumi nita ne vrede.

Neobino povezana sa Voljom i Imaginacijom u obrednim prizi

vanjima je i jedn a trea sila ili mo ije prisustvo ili odsustvo odre
duje uspeh ili neuspeh Operacije. Tajn a Obredne Magije je
jednostavna, premda nije uvek lako uoljiva. Sluenje magijskih ob
reda, izvoenje svakog i najsitnijeg detalja sa puno panje, kao i
spoljanjih teranja i kaenja i obilaenja u krug uz zvonko kliktanje
mol itve i naricanje varvarskih imen a koja se prizivaju nisu pravi
kriterijum koji odreuje uspeh prizivanja u ostvarenju njegovog
tobonjeg cilja niti garancija da e ekstaza na vrhuncu opcracije
dovesti do "dogaaja". Neshvatanje ovoga nalazi se u osnovi jedne
prilino sme ne prie o magiji koju priaju ljudi koji su zain tereso
vavi se za nju i njene metode bili duboko razoarani nedostatkom
rezultata, iako su paljivo prat ili uputstva koja su se nalazila u
obino lako dostupnim grimoriji ma. Ispu nili su sve to je bilo zahte
vano . Nabavljene su predivne odore od najbolje svile, svenjaci od
srebra i bronze, skupe meavine miri snih smola i opirno ispisane
molitve. Meutim, uprkos svim ovim pripremama, ba nita se nije
1 36

137

Drvo 'NOla

Osmo PoEJavlje

Smatram da ovakav lakrdijaki obred ne zavreuje da se komen

tarie. On samo razotkriva posebnu vrstu naina razmiljanja koji
ne moe da uoi razliku izmeu knjige o vradbinama i izvorne
Telestike Magije, kao i nseposobnosti da se shvati istina o esto
iznoenoj tvrdnji da su misao, volja i namera ono to je najaktivnije
uestvuje u obrednoj magijskoj radnji, dok su spoljanji simboli i si
gili sekundarni i manje vani. Beretov Mag, u svakom sluaju, nudi
ovakvim t1naunimu istraivaima da uzmu II obzir injenicu da
"razlog zbog koga egzercizam, vradbine, inkantacije itd. ponekad
ne uspevaju da proizvedu eljeno dejstvo lei u tome to neuzbudeni
um ili duh egzorciste ponavlja rei tupo i nedelotvorno."
U ovoj kratkoj reenici lei tajna uspeha. Kaledanska proroan
stva tvrde: "Prizivati esto !" Abramelin Mag savetuje da treba "sebe
zapaliti molitvom". U ovim iskazima se nalazi klju. Prizivati esto
znai odreden stepen istrajnosti i entuzijazma, a osnovni princip II
koji su verovali i drevni magiari, sastojao se u tome da ukoliko se
ovek moli i priziva dovoljno dugo, jednog dana se moe dogoditi da
otkrije kako njegovo prizivanje biva izgovoreno celim njegovim
srcem. Uspeh, iznad svega podrazumeva ushienje. Ushienje koje
Magiar treba da gaji je neopisiva vrsta uzbuenja, ak ludila,
pomoi koga potpuno izlazi izvan i iznad sebe. To je sve skupa jedan
teko shvatljiv kvalitet, pa se otuda ne moe precizno ni definisati.
Magiar treba da "zapali" sebe, a to je his/ahabus ili samoopijenost
koju Kabalisti smatraju samim peharom milosti i vinom ivota.
Svaki nerv, svako vlakno u oveku - fiziki, astralno i mentalno,
svaki atom u bilo kom delu ovekovog tela treba da bude pobuen
do vrhunca groznice, a sve duevne sposobnosti dovedene do vrhun
skog ushienja. I, kao to umetnik, pesnik, igra, ak i ljubavnik biva
prenet u ludilo usijane strasti, stvaralako ludilo, to isto mora da se
dogodi i Magiaru. Njega u obredu treba da pokree proroko
ushienje koje, premda prisutno u njemu i neophodan deo sila od
kojih je sazdan, nesumnjivo on po pravilu ukljuuje u svoj RL/ah.
Ono nema udela u budnom ovozemaljskom egu, premda dovodi
ovaj ego do vrhunca blaenstva, tako da se sva svesnast njegovog
postojanja transcendentuje, preivljavajui novo roenje sa irim i
prostranijim vidicima.

Jamblihus tvrdi da "opijajua energija, meutim, nije proizvod ni

due ni tela, niti njihove sprege". Nemogue je postaviti teorijska
pravila po kojima dolazi do pojave ovog ludila, ta je to to dovodi
do ovakvog stimulansa, kako nastupa ovo stanje pomahnitalog gra.
Kod raznih ljudi razni faktori utiu u izazivanju stimulansa i uzbu
enja. Kod nekoga ono moe nastupiti kroz stalno i uporno po
navljanje prizivanja koje traje nedeljama ili mesecima. Neki student
.
moe da bude impresioniran samim emom mistenje I sugesllvnoscu
svakog obreda, pa time i rezultat biva obuhvaen. Nekog drugog
moe neobino da dirne i uzbudi lirski stil kojim je prizivanje napi
sano, kletve i komemoracije ak i kobna varvarska imena u zazi
vanju, bez obzira na to koliko je njegov svesni ego ravnoduan
prema njima. Uprkos izvanrednom poznavanju Kabale moe se do
goditi da studentu izmakne pravilno i odgovarajue tumaenje neke
od njenih misterioznih rei. Kada iznenada, tokom obreda, njeno
znaenje sine skerletnim bljeskom kao munja, kao vatromet u nje
govoj svesti, to otkrie moe do te mere da ga uzbudi da stigne do
vrhunca ekstaze. Moda su miris odreenog parfema, psiholoki
uticaj velianstvenih svilenih odora i frizura, ak i fizika iscrplje
nost nastala kao posledica igre oni uzronici egzaltacije koje bi
Magiar morao da neguje. Kod dobro obuenog Magiara svi ovi
faktori e doprinosi ostvarenju eljenog cilja, stvaranju eksplozije
oduevljenja, prostrane kao najprostranije more, visoke i dale ko
sene kao vetrovi koji duvaju sa Polova. Zatim, kao to nie crvena
rua iz crne zemlje, tako e, u svetlosti te eksplozije, iznii iz bezo
bline prirode zemaljskog oveka, cvet obnovljene due sa mno
tvom latica. Duhovne moi i pritajene sposobnosti otvarae se
postepeno i polako, kao to to ine unutranje latice cveta. Kao to
izbija sneno bela cvet akacije sve dok ne prekrije celo drvo i ne po
vije njegove grane svojom teinom, tako se i iz korena ekstaze raz
vija Vizija i Miomiris. I kao to se ivot mladog pelikana u
rozen-krojeerskoj legendi odrava zahvaljujui rtvovanju njegove
majke, tako se i spoljanje sile Magiara hrane egom kada podlegne
opijen duhom iznutra i svojim suverenom, Bogovima prizvanim
odozgo.

138

139

v'

._

" ,

Drvo /.dVola

Neka se nikada ne smetne sa uma da uspeh prizivanja i svakog

magijskog ina lei u reima "Zapali sebe molitvom" i "Prizivaj
esto !tI,

DEVETO POGLAVLJE

Potrebno je da se razmotri nekoliko aspekata magijskog pos

tupka koji se javljaju u obrednoj radnji. Na primer, odavno je
primeeno, a dobro je poznato i veini ljudi, da zvuk ima mo oblik
ovanja. Hindu mantra i njeno dejstvo na telo, mozak i telesni nervni
sistem predmet je mnogih, kako naunih, tako i laikih eksperime
nata. Jedna realna teorija u vezi sa svetom mantrom smatra da bi
njeno delovanje na mozak moglo da se uporedi sa tokom koji se
tako brzo okree da kroz njegove zazore ba nita ne moe da proe.
Smatra se da u trenutku kada se mantra potpuno prihvati i mozak
automatski reprodukuje njeno teno, ritmiko naglaavanje, sve
misli, ak i one koje se odnose na samu mantru, potpuno nestaju, a u
umu, u kome vie niega nema moe da nastupi mistini doivljaj.
Neke druge kole okultizrna prihvataju teoriju po kojoj vibracije
koje izaziva mantra deluju proiavajue na celokupnu ljudsku
konstituciju, a usled njenog vibriranja iz tela postepeno iezavaju
grubi elementi i nastupa proces proienja koji ne utie samo na
telo od krvi i mesa, mozga i nerava, ve ukljuuje i telo svetlosti, ce
lokupnu mentalnu strukturu unutar polja njenog delovanja. U
izvanrednoj biografij i Milarepe, budiste Jogina koju je objavio Ox
ford University Press, nalazi se sledea fusnota: "Prema Mantrajana
koli, u svakom objektu i elementu prirode postoji udruena ... odre
ena koliina vibracije. Ukoliko ovo zna i formulie u mantri i
struno iskoristi savreni Jogin, kakav je bio Milarepa, smatra se da
on moe da natera boanstva ili elementale da se pojave, a via
boanstva da telepatski emituju svoj boanski uticaj u zracima mi
losti."

140

141

iC

Drvo ?,vola

Dcvclo PoeJavlje

U Magiji se smatra da vibriranje ddrectenog boga ili boanskih

imena vodi ka stvaranju njegove psiholoke ili duhovne pojave.
"Zato?" - pita se Blavatska u vojoj Tajnoj doktrini. Odgovarajui
sama na svoje pitanje ona kae, "zato to govorna re poseduje mo
koju savremeni "mudraci" ne poznaju, koju ni ne nasluuju, niti ve
ruju u nju. Zato to su zvuk i ritam tesno povezani sa etiri elementa
naroda starog veka; i zato to takva ili neka druga vibracija u
vazduhu sigurno budi odgovarajue sile, a sjedinjavanje sa njima
daje dobre ili loe rezultate, u zavisnosti od sluaja."
Interesantna je legenda koja govori o hebrejskom Tetra rama
tonu. Onaj kOJI zna pravilno da Izgovori JHVH, nazvano Semha
me/ore, Neizrecivo ime, poseduje sredstvo za unitenje
univerzuma, za stvaranje vlastitog univerzuma, i za hrljenje tc individuaine svesti u Samadi. Stavie, magijska teorija smatra da vibracija izazvana ljudskim govorom ima mo ne samo da uoblii
plastinu supstancu Astraine Svetlosti u raznovrsne oblike i forme u
zavisnosti od visine i jaine glasa, ve da je u stanju i da privue
panju metafizikih entiteta i Esencija na taj model.
Mo zvuka se vrlo lako moe dokazati pomou par nevanih, ali
veoma interesantnih eksperimenata. Izgovaranje jednoslone rei
. Om veoma prodornim glasom nesumnjivo e dovesti do osetnog vi
briranja kako u grlu tako i u grudima. Stalnim ponavljanjem znatno
se moe usavriti sposobnost poveavanja uestalosti ili jaine vibra
cije i opsega njenog rasprs .avanja. Uz izvesno pametno vebanje,
uvek uz korienje inteligeucije, izvoda e otkriti da je sposoban da
izvibrira jednu re tako da se celo telo trese i drhti pod udarima
njene jaine. S druge strane, vebanje e omoguiti ueniku da po
sopstvenoj volji ogranii vibraciju u odreeno podruje ili na

odreeno mesto u svom telu. Nepotrebno je rei da je uvek mo ra da

bude veoma obazriv, jer ove vebe ne zahtevaju da se telo razmrska
ili iscrpi vibracijama koje mogu da budu pogubne.
Postoje dobro poznati primeri ruilake snage zvuka izazvane
udarom groma ili rasprskavanjem projektila. Tu je i esto
ponavljana pria, koja zavreuje da bude pomenuta i ovde, o triku
koji izvodi veliki peva. On bi udario vinsku au vrhom nokta tako
da zazvei, zatim, uhvativi visinu tona ae bi pevao istu notu

neposredno iznad ae. Kada nakon izvesnog vremena vibriranja

svoga glasa u skladu sa vibracijama ae, iznenada promeni visinu
glasa za jedan ton navie, vinska aa se bez i najmanjeg upozorenja
prevrne i rasprsne u paramparad. On se igrao zakonom vibracije,
jer sve stvari, vidljive i nevidljive, potpadaju pod ovaj zakon i svaki
pojmljivi objekat koji postoji na tano odreenoj ravni poseduje
razliitu stopu vibracije. Svaka organska i neorganska masa sas
tavljena je od mnotva beskrajno malih centara energije koji, da bi
se povezali jedni za druge, moraju zajedno da vibriraju. Promena u
vibriranju ili unitava formu ili dovodi do mutacije, odnosno izmene
oblika.
S obzirom da zvuk ima ovaj ruilaki aspekt, normalno sledi da
postoji i njegov oblikujui, stvaralaki aspekt, koji treba da se otkrije
kroz stalno i strpljivo eksperimentisanje. Stvarna oblikujua mo
moe se lako pokazati. Neka italac pospe manju koliinu finog
peska na kutiju violine i ne pomerajui pesak prevue polako guda
lom preko struna. Videe da vibracija deluje oblikujui, jer u zavis
nosti od jaine zvuka pes ak na zvunoj kutiji violine se rasporeuje
u neobine geometrijske figure; povremeno e se savim jasno formi
rati kvadrat, ili trougao, ili elipsa, ili figura koja se moe uporediti sa
pahuljama snega i oblicima izuzetne lepote. Isti eksperiment se
moe izvesti i na staklenoj ploi, a u zavisnosti od toga da li sc guda
lom prelazi polako ili brzo po ivici stakla, da li sc ona pritiska jako ili
slabo, formirae se razliite figure od peska. Pesak na violini e se
prirodno sasvim drugaije formirati u zavisnosti od toga da li sc na
njoj sviraju duboki i meki ili visoki i prodo mi zvuci. Kreenclo ima
sasvim drukiju mo oblikovanja od sporog vibriranja. Negde u
spisima Madam Blavatski postoji svedoanstvo da se ona lino, kada
se nalazila na ivici smrti vratila u ivot i izleila od bolesti zahval
jujui moima zvuka. Sve ovo daje izvanredne izglede da se dokae
da zvuk zaista poseduje stvaralaku vrednost, a zadatak svakoga ko
eli da bude Magiar jeste da kroz praksu utvrdi koja je to visina
glasa koja je najpogodnija za njegov magijski rad. Iskustvo pokazuje
da otro brujanje imena koje treba da se izgovori predstavlja najpo
desniju metodu, da je glas koji vibrira bolji od jasnog i razgove tnog
izgovaranja, budui da je vibriranje ono to je potrebno.

142

143

Drvo Zivola

Develo P08ave

Vibriranje boanskih imena je od sutinskog znaaja za magijsku

praksu, budui da u prvom redu poznavanje imena nekog bia - a
poznavanje podrazumeva i sposobnost da se to ime izvibrira i izgo
vori pravilno, kao i shvatanje njegovog kabalistikog znaenja
predstavlja i posedovanje odreene vrste kontrole nad njim.
Spoznaja imena moe se stei primenom principa Kabale tako to se
u imenu pronalaze rezimei sila i moi koji su u njemu. Magija je
sadrana u rei, a pravilno izgovorena re je j aa, kae Levi, od moi
neba, zemlje ili pakla. Prirodom se upravlja pomou imena; carstvo
prirode je n a isti nain osvojeno, a okultne sile koje obuhvataju ne
vidljivi univerzum pokoravaju se onome koji sa razumevanjem
izgovara imena koja se ne mogu izgovoriti. "Da bi izgovorili ova ve
lika imena Kabale, prema uenju, moramo to uiniti sa potpunim
razumevanjem, sa voljom koju nita ne ograniava, sa revnou koju
nita ne moe uzdrmati."
Vibriranje boanskih imena, tako, sainjava jedan od najvanijih
odeljaka u obrednom prizivanju. Mirisne smole, mirisi, boje, sigili i
svetla oko magijskog kruga pomau u zaziva nju eljene ideje ili
duha iz mate i njihovom manifestovanju u ruho odgovarajue
vrstine i opipljivosti za egzorcistu. Ne samo to moraju da postoje
namera i misao, ve ta misao mora da bude i snano izraena II delu i
rei koje za ideju treba da budu logos. Da bi predstavili nain vibri
ranja pretpostavimo da egzorcista eli da prizove moi koje se na
laze u sferi Geburah. Utvrdie se da je njena planeta Mars; njen
sutinski kvalitet pripada kosrnikoj energiji i sili, rezimiran je u
Horusu, njen arhaneo e biti Kamael, njen duh Bartsbael, a Sefira
kojoj pripadaju ove atribucije nosi boansko Ime Elohim Gibor.
Kada u magijskom obredu koji izvodi Teurgista doe trenutak kada
treba da se izgovori boansko ime, neka udahne vrlo duboko, po
lako i snano. Prilikom udarca spoljnog vazduha u nozdrve treba
sasvim jasno da se zamisli kako se zajedno sa vazduhom udie i ime
Boga, Elohim Gibor. Treba zamisliti sliku imena u razreenom
zraku, ispisanog velikim vatreno plamteim slovima, a dok vazduh
polako ispunjava plua treba zamisliti kako i to ime polako prodire i
vibrira svuda po telu, postepeno se sputa kroz grudni i trbuni deo,
sve do bedara, nogu i na kraju do stopala. Kada se stekne utisak da

je ova sila udarila i u vrh nonog palca, i poto se oseti kako se ona
lagano iri i stie do svake elije i svakog atoma u eliji stopala vebanjem e se postii da ova ve tina zamiljanja bude daleko lake
izvodljiva nego to to na prvi pogled deluje - potrebno je zauzeti je
dan od karakteristinih poza boga Horusa, onih koje su prikazane u
vinjetama Egipatske Knjige Mrtvih. Jedna od njih, Znak onoga koji
Ulazi, izvodi se tako to se iskorai levim stopalom, celo telo se
nagne napred, obe ruke se podignu prema glavi, a zatim se isprue
napred kao da zrae prema Trouglu Zazivanja. Kada se zauzme ova
poza, dok plua izdiu vazduh nabijen imenom, treba snano zamis
liti kako se ono brzo penje iz stopala, kroz bedra i celo telo, da bi
konano bilo snano izbaeno uz moan pobedniki krik. Ako
Magiar oseti kako mu celo telo plamti snagom i energijom, ako
uje grmljavinu u uima koja dopire iz svakog delia prostora koji ga
okruuje kao eho imena koje je upravo izvibrirao, moe da otpoine
siguran da je izgovaranje imena bilo pravilo izvedeno. Vibriranje
Boanskih imena treba da izazove stvaranje napona u vioj Astral
noj Svetlosti, ime se pouruje zazivana inteligencija. Za svakog od
Bogova postoje posebne poze i posebni znaci, a prouavanjem Egi
patskih Boanskih formi saznae se ta znae ovi znaci.
Postoji jo jedna grana Magije koja je veoma bliska vibriranju
Boanskih imena. Uenik moe da primeti da u nekim ritualima
postoji veliki broj nerazumljivih rei na stranom ili nepoznatom
jeziku, to se struno naziva !Izazivanjem varvarskih imena" koj a,
prema preporukama Kaledonskih proroanstava, nikada ne smeju
da se menjaju "jer to su imena boanska koja u svetim obredima
imaju neopisivu mo". Prvobitno, pojam "varvarska imena" se odno
sio na sve one rei koje su poticale iz dijalekata Egipana, Kale
donaca i Asiraca, naroda koje su Grci nazivali varvarima, pa je otuda
D. R. S. Med koristio izraz "domorodaka imena". Jamblihus,
odgovarajui na Porfirijeva istraivanja u ovoj oblasti, tvrdi: "Oni
koji su prvi nauili imena Bogova, pomeavi ih sa svojim maternjim
jezikom, preneli su ih nama, da bi smo zanavek mogli da sauvamo
sveti zakon tradicije, na jeziku koji je svojstven i podeen njima ...
Varvarska imena imaju, isto tako, i snaan naglasak, izvanredno su
koncizna, nisu dvosmislena, raznolika i mnogostruka." Iskustvo

144

145

Drvo 'lJvoLa

potvruje da su najsnanija prizivanja ona u kojima se koriste rei na

nepoznatom, drevnom ili verovatno zaboravljenom jeziku, pa ak i
one koje su izraene iskvarenim, ponekad i besmislenim, argonom.
Najznaajniju osobinu ovakvih prizivanja ini upotreba jezika koji je
vrlo treperav i zvonak. To je njihova jedina vrlina, jer one su izuzetno
delo tvorne kada se recituju sa magijskom intonacijom, pri emu se
svaki slog paljivo vibrirao Iz ovog ili onog razloga, konstatovano je da
recitovanje ovih imena veoma stimulativno deluje na svest, dovodei
do odgovarajue opinjenosti Magiarevog uma. "Magija drevnih
svetenika u to doba", razmilja Madam Blavatska, "sastojala se u
obraanju bogovima na njihovom vlasti tom jeziku ... koji je bio sazdan
od znakova, a ne rei, od zvuka, broja i figura. Onaj ko zna kako da
pomea ovo troje stei e Mo nadzora. Otudaje ovaj jezik bajalica ili
Mantri, kako ga nazivaju u Indiji, onaj zvuk koji je najmoniji i najefi
kasniji magijski agens, i prvi od kljueva koji otvaraju vrata kroz koja
Smrtnik moe da stupi u direktnu vezu sa Besmrtnicima."
Uzrok i objanjenje snanog duevnog zanosa nisu neto to ne
podlee optem iskustvu. On n e neto to je jedinstveno i iskljuivo
vezano za Teurgijske radnje. Cestim itanjem poezije moe se stii
do stanja, recimo, transa usled ritmikog ponavljanja stihova i
imena. Neke Svinburnove pesme zaista predstavljaju izvanredan
primer takve poezije. Poznato je da postoje i neka, prerano sazrela,
deca koja su udno reagovala na ona tiva u Bibliji u kojima se
javljaju dugaki spiskovi raznih Hebrejskih imena i naziva mesta.
Tomas Bjurk, poznati romanopisac, govorio je kako su na njega,
dok je bio mlad, imena gradova i predela na junoamerikom konti
nentu delovala kao arobne magijske bajalice sa okultistikom sna
gom. Nazivi kako to su Antafagasta, Fere del Fuega, Antanonoriva
i Venecuela su zaista varvarska imena za prizivanje duhova. Seam
se da su na mene, dok sam kao deak itao pesmu Vilijema T.
Tamera, muzikog kritiara, u kojoj se nabrajaju meksiki nazivi
Popokatepeti, Kveksapetl, Cimbororo i sl., ove rei veoma neobino
uticalc. Rei same po sebi ne prenose nita to bi moglo da razvije i
oplemeni matu, ushienje svesti, gotovo u celosti, je posledica nji
hovog ritma i muzike, arobnih moi rei koje ulaze u carstvo mate,
gde dovode do odreenog vida pomahnitalosti ili uzbuenja. U
svakom sluaju, nema mesta za sumnju da brojne varvarske, neo

146

Develo DOBavUc

bine i gotovo zastraujue rei koje odjekuju i tutnje kroz mnotvo

u
I
st
sve
na
e
uju
u
uzb
u
luj
de
,
ina
vn
da
iz
nam
su
le
stig
a
,
nja
iva
zaz
stanju su da je uznesu do vrhunaca koji je potreban Magiaru. Na
e
anj
ziv
Pri
ja
avl
dst
pre
o,
atn
ov
ver
ga,
ovo
r
me
pri
i
itij
raz
jiz
"Neroenih", iji su osnovni ele me nti pronaeni u ne kim grko -eg
ove
u
vlj
gla
po
jem
dn
sle
po
u
i
laz
na
se
t
rin
rep
a
a,
sim
spi
im
tsk
ipa
knji-ge. Prepuno je neobinih rei koje su izuzetno melodIne, obI
ga
k
do
na,
pe
ste
eg
vi
naj
u
o
nk
zvo
i
u
o
ljiv
ud
uzb
m
no
tiv
mi
pri
luju
kao obred mnogi smatraju jed nim od najboljih. Mnogi obredI I zazl.
,
DI
dr
,
na
me
vre
og
nsk
ija
tor
vik
iz
og
rol
ast
tio
ris
ko
je
ja
ko
ja
van
radei u saradnji sa svojim kolegom Ser Edvardom Kelijem, takoe
predstavljaju izuzetno dobre primere ovakvog jezika. U stvari, moe
se rei da su ritu ali dr Dija jedinstveni, on i su gotovo u potpunosti, s
izuzetkom par hebrejskih rei, nap isa ni na neobinom jeziku zva
nom aneoski ili enohijanski, a on tvrdi da su mu ih diktirali sami
Andeli. Be z obzira na njihovo poreklo, prizivanja odenuta u ovaj
jezik deluju sa takvom osobenosu i snagom koje ne nalazimo ni u
jednom drugom jeziku.
Navodimo pa r primera iz ne ko lik o rituala koji sadre tipine var
varske rei. Sledei citat potie iz jednog od Dijevih prizivanja:
"Eca , zodocare lad , goho. Torzodu odo kikale ga a! Zodacare .od
zodameranu! Zodorje, lap e zodiredo OI Noco Ma da , das ladapIe I .'
Ila s! hoatahe lai da !"
U CLXV poglavlju Sait Recenzije Knjige Mrtvih nalazi se
molitva upuena bogu Amen-Ra u kojoj se recituju najmonija
magijska im en a bogova: "Hvaljen da si Bekhennu, Be kh en nu ! Hval
jen da si Prine, Pri ne ! Hvaljen, Am en u. Hvaljen da si, Am en u!
Hvaljen da si, Par, Hvaljen luk asa ! Hvaljen da si Boe, Prine Bo
n
alje
.
Hv
nu
me
l-A
eth
ker
the
Na
en
Am
a,
bes
Ne
ane
str
ne
gova isto
da si ti ija je koa skrivena, iji ob lik je tajna, Ti gospodaru dva roga
koj aje rodila Nu t, tvoje im e je Na-ari-k, i Kasaika je tvoje im e. Tvoje
im e je Arethi-kasatha-ka, i tvoje im e je Amen-naIU-anka-entek:
h
ml
zva
do
en,
SI!
Am
da
o
rav
Zd
hi!
ret
Re
en
Am
e
har
eks
Th
ili
re
sha
da se zaklinjem u tebe jer znam tvoje im e ... Skriven je tvoj govor, O

-ire
Ba
e
je
im
oje
Tv
e.
teb
za
u
ko
io
rav
nap
sam
ja
a
,
aka
ash
tas
Le
gai, tvoje im e je Margatha, tvoje im e je Re rei , tvoje im e je Nasa147

Drvo ivola

gebu-bu, tvoje ime je Thanasa-Thanasa; tvoje ime je Shar

shathakatha."
Jo jedan vrlo lep primer, moda jedan od najboljih, bar kada se
radi o neshvatljivosti imena, sreemo u Magijskom Papirusu Harris,
iji se prevod na engleskom jeziku moe pronai u Faksimilima
hijeratskih papirusa u Britanskom muzeju.
"Adiro-Adisana!
Adirogaha-Adisana.
Samoui-MatemouAdisana!
"Samou-Akemoui-Adisana!
Samou-deka!
Arina-Adisana'
Samou-dekabana-adisana! Samou-tsakarouza-Adisana! Ouaro
Hasa!
Kina!
Hama!
(Pauza)
Senefta-Bathet-Satitaoui
Anrohakatha-Sati-taoui! Naouibairo -Rou! Haari!"
U ve pomenutim zapisima iz grko-egipatskih rituala, koj e je
izdao Carls Vitklif Gudvin za Kembridsko drutvo ljubitelja antikviteta, sredinom prolog veka, takoe nailazimo na ovakve
primere imena: "Prizivam te Uzvieni i Nevidljivi Boe koji boravi
u praznini Duha; Arogogorobrao; Sothou; Modorio; Phalarthao;
Doo; Ape, Neroeni."
Istraivanja i filozofija se slau da je ipak poznavanje Kabale u
svim njenim granama veoma vana i znaajna pomo II praksi
Magiara. Kako Magiar eli da uini svoj ivot shvatljivim, i da sve
to mu se dogaa tumai sa stanovita odnosa Boga i vlastite due,
da sve s ime se sretne vodi ka njegovom duhovnom prosvetljenju,
moe se dogoditi da mu se uini neprimernim da u sprovoenje
takve odluke spada i uvoenje besmislenih i nerazumljivih rei u
njegova prizivanja. Doslednost i unutranji sklad predstavljaju
glavna obeleja uma Magiara. Ukoliko se zanemare egzegetiki
principi Kabale, to znai da su ostali nezatieni kanali kroz koje
haos i nedoslednost mogu da prodru u svetilite spoznaje. Svaka
varvarska re treba da bude paljivo prouena i shvaena onako kao
da se pristupa analizi Kantove Kritike islog uma, omoguavajui
skrivenom znaenju da prodre ispod nivoa svesti odakle tokom ob
reda moe pomoi u izazivanju potrebnog uzbuenja Da bi se otkrio
istinski duh varvarskih imena neophodno je dobro aktivno pozna
vanje Kabale.
Pozabavimo se, na primer, reju "Assolonai" koja se javlja ne jed
nom mestu u pomenutom grko-egipatskom spisu. Prvo slovo e

ukazivati n a Harpokrata, Gospodara tiine, koji je Beba u Lotosu i

ista Luda u Tarotu. Nevini Parsifal koji utei ide u potragu za
Svetim Gralom. On je jedini koji moe, zbog svoje beskrajne naiv
nosti, ali i boanske mudrosti i nevinosti, nepovreen stii do kraja.
Videemo da se "S" odnosi na onu kartu u Tarotu koja oznaava
Svetog Anela euvara koji na svojim prsima nosi sigil ukraen
slovima Tetragramatona. "AI" bi se moglo protumaiti kao he
brejska re koja znai "Bog", kao to je i "On" njegovo gnostiko ime.
Sufiks "-ai" bi mogao da ukazuje na hebrejsku linu zamenicu "moj",
tako da kada posmatramo ovu re kao celinu, ona predstavlja ust
vari rezime celokupnog prizivanja Svetog Anela uvara.
Uzmimo zatim re "Falarthao" koja potie iz istog prizivanja.
"Fal" je oigledno skraenica za falus koji je, prema Jungu, simbol
stvaralake sposobnosti oveka. Ustvari, on ga definie kao "bie
koje se kree bez udova, vidi bez oiju i zna budunost; kao sim
bolian predstavnik univerzalne stvaralake moi, koja svugde pos
toji, njime se ukazuje na besmrtnost." Podvrgavanjem dva slova "ar"
kabalistikom postupku zvanom Temura, dobijamo "Ra", Bog
Sunce, onaj koji rasipa obilje svetlosti i toplote i koji odrava sve to
postoji u svetu materije i daruje duhovnu radost i prosvetljenost
unutranjem ivotu. "Th" je Tes, zmija-lav koja predstavlja bit
fizikog ivota, ona obezbeuje vrstinu duhovne vizije. "A" je , pak,
Munja Tora, magina sila Adepta stavljena u pokret; "O" je planin
ski jarac, plodni stvaralaki aspekt ljudskog bia.
'Re "Adisana" koja se vrlo esto javlja na spisku varvarskih
imena, a nalazimo je i na Harisovom magijskom papirusu, podsea
na tcozofsku aluziju. Stanzas od Dziana, dal u Tajnoj Dokrlini, po
minje sanskritsku re "Adi-Sanat". Blavatska objanjava da to po
drazumeva isto to i Brama i Kabalistika Sefira Keler i znai Jedan
Tvorac. Magiar moe prihvatiti da se ova re, u nedostatku pre
ciznijeg i potpunog razumevanja, odnosi na Krunu, Monadu u
Coveku i Kosmosu.
Mogu da se izmisle i druge metode za razumno upravljanje var
varskim reima, tako da nijedna greka u ritualu ne moe da omete
integritet i doslednost Magiareve svesti.

148

149

ii

Drvo IVOla

Develo Po&avUe

Sto se tie praktine prime ne varvarskih im en a - ushienja due

- od pomoi moe da bude i metoda koj u je izneo Terion. Uz pre
t
p.ostavku da obred dostie vrhunac u trenutku glavnog prizivanja,
. obuhvata I
CIJI odsudm CIn
znatan broj ovih posebnih rei, moe da
se upotrebi svojevrsna tehnika, ali za nju je svakako potrebna
iz
vesna prethodna obuka mate. Ustvari treba da se razvija sposob

nost da slik a bil o ega moe sasvim jasno da se oblikuje pomo

u
un utranjeg oka. Ona treba da bude iva i potpuna, ali da se uo

bliena predstava i zadri za izvesno vreme. Tokom prizivanja Tc

ur
gista treba da zamisli prvu od ovih omamljujuih rei, u vid
u
vatrenog stuba koji se sve vie poveava i kree pravo nagore u
As
tralnu Svetlost. Sa izlaskom svakog pojedinanog slova imen
a sa
njegovih usana, neka zamisli da njegova vlastita svest u Telu Sv
et
losti prati ova slova na njihovom pu tu kroz osetljiv prostor, da
i
je
snano izbaena zajedno sa njima. Drugu varvarsku re treba za
mis
liti tako kao da zauzima stub koji je dvostruko vei, i po irini
i po
.
dU ZIn I, od prve, I tako sve dalje, da bi u vreme kada se stigne
do
poslednje rei u prizivanju - zaboravljajui na trenutak dejstv
o i
mo koje poseduje samo prizivanje - svest bil a krajnje opijena
,a
ego savladan oseanjem zbunjenosti i zamora. Na kraju treba da
se
vidi snop zraka kako se poveava pred unutranjim okom, kako se
uzdie sve vie i vie dok imaginaciju gotovo ne udari kao grom
prctea veliina i neizmernost koju jc stvorila. Oseanje straha
i
uenja, nastalo ovim putovanjen na plamteem stubu svake varva
r
ske rei, pravi je pretea magijskog ushienja i transa. Kroz pra
ksu
Teurgista e za korienje ovih rei smisliti i druge metode koje
e
najvie odgovarati njegovom tem pe ram ent u.

Igra, Muzika i Zazivanje predstavljaju dodatne pratioce koji

slue za oivljavanje obreda. Kada se radi o zvonjenju i kucanju oni
moraju da budu usklaeni u broju ponavljanja sa tipom radnje.
Koriste se da za najavu misterije, obeleavanje trijumfa Magiara i
vraanje odlutale panje. Muzika predstavlja daleko sloeniju temu,
utohko pre to razni ljudi imaju sasvim razliit odnos prema muzici.
U veini prizivanja bolje je da se izostavi, budui da manje-vie uvek

odvraa panju Teurgiste, premda moe vrlo dobro da poslui i kao

uvertira u ekstazu i trans. Zahteva prisustvo jednog ili vie muziara,
a svaki znak samosvesti ili greke u njihovom izvOenju dovodi do
nesklada i neuspeha. Violina i harfa imaju najizraeniju transcen
dentalnu notu, pa bi stoga povremeno mogle i da se koriste.
Tam-tam sa svojim vatrenim i strastvenim bubnjanjem u
odreenim tipovima radnji gde je potrebno da se istroi energija, ili
ak i da se umiri um, moe da bude od koristi. Tu je jednostavno um
primoran da sledi ritmine udare tam-tama, koji mogu da sc
pojaavaju ili postepeno usporavaju sve dok, kada potpuno ieznu
u tiinu, spokojni um ne nae mir. Orijentalna muzika uglavnom
pripada ovom monotonom tipu muzike, to je ini pogodnom za re
ligiozne ili mistine motive. U baletskoj predstavi na J avi na koju je
bio pozvan jedan moj prijatelj, uestvovalo je oko desetak plesaa
odevenih u groteskne kostime i maske, mada prepune ivih boja,
tipinih za raskoan Orijent. Orkestar sc sastojao od pet izvoaa od
kojih su trojica svirala na instrumentu koji je podseao na ogroman
ksilofon iji je raspon iznosio samo pet tonova, dok su preostala
dvojica udarala u javanske bubnjeve. U pozoritu pod otvorenim
nebom ples, koji se sastojao uglavnom od po reta ruku i prstiju, tra
jao je punih pet sati bez jedne jedine pauze. Clanovi domorodakog
orkestra revnosno su udarali svoje monotone ritmove sve dok, kako
se uinilo Evropljanima, njihova ula i um, nisu bili savladani tim tu
pim ritmom i konano utonuli u tiinu.
Jednostavna dvokorana okretna igra, na primer, sigurno e
koristiti, a praena tam-tamom i man trom koja se izgovara u umu,
unutar posveenog kruga ili loe, moe da poslui i kao uvertira za
ekstazu. Igra ima izuzetan znaaj za Magiara, budui da je njena
glavna karakteristika ritam. Sama priroda je otelovljenje ritma i gra
cioznosti, a oboje su aspekti igre. U Prirodi se igra ogleda u rastu i
kretanju, jer kretanje je sutinski element ivota, tema koja se odi
grava na beskrajnoj pozorniei. Ekstaze Prirode i njenih stvorenja
nalaze stalnu upotrebu, stalno se ponavljajui u prostom govoru.
Muzici prostora i igri domaina planeta i nebeskih tela u be
skonanom svemiru uvek su ukazivali dunu panju najvei filozofi i
pesnici koji su pronikli u srce stvari. Cesto se govori - istina u klieu -

150

151

Drvo livela

Develo PoEJavlJC

o skakutanju jaganjaca i poskakivanju dece na zelenoj livadi, o

lebdeem plesu oblaka i valjanju morksih talasa. Sta su ove pojave,
ako nisu udrueno uestvovanje u Igri Zivota koja se iz dana u dan,
iz godine u godinu, iz veka u vek, nastavlja nepromenjena i neiz
menjena i koja se u svom stalnom ponavljanju mora smatrati samom
inkarnacijom radosti?
Sto se tie uloge Igre u magijskim operacijama, sasvim je dovoljno da se prati nit igre islamskih Dervia. Ovi muhamedanski mistici
su ponosni na Igru koja nije, kao to neki misle, nekontrolinasana
pomahnitalos!. Na poetku onaje upravo neto sasvim suprotno. U
osnovi ove igre nalazi se duboko religiozan motiv - ekstaza i sjedin
jenje s Alaholl1. Iz statikog poloaja Dervii sasvim postepeno
poveavaju brzinu kojom se okreu, da bi se na kraju sa ispruenim
rukama tako brzo okretali da zapravo izgleda kao da stoje
nepomino. Ubrzo ovo okretenje dovodi do takve nesvestice uma i
tela, ije se dejstvo se uz krajnji napor volje odlae i pot iskuje iz
svesti. Igra konano stie do kulminacije tako to Dervi pada u sas
vim besvesno stanje, i ne samo u njega, a mislim da je to vano, ve i
ti stanje najvie ekstaze. Nekima su moda poznata imena ri ai
tanja i njegovog uenika Nitjanada, koji su bili poznati u Indiji u
petnaestom veku. On je pevao, veselo igrao i drao propovedi o
doktrini Bakta - ili sjedinjenju s Bogom kroz oboavanje. U skorije
vreme sreemo se sa istaknutim uiteljem Sri Ramakrina Paramahamsa, ije su uestale pesme i predana igra bile nabijene tako
snanom i arkom oseajnou da su oni koji su imali privilegiju da
ih vide tvrdili da one izazivaju moralne i duhovne promene. Mnogi
od onih koji su prisustvovali Gospodarevoj igri govore o tome kako
su bili preplavljeni dubokim oseanjima i zanosnim blaenstvom,
tako da su osea li da tonu u ekstazu i nesvest.
Sto se tie dananjeg Teurgiste, osnovni zadatak Igre je da se
postigne fizika iscrpljenost i prestanak razmiljanja. U ovoj
osujeenosti, ukoliko je do nje dolo unutar pravilno posveenog i
proienog prostora, u koji se ne usuuje da prodre nijedan entitet
sem sila koje su se zahvaljujui prizivanju ranije manifestovale,
moe doi do inkarnacije prizvanog duhovnog prisustva. Ovo je os
novna ideja Igre, madaje neki radije potpuno iskljuuju iz svojih ob

reda. Svaki tip sile koji pripada odreenoj Sefiri, imae svoju
posebnu vrstu Igre, sa za nju karakteristinim koracima i tempom.
U veini prizivanja uobiajena kretnja, koja manje lii na Igru a
vie n a pocupkivanje i okretanje, poznata je kao obilaenje. Povre
meno je potrebno da Magiar odreen broj puta obilazi krug iz neke
od taaka koje oznaavaju glavne strane sveta, a u zavisnosti od pri
rode sile koja se priziva. Smer obilaenja, zavisno od toga da li se od
vija prema istoku ili prema zapadu, odreuje da li Magiar priziva ili
tera. Doesil, tj. okretanje u smeru kretanja kazaljke na satu priziva,
dok viderin, tj. okretanje u smeru suprotnom kretanju kazaljki na
satu, tera. Tradicionalno kruenje u Krugu je najbolja metoda za ov
ladavanje potencijalom i izazivanje potrebnog entuzijazma i snage.

