(original title: The Egg, by Andy Weir)

Jaje

Bio si na putu kui kada si poginuo.

Saobraajna nesrea je bila u pitanju. Nita specijalno, ali fatalno bez obzira.
Ostavio si iza sebe enu i dvoje dece. Bila ja bezbolna smrt.
Hitna pomo koja je dola na lice mesta je pokuala da te spasi, ali uzalud.
Tvoje telo je bilo toliko povreeno da vam je bolje to ste umrli, verujte mi.

I, to je bio trenutak kada si upoznao mene.

- "ta... ta se desilo?", pitao si me.

- "Gde sam ja?"

- "Poginuo si.", rekao sam.

To je bila stvar injenice, nije bilo poente izbegavati to.

- "Bio je...kamion, i on je proklizao...i naleteo na mene..."

- "Da." rekao sam.

- "Ja... Ja sam poginuo?"

- "Da. Ali nemoj da bude tuan zbog toga. Svi umru.", rekao sam.

Ti si razgledao oko sebe. Nije nita postojalo. Samo ti i ja.

- "Kakvo je ovo mesto?", pitao si me.

- "Da li je ovo zagrobni ivot?"

- "Manje - vie."

- "Da li si ti Bog?", pitao si me.

- "Jesam. Ja sam Bog."

- "Moja deca... Moja ena."

- "ta je sa njima?"
- Da li e oni biti dobro?"

- "To volim da vidim!

- "Upravo si poginuo, i tvoja glavna briga je za tvoju porodicu."
- "To je veoma dobra stvar."

Posmatrao si me fascinantnim pogledom. Tebi, ja nisam izgledao kao Bog.

Tebi sam izgledao samo kao tamo neki ovek. Ili verovatno ena. Kao neka osoba malim
autoritetom, moda.
Vie sam ti izgledao kao uitelj drugog razreda, u osnovnoj koli, nego kao Svemoni.

- "Ne brini se." rekao sam ti.

- "Sve e biti u redu."
- "Tvoja deca e te pamtiti savrenog u svakom smislu."
- "Ona nisu imala vremena da porastu i odrastu toliko da bi te drugaije pamtila."
- "Tvoja ena e plakati spolja, ali e, tajno, u sebi, oseati veliko olakanje."
- "Da budem iskren, brak ti se raspadao."
- "I ako ti je za utehu, grickae je savest zbog tog oseaja olakanja."

- "Oh...", uzdahnuo si.

- "I ta e se desiti sada?"
- "Da li idem u raj ili u pakao, ili ta?"

- "Nijedno.", odgovorio sam.

- "Bie reinkarniran."

- "Ah!", uzviknuo si."

- "Dakle, Hindusi su bili u pravu!"

- "Sve religije su u pravu, na neki svoj nain.", odgovorio sam ti.

- "Proetaj se sa mnom."

Hodao si pored mene, dok smo ili kroz Prazninu.

- "Gde idemo?", pitao si me.

- "Nigde posebno, samo mislim da je mnogo lepo etati dok razgovaramo."

- "I, koja je poenta?", rekao si.

- "Kada se ponovo rodim, biu prazan tanjir, zar ne?"
- "Biu opet beba, i sva moja prethodna iskustva i doivljaji koje sam doiveo u ovom
ivotu vie nee biti bitni."

- "Nikada nije sve kao to izgleda.", odgovorio sam.

- "Ti u sebi ima sva iskustva i znanja koja si doiveo i preiveo u svim svojim prethodnim
ivotima."
- "Ti ih se samo trenutno ne sea."

Prestao sam da hodam i uhvatio rukama tvoja ramena i pogledao sam te pravo u oi.

- "Tvoja dua je mnogo vie velianstvenija, prelepa i ogromna nego to ti to moe da

zamisli."
- "Ljudski um moe da sadri izuzetno mali deo onoga to Ti jesi."
- "Zamisli da si na moru, i zamisli kako svoj noni prst stavlja u vodu da proveri da li
je voda hladna ili topla."

- "Ti si stavio jedan deo sebe u vodu, i kada si ga izvadio, ti si dobio sva iskustva koje je
to more imalo u sebi."

