Gregori

Funaro

SKULPTOR

S engleskog preveo
Uro Nikoli

Naslov originala:
Gregory Funaro
The Sculptor

Kao i uvek, mojoj supruzi i mom ocu; ali i mome

dedi, ija je statua Davida u dvoritu nou
oivljavala, siguran sam u to.

Najvec i umetnik ima samo tu zamisao koja je

unutar mermernog oklopa; samo ruka skulptora
moz e da skine c ini i oslobodi igure koje dremaju u
kamenu.
Mikelanelo Buonaroti

Prolog
Izai iz svog dremea, o sine Jupiterov.
Tomi Kempbel, kao munja brzi hvatac Boston rebelsa, 1 otvorio je
oc i oc ekujuc i da ugleda gol-liniju. Mogao je da c uje navijanje publike
to poznato brujanje sa tribina: Suuupa! 2 i srce mu je tuklo, mogao
je da oseti kako mu krv pumpa u butinama dok je trc ao. Da, bio je
ubeen da je uhvatio loptu na dlanovima i u vrhovima prstiju osec ao
je varnice koje donosi to poznato oseanje pogotka.
Meutim, glasovi navijac a su brzo is cezli i, dok se njegova vizija
brzo pretvarala u sjajnu svetlec u loptu, kroz mlec nobelu izmaglicu
Tomi je momentalno shvatio da je sve bilo samo san. Da, lez ao je
mogao je da oseti dodir c elic no hladne povrs ine duz lea i na zadnjici.
Osec ao se mamurno, u iksan nec im, ali istovremeno pun energije. I
uinilo mu se da je prepoznao svetlo koje se nadvijalo nad njim.
Iz filma? Ili kao onda u bolnici. Kad su mi operisali...
Tako je c uo se dubok glas sa njegove desne strane istupi iz
kamena.
Ne opet koleno, doco rekao je Tomi. Suvog grla, umesto rec i
isputao je izlomljene apate. Kai mi da nije koleno...
Umesto odgovora, dobio je tup, sitan ubod u podlakticu i osetio je
kako mu se koz a na tom mestu zatez e. Srce mu je ludac ki tuklo brz e
nego kad je kao brucos debitovao na Bostonskom koledz u; brz e nego
pred prvu utakmicu sa Rebelsima, kada je izabran u drugoj rundi
drafta. Ovo je bilo drukc ije. Zaista, Tomi se osec ao kao da u njemu
besni rat: jedna strana pokus ava da ga odvuc e nazad u san, do onog
pobedonosnog pogotka protiv Del ina, 3 kada je pretrc ao trideset
sedam jardi; a druga strana oc ajnic ki pokus ava da ga razbudi, da ga
vrati u stvarnost gde god da se sad nalazio.
Gde sam? s apnu Tomi. Svetlost iznad njega preobrazila se u
beli pravougaonik poput lebdec eg ekrana tek metar udaljenog od
njegovog lica, sa ivicama koje su jasno odudarale od okolne tame.
Brzo su mu se vrac ala sva c ula krv mu je snaz no pumpala kroz vene
i sa svakim otkucajem srca seanja su ga preplavljivala.

Pio je pivo na tremu, zagledan u vodu samo se kratko pojavio na

pobednic kom slavlju tog popodneva u Bostonu; z eleo je da provede
vreme sa svojim roditeljima na Voc Hilu, u Rod Ajlendu, pred veliku
utakmicu, pre nego s to odleti za Tampu da bi se pripremio za veliko
inale protiv Dz ajentsa. 4 Bio je sam Da, nema vie Viki, a keva i ale
su otili u krevet. I bilo je hladno, a svetlost januarskog meseca veselo
je igrala po hladnoj povrs ini zaliva Foster po istim vodama u kojima
je omiljeni sin Rod Ajlenda esto kao deak plivao sa ocem.
ale? zakreta Tomi. Tu si, ale?
Onda se setio ose ose u januaru? zujanje, os tar bol kao da ga je
nes to ujelo za vrat, pravo u vratnu z ilu. Tomi Kempbel se momentalno
ugasio, siguran da c e vrhom svog dva metra visokog oklopa udariti
nisku tavanicu terase. Ali nije se sec ao pada, nije se sec ao kako slec e
na drvene daske, ne kao s to se sec ao pada na pet metara od gol-linije
pros le sezone protiv Teksansa 5 sada vec uvenog pada koga su tvstanice pus tale iznova i iznova; pada zbog koga je is cas io koleno i
ispustio loptu; pada koji je, kako bi to rekli oni bekovi, seratori
ponedeljkom ujutru, kotao njegovu ekipu ampionske titule.
Ali sada je poela nova sezona, a naotreni dvadesetestogodinjak
se brzo oporavio. Nakon povrede koja je pretila da mu okonc a
karijeru pre nepune godine dana, Tomi Supa Kempbel je oborio
rekord s najvis e pretrc anih jardi nakon uspes nih hvatanja u jednoj
sezoni. Bez obzira na privatne probleme, na razlaz s verenicom.
Dovraga, na neki nain bi trebalo da zahvalim Viki zbog toga! Ne,
voljeni hvatac se, van svih oc ekivanja, vratio u NFL, 6 z eljan osvete, i
gotovo sam je predvodio svoj tim do velikog super inala koje su oni
isti bekovi, seratori ponedeljkom ujutru, ve nazivali supafinale.
Ali sada nes to nije bilo u redu. Mogao je to da oseti u svojim
grudima, u prstima ruku i nogu tuklo je snaz no, tuklo je bolno. Tomi
je pokus ao da se uspravi, pokus ao je da se okrene od bles tavog belog
pravougaonika koji je lebdeo nad njim, ali glava mu je bila iksirana
nes to mu je pritiskalo c elo, nes to mu nije dalo da se okrene ni levo ni
desno. Instinktivno je rukom pos ao prema glavi, ali je odmah shvatio
da su mu i zglobovi zavezani; i, iako nije mogao da vidi svoje grudi,
butine ili c lanke na nogama, najednom je poc eo da osec a pritisak i na
tim mestima.
Cale, tu si? Tomi se ponovo oglasio. Da li sam se srus io na

tremu? Da li su me imobilisali ili tako nes to? glas mu je sada bio

jasan i drhtav, a c ula os tra, kada je ekran nad njegovom glavom
odjednom oiveo.
Bila je to slika statue prljavobeli mermer nasuprot crnoj
pozadini, zbog c ega je delovalo kao da statua stoji, kao da lebdi u tami
tek centimetrima udaljena od njegovog lica. Bila je to statua golog
mus k arca grkog boga, ili neeg slinog, pomislio je Tomi ali nije
bio siguran, nije mogao da se seti ni da li je ikad ranije video ovu
iguru. Istovremeno je, meutim, osec ao kao da je odnekud
prepoznaje. Sama poza skulpture mu nije delovala poznato c udan
nac in na koji je bog stajao, s podignutim peharom u ruci, kao da
nazdravlja. A sigurno mu nije bila poznata ni kovrdava kosa ili su to
zrna groa? oko lica boga, nis ta od toga Tomi nije pronas ao u svom
grozniavom seanju. Ne, bilo je neega u samom licu, neeg u telu...
Dok se njegov um naprezao da razume, skulptura je poc ela da se
okrec e, kao da stoji na gramofonu. Tomi je video da se iza statue
nalazi jos jedna igura moda dete koje je bogu sezalo do struka.
Dete se da li je to dete? ta mu je sa stopalima? Sa nogama?
vragolasto smes ilo, nosec i punu s aku groz a. Cinilo se da se krije iza
boga, gotovo kao da ga pridrava.
Da! Tomi pomisli. ovek s peharom izgleda kao pijanac koji se
tetura, kao da mu je teko da stoji!
Neverovatno, usred sve ove konfuzije, usred lupanja srca, blesnuli
su fragmenti sec anja na z urke na Bostonskom koledz u; na noc i u
Vegasu sa saigrac ima; na dan kada je upoznao Viki na onoj
snobovskoj zabavi na Menhetnu...
aletu se ona od poetka nije svidela. Jebeni modeli. Bio je u pravu.
Mora da sam siao sa uma kada sam zaprosio tu...
Tako je ponovo se c uo glas izai iz svog dremez a, o sine
Jupiterov.
Tomi je uzalud pokus avao da okrene glavu, da krajic kom oka
pretraz i tamu koja ga je okruz ivala, ali nije mogao da vidi nis ta drugo
osim c udne slike pred sobom. Slika se pretvorila u uvec ani prikaz
glave statue. Da, to je de initivno bilo groz e, to je de initivno bilo
lis ce oko lica boga sa oc ima koje su se prevrtale, lice je bauljalo
napred, poluotvorenih usta.
Ko si ti? jauknu Tomi. Sta c u ja ovde? Poc eo je da panic i,

poc eo je da se istez e pod kais evima dok se slika ponovo menjala.

Tomi je posmatrao kako prikaz polako prelazi niz grudi statue, preko
pomalo otec enog stomaka, do glatkog meunoz ja na mestu gde je
morao da se nalazi penis.
Da, bog koji je stajao pred njim, ko god to bio, nije imao oku
samo par naduvenih testisa izmeu nogu.
Jebote, ta se ovo deava? vrisnuo je Tomi.
Sada se obilno znojio srce mu je glasno bubnjalo u us ima, kais evi
su mu se usecali u zglobove kao kanapi u uskrs nju pec enicu.
Odjednom je slika zatitrala i Tomi je ugledao sebe samog, video je
svoje lice na ekranu ispred sebe onakvog kakav je sad, u lez ec em
poloz aju, s glavom privezanom za sto. Samo s to Tomi nije mogao da
vidi kais eve. Ne, glavu su mu okruz ivali grozdovi i listovi, bas kao i
lice boga koga je maloas upoznao.
ta se, bre...
Onda se Tomi sledio uz asnut, posmatrao je kako je slika na
ekranu krenula niz njegovo telo. Kamera je morala da bude negde
iznad njega iznad ekrana, moda malo desno, odakle je i onaj glas
doao ali Tomi nije video nikakav trag kamere ili kamermana
samo sliku svoje mis ic ave pojave na ekranu pred sobom. Poc eo je
ludac ki da se trese, c inilo mu se da moz e da oseti kako mu se mozak
vrpolji iza oc iju, i u pomahnitalom naletu adrenalina je oc ajnic ki
pokus avao da se oslobodi telo iznad njega se uvrtalo kako se on
uvrtao, povijalo se kako se on povijao. Iako je bio veoma snaan, Tomi
Kempbel nije uspeo nimalo da olabavi kais eve kao da se nalazio
zarobljen unutar mermernog bloka. Najgore od svega, Tomi Kempbel
nije mogao da skrene pogled sa slike samoga sebe, i mladi c ovek je
usred panike video kako slika na ekranu preko preplanulih, obrijanih
grudi eto kaia! lagano klizi ka njegovom stomaku.
Tek tada je Tomi Kempbel shvatio.
Ovo se ne dogaa zacvileo je. Nemilosrdni, zaglus ujuc i ratni
bubnjevi u njegovim grudima najavljivali su s ta ga c eka iza horizonta,
ta e uskoro videti. Mora da sanjam!
Ne sanja, moj Bah ree glas iz tame konano si budan.
Telo Tomija Kempbela poc elo je da se grc i, uz asnuto ovim
saznanjem, da bi mladievo srce ubrzo zauvek prestalo da kuca.

Eksponat prvi
BAH

1.
Dr Ketrin Hildebrant besno je zavitlala mobilni telefon jednog studenta
kroz prozor gledala je kako u oblaku dima eksplodira na travnjaku
ispred Listovog umetnikog centra.
Budem li ula jo jedan mobilni na svom predavanju, narediu da
vas streljaju u dvoritu!
Tu se Keti zaustavila.
Nema travnjaka pod mojim prozorom, rec e sama sebi. Nema ni
prozora na mojoj uionici.
Telefon je i dalje zvonio Betoven, Za Elizu.
Gospoice Hildebrant?
Keti se okrenula prema svom odeljenju, kome je predavala istoriju,
a koje joj se iza lea pretvorilo u drugare iz treeg razreda Osnovne
kole Idn Park. Ga Miler ju je nestrpljivo gledala as praktine
nastave, na redu je Keti, bes odjednom ustupa mesto panici. Ketini
kolski drugovi poinju da joj se keze dok apuu: ing-ong, ingong. Mogla je da oseti kako joj strah stee grudi dok sobu ispunjava
svetlo, dok zuri u gladak beli mehur u svojim rukama.
ta je ovo? ta sam to danas donela da pokaem?
Usred smeha i pogrdnog mjaukanja, beli mehur se iznenada
pretvara u sneg dok se Ketina uionica rastvara u jutarnje sunce njene
spavac e sobe njen mobilni telefon i dalje svira Za Elizu na noc nom
stoiu pored nje.
Otvorila ga je.
Halo?
Hildi? bila je to dr Dz enet Polk, njen s ef, predsednik Odseka za
istoriju umetnosti i arhitekture na Univerzitetu Braun jedina osoba u
c itavom Providensu koja se usuivala da zove Ketrin Hildebrant
Hildi.
Hej, Den zevnu Keti. Boe, koliko je sati?
Skoro jedanaest.
Pobogu, u onom vinu je sigurno bilo nekih tableta. Sinoc sam do
kasno ocenjivala one zavrne...

 Hildi, izvini s to te uznemiravam u nedelju, ali da li te je zvao onaj

tip iz FBI-ja?
Ko?
Mislim da je rekao da se preziva Markam, ili moz da Pekam.
Nisam sigurna. Cela pria ga je prilino uznemirila.
O emu pria?
Nema ni pet minuta kako je otis ao odavde. Nais ao je dok smo
Den i ja pozadi presaivali cvec e. Rekao je da mu treba informacija u
vezi s nestankom onog fudbalera.
Tomija Kempbela? pitala je Keti, dok se uspravljala u krevetu.
Iako je bila privlac na z ena, Keti nije mogla da porekne da je celog
z ivota bila s treber sport je nikada nije interesovao; ni mrtva ne bi
otis la na fudbalsku utakmicu na koledz u radije bi slus ala predavanje
o Donatelu. Meutim, c ak i nju je oc arao omiljeni sin Rod Ajlenda ta
zanosna plavokosa, plavooka munja, koju niko u NFL-u nije mogao da
uhvati. Tokom protekle sezone Keti je sve c es ce zaticala sebe kako
radi nes to o c emu nije ni sanjala: gledala je fudbal na televiziji
nedeljom.
Da rekla je Dz enet. To je taj. Tomi Kempbel, onaj s to je
nestao jo u januaru.
Zato je FBI hteo da razgovara s tobom?
Zapravo, hteo je da razgovara s tobom, Hildi. Rekao je da mora
da razgovara sa struc njakom za umetnost renesanse preciznije,
italijanske renesanse.
Da pogaam. Nas li su ga na nekoj plaz i sa ukradenim
Botielijem?
Otkako je Tomi Kempbel nestao bez traga pre gotovo c etiri
meseca, otkako su Rebelse iz Bostona porazili Dz ajentsi iz Njujorka u
super inalu poc etkom februara, teorija o tome s ta se fudbaleru
dogodilo bilo je koliko i navijac a Rebelsa od toga da se utopio u
zalivu Foster, preko teorije da ga je pred inale kidnapovao trener
suparnic kog tima, sve do pric a o odlasku u anonimnost u stilu Elvisa
Prislija. Keti je lic no podrz avala ovo poslednje, jer je prepoznala deo
sebe u skromnom, slatkorec ivom maminom sinu, za koga su tabloidi
tvrdili da i dalje posec uje roditelje kad god mu se ukaz e prilika nije
to smatrala z eljom za slavom i bogatstvom vec z eljom da z ivi sa onima
koje voli, u privatnosti, i radi ono to ga ini srenim.

 Agent FBI-ja nije hteo da kaz e nis ta vis e o tome uzdahnula je

Dz enet. Kada sam mu rekla da to nije moja oblast i da si ti nas a
devojka za Italijane, rekao je da to vec zna. Zanimalo ga je gde moz e
da te nae. Rekao je da te je vec traz io na poslu i kod kuc e, ali da nisi
bila tamo. Onda sam shvatila da misli na tvoju staru kuu.
Stiv je sigurno prespavao kod one drolje, pomislila je Keti. Jo uvek
nee da je tuca u naem starom krevetu. Jebeni glumac. Jebeni
beskimenjak, pizda jedna.
Keti je pogledom preletela preko spavac e sobe svoje nove kuc e
nove za nju, ali sagraene poc etkom dvadesetog veka; arhitektura je
predstavljala suptilnu mes avinu viktorijanske elegancije i modernih
praktic nih odlika vec ine trospratnica koje lez e na Aper Ist Sajdu
Providensa. Keti je z ivela na prvom spratu; uselila se istog dana kada
je objavljena vest o Tomiju Kempbelu manje od nedelju dana nakon
s to je saznala za imejlove, posle c ega joj je Stiv priznao da je vara. I
sada, tri meseca kasnije, kutije njenog bivs eg z ivota i dalje su
zagaivale svaki delic prostora u njenom precenjenom dvosobnom
stanu. Morala je jednom zasvagda da raskrsti sa Stivenom Rodz ersom,
i posrec ilo joj se sa ovom impulsivnom odlukom da iznajmi stan u Ist
Dz ordz Stritu z ivot koji je gradila s muz em otis ao je dovraga zato s to
detinjasti profesor teatrologije nije mogao da ga zadrz i u gac ama, nije
mogao da se odlepi od samo poluprivlac ne apsolventkinje, stavivs i
konac na skoro deset godina braka. To je bilo i najtee. ak i u trideset
osmoj godini, Ketrin Hildebrant je znala da je pametnija i leps a od
ljubavnice svoga muz a, ali mala drolja je imala nes to s to dr Hildi nije:
mladost.
Hildi, tu si?
Izvini, Den. Jesi li rekla tipu iz FBI-ja gde sam sada?
Jesam. Nisam mogla da se setim tac ne adrese, ali dala sam mu
broj tvog mobilnog. Izvini, Hildi, ali nisam znala s ta drugo da uradim.
Nisi ljuta na mene, nadam se?
Naravno da nisam. Idem da se istus iram, javic u ti se nakon s to
me on pozove. I, hvala na upozorenju, Den. Volim te.
Volim i ja tebe rec e Dz en, i Keti zaklopi svoj telefon. Nasmes ila
se. Keti je zaista volela Dz enet Polk, smatrala ju je za svoju drugu
majku jos iz vremena kada joj je bila asistent na Harvardu. I bas je
Dz enet bukvalno odvukla Keti s pozicije asistenta na Harvardu,

nekoliko dana nakon s to je i sama pres la na Braun. Dz enet je bila ta

koja je upoznala Keti sa Stivenom Rodersom; Denet je bila ta koja se
postarala da Keti dobije zvanje stalnog profesora; i, najvaz nije od
svega, Dz enet se nas la Keti kada joj je prava majka preminula, pre pet
i po godina.
Ne znam s ta bih bez tebe, mala s apnu Keti ka gomili kutija u
uglu.
I zatim uskoi pod tu.

2.
Keti Hildebrant je s prezirom posmatrala svoj odraz toga jutra, dok je
pred ogledalom u kupatilu povlac ila svoju mokru, crnu kosu u konjski
rep. Koz a joj je delovala ubledelo, njene inac e sjajne smee oc i bile su
naduvene azijsko-nemac ke borice u uglovima oc iju bile su dublje i
naglas enije. Od vina?, pitala se. Ili samo starim? Zaboravila je na svoj
san o trec em razredu, na svoj propali c as praktic ne nastave, ali je
osec ala kako nespokoj raste kao da joj se zaista neko podsmevao.
Onda je pomislila na Stiva, na njihov prvi sastanak i na to kako se tada
glupo nas alio: O, ti si polu-Korejka? Mislio sam da ti se oc i sklapaju
od moje prie!
Trebalo je odmah da traim raun. Ba ti hvala, Denet.
Zvono na vratima ju je prepalo, te je instinktivno posegnula za
mobilnim telefonom, koji se nalazio na umivaoniku.
Glupac o promrljala je i, dok je stavljala svoje naoc are sa crnim
okvirom, uskoc ila je u trenerku i dva broja vec u majicu s natpisom
Harvard i krenula prema ulaznim vratima.
Izvolite? ree Keti, gledajui kroz pijunku.
Covek pred njenim vratima je izgledao kao da je upravo sis ao sa
stranica kataloga dej kru 7 kaki pantalone, vindjakna ispod koje je
nosio lagani dz emper. Lepa promena nakon svih ovih umetniia sa Ist
Sajda, pomislila je Keti. Izgledao je kao da mu je trideset i nes to,
zgodan, guste smee kose i c etvrtaste vilice. Shvatila je da se namerno
odmakao od vrata kako bi ona mogla bolje da ga vidi. U trenutku kada
je rukom pos ao prema unutras njem dz epu, bilo joj je jasno da je tip iz
FBI-ja Markam ili Pekam ili kako se vec zvas e odluc io da svrati
nenajavljen.
Ja sam specijalni agent Sem Markam rekao je i podigao svoju
legitimaciju do pijunke.
Znai, to je Markam, pomislila je Keti. Nisi ti jo za bacanje, Denet
duo.
Ja sam iz FBI-ja, Jedinica za bihevioristic ku analizu. Zeleo bih da
vam postavim nekoliko pitanja, dr Hildebrant.

Bihevioristika analiza. Ovo je ozbiljno.

Keti je gledala Kad jaganjci utihnu s est puta; videla je dovoljno
onih policijskih serija na televiziji da bi znala da se Jedinica za
bihevioristiku analizu bavi ubistvima naroito serijskim ubistvima.
Otvorila je vrata.
Izvinite. Denet mi je rekla da ete prvo pozvati.
Dr Polk mi je dala vas broj telefona, gospoo. Do vas e adrese
smo, meutim, dos li na drugi nac in. Biro voli da se lic no postara za
ovakve stvari.
Agent se blago osmehnu.
Razumem ree Keti postieno. Molim vas, uite.
Nakon s to je zatvorila vrata za njim, Keti za trenutak zac ueno
zastade u malom predsoblju. Prepoznala je Markamovu kolonjsku
vodu nautika voajaz . Kupila ju je svome muz u pros le jeseni, nakon
s to ju je osetila na jednom od svojih studenata na sve nac ine je
pokus ala da natera Stiva da je stavi ali sebic ni skot nije c ak ni
celofan skinuo s kutije.
Morac ete da mi oprostite rekla je. Jos uvek sam u fazi
raspakivanja i nemam dovoljno names taja. Da odemo u kuhinju? Osim
ako vam ne smeta da sedite na kutijama u dnevnoj sobi.
Kuhinja odgovara, gospoo. Keti ga povede uskim hodnikom
do zadnjeg dela kue. Specijalni agent Sem Markam seo je za sto.
Sinoc sam do kasno pregledala radove. Jos nisam stavila kafu, ali
bie gotova za koji minut.
Ne, hvala, dr Hildebrant. Ne pijem kafu.
Moe onda sok od narande? Ili voda?
Ne, gospoo. Ne planiram da se ovde zadrz avam. Keti je osetila
jenkijevski naglasak u njegovom glasu razoruz avajuc a, opus tena
crta zbog koje joj se dopao.
U redu, onda rec e Keti, smes tajuc i se preko puta njega. Sta
mogu da uinim za vas, agente Markame?
Pretpostavljam da vam je dr Polk rekla da sam vas traio.
Da. Nes to u vezi sa italijanskom renesansom i nestankom Tomija
Kempbela?
Da, gospoo, tako je. Markam izvuc e tanak s tos fotogra ija iz
dz epa jakne. Ovo s to c u vam sada pokazati je poverljivo, mada
verovatno nec e ostati tajna jos zadugo. Policija Vesterlija je prva stigla

na mesto zloc ina rano jutros, pre dolaska drz avne policije i pre nego
s to je obaves tenje dos lo do nas e terenske sluz be u Bostonu. Iako je
Kempbel poslednji put vien dole na Voc Hilu, s obzirom na to da je
javna lic nost, i to vrlo popularna, sluc aj je od samog poc etka pripao
nama. Do sada smo uspes no radili sakriveni od javnosti, ali sada kada
su se lokalci umes ali, postoji vec a s ansa da informacije procure
medijima bez nas eg odobrenja. Vest c e najverovatnije biti objavljena
ovog popodneva, ali do tada, da li moz ete da mi obec ate da c e ovo s to
c u vam pokazati ostati meu nama? To znac i da nas razgovor nec ete
prepriavati nikome, ukljuujui i vaeg efa, dr Polk.
Obeavam vam.
Agent Markam je uzeo jednu fotogafiju i pruio je preko stola.
Da li prepoznajete skulpturu na fotografiji?
Naravno ree Keti momentalno. Ovo je Mikelanelov Bah.
Da li ste sigurni? Molim vas, pogledajte paljivije, dr Hildebrant.
Keti je pristala, iako nije morala dvaput da gleda; jer iako je
fotogra ija prikazivala celu skulpturu, s prilic ne udaljenosti i sa strane
dr Ketrin Hildebrant, verovatno NAJVECI americ ki struc njak za
Mikelanelova dela, mogla je zatvorenih oc iju da opis e Baha do
detalja. Pred njom se jos jednom nas la Mikelanelova kontroverzna,
ali epohalna skulptura rimskog boga vina pijanog, nestabilnog, koji
kao da c e se oteturati sa svog kamenog postolja. U podignutoj desnoj
ruci drz ao je pehar vina, pored njega su lez ale tigrova koz a i hrpa
groz a. Keti je takoe mogla da primeti satira s jarec im nogama iza
njega, koji se smes ka dok mljacka voc e koje ispada iz leve ruke boga.
Poznavala je skulpturu Baha kao s to poznaje svoje telo na Braunu je
studentima drz ala predavanje o njoj; putovala je u Italiju kako bi je
prouavala za svoju disertaciju o Mikelanelu, na Harvardu. Da, ako je
specijalni agent Markam z eleo da sazna bilo s ta o dobrom starom
Bahu, sigurno je da je dos ao na pravo mesto, jer je dr Ketrin
Hildebrant napisala knjigu o njemu bukvalno.
Meutim, mogu da vam kaem da je ovo reprodukcija ree Keti
na kraju. Pogledajte ovu pozadinu, z bunje iza statue. Ovo je slikano
negde napolju. Original se trenutno nalazi u Nacionalnom muzeju
Barelo u Firenci. Ovo je fantastic na kopija, to priznajem. Cak je i
nijansa pogoena. Ali ne shvatam kakve ovo veze ima s nestankom
Tomija Kempbela?

Specijalni agent Markam je c utao neko vreme, zatim joj je pruz io

jos jednu fotogra iju preko stola. Bio je to uvec ani snimak glave statue
venac od groz a, poluotvorena usta, zakolutane oc i i glava nagnuta
napred. Ali za razliku od prve fotogra ije, Keti je odmah uoc ila nes to
neobino. Odjednom joj je sinulo, a srce kao da joj je zastalo za
sekund.
O moj boe procedila je. To je on. To je Tomi Kempbel.
Da. Naen je jutros, dole na Voc Hilu, u dvoris tu bogatog
investitora, skoro pola milje od kuc e svojih roditelja. Oni su ga vec
identi ikovali. Izgleda da je Kempbelov ubica, ko god to bio, nekako
oc uvao njegovo telo i uoblic io ga u ovo s to sada vidite sve do jedne
nijanse, kao to ste primetili.
Keti je bila u s oku, rec i su joj se lepile za grlo, meutim, znala je da
mora da ih izbaci.
Ko? Mislim, ko bi uradio neto tako?
Nadali smo se da c ete nam vi pomoc i da to otkrijemo, dr
Hildebrant. Tim forenzic ara je vec dole i sprovodi preliminarnu
istragu, ali vi morate da vidite mesto zloc ina pre nego s to pomerimo
tela.
Tela? Mislite na satira? I on je stvarna osoba?
Mali dec ak, da izusti Markam tiho. Barem njegova gornja
polovina. Donja polovina je po svemu sudei zadnji deo jarca.
Blagi boz e zastenja Keti. I uprkos naletu muc nine koji joj je
stigao do grla, uprkos suzama koje su joj ispunjavale oc i, uspela je da
postavi pitanje. Ko je to?
Ne znamo zasigurno. Jedan agent u ovom trenutku pretraz uje
nestale osobe, ali moz da c e potrajati dok ga ne identi ikujemo. Jer, za
razliku od Kempbelovog, dec akovo lice je veoma... izmenjeno
deformisano da bi izgledalo kao kopija Mikelanelovog satira.
Keti oseti teinu u stomaku, oseti kako sva trne.
Zelite li da se presvuc ete pre nego s to krenemo? pitao je
Markam. Malo je hladno za april, jo je hladnije blizu vode.
Zas to bas ja? upita Keti iznenada. Bila je os amuc ena, kao da taj
glas nije bio njen. Meu vama oc igledno ima struc njaka za ovu
oblast ljudi koji su prepoznali statuu, koji su znali da je to
Mikelanelo. Mislim, s ta bih ja uops te mogla da vam kaz em a da jedan
od vas ih agenata to prethodno nije mogao da pronae na prokletom

internetu?
Bez ijedne rec i, specijalni agent Markam pruz i Keti poslednju
fotogra iju. Sa uz asom je gledala uredno isklesana slova, natpis na
postolju statue, na kome je stajalo mumi icirano telo Tomija
Kempbela. Pisalo je jednostavno:
Za dr Hildebrant.