152

153

DE0ETO POGLAVLJE

Dosadanja poglavlja imala su za cilj da prikau nain na koji

Teurgija shvata Volju i Imaginaciju kao instrumente za rckonstrui
sanje ljudskog bia. Predlaem da jo podrobnije razradimo pitanjc
korienja Imaginacije, s obzirom da ona predstavlja prvenstvcni za
datak Magije. Znajui da je plastina supstanca Astraine svctlosti
naroito osetljiva na delovanje struja Imaginacije i da su likovi
nainjeni u toj Svetlosti proizvod uoljive promene, ukoliko je Volja
dovoljno snana da ih oivi, Magiar tei da ove inioce primeni i na
svoju vlastitu sferu. Panja treba da se preusmeri na injcnicu c1a As
tralna svetlost ima dvojnu prirodu. To su osnovni astraini aspekti,
takozvana osujeujua zmija uvijena u raspadujuu kouljicu i za
posednuta fantazmagorijom i supcriornija ravan na kojoj se nalazi
bogatstvo stvarnih likova, ideja i duhovnih doivljaja. Oigledno je
da je prevashodan magijski zadatak da se doe do uzdizanja iznad
stralne zmijc i stigne do vieg Astrala. Prizivanje Svetog Anela
Cuvara i telestiko sjedinjenja s Bogovima i univerzalnim Esenci
jama su vrhunske metode prevazilaenja najniih eterinih ravni, ali
to su krajnji domet svih metoda i tehnika. Da bi se izvcle teke
zavrnice prizivanja, a sjedinjenje lake i uz manje napora ostvarilo,
Teurgisti preporuuju vebu koja omoguava da se razvije sposob
nost svesnog transendentovanja nieg astrala i da namcrnog uzdi
zanja ak i iznad vieg astrala prema bezoblinim boanskim
vatrama duhovnih carstava. Onoliko koliko su sve ravni prirode i sve
sile koje borave u univerzumu prisutne u unutranjoj konstituciji
oveka, u toj meri su u njemu prisutne i astral ne ravni u svom dvo
jnom aspektu. Najnii aspekt, lunarna faza, odgovara ljudskom
principu NeJe, dok se za viu ravan moe pretpostaviti da odgovara
154

sredinjoj Sferi Drveta ivota, Tijaretu, pulsirajuem srcu Ruaha, a

da se ak iri i do granica Nemaha. Sa najniim aspektom astral a,
podrujem klifotskih ljutura, demona i raspadajuih utvara smrti,
Magiar ima neznatne ili ba nikakve veze. Njegova tenja je us
merena ka vioj ravni, onoj koja se nalazi u viim straturnima iveeg
Drveta. "Ne naginji se", upozoravaju Kaledonska proroanstva, "u
tamom ovenan Svet gde neprestano vlada verolomna dubina i Had
obavijen oblacima, oduevljavajui se nejasnim likovima, vrletan i
krivudav; Crni veno uskomeali Bezdan; uvek spreman da podri
Telo neprosvetljeno, bezoblino i prazno ... Ne stoj nad ponorom sa
prljavtinom Materije,jer postoji mesto za tvoj Lik u carstvu mnogo
velianstvenijem." "Carstvo mnogo velianstvenije" je ono to
interesuje Teurgistu, jer u njemu se nalaze sile i moi koje mogu da
mu budu od najvee pomoi u njegovom traganju. Unutar dvojnog
NeJea se nalazi postojan i vitalan energetski princip. Prvi je takoz
vano Astralno telo ili tanani duplikat kome fiziko telo duguje svoje
postojanje i izdrlji-vost. I premda razvij anje ovog NeJekog tela
predstavlja jednu odreenu granu Magije, mi se time ovde neemo
baviti, jer ono ima vrlo malo veze sa uzvienom Tcurgijorn. Pri
padnitvo carstvu Tijareta predstavlja vii aspekt ovog astralnog
tela, koji u velikoj meri ulazi u podruje kojim se bavi praktina
Teurgija. To nije istinsko astralno telo, u smislu ivog modela koji
daje ivot fizikom, to je mentalno ili misaono telo, direktno vozilo
idealnih i duhovnih sposobnosti, ija supstanca pripada viem ili
boanskom Astralu. Prema Madam Blavats't:i to je Majavi-rupa, mi
saono telo ili telo snovienja, oklop uma, pamenja i emocije u
Teurgiji poznato i nazvano Telom Svetlosti. Zatim, Teurgisti kau
da se ovo Telo Svetlosti moe svesno da odvaja i projektuje iz tela, a
Blavatska smatra da o,naj koji je u stanju da to uradi - Adept. "Treba
da razdvoji tanano od grubog, inei to sa velikom pronicljivou",
savetuje Trostruko Veliki Hermes. Ovo Telo Svetlosti kao vozilo
vieg principa, moe posluiti za istraivanje unutranjeg sveta kako
bi se utvrdila njegova stvarna priroda kao i priroda samog oveka, u
obimu II kome su zakoni univerzuma ono to i zakoni uma, i obrnuto. Vii Astral, sa kojim se pojedinac upoznaje posredstvom Tela
Svetlosti slui, takorei, kao merdevine pomou kojih se Teurgista

155

Drvo lJvolo

penje do carstva vrhunske duhovnosti, stvaralakog ara i

oduevljenja.
Otuda je projektovanje ovog finog Tela ovladavanje spo
sobnou da se funkcionie u njemu sa lakoom koju ovek ima u
materijalnom telu, obuavanje i obrazovanje ovog Tela Svetlosti da
ispunjava elje Teurgista, prirodno, osnova praktine Magije. Spo
sobnost da se uspe upravo u ovoj fazi rada u potpunosti zavisi od
toga da li je Magiar dovoljno obuio svoju imaginaciju, jer ona je
poluga kojom se pokree projekcija.
Ukratko, ova tehnika se sastoji u sledeem. Smestivi se udobno
u fotelju - ili, ukoliko je obuen da zauzme pozu joge i pri tom se
osea lako, tim bolje, - umirivi um i emocije to je mogue vie,
Magiar treba da pokua da zamisli kako pred njim stoji savrena
kopija njegovog vlastitog tela. Ukoliko se Magiar studioznije bavio
tatva simbolima ili duhovnim vebama Svetog Ignjacija, kao i onima
koje su opisane u prethodnim poglavljima ovog rada, nee mu pred
stavljati neku posebnu tekou da oblikuje ovaj lik. Teurgista u
svom umu treba ivo da zamisli da pred njim stoji slika i prilika nje
govog vlastitog tela, da je obuena kao to je i on obuen, u
magijskoj odori sa tapom i maem, u zavisnosti od sluaja, i da stoji
uspravno ili da sedi na stolici ili da je nagnuta u lakoj i ugodnoj As
ani. Ukoliko Magiar sedi, lik isto tako treba da bude vien u
sedeem poloaju. Krajnjim naporom volje taj lik treba navesti u
umu da se pokrene i , veoma paljivo praen sve vreme, da se podigne
i uspravno stane na noge. Sada dolazi najtei deo Magiarevog za
datka. On mora da prenese u Telo Svetlosti svoju vlastitu svest, a
upravo taj prenos moe da izazove potekoe, jer ponekad jed
nostavno nee da se ostvari.
U tom sluaju, koristei i poslednji atom svoje Volje i unosei
svu mo svoje Imaginacije, Teurgista treba da navede to telo da iz
vede razliite radnje u meri u kojoj je to uopte mogue. On mora da
zamisli i poeli da sam bude u tom misaonom telu. Izvoenje nekih
rituala, kakav je n a primer Ritual Teranja Tetragramatona, pred
stavlja izvanrednu vebu, budui da se pomou njega Telo Svetlosti
navodi na kretnje, okretanja oko vlastite ose i izgovaranje rei. Us
trajavi u tome, Magiar e otkriti nakon nekoliko pokuaja da ovo
156

Telo Svetlosti vie ne izvodi Rit ual kao automat koji on posmatra,
ve da ga on lino izvodi unu tar misaonog tela . Primena ovih me
toda ola bavljuje reetke due, otvara brzo zakljuavajue kapije
um a. Pored toga, moe se desiti da dok recituje prizivanje, pratei u
umu svaki pojedini in Ritu ala, s pun o panje i brige, Magiar od
jednom shvati da se on, gotovo nesvestan toga, nalazi u Telu Svet
losti. Razveseljavajue delovanje rei, njihov smisao, mogu u nekim
sluajevima pomoi umu da se prenese u misaono telo . "Lebdim vi
soko ! Lebdim na nebeskom svodu Nut ! Podiem blistavi plamen
svetlosti moga oka, urno grabei ka divoti dnevnog slavljenog Raa
dajui moj ivot stanovnicima zemlje." "Diem se, kao soko od
zlata !" Posebno dve prve reenice ukoliko se izgovaraju sa razume
vanjem i oseanjem, mogle bi kod neki h ljudi da dovedu do eljenog
rezultata. ak i fiziki, ove rei teraju oveka da se podigne na
vrhove prstiju, kako bi lebdeo u Nutin om nebeskom svodu, a osetlji
vi pesnik e bez sumnje oponaati ovu radnju. Kada se jednom
uspeno izvede prenoenje, treba stalno i uporno da se veba sve
dotle dok Magiar na kraju ne bude u stanju da ulazi i izlazi iz svog
fizikog tela kao to obian ovek izlazi iz svog kaputa. Meutim,
kada se ova projekcija stvarno izvede, tek onda poinje pravi zada
tak. Naime, Telo Svetlosti mora da se obui da se kree i vidi na As
tralnoj Ravni, premda je potrebno izvesno vreme da ono pone da
reaguje na obuku i bude u stanju da se kree i gleda onom svetlos
nom brzinom kojom se kree sama misao.
Nakon to je ovladao vetinom boravljenje u Telu Svetlosti,
Teurgista treba da se potrudi da pone da opaa svojim astralnim
ulima. Prvo treba da pokua da vidi materijalne stvari i predmete u
svom apartmanu iz koga je upravo otputovao, da obrati panju na
telo kao na svoje preanje zemaljsko boravite, na nametaj, zi
dove, tavanicu i sve ostalo. Kada konstatuje da ovo moe vrlo jed
nostavno da izvodi, i da astralna ula reaguju bez potekoa, tada
neka sc uzdigne pravo prem a nebesima i osmotri ta je to to tamo
moe da se vidi. Sve je ovo samo stvar obrazovanja. Telo Svetlosti,
blistavo solarno vozilo Anela, mora da bude vredan instrument, pa
otuda , upravo kao to se jednogodinje dete ui da govori i puzi, i

157

iC

Drvo ZIvala

ovo osetljivo misaono telo mora da bude obueno da savreno do

bro funkcionie na svojoj ravni.
Vebama ove vrste Teurgista e otkriti da ono to su konven
cionalni simboli u spoljanjem svetu, zapravo jesu dinamike real
nosti, koje ive svojim vlastitim postojanjem na ovom Astralu ili u
svetu misli. Njegov cilj treba da bude potpuno istraivanje ovog car
stva sastavljenog iz mnotva aspekata i odeljaka koje ono
neprestano pokazuje, u meri u kojoj se stvarno podudara sa grani
cama njegovog svesnog i nesvesnog znanja. Imajui ovaj cilj na umu,
Magiar treba da pred uzme razne obimne zadatke. Oni tatva sim
boli koji su ranije korieni kao objekti koncentracije i vebe imagi
naCIJe, mogu sada da se koriste kao sigili ime se obezbeuje vizija
koja otkriva njihovu nevidljivu prirodu. Na Telu Svetlosti mogu da
se zamisle vrata na kojima je iscrtan crveni jednakokraki trougao za
Tedas, na primer. Prolazei kroz ta vrata i osmatrajui pejsa koji
se prua pred njim, aneoska bia koja mu govore i prouavajui
razgovore koji proistiu iz toga Teurgista bi trebalo da steknc jasnu
predstavu vanosti i znaenja simbola. Uvidee da postoji apsolutan
odnos izmeu simbola i vizionarnih stvarnosti na astralnoj ravni.
Bespogovorni dokaz za ovo treba da bude vizija tatve. Zabeleeni su
bezbrojni sluajevi bia simbola pripisanog Skajeru, onome s kojim
se Teurgista nikada ranije nije upoznao niti ga je ikada ranije video.
Samo vlasnik simbola zna njegovo znaenje. Rezultat dobijene vi
zije prosvetljava i potkrepljuje znanje vlasnika. Ovaj postupak se
stalno ponavlja i uvek se dobija vizija koja se tano odnosi na pri
rodu simbola. Postupak treba primenjivati i na druge simbole i
pod-elemente tatvi. Na taj nain treba ispitati i astroloke simbole
planeta i znake Zodijaka, kao i slike Tarot Karata. Time se otvara
iroko istraivako polje za svakog Magiara, jer o istoj stvari se
tako mogu stei potpuno nova znanja. Priroda simbola, koja mu je
do tada bIla nepoznata, sada moe da se istrai i da joj se pripie
znaaj zasnovan na posmatranjima i iskustvu. Domain obimnih ek
sperimenata treba da bude pronaen, radi njegovog upoznavanja sa
prirodom ravni.
Kada ove astral ne vizije prestanu da prenose bilo kakvo znanje,
treba odustati od njih kao od isto tehnikih vebi kojima se postie
158

va
ust
isk
og
iv
ije
e
viz
ov
i
na
ti
ve
e
kn
ste
m
no
jed
se
da
Ka
strunost.
bi
se vie ne sreu, nit i se dobijaju nova saznanja, sam postupak gu

pu
da
nju
sta
u
su
ji
ko
di
lju
ni
isle
om
lak
ki
ne
da
je
to
zna
vrednost. Po
h
nji
Za
.
aju
lut
no
ris
sko
be
to
sem
go
dru
ta
ni
e
rad
ne
u
ral
ast
u
u
tuj
astralna vizija nem a duhovnog znaaja, a astralna opijenost je pod
e
gub
se
i
on
a
i
sed
op
a
tad
ih
ja
ko
sti
eno
var
isk
e
vn
ho
du
lik
ob
mukao
degeneriui se u ob lik astralnog "lutalice". Student treba da obrati
panju na ovo upozorenje. Astral mora da se up otr ebi ili za sticanje
tano odredenog (kosrnikog) znanja ili kao sredstvo za postizanje
cilja, preaga na nebeskoj lestvici koja vodi ka jo spi ritu aln ijim rav
an
lad
sav
,
ciju
gna
sta
tnu
ivo
do
u
i
ast
zap
e
tu
,
nom
rot
sup
U
a.
nim
opijenou, zapetljan u zamke zmije zavodnice koja navodi na
iskuenje neoprezne i ludo odvane. To je refleksivan svet u kome
ovek lako moe da se izgubi, ukoliko njegova teznJa nIJe Cista I
snana. Mogu se straiti sati , dan i, ak i godine, na jalovu viziju od
koje se ne dobija nita vie od onoga to bi se dobilo vieasovnim
zurenjem ugledalo. "Onima koj ima se nakon duhovnog razvoja jave
ovakve utvare, rekao bih : pokuajte da zagospodari te svojom vizi
jom , traite i zazovite najvelianstvenije uspomene zemlje, ne one
stvari koje jed ino zadovoljavaju radoznalost, ve one koje uzdiu i
nadahnjuju i dajte nam viziju nae vlastite veliine; a najvia od svih,
uspomena Zemlje, je velianstven ritu al vrednih misterija gde
smrtnik na neopisivo velelepnoj sceni biva osloboden smrtnosti i
postaje pratilac bogova.'"
Treba znati da postoje neke metode pomou kojih Teurgista
moe da proveri tanost svoj e vizije i da utvrdi da li su ga grubo pre
varili elementali ili priroda njegovog vlastitog fantazirajueg uma.
Primenom ovih metoda Teurgista se takoe moe izgubiti u
lavirintu astrainih fantazmagorija. Recimo da je Teurgista ostvario
viziju Merkura tako to je upotrebio Merkurove peate Henrija
Kornelijusa Agripe ili one iz Kljua kralja SalamU/Ul. Njegov prvi za
datak nakon vraanja u svoje telo treb a da bude zapisivanje onoga
to je doiveo u specijalan dnevnik koji iskljuivo slui za ovakve
zapise. Uzgred da napomenemo, sastavni deo magiarevog ivota
.

Kandilo vizije,

E.
159

. .

Drvo t.vola
.

treba da bude obavezno voenje dnevnika u kome se po naunim

principima unose detalji magijski h eksperimenata i vizija, jer on
slui da se stekne u}id u red i uravnoteenost puta kojim se kree
njegova aspiracija. Stavie, ove vizije treba da budu evidentirane na
pravi nauni nain, sa to je mogue vie sitnih detalja, a uz izbega
vanje bilo ega to u sebi sadri dvosmislenost, jer nakon odreenog
vremena seanje postaje nepouzdano i ne moe mu se u potpunosti
verovati. Poto je zapisan, postupak koji se sledio moe ponovo da
se prati kako bi se utvrdila tanost i pravovaljanost vizije. Odmah
nakon svakog doivljaja i vizije treba prionuti na pisanje dnevnika.
Na tabel ama Baretovog Maga ili Agripinog De Dccu/la Philoso
phia na kojim a se prethodno iznet o i zasniva, Kroulijeve Liber 777 i
mog vlastitog rada Vrt narova (Garden of Pomegranales) mogu se
pronai nizovi priro dnih i simb olik ih podudarnosti za svaku od
Trideset dve Staze Drveta ivota. U ovim atribucijama nalaze se iz
vori kojim a Magiar moe da verifikuje svoju viziju, poto je, kao to
sam ve rekao, eksperimentalno dokazao stvarnu vezu simbola i
atribucija magijskog alfabeta i objektivne stvarnosti. Ukoliko vizija
Merkura sadri pogrene elemente, bilo da se radi o boji ili broju,
kOJI se prema tabelama odnose, recimo, na Mars ili Saturn, student
moe da bude siguran da je neto pogreno i odmah mora da ponovi
celu viziju, s tim to e se osigurati da ponovo ne doe do bilo kakve
greke ili zabu e u viziji. Sticanjem iskustva, Magiar biva u stanju
da zapamtI slozem alfabet podudarnosti, a to vie bude upoznavao
prirodu te ravni, sve vie e biti u stanju da odmah otkrije da li se vi
zija pravilno odvija, a njegova narastajua intuicija e ga upozoriti
kad se pojavi neto to bi moglo da ugrozi njen sklad. Nikada nije
SuvIsna ponovItI da proveravanje vizije kroz poreenja vizije sa
.
magIjskIm alfabetom predstavlja jed an od najvanijih zadataka koji
se postavlja pred Magiara. Zanemariti ove naune provere i
kritiko ispi tivanje vizije znai da e se Magiar, pre ili kasnije nai,
u blatu astraIne omamljenosti dok u prozranom vaZduhu iezava
svaki izgled na dalji napredak.
Pre projektovanja u Telo Svetlosti treba obratiti panju na par
mera predostronosti. Napustiti fiziko telo samostalno bez
vostva vie Inteligencije i kontrole unutranjeg Sopstva, u eini

sluajeva potpuno je isto to i uputiti otvoren poziv bilo kom astral

nom entitetu, zluradom ili bilo kom drugom, koji se nalazi u blizini
da vas zaposedne. Zaista, nema mesta strahu za fiziko zdravlje tela
sve dokle Nefe, sed ite ivotnih sila i telesnog oblika, ostaje u njemu
kako bi obezbedio odvijanje telesnih funkcija i fizikog ivota. Ali,
opsednutost se po svaku cenu mora izbei. Zaposedanje ljudskog
tela od strane psolikog demona ruilaki deluje na magijski cilj i
postupak. Zbog toga su izmiljene izvesne metode koje spreavaju
da doe do opsednutosti i ine da telo bude sasvim sigurno dok dua
lebdi svojim putem ka svetim vatrama. Neki autoriteti veruju da je
okruivanje tela imaginarnim krugom bele svetlosti jedna oci najefi
kasnijih metoda zatite, budui da je belo boja prestola najvieg
duha tako da se nijedan nii duh ne bi usudio ni da pokua da dirne
ono to je pod njegovom zatitom. Drugi daju prednost projek
tovanju unutar propisno nacrtanog magijskog kruga oslikanog bo
jom, sa svim boanskim imenima spolja i geometrijskim figurama
unutra. Meutim, u ovom sluaju krug mora da bude posveen i da
se izvede propisan ritual teranja, to je prilino dugotrajan i napo
ran postupak za vebu koja se tako esto izvodi. Zbog toga sc smatra
da je Terajui Ritual Pentagrama dovoljan da sc obezbedi
odgovarajua zatita i onemogui zaposedanje tcla od bilo kog
demona. Povratak u telo, nakon vizije, mora da sc izvede vrlo
paljivo i uz razumnu predostronost. Po ulasku u fiziku Ijuturu
namerno treba duboko udahnuti i izdahnuti par puta kako bi se
osiguralo blisko sjedinjavanje ta dva organizma, a predlae sc i
preuzimanje Boanskog Oblika i vibriranje Imena. Obino
zado-voljava Harpokratov oblik; to znai stajati uspravno sa des
nom rukom ispred tela, kaiprstom na usnama u znak utanja, pri
emu se ujno izgovara ime Boga. Propust da se osigura meanje es
encija fizikog i misaonog tela moe da ima katastrofalne posledice.
Prouavanjem egipatske Knjige mrtvih italac e umnogomc
obogatiti svoje znanje, jer tamo su Tahuti i Amenti, potpodele As
tralne Svetlosti, paljivo istraene i precizno klasifikovane. U
drugom delu CXXV poglavlja vidi se Oziris kako sedi na jednom
kraju Maatine dvorane praen Boginjom Zakona Istine, zajedno sa
etrdeset i dva meraa dua koji im pomau. Svaki od ova etrdeset

160

161

Drvo uvela

Deselo PO/'Javlje

dva boga predstavlja neku od nama Egipta i nosi simbolino

magijsko ime. U ovoj predstavi se vidi neverovatna ingenioznost
egipatskih teurgijskih svetenika koji su uspostavili podudarnosti
izmedu ravni Astraine svetlosti i nama ili ovozemaljskih podela
zemlje Gornjeg i Donjeg Nila. Paljivim prouavanjem ovog i nar
ednih poglavlja Teurgista e pribaviti mnotvo korisnih informacija
u vezi sa astralno m svetlou i straarima i Cuvarima Pilana kroz
koje mora da prode u svojoj samoinicijaciji. Premda Knj iga mrtvih
predstavlja Pilone kao one kroz koje preminuli mora da prode na
svom putu ka odmoritu u Amentiju, oni se mogu primeniti i na
Kapije kroz koje Skrjer u duhovnoj viziji mora da ude. Ove uvane
Kapije sa svojim boanskim Straarima ne treba smatrati prividom,
jer kao to e se otkriti tokom istraivanja, Magiar e shvatiti da
kada pride ovim zatvorenim vratima svo magijsko umee niti laskanje Cuvarima zapeaenog svetilita i paiata ne obezbeuje ulazak. Spreavanje ulaska je siguran znak nedostojnosti a iznad svega
ukazuje na nesposobnost da se izae u tom razreenom stanju.
Stavlja do znanja tavie da Telo Svetlosti mora da se proisti, da sc
naini blistavim i bljetavim, zraeim i samoobasjavajuim, solar
nim organizmom koji isijava svetlost unutranje Due. Samo na taj
nain moe dostii uarenija i uzvienija stanja i dobiti od Anela
Cuvara sa plamteim maevima dozvolu da proe kroz Pilo ne i kroz
unutranju Kapiju. Sredstvo za sprovoenje ovog proienja sastoji
se u estom izvoenju Rituala Pentagrama, ime e sc uobliiti
jasnije i zranije misaono telo i u svakodnevnom primanju nekog
oblika Priesti koja uliva u Telo Svetlosti proiavajuu supstancu
duhovne esencije.
Vizije koje se tada budu postizale bie vrlo visokog reda. Moe
se dogoditi da ubrzo posle toga Teurgistu zaprepasti otkrie da je
njegova uloga nedodirljivog posmatraa vizije prestala, i da je, na
neki nain, vizija uvukla u sebe njega samog i da je uronjen u tako
izuzetno duhovno iskustvo koje nee izbledeti iz njegovog svesnog
seanja sve do poslednjeg dana njegovog ivota na zemlji, ma koliko
da mu ih je ostalo. Inicijacija u pravom smislu, a ne ona koja se od
vija formalnim sobnim obredom, tu biva potaknuta i u njoj Teur
gista uzima uee kao kandidat za tajne misterije. Za ovakve

inicijacije nepotrebno je da se kae ne podnosi se zahtev u bilo kom

obl iku . On e se jednostavno javljaju. A kada se dogode, onda se be,z
trunke sumnje i kolebanja zna ta je to to se javlja. Navodim slede 1
citat kao pri me r vrlo dirljivog doivljaja koji moe da izazove najvIsI
tip astraine vizije:
.
"Tu je bila Dvorana vea od bilo koje katedrale sa stubovllna kOJI
su delovali kao da su izgraeni od ivog i treperavog opala III neke
zvezdane supstance koja je sijala svim bojama suto na i zora. Zlatan
vazduh je plam tea na tom mestu, a visoko iznad stubova bih su
prestoli koji su se gubili kao iskra za iskrom prema kraju ogromne
dvorane. Na njima su sedeli Boanski Kraljevi. Ima li su vatrene per
janice. Video sam jedn u u vidu zmaja; a bila je i jedn a . druga
ukraena brilijantskom vatrom sa koje su ikljah vatrenI JezIcI kao
plameno perje. Sedeli su sijajui i blist ajui mirn i kao kipovi,
kolosalniji nego to su Egipani zamiljali svoje bogove, a na krajU
dvorane bio je jeda n vii tron na kome je sedeo jeda n vei od ostalih.
Svetlost nalik na sunce bljetala je iza njega. Dole, na podu leala je
kao u transu tamn a figura a dva Boanska Kralja inila su pokrete
rukama iznad njegove glave i tela. Tamo gde su njihove ruke pro
lazile video sam kako iskau vatrene iskre nalik na odsjaje dragulja.
One su iz tog tamnog tela podigle blistavu figuru, visoku i
velianstvenu kao to su bile one koje su sedcic na prestalima. l dok
je ta figura hodala dvoranom postala je svesna svoj ih boanskih
srodnika i podizala je ruku u znak pozdrava. Vratila se sa svog
hodoaa kroz tamu, ali sada je postala posveenik , gospodar ne
beskog ceha. Dok gleda u njih, visoke, zlatne figure naglo ustaju sa
svojih prestola i takoe podiu svoje ruke otpozdravljajui joj.
Izaoe iz mene i brzo iezoe u velikoj slavi iza prestola.'"
Pored toga, Kabalistika Drvo ivota trebalo bi da bude pred
met mnogih istraivanja i eksperimenata. Putnik bi trebalo da veba
penjanje iz jedne sfere u drugu, uz paljivo analiziranje prirode te
sfere, penjui se po svim granama ovog drveta koje raste iz uarenih
nebesa iznad i silazei u slavi ka arenilu zemlje koja se nalazi ispod.
Sve staze koje zrae iz Deset Sefirota Drveta Zivota i spajaju ih

162

163

. .

Kandilo vizije, A. E.

treba paljivo da budu istraen e i zabeleene u naunom dnevniku.

Na taj nain se stie samospoznaja, jer D rvo nije samo simbolika
taka ovekove unutranje konstitucije, ve i strukture i sila celok
upnog univerzuma u svakoj od njegovih bezbrojnih faza.
"Univerzum je", pie Krauli, "projekcija nas samih; lik podjed
nako nestvaran kao to je to nae lice u ogledalu, on predstavlja neo
phodan oblik izraavanja, i to ne da bi se zasigurno menjao sa naim
menjanjem. U toj svetlosti, otuda sve to treba da uradimo je da ot
krijemo sebe pomou reanja hijeroglifa, a promene koje mi na
izgled izvodimo su objektivno posmatrane iluzije... To nam
omoguuje da vidimo sebe, pa nam otuda i pomae da se iniciramo
tako to nam pokazuje ono to radimo."
Pruavajui ovu simboliku kartu u astralu na naine koje to ini
Telo Svetlosti, Magiar e upoznati svaki aspekt svoje vlastite svesti
i samog univerzuma. Vizija koju opaa, zazvana pomou sigila, u ve
likoj meri je i otvaranje njegove vlastite svesti, i to svih njenih dc
lova, koje ranije uopte nije poznavao. Za otkrivanje raznih slojeva
uma i due, zajedno sa njihovim dinaminim sadrajima, Astralna
Svetlost i njeno istraivanje u vatrenom solarnom telu predstavlja
par excellance sredstvo od koga nema boljeg. Tako se stie samo
spoznaja. Samosvesnost u istinskom smislu se isto tako postie i
slui kao prelu dij u simfoniji nebeskog sjedinjenja.
Rezultati ove vebe vrlo su opipljivi i korisni. Mogunost svesnog
projektovanja Tela Svetlosti i odbacivanje bitnog iskustva i samo
spoznaje steenih u Boanskom Astralu kao neeg bezvrednog, uz
povrno mumlanje "sve je to izmiljotina", najblae reeno predstav
lja apsurd. Samo eksperiment, i nita drugo, moe pokazati da li je
pustolovina u ognjenom nebu najvia stvarnost ili izmiljotina fan
tazije, pa ak i tada se mora priznati da su uvodni koraci izvedeni
kroz kanale Imaginacij . Okovani Prometej bio je prvo zaet u boga
tOJ stvaralakoj mati Selija, ali da li je neko toliko lud da odbaci
unutranju lepo tu ove poeme ili da porekne njenu venu istinu
samo zato to je ponikla iz nematerijalnog izvora? Slian nain
razmiljanja mae i ovde da se primeni. Pomou Imaginacije
Magiar stvara osetljive misaone instrumente kojima meri, ispituje i
istrauje ve postojeu ili dotada nepoznatu ravan svesti u

univerzumu. U svakom sluaju, makar se i na kratko javila

Magiaru, bez obzira kako skeptian da je, teko da su aneoski en
titeti koje sree tokom svojih vizija, njihovi razgovori i nain na koji
se ophode prema njemu, proizvod njegove mate. Njih ne treba pos
matrati kao subjektivne tvorevine, naroito kada, u poetku vero
vatno na njegovo zaprepaenje, stvari "ponu da se kreu".
eleo bih da se due zadrim na jednom od najvanijih rezultata
iz ove veoma znaajne grane Teurgije. Pre nego to se postigne
uspeh u projektovanju Tela svetlosti, ljudska svest je bila
nerazdvojiva od fizikog tela. Apetiti i elje tog vozila izjednaili su
se sa samim Ruahom, sa sposobnou da se svest prenese u Telo
Svetlosti stvoreno u mati, pri emu se dolazi i do znaajnog
filozofskog zakljuka. Dua je prilino odvojena od telesnog bia, a
pravim metodama moe da se odvoji i postane nezavisna od njega.
Kao prvo, ne srne se izvoditi preuranjen zakljuak da je dua vena i
besmrtna, jer to eksperimentom jo nije potvreno. Meutim, jo je
Rua", lani ego, onaj koji dobija u projektovanj u. U biu individue
uopte nema promene, kao ni u prirodi same svesti, jer projekcija
misaonog tela nije analogna M istikom iskustvu kojim se ponitava
dvojnost i koje donosi ekstazu i prosvetljenje. Teurgista ostaje ista
osoba koja je bio i ranije, a dvojnost i dalje obitava unutar njegove
svesti. Ali, ipak, dolazi do izuzetno velike izmene u pogledu i shva
tanjima. Dok je u Telu Svetlosti, kada se prenos svesti uspeno
obavi, on moe da vidi svoje fiziko telo kako lei, kao da spava, a
koje je samo pre par trenutaka napustio. Tako on zna, inom
obinog posmatranja, da ono nije njegovo telo, jer to fiziko telo on
prema elji moe da napusti. Dolazi do spoznaje da je duhovni en
titet koji moe da funkcionie nezavisno od svog teiesnog organ
izma. Ono to se sada namee kao imperativ je ponitenje dvojnosti.
Zadatak koji se odmah mora ostvariti je transcendentiranje Ruaha,
iroko otvaranje njegovih vrata kako bi mogao da se pronae Istin
ski Duhovni Ego. Sa ovim otkriem, kada prosvetljensot i ekstaza
preplave podruje uma, takoe se dolazi do velike spoznaje da je
Dua sama po sebi besmrtna; da su um, oseanja i telo samo vozila
te Due, instrumenti koji se koriste za njen vii cilj. Nain da se doe
do ovog otkria jeste da se vrsto sledi Magijski Put. Prizivanja,

164

165

Drvo INOla

preuzimanja Boanskih oblika, Uznoenja na Ravni, predstavljaju

iroke puteve za sjedinjenje s unutranjim Bogom.
Neka ove vebe potraju izvesno vreme, kao i uporno nastojanje
da se postigne proienje mentalnog omotaa a ono se razvija
veoma postepeno u spiritualizovanu organizovanos!. Stari princip
inercije, tromosti i mraka, koji Indusi nazivaju Tamas biva raskinut i
izbaen iz magijske sfere. Praznine mozga, ranije teke, nepropusne
i mrane, postaju lake i udno osvetljene. Javljaju se neobine po
jave, donosei magiaru kliktanje i sreu kada shvati njihov znaaj.
Kao to je u stara vremena no prolazila u dubokom zaboravu sna,
ili u najboljem, u fantastinim pustolovinama sanjanja, sada sc svest
zadrava ak i pri takvom stanju. Vie ne postoji jaz zaborava, sve se
pretvara u jednu neprekinutu struju svetlosti koja slobodno tee
dok telo spava, nepodeljena ni danju ni nou razdobljima nesves
nosti. Znaaj ovog postignua ne srne se potceniti. Postepeno se
manifestuje nov kvalitet proienosti, u smislu koji ima induska
Satva; kvalitet ritma, kontinuiteta i blaenstva. Sa uplivom kvaliteta
Satve i odbacivanjem elemenata vidovitosti iz podruja linosti, u
mozgu rastu lakoa i prosvetljenost, svest najvie Due, a ne Rt/aha,
ustrajava u svakom satu. Tako je ivot osvojen, jer Dua izlazi iz
njegovog prizemnog zagrljaja. Smrt, sivi uas i veni strah ovean
stva, poslednje beznae filozofa, je prevaziena. Samo je telo ono
koje umire. Um i oseanja doivljavaju smr!. Ali uvek se nastavlja,
nepromenljiv i iskren boanski Aneo Svetle Svetlosti proien
't
kroz kunju, pobednik nad nutacijama ivota i smrti - spokojan, mi
ran i nepokolebljiv u spoznaji vlastite besmrtnosti.
Otuda rezultati Putovanja u Duhovnoj Viziji ne mogu da budu
dovoljno snano istak r;uti. Ova veba moe dovesti Magiara do
najviih taa ka Drveta Zivota gde je vazduh ist, a vidici jasni i neza
magljeni. Naravno, uvek postoje opasnosti da se zaluta na
neobeleenim preicama te ravni ili da se zaplete u zamke pri
mamljivih jazbina jarkih oblika i nestajuih astrainih vizija koje
potiu iz dubina. Meutim, sve ovo je bitno. Ukoliko se tenja odri
neokaljanom i istom i ukoliko su primenjeni specijalni principi Ka
bale, mala je mogunost da e do ovoga doi. Magiar moe spoko
jno da leti na put izvan svoje linosti, iznad svetlucavih utvara
166

Astrala, da proe pored predivnih varljivih vizija sa njihovim aroli

jama i vradbinama, ka unutranjem srcu Nebeskog oveka, gde Je
uprestoljen Gospodar svega.

Pre poetka vizije, ili bil o koje radnje u Magiji, do r_ bi bil ? da

student izvede potpuno teranje koje delUje proclscavaJuce l
zatitniki. Najbra i najbolja metoda za to je Terajui Ritual Penta
grama. Pentagram izraava, pre ma Leviju, "dominaciju uma nad
ele me ntim a, on je upravo onaj znak koji ih vezuje ... On je simbol
Rei pretvorene u telo i u zavisnosti od toga u kom smeru se kree
predstavlja dobro ili zlo, red ili ner ed. Znak koji se u malome
izjednaava sa svim oku ltni m obl icim a prirode i koji e uvek ima ti
jau mo od elementarnih i drugih duhova, prirodno ih ispunjava
strahom i potovanjem i prim orava na pokornost kroz vladavinu
znanja i volje nad neznanjem i slabou." Da bi se shvatilo znaenje
geometrijskog obli ka pentagrama i da bi se razumela zato on ima
mo da tera sve nie sile iz datog podruja i zato je "re pretvorena
u telo" potrebno je da ukratko rekapitulirama aspekte Kabale.
Jedno od boanskih imena kome su Jevreji pripisivali univerzalnu
stvaralaku silu bilo je JHV H, koje, prozvano Tetragramaton poe
da se posmatra kao ekvivale nt Cetiri Elementa u Kosmosu. Smatralo se da on predstavlja i obinog neprosvetljenog oveka u kome
se svetlost duha jo nije pojavila; greno bie zemlje, vazduha, vatre i
vode, preputeno neizgraenom sopstvu. Smatralo se da pomou
Magije u ova etiri elementa od kojih je sazdano telo, Sveti Duh si
lazi u vatri, slavi i plamenu. U hebrejskom element Duh je pred
stavljen slovom in, sa svoja tri streliasta zupca ujedinjena u oblik
jednog principa. Rasprskavajui telesno bie i unosei u njega klice
prosvetljenja, Sveti Duh svojim prisustvom u srcu stvara novu vrstu
bia, Adepta ili Majstora JHVH. Ova re na hebrejskom je ime Is
usa, simbol bogooveka, nove tipske vrste duhovnog bia od koga
nema nita velianstvenije n a nebu ni na ravnima prirode. Zbog
ovoga i ideologija koja je rezimirana u znaku Pentagrama, simbola
etiri elementa okruena upotpunjavajuim i osvajakim Plame
nom Svetoga Duha, smetena je prvenstveno primaina i neu pore-

167

DIVO ivoLa

divo velika mo pokoravanja svih astrainih protivnika i ter

anja
grube suspstanee iz bia Maga.
U potpunosti zavisei od toga da li je Magiar iscrtao sli
ku po
lazeI prema Ih od pe t temena Pentagrama bie i rezulta
t. Ako se
kree od najvieg temena i sputa pravo nanie prema tem
enu des
'.:l og kraka bie prizvane sile Vatre. S druge strane, ukoliko Magiar
Stapom ocrtava figuru od levog donjeg temena i penje se
ka vrhu, On
tera ele m en te Zemlje. Upravo je ovaj drugi tip Pe
ntagrama onaj
kOJI se on stl u nt ua lu Pentagrama, a obino je do
voljan da se ot
.
eraJu blea bilo kOJoJ klasI da pripadaju. U vezi s ovim
, ma je obino
Instrument kOJI predstavlja kljune osobine Ru ah a.
Takozvani Ri t
ual Pentagrama dobio je u znaaju kao isto teraju
i ritual, premda,
u stvan, on predstavlja sloen sis te m . Pre nego t
o se upustim u nje
govo razmatranje, cltJracu ga :

Citaoca e mo a zanimati da sazna da je A

lister Krouli u vezi sa
.
oVim rekao da om kOJI se ophode prema Ovom
ritualu kao sredstvu

za prizivanje ili teranje duhova, ne zavreduju da ga poseduju. Kada

se pravilno shvati on je Medicina Metala, i Kamen Mudrosti." U
izvoenju ovog rituala, kao to sam napomenuo, zastupljena je
sloena kretnja. Ritual prvo priziva, a poto su, pomou Penta
grama, isterani svi elementi sa etiri glavne strane sveta kroz
izgovaranje etiri imena Boga, on tada zaziva etiri Arhanela kao
boanske uvare da zatite podruje magijske operacije. Pri zatvar
anju obreda on jo jednom priziva Vie Sopstvo, tako da je eeo ob
red od poetka do kraja pod nadzorom Duha. Prvi deo koji
obuhvata take od 1 do 5 poistoveuje Magiarevog Svetog Anela
Cuvara sa viim aspektima univerzuma Sefira. U stvari, on
potvruje identitet due sa Adam Kadrnon. U drugom delu, take
od 6 do 9, Magiar ocrtava zatitni krug, dok njegova mata oblikuje
astraini Krug Vatre unutar koga se odvija njegov rad. Na Severu,
Jugu, Istoku i Zapadu ovog kruga, pomou tapa ili Maa, iscrtani
su terajui Pentagrami elementa Zemlje. Kako su ovi Pentagrami
formirani u vazduhu pomou elementainog orua mora se uloiti
mnogo truda da im se da ivost i stvarnost. Slepo izvodenje ovog ri
tuala, a isto vai i za sve druge aspekte Teurgije, sasvim je besmis
leno i predstavlja traenje vremena i energije. Istovremeno,
potrebno je podstaknuti imaginaciju da stvori ove Pentagrame oko
Magiara na Astralnoj Ravni u vidu plamteih vatrenih figura, tako
da se kroz linije strujee svetlosti i moi, predstavnike duhovnog
bia, nijedan nii entitet bilo koje vrste ne usudi da proe. Magiar
mora da bude siguran da nije oskrnavio elementaino oruje nakon
to je ocrtao Pentagram u vazduhu. Krug mora da bude potpun, da
se nastavlja u neprekidnoj liniji od Pentagrama do Pentagrama.
Bletea petokraka zvezda je kao plamtei ma koji deli Adama od
Rajskog vrta. Cctiri Arhandela, duhovna namesnika etiri elementa, se tada prizivaju da daju legitimnost radnji, kao i duhovnu
mo i zatitu okruujuim Pentagramima i Krugu u kome je
Magiar zatvoren. Poslednja reenica u ritualu objavljuje da Pentagrami gore oko njega, i jo jednom priziva Svetog Anela Cuvara
tako da se operacija zatvara peatom boanske svetlosti. Jedan od
veoma znaajnih i vanih rezultata rituala, ukoliko se pravilno iz
vede prema izneti m uputstvima, je ienje celokupnog podruja

168

169

Dodirujui elo, reci Ateh (u Tebi).

2. Dod iruju i grudi, reci Malkut (Carstvo).
3. D od lruJuel desno rame, reci ve-Geb
urah (i M o ).
4. D od ll"uJu1 levo rame, reci ve-Gedulah (i Sl
ava).
.
5 . SklapaJuel ruke na grudima, reci Le-Olam
, Amen (zanavek,
Amen) .
6 .okreui se prema Istoku, na i ni u
zemlji Pent agram tapom
"Ih mac
em, recI (vlbnraJ) lH V H .
7. Okreui se prema Jugu, u in i isto, al i reci
A D N I.
8. Okreui se prema Zapadu, uini isto, al i
reci A H IH .
9. Okreui se prema Severu, uini isto, al i re
ci AGLA .
10 . Ispruivi ruke tako da tc lo form
ira krst, reci:
1 1 . Ispred mene Rafiel.
12. Iza mene Gabriel.
1 3 . S moje desne strane Mihael.
14. S moje leve strane Auriel.
15. Oko mene plamte Pentagrami.
1 6 . A u stubu stoji estokraka Zvezda.
1 7 . Ponoviti od 1 do 5, Kabalistiki Krst.
1.

DeseLo PoEJavljc

DIva !,ivolo

De,;clo PoEJave

linosti. Samo malo prakse e pokazati mladome Teurgisti da li je

uspeo da dobije eljeno dejstvo. Veoma je teko, ao mi je to mo
ram da kaem, opisati rezultate teranja, s obzirom da je veina toga
u subjektivnom carstvu ula dodira i opaanja. To treba da bude
jasno oseanje, nepogreivo u manifestovanju, o istoi ravnoj svet
losti i kao da se celo bie polako ali potpuno proiava i da svaka
neistoa i neastivi element nestaje i ponitava se. [ kao to uran
janje u hladni brzi potok tokom toplog lctnjeg dana ini oveka za
dovoljnim i osveava ga, slino oseanje trebalo bi da prati i ovaj
ritual. Nain na koji e on delovati zavisie od preienosti sastava
prirode Magiara. Svaki moleku l, svaka elija - astralna, mentalna i
fizika - uzima se u obzir, jer osnova svakog principa ima svoje ko
rene u centrima energije i moi. Ove mikroskopske take ili monade
su najsitnije osetljive take duhovnc svesti, a stvarnost njihovog pos
tojanja i funkcionisanja ne predstavlja samo osnovu najdubljeg
oseanja individualnosti, ve i osnovu same materije i njene istovre
mene povezanosti sa ivotnim silama postojanja. Ove monadc su u
koren u elijc, kao i minerala, modane materije, kao i biljaka. Ishod
formulisanja Vatrenog Kruga i pl mteih Pentagrama, vibriranja
bojih imena i prizivanje anela sa Cetiri Glavne Strane Sveta kao i
Svetog Anela Cuvara, predstavlja postcpeno izbacivanje iz podruja svesti grubih elija ili monadnih atoma. Njihova mesta zauzi
maju druge ive, osetljive i proiene monade, sastavljene od
duhovne materije najfinijih kvaliteta koje privlai sfera bia i koje
bivaju uvuene u samu supstancu i fizikc i nevidljive grade. Tako
dolazi cio iv 9 tno vanog proienja koje omoguava da uticaj Sve
tog Anela Cuvara prodru u proien mozak i um i da se proire
kroz celu linost to je vaan preduslov za magijski napredak. [stori
jat ovog rituala je donekle nejasan. Nisam video nijedan drugi sluaj
slian ovom ritualu koji ne bi poticao iz daljina, premda je sigurno
da je neki drugi oblik teranja morao da bude korien. Ovaj ritual
prvi put pominje Levi. U Dogmi i ritualu visoke Magije pronalazimo
sledee:
"Znak krsta koji su prihvatili Hriani ne pripada iskljuivo
njima. On je i kabalistiki, a predstavlja suprotnosti i etvorostruku
uravnoteenost elemenata. Izvorno su postojale dve mctode za nje-

govo izvoenje. Jedna, rezervisana za svetenike i posveenike, i

druga nezavisna, za neofite i neprosveene. Tako bi, na primer,
upueni podizao ruke prema elu govorei: 'Tvoje je', zatim
sputajui ruku na grudi, ' carstvo ', zatim prenosei je na levo rame
'Pravde ' i konano na desno rame ' i milosti '; potom bi, sklapajui
ruke, dodao 'zanavek '. Tibi sun MaldHa et Geburah et Hesed per
aeonas znak krsta koji je potpuno i savreno kabalist iki, a koji se
skrnavljenjima gnosticizma najveim delom izgubio u zvaninoj i
militantnoj crkvi. Znak izveden na ovaj nain trebalo bi da prethodi
i zavrava zaklinjanje Cetvoro."
Sasvim je jasno da je ova metoda samo deo rituala koji smo pre
thodno naveli. Nesumnjivo je da je Levi mislio na Ritual Penta
grama. U sacla rasputeno m Redu Zlatna Zora, dok je bio pod
vostvom pokojnog S. L. MekGregora Metersa ovaj ritual se mnogo
koristio. Nakon njegove smrti i unitenja delova Reda, obred je pris
vojio i sauvao od zaborava Alister Krouli u svom asopisu Equinox.
Pre ovoga, nisam uspeo da pronaem ni u jednom studioznijem
radu bilo kakav trag koji bi i najmanje podseao na ovaj ritual.
Meutim, postoji podatak koji pokazuje da su srednjovekovni
magiari poznavali neki oblik zatite i predostronog teranja koje je
od njih, sudei prema sadraju, preuzeo Fransis Beret i uneo u svoje
metode. Dosta je dugovao i Kornelijusu Agripi i Pjetru de Abonu. U
Beretovom radu Mag postoji iskaz da pre poetka prizivanja treba
da postoji neka "molitva ili psalm ili evanelje na prvom mestu da bi
se odbranili", a na sledeoj strani daje oblik posveenja Kruga u
kome je ideja o zatiti jasno formulisana. Stavie, tu je i metod
upotrebe Pentagrama pomenut u magijskim uputstvima u Geciji i
Salomonovom kljuu i njegova opirna razrada koju je dao francuski
Mag. Magijska figura se iscrtava u vidu sigila, sa za nju
odgovarajuim reima i simbolima na metalu ili prethodno
neupotrebljavanom pergamentu, da bi se koristila tokom obreda.
Ukoliko Egzorcisti zapreti neka opasnost ili ukoliko konstatuje da
nije u stanju da podvrgne svojoj Volji zazvanu inteligenciju, on treba
da uzme u ruku pentagram i da ga visoko digne u zrak, i, kruei, da
ga odnese na svaku od Cetiri Strane Sveta gde se kratkom molitvom
obraa Gospodaru Univerzuma. Rezultat je, u stvari, potpuno isti

170

171

'

Drvo Zivola

kao i onaj koji se dobija iscrtavanjem i formulisanjem figura u

vazduhu sa verendumom vetine.
Postoji jo jedna varijanta koja bi se mogla primeniti, premda je
to oblik koji bi trebalo koristiti u svakom obrednom radu. Zove se
Dozvola za Odlazak, a javlja se u onim obredima gde se u Trougao
Vetine zaziva inteligencija u vidljiv oblik. Kada operator vie ne
eli da zadrava duh u Trouglu, reci tuje se Dozvola koja omoguava
duhu da se dematerijalizuje i napusti mesto izvoenja operacije. "O,
ti Due N, zato to si tako marljivo odgovarao na moje zahtevc i zato
to si bio spreman i voljan da doe na moj poziv, ovim ti dajem doz
volu za odlazak na tvoje pravo mesto, bez tete ili opasnosti po
oveka ili ivotinju ... Kaem ti, idi i opet spremno doi na moj poziv,
jer valjano si izgnan i prizvan prema svetim obredima Magije.
Nalaem ti da se povue mirno i tiho, i neka mir Boji uvek vlada
izmeu tebe i mene. Amen!tI Beret daje malo izmenjenu verziju
ovog otpusta iz Gecije: "U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha, idite u
miru na svoja mesta, neka mir vlada izmeu vas i nas; i budite
spremni da dodete na poziv." Kasnije dodaje da poto je duh otiao
Magiar ne bi trebalo da naputa Krugjo par minuta, ve da izreci
tuje kratku molitvu zahvaljujui se za uspeh operacije i "molei za
buduu odbranu i zatitu, i poto je sve izvedeno, moete da odete."
U vidu fusnote Beret daje i dodatno upozorenje da se oni koji pre
nebregnu otputanje duha nalaze u smrtnoj opasnosti, jer su poznati
sluajevi iznenadne smrti operatora. Ne moe se rei da ove razne
metode deluju nauno i pouzdano kao to je to Terajui Ritual Pen
tagrama. Ritual kao takav je jedinstven i nikada i ni pod kakvim ok
olnostima ne srne da bude izostavljen iz bilo kog magijskog rada,
bilo da se radi o zvaninoj Obrednoj Magiji, sluenju Mise Svetog
Duha ili Putovanju u Duhovnoj Viziji. Sfera linosti mora da se
odrava isto i proieno spreavajui bilo kakav spoljni entitetet
da prodre u podruje opaaja, ime bi bio uniten kontinuitet i ko
herentnost rada koji se trenutno izvodi.
Ostalo je da sc opiu jo dve metode teranja. Kada je u obredu
potrebno da se izvede potpunije teranje od onoga koje obezbeuje
Ritual Pentagrama, uobiajeno je korienje tehnike koja uneko
liko zamenjuje zvanini egzorcizam. Krug se poprska sa nekoliko

kapljica vode, svea, koja upaljena predstavlja element vatru,

namerno se ne pali, lepeza se njie u vazduhu, a nekoliko zrnaca soli
se prospe po IVICI Kruga. Istovremeno se Izgovaraju maglcne recr:
"Exarp, Bitom, Horna i Nanta", a svaka od njih kontrolie duh
Vazduha, Vatre, Vode i Zemlje. Takoe, treba da se izrecituje i zak
linjanje za odlazak elementala kojima vlada neko od ovih imena, a,
naravno, najbolje je kad svemu tome prethodi Ritual Pentagrama.
Od velike je koristi ako svaku od upravo pomenutih obrednih radnji
prati nekoliko odlomaka liturgijskog teksta iz Kaledonskih
proroanstava.
Druga metoda spada u one koje su koristili egipatski svetenici, a
nalazi se u jednom od poglav a Haris Magijskog Papirusa. To je rit
ual Teranja koji se izvodi na Cetiri glavne strane sveta, pri emu se u
Imaginaciji formulie Cuvar u obliku Psa, od koga se oekivalo da
poseduje zastraujuu razornu snagu prema bilo kojoj neprijateljski
raspoloenoj sili. Neu pokuavati da ga opiem, ve u samo dati
tekst koji sc nalazi na Papirusu:
"Ustani, Psu Zla, kako bih mogao da tc uputim u tvoje sadanje
dunosti. Osoloboen si. Priznaj da je tako. Horus je onaj koji je
izdao ovu zapovest. Neka t i lice bude uasno kao munjom ra
sporeno nebo. Neka se tvoje eljusti sklapaju bez milosti ... Neka ti
dlaka bude nakostreena kao plameni jezici. Budi velik kao Horus, a
straan kao Set, podjednako na Jugu, Severu, Zapadu i Istoku . . .
Nita te nee zaustaviti, jer ti postavlja lice da bi odbranio mene .. .
jer postavlja svoje lice da bi zatitio moje puteve suprotstavljajui
se neprijatelju. Darujem ti mo teranja, mo da bude bezglasan i
nevidljiv. Jer ti si moj uvar, hrabar i straan."
Ovaj oblik teranja u svakom sluaju trebao bi da bude praen
Ritualom Pentagrama. Koristi se uglavnom u veoma tekim opera
cijama zazivanja, gde postoji opasnost da bi izuzetno zli entiteti,
privueni Hramom, mogli da prodru kroz Krug koji je posveen na
uobiajen nain i nakode Magiaru. On se koristi i u prizivanju
Horusa ili inteligencija planete Mars, kada je posebno poeljna pot
puna istoa i proienost astraine sfere. Siguran sam da je
nepotrebno naglaavati da ukoliko se koristi ova metoda oblik
ovanje psa uvara u mati mora da bude podjednako precizno kao i

172

173

'V

v '

Drlo ivolo
opisano oblikovanje Pentagrama, i da Teurgista mora da vodi
rauna, kada se radi o figuri u njegovom unutranjem oku, o poda
cima koji su dati u samom prizivanju.

