14.

grupa periodnog sistema

ine je: ugljenik (C), silicijum (Si), germanijum (Ge), kalaj (Sn) i olovo (Pb). U ovoj
grupi su i metali i nemetali i prelazni elementi i medjusobno nemaju mnogo slinosti,
osim to se svi mogu nai u prirodi i to u vrstom agregatnom stanju.
UGLJENIK (C) se javlja u dve alotropske modifikacije kao dijamant i grafit. Dijamant
je jedan od najtvrdjih materijala, a grafit jedan od najmekih. Dijamant se koristi za
izradu nakita,seenje stakla, za razbijanje stena glave builica). Grafit je mek je,
provodi struju. Koristi se za izradu elektroda, mina za olovke, vetakih dijamanata...
Sa drugim elementima ugljenik gradi okside, kiseline, carbide, cijanide
Oksidi ugljenika su
2C + O2 = 2CO ugljen-monoksid, veoma otrovan gas, bez boje, mirisa i ukusa
2CO + O2 = 2CO2 ugljen-dioksid, gas bez boje, mirisa i ukusa, nije otrovan, koristi se
za gaziranje pia, za protivpoarne aparate

15. grupa periodnog sistema

ine je: azot (N), fosfor (P), arsen (As), antimon (Sn) i bizmut (Bi). I u ovoj grupi se
nalaze i metali i nemetali i prelazni elementi azot i fosfor su nemetali, antimon i arsen
su prelazni, a bizmut je metal. Ovi elementi imaju raziite osobine.
AZOT (N) je gas koji ini oko 78% vazduha. To je gas bez mirisa, nije otrovan i nije
zapaljiv. Neophodan je za ivot na zemlji. Koristi se u metalurgiji, hemijskoj industriji,
industriji hrane i poljoprivredi, medicini i veterini.
2NO2 + H2O = 2HNO3 dobijanje azotne kiseline. Ona se koristi za dobijanje eksploziva,
vetakih djubriva.

16. grupa periodnog sistema

ine je: kiseonik (O), sumpor (S), selen (Se), telur (Te) i polonijum (Po). Elementi
ove grupe se nazivaju HALKOGENI (graditelji ruda) jer kiseonik i simpor ulaze u sastav
veine ruda. Kiseonik, sumpor i selen su nemetali, a telur i polonijum su prelazni
elemanti.
SUMPOR (S) je nemetal svetlo-ute boje, vrstog agregatnog stanja. U prirodi se moe
nai u istom obliku i u obliku minerala, osim iz sumpornih ruda, moe se dobiti i
preiavanjem kamenog uglja. Koristi se za dobijanje sumporaste i sumporne kiseline,
koje su jedni od najvanijih proizvoda hemijske industrije.
SO2 + H2O = H2SO3 - dobijanje sumporaste kiseline

17. grupa periodnog sistema

ine je: fluor (F), hlor (Cl), brom (Br), jod (I) i astat (At). Ovi elementi se zovu i
HALOGENI elementi (oni koji grade soli). Svi elementi su nemetali koji se u prirodi
javljaju samo u obliku jedinjenja. Reaguju skoro sa svim ostalim elementima. Fluor i hlor
su gasovi, dok je brom tean. Jod i astat suu vrstom stanju, astat je i radioaktivan.
HLOR (Cl) je uto zelen gas, oko 2,5 puta tei od vazduha, neprijatnog, zaguljivog
mirisa, veoma otrovan. Hlor je sredstvo za izbeljivanje i dezinfekciju. Sastojak je
mnogih soli i drugih jedinjenja. Hlor je veoma rasprostranjen u prirodi i moe se nai u
skoro svakom ivom organizmu. U industriji se dobija elektrolizom NaCl (kuhinjske
soli).
Sa vodonikom gradi hlorovodoninu kiselinu H2 + Cl2 = 2 HCl