3.
Spoljni zid starinske kuc e za koc ije jos uvek je c inila originalna cigla
sagradila ju je tokom osamdesetih godina osamnaestog veka bogata
familija trgovaca tekstilom, u tada pretez no ruralnom delu Ist Grinic a
(Rod Ajlend). Lez ala je nekih tridesetak metara iza glavne kuc e i
moglo joj se pric i pes ice, kamenom stazom koja je vodila od zadnjeg
trema, ili pras njavim kolovozom, koji se odvajao od svoje asfaltiranog
puta i vijugao kroz krajnju zapadnu stranu gusto poumljenog imanja.
Sama kuc a je bila asimetric na trospratnica, nakic ena velelepnim
dugac kim kruz nim prilazom za kola, u c ijem centru je stajala fontana
bez vode. Ulazna vrata su se zapravo nalazila na boc nom zidu kuc e i
gledala su na drvored na istoku. Zbog toga je vec ina gostiju (iako ih je
u danas nje vreme bilo veoma malo) stepenicama ulazila pravo u
ves ernicu, koja se nalazila odmah iza prozora biblioteke koji su
gledali na prilaz.
Skulptor je, meutim, gotovo uvek koristio zadnja vrata; zato s to
je Skulptor gotovo uvek morao da se pozabavi nekim poslom u garaz i
pre nego s to bi se pridruz io svom ocu u kuc i u kojoj je proveo
mladost. Skulptorova porodica se ovde doselila sedamdeset pete
odmah posle njegovog roenja. Do tada je kuc a za koc ije vec uveliko
bila preureena u modernu garaz u za dva automobila, s prostorijama
na spratu, gde je z iveo kuc epazitelj prethodnog vlasnika. Kao dec ak,
Skulptor se c esto satima sa m igrao na praznom potkrovlju. Vec i deo
vremena se, meutim, krio od roditelja koji su se svaali, ili od majke,
koja je imala obiaj da se napije i da ga tue.
Skulptora je majka c esto tukla kad je bio mali dok je njegov otac
bio na sluz benom putu ili dok je igrao golf u kantri klubu. A kada bi
bio mnogo nevaljao, majka bi ponekad napunila kadu ledenom vodom
i drz ala ga pod vodom sve dok ne bi poc eo da se davi. Ponekad bi
zakljuc ala Skulptora u kupatilo, prosula varikinu po podu i tako ga
primorala da udis e isparenja. Ali najc es ce bi ga tukla uvek u potiljak
kako bi modrice i c voruge ostale sakrivene ispod njegove kovrdz ave
crne kose. Majka mu je rekla da c e, ako on ikada ikome procvili nes to

o tome, ona umreti, a otac c e mu se ubiti. I on je dugo verovao u to

na kraju krajeva, Skulptor je voleo svoje roditelje i uc inio bi sve da ih
zas titi. Otac ga je u to vreme zvao Kristijan nije mu bilo tes ko da se
seti njegovog imena. Ali to je bilo veoma, veoma davno, danas
Kristijanov otac nikada ne naziva sina Kristijan.
Ni sam Kristijan skoro nikad sebe ne zove Kristijan; video je sebe,
gotovo uvek, samo kao Skulptora osim onda kada je to morao da
izbegne, u javnosti, kada je potpisivao oc eve recepte ili kada je morao
da naruc i medicinske potreps tine preko interneta. Skulptor je mrzeo
internet, ali je davno sebe naterao da ga prihvati kao neophodno
sredstvo za obavljanje svog posla. I dokle god je sve ostajalo u garaz i,
mogao je da ga toleris e jer je tehnologija z ivela iza, u garaz i; sav
posao se obavljao iza, u garai.
Skulptorov otac nije znao nis ta o sinovljevom poslu u garaz i nije
vis e znao nis ta ni o c emu. Najvec i deo svog vremena provodio je u
svojoj spavac oj sobi na drugom spratu, odmah iznad kuhinje i kroz
prozor posmatrao hranilice za ptice koje je njegov sin napravio pre
mnogo godina u kros nji jednog velikog hrasta. Ponekad bi Skulptor
svome ocu pus tao ploc e na starom gramofonu uglavnom stare
albume s klasic nom muzikom na 33 obrtaja, muziku koju je njegov
otac voleo pre nesrec e. Skulptor je takoe ugradio CD plejer u kuc is te
starog radija marke ilko i podesio ga tako da pus ta snimke starih
radio-emisija iz tridesetih i c etrdesetih godina. Ovo je veoma radovalo
njegovog oca, koji bi zauzvrat satima sedeo ispred radija, smeei se.
Ipak, Skulptorov otac bi najc es ce nepomic no sedeo u svojim
kolicima pokraj prozora. Jos uvek je mogao da okrene glavu, jos uvek
je mogao da koristi svoju desnu ruku, ali retko je govorio, izuzev kada
bi s vremena na vreme upitao za nekoga po imenu Albert. Prvih
nekoliko godina posle nesrec e, Skulptor nije imao pojma ko je bio taj
Albert. Ali nakon kopanja po porodic noj istoriji, Skulptor je otkrio da
je njegov otac imao starijeg brata Alberta, koji je izvrs io samoubistvo
kada je Skulptorov otac jo bio dete.
U trenutku kad su se Keti Hildebrant i agent Markam ukljuc ivali na
auto-put 95, ka Voc Hilu, miljama odatle, Skulptor je izvlac io infuziju
iz oc evog zgloba. Obic no je sa m hranio oca mes avinom ovsene kas e
i drugih sastojaka, od kojih bi napravio hranljiv obrok ali je tokom
godina otkrio da, posle noc i kljukanja barbituratima, ovaj metod brz e

stabilizuje oc ev organizam. Bio je u nesvesti skoro s esnaest sati

redovno je primao blagu dozu sedativa dok mu je sin bio odsutan i
sada mu je trebalo samo jo malo hemije da bi se povratio.
Gotovo rec e Skulptor, bris uc i bale sa oc eve brade. Ubacio je
krpu u belu korpu s natpisom POSTELJINA i jednom rukom preneo
oca iz kreveta do kolica. Smanjio je grejanje na termostatu pored
kreveta, jer bi se ocu ponekad isus ile nozdrve i pos la bi mu krv iz
nosa. Zaista, skoro sve s to je Skulptoru bilo potrebno da bi vodio
rac una o ocu nalazilo mu se nadohvat ruke u ovoj sobi: kutije i kutije
medicinskog materijala; kupatilo opremljeno kadom sa stolicom; mali
friz ider u uglu, za oc eve lekove; i tri intravenozne jedinice svaka sa
kesicom razlic ite tec nosti za razlic itu namenu. Da nije bilo crvenih
tapeta, bogatog duboreza i kreveta sa c etiri nosac a baldahina, soba se
nimalo ne bi razlikovala od bolnike.
Vreme je za gledanje ptic ica rec e Skulptor, dok je postavljao
oca pored velikog prozora. Stavio je plou na gramofon Sonata u demolu Domenika Skarlatija i dok su prvi zvuci barokne gitare
ispunjavali prostor, Skulptor je krenuo prema kuhinji stepenicama za
poslugu. Tu je oprao ruke i napravio sebi proteinski napitak, koji je
progutao zajedno sa s akom vitamina i dodataka. Bio je gladan, umirao
je od gladi posle sinoc njeg posla, ali je odoleo iskus enju da nes to
pojede i izas ao na trem iza kuc e. Da, mora da se pridrz ava svoje
dijete, mora da ostane u tip-top formi zbog napornog posla koji ga
eka.
Cak i dok je bio poznat kao Kristijan, Skulptor se trudio da uvek
bude u dobroj formi. Jos sa sedamnaest godina je narastao na metar i
devedeset pet, a do nesrec e je redovno nastupao i za fudbalski i za
lakros tim Akademije Filips Ekseter. Posle nesrec e se, meutim,
preorijentisao iskljuc ivo na jac anje svog tela smatrao je da mu je to
neophodno kako bi se s to bolje starao o svom ocu. Njegova majka je
bila kriva za nesrec u. Kristijan nikada nije saznao tac ne detalje bio
je u internatu kada se to dogodilo. Ali prema onome s to je uspeo da
dozna, izbio je incident u kantri klubu. Oc ev advokat mu je nedelju
dana posle sahrane iste one sedmice u kojoj je navrs io osamnaestu i
postao zakoniti naslednik porodic nog bogatstva ispric ao da je
njegova majka imala aferu s mladim teniserom, ne mnogo starijim od
Kristijana. Napravili su scenu, bila je to prva tuc a u klubu Kristijanov

otac je nokautirao tenisera, a zatim izvukao svoju z enu iz kluba,

drz ec i je za kosu. Samo s to su izas li na auto-put 95, na njihov auto je
naleteo kamionet. Majka je ostala na mestu mrtva, a otac je prez iveo
paralisan od struka naniz e, bez osec aja u levoj ruci, a mozak mu se
pretvorio u kau.
Kristijan je vec tada poloz io prijemni na Braunu planirao je da
studira istoriju, bas kao i njegova majka ali je na kraju godine na
Akademiji Filips odluc io da upis e medicinsku s kolu, kako bi se s to
bolje starao o ocu. U Kristijanovo ime je podneta tuz ba protiv
kompanije kojoj je pripadao onaj kamionet. Vozac je bio pijan kada se
zakucao u automobil Kristijanovih roditelja. Postignuto je vansudsko
poravnanje i Kristijan je dobio nadoknadu za gubitak majke, ali i
nadoknadu za staranje o ocu do kraja njegovog z ivota. Sve to nije
donelo Kristijanu nekakvu utehu, buduc i da mu novac ionako nije ni
trebao. Ne, Kristijanov otac je u svom radnom veku zaradio toliko da
je bio u stanju da se brine o gomili invalida tokom nekoliko z ivota. U
poc etku je otac boravio u ustanovi za negu odraslih, ali je Kristijan,
im je diplomirao, na sebe preuzeo teret brige o njemu.
Sem toga, Kristijan je znao da nikada vis e nec e morati da radi da bi
zaraivao.
Ne, Kristijanov rad c e biti drukc iji sluz ic e drugoj svrsi. To mu je
postalo jasno tokom poslednjih nekoliko godina, kada je uspeo da
shvati zas to ga je majka tukla, zas to je varala njegovog oca i, kasnije,
uc inila da on postane biljka koja ne silazi sa sprata. Njegov z ivot,
njegova lic na tragedija bila je samo simptom mnogo vec e bolesti. Sada
kada je postao Skulptor, kada je shvatio smisao svog postojanja, ovek
nekada poznat kao Kristijan takoe je shvatio da bolest moz e da se
izlec i; da moz e da iskoristi svoja saznanja da bi pomogao drugima; i
da je on na ovoj planeti kako bi zas titio ljudski rod od duhovnog
unis tenja. I bas kao s to se on sa m probudio iz sna u kome je provodio
ivot, Skulptor e se pobrinuti da se tako probude i ostali.
Sis ao sa trema i kamenom stazom se uputio prema garaz i.
Zakikotao se, jer iako je Skulptor mrzeo internet, nije mogao da
sakrije uzbuenje zbog onoga to ga je tamo ekalo.
Da, Skulptor je bio potpuno uveren da e njegov plan uspeti.
I da e dr Ketrin Hildebrant biti ta koja e mu u tome pomoi.

4.
Je li vam sada bolje? upitao je specijalni agent Markam.
Jeste, hvala slagala je Keti, potresena. Praznim pogledom zurila
je kroz prozor dok su pokraj nje promicali redovi i redovi bezimenih
zgrada. Onda Keti odjednom shvati da je, uprkos svim jutros njim
des avanjima, nesvesno pogledom traz ila veliku plavu bubu na krovu
sedita Slube za unitavanje gamadi u Novoj Engleskoj. Keti je mrzela
tu veliku plavu bubu monstruoznu, neukusnu skulpturu, koju kao da
je izvajao c etvorogodis njak ali je uvek hvatala sebe kako zuri u nju,
kako je pogledom traz i svaki put kada se vrac a u Providens iz pravca
juga.
I hvala vam na kafi dodala je, trenutak kasnije.
Nema na c emu. Agent FBI-ja ju je doneo bas onako kako ona
voli grande, s nemasnim mlekom i dve tabletice zaslaivac a i nije
ni trepnuo kada je nepropisno parkirao svoj crni evrolet trejlblejzer
odmah ispred Starbaksa, na mestu koje navigacioni sistem u vozilu
prepoznaje kao zakrc enu Ulicu Tajer. Posao s beneficijama, pomisli
Keti i istog momenta se oseti postieno, prekorivs i sebe zbog s ale u
ovakvom trenutku.
Nemate nis ta protiv da vam postavimo nekoliko pitanja, dr
Hildebrant? bila je to agentkinja FBI-ja sa zadnjeg sedis ta, po imenu
Saliven plavus a u ranim tridesetim, izvajanog tela, na kojem joj je
Keti zavidela. Radila je za Terensku sluz bu u Bostonu, kako joj je
rekao Markam. Cekala je u trejlblejzeru dok je agent Markam is ao po
Keti.
Samo izvolite ree Keti.
Agent Saliven izvuc e mali, digitalni ureaj za snimanje iz jakne i
priblii ga ustima.
Govori specijalni agent Rejc el Saliven, na putu s Markamom i dr
Ketrin Hildebrant. Datum je dvadeset s esti april, nedelja. Tac no vreme
je dvanaest asova i dvadeset minuta, posle podne.
Salivenova smesti diktafon izmeu Markama i Keti crvena
lampica je pomogla Keti da se malo sabere.

 Dr Hildebrant poc ela je Salivenova vi ste autor knjige o

Mikelanelu Dreme u kamenu, da li je to tano?
Da.
Da li je to vae jedino objavljeno delo?
Ne, ali je jedino u potpunosti posvec eno Mikelanelovim
skulpturama i jedino koje je izas lo izvan uskih akademskih okvira i
nalo iru publiku.
Znai, prodali ste mnogo primeraka?
Nije bestseler po merilima Njujork tajmsa, to nije. Ali za
akademske standarde jeste. Moe se rei da se dobro prodala.
ta ste jo izdali?
Zajedno s bivs im kolegom sa Harvarda napisala sam uvod za
priruc nik iz istorije umetnosti, sa ma povremeno pis em tekstove za
razne akademske asopise.
Razumem ree Salivenova.
Keti se nije svideo njen ton. Nije imala ni trunku Markamovog
s arma, nis ta od njegove neposrednosti. Ne, specijalni agent Rejc el
Saliven govorila je kao advokat u nekoj od onih los ih serija
napravljenoj po los im dramama iz sudnice, kojima je Keti odnedavno
bila zaokupljena jos malo glupave zabave za koju je nekada mislila
da ni za milion godina nee biti u stanju da gleda.
Ali Dreme u kamenu je vas e daleko najvaz nije delo Salivenova
nastavi. Ono koje vas je ba proslavilo, zar ne?
Moe se i tako rei.
Da li je Dreme u kamenu obavezna literatura na vas im
predavanjima?
Samo na jednom zavrs nom semestru za diplomce. Keti se
iznenada oseti kao da se od neega brani kao da joj Salivenova neto
smes ta. Nelagodno je pres la pogledom preko unutras njosti
automobila; oc i joj se zaustavis e na pokazivac u brzine. Markam je
vozio osamdeset na sat, ali je drz ao volan kao da mili kroz zonu u
kojoj se nalazi kola.
A kada je knjiga objavljena?
Pre otprilike est godina.
Da li je to bilo pre nego s to ste dobili stalno zaposlenje, ili nakon
toga?
Malo pre toga.

 A koliko dugo je vaa knjiga obavezna u literaturi za diplomace?

Ove jeseni e biti punih pet godina.
Hoc u da razmislite rec e agent Saliven promis ljeno.
Razmislite i zapitajte se da li ste tokom tog perioda ili bilo kada, kad
smo vec kod toga imali studenta koji vam je delovao naroc ito c udno.
Nekoga ko je pric ao ili radio ili moz da samo pisao bilo s ta
neuobic ajeno bilo s ta s to je prelazilo granice ekstremne kreativnosti
i odlazilo u oblast... pa, nec eg drugog. Moz da neki crtez ili esej ili
makar imejl koji vas je naroito uznemirio.
Ketin mozak poc e da prelazi kroz kaleidoskop lica bezimenih,
mrac nih i mutnih i profesorku istorije umetnosti obuze panika
nakon s to je shvatila da ne moz e da se priseti ni kako njeni sadas nji
studenti izgledaju.
Ne mogu nikoga da se setim rekla je najzad, odluc nim glasom.
ao mi je.
Sta je s kolegama? Neko sa odseka? Da li vam je neko nekad
rekao da ima studenta koji ga plai?
Ne mogu da se setim.
Da li ste se vi ikada osetili ugroz enim od strane nekog svog
kolege na Braunu ili na Harvardu? Da li je bilo nekoga s kim se niste
slagali? Moz da neko ko je dobio otkaz? Neko ko je moz da bio ljut na
vas?
Ne, nikako.
Da li vas je nekada startovao student? upita agent Markam. Bez
obzira na smisao njegovog pitanja, Keti oseti olaks anje s to se ukljuc io
u razgovor, nakon svih pitanja javnog tuz ioca sa zadnjeg sedis ta. Da
li je iko od njih ikada pres ao granice bezazlenog lerta? Bio malo
agresivniji, na primer?
Keti je oduvek bila pomalo stidljiva, ali nikada nije bila pomalo
glupa; i mada je pre svog muz a izlazila samo sa s ac icom mus karaca,
od ega je samo jedna veza na Harvardu bila poluozbiljna, primeivala
je vibracije koje su joj slali neki njeni mus ki studenti. Ipak, za
dvanaest godina na Braunu, samo dva puta se desilo da neko od njih
skupi hrabrost da je pozove na kafu. I oba puta je primerna supruga
Stivena Rodersa utivo odbila.
Ali tu su bile poruke.
Da poc ela je Keti pre otprilike pet i po godina. Na poc etku

jesenjeg semestra odmah nakon s to mi je majka umrla poc ela sam

da dobijam anonimne poruke.
Keti je videla kako Markam pogledom traz i svoju partnerku u
retrovizoru.
Romantine poruke? upita Salivenova.
Ne bas . U poc etku su to bili kratki citati, rec enice koje sam
shvatala kao, recimo, gest ohrabrenja i podrs ke posle majc ine smrti.
Malo kasnije sam dobila i sonet.
Sonet? upita Markam. Mislite, kao ljubavni sonet? Sekspirov
sonet?
Ne Sekspirov sonet, ne, vec jedan koji je napisao Mikelanelo.
Markam je pogleda zac ueno. Pored toga s to je bio slikar i skulptor,
Mikelanelo je takoe bio i priznati, premda drugorazredni pesnik.
Napisao je stotine pesama na najrazlic itije teme. Meutim, njegove
najpoznatije pesme su soneti koje je pisao mladic u u koga je bio
zaljubljen mladic u po imenu Tomazo Kavalijeri. Sonet koji sam ja
dobila napisan je za Kavalijerija negde 1535, c ini mi se, tokom prvih
nekoliko godina njihovog prijateljstva, kada je Mikelanelo imao oko
ezdeset godina a Kavalijeri bio u ranim dvadesetim.
Koliko poruka ste dobili? upitala je Salivenova.
Cetiri: jedan sonet i tri kratka citata, koje je takoe napisao
Mikelanelo. Dobijala sam po jednu poruku otprilike svake druge
sedmice, nekih mesec i po dana u razlic ito vreme, u koverti ispod
vrata svoje kancelarije, dok sam bila odsutna. Onda su odjednom
prestale da stiu. I nikada vie nisam dobila nijednu.
Rekli ste da su poruke bile anonimne. Da li ste ikada saznali ko
ih je slao?
Ne, nisam.
ta vi mislite?
Rukopis je bio z enski. A s obzirom na to da su Mikelanelovi
soneti Kavalijeriju izraavali homoseksualnu ljubav, pretpostavila sam
da je moj oboavalac bila ena.
Homoseksualne prirode? upita Markam.
Da. Vec dugo sa sigurnos cu znamo da je Mikelanelo bio
homoseksualac. Jedino pitanje koje ovih dana izaziva rasprave u
akademskim krugovima jeste da li je bio iskljuivo homoseksualac.
Jasno mi je rekao je Markam. Ako smem da pitam, da li je u

sonetu opevana neuzvraena ljubav?

Na neki nac in. Postoje naznake da je Kavalijeri Mikelanelu
uzvratio ljubav, ali takoe postoje dokazi da njihova veza nikad nije
bila c ulna, putena. Stoga se sonet vis e bavio neopipljivom, emotivnom
bliskos cu nego nekakvom telesnom stras cu koja se nije smela ni
spominjati, a kamoli praktikovati u Mikelanelovo vreme. Uprkos
tome s to su njih dvojica ostali veoma bliski prijatelji, Mikelanelo je
zbog prirode svog odnosa s Kavalijerijem uz asno patio, sve do svoje
smrti.
Da li ste sauvali te poruke? Markam je pitao.
Neko vreme sam ih c uvala rekla je Keti, posramljena. Ali
kada sam ih pokazala muz u, zamolio me je da ih se res im. I res ila sam
ih se. Znam da je to bilo glupo od mene. Nije trebalo da ga posluam.
Da ga samo nisi posluala one noi kad te je zaprosio...
Da li se sec ate naziva pesme koju vam je ta osoba poslala? Da li
je bila obeleena brojem, ili tako neto, kao ekspirovi soneti?
Mislim da su nauc nici neke sonete oznac ili brojevima, ali ne
onako precizno kako je to kod Sekspirovih soneta. Moz da gres im,
ipak to nije moja oblast. Ali sam sigurna da sonet koji sam dobila nije
imao ni broj ni naziv. Toga se sec am. Ako hoc ete, mogu da vam
prepriam sonete i citate...
Ali prepoznali biste i pesmu i citate ako biste ih opet proitali?
Da.
Agent Markam je iskljuio diktafon.
Salivenova, zovi svog tehnic ara dole na mestu zloc ina. Kaz i mu
da nam obezbedi internet konekciju na laptopu kako bi dr Hildebrant
mogla da obavi pretragu. I vidi ako neko moz e da nam nae knjigu
Mikelanelove poezije.
Razumem.
Trebac e mi i lista studenata dr Hildebrant i svih njenih kolega sa
Odseka za istoriju umetnosti i arhitekture u prethodnih deset godina.
Dovraga, nabavi mi spisak svih koji su slus ali bilo koje predavanje
koje u nazivu ima rec i umetnost ili istorija. Danas je nedelja, ali,
svejedno, nai nekoga kako bismo se, c im se sutra otvore kancelarije,
bacili na posao.
Razumem rekla je Salivenova, i poc ela da okrec e brojeve na
svom mobilnom telefonu.

 Agente Markame rec e Keti, nakon s to ju je diskusija o

Mikelanelu ohrabrila i vratila joj samopouzdanje. Shvatam da
mislite da imam nekakve veze sa ovim psihopatom, zato s to je moje
ime bilo ispisano na postolju one grozote. Ali da li stvarno mislite da je
osoba koja je meni slala poruke ista ona koja je ubila Tomija
Kempbela i onog dec aka? Zar to nije mogao da bude neki ludak koji je
proc itao moju knjigu? Hoc u rec i, da li zaista mislite da je to mogao da
bude neko od mojih studenata?
Ne znam rekao je Markam. Ali Tomazo je italijanska
varijanta imena Tomas. I rec i c u vam da smatram da je u najmanju
ruku bizarno to s to ste onda dobili pesmu posvec enu mladom c oveku
zvanom Tomi a sada statuu mladog oveka zvanog Tomi.
Keti odjednom oseti strah: ali vie od toga oseti se glupom osetila
je da su joj se obrazi upalili jer nije shvatila vezu izmeu dva imena
kada je prvi put pomenula Kavalijerija.
Ali najvie se osetila glupom jer je agent Markam to shvatio.

5.
Potkrovlje garaz e bilo je zvuc no izolovano oblogom od pene, koja je
pokrivala zidove sve do vrha niske tavanice. Prozori su davno
zazidani, pa je c itav prostor preplavljivala naizgled beskrajna
pomrac ina, c ak i kad su neonska svetla bila upaljena. Tokom
renoviranja, Skulptor je namerno ogolio krovnu konstrukciju garaz e
kako bi prostorija bila vis a. Nju je takoe prefarbao u crno, a u dnu
potkrovlja, na grede na kojima je nekada visila dizalica za kola,
montirao je automatski c ekrk. Ovako je mogao da kroz pregradu
podiz e i spus ta stari sto za autopsije u stilu Frankentajna; a ponekad,
kada bi se osec ao dovoljno blesavo, i sa m bi se provozao izmeu
spratova.
Na drugom kraju sobe, kraj ulaznih vrata, stajala je Skulptorova
tehnologija; ugaoni radni sto sa dva kompjutera, tri monitora s ravnim
ekranom i s tampac em; televizor s ravnim ekranom i kablovskom
televizijom; digitalne i video kamere; i razne druge sprave koje su
Skulptoru povremeno bile potrebne da bi radio svoj posao. U drugom
uglu Skulptor je c uvao nes to svoje medicinske opreme opreme ni
nalik onoj u oevoj sobi, opreme koja je imala sasvim drugu namenu.
Skulptor je ukljuc io monitor preko koga je posmatrao oc evu sobu.
Video je oca onako kako ga je ostavio, sedeo je pored prozora i zurio
u ptice. Ukljuc io je ton, i slatki zvuci Skarlatijeve kompozicije
preplavili su prostor.
Ukljuc io je oba kompjutera i pritisnuo dugme na daljinskom na
ekranu su se pojavile Vesti televizije Foks, bez tona, bas kao s to je i
ostavio. Jos nisu nis ta javljali o njegovom premijernom izlaganju za
koje je znao da e spektakularno odjeknuti u oc ima javnosti ali i to je
bilo u redu. Nis ta nije moglo da mu pokvari raspoloz enje. Ne, Skulptor
je bio uveren da c e vesti o njegovoj kreaciji vrlo brzo zagospodariti
svim medijima. Nasmejao se na tu pomisao, nadajuc i se da c e detalji
polako curiti u javnost, s to se c esto des avalo u slic nim sluc ajevima. To
c e pojac ati radoznalost publike do vrhunca; to c e podstac i glad ljudi
za novim kreacijama.

Ipak, Skulptora je najvis e od svega uzbudilo to s to c e dr Ketrin

Hildebrant konac no videti njegovo delo jer je dr Hildi bila jedina
osoba koja je zaista mogla da razume njegovog Baha. A kada javnost
sazna za natpis i povezanost kreacije sa dr Hildi, sigurno c e z eleti da
sazna vis e o njoj. Moz da c e oni veliki novinari poz eleti da naprave
intervju s njom e, to bi ve bilo neto! U najmanju ruku, ljudi c e
poz eleti da proc itaju njenu knjigu o Mikelanelu. A onda c e svi
shvatiti. Onda e se svi konano razbuditi.
Dok su se oba kompjutera povezivala na internet sajt vesti Dradz
Riport i sajt CNN-a Skulptor prie stolu i iz ioke izvuc e jedinu
knjigu koju je drz ao u garaz i: svoj primerak Dremea u kamenu. Na
brzinu ju je prelistao pohabane korice, stranice sa us ima, s
podvuc enim tekstom i beles kama na marginama dok nije dos ao do
zadnje strane korica, na kojima je bila slika dr Ketrin Hildebrant. Pre
s est godina kosa joj je bila krac a nego sada. Izgledala je malo punija,
pomisli Skulptor. Moz da zato s to je slika bila crno-bela; moz da zbog
naoc ara da, crni okvir koji sada nosi mnogo joj bolje stoji od ovog
starog, ianog okvira. Objektivno, Skulptor je smatrao da je Ketrin
Hildebrant privlac na, ali na duge staze njemu takve povrs nosti kod
z ena nis ta nisu znac ile. Jer Skulptor je znao da, bas kao s to je sluc aj s
materijalom koji on koristi za svoje skulpture, prava lepota dr Ketrin
Hildebrant lei unutra, drema u kamenu.
Smes ec i se, osec ajuc i se pomalo glupavo, Skulptor je vratio knjigu
u ioku i spustio se sa sprata, koristec i sto za autopsiju na c ekrku.
Zupc anici su pravili vis e buke nego inac e. Morac e da se podmaz e
rec e Skulptor za sebe, dok je slao sto nazad na sprat. Pobrinuc e se za
to kasnije, nakon to pospremi studio.
Prizemlje se drastic no razlikovalo od potkrovlja. I ovde su prozori
bili zazidani, ali se na zidovima mogla videti originalna cigla. Na
jednom zidu nalazila se polica sa alatom, dok se na drugom nalazila
velika ploc a od plute na kojoj su i dalje bile okac ene skice za Baha.
Veliki beli kombi, koji je mogao da se protera kroz jedan od dva
kolska ulaza, zauzimao je gotovo polovinu prostora; ostatak prostora
bio je rezervisan za Skulptorov atelje. Tu su se nalazili uska tu-kabina
i prljava sudopera, kao i mali odvod u podu, kuda je, kako mu je otac
rekao, tokom 19. veka oticala krv ubijenih jelena. Na ovoj strani je
takoe bila sva neophodna oprema za Skulptorov rad, ukljuc ujuc i tu

sto za skiciranje, zavarivac s generatorom, manji nakovanj, bure

specijalne boje i rasprs ivac , ultraljubic aste lampe, rolne plastic nog
prekrivac a i, u dnu garaz e, veliku bolnic ku kadu od nerajuc eg c elika.
Kada je bila najsloz eniji deo Skulptorove opreme, jer je bila
opremljena ne samo nepropusnim pokrivac em vec i ureajem za
zamrzavanje i vakuumskom pumpom. U malenoj ostavi tik uz garaz u
lez ale su bac ve s hemikalijama, koje bi Skulptor dovlac io iz podruma
kako bi pripremio svoj materijal.
Skulptor je ukljuc io monitor nad stolom za skiciranje otac sedi
pored prozora, zvuci barokne gitare sada vec ispunjavaju celu garaz u
i nastavio da skida nacrte sa table. Zguz vao ih je u c vrsto tetive
njegovih snaz nih podlaktica nabrekle su pod koz om. Vec eras c e
zaloiti vatru u salonu; donee flau brunela di montalino iz podruma
i gledac e kako planovi gore. Zato da ne? Dobro sam se ponaao.
Zasluujem malu nagradu za sav svoj naporan rad. Da, vesti o
njegovoj izloz bi c e se sigurno pojaviti do tada. Ako se ne pojave, uvek
moz e sa m da dojavi medijima naravno, nakon s to se uveri da je dr
Hildebrant videla njegovo delo; nakon s to se uveri da je dobila
njegovu zahvalnicu.
Moda je ona ve na putu ovamo, pomisli, smeei se.
I dok je Skulptor poc injao da sreuje svoj atelje, zakljuc io je da je
previs e rizic no da to lic no proveri, da prati dr Hildebrant unaokolo
kao s to je to c inio ranije. Ne, FBI sigurno oc ekuje tako nes to; sigurno
je pametnije da prati razvoj situacije preko medija, kao svi ostali.
Uostalom rec e Skulptor naglas nec u imati vremena da
s pijuniram dr Hildi. Jer sutra je ponedeljak. A ponedeljak je dan kada
poinjem svoj sledei projekat.