JEOi\Ni\ISTO POGLAVLJE

Jedan od najmonijih pratilaca prizivanja, a ujedno i bitan ele

ment u svim magijskim radnjama je astralno preuzimanje oblika ili
maske po kojima je Bog tradicionalno poznat i u kojima je likovno
predstavljen. Monsinjor Fransoa J. Sabas u svojoj knjizi, koja je
danas rasprodata, Le PapylUs Magiqtle Harris (Haris Magijski papi
IUS) iznosi izuzetno znaajne podatke koji teko da se mogu nai na
bilo kom drugom mestu u konanom obliku. Najmonija magijska
formula, prema tom spisu, poznata pripadnicima svetenike kaste
u drevnom Egiptu, bila je identifikovanje u imaginaciji Ritualiste sa
boanstvom koje je prizivao. Jamblihus iznosi tvrdnju da "Svetenik
koji izvodi prizivanje je ovek, ali kada izdaje nareenja on postaje
mo, jer kroz simbole arkane u izvesnom pogledu, biva opsednut
svetim Oblicima Bogova." Da li je iskaz "u izvesnom pogledu" uka
zuje na formulu koju treba razmotriti, moe se ostaviti kao otvoreno
pitanje, premda se isto tako moe pretpostaviti da je to Preuzimanje
Boanskog oblika kome se obraa. Svuda u Knjizi mrtvih, u nekim ri
tualima i himnama Bogovima, nailazimo na stvari koje nas uvera
vaju da se pisac ove knjige identifikovao sa njima. Postoje brojni
primeri pojedinanih stihova koji slue kao potvrda za ovakvo
verovanje. "Sjedinio sam se s boanskim Majmunom, koji peva u
zoru i ja sam boansko Bie meu njima." U stotom poglavlju naila
zimo na stih "Nainio sam sebe pandanom boginje Izide i njena mo
(ku) uini me snanim", najeksplicitnije potvruje ovo stanovite,
koje nalazi dodatnu potvrdu u drugim izvorima da preuzimanje
boanskog oblika predstavlja jedan od najvanijih inilaca o kojima
se mora voditi rauna u Magiji Egipana.
-

17 4

175

Drvo ,..volci

Jedanaesto PoEJavljc

Imajui u vidu sve to je izneta u vezi sa plastinom, magnetnom

prirodom Astraine Svetlosti, u oba njena aspekta - podreenom i
nadreenom - i stvaralaki potencijal obuene Imaginacije, kao i
napomenu koju je izneo Levi o astralnom telu, a to je da "ono moe
da poprimi sve oblike prizivane milju", student treba da sc usred s
redi na prouavanje uobiajenih formi (oblika) na koje su bogovi
prikazivani. U prethodnom poglavlju sam se neto due zadrao na
kraem opisu oblika i filozofskih karakteristika nekih vanijih Bogova u vezi sa Drvetom Zivota, kako bi se pojednostavila ono to je
potrebno da italac o tome zna. Iskustvo je pokazalo zapadnjakim
Teurgistima da je likovno predstavljanje egipatskih Bogova bilo
savreno reenje za ovu vebu - daleko vie nego indijskih boan
stava - i obuhvata u sebi najizuzetniji i veoma sloen sistem simbol
izma. Oblici ovih univerzalnih moi i inteligentnih kosrnikih
esencija, koje je svetenika kasta Egipta nazvala Bogovima, stoje,
svaki ponaosob, u potpunosti iza ljudske ili ivotinjske maske, gde je
svaki atribut simboliki prikazan amblemom ili umetnikom orna
mentacijom. Boanstvenost Boga simboliki je bila prikazivana ti
pom frizure i amblemima u njoj kao to su zmija Ureus, Disk
raajueg Sunca ili dvostruka pera Istine, svetavne i boanske. Moi
su bile predstavljene Zezlom Ibisa, Skip trom ili Ankom, koje Bog
dri u ruci. Tu su i drugi simboli koje nosi Bog a koji ukazuju na nje
gove moi da podari novo raanje ili vaskrsnue, moi autoriteta,
ushienosti ili postojanosti, ili predstavljaju na neki nain njegovu
funkciju u kosmikom poretku. Ovaj tradicionalni oblik Boga pred
stavlja na izuzetan nain zbir najraznovrsnijih ideja, legendi i mi
tova, a istovremeno prikazuje u malom posebne sile prirode koje
mogu biti nesvesne sile duhovnog sastava oveka.
Da bi se obezbedio vid postupka koji treba slediti u primeni ove
hipoteze, pretpostavimo na trenutak da je zadatak na kome se radi
prizivanje i poistoveivanje ljudske svesti sa boanskom, ili vidom
kosrnikog ivota poznatog kao Ra - boanstvo Sunca. Magiar e
se najpre potruditi da otkrije sve to mogue o prirodi tog Boga.
Legende koje su istkane o karakteru Boga treba pomno da sc izanal
iziraju, budui da se u matovitim drevnim mitovima i legendama
nalazi skladite duhovnog znanja i mudrosti. Stavie, legende koje

govore o odreenom Bogu ukazae na aspekte prirode i skriveni

temperament tog boanstva, a takoe i na razne moi koje poseduje
bagoi ika Linost, koju student ranije nije mogao ni da naslu ti.
Opasnost koju u sebi krije Magija, ili bar jedna od najveih opas
nosti, lei u nerazumnom insistiranju na datom delu Teurgijske teh
nike, bez stvarnog razumevanja procesa koji se izvodi, kao i
filozofskih principa koji se nalaze u osnovi vebe. Zato je potrebno
da student stigne do manje-vie potpune spoznaje u meri u kojoj je
to mogue, ta je to to eli da postigne, koja je to sila ili duhovna
mo koju eli da prizove; a zatim, siguran i dobro obaveten, neka
nastavi. Rad kao to je Egipatski Bogovi ser E. A. Valis Bada, svo
jevremeno uvara egipatskih starina u Britanskom muzeju moe
biti od izvanredne pomoi. Pomou crno-belih tabli i onih u boji
koje su date u upravo pomenutoj knjizi, uenik bi trebalo da se do
bro upozna sa oblijem i izgledom Boga, pozama u kojima je taj Bog
obino predstavljan, uobiajenim gestovima i bojama korienim za
umetniko izraavanje. itanje ove knjige se moe dopuniti pose
tom Egipatskoj galeriji u Britanskom ili bilo kom drugom muzeju.
itaocu e sc, uveren sam, ovo isplatiti.
Imajui sve ovo na umu, student treba da nastavi do mnogo tce
faze rada koja se sastoji u primeni Imaginacije i Volje, obuenih u
ranijim vebanjima. U svojoj radnji - koja ne mora da bude obredna
- mora da uloi napor da izgradi pred svojim unutranjim okom
savreni lik ili masku Boga. Oblik mora telesno i jasno da bude
oblikovan u viziji Imaginacije, ogroman i blistav i da zrai svetlou
duhovnog Sunca, a Ra je njegov konvencionalan ezoterian simbol.
Primetie da Bog dri lbisovo ezlo u levoj ruci - a Ibis je simbol mu
drosti i boanske volje; u njegovoj desnoj ruci se nalazi sveti Ank,
simbol svetlosti i ivota to ga sunce iz dana u dan, iz godine u
godinu, kroz nebrojene vekove, netedimice poklanja celom ove
anstvu i svim stvorenjima na Zemlji. Nad njegovom glavom kao
kruna nalazi se nimbus, zlatni oreol neponovljivog sjaja, naspram
koga stoji zmija Ureus, simbol unutranje duhovne vatre. Slikan kao
soko sa glavom oran boje, nemis Boga se kree od tamno plave, go
tovo crne boje, to je ona nijansa boje koju ima tatva simbol Duha, a
koa Boga plamti kao sunana vatra u podne . Ovi detalji treba da se

176

177

Drvo "ivela

primene na simulaciji lika koji se vrsto dri u umu sve dok ga iva
dua ne sagleda kao dinamian lik Ra-a u kome ne obitava ni trag
nesavrenstva. To je teak i veoma naporan zadatak za stvaralaku
Imaginaciju. Ali, on mora da se obavlja iz dana u dan sa naporom i
posveenou, sve dok se sveti zadatak ne doivi, a potpun i blistav
Bog ne istupi, Bog uistinu, ka svom posveeniku. Drei vrsto ovaj
lik u astralnoj svetlosti Teurgista treba da se trudi da zaodene svoj
vlastiti oblik u plat Boga, a zatim da se sjedini sa oblikom koga
zaodeva. Kao to je Levi rekao astralna svetlost e poprimiti oblik
bilo koje snane misli koju um prizove. Ova astralna slika Boga, pre
thodno samo lik izvan tela Teurgiste, sada treba cla se rasporedi kao
boanska figura oko njegovog vlastitog astralnog oblika dok sc ne
podudare, dok se njegovo Vlastito Telo Svetlosti ne promeni i ne
preobrazi u Telo Boga. Samo kada Teurgista zaista oseti vrhunski
priliv duhovne moi, sticanje solarne sile i energije i duhovne pros
vetljenosti, kada intuitivno oseti snagu boanskog transa u kome je
dolo do identifikacije, zadatak stvaranja je izvren. "Likovi Bo
gova", pisao je Jamblihus, boanski Teurgista, "puni su fluidne svet
losti" i "uistinu vatra bogova isijava nevidljivom i neizrecivom svetlo
u i ispunjava sve uzvieno na svetu" na svoj velianstveni nebeski
nain. O Teurgisti ili Sveteniku - Kralju Egipta koji je postigao ovo
izvanredno meanje sutina sa slavom Boga Sunca, postoji opis u
obliku poruke koju citira D. Maspero, egiptolog, pokazujui mo
cluha koji je postao zavetnik nakon identifikacije. Poruka glasi:
"Nalikuje na Ra u svemu to ini, Tako se elje tvog srca uvek i is
punjavaju. Ukoliko poeli neto u toku noi, u zoru to je ve tll.
Ukoliko kae ' Podignite se iznad planine ' , nebeske vode e tei na
tvoju re. Jer ti si otelotvorenje Ra, i Kefra stvoren u mesu. Ti si ivi
lik tvog Oca Tumua; Gospodar Grada Sunca. Bog koji zapoveda je u
tvojim ustima, a elja tvog srca se ostvaruje kao to se Ptahova elja
ostvaruje kada stvara svoja dela".
Istovremeno s procesom sjedinjavanja s Telom Boga, od velike
pomoi bie ako se prizivanje recituje kao lirska oda ili ditiramb koji
sadre hvalospeve posveene Bogu, ocrtava reima prirodu i du
hovne kvalitete Boga. Ukoliko je student ve t pisanju nee imati
vee tekoe. S druge strane, takva litanija se mogu vrlo lako na-

praviti iz Orfikih Himni ili zbirki lirskih tekstova koji sainjavaju

Knjigu mrtvih, koja je prepuna nekim od najlepih primera rituala.
Ukratko, prizivanje Boga treba da bude odenuto u takav jezik koji
e dovesti do mentalnog ushienja i ekstaze. Iz Knjige mrtvih je preu
zet sledei citat koji govori o jednom takvom ritualu, premda ovde
nije dat kao primer koji treba kruto i slepo slediti, ve koji traba
samo da poslui kao aluzija i mogua pomo predanom studentu.
"Slavljen, o Ra, pri svom prelepom vaskrsnuu. Ti ustaje, ti sija
u zoru. Drutvo besmrtnika te slavi pri raanju i zalasku sunca, kada
se tvoj jutarnji brod sree sa brodom u sutonu, sa povolj nim vetro
vima, ti koji jezdi preko nebeskih visina radosnog srca. O, Ti Jedini,
o, ti, Slavljeni, o, ti koji si vean, koji nikada nisi slab, kome se
nijedna sila ne moe suprotstaviti, o ti, bljetavilo sunca u zenitu,
nad stvarima koje su pod Tvojom zatitom niko vladati ne moe. I
zato ti pevam hvalospev. Zdravo da si, Horuse, zdravo da si Turnu.
Zdravo da si Kefra. Ti veliki sokole koji svojim prelepim licem ini
da ti se svi ljudi raduju, ti obnavlja svoju mladost i postavlja se na
jueranje mesto. Boanski junoo, samostvoren, samopomazan, ti
si Gospodar nebesa i zemlje i stvorio si bia nebeska i bia zemal
jska. O, ti besmrtnie nebeske venosti, veiti samonastavljajui vla
daru, sa tvojim podizanjem tvoji blag5'sloveni zraci nalaze se na
svakom licu i borave u svakom srcu. Zivi u meni i ja u Tebi, o ti
Zlatni Sokole Sunca!"
Kazivanjem svake stavke prizivanja, izgovorene sa magijskom in
tonacijom i namerOITI, snana misaona spoznaja znaaja rei treba
da bude postignuta. Kada Teurgista uzvikne "Ti sija u zoru" treba
da se vidi astraini oblik Boga i da se zaista oseti kao celina koja zrai
svetlost i u odnosu na koju i najsjajnije podnevno sunce izgleda kao
mrkli mrak, svetlou tako otrom i estokom, bogatom bljetavilom
i zlatnom slavom, da njena esencija treba da oblije i srce i um i duu
sa izuzetnom prefinjenou. A kada Magiar izgovori "Zivi Ti u
meni a ja u Tebi, o Zlatni Sokole Sunca, poistoveivanje sa astral
nim oblikom treba da se zavri i da se oseti to je ivlje mogue. Dok
ne bude u stanju da savreno izvede stvaralaki rad Imaginacije, svi
napori treba jednostavno da se usredsrede na vcbanje. Po nepo
greivim znacima, ubrzavajuem novom ivotu, u svojoj vlastitoj
svesti, Magiar e znati da je uspeh krunisao njegovc napore. U

178

179

DIVO 7JvoLa

njemu i u njegovoj dui Bog e potraiti svoje veno boravite. U

srcu e biti svetilite i mirno stanite ogromne duboke sile, boanske
svesti koja e tokom sveg trajanja iveti u njemu, preobraavajui
dete zemlje u istinskog sina venog sunca. "Jer kao to mrak nije u
stanju da izdri sjaj bljetave svetlosti sunca, ve iznenada postaje
sasvim nevidljiv, potpuno se povlai i trenutno nestaje, isto tako
kada mo Bogova, koja ispunjava sve stvari dobrom, obilato zasija,
ne ostaje ni jedno mesto na kome bi se mogli pritajiti zli duhovi'"
Tako su razmiljali Magiari iz davnina. Savremeni napori M agi
ara predstavljaju stalnu potvrdu njihovih uenja i eksperimenata.
Na ovaj nain, poveavajui se do neizmerne veliine u sjedinja
vanju sa veliinom Bogova, Teurgista skae kao planinska koza van
svih oblika ka idejama i esencijama koje obitavaju na vrhu manifes
tacije, a natkriljujue vreme postaje venost i beskonanost. Tako
"od onoga koji moli u kratkom vremenskom periodu bivamo dove
deni do onoga kome se upuuju molbe, stiui slinost kroz intimno
druenje i postepeno dobijajui boansku savrenost umesto nae
Postae vii od visine u ovoj
vlastite imbecilnosti i nesavrenstva.
savrenosti, dublji po snazi svoje temeljitosti od najdubljih dubina,
sastavni deo univerzalne tvorevine, trenutno neroen, mlad, star,
samopostojei i besmrtan. Ono to je ranije bilo ukupno postaje
lieno svih svojih senzualnih otrcanosti da bi zadobilo zamamnu le
potu, strastveno izuzetnu, takorei, ukradenu od duha. U sebi e os
etiti razvijanje duhovnih sposobnosti, i slabo seanje na iskustva
steena u vremenu davno pre nego to e prolost i smrt postepeno
da se uzdignu da bi osvetlili um i ponovo zakucali u srcu, proirujui
vidike svesti. Tako danas njegova stopala stoje na mestu koje jue,
kada se posmatra velianstvena priroda rada, njegove oi teko da
su mogle i da vide. Iznad njega u Nevidljivom sutra e biti njegovo
odmorite. I on e biti kao i sam Ra, sunee svetlosti i zraenja, i
boanske hrane za sve one sa kojima svakodnevno stupa u dodir.
Njegovu pomo e oseati mali kao i veliki, uzvieni kao i unieni, si
romah nita manje od bogataa, ak i izvan najudaljenijih granica
svemira.
tI* *

Mislenje, lamblihus
180

DVANAE&>TO POGLAVLJE

Jedan od osnovnih preduslova za magijsku obuku, bilo da se radi

O geeijskom ogranku ili onom koji se odnosi na prizivanje vieg Sop
stva i Univerzalnih Esencija, na kome je insistirano uvek i za sve
. klase Magiara, j e da istota ivota mora da prati svaku Teurgijsku
vebu i obred. Izgleda da su se ovog pravila pridravali autoriteti,
neki dogmatski, neki sa ubeenjem, nek i donekle nejasno prenosei
dalje samo ono to su napola shvaeno i napola prihvaeno primili
od svoj ih prethodnika. U svakom sluaju, svi oni se sl u da su za
sleenje magijske vetine neo pho dni istota i svetost. Zeleo bih da
se pozabavim znaenjem ove "istote". Ne elim da stupam u ras
pravu o etic i i moralu, jer to bi me odvelo daleko od predmeta
Magije, zato se namerno neu dotieati ove kontroverzne teme, kop
je, izgleda, stvorila najvie zbrke i razlika u miljenjim a. Med utim ,
to se tie istote u Magiji, stud ent moe da se opusu, Siguran u IstI
nitost ovog iskaza, itajui spokojno ostatak, bez obzira za koje
shvatanje mor ala se opre deli . Celokupa n ivot oveka treba da je
usmeren u jedn om pravcu, da je usredsreen i posveen jednom
nizu ciljeva. Kada, na primer, kaemo da su mleko ili puter isti, ta
pod tim podrazumevamo? Sam o ovo: smatramo da mleku nije do
data vod a, neka hemikalija ili bilo koja mleku strana supstanea i da
je njegov uku pan sastav u skladu sa onim to je svojstveno mleku. I
istotu magijskog ivota u mnogome treba pnhvatlu na ovakav
nain. ivot Magiara iznad svega mora biti eka-grata - jednos
meran, a sveukupnost njegovih mis li, oseanja i delanja, kakve god
da su, uvek treba da daju podstrek toj duhovnoj tcnji. Kakva god da
je moralna vrlina, a za neke ljude ona je bremenita boanskom sna
gom, ona je potpuno izvan sfere Magiara. Bez sumnje e osoba
181

Drvo ivoLa

Dvanaeslo Po&ave

koja je posveena u duhovne misterije i koja je blagoslovena upli

vom Sopstva, vrlo verovatno imati moralne kvalitete, jednostavno
zato to od tog trenutka ivi u harmoniji sama sa sobom. Takav
ovek obino po prirodnom nagonu biva u slozi i sa drugim ljudima.
Ali Mistik ili Magiar ne mora neminovno da bude moralan ovek u
tradicionalnom smislu. To znai da ne smerno oekivati da emo ot
kriti da je Magiar, ak i kada je u sutinskoj harmoniji sa svojom
okolinom, neminovno usklaen i sa moralnim i etikim zakonima
svoga doba. Ukratko, moral nema nikakve veze sa Magijom. Ovo
miljenje je sasvim jasno izrazio Vajt, koji u svom delu Sludije o mis
ticizmu iznosi miljenje da "predmet religije predstavlja razvoj i
usavravanje ovenosti kroz niz duhovnih procesa i ovekovo sjedi
njenje sa onim to je najvie u univerzumu, dok moralnost pot
pomae oplemenjivanje ljudskog roda iskljuivo putem prirodnog
zakona ... Moramo spoznati Boga da bismo bili dobri, ali nema tc
moralne dobrote koja bi nas dovela do boanske spoznaje ... " Sto se
Magiara tie, samo to je i vano. ta god da radi, bilo da jede, pije ili
radi, taj in treba da bude preobraen u simbol i da bude posveen
sluenju onome to je ideal izdignut u njegovom srcu iznad svih bo
gatstava i drugih vrednosti. Celokupan njegov ivot treba da bude
jedna velika usredsreenos!. Sva njegova obuka u Darani i razvoj
magijske Volje u suprotnom bi bili ist promaaj, beskorisno troe
nje energije, kao daje baena u prainu, ukoliko ne ukljui u nju ovu
usredsreenosti i ovaj zavetniki stav koji mora da izdri pritiske
svakodnevnog ivota.
Ideal kojije za Magiara njegovo najvee blago i ka kome je uku
pan smisao svih njegovih aktivnosti usmeren, predstavlja otkrie
znanja njegovog Svetog Anela Cuvara, Augoidesa, tog uzvienog
dela njegove svesti, koji je stvaran, stalan i dareljiv, nepresuan iz
vor inspiracije i duhovne istrajnosti. Otuda u Magiji postoji jedan,
uistinu savren ritual, cilj koji nadvladava sve druge: prizivanje Svetog Anela Cuvara, a sjedinjenje s njim treba ak da prethodi prizivanjima Bogova ili Univerzalnih Esencija, sledei postupak koji je
izveo lambIihus. Dua prvo trai i stavlja svoj ivot pod okrilje svog
Dajmona, pod ijim vostvom i sami Bogovi mogu ponizno da budu
zamoljeni, i nastavljajui dalje povratak treba da se zavri u Vrhun-

skoj Rezidenciji Poinka. Otud a prizivanje Augoidesa treba da pre

thodi svim osta lim. Ukoliko se konstatuje da je neophodno da se
izvede bilo koja pomona operacija, pre one za prizivanje Znanja i
Razgovora sa Svetim Anelom uvarem, neophodno je da ima do
bro definisanu svrhu. Njen moti v, duhovna norma, predstavlja uvod
u mogunost i uspeh glavnog ritua la. Meutim, u najboljim
siste-mima Magije, zazivanja su uvek predstavljana kao neto to
prali glavno postignue prizivanja veliki kosmikih ivotnih sila
Unutranjeg Dajmona, Svetog Anela Cuvara, premda sc ovom
dru-gom, kao to je ve reeno, daje prvenstvo. Sjedinjenje s Bogo
vima i Adonajem se postie pomou ljubavi, a meanje Esencija
obuhvata predaju ega, i sopstveno naputanje sega to je zlo,
sitniavo i beznaajno. Vrhunsko prizivanje podrazumeva iznad
svega rtvo-vanje vezanosti za zemaljske stvari. l kao to onaj koji
stupa u unutranost nebeskog Adit uma, ostavlja iza sebe sve statue
u spolja-njem hramu, ili kao to se oni koji ulaze u unutranje
svetilite Svetinje nad Svetinjama, pro iavaju ostavljajui u stranu
svoju odeu kako bi uli nagi i bez srama, tako treba i dua da pris
tupi svom cilju. U Operaciji Abramelina ukratko opisujemo proce
duru koju treba slediti i koja je vrlo jednostavna. Prvo se Aneo
prizove u specijalno posveenom prostoru, a nakon postignua
Aneo daje Magiaru potrebno uputstvo i ovlaenja koja se odnose na zazivanje Cetiri Velika Princa Zla Sveta.
Ishod prizivanja Svetog Anela euvara nije isti kod svih ljudi.
Adonaj se javlja na razne naine i II razliitom ruhu, u zavisnosti od
individue koja ga priziva. "tavie", priznaje Jamb lihus , "darovi do
bijeni iz man ifestacije nisu svi jedn aki, niti daju. iste plodove. Ali
prisustvo Bogova zaista doprinosi zdravlju naega tela, vrlini due,
." stoti intelekta i, jednom reju, izbalansirae sve u nama na pravi
nain.'" to god da ovek ini tokom ivota, kakvoj god ideji o
Anelu da tei, takav e biti ishod mistikog braka. U zavisnosti od
njegove ljubavi bie i potomstvo. Svaki student uzdizanjem ili stu
panjem u mistinu Plan inu Abignus rozenkrojcera videe pred so
bom daleko na horizontu prostiranje svete obeane zemlje, upravo

182

183

..

Misterije, lambIihus.

- ----

----------------------------.. -

Drvo IVOla

Dvanaeslo PoEJavlje

one panorame koja je pritajeno postojala u njemu pre nego to joj je

Vizija udahnula ivot. Jer Planina je simbol vrhunca due kada ova,
vrativi sc u sebe, stie gotovo do svog boanskog korena. Tada u
pamenje i imaginaciju prodire i nadahnjuje ih velianstveno zrae
nje drukije i nadmonije prirode. Kakva god da je klica u Ruah-II
ona e oiveti kroz posredovanje i vatru Adonaja. Nae nadahnue
bie slino naoj tenji, a tip duha koji e se manifestovati u svetu
posle mistikog sjedinjenja moe da bude poetski, slikarski, muziki
ili bilo koja druga prepoznata manifestacija. Seam se redova iz
Upaniada koji se bave ovom istom temom. Ukoliko neko pristupi
Sopstvu koje je Brama, verujui da je to Sila i Mo, onda on postaje
moan i snaan. Ipak, neka mu pristupi tako to e videti u njegovoj
veliini vrhunsko znanje i mudrost, onda e i rezultat biti njegova is
punjenost Mudrou Sopstva. Ako tei k njemu kao tvorcu Pesme,
on e postati peva. Drugim reima, ono to Teurgista zamisli II svo
joj mati da treba da bude njegov Aneo, upravo u tom obliku e se
manifestovati Aneo, izvirui iz najdubljeg sloja bia u srcu kao
otkrovenje i nadahnue. Ukoliko se tei ka Anelu samo kao sim
bolu ljubavi, mira i dobrote, onda e Adonaj prikazati svetu taj mi
lostiv i dobroudan vid. Sveti Franja Asiki je primer za jedno, kao
to je to Bua koji je teio Mudrosti kako bi pomagao oveanstvu,
simbol za drugo. To nam daje odgovor na pitanje: "Ukoliko Mistici
zam i Magija obdaruju oveka duhom, zato je onda tako mnogo
uspenih Mistika i Magiara koji, izgleda, ne ispoljavaju ni trunku
genijalnosti?" To je otuda to je njihova tenja bila skromna. Oni
nisu eleli da postanu znaajne linosti na zemlji, niti su teili bilo
kom vidu umetnosti. Od svog ivota su napravili umetniku tvor
evinu i usmerili svoje nadahnue na svakodnevicu, javljajui se samo
kao skromni ljudi i ene prijatnog lika i naravi. AJi kaoMaskirani
Lutalica u Taratu oni nose aneosku svetlost u sebi, tajno, kako bi
svi sa kojima dou u dodir iz dana u dan, mogli da budu usreeni
Adonajevom ljubavlju i nadahnuti uzvienou duha i istotom nje
govog sjaj a, nego svojim linim dostignuima. To je klju,j er kada se
ovek zapali molitvom usmerenom Svetom Anelu Cuvaru, na
snazi tajne tenje njegove due rae Aneo, u ushienju radosti
koje obuzima duu da bi prenela njegovu manifestaciju svetu.

Jedan od najboljih tehnikih sistema koji dovodi do sjedinjenja

due sa Dairnanom je opisan u srednjevekovnoj knjizi o Magiji koja
je u odnosu na sve druge ono to je dnevno Sunce u odnosu na svet
lucanje svica nou. Veina grimorija i magijskih knjiga, kao to su
Mali Alberi, Oveni Zmaj i Enhiridon, su neumesno nerazumljivi,
dvosmisleni ili, drukije reeno, nemaju nikakve veze sa skrivenim
simbolima. Cista besmislica. One koje su odreenije i upotrebljive,
po pravilu, sadre u sebi nepoeljne delove koji bi mnogo vie
odgovarali tenjama zaljubljenog teaka i neobrazovanih primiti
vaca, nego obrazovnim ljudima koji imaju ozbiljne namere. Meu
svima njima ipak postoji zvezdani izuzetak. Izuzetak koji potvruje
pravilo je postojanje Knjige Svete Magije Abramelina Maga.
Pisana izvanrednim stilom, ova knjiga je savreno razumljiva i
dosledna; ona ne zahteva fantastine pojedinosti rituala niti uobi
ajena izraunavanja dana i sati. Ovde nema ba niega to bi
vrealo pamet. Naprotiv. Operacija koju predlae ovaj magijski
autor je apoteoza jednostavnosti, a sama metoda je potpuno u
skladu sa njom. Naravno, postoji izvesni propisi i upozorenja kojih
se treba pridravati, ali njih je samo malo vie nego to to, zdravora
zumski, zahteva pristojnost u izvoenju jedne ovako velianstvene
operacije. Na primer, ovek mora da poseduje kuu gde bi se
odgovarajue mere predostronosti od uznemiravanja mogle da
preduzrnu, a kada se to uradi, ostaje jo samo malo toga da sc uini,
odnosno da se pojaanom usredsreenou i arom tei tokom est
meseci Znanju i Razgovoru Svetog Andela Cuvara.
Knjiga je sama po sebi jedan od najizuzetnijih dokumenata o
Magiji koji danas postoji, a sistem o kom se ovde govori o stupanju u
jedinstvo sa svojim vlastitim unutranjim sopstvom ili Svetim Ande
lom uvarem, verovatno je u odnosu na sve druge sisteme Magije
najjednostavniji. Nadasve, on je delatvoran. Napisana je u tri dela, u
prvom su izneti opti saveti u vezi sa Magijom i dat je opis autorovih
putovanja i doivljaja, kao i napomena o izvanrednim radovima koje
je uspeo da izvri pomou ove tehnike. Zatim sledi uopten i detal
jan opis metoda za postizanje vrhunca ushienja u Operaciji, a stil
knjige ovde je neto drukiji u odnosu na prethodno i naredno po
glavlje. Poslednji deo se bavi metodama za primenu moi koje se za-

184

185

"

"

iC

Dvanaesto PDlJ.vc

Drvo ivola

dobijaju tokom izvoenja Oparacije. Sistem je opisao Abraham

Jevrejin svom mlaem sinu Lamehu, a tvrdio da ga je primio ne
posredno od egipatskog Magiara po imenu Abramelin. Abraham
Jevrejin je nejasna i zamagljena, nepoznata i tajanstvena figura koja
je ivela u doba velikih srednjovekovnih preokreta, kada je taj deo
sveta proimao sukob irokih razmera. Zivot Abrahama, prema njegovom kazivanju u prvoj knjizi, bio je krajnje jednostavan. Meu
tim, ono to zaista udi, je izuzetna bezazlenost njegove vere o emu
svedoe brojna i opasna dugogodinja putovanja kroz divlja i nenas
tanjena podruja koja su ak i danas sa savremenim prevoznim
sredstvima teko pristupana. Ovaj deo knjige govori i o njegovim
neuspesima i razoarenjima i o par orsokaka u koje je upadao, pa
do vrhunca njegovog lutanja kada je sreo Egipanina Abramelina
Maga koji mu prenosi uputstva koja ine glavninu ili drugi deo
knjige. U skladu sa obiajima svoga naroda Abraham Jevrejin je
uputio svog starijeg sina u filozofiju Svete Kabale, a mlaem sinu
Lemehu je predao ovaj sistem Magije. Bez obzira na njeno poreklo,
vreme nastanka i autorstvo, a svi su oni redovno prozivani i kritik
ovani, ovo delo ne moe a da ne bude od koristi predanom ueniku
bilo kao podrka za tu najreu i najpotrebniju osobinu - nepok
olebljivu veru, ili kao poznavanje sa skupom pravaca da bi mogao da
pravi razliku izmeu istinskih i lanih magijskih sistema. Abramelin
ne postavlja nemogue zahteve, kakvi su oni izneti u fundamental
nim grimorijima kakvi su oni koji se osnose na krv slepi h mieva
uhvaenih u pono, etiri pera iz levog krila potpuno crnog petla ili
punjeno oko velianstvenog basilika i tako dalje. Premda je, moda,
neke od zahteva koje postavlja Abraham malo tee slediti, a za nji
hovo iznoenje uvek postoji jak razlog, oni ni u kom sluaju nisu dati
kao fina proba vetine izvoaa. Da S. L. MecGregor Meters nije
nita drugo uradio za oveanstvo, sem to to je preveo ovu knjigu sa
francuskog rukopisa i tako njen sadraj pribliio zainteresovanim
studentima i dalje bi zavreivao svu zahvalnost koju mu dugujemo,
a dodao bih da je njegov prevod izvanredan, skladan i na najdosled
niji nain iznosi misao srednjovekovnog pisca. Samo zato to se ova
knjiga ve godinama vie ne tampa i to ju je danas izuzetno teko

g;,.
,
"

186

HORUS

187

.;;

Drvo ivola

Dvan=lo Pol'!ave

nai, upustio sam se u poduhvat da ovde ukratko iznesem Operaciju

predloenu u njoj.
Na samom poetku Abraham upozorava svog sina na varalice.
Ovaj Magje, kao i mnogi nai savremenici, greio u tome to je sma
trao da je svako ko ne koristi ba njegov sistem - arlatan; premda
je, verovatno, i u njegovo vrcme, kao i danas, potreba direktnog
upozorenja na nadriOlagiare postojala. Zatim izlae pravilo u ko
me je najvanija stvar "Budi zdrav, jer telo koje je slabo i bolesno
podlono je raznim nepostojanostima, to vremenom dovodi do
nestrpljenja i elje da se ovlada moima izvoenja Operacije; bole
stan ovek ne moe da bude ni ist ni proien, niti da uiva u
samoi; u takvom sluaju boljc je odusta ti."
Pravo, to jest najpodesnije vreme za zapoinjanje ove Operacije,
vreme kada su sve prirode naklonjene ovom radu je prvi dan nakon
slavljenja Vaskrsenja ili Uskrsa, neposredno pred prolenu rav
nodnevicu. Tada Sunce zapoinje svoje putovanje na sever, dono
sei sa sobom svetlost, toplotu, hranu i milotu, a sav ivi svet, biljke,
drvee, ptice i ivotinje reaguju na njegovo vaskrsnue neobuzdano
i radosno. Otuda je to najpodesnije godinje doba za rast i unu
tranji razvoj, a samim tim prikladno i za rast i za manifestovanje
duha. Vreme potrebno da se Operacija privede uspenom zavretku
iznosi est lunarn ih meseci, tako da ako pone 22. marta, trebalo bi
da se zavri oko jesenje ravnodnevice u septembru. Ukupan period
od est meseci podeljen je u tri jasno razdvojena perioda u trajanju
od po dva meseca, a svaki od ovih perioda karakterie estina sa
moodricanja, ali uglavnom kroz dodavanje svc ie i vie prizivanja,
inei tako usredsreivanje na Svetog Anela euvara sve intenziv
nijim i vatrenijim.
Ovde se nalazi opirna uvodna rasprava o prirodi mesta na kome
se odvija Operacija. Ukoliko je mogue, trebalo bi da se izvede u
prirodi gde se moe postii istinska samoa. S razlogom kaem
"istinska samoa", jer, kao to je optepoznato, mogue je i usred ve
likog grada izolovati se od ostatka sveta tako to se ovek jed
nostavno povue u sebe. Samoa, o kojoj se govori u ovoj knjizi je
fiziko povlaenje iz vreve grada ili varoi, uz napomenu da su se
Abraham, Mojsije, David, Elijah i Sveti Jovan, kao i drugi sveti ljudi

povlaili na mesta u pustinji dok ne bi ovladali ovom svetom nau

kom - Magijom. Najbolje je ono mesto, kae Abraham, "gde se na
lazi mala uma, u ijem sreditu e napraviti mali oltar, a prekrie
ga nadstrenicom od finog granja, kako kia ne bi mogla da pada po
njemu i ugasi lampe i kandilo ." Ukoliko je mogue Treba nai tihi
umarak, ali date su i druge mogunosti. Sva dela o Magiji insistiraju
na velikoj panji koja se mora poklon iti odabiru mesta na kojemu e
se izvoditi magijske operacije. Nezavisno od ve iznetih predloga,
Magiar mora da bude siguran da mesto koje je izabrao za svoju po
zornicu nikada ranije nije bilo korieno na primer za izvoenj e
vradbina niti da je upotrebljavano za spiritualistike seanse. Treba
da je sasvim jasno da ukoliko jedan od rezultata Magije treba da
bude postizanje to vee osetljivosti Magiara, onda on ne treba da
se dovodi u situaciju da njegovu osetljivost mogu da napadnu uzne
miravajui i neprijateljski uticaji. Veliki broj sasvim obinih ljudi je
podloan atmosferskim uticajima, a naroito za Magiara je vano
da mesto na kojem radi ne srne da bude pod uticajem bilo kakvog
pogubnog drutva, tako da ni u kom sluaju ne SOle da izlae svoje
osetljivo podruje svesti neopravdanoj ugroen osti. Abraham napo
minje i to kakvo bi kua trebalo da izgleda ukoliko se radnja izvodi u
varoi ili selu i naglasak stavlja na konstrukciju Kapelice koja bi
morala da bude zaista vaan prostor ukoliko treba da bude pravi
magijski hram. Prozor na kapelici treba da se otvara prema spolja i
to prema balkonu ili Terasi, kako se jo zove, iji pod treba da bude
prekriven slojem finog renog peska. Sada sledi neto, to verovatno
od svega drugoga u vezi sa pripremom ostavlja utisak na poetnika
koji ita Abramelina. Naime, on ne pominje magijski zatitini krug u
kome treba da se odvija prizivanje, premda su navedeni i opisani
brojni demoni i zloudni duhovi koji mogu u svakom trenutku da
nakode Operaciji. Ovo je otuda to u ovakvom redosledu Dela,
autor tei da svede celokupan obred na fundam entalne principe sa
to je mogue manje naprava, a pretpostavlja se da Terasa slui
umesto Trougla gde se javljaju duhovi nakon razgovora sa Adonaj
em. I spavaa soba i Kapelica, budui da su posveeni stalnim prizi
vanjima i molitvama i kaenjem u dugom vremenskom periodu,
izvrie istu funkciju kao i Krug, uspostavljajui prirodnu astrainu

188

189

Dr\'o 1VOla

prepreku oko granica Kapelice okruavajui je svetou i sigurno

u kroz koje ni jcdan demon ne moe ela proe. Zato ovdc nije
potreban bilo kakav vidljiv simbolian krug, budui da dejstvo stal
nih prizivanja tako snano oplemenjuje samu gradu Operatcra i do
te mere uzdie vibriranjc molekula u njcgovim raznim vozilima, da
e celokupna astralna i duhovna sfera do te mere biti proieni da
c, kao to je ranije reeno, obezbedili sigurnost koju prua pravi
magijski krug.
Ovde bi trebalo napomenuti, radi dobrobiti dananjeg studenta
koji razmiljajui o angaovanju na ovoj Operaciji Svete Magije
misli da ne mora striktno da se pokorava ovim pravilima, sve dok
sledi duh i sutinu tih pravila. Uz malo inventivnosti, mogue je
izgraditi potpun o nov sklop spoljanjih okolnosti koje pogoduju da
se na zadovoljavajui nain ostvare osnovne ideje Velikog Dela.
Medutim, mora da bude sasvim jasno, da ukoliko neko izgradi i
prihvati ovakav sklop propisa, bez obzira to je potpuno jasno da je
on proizvoljno nainjen, mora vrsto da ga se pridrava. U svojoj
magijskoj poemi Aha, Alister Krouli daje izvanredno tumaenje
moguih varijanti pozorniee na kojoj se izvodi Operacija:
" ... Izaberi paljivo
Mesto za svoju umetnost.
Neka to bude sveta uma
Koja omoguava usamljenost razuma,
Okruena tihom, beskinom rekom,
Ispod velianstvenih grana koje trepere
U mirnom vazduhu gde se izdanci
Nene trave zelene
Sa uspavanom mahovinom i paprati
Ljiljanima to se u vodi ogledaju
Sunanim zrakama u granama uhvaenim
- Tihim i veno istim!
Utihnuli m glasom nebeskih ptica
Zuborom zvuka venog vodopada.
Tu, na takvom mestu neka bude
Utisnuta gema boanstva

190

Dvanaeclo PO&ave

Dok sredinja besprekorna vatra

Oarava kao Istina unuta r smaragda.
Unuta r posveene Loe ili Kapele treba da bude sagrade n oltar
kao komoda iznad koje, obeen a za tavanicu, treba da gori lampa sa
Maslinovim uljem. Na Oltaru treba da bude kadionica od bronze, a
tokom svih est meseci koliko traje Operaeija ona ni jednog tre
nutka ne sme da bude izneta iz Kapele. Potrebna je odora od
Grimizne svile, optoen a Zlatom k0 a dosee do kolena, a pO m inje
se i jo jedna tunika od belog lana. "Sto se tie ovih odora, za nJIh ne
postoje odreena pravila, niti bilo koje posebno uputstvo kOJe bl
trebalo slediti , ali to su blistavije, istije i sjajnije, to e bolje biti."
"Trebae ti i tap od bademovgog drveta, gladak, prav, dugaak od
oko pola arina pa do est stopa." Toliko to se tie pripreme .svih
ovih stvari, s tim to se principi izneti u prethodntm poglavljIma
podjednako primenjuju, premda ih na autor ne pominje.
.
Tokom prvog dvomesenog perioda, savet za Operatora glaSI da
svakog jutra tano petnaest minut a pre svanua ude u Kapelu, poto
se oprao i obukao istu odeu, otvori prozor i kleei ispred Oltara
koji je okrenut prema prozoru koji vodi na Terasu, priziva boanska
imena Boga sa proirenom voljom i umom . "Nakon ega treba da
mu ispovedi sve svoje grehe." Ova poslednja radnja, naravno, jed.
nostavno treba da obezbedi mir uma i oseanja koji su tako nepo
hodni za nadahnue i prosvetljenje koje donosi Andeo. Gotovo da
je nepotrebno da se ukae na injenicu da onaj koga stalno potresa
pobuna svesti ili seanje na uinjene prekraj e ne moe lako da us
.
,
o
snazn
ljno
dovo
ce
bItI
kOJe
resredi svoj um, niti da izvede prizivanje
i skoncentrisano na jedan jedin i cilj. Ovakvoj osobi bi bilo dobro da
potpuno odustane ak i od pomisli na ovu vrstu magijske operacije,
jer ne samo da postoji velika mogunost da ne uspe da pnzove
Andela , ve moe da navue poast najgore vrste. MOI kOJe. se
postiu Abramelinovom operacijom veoma malo mogu da konste
dileta ntima . Zadobijeno spokojstvo i mir, Magiar treba da ponudI
Gospodaru Univerzuma, "kako bi u vremenu koje dolazi On bio
spreman i voljan da se saali na tebe I da tl podan svoJu mIlos t I do-

191

Drvo IVO!..a

bratu aljui ti Svog Svetog Anela Cuvara, koji treba da ti slui kao
vodi. "
Nema potrebe da se posebno istie, pretpostavljam, da je Abra
ham bio jevrejske veroispovesti, pa je otuda verovao u preovla
ujuu - to jest, srednjovekovnu - jevrejsku predstavu o linom
Monoteizmu. Teoloka obojenost koju je toj Magiji dao ovaj je
vrejski Adept, a koja mora da je ugraena poto ju je primio od
Abramelina, ukoliko eli, italac potp uno moe da zanemari, jer
ona nem a ba nikakvog udela u istinskom znaaju Operacije. Svaki
student moe u razumnoj meri da prihvati sadraj Abrahamovih na
loga, kada je teologija u pitanju, u skladu sa magijskom teorijom
univerzuma, kao to je ve ranije bilo rei u ovoj knjizi, ili prema
vlastitim religioznim uverenjim a. Me utim , moramo napomenuti
a za dogmu i ezoterinu religiju nema mesta u Svetilitu Magije.
Citalac mora da zna da se Magija zasniva na krutim eksperimental
nim principima tako realnim i egzaktnim kao to su u svakoj nauci.
Pre zapoinjanja Operacije, bilo bi dobro da Magiar formulie
zavet da e izvesti ovu svetu Magiju i da ga precizno zapie. Volja i
reenost da se uspe moraju biti izraeni reima, a ove rei potvrene
delima. Jer tokom Tamne Noi Du e, kada je duhovno oko zat
voreno, a svaki uvid odsutan, kada je akolit oslabljen iskuenjima i
muenjima uma) samo vrstim pridravanjem slova zavela Magiar
se moe nadati da e ovu operaciju dovesti do zadovoljavajue kul
minacije. Direktno izraavanje Volje, u svim okolnostima, je govor,
a evidentiranje eljene odrednice u zabeleenom zavetu jc u skladu
sa osnovama magijske filozofije.
U iznetom upranjavanju molitve postoji jedno izuzetno zna
ajno mesto na koje treba obratiti panju, kao to je to uinio sam
Abraham, ostavljajui snaan utisak na sina reima: "Nita ne vredi
ako govori bez posveenosti, bez panje i bez razuma ... Krajnje je
neophodno da tvoja molitva potie iz sredita tvog srca, zato jed
nostavno zapii molitve, jer njihovim sluanjem ni na koji nain ti
nee postati jasno kako treba da se moli." Kasnije on savetuje svog
sina Lamehu "Rasplamsaj se molitvom." Potrebno je pokloniti neto
prostora znaenju ovog saveta, jer uspeh ili neuspeh u umetnosti
prizivanja u potpunosti e zavisiti od pridravanja ili nepridravanja

Dvanaeslo PoeJavlje

ovog saveta. Izvoenje serija prizivanja nekoliko puta dnevno to

kom est meseci, s tim to se tokom prvog dvornescnog perioda
ponavlja isto prizivanje, ispovest i molitva dva puta dnevno, pred
stavlja zaista zadatak pred kojim Operator koji nije potpuno siguran
u ovaj Put Svetlosti moe posustati. Zasta nite na trenutak, i razmis
lite ta ovo znai! Jednostavan primer magijskog rada koji se t'ko
dugo vremena odrao, zapravo je jedan od najmunijih i najteih za
dataka. Samo onaj koji do kraja moe da se vee za slovo zaveta koj i
je ranije prihvatio moe da se nada uspehu. Pored toga, prizivanja
ne treba da se recituju tromo i monotono, niti u glasu srne da bude
bilo ega to bi ukazivalo na dosadu, bez ara ili posveenosti. Takav
stav moe da osujeti svoju vlastitu svrhu. Bez navedenih kvaliteta u
prizivanjima, obina pijana vika moe da bude podjednako korisna
i proizvodie podjednako veliko ili malo dejstvo kao i bilo ta drugo.
Magiar mora da angauje sve svoje sposobnosti prilikom izvoenja
ina prizivanja. Sva duhovna snaga treba da bude upotrebljena, sva
iskrenost, entuzijazam i duhovna radost treba da budu utkani u
prizivanje koje mora da izvire iz samog srca i iz dubine due njego
vog bia.
Tokom ovog prvog perioda, pominju se i drugi sadraji koji mo
raju dosledno da se slede, shodno onome to je izneo pisac. Neko od
njih moda deluju nevano, pa ak i smeno; ali krajnji zakljuak
ipak treba da izvede svaki italac sam za sebe. Pominjem ih jedino sa
ciljem da se stekne, koliko toliko, celovita slika. I spavaonica i
Kapela uvek treba da budu savreno iste i uredne, a Teurgista svu
svoju panju treba da usmeri na postizanje "istote u svemu". Postel
jina treba da se menja svake subote, a odaja da bude ispunjena miri
sima i okaena, titei tako ak i sobu nabojem svetosti i proirujui
obod Kruga. Sastojci koji se koriste za kaenje su tamjan, storaks, i
agava pretvoreni u fini prah i dobro izmeani. * Abraham 1evrejinje
pored toga, nepokolebljiv u uverenju da se ni jednoj ivotinji ne srne
dozvoliti da ue u kuu u kojoj se izvodi Operacija, pa ak ni blizu da
joj prie. Koliko god je to u ljudskoj moi, ovo mesto bi moralo da
*

Za meavinu se koristi odnos: etiri dela Tamjana, dva dela Storaksa i je

dan deo Agave .