- "Ti si bio u oveku poslednjih 48 godina, i ti se zbog toga jo uvek nisi protegnuo i
osetio svu svoju svest koju poseduje."
- "Kada bismo ovde postojali dovoljno dugo, ti bi poeo da se sea svega."
- "Ali nema poente da radimo to izmeu svakog tvog ivota."

- "Koliko sam se puta reinkarnirao onda?

- "Oh, mnogo puta. Mnogo, mnogo i jo vie puta. I to u mnogim drugim ivotima.",
rekao sam ti.
- "Ovaj put, bie kineska seljaka devojka u 540. godini."

- "ekaj, ta?!"- "Vraa me nazad kroz vreme?"

- "Pa, tehniki."
- "Vreme, kako ga ti shvata, postoji samo u tvom univerzumu."
- "Stvari su drugaije tamo odakle ja dolazim."

- "Odakle ti dolazi?", pitao si me.

- "Ja dolazim od negde. Negde drugde. I postoje drugi kao to sam ja."
- Znam da eli da zna gde je to, i kako je tamo, ali iskreno, ne bi razumeo."

- "Oh...", rekao si, malo razoaran.

- "Ali ekaj! Ako sam ja reinkarniran na drugim mestima u vremenu, ja sam mogao pored
toga da se sretnem sa sobom."

- "Naravno. Deava se sve vreme.

- "Ali ta dva ivota su svesna jedino svog ivota, tako da ti ne bi znao da se to deava.
Nijedno od vas."

- "I, koja je poenta svega?", pitao si me.

- "Zaista me to pita? Ozbiljan si?"

- "Pita me koji je smisao ivota?"
- "Zar to nije pomalo stereotipino?"

- "Pa... To je razumno pitanje.", insistirao si.

Pogledao sam te direktno u oi.

- "Smisao ivota, razlog zato sam stvorio ceo ovaj univerzum je da bi ti sazreo."
- "Misli na oveanstvo? eli da Mi sazrimo?"

- "Ne. Samo ti. Napravio sam ceo ovaj univerzum za tebe.

- "Sa svakim novim ivotom ti raste i sazreva i postaje vei i vei intelekt."

- "Samo ja? ta je sa svima ostalima?"

- "Ne postoji niko drugi." odgovorio sam.

- "U ovom univerzumu, postojimo samo ti i ja."

Gledao si bledo u mene.

- "Ali svi ljudi na Zemlji..."

- "...su Ti. Druge reinkarnacije tebe."

- "ekaj, ja sam Svi? Ja sam Svako?!"

- "Sada shvata.", rekao sam ti.

- "Ja sam svako ljudsko bie koje je ikada ivelo?"

- "I svako ljudsko bie koje e ikada iveti, da."

- "Ja sam Abraham Linkoln?"

- "I ti si Don Vilks But, onaj koji ga je ubio."

- "Ja sam Hitler?"

- "I ti si milioni koje je ubio."

- "Ja sam Isus?"

- "I ti si svi koji su ga pratili."

Zautao si.

- "Svaki put kada si napadao nekoga, ti si napadao samog sebe."

- "Svaki in dobrote koji si uinio, uradio si to samom sebi."
- "Svaki sreni ili tuni momenat koji je doivelo neko ljudsko bie, ili koje e biti
doivljeno, si ti lino doiveo."

Razmiljao si neko vreme.

- "Zato?", pitao si me.

- "Zato bi radio neto ovako?"

- "Zato to e, jednog dana, ti postati kao ja."

- "Zato to ti to i jesi."
- "Ti si jedan od mene."

- "Aha!", uzviknuo si pobedniki.

- "Misli, ja sam Bog?!"

- "Ne. Ne jo. Ti si sada fetus. Ti jo uvek raste."

- Samo onda kada bude iveo svaiji ivot, kroz sve vreme, samo tada e dovoljno
sazreti i moi da se rodi."

- "Znai ceo univerzum, to je samo...", rekao si.

- "Jaje.", odgovorio sam.

- "Sada je vreme za tebe da nastavi u svoj sledei ivot.

Do sledeeg ivota, ivi i sazrevaj.