6.
Glavni specijalni agent Vilijam Barel Buldog imao je pomes ana
osec anja o sudbini koja ga je zadesila. Kao novoimenovani glavni
specijalni agent Bostonske terenske sluz be pri FBI-ju, lic no je
odgovarao za sluc aj Tomija Kempbela taj sluc aj je bio njegova briga.
Posle dvadeset dve godine rada u FBI-ju, znao je da se snae u
istragama. Radio je u terenskim sluz bama Vas ingtona, Cikaga i Dalasa,
a bio je i vodec i c ovek mnogih znac ajnih odseka izmeu ostalog, s ef
Odseka za strates ke informacije i operacije u sedis tu FBI-ja pre nego
s to je dos ao u Boston. Metar i osamdeset visoki, kratko os is ani bivs i
marinac imao je nadimak Buldog jos iz dana kada je igrao fudbal na
Univerzitetu u Nju Hemps iru ne samo zbog svoje nabijene grae,
c vrste vilice, pretec eg pogleda i preke naravi vec i zbog nac ina na koji
je kidao svoje protivnike: pravo u centar, sve dok ne pocepa svoju
rtvu na komadie.
Meutim, tri meseca nakon nestanka Tomija Kempbela, Buldog
nije imao ni delic dokaznog materijala. Davno je iscrpao sve tragove,
davno je poc eo da oc ajava, proveo je mnoge besane noc i lupajuc i
glavu nad verovatno prvim velikim neuspehom otkako je poc eo da
vodi Bostonsku sluz bu pros log novembra prvim velikim neuspehom
u svojoj karijeri. Kako se onda samo desilo da se mladic ev les pojavi
bas tog vikenda kada je dos ao specijalni agent supervizor Sem
Markam, u sklopu svojih priprema za trodnevni seminar profajlera i
forenzic ara u Kvantiku; 8 kako se samo desilo da Markam stigne na
mesto zloc ina pre njega; i kako se samo desilo da bas Markam naleti
na prvi trag koji su imali otkako se nestanak Tomija Kempbela
pretvorio u ubistvo?
Da, sada su imali dva tela i serijskog ubicu za vratom; sada kada je
postalo jasno da imaju posla s nec im mnogo, mnogo vec im od obic nog
ubistva ili samoubistva, Barelu c e, svidelo se to njemu ili ne, trebati
Sem Markam. I iako nije proteklo ni s est sati otkako je dole na Voc
Hilu otkrivena ta jeziva bela skulptura, glavni specijalni agent Vilijam
Barel Buldog nije bio oduevljen kako istraga napreduje.

Buldog nije imao nis ta lic no protiv Markama. Stavis e, Buldog se

divio legendarnom profajleru, c oveku koji je uhvatio Dz ejsona Brigza,
poznatog kao Davitelja iz Sarasote onog kuc kinog sina koji je
podavio sve one starice na Floridi. A bila je tu, naravno, i ona gadna
epizoda iz Relija, u Severnoj Karolini. Da, niko nikada nec e zaboraviti
ta se tamo dogodilo.
Zaista, govorkalo se da je bilo samo pitanje dana kada c e Markam
postati s ef Jedinice za bihevioristic ku analizu 2, u Nacionalnom centru
za analizu krvnih delikata. Meutim, Bil Barel je znao da to nije mesto
kome je etrdesetjednogodinji Markam stremio. Markam je bio slian
njemu srec niji kada lino prlja cipele po rovovima, na terenu. A sada
kada je nestanak Tomija Kempbela i zvanic no preimenovan u ubistvo,
Barel je smatrao da je, ako vec mora da sarauje sa nekim iz Kvantika,
dobro to je taj neko Markam.
Ipak, iskusni pedesetogodis njak nije mogao a da se ne oseti
prevarenim zato s to je prvi i zasad jedini pomak u najvec em sluc aju u
njegovoj karijeri pao Markamu direktno u krilo, jer bez obzira na to
koliko mu se divio, Bil Barel je instinktivno branio teritoriju. Bas kao
buldog. A ovo je bio njegov rejon.
Zato se Barel osetio kao da ga nabijaju na kolac kada je c uo vesti
od svoje koordinatorke iz Nacionalnog centra za analizu krvnih
delikata, agenta Rejc el Saliven. Tehnic ar je Barelu ukratko preneo
detalje razgovora c im je ovaj stigao na mesto zloc ina mesto koje ga
je sprec ilo da obie svoju bolesnu majku u Nju Hemps iru; mesto koje
je zahtevalo da se gruba njus ka glavnog specijalnog agenta lino tamo
nacrta. I mada je Buldog bio zadovoljan kako je njegov tim
forenzic ara obezbedio mesto, bilo je apsolutno neprihvatljivo da
Markam izdaje nareenja njegovim ljudima.
Barel je stajao na kraju s ljunkovitog prilaza, mrs tec i se sa
marlborom u ustima. Smeo je da zapali samo dok je radio kada je
znao da c e dugo biti odsutan i da z ena kasnije nec e moc i to da oseti na
njemu.
Ali kako je, dovraga, uspeo da ih dotera ak ovamo?, zapita se
Barel, posmatrajui besprekoran pejza imanja.
Vila je bila vlasnis tvo investitora po imenu Dod, koji je c vrsto
spavao sa z enom kada je njegov kuc epazitelj otkrio skulpturu u
jugoistoc nom delu ornamentalnog vrta. Visok red z ivice odvajao je

gotovo celo Dodovo imanje od imanja njegovih koms ija sa svih strana
osim duz istoc ne strane, koja se spus tala prema plaz i. U ovom
podruc ju je Barelov tim, nakon prvog proc es ljavanja mesta zloc ina,
otkrio svez e otiske stopa koji su preko peska vodili do susednog
imanja. Koms ije sa te strane su dolazile samo leti za razliku od
Dodovih, koji su tu boravili tokom cele godine tako da je kuc a van
sezone bila prazna. Covek koji je ostavio tragove u pesku znao je to.
Ali c ovek koji je ostavio te tragove takoe je znao da treba da navuc e
neto verovatno plastine kese preko obuc e; zbog toga ni u jednom
otisku nije pronaen ni koni.
Da pros aputao je Barel kroz oblak dima. Sigurno se parkirao
u koms iluku. Ali to onda znac i da je morao da nosi Kempbela i dec aka
skroz pozadi, preko onog uzanog pes canog pojasa i uz travnatu
uzbrdicu. E pa, to je jedan jak, jedan odluan kukin sin.
Barel ugasi cigaretu na s ljunku i krenu preko s irokog travnjaka do
ulaza u vrt. Pogledao je na sat: 12.58.
Gde je, doavola, Markam?, pomislio je dok je pogledom skenirao
plave FBI jakne.
Ornamentalni vrt je bio kvadratnog oblika, dimenzija otprilike
trideset metara sa trideset metara, podeljen na c etiri dela stazom od
cigle i s mermernom fontanom u sredini. Zid od z ive ograde visok
c etiri metra, koji je delio Doda od suseda, bio je nac ic kan luc nim
prozorima i vratima, izraenim tako da ljudima koji su se nalazili u
vrtu omoguc e divan pogled na Dodovo imanje ukljuc ujuc i i pogled
na plaz u i Atlantski okean u daljini dok ih je istovremeno odvajao u
zaseban prostor. Uz klasic ne mermerne skulpture na luc nim
prozorima, enterijer vrta je bio dodatno ukras en izvanredno
oblikovanim skulpturama od rastinja, ukljuc ujuc i tu skulpture
medveda, slona, irafe i konja.
Ubica je postavio svoj eksponat u najudaljenijem uglu vrta,
eksponat koji je, uprkos svojoj odvratnosti, Barelu izgledao
iznenaujuc e prikladno postavljen meu njegovim mermernim i
zelenkastim ortacima instinktivno je znao da je ubica z eleo da svi
vide ne samo Tomija Kempbela, ne samo njegovu statuu, vec i njegov
celokupan kontekst.
Stigla je, Bile zau se glas iza njega.
Bio je to Sem Markam.

Kad se okrenuo, Barel je ugledao sitnu, privlac nu mladu z enu, koja

je drhtala pored profajlera iz Kvantika. Odmah je prepoznao korejske
oi iza crnih okvira naoara iste onakve oi kakve ima njegova ena.
Hoc ete li da vam neko od mojih ljudi donese s olju kafe, dr
Hildebrant? rec e, preskac uc i formalnosti prilikom upoznavanja. Bil
Barel je dobro poznavao svoj tim; znao je da je specijalni agent
Saliven, koja je sada kod fontane razgovarala s tipom iz tehnic ke
slube, ve rekla profesorki istorije umetnosti ko je on.
Ne, hvala. Hou da vidim skulpturu.
Ovuda rekao je Barel, povevs i je preko dvoris ta. Ako je Keti
Hildebrant do sada imala sumnje oko toga ko je ovde glavni, nac in na
koji se more plavih jakni momentalno razdvojilo kako bi propustilo
Bila Barela nije ostavljao mnogo mesta za nagaanja.
Ubrzo po dolasku FBI-ja, tim forenzic ara je postavio jarkoplavu
nadstres nicu preko Tomija Kempbela i njegovog malog prijatelja, tako
da Keti nije mogla da vidi skulpturu dok nije stala pod zastore. I
uprkos tome koliko se ranije osec ala uznemireno, uprkos uz asnoj
realnosti pred sobom, Keti je sada bila otupela, iskljuc ena i analitic na,
ali je istovremeno osec ala neko jezivo strahopos tovanje osec anje
slic no onome koje je imala kada se prvi put susrela sa originalnom
skulpturom Baha u Firenci, pre skoro petnaest godina.
Kopija Mikelanelove mermerne skulpture izgledala je jos boz e,
koliko je samo Keti z elela da upotrebi neki drugi izraz impresivnije
nego na Markamovim fotogra ijama. Stav, obrac anje paz nje na detalje
lavlja koz a, pehar, groz e delovali su skoro savrs eno, i Keti je
morala da opomene samu sebe da gleda u par izbeljenih les eva.
Svejedno, po automatizmu je poc ela da kruz i oko skulpture, znajuc i
da je i sa m Mikelanelo to oc ekivao od posmatrac a ingeniozna
umetnikova zamisao utkana u mnogostrukost uglova, koji su u
posmatrac u podsvesno izazivali vrtoglavicu koju je i pijani bog imao.
Ketin pogled se zaustavi na poluljudskoj kopiji Baha, do tada
bezimenom dec ac ic u, koji je surovo preobraz en u satira. I ovde je
kreator ove groteske uhvatio sus tinu Mikelanelovog originala tog
prepredenog avolka s jareim nogama, koji se smeje posmatrau dok
imitira boga i krade mu groe.
Keti je nastavila da kruz i oko statue, prelazec i pogledom preko
jezive posvete na postolju, dok joj se pogled nije zaustavio na Bahovim

preponama. Ispod mermerno bele farbe ako je to uopte bila farba

Keti je primetila slab trag s ivenja na mestu gde je odsec en penis
Tomija Kempbela. Ali ono s to ju je najvis e uznemirilo, dok je
pogledom is la prema njegovom licu, bila je preciznost s kojom je
ubica Tomija Kempbela preneo i najsuptilnije nijanse originala. Bilo
joj je jasno da se onaj ko je uc inio ovu grozotu, ma ko to bio, zaista
potrudio ne samo da ubije Tomija Kempbela i tog jadnog dec aka vec i
da ih preoblii u samu sutinu Mikelanelovog Baha.
Vidite, dr Hildebrant poc eo je Barel. Nas e preliminarne
analize ukazuju na to da je ubica nekako oc uvao tela i postavio ih na
unutras nji metalni ram. To znac i da je onaj ko je ovo uradio ne samo
iskusan u prepariranju, balsamovanju i slic no vec je i dobar varilac.
Zvuc i kao neko koga znate? Moz da neko od vas ih studenata ko se u
slobodno vreme bavio obradom metala?
Ne ree Keti ne poznajem nikoga ko bi ovo mogao da uradi.
I nemate pojma zato bi neko ba vama posvetio ovu statuu?
Ne. Nemam pojma. U neprijatnoj tis ini koja je usledila, Keti je
iznenada shvatila da ceo tim FBI-ja sigurno ih je bilo dva tuceta
bulji u nju. Osetila je kako joj obrazi gore, kako joj utroba skac e do
grudi, a zatim je usledio blesak iz pros losti, san trec i razred,
prezentacija na c asu, i udaljeni povici: Cing-c ong! Cing-c ong, koji
odjekuju u njenoj glavi.
Sem Markam je bio taj koji ju je spasao.
Dr Hildebrant, moz ete li nam rec i jos nes to o skulpturi pre nego
s to je forenzic ari odnesu? Na primer, zas to bi Tomiju Kempbelu
nedostajao... hou rei, zato nema penis?
Keti je podozrevala da Markam zna odgovor na ovo pitanje
pokus avao je da je navede da pric a o Bahu, kao s to ju je u kolima
naveo da pric a o Mikelanelu, kako bi se opustila. I, u tom delic u
sekunde, Keti Hildebrant ga je volela zbog toga.
Pa poc ela je. Postoje razna mis ljenja o tome, ali i na originalu
nedostaje penis. Znamo da je u nekom trenutku Bahova desna ruka,
ona u kojoj drz i pehar vina, odlomljena kako bi statua podsec ala na
antic ku neko vreme je boravila u kolekciji rimskih eksponata, u
vlasnis tvu Jakopa Galija. Ruka je, meutim, vrac ena negde oko 1550,
ali penis, pa, neki nauc nici veruju da ga nikada nije ni bilo, ili da ga je
Mikelanelo uklonio nedugo nakon to je zavrio statuu.

 Zato? upita Markam.

I prema rimskoj i prema grc koj mitologiji Grci su svog boga
zvali Dionis Bah je ne samo bog vina i uz ivanja vec i bog teatra, te
prema tome poseduje sve ingerencije vezane za originalne starogrc ke
pozoris ne rituale i obic aje slavljenja. Iako uc enjaci i dalje raspravljaju
o pravoj prirodi ovih drevnih rituala, ako imamo u vidu da je seks bio
jedan od vidova preterivanja kojima je Bah bio zas titnik, neki
struc njaci smatraju da su ti drevni pozoris ni rituali sadrz avali i
seksualnu komponentu. Zato i u rimskoj i u grc koj mitologiji c esto
vidimo Baha predstavljenog i s mus kim i s z enskim polnim organom,
s to mu omoguc ava da udovolji seksualnim z eljama osoba oba po la.
Dugo se verovalo da je Mikelanelo namerno izvajao Bahovo telo u
putenom, ali gotovo bespolnom oblic ju sa otec enim grudima i
naduvenim stomakom i neki strunjaci zagovaraju i teoriju da je Bah
namerno napravljen bez penisa, kako bi se to predstavilo. Ja se s njima
ne slaem.
Jesi li ikada video neto ovakvo, Seme? pitao je Barel.
Ne. Serijske ubice ponekad postave svoje z rtve izloz e ih, moz e
se rec i, ili zarad sopstvenog bolesnog zadovoljstva, ili zarad drugih,
koji e doi kasnije. Ali ne, nikada nisam video neto ovakvo.
A penis koji nedostaje? Da li ti to nes to govori, Seme? Ubica ima
problem sa svojim polom? Moda hoe da bude ena?
Moz da. A moz da hoc e da skulptura izgleda identic no kao ona u
Firenci.
To bi objasnilo zas to je ubica bas ovde izloz io svoje delo
umeala se Keti.
Kako to mislite? Barel upita.
Agente Markame, rekli ste mi da je vlasnik ovog imanja izvrs ni
direktor u jednoj investicionoj kompaniji, zar ne?
Tako je. Zove se Dod. Erl Dod.
Mikelanelov Bah je izraen 1496. po z elji izvesnog kardinala
Riarija, koji je z eleo da je postavi u svoj vrt prepun klasic nih
skulptura. Kardinal je na kraju odbio da preuzme statuu smatrao je
da je odvratna i znamo da je oko 1506. godine dos la u posed
bogatog bankara Jakopa Galija, u ijem je dvoritu bila izloena.
Barel i Markam razmenis e poglede, a Keti se najednom ponovo
oseti sigurna u sebe.

 Izvinite rekla je. Oprostite mi ako se igram detektiva. Previs e

veeri uz CSI, 9 pretpostavljam.
Seme, ta ti misli? upita Barel.
Dr Hildebrant rec e Markam. Da li je Bah bila Mikelanelova
prva skulptura?
Ne, nikako. Imao je samo dvadeset dve godine kada ju je zavrs io,
do tada je napravio brojne druge skulpture, ali Bah je bila prva
Mikelanelova skulptura u prirodnoj velic ini skulptura koja ga je
ubacila u z iz u javnosti i donela mu priznanje kao nadarenom klesaru
mermera.
Znac i, mislis da je ovo uvod, Seme? upita Barel. Prva od
mnogih koje e uslediti?
Moda.
Ali zas to bas Kempbel? suprotstavio se glavni specijalni agent.
I zato ba ovaj deak?
Nisam siguran rekao je Markam dok je c uc ao kraj postolja
statue. Ali ini mi se da ubica eli da nam to dr Hildebrant otkrije.

7.
Ponos, integritet i odanost glasio je moto ispisan na novim patrolnim
kolima policije Vesterlija, na s ta bi s ef policije uvek u sebi dodao i
utanje. Zaista, od svih s efovih osobina, mes tani Voc Hila najvis e su
cenili njegovu sposobnost da sprec i svoje ljude da s ire informacije. A
pos to je izdvojeno primorsko mestas ce odavno sluz ilo kao mesto za
odmor i opus tanje bogatih i slavnih, postojalo je nepisano pravilo po
kome su policajci ukljuc ivali svoje sirene i izlazili na teren samo kada
je to bilo apsolutno neophodno. Tokom godina, policijska sluz ba
razvila je i neku vrstu sopstvenog koda, kojim je s titila svoje radiofrekvencije od upada radoznalih lokalnih novinara, uvek u potrazi za
sonom priom.
Ipak, nakon nestanka Tomija Kempbela s to je bila najaktuelnija
pric a u Voc Hilu za poslednjih nekoliko decenija bez znanja svog
s efa, jedan policajac je primio mito pet stotina dolara u kes u, bez
suvis nih pitanja, za bilo kakvu proverenu informaciju iz prve ruke o
tome gde se fudbaler nalazi. A kada je mlada i ambiciozna Megan
ONil, novinar poc etnik VNRI-ja 10 Kanala 9 i c lan Tima reportera
istraz ivac a, preko mobilnog telefona dobila informaciju o telu Tomija
Kempbela, koje je pronaeno na Voc Hilu, znala je da njen novac nije
uzalud potroen.
U trenutku dok je Ketrin Hildebrant privodila kraju svoje
prouc a vanje Baha, ONilova i Mobilna redakcija Vesti Kanala 9
zaustavili su se ispred z ivice Erla Doda. Siroki magistralni put Ous n
Vju pred vilom delovao je prazno, i novinari u momentu pomislis e da
su prevareni. Ali kada je ONilova spazila dva savezna policajca iz Rod
Ajlenda kako c uvaju straz u iza gvozdene kapije i red parkiranih vozila
FBI-ja koji je krivudao sporednim prilazom, sama je javila vesti
Redakciji Kanala 9.
Da, sto posto c e dobiti ono upraz njeno mesto voditelja posle
ovoga.
I iako s ef policije Vesterlija nikad u to ne bi poverovao, iako je
samo s ac ica ljudi znala s ta se zaista des avalo u vrtu bogatog

investitora pre dolaska drz avne policije, c im su dva policajca spazila

lepu riokosu kako se izvlac i iz kombija, znala su da je neki lokalni
policajac propevao.
Ja c u prijaviti rec e jedan od policajaca. Ti idi reci Barelu. I
istog trenutka jedan polete preko travnjaka, dok je drugi radio-vezom
traio pojaanje.
Hoc u da idem uz ivo za trideset sekundi rekla je ONilova dok je
names tala bluzu i uzimala mikrofon. Poc ec emo ovde na trotoaru, a
onda me prati do ulaza. Sa samo godinu dana iskustva na Rod
Ajlendu, Megan ONil je brzo nauc ila da je najbolje da se kamere
pokrenu s to ranije ljudi su se bolje ponaali kada su bili svesni da ih
neko snima.
A sudec i po izrazu lica policajca koji se nalazio na Dodovom
parkingu, njena dvolana ekipa morala je hitro da reaguje.
Poinjemo prenos za deset, devet, osam...
Dok je c ekala, namestila se pokraj jednog od kamenih stubova koji
su oivic avali ulaz u Dodovo imanje hladni eksterijer nije odavao ni
trunku nervoze ili uzbuenja koji su besneli na imanju.
Pet, etiri, tri...
Dobila je zvuk u slus alicama bas u trenutku kada je kamerman
nec ujno odbrojao jedan zvuk koji je ONilova z eljno c ekala otkako
se pridruila reportanom timu pravo sa koleda:
...Vest koja je upravo stigla. Kako je Kanal 9 upravo saznao, Tomi
Kempbel, nestali hvata bostonskih Rebelsa, pronaen je mrtav milju
daleko od mesta gde je poslednji put vien prolog januara.
Ukljuiemo naeg reportera s lica mesta Megan ONil, koja je prva
stigla na mesto zloina, da nas izvesti o traginom sledu dogaaja u
ovom okantnom sluaju. Megan, ta se tamo dole deava?
Dobar dan, Karen. Nalazimo se ispred poseda bogatog mes tanina
Voc Hila, Erla Doda. Iako jos uvek c ekamo zvanic nu potvrdu od vlasti
ili Kempbelovog advokata, anonimni izvor blizak istrazi rekao nam je
da su rano jutros dva tela pronaena negde na prostoru koji vidite iza
mene, kao i to da su roaci nestalog fudbalera Tomija Kempbela
potvrdili da je jedno od tela upravo telo Tomija Kempebela.
Izvinjavam se, Megan, ali rekla si dva tela?
Tako je, Karen rec e ONilova, dok je kretala prema kapiji. Sve
s to za sada znamo jeste da je jos jedan les pronaen pored

Kempbelovog, ali nas i izvori nisu mogli da nam kaz u o kome je rec ,
niti da li je otkriven njegov ili njen identitet. Ne znam da li moz es da
vidis s ta se des ava iza mene, Karen, ali izgleda da su i lokalna i
federalna policija vec neko vreme prisutne. Ne smemo izgubiti iz vida
da su informacije koje imamo trenutno veoma oskudne, a s obzirom
na to da nije bilo niti jedne zvanic ne izjave, ne moz emo znati jasan
stav policije povodom ovoga.
Ali ovo je svakako neverovatna vest, Megan. Da li su ti izvori rekli
neto o samom pronalasku tel? Gde su naena i kako? Moda o nainu
na koji su rtve umrle i u kakvoj su vezi s tim... rekla si da se zove Dod?
Tako je, Karen. Erl Dod, bogati investitor, c ija porodica z ivi ovde
vec generacijama. Izvori nam jos uvek nisu potvrdili da li je Dod
nekako povezan s Kempbelovim nestankom ili s pronalaz enjem
njegovog tela. Ali ovde vidimo saveznog policajca Rod Ajlenda, koji
straz ari pred Dodovom ulaznom kapijom. Pozornic e, da li je istina da
su dva tela pronaena unutra na imanju i da je jedna od z rtava
identifikovana kao nestali fudbaler Rebelsa Tomi Kempbel?
Pre nego s to je policajac uspeo da promrmlja odgovor, zac uo se
glas iza njega koji je i odgovarao u njegovo ime:
FBI c e dati zvanic nu izjavu kasnije po podne rec e specijalni
agent Rejc el Saliven. Obavestic emo vas o tac nom vremenu poc etka
konferencije za tampu.
Dvojica agenata FBI-ja prebacie plavi zastor preko glavne kapije.
Pa, to bi bilo sve, Karen rec e ONilova samouvereno.
Istraz itelji su i dalje prilic no zatvoreni kad su u pitanju jutros nja
des avanja. Sigurna sam da nas i gledaoci znaju s kojom se paz njom
s irom sveta prati ovaj sluc aj otkako je fudbaler nestao u januaru,
neposredno pre super inala. Vec neko vreme znamo da je FBI od
poc etka radio na ovom sluc aju, s obzirom na Kempbelovu slavu i
okolnosti pod kojima je nestao. Sudec i po onome s to su nam preneli
nas i izvori i po broju federalnih agenata ovde prisutnih, moz emo sa
sigurnos cu da kaz emo da je sve krenulo nagore u uspavanom
primorskom kraju Vo Hil.
Mislim da se moramo sloiti s tobom, Megan. I naravno, ako je to
to kae tano, sve nae misli i molitve u ovom trenutku upuene su
porodici Tomija Kempbela. estitam tebi i tvojoj ekipi to ste bili prvi
na mestu ovog neverovatnog otkria. Obavetavae nas ako sazna

neto novo?
Hvala ti, Karen. I naravno, nas a Mobilna redakcija Kanala 9 c e
ostati ovde i prva c e vas obavestiti ako nes to sazna. Ovim zasad
zavravamo, Karen.
Hvala, Megan. Dragi gledaoci, to je sve. Megan ONil se prva javila
s priom koja e najverovatnije postati pria godine. Ostanite uz Kanal
9 kako biste pratili novosti o traginim deavanjima u jednom od
najudnijih sluajeva u skoranjoj istoriji. Jo jednom, za one koji su se
tek ukljuili...
Zvuk u slus alicama Megan ONil nestao je bas kada je, kako se
c inilo, cela policijska stanica Vesterlija, sa upaljenim rotacionim
svetlima i zavijanjima sirena, nadirala iza oka.
Morac ete da se sklonite s kapije, gospoo rec e s ef policije,
izlazei iz kola. I terajte taj kombi odavde.
Ono s to s ef policije nije mogao da zna, dok je kordon snaga
Vesterlija nastavljao pretragu niz ulicu ispred Dodovog imanja i dok je
Megan sa ekipom rasklapala svoju opremu, bilo je da su producenti
VNRI-ja Kanala 9 zajedno sa jos pola tuceta drugih stanica Nove
Engleske ve dali znak reporeterima da helikopterima krenu u akciju.
Ne, sada je bilo prekasno da se bilo ta sakrije.

8.
U ornamentalnom vrtu Bil Barel je upravo zavrs io telefonski razgovor
sa ocem Tomija Kempbela. Glavni specijalni agent je lic no telefonirao
poznatom biznismenu kako bi upozorio njega i njegovu suprugu da su
se mediji doepali prie, te da mogu da oekuju opore reportera pred
svojom kuc om. Poslac e dva svoja c oveka da drz e vukove s to dalje
od Kempbelovih, a kasnije c e otic i da lic no izjavi sauc es ce i proveri
moe li ikako da bude od pomoi.
Toliko im je bar dugovao.
Tomas Kempbel Stariji i njegova divna supruga Megi propatili su
mnogo otkako im je sin nestao u januaru najmanje ih je pogaala
poc etna najezda reportera koji su pomno pratili svaki njihov korak.
Jedno vreme je Kempbel Stariji c ak bio i osumnjic en za nestanak svog
sina a sada je dos lo do nesrec nog i apsurdnog obrta u istrazi, zbog
koga je Bila Barela jos uvek grizla savest. Prilic no dobro je upoznao
Tomasa i njegovu z enu; c esto bi s njima sedeo na njihovom tremu, pio
toplu c okoladu i posmatrao zaliv Foster, koji su njegovi ljudi
nebrojeno puta preeljali u potrazi za Kempbelovim telom.
Ali sada je sve to zavrs eno. Da, sada kada je Kempbelovo telo
napokon pronaeno, Barel nije mogao sebi da oprosti s to nije bio
prisutan kada su mladic evi roditelji stigli na Dodovo imanje, kada su
identifikovali ono to je ostalo od njihovog sina jedinca.
A ta je zapravo ostalo od njihovog sina jedinca?
Barel je gledao kako njegov tim zapoc inje turobnu misiju
sklanjanja Tomija Kempbela i njegovog mladog prijatelja s njihovog
mesta u uglu vrta. Povremeno bi pogledao k nebu, traz ec i helikoptere
s reporterima, za koje je znao da c e stic i svakoga trena. Trojici
njegovih ljudi, trojici krupnih ljudi trebalo je skoro deset minuta da
prenesu pokrivenu prikazu smrti iz dvoris ta u kombi za transport, koji
je ekao na travnjaku izvan vrta.
Doavola, pomisli Barel. Kukin sin koji je ovo uradio stvarno je
snaan.
U trenutku kad su se tes ka metalna vrata zalupila i kad je kombi

krenuo preko travnjaka, Barelu se ote uzdah olaks anja jer su uspeli da
sklone tela pre nego s to su les inari od novinara poc eli da nadlec u
mesto dogaaja. Stvarno, to je do sada bila jedina svetla tac ka c itavog
sluc aja. To je znac ilo da je mrtvozornik mogao na miru da obavi svoj
posao i da Barelov s tab nec e morati da komentaris e nikakve
novinarske snimke s lica mesta dok se ne utvrdi taan uzrok smrti.
Barel je zapalio cigaretu i telefonirao svojoj z eni rekao joj je da
ga do kasno vec eras ne oc ekuje kuc i, moz da c ak ni do sledec eg jutra.
Odgovorila mu je kao i uvek ravnodus nim: Ostaviu ti svetlo
upaljeno, s korejskim naglaskom, otez anim glasom, jer je majka dvoje
dece dvadeset pet godina bila udata za posao. Dok se Barel
pridruz ivao Markamu i Keti u zadnjem delu kombija za prismotru, u
blagom svetlu koje je dopiralo s monitora prepoznao je polukorejske
crte lica lepe profesorke i osetio kako umesto griz e savesti zbog
naputanja Kempbelovih poinje da osea udnju za svojom enom.
Kao pedesetogodis njaku, Barelu je bilo jasno da je poc eo da
poputa.
Reci mi ta imamo izbaci Barel sa oblakom dima.
Ovako poc eo je Markam nas i agenti su u Vesterlijskoj
biblioteci uspeli da pronau knjigu Mikelanelove poezije, kao i
primerak knjige dr Hildebrant, Dreme u kamenu.
I?
Nisam stigao da prouc im njenu knjigu, ali je zato dr Hildebrant
uspela da nae i pesmu i citate.
One o kojima mi je Salivenova pric ala? One koji su ostavljani
ispod vrata dr Hildebrant pet godina ranije?
Da, gospodine rec e Markam, gledajuc i u list papira. Tri citata
smo pronas li na internetu. Na prvi pogled, zaista se mogu shvatiti
onako kako ih je dr Hildebrant protumac ila kao rec i mudrosti i
utehe upuc ene zbog gubitka majke. Ovo nam govori da je onaj ko ih je
slao imao uvid u njen privatni z ivot. Citati su stizali ovim redosledom.
Ako smo bili zadovoljni ivotom, ne treba da budemo nezadovoljni
smru, jer oba su od istog tvorca. Ovozemaljska obeanja su, u najveoj
meri, uzaludne iluzije, i na kraju imati poverenja u sebe i postati ovek
vredan i cenjen najbolji je i najsigurniji put.
I ta ti misli o svemu ovome, Seme?
Jasan udar na privatnost, rekao bih, kao i nagoves taj da pisac

ovih poruka razume kroz kakve je patnje dr Hildebrant tada prolazila.