192

193

. -

Drvo IVOla

bude potpuno izdvojeno. "Ukoliko treba da bude svoj gospodar, u

meri u kojoj je to u tvojoj moi, oslobodi se svih poslova, i napusti
svo ovozemaljsko druenje i jalove razgovore, vodei smeran, samo
tan i poten ivot... Vodi rauna kako se odnosi prema poslu, pro
daji ili kupovini, potrebno je da ne pada u vatru, ve da bude
skroman i strpljiv u postupcima." Ovo su zdravorazumska pravila,
iju vrednost verujem da niko ne porie. Dat je jo jedan predlog, a
odnosi se na to da mogu da se itaju Sveti zapisi i da se moe mediti
rati o njima dva sata svakodnevno, pri emu se posebno planira i od
vaja vreme za tu svrhu i to posle veere, a ne srne se dozvoliti da bilo
ta poremeti ovaj red ili da se neem drugom da prednost nad ovi.
Gotovo svaka knjiga pobonog sadraja moe da poslui studentu,
ukoliko nije sklon prouavanju Biblije, a pogotovu ona koja ini
snaan utisak na njegov um i koja na neki nain pobuuje u njemu
uzvienija oseanja i podstie ljubav i plemenitije emocije. Ovakva
meditacija e mu, takoe, pomoi da pronae reenja pri izradi
vrhunskih rituala .
Sto se tie uobiajenih ivotnih navika. Abraham savetuje umerenost u svemu) ne treba ni previe ni premalo ni jesti) ni piti, ni spa
vati. Ni jedna od stvari kojima se bavi Magiar ne treba da pokazuje
ni malo preteranosti. O temi koja je za veinu studenata Magije i
Misticizma okruena velom tajne, Abraham daje dalje uputstvo u
vezi sa umerenou "moe da spava sa svojom enom II krevetu
kada je ista i oprana, nikako drugaije. Kad je re o celibatu - radi
se samo o ouvanju energije i niemu drugom. Kako se sve individu
alne sile transferom kroz Operaciju usmeravaju ka plemenitijem
duhovnom svretku, svako traenje ili rasipanje energije koja je to
liko vana na stvari koje su daleko od one bitne, otuda je nemoralno
jer to vodi besmislenosti i samounitenju. Samo dvoje-troje ljudi
moe da bude sa Magiarem u kui tokom trajanja Operacije. "Kada
je re o lanovima porodice, to ih je manje tim bolje, a takoe pos
tupaj tako da sluinad bude skromna i tiha." Savetuje se milosre i
skromnost u odevanju, a svaku tatinu treba iz korena unititi.
Toliko O prvom periodu. Zadaci u ova dva meseca su relativno
laki, zahvaljujui samo jednostavnom ivotu, razmiljanju, pri emu
se naglasak stavlja na odmor i oputenost. Dva puta dnevno, u Zoru

i u Suton, kada su izvesne okul tne sile u Prirodi u usponu i na za

lasku, treba izvoditi prizivanje, a ostatak dana treba provoditi u
usavravanju raznih naina usredsreivanja uma u aru na "Svetog
Anela koji e ti sluiti kao Vodi. Raspored koji je predloio Abra
ham moe se lako upot punit i drugim elem entim a Magije, koji se
poklapaju sa glavnom tenjom, a koje individualna inventivnost
moe da predloi. Tokom ovog perioda Magiar mora sve svoje spo
sobnosti steene kroz druge faze tehnike da posveti jaanju glavne
tenje. Ritua li Teranja mogu se pokazati vrlo korisnim, a Uzdizanje
na Ravni se moe potvrditi kao najkorisniji dodatak prizivanja.
Neprekidno ponavljanje svetih mantri u skladu sa Magiarevom
predstavom o prirodi Anela ne bi trebalo da daje neku veu pomo
u usredsreivanju uma na jedn u taku.
Sa nastupanjem drugog perioda prati se uglavnom ista proce
dura, izuzev to se Operator savetuje da uini da njegova prizivanja
budu intenzivnija i vatrenija, "a tvoje molitve treba da produava
do krajnjih granica tvojih mogunosti". Sa prizivanjem treba nasta
viti i ujutro i navee, kao i tokom prethodna dva meseca, ali "pre
ulaska u kapelu treba da dobro opere lice i ruke istom vodom. I
treba da produava svoje moli tve sa najveom strau, posvee
nou i predanou; smerno se ophodei prema Gospodu Bogu
kako bi odluio da naredi svoji m Svetim Anelima da te vode Putem
Istine." Psiholoka ideja koju Abraham postepeno formulie lako se
moe uoit i. Prizivanja Svetog Andela euvara treba da budu sve
ea, vatrenija i zapovednikija, tako da kada pri kraju estome
senog perioda Teurgista dobije savet da se "zapali" prizivanjem,
prethodno vebanje e mu pomoi da poleti kao strela odapeta iz
luka put slave Anela i nee naii na tekoe u izazivanju potrebnog
ushienja i posveenosti, koji e ga dovesti do Mistikog SjedinJenja.
Ostali nalozi kojih se treba pridravati tokom ovog drugog perio
da mogu se ukratko svesti na sledee. "Korienje obreda Braka je
dozvoljen o, ali i h treba retko koristiti, ukoliko se uopte koriste.
Takoe treba da okupa celo svoje telo svake subote uvee." Ono
to se smatra odnosima i pravilima ivljenja "isto je kao i u prvom
periodu", ali sada "krajnje je neop hodn o tokom ovog perioda

194

195

---_ . --

-----------------

Drvo IVOLa

Dvanaesto PoEJavljc

povlaenje iz sveta i traenje osame." Ranije iznete napomene o

jelu, piu i odevanju treba da se sve vie ustaljuju.
Kako se drugi period bude primicao kraju, a sa njime i puna
etiri meseca neprekidnog prizivanja, um Operatora treba poste
peno da se usredsreuje u jednu taku pomou ovih metoda mirnog
i spokoj nog ivljenja i sve veeg ara koji treba da unosi u svoja prizi
vanja koja sada treba da zauzimaju due vremenske periode. U tom
periodu bi trebalo da stupi u stanje Suvoe o kome govore Mistici
svih doba, to grozno psiholoko stanje u kome sve duhovne snage
izgleda da su umrle, a vizija uma zatvorena u nemoj pobuni protiv,
takorei, surove discipline zaveta. Hiljadu i jedno iskuenje e se
nai pred operatorom i pokuati da ga odgovori od cilja koji je iz
abrao, a hiljadu i jedno sredstvo za raskidanje Zaveta u duhu bez
njegovog pismenog raskidanja bie prisutno. [ delovae kao da je
sam razum podivljao, upozoravajui Teurgistu da bi za njega bilo
bolje da, na primer, izostavi period posveen prizivanju i da umesto
toga uradi neto drugo obino i ugodno. Neprestano e se truditi da
ga uplai bezrazlonom brigom za telesno i duhovno zdravlje. Protiv
svih ovih ludila - pogubnih ukoliko podlegne njihovim iskuenjima
- postoji samo jedan lek - disciplina Zaveta preuzetog na poetku;
nastavljanje rada kako bi kroz est meseci bio prizvan Sveti Aneo
Cuvar. N ita drugo ne treba da se radi sem da se proe kroz obrede i
prizivanja, sada privremeno besmislena i uasna, ukoliko su du
hovni vidici mrani a unutranje oko zatvoreno. Moe se dogoditi da
tokom treeg i poslednjeg perioda ova "Mrana No Due" proe
polako i neprimetno, a onda e naii meka, ruiasta i velianstvena
Zora, nakon koje e uslediti bletavilo dana Znanja i Razgovora sa
Blaenom Vizijom i mirisom tako slatkim i postojanim u ulima i
dui, Svetog Anela Cuvara .
Sto vie budu prolazila ova dva poslednja meseca, dobro bi bilo
da ovek ije ivljenje ne zavisi od drugih, koji je sam svoj gospodar,
napusti sve poslove izuzev moda angaovanja na dobroinstvima
prema svojim blinjima. Meutim, i prilikom obavljanja ovog ple
menitog rada mora se strogo voditi rauna, jer usredsreenost i
tenja ka najviem ne smeju biti prekinuti. Treba da se kloni svakog
drutva izuzev drutva svoje ene i sluinadi ... Svake subotnje

veeri treba da posti i da opere svoje telo i promeni svoje ruho."

Ova pravila se tiu naina ivota i ponaanja. Ali, savet koji se od
nosi na magisjki aspekt Operatora je sledei: "Ujutro i uvee e
prati svoje ruke i lice pri ulasku (naravno, to znai pre ulaska) u
Kapelu i najpre e ispovediti sve svoje grehe, a nakon toga uz
veoma usrdne molitve obratie se Gospodu da izlije na tebe svoju
posebnu milost koja se sastoji u tome da moe da produi i da
bude u stanju da izdri prisustvo i Razgovor njegovih Svetih
Anela i da on moe na osnovu njihovog posredovanja da te obodri
svetom Mudrou, tako da moe da upravlja duhovima i svim
stvorenjima.t!
To je postupak koji se preporuuje za poslednja dva meseca, do
kada e se najvei deo vremena provoditi, kako Kaldejsko proro
anstvo takoe savetuje u "estom Prizivanju" koncentrisanjem svih
sila uma, tela i due zajedno, usredsreujui ih pomou prizivanja
kako bi se Aneo mogao da pojavi i podigne Teurgistu u njegov
uzvieniji i prostraniji ivot. Kada se trei dvomeseni period zavri,
2 1 . septem bra, Magiar ustaje narednog jutra veoma rano ne umi
vajui se i "ne oblai se u svoje obino ruho, no uzmi Odoru Jutra,
ui u kapelu bosonog, proi pored kandila i poto si otvorio prozor,
vrati se do vrata. Ovde padni niice i lica priljubljenog uz tlo naredi
Detetu koje u ovom sistemu slui kao pomonik i prorok, ali mislim
da je ovo drugo svojstvo nepotrebno ukoliko se Operacija paljivo
prati, da stavi miris na kandil o, posle ega treba da klekne ispred
oltara, pratei u svemu i u potpunosti uputstva koja sam ti dao ...
Ponizi se pred Bogom i Njegovom Nebeskom Svitom i zaponi svoju
molitvu sa arom, jer tada e poeti da se rasplamsava u molitvi i
videe izuzetan natprirodni sjaj koji e ispuniti eeo prostor i okru
ie te neizrecivi miris i samo to e uteiti i zadovoljiti tvoje srce tako
da e ga zauvek zvati srenim Dano m Gospodnjim !"
Abraham, mudar ovek i Mag kakav je bio, nije gnjavio ni sebe, a
kao to e se videti, n i um svoga sina kome je predao ovu magijsku
metodu, bilo kakvim sofistikim mudrovanjem ili metafizikim is
traivanjima, na primer o prirodi Anela. Nema rasprave o tome da
li Aneo uiva objektivno, tj. nezavisno postojanje, ili da li sc sub
jektivno nasleuje unutar fizioloke konstrukcije Teurgiste. On koji

196

197

-..

----------------------------

--

Drvo ivola

Dva""",lo Po&.vc

je proao kroz ovu obuku i postigao njeno ispunjenje u Viziji i

Mirisu, dobreo je znao zablude intelektualne stege. Otuda se moe
pretpostaviti zato je u odnosu na sve druge izraze izabrao rei
"Sveti Aneo euvar", koje su tako opipljivo apsurdne sa racionalne
take gledita d a se ni jedna razumna osoba ne bi upustila u spekula
cije u vezi s njima. Tako su intektualno robovanje i klopka padanja u
greku izbegnuti. Sto je vea snaga i oduevljenje ovog ina vere u
iracionalno nazvanom i shvaenom entitetu to je efikasniji odsudan
trenutak prizivanja.
Sedam dana zatim, savetuje Abraham, Operator e izvoditi ob
rede, a da pri tom ni u jednom od njih ne napravi ni najmanju greku
bilo koje vrste. Na dan posveenja Sveti Aneo euvar e se pojaviti
pred Teurgistom i podariti milost i sjaj njegovoj dui, hranu njego
vom duhu, preplavie celokupno podruje uma sveobuhvatnim pro
svetljenjem, koje se reima ne moe opisati. Zatim sledi, prema
nalogu Anela, Trodnevni Zbor, kada e Dobri i Sveti Duhovi biti
prizvani u vidljivom obliju na terasi i stupie u slubu obnovljene
Volje Magiara, a sledea tri dana su posveena zazivanju Zlih
Duhova. "Drugog dana", savetuje Abraham, "sledie savetc koje e
ti tvoj Sveti Aneo euvar davati, a treeg e izraziti zahvalnost", a
tada e po prvi put biti u stanju da proveri da li si dobro iskoristio
svojih Sest Meseci i koliko si dobro i asno radio na traenju mudrosti Gospoda, jer videe svoga Anela euvara kako se javlja u
neizrecivoj lepoti, koji e uz to razgovarati s tobom i govoriti reima
prepunim ljubavi i dobrote i sa takvom toplinom, da nijedan ljudski
jezik to ne bi mogao da izrazi ... Jednom reju, primie te sa takvom
naklonou, da e ti ovaj opis koji sam ti dao delovati nitavno u
poreenju s tim ... Na ovom mestu poeu da se obuzdavam u pi
sanju, uviajui da sam milou Gospodnjom uspeo da te dovedem i
predam Gospodu tako monom da te nikada nee pustiti d a za
luta."
Nastavljajui se direktno na prethodno citiran opis u stihu o pos
tavljanju magijske operacije, a d a bi podrobnije razradili napomene
naeg magijskog autora, Krouli nastavlja:

a u pono treba da ode

do najmirnijeg toka usred rene struje;
i da udari u Zlatno zvono,
poziv duhu; tada reci ovo:
"Anele, moj Anele, ukloni mrak!
Cinei znak Sudije
Sa tapom od lapis lazura,
Tada e moda kroz slepu tamu
Noi videti Anela koji e ti doi,
ue veru kako apue u njegovim krilima
I videe dvanaest dragulja od dvanaest kraljeva!
eelo njegovo ukraavae dijadema
Sa bledeim svetlom zvezda
meu kojima Oko blista
Na to gubi svest; a Tvoja ljubav
treba da uhvati tamonji tanani glas.
Koji e obavestiti svog srenog ljubimca
Da je mom budalastom naklapanju dolazi kraj ! . ..
Lezi otvoren kameleonski peharu
i dozvoli mu da isisa tvoj med."

"Trebae ti barka od brezovine

Na reci u mraku,
198

Tako se zavrava najvaniji odeljak sistema koji je zagovarao

Abramelin Mag, koji je verovatno jedan od najveih majstora Ma
gije na Zapadu. Sa savrenom lucidnou i ljupkom jednostavnou
duhovne zamisli, sa jasnim nainom izraavanja, nedvosmislenim
uputstvima i neoptereujui u m detaljima i onim to je nebitno, sim
bolima istote i istoe, Abraham Jevrejin vodi Teurgistu postepeno, korak po korak, uz lestvice koje su Drvo Zivota koje raste
prema zemlji od Bogova, prema Neizrecivom G spodaru. On je
Augoeides, Adonaj, Vie Sopstvo, Sveti Aneo euvar, zovite ga
kako vam drago. A prosvetljenje i duhovna slava koje Aneo donosi
tako je jasno i sveto, a vizija tako strahovita da u verniku izazivaju
ushienje, oboavanje i zanos ekstaze koji prevazilaze sva ljudska
poimanja i ljudsku mo izraavanja. Nijedan svetac niti pesnik nije
uspeo nita vie sem da nagovesti kao daleki eho ovaj doivljaj koji
se ni sa im ne moe uporediti. Postignue oznaava poetak Adept

199

Drvo ivola

stva, i samo tada, kada se dua uzdigla visoko i kada je videla stvari o
kojima je zabranjeno da se govori, moe da se sagleda stvarna pri
roda ivota. Proien kroz bogatstvo mudrosti, blaenstva i unu
tranje vizije, svet moe da se ceni zbog onoga to jeste. Do tada su
oi due bile zatvorene i slepe, preplaen, i neznalaki glup, ovek se
svakog jutra vrteo na toku ivota i bola. Sa postignuen aneoskog
sjaja, budui da se zauvek izdigao iznad iskustvenog ega, provala
ushienja dovodi Magiara do spoznaje daje samo Aneo taj koj i je
oduvek bio Ego, Istinsko Sopstva koje do tada niko nije upoznao.
Aneo za njega vie nije nepoznata svetinja nalik na udaljene zidove
zvezdanog ponora, spoznaje da je On taj koji gori u jezgru oveka,
ulivajui kroz kanale njegovih ula beskonanu struju vclianstvane
slave i radosti. Vrata uma su otvorena i njiu se na arkama, a nebe
sko carstvo u koje ga Aneo uvodi je neverovatno uzbudljivo i
oaravajue.
Postoji prelepa poema irskog pesnika A.E. ija je tema razgovor
izmeu zemaljskog deteta mraka i Anela Svetlosti. Dete govori:
"Znam te, o, slavo,
Tvoje oi i tvoje elo,
Belom vatrom posedela.
Vrati mi se sada.
Zajedno lutasmo
Vekovima vrelim.
Nae misli behu,
verovat smo smeli,
ko zvezde u zoru.
Moja slava proe,
S njom neba plavetnilo i zlato,
A ti ipak uva razbuktalu
Sunanu vatru staru,
Dok su moji koraci okovani
U kamenu i aru ...

Dvanaeslo Po&avc

"Zato se vajka i plae,

Ti kome su se zvezde pokoravale?
Kreni kroz dubine sna
I ne boj se ...
Dijamant gori
U dubinama Osame
Tvoj duh se vraa
Na obeani m u tron.
Na plamenim ostrvima
Njegove tuge e prestati
Upijene u tiinu
Utopljene u mir.
Spusti tunu glavu
Na moje tople grudi
Jer u njima plamti ljubav
Koja e jadno srce da probudi.
Mo koju ti predajem
davni je dug
Kreni, jer pred tobom je
Boanstava krug.

Aneo odgovara izuzetno, reima koje su izuzetno vane za

uenika Magije, jer u njima navodi skriveno sopstva da se preda
vodstvu nebeskog pastira:

200

201

Tnnae.5lo PoEJavlje

Poto je sjedinjenje sa Svetim Andelom uvare m ostvareno, a

budui da sc dua upila u unutranju Esenciju Njegove blistavosti i
slave, Magiar nastavlja po Abramelinovom sistemu da zaziva du
hove i demone sa namerom da ih podvede, a sa njima i celu Prirodu,
pod vladavinu svoje transeendentalne Volje. U prvom trenutku
moe izgledati da ovakav sled stvari, posle ushienja u prethodnom
delu knjige, predstavlja naputanje uzvienosti, a karakterie ga
pad. Teko se moe porei d a su ekstaza i visoka duhovna nepris
tupanost Knjige donekle rezultat dodavanja ovih stvari impresiv
nom dostojanstvu Abramelinove Operacije. Alister Krouli se trudio
svojevremeno da prui racionalno objanjenje za to. "Postoji", doka
zuje on, "razlog. Svako ko predaje O novom svetu mora se upoznati
sa svim njegovim stanjima. Naravno, tano je da se hijerarhija zla
nauci ini donekle protivrenom. injenica da je vrlo teko da se ob
jasni ta se misli kada se kae da prizivamo Paimona, ali kada se
za de malo dublje ista napomena se odnosi i na g. Smita koji ivi
vrata do naih. Ne znamo ko je g. Smit niti kakvo je njegovo mesto u
prirodi, niti kako da ga prihvatimo. Cak, ne moemo sa sigurnou
tvrditi da on postoji. Ipak, u praksi, mi ZOvemo g. Smita tim imenom
i on nam se odaziva. Pravilnim sredstvima mi ga moemo navesti da
za nas uradi one stvari koje su u skladu sa njegovom prirodom i
moima. Ovde se radi samo o pitanju prakse; prema ovakvom stan
dardu vidimo d a nema nekog posebnog razloga za sukobljavanje sa
tradicionalnom nomenklaturom."
Metoda koju predlae Abramelin Mag za dozivanje Cetiri Princa
Zla Sveta, odvija se pomou magijskih kvadrata koji sadre, prema
odredenom poretku, razna slova i imena. Ovi kvadrati, kada se ispune

nabojem magijske volje i energije uspostavljae magnetni ili ele

ktrini napon u Astralnoj Svetlosti na koju odreena bia osetljiva na
taj napon reaguju izvravajui ono to im Magiar naredi. Nezavisno
od zazivanja Demona, na Terasi postoje kvadrati za koje je nacrt i
opis dao Abraham, a slue za ispunjenje gotovo svake elje koja bi
mogla pasti na pamet ljudskom biu. Nije nam namera da opiemo
ovo poslednje poglavlje Abramelinove knjige u kome se nalaze kva
drati i praktine formule zazivanja, budui da oni predstavljaju
najmanje vanu granu njegovog sistema. U svakom sluaju ove teme
se dotiu i drugi magijski spisi na koje sam eleo ukratko da ukaem.
Ovi radovi kao i Tajna Magija Abramelina, naalost, dovolj no je da
prestanu da se tampaju pa da, uprkos svim naporima i potrebama,
postanu praktino nedostupni, izuzev onima koji mogu da koriste
fondove muzeja i velikih biblioteka. Nameravam da se ovde poza
bavim njima zato to se bave granom Magije koja se stavlja naspram
Prizivanja, a tie se Zazivanja i kontrolisanja planetarnih duhova i
aneoskih bia. Meutim, eleo bih da upozorim itaoca i da mu
obratim panju na injenicu da je Abramelinov postupak najbolji.
Prvo treba da se ostvari Znanje i Razgovor Svetog Anela Cuvara, a
tek zatim se prelazi na Zazivanje. Ovo drugo pominjem da bih
upoznao itaoca sa celokupnom formulom, pa otuda nemam nameru
da iznosim mnotvo praktinih uputstava. Knjige o kojima name
ravam da govorim su Klju Kralja Solomona, Gecija ili Manji Klju
Kralja Solomona i Knjiga Anela Raciela. Poslednja od ovih knjiga
naalost nikada nije prevedena sa hebrejskog na engleski jezik. Na
ravno, Kralj Solomon koji je vekovima sluio kao model najvie
mudrosti i obrazovanosti, bio je ona linost kojoj su nepoznati autori
ovih spisa pripisali svoj vlastiti rad, kako bi mu dali to vei znaaj i
autoritativnos!. Ova oita prevara ne utie na znaaj rada, jer ako je
sistem upotrebljiv, onda je Solomon podjednako dobar ili lo ekser za
kaenje magijskih rasprava i uputstava kao to je to, na primer,
hipotetiki ne-entitet Josel ben Mardeka. Naprotiv, ovo ukazuje i na
izvesno odricanje od sopstvenog ega autora koji izbegavaju da napiu
svoje ime i vlastiti rad pripisuju nekom drugom. Same knjige i ma
gijski sistem iznet u njima su veoma interesantni, a u takvim slua. .
Jevl1Da autorstvo uopste niJe vazno.

202

203

TRINAESTO POC1L\VLJE

"

..

"

Drvo l..ivela

TrinaeBlo PoeJavlje

Potreba za obredima Zazivanja je zapravo vrlo jednostavna.

Premda je vrhunski cilj Magije spoznaja Vieg Sopstva, i premda
tenja ka bilo emu drugom do ovom najviem cilju spada u Crnu
Magiju, ponekad je potrebno da se prerasporede i materijali i mi
zanscen operacija, kao i pripreme za poboljanje Ruaha koji treba
da se prinese kao rtva Svevinjem. Svakako da su ove pripreme i
kroz vekove morale da se razlikuju od pojedinca do pojedinca. Kako
je Ruah ono ega se treba odrei i ono to treba da bude na oltaru
ponueno kao rtva Svevinjem, a budui da je nepoeljno da se
rtvuje jeftina i osakaena rtva, nekim Teurgistima e biti potrebno
da upotrebe sve mogue vrste vebi da bi se Ruah uinio dostojnom
rtvom, dok drugima vebe uopte nee biti potrebne. Tako, na
primer, nekom ueniku moc da smeta runo seanje koje mu ne
dozvoljava da formulie Viziju i Miris; drugi moda nije u stanju da
reaguje na odredene stimulatore emocija, dok treeg moe da spu
tava preziran stav prema ivotu, a sve je to u suprotnosti sa velikodu
nou i bogatstvom koji su svojstveni Prirodi. Magijski zadatak
Teurgiste u takvim sluajevima je da odmah pristupi usavravanju
vozila preko koga Sveti Aneo Cuvar treba da se manifestuje.
Uzaludno je da se eliksir ivota i ambrozija Bogova ulivaju u slom
ljen i prljav krag, zato za ovakva nedostatke mora da se potrai
odgovarajui lek. Kada, konano, doe do potpune predaje Ega u
mistikom venanju sa Voljenim i Ego bude rtvovan na oltaru, nije
dan ruan kompleks nee pokvariti zanos duhovne ekstaze sjedin
jenja, niti e rtvi koja se prinosi nedostajati bilo ta to ne bi
zadovoljavalo Bogove, niti bilo koja sposobnost da se otkloni ono
to bi moglo ugroziti rast i dalji ivot Zlatnog cveta unutar Magia
reve due. Da bi se to ostvarilo, moe se dogoditi da za izvesno
vreme mora da se odloi Operacija prizivanja Svetog Anela Cuvara, kako bi se pribavila odgovarajua uputstva za Mladu u vezi sa
njenim dunostima prema Kraljevom Sinu. Zato se moe dogoditi
da uenik na poetku treba da se posveti Zazivanjima iz Gecije, a
tek kasnije Magiji Svetlosti. Razliiti delovi uma i due mogu do te
mere da budu oteeni da njihovo stimulisanje i popravljanje zahte
va ulaganje posebnog magijskog napora - tj. onda kada se pokaa da
uobiajene vekovne metode nisu delotvorne. U takvim sluajevima

je dozvolje no i opravdano da se u poetku panja pokloni ritualima

Zazivanja, kako bi pomou njih sve sposobnosti uenika mogle da sc
potpuno razviju i ponu normaln o da funkcioniu. Na primer, moe
da bude potrebno da se zazove neki od entiteta iz Sedamdeset dve
Hijerarhije, navedene u Manjem Kljuu lValja Solomona, kako bi se
ojaale emocionalne sposobnosti na dobrobit logike, razuma, pam
enja ili nekog drugog dela miljenja i uma. Tako kada Cecija veli da
duh zvani "Fargos" poduava "vetini logike i etike", ona misli da
kroz stimulisanje odreenog aspekta uma, do koga se dolazi upra
njavanjem odreene magijske operacije, dolazi do poboljanja i
podsticanja sposobnosti logikog rasuivanja .
Zeleo bih da skrenem panju na magijsku hipotezu koja daje
legitimnost kontinu iranom korienju zazivanja aneoskih i plae
tarnih bia koje prethodi Znanju i Razgovoru Svetog Anela Cu
vara. Ona smatra da istrajavanje na vetini Zazivanja moe da
poslui popunjavanju praznin e na lestvici pomou koje se dua
penje u najvie visine. Ovo je ona metoda pomou koje Teurgista
stie vrstu etvorostranu osnovu za piramidu svog postignua .
Beskorisno je, kau zagovornici ovog sistema oekivati s takvim
ushienjem zdanje kao to je vrh piramide koji se podie nebu pod
oblake, ukoliko nema vrlo snano utemeljenu osnovu pod zemljom,
koja e sluiti kao izvor, nepomian oslonac i potpora za duh koji
stremi ka visinama . Sve dokje tenja due ista, iskreno motivisana i
neokaljana sebinom enjom za postizanjem Moi, do tada istra
javanje na metodi Zazivanja ne moe nakoditi Magiaru, naravno
uz uslov da su uobiajene mere predostronosti koje se sastoje u
Teranju i posveenju i kruga i trougla, preduzete. Reeno je da je
ovo metoda kojom Magiar imitira rad i razvoj celokupne Prirode.
U njoj se, inae njegovom izvanrednom vodiu i uzoru, nijedan ko
rak prema razvoju ne odvija iznenada , bez dugog uvoda ili neke
vrste priprem e: sve se odvija po redu, skladno i postepeno, korak po
korak, s odgovarajuom panjom, postupnou i gradaeijo m. To je
onaj sklad i poredak koje on tei da unese u svoj rad. Na dnu ove
udesne graevine on mora da zapone svoj rad postavljajui svaku
ciglu tako da je ugradi u svoju ogromnu piramidu sa najveom
panjom, arom i posveenou, postavljajui jedan red za drugim,

204

205

Drvo I,NOW

Trinae.!llo PoeJave

ne isputajui ni jedan jedini nivo na kome bi se kula podigla. Poste

peno, kako se iroka osnova njegove piramide zavrava, iju sigur
nost obezbeuju zazivanja, a stamenost njegova tenja, on je sve
skloniji da odbacuje manje vane stvari kako njihova prisila postaje
sve manje oigledna, a sve vie usredsreena na kulminaciju njego
vih napora koji treba da se izliju u vrhunsko postignue. U ovom
sluaju postignue je utemeljeno na zdravoj osnovi, a ne na ncstal
nom pesku koji bi i najmanji daak vetra mogao oduvati. Znanje i
Razgovor su ukorenjeni u samom duhu i telu, tako da nema ni
najmanje opasnosti da bi ga prosvetlenje moglo ophrvati fanta
stinim idejama ili poremetiti ravnoteu njegovog uma.
Naelo moi koje se prenosi Zazivanjem i stvarnost duhova ne
treba daleko traiti, dovoljno je da se neko osvrne na patoloku psi
hologiju samo na trenutak. Fenomen Zazivanja mogao bi se upo
rediti sa finom neurozom ili kompleksom prisutnim u naem umu,
kojih ne moemo da se oslobodimo niti da ih obelodanimo ukoliko
nismo u stanju da ih pomou nekog sredstva jasno definiemo i
utvrdimo njihov uzrok. Ovo saznanje daje im sasvim svestan i racio
nalan oblik, s kojim se tada neosporno moemo suoiti i odagnati ga
zauvek iz uma kao neprijatan i uznemiravajui poriv. Psihoanaliza
nije u stanju da pomogne izuzetno neurotinom pacijentu koji pati
od teke psihoze, dok ne prodre u Nesvesno pomou svojih metoda i
ne otkrije uzrok sukoba karakteristinog za ovakve neuroze. Ovo is
pitivanje sadraja svesti, ili nekih delova uma i seanja, daje jasnou
i suvislost uzroku koji lei u osnovi neuroza, a pacijent - uvidevi
jasno uzrok i oblik prizvane psihoze - moe da ih otera. Sve dotle
dokle kompleks predstavlja skriveni podsvesni nagon, pritajen i be
zoblian u Nesvesnom, a ipak dovoljno snaan da pocepa svesno
jedinstvo pacijenta, njemu se ne moe pravilno suprotstaviti, niti se
njime moe manipulisati. Isti subjektivni princip moe se proiriti i
na Gecijski aspekt Magije, zazivanje duhova. Dakle, u konstrukciji
Magiara lee skrivene, nekontrolisane i nepoznate podsvcsne moi
ili duhovi koji daju savrenstvo svakoj svesnoj sposobnosti. Magiar
nije u stanju da ih iskoristi u najboljem obliku, da ih ispita ili razvije,
da modifikuje jedne ili istera druge iz celokupnog polja svesti. Da bi
mogle da se koriste moraju najpre da poprime oblik. Programom

Zazivanja, meutim, duhovi ili podsvesne moi se prizivaju iz du

bine i dobijajui vidljivi oblik u tro uglu manifestovanja njima se
moe upravljati pomou mnemonikog sistema transcendentalnih
simbola i mogu se uvesti u oblast spiritualizovane Volje Teurgiste.
Sve dok su neopipljive i neuobliene, ovek ne moe na odgova
rajui nain da se bavi njima. ledino kada im se dadne vidljivost
pomou estica tamjana, i kada se zazovu u Magijski trougao,
Magiar moe da upravlja njima i ini sa njima ono to poeli. Ovde
upotrebljena subjektivna teorija je veoma pogodna za lake shva
tanje fenomena Zazivanja. Duhovi lako mogu da se poveu sa
idejnim sadrajem ili podsvesno misaonim sadrajem uma, koji ne
vidljivo, neujno i bezoblino funkcionie u mraku bezdana uma. Is
kazivanje osetljivog oblika nad njima putem imaginarnih teranja u
udesne pohode postupkom Zazivanja, omoguava Magiaru da
podjarmi upravo zaete horde nedisciplinovanih misli i stranih
uspomena, dajui tako oblik i red u hijerarhiji duhova i podreujui
bogatstvo njihovog znanja i energije svojoj Volji. Ovo je jedini
razlog zbog koga se pristupa Zazivanjima pre nego to se dostigne
Znanje i Razgovor Svetog Anela Cuvara, to predstavlja vrhunski i
glavni ritual Magije.
Ovaj princip ujedno daje definiciju za osnovnu podelu Magije
kao i jasnu klasifikaciju hijerarhijskih duhovnih entiteta. Prizivanje
pre svega podrazumevapozivaIlje u Krug ljudske sfere svesti, toj e,
u stvari, i definicija Magijskog Kruga, Boga ili Svetog Anela Cu
vara. U ovom viem obliku Magije nikakav spoljanji trougao nije
potreban,jer Magiar, Krug i Trougao u jednom biu, eli da izmea
svoj ivot, preda svoje vlastito bie veitom ivotu Boga. Trougao
podrazumeva manifestovanje u dvojnost, razdvajanje nieg bia
Teurgiste. U prizivanju dvojnost predstavlja potpuno prokletstvo,
pa je svrha tog aspekta Teurgije eliminacija dvojnosti. Zazivanje je,
s druge strane, namerno nareivanje ili dozivaIlje nepotpunih ili
niih entiteta u trougao manifestovanja koji je postavljen izvan
granica Kruga. Definicije dve glavne geometrijske figure su vrlo
vane i korisne. Mislim da bi uvek morale da se imaju na umu. Krug
je podruje svesti, jedino neraskidivo i potpuno. Trougao predstav
lja manifestaciju i dvojnost, pa je otud mesto na koje se bie mraka

206

207

Dlvo l.ivOW

Trinaeslo PoEJave

iznosi na svetlost iz skrivenih granica unutranjeg kruga. Moe se

pretpostaviti da je Bog potpuna i skladna ideja, koherentna i apso
lutna unutar svog vlastitog podruja, sveobuhvatni makrokosrnos sa
kojim se Magiar, koji je mikrokosrnos, sjedinjuje unutar zatienih
granica Kruga. S druge strane, duh ili inteligencija je nie bie, i
premda je prema definiciji poluinteligentna sila prirode, to je ideja
koja nije ni potpuna ni dobro razraena, i obuhvata samo
ogranienu ili deliminu svest. U sluaju zazivanja duh biva zazva n u
trougao koji je ogranien i zatien boanskim imenima, a koji jc
postavljen izvan posveenog Kruga, dok Magiar stoji unutar Kruga
u odnosu na duhove kao makrokosrnos i nadmono bie. Upravo
kao to prizivanje Boga preplavljuje ljudsku svest bujicom
oduevljenja, boanskom svetlou i ivotom, tako je i Teurgista iz
vor energije za duh. Svrha zazivanja je, ukratko, da neki deo ljudske
due kome nedostaje neko manje-vie vano svojstvo, bude nateran
da, takorei, istupi napred, izae na videlo. Dobivi telo i oblik
putem snage imaginacije i Volje Magiara, ono se, da upotrebimo
metaforu, posebno neguje toplinom i izdanou sunca i napaja vo
dom i hranom kako bi moglo da raste i da se razvija. Metoda se sas
toji u asimilovanju odreenog duha u svest Teurgiste, ali ne kroz
ljubav i predaju kao to je to u sluaju Prizivanja Boga, ve za
povednikom naredbom i vladalakim pokretom Volje. Ovom
asimilacijom izleena je rana Amfortasa, nedostatak je uklonjen, a
dua Teurgiste je podstaknuta na poseban nain u skladu sa priro
dom duha koga priziva.
Prva od tri knjige koja se odnosi na Zazivanje, a sa kojom nam
eravam da se ovde pozabavim, je Klju Kmlja Solomona. Ovu knjigu
daleko najpoznatiju od svih knjiga koje sadre magijska uputstva,
1889. godine je preveo na engleski jezik S. J . MekGregor Meters sa
latinskog i francuskog. On sam, kako sam obaveten, bio je izuzetno
struan i uspean u korienju date metode i prihvatio je iz nje za
potrebe svojih uenika nauni rezime koji pokriva proces zazivanja
u svim njegovim granama. Prevodioevo stanovite je da se u ovom
radu nalazio izvor i centralno skladite Kabalistike Magije. U tome
se mora videti poreklo najveeg dela obredne Magike u srednjem
veku, kada je Klju cenjen od strane najboljih okultnih pisaca i

praktiara kao najautoritativniji rad. Da je ova knjiga posluila kao

uputstvo i da je iz nje Elifas Levi crpeo podatke na kojima se bazira
Transcendentalna Magija, vie je nego verovatno, jer svakome ko je
paljivo pruavao Levija treba da je jasno da je Klju Kralja Solo
mona bio njegov osnovni udbenik, kako za teoriju, tako i za praksu.
I premda nikada nije odao otvoreno priznanje za sve to je dugovao
ovoj knjizi, njegove izvanredne napomene koje se tiu Kljueva
Kralja Solomona pozivaju se na ovu knjigu. U ritualu Transcenden
taine Magije on citira prizivanja koja pripisuje Salomonu ritual koji
je imao izvesnu, ali ne potpunu slinost u strukturi i sadraju sa
prvim zazivanjem Kljua koje je dato u poslednjem poglavlju ove
knjige. Klju u celini, izuzev nekoliko potpuno neobjanjivih poglav
lja koja hrane izopaenu poudu pokvarenih neznalica, a koja su,
verovatno, kasnije ugraena u ovaj tekst, predstavlja jedan od naj
boljih sistema praktine Magije koji postoji. Njegov glavni cilj je za
zivanje planetarnih duhova ili namesnika. Nerazjanjeno je ostalo
nekoliko puta postavljeno pitanje da li je hebrejski original uopte i
postojao, a i P. Hristijan u svojoj Istoriji Magije (His/oric de la Magic)
i S. L. MekGregor Meters su smatrali da je postojao hebrejski doku
ment na osnovu koga su uraeni latinski i francuski prevodi, a kojij e
kasnije izgubljen. Vajt je, manje-vie, sklon da sumnja da je he
brejski tekst postojao, a neki drugi skeptini pisci smatraju da je ovaj
tekst ista srednjovekovna prevara, a da je pozivanje na Solomona i
hebrejskog autora uinjeno da bi se za lakoveme umove obezbedila
dodatna verodostojnost, bilo kakvu vrednost da knjiga ima. Me
utim, u skorije vreme, doktor Herman Galonzi je otkrio hebrejski
rukopis iji je faksimil izdao Oxford University Press 1914. godine.
Nakon prouavanja ovog rada, publikovanog pod nazivom SeJer
Majtea" e/oma to je hebrejski za Knjiga Solomonovog Kljua, ne
bih mogao da se sloim da izmeu ova dva rada postoji neposredna
veza, uprkos injenici da ove dve knjige imaju isti naziv kada se pre
vedu na engleski. Njihovi sadraji sasvim se razlikuju.
Magijski sistem razraen u Kljuu Kralja Solomona, krajnje je
objektivan, budui da je ukorenjen u postojanje nezavisno od svesti
pojedinca, Bogova ili Anela, koji obitavaj u na planetarna. Njen ra i
son d ' etre nalazi se u postulatu da je sasvim mogue da ih ovek pri-

208

209

Drvo Z,ivola

zove i da moe da ih stavi pod svoju suverenu volju. Filozofija

Magije se zasniva na uverenju da postoji duhovni entitet koji je dua
ili noumen, smeten iza vidljive ljuture svake planete. On je vla
dajui namesnik ili uvar gotovo na isti nain na koji je to dua u
oveku; skrivena metafizika stvarnost koja funkcionie u dubinama
njegovog bia. Ovo je, naravno, objektivno stanovite, i u razvoju
ove teorije, po kojoj drevni sistemi pripisuju Bogovima planeta
hijerarhije niih duhova, inteligencija i elemenata, upravljae nebe
skih kretanja i dogaaja. Karta klasifikacije ovih entiteta data je na
jednoj od narednih stranica. Opte je poznato da dani u nedelji
imaju astronomski znaaj i da je nedelja (Sunday=eng. nedelja, s
tim to je Sun= sunce, a Day=dan) dan sunca, a ponedeljak (Mon
day) dan meseca, subota (Saturday) dan Saturna itd. Po ovom ra
sporedu, kako se mislilo u Astrologiji, odreenog dana uticaj date
planete i njenog namesnika preovladava i mnogo je snaniji nego
bilo kog drugog dana u nedelji. Ova klasifikacija u Kljuu ide i dalje,
a srednjovekovni Magiari su smatrali da odreeni sati u danu mogu
da budu pod direktnim uticajem planeta. Otuda je u Kljuu dat obi
man spisak planetarnih sati koji pokazuje koji su to dani u sedmici
pod uticajem koje planete i imena Anela koji vladaju tokom tog
sata. Da bi se postigla efikasnost u zazivanju planetarnog vladara ili
njegovog duha, odnosno inteligencije, obred bi trebalo da se izvede
ne samo tano odreenog dana u nedelji, kao to je to na primer
utorak za Merkura, ve i tano u odreeni sat. Kako je Merkur
pripisan osmoj Sferi na Drvetu Zivota, njegov znaaj lei u broju
osam. Otuda bi odgovarajui sat bio osmi sat koji je prema tablici
nazvan Tafrak i bio bi posebno osetljiv na stvari od Zive. Osmog
sata dana Merkura, a to je utorak, koristei takve biljke, mirise,
boje, peate, svetla, oblike i boanska imena koj a su u skladu i podu
dama sa tradicionalnom prirodom Merkura, Magiar e biti u
stanju da lake podstakne kreativnost Imaginacije i da zazove, bilo
iz svog vlastitog uma ili iz AstraIne Svetlosti ideju ili duh koji pri
pada onom stepenu u hijerarhiji koji se naziva Merkur. Ispisavi
odgo-varajue zazivanje, izvodi se obred. Magiar, zaodenuvi se as
tralnim oblikom Boga koji je pripisan istoj sferi kojoj je pandan
Merkur - ali ne sjedinjavajui se sa oblikom, u sluaju d a se priziva

samo duh ili inteligencija - i snano usmeravajui monu struju

snage Volje na sigil duha, priziva Boga, zaklinje Arhanela i zaziva
Anela da odgovarajuem duhovnom entitetu bude doputeno da
se manifestuje bez kruga u posveenom Trouglu Umea, u
skladu sa peatima i drugim upotrebljenim, prijateljski nas tro
jenim, pomagalima. Premda ova metoda nije potpuno eksplicitno
izneta u Kljuu - ukoliko se u grubim crtama ovde opisana metoda
ne bi uporedila sa deakom koji moli oca za deparac - iskustvo i
tradicija su pokazali da se egipatske metode vrlo dobro uklapaju u
kabalistiku metodu Kljua i da su delotvornije za postizanje el
jenih rezultata.
Postoje poglavlja u knjizi u kojima su detaljno obraeni sutinski
kvaliteti planeta i mnotvo razliitih operacija koje se izrazitije od
nose na jednu nego na drugu, premda su sva ova uputstva dopun
jena osnovnim savetom da se svaka Operacija izvodi kada je Mesec
u porastu, u danima izmeu mladog i punog meseca. Tako zazivanje
sila Marsa u danima i satima Marsa daje snagu i energiju koje, dok
vreme koje odgovara Suncu, Veneri i Jupiteru dobro odgovara za
bilo koju operaciju vezanu za ljubav, ljubaznost i nevidljivost. Ope
racije za postizanje obilja elokvencije, naunog znanja, vidovitosti i
sposobnosti oboavanja potpale bi pod domen Merkura, i tako
dalje, kako je ve navedeno u astrologiji. Magus nabraja anele koji
se odnose na dvanaest Zodijakih znakova, a vremena koj a su
najpogodnija za njihovo zazivanje bili bi dani i sati planete koja
vlada ili dominira u tom znaku. Tana metoda za izradu Magijskog
kruga data je neto detaljnije, kao i poseban nain na koji bi trebalo
da se posveti. Moglo bi se dodati da i pored toga to Klju tvrdi da
Krug treba da bude nacrtan na Zemlji pomou magijskog noa ili
Maa, savremeni Teurgista moe da nacrta Krug pomou odgo
varajuih boja na novom slikarskom platnu ili na podu svoga Hra
ma, bilo da se radi o ploicama, parketu ili linoleumu, nakon ega ga
treba ocrtati u vazduhu maem i tapom .
Cinjenica je da Klju daje izvanredne ilustracije Pentakla, peata
koji su primereni za sedam planeta, neophodni za korienje u vidu
zamene i sigila tokom obreda, a takoe je prikazano i kako treba da
se konstruiu. Kada je Mesec u nekom vazdunom ili zemljanom

210

211

Drvo uvola

znaku tokom dana i sata Merkura, to je najpovoljnije vreme za

izradu pentakla i peata. Ukoliko je mogue Magiar bi trebalo da
ima posebnu odaju koja je izdvojena, kako bi imao privatnost u ko
joj bi, nakon odgovarajueg posveivanja i kaenja, mogao da pravi
pentakle, bilo od metala ili od istog, ranije neupotrebljavanog pa
pira. "Ovi pen takli se obino prave od metala koji je najpogodniji
za prirodu planete ... Saturn vlada olovom, Jupiter kalajem, Mars
gvoem, Sunce zlatom, Venera bakrom, Merkur meavinom meta
la, a Mesec srebrom. Oni se mogu napraviti i sa Devianskim papi
rom iz koga su isterani demoni, iscrtani zatim bojama koje su
prihvaene za svaku planetu, vodei rauna o pravilima koja su
izneta u odgovarajuim poglavljima i prema planeti za koju se pen
takI vezuje, pri emu je odgovarajua boja za Saturn crna, Jupiter
vlada nebesko plavom, Mars crvenom, Sunce zlatnom ili utom, od
nosno citron, Venera zelenom, Merkur meavinom boja (obino
oran , prema najboljoj kabalistikoj tradiciji), a Mesec srebrnom ili
bojom argentinske zemlje.
Dat je i slian niz boja koje se odnose na odeu ili posebnu odeu
koju Majstor vetine i njegovi pomonici treba da nose tokom ob
reda. Svaki pojedinani instrument koji e se upotrebiti - tap, ma,
bode itd, i svi ostali rekviziti kao to su tamjan, pergament za
peate, vosak za sigile ili talismane, kao i svileni pokriva za sigile moraju paljivo da budu podvrgnuti isterivanju duhova tako da su
potpuno isti, nakon ega ih treba posvetiti datom radu. Ovaj sistem
je, najkrae reeno, potpuna metoda, daje nekoliko prizivanja i
preklinjanja koja se zavravaju zazivanjem u vidljivi oblik eljenog
duha, a sa malo inventivnosti Magiar moe cla koristi ovu emu go
tovo za svaku svrhu. Postupak Operacije bi se ukratko mogao rezi
mirati na sledee: Prvo treba posvetiti i pripremili oruje,
instrumente i konstruisati Krug. Nakon detaljnog teranja neka
Magiar izgovori opti govor ili prizivanje Gospodaru Univerzuma
ili svom Viem Sopstvu da bi dao legitimitet operaciji.
Primeri ovakve uvodne himne bie dati u poslednjem poglavlju
ove knjige. Kada se sa ovim zavri oblik odgovarajueg Boga, treba
da se astralno poprimi tako da maska zaogrne Magiara u Imagina-

212

Trinaeslo PoeJave

Br Boja
I

Bela

Siva

Crna

Plava

Crvena

Biljka
Bagrem
cvetu
Amarhart
(trator)

II

Miris
Dragi
kamen
Dijamant Ambra

Zvezdani Mous
rubin;
Tirkiz
empres;
Zvezdani Mitra Cibet
safir;
Opijumski
Zrnasti
mak
ametist
Maslina; Zula Safir
Kedar
detelina
Hrast;
Nux- Rubin
Duvan
vornica; Kopnva
Akacija;
10- Topaz;
Tamjan
vinova Zuti dijavor;
loza
mant

Metal

Boansko
Ime
Ehejeh
.

Jehova

Olovo

Jehova
Elohim

Kalaj

Et

Gvoe

Elohim
Gibor

Zute

Zelena

Rua

Oran

Moli; Anhal; Opal,

posebno
Lewini
vatreni
opal
Kvarc
Manian;
Damijan; Johimba
Vrba; Lji-ljan; Kristal
Brljan

Purpu-na

Mea-vi
10 na

Smaragd

zlato

Benzoin;
Bakar
Rua;
Crveni san
dat
Storaks

Jehova
Eloa va
Daat
Jehova
Cabaot

Elohim
Saavaot

Jasmin Gin- Srebro

seng

Sadai
Hai

Metvica

Adonai
Mele

El

ciji, mada ovde ne treba ii do stanja identifikacije. Opta molitva

treba da prati iskazivanje ovlaenja po kome magiar radi, nabra
jajui Moi koje su u prolosti zadobij ali drugi magiari i koje su
dale velike rezultate ... Do tada svest Magiara treba da pone da se
213

Drvo l.ivola
uznosi usled mirisa tamjana, psiholokog uticaja odore, zvunosti i
opojnosti zazivanja sa njegovim dugim odjekujuim spiskom boan
skih imena i nabrajanjima udesa, naredbi i kletvi uz takorei zbun
jujue dejstvo svetlosti figura i peata. A zatim, gotovo automatski,
dolazi do kulminacije Operacije - manifestovanja duha. Klju Kralja
Solomona zatim daje manje-vie taan postupak sve dok se, kada se
duh pojavio u vidljivom obliku i pokorio se Magiaru, obred pot
puno ne zatvori nakon recitovanja Dozvole za odlazak i jo jednog
rituala teranja.
Postoje jedna ili dve stranice koje je napisao Frensis Baret u svo
joj knjizi Magus za koje je otkriveno da su gotovo doslovno preuzete
od H. C. Agripe, koje mogu da budu veoma korisne Magiaru u delu
u kome objanjavaju postupak posveenja i pripreme; i ne samo to,
ovde on iznosi jednu od tajni sastavljanja rituala, onu koja se odnosi
na domen komemoracije. On pie:
"Tako, kada elite da osvetate neko mesto ili Krug, treba da
upotrebite Salomonovu molitvu koja je koriena na posveenju i
osvetanju hrama, isto tako treba da blagoslovite neto tako to ete
ga poprskati svetom vodicom i okaditi i odrati pomen u slavu svetih
misterija kao to su posveenje prestola Gospodnjeg, Sinajske gore,
zavetne kolibe, svetinje nad svetinjama Jerusalemskog hrama, po
sveenje Golgote raspinjanjem Hrista, posveenje Hrama Hristo
vog, brda Tabor, preobraenje i uspee Hristovo itd. i prizivanjem
svih boanskih imena koja su znaajna za to, takvih kao to su boija
mesta, presto Gospodnji, stolica Gospodnja, zavetnog atora Go
spodnjeg, oltara Gospodnjeg, stanita Gospodnjeg i slina boanska
imena tog tipa, koja treba da budu i ispisana oko Kruga ili mesta
koje sc osvetava."
I u posveenju instrumenata i svake druge stvari koja se koristi u
ovoj molitvi morate pristupiti na isti nain, kropljenjem svetom
vodicom, peaenjem nekim svetim peatom, i blagosiljajui je
molitvama i pominjanjem svetih stvari i svetih spisa, sakupljajui bo
anska imena koja su u saglasnosti sa stvarima koje se osvetavaju.
na primer u posveenju maa treba da pomenerno u molitvi "on koji
je imao dva ogrtaa" itd, i da je u drugoj posveenoj Makabeusu
reeno daje ma boanski i udom poslan Judi Makabeusu; ukoliko
214

postoji bilo ta slino u propovedima, kao "uzmi sablju sa dve

otrice" itd. A na isti nain treba da osveta i eksperimente i knjige i
sve to je sline prirode, kao to su spisi, slike itd, kropljenjem,
kaenjem, stavljanjem peata, blagosiljanjem svetim pomenima i
dozivanjem u seanje posveenih misterija kao to su spisak devet
zapovesti koje je Bog predao Mojsiju na Sinajskoj gori, posveenje

Krug i Trogao

Starog i Novog zaveta, kao i Zakona, proroanstava, Biblija koje je

preneo Sveti Duh, a opet tu treba pomen uti i takva boanska
imena koja su pogodna za to kao to su Boji zavet, knjiga Boija,
knjiga ivota, znanje Gospodnje, mudrost Boija i slino. 1 sa
ovakvom vrstom obreda kao to su ovi lino, posveenje je izvreno ...
215

Drvo l.IVOla

Tlin<!eSto Pol'Jave

UMora se napomenuti da zaveti rtvi, prinoenja rtvi i rtvovanja

imaju mo posveenja, kako stvarnog tako i linog, oni su takorei
odreeni vid preutnog dogovora izmeu ovih imena sa kojima su
sainjeni i nas koji ih pravimo, snano prijanjaju za nau udnju i
eljena dejstva, kao kada prinosimo rtvu kroz odreena imena ili
stvari: kaenje, pomazanje, prstenovi, likovi, ogledala i neke manje
materijalne stvari, kao to su, znai, peati, pentakli, arolije, govori,
slike, skiptri o emu smo ve opirno govorili ranije."
Manji Klju Kralja S% mol1a ili Gecija (re koja je verovatno iz
vedena iz korena koji znai "kukati" ili "stenjati", to ukazuje na teh
niku izgovaranja boanskih imena, karakteristiku prizivanja iz te
knjige) bavi sc kratkim opisom sedamdeset clva duha ili hijerarhija
duhova za koje tradicija tvrdi da ih je zazivao i vczao Solomon. Nji
hovim posredstvom i od njih Solomon je stekao tu ogromnu mu
drost i duhovnu spoznaju za koje legenda tvrdi cla ih je posedovao.
Na samom poetku knjige, u kratkom predgovoru Magija je defini
sana ovim reima: "Magija je Najvie, Najapsolutnije i Najboan
stvenije Poznavanje PrirocIne Filozofije, ije su radnje i predivnc
operacije usavrene kroz pravilno razumevanje unutranje i okultne
sutine stvari tako da kada se pravi agens primeni na odgovarajueg
pacineta dobijaju se uda i zaprepaujui efekti. OlUda su magiari
dubokoumni i marljivi istraivai Prirode, oni zahvaljujui svojoj
vetini znaju kako da preduprede dejstvo, to neupucnima moe da
deluje kao udo."
Dozvolite mi da se ne sloim sa Vajtovom occnom cla sc Gecija
bavi Crnom Magijom. Mislim da je Vajt sklon cla odbaci kao Crnu
Magiju svaku strunu metodu koja je dobijena izvan posveenog
svetilita njegove vlastite organizacije. Sistcm koji je opisao Francuz
Baret u jednom odeljku svoje knjige Obredna Magija zasniva se za
pravo na Kljuu i knjizi o kojoj upravo govorimo kao i na Agripinom
de Oculla Philosophia. Nekoliko rituala kojc on clajc preuzeti su, re
po re, uz samo dve tri minimalne izmene i dodatka iz Gecije. Mada
teko da sc moe uporediti sa Abramelinom, kacla sc radi o uzvi
enosti i snazi duhovne zamisli, Gecija nita manjc nije sistem koji
koji relativno lako moe da se razume i primeni. Ovde se, takoe, oci
Magiara ne trae tako fantastine stvari kao to je krv slepog mia,

lobanje oceubica i nevina deca ili jagnjad. Sve to operator mora da

ima u vidu kako bi postigao uspeh su par manje-vie elementarnih
pravila. Kao magijski preduslov za Zazivanja mora da poseduje
takvu opremu kao to su Stap i Ma, Pehar i Odora koja ga potpuno
pokriva, ili dugaka toga od belog lana u kojoj e da radi, kao i
razliite ogrtae ili mistine pelerine raznih boja, koje zavise od tipa
operacije i prirode duha koji se zaziva. Obino tu treba da se nalazi
kadionica sa specijalnim tamjanom, ulje za pomazanje koje slui za
posveenje i bilo kakav talisman ili peat koje operator eli da
upotrebi. Uputstva se zatim odnose na prirodu Magijskog Kruga i
prateeg Trougla, na njihove dimenzije, boje, napise i boanska
imena koja se koriste kao zatita, a naslikani su bojom oko Kruga i
oko Trougla. Ovde sam dao replikaciju jednog tipa Kruga i Trougla
koji Gecija preporuuje. Hebrejske rei oko Kruga predstavljaju
imena Sefi rota sa planetarnim atribucijama, odgovarajua Boan
ska imena Arhanela i Aneoskih horova.
Najvei deo knjige bavi se podrobnim opisom Duhova i njihovih
hijerarhija. Sedamdeset dve hijerarhije su klasifikovane u razliite
stupnjeve: Kraljevi, Vojvode, Prinevi, Markizi i tako dalje, obuhva
tajui dobre, loe i neutralne prirode. U stvarima prirode svaki od
njih ima svoju posebnu funkciju, specifian zadatak koji treba da iz
vede, a kada ih Priziva zazove i stavi pod kontrolu, njegovi simboli
zadobijaju izvesnu sposobnost, mo ili znanje kao to je prethodno
ve bilo objanjeno. Njihova klasifikacija se moe izvesi pomou
nekoliko metoda, naime mogu se rasporeivati prema Cetiri Ele
menta, u odnosu na Sedam Planeta, odnosno prema dvanaest Zo
dijakih znakova. Peate neobinog izgleda date u Geciji, koji
predstavljaju potpise Duhova, Magiar treba da nosi na grudima
tokom obrcda i to tako to e ugravirati na poleini Pentagrama, na
listu metala, u skladu sa snagom, dostojanstvom i karakterom Duha
koj i se doziva u vidljivi oblik. Tako sigil Kralja Duhova treba da
bude ugraviran na zlatnoj ploici, sigil Vojvoda treba da je na bakru,
a Prineva na kalaju, dok je srebro metal od koga treba da bude
izraena ploica za prizivanje Markiza. Ovom metodom se prika
zuju karakteristike Duhova, pomou vrste metala koji se koristi za
izradu lamena. Kraljevi pripadaju redu Solarnog dostojanstva, VO-

216

217

Tlinaeslo PoEJavlje

jvode Venerijanskog, prinevi Jupit erskog, a Markizi su pod Lu

nom. Treba odabrati posebna godinja doba i prilike za prizivanje
duhova "jer treba da zna i posmatra meseeve mene za svoju
radnju. Najbolji dani su oni u kojim a je Mesec 2, 4, 6, 8, 10, 12 i 14
dana star, kao to ree Solomon; a nijedan drugi dan nee doneti
kori sti." Kraljevi se mogu vezati od 9-12 sati, u podne, i od 3 do za
laska Sunca, Markizi se vezuju od 3 popodne do 9 uvee i od 9
navee do svanua; Vojvode se vezuju od svanua do podneva, i to
po vedrom vremenu; Prela ti u bilo kom satu dana; Vitezovi se mogu
vezivati od osvita dana pa do svanua, ili od 4 sata ujutro pa do za
laska Sunca; Nadzornici se mogu vezati u bilo koje vreme izuzev
sumraka, Nou, ukoliko Kralj kome je potinjen nije prizvan, Gro
fovi ili Vlastelini u bilo koje doba dana, neka to bude u umi, ili na
bilo kom drugom mestu gde ljudi ne zalaze i gde nema buke .
Pod suverenstvom etiri Via Vladara ili Elem enta Ina Kralja
Cetiri Glavne Strane nalaze se one hijerarhije sedamdeset dva
duha . Na istoku se nalazi Amaimon, Korsan je na Zapadu, Ziminiar
je na Severu, a G6a p na Jugu, a Magiar treba da bude okrenut ka
odreenoj glavnoj strani sveta, Trougao takoe treba daje orijenti
san u tom pravcu, u saglasju sa Vladarom duha koji se zaziva. Ni na
trenutak ne treba pom isliti da su ovi duhovi navedeni u Geeiji isti
elementali, duhovi prirode ili polu intel igentne sile koji predstavlja
ju mehaniki balast Prirode. Naprotiv, za mnoge od njih se navodi
da imaju velik u svitu ili podhijerarhiju potinjenih elementaInih
duhova koji su u njihovoj slubi. Neko moe pretpostaviti da su to
takozvani elem enta Ini kraljevi u prirodnom poretku stvari u odnosu
na vladavinu glavnih planetarnih bogova i anela. Zapravo, Blavat
ska zastupa u Tajnoj Doktrini gledite da se ni u kom sluaju kraljevi
ili Bogovi elem enta la ne smeju pobrkati sa samim slepi m i brutal
nim elem enta Inim duhovima. Ove poslednje, u najboljem sluaju
blistavi elem enta Ini Bogovi, jednostavno koriste kao svet lea vozila
i materijal u koji se odevaju.
U opisu Pajmona se, na primer, kae da je poduavao svu vetinu
i nauku i druge tajne stvari. "On moe da ti otkrije ta je to Zemlja, i
ta se nalazi u vodama, i ta je Um i gde je, i bilo koju drugu stvar
koju poeli da zna." Geeija pokuava da opie nain na koji sc on

javlja u Trouglu Vetine kada je zazvano Pratei ga u njegovom vidl

j ivom manifestovanju "pred njim iae takoe Domain Duhova,
kao Ljudi sa Trubama i dobro zvuei m Cimbalima i svim drugim
vrstama muzikih instrumenata." Nadzornik i Grof Duhova kada se
zazove "on govorae sve stvari koje su prole i koje e tek doi i miri
prijatelje i neprijatelje. On vladae nad ezdeset legija Duhova." Da
pomenerno jo jednog hijerarha. To je Bifrons zvani Grof, ija je
nadlenost da upoznaje sa Astrologijom, Geometrijom, drugim
Umetnostima i Naukama, a u njega je takoe i znanje vrline dragog
kamenja i drveta, i pod njegovom upravom se nalazi ezdeset legija
duhova.
Medu brojnim peatima u ovoj knjizi magijskih uputstava nalazi
se i Penatagram, koji treba da se koristi kao sigil tokom bilo koje
magijske operacije da bi zatitio operatora od opasnih duhova, kao i
da povrati njegovu uverenost u mo Volje. Ilustracija daje izgled
ove figure. Magiar treba da ga nosi na grudima kao lamen na ijem
naliju se nalazi peat duha koji se priziva. U raznim fazama obreda
ovaj sigil treba da se visoko podigne u ruci i odnese do etiri glavne
strane sveta, gde Magiar recituje zakletve duhu da se pokore sigilima ispisanim unutar Pentagrama. Stavie, Geeia ilustruje heksagram koji treba da bude naslikan na Pergamentu odjelenske koe, a
koji treba da se nosi na ivici plata ili kratke pelerine. Uputstva koja
se odnose na njegov dizajn savetuju da ova figura treba da bude
pokrivena komadom fine lanene tkanine, bele i iste i "on da se
pokae duhovima kada se pojave, tako da i h prinudi da preuzmu
ljudski oblik i da budu pokorni." U knjizi je dat i tip heksagrama u
boji.
Dananjim studentima Magije malo je poznata knjiga pod na
zivom Knjiga Andela Raciela, uglavnom zato to nikada nije preve
dena na engleski jezik. Jevreji su je poslednjih nekoliko stotina
godina smatrali zavetanjem, a ak i danas izopaena kvazimistika
sekta zvana Hasidi - prethodno je obuhvatala fina duhovna uenja i
aspiracije - ovu knjigu visoko ceni. Jedan od rabina ove sekte is
priao je piscu knjige koju itate, da kada se lan njihovog bratstva
razboli, odmah se bolesniku alje jedan primerak ovog dela kako bi
ga stavio pod jastuk. To je zbirka magijskih spisa i vizija, ne naroito

218

219

Drvo /,.iVola

impresivnih, od kojih je veina vrlo grubog stila i see u vreme Ada

movog raja, mada postoji dosta dokaza da su je pisala najmanje tri
pisca, svaki ponaosob i nezavisno, i to ne u davnoj prolosti, a da ih
je veta ruka objedinila. U jednom periodu ona se vrlo lako mogla
nabaviti, ali danas se retko moe doi do nekog primerka.
Kao sva jevrejska aneoska imena, re "Racie!" je sloenica, koja
kada se analizira, znai "Aneo Misterije" za koga se smatralo da je
boanski autor magijskih misterija prenetih Adamu, prvom biu
koje je primilo ovo znanje. Tradicija izneta u njoj gotovo u potpu
nosti sledi legendu ortodoksne Kabale, po kojoj je prilikom izgona
iz raja Aneo sa plamenim maem dao Adamu ovu knjigu, koju je
on u progonstvu predao svom sinu, a ovaj je otkrio Enohu. Enoh ju
je zatim preneo narednim generacijama svetenika, dok na kraju,
kao to italac moe i da pretpostavi, nije doivela svoju kulminaciju
kad su njene misterije predate Kralju Solomonu, koji je zahvaljujui
njoj stekao svo svoje znanje, mudrost i bogatstvo.
Rad u celini je podeljen u tri dela, premda sadri i krai dodatak
koji daje itaocu sloene, mada nejasne formule za amulete i neke
talismane prilino zbunjujueg izgleda, kao i inkantacije uz vrlo
razraena uputstva za ta sve slue i kako se pravilno koriste.
Najvie prostora je posveeno prouavanju Ane!ologije, odakle su
mnogi kasniji autori izvlaili podatke, a na samom poetku se nalazi
savet u vezi vidljivog zazivanja svih anela, uputstva koja se odnose
na dan, sat, mesec i godinje doba izvoenja operacija. Pri kraju
knjige se nalazi dugaak spisak prizivanja, apostrofiranje Boga na
izuzetan hebrejski nain kao Kralja, prolazei kroz ceo alfabet
mnogo puta kako bi se opisali za njega karakteristini atributi, od
kojih je svaki faza neke odreene sile i funkcije u univerzumu. Kao
sistem magijske tehnike ova knjiga teko da se moe po znaaju
uporediti sa dve knjige koje su prethodno pomenute, bar to se tie
modus operandi i filozofskog sadraja.
Prvi deo knjige kojim emo se jedino pozabaviti na ovim strani
cama, jer ostali delovi se mogu uporediti sa onima ve opisanim u
Ceciji i Kljuu, jedinstven je u jednome. Pokuava da opie celok
upnu organizaciju nebesa na koja su dva vatrena anela ponela
Noja, mada se ovde malo toga moe pronai to bi obogatilo sada

nje znanje ili to bi nam pruilo neke nove informacije koje bi

razjasnile neto to nam je nepoznato. Jedno nebo, tree, karak
terie Vidovnjak koji je, takorei, dom dua ili unutranjih Bogova
Sunca i Zvezda, praen bezbrojnim feniksima, simbolima duhovnog
preporoda besmrtnosti. Noja je pratilo etiri stotine anela koji su
mu svake veeri skidali krunu, odnosili je gospodaru nebesa, a
vraali mu je svakoga jutra kada su mu je oni sami stavljali na glavu.
Vojske anela naoruane sjajnim maevima za suenje oveanstvu
i glasonoe odluka najnieg, viene su na etvrtom nebu, a istovre
meno ovi naoruani duhovi su pevali i igrali Bogu uz pratnju cim
bala. Kada se njegova vizija proirila na peto nebo, otkrila je Noju
etiri razliita reda straara, koji su, dok su sahranjivali palog, svo
jevremeno svog sudruga anela, ipak pevali i istovremeno svirali u
etiri razliite vrste truba u slavu Bogu. U estom nebu nalazile su se
blistave legije Anela, sjajnije i blistavije od Sunca kada sija svojom
punom snagom. Tu su bili i arhaneli i na tom nebu Noa je video
poredak i pldn svih stvari sa svojstvima svega to ivi u duama celog
oveanstva. U sredini velianstvene vizije ugledao je sedam ar
hanelskih stvorenja, svako sa po est krila koja su pevala II savre
nom jednoglasju. Najvie nebo je izgledalo kao plamtea svetlost,
prepuno anela i bestelesnih bia i moi, a tu je takoe bilo i lice
Boije koje je plamtelo nebeskom svetlou, emitujui izvore najis
tije vatre i plamena.
Znatna zbrka koja je karakteristina za amaterskc vizije i poku
aje u Magiji mislim d a se u znatnoj meri moe pripisati proputanju
da se izvede neko preliminarno sredstvo kao to je Terajui Ritual
Pentagrama, a bez obzira na vidovnjakovu istou i visokoumnosl.
sferu opaaj a su napadali svi mogui entiteti koji su se nai; u blizilli
Astrala. Opsesija i elementarna opsednutost ne moraju uvek da
budu kulminacija neuspeha da se pravilno izvede teranje, ali zbog
neometanog ulaska nepoeljnih entiteta u unutranju viziju u njoj
nema kontinuiteta niti doslednosti. Zato ih je Vidovnjak i evidenti
rao, manje-vie iz straha da u ovako uzvienoj stvari veruje svom
vlastitom or.biru, beleei celokupnu viziju zajedno sa nebitnima.
To se dogaa u mnogim sluajevima i samo onda kada astralna sfera
izuzetno snano zrai duhovnu svetlost kroz koju se nijedan astraini

220

221

Drvo l.ivoW

Tnnaeslo Pof:!avljc

entitet ne usuuje da proe, izuzev uz dozvolu Vidovnjaka, moe sc

sa sigurnou pristupiti viziji bez prethodnog zatitnog teranja,
Postoji jo jedno vano upozorenje na koje italac mora da
obrati panju ukoliko namerava da proveri ove stvari. Pri korienju
i Anela
peata i sigila prikazanih u radovima kao to su Knjga
Raciela i Mag lei velika opasnost, prvenstveno zbog brojnih tam
parskih greaka u hebrejskim slovima koje se stalno ponavljaju. Da
li je do njih sluajno dolo ili su posledica potpunog neznanja onoga
koji je prepisivao, teko je rei. Nije teko razumeti da je zadatak
peata da uspostavi napon u Astralnoj Svetlosti koji e se poduda
rali sa entitetom koji se pouruje da odgovori, i otuda e greka u
tekstualnom zapisu proizvesti slinu greku u tipu astralnog na
pona. Posledica e biti dobijanje sasvim drugaijeg efekta od onog
koji je predvien, a dobijeni efekat moe da bude opasan i poguban.
Ovo pre svega ukazuje na potrebu za znanjem i sposobnou da se
proveri da li greke postoje, a ako postoje kako da se isprave. Po
cenu da dosadim itaocu jo jednom moram da ponovim da pozna
vanje Kabale ima neprocenjivu vrednost u bavljenju praktinom
Magijom. Mora da poznaje Gemalriju, Nolarikol1 i Temura - tri me
tode koje se bave ezoterinim korienjem broja; isto tako i onaj as
pekt filozofije koji se bavi simbolikom hebrejskih slova, magijski
alfabet simbola, imena, brojeva i ideja koje se vezuju za Trideset i
dve Staze Mudrosti. I dok se na prikazanim sigilima i hebrejskom
otisku koji daje Baret nalazi mnogo grubih greaka, kod engleskog
otiska otisak slova je prilino taan i upotrebljiv, a ozbiljan uenik ga
moe konsultovati. Vajtova Tajna Dokirina u Izraelu i Svela Kabala
su verovatno najfiniji radovi koji se mogu nabaviti a u kojima je dat
dobar pregled uenja Kabale. Radovi Kornelijusa Agripe u oblasti
Magije, Liber 777 i Sepher Sephirol Alistera Kroulija, kao i moje delo
Vri narova bie od velike koristi za upoznavanje sa osnovnim alfabe
tom uz tane atribucije to je neophodno za razumevanje peata i
simbola .
Zeleo bih da se pozabavim i jednim vanim poreenjem izmeu
Magije i Joge. Ono zavreuje panju, budui da je ovde ve reeno
da Jogu ne treba suprotstavljati Magiji, niti je treba smatrati vani
jom od nje, ve da ova dva sistema zajedno tvore neto to bi se mo-

glo nazvati Misticizrnom. Ukoliko pretpostavimo da nae

podu-darnosti sa magijskim hijerarhijama predstavljaju inioce u
prirodi, a ni trenutak se u to ne moe posumnjati - filozofska
postavka koja se moe odnositi na Magiju, kao to sam ve istakao,
nije daleko od Puta Kraljevskog Sjedinjenja kako ga je opisao
autoritet kakav je Svami Vivekananda.
Ovde smo ve neto opirnije govorili o tome da su Sefirolima
Drveta Zivota dodeljivani odreeni Bogovi, via bia koja su inteligentni namesnici, uvari razvojnih procesa; svakom Bogu je potin
jena odgovarajua hijerarhija, neposredni glasnici koji su Aneli,
Arhaneli, Duhovi i Inteligencije. Ovakve klasifikacione eme se ne
primenjuju samo na makrokosrnos, ve i na mikrokosrnos. Osnova
Drveta Zivota tako jc razgranata da ne ukazuje samo na kosrniki
razvoj ve i na razne delove - fizike, mentalne i psihike - samog
oveka, usredsreujui tako celokupno polje univerzalnih aktiv
nosti u ovekovom organizmu. Drvetu u celini pripisano je Dva
naest Zodijakih znakova i Sedam Planeta. Ako posmatramo
oveka kao makro kos mos ogromnog zvezdanog i kosmikog
univerzuma, onda svc planete, elementi i sile imaju svoje puteve u
njemu, a ak su i znaci Zodijaka jasno predstavljcni u njegovoj pri
rodi. Energija Ovna je u njegovoj glavi, Bik daje ustrajnost u radu i
snagu njegovim ramenima; Lav predstavlja hrabrost njegovog srca i
divlju vatru njegove naravi, dok je otrina koja mu pomae da od
skoi smetena u nogama Jarca. Ovo kao primer obezbeuje osnovu
subjektivne teorije, kako ontoloke tako i epistcmoloke,
univerzum postoji samo u svesti oveka, granii se sa sveu, a nje
govi zakoni su zakoni uma.
U mom prethodnom radu Vri narova dat je dijagramski prikaz
podreenosti izmeu kosmikih Sefirota, raznih Delova Covcka i
akri ili astraInih nervni h centara koji postoje u psihoduhovnim od
eljcima ovekove konstitucije. Dalje atribucije u svetlu prethodnih
spckulacija odmah se same otvaraju. Kao primer koji objanjava
kuda se kreu moje spekulacije napomenuo bih sledee. Anahata
Cakra koja je smetena blizu, ili u samom fizikom srcu, budui da
se podudara sa estom Sefirom Harmonije i Uravnoteenosti, je
tako u direktnoj vezi sa takvim svetim esencijama kakve su Oziris,

222

223

Drvo Zivola

Trinaeolo Poe}avc

Helios, Mitra i samosvetlei Angoeides, Tot, i svi njegovi boanski

atributi Volje i Mudrosti ulaze u savrenu podudarnost sa Ajna
Cakrom smetenom u centru ela iznad oiju; dok j e najvia od svih
akri, rascvetani lotos sa hiljadu latica, Sahasrara Cakra smetena u
temenu, gde se Adonai zabavlja u savrenom poravnanju sa Ptahom
i Amonom, skrivenom kosmikom esencijom, tajnim stvaralakim
sreditem i makro i mikrokosmosa. Prihvatanje subjektivne teorije
nosi sa sobom donoenje dalekosenih zakljuaka, a pravo razume
vanje ovog stanovita dovee u svesnu spoznaju esto ponavljanu
tvrdnju da u oveku postoji ceo univerzum i mnotvo univerzumskih
sila. Moja teorija se dalje razvija ovako: dok priziva Artemidu i
Homsea da bi se ostvarilo sjedinjenje sa esencijama koje prva dva
imena predstavljaju, na primer, potrebno je da se izvri zadatak ocI
vrhunskog znaaja koji je identian zbog naih podudarnosti sa
buenjem sila Muladara Cakre, ime se stavlja u pokret zmija Kundalini u njenom uzlaznom kretanju po Drvetu Zivota ka kruni. Dok
jedan sistem postie rezultate kroz ritual i prizivanja, drugim se
postie uspeh kroz koncentraciju i meditaciju. Da bi se kroz ma
gijsko prizivanje postigao nerazdvojiv identitet sa vrhunskom mu
drou Tahutija, to znai stei mo da se jasno vidi kroz unutranje
oko Istinska Mudrost, a to je isto to i podsticanje meditacijom
Adna Cakre, organa duhovne vidovitosti i Stvaralake Volje. Takoe, da bi se sjedinila individualna svest sa Asar-Un-Neferom kroz
Teurgijske obrede, kao i da bi se asimilovala u njegovoj slavi i
neizrecivQst i, moe se uporediti sa voenjem Kundalini uz
Su-Sumnu do mozga i buenjem potencijala sile II Sahasrara Cakri.
U izvornoj Jogi, kao to se jasno moe videti u takvom radu kao
to je Vivekanandina Rada Joga ili u priblinoj evropskoj verziji
njenog fundamentalizma, Stajnerovom Putu inicijacije, rezultati tog
sistema to se tie formulacije i oivljavnja akri - gotovo u potpu
nosti se proizvode vebanjem Volje i Imaginacije. Radei ovo stalno
iznova i drugi autori piu "zamisli plamen ili beli trougao u srcu" ili
"lotos iznad glave", i tako dalje. Buenje sklupane Kundalini u
kimenim komorama Muladara Cakre postie se intenzivnom koncentracijom i zamiljanjem nove vrste duhovne aktivnosti u tom po
druju, koje navodi uspavanu zmijsku boginju da odmota svoje telo i
pone da se uspinje uz suumnu do sedita svoga unutranjeg Go-

spodara. Magika, premda koristi praktine metode koje se razlikuju

od onih u Jogi, isto tako je utemeljena, kao to sam se potrudio
nadugako i nairoko da opiem, na korienju Volje i Imaginacije,
uz orua koja treba da podstaknu ove dve sposobnosti u dobro
organizovanom obredu za postizanje najvieg duhovnog rezultata.
Upozorenja Joge nisu nita manje direktna i istinita od onih koja
sreemo u M agiji. Oivljavanje akri, podjednako kao i prizivanje
Bogova, praeno zazivanjem vladajuih duhova razliite moi po
gubne jaine i potencijala, mogu se sruiti na Izvoaa. Opasnost
koje Gecija pripisuje Duhovima obuhvata spontani razvoj znanja
koje dominira u toj oblasti, filozofiju i umetnost u njihovom naji
rem znaenju, i usavravanje najfinije emocionalne odlike koje e
dovesti sve ljude do sredinje vatre pojedinca. Moi koje opisuje
Patandali u Joga Sutrama, onako kako ih je Samiama dodelio nekoj Cakri ili ideji, gotovo su identine sa moima koje dobija Magiar kao ishod zazivanja iz Gecije.
Meutim, teko onome ko radi iz udnje za moima' Jer tada e
Bogovi postati nemi, i nee odgovoriti! Duhovi e se zlobno okomiti
na njega i rasparae ga od glave do nogu. Ukoliko su Magiaru
dodeljene moi, treba da ih posveti Svetom Anelu uvaru. Me
utim, zmija Ruaha treba da bude tako potisnuta da sc nikada ne
oporavi, a mora se i ubiti da prisustvo Andela ne bi bilo niim
ogranieno. Tada se mogu prihvatiti moi, a poto su prihvaene i
upotrebiti sc na nain na koji Aneo smatra pogodnim. U Jogi i u
Magiji svesni aspekt meditacije i svesno prizivanje Boga su naj
vanija obeleja rada. Ukoliko se dogodi da izvoa dobije moi dobro je. Ali irenje individualne svesti do beskraja i otkrivanje
stvarnog sredita ivota ono je to u obe tehnike predstavlja prven
stven i sveti cilj. Pravilno i iskreno praena, sa istom i jedinstvenom
aspiracijom, Magija moe da dovede duu do najveih visina Drveta
gde ona prima, prema Jamblihusu, "osloboenje od strasti, izvan
redno savrenstvo, daleko izuzetniju energiju i uee u boanskoj
ljubavi i neizmernoj radosti." Pored toga , proirenjem svesti osvaja
se "istina i mo, ispravnost radova i darovi najveih dobara."

224

225

CeLmaesl.o PoeJavlje

Kada je poeljno da vie individua uestvuje u sloenom magij

skom obredu u kome svaka od njih treba d a odigra odreenu ulogu,
onda se za tu svrhu koristi posebna vrsta grupnog rituala nazvana
Dramski Ritual. Tako svaki uesnik doprinosi snagom volje i ener
gijom u stvaranju duhovne manifestacije. Gotovo sve drevne Mis
terije su izvoene u ovom obliku, a obredi i i nicijacije tajnih
brats tava oduvek su se odvijali u skladu sa ovim principom. Izuzetno
dobro je poznato da su rituali posebno korisni kada se radi o inicija
cijama. Potvreno je isto tako da takvi obredi imaju istaknuto mesto
u magijskim misterijama Tibeta gde se prihvatanje lanoo-a slavi ob
redom posveivanja sledbenika u izvoenje Velikog Dela. Istorija
budistikog Jogina Milarepe jasno ukazuje na znaaj trenutka kada
je sa ruku svog Gurua Marpe primio nekoliko obrednih inicijacija, i
kada su razliita boanstva i duhovne moi prizvane u Krug" ili
mandalu, u kome je stajao. Opte je poznato i to da kandidat za Bra
mansku i nicijaciju prisustvuje obredu proienja i osveenja. Su
vie dobro je poznato da bi bilo potrebno da se posebno naglaava
da su i u drevnom Egiptu postojali rituali inicijacija, a glasine o
magijskim obredima u Egiptu stigle su do nas obogacne mnogim
uputnim detaljima i znaajnim informacijama. Zapravo, ukoliko je
sutina grupnog Dramskog rituala, bilo daje inicijacijski ili magijski,
posveivanje Velikom Delu ili egzaltacija svesti, onda imamo neo
borive dokaze da su slino anticipirani obredi izvoeni u celom sta
rom svetu.
Osnovni princip je isti onaj koji je karakteristian za sve magijske
rituale, prizivanje Boga na ovaj ili onaj nain. Ali u sluaju dram
skog rituala, primenjena metoda se odvija kroz estetsko apelovanje

na matu, oslikavajui u dramskom obliku tok glavnih dogaaja iz

ivota Boga, a povremeno i zemaljski ivot idealnog oveka ili
Bogooveka, kao to su Dionis, Krina, Bah, Oziris i drugi, onoga
koji je postigao tu mudrost i duhovno bogatstvo kome tei Teur
gista. ivljeti u ponovo stvorenoj atmosferi, i ponavljati dela koja je
izvodio Bog, predstavlja izvanrednu metodu za uzdizanje due. Ova
ideja je nazvana principom Komemoracije, i predstavlja neraskidivi
sastavni deo mnogih obreda. Iz De Occulta Phiposophia sasvim se
jasno vidi da je Henri Kornelius Agripa, i oni od kojih je on primio
svoje znanje, savreno dobro poznavao teorijski princip na kome se
zasnivao ovaj oblik Magije. On zahteva podseanje na karaktcr
Boga koji se priziva, ili ponavljanje dogaaja koji su se desili tokom
njegovog zemaljskog ivota. Ovo nije jedini princip koji treba da ude
II dati Dramski ritual, ve i svi drugi aspekti magijskog obreda, bilo
da ih izvodi pojedinac ili grupa, treba da budu naznaeni ushienim
ponavljanjem serija veoma znaajnih dogaaja iz ivota Boga. Ovim
ponavljanjem sc daje dodatna magijska pravosnanost i naglaava
_
se da se radi o dvojnom procesu posveenja i prizivanja. Cak i u jed
nom tako relativno beznaajnom aspektu, kakav je prethodna pri
prema oruja i instrumenata, Agripa pravilno savetuje ponavljanje
svetih dela; a kao primer komemorativnog principa koji zag,::)V ara,
mogao bi se citirati sledei postupak za osveenje vode iz Cetvrte
knjige okultne Jilazofije (The Fourth Book of Occult Philosophy), koj i
glasi: "Tako, pri posveenju vode treba da komemoriramo kako Bog
postavljae nebeski svod u sred voda i nain na koji je Gospod posta
vio izvore voda u zemaljskom Raju . . . i kako je Hrist krten u Jor
danu i pritom se posvetio i proistio Vodom. Pored toga, izvesna
boanska imena treba da se prizivaju, koja su u podesna za tu
priliku; kao na primer da je Bog ivi izvor, iva voda, fontana milosti
i mana takve vrste. "
italac moe obratiti panju i na komemorativni oblik rituala
koj i potie iz Gecije, citiran u mom poslednjem poglavlju. Prizivanje
pokuava da prati autoritativne rei koje su koriene u Bibliji za
izvrenje odreenih dela. Meutim, ono ne predstavlja naroito do
bar primer rituala ovog tipa. Euripidove Bahatkinje predstavljaju
prvoklasan primer kako treba da izgleda jedan potpun dramski rit-

226

227

ETRNAESTO POGLAVLJE

Drvo .vola

ual. Ritual treba da bude tako osmiljen da svaki uesnik odigra svoj
deo, a da pri tom radnja drame ne bude rasparana i nepovezana.
Pravila pozorine Umetnosti i drame savreno se mogu primeniti na
izvoenje ovih rituala.
Istorijski podaci kojima raspolaemo jasno pokazuju da je godi
nji "prikaz muka" iz ivota velikog Boga Ozirisa, Kralja Tuata,
zaista predstavljao sloen dramski ritual njegovog prizivanja, kome
morativni obred koji je obuhvatao ponavljanje gotovo svega onoga
ta se deavalo Ozirisu tokom njegovog legendarnog ivota meu
ljudima na zemlji. U osnovi ovog, i svih drugih slinih tipova slavlja,
nalazi se prizivanje Boga, ili Avatara u kome on boravi, a pomou
ovih dramskih podseanja Teurgista tei da izazove uzbuenje ima
ginacije i svesti koje bi dostiglo svoj vrhunac u ekstazi boanskog
sjedinjenja. Za one ija su estetska i poetska oseanja vrlo razvijena,
ovakva vrsta obreda je daleko najdelotvornija. Sasvim je jasno da
simbolino predstavljanje onoga to je nekada bilo istinski duhovni
proces uzviene Linosti moe samo da doprinese ostvarenju Sje
dinjenja. Saoseanje i magijski sklad koji Teurgista osea, zahval
jujui dejstvu dramskog prikaza na njegovu matu, sa razvojem
radnje sve vie ga pribliavaju vrhunskom cilju. Ukratko, Teurgista
zamilja da je on Bog u drami i da on sam preivljava slina iskustva,
a razliiti delovi dramske radnje i rituala mu pomau da se potpu
nije identifikuje sa Bogom. U tome lei i razlog zbog koga su izvesne
generacije, ne mnogo upuenih Magiara, usvojile korienje pravih
maski, smenih i isto pozorinih rekvizita, u obredima. Ovde ima
mo sredinu temu dramskog rituala, bilo da smo izabrali kao primer
Ritual Adeptus Minora koji koristi Hermetiki Red Zlatna Zora,
Trei Stepen Slobodnog zidarstva, slavljenje Dionisovih bahanalija,
onako kako je dato u Bahatkinjama.U oba sluaja ponavlja se ivot
prosvetljenog Adepta u potpuno obrednoj formi, to e rei, magij
ski se slavi istorija bia koje je zadobilo boansku svest. Metodom
scenskog prikaza daje se portret oveka koji umire stvarno ili mi
stiki, i vaskrsava kao Bog, zraei boanskom mudrou i snagom.
Kako je za Egipane Oziris bio najbolji primer onoga koji je pobe
dio svoju ljudskost i postigao boansko Sjedinjenje, postavi za po
tomstvo simbol i tip obnavljanja, razliita poglavlja i vinjete u

Knjizi Mrtvih predstavljaju poistoveivanje preminulog sa ovim Bo

gom, kada se obraaju Suajama na Stranom sudu. Dramski ritual
koji su Egipani izvodili za prizivanje Ozirisa u Abidos bio je komad
koji se sastojao izgleda iz osam inova. "Prvi je bio procesija u kojoj
drevni bog smrti, Uvavet, ini prolaz za Ozirisa. U drugom, samo ve
liko boanstvo se javlja u vidu svete barke, to je takoe stavljano na
raspolaganje ogranienom broju uzvienijih hodoasnika. Put barke
su ometali glumci obueni kao neprijatelji Ozirisa, Set i njegova
druina . . . Zapoinje borba u kojoj izgleda da rane zadobij a i jedna i
druga strana . . . izgleda da se ovo dogaalo tokom treeg ina, koji je
predstavljao alegoriju Ozirisovih povreda. U etvrtom inu je pri
kazan odlazak od Tota, verovatno u potrazi za telom boanske
rtve. Zatm slede obredne radnje u pripremanju sahrane Ozirisa, i
hod naroda do pustinjskog svetilita iza Abidosa kako bi telo boga
bilo poloeno u svoj grob. Velika bitka izmedu osvetnika Horusa i
Seta predstavlja sledei prizor. U poslednjem inu javlja se, ponovo
oiveo, Oziris i stupa u hram Abidos u trijumfainoj procesiji.
U vreme kada su mitovi vezani za ovog boga prenoeni, nisu pos
tojale samo Misterije posveene Ozirisu, izvoeni su i grupni rituali
za prizivanje lzide, Hatar, Amona i Pata, a slavljeni su i drugi, bez
obzira na bilo koje ljudsko bie koje je bilo njihova inkarnacija. U
Katolikoj Misi slavi se boanski ivot i poslanstvo Sina Hrianskog
Boga, zatim raspee njihovog Spasitelja, i Njegovo zavrno vaskr
snue u slavi, i potonji prijem u raj. U ranim danima svetkovanje ove
Mise bilo je praeno velianstvenim procesijama i izvoenjem gla
muroznih i pompeznih misterija, mada se mora priznati da usled ne
dostatka magijske tehnike cca spoljanji sjaj nije mnogo vredeo.
Trei Stepen Masona podrazumeva dramski prikaz ubistva Majs
tora, Hiram Abifa, i njegovo vaskrsnue koje zatim sledi pomou
magijskog obreda i jeeeg izgovaranja H :. A :. - izgubljene ma
gijske rei.
Dogaaji bogati putovanjima, ispunjenjem i organizacijom, iz
ivota legendarnog osnivaa Rozenkrojcerovskog reda Kris/ijana
Rozenkrojea, kao i simbol i suza Sina Boijeg, predivno su dramati-

228

229

Misterije Egipta, Livajs Spenser.

Drvo lvot.a

elrnaeolo Po&ave

zovani u Ritualu Adeptus Minora Reda Zlatne Zore. Njegova svrha

je, takode, da kroz saoseanje koje deluje na prei enu matu,
Teurgista moe da se identifikuje sa izuzetnom sveu iji je simbol
Ruin krst i iji se istorijat ponavlja pred njim. U jednoj sceni,
najvanijoj i najreitijoj u ovom ritualu,vidi se kako glavni hijero
fantski oficir lei kao mrtav na Krstu u skrivenoj grobnici. Molitvma
i prizivanjima Adept simbolino vaskrsava iz groba u znak ispun
jenja predskazanja velikog osnivaa. U samom trenutku vaskrsnua,
kada Obred obelodanjuje da se Adept podigao kao Rozenkrojcer iz
Posto sa gde je bio sahranjen, Glavni Adept izgovara pobedniki: "Ja
sam znao da e moj Spasitelj oiveti, i da e sudnjeg dana biti na
Zemlji. Ja sam Put, i Istina, i Zivot; nijedan ovek ne moe stupiti
pred Oca sem kroz Mene. Ja sam Proieni; Ja sam proao kroz
Kapiju Mraka u Svetlost; borio sam se na zemlji za Dobro; zavrio
sam svoj posao; postao sam i nevidljivi. Ja sam Sunce u njegovom
uzdizanju. Proao sam kroz trenutak oblaka i noi. Ja sam Amon,
Onaj koji je Skriven, Onaj koji dri Kljueve Dana. Ja sam Oziris
Omenofris, Pravedni. Ja sam Gospodar pobede Zivota nad Smru;
ne postoji nijedan deo mene koji ne pripada Bogovima. Ja sam onaj
koj i priprema Put; Spasitelj u Svetlosti. Izmiritelj sa Neizrecivim.
Neka se iz Tame rodi Svetlost' Bio sam slep, al' sada vidim. Ja sam
Stanovnik Nevidljivog. Neka se spusti Belo Bletavilo Boanskog
Duha! "
Ovaj hvalospev ekstaze ne srne se posmatrati samo kao slatko
reiv govor. Ukoliko je Adept pravilno izveo svoj magijski rad,
savreno zaodenut u pravi magijski oblik, i ako se identifikovao sa
Boijom sveu, tada e i drugi uesnici u obredu doiveti ushienje
koje e se odvijati paralelno sa pobednikim govorom.
Najuobiajeniji oblici dramskog Rituala koji se koristi u Inicija
cijama uglavnom se odvijaju na ovaj nain. Nakon to Neofita ue u
spoljanje odaje Hrama Inicijacije (Posveenja), gde mu se preko
oiju stavlja kapuljaa kako ne bi video, oblai sc u crnu odoru, a tri
puta omotan odmah mu biva vezan gajtan, Cuvar ga uvodi na mesta
gde predsedavaju Oficiri na svakoj od etiri glavne strane sveta. Ka
puljaa treba da predstavlja slepi lo varljivog svetovnog ivota i
neznanje u kome neobnovljeni ovek koprca, nevoljna rtva stalno

ponavljane tragedije bolnog raanja, raspadanja i smrti. Trostruko

obavijen gajtan predstavlja tri glavna elementa, vatru, vazduh i
vodu; a togaj e crna da bi ukazala na crnou ivota i Saturna koji je
smrt, veliki Zetelac koji sve kosi. Neofita nekoliko puta obilazi oko
Hrama, tokom ega oficiri koji e u budunosti biti njegovi magijski
instruktori, a koji ujedno predstavljaju i dobronamerne Bogove,
zahtevaju od Neofite da i m izloi svoje ciljeve i tenje. Ova proce
dura automatski budi seanje na Knjigu Mrtvih, gde u CXLVI i nar
ednim poglavlj ima, Aneli i Bogovi zadueni za svete Pilone ili
velike postaje kroz koje mora da proe dua preminulog na svom
putu u Amenti, zahtevaju od njega da im kae kojim se poslom tu
nalazi. Kao reakcija na njegov odgovor da je uvarevo ime poznato
pri emu je ime samo simbol postojeeg znanja - i da je doao da bi
odgovorio Totu, budui da trai najviu mudrost, svaki od njih mu
daje dozvolu da nastavi dalje. "Proi, kae Straar Pilona. Ti si ist!"
U Britanskom muzeju moe se videti jedan izvanredan ritual ini
cijacije koji nosi naziv "Misterija Suenja Dui" koju je rekonstrui
sao M. V. Blekden na osnovu onih poglavlja iz Knjige Mrtvih koja se
odnose na ulazak preminulog u dvoranu Stranog suda i njegovo
blaenstvo na Ostrvu Istine. To pokazuje na izuzetno fin nain daje
veoma mogue da su tekstovi koji su stigli do nas pod nazivom
Knjiga Mrtvih bili fragmenti rituala upuivanja koj i je korien u
danima kada je Egipat cvetao pod vostvom Adepata - Svetenika.
Kralj Neofitskog Rituala Zlatne Zore sadri u sebi isto tako vrlo
sline egipatske clemente. U tom ritualu razni oficiri, koji pred
stavljaju kosrnike Bogove, usporavaj u napredovanje Neofita u nje
govom obilaenju stanica u Hramu. "Ne moe da proe pored
mene, kae Cuvar Zapada, dok ne kae moje Ime! " Odgovor koji
daje kandidat glasi: "Tama je Tvoje Ime! Jer ti si Onaj Veliki na
Putu Senki." Potom mu se nudi savet: "Dete Zemlje, strah je greka.
Zato, budi bez straha! Jer u srcu krunisane Vrline on ne obitava! Ti
me poznaje, zato proi !" Kako se ritual odvija uz mnogo takvih iza
zova i odgovora daju se i razliita magijska uputstva, praena posve
enjem vatrom i vodom, proiavajui tako Neofitu za dalji put.
Ova posveenja koja u Hramu izvode predstavnici Bogova na glav
nim stranama sveta, pripremaju Neofita za ispunjenje Velikog Dela.