Iz ovog ugla poslednji citat deluje pomalo c udno, ako imamo u vidu da
prva dva govore o smrti i zagrobnom z ivotu, c ak se poredi i nas svet
sa onostranim. Meutim, nakon daljeg prouc avanja, dr Hildebrant i ja
smo otkrili da se trec i citat c esto koristi kao svojevrsni nastavak
drugog. Nisam siguran s ta da mislim o svemu ovome, ali ako uzmemo
u obzir i sonet, poslednju poruku koju je primila, moz da je ovo nije
samo savet kako da se suoc i sa svojim gubitkom vec i poruka da
promeni stavove na s ta bi dr Hildebrant trebalo da se usredsredi, ali
i na ta bi oboavalac trebalo da usmeri svoju panju.
Ne razumem te.
Sonet koji je usledio rec e Markam, listajuc i knjigu poezije
prvobitno posvec en mladom Tomazu Kavalijeriju, znatno je intimnije
prirode od pomenutih citata. Kao i prva dva, nagoves tava prec utno i
lic no poznavanje druge strane ali ovoga puta pos iljalac govori i u
svoje i u ime dr Hildebrant.
Kako to?
Prva etiri stiha glase:
Znadem da znade, gospodine moj,
da ja k tebi idem, da ti oblik isti
izblieg vidim, ostao sam isti;
pa zato mi onda krati pozdrav svoj? 11
Kao s to mi je dr Hildebrant ranije objasnila, Mikelanelo je bio
homoseksualac, i njegov odnos s Kavalijerijem koji nikada nije bio
izic ke prirode, ali je svakako podrazumevao obostrana osec anja
naneo je umetniku, a verovatno i samom Kavalijeriju, veliku patnju.
Mikelanelo zbog toga govori za obojicu, kaz e da on zna da obojica
vole jedan drugog, i z eli da Kavalijeri to isto prizna. Kada znamo ovu
c injenicu pric u iza soneta vidimo da oboz avalac dr Hildebrant
javno poruc uje: Ne samo da znam ta misli ve znam i da ti zna ta
ja mislim.
Da ti oblik isti izblieg vidim ponovio je Barel. Dakle, autor
poruke priznaje da se naao u blizini dr Hildebrant?
Moz da rec e Markam. meutim, moz e i da bude metaforic ki,
blizu njenog posla njene knjige koja je objavljena nekih s est meseci
pre nego to su poruke poele da pristiu.

 Ali stih o tome da ga poznaje, zar i to nije jasna poruka? Da pisac

kae, bukvalno, ti zna ko sam ja?
Moguc e rekao je Markam. Ali opet, oboz avalac je mogao da
se koristi metaforom ako se vratimo na originalni sonet Kavalijeriju,
koji je bio neka vrsta s ifrovane poruke o homoseksualnoj duhovnoj
ljubavi, koja se nije smela ni spominjati. Ako bukvalno shvatimo prva
c etiri stiha, stih pa zato mi onda krati pozdrav svoj? moz e jedino da
znac i da je dr Hildebrant izbegavala nec ije lertovanje. A pos to mi je
rekla da se nis ta slic no nije dogodilo pre nego s to su se pojavile
poruke, z elim da verujem da se u stihovima nalazi nekakvo skriveno
znac enje, bas kao onda u Mikelanelovim porukama za Kavalijerija.
Sta to predstavlja za dr Hildebrant, ne mogu da tvrdim. Mislim da je
njen oboz avalac, kao i sa m Mikelanelo, pesmu shvatio vis e kao
duhovnu mantru nego kao pravu ljubavnu poruku, to jest pre kao
pohvalu njenoj dus i nego njenoj lepoti. Markam se okrenu prema
Keti. Rekli ste da vas oboz avalac nikada nije promenio objekat
pesme mukarca, gospodina u damu, zar ne?
Tako je rekla je Keti.
Cudan izbor, ako je hteo da joj pos alje ljubavno pismo. Slaz es se,
Bile?
Proitaj mi ostatak ree Bil.
Naredna strofa zaista zagovara pojam igurativne, duhovne
privlanosti, pre nego fizike. Kae:
Al ako je nada o sanjanoj srei
istinita ko i udnja obeana,
nek se srui zid podignut me nama,
jer je skritih rana bol dvostruko vei.
Ne ljuti se na me volim li u tebi
ono to voli i ti sam u sebi,
duh se za duha zna lako da zgrije.
Dr Hildebrant mi je rekla da joj se oboz avalac i ovde obratio sa
gospodine, bas kao u originalu. Takoe jasno kaz e da su njihova dva
duha u ljubavi. Meutim, od tog konteksta konteksta ljubavi i c ez nje
koja nije ni izic ka ni seksualna poslednja tri stiha pomalo
odudaraju. Ona glase:
Da bi ljudska pamet, sjaj to ukras ti je

lepoga lica i to na me sije,

proniknut mogla, mora umrijet prije.
Teka tiina je zavladala u kombiju.
Daj mi da pogledam Barel najzad prekinu c utanje. Markam mu
pruz i knjigu poezije. Da bi ljudska pamet sjaj proniknut mogla, mora
umrijet prije itao je glavni specijalni agent.
Da rec e Markam. U najmanju ruku c udna podudarnost,
imajui u vidu skoranje dogaaje
Ali nema nikakvog smisla ree Barel. Da bi ljudska pamet, sjaj
to ukras ti je lepoga lica i to na me sije, proniknut mogla, mora
umrijet prije? Seme, da li stvarno misli da je oboavalac dr Hildebrant
poruc io da c e ubiti nekoga? I da je ekao pet i po godina da bi to
uradio?
Ne znam, Bile.
A na s ta Mikelanelo misli kada u pesmi kaz e da ljudski um ne
moe da pronikne sjaj u lepom licu?
Hteo je da kaz e da ne samo da ljudi njega ne razumeju ubacila
se Keti vec ne razumeju ni ljubav koju osec a prema Kavalijeriju.
Poruc uje Kavalijeriju da, iako njihovi savremenici vide njihovu ljubav
samo kao nes to gres no i poz udno, ona u stvarnosti prevazilazi te
granice i bliz i se boz anskom carstvu to je ljubav koja se moz e
potpuno razumeti tek onda kada ovek umre, kada upozna boga.
Izgleda da je to ono s to ne shvatam Markam rec e. Zato me ta
tri stiha toliko muc e naravno, ako je u sonetu sakriveno znac enje
samo u vezi sa duhovnom ljubavlju. Iako je u osnovi Mikelanelove
ljubavi prema Kavalijeriju bilo mnogo vis e od puke izic ke
privlac nosti, iz onoga s to ste ispric ali, dr Hildebrant, postojala je i
seksualna, homoerotina konotacija, zar ne?
Da.
Znai, stih o lepom licu prekinu ih Barel. Misli li, Seme, da taj
stih nema nikakve veze sa ostatkom soneta, osim ako je oboz avalac dr
Hildebrant homoseksualac? Ako je ena?
Moz ebiti. Pod uslovom da je oboz avalac shvatio pravi kontekst
soneta, pric u iza njega. A sudec i po mojim iskustvima u ovakvim
stvarima, moemo biti sigurni da je shvatio, ili shvatila.
Ali onda oboz avalac dr Hildebrant i ubica Tomija Kempbela
nikako ne mogu biti ista osoba. Prema velic ini onih otisaka stopala u

pesku, Kempbelov ubica je bio visok preko metar i devedeset. Ima li

na vaem odseku lezbijki visokih metar i devedeset, dr Hildebrant?
Bojim se da nema.
A ona skulptura je bila tes ka kao tuc skoro je nemoguc e da ju
je jedna osoba nosila uz to, svi dokazi govore da je preneta do vrta
netaknuta. Sam si video, Seme. Trojica mojih ljudi su je gotovo deset
minuta utovarivala u kombi. To znac i da je onaj s to ju je preneo preko
celog koms ijskog dvoris ta pa preko uzbrdice na plaz i jedan jak kuc kin
sin i znamo da je jedan kuc kin sin jer imamo jedan set otisaka
stopala koji samo jedanput vodi do vrta i natrag.
Da.
I s ta sada mislis , Seme? I dalje mislis da je osoba koja je slala dr
Hildebrant one poruke ista osoba koja je ubila Tomija Kempbela? I da
je ta osoba sigurno homoseksualac?
Moz da je homoseksualac ubaci se Keti ponovo ali ne mora da
bude ena.
Kako to misli? Markam upita.
Agente Markame, rekli ste da mislite da Mikelanelov stih o
tome da mi je blizu ne mora da se shvati bukvalno, je li tako? Moz da
moj oboavalac misli na moj rad, konkretno na moju knjigu?
Da.
Pa, moz da on nije mislio na moje lepo lice, vec na neko drugo
lepo lice.
O c emu pric ate? zac udio se Barel, ali Keti je odmah videla da je
specijalni agent Markam shvatio. Pogled mu se odmah prebacio na
knjigu koju je drz ao na krilu, primerak Dremea u kamenu,
pozajmljen iz biblioteke Vesterlija.
Na koricama se nalazilo lice Mikelanelove najpoznatije skulpture.
Na koricama se nalazio njegov David.

9.
Skulptor je izas ao ispod tus a i, ogrnut samo pes kirom, stao u sredis te
svog studija. Koz a mu je mirisala na c isto, industrijski c isto na
bolnic ko dezinfekciono sredstvo, na dobro obavljen posao. Da, jedino
s to je trenutno odudaralo od reda bila je gomila prljave odec e u
lavabou. Nec e je ponovo obuc i, nec e je ni pipnuti dok ne doe vreme
da se vrati u kuc u. Onda c e je ubaciti u mas inu i posluz ic e vec eru svom
ocu. Skulptor nec e obuc i ni c istu odec u, jer Skulptor je voleo da bude
nag radovao se s to c e tako ostati do kasne vec eri, kada c e sesti u
prigueno osvetljeni salon i posmatrati kako planovi za Baha nestaju u
plamenu kamina, dok on ispija svoj brunelo.
Ali pre toga Skulptor je morao da proveri svoju opremu, morao je
da vidi da li vesti javljaju o njegovoj premijernoj izloz bi. Bio je strpljiv,
uspeo je da se uzdrz i od gledanja u monitore dok je sreivao svoje
radno mesto. Sada se c ovek nekada zvan Kristijan na stolu za
autopsiju povezao do gornjeg sprata zupc anici c ekrka pravili su
mnogo manje buke sada kada ih je podmazao. Iskljuc io je audioprenos iz oc eve sobe A-strana Skarlatijeve ploc e vrtela se c etvrti put
i nag je seo za svoj sto, ukljuc ujuc i ton upravo za vreme Vesti na
Foksu, ba kada je usledilo ukljuenje reportera s lica mesta.
Skulptor nije prepoznao lepu, mladu z enu crvene kose i
smaragdnozelenih oc iju jer Skulptor nikada nije gledao lokalne
vesti, skoro nikada nije gledao TV te se zato nije ni uzbudio kada je
voditeljka Vesti na Foksu pomenula da je Megan ONil sa VNRI-ja prva
otkrila pric u. I naravno, kao i ostali verni gledaoci Kanala 9, nije imao
pojma o njenom anonimnom izvoru unutar policijske stanice u
Vesterliju. Da je znao, moz da bi odluc io da sac eka; da dopusti
dous niku da prenese ONilovoj ono s to je trebalo da zna. Ali kao s to
Skulptor nije nis ta znao, ni ONilova nije nis ta slutila. Pet stotina
dolara kupili su joj samo pola pric e bila je poc etnik, na margini; tek
iz druge ruke je, iz policijske stanice, dobijala neke informacije; detalji
o ostacima Tomija Kempbela bili su joj nedostupni.
I tako je Skulptor, pomalo razoc aran, u specijalnom ukljuc enju c uo

da su mediji osim ako nes to nisu krili znali samo to da su na Voc

Hilu pronaena tela Tomija Kempbela i zasada neidenti ikovane
mlae osobe i da su oba tela vec prebac ena na nepoznatu lokaciju. A
po nac inu na koji su slatka crvenokosa i voditeljka Vesti na Foksu
razmenjivale teorije o Kempbelovoj povezanosti sa Dodom
(povezanosti koja se ogledala, s to je Skulptor znao, samo u prelepom
ornamentalnom vrtu), Skulptor je bio siguran da novinari nisu uspeli
da naprave nijedan snimak njegovog eksponata nije bilo niti jedne
fotogra ije! To je bilo razoc aravajuc e; nije tako planirao; jer to je
znac ilo da c e proc i dani, moz da c ak i c itava sedmica, dok javnost ne
sazna za njegovog Baha. Iako je Skulptor bio veoma, veoma strpljiv
ovek, pomisao da je novinarima neto promaklo nije mu prijala.
Ipak, nije ga nestrpljenje nateralo da telefonira glavnoj redakciji
lepe reporterke, vec prizor poznatog lica iza nje sic us ne senke,
tac nije na prednjem sedis tu, znao je to, neobelez enog vozila FBI-ja.
Spazio ju je u milisekundi c ak i bivs i suprug profesorke istorije
umetnosti bi je verovatno prevideo ali nije mogla pobec i
Skulptorovom os trom oku. Ne, zato s to je Megan ONil usmerila svoje
kamere preko puta ulice, na kapije Dodovog imanja, koje su se upravo
otvarale kako bi propustile tri evroleta kroz visok zid od z ive ograde.
I u istom momentu Skulptor je bio siguran da je uoc io lik Keti
Hildebrant kroz vetrobransko staklo prvih kola. I pored silnog
uzbuenja, pored radosti jer je dr Hildi konano videla njegovo delo,
Skulptoru istovremeno sinu ideja.
Telefonirac e sa svog mobilnog, ali c e u njega ubaciti karticu iz
Volmarta, 12 na kojoj je jos uvek imao mnogo minuta za razgovor.
Broj c e mu svakako biti sakriven, ali jos malo opreza nije naodmet. I
naravno, nije morao da brine o prac enju s lokalnog telefonskog
tornja. Ne, on sa m je programirao telefonski c itac da sakrije sve
dolazne i odlazne pozive iz garaz e, za svaki sluc aj. Tako je, jer ma
koliko da je Skulptor mrzeo tehnologiju, davno res io da se usavrs i na
tom polju, kako bi mogao da obavlja svoj posao. I tako, posle kratke
pretrage na internetu s promenjene IP adrese, razume se Skulptor
je iskljuio zvuk televizora i pozvao.
Hvala to zovete Tim reportera istraivaa VNRI-ja Kanala 9
zujao je snimljeni glas s druge strane z ice. Cenimo va poziv, ali zbog
velikog broja poziva u ovom trenutku, na javljanje novinara ekaete

priblino se-dam mi-nuta.

Skulptor je osvez io ekrane kompjutera; zviz dukao je
Skarlatijevu Sonatu u de-molu dok je c itao naslove na Dradz riportu i
CNN-ovom sajtu. Dok se bavio ureivanjem svog studija, predstavnik
za s tampu FBI-ja potvrdio je Asos ijejted presu da su tela nestalog
hvatac a Rebelsa iz Bostona, Tomija Kempbela, i jos jedne
neidenti ikovane osobe pronaena na imanju bogatog biznismena u
Kempbelovom rodnom mestu, Vesterliju, na Rod Ajlendu bla-blatru, vie detalja na konferenciji za tampu zakazanoj za 17 asova.
Dobro je, pomislio je Skulptor. Neto preko dva sata da baci
mamac; neto preko dva sata da se pobrine da novinari postave prava
pitanja kad doe vreme za konferenciju.
U Vestima na Foksu prenos en je snimak iz vazduha iznad Dodovog
imanja, i dok je dugac ka kolona vozila FBI-ja vijugala s parkinga,
Skulptor je mogao da razazna nekoliko agenata i saveznih policajaca
koji su i dalje opsedali mesto dogaaja. Njegovog Baha, meutim, nije
bilo vec je na putu ka patologu, bez sumnje. Skulptor je drhtao od
uzbuenja, osetio je kako mu bradavice postaju c vrs ce na pomisao
kako agenti FBI-ja analiziraju njegovo delo, rasklapaju skulpturu i
otkrivaju povezanost njegovog Baha i Dremea u kamenu dr Hildi. Da,
bilo je samo pitanje vremena kada c e svi poc eti da shvataju poruku
njegovog dela; samo pitanje vremena kada c e se svi konac no
razbuditi.
Skulptor je bio svestan, naravno, da c e ga mediji i FBI uskoro
nazvati serijskim ubicom, jer, kao i Mikelanelo, Skulptor je postao
enigma za svoje savremenike; oni nisu mogli ni izdaleka da pojme
dubine njegove izmuc ene dus e te fontane ljubavi i patnje, lepote i
boz anskog provienja, iz kojih je njegova umetnost vapila za
otelotvorenjem. Mislic e da je on c udovis te; sklonic e ga sa ostalim
c udovis tima i pogres no c e protumac iti njegov rad kao nekakvo
poremec eno, sebic no podraz avanje Damera, Gejsija ili Nilsena. 13
Skulptor se odavno pomirio sa c injenicom da c e tek posle njegove
smrti verovatno stotinama godina kasnije svi shvatiti pravu
prirodu njegove umetnosti.
Svi, naravno, sem dr Ketrin Hildebrant.
Ovde, u sadas njosti, samo jedna osoba posedovala je os troumlje,
posedovala je genij jednak njegovom. A ta osoba c e uskoro postati

njegov glasnogovornik ureaj preko koga c e saops tavati svoje

poruke svetu; ureaj kojim e ih Skulptor sve probuditi iz dremea.
Tim reportera istraz ivac a, izvolite rekao je glas na drugom
kraju z ice dubok, mus ki glas koji je Skulptora momentalno
privukao.
Pozdrav rec e Skulptor. I c estitke VNRI-ju i reportaz nom timu
jer su prvi preneli vesti o pronalasku Tomija Kempbela. Ako je suditi
po vremenu koje sam proveo c ekajuc i vezu, cenim da je vas a stanica
ovde u Providensu preplavljena pozivima u vezi sa sluc ajem, je li
tako?
Sta mogu da uc inim za vas, gospodine? rec e nestrpljivi glas, a
Skulptor je smatrao da je nestrpljenje u glasu bilo ljupko.
Moz da bi trebalo da pitate s ta ja mogu da uc inim za vas
zakikota se Skulptor. Vidite, prijatelju, kao nagradu za upornost
vas eg tima, voljan sam ponuditi vam informaciju koja se tic e sluc aja
dojavu, kako bi to nazvali ljudi iz vae brane.
Mogu li da znam vae ime?
Ako nemate nis ta protiv, prijatelju, radije bih ostao anoniman.
Siguran sam da je to razumljivo s obzirom na ono s to se des ava kada
gomila nagaanja o tome s ta je s ta sigurno zac epljuje odvode tu u
VNRI-ju. Nac in na koji je Skulptor otpevao inicijale stanice, nalik
izanalom radio-voditelju, neoc ekivano je iziritirao istraz itelja na
drugoj strani.
Slus aj, druz e, u velikoj smo guz vi ovde. Danas nemam vremena
za budalatine...
U redu, u redu, nec emo se uzrujavati. Uvek mogu da pozovem
vas u konkurenciju, i zamislite samo kako bi vas i pretpostavljeni
reagovali kada bi saznali da ste okrenuli lea verovatno najvec oj pric i
u istoriji vae stanice.
Dobro uzdahnu istraitelj ravnoduno. ta imate?
FBI je angaz ovao eksperta kako bi im pomogao u istrazi o smrti
Tomija Kempbela. Njeno ime je dr Ketrin Hildebrant H-I-L-D-E-B-RA-N-T, a ona je profesor istorije umetnosti na Univertzitetu Braun.
Pardon, rekli ste istorije umetnosti?
Tako je. To lako moz ete proveriti na veb-sajtu s kole, a ako
poz urite, to jest ako znate da ugrabite priliku kao ona crvenokosa
lepotica s televizije, moz ete se i sami uveriti da je dr Hildebrant

angaz ovana za ovaj sluc aj. Neobelez eno vozilo FBI-ja, mislim da je u
pitanju evrolet trejlblejzer, uskoro c e je dovesti do njenog stana. Ako
pregledate svoje najskorije snimke s lica mesta, videc ete kako
automobil napus ta imanje. Prema mojoj proceni, dobra doktorka
napustila je Voc Hil pre manje od deset minuta, i ukoliko nas i prijatelji
iz Federalnog istraz nog biroa danas nis ta ne zatraz e od nje,
pretpostavljam da c e se isti taj trejlblejzer parkirati pred Ulicom Ist
Dz ordz broj 311 za c etrdeset do pedeset minuta u zavisnosti od
guve u saobraaju, naravno.
Rekli ste Ulica Ist Dord 311?
Dabome da jesam.
Zato bi FBI traio pomo profesora istorije umetnosti?
Tela Tomija Kempbela i njegovog prijatelja pronaena su u vrtu
onog bogatog investitora ofarbana u mermernobelo i postavljena u
obliku klasine skulpture. Preciznije, Mikelanelovog Baha.
Ja se izvinjavam, moete li da ponovite?
Ja se izvinjavam, ne mogu. Nadam se da su bar rukovodioci u
VNRI-ju bili dovoljno mudri da snimaju ove pozive. Prema tome,
predlaz em vam da prouc ite traku i te snimke i pos aljete reportere do
kuc e dr Hildebrant s to pre moz ete. Dolazak crnog vozila FBI-ja bic e
dokaz da se ne proseravam.
Skulptor zalupi slus alicu. Puls mu se ubrzao ne zato s to se brinuo
da bi mogli da ga uhvate; ne zato s to je bio uzbuen zbog svih onih
britkih pitanja kojima c e novinari uskoro napasti FBI. Skulptoru je
srce treskalo u grudima zbog ovog razgovora, zbog lertovanja sa
ovekom s druge strane ice ovekom iji ga je glas veoma uzbudio.
Zaista, Skulptor je vec imao erekciju osec ao je kako vrh
njegovog penisa pritiska donju stranu stola za kojim je sedeo. Kao
zacrveneli Prijap, 14 pros etao se do stola za autopsiju. Iz prostora
ispod stola izvukao je trodelni nosac na c ijem kraju se nalazio mali
televizor s ravnim ekranom. Skulptor ga je postavio na mesto
postavio je nosac tako da je ekran lebdeo otprilike jedan metar iznad
njegove glave a zatim odmotao kablove. Paz ljivo ih je poloz io na
pod, dok je jedan ukljuc ivao u zid a drugi u monitor na
kompjuterskom stolu. Ekran nad stolom za autopsiju najednom je
oz iveo i preneo sliku s monitora. Skulptor je minimizirao stranicu
CNN-a i dvaput kliknuo na ikonicu na glavnom ekranu mermernu

ruku koja drz i pehar, pod nazivom Bah 2. Ekran se za trenutak

zabeleo, a zatim poc e odbrojavanje trideset sekundi, mutna crnobela slika koju je Skulptor kreirao da podsec a na uvodne sekvence
starih filmova.
30... 29... 28... 27... 26...
Skulptor pusti zvuke barokne gitare iz sobe svoga oca i iskljuc i sve
monitore, osim onog nad stolom za autopsiju.
Zatim ugasi sva svetla.
19... 18... 17... 16...
Pres ao je zamrac enu prostoriju i podvukao se ispod ekrana kako
bi legao na sto hladan c elik stola poslao je trnce kroz njegove
guzove; crno-beli brojevi iznad njega smenjivali su se kao utvare na
satu.
11... 10... 9...
Skulptor se nasmeio, uzeo alatku u ruku i ekao.
Na 2 ekran se ispraznio soba se zacrnela i sekund kasnije, bas
kao s to se prikazalo i Tomiju Kempbelu, Skulptor ugleda ono s to je
c ekao; statuu, prljavobelu na crnoj pozadini, tako da se c inilo da lebdi
tek centimetrima iznad njegovog lica. Meutim, dok je za Tomija
Kempbela iz tame izronio Mikelanelov Bah, Skulptor je video SVOG
Baha, SVOJU kreaciju. I kada je mermernobela lutka hvatac a
bostonskih Rebelsa i njegovog satira poc ela da se okrec e, za razliku
od prethodnog posetioca stola za autopsiju, Skulptor nije osec ao
nikakav strah, nikakvu zbunjenost.
Tokom tri meseca otkako je uzeo z ivot Tomiju Kempbelu
naroito tokom poslednjih nekoliko sedmica Skulptor je bio u ovom
poloaju mnogo, mnogo puta.
Skulptor poc e da gladi svoj penis snaz no, ali isprva sporo, kako
je nauc io da radi da bi postigao savren sklad. Kao i onda s to se
odigralo sa Bahom pred Tomijem Kempbelom, tako se i pred
Skulptorom pojavila glava statue u krupnom planu: groz e, lis ce,
kovrdz avi uvojci oko opijenog lica fudbalera bles tavobelog lica,
praznog pogleda iz porcelanskih oc iju i poluotvorenih usta. Kamera se
zatim pomerala niz Kempbelove grudi, preko otec enog stomaka i
najzad do prepona do mesta s koga je Skulptor paz ljivo odstranio
mladiev penis.
I u fantastic nom vremenskom skladu skoro boanstvenoj

sluc ajnosti, kako je Skulptor ranije primetio dok se sveprisutni zvuk

Skarlatijeve Sonate u de-molu pretapao u Sonatu u e-molu, slika na
ekranu se takoe pretapala u nes to drugo. Sada se videlo samo lice
Tomija Kempbela snimljeno drugom, iksiranom kamerom, koja se
nalazila sa strane stola za autopsiju.
ale, tu si? Da li sam se sruio na tremu? Da li su me imobilisali ili
tako neto?
Izraz zbunjenosti ponovo je prekrio lice zvezde Rebelsa dok se
snimak iznad njega nastavljao; dok je pokus avao da razume s ta je to
s to vidi tamo, u tami. Skulptor instinktivno usmeri svoju paz nju na
Kempbelov vrat u protekli mesec dana nauc io je da se usredsredi na
vratnu z ilu, da prilagodi pokrete svoje ruke otkucajima mladic evog
srca. Odrz avao je stalan ritam, podraz avajuc i Kempbelov puls dok je
fudbaler gledao kako se slika Mikelanelovog Baha rotira i menja
pred njim.
Tako je Skulptor je c uo svoj glas na snimku. Izai iz svog
dremea, o sine Jupiterov.
Skulptoru bukvalno zastade dah kada spazi kako Tomi Kempbel
pokus ava da okrene glavu osec ao je kako mu se stomak grc i od
zadovoljstva kada je mladievo srce ubrzalo svoje otkucaje.
Ko si ti? ta u ja ovde?
Skulptorovo disanje se ubrzalo dok je posmatrao kako Kempbel
poc inje da panic i, kako se bori da se oslobodi kais eva. Skulptor je
znao da se slika iznad mis ic avog fudbalera ponovo pomera, prelazi
preko Bahovih grudi, stomaka, do glatkog meunoz ja do mesta gde
je trebalo da se nalazi njegov penis.
Jebote, ta se ovo deava?
Skulptor ubrza pokrete rukom, pojac a stisak nije se ni za tren
zaustavio dok se slika pred Kempbelom menjala, kada je mladic
ugledao samoga sebe, grozdove i lozu koji mu okruuju lice.
ta se, bre...
Dok se Tomi Kempbel na ekranu pred njim divljac ki tresao, jaki
trzaji Skulptorove ruke konac no su se uskladili s radom srca njegovog
Baha.
Ovo se ne dogaa. Mora da sanjam!
Ne sanja, moj Bah. Konano si budan.
I zatim, kao s to je to radio mnogo puta dosad, tac no u trenutku

kada je njegov Bah svrs io svoje postojanje, Skulptor je u tami jos

jednom doao do vrhunca njihovog boanstvenog susreta.

10.
Ponovo su bili sami; kada joj se specijalni agent Markam konac no
obratio, Keti se osetila kao da su je prekinuli usred epizode neke
kriminalistic ke serije neke od onih serija sa uz asnom glumom i
los im zapletima koje su je toliko opc injavale u poslednje vreme, iako
ju je bilo sram da svojim kolegama prizna da ih zaista prati. Cak i kad
je c ula Markamov glas kad je prepoznala svetlo na semaforu zbog
kog su stali svetlo koje joj je podsvesno ukazivalo na tihih dvadeset
minuta voz nje iz Voc Hila, zajedno sa agentom FBI-ja Keti je jos uvek
imala utisak, kao kroz maglu, da je ilm u njenoj glavi zapravo bio
stvaran i da je ona u glavnoj ulozi.
Bila si nekad tamo? upitao je Markam.
Izvini, ta si rekao?
Univerzitet Rod Ajlenda. Malopre je putokaz pokazivao
skretanje na levu stranu. Uc inilo mi se da si pogledom pratila
skretanje dok smo prolazili.
Izvini. Nisam ni primetila da sam ga gledala.
Univerzitetski grad jednako Starbaks u blizini. Hoc es moz da
olju kafe? Da proverim svoj navigacioni sistem?
Ne, hvala ti.
Semafor je pokazao zeleno i Markam produi.
Da ree Keti nekoliko trenutaka kasnije.
Predomislila si se?
Ne. Hoc u rec i, da, bila sam na Univerzitetu Rod Ajlenda. Samo
jednom. Kao gostujuc i predavac pre nekoliko godina, kada mi je
knjiga izala.
Imala si mnogo takvih angaz mana? Mislim, nakon objavljivanja
knjige? agent FBI-ja nije z eleo da bude delikatan; nije pokus avao da
sakrije da je traz io jos jednu vezu izmeu ubice i dr Hildebrant u
njenom lic nom ilmu. I odjednom se sva tez ina svega onoga s to se
des avalo prethodnih nekoliko c asova sruc ila na nju; i odjednom joj
suze preplavie oi.
Izvini rekao je Markam. Keti s mukom proguta pljuvac ku i

ponovo se okrenu prema prozoru. Usledila je duga i neprijatna tiina.