230

231

Drvo ivota

elmaeslo PoEJav\e

Prizivanjima u bie Neofita ulivaju se nebeske sile odozgo, obda

rujui ga hrabrou i voljom da bi ga osposobili da istraje do kraja.
Zatim mu se skidaju kapuljaa, gajtan i crna odora, da bi se mesto
njih bela odora prebacila preko njegovih ramena, kao simbol istoe
ivota i najuzvienije aspiracije koju je stekao kandidat. Posveenje
s jedne strane i zavrena prizivanja esencija, prati prenoenje
odre-enog znanja fundamentalnog za Magiju i filozofskog alfa
beta, uz preuzimanje zaveta tajnosti. Ukupno posmatrano ovo
predstavlja osnovu rituala inicijacije Neofite, uz izostavljanje ve
likog broja ne-vanih i trivijalnih varijacija.
Meutim, ukoliko se ne bude bavio praktinim magijskim ra
dom, Neofita od ovih inicijacija i obreda nee imati ba nikakve
koristi. Istina je da oni slue kao priprema, a takoe i da daju iz
vesnu posveenost i portvovanost i da zahvaljujui njima, zadatak
postaje shvatljiviji i verovatno manje opasan. U prilog iznetoj tvrdnji
treba se setiti da je Milarepi nakon njegovih inicijacija Marpa save
tovao da odmah pone sa praktinim radom, to su u njegovom
sluaju bili meditacija i koncentracija. Na studenta koji je pri
premljen, bilo obukom ili nekom uroenom osobenou - koja, u
sluaju reinkarnacije podrazumeva i ranije bavljenje ovim stvarima
- obredna inicijacija deluje na poseban nain darujui mu kratku ali
predivnu viziju o duhovnom cilju kome tei i s kojim se sada suoa
va. To se naroito odnosi na sluajeve gde su slubenici hrama pravi
hijerofanti, a ne samo po imenu, koji su dobro upoznati sa magij
skim ritualima i metodama sa stanovita prakse. Jer kada slubenik
u Hramu igra ulogu Boga, ukoliko je dobro upoznat sa magijskim
strunim metodama, on e tako savreno preuzeti Oblik tog Boga
da e iz njega zraiti magnetna sila Boga koji je u njemu i prodreti
do sredita due Neofita. Ovo preuzimanje Boanskih oblika, kao
to je ranije opisano, moe da ide tako daleko, ak do stvarnog preo
braaja, a zabeleeni su i istiniti sluajevi kada, ako je dovoljno
osetljiv, Neofit vie u Dvorani ne vidi hijerofanta kao obino ljudsko
bie koje glumi, ve kao ogromnu, blistavu i strahopotovanja do
stojnu, figuru Boga koju ovek obredno predstavlja. Ako su hijero
fanti, kao to sam ve rekao, obueni Magiari, kakvi su bili u vreme

drevnog Egipta, Inicijacija Neofite nije besmislena zvanina sluba,

ve obred izuzetno stvaran i snaan.
Toliko o ritualima inicijacija. Dramski ritual u kome se ne radi o
Inicijaciji, po koncepciji i nainu izvoenja mu je veoma slian.
Nekoliko individua, radi vlastite uzajamne dobrobiti, slono reci
tuje ivot Boga, a kroz ponavljanje prizivanja, komemorirajui govo
rom i kretnjama dogaaje iz istorijata tog Boga, uspevaju da prizovu
Boga u osveen prostor. Pridravajui se magijske tehnike i uzdiui
se dovoljno iznad uobiajene dualistike ravni svesti, dolazi do
trajnog sjedinjenja izmeu uesnika i boanstva. 8aha/kinje pred
stavljaju izvanredan primer Grkog dramskog rituala. U stvaci, sa
stanovita obreda, on predstavlja sve ono to jedan dramski ritual
treba da bude. On je toliko izuzetan, da ak i danas oni koji se
interesuju za njega to ine zato to on u njima budi oseanja koja
izaziva gledanje izvanredne pozorine tragedije. Uz ansambl upu
enika koji su dobro upoznati sa prizivanjem i rade slono meu
sobno uz ispoljavanje Volje i Imaginacije u propisanom magijskom
obliku, ovaj komad se moe pretvoriti u najmonije dramsko prizi
vanje Dionisa. Prevod stihova kojije uradio profesor Gilbert Mjuraj
pre predstavlja remek delo stvaralake poezije nego primer knjiev
nog prevodilatva sa grkog jezika, i na najverniji nain prenosi re
ligioznu atmosferu i duh ditiramba u oboavanju Baha. U ovom
komadu nailazimo na ushieno zaklinjanje Boga koje je tako tiplcno za sva pnzlvanJ3:

232

233

"Pojavi se, pojavi se, ma kakav da ti je oblik i ime

O, Planinski Biku, o, Stoglava Zmijo,
Lave Gorueg Plamena!
O Boe, Zveri, Misterijo, doi! ...
"

Zasnivajui se na istoj magijskoj temi, postoji i izvanredna himna

Dionisu u Olfejevim mistinim himnama, u prevodu Tomasa TejIo
ra:
"Doi, blagosloveni Dionisu, razliito nazvani
Bikoliki, munjom zaet, Bahusu slavni,
Boe Basara, univerzalna moi,
Maevima, krvlju i svetom poudom Naslaujui:

Cclmaeolo PO(J"vc

Drvo 2ivoLa
Na nebu veseo, ludi, buni Boe,
Pomamni inspiratoru, nosioe tapa od vree:
Od Bogova prognan, meu ljudima si bio,
Radosnijeg uma, i volei nas, doi nam mio."
Potrebno je mnogo vebe i ponavljanja da bi ovaj dramski ritual
bio efikasan pored, kao to je ve naglaeno, linog angaovanja na
magijskom radu. Bez ovog poslednjeg se ba nita ne moe postii.
Astralna tehnika Uzdizanja na Ravni, ispitivanje simbola pomou
vizije, formulisanje Oblika ili Maski Bogova, i vibriranje imena, kao
i primanje nekog od oblika Priea, nepohodni su na Putu Magije.
Istina, potrebno je ogromno strpljenje. Ali to vai za sve stvari koje
su vredne na bilo koji nain ili u bilo kom vidu. Iz dana u dan Teur
gista mora da istrajava u izvoenju prizivanja i rituala pre nego to
stigne do faze kada e osetiti da moe da upravlja ovom moi. U st
vari, sutina uspeha u svim vidovima Magije - bez obzira da li se radi
o dramskom ritualu ili neem drugom - je istrajnos!. Bez obzira ta
je sve postigao, Magiar mora da gaji strpljenje. U prethodno pri
remIjenom programu magijskog rada, neka vrsto prione na njega
bez oajavanja. Cilj koji je izloio i zakleo se da e ga izvesti pred
stavlja logos njegove Volje, od koga ne sme da odustane ni zajedan
pedalj, pa ak ni za deli pedlja. Gotovo je sigurno je da e ga spopa
dati strahovi i sumnje. Prijatelji i neprijatelji podjednako e ugro
avati mir uma i spokojstvo due, i dae sve od sebe da poremete
njegovu duhovnu ravnoteu, ubeujui ga u opasnost Magije i neiz
vesnost njenih rezultata. Protiv njega e kovati zaveru i na njega e
biti putena cela nebeska vojska, a da ne pominjem bezbrojne legije
neprijatelja. Samo ako odustane, prekri zakletvu ili odbaci aspira
ciju, Magiar e biti nepovratno izgubljen. Strana pogibelj vreba'
Kada se preuzme magijski zavet, on mora da se odri bilo ta da se
dogodi. Ukoliko ga smrt zadesi dok je njegov rad u toku, i tada neka
nastavi dalje, iz jednog ivota u drugi, sa duom posveenom zavetu
i duhom pogleda prikovanog za visine, zaklinjui se svetom zavetu
da e nastaviti taj rad. Levi je jednom primetio da Magiar mora da
radi kao da je svemogu i da mu je cela venost na raspolaganju.
Setio sam se jedne jednostavne, a ipak lepe legende u kojoj se javlja
234

ova tema. Zurno idui prema Venom boraviu Magiar nije prestajao da naporno, bez sumnje i straha, radi za prvopostavljeni cilj koji
je sada u izmaglici ugledao u daljini zlatne zore u Svetoj Zemlji.
Teko da je danas bilo kome poznata, a na nju se retko i poziva, ona
je objavljena u knjiici pod nazivom Knjiga srca opasanog zmijom, a
napisao ju je Alister Krouli. I premda nisam pristaa ovog pesnika,
ipak verujem da je ova knjiga jedna od najizuzetnijih i najdubljih do
sada objavljenih. Citat koji navodim posluie kao primer i njego
vog proznog stvaralatva ali i njegovog miljenja u vezi sa temom
koju razmatramo.
"Tu je bila i snana ptica koja se obraae rogatom kerastesu
(Cerastes - vrsta afrike zmije koja ima ronate izrasline na glavi prim. prev.) i zamoli ga za otrov. A velika zmija Kerna jedna od
Svetih, kraljevska Ureus zmija, odgovori mu i ree: J a jezdim nebom
Nu u koiji zvanoj Milioni-Godina i nisam videla ni jedno bie pod
Sobom koje bi bilo nalik na mene. Otrov u mojim zubima je naslee
dobijeno od mog oca, i oca moga oca; i kako da ti ga dam? Ti i tvoja
deca ivite onako kako smo ja i moji oevi iveli, podjednako hilja
dama miliona generacija, a onda e se moda dogoditi da milou
Monih tvojoj deci bude podarena kapljica otrova starosti.
Velika plica se raalosti i slete na cvet, i bi kao da nita nije reeno

medu njima. Ipak, ne mnogo zatim zmija ugrize pticu i ona umre.

Ali jedan Ibis koji je meditirao na obali Nila, predivni bog,

sluae i u. I odrekavi se svojih puteva Ibisa pretvori se u zmiju go
vorei, Igrom sudbine u hiljadu miliona miliona generacija moje
dece, ona e doi do kapljice otrova iz onjaka Uzvienoga. I gle
dajte! Nakon tri meseeve mene on postade zmija Ureus, a otrov
zuba bi u njemu i u njegovom semenu zanavek."
Ovaj duh nesavladive volje i odlunosti koju nita ne moe da
pobedi je ono to za Magiara ima neprocenjivu vrednos!. Mo
Volje je de jacto ono to ini Magiara, a bez tc moi ba nita ne bi
mogao da ostvari. Postignue se ne ostvaruje u roku dvadeset i etiri
sata, niti tokom nekoliko sunevih zalazaka; blistava Vizija i Miris
koje e konzumirati sama supstanca due mogu biti udaljeni godi
nama - ak i mnogim inkarnacijama u nejasnoj tami vremena koje
dolazi. Igra sudbine za ispunjenje najintimnije elje i aspiracije
235

OtVO ivola

Celmlo Po&ave

prema Adonaju moe da bude cilj koji pripada nekom drugom

svetu, drugom eonu i da postoji u prirodi snova. Drugi mogu otkriti
da je to cilj iji se slatki plodovi lako ubiru uz malo rada potrebnog
da se otkine. U svakom sluaju nijedan student nije u poziciji da
moe da kae, na poetku, kada e cilj konano da se dostigne. To
ne predstavlja ni problem kojim bi se trebalo baviti. Jer dua raste i
napreduje irenjem shvatanja i intuieije, kroz sled delanja duha na
stazi Magijske Svetlosti. Krila jaaju, sam let biva dui, a unutranja
svetiljka koja se hrani uljem mudrosti ostaje stalno upaljena. Tu
unutranju svetlost Magiar mora stalno da uva, daje nosi strpljivo
sa sobom po putevima i stranputicama ljudi, sve dok sam ne postane
ta svetlost. Ono to se pre svega zahteva su nepopustljiva aspiracija i
nesavladiva Volja; zatim rad. Neka Magiareva tenja bude onaha
kahu je imao mudri Ibis, ptica Kerna. Odrekni se svoj ih ljudskih
puteva i kreni putevima Boga! Znanje i Razgovor mogu biti poklon
koji mu nee biti podaren stotinama i hiljadama godina; ali ko zna
kamo duh sluae? Moe se dogoditi da igrom sluaja, kao kod
Ibisa, da bi se postigao cilj, ma koliko da to potraje, procveta zlatni
cvet Adonajevog ivota u sreu mnogo bre nego to bi to nekom
drugom prilikom moglo da se dogodi.
U meuvremenu, treba nastaviti sa Magijskim radom. Svako
dnevno Teurgista treba da se penje na ravni teei da se uzdigne sve
vie i vie, i da iskri svoj put kroz prozrane sfere jasne svetlosti Ya
tre. Sa svakim godinjim dobom njegova aspiracija e postajati sve
jaa, abelarujui ga snagom da istraje na svom putu magijske pobede
i sjedinjenja. Sve stvari mora dovesti u podruje svoje Volje. Najvia
nebesa, kao i najnii pakao. Ta Volja mora da bude nametnuta
najniim stanovnicima astrala tako ela na svaku njegovu elju i ko
mandu padnu na kolena. Na Magiaru, oigledno, lei velika odgo
vornost, koja se poveava sa svakim korakom kojim je blie svom
zadatku, i prolaskom svakog sata u njegovom zanimanju. "Priroda
nas ui, a Proroanstva potvruju, da ak i zle klice materije mogu
isto tako da budu korisne i dobre." Otuda je ta oelgovornost koju
preuzima Magiar kao sveti zalog. Zadatak transformisanja uni-

yerzuma je njegov i samo njegov, kao i preobraaji elemenata ma

terije u supstancu istinskog duha. Njegov ceo ivot mora da postane
neprekidna alhemijska operacija, tokom koje e u alem biku svoga
srca destilisati grubu materiju sveta u esenciju sasvim vedrog neba.
Njegovo srce, takoe, mora da stoji iznad oblaka podjednako us
pravno kao to to ine njegove noge kojima vrsto stoji na raznobo
jnoj zemlji. Samo e nepopustljivost i istrajnost doneti ovu
ispravnost njegovog duha, i tu nesalornljivu mo Volje. To su dvojni
polovi koji daju snagu i duinu Magiarevom baculumu (tapu).
Svih grana Teurgije treba vrsto da se pridrava godinama, ne
skrnavei ih poudom branja plodova svoj ih dela. U svakom sluaju,
a to e svako rei, boanska Umetnost izgrauje karakter i volju, a
vremenom e se formirati i povoljna karrna, na putu na kome se ni
jedna prepreka nee usuditi da ponikne u njegovoj glavi, dok Aneo
ne pouri da uzdigne duu - njegovog voljenog, i konzumira
mistino venanje tako odlagana. "Tog dana Gospod e postati
Jedno i Njegovo Ime e biti Jedno."
Cak i ako ne postignemo sjedinjenje s Adonajem, oel Magije se
mnogo dobija, jer teimo da preobratirno grubo u suptilno i isto. U
tome lei spasenje sveta. Ubrzo celo nae bie poinje da krui oko
nevidljivog Sunca divote, i mi bivamo sve vie privueni, kao to sc
metal pribliava magnetu. Premda mogu da proteknu eoni pre nego
to konano sasvim pribliimo, ipak oseamo, kao to je verovatno
Adam morao da se osea kada je ugledao u tami izgona svetlucanje
u kome je prepoznao blistavilo Nebeskog Raja, i shvatio da nije
uistinu izgubljen ve da e mu biti dato, nakon proienja, da jo
samo malo hoda i ue u njega. Biti siguran u ovo nije mala stvar. To
je vizija s kojom se ne moe lako suoiti. Neminovno, uvek ponovo
moramo nailaziti na neuspehe i padove, no postoje i sati i minuti
uivanja i radosti, kada aneli sa visina ponovo ponu da nose svoje
drevne aspekte slave pred naim oima, i mi se gubimo u vrelini i va
tri ekstaze i zadovoljstva, znajui da e oni koji su mrtvi vekovima i
od davnina, ipak moi ponovo da ustanu.

Kaldejska proroanstva, V. V. Veskat

236

237

Pclnae6lo Pol'!.ve

PETNAESTO POGLAVLJE

Kad tad postavie se pitanje odnosa savremenog Spiritualizma

prema Magiji. Otuda bi morali ve ovde da damo neke odgovore.
Ipak ograniiemo se samo na kratku raspravu, jer pisac smatra da
ova materija ne zavreuje mnogo panje. Samo par rei bie dovol
jno pa da se pokae u kom vidu se taj odnos javlja.
Premda su neki ranije mislili drukije, zapravo nema nikakve
veze izmeu Spiritualistikih pojava i onih koje se javljaju u Magiji.
Samo jedna re zasigurno razdvaja jednu od druge. Meutim, ta re
stvara nepremostiv jaz meu njima. Volja! Sve spiritualistike po
jave transa i materijalizacije su pasivne. One su sve skupa izvan
svesne kontrole medijuma koji, ni na koji nain, ne moe da podesi,
promen pa ak ni utvrdi vreme takve pojave kada se pojavi pred
njom. (Covek iz navike kae "pred njom ". Medijum se automatski
zamilja kao ena. Naravno, postoje i izuzeci). Magiar se, s druge
strane, trudi da tako obui svoju Volju da se ba nita ne odvija u
operaciji Svetlosti bez njenog uea. Sta god da izvede u Magiji to
je uraeno svesno i potpuno namerno. ledini znaajni izuzetak se
javlja kada se Volja razvije u tako monu udotvornu mainu da se
celokupna organizovanost Magiara u potpunosti identi fikuje sa
tom Voljom, a sve pojave oblika i svesti javljaju se automatski sa
njenim proirenjem. Njen rad moe da se vee za kretnju bilo kog
uda ili miia koja se, iako s5' dogaa izvan svesno ispaljene volje,
ipak izvrava snagom Volje. Cak i kada se radi o onome to se prosto
naziva "materijalizacijam", Magiar kontrolie prikazivanje duha. I
ne samo to, on moe uiniti da se taj duh j avi kroz njegovo dozivanje
i da ogranii njegove aktivnosti na odreenu propisanu povrinu
snagom svoje Volje. Vidljivi oblik duha sastoji se od grubih estica

238

dima miriljavih smola (tamjana), koje se namerno pale za tu svrhu.

Pored toga, Magiar poseduje mo da navede taj duh da odgovori
na pitanja pametno i da ga otera kada mu vie njegovo prisustvo nije
potrebno. Dozvolite mi da ponovim, to je samo ono to se tie
najnieg aspekta rada budui da je opte poznato da Zazivanja spadaju u nie stepene Teurgijske tehnike. Sta je onda sa Magijom
Svetlosti? Ona je takoe u skladu sa magijskom Voljom. Kada doe
do najvee krize u Prizivanju, kada sc ego naini pasivnim pred
opasnou koja mu preti od Mladoenje, uplaen i drhtei predaje
vlastito bie. Ovo povlaenje se odvija u skladu sa svesnom i voljnom
odlukom. Ovih par napomena trebalo bi da bude dovoljno da se
zakljui da se ova dva reda pojava sve skupa nalaze na razliitim rav
nima i da izmedu njih ne postoji veza. Spiritualizam se gotovo u ce
losti bavi proizvoenjem fizike pojave radi nje same, a to teko da u
bilo kom sluaju moe predstavljati bilo koju vrstu dokaza o tome da
dua opstaje i dalje nastavlja da postoji. Drugi sistem, Teurgija, bavi
se plemenitijim carstvom i razvojem ogromnih moi u oveku. Ma
giar nastoji da se sjedini sa svojom sutinom, sa dubokom, obita
vajuom stvarnou, tei ka duhovnom znanju, kako bi mogao da
shvati sa mudrou i intuicijom svoju krajnju besmrtnost, neuniti
vost i veitost.
Da bi se moglo razumno diskutovati o Spiritualizmu potrebno je
vratiti se na osnovne principe iznete na prethodnoj strani. Teurgista
se odnosi prema odlasku due nakon smrti iz oklopa u kome je bila
zatvorena gotovo na isti nain kao i Teozofija Madam Blava tske.
Nakon smrti tela, koje je samo vidljivo vozilo viih principa, Pravi
Covek, potpuno nenaruen gubitkom fizikog tela, stie na Astrainu
Ravan. Postepeno sc podie u nekoliko Palata koje je sam stvorio
nainom svog ivota koji je upravo proao; Palata u kojima se od
mara pored Bogova, upijajui svoja zemaljska iskustva i ugraujui
ih u snagu za narednu inkarnaciju. Magija, sledei Kabaliste, prih
vata filozofsku ideju o Reinkarnaciji ili GUgolemu due. U stvari,
Magiari idu tako daleko u ovoj filozofskoj teoriji da tvrde da u
odreenim fazama razvoja, kada ljudski organizam ponavljanim
posveenjima i prizivanjima postane prosvetljen, proien i ose

239

Drvo Z.lvola

Pelnaesle Poi'Jave

tljiv, seanja Nemaha sa njegovim viim emocijama i moima pro

dire u Ruah donosei sa sobom jasno seanje na prolo postoianje.
Nakon fizike smrti, trojstvo principa koje je Stvarni Covek
ostaje na Astralu zatvoren unutar Ruaha i njegovog Nefea . Dezin
tegracija, koja je ve zapoela pojavom fizike smrti, nastavlja se i
dalje. Nefe koji je vozilo strasti, emocija i instiktivnih postupaka,
tada se svlai sa grae. Meutim, on na toj ravni ostaje kao entitet,
oivljen u izvesnoj meri silama i slepim energijama sa kojima dolazi
u dodir. Polako ali sigurno razlae ako koje je ostalo u njemu, sve
dok se ne pretvori u elemente AstraIne Ravni kao to se fiziko telo
pretvorilo u prah. Zbog toga su Teurgistima zabranjene vizije i
doivljaji u ovom niem astralnom carstvu. Tu se ne moe pronai
nita to bi imalo duhovnu vrednost, jer to je svet raspadanja Nefe
ke materije i dezintegracije. Nefe se odbacuje, a "uzdie" se Unutranji Covek zatvoren u Ruahu do srednjeg strat uma Astrala, gde
se polako esencije prefinjenijih misli, plemeni tije emocije i do
ivljaji destiluju iz grubljih delova, i prisvaja ih sama priroda Nema
ha. Ovo razdvajanje sklonosti, s jedne strane, se asimilira i iri u
boanski Astral, Amenti. U ovom trenutku je potrebno da ob
jasnimo u kom smislu se koristi glagol "uzdizati se" i drugi glagoli
koji se koriste u slinom smislu. Nepotrebno je rei, radi se o me
tafizikom znaenju, jer subjektivne ravni nevidljivih svetova se ne
nastavljaju jedna iznad druge kao spratovi solitera, niti okruuju
jedna drugu kao slojevi, n a primer, crnog luka. Budui metafiziki,
svi svetovi se meusobno proimaju i meaju jedni sa drugima, tako
da je fiziki svet, koji je krajnja spoljanjost, istovremeno proet
sredinjim i najsuptilnijim sferama. Uzdizanje na Astralu, otuda
znai odlazak sa grublje ravni i uznoenje u preienije i razre
enije svetove, premda doslovno shvaeno znaenje ovog glagola
moe da da pogrenu predstavu.
Kada se magijska tradicija primeni na Spiritualizam onda to
znai da se ovaj drugi uglavnom bavi astralnim leevima ili Kli
fali-ma. Kroz pasivan i negativan trans, vii principi su primorani da
se povuku, ostavljajui vezu ili zatitu niim vozilima medijuma.
Vrata ostaju otvorena za ulazak svih moguih entiteta koji se nalaze
u astralnoj blizini. Budui da su se due umrlih ljudi uzdigle na

boanski Astral, najvei deo onih entiteta na niem astralu pripa

daju grub-Ijim elementalima, upraviteljima prirodnih pojava i ras
padajuim Klifolimo, ili nalijima kore velikog mozga. Tako
negativan Spiritualistiki trans u svojoj osnovi podrazumeva opsed
nutost raspadajuim ostacima i prljavim otpacima koji obitavaju na
toj ravni. Moe se postaviti pitanje: "Zato se, ukoliko su duhovi koji
stupaju u vezu sa medijumima samo astraIne ljuture, povremeno
javljaju inteligencija i razum?"
Re "povremeno" je veoma velikoduna. Jedna od injenica na
koj u ukazuju gotovo svi istraivai je odsustvo povezanosti i smisla u
porukama dobijenim "s one strane". U sluaju da se traak inteligen
cije ipak javi u blagoglagoljivim besmislicama koje se pruaju medi
jumima, sasvim opravdano se moe primeniti Levijevo razmiljanje.
Setiemo se da je Levi definisao AstraInu Svetlost kao magijski
agens, i da su u toj supstanci zabeleen i svaka misao, oseanje i delo.
Astralno telo, aspekt Nefea, budui da je sastavljeno od osetljive
materije AstraIne Svetlosti uestvuje u Levijevoj definiciji. Na pre
thodnim stranicama, ukazao sam na vezu izmeu Nesvesne i Kaba
listike koncepcije o Nefeu, iji je jedan aspekt astralno telo. U tom
vozilu su otuda zapisane sve misli koje je pojedinac pomislio tokom
ivota, svi opaaji i oseti koje je primio, i sve radnje koje jc izveo.
Kada se, nakon smrti, ovaj odbaeni Nefe!; podstakne na aktivnost
naizgled ivog bia, animiran inteligencijom, kroz energiju koju
izmeuje kako medijum u transu tako i misli uesnika seanse, ovo
astralno truplo moe da ispolji inteligenciju koju je u ivotu koris
tilo.
Ovaj obris vai za veinu komunikacija primljenih kroz Spiritual
istike izvore, mada, iskreno reeno, i za ovo vai, kao i za sva
uoptavanja da postoje izuzeci, premda su medijurni koji su u stanju
da prodru na vie ravni duhova izuzetno retki. Poto otvori vrata
svog astral a i svoje organizovanosti, medijum vie nije u stanju da se
kontrolie, niti je u stanju da izabere ta e a ta nee ui kroz ot
vorena vrata i zaposesti njegovu (njenu) linost. Naravno, sve ove
napomene se odnose na one sluajeve gde su pojave autentine.
Budui da u ovoj oblasti ima toliko namerni h prevara i trikova, pre
thodni navodi zavreuju da se objasne. S obzirom da je pasivan, me-

240

241

Drvo livala

Pelnaeslo POI'JavUe

dijum nije u stanju da kontrolie stvaranje pojava kada se njegova,

tako rei, psihika struja prekine; a kada se pojave koje se trae od
njega ostvaruju kroz primanje novca, onda je vrlo lako izigravati au
tentinu opsednutos!. Jo jednostavnije je isputati nesuvisle zvuke
koji se porede sa porukama primljenim od "preminulog". Stavie,
budui da gaje zaposeo entitet koji pripada najniem i isto zemalj
skom, njegovo zdruivanje sa medijumom teko da bi se moglo sma
trati podizanjem i oplemenjivanjem. Ono je ogranieno na isto
izopaujue delovanje, izazivajui da se u medijumu proiri i razvije
sve to je potencijalno bilo zlo u njemu. Otuda prevara, moralna
trule i pokvarenjatvo ne predstavljaju nikakvo iznenaenje.
Objanjenje uoptenijih fizikih pojava, tako karakteristinih za
Spiritualizam, moglo bi se ovde predvideti, ali poto je magijska teo
rija po ovom pitanju potpuno u skladu teorijom Blavatske, nema
potrebe da se bilo koja od njih razmatra. Dovoljno je napomenuti da
veina fizikih pojava, kada su autentine, potie iz ponaanja i moi
astralnog tela. Kako je supstanca ovog vozila prema definiciji pla
stina, magnetna i velike naponske snage, sledi da njeni razni la
novi, usled nenormalnog razvoja, mogu da se izlue iz fizikog tela i
donekle izau. Ova teorija objanjava prenoenje predmeta bez
fizikog kontakta, pojave Poltergeista (skakanje stola i drugi buni
zvuci koje izazivaju duhovi prilikom spiritualistikih seansi - prim.
prev.) i druge sline osobenosti. Gotovo sve su posledica pore
meaja ravnotee u sutinskom aspektu Nefea. One, oigledno,
nisu duhovne i nisu dokazale ni jednu tvrdnju koje su Spiritualisti
izneli u njihovo ime.
Onda kada je medijum dovoljno mudar i eli, shvatajui duboku
istinitost izneti h napomena, da preusmeri svoje pasivne moi u
neto korisno, preporuili bismo mu magijsku tehniku. U Spiritual
izmu ne postoji tehnika transa, niti postoje zatitne ili selektivne
metode koje bi se mogle upotrebiti. Kada se astralna vrata sluajno
ostave odkrinutim, svako ko eli da ue moe to da uini bez us
truavanja. Medijum je otvoren za opsednutost, posebno za nju
zbog prirode astraine ravni, kao i za boansko nadahnue. Me
utim, pomou nekih sredstava, kao to je Terajui Ritual Penta
grama, ova podlonost opsednutosti od strane elemenata se lako se

moe otkloniti. Unutar pravilno posveenog kruga, zatienog zva

ninim boanskim imenima, medijum noe da padne u trans bez
st.raha i opasnosti po njega. Recitovanje pogodnog prizivanja bo
anske sile, i prihvatanje Boanskih oblika pre ulaska u trans, moe
sve skupa dati rezultat koji pripada sasvim drugoj kategoriji, onoj
koji zaista stie sa daleko vie ravni. Dok je ranije bio bespomoan
pien za bilo kog astralnog posetioca koji bi uao u podruje njegove
aure, donosei sa sobom zagaenje i smrad trulei i raspadanja,
prihvatanjem magijskih metoda medijum moe vrlo uspeno da
sprei ove izmete da uu u podruje njegove linosti. I ne samo to,
mogu se prizvati entiteti drukije kategorije, boanski i duhovni po
svojoj prirodi, potpuno suprotni uobiajenim Spiritualistikim "sa
blastima", na ogromnu dobrobit medijuma i razvoj njegovih duhov
nih moi.
Smatram da nije potrebno da se u ovoj knjizi opisuju mnogi drugi
tipovi magijskih operacija, budui da ne zauzimaju veno mesto u
gradenju nebeskog svetilita, niti seu do pravih granica koje mo
raju biti opasane oko Hrama Svete Magijske Svetlosti. [ premda nc
moraju neminovno da budu ukljuene u znaenje koje podrazu
meva termin !ICrna Magija", ove metode se veoma tesno granie sa
ovom fazom. Budui da tee u tom smeru, Aspirant od njih nema
neke koristi u traganju za Adonajem i blaenstvom Bogova. Do
main niih operacija udi za sticanjem eljenih predmeta, kao to
su knjige, zlato, ene i slino. Tu spadaju radnje ruilaIva i opin
javanja, gatanja i preobraavanja i tako dalje. One su te kojima jc
poklanjano previe panje i interesovanja na utrb mnogo vanijih
stvari u grimorijima i manje vanim knjigama uputstava. Odvojene
od viih aspiracija one su, van svake sumnje, vredne osude.
Jedna od vanih grana nie, premda ne crnc, Magije je kontroli
sanje Tatvi ili vitalnih principa struja koje deluju u Prirodi. Prime
nom tatva simbola, uz steeno znanje o poscbnim satima tokom
dana kada ove sile zadobijaju prevlast i istou, Magiar moe, uko
liko to eli, da otvori vrata tela i due oivljavanju i reanimiranju sila
ovih okultnih struja. Na ovaj nain on se fiziki i psihiki osveava
kada je neraspoloen i kada su sile njegovog bia umrtvljene. U
Knjizi Mrtvih je pomenut vei broj magijskih transformacija od ko-

242

243

Drvo ivoLa

PeiJmcslo PoE!avc

jihje Ku ili magijski entitet u oveku sposobnost i praktina formula

za ova transformisanja, na primer u sokola, lotos, lastu i slino.
Kako postii da se bude nevidljiv za druge, ak i kada se ovek nalazi
meu mnotvom ljudi, kroz formulisanje obavijajueg astralnog
plata, predstavlja jo jednu od grana ove sive Magije koja postoji
izmeu Magije Svetlosti i tame. Ne bih rekao da bi aspirant za
Augeoide-a imao neke koristi od ovakvih nepouzdanih moi i pos
tignua.
Priroda Crne Magije koja izgleda da u velikoj meri mui tako
mnogo histerika sastoji se gotovo u celosti iz pobuda koje sc nalaze
u glavi izvoaa. Kada se Levi bavio ovom temom i vradbinama u
svojim spisima on je potpuno promaio sutinu, a njegovo krajnje
preterivanje, obojeno svom moguom stilskom kitnjastou i re
itou kojima je raspolagao, ine tivo smenim. Da neko moe da
ozbiljno da ga citira po ovom pitanju kao autentino tumaenje,
umesto da ga odbaci kao ist verbalizam, zaista ne mogu da shvatim.
Njegove opaske o jarcu Mendesu i oboavanju Bafometa u vezi sa
Templarima jednostavno su besmislene. ta moe da sc kae o ap
surdnim smernicama koje je dao, a koje su posluile kao mogui ko
raci koje su preduzeli oni zainteresovani za crnu magiju, sem da su
izvanredan materijal za dananje "trilere"? Tek treba da saznam na
kojim se adelenjima u prodavnicama prodaju svee napravljene od
ljudskog sala. Koje ljudsko bie je toliko glupo i tupo da razmilja o
pravljenju meavine tamjana sa krvlju jarca, krtice i slepog mia?
Drugu zastraujuu potrebu ini glava od nedavno uginule crne
make, slepi mi udavljen u krvi, rogovi devianskog jarca i lobanja
oceubice. Ipak u svojoj knjizi Knjiga Obredne Magije g. Veit upada u
nevolju upozoravajui, sa strahom, na Geciju zajedno sa Levijevim
apsurdnim crteom gecijskog kruga za koji se koriste pomenuti
"rekviziti". U pripremama za nanoenje smrtonosnog udarca Crnoj
Magiji, Veit pomera svoju teku artiljeriju na poloaj odakle bi
takvog neprijatelja daleko lake savladala duvaljka za izbacivanje
zrnaca suvog graka. Nema sumnje da je Levi "povukao nogu" i da
jednostavno nije mogao da odoli svom porivu da izvodi krajnje sa
blasne rituale, radoznalog deteta sa preterano bujnom matom.

Hipnoza, i in onemoguavanja druge osobe da bira ili koristi

svoju volju, predstavlja jedan od najgnusnijih oblika Crne Magije.
Onih koji koriste ovakve metode Teurgista bi morao da se kloni kao
kuge. Obino apsurdno zadovoljstvo da se spravljaju filteri, napici i
votane figure za radove na opinjavanju i iskoriavanju, ispod
dostojavtva su bilo kog iskrenog Teurgiste. Ono to bi moda moglo
da predstavlja istinsku Crnu Magiju je korienje peata i talismana
koje je izradila osoba koja je ovladala magijskom moi da bi odvratila od zla ili povrede svoje blinje. Operacije iji je cilj da se zazivanjem senki preminulih prijatelja i srodnika manifestuju u vidljiv
oblik sastoje se u manipulisanju astralnom supstancom, i nemaju ni
kakve svrhe, jer ih uznemirava tokom spokojne faze asimilacije i
procesa graenja sposobnnosti u viem astralu nakon fizike smrti.
Samo suluda ispraznost i preteran a radoznalost mogu se zado
voljavati Nekromantijom. Upravo ova grana vraanja je bliska Spiri
tualizmu, premda se radi korektnosti i pravednosti mora priznati da
su motivi u ovom drugom kultu uzvieniji i iskreniji. Meutim, u oba
sluaja, motiv ne predstavlja opravdanje, jer on je sramotni in
uperen protiv ukupnog toka Prirodnih procesa.
Budui da se ovo poglavlje uglavnom bavi Astralom, eleo bih da
se jo opirnije osvrnem na tehniku astralnog putovanja koje izvodi
Magiar. U obaveznu dunost Teurgiste spada, kao to je ve reeno
u prethodnom poglavlju, detaljno istraivanje viih nivoa Astraine
Svetlosti, onih koji se granie sa stvaralakim i arhetipskim sveto
vima, dok je u svom svetlucavom Telu Svetlosti koje sc preliva u
svim duginim bojama. Neustraivo mora da prodre tamo u svako
uvano svetilite, dobro se upoznajui sa sutinsko m prirodom i
razliitim aspektima koje ova ravan predstavlja, mada nikada ne
gubei iz vida jednu vanu injenicu koja uvek mora da bude pri
sutna u njegovom umu. Uvek mora da se trudi da prevazie tu ra
van. Onaje samo Uilite. Potrebno onoliko koliko su to lekcije koje
daje, a kada se lekcije jednom upiju i naue, prestaje potreba za
zadravanjem, i mora se tragati dalje za jo velianstvenijim 'Pala
tama Vatre i Mudrosti. Produhovljeno telo svetlosti treba nepre
stano da se obuava i poduava, a njegova supstanca se mora uiniti
osetljivijom i preienijom, tako da se iz nejasnog, bezoblinog, lu-

244

245

Dlvo ZivoLa

Del.naeslo DoEJavlje

narnog tela ponovo rodi blistajue solarna telo. To je ono telo u

kome Magiar moe da se uzdigne do nadsvesnih duhovnih visina i
amorfne vatre koja tamo obitava. Moe se dogoditi da student izne
nada naie, dok sistematski istrauje tu ravan u naporima da otkrije
prirodu njenog psiholokog sastava, na kapiju i da se suoi sa
naoruanim uvarima. Uprkos moi Pentagrama, magijskim pozama i znacima, prizivanju Cetiri Anela Cetiri Strane Sveta, i drugih magijskih naprava za dizanje i prolazak, ovi uvari mu ni pod
kojim okolnostima nee dati pravo da ue, niti emu dozvoliti da
proe pored vrata koja uvaju. U Svei Vizije pominje se pokuaj A.
E. da opie ovo mistika iskustvo. "Zatim sam opet bio zakovitlan, a
bio sam najtanja figura u ogromnom vazdunom prostoru, i preda
mnom j e bila ogromna kapija koja je delovala velianstveno kao
samo nebo, dok su dve zasenene figure ispunjavale njene vratnice i
nisu mi dozvoljavale da proem. To je sve ega se seam ... ". Neto
slino je pokuana da se opie i u Knjizi Mrtvih, jer u onim po
glavljima koja se odnose na imena Pilana, zajedno sa imenima
Straara, Cuvara i aneoskih Vratari, date su neke maglovite magijske aluzije o tome kako bi kroz njih moglo da se ue.
Na ovom mestu, pre nego to nastavimo dalje o ovoj temi Uzdi
zanja na Ravni, potrebno je da se italac upozna sa najvanijim as
pektom Astraine tehnike koji nikada ne srne da se zaboravi. Na
Pentagram, stanovnici Astraine Ravni reaguju na dva razliita i sas
vim osoben a naina. Iskustvo savremenih Teurgista u ovome se u
potpunosti podudara sa onim zabeleenim u celokupnoj magijskoj
tradiciji iz drevnih vremena. Oni svedoe da e kada se suoe sa
plamteom Zvezdom sa pet krakova, koja je formulisna Magijskom
Voljom, neka astralna bia vidno ustuknuti i izgledae kao da nes
taju. Meutim, druga klasa bia rasti i iriti se dok ne prekrije hori
zont predivnom svetlou i zraenjem. Iskustvo Magiara svih
vremena pokazuje da bia koja se gre u strahu od Pentagrama ili
bee glavom bez obzira su ili psoliki demoni ili elementar, i shodno
tome se mora prema njima i postupati. S druge strane, bie koje
oigledno ne pati zbog Pentagrama i odgovarajueg rituala teranja
je duhovna inteligencija, Aneo, uzvieno nebesko bie koje se
mora potovati, vole ti i oboavati.
-

-;:=::::=.;,-=---=---

-,

---_. -;---

246

Harpokral na lolosu

247

Drvo /;vola

Pelnaeolo Pol':iave

Varijanta simbola Pentagrama koju koriste drugi ljudi sa uspe

hom, u izvesnom stepenu je zlatni krst omotan ruom grimizne boje.
Simbolika je u oba sluaja potpuno ista, premda neki mogu smatrati
da krst budi neprijatne teoloke asocijacije. Govoreno je o etiri ele
menta koja se ire na etiri glavne strane sveta, dok se nad njima kao
kruna nalazi Rua, simbol lepot , plemenitosti i duhovnog ivota. U
praksi, on se koristi neto drukije od Pentagrama, jer pomou
maa je tee formulisati Ruin krst nego prethodni simbol; Magiar
umee predstavu ovog simbola izmeu drugih bia i sebe ne po
kuavajui da ga iscrta.
Otuda injenica da mu Aneo odenut vatrom i slavom, dok nosi
otar ma od plamena, ne dozvoljava da ue u Pilon, treba da
navede Teurgistu da zastane, i da razmisli. l er ona znai samo
jedno, a to je da on jo uvek nije dovoljno proien i osetljiv u svom
Telu od Svetlosti da bi bio u stanju da proe kroz taj Pilon u koji mu
nije odobren ulaz. Svojom sveanom dunou od prevashodne
vanosti treba da smatra izradu analize stredstava pomou kojih se
moe postii dalje proienje. U Telo Svetlosti treba da se ubrizga
duhovna supstanca iz viih i nebeskijih ravni. Uporno preuzimanje
Boanskih oblika, i preobraavanjem svog vlastitog astralnog oblika
u oblik Boga, i identifikovanjem sa morali m i duhovnim karakterom
Boga, pokazae se metodom delotvornijom od bilo koje druge.
Ovom metodom, supstanca Tela Svetlosti e vremenom poeti da
uestvuje u vatrenom bljetavilu i svetlucanju supstance Boga. Ve
rovatno je najfiniji Boanski oblik koji se moe preuzeti za ovu
svrhu oblik Harpokrata, Gospodara Tiine, koji sedi na lotosu, i koji
je blizanac Horusa u aspektu Snage i Vatre. Tradicionalni oblik u
kome je obino slikan je onaj nevine bebe, s prstom na usnama,
zgren kao embrion iznad belog lotosa koji izranja iz mora.Oko
njega je tamno plavo-crna boja, nalik na onu koju ima tatva simbol
Duha, koji predstavlja sveobuhvatajuu No. Lotos je viegodinji
simbol vraskrsnua i vene mladosti, a beba predstavlja nevinost,
duhovnost i vrhunski odmor. "Preko Boga koji sedi iznad lotosa",
tvrdi Jamblihus u MisIerijamaL "transcedentnost i jaina koji ni na
koji nain ne mogu doi u dodir sa prljavtinom, nejasno su nazna
eni, a takoe ukazuju na njegovo intelektualno i nebesko carstvo.

Jer sve to pripada lotosu ima kruan oblik, nasuprot obliku listova i
ploda; a kruenje je srodno kretanju intelekta, koji napaja energi
jom sa nepromenIjivom istovetnou, u jednom redu i u skladu sa
jednim razumeva njem. Ali Bog sam sebe postavlja, iznad ove vrste
suverenosti i energije, dostojanstven i svet, neizmerno proiren, i
obitavajui u sebi, na ta njegovo bie u sedeem poloaju eli da
ukae." Magijsko preuzimanje ovog oblika, naroito okruavanje
astralnog tela jajetom plavo crne ili indigo boje, dovoljno je snano
da otera bilo koji nepoeljni uticaj, jer uzdie Magiara iznad tog
carstva.
Posebno ova tehnika preuzimanja Harpokratovog Boanskog
oblika ima osoben znaaj, ak i kada se radi o svakodnevnom ivotu.
Kada ga spopadnu nepoeljne misli i mrska oseanja, osloboenje
od njihovog pritiska, p a ak i duhovna pomo i snaga, mogu se zado
biti preuzimanjem oblika ovog Boga. Ovim preuzimanjem bie se
preobraava u oblije Boga, a um se podie iznad svetovne
sitni-avosti tako to se asimiluje u karakter i prirodu boanstva.
Ovo naravno podrazumeva jainu imaginacije i volje, ali slikovne
predstave mnogi ljudi mnogo lake uobliavaju u svom umu nego
apstraktne ideje, a svaki ovek uz malo vebe moe da se obui da
vizuelizira tako jednostavan i lep oblik kao to je beba na lotosu.
ledina tekoa na koju se moe naii je preoblikovanje Tela Svet
losti i potonjeg pOistoveivanja i sjedinjavanja sa Bogom. Prirodno,
u ovome obuka ima nezamenIjivu ulogu.
Vibriranje boanskih imena je veba koja se nikako ne srne is
pustiti,jer sa poveavanjem obuenosti se grubi elementi pod prinu
dom izgone iz celokupnog sklopa, fizikog, astralnog i mo ralnog, a
.
drugi, finiji i osetljiviji elementi zauzimaju njihovo mesto. Cesto pri
manje Priesti takoe predstavlja izvanredno sredstvo za preo
braavanje i oplemenjivanje supstance celog bia. Na nekoj od
prethodnih stranica ova operacija je ukratko opisana, a sada bih
eleo da je istaknem rekapitulacijom teorija na kojima se zasniva.
Ukoliko se razdvoji od dogme, sutina Priesti je sledea. Uzimate
obinu supstancu kao to je, n a primer, penina hostija; pokrta
vate je vaom najuzvienijom predstavom o Bogu ili, u zavisnosti od
sluaja, u ime odreene duhovne Esencije, i unosite je u svoje telo.