Pros lo je skoro petnaest godina otkako sam poslednji put bio
tamo Markam najzad izgovori. Na Univerzitetu, mislim. Iskreno,
slabo se i sec am. Kao i ti, bio sam tamo samo jednom. Sa svojom
z enom, na godis njici mature jedne jeseni. Ona je diplomirala tamo na
Odseku za okeanogra iju. Stvarno je volela tu s kolu. Ja nisam bio
toliko lud za njom c inilo mi se da im je fudbalski stadion nekako
premalen. Verujem da je u to vreme bio dobar mislim na Odsek za
okeanogra iju. Mada, ne znam kako stvari stoje danas. Mnogo moz e
da se promeni za petnaest godina.
Keti je iznenada shvatila da je agent FBI-ja izabrao duz i put natrag
do Providensa auto-put 1 umesto 95 i njene suze se zaustavis e, ne
toliko zbog Markamove iskrene z elje za razgovorom, ili poveravanja
lic nih uspomena, koliko zbog tona njegovog glasa koji je prvi put
toga dana bio neodluc an i neuobic ajen; koji ga je prvi put toga dana
inio ljudskim biem.
To je zanimljiv spoj rec e Keti, iznenaena sopstvenim glasom i
sopstvenom z eljom da razgovara o bilo c emu izuzev o jutros njim
dogaajima. Kako jedan agent FBI-ja i okeanogra kinja zavrs e u
braku?
U to vreme nisam radio u Birou. Kada sam upoznao svoju z enu,
radio sam kao profesor engleskog jezika u jednoj srednjoj koli.
Aha. Sad mi je jasno.
ta ti je jasno?
Sonet.
Sonet?
Da. Pomislila sam da je tvoja analiza Mikelanelovog soneta bila
malo previs e profesionalna, previs e detaljna c ak i za profajlera FBI-ja.
Specijalni agent klimnu glavom u znak odobravanja, veselo i s
prenaglas enim izrazom divljenja. Trebalo je to da shvatim jos dok
smo se vozili ka Voc Hilu, kada si me pitao da li je sonet koji sam
dobila oznaen brojem, kao ekspirov sonet.
Bez obzira rekao je Markam, smes ec i se impresivno
analiziranje dokaza, dr Hildebrant.
Keti je uzvratila osmeh.
Priznajem nastavio je pomalo se stidim jer nisam znao za
Mikelanelovu poeziju. Moz da sam nekada i znao nekada davno. Ali

u Birou sam skoro trinaest godina, a pretpostavljam da se sve to

zaboravi ako stalno ne obnavlja gradivo.
Zaboravis c ak i kada ga stalno obnavljas . Bar se meni to des ava
posle tridesete.
etrdesete nisu nita bolje.
Ne izgleda kao da ti je etrdeset.
Bie za etiri meseca.
A meni za godinu, est meseci i dvadeset i tri dana.
Markam se nasmejao neoekivano, i Keti mu se pridruila.
Pa dobro uzdahnuo je agent FBI-ja. Pretpostavljam da c u
kupiti kabriolet. Ili moda motor. To se radi kad napuni etrdeset, zar
ne?
Nikada nec u saznati. Posle trideset devete prestac u da brojim
godine.
Dobar ti je plan. Ali od tebe bih odmah prihvatio dvadeset devet.
Keti nije bila sigurna da li je ovaj poslednji komentar bio upuc en
kao kompliment, odnosno da li je rekao da mu ona izgleda kao da ima
dvadeset devet godina, ili da bi bukvalno kupio od nje dvadeset devet
godina i dao ih sebi. Ovo razmis ljanje momentalno je vratilo Keti na
koledz , na one retke, ali c udne prve i jedine sastanke, s mus karcima
koji su njenu stidljivost pogres no tumac ili kao distanciranost, njen
intelekt kao aroganciju. I uprkos nespokoju koji su ta sec anja nosila,
Keti je mogla da oseti kako crveni dok FBI agent u tiini vozi dalje.
Nadala se da nije primetio.
I kako jedan srednjos kolski profesor engleskog i
okeanogra kinja zavrs e u braku? upitala je Keti kada su se zaustavili
na sledec em semaforu osec ala je potrebu da nastavi razgovor, da
prevazie svoju uobiajenu nelagodu i srameljivost.
Voleo bih da mogu da vam ispric am neku romantic nu pric u, dr
Hildebrant...
Molim te, zovi me Keti.
Vaz i. Voleo bih da imam neku romantic nu pric u, Keti, ali moja
z ena i ja smo se upoznali na jednom ros tilju u Konektikatu jedna od
onih kombinacija prijatelj moga prijatelja. Jos uvek je bila na
postdiplomskim studijama, ali je uporedo radila u Akvarijumu
Mistik, koji pripada Istraz ivac kom institutu. U to vreme ja sam
pronas ao posao vanrednog profesora u gradic u u blizini. Znas kako to

ide. Sluaj, imam jednu drugaricu za tebe, jedno vodi ka sledec em,
ruka sudbine i sve to. Shvata ta hou da ti kaem.
Da, zvui poznato.
Tebi se desilo isto?
O, da. Moj s ef, Dz enet Polk. Zena koju si jutros upoznao bila mi
je ogromna podrka.
Aha.
Pre dvanaest godina, ona je bila prijatelj prijatelja moga muz a
koji nas je upoznao mog uskoro biveg mua, bolje rei.
Zao mi je zbog toga. Dr Polk mi nije odmah istrtljala sve o vama,
ali sam i sa m sve shvatio kada sam tragao za tvojom adresom u Ist
Dz ordz u. Zadrz ala si devojac ko prezime? Nikad nisi uzela muz evljevo
iz profesionalnih razloga?
Ne, nisam ga uzela delom iz profesionalnih razloga, delom zato
s to je moja majka zadrz ala svoje devojac ko prezime. Korejska
tradicija. Vec ina Korejki zadrz ava svoje prezime. Nikada mi to nije
traila, ali sam znala da e biti srena ako tako uradim. I tako sam, kao
s to je ona uradila za svog oca, zadrz ala svoje prezime. Bez obzira na
sve, impresivno analizaranje dokaza, agente Markame.
Agent FBI-ja se nasmejao, pobedonosno.
Molim te, zovi me Sem.
U redu, agente Seme. I molim te da me ne ali. Najbolje to mi se
dogodilo za deset godina braka jeste res enje o razvodu, koje c e mi
stic i sledec eg meseca. Dz enet je ta koju treba saz aljevati. Stvarno. Njoj
je gore nego meni skoro kao da je ona odgovorna za sve s to nam se
desilo. Cak me je i pitala da li z elim da se mom bivs em polome noge. I
znas s ta? Mislim da je bila ozbiljna mislim da je sama to htela da
uradi.
Markam se nasmejao.
Ne daj da te njena graa prevari. Dz enet Polk je stvarno opaka
dama. Tamo gde je sada nije dos la samo pomoc u svoje pameti, toliko
u ti rei.
Malo se zatitniki ponaa prema tebi, zar ne?
O, da. Oduvek je bila takva jos dok sam bila njen asistent na
Harvardu. A kada mi je majka umrla... pa... rec i c u samo da je Dz enet
bila jedina koja mi se zaista nas la. Keti oseti da joj se grudi i stomak
stez u pri pomisli na ultimatum Stiva Rodz ersa; suzni, cmizdravi, govor

na izmaku snaga, koji joj je priredio nepuna dva meseca posle smrti
njene majke, kada vis e nije mogao da se nosi sa duz inom i dubinom
Ketinog bola.
Preklinjem te, Keti. Mora da se trgne. Ne mogu vie ovako. Ovo nije
dobro za nas. Mora da proba da ide dalje, da prevazie to. Za nas,
Keti. Za nas.
Posle svih ovih godina, Keti nije smetalo ono s to je njen
beskic meni muz tada izgovorio, vec joj je smetala c injenica da je ona,
doktor sa Harvarda verovatno najvei struc njak za Mikelanela na
celom svetu prihvatila njegovu sebic nost. Da, Ketina krv je danas u
trejlblejzeru prokljuc ala na pomisao da je, u momentu kada je suprug
morao da bude uz nju, ona bila ta koja se odrekla tugovanja da bi se
starala o njemu ne zato s to mu je bila potrebna vec zato s to se bojala
da ga ne izgubi.
To je bio poetak kraja. Trebalo je odmah tada da vratim tom
sebinom skotu njegova muda.
Smem li da pitam kako se to dogodilo?
Varao me je. S jednom od svojih studentkinja.
ao mi je zbog toga. Ali mislio sam na tvoju majku.
Oh rec e Keti, posramljeno. Oprosti mi misli mi lutaju na
hiljadu strana. Rak dojke. Godinama se borila, ali je na kraju brzo
otis la. Sto je moz da i bilo i najbolje za nju. Inac e, prema statistici,
Korejke su meu onima koje najree obolevaju od raka dojke u
Sjedinjenim Drz avama. Izgleda da se niko nije setio da to kaz e mojoj
majci.
ao mi je, Keti.
Hvala ti nasmes ila se, jer je znala da je Markam bio iskren. U
svakom sluc aju, Dz enet mi je stvarno mnogo pomogla, otkako su
mojoj majci postavili dijagnozu, sve do samog kraja i kasnije,
naravno. Pomogla mi je da se koncentris em na objavljivanje knjige, da
dobijem stalan posao i jos mnogo toga. Cak i pre nego s to se sve to
desilo, uvek sam je doivljavala kao svoju drugu majku.
A tvoj otac?
U penziji je. Vojno lice. Zivi negde dole u Severnoj Karolini sa
svojom drugom z enom s kojom je varao moju majku. Razveli su se
kada sam bila u trec em razredu on i moja majka. Tac nije odmah
poto smo se nas dve preselile na Rod Ajlend.

 Znai, odrastala si ovde?

Od trec eg razreda, da. Roaka moje majke z ivela je u Kranstonu
pomogla nam je da se smestimo a moja majka je zavrs ila kurs za
kompjutere. Udesila je lep z ivot za nas dve. Pre toga sam se seljakala
kao svako deris te vojnog lica. Ziveli smo u Italiji, u blizini Pize, kada je
moj otac upoznao svoju drugu z enu. I ona je radila u vojsci. Posle
svega toga majka i ja smo se vratile u Sjedinjene Drave.
Italija. Da pogaam, tu si se prvi put zainteresovala za
Mikelanela?
Da. Moja majka se udala kad je imala samo osamnaest godina
upoznala je mog oca dok je boravio u Koreji. Jos od detinjstva z elela je
da postane umetnica, ali korejskim devojkama tada nije bilo nimalo
lako. Ako se ima u vidu da je imala jos c etiri sestre, pa, moz e se rec i da
su roditelji bili presrec ni s to je daju americ kom o iciru. U svakom
sluc aju, otkad znam za sebe moz da c ak otkad sam se rodila gde
god da smo z iveli, majka bi me vodila sa sobom po svim lokalnim
muzejima. A tokom dve godine provedene u Italiji, pa, moz es da
zamislis kako smo se provodile. Ne pamtim najbolje nas u prvu posetu
Firenci, ali moja majka je stalno pric ala da sam, kada sam prvi put
uz ivo videla Mikelanelovog Davida, poc ela da plac em mislila sam
da je statua pravi c ovek, div okovan u ledu, a ja sam plakala jer mi ga
je bilo ao.
Markam se nasmejao.
Bilo je jos smes nije kada je ona pric ala. Moja majka je bila divna
z ena veoma vesela, veoma duhovita. Nije se ponovo udavala. Sve s to
je radila radila je za svoju c erku. Imala je samo pedeset dve godine
kada je preminula.
Stvarno mi je ao, Keti.
Znam.
A otac? upita Markam, trenutak kasnije. Cujes li se nekad s
njim?
Veoma retko Keti slegnu ramenima. Nismo bili posebno
bliski ni pre razvoda. Poslednji put sam ga videla na sahrani
iznenadilo me je s to je dos ao, da budem iskrena. Redovno je plac ao
alimentaciju svih ovih godina, i to je bilo sve na s ta se svodio nas
odnos. Nije z eleo da ima bilo s ta sa mamom i sa mnom posle njihovog
razvoda. Bar je tako govorila moja majka. Znam da bi ti moj otac

verovatno rekao nes to drugo, da me je majka odvojila od njega, ali...

na kraju, znas , dela govore vis e od rec i i tako... Cini mi se da sam
poslednji put razgovarala s njim pre skoro dve godine. Nema pojma
ta se desilo sa Stivom.
Stivom?
Mojim bivim.
A, da. Naravno.
A ti? Rekao si da si z iveo u Konektikatu kada si upoznao svoju
suprugu. Tamo si i odrastao?
Da. Voterford. Moji roditelji jos uvek z ive tamo. Skoro pedeset
godina ive sreno u braku.
A tvoja ena? Koliko ste vas dvoje u braku?
Moja z ena i ja vis e nismo zajedno rec e Markam ravnim glasom.
Bili smo u braku malo vie od dve godine.
Volela bih da sam i ja izabrala dvogodis nju varijantu. Manja
investicija; manje gubljenja vremena pobegnes dok si jos mlad.
Moglo bi i tako da se gleda na to. Ali nadam se da tvoj brak nije
zavrio kao moj nadam se da ste se prijateljski rastali.
Markam se nasmes io, ali nije nis ta rekao, i Keti se odjednom oseti
kao da je rekla nes to neumesno kao da je rekla nes to previs e lic no,
nes to s to bi moglo uvrediti agenta FBI-ja. Usledila je voz nja u tis ini,
koja se Keti uc ini beskrajno duga njen um se napinjao da nae
rec enicu pogodnu za nastavak razgovora. Taman kada se odluc ila da
mu se izvini, Markam je progovorio.
Sigurno si gladna. Hoc es da ti kupim nes to pre nego s to te
odbacim do kue?
Nec u, hvala ti. Imam nes to hrane u friz ideru. Moram da je
pojedem inae e se pokvariti. Hvala ti, u svakom sluaju.
Markam i Keti razmenis e jos nekoliko rec enica do kraja voz nje ka
Providensu uglavnom prijatnih, ali bez spontanosti i lakoc e koja je
krasila njihov malopreas nji razgovor. U trenutku kada je Markam
stigao na Aper Ist Sajd, Keti se osec ala pomalo tuz no, prisec ajuc i se
svih onih sitnih sati u svojoj studentskoj sobi koje je provodila do
detalja analizirajuc i zas to sastanak s koga se upravo vratila nije
pros ao kako treba. I iako dan proveden sa agentom FBI-ja nije ni
izdaleka bio romantic an, vec iskljuc ivo profesionalan, ma koliko Keti
odbijala da to prihvati, iskreno se zabrinula da li c e opet videti

Markama kada je dovezao automobil do Ist Dorda.

Pozvac u te uskoro, Keti rekao je, kao da joj je c itao misli. Vec
su mi javili iz Kvantika da c u neko vreme provesti na terenu. Sve dok
Bostonska isp...
Da se Keti nije zagledala u Markama, da joj nije toliko laknulo
kada je c ula s ta joj govori, sigurno bi primetila Mobilnu redakciju
Vesti Kanala 9 pre njega. Ispratila je Markamov pogled i momentalno
prepoznala beli kombi koji se parkirao uz ivic njak nekih tridesetak
metara uz njenu ulicu. Tu, ispred njene kuc e, stajala je odvratna z uta
devetka s velikim plavim okom u sredini sa istim plavim okom koje
je zurilo u nju sa ekrana njenog televizora mnogo puta dosad; isto
plavo oko koje ju je posmatralo dok je napus tala Dodovo imanje pre
sat vremena.
Ovoga sam se plas io rec e Markam, dok se parkirao. Prokleta
varoka policija.
Keti je i bez agenta FBI-ja znala da ih je veliko plavo oko videlo
kako dolaze, jer su na prilazu Ketinoj kuc i vec c ekali reporter i
kamerman, pre nego to su njih dvoje uopte izali iz trejlblejzera.
Markamov mobilni telefon je zazvonio.
Da? Da, vidim ih. Ne, srediu to. A-ha. Okej.
Markam prekinu vezu.
Pobrinuc u se za ove klovnove rekao je, gasec i motor. Ali
prvo da te ubacimo u kuu. Nemoj nita da govori.
Markam rukom obgrli Keti i brzim korakom krenu prema ulazu,
titei je od novinarskog mikrofona dok su prolazili.
Gospoo Hildebrant uzviknuo je reporter. Moz ete li nam rec i
zas to je FBI traz io od vas da im pomognete u istrazi ubistva Tomija
Kempbela?
Keti oseti tez inu u stomaku, oseti da joj se srce penje u grlo dok se
sa Semom Markamom stepenicama pela na trem.
Gospoo Hildebrant ponovo je pozvao novinar. Keti nije mogla
da ga vidi, ali je po njegovom glasu zakljuc ila da ide neposredno za
njima duz prilaza. Da li je istina da je telo Tomija Kempbela
pronaeno u pozi statue u vrtu Erla Doda? Mikelanelove statue?
Keti oseti, dok je petljala oko kljuc eva ispred vrata, kako je
Markamova ruka oslobaa stiska.
Nalazite se na privatnom posedu c ula je smiren glas agenta

FBI-ja. Molim vas da se vratite na trotoar.

Reporter nije mario.
Gospoo Hildebrant, da li je istina da je telo Tomija Kempbela
bilo obojeno u belo, kao Mikelanelova skulptura Bah?
Keti nije mogla da vidi kako Sem Markam gura kameru, nije videla
kako grabi reporterovu ruku koja je krenula za njom u stan.
Dalje ruke od opreme, drus kane c ula je novinara. Okrenula se
tek kada se nas la na sigurnom, iza vrata, i videla je kako se reporteri
Kanala 9 povlae pred Markamom preko prilaza.
Ja sam federalni agent, a vi ste neovlas ceno upali na privatan
posed rekao je Markam, drz ec i svoju legitimaciju. Ako me ne
poslus ate, po zakonu imam pravo da vas udaljim uz primenu sile. Vec
sam vas upozorio. Molim vas, sklonite se sa ovog poseda.
Reportera to nije doticalo.
Moz ete li nam rec i ima li istine u tvrdnjama da su tela Tomija
Kempbela i jos jedne z rtve postavljena u formi Baha? Da li uops te
znate kako ta skulptura izgleda? Da li je moguc e da je druga z rtva
dete?
Trenutno nisam ovlas cen da komentaris em detalje istrage.
Zakazana je konferencija za s tampu moz da je vec poc ela. Ako
pourite, moete stii na vreme.
Specijalni agent Sem Markam okrenuo se i zakorac io prema
Ketinoj kuc i, ostavljajuc i novinara da ga zasipa bujicom pitanja na
koja nee dobiti odgovor.
Izvini zbog ovoga rec e Markam pos to je us ao u kuc u. Sigurno
je neko dojavio da si umes ana u istragu, verovatno lokalni pandur.
Nisam se nadao da c e ovako brzo otkriti nisam se nadao da c e
krenuti na tebe.
Keti je bila uzrujana; samo je stajala u predsoblju prekrs tenih
ruku, dok joj je srce ludaki tuklo.
Dobro si?
Jesam rekla je, pogleda prikovanog za patos. Stvarno sam
umeana u ovo, zar ne?
Zao mi je, ali tako je Markam posegnu ka dz epu jakne. Ovo je
moja vizitkarta. Zovi me na mobilni kad god ti treba bilo s ta ako se
uplas is , ili se kasnije setis nec ega s to bi moglo da nam pomogne u
istrazi, ili ako ti treba neko s kim c es da razgovaras . Nekoliko nas ih

agenata motri na tvoju kuc u od ranog jutra. Oni su me zvali malopre

rekli su da je televizijski kombi stigao neposredno pre nas. Los
tajming po nas dvoje, ali tako stoje stvari. Sad slus aj, Keti, ti agenti c e
te neko vreme pratiti zbog tvoje sigurnosti, za sluaj da ubica Tomija
Kempbela pokus a da ti prie. Verovatno ih nikad nec es ni uoc iti, i
molim te, pokuaj da ne obraa panju na to to su uopte tu, okej?
Da ne obrac am paz nju? Hoc es da kaz es da mislis da c e ubica
Tomija Kempbela sada napasti mene? I z elis da ne obrac am paz nju na
to?!
Ne. U stvari, Keti, mislim da te uopte nee dirati. Na osnovu svog
iskustva, mislim da moz emo da oc ekujemo upravo suprotno.
Kempbelov ubica je istupio kako bi privukao tvoju paz nju. Poslednje
s to bi sada z eleo jeste da se tebi nes to desi. Ne, najverovatnije c e te se
kloniti neko vreme, sada kada je zavrs io svoje delo i kada su drugi
ljudi saznali za njegovu vezu s tobom. Sve ovo je samo mera
predostroz nosti, Keti, za sluc aj da pokus a da kontaktira s tobom, da ti
ostavi jos neku poruku ako su, uops te, poruke koje si dobila pre pet
godina u nekakvoj vezi s Kempbelovim ubistvom.
Jesu, Seme. Zna da jesu.
Ne mogu da budem siguran moz da je to samo c udna
podudarnost. Ipak, pos to je to trenutno jedini trag koji imamo,
videc emo kuda c e nas odvesti. Sada me slus aj paz ljivo, Keti. Iako su
novinari nekako saznali s ta se desilo Kempbelu i onom dec aku, iako
znaju da si se ti pridruz ila istrazi, verujem da jos uvek nisu saznali za
posvetu na postolju statue. Nadam se da c emo taj detalj malo duz e
uspeti da drz imo u tajnosti. Cak i posle popodnevne konferencije za
s tampu, savetujem ti da nikome ne pric as nis ta o sluc aju vis e zbog
tvoje sigurnosti nego zbog istrage. Kaz i da su ti savetovali da ne dajes
izjave za s tampu. To ih obic no vrlo brzo otera. Veruj mi, Keti,
poslednje s to sad z elimo jeste da novinari saznaju koliko si umes ana u
sve ovo. U stvari, ako me osec aj ne vara, mislim da je to bas ono s to
ubica eli.
Kako to misli?
Ko god da je ubio Tomija Kempbela i onog dec aka, oc igledno je
dugo planirao svoj zloc in c ak moz da godinama. Iako ne verujem da
postoji dublji razlog zas to je ubica izabrao bas Kempbela za svog
Baha, ne moz es da ne primetis izic ku slic nost mladog fudbalera i

Mikelanelovog dela. To znac i, ako se vratimo na moju raniju teoriju

o povezanosti sa Tomazom Kavalijerijem, da je ubica izabrao
Kempbela jednostavno zato s to lii na Baha. Zeleo je da ga upotrebi,
bas kao i Dodov vrt, samo iz estetskih razloga, i veoma se potrudio da
sve to izvede nije z eleo da se zadovolji, mrsko mi je da ovo kaz em,
dostupnijom z rtvom. Shvatas ? Iako jos uvek ne znamo njegove motive,
moramo da priznamo da imamo posla sa veoma strpljivom i
temeljnom osobom opsesivnom u svakom smislu. Takve ubice je
najtez e uhvatiti, jer oni dobro planiraju posvec uju mnogo paz nje
detaljima i ne ostavljaju mnogo tragova za sobom. I dok ne dobijemo
rezultate autopsije, dok ne saznamo kako je tac no ubio i oc uvao svoje
z rtve kako je zapravo kreirao onu svoju bolesnu skulpturu jedini
klju za razumevanje njegovih motiva jesi ti ti i tvoja knjiga.
Znai, hoe da kae da ovaj manijak mene koristi?
Moguc e. Znac u vis e kada proc itam tvoju knjigu. Ali sudec i po
naporu koji je uloz io da bi postavio skulpturu u Dodov vrt postavka
za koju je ubica oc igledno nameravao da bude istorijska aluzija javno
upuc ena tebi jasno mi je, Keti, da je onaj ko je poc inio ove uz asne
zloc ine, ma ko to bio, smatrao da c es bas ti razumeti njegove motive.
Zbog toga je na tebi da pomognes nama Birou, novinarima, javnosti
da takoe shvatimo njegove motive. Dakle, ispada da ubica z eli da
koristi tebe, Keti, kao svog glasnogovornika.
Keti je zanemela, zatec ena pitanja u njenom mozgu kovitlala su
se, da je u neverici otupela.
Uskoro c u ti se javiti, Keti. I obavezno me pozovi ako ti bilo s ta
zatreba, u redu?
Keti je odsutno klimnula glavom; c ula je sebe kako udaljenim
glasom izgovara hvala ti.
Trenutak kasnije njen mobilni zazvonio je u kuhinji, s to ju je
nateralo da se prene i shvati da je mislima nekud odlutala, dok je
stajala u predsoblju.
Meutim, tek kada je s druge strane c ula Dz enet Polk kako
izgovara njeno ime, shvatila je da je Sem Markam ve otiao.

11.
Lori Venik je zastala ispred otvorenog friz idera i poc ela da drhti.
Pros lo je sedam meseci od nestanka njenog sina, sedam meseci otkako
nije dos ao kuc i na vec eru jednog popodneva jednog hladnog, inac e
prelepog septembarskog popodneva, kada su njegovi drugovi rekli da
je ostao da se igra u s umama oko jezera Blekamor. I tako se desilo da
je Lori shvatila, dok je zurila u hladnu teglu dz ema smakers u svojoj
ruci, da po prvi put nakon sedam meseci nesvesno prilazi friz ideru da
bi napravila sinu uz inu koju c e poneti u s kolu sledec eg dana puter
od kikirikija i dz em na domac em hlebu, obrok zbog koga su mu ostala
deca u c etvrtom razredu osnovne s kole u Idn Parku zavidela, po
njegovim rec ima i vis e od tuge koju je osec ala, vis e od
sveproz imajuc e usamljenosti na koju se vec navikla, samohranu
majku obuze snaz an osec aj panike predosec aj da se dogodilo nes to
veoma, veoma loe.
Otis la je u krevet u osam c asova ujutru, kao i svake nedelje; dos la
je iz trec e smene u Bolnici Rod Ajlend, kao s to je radila vec
mesecima zato s to su noc i i tama u dupleksu u Kranstonu postali
nepodnos ljivi za Lori Venik. A onih retkih noc i kada ne bi radila,
mlada i lepa medicinska sestra otis la bi do svog oca, koji je z iveo u
koms iluku sama bi gledala TV dok sunce ne izae, kada bi se
povlac ila u svoj stan kako bi prespavala ostatak dana. Bila je kao
vampir, govorio bi njen otac bio bi to redak i neuspeo pokus aj da se
naali u tom njihovom sada mranom i sumornom svetu.
Zaista, i pored patnje koju je osec ala, Lori je od poc etka shvatala
da je dec akov nestanak bacio njenog oca u oc ajanje gotovo jednako
kao i nju samu; tokom proteklih sedam meseci, u trenucima najvec e
slabosti, jedno drugom bi pruz ali rame za plakanje. U poc etku je
njihovu tugu smenjivala nada da bi Majkl Venik mogao da bude
pronaen, jer ovo je Rod Ajlend, a deca jednostavno ne nestaju na Rod
Ajlendu, ne gube se bez ikakvog traga. O da, Lori je c itala statistike,
nebrojeno puta je razgovarala s policajcima o svom sinu; i posle svega
toga, saznala je da postoji samo jos jedan nerasvetljen nestanak deteta

u Oun Stejtu a i taj sluaj je bio iz polovine osamdesetih.

Meutim, kako su dani, zatim i sedmice, prolazili, kako su ronioci
pretraz ili Blekamor po drugi, zatim po trec i put, kako su se
dobrovoljac ke potrage zavrs ile i slike se sve ree pojavljivale u
vestima, verovatnoc a da c e se mladi Majkl Venik vratiti Lori i njenom
ocu z iv i zdrav postajala je sve manja, potisnuta surovom stvarnos cu.
A kada su se i meseci nagomilali, kada je i Boz ic dos ao i pros ao bez
vesti o tome gde joj se sin nalazi, Lori i njen otac padali su sve dublje i
dublje u stanje obamrlosti. Kao da su njih dvoje obitavali negde
izmeu z ivota i smrti dva zombija, pomislila je Lori, koja su imala
jedinstvenu moguc nost da posmatraju same sebe dok su se mehanic ki
kretala svetom ivih.
Otkako se Majkl Venik rodio, njih troje je z ivelo u tom dupleksu na
Aveniji Leksington slatkoj dvospratnici u podnoz ju brda ni pedeset
jardi daleko od obala Blekamor jezera. Lorini roditelji razveli su se
dok je ona is la u obdanis te, ali je sa ocem z ivela tek od zavrs nog
razreda srednje s kole preselila se kod njega nakon s to ju je majka
izbacila iz kuc e, kada je saznala da je trudna. Lorin momak, Majklov
otac, pobegao je na Floridu kod roaka i nikada ga vis e nisu videli
srec na okolnost zbog koje je Dz on Venik bio potajno srec an. Krupnom
bivs em bokseru nikada se nije dopadao momak njene c erke ta
propalica, ljubitelj rep muzike u s irokim pantalonama, na c ijim kolima
su stajale tablice s natpisom GNGSTA1. U stvari, Dz on Venik je krenuo
za kuc kinim sinom sa bejzbol palicom u rukama kada se Lori pojavila
na njegovim vratima ispric avs i mu, sva u suzama, da njen dec ko
tvrdi da dete nije njegovo. Da, Dz on Venik bi posadio svog luivilskog
udarac a duboko u lobanju onog Eminemovog imitatora samo da ga je
pronas ao; sigurno bi zavrs io u zatvoru zbog ubistva. I tek kada se
smirio, tek kada je mali smrad zapalio kod svojih na Floridu, dva dana
kasnije, Dz on Venik pomisli kako je srec na okolnost bila i to s to je
Gangster broj jedan izas ao da se negde naduva sa svojim ortacima bas
te veeri kada je on poao da ga trai.
Dz on Venik je radio za drz avu; bio je supervizor na deponiji vis e
od dvadeset godina. Pos to mu se rodio unuk, skupio je dovoljno novca
i uplatio kaparu za dupleks u podnoz ju brda u kome je z iveo otkako
se razveo od Lorine majke. Oduvek je znao da je Lori privrz enija
njemu nego majci, jer je bio vezan za svoju c erku onako kako to ona

alkoholic arka od njegove bivs e nikada ne bi mogla da bude. I mada je

Lorina majka dobila starateljstvo nad njom na sudu, njihov odnos je
oduvek bio u najmanju ruku napet. Bilo je sasvim prirodno da Lori
najvec i deo vremena provodi kod oca to jest, sve dok nije poc ela da
se zabavlja sa Gangsterom broj jedan. Zbog toga je takoe bilo sasvim
prirodno s to se Dz on Venik osec ao odgovornim za sudbinu svoje
c erke da je samo vodio vis e rac una o njoj, da je izmlatio Gangstera
broj jedan jos na poc etku, nis ta od ovoga se ne bi dogodilo. Zato je
Dz on Venik odluc io da dozvoli Lori da kod njega ostane zauvek bio
je vis e nego srec an da primi svoju c erku i malog Majkla; smatrao je da
je njegova duz nost da pazi na dec aka kada se Lori upisala u
medicinsku kolu.
Ali bilo je to vis e od osec aja duz nosti, vis e od osec aja obaveze,
Dz on Venik je c uvao svog unuka jer ga je voleo kao da je njegov
roeni sin. Otkako je Majkl napunio pet godina, skoro svakog
subotnjeg prepodneva tokom letnjih meseci njih dvojica bi odlazili na
pecanje na kraju kratkog puta koji se od Avenije Leksington odvajao i
vodio prema s umovitim rukavcima jezera Blekamor. Bez sumnje,
Majkl Venik voleo je pecanje vis e od svega vis e i od konzole
nintendo VII, koju mu je deda poklonio pros log Boz ic a. Koliko je samo
Majkl bio odus evljen kada ga je, leta pre nego s to je nestao, deda
poveo na pecanje c amcem do obala ostrva Blok! Za mladog Majkla
Venika to je bilo najleps e iskustvo u njegovom kratkom z ivotu; za
njegovog dedu, to je bilo samo jedno od mnogih lepih poglavlja koje
mu je sudbina ispisala otkako su se Majkl i njegova majka uselili kod
njega zastalno devet godina ranije.
Zato je za Venikove usledio nezamisliv s ok za celu zajednicu, za
celu drz avu kada je hladnog septembarskog popodneva izmeu pola
5 i 6 mali Majkl Venik nestao bez traga u s umama kraj jezera
Blekamor. Ni Venikovi ni svi ostali ljudi u njihovoj zajednici nisu mogli
ni da sanjaju da bi se nes to slic no moglo desiti u njihovom susedstvu
u s umi u kojoj su se igrala njihova deca; u istoj onoj s umi u kojoj su se
i oni igrali kad su bili deca. Ne, Venikovi, policija, itelji Kranstona nisu
imali pojma da je stranac dos ao meu njih; nisu imali pojma da je
Skulptor nedeljama posmatrao malog Majkla Venika otkako ga je
sluc ajno uoc io kako se vrac a kuc i s bazena u Kranstonu sa svoja dva
druga. Da, Skulptor je odmah znao da c e dec akov torzo, ravan i

nekako sitan za njegov uzrast, biti savren za gornju polovinu

njegovog satira. I dok Lori i Dz on Venik nikada ne bi mogli ni da
pomisle na moguc nost da c e sudbina uskoro otrgnuti malog Majkla iz
njihovih z ivota, Skulptor je, c im ga je ugledao, shvatio da mu je bilo
sueno da toga dana sretne svog satira.
I tako je Skulptor prouc avao kretanje svog satira pratio ga je do
kuc e, uvek sa distance, prvo pri povratku s bazena tokom leta, a
kasnije, tokom jeseni, kada bi se vrac ao iz Osnovne s kole Idn Park;
posmatrao ga je s druge obale dok je pecao u drutvu starijeg oveka s
podlakticama nalik Popajevim; dvogledom ga je s pijunirao dok se sa
dvojicom drugara igrao pored cevi za odvod u s umama na severnoj
strani jezera Blekamor. Satir je bio najsitniji od trojice dec aka, ali je
svoju velic inu i te kako nadoknaivao smelos cu. Neko je, moz da neki
stariji dec ak, privezao konopac za jednu od debljih grana, i mnogo
puta je Skulptor posmatrao kako dva krupnija dec aka zaprepas ceno
gledaju satira, koji se kao Tarzan ljuljao sve dalje i dalje nad
povrs inom jezera. Jednog popodneva, najvis i od trojice dec aka doneo
je neke petarde, i Skulptor je morao da se naglas nasmeje kada je
video kako satir ubacuje petardu u praznu konzervu piva, a zatim se
baca u zaklon iza drveta.
Da, pomislio je Skulptor. Moj satir je svakako nestaan.
I moz da ga je upravo nestas nost na kraju spojila sa Skulptorom tog
hladnog septembarskog popodneva. Skulptor je primetio da je njegov
satir c esto ostajao u s umi, kada bi njegovi drugovi krenuli kuc i na
vec eru, i bacao razne predmete u vodu najc es ce krupno kamenje, ali
ponekad i las e i konzerve, jednom c ak i automobilsku gumu. Ali uvek
bi satir ostajao blizu velike cevi za odvod, ili na uskoj c istini ispod
betonskog zida jednog od imanja koje je izlazilo pravo na obalu
jezera. Skulptor zakljuc i da je za njega bezbedniji prostor kraj velike
cevi, jer, da bi uhvatio satira, nije mogao da dozvoli da bude primeen;
da, morao je da bude veoma, veoma oprezan kako bi nabavio prvu
figuru svog Baha.
Skulptor je mnogo puta prouc avao satelitske snimke jezera
Blekamor na mapama na jahuu, ali je prvi put kroc io u okolne s ume
tokom noc i kada su i starija deca, koja su pus ila cigarete i pila pivo
vec otis la kuc i. Parkirao je svoju plavu tojotu kamri, jedan od dva
automobila koje je posedovao, pored velikog belog kombija u

obliz njoj ulici i posluz io se svojim dvogledom za osmatranje u mraku

kako bi pronaao put kroz gusto rastinje.
Otvor cevi je bio toliko s irok da je c ak i on mogao da se uvuc e u
njega, tako da je svojim dvogledom Skulptor bez problema mogao da
vidi skoro do polovine njene unutras njosti. Navukao je plastic ne kese
preko patika, plastic ne rukavice na obe ruke, i us ao u cev. Smrad nije
bio toliko stras an plesnjiv i moc varan ali je u Skulptorovim
pluc ima vazduh postajao previs e vlaz an i gust. Srec om, morao je da
hoda svega c etrdeset jardi dok nije nas ao ono s to je traz io; stepenice i
poklopac s ahta koji je izlazio na sporednu ulicu. Tu, u s ahtu na kraju
cevi, Skulptor je mogao da se uspravi; mogao je da vidi toc kove svojih
kola kroz uske proreze na ivic njaku tamo gde se parkirao nepunih
petnaest minuta ranije. Nakon snaz nog guranja, Skulptor je pomerio
poklopac ahta i provirio na ulicu.
Mesto je bilo savreno.
Kao s to je pronas ao na jahuu, s aht se nalazio na kraju Bulevara
Sirli tihe ulice u kraju za srednju klasu, udaljene dva bloka od
Avenije Leksington, ulice u kojoj je satir z iveo s pecaros em s rukama
kao kod Popaja i lepom plavus om, medicinskom sestrom koja je
vozila hjundai. Skulptor je prouc avao ovaj deo Bulevara Sirli tokom
dana; znao je da se vec ina ljudi ne vrac a s posla pre pet i petnaest po
podne; znao je da ga i u po bela dana okolno lis ce zaklanja od zgrada
u susedstvu dok izlazi iz s ahta s ahta koji je bio taman toliko s irok da
se mis ic avi Skulptor provuc e kroz njega. Nije bilo trotoara, samo
betonska ploc a koja je prekrivala kanalizacioni otvor. I zato je
Skulptor znao da c e moc i da se potpuno zakloni od pogleda s druge
strane ulice ako koristi suvozac eva vrata za ulazak i izlazak, odakle bi
upao direktno u aht.
Bilo je gotovo suvie dobro da bi bilo istinito.
Skulptor je u c etiri navrata c ekao u cevi odvoda dok konac no nije
uspeo da otme Majkla Venika. Da, uvek je postojala moguc nost da c e
se satir i njegovo drus tvo uvuc i u cev i otkriti njegovu zasedu. I iako
tokom sedmica posmatranja Skulptor nikada nije video dec ake kako
se uvlac e u otvor tamne, vlaz ne cevi taj strah su verovatno davno
prevazili, mislio je Skulptor za svaki sluc aj se opremio naoc arima
za noc no osmatranje i prigus ivac em na svom zig zojeru kalibra 45, ali
nije z eleo da ubije satirove prijatelje nije z eleo da propadne dobar

materijal koji c e moz da neko jednoga dana upotrebiti. Meutim,

Skulptor je od poc etka bio res en da uc ini sve s to je bilo neophodno
kako bi uhvatio svog satira. Na kraju krajeva, ako bude bio primoran
da ubije satira pre nego s to ga odnese do svoje garaz e, nis anic e mu u
potiljak. Da, vanija od satirovog buenja bila je Skulptorova tenja da
ne oteti svoj materijal.
Uostalom, razmis ljao je Skulptor, svet e ionako moi da se
prosvetli samo kroz Bahovo buenje.
Na kraju se, meutim, ispostavilo da nije bilo potrebe za
Skulptorovim rezervnim planom. Cetvrtog uzastopnog popodneva
koje je proveo c ekajuc i u kanalizaciji, kada je njegov sat pokazivao 16
c asova i 35 minuta, kada se prikrao do ivica senki na ulazu u cev,
Skulptor je imao otvoren pogled na svog satira, koji je stajao nekoliko
metara dalje na obali. Konac no je bio sam ubacio je pivsku las u
punu zemlje u vodu i sada je pokus avao da je razlupa kamenjem pre
nego s to potone u mrac ne, zagaene dubine jezera Blekamor. I pre
nego s to je Majkl Venik uspeo da se okrene prema zvucima koraka
koji su mu dopirali s lea, Skulptor ga je kao zmija zgrabio sa
umovite obale i uvukao u cev.
Dec ak je pokus ao da vris ti, pokus ao je da se otme iz stiska svog
otmic ara, dok ga je tama u cevi okruz ivala, ali ruka velic ine lopate
preko usta i stisak nalik na stegu na vratu i telu ipak su bili prejaki za
njega toliko jaki da je Majkl Venik vec bio mrtav kada ga je Skulptor
preneo do drugog kraja cevi.
Ne, sve dok nije pustio Majkla Venika i video njegovo bez ivotno
telo kako pada na zemlju, Skulptor nije shvatio da je, dok se borio i
rvao sa svojim satirom u cevi, nenamerno slomio dec aku vrat; ne, sve
do tog trenutka Skulptor nije shvatao svoju snagu. I kao s to mu nije ni
trebala c etrdesetpetica za satirove drugare, tako su i najlonsko uz e i
boca hloroforma koje je poneo najednom postali suvis ni. Skulptor je
onda nabio dec akovo telo u platnenu torbu i izbacio je kroz otvor
s ahta. Kad se uverio da je vazduh c ist, gurnuo je torbu na betonsku
plou i izaao iz kanalizacije.
Za manje od jednog minuta, Skulptor je pokupio svoje stvari i jurio
je niz Bulevar Sirli njegov satir je poc ivao na sigurnom, u platnenoj
torbi na zadnjem sedis tu. Iako je bio donekle razoc aran s to satir nec e
moc i da vidi s ta mu je sve pripremio, s to nec e moc i da bude probuen

pred prikazom onoga s to c e od njega postati, dok je vozio prema

svojoj kuc i u Ist Grinic u svejedno je bio pomalo ushic en jer je prvi deo
njegovog plana bio tako uspean.
Da, bilo je skoro previe lako.
Da je Lori Venik tog momenta znala s ta se tac no desilo njenom
sinu; da je tog hladnog septembarskog popodneva znala da je njen
mali Majkl pos teen uz asa, brutalnosti Skulptorovih planova tamo u
garaz i, to joj najverovatnije ne bi bila uteha. Zaista, dok je zurila u
teglu sa dz emom u svojoj ruci, lepa i mlada medicinska sestra osetila
je kao da se sve muc enje tokom ovih sedam meseci odjednom
obrus ava na nju. Poc ela je ubrzano da dis e, i zamalo je ispustila teglu
pre nego to ju je nekako spustila na ank.
Neto se desilo. Neto nije bilo u redu.
Lori je to oseala.
Nije ukljuc ila televizor otkako je otis la u krevet toga jutra. Spavala
je svojim vampirskim snom kada su vesti o Tomiju Kempbelu
osvanule. Tako se dogodilo da, dok se panic no tresla u kuhinji, Lori
Venik uops te nije bila svesna da je les zvezde Rebelsa pronaen dole
na Voc Hilu. Cak i da je gledala televiziju kada se vest pojavila; c ak i da
je c ula da je jo jedno telo pronaeno pokraj Kempbelovog, Lori to
nikada ne bi povezala sa svojim sinom jer su i drz avna policija i FBI
davno iskljuc ili svaku moguc nost da su nestanci Tomija Kempbela i
Majkla Venika bilo kako povezani. U stvari, vlasti su insistirale upravo
n a suprotnom, i iako je bila vis e nego voljna da prihvati njihovu
teoriju, tokom meseci nakon nestanka fudbalera, Lori je poc injala da
prezire konstantnu medijsku paz nju koju je dobijao ovaj sluc aj
sluc aj koji je potpuno zasenio sluc aj njenog sina. Zbog Kempbelovog
nestanka Lori je osec ala kao da su joj ponovo oteli dete ovoga puta
iz misli itelja Rod Ajlenda.
Bilo kog drugog dana, da Lori Venik nije uzela teglu sa demom, da
je umesto toga uzela svoju kafu i zauzela mesto na kauc u ispred TV-a,
kao s to je imala obic aj pre posla, konferencija za s tampu koja je
upravo poc injala ispred policijske stanice u Vesterliju dos la bi joj kao
olaks anje jer sada, kada je konac no pronaeno telo Tomija
Kempbela, vlasti i mediji c e se ponovo dati u potragu za njenim sinom.
Danas, meutim, s obzirom na uznemirenost, s obzirom na predoseaj,
da je kojim sluc ajem stigla do daljinskog pre nego s to se oglasilo

zvono na vratima uprkos svemu s to su joj vlasti ranije govorile,

uprkos brojnim uveravanjima da Kempbelov i Majklov nestanak nisu
povezani Lori Venik bi odmah shvatila da je neidenti ikovano telo o
kome je priao agent FBI-ja telo njenog sina Majkla.
Umesto toga, Lori je stajala nepomic no pred otvorenim friz iderom
dok se zvono zac ulo po drugi put zvuk iz druge sobe u njenoj glavi
pretvarao se u crkvena zvona. Sijalica u njenoj glavi najednom blesnu
i Lori se trgnu iz obamrlosti, shvativs i da pred vratima nije mogao da
bude njen otac, jer je bilo previs e rano za njegov povratak iz
Konektikata, gde je otiao u lov s njenim stricem.
Ponovo se pretvorila u zombija njeni pokreti nisu bili njeni,
posmatrala je samu sebe dok se pribliz avala ulaznim vratima. Kroz
s pijunku je videla dvojicu mus karaca dvojicu ozbiljnih mukaraca,
kratko os is anih, u plavim jaknama. Lori ih nije prepoznala nikada
ranije ih nije videla ali je odmah znala ko su oni; videla je previs e
ljudi slic nih njima tokom poslednjih sedam meseci. Glas u njenom
mozgu uveravao ju je da su spoljna vrata zakljuc ana za svaki sluc aj
(jer ju je otac uc io da uvek zakljuc ava spoljna vrata) i Lori je sada
posmatrala sebe tu enu u bademantilu, enu tako umornu i
ispranjenu kako otkljuava vrata.
Da?
Covek na stepenis tu podigao je svoju legitimaciju. Usne su mu se
pomerale, ali Lori nije mogla da ga c uje kroz staklo; jer c im je
ugledala ona tri mala slova FBI Lori je spopao zaglus ujuc i uz as
saznanja.
Ne, majci malog Majkla Venika nisu bili potrebni ni FBI ni
konferencija za s tampu da bi joj objasnili zas to se uhvatila za teglu sa
dz emom. Svakako ne bi mogla da ih c uje; jer dok je njen mozak pucao
pod teretom patnje, mlada i nekada lepa medicinska sestra
posmatrala je samu sebe kako propada u tamu.
Da, Lori Venik se onesvestila jer je znala da je njen sin mrtav.

12.
Bil Barel je sedeo sa Tomasom Kempbelom Starijim u njegovoj sobi za
odmor, dok im se kafa uveliko hladila. Skoro da je nisu pili, jer su s olje
predstavljale samo rekvizite u sceni koju su mnogo puta igrali tokom
poslednja tri meseca. Scenogra ija je bila ista udobne koz ne fotelje,
police s knjigama, drveni zidovi toplih boja, pros arani porodic nim
fotogra ijama. Danas je, meutim, atmosfera, boja scene bila drukc ija,
jer danas je bogati biznismen konac no saznao s ta se desilo njegovom
sinu jedincu. U trenutku kada je specijalni agent Rejc el Saliven privela
kraju konferenciju za novinare, na ekranu televizora u uglu, kao po
komandi, zauo se tup udarac iznad Barelove glave.
Bic e ona u redu rec e Kempbel, pritiskajuc i dugme daljinskog.
Njena sestra je gore s njom. Verovatno je samo neto ispustila.
Barel je iskoristio neprijatnu tis inu koja je usledila kako bi popio
gutljaj kafe. Instant. Gorka. Megi Kempbel mu danas nije skuvala kafu;
nije skuvala svoju posebnu kafu sa Sumatre, kao s to je to obic no
radila prilikom poseta glavnog specijalnog agenta. Ne, Barel je od
agenta Saliven saznao da je, nakon s to je identi ikovala svog sina,
nakon s to ga je videla zamrznutog i belog u onom uz asu koji je c inio
Baha, Megi Kempbel upala najpre u stanje s oka, a zatim u stanje
neprolazne histerije toliko da je do popodneva, kada ih je Barel
posetio u njihovoj kuc i u zalivu Foster, vec lez ala u svojoj sobi na
spratu, iscrpljena i na ivici ludila. Izuzev s ac ice reportera koji su jos
uvek obigravali oko prilaza u dvoris tu, u kuc i u kojoj je odrastao
omiljeni sin Rod Ajlenda bilo je tiho kao u grobnici.
Na ovom imanju je jednom naen les rekao je Kempbel. Nisi
to znao, Bile?
Barel podiz e pogled sa svoje kafe. Tomas Kempbel zurio je u njega
praznim pogledom oc i su mu bile samo prorezi, crveni od plakanja;
bio je ispijena ljus tura c oveka koji je stajao pored svog sina na
fotografiji na polici iza njega.
Leta c etrdesete Kempbel je nastavio. Na travnjaku ispred
kuc e, bio je to kuc epazitelj porodice prethodnih vlasnika. Prema

pric ama, napao je vlasnikovog sina, kada je par potpunih stranaca

sasvim sluc ajno tuda prolazio. Izboli su c oveka namrtvo i pobegli.
Dec ak je sve vreme bio tu sve je video. Kasnije je postao poznati
ilmski reditelj snimao je sve one horor ilmove tokom s ezdesetih i
sedamdesetih. Umro je prole godine. Sea ga se?
Barel lagano klimnu.
Gledao sam gomilu njegovih ilmova kao klinac prestravili su
me. Kuc u smo kupili od njegovog ujaka boz e, uskoro c e biti trideset
godina. Simpatic an c ikica mislim na ujaka. Mnogo ovdas njih
matoraca jos uvek pamti sve to pric u o ubistvu i ostalo. I Tomi je c uo
tu pric u. Kada je bio mali. I godinama se kleo da u ovoj kuc i z ivi duh.
Znas kakva su deca. Ali znas s ta, Bile? Sec am se da mi je rekao, jos dok
je bio mali, da se ne boji da se nada da c e jednoga dana on i duh
postati drugari. Zar to nije neverovatno? Malo dete koje se ne boji
duhova?
Barel ponovo klimnu, obarajui pogled prema svojoj olji.
Takav je bio moj Tomi rec e Kempbel, dok mu je glas
posustajao. Dobar prijatelj sa svima. ak bi se i s duhom sprijateljio.
Znam, Tome. Bio je dobro dete. Najbolje.
Zato su svi redom i mogli da ga iskoriste u tom njegovom svetu
ti ljudi, ta kurvetina od manekenke koju je zaprosio. Toliko je verovao
svima. Mislio je da svako ko mu se nasmes i osec a isto s to i on kada bi
uzvratio osmeh tako je ona kurva i uspela da mu slomi srce.
Barel je c utao. O ovome su vec raspravljali davno su iskljuc ili
moguc nost da je Tomijeva bivs a verenica, italijanski supermodel
Viktorija Manjone, na bilo koji nac in umes ana u nestanak zvezde
Rebelsa. Cak i pre nego s to je Barel upoznao oca Tomija Kempbela,
c ak i pre nego s to je fudbaler nestao, glavni specijalni agent je preko
medija pratio detalje veoma popularne romanse a potom i raskida
mladog para nije mogao da izbegne vesti o tome svaki put kada bi
ukljuc io televizor ili na internetu proveravao stanje svojih akcija. Ali
mediji nisu mogli da mu prenesu koliko je srce Tomija Kempbela
zapravo bilo slomljeno nakon raskida ove veze. To je shvatio tek kada
je upoznao njegovog oca. Tek kada je proveo vreme s Kempbelovima
u njihovoj kuc i u zalivu Foster, tek kada je video pravo lice voljenog
sina, sakriveno iza onoga koje je viao u medijima, Barel najednom
oseti krivicu. Iako je do tada gledao mnoge njegove utakmice na TV-u,

viao njegove slike na internetu i naslovnim stranama novina, tek

nakon s to je upoznao oz alos cene roditelje nestalog fudbalera, Bil
Barel bio je u stanju da Tomija Kempbela posmatra kao ljudsko bie.
Reci mi, Bile. Reci mi da znas zas to bi neko z eleo da povredi mog
deaka.
Barel nije mogao nis ta da kaz e mogao je samo da ponovo spusti
pogled na svoju s olju jer sada kada je Tomi Kempbel pronaen,
kada se konac no desilo ono s to su svi is cekivali tokom prethodna tri
meseca, glavni specijalni agent nije mogao da se natera ni da iznese
svoje mis ljenje o sluc aju, a kamoli da svome prijatelju postavlja jos
pitanja. Zbog toga se Tomas Kempbel Stariji ponovo okrenu prema
televizoru oc i su mu bile prazne, bas kao i ekran na kome je Rejc el
Saliven pre nekoliko trenutaka celoj Americi potvrdila ono s to je on
ve znao.
Glavni specijalni agent Bil Barel bio je zadovoljan nac inom na koji
se devojka hvatala u kos tac s novinarskim pitanjima, ali je
istovremeno bio z estoko uznemiren ljut, razume se, zato s to su
morali od svega da naprave jebeni cirkus i zato s to je vest o ubistvu
Tomija Kempbela dos la do novinara pre nego s to je on to odobrio. O,
da, voleo bi da sazna ko je propevao. A kada sazna, Buldogu c e biti
izuzetno drago da ga lino uutka.
Ipak, glavnom specijalnom agentu je najvis e smetala lavina pitanja
pred sam kraj konferencije pitanja koja su izgleda bila neugodna i za
reportera koji ih je postavljao. Barel, naravno, nije nikako mogao da
zna da je ONilova u tom trenutku dobijala informacije preko slus alica.
Nije mogao da zna da se reporterka istovremeno nervirala jer njenih
pet stotina dolara nije bilo dovljno da joj obezbedi ovu sic us nu
informaciju: da su Tomi Kempbel i neidenti ikovana osoba pronaena
s njim postavljeni u obliku skulpture. Mikelanelove skulpture.
Skulpture Baha.
Iako je samo s ac ica policajaca Vesterlija znala za detalje o
skulpturi, iako je vis e desetina saveznih policajaca odmah stiglo u
pomoc kako bi se obezbedila okolina Dodovog imanja, desilo se da je
bas FBI nakon s to su forenzic ari obavili preliminarno ispitivanje
Skulptorovog eksponata otkrio posvetu dr Hildebrant ispod tankog
sloja peska na postolju statue. Tada je, pre nego s to je Barel stigao na
lice mesta, specijalni agent Sem Markam izdao striktna nareenja da

se ime profesorke istorije umetnosti ne spominje nikome osim

federalnim agentima. I dok je Barel gledao kako Rejc el Saliven odbija
da komentaris e pitanja novinarke VNRI-ja, jedno mu postade bolno
jasno: c ak i da je policajac, lokalni ili savezni, uvideo da je skulptura
replika Mikelanelovog Baha, samo je neko od njegovih ljudi mogao
da dojavi da je umes ana dr Hildebrant osim ako, naravno, ubica nije
lino obavestio medije.
Kako god, nijedna od mogunosti nije mu se sviala.
Jedina dobra okolnost u celoj zbrci bila je ta s to novinarka VNRI-ja
nije pitala nis ta o samoj posveti izgleda da nije znala da dr
Hildebrant nije pozvana na lice mesta samo kao struc ni konsultant. To
je bilo dobro, jer je znac ilo da FBI moz e na miru da se posveti svom
poslu, bez velike medijske paz nje usmerene ka dr Hildebrant i njenoj
knjizi. Mediji c e je verovatno ostaviti na miru kada se stis a halabuka
oko glavne pric e. Barelu se svidela lepa profesorka ne zato s to ga je
podsec ala na njegovu z enu vec zato s to je po nac inu na koji je
pregledala tela Tomija Kempbela i deaka znao da je jaka. Barelu se to
svidelo. Da, zaista. Moglo bi ak da se kae i da joj se Barel divio.
Tomas Kempbel, s druge strane, gotovo da nije ni primetio Ketrin
Hildebrant nije pitao Barela ni ko je ona, kada je Megan ONil
pomenula njeno ime. U stvari, izgledalo je da otac Tomija Kempbela
jednostavno prihvata medijsko ludilo pred policijskom stanicom
Vesterlija kao neizbez nu etapu u procesu z aljenja za sinom; nije c ak ni
pitao Barela kako je vest o skulpturi dos la do javnosti vest koju je on
znao od ranog jutra. Ne, njegove misli bile su posvec ene samo
njegovom sinu njegovom sinu i jo neijem.
Kada budu videli skulpturu rec e Kempbel, dok je zurio u
prazan ekran televizora pravu, hoc u rec i... Kada je potraz e na
internetu i vide da igura iza mog sina lic i na iguru deteta, oni c e
makar itelji Rod Ajlenda oni e znati da je to onaj mali Venik.
Znam. Poslali smo ljude do njihove kuc e. Samo mi je drago da su
stigli pre nego to je objavljeno sve ovo o skulpturi.
Bez obzira na to s to je tokom stvaranja svog satira Skulptor
znac ajno izmenio lik Majkla Venika dodavs i sitne rogove navrh c ela,
zas iljene us i, nestas nu grimasu usta koja jedu groz e savezni
policajac s Rod Ajlenda je odmah po pronalasku tela obavestio FBI o
dec akovom moguc em identitetu. Posle obavezne pretrage registra

nestalih lica, posle analiza i uporeivanja svih fotogra ija i izic kih
opisa, sve je zaista ukazivalo na malog Majkla Venika. Barel je,
meutim, znao da moraju biti sigurni pre nego s to se obrate
dec akovoj majci, koja c e takoe morati da identi ikuje telo pre nego
s to bilo kakva informacija bude upuc ena javnosti, uz molbu za
saradnju.
Ali kako da saops tite majci da je njen sin pretesterisan napola?
Kako da saops tite majci da je njenom sinu dodat par nogu jarca i da je
udes en da izgleda kao avo? Jos gore, kako da joj to pokaete? I mada
je Bila Barela u poc etku grizla savest zato s to je stigao na imanje
Dodovih tek nakon s to su Tomas i Megi Kempbel otis li nakon s to su
dva savezna policajca, uz asistenciju Tomasa i njegove snaje nekako
obuzdali histerinu majku i vratili je kui sada, dok je sedeo u salonu
c oveka koji mu je u ova tri meseca postao velik prijatelj, glavni
specijalni agent oseti jos vec u griz u savesti zbog olaks anja s to nije
morao lino da saopti Kempbelovima loe vesti.
Ne. Ni posle dvadeset godina u Birou, jednostavno ne bude lake.
Sada spava pros aputao je glas iz hodnika. Na vratima je stajala
sestra bliznakinja Megi Kempbel ili utvara, pomisli Barel. Duh onoga
s to je bila Megi Kempbel pre sinovljevog nestanka, pre nego s to je
onoliko oslabila. Ranije ju je vec upoznao jednom je pogres no
pomislio da je Megi ali ni za ta na svetu nije mogao da se seti njenog
imena.
Treba li ti jos nes to, Tome? upitala je. Pre nego s to malo
prilegnem.
Ne. Hvala ti, duo. Molim te, odmori se malo.
Utvara se blago nasmes ila, klimnula glavom Barelu i zatim nestala
u senci ispred salona.
Ona je divna z ena rec e Kempbel. Od poc etka nam je velika
pomo.
Otac Tomija Kempbela nije vis e nis ta rekao o sestri svoje z ene
nije bilo imena koje bi izvuklo Barela iz neprilike izazvane slabim
pamenjem.
Ne, otac tuz nog pogleda i snez nobele kose bez rec i je zurio u
ekran televizora, kao da je c ekao kraj reklamnog bloka rekvizit u
vidu olje kafe stajao je nepomino u njegovom krilu skoro itav sat.
Ne, pomislio je Barel. Ni posle dvadeset godina u Birou, jednostavno

ne bude jebeno lake.

13.
Izvoli, Hildi rekla je Dz enet Polk. O ovome sam ti pric ala ovo
sam dobila od prijateljice sa Antropologije. Miris e c udno, ali c e te
opustiti. Veruj mi.
Keti prinese s olju c aja nosu jak miris slic an kariju naterao ju je
da se trzne.
Samo ga popij, onjo.
Keti je probala gutljaj. Ukus je bio odlian. Hvala ti ree.
Prvi iks je dz abe rec e Den Polk. Tako ona radi. Navuc e te, a
onda te prodaje na oku, kao nas ostale kuke.
Keti se nasmejala prvi put otkako je Sem Markam otis ao malo je
falilo da ga pozove kada su novinari poc eli da dolaze pred njena vrata.
Ali, kao i uvek, Dz enet je bila ta koja je dos la da je izvuc e; Dz enet je
spakovala njene stvari i dovela je u svoju kuc u, na drugom kraju
grada. Keti je oduvek volela da posec uje kuc u Polkovih u Kranstonu,
naroc ito uvec e volela je da posmatra kako prigus ena svetlost lampi
igra na starinskom names taju, na lis cu njenih mnogobrojnih biljaka,
na bogato obojenim tapetama koje su zaokruz ivale sav prostor. Ali
vis e od same kuc e, vis e od povratka u kraj u kome je odrasla, Keti je
volela Polkove. Smirila bi se c im bi se nas la u njihovoj blizini Dz en i
Dena, svojih najboljih prijatelja i surogat-roditelja. Den je bio
penzionisani trgovac nekretninama c udan izbor za pametnicu dr
Polk, ali nekako im je is lo. Bili su u braku skoro c etrdeset godina, bez
dece, i bili su jedan od najsrec nijih parova koje je Keti ikada upoznala.
Nije im bila ovoliko zahvalna s to moz e da boravi kod njih jos od
vremena kada joj je majka umrla.
Morac es s njima da razgovaras ranije ili kasnije rec e Dz enet,
sedajui na sofu, pored svog mua. Zna to i sama, zar ne?
Znam rekla je Keti.
Dz enet je insistirala da ode po Keti kada je videla nju i Sema
Markama u prilogu na vestima; na sopstvenoj koz i je osetila delic
medijske paz nje kada ju je jedan novinar poslednji na straz i nakon
s to je Keti pogasila sva svetla pitao ko je ona, dok se isparkiravala iz

Ketinog dvorita. ta te briga! Brecnula se. Uprkos svoj tez ini situacije,
Den Polk nije izdrz ao da se ne nasmeje kada je gledao taj prilog na
CNN-u kasnije tokom veeri.
Kao i vec ina Amerikanaca te vec eri, Keti i Polkovi sedeli su
zalepljeni uz televizor dok su mediji jos jednom prez vakavali
komadic e informacija koje su imali o Tomiju Kempbelu. Identitet
drugog tela javno je saops ten oko osam c asova. Majkl Venik. Dec ak
koji je nestao jos u septembru, koji je z iveo sedam ulica dalje od
Polkovih samo dve ulice dalje od ulice u kojoj je Keti odrasla!
Za razliku od ostatka Rod Ajlenda, Keti je tek povrs no pratila ovu
pric u protekle jeseni nije mnogo niti c itala niti gledala vesti; bila je
previs e zaokupljena svojim poslednjim novinskim c lankom. A otkako
je raskinula sa Stivom i otkako je Tomi Kempbel nestao, potpuno je
zaboravila na malog dec aka koji je ispario iz s ume u okolini jezera
Blekamor iste one s ume u kojoj je njoj majka branila da se igra kao
mala.
Zbog toga, zbog zaboravljanja, Keti se oseti postieno.
Jos vis e ju je uznemirilo s to nije uspela da sloz i kockice ni onda
kada je lic no pregledala uz asnu skulpturu. Da li je moguc e da je
smatrala da se igura u pozadini nas la tu sluc ajno? Da li je bila toliko
opinjena Tomijem Kempbelom, Bahom, zvezdom izlobe?
Zato je sada, dok su Polkovi bez rec i pratili vesti, Keti zurila u
prazno pored TV-a, u mislima prelistavajuc i stranice Dremea u
kamenu. Nije ispric ala Dz enet za posvetu na postolju statue, ni za
moguc u povezanost ovog kos mara s njenom knjigom knjigom koja
je predstavljala ne samo priznanje Mikelanelovom geniju vec i
kritiku drus tva opsednutog poznatim lic nostima, uljuljkanog u
mediokritetima. Da li je njeno iskustvo na Voc Hilu predstavljalo
odraz te iste kulture? Da li je bila toliko oc arana, toliko fascinirana
Tomijem Kempbelom fudbalerom, zvezdom kojoj je umela da
posveti svoje nedelje da nije ni pomislila na malog Majkla Venika,
dec aka c iji nestanak ni izbliza nije privukao toliko paz nje kao
Kempbelov, i koji je na kraju, bukvalno, zavrs io zaklonjen njime i u
mislima z itelja Rod Ajlenda, i na jezivoj skulpturi na kojoj je imao
sporednu ulogu?
Da li, u sutini, pomisli Keti, ovaj psihopata, skulptor ovog Baha eli
da kae isto to i ja? Da li uzima Mikelanelov genij za standard prema

kome e se svi ostali meriti? Da li i on kae: Stidi se, svete!, jer

prihvataju, jer oboavaju neto manje vredno?
Oboavaju, ree Keti u sebi, vrtei tu re iznova po glavi. Nekada su
oboavali Baha, boga vina, slavlja i teatra, seksualnog preterivanja; a
sada oboavaju Tomija Kempbela, boga besmislene igre, beznaajnih
slavnih veza i raskida, i trenutno najgoreg medijskog preterivanja.
Moda, odgovorio je drugi glas u Ketinoj glavi glas veoma slic an
glasu Sema Markama. Ali moda si krenula u pogrenom smeru. Moda
je ubica izabrao svoje rtve ne samo zbog izike slinosti sa
Mikelanelovim originalom ve i zbog toga to je samo smrt javne
linosti pro ila Tomija Kempbela, ili neshvatljiva smrt jednog deteta,
mogla da privue toliku medijsku panju, kojoj si sada i sama svedok.
Moda je danas potrebno toliko da bi nas uopte i dotaklo. Moda ubica
pokuava da nam pokae ne samo gde lee nae vrednosti ve i, snagom
svojih dela, koliko je potrebno da bismo se probudili.
Probudili. Da. Probudili, kako bismo na neki bolestan nain uspeli
da shvatimo svoj potencijal.
Kako to misli?, upitao je Sem Markam u njenoj glavi.
Skrivena poruka Dremea u kamenu Mikelanelov citat iz koga je
i uzet naslov knjige.
Naravno. Citat.
Citati ree Keti naglas.
ta kae, Hildi?
Izvini, Den. Mogu li da telefoniram mobilnim, iz kuhinje?
Duo, je li sve u redu? Hoe da iskljuimo televizor?
Ne, molim te nemoj rec e Keti. Da je znala da je agent FBI-ja u
svojoj hotelskoj sobi upravo proc itao njenu knjigu, da je dos ao do
svojih zakljuc aka u vezi s motivima ubice, Keti se moz da ne bi toliko
z urila da ga pozove. Setila sam se nec ega s to nisam rekla FBI-ju. Ali
trebae mi malo privatnosti. Je li to u redu, ljudi?
Naravno rekao je Den Polk. Kad si vec tamo, pozovi mi
agenciju za poslovnu pratnju. Reci im da pos alju Helgu. Vec eras sam
raspoloen za neto visoko i plavo, s trunkom Hulka Hogana. 15
Dz enet ga je c us nula laktom dok je Keti s mugnula u kuhinju
nas la je svoju tas nu na stolu i izvadila Markamovu vizitkartu. Semjuel
P. Markam, pisalo je ispod sluz benog z iga. Specijalni agent supervizor,
Jedinica za bihevioristiku analizu 2.

 Markam rec e Keti u stilu Dz ejmsa Bonda. Semjuel P.

Markam. P je skrac eno za Prilino kul. Keti se nasmejala osetila
je kako joj topla krv struji kroz obraze i okrenula je broj.
Da? uo se glas s druge strane.
Halo, Seme?
Da?
Ovde Keti. Keti Hildebrant.
Zdravo, Keti. Nameravao sam da te pozovem, da vidim kako si,
ali nisam hteo da te uznemiravam. Imala si dug dan. Pretpostavljam da
su te novinari ostavili na miru?
Keti se uc ini da je glas agenta FBI-ja zvuc ao drukc ije bio je
umoran i napet.
Jesu rec e Keti. Prenoc ic u kod Dz enet Polk i njenog muz a u
Kranstonu. Markam je c utao a Keti je imala osec aj da je on za to vec
znao. Nego, slus ali smo vesti, i javljeno je da su utvrdili identitet
onog dec aka onoga koji je ubijen zajedno s Tomijem Kempbelom.
Zvao se Majkl Venik.
Da. Od poc etka smo sumnjali da je to on, ali nismo mogli javno
da pric amo dok nismo dobili potvrdu mrtvozornika i dec akove majke.
Sve se desilo nedugo nakon to sam te dovezao.
Bio je klinac iz kraja, Seme odrastao je u istom kraju kao i ja.
Uz asno se osec am zato s to ga nisam prepoznala kada smo bili na Voc
Hilu. Zbog toga te i zovem.
Sluam te.
Upravo sam se setila da sam, kad smo pric ali o anonimnim
citatima i vezama s mojom knjigom, zaboravila da pomenem da je i
sam naslov knjige, Dreme u kamenu, preuzet iz jednog
Mikelanelovog citata.
Najvec i umetnik ima samo tu zamisao koja je unutar mermernog
oklopa rec e Markam. Samo ruka skulptora moz e da skine c ini i
oslobodi figure koje dremaju u kamenu.
Da, na taj sam mislila ree Keti uzrujano.
Drz im tvoju knjigu u rukama. Zavrs io sam s prelistavanjem pre
nekih pola sata. Zanimljiva je.
Hvala ti rec e Keti, najednom nervozno. Vidis , Seme, posle
objavljivanja, Dreme u kamenu izazvao je izvesne polemike u
akademskim krugovima poc ev od moje interpretacije tog citata. Rec

je o tome da, prema tradicionalnom prevodu sa italijanskog, rec

samo u drugoj polovini citata stoji iza rec i moz e. Zato je citat
godinama tumac en ovako: Ruka skulptora moz e samo da skine c ini i
oslobodi igure koje dremaju u kamenu. Nec u te daviti detaljima, ali
tokom istraz ivanja, otkrila sam da rec samo zapravo treba da stoji
na poetku rec enice. Tako bi citat glasio: Samo ruka skulptora moz e
da skine c ini i oslobodi igure koje dremaju u kamenu. Shvatas koliko
se menja znaenje?
Da rec e Markam odsutno, prouc avajuc i citat. Akcenat je na
nec emo sasvim drugom. Sa m skulptor postaje najvaz niji, postaje
poseban on i samo on ima moc da oslobodi, da probudi igure iz sna
unutar mermera.
Upravo tako. Naravno, Mikelanelo govori metaforic ki, o
moguc nosti da od mermernog bloka postane nes to prekrasno, kao i o
tome da samo kroz prizmu istinskog genija ta moguc nost moz e u
potpunosti da se prepozna. Ali umetnik takoe govori o magic noj,
gotovo boanstvenoj povezanosti koju osec a sa svojim kreacijama, jer
je Mikelanelo od boga primio ne samo svoj talenat i inspiraciju vec i
svoj usud.
Nastavi.
Klasic na tradicija, koja prisvaja Mikelanelovu umetnost
humanistika tradicija s korenima u antikoj Grkoj smatrala je da je
mus ko telo estetski superiorno u odnosu na z ensko. Dobro je poznato
da je homoseksualnost bila sastavni deo drevne grc ke kulture, ali ne
onako kako homoseksualnost doz ivljavamo danas ili u
Mikelanelovo doba, kad smo vec kod toga. I zapamti, naravno, da
ovde govorimo samo o mukarcima, jer su z ene u antic koj Grc koj bile
tretirane tek malo bolje od stoke. Dakle, iako je mus karcima bio
dostupan gotovo svaki vid seksualne eksploatacije, na iskljuivu
homoseksualnost se u staroj Grc koj nije gledalo blagonaklono. A
svakako mus karce nisu de inisali prema njihovim seksualnim
sklonostima, s to se des ava danas. U stvari, seksualni odnosi izmeu
dva mus karca najc es ce starijeg c oveka i adolescenta izmeu
trinaeste i devetnaeste godine nisu uops te smatrani za seksualni c in,
vec za deo obrazovnog procesa tokom stasavanja mladic a u c oveka.
Kroz istraz ivanje mus kog tela Grci su mogli da predstave najvis i oblik
boz anski inspirisane lepote kraljevstvo, da ga tako predstavimo,

kojim su mogli da s etaju pod okriljem bogova. Nekada bi veza izmeu

dva mus karca dosegla nivo vis e, emotivne povezanosti, i zbog toga se
u grc koj mitologiji ljubav dva mus karca cenila vis e nego ljubav
mukarca i ene. Ova naela vidimo i u Mikelanelovim skulpturama
vec inom su to skulpture mukaraca. Figure z ena pojavljuju se tek
povremeno i, tokom celokupnog stvaralas tva, oc igledan su dokaz
nepoznavanja z enske anatomije pogledaj samo c udno pozicionirane
grudi i z enske likove na gotovo mus kim torzima. Na jos jednoj
poznatoj skulpturi, rimskoj Pijeti, vidimo Devicu Mariju ne samo sa
c udno oblikovanim grudima i neobic no velikim telom, sasvim
neproporcionalno s Hristovim, vec i potpuno pokrivenu tes kom
odeom kao da je Mikelanelo krije.
Da rec e Markam. U tvojoj knjizi ima veoma lepih slika ove
skulpture.
Izvini ako sam se zanela, Seme, ali htela sam da kaz em da su
mus ke igure u Mikelanelovim delima uvek izvanredno obraene i
po kolic ini detalja i autentic nosti potpuno odudaraju od njegovih
skulptura z ena s to nesumnjivo dokazuje da je umetnik bio opsednut
mus kom anatomijom. U takvim besprekornim detaljima
prepoznajemo nac ela antic ke Grc ke, ne samo na Mikelanelovim
gotovim delima vec i kroz proces samog stvaranja, jer je Mikelanelo
jedino kroz svoj rad uspevao da se pribliz i lepoti inspirisanoj bogom
lepoti koju dosee samo rukama skulptora.
Ako sam te dobro razumeo, ti kaz es da je Mikelanelu proces
stvaranja bio vaan isto kao i gotova skulptura?
Da. Pomisli na muke kroz koje je umetnik sigurno prolazio,
umetnik sa uroenom privlac nos cu, uroenom ljubavlju prema
mus kom polu i emotivnom i seksualnom. Ljubavlju koju je dobio od
boga i koja je bila utkana u samu prirodu njegovog talenta tog
c udesnog talenta, datog samo skulptoru, da bi oslobodio igure koje
dremaju u kamenu. Sama priroda talenta je za Mikelanela
istovremeno predstavljala i utoc is te i zatoc enis tvo. Ovaj dar mu je
lic no od boga, koji ga je istovremeno osudio da bude blizu svojih
igura lic no bog ga je osudio na duboku, emotivnu ljubav, kakvu je
Mikelanelo tako snaz no osec ao prema Tomazu Kavalijeriju; lic no
bog je dao Mikelanelu moc da stvara lepotu, ali mu je, u sus tini,
zabranio da je dodiruje.

 Znac i da Mikelanelo ovde govori i o sebi. I on je, na neki nac in,

igura zarobljena u kamenu igura zatoc ena u mermernom oklopu
svoje homoseksualnosti, koja samo tokom svog rada, da se tako
izrazim, moe da vodi ljubav s drugim mukarcem.
Moe i tako da se kae, da.
Markam je dugo c utao u tis ini koja je usledila Keti se uc ini da
c uje kako mozak specijalnog agenta otkucava; od te tis ine Keti je bilo
toliko neprijatno da je prepriala Markamu sutinu svog Sokratovskog
dijaloga, koji je vodila na kauc u naravno, propustivs i da napomene
da je on imao ulogu Sokrata.
Da rekao je Markam kad je zavrs ila. U svojoj knjizi prilic no
c esto poredis Mikelanelovu umetnost, kao i svet italijanske
renesanse, sa umetnos cu danas njice s posebnim osvrtom na medije.
Kako mediji dominiraju nas om kulturom, sami odreuju s ta je bitno, i
najvaz nije, kako oblikuju nas intelekt bukvalno, nas u iziolos ku
moguc nost ne samo da obradimo informacije vec i da cenimo lepotu.
Govoris o s tetnom uticaju interneta, televizije i ilmova, kako oni
menjaju, zapravo primoravaju nas um ne samo da se fokusira u
krac im intervalima i s manjom e ikasnos cu vec i da prihvati nove
standarde, koji se konstantno srozavaju. U sus tini, kaz es da je, u
prenesenom znaenju, mermer od koga smo danas oblikovani loiji od
mermera Mikelanelovog doba.
Divno si to sroio.
I samo ruka skulptora bilo da je to Mikelanelo, ili onaj uvrnuti
psihopata koji je ubio Kempbela i Venika moz e da nas oslobodi iz
mermernog zatvora koji c ine mediji. Nas e drus tvo danas, mi, deca
kulture opsednute poznatima, mi smo figure koje dremaju u kamenu.
Tako je, Seme. Upravo to hou da kaem.
To bi objasnilo zas to je izabrao Kempbela, kao i onog dec aka. Ili
moz da, kao s to si primetila dok si pregledala skulpturu, zas to ih je
postavio bas u formi Mikelanelovog Baha; skulpture u kojoj bog,
zvezda ne samo svojom velic inom i stavom vec i mitom koji sobom
nosi zaokuplja na um.
Takoe bi moglo da objasni zas to mi je slao one poruke, zar ne?
One su, kao i skulptura, bile deo njegove poruke upuc ene meni bas
kao s to je naslov moje knjige deo onog citata. Ubica z eli da mi kaz e: Ja
razumem.

 Onda bi posveta na postolju skulpture mogla jednostavno da

znai: Hvala ti.
Pretpostavljam da je tako.
Sem Markam je ponovo zac utao jedini zvuk koji je Keti c ula
preko telefona sada je bio zvuk listanja stranica.
Hvala ti s to si se javila, Keti konac no je rekao. Ne moz es ni da
zamislis koliko si mi pomogla. U narednih nekoliko dana, dok se
autopsije ne zavrs e, bic u na relaciji izmeu Bostona i Providensa.
Procedura nalaz e da skupimo s to je moguc e vis e dokaza a zatim ih
pos aljemo na analizu laboratorijama u Kvantiku. S obzirom na na to
kako se stvari odvijaju, bolje je za porodice da svoje voljene sahrane
to ranije. Javiu ti se. Pokuaj da se odmori, u redu? Laku no, Keti.
Laku no, Seme.
Klik.
Keti je stajala u kuhinji, osec ajuc i se opus tenijom nego s to je bila
tokom dana, i uprkos temi razgovora, bilo joj je mrsko da prizna da je
zaista uivala priajui sa agentom FBI-ja.
Sve je to od aja, rekao je glas u njenoj glavi, a Keti mu brzo
odbrusi da odjebe.
Zazvonio je telefon Polkovih i Keti je mogla da c uje kako Dz enet u
dnevnoj sobi odluno odgovara Stivu Rodersu da je ona tu i da ne eli
da pric a s njim. Smrad me je sigurno video na TV-u, pomisli Keti. Zatim
se nasmes ila, jer je scenu u dnevnoj sobi videla nekoliko puta tokom
proteklih meseci. Da, Dz enet je odlic no znala da, onog trenutka kada
se Keti povuc e u njen dom, kakav god bio razlog, poslednja osoba na
svetu s kojom bi razgovarala svakako je bio Stiv Roders.
Poslednji put ti kaz em, Stivene c ula je Dz enet kako kaz e.
Neu ti dati njen broj. A sada laku no.
Kada se Keti vratila u dnevnu sobu, saznala je da je Asos ijejted
pres potvrdio da su tela Tomija Kempbela i Majkla Venika zaista
pronaena ofarbana i postavljena kao Mikelanelov Bah. Dok su
Dz enet i Den zgaeni i s okirani pratili vest, Keti je potajno laknulo
kada je shvatila da nije bilo ni rec i o maloj posveti na postolju
skulpture. Meutim, nakon s to je CNN prikazao sliku Majkla Venika
odmah do Mikelanelovog satira u krupnom planu, ponovo se sve ono
to se danas deavalo sruilo na nju.
Sa c ajem ili bez njega, Keti je znala da c e, c im se svetla ugase u

gostinskoj sobi Polkovih, mermerno lice Majkla Venika lebdeti u tami

iznad nje.

14.
Kada je Sem Markam sklopio oc i te noc i, nije mu se ukazao lik Majkla
Venika, niti prikaz bahanalija Tomija Kempbela. Ne, u tmini hotelske
sobe u Providensu video je svoju z enu, Mis el. Ukazala mu se kao i
obic no, njeno pojavljivanje je bilo neraskidivo vezano za njegovu
samoc u; u slagalici uspomena neki delovi bili su haotic no razbacani,
dok su neki bili ino sklopljeni u segmente vec e slike, c ije ivice nikada
nisu sastavljene. Vec eras, meutim, sec anja na Mis el dones e mu tupu,
ali razarajuc u bol c ez nje bol uvek prisutnu u z ivotu Sema Markama,
koja je pretez no obitavala u najdubljim katakombama njegovog
okorelog srca.
Pre c etrnaest godina njegovu suprugu ubio je serijski silovatelj po
imenu Elmer Stouks. Stouks pevac grube spoljas njosti, ali izuzetnog
s arma, specijalista za tradicionalne mornarske pesme nastupao je u
luci Mistika tog leta kada je ugledao lepu, dvadesets estogodis nju
gospou nauc nicu kako uzima uzorke vode s kolegama. Stouks je
kasnije rekao policiji da je pratio kuc ku i njene prijatelje nauc nike
dok su se vrac ali u Akvarijum, a zatim c ekao u svojim kolima sve dok
nije pala noc . Nameravao je, rekao im je, samo da je posmatra, da je
oseti. Ali kada je prelepa gospoa Markam is etala iz Akvarijuma
sama, obuzeo ga je neodoljiv nagon da je uzme odmah.
Elmer Stouks je priznao da je pokrio lice skijas kom maskom i
potegao pis tolj na kuc ku. Kada je naredio gospoi Markam da legne
na zadnje sedis te auta, ona je poc ela da vris ti, a Stouks je pokus ao da
je savlada. Mis el Markam se borila s utnula je Stouksa u meunoz je i
snaz no ga ugrizla za podlakticu. Uspela je da mu skine masku s lica;
Stouks je kasnije rekao da se tog trenutka uspanic io. Ispalio joj je dva
metka u glavu a zatim pobegao svojm izlupanom korolom iz
osamdeset pete. Kolega iz luke Mistik primetio je tragove ugriza na
Stouksovoj ruci nekoliko dana kasnije pa je obavestio policiju. U
poc etku je Elmer Stouks negirao da ima bilo kakve veze sa ubistvom
ubistvom koje je do srz i protreslo uspavani gradic Mistik u
Konektikatu. Meutim, kada je policija u gepeku Stouksovih kola

pronas la pis tolj, popularni pevac , koga su tog leta deca oboz avala, sve
je priznao. Vlasti su uspele da poveu Elmera Stouksa sa ukupno devet
silovanja u etiri drave, u periodu duem od jedne decenije.
Miel Markam je, meutim, bilo njegovo prvo i jedino ubistvo.
Sem Markam je bio taj koji je pronas ao telo svoje z ene pored
njenog automobila na parkingu Akvarijuma Mistik pos ao je da je
traz i, nakon s to se te vec eri nije vratila kuc i. Za manje od sedam dana
proslavili bi drugu godis njicu braka, za koju je Markam odvajao od
svoje bedne plate profesora engleskog kako bi iznenadio suprugu
vikendom u planinama Vajt u Nju Hemps iru. Njihova veza se brzo
razvijala venc ali su se posle s est meseci punih strasti i romanse. Dve
godine u braku bile su najsrec nije u njihovim z ivotima. Zbog toga je
bilo neizbez no da ceo Markamov svet, dok je drz ao svoju z enu koja je
leala u lokvi krvi, krene strmoglavom putanjom punom alosti.
Prema zakonima Konektikata, Elmer Stouks je osuen na smrtnu
kaznu zbog ubistva i pokus aja silovanja Mis el Markam. Bila je to slaba
uteha Semu Markamu, koji je sedeo ukoc eno u sudnici dok su njegovi
roditelji i Mis elina porodica jecali, zadovoljni presudom. Godinama
kasnije, kada je nauc io da z ivi sa tugom, Markam bi se osvrnuo na
Stouksovo suenje i obavezno bi se setio bezveznog Diznijevog ilma
koji je kao dete gledao Crna rupa, u kome glavni likovi, zas tic eni u
specijalnoj svemirskoj letelici dizajniranoj da se opire silama
gravitacije c itavog kosmosa, tokom jedne otrcane i nejasne sekvence
prolaze raj i pakao, da bi se na kraju pojavili na drugoj strani crne
rupe, u neemu to predstavlja drugu dimenziju.
Tako se i Markam osec ao, jer je crna rupa godina nakon ubistva
njegove z ene sabila vreme u zbunjujuc e i maglovito putovanje na
kome se osec ao kao da je u svemirskom brodu s to besciljno luta kroz
prostor njegove dec je sobe u roditeljskoj kuc i. Iako se, za razliku od
Diznijevih junaka, nije najbolje sec ao putovanja kroz svoju crnu rupu,
izas ao je na drugu stranu odluc an da napravi karijeru kao specijalni
agent Federalnog istranog biroa.
Da, zapoela je nova dimenzija u Markamovom ivotu.
Otkrivs i da je ponovo koristan, izic ki spreman i oduvek
intelektualno superioran Markam brzo je dos ao na c elo svoje klase na
Akademiiji FBI-ja u Kvantiku. Posle diplomiranja, prvih nekoliko
godina pos tovao je normalnu rutinu rotacije, do trenutka kada je, kao

specijalni agent u Tampi, sa m otkrio i priveo Dz eksona Brigza, c oveka

koga su novinari nazivali Davitelj iz Sarasote opakog serijskog ubicu
i silovatelja koji je gotovo dve godine terorisao penzionerske c etvrti
Sarasote, i koji je, dok ga Markam nije uhvatio, vec nanizao sedam
z rtava na svoj konto. Markamov podvig znac io je ne samo priznanje
direktora FBI-ja vec i sigurno mesto specijalnog agenta supervizora
Jedinice za bihevioristic ku analizu u Nacionalnom centru za analizu
krvnih delikata u Kvantiku.
Ipak, kroz sve ovo Markam je iao sam.
Za neke jednostavno usamljenik, za ostale distanciran i arogantan,
specijalni agent je c itav z ivot podredio poslu. Ali za razliku od svih,
Markam je bio veoma svestan sopstvene psihe znao je da je, dok
radi, bliz i svojoj supruzi; znao je da, kao junak nekog ilma, ima misiju
da osveti njenu smrt tako s to c e druge pos tedeti patnje koju je sam
prez iveo. Iz tog razloga je Sem Markam posmatrao svoju ulogu
specijalnog agenta FBI-ja sa istim ravnodus nim osec ajem klis ea i
dosade sa kojim je gledao Crnu rupu kada je bio dec ak. U osnovi svega
bio je uporan osec aj uzaludnosti; cinic no je zakljuc io da se ilm na
kraju nec e isplatiti. Jer bez obzira na to koliko serijskih ubica privede
pravdi, Sem Markam je, kao i svi drugi, znao da nec e pronac i mir dok
se ne pridrui svojoj eni u sledeem ivotu.
Lez ec i sada u hotelskoj sobi u Providensu, Markam je iako je
pros lo skoro petnaest godina od smrti njegove z ene, tokom kojih je
nauc io da prihvati svoju tugu zac ueno posmatrao slagalicu
uspomena na nju koja se ras irila po njegovim mislima, donosec i mu
tez ak osec aj krivice. Jer vec eras je po prvi put video delove druge
slagalice iznenaeno je posmatrao kako se slike njegove Mis el
prepliu s novim slikama.
Naravno da je tokom svih ovih godina bilo drugih z ena u
Markamovom z ivotu, ali agent FBI-ja nikada nije dozvolio sebi da mu
se neka previs e pribliz i, nije dozvolio sebi da narus i uspomene na
svoju z enu koje je c uvao u srcu. Ali sada, sa ovom profesorkom sa
Brauna, Markam je znao da se nes to des ava; da se jos neko osec anje,
pored tuge, ustremilo duboko prema katakombama njegovog srca
nes to s to, uprkos svoj volji, Markam nije umeo da objasni, ali je
istovremeno, kao iskljuc eni ilmski junak, odlic no poznavao. Dok je
posmatrao fotogra iju Keti Hildebrant na koricama Dremea u

kamenu, Markam po prvi put oseti c ez nju ne samo za svojom z enom

vec i za nekom drugom z enom; sec ajuc i se kako su mu se niz lice
tokom telefonskog razgovora slivale suze krivice detalj koji se u
potpunosti slagao sa filmskim klieom koji je preivljavao.
Meutim, c im je zavrs io razgovor sa Keti, Markam se bacio na
posao. Razgovor je ma koliko delovao umirujuc e, ma koliko je on
sam uz ivao pric ajuc i sa Keti potvrdio zakljuc ak do koga je dos ao
dok je c itao Dreme u kamenu: da je poruka koju je poslao ubica
Tomija Kempbela i Majkla Venika imala mnogo s iru namenu
namenu koja je ukljuc ivala i javnost. Ali umesto da se vratio
prouc avanju Ketine knjige, umesto da je prouc avao teorije dr
Hildebrant o namerama ubice, Markam je i dalje bespomoc no zurio u
korice knjige konkretno, u Davidove prodorne, delikatno izvajane
oc i, koje su bile u krupnom planu. Gotovo deset minuta Markam je
sedeo, opinjen prikazom Mikelanelovog Davida toliko opc injen da
mu je trebalo nekoliko sekundi da se oslobodi zanosa i priseti se gde
je, kako bi se javio na telefon koji je zazvonio.
Da?
Video si vesti?
Bio je to Bil Barel.
Ne u poslednjih nekoliko sati. itao sam knjigu dr Hildebrant.
Prokleti novinari progunao je Barel. Vec zovu kuc kinog sina
Ubica Mikelanelo. A gora od svih slika jebene statue koje kruz e
unaokolo jeste vest o Hildebrantovoj, o njenoj vezi sa sluc ajem. Mislis
da je neko od naih pustio vest?
Moguc e je. Ali me ne bi iznenadilo ni da je ubica lic no javio
novinarima.
Odakle ti to?
Oc igledno je da z eli paz nju, oc igledno hoc e da pos alje nekakvu
poruku i z eli da javnost shvati poruku preko knjige dr Hildebrant
kao da je Dreme u kamenu uputstvo za razumevanje njegove
kreacije. Mnogo se potrudio da bi ovo izveo, Bile planirao je da ubije
zvezdu kao s to je Kempbel, rekonstruisao je Baha do najsitnijih
detalja i rizikovao je da bude vien kako postavlja skulpturu u
Dodovom vrtu. Dakle, ne verujem da bi dozvolio da javnost pogres no
protumai njegove namere.
U redu, ta ima da mi kae?

 Donekle je predvidiv, ali ima nec ega u njemu s to nikada ranije

nisam video. Ako uzmemo u obzir citate, jasno je da je besprekorno
organizovan i izuzetno inteligentan. Osim onoga s to c e nam pokazati
rezultati autopsije, jedini trag koji je ubica do sada ostavio jesu oni
otisci stopala ali znao je za moguc nost otkrivanja vlakana i prekrio
je obuc u. Meutim, ukoliko nije namerno nosio vec e cipele, prema
velic ini otisaka, visok je izmeu metar devedeset i metar devedeset
pet najverovatnije belac, tridesetih godina, i de initivno usamljenik.
Trebalo mu je mnogo vremena da napravi svoju skulpturu, kao i
adekvatan prostor moz da podrum ili garaz a. Takoe mu je trebao i
kombi kako bi preneo svoju kreaciju. Rekao bih da je to kraj
stereotipima.
Nastavi.
Cinjenica da je sam preneo statuu govori nam da je neverovatno
snaz an verovatno zarauje za z ivot radec i nekakve izic ke poslove,
ili je bodibilder. Pre bih uzeo u obzir ovo drugo, jer ne samo s to je
ubica veoma bistar i oc igledno veoma obrazovan vec i njegova z elja
da se sa Mikelanelom identi ikuje kao homoseksualac i vrstan
skulptor ukazuje na potrebu da izgled svog tela dovede do
savrenstva.
Znai, sada i ti misli da je ovaj tip gej?
Ne mogu stoprocentno da tvrdim, Bile, ali sudei po razgovoru sa
dr Hildebrant, nakon s to sam prostudirao njenu knjigu, osec am da je
tako.
To mi je dovoljan dokaz. A ta je s motivom?
Ako izuzmemo bilo kakvu povezanost Tomija Kempbela s
Majklom Venikom, za s ta jos uvek nemamo dokaza, opet dolazimo do
toga da se nas ubica ne uklapa potpuno ni u jedan pro il. Ako
izuzmemo to s to su obojica mus karci s to bi mogao biti kriterijum
neophodan za postavljanje verne replike Mikelanelovog Baha
ubica je odabrao svoje z rtve naizgled samo na osnovu izic ke slic nosti
sa originalom.
Postoji jo neko tumaenje?
Njegova poruka. Zas to se toliko potrudio da ubije ba Tomija
Kempbela i Majkla Venika, da poemo od toga. Zas to je postavio telo
fudbalera nasuprot telu dec aka, a zatim se pomuc io kako bi skulpturu
preneo do vrta bogatog investitora sa Voc Hila to je oc igledna

istorijska aluzija na postavku originala.

O kakvoj poruci pria?
Markam na brzinu prepric a Barelu detalje svog razgovora sa Keti,
kao i teorije o ubic inim motivima o znac ajnijoj poruci koju je Ubica
Mikelanelo isklesao iz Ketine knjige: Samo ruka skulptora moe da
oslobodi figure koje dremaju u kamenu.
Znac i mislis da je nas ubica neki vizionar? upitao je Barel. Da
je poremec en? Da je u knjizi dr Hildebrant nas ao skrivenu poruku
koja mu je rekla da ode i pravi skulpture od ljudi?
Ne bih ga nazvao potpuno poremec enim, Bile. Ima previs e
samokontrole, previs e strpljenja. Ne, mislim da je nes to izmeu
vizionara i misionara, jer je Dreme u kamenu podstakao nagon za
ubijanjem koji se i ranije nalazio u njemu. Tu je pronas ao svoju svrhu
ne samo da bi nas probudio, kako sam ti vec objasnio, vec pokus ava
da prenese na nas istorijski kontekst originalne postavke, moz da da
pokrene novu renesansu misli. Moz da pokus ava da s okom potera
nas u kulturu ka evoluciji tako s to vrac a, po svom mis ljenju,
intelektualno najsvetlije razdoblje ljudske istorije. Moz da nas podsec a
na savrs ene vrednosti koje su nestale, ili su se, bar u njegovim oc ima,
povukle pred mediokritetskim oboavanjem slavnih od strane medija?
I nisi ubeen da je seksualno zadovoljenje faktor? rec e Barel
nervozno. Iako su obe z rtve mus karci i ubica je, kako kaz es ,
homoseksualac?
Markam je u Barelovom glasu osetio da glavni specijalni agent ne
z eli da prihvati njegovu pretpostavku. Barel ili nije shvatao ovo
intelektualno trabunjanje ili je sama razmera Markamove teorije o
motivima Mikelanela Ubice jednostavno bila previe za njega.
Mrsko mi je da ovo kaz em, Bile, ali nekako se nadam da postoji i
seksualna komponenta u ovim ubistvima bilo bi nam laks e da
rasvetlimo sluc aj ako bismo pratili neki izic ki motiv a ne
intelektualni. Da, mislim da ubici rad donosi izvesnu satisfakciju, ali
obrazac njegovog ponas anja ukazuje na nes to drugo, nes to vec e od
njegovih sebic nih potreba koliko vec e, jos uvek ne znamo. Ako, kao
s to sam ti rekao, ubica na neki bolestan nac in imitira Mikelanela
kroz svoje kreacije, bilo bi nepodesno da koristi svoje z rtve samo radi
seksualnog zadovoljenja, iako ga one moz da privlac e na taj nac in.
Naravno, moz da gres im. Dok autopsije ne bude gotove, ne moz emo sa

sigurnos cu znati ni da li su z rtve seksualno zlostavljane, a kamoli kako

su Kempbel i Venik stvarno ubijeni. Cak ni tada, s obzirom na stanje u
kom se tela nalaze, na kolic inu hemikalija i sredstava za oc uvanje koje
je ubica morao da koristi da bi postigao svoj cilj, moz da nec emo moc i
da saznamo s ta je tac no ovaj tip radio svojim z rtvama ako su,
uopte, Kempbel i Venik njegove prve rtve.
Misli da je ubijao i ranije?
Moz da ne c oveka, ali kladim se u z ivot da je jarac onaj od koga
je uzeo noge bio prva rtva. Takoe mogu da se kladim da je do sada
ubio nekoliko pasa i mac aka. Znao je s ta radi, Bile izabrao je
Kempbela i Venika ne samo zato s to su se savrs eno uklapali u njegovu
viziju Baha vec i zato s to je bio spreman za njih. Mislim da je bio
siguran da c e njegovo delo dobro ispasti, makar teoretski. Inac e bi se
izjalovilo silno planiranje, propao bi sav napor koji je uloz io kako bi
nas ao savrs en materijal za svoju skulpturu. Ne zaboravi,
Mikelanelo je godinama klesao reljefe i manje skulpture dok nije
doiveo uspeh svojom prvom skulpturom u prirodnoj veliini.
Sta onda hoc es da kaz es , Seme? Mislis da c e ovaj ludak opet da
ubije? Mislis da njegova poruka podrazumeva nes to s ire od Kempbela
i deaka?
Molim se da nije tako, Bile rec e Markam, listajuc i svoju knjigu.
Nadam se da c e isti onaj nastrani osec aj da je koristan, koji ga je
naterao da ubije Kempbela i Venika, ovoga puta u njegovom umu
naglasiti kulturnu vaz nost njegove kreacije do te mere da c e pomisliti
da je postigao svoj cilj da c e pomisliti da je uradio dovoljno. Ali rec i
c u ti sledec e ako nas c ovek namerava ponovo da ubije, svoje z rtve
c e sigurno izabrati prema Mikelanelovim skulpturama. I velike su
s anse, mada moz da nisam u pravu, da c e z rtve biti mus karci. Samo se
nadam da emo ga uhvatiti pre nego to zapone neki nov projekat.
Barel je dugo utao.
Upravo sam krenuo natrag u Boston rec e glavni specijalni
agent konac no. Ali vec sutra c u biti u kancelariji u Providensu. Nas
tim pomaz e patologu oko one dve autopsije, tako da se nadam da
c emo uskoro dobiti neke valjane tragove, koje c emo moc i da
istraujemo tokom sledeih nekoliko dana.
Okej.
Pretpostavljam da c es iz Vas ingtona dobiti premes taj da c es

nam se pridruiti ovde u Bostonu na neko vreme?

Znas kako to ide. Ako Gejts proceni da mogu vis e da doprinesem
istrazi u Kvantiku, zadrz ac e me tamo kako bih pomogao u istrazi.
Zavisno od razvoja dogaaja, pretpostavljam da c e me u nekom
momentu ponovo poslati ovamo.
Onda, potpuno nezvanic no, da li se slaz es da lic no zamolim
Gejtsa da te prebaci u Bostonsku ispostavu, da radis iz Lokalne
agencije u Providensu privremeno, naravno?
Radije bih ostao u kraju najbolje bih radio svoj posao na
terenu, iskreno.
Odlino. Trebae nam za ovo.
Okej.
I hvala ti, Seme.
Sve je okej.
Barel prekinu vezu, ali se Markam nije potrudio da zaklopi svoj
telefon. Ne, jos jednom se specijalni agent nae omaijan Dremeom u
kamenu Ketrin Hildebrant samo ovoga puta nije zurio u odluc ne
Davidove oc i. Ne, na stranici na koju je sluc ano nabasao tokom
razgovora s Barelom nalazila se fotogra ija Mikelanelove druge
velike skulpture.
U Markamovom krilu leala je Pijeta.

15.
Ispruz en nag na divanu, Skulptor je pustio da mu poslednji gutljaj
brunela klizi preko jezika smatrao je da se mekoc a i voc na toplina
groz a sanoveze lepo slaz u s toplotom koja je dopirala iz kamina
pred njim. Bilo je kasno i bio je pospan; bio je veoma opus ten, kao da
je plutao tihi zvuci klasic ne muzike okruz ivali su ga poput slane
kupke prireene posebno za njega. Te vec eri Skulptor je sebi dozvolio
slavljenic ku vec eru, jagnjetinu i riz oto bila je to lepa promena ritma
posle svih proteinskih s ejkova i hranljivih dodataka, koji su bili glavni
sastojci njegove dijete. Zasluio je ovo opus tanje kaloric nu
jagnjetinu, zas ec ereno vino, riz oto prepun ugljenih hidrata ali to je
znac ilo da c e sutra u podrumu morati da radi duplo vis e, morac e da
doda pet kilograma na svaku stranu tega za ben, jer je ponedeljak bio
dan za jaanje grudi, lea i ramena.
Nakon s to je poslednji plamen utihnuo, a planovi za Baha se
odavno pretvorili u pepeo, Skulptor tes ko uzdahnu na pomisao da
treba da ustane. Dedin sat u c os ku oglasio se zvonom za polovinu sata
23.30 ali Skulptor je z eleo da ostane na divanu zauvek; z eleo je da
uiva u svom trijumfu samo jo malo.
O, da, bilo je to divno vec e. Nakon s to je dao vec eru ocu i smestio
ga u krevet, dok su se jagnjetina i riz oto krc kali na s poretu, Skulptor
je proveo vis e od jednog sata u biblioteci sedeo je nag u velikoj
koz noj fotelji, s nogama na stolu, pijuckajuc i preostali amarone 16 i
grickajuc i parmezan. Pregledao je veliki broj knjiga, uglavnom starijih
izdanja na italijanskom, c ije su stranice odavno bile presavijene na
Skulptorovim omiljenim mestima Bokao, Dante, Makijaveli. itao bi
polagano, ponekad i dvaput osvez io bi usta gutljajem vina ili
zalogajem sira a onda bi pres ao na sledec u knjigu, slus ajuc i klasic nu
serenadu Tomaza Albinonija. Prijala mu je ta rutina, mada je nije
praktikovao neko vreme jer je bio zaokupljen radom u garaz i; sama
biblioteka bila je prepuna knjiga, gomile su ponegde dostizale visinu
samog Skulptora.
Vec je pros lo osam c asova kada je Skulptor konac no seo u salon sa

svojom jagnjetinom i svojim brunelom vatra je urlala, praktic no

preklinjala za nacrtima Baha. Uz odsustvo bilo kakve prikladne
ceremonije, Skulptor zavitla planove u vatru u mislima je vec radio
na svojoj sledec oj skulpturi. Sedeo je tako usamljen gotovo tri sata,
jeo je svoju jagnjetinu i pijuckao vino dok je muzika iz trpezarije
polako postajala zvuc na podloga za njegove misli misli o onome s to
se sigurno des ava napolju, sada kada je svet primio njegovog Baha, i o
onome s to je zamis ljao da c e se desiti u buduc nosti, kada svet bude
spoznao njegovu sledeu kreaciju.
Uskoro, pomisli Skulptor. Veoma, veoma uskoro.
Kada je zavrs io vec eru, oprao sudove i oc istio salon, Skulptor je
izas ao u noc njegova gola koz a se najez ila od hladanog aprilskog
vazduha dok je kamenom stazom hodao prema garaz i. Nije bio tamo
jos od razgovora sa VNRI-jem i bliskog susreta sa svojim Bahom na
stolu za autopsiju. Ne, Skulptor je odlagao ponovni susret sa svojom
tehnologijom s to je vis e mogao, jer je znao da c e vesti o njegovoj
izloz bi kasnije zagospodariti medijima. Dok se stepenicama peo na
sprat, Skulptor je osec ao kako mu uzbueno srce sa svakim korakom
kuca sve bre.
Us ao je u garaz u i odmah seo ispred kompjutera. Dok su se sistemi
podizali, ukljuc io je televizor Vesti na Foksu, neka plavus a ispred
Dodovog imanja bla-bla-bla o moguc im motivima zloc ina, o moguc oj
vezi sa Erlom Dodom. Oc ekivao je tako nes to. Samo je pitanje
vremena kada e odustati od te teorije, pomisli Skulptor. Ali kada je
bla-bla-bla na ekranu proprac eno slikom Mikelanelovog Baha,
Skulptor oseti kako mu srce od radosti skae gotovo do grla.
Nakon toga, umesto da ode na internet, Skulptor je c ekao c ekao
na jednu rec u tom bla-bla-bla koja c e potvrditi njegov trijumf; jednu
rec koja c e mu dozvoliti da sledec eg jutra zapoc ne rad na svom
novom projektu. Posle nekih deset minuta, ta rec pala je sa usana
plavue kao poruena.
Hildebrant.
Tako je, plavus a je rekla da je profesor sa Univerziteta Braun po
imenu Ketrin Hildebrant ekspert za Mikelanelova dela dovedena
kao pomoc u istrazi, kao konsultant FBI-ja. Iako od nje jos uvek nisu
dobili nikakav komentar, Hildebrantova je, objas njavala je plavus a,
napisala jednu od najpoznatijih knjiga o Mikelanelu, pored Agonije i

ekstaze Irvina Stouna. Takoe je objasnila da je Dreme u kamenu,

iako je izazvao kontroverzne reakcije u akademskim krugovima,
predstavljao odlic an materijal za one koje zanima umetnik, kao i
znaaj njegovih dela danas.
Ovo je skoro previe dobro da bi bilo istinito, pomislio je Skulptor.
Skulptor je od poc etka znao da c e morati da bude obazriv s
pominjanjem Ketrin Hildebrant, jer iako je z eleo da ljudi saznaju za
njenu umes anost kako bi se zainteresovali za njenu knjigu, Skulptor je
takoe znao da bi njegov plan mogao da propadne ako bi javnost
znala da je Dreme u kamenu bio direktna inspiracija za njegovog
Baha. Tac no je da je z eleo da zahvali dr Hildi na pomoc i; tac no je da je
z eleo javno da govori o njenoj knjizi; ali Skulptor je znao da c e previs e
paz nje usmerene na sam Dreme u kamenu s to bi dovelo knjigu u
neraskidivu vezu sa ubistvima, bas kao s to je Beli album Bitlsa dugo
bio povezivan sa sumanutim namerama arlsa Mensona 17 uc initi da
se izgubi sva jednostavnost, sva razumljivost njegove poruke.
Moguc i naleti medija koji bi potom usledili mogli bi da nateraju i
inac e stidljivu dr Hildi da se potpuno povuc e iz javnosti. A koliko bi
bolje bilo kada se to ne bi desilo? Koliko bi bolje bilo da se lepa
profesorka istorije umetnosti zadrz i na televiziji, gde bi govorila o
Mikelanelu, moz da i o svojoj knjizi? To je bio razlog da se ostavi
posveta na postolju skulpture detalj koji c e forenzic ari primetiti,
nadao se Skulptor, tek nakon dolaska policije; detalj koji c e, nadao se
Skulptor, jos malo ostati daleko od oc iju javnosti bar dok ne poraste
interesovanje za Dreme u kamenu i Mikelanela.
Osim toga, razmis ljao je Skulptor, u s iroj slici sveta, nije bilo od
presudne vaz nosti da s ira javnost sazna a kamoli potpuno razume
dublje znac enje, skrivenu poruku njegovog rada u vezi s knjigom dr
Hildi. Ne, s ira javnost je morala biti namamljena ubistvima, jer je
jedino tako mogla biti privuc ena bliz e Mikelanelu; tek tada bi
Skulptor mogao da poc ne a da oni toga uopte ne budu svesni da
klee kamen konfuzije i pogrenih vrednosti u kome su bili zatoeni.
Da, samo ruka Skulptora moz e da ih probudi iz dremez a u
kamenu.
Skulptor dvaput kliknu na ikonicu na ekranu sa natpisom jahu!.
Kao s to je oc ekivao, svi naslovi su bili u vezi sa Tomijem Kempbelom i
Majklom Venikom. To je bilo divno, ali proc itac e ih kasnije moz da

sutra ujutru, nakon svog treninga u 6 c asova, a pre poc etka

istraz ivanja za svoj sledec i projekat. Ono s to je Skulptora sada
zanimalo stajalo je u donjem desnom uglu stranice jahu!, u kvadratu
sa oznakom najpopularnije pretrage za danas.
Pod brojem 2 bio je Tomi Kempbel.
Pod brojem 1 bio je Mikelanelo.
Skulptor se osmehnuo.
Poelo je.

Eksponat drugi
RIMSKA PIJETA

16.
Proteklo je nedelju i po dana otkako su pronaeni Tomi Kempbel i
Majkl Venik, a Sem Markam je za to vreme pozvao Keti Hildebrant
svega dva puta: jednom u c etvrtak, kako bi je pitao da li je imala uvid
u preliminarne nalaze patologa; i naredne srede, kako bi joj saops tio
da ga je FBI privremeno premestio u Bostonsku terensku sluz bu, gde
je planirao da se sretne s njom narednog jutra.
U razgovoru od c etvrtka, Markam je rekao Keti da je ubica izvadio
i Kempbelove i Venikove unutras nje organe (Venikove kroz donji deo
presec enog trupa, Kempbelove kroz ranije neprimec en rez koji je is ao
od korena testisa preko rektuma), a zatim tako ispraz njena tela
ispunio zbijenom mes avinom piljevine i slame. Kose z rtava bile su
odsec ene i zamenjene specijalnim perikama izraenim od smes e
smole i lepka. Ubica je takoe odstranio mozgove z rtava kroz otvore
izbus ene u donjem delu lobanje, oc igledno nakon smrti. Uzrok
Venikove smrti je najverovatnije bio slomljen vrat, rekao je Markam,
jer iako su oba tela izoblic ena i postavljena na gvozdenu s ipku
posaenu na drveni panj, koja je prolazila kroz Kempbelovo telo od
zadnjice duz c itavog trupa, samo su tragovi na Venikovom vratu
ukazivali na povrede nanete pre smrti.
Markam je nastavio da objas njava kako je Kempbelov penis
verovatno bio odstranjen dok je on jos bio z iv, ali usled nedostatka
organa i usled toga s to su oba tela bila isus ena, a vene i tkiva bili
balsamovani nekakvim sredstvom za oc uvanje, koje c e morati
dodatno da analiziraju uzrok smrti fudbalera jos uvek nije bio
utvren. Konac ni rezultati autopsija, naglasio je Markam, bic e poznati
tek naredne sedmice, i sve c e zahtevati dalje analize ukljuc ujuc i belu
farbu, plastic ne perike, ves tac ko groz e i ostale dodatke koji su
okruz ivali tela. Markam je rekao Keti da su svi relevantni forenzic ki
dokazi u s ta se ubrajalo i postolje skulpture vec prebac eni na
testiranje u laboratoriju FBI-ja u Kvantiku. To je bilo dobro, rekao je
Markam, jer to je znac ilo da c e detalji o ubic inoj posveti Keti malo
due ostati van oiju javnosti.

To je znac ilo da c e Keti malo duz e biti skrivena od oc iju javnosti,

takoe. Odmah nakon te sudbonosne subote, telefonska sekretarica u
kancelariji dr Ketrin Hildebrant bila je preplavljena zahtevima za
intervjue toliko da je morala da zamoli svoje studente da
kontaktiraju s njom iskljuc ivo putem imejla bliz io se kraj semestra i
vec i deo posla je mogla da obavi i kod Dz enet. Do petka su mediji
kada su drugi istoric ari umetnosti i samozvani struc njaci vec uveliko
kruz ili etrom vec zaboravili na lepu profesorku istorije umetnosti,
koja je na poc etku sluc aja dovedena kao konsultant u istrazi, i koja je
uporno odbijala da d intervju.
Meutim, iako je do petka interesovanje za Keti opalo,
interesovanje za njenu knjigu nije. Amazon i Barns i Nobl brzo su
rasprodali nekoliko preostalih primeraka Dremea u kamenu a zatim
poslali velike porudz bine Ketinom izdavac u maloj, univerzitetskoj
s tampariji, koja je zauzvrat najavila svojoj najvec oj zvezdi meu
autorima da u narednim mesecima moz e da oc ekuje pozamas ne
c ekove na svoje ime. I ostale knjige o Mikelanelu su se odlic no
prodavale; do tog petka, Agonija i ekstaza probila se do desetog mesta
na Amazonovoj listi bestselera.
Iako su i profesionalna i amaterska njus kala podjednako
ilozo irala o dubljem znac enju i vec em kulturolos kom znac aju
ubistva/skulpture Tomija Kempbela i Majkla Venika tokom c ega su
se mnogi pozivali upravo na Dreme u kamenu, u potrazi za motivima
Mikelanela Ubice niko nije ni pomislio da bi sama knjiga mogla da
inspiris e ubicu niko, osim Markama, koji je to uvideo jos tokom svog
drugog razgovora sa Keti. Sve dok javnost ne sazna za posvetu na
postolju skulpture, za citate i Ketinu direktnu povezanost sa ubicom,
nema razloga da povezuje ubicu s njenom knjigom vis e nego sa bilom
kojom drugom koju je ubica mogao da proc ita, ukljuc ujuc i tu i one
koje ne govore o Mikelanelu.
Kada se na ovo nadovezalo nekoliko prorac unatih komentara
specijalnog agenta Rejc el Saliven na konferenciji za novinare
komentara koji su objas njavali da je FBI potraz io pomoc od Keti
iskljuc ivo zbog toga s to je prosto bila najbliz a mestu zloc ina c inilo se
da su do tog petka novinari digli ruke od dr Ketrin Hildebrant.
Markam, meutim, nije. Da je samo znao koliko puta je Keti
poz elela da ga pozove, samo radi razgovora i koliko je samo puta na

guglu traz ila podatke o njemu dok je boravila u kuc i Polkovih agent
FBI-ja bi moz da bolje razumeo nemir koji je sudbina probudila u
njihovim srcima. Tokom njihovog prvog razgovora te nedelje,
Markam je ubeivao Keti da je bolje za nju ako se on drz i na distanci,
dok interesovanje medija ne splasne. Nije morala da brine, rekao je,
jer iako je boravila kod Polkovih, konstantno je bila pod prismotrom
FBI-ja. On sam je osec ao izvesno olaks anje, jer je imao izgovor da
izbegava Keti Hildebrant. Ali iako mu je istraga zaista nudila
moguc nost da bude daleko od nje, Markam je istovremeno sa
olaks anjem osec ao i krivicu i sram krivicu jer mu je njegova
dosadna preokupacija lepom profesorkom istorije umetnosti c esto
skretala misli s posla; sram jer nije bio u stanju da sebi prizna kako se
nasmei svaki put kada na nju pomisli.
Markam je proveo vec inu od pomenutih desetak dana putujuc i
izmeu Terenske sluz be u Bostonu i Lokalne agencije u Providensu.
Uglavnom je bio sam, ali bi ponekad is ao u drus tvu Rejc el Saliven, kao
i onda kada su u dva navrata pokus ali da razgovaraju sa Lori Venik.
Oba puta su zatekli samo njenog oca; Lori se nakon s to je pokus ala
da sebi raspori vrat mesarskim noz em, kada je c ula s ta se desilo
njenom sinu zbog suicidnih tendencija trenutno nalazila na strogom
posmatranju na Institutu za mentalno zdravlje Rod Ajlenda. Tako
Dz onu Veniku pripade turobna duz nost, turobna formalnost
identifikacije gornje polovine roenog unuka nakon s to je mali
Majkl Venik sklonjen s kamenog postolja i odvojen od nogu jarca.
Dz on Venik nikako nije mogao da pomogne Markamu i Salivenovoj u
istrazi, izuzimajuc i uplakano zaklinjanje da c e jednog dana lic no
presuditi onome ko je ovo uradio njegovom unuku.
Dok su u laboratorijama FBI-ja u Kvantiku analizirani ostali delovi
Skulptorovog Baha, i dok je Rejc el Saliven sa svojim timom
zapoc injala proveru uc enika sa spiska koji je dobila od Univerziteta
Braun, specijalni agent Sem Markam bacio se na prouc avanje obilja
izic kih dokaza koje je Mikelanelo Ubica ostavio za sobom od kojih
je zadnji deo trupa jarca najvie mogao da pomogne.
Posle analize DNK, s to je prvi korak u testiranju u laboratoriji FBIja, ispostavilo se da je jarac kog je Mikelanelo Ubica odabrao za
donju polovinu svog satira bio odrasli muz jak nubijske rase, srednje
velic ine; kratke dlake i relativno mis ic avog trupa, ova rasa bila je

prepoznatljiva po klempavim us ima i rimskoj njus ci, kako su je

odgajivac i nazivali Markam nije smatrao da je ovo bila sluc ajnost, s
obzirom na sve s to je do tada znao o Mikelanelu Ubici. Tokom
detaljnijeg istraz ivanja, Markam je takoe otkrio da je nubijska koza
jedna od najdruz eljubivijih, najdrus tvenijih i najglasnijih, bar kada su
koze u pitanju. Drutven, ponavljao je Markam u sebi. Istom reju Don
Venik je opisao svog unuka. Jos jedna sluc ajnost? Moda, ali Markam
nije tako mislio.
Specijalni agent poc eo je svoju istragu tako s to je pretraz ivao
internet i zvao nekoliko farmi u oblasti Nove Engleske koje su se
specijalizovale za uzgajanje nubijskih koza, ili su ih imale meu
ostalim z ivotinjama poc eo je od farmi najbliz ih mestu gde je
kidnapovan Majkl Venik. Imao je srec e s drugim pozivom pozivom
Imanju brac e Hil u Burilvilu ruralnom, s umovitom mestu na
severoistoku Rod Ajlenda. Markam je telefonirao i ostalim farmama,
ali jedino je Luis Hil, vlasnik Imanja brac e Hil potvrdio da je jedan
njegov nubijski jarac nestao prole jeseni.
Gospodin Hil? upita Markam, izlazei iz kola.
Jedan od njih rekao je starac s pohabanim kac ketom
bostonskih Red soksa. 18 Stajao je na tremu kuc e s rukama u
dz epovima s irokog kombinezona. Ako traz ite mog brata, on se
nalazi dole, niz put. Ali morac ete da vic ete, malo slabije c uje jer je dva
metra pod zemljom.
Razgovarali smo telefonom, gospodine Hile rec e Markam i
pokaza svoju legitimaciju. Specijalni agent Sem Markam, Federalni
istrani biro.
Znam, sine. alim se malo. Luis Hil. Drago mi je.
Takoe.
Konano da neko doe zbog Sreka.
Sreka?
Jarac o kome sam vam pric o preko telefona. Prijavio sam policiji
jos u novembru, ali njih boli dupe da nes to urade. Mada nisam oc ekivo
bas FBI da pos alju. Vi imate neku jedinicu za nestale z ivotinje, il tako
neto?
Gospodine Hile, rekli ste da je Srec ko jedini jarac koji je nestao
tokom prole godine?
Jeste. Vis e od deset godina nije mi nestao jarac. A koliko ja znam,

nije mi ni ukraden nijedan. Imao sam velike planove s tim momkom.

Trebalo je da ga vidite lepotan od jarca!
I rekli ste da je ukraden tokom noc i, u mraku, negde izmeu
osam asova uvee i pet asova sledeeg jutra?
Jes, moralo je tad da bude. Unuk je pregledao ivotinje i zaklju
obor, kao s to to radi svako vec e pred spavanje. Svi prisutni. Sledec eg
jutra ode da ih nahrani i zatekne katanac na vratima obijen, a vrata
Srekovog obora izvaljena iz arki.
Mogu li da vidim obor?
Naravski.
Hil sie s trema i povede Markama prema zadnjem delu imanja.
Pored velikog obora i nekoliko manjih zgrada u dnu imanja Markam
uoc i jos dva tuceta nubijskih koza u obliz njem zabranu mnoge od
njih podigle su glave i prile ogradi dok su im prilazili.
Stvarno su drutvene, pomisli Markam.
Smirite se, deco rec e Hil. Sad je kasno da traz ite pomilovanje
od Vlade.
Velika vrata obora su se s irom otvorila i pokazala praznu s talu, ali
je ustajali vonj stoke vonj slame, ubriva i piljevine izazvao kod
Markama nalet sec anja na mali zoo-vrt u koji ga je otac vodio dok je
bio dete tros nu izbu u sklopu lokalnog trz nog centra, gde je lama
jednom gricnula kragnu njegove kos ulje i tako ga rasplakala. Stala je
imala tipic an izgled jedan hodnik ispunjen oborima za z ivotinje.
Cetiri s tale za konje su bile najbliz e vratima; iza njih, sa obe strane
hodnika nalazilo se s est s tala, po Hilovim rec ima, rezervisanih za
koze. Ove su za razliku od konjskih s tala, s visokim drvenim vratima
i res etkama na prozorima bile zatvorene lanc ano povezanim
kapijama, meusobno razdvojene tablama visine pola metra