248

249

Drvo 7,ivOUJ

Pelnaeslo PoEiavlje

Na ovaj nain, pomou simpatetike magije, dolazi do izmene u sas

tavu elemenata pod naponom Volje. Ono Io je ranije bilo zemal
jsko postaje boansko. Ono to je bilo zemaljski svetovno pretvara
se u nebesko. Penina hostija i vino izgleda da gotovo trenutno bi
vaju preneti u krv i upijeni od samog ega. Ustvari, ovo je vrsta talis
manske magije, jer imenovanjem supstance Magiar priziva
duhovnu silu usklaenu sa tim imenom, a u ovim fizikim telesmat
ima od penice i vina nalazi se ta sila, vezana kao u svojim zemaljskim stanitima. Cinjenica da Magiar jede, odnosno pije ovaj
telezmat, znai da on unosi u svoje bie duhovnu mo koja putem
svoje energije izbacuje iz njegovog bia neiste elemente, ime sc
ovek, uzdignut i preobraen, penje na uzvieniju ravan. Na ovaj
nain postie se preobraaj Tela Svetlosti iz tamnog lunarnog tela u
Solarno telo, svetlucavi organizam, razgovetnog i jasno formulisa
nog oblika, koji bljeti kao elik u fazi belog usijanja, sposoban da
proe kroz svaki Pilon, prodre u najpaljivije uvana Svetilita i za
dobije pomo aneoskih straara. U ovakvom telu od produ
hovljene supstance, velianstvenom Svadbenom ruhu, teurgista c
bez tekoa moi da se uzdie na ravni od Malkuta preko Staze Sat
urna do Sfere Temelja. Od Temelja moe da se die preko Strela
Aspiracije i Moi Sklada i Lepote, sve vie i vie iznad jalove
pustinje Bezdana, preko koje jae na Kabalistikoj Kamili, da bi ga u
Kraljevoj Palati, kojaje sveta Kruna Drveta Zivota, radosno i uz laskanje primila Kraljica. Stigavi u Krunu, Magiar nestaje. Meutim,
jo uvek postoji ona vrhunska svest Venoga Zivota koja je istinska
individualnost Magiara - onaj istinski deo njega koga je, vero
vatno, retko bio svesan tokom svog preanjeg ivota na zemlji - tog
primalnog univerzalnog duha, koji neopaen pulsira i vibrira u
jezgru srca svih.
Porfirije je napisao da "sue prolazei kroz sfere planeta navlae,
kao vieslojne tunike, kvalitete tih zvezda." Kako su Planete i Znaci
Zodijaka pripisani Drvetu, i utkani u sam smisao Deset Sefirota,
Magiar, pomou procesa Uzdizanja na Ravni, upija najvie kval
itete i karakteristike svake planete i Sefire. Kada se uspne do
Duhovne Svetlosti Neumirueg Plamena Zivota, Vidovnjak ugrauje u sebe moi svojstvene ravnima kroz koje je proao, a kako se

nie karakteristike njegovog bia teko uklapaju sa prilino bez

linom velianstvenou nebeskog carstva, one se odbacuju, prepu
tajui ovoj drugoj potovanja dostojno uvanje polja svesti.
Magiar poprima i transcendentuje, jednu za drugom, sve karakter
istike viih svetova, sve dok na kraju svog magijskog putovanja ne
,
uroni u bie Gospodara sveg Zivota. Krajnji cilj njegovog hodo
asnitva je ta mirna ekstaza u kojoj konana linost, misao i samos
vesnost, ak i via svest najviih Bogova, n e spadne potpuno i
Magiar se izmea u jedno sa Ain Sojom gde ni jedna trunka razli
itosti ne moe da ue.

250

251

Kada sam napravio plan i poeo da piem ovu knjigu o Magij i,

imao sam vrstu nameru da rasvetlim sve magijske procese koliko
god je u ljudskoj moi to jednostavnije i razumljivije, a u skladu sa
pravilnim razjanjavanjem ove tako teke i sloene teme. Budui da
je u prolosti mnogo puta s predumiljajem Magija prikazivana ne
jasnom i namerno nerazumljivom, izgleda daje dolo krajnje vreme
da se obezbedi materijal koji bi se jednom i zauvek mogao da koristi
kao jasan, definitivan prikaz. Pisac veruje da se dosledno pridravao
ove svoje namere, ali ipak konani sud je na itaocu. Dvosmisle
nosti, a ponekad i sasvim namerni pokuaji da se ova tema uini
nerazumljivom preko korienja veoma teko razumljive simbolike i
pominjanja ogromnog broja imena autoriteta, sve su to karakteris
tike mnotva magijskih knjiga, ime je njihova vrednost, ma kakva
da je, umanjena. Ostalo je da se u Ovom radu prikae jo jedna tajna
formula Praktine Magije tako izuzetne prirode - prekrivena, kao i
uvek u prolosti, opsenom tajanstvenih simbola i skrivena neprozir
nim velovima - da je i sam pisac u nedoumici da li je mudro i
pametno da se vrsto dri svoje prvobitne odluke. Ona bi, naravno,
u optem sadraju mogla da bude i preskoena, ali kako bi ova tema
u umerenoj meri bila potpuna, bar onoliko koliko su to glavni,
premda elementarni, dosad razmatrani aspekti Vie Magije, po
trebno je da se i ona u nekom vidu obuhvati. Metoda o kojoj nam
eravam da govorim je tako mona formula Magijske Svetlosti, i
jedna od onih koje je tako lako mogue zloupotrebiti i upotrebiti u
Crnoj Magiji, da ukoliko bi koncepcija njene tehnike i teorije uopte
i trebalo da bude izloena, onda bi prvobitna namera pisca morala
da bude odbaena. Bie potrebno da se pribegne jednom rei tom

simbolizmu koji je vekovima korien za prenoenje ovakvih i

slinih ideja. Otuda italac mora da bude siguran da nije namerno
zapetljana, niti je izlagana nejasno, nerazumljivo i besmisleno. Uko
liko se paljivo proue korien i termini, uoie se doslednost i
kontinuitet koji e pravim ljudima otkriti na potpuno taan nain
procese ove tehnike.
Misa Svetog Duha! Tako je nazvana ova metoda. Ona predstav
lja neto jedinstveno u sveukupnoj Magiji, jer obuhvata gotovo sve
poznate oblike Teurgijskog postupka. Ona je, istovremeno i kvin
tesencija i sinteza svih njih. Izmeu ostalih stvari odnosi sc i na
Magiju Talismana. Pomou ove metode iva duhovna sila se vezuje
u specifinu telezmarsku supstancu. Ona se ne dobija ni kao mrtva
ni kao inertna u talismanima, kao to je to sluaj u UObiajenom ob
rednom talismanskom zazivanju; ve je istovremeno vibrirajua, di
namina i sadri u klici potencijal rasta i razvoja. Na sasvim poseban
nain ona se jo vie tie formule Svetog Grala. Upotrebljen je zlatni
Putir duhovne milosti, u koji se sama sutina i vrelo ivota Teurgiste
moraju sipati zaradi spasenja ne samo njegove vlastite due, ve da
bi kroz to i celo oveanasvo moglo da bude spaeno. Obuhvaena
je i Priest, a Putir se koristi kao pehar priesti, iji sveti sadraj udotvoran i presijavajui; priesno vino, ukratko - mora da bude
osvetan i posveen Svevinjem. Priest koja se prima kroz unoenje
priesnog vina po ovom tumaenju predstavlja tajnu sutinu i opije
nog Magiara i vrhovnog Boga koga priziva. U ovu metodu je
ugraena, u visokom stepenu, i alhemiarska tehnika, uglavnom u
obimu u kome se odnosi na proizvodnju pitkog Zlata, Kamena Filozofa i Eliksira Zivota koji je Amrita, Rosa BesmrtnostI.
italac, pre svega, nikako ne sme da smetne S uma filozofsku for
mulu Tetragramatona koja je zapravo metoda ove Mise. Ovo uka
zuje na neophodnost praktinog ovladavanja brojanim principima
svete Kabale, jer to vie znanja neko poseduje i to je ono sistematinije klasifikovana prema sistemu indeksa Drveta Zivota, to e
za njega biti smislenija i znaajnija formula Tetragramatona. U po
glavlju u kome je data skica magijske teorije univerzuma ukratko su,
u vezi s ovim, objanjene opte odrednice svetih Imena. Ove ideje
treba u potpunosti da se shvate kao neraskidivi deo Drveta. Shva-

252

253

ESNAESTO POGLAVLJE

Drvo l.JIvola

&COn(lcsLo Pos1avc

tivi tako sutinu, italac bi trebalo da primeni svoje moi na sim

bolinu emu koja sada sledi.
Ilustraciju jednog poglavlja Franc Hartmanovih Tajnih simbola
Rozenkrojcera predstavlja crte sirene koja izranja iz mora. Na grudi
je stavila ruke, a odatle dve struje teku prema moru. Objanjavaj ui
ovu sliku Hartman pie da "Figura predstavlja osnovu stvari i nain
na koji su sve stvari roene. To je dvojni princip prirode; njegovi ro
ditelji su Sunce i Mesec; proizvodi vodu i vino, zlato i srebro uz
boiji blagoslov. Ukoliko maltretirate Orla Lav e postati nejak. 'O
rlove suze' i crvena krv Lava' moraju se sresti i pomcati. Orao i Lav
kupaju, jedu i vole jedan drugoga. Postae kao Salamandar i bie
nepromenljivi u vatri". Kada se ovaj citat dublje razmotri, mogu sc
pretpostaviti sledei principi: u ovom sistemu J u svetom Imenu se
naziva Crvenim Lavom, a prvo H je Beli Orao. Smatra se da su ova
dva slova predstavnici dva kosrnika principa, dve reke krvi boje
skerleta koje teku iz grudi sirene u more, dve razliite veno tekue
struje ivota i svetlosti i ljubavi koje neprestano istiu iz samog iv
ota. U njima snaga dodira i sjedinjenja, stvara novu drugaiju snagu,
bez bilo kakvog kidanja osetljivih granica tekuih struja i bilo kak
vog remeenja supstance. One se u prirodi uzajamno dopunjavaju i
suprotne su jedna drugoj; pa ipak u njima je utemeljeno celokupno
postojanje. Za sve alhemiarske operacije, prema mcrodavnima,
potrebna su dva glavna instrumenta: "jedna okrugla, kristalna po
suda, upravo srazmema kvalitetu svog sadraja" ili Tikva (cucur
bite) i "jedna teozofska, kabalistiki zaptivena pe ili Atanor".
Atanor je pripisan J, a Tikva je atribucija slova H.
Premda je pomenuto isto Zlato homogena supstanca, jedna i
nevidljiva, dinamina i bremenita beskrajnim mogunostima, za
njeno stvaranje se ipak koriste dve odvoj ene supstance. One su naz
vane Zmija, ili Krv Crvenog Lava i Suze, ili Gluten Belog Orla.
Zmija je atribueija slova V u Tetragramatonu, a poslednjem slovu H
tog Imena dodeljen je Gluten. Ove dve supstance su, takorei,
izdanci Lava i Orla. Prethodno pomenute alhemiarske instrumen
te treba posmatrati kao skladita ili generatore ova dva boanska

principa ili uzburkanih struja krvi i vatre i sile, jer Atanor je izvor ili
vozilo Zmije, a Gluten je pohranjen u Tikvi.
Proizvodnja alhemiarskog zlata koje je Rosa Besmrtnosti, sas
toji se u posebnoj operaciji koja ima nekoliko faza. Podsticanjem to
plote i duhovne vatre Atanora treba da doe do prenosa, uzdizanja
Zmije iz tog instrumenta u Tikvu, koja se koristi kao retorta. Al
hemiarsko venanje ili meanje dve struje sile u retorti dovodi do
trenutnog hemijskog raspadanja Zmije u mcnstruumu Glutena, koji
je solve deo u optoj alhemiarskoj formuli solve el coagula (rastvor
iti i zgusn uti). Ovravajui nad raspadnutom Zmijom i njenom
smru, uzdie sc velianstveni Feniks koji, kao talisman, treba da
bude ispunjen pomou neprekidnog prizivanja duhovnih principa
koji su u skladu sa operacijom koja se izvodi. Zavrni in Mise sc
sastoji ili II konzumiranju preobraenih elemenata, to je Amrita, ili
u pomazanju i osvetanju posebnog talismana.
Pre nego to se pristupi daljoj analizi aspekata ove Operacije,
trebalo bi upoznati itaoca sa citatom u kome sc ova Misa dosta
dugo ponavlja, uz korienje tradicionalne nomenklaturc alhemije.
"Ja sam boginja poznata po lepoti i vaenju (ekstrakcij i), rodena iz
naeg pravog mora koje opasuje celu zemlju i nikada ne miruje. Iz
mojih grudi izlivam mleko i krv; pusti neka ovo dvoje kljuaju dok sc
ne pretvore II srebro i zlato. 0 , najuzvienija stvari, iz koje sve druge
stvari proistiu, premda je na prvi pogled tvoja umetnost otrov,
ukraena si imenom Letei Orao ... Tvoj i roditelji su sunce i Mesec;
u tebi je voda i vino, zlato takode i srebro na zemlji, kako bi se
smrtnik mogao radovati ... Ali razmisli, o ovee, kakve stvari ti Bog
ovim poklanja. Mui Orla dok ne zaplae i Lava dok ne oslabi i na
smrt iskrvari. Krv ovog Lava ugradena u suze Orla je zemaljsko
blago." Ovo je, bez sumnje, takode objanjenje slike Franca Hart
mana.
Neki istaknuti strunjaci su grubo procenili da operacija od
uvodnog Prizivanja, sa vezivanjem sila II clemente, do ina samog
Sjedinjenja iz posveenog Putira, ne bi trebalo da traje manje od
jednog sata. Ponekad je, u stvari, potrebno znatno vie vremena,
naroito ako treba da se potpuno i do kraja izvede punjenje talis
mana. Potrebna je velika panja da sc sprei nezatieni gubitak ele-

Amfiteatar, H. Kunrat.
254

255

Dvo hvala

menata. Postoji mogunost stvarnog curenja ili prelivanja iz Tikve, a

upijanje ili isparavanja raspadnutih elemenata unutar tog instru
menta je nezgoda koja se ne sme dopustiti. Ne moe se preterati sa
naglaavanjem vanosti i ponavljanjem upozorenja da ukoliko
ele-meniti nisu pravilno posveeni, ili na prvom mestu, ukoliko priz
vana sila nije na pravom mestu ili ne postoji sigurna veza medu ele
mentima, cela operacija moe da bude ponitena. Uz to, ona vrlo
lako moe da se deformie u najnie dubine, to dovodi do stvaranja
Klifotskog uasa koji poinje da egzistira kao vampir kod
neuobiajeno osetljivih ljudi kao i kod onih koji su skloni histeriji i
opsednutosti. Ukoliko je eliksir pravilno destilisan i slui kao
sredina za prizvanog duha, tada su Nebesa otvorena, a Kapija sc uk
lanja pred Teurgistom, dok se blago zemlje se stavlja pod njegove
noge. "Ukoliko ga otkrije ne govori i dri to u tajnosti. Ne veruj
nikome do Bogu".
Svi brojni aspekti problema karike koja povezuje magijsku ope
raciju sa eljenim rezultatom trebalo bi da budu razmotreni. Uko
liko Operacija spada u one kojima je stvarno potreban spoljanji
talisman da bi se njegovo delovanje ispoljilo u vidljivom obliku, tre
balo bi da se napravi odgovarajui peat od metala, voska, ili na per
gamentu. Moe se osvetati i pomazati eliksirom koji je stvoren kroz
kanale Hermetikog Dela. Za ovu svrhu sasvim su pogodni oni
peati i talismani koji su opisani u Kljuu Kra/ja S% m oI/a i Magu
Ukoliko se dogodi da operacija koju Teurgista namerava da izvede
pripada kvalitetima lupitera, pogodan pentaki treba da bude pri
premljen pre Operacije. Tokom proizvodnje Eliksira, treba preuzeti
boansku masku boginje Maat, uz recitovanje molitve upuene el
jenom andelu ili inteligenciji. Na zavretku Mise minijaturnu koli
inu vrhunske rose treba staviti na sigil ili na talisman lupitera
punei ga tako nenadmanom silom potrebnom da se dobije eljeni
rezultat. Verovatno e tokom prakse doi i do izvesnih varijacija u
ovom postupku.
Pitanje veze ne ulazi u obred koji se izvodi za kraj u kome Krug i
Trougao, takorei demon i egzorcista, zauzimaju istu ravan, to jcst
kada Teurgista radi iskljuivo na svojoj svest, ne oekujui bilo
kakav spoljanji efekat. Misa Svetog Duha u tom sluaju automatski

doivljava vrhunac pri konzumiranju elemenata ispunjenih nabo

jem, a inkarniranje prizvane sile u Magiaru je neto to se samo po
sebi podrazumeva. Mislim, da je upravo ovo onaj tip operacije u
kome Misa Svetog Duha proizvodi najveu koliinu sile i uzdie se
do najvieg nivoa delatvornosti.
ak i za obine operacije, najvea prednost ove metode sastoji se
u tome to se obred moe u potpunosti razdeliti. Magiar sasvim
lako moe da izvede ritual teranja na Astralu, a prizivanja se mogu u
sebi recitovati, tako da Magiju obredne prirode ne mogu spoznati
neposveeni. Medutim, u sluajevima operacija kod kojih eljeni re
zultat postoji na nekoj drugoj ravni ili izvan svesti Magiara, izgleda
da posledice ne slede uvek sa istom nepogreivou kao to je to
sluaj u subjektivnim radnjama. Paljivo ispitivanje linih beleki
koje vode Magiari koji koriste ovu magijsku mainu, ukazuje da se
ona najbolje koristi za radove koji se odvijaju unutar svesti Ma
giara. To su one stvari u kojima je Misa Svetog Duha najmonija i
najdelotvornija. Teko da se od ove metode moe pronai neka koja
je bolja ili pogodnija za razvijanje Magijske Volje, obogaenje Ima
ginacije i za Prizivanje Adonaja i Univerzalnih Bogova da se nastane
u posveenom hramu Svetog Duha. Ovde nema troenja ivotne en
ergije, jer se sva energija koju za ovo upotrebi na kraju operacije
vraa Magiaru osnaena, i obogaena rodenjem zlatnog Feniksa,
simbola vaskrsenja i ponovnog radanja.
Vrhunska mo ove metodc je ljubav. Ma kako otrcano da delujc,
i ma kako da se usled suvie zloupotreba sama ova re ofucala, mora
se opet ponoviti da je ljubav pokretaka sila; mo koju uvek na uzici
dri Volja i koju uvek kontrolie Dua. Ovde ncma mesta za ru
ilaku mo Maa i sve ono to se pod Maem podrazumeva, dc
lilaki karakter bodea ili bilo kojeg drugog elementainog oruja.
Ova metoda se tako nametnula kao metoda kojoj nema premca.
Kako u njoj uestvuje ljubav, ona je utkana u materiju i sutinu sa
mog ivota.
Ova Misa je izuzetno jednostavna u Operaciji. Zapravo, jedan
Mag je primetio da ona nije komplikovanija od voenja bicikla;
naravno kada se izvre pripreme i savlada obuka. Vie od bilo ega
drugoga ona zahteva posebno monu i samostalnu Volju, naravno

256

257

Drvo l.NOLa

&snacslo PoEJavlje

uz prethodno dokazanu disciplinu, i um koji je obuen da postigne

duboku koncentraciju za dug vremenski period. Jedna od osobe
nosti ove tehnike je da ukoliko nije izuzetno obazriv i oprezan od sa
mog poetka Magiar veoma lako moe da izgubi kontrolu nad
svojim alhemijskim instrumentima, i na taj nain upropasti celu
operaciju. Uivanje u isto tehnikom izvoenju Mise, uz isklju
ivanje sastavnih elemenata pravilnog magijskog rada, predstavlja
veliku i najgoru opasnost. S druge strane, zato to element radosti i
uivanja spada u nju, ova tehnika zahteva savrenstvo pre svega. Um
mora da bude obuen da ostane koncentrisan pod svim okolnosti
ma. Kao uvod u magijsku praksu ove vrste, Joga prua izvanrcdnu
potporu. Moe se ak tvrditi da je za istinski uspeh u celokupnoj
Magiji sutinski vano potpuno ovladavanje tehnikama Joge.
Sledea opaska je verovatno na mestu. Povrno i isprva moe se
uiniti da postoji ogroman jaz izmeu ovog tipa magijske opcracije,
opisane sa tako mnogo ustruavanja, i uobiajcne obrednc radnje.
Istina je da Misa Svetoga Duha predstavlja napredak u odnosu na
mukotrpan i spor rad na obredu, premda je on od sutinskog zna
aja na poetku magijske obuke. Ova metoda je znatno direktnija i
usredsreenija na cilj, a zbog osobite klase energija koje ona donosi
a odnose se na Prirodu, njeni uticaji su znatno jai i dalekoseniji od
onih koje ima sama obredna metoda. U svakom sluaju, premda se
smatraju dve ma razliitim klasama rada, one mogu uz veliku pred
nost da se kombinuju i da se jedna koristi u sprezi sa drugom.
Autoriteti u alhemiji, zahvaljujui kojima je ovaj metod i cen
jen, postigli su optu saglasnost u miljenju da velianstvenost
njenih rezultata, koja je nesumnjiva, ne b i mogla da se postigne bez
molitve. Bez iskrene molitve nita trajno n i uzvieno ne moe da se
ostvari. Otuda dokje operacija Mise u toku, nadahnuto prizivanje,
bilo da je astralno ili ujno, moralo bi se izgovarati. Po prirodi bi
trebalo da bude u vidu kratke mantre koja odgovara prirodi i tipu
radnje ritmine strukture. Celoj operaciji trebalo bi da prethodi
uoptenije prizivanje kako b i se dao legitimitet radnji. Dok se as
tralni rad na stvaranju odvija, ritrnina mantra e pomoi da se uo
blie i oive moduli izazvani Voljom i Imaginacijom, privlaei
eljene duhovne sile. Zatim, kada se Zmija premesti iz Atanora i

otpone alhemijsko raspadanje u Glutenu Belog Orla, Tikva (Cu

curbite) e postati prihvatilite za novu supstancu, ivu i dina
minu, koja u sebi nosi neizbrisiv otisak prizivanja koje e obdariti
njenu plastinost i potencijal ogromnom pokretakom snagom za
kretanje u datom smeru. Sledie da se sa uzimanjem ove supstance
koja je filozofska Ziva, bremenita inteligencijom dinamine du
hovne energije sposobne da stvori unutar granica svog podruja
eljenu promenu, ostvari potpuno i zadovoljavajue ispuni kulmi
nacija aspiracije Magiara.
Ukoliko se izvede unutar na odgovarajui nain posveenog
Kruga, nakon detaljnog teranja, posle ega sledi mono prizivanje
boanske sile, i prihvatanja prikladnog Boijeg oblika, obred moe
ispoljiti neizrecivu snagu za otvaranje Kapije Nebesa. Koristei
samo Pehar i tap kao elementaina oruja, zajedno sa mantrom I
specijalizovanim ritminim prizivanjem, Misa retko moe da ne
uspe. Sjedinjenje ova dva razliita magijska oruja, veoma razliita
u odnosu na ono kako mogu n a prvi pogled da deluju, pospeuje im
moi, budui da oni u jednoj operaciji kombinuju najfinije aspekte
i najvee prednosti svakog od njih.

258

259

6cdomnaulo PoEiavc

SEDAMNAESTO POCUVIJE

Sada su pokriveni najvaniji aspekti Magije, Meutim, pre nego

to zavrim ovu knjigu, eleo bih da vam dam nekoliko primera
razliitih vrsta rituala i prizivanja koji su ukljueni u potpuni obred.
Na prethodnim stranicama ve je pom enul o nekoliko vrsta rituala, a
sada emo o njima neto odreenije rei. Celokupna obredna ope
raciJa se sastoji od veeg broja manjih ciklusa. Nezavisno od pitanja
pripreme i osvetanja oruja Umetnosti, Kruga, Trougla i Talis
mana, za koje su metode ve opisane, Obredna propoved (bogo
sluenJe) moe da se sastoji ak i od osam posebnih faza, a da ne
pominjerno injenicu da moe biti potrebno da se mnoge od njih,
radi naglaavanja, moraju ponoviti dva ili tri puta . Obred se otvara
sa potp unim Ritua lom teranja, koji je ve naveden, kako bi se dobio
potpuno ist i proien prostor za rad. Zatim obino sledi opte
prizivanje ili Molitva Gospodaru Univerzuma. Onda poinje preci
zan rad. Trebalo bi da bude prisutno prizivanje Boga koji upravlja
operacijom, recitovanje poziva Arhanelu ili Anelu, praeno sna
nim zaklinjanjem Duha ili Intel igencije da se pojavi u vidljivom ob
liku. Njegovo manifestovanje u Trouglu, u kome gori tamjan kao
ponuda i sredstvo da mu se da telo, doekuje se sa posebnom do
brodolicom. Potom sledi Dozvola za Odlazak, a Operacija se zat
vara potpu nim obrednim Teranjem . Predvieno je da se u ovom
poslednjem poglavlju da nekoliko primera za svaki od vanijih cik
lusa rada, pri emu e biti iznete one invokacije koje autoriteti za
ovu oblast smatraju kolskim primerima.
Priprema Hram a ili prostorije koja e se koristiti kao pozornica
za izvoenje magijskih operacija, predstavlja jednu od najvanijih
uvodnih radnji kojima Teurgista mora da pristupi. Stalno korienje
260

posebne sobe u kojoj su glavne preokupacije bile upranjavanje

Meditacije i ostale stvari uglavnom magijske prirode, samo po sebi
ve automatski posveuje taj ogranien prostor za Veliko Delo, od
bacujui sve neeljene i uznemiravajue uticaje. Jednostavan oblik
obreda osvetanja posebne komore za magijske potrebe moe vrlo
lako da se izvede ukljuivanjem rituala Pentagrama uz nekoliko
aforizama iz Kaldejskih proroanstava, na primcr u sledeem ritu
alu.
"Neka se Magiar okrene licem prema Istoku, i drei crni deo
Lotosovog tapa izgovori sledee rei:
HEKAS, HEKAS, ESTI BEBELOI'
"Tada neka izvede Mali teraj ui ritual Pentagrama tako da je for
miran Krug koji obuhvata povrinu cele Komore, nakon ega tap
treba poloiti na Oltar.
Proistiti spoljanje granice Kruga vodom, govorei: "Otuda pr
vo Svetenik koji upravlja delima Ognja mora da poprska svet vo
dom glasno jeeeg mora.
Proistiti ih vatrom, govorei: 'I kada, poto prikaze su iezle
sve, Ti ugleda taj Oganj Sveti, to oblika nema, to kao strela stremi
i seva, kroz skrivene dubine univerzuma. Ti pouj Glas Ognja!'
Zatim ponovo uzmi Lotosov tap za belu stranu, i ponovi Mo
litvu:
'Neka si svet Ti Gospodaru Univerzuma.
Neka si svet Ti Koga Priroda nije stvorila.
Neka si svet Ti Svevinji i Svemoni,
Gospodaru Svetlosti i Tame.' "
Odmah nakon to su poetna teranja izvedena, a neposredno pre
poetka Obreda, uputno je izvesti Prizivanje Viega. Upravo kao to
e nii teiti onome to je iznad, isto se tako pretpostavlja da e vii
teiti ujedinjenju s onim to je ispod. Da bi Obred bio uravnoteen,
prizivanje Vie Volje - bez obzira da li se shvata kao Augoeides ili
Gospodar Univerzuma - smatra se neizostavnim delom svake ope
racije. Molitva koja sledi prvi put se javlja u Franc Hartmanovom
delu Tajni simboli Rozenkrojcera i predstavlja jednu od najelokvent-

261

Drvo "ivela

6edamnav;lo PoEJavUe

nijih i najuzvienijih himni, podesnih za pomenutu svrhu, ikada

napisanih:
"Vena i Univerzalna Fontano Lj ubavi, Mudrosti i Sree; Pri
roda je knjiga u kojoj Tvoj karakter zapisan, i niko je ne moe
proitati ako nije pohaao Tvoju kolu. Zato su nae oi uprte u
Tebe, kao to su oi sluge uprte u ruke njegovog gospodara i gospo
darice, od kojih dobijaju darove.
O, Ti, Gospodaru Kraljeva, ko je taj koji Te ne ceni neprestano i
zauvek svim svojim srcem? Jer sve

II

univerzumu dolazi od Tebe, iz Tebe,

pripada Tebi i mora ponovo da Ti se vrati. Sve to postoji neminovno e

potpasti pod tvoju Ljubav iii Tvoj Bes, Tvoju Svetlost ili Tvoj u Vatru, i sve
bilo da je dobro ili zlo, mora sluiti

II

Tvoju slavu.

Samo ti si Gospodar, jer Tvoja Volja je vrelo svih moi koje pos
toje u Univerzumu: niko ne moe izmai Tebi. Ti si Kralj Sveta, tvoj
dom je na Nebesima i u svetilitu srca estitoga.
-

Univerzalni Bog, Jedan Zivot, ledna Mo, Ti Sve

izraavanja

II

Svemu, izvan moi

poimanja. O Prirodo! Ti neto iz niega, ti simbolu Mu

drosti! U Sebi sam nita,

II

Tebi sam ja ono to Ja jesam. J a ivim

J a nainjenom od niega; ivi

II

II

Tvome

meni i izvedi mc iz podruja mene

II

Venu Svetlost."

U Svetoj Magiji Abramelina Maga, Abraham Jevrejin strogo

vodi rauna da ne da ni jednu molitvu niti prizivanje, savetujui da
su najbolja prizivanja ona koja pojedinac napie tako da odgovaraju
njegovim linim potrebama. Meutim, na stranicama svoje knjige
on daje Molitvu koja je pogodna, kao i prethacIna rozenkrojeerska,
za otvaranje Obreda kako bi se uzdigao um Magiara, i kako bi se
privukla boanska nadahnua da bl agoslove delo koje se izvodi.
"O Gospode Boe, Milostivi, Dobri, Strpljivi, Najblai i Najve
likoduniji, koji daruje svoju milotu na hiljade naina i hiljadama
generacija; koji zaboravlja nepravde, grehe i prestupe ljudi, u ijem
Prisustvu niko nije nevin; koji prenosi grehe oeva na sinove i
neake i treu i etvrtu generaciju; znam svoje slabosti i da nisam
vredan da se pojavim pred Tvojim Boanskim Dostojanstvom, ak
ni da molim i preklinjem Tvoju Dobrotu i Milost i za najmanju
Panju.
Ali, O Gospode nad Gospodima, [zvor Tvoje Darelj ivosti su takove

liki

usuuju

se da pridu, i poziva ih da piju Tvoj u Milotu.

Boe, saali se na mene i skini sa mene sve moje prestupe i zlobu; oisti

men i i osnai ga,

tako da postane dovoljno jak da moe sa shvati Misteriju Tvoje Milosti i
moju duu od svih neastivih greha; obnovi moj duh u

Blaga Tvoje Boanske Mudrosti. Pomai me i Uljem Tvog Miropo

mazanja, kojim si posvetio sve Tvoje Proroke, i proisti u meni sve to pri-

pada mani kako bih bio dostojan Razgovora Tvoj ih Svetih Andela Cuva,a
i Tvoje Boanske Mudrosti, i podari m i Mo koji si dao Tvojim Prorocima
nad svim zlim Duhovima."

Verovatno je jedna od najlepih uvodnih molitvi za koje zna pi

sac ove knjige ona koju je napisao AJister Krauli. Ona se javlja u
mistinom komadu pod imenom Brod, i sastavljena je pre mnogo
godina. U njoj nema bilo koakvog neprijatnog uplitanja metafizike,
prisutnog u drugim molitvama, koji mogu da vreaju filozofska
oseanja oveka. Kako je napisana u stihovima, njeno dejstvo je ku
mulativno, inei da se mnogo lake doe do ushienja:
liTi koji si ja, izvan svega to ja jesam,
Ti koji ni prirode ni imena nema,
Koji jesi i onda kad sve sem Tebe nestane,
Ti, sreditu i tajno Sunca,
Ti, skriveni izvoru svega znanog i neznanog
Ti usamljeni, Jedini,
Istinski Ognju unutar stena,
koji umnoava i raa izvore i seme
Zivota, Ljubavi, Slobode i Svetla,
Ti izvan moi govora i vida,
Tebe prizivam, moj tinjajui Ognju
Koji se rasplamsava jainom mojih tenji.
Tebe prizivam, stanovnie srca,
Tebe sreditu i tajno Sunca,
I tu najsvetiju tajnu
Ciji sam nosilac ja.
Pojavi se, najsramotniji i najmiliji,
Kao to je zakonito nalae,
U Tvome detetu.
-

da on Sam zove one kji su posramljeni zbog svoj ih grehova, i ne

262

Stoga, o Gospode

263

kdamnaeslo PoeJavljc
Jer Ocu i Sinu,
Sveti Duh pravilo je,
Muko-ensko, sutinski jedno,
Muko bie odeveno enskim oblikom.
Slava i oboavanje u visinama,
Tebi Golub e, koji oveka do boanstva die,
Da bi on kraljem bio,
U proletnjem suncu posle zimske oluje.
Slava i oboavanje Tebi,
2ivotni soku pepela sveta, udesno drvo!
Slava Tebi iz Pozlaene Grobnice,
Slava Tebi iz Iekujue Materice,
Slava Tebi iz zemlje nepoarane!
Slava Tebi iz nevinosti zavetavane!
Slava Tebi istinskom Jedinstvu
Sazdanom od Venog Trojstva!
Slava Tebi, Oe i Majko,
Sopstvo, ja sam koji jesam!
Slava Tebi, veno Sunce,
Tebi Jedno u Trojstvu,
Tebi Trojstvu u Jedinstvu!
Slava i oboavanje Tebi,
2ivotni soku pepela sveta, udesno drvo!
U spisima najistaknutijeg plato niste, Tomasa TejIora, mogu se
pronai neki dobrodoli primeri himni i prizivanja koji su podesni za
magijske svrhe. U stvari, Tejlor je 1787. godine preveo jedan tom sa
grkog pod nazivom Mistine Olfejeve himne u kome se nalaze prizi
vanja upuena gotovo svakom od glavnim Bogova. Otuda e za stu
denta Teurgije ova knjiga predstavljati najveu pomo u praktinom
radu, naroito kada se ima u vidu injenica da je Tejlor smatrao da
je sadraj ove knjige korien u Eleusinskim misterijama. Ovdc se
nalazi izvanredna Himna Nebesima, koja pripada tipu opte molitve
koja prethodi Obredu, a kojoj za ovu svrhu nema premca.
"O veliko Nebo iji moni sklop ne zna za preskok,
Oe svega iz ega je svet proistekao,
264

Uj, dareljivi roditelju, izvoru i kraju svega,

Koji veno krui oko ove lopte;
Nad Bogovima, ije zatitnike sile okruuju
Ceo svet veno trajuim vezama;
ije tedre grudi i kruni navoji
Stranu neminovnost prirode sadre.
Eterian, zemaljski, iji svakovrsni sklop
Azuran, pun formi, nijedna sila ne moe ukrotiti.
Svevidei izvoru Saturna i vremena,
Zanavek blagosloven, uzvieno boanstvo.
Naklonjen novoj mistikoj iskri
Krunie njene elje boanskim ivotom."
U istom tomu nalazi se i Himna Majci Bogova, koja se kao prizi
vanje moe koristiti gotovo na isti nain kao i prethodna kao uvodna
molitva u stvarnu obrednu radnju. To je tivo koje zavreuje da
bude navedeno:
"Majko Bogova, hraniteljice svih, pogledaj na menc
Prepotovana, i uslii molitvu moju.
Uprestoljena na koiji, koju vuku lavovi,
Od svemonih lavova, snanih i okretnih,
Ti upravlja skiptrom boanstvenog dela,
I sredite sveta, glasovito, znano, Tvoj e je samo.
Kako je elja Tvoja, svi smrtni stvorovi,
Svoju stalnu hranu Tvoj om dobrotom dobijaju.
Jz Tebe more i svaka reka istie.
Najbolje i izvor bogatstva je Tvoje ime za nas
Za smrtnog oveka radost sa bude ljubazan;
Jer svako dobro koje dajeTvoja dua raduje.
Doi, svemogua moi, blagoslovi naa dela,
Blagosloven, zanavek, Frigijski Spasitelju, doi,
Saturnova velika kraljice, radujui se u gozbi,
Nebeska carice, drevna i vena nevesto ivota,
Pomam a nadahnua; prui svoju pomo onom koj i te moli;
S radou pogledaj na sjaj tamjana
i zadovaljna budi rtvom koja ti je darovana."
265

Drvo ZtvoLa

&damnacolo PoElavc

Moli t:'a koja sledi je preuzeta iz obrednog prizivanja Svetog

Anela Cuvara koji je izveo pokojni Alen Benet, jedan od Adepata
Zlatne Zore, pre nego to je pristupio Budistikoj Sagi i postao
Bikhu Ananda Meteja:
"Neka si slavljen Ti, Gospodaru mog ivota, jer Ti si mi dozvolio
da tako duboko uem u Svetilite Tvoje Neizrecive Misterije; i
udostoji me manifestovanja nekog malog dela Slave Tvoga Bia. O
uj me Anele Boga Velikoga; uj me i primi moju molitvu' Obdari
me da mogu da podrim Simbol Samo-rtvovanja: i podari mi mo
shvatanja mrvice koja bi me dovela blie Tebi! Naui me, zvezda ni
Due, sve vie i vie o Tvojoj Misteriji i Tvojoj Vladavini; uini da
svakim danom i satom budem sve blie i blie Tebi! Dozvoli mi da
pomognem u Tvojoj patnji kako bih jednoga dana mogao da uest
vujem u Tvojoj Slavi, onog dana kada Sin oveka bude prizvan pred
Gospodara Duhova i Njegovo Ime u prisustvu Bogova'
I za taj dan, naui me samo jednu stvar: kako da od Tebe nauim
Misterije Vie Magije Svetlosti. Kako da dobijem od Stanovnika u
blistavim Elementima njihovo znanje i Mo: i kako najbolje cla
upotrebim ovo znanje da bih pomogao svojima blinjima.
I na kraju, molim Te, dozvoli da bude uspostavljena veza izmeu
nas; kako bih uvek mogao da traim i traei dobijem pomo i savet
od Tebe koji si sutina moga sopstva. I pred tobom obeavam i zak
linjem se da u kroz pomo koju mi prui On koji sedi na Svetom
Tronu tako proistiti svoje srce i um da sc jednoga dana istinski
mogu sjediniti s tobom koji su Uistinu moj Vii Duh, moj Vladalac,
moj Vodi, moj Gospodar i Kralj !"
I premcla j e oblik gnostiki h prizivanja veoma dobro poznat
onima koji prouavaju Magiju i Misticizam , ipak bih eleo da
prikaem jedan izuzetno dobar primer koji potie iz Brusovog pera.
Sadri veliki broj zazivanja varvarskih imena, a izrekao ga je Hristos
radi proienja Svojih sledbenika:
"Cuj me, o, moj Oe, Oe sveg Oinstva, Beskrajna Svetlosti,
uini ove moje uenike clostajnima da prime Vatreno Krtenje,
oprosti im grehe, oisti nepravde koje su poinili svesno ili nes
vesno, one koje su poinili od svog najranijeg detinjstva pa do
dananjeg dana, njihove nepromiljene rei, njihov zao govor, nji-

hovo lano svedoenje, njihove krae, njihove lai, njihove klevete,

njihov razvrat, njihovu preljubu, njihovu lakomost, njihovu krtost, i
sve grehe koje koje su mogli poiniti, poniti ih, proisti ih od njih, i
dozvoli da ZOROKOTHORA doe u tajnosti i donese im Vodu
Vatrenog Krtenja Device Blaga.

266

"uj me, Oe moj: prizivam Tvoj a Nepodmitljiva Imena Skrivena u

Eonima za navek. AZARAKAZA AAM ATHKRATITATH 101010
ZAMEN ZAMEN ZAMEN

IAOTH

IAOTH

IAOTH

PHAOPH

PHAOPH PHAOPH KHIOEPHOZPE KHENOBINYTH ZARLAJ

LAZARLAl LAIZAI, AMEN AMEN; ZAZIZAY A NEBEOYNISPH
PHAOMY

PHAOMY

AMOYNAI

AMEN

PHAOMY

AMEN

AMEN

AMOYNAI
ZAZAZAZI

AMOYNAI
TEAZAZA

ZOTHAZAZAZA. uj me, Oe moj, Oe svih oinstava, Beskrajna

Svetlosti, prizivam Tvoj a Nepodmitljiva Imena jer u Eonu Svetlosti

ZOROKOTHARA treba d a mi donese Vodu Vatrenog Krtenja od De
vice Svetlosti, kako bih na kraju mogao da pokrstim moje sledbenike.
Pouj me, Oe moj, Oe

sveg Oinstva, Beskrajna Svetlosti, kako bi De

vica Svetlosti mogla da doe i pokrsti moje uenike Vatrom, kako bi im

oprostila grehe, proistila njihove nepravde, jer prizivam Tvoje Ncrpod
mitIjiva Imc koje je ZOTHOOZATHOITHAZZAOTH AMEN AMEN
-

AMEN. Cuj me i ti, o, Device Svetlosti, o Sudija Istine, oprosti grehe mo-

jih uenika; a ako im, 0, Oe moj, poniti nepravde njihove, da li bi mogli

postati batinici Kraljevstva Svetlosti, i tada izvede udo nad kadioni
cama ovog slatkog miomirisa."

Pridolici je potrebno samo malo domiljatosti da napravi

potrebne izmene u ovim ritualima i da ih prilagodi svojim potre
bama. Ovde promena u izgovoru, tamo u rei, i rezultat je lini rit
uaL Isto vai i za rituale iz Knjige Mrtvih , od kojih su mnogi lirski i
hvalospevni. U CLXXXJI poglavlju dato je kratko Prizivanje, u
kome je Tot predstavljen kao onaj koji se identifikovao sa preminu
lim.
"Ja sam Tot, savren zapis, ije su ruke iste. Ja sam gospodar is
tote, unititelj zla, zapis dobra i istine, a ono ega se ja gnuam je
greh.
Blagosloven sam, jer ja sam pero boga Neb-er-thera, gosodara
zakona, koji je podario re mudrosti i razumevanja, i iji govor vlada
dvostrukom zemljom. Ja sam Tot gospodat pravednosti i istine, koj i
267

Drvo ,..ivala

&damnacslo Do!,!avlje

ini da slab pobeduje, a da onaj koji se sveti jadnome i onaj koji mu

se suprotstavlja ne bude u pravu.
Ja rasipam tamu!
Ja uklanjam oluje, i donosim vetar u Un-Nefer, divni povetarac
severnog vetra, onako nean kakav je kada izae iz utrobe svoje
majke.
Ja ga navodim da ude u skrivena stanita, a on e oiveti duu
Nepokretnog-Srca, Un-Nefera, sina Nuit, Horusa pobednika'"
Nepotrebno je rei da se prilikom korienja navedenog prizi.
vanja magijski preuzela Oblik Boga Tota, a sam ritual nabraja neke
kvalitete i moi ovog Boga, ije reci tovanje pomae u sjedinjenju i
meanju supstanci. Ritual koji je naveo E. A. Valis Bad u /:'gi.
pa/skim Bogovima, a upotrebljavan je za prizivanje Ozirisa, pred.
stavlja daleko bolji primer. Bilo je potrebno da se donekle preu redi,
budui da je bio predugaak i ratrkan na vie mesta.
"Zdravo da si, gospodaru Ozirisu. Zdravo da si, gospodaru
Ozi-risu. Zdravo da si, gospodaru Ozirisu.
Zdravo, zdravo, prelepi deae, dadi odmah u svoj hram, je r te
ne vidimo. Zdravo, prelepi deae, dadi u svoj hra m, i nauci no
kada ode od nas.
Zdravo da si, ti koji vodi iz sata u sat, koji sc poveava izuzev u nj e

Zdravo da si, ti koji si samostvoreni .. Zdravo da si, ti ije je srce

mirno, dadi u svoj grad. Ti miljenie bogova i boginja koji uranja u
Nu, dadi u svoj hram; ti si u Tuatu, primi svoje rtve ...
Zdravo da si ti, sveti evete Velike Kue. Zdravo da si ti, koji
donosi sveto ue barke Sekti; ti Gospodaru Barke Henu koj i ob
navlja svoju mladost na skrivenom mestu, ti savrena Duo ... Zdra
vo da si, ti skriveni, koga oveanstvo zna.
Zdravo! Zdravo! Ti koji sija nad njim koji je u Tuat-u i poka
zuje mu Disk, ti Gospodaru Krune Atef. Zdrano da si, monie
uasa, ti koji ustaje u Tebi, koji cveta zauvek. Zdravo da si, ti iva
duo Ozirisa okrunjena dijademom sa mesecom."
Jo jedan ritual iz egipatskih izvora predstavlja Himna Amon
Raa, a preuzeta je sa uvenog Haris Magijskog Papirusa.
"O Amane skriven u sreditu njegovog oka, duhu koji sija u sve
tom oku, posveen Svetim Promeniteljima, onima koji nisu poznati'
Blistavi su njegovi oblici skriveni bljetavilom Svetlosti.
"Misterijo Misterija, Skrivena Misterijo, Zdravo da si Ti u sreo
ditu nebesa. Ti, koji si Istina, doneo si bogove. Znaci Istine su u
tvom misterioznom svetilitu. Ti si uinio da tvoja majka Meron
pone da sija. Ti si pustio obasjavajue zrake. Ti obavija zemlju svo
jom svetlou dok se ne vrati u planinu koja je Zemlja Akera. Ti si
onaj koji se oboava u vodama. Plodna zemlja te oboava. Kada
tvoja cor/ege prede na skrivenu planinu divlja ivotinja se die u
svom brlogu, duhovi istoka te slave, oni se boje svetlosti tvoga diska.
Duhovi Khenaka ti kliku kada tvoja Svetlost obasja njihova lica.
Putuje preko drugog neba preko koga tvoj i neprijatelji ne mogu
proi. Vatra tvog srca napada udovite Ha-her. Peti Tetu uva
vode oko tvoje barke. Ti odreduje boravite udovita Oun ti, koje
je Nubti posekao svojim maem.
"To je Bog koji je u svom besu preoteo nebo i zemlju. Njegova
sposobnost da uniti svoje neprijatelje j mona. Njegovo koplje je
instrument smrti za udovite Oubnro. Sepavi ga iznenada potla
io ga je; nainio sc njegovim gospodarem i primorava ga da se vrati
u svoje stanite; zatim mu prodire oko i tu je njegova pobeda; po
tom udovite guta ivi plamen; od glave do stopala svi njegovi de
lovi gore u toj vatri. Ti donosi svoje sluge na nebo sa povoljnim

govo doba. Ti si uzvieni lik svog oca Tenena, ti si skrivena esencija koja

dolazi iz Aturna. O, ti Gospodaru, o ti Gospodaru, koji si mnogo vei nego

O, ti najstariji sine utrobe tvoje majke. Vrati nam sc sa

onim to ti pripada, i mi emo te prigrli ti ; ne odlazi od nas, D, ti prclcpo i

to je to tvoj otac,

voljeno lice, ti liku Tenena, ti muevni, ti gospodaru ljubavi. Dodi u miru,

i dozvoli nam da vidimo, naeg Gospodara ...
Zdravo da si, Prine, koji dolazi iz utrobe ... praiskonske majke.
Zdravo, Gospodaru mnotva aspekata i stvorenih oblija, zlatni krugu u
hramovima; gospodaru vremena, darodave godina. Zdravo, gospodaru
ivota za svu venost; gospodaru miliona i milijardi, koji sija i dok se
uzdie i kada zalazi. Zdravo da si, gospodaru uasa, ti monie straha

trepeta.

Zdravo da si, gospodaru mnotava aspekata, mukog i enskog; ok

runjen si Belom KIunom,

ti

Gospodaru Krune Urcrer. Ti sveta Beba

Her-hekennua, ti sine Raov, koji sedi u arci staroj Milionima godina,

Vodiu Ostatka! Doi na tvoja skrivena mesta.

268

269

Drvo l.ivoLa

vetrom. Pod tobom, vetrovi nalaze mir. Tvoja barka se raduje, tvoji
putevi su proireni, jer ti si pobedia puteve tvorca zla.
Plovite, zvezde lutalice! Plovi na sjajnim zvezdama; ti koji luta
na vetrovima! Jer ti se odmara u nedrima neba, tvoja majka tc grli;
kada dade na zapadni hotizont zemlja die ruke da bi te primila.
Tebe koga oboava sve to postoji!"
Poslednjih nekoliko redova, kao to e se primetiti, na daleko
viem su pesnikom nivou od veeg dela prizivanja. Ovo je izuzetno
dobar zaveetak. Prouavanju ovih rituala trebalo bi posve titi dosta
vremena, a iz njih sc moe stei uvid i izvui dosta toga to se odnosi
na filozofiju u svetlu principa Kabale.
Sada ve opte poznati ritual "Prizivanje Nerodenog" po milje
nju pisca ove knjige, verovatno je jedan od najboljih rituala za koje
on zna. Najraniji njegov zapis nalazi se u radu Carisa Viklifa Gudvina, Fragment grko-egipatskog Rada LI Magiji, objavljenom 1852.
godine za Kembridsko drutvo za starine. Nakon reprinta s kraja
osamstodevedesetih koji je uradio Bud u svojoj Egipatskoj Magiji, s
ritualom se upoznaje veliki broj poklonika Teurgije, a paljivo su ga
sreivali i razradivali iskusni Magiari. Ovo to sledi je savrenija
verzIJa:
"Tebe prizivam, Neroeni.
Tebe koji si stvorio Zemlju i Nebesa.
Tebe koji si stvorio No i Dan.
Tebe koji si stvorio Tamu i Svetlosti.

Ti si Osorronofris; Koga nikada nijedan ovek nije video.

Ti si labas. Ti si rapos. Ti si odvojio pravedno i nepravedno. Ti si

nainio ensko .i muko.
Ti si stvorio Seme i Plod. Ti si uinio da sc ljudi vole i da se mrze.
Ja sam Moeh * tvoj Prorok Kome si poverio tvoje Misterije, obrede Izraela.
Ti si nainio vlagu i suu i to to hrani sve stvorene stvari.
Cuj me, jer ja sam Aneo Parfo Osorronofris-a; to je Tvoje
Pravo Ime, preneto Prodocima Izraela.
Cuj mc: Ar: Thiao: Rheibet: Atheleberseth: A; Balatha: Abeu:
Ebeue: Fi: Thitasoe: Thiao.

Ovde Magiar moe da ubaci svoje ime i mesto u magijskoj hijerarhiji.

270

uj me, i uini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Ne

ba i Elira; n a Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajueg Vazduha i Plamteeg Ognja, da svaka Carolija i Poast Boga
pokorni budu.
Prizivam Tebe, Strani i Nevidljivi Boe, Koji Boravi u Praznini
Duha: Argogorobrao : Sothou : Modorio: Falarlhao : Doo : Ape:
Neroeni.
Cuj me, i uini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Neba i Elira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajueg Vazduha i Plamteeg Ognja, da svaka Carolija i Poast Boga
pokorni budu.
uj mc: Roubiaro : Mariodam : Balbnabaoth: Assalonai: Af
naio; I ; Thoteth: Abrasar : Acoou: !ure, Moni i Neroeni.
Cuj me, i uini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Neba i Elira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajueg Vazduha i Plamteeg Ognja, da svaka Carolija i Poast Boga
pokorni budu.
Prizivam Te: Ma: Barraio: Ioel: Kotha: Athorebalo: Abraoth!
Cuj me, i uini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Neba i Elira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajueg Vazduha i Plamteeg Ognja, da svaka Carolija i Poast Boga
pokorni budu.
Cuj mc! Aoth: Abaoth: Basum: Isak: Sabaoth: Isa!

To je Gospodar Bogova I To je Gospodar Univerzumal To je Onaj

koga se Vet rovi boje!

Ovo je On, Koji je, nainivi Glas Svojom Zapoveu,Gospodar

svih Stvari, Kralj, Vladar i Pomaga.
uj me, i uini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Ne
ba i Elira; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vodi; Kovitlajueg Vazduha i Plamteeg Ognja, da svaka Carolija i Poast Boga
pokorni budu.
uj mc: leou: Pur; Iou: Pur : Iaot: Iaea: Ioou: Abrasar: Sabrium:
Do: Uu: Adonaie: Ede: Edu: Angelos ten Theon: Anlala Lai: Gaia:
Ape: Diarthanna Thorun.
Ja sam On! Neroeni Duh! sa vidom u Stopalima! Jaka i Be
smrtna Vatra!

271

Drve {;vela

&damnacsLe Pel'lavlp

Ja sam On! Istina!

Ja sam On! Koji mrzi to se zlo ini na Zemljii Ja sam On koji
seva i gromi. Ja sam On iz Koga je Pljusak Zivota Zemlje: Ja sam
On, ija usta uvek plam te: Ja sam On: Stvoritelj i Ispoljitelj u Svet
losti.
Ja sam On: Milost Sveta!
"Srce Ovijena Zmijom", Lepota je moje Imc!
Cuj me, i uini sve Duhove pokorne men i; tako da svaki duh Neba i Elir a; na Zemlji pod Zemljom; na suvom tlu i u Vod i; Kovitlajueg Vazduha i Plamteeg Ognja, da svaka Carolija i Poast Boga
pokorni budu.

koji je doao iz mraka, i rodio sam se u Kui Smrti. O, vi dva boan

ska sokola koja II vaim visinama Straante nad Unrverzumom! V,
koji pratite mrtvaka nosila u Kuu Odmora, koji upravljate Rao
vim Brodom uvek se uspinj ii na nebeske visine! Gospodaru Sve
tilita koje stoji u sreditu Zemlje!
Gle! On je u meni i ja sam u Njemu! Moj je sjaj tamo gde Ptah
jezdi preko svog nebeskog svoda. Putujem visoko! Koraam ne
beskim svodom Nu! Podiem svetlucavi plamen svetlou mog oka,
urei uvek ka sjaju danju slavljenog Ra, dajui moj ivot stanovni
cima na Zemlji. Ukoliko kaem doite preko planina nebeske ode
e potei na moju re. Jer ja sam otelotvoreni Raa; Kefra stvoren u
mesu! Ja sam eidolon moga Oca Tmu, Gospodara Grada Sunca.
Bog koji nareuje u mojim je ustima. Bog Mudrosti je u mome
srcu. Moj jezik je svetilite Istine; a Bog sedi na mojim usnama.
Moja re se ispunjava svakoga dana, a elje mog srca se ostvaruju
kao elje Ptah kada stvara. Budui da sam Vean sve dela u skladu
sa mojim nacrtima, i sve sc pokorava mojim reima.
Zato doi u Mene iz Tvoga stanita u Tiini, Neizreciva Mu
drosti, Svelui, Svemoi.
Tot, Hermes, Merkur, Odin. Bilo kojim imenom da Te zovem, Ti
uvek Bezimen za Venostjo. Dadi, kaem, i pomozi mi i uvaj me u
ovom radu Umetnosti.
Ti, zvezdo Istoka, koja si uvodio Magove. Ti koji si isti svepri
sutni u Raju i u Paklu. Ti koji vibrira izmeu Svetlosti i Tame, uvek
se penjui, uzdiui se, menjajui se, a opet uv k isti. Sunce je Tvoj
Otac! Tvoja M ajka je Mesec! Vetar Te Je rodiO u svoJIm prsima: a
Zemlja je uvek hranila nepromenljivu Boanstvenost Tvoje Mlado
sti.
uj me, i uini sve Duhove pokorne meni; tako da svaki duh Ne
ba i Etira; na Zemlji pod Zemljom; na suvon tlu I u Vodi; KovIt
lajueg Vazduha i Plamteeg Ognja, da svaka Carolija i Poast Boga
pokorni budu."
..
.
. .
..
Malo je dananjih studenata MagIje kOJI znaju da Je velIkI neoplatonista, Prokulus, sastavio nekoliko himn i prizivanja. Naalost,
veina ih je izgubljena, a samo par Ih J e sacuvano I stIglo do nas.
Tomas Tejlor je preveo pet ovih himni, objavio Ih 1793. godrne u

IAO : SABAO
"Takve su rei !"
Moda ak i bolji tip prizivanja Boga je ovo koje sled i. Postoje
mnogi Teurgisti koji mu daju prednost, kao tipu rituala, nad ovim
pre thod nim . Prizivanje Tota koje u sada citirati zasniva se u mno
gome na Knjizi Mrtvih, naroito na Poglavlju Dolazeeg sa Danom i
odeljku o svetenikom obraanju Pharoahu, koji je citirao Mas
pero. Me utim , ceo ritua l ne deluje ni najmanje da je sastavljen iz
delova, budui da je savreno povezan, dosledan i poletan.
"O Ti Veli anstvo Boije, Mud rou-Krunisan Tahuti, Gospo
daru Kapija Univerzuma, Tebe, Tebe prizivam!
O, Ti ija je glava kao Ibis, Tebe, Tebe prizivam!
Ti koji dri u Tvojoj desnoj ruci tap Dvostruke Moi, i koji
nosi u tvojoj levoj ruci Ruu i Krst Svetlosti i Zivota, Tebe, Tebe
prizivam!
Ti ija je glava kao Smaragd, i iji je Nemis kao Nono nebo plav,
Tebe, Tebe prizivam!
Ti ija je koa plamtee naranaste boje kao da gori u pei: Tebe,
Tebe prizivam!
Gle, ja sam jue, Danas i brat Sutranjice! Raam se uvek iznova.
Moja je neviena mo koja iz Bogova izvire, koja daje ivot stanov
nicima straarskih kula Univerzuma.
Ja sam onaj koija Istoka, Gospodar Prolosti i Budunosti koji
vidi vlastitom unutranjom svetlou. J a sam Gospodar Vaskrsnua,

272

273

&dBmnacsLo PoeJavlJc
Mraka, prepune otrovnim boletinama
I moje telo pravom snagom obdari,
Zdravljem, ije prisustvo predivan poklon nosi.
Podari trajnu slavu; a moe li sveta panja
kojom bajnih kosa muze daruju, od davnina
Sauvana u mojim pobonim precima, biti moja.
Dodaj, ako Ti je to ugodno, svedarujui Boe,
Stalno obogaenje, nagradu pobonosti;
Jer svemona mo pohodi Tvoj tron
Snagom neizmernom i univerzuma vladavinom .
A ukoliko okreu a preslica usuda
Zapreti iz zvezdane pree pogubeljnu stranom
Tvoja zvuna koplja neodoljivu silu alju.
Pobeena pada ta pretea bolest."

svom radu Pozdrav Bogovima i Svetu (Sal/ust on the Gods and the
World). Svaka od njih pet je izuzetno dobra, i bilo bi dobro da se stu
dent dobro upozna s njima. Da bih donekle pokazao kolika je nji
hova vrednost, ovde navodim Himnu Suncu:

"Cuj zlatni Titane! Kralju vatre uma,

Vladaru svetlosti; Tvojoj veliini pripada
Klju divini sveg vrela ivota
Harmonine struje sipa sa visina
Netedice pune taj svet materije.

Cuj! Ti to se die iznad venih ravni

II

svetom srednjem krugu zemlje vlada

Dok su sve stvari vladavinom volje Tvoje

Uzbuenjem uma, boanskom brigom, ispunjene.
Zvezdane vatre okruuju Tvoj u snanu vatru
Nad irokim grudima zemlje razliva se iva rosa.
Tvoj im stalnim

i neprekidnim

tokom

Sati i godinje doba se stalno smenjuju

neprijateljski elementi svoje sukobe obustavljaju

Cim ugledaju Tvoje divne zrake, veliki Kralju;

Od boanstva neizrecivog

i tajnog roden ...

najbolji od bogova, blagosloveni demonu krunisan

vatrom
Predstava prirodinog svepodarujueg dobra
I vodiu dua u carstvo svetlostiCuj! i proisti me od tragova krivice;
I molitvu mojih suza primi,
I izlei moje rane prepune otrovane krvi;
Kazna navuena grehorn poinjenim
I ublai hitrinu, pronicljivog oka
Svete pravde, beskrajnog vidika.
Tvojim istim zakonom, dumaninom zla,
Vodi moje korake i ulij Tvoju svetu svetlost
Izobilno u moju zamagljenu duu,
Odagnaj pakosne i zloudne senke
0,

274

ZeJeo bih da dam jo jedan primer Prizivanja koje pripada ovoj

kategoriji, pre nego to preem na primere rituala koji se koriste u
obredima Zazivanja. Naalost, moram da izostavim veliki deo nar
ednog rituala, zbog prostora, jer ovo to e ovde biti dato samo je
polovina njegove prave duine. Napisao ga je Krauli, i objavio u svo
jim Proroanstvima , a zasniva se na odreenoj magijskoj formuli i
dokumentima koji se koriste u Hermetikom Redu Zlatna Zora.
Ovoj izvanrednoj i vatrenoj molitvi nije potreban bilo kakav komen
tar.

U neumornoj, nebeskoj igri,

"O Samoboanstveni' 0, Moj ivi Gospodaru!

Samosijajui plamenu, zaet s one strane'
Bezgreni Boe! Hitgri jeziku vatre,
Upaljen iz te neizmerne svetlosti,
Neogranien, nepromenljiv. Doi,
Moj Boe, moj voljeni, duhu mog srca,
Srcu moje due, bela devica Zore,
Moja Kraljice svesavrena, Izai
Iz Tvog boravita iznad Tiine
Meni zatvoreniku, meni smrtniku,
Zatoeniku ove gline: doi, velim, meni,
275

Drvo YJivoLa
Posveti moju oivelu duu; prii
I dozvoli da slava Tvoja, Boe, obasja
Podjednako i zemlju, Tvoj podnonik ...
Ti Gospotski Anelu moje Vie Volje,
Stvori II mom srcu ti finiju vatru
Kako bih, 0, Boe, shvatio jo vie
svetoj istoti Tvoje boanske
Biti!, Kraljice, o, Boginjo moga ivota,
Upali nezaetu, svetlucavu iskru
Svesopstva! 0, Sveti, sveti Suprunie
Moje najbogolikije misli, doi! Velim,
l ispolji se u Tvome verniku ...
Moje stvarno Sopstvo' [zai, o, Ti Blistavosti,
Omotan slavom Svetog Mesta
Odakle Te zovem: Doi k meni
I promi moje bie, dok moje lice
Blista odrazom svetlosti Tvoje, dok moje obrve
Sijaju Tvojim zvezdanim simbolom; dok moj glas
Dostie Neizgovorljivo; izai, velim,
l uini me jednim s Tobom; da svi moji putevi
Mogu svetlucati svetim uticajem
Kako bih zavredeo na kraju
Da budem rtvovan pred Bogom ...
Cuj me Ti!

Eca, zodocare, lad, goho,

Torzodu odo Kikale qaa!
Zodacare od zodameranu!
Zodorje, lape zodiredo OI
Noco Mada, das ladapiel!
Ilas! Hoatahe laida!
O krunisani zvezdanom svetlou! okrilaeni smaragdom
Prostraniji od Neba! Duboko plave
Boje vodenog bezdana' 0 , Ti plamenu
Sto bljeska kroz sve upljine noi,

276

6edamnaeoLo Poaave
Jezici iji skau iz neizmernog
Gore kroz svetlucave Ponore nemanifestovane
Za neizrecivo! 0, Zlatno Sunce!
Vibrirajua slavo moga vieg Sopstva!
ujem Tvoj glas kako odzvanja u Bezdanu:
"Ja sam jedino Bie u dubini
Tame: dozvoli da se uzdignem i opaem
Da bih koraao stazom Tame: i mogao tako
Stii do svetlosti. Jer iz Bezdana sam
Doao pre mog roenja: iz tih mranih holova
l tiine primalnog sna! A On,
Glas Vremena, odgovori mi i ree:
Gledaj! Jer ja sam On koji oblikuje
U Tami! Zemaljsko Dete! svetlost zaista sija
U tami, samo to mrak ne razume
Zrak te posveujue svetlosti!"
... Ne ostavi me samog,
0, Sveti Due! Doi k meni,
D a me povue, i da me uini vidljivim;
Ozirisa na svet koji plae; kako bih se
Podigao iznad Krsta Bola
I rtvovao se, da bih uveo ceo ljudski rod
I svaki klicu materije koja je iva,
ak i posle mene, do neizrecivog
Carstva Svetlosti! 0, sveta, sveta Kraljice!
Uini da me Tvoja iroka krila zatite !. . .

Ja sam Vaskrsenje i Zivot!

Pomiritelj Svetlosti i Tame,
Ja sam Spasitelj smrtnih stvari
Ja sam Sila ispoljena u materiji.
Ja sam Bog otelotvorena u mesu.
N alazirn se gore, meu Bogovima.
Ja sam sveproien kroz trpljenje .
Svesavren u mistinoj rtvi,
277

&damnaesLo Pol'!avc

Drvo ZivoLa
-

U nekim od ranijih poglavlja ve su pomenuta Dijeva Prizivanja i

njihova mo. Ono to daje peat ovim prizivanjima ili kljuevima,
kako su se zvali, u osnovnim crtama sastoji se u sledeem. Di i nje
gov kolega Keli su dobili preko sto kvadrata ispunjenih slovima na
nain koji jo niko nije uspeo sasvim da odgonetne. Di bi, na primer,
imao pred sobom jednu ili vie ovakvih tabli, po pravilu 49" x 49",
neke potpuno ispunjene, neke sa slovima u svakom drugom kvad
ratu, na pisaem stolu. Ser Edvard Keli b i seo za ono to su nazivali
Svetim Stolom i zurio bi u Magini kamen ili Kristal u kome bi,
nakon izvesnog vremena, ugledao Anela, koji bi tapom pokazivao
uzastopno na slova na ovim kartama. Keli bi obavetavao Dija na ta
je Aneo pokazao, na primer na kolonu 4, red 29, i tako dalje,
oigledno ne pominjui slova, koja bi D i nalazio na tabli ispred sebe
i beleio ih. Kada bi Aneo zavrio sa svojim uputstvima, poruka bi
bila prepisana unatrake. Aneo je pokazivao pogrenim redosle
dom jer se smatralo da bi bilo suvie opasno da se komunicira na di
rektan nain, budui da je svaka re imala takvu mo zazivanja da bi
njeno direktno izgovaranje i pominjanje dovelo do zazivanja moi i
sila koje u tom trenutku nisu bile poeljne.

Prepisana unatrake, ova prizivanja bi se javila ispisana na jeziku

koj i su ova dva Magiara nazvala Enohijski. Daleko od toga da je
predstavljao besmisleni argon, imao je vlastita gramatika pravila i
sintaksu, kao to se moe videti kod Kasaubona koji je preveo
mnoge kljueve. Mnogi smatraju ovaj jezik zvunijim i impresivni
jim ak i od grkog i sanskrita, a engleski prevodi, premda na nekim
mestima teko razumljivi, sadre izvanredne delove postojane do
slednosti i lirske snage koje ne prevazilaze mnoga pesnika dela, pa
ak ni Biblija.
Na primer: "Mogu li Krila Vetra razumeti tvoj glas Cudcsni? O,
vi Drugi od Prvih, kojima su gorei plamenovi okviri u dubini moje
Celjusti ! Koje sam pripremio kao pehare za venanje ili kao cvetove
u njihovoj lepoti za odaju Pravednih. Vaa stopala su jaa od stene:
a vai glasovi moniji od mnotva vetrova ! Postali ste graevina
kakve nema, sauvana II umu Svemonog."
Postoji devetnaest Kljueva; prva dva zazivaju clement zvani
Duh; sledeih esnaest prizivaju etiri elementa, za svaki po etiri
pododeljka; devetnaesti se moe koristiti za prizivanje bilo kog od
takozvanih Trideset Elira, izmenom jedne ili dve specijalne rei.
Predlaem da pogledamo citat jednog od ovih Kljueva na cno
hijskom jeziku, nakon ega je dat i engleski prevod:
"OI Sonuf Vaoresaji, gohu lAD Balata, clanusaha caelazod; so
brazocI oi Roray i ta nazodapesad, Giraa ta maclpereji, das hoel ho
gaa notahoa zodimezod, od comemahe ta nobeloha giresam.
Casarem ohorcla caba Pire: das zodonurenusagi cab: erem la
danahe. Pilae farazodem zodernurezoda aclana gono ladapiel das
homotohe; soba ipame lu ipamis: das solobo vepe zodomeda poa
mal, od bogira sai ta piapo Piamoel od Vaoan. Zodacare, cca od zo
dameranu! oda cicale Qaa; zodorje, lape zocliredo Noco Mada,
Hathahe lAIDA!"
"Vladam nad vama ree Bog Pravde, u moi uzdignutoj iznad
Nebeskog svoda Gneva, u ijim rukama je Sunce kao ma, a Mesec
kao potpuno prodirua Vatra; koji meri vae Ruho usred svoga
Plata, i povezuje vas zajedno kao prste na svojim akama. Vaa
sedita sam ukrasio vatrom okupljanja, i ulepao odeu divljenj em.
Vama sam napravio zakon koji up ravlja Bogom, i preno vam Sibu,

278

279

I spoznajom mog vlasi tog Sopstva postadoh

Jedno sa Venim Gospodarima Zivota
Uzdignut kroz kunju je moje Ime.
Spasitelj Materije je moje Ime ...
-

Vidim da Tama pada kao to munja pada!

Posmatram Vekove kao kovitlave bujice
Moje prolosti; i kao ruho stresam sa sebe
slepljene slojeve Vremena. Moje mesto je sigurno
u Bezdanu iznad svih Zvezda i Sunaca.
JA SAM, Vaskrsnue i Zivot.
-

Svet si Ti, Gospodaru Univerzuma!

Svet si Ti, koga Priroda nije stvorila!
Svet si Ti, Ogromni i Moni!
Gospodaru Tame i Boe Svetlosti!"

Dlvo

&damnaesLo PoEJavlje

Zivota

sa Skrinjom Znanja. Sta vie, vi ste podigli glasove i zakleli se na

pokornost i veru Njemu koji ivee i pobedivae, koji nema poetka,
niti moe inati kraja; koji sijae kao plamen usred vaih palata i
vladae meu vama kao ravnotea pravednosti i istine.
"Pokrenite se, stoga, i pokaite se! Otvorite misterije vae tvore
vine. Budite dobri prema meni, jer ja sam sluga istog vaeg Boga;
istinski Vernik Najvieg."
Premda su po pravilu rituali koje je dao Elifas Levi u nekoliko
svojih spisa vrlo loeg kvaliteta, i loa su preporuka sami sebi za
praktian rad, postoji jedan primetan izuzetak u njegovoj Transcen
dentaln oj Magiji. Nazvao je ovaj ritual Molitva Si/fima:
"Due Svetlosti, Due Mudrosti, koji daje ivot i oduzima oblik
svim stvarima; Ti pred kojim je ivot svakog bia samo senka koja se
preobraava i para koja odlazi; Ti koji se penje iznad oblaka i leti
na krilima vetra; Ti koji ini da se sve to potie iz Tebe i vraa u
Tebe; beskonana kretnja u venoj stabilnosti, blagosoven da si
zauvek!
"Hvalimo Te, blagosiljamo Te u ploveem carstvu stvarne svet
losti, senki, odraza i likova; a mi neprestano teimo prema Tvojoj
nepromenijivoj i neprolaznoj velianstvenosti. Mogu li zraci Tvoje
inteligencije i toplina Tvoje ljubavi da se spuste na nas; kako bi onaj
koji je nepostojan postao stabilan, kako bi senka postala telo, duh
vazduha dobio duu, i san se ostvario. Vie ne bismo padali u
iskuenje, ve bi zauzdali krilatog ata zore i pratili smer veernjih
vetrova kako bi nali utoite u Tvom prisustvu. O, Due Duhova, o,
vena Duo Dua, o neunitivi Dahu Zivota, o, Stvaralaki Dahu, o,
Usta koja dajete i uzimate ivot svim biima kroz plimu i oseku Tvog
venog govora, koji je boanski okean kretanja i istine'"
Svi rituali koji slede bave se onom granom Magije koja zadire u
Zazivanje Duhova, tako da nema potrebe da se ovde neto vie
komentarie i objanjava, s obzirom daje ve dovoljno toga reeno u
poglavlju koje se bavilo ovom temom. Forma Drugog Zaklinjanja iz
Gecije, u ovom radu najbolja od svih, glasi:
"Zazivam te, zaklinjem te i nareujem ti, o, Ti due N., da se po
javi i da se pokae u vidljivom obliku predamnom u ovom Krugu u
plamenu i jasnih obrisa, bez bilo kakvog nedostatka ili izopaenosti,

imenom i u ime JAH-a i VAU-a, koje je Adam uo i izgovorio; i ime

nom Boga AGLA, koje je Lot uo i sauvao u svojoj porodici; i ime
nom JOT-a koje je Jakov od Anela s kojim se rvao uo, i koga je
oslobodio iz ruku Esua, svoga brata; i imenom ANAFAKSETON-a
koje je uo Aron i izgovorio i postao mudar; i imenom CABAOTA,
koj e je Mojsije izgovorio, i sve su se reke u krv pretvorile; i imenom
AS ER EHJEH ORITSTON, koje je Mojsije izgovorio, i sve su se
reke ispunile abama, i otiavi u kue sve u njima unitile; i imenom
ELlON, koje je Mojsije izgovorio i bi velik grad kakav od poetka
sveta nije vien; i imenom ADONAI, koje je Mojsije izgovorio, i
doli su skakavci, koji su prekrili svu zemlju, i prodrali sve to grad
nije unitio; i imenom SEMA AMATIA, koje jc Doua pozvao, i
sunce je zastalo na svom putu; i imenom ALFA i OMEGA, koje je
Danijel izgovorio i unitio Bela, i pokorio Zmaja; i u ime
EMANUEL-a, ije je troje dece, Sadrah, Meah i Abednega, pevalo
usred upaljene pei, i bilo spaeno; i imenom HAGIOS; i Peatom
ADONAI-a; i ISHlROS-om, ATANATOS-om, PARAKETLOS
om; i O TEOS, IKTROS, ATANATOS i sa ova tri sveta imena
AGLA ON TETRAGRAMATON,ja te zaklinjem i vezujem. Ovim
imenima i svim drugim imenima ZIVOG i ISTINITOG Boga,
GOSPOD SVEMO NOG, isterujem te i nareujem ti. O, Due N.,
ak i Njime koji je izgovorio re i ona bi ispunjena, kome se sva
stvorenja pokoravaju; i stranim sudom Boijim; i neizvesnim Stak
lenim Morem koje se nalazi ispred boanskog Dostojanstva, mono
i snano; sa etiri zveri ispred trona, koje imaju oi spreda i otpo
zadi; vatrom koja okruuje tron; svetim Anelima Neba; i monom
mudrou Boga; mono te isterujem, da se pojavi ovde preda m
nom u Krugu, da ispuni moju volju u svemu to mi se uini da treba;
BASDATEA
BALDAKJA;
Peatom
i
ovim
imenom
PRIMEU MATON, koje je Mojsije izgovorio i zemlja se otvorila i
progutala Koru, Dathan i Abiram. Zato e davati iskrene odgovore
na moje zahteve, O, Due N., i ispunie sve moje elje u onoj meri u
kojoj si to sposoban da uini. Zato, doi, vidljivo, miroljubivo i lju
bazno, odmah bez odlaganja, da manifestuje ono to elim, go
vorei jasnim i savrenim glasom, razumno, tako da te razumem."

280

281

Drvo Zivola

&damnae.;lo PoEiavc

Baret u Mag" daje donekle izmenjenu verziju ovog rituala. Iden

tian sa verzijom datom u Geciji do stiha koji pominje Koru, Dathan
i Abiram, sa izuzetkom par neznatnih izmena, uglavnom u imenima,
sledi ceo odeljak koji je jedinstven samo za Baretov ritual, a zbog
varvarskih imena zastupljenih u njemu, zasluuje da bude citiran:
"I moima tog imena PRIMEUMATON, koje komanduje svoj
vojsci nebeskoj, proklinjemo te, i liavamo te tvoje slube, radosti i
mesta, i vezujemo te na dno jame bezdanice, da tu ostane sve do
stranog dana poslednjeg suda; i vezujemo te u venu vatru, i u jez
ero vatre pakla, sve dok se ne pojavi pred ovim krugom da ispun
java nau voIJ u; zato doite, imenima ADONAI , CABAOT,
ADONAI, AMI ORAM; doite, doite, doite, Adonai zapoveda;
Sadai, najmoniji Kralj Kraljeva, ijoj moi ni jedno stvorenje ne
moe da se odupre, neka vas najstranije progoni, dok se ne pok
orite i ne pojavite ljubazno pred ovim krugom, neka kie jada i neu
gasiva vatra bude nad vama; zato, doite, u ime Adonaja, Zabaota,
Adonaja, Amiarama; doite, doite, doite, ta vas zadrava? PO
urite! Adonai, Sadai, Kralj Kraljeva, vam nareuje: El, Ati, Titcip,
Azia, Hin, Hen, MioseI, Ahadan, Vaj, Vaah, Eje, Ekse, A, El, El, El,
A, Hau, Hau, Vau, Vau, Vau."
Iz Honoriusovih metoda uzeo sam sledee prizivanje i malo ga
skratio. To je zapravo zazivanje Duha Kralja Amaimona, koji je
vaio za jednog od Hijerarha u Geciji, a kako je njegova komemora
cija po stilu hrianska, iznosim je kako bi mogla da se uporedi sa
prethodnim ritualom, koji je po stilu jevrejski.
"O, ti Amaimonu, Kralju i Vladaru Severnih predela, zovem te,
prizivam, isterujem i zaklinjem, pomou moi Tvorca, i vrlinom
vrlina, da mi poalje sada i bez odlaganja, Madaela, Bamlahea,
Belema i Ramata, sa svim drugim duhovima tebi pokornim, u
pristalom i ljudskom obliku! Na bilo kom mestu da si sada, doi
ovamo i ukai poast koju duguje istinskom ivom Bogu koji je tvoj
Tvorac. Izgonim te, prizivam te, i nad tobom uspostavljam najvie
zapovednitvo putem svemonosti veno ivog Boga, i Boga istini
tog; pomou svetog Boga i NJEGOVE Moi kojije rekao i sve stvari
se stvorie, ak na Njegovu svetu zapovest nastae nebo i zemlja, sa
svim onim to je u njima! Preklinjem te Ocem, Sinom i Svetim

Duhom, ak i Svetim Trojstvom, tim Bogom kome se ne moe odu

preti, pod ijom vladavinom u te potiniti: zaklinjem te Bogom
Ocem, Bogom Sinom i Bogon Svetim Duhom, Majkom Isusa Hri
sta, Bogorodicom i venom Devicom, njenim svetim srcem, njenim
blagoslovenim mlekom koje je Sin Oev pio, njenim najsvetijim te
lom i duom, svim delovima i udovima ove Device, svim patnjama,
jadima, naporima i mukama koje je podnosila tokom celog Njego
vog ivota, svim njenim uzdasima, svetim suzama koje je prolila dok
je njen dragi Sin tugovao pre nego to je dopao muka Njegovih i dok
je bio raspet na Krstu, svim svetim stvarima ponuenim i uinjenim,
i svim drugim, kako na nebu tako i na zemlji u ast naeg Spasitelja
Isusa Hrista, i Blagoslovene Marije, Majke Njegove, i svime to je
nebesko. Zaklinjem te Svetim Trojstvom, znakom Krsta, najdrago
cenijom krvlju i vodom koje su istekle iz Isusa, znojem koji je istekao
iz tela Njegovog, kada je rekao u Maslinjaku: "Oe, ako je volja
tvoja, neka me ova aa mimoie"; Njegovom smru i mukama, Nje
govim pogrebom i vaskrsnuem, Njegovim uspeem, zaklinjem te
dalje vencem od trnja koji je postavljen na Njegovu glavu, krvlju
koja je tekla iz njegovih stopala i ruku, ekserima kojima je bio priko
van na Krst, svetim suzama koje je prolio, svime to je voljno propa
tio iz prevelike ljubavi prema nama, svim udovima naeg Spasitelja
Isusa Hrista.
Zaklinjem te sudom ivih i mrtvih, Evaneljem naeg Spasitelja
Isusa Hrista, Njegovim propovedima, Njegovim kazivanjima, svim
Njegovim udima, detetam u povoju, plaem deteta roenog iz
najistije devianske utrobe svoj e majke, velianstvenim zalagan
jem Device Majke naeg Spasitelja Isusa Hrista, i svime to je Boije
i Presvete Majke, kako na nebu tako i na zemlji. Zaklinjem te, o, ti
veliki Kralju Amaimon-u, Svetim Anelima i Arhanelima, i svim
blagoslovenim redovima Duhova, svetim patrijarsima i prorocima, i
svim svetim muenicima i ispovednicima, svim svetim devicama i
nevinim udovicama, i svim Boijim Svecima."
Vrlo slian prethodno je i naredni ritual citiran iz Kljua Kralja
Solomona. Meutim, to je Kabalistiko prizivanje i ne sadri ba
nijedan hrianski element. Najinteresantnije u njemu je da posle
uvoda, svaki naredni stav je zazivanje imenom i kroz mo svake od

282

283

Drvo Zivola

&damnaeslo PoeJavlje

deset Sefira Drveta Zivota. Ovaj ritual je prvi ritual zazivanja u

Kljuu, a drugi je uistinu veoma slian drugom zaklinjanju u Geci}i.
"O, vi Duhovi, vas zaklinjem Mou, Mudrou i Vrlinom Boijeg
Duha, nestvorenim Boanskim Znanjem, ogromnom Boijom Mi
lou, Boijom Snagom, Velianstvenou Boijom, Jedinstvom
Boijim i Svetim Imenom EHEIEH, koren, stablo, izvor i poreklo
svih drugih boanskih imena, odakle svi oni crpe svoj ivot i vrlinu
koju je Adam prizvao, stekavi znanje svega to je stvoreno.
Zaklinjem vas nevidljivim imenom JOD, koje oZnaava i izra
ava Jednostavnost i Jedinstvo Prirode Boanske, koje je Abel priz
vao, zasluivi beg iz ruku svoga brata Kaina.
Zaklinjem te imenom TETRAGRAMMATON ELOHIM, koje
izraava i oznaava Dostojanstvenost tako uzvienog Velianstva,
da kada ga je Noje izgovorio, spasao je sebe i zatitio sebe i celo
svoje domainstvo od Velikog Potopa.
Zaklinjem te imenom Boga EL snanog i prekrasnog, koji ozna
ava Milost i Dobrotu Njegovog Boanskog Velianstva, koji kada
ga je Abraham prizvao , smatrao ga je vrednim iz Ura Kaldejskog.
Zaklinjem te najmonijim imenom ELOHlM GIBOR, koje po
kazuje snagu Boiju, Boga svemonog, koji kanjava zloine bez
bonika, koji je trai i kanjava nepravde oeva na potomcima
njihovim u treoj i etvrtoj generaciji; koga kada je lsak prizvao,
zavredeo je da izvegne ma Abrahama oca njegovog.
Zaklinjem vas i isterujem vas najsvetijim imenom ELOA
VA-DAAT, koje je Jakob prizvao kada je bio u veli koj nevolji, i
zavredeo je da ponese ime Izrael, koje oznaava Boiju Pobedu, i
bio je izbavljen od ljutnje Esaua, brata njegovog.
Zaklinjem vas najmonijim imenom EL ADON AI CABAOT ,
.
kOJe znai Vojske Boije, koje vladaju na Nebesima, koje kada je
Jozef prizvao, zavredeo je da pobegne iz ruku svog Bratstva.
Zaklinjem vas najmonijim imenom ELOHIM CABAOT, koje
izraava saaljenje, milost, velianstvenost i znanje Boije, koje je
Mojsije prizvao, i zavredeo je da izbavi narod Izrailjski iz Egipta, i
ropstva Faraonskog.
Zaklinjem vas najmonijim imenom ADDAI, koje oznaava
initi dobro svima; koje je Mojsije prizvao, i udarivi po Moru razde-

lio ga je na dva dela po sredini, s leve i desne strane. Zaklinjem vas

najsvetijim imenom EL KAI, koje je ime Zivoga Boga, kroz koje se
sjedinjuje s nama, i spasenje za nas stvara; koje je Mojsije prizvao i
sve vode su se vratile na svoje ranije mesto i potopile Egipane, tako
da nijedan od njih nije uspeo da pobegne i odnese vesti u Zemlju
Misirsku.
Na posletku, zaklinjem vas sve, vas odmetnike Duhove, Najs
vetijim Imenom Boga ADONAJ MELEK, koje je Joua prizvao i
zaustavio kretanje Sunca u svom prisustvu, kroz vrlinu Metratrona,
njegove glavne Pojave; i trupama Anela koji neprestano nose dan i
no, KADO, KADO, KAD O, ADONAJ ELOHlM CABAOT,
to znai Sveti, Sveti, Sveti Gospodaru Nebeskih Vojski, Nebesa i
Zemlja su Ispunjeni Tvojom Slavom; i sa Deset Anela koja upra
vljaju nad Deset Sefirota, kroz koje je Bog preneo i proirio Svoj uti
caj na nie stvari, koje su KETER, HOKMAH, BINAH,
GEDULAH, GEBU RAH, TlFARET, NECAH, HOD, JESOD i
MALKUT.
Zaklinjem vas iznova, o, Duhovi, svim Imenima Boga, i svim Nje
govim velianstvenim delom; nebesima; zemljom; morem; svom
dubinom Bezdana, i nebeskim svodom koji san Duh Boiji pokree;
suncem i zvezdama; vodama i morima, i svime to sadre; vetro
vima, vihorima i olujama; svim biljem, biljkama i kamenjem; svime
to je na nebu, na zemlji i u svim Bezdanima Senki.
Ponovo vas zaklinjem, i mono vam zapovedam, O, Demoni, u
kome god delu sveta da se nalazite, tako da neete biti u stanju da
ostanete u vazduhu, vatri, vodi i zemlji ili bilo kom delu univerzuma,
ili bilo kom prijatnom mestu koje bi vam se moglo svideti; ve doite
odmah da ispunite nau elju i svim stvarima koje budemo zahtevali
od vas da se pokorite.
Iznova vas zaklinjem sa dve Tablice Zakona, sa pet knjiga Mo
jSijevih, sa sedam Goruih Svetiljki Svenjaka Boijeg pred licem
Prestola Velianstva Boijeg, i Svetinjom nad Svetinjama gde je
samo KOHEN HA-GODUL-u dozvoljeno da ue, to e rei, Ve
likom Sveteniku.
Zaklinjem vas Njime Koji je stvorio nebo i zemlju, i koji je skro
jio to nebo na dlanu Svoje ruke, i opkolio zemlju sa tri Svoja prsta,

284

285

<

6edamnaesLo PoE!ave

Drvo {,ivalo

Koji se nalazi iznad Kerubimu i Serafima, i Kerubimom koji se zove

Kerub, koga je Bog stvorio i postavio da uva Drvo Zivota, naoruan plamteim maem, nakon to je ovek isteran iz Raja.
Ponovo vas zaklinjem, Apostoli Boiji, Njime Koji je sam izveo
velika udesa, Nebeskim Jerusalemom; i Najsvetijim Imenom Boga
od Cetiri 510va, i Njime koji je prosvetlio sve stvari i sija nad svim
stvarima svojim Preasnim i Neizrecivim Imenom, EHEJEH AS ER
AHEJEH, da doete smesta u ispunite nae elje, ma kakve da su.
"Zaklinjem vas, i nareujem vam bespogovorno, 0, Demoni, II
bilo kom delu Univerzuma da se nalazite, pomou svih ovih svetih
imena: ADONAJ, JAH, HOA, EL ELOHA, ELOHINU,
ELOHIM, EHEJEH, MARON, KAP HU, ESCH, JNNON,
AVEN, AGLA, HAZOR, EMETHYIII ARARITHA, JOVA
HAKABIR MESSIAK, JONAH MALKA, EREL KUZU,
MATZPATZ, EL SADAJ; i svim Svetim Imenima Boga koja su
zapisana u krvi na snaku vene alijanse.
Zaklinjem vas iznova ovim drugim imenima Boga, Najsvetijeg i
nepoznatog, od ijih Imena strepite svakodnevno; BARUK,
PATAKEL,
ALKEEGHEL
AKUAHI,
BAKURABON,
HOMORION, EHEJEH, ABBATON, HEVON, KEBON,
OJZROJMAS, HAI, EHEJEH, ALBAMAHI, ORTAGU, NALE,
ABELEH, JEZE; da doete brzo i bez odlaganja u nae prisustvo sa
svih strana i svih klima sveta odakle god da ste, da izvrite sve to
vam naredirno u Veliko Ime Boga."
Agripina de Occulta Philosophia sadri nekoliko kratkih rituala
za svakodnevno korienje, od kojih je svaki posebno namenjen za
zivanju entiteta koji se podudaraju sa odreenim danom. Na pri
mer, ritual za Nedelju glasi:
"Zaklinjem te i potvrujem, vama snanim i svetim anelima
Boga, u ime Adonaja, Eje, Eje, Eja, koji je bio, koji jeste i koji e biti
Eje, Abraj; i u ime Sadaj, Kados, Kados, Kados, koji sedi visoko nad
kerubinima; i velikim imenom Boga samoga, koji je mono i snano
uzdignut iznad svih nebesa; Eje, Saraje, koji je stvorio svet, nebo,
zemlju, more i sve to je u njima, prvoga dana, i obeleio ih svojim
svetim imenom Paa; i imenima anela koji vladaju II etvrtom nebu, i
slue najmonijeg Salamia, Anela velikog i asnog; i imenom nje-

&ove zvezde, koja je Sol, i njegovim znakom, i nepojmljivim imenom

Zivoga Boga, i svim navedenim imenima, zaklinjem te, Mihaele, O,
veliki Anele! koji si poglavar ovoga dana; i imenom Adonaj, Boga
Izraela, zaklinjem te, O, Mihaele! da radi za mene, i ispuni sve
moje zahteve shodno mojoj volji i eljama u mojoj parnici i poslu."
Kada se tokom obreda Zazivanja pojave oiti znaci da je dolo
do manifestovanja Duha, kada se dim mirisnih smola povue u
Trougao i poprimi opipljiv izgled, treba recitovati Sveti govor ili Do
brodolicu Duhovima. Baret preporuuje sledeu formu:

286

287

<

<

<

<

"BARALALENIS,
BALDAKEINESIS,
PAUMAKlA i
APOLO GlA SEDES, najmonijim kraljevima moi i najmonijim
prinevima, duhovi, Liachidae, poslanici Tartaenovog sedita, glav
nog princa Sedita Apologia, u devetoj legiji, prizivam vas, a prizi
vanjem vas zaklinjem; a kako me je moima vrhunskog
Dostojanstva narouao On koji govori i njegova volja biva ispunje
na, i kome se sva bia pokoravaju, ja ti nareujem; i ovim neizgo
vorljivim imenom, Tetragramatom Jehova, koje unitava elementa
kada ga uju, vazduh podrhtava, more ustuknjuje, vatra se gasi,
zemlja se trese, a svi stanovnici i neba, i zemlje, i pakla se tresu,
uznemireni i preneraeni; zato da ste smesta, i bez odlaganja, doli
sa svih strana sveta i dali pametne odgovore na sve to vas budem pi
tao; a doite u miru, vidljivi i ljubazni, bez odlaganja, manifestujui
ono to mi elimo, zakleti imenom ivog i istinitog Boga, Heliorena,
i ispunite nae naredbe, i istrajte do kraja, a u zavisnosti od naih
namera, ujno i ljubazno nam govorite razgovetnim glasom, ra
zumno i bez bilo kakvih dvosmislenosti."
U istoj knjizi, Fransis Baret daje nam jo jedan govor koji treba
recitovati kada je manifestovanje traenog entiteta zavreno; to jest
kada Duh stoji savreno jasno i vidljivo u Trouglu:
"Vidi pentakI Solomona koji sam doneo meu vas; vidi linost
Egzorciste u sred egzorcizma, koju je naoruao Bog, bez straha i do
bro opremljenu, koja te je mono prizvala i dozvala egzorcizmom;
zato doi brzo, pomou ovih imena: Aje, Saraje, Aje Saraje: ne okle
vaj da doe, venim imenima ivog i istinitog Boga, Eloj, Arkima,
Rabur i pentaklom Solomonovim ovde prisutnim koji mono vlada
nad tobom; i pomou nebeskih duhova, tvojih gospodara; i linou

01'10 ZJvOU::l
egzorciste U sred egzorcizma; budui da si zazvan pouti i doi, i
pokori se svome gospodaru, koji se zove Oktinomos. Pripremi se da
se pokorava svome gospodaru u ime Gospodara, Bathat ili Vachat
urei preko Abrae, Abeor dolazei preko Aberera."
Kada zazva n duh valjano odgovori na sva pitanja koja mu je
postavio Egzorcista, i kada su sve elje Magiara zadovoljene tako
da mu vie nije potrebno da ga zadrava u Trouglu Manifestovanja,
treba mu dati dozvolu za odlazak sa pozornice Zazivanja. Uobiajen
postupak je da se reci tuje Dozvola za Odlazak, a oblik dozvole pri
kazan u K'uu Kralja Solomona glasi:
"Pomou ovih Pentakla, i zato to ste bili posluni, i pokoravali se
naredbama Tvorca, osetite i udahnite ovaj miomiris, a nakon toga
idite u vaa boravita i sklonita; neka vlada mir izmeu nas i vas;
budite uvek spremni da doete kada budete spomenuti i pozvani; i
neka Boiji blagoslov, onoliko koliko ste u stanju da ga primite,
bude na vama, uz uslov da se pokorite i spremno doete nama bez
sveanih rituala i slubi s nae strane."

PREPORUENA LITERATURA
Svea vizije, A.E. (Macmillan & Co., 1918.)
Misterija magije, Elifas Levi. (London, 1897.)
Tajna doktrina, H. P. Blavacka.
Sveta Kabala, Artur Edvard Vaj!. (Williams & Norgate, 1926.)
Rada Joga, Svami Vivekananda.
Uvod u studije Kabale, V. V. Vesko!.
Kaldejska proroanstva, V. V. Vesko!.
Ekvinoks, Alister Crouli. (1909-1914.)
Magika, Majstor Terion. (Lecram Press, Paris, 1929.)
Egipatska knjiga mrtvih
Sveta Magija, S. L MekGregor Meters (Redway, 1889.)
Klju kralja Solomona ( Redway, 1889.)
Okean teozofije, V. K. Dad.
Misterije, Jamblihus.
Egipatski bogovi, E. A. V. Bad. (Methuen, 1904.)
Orfejske mistine himne

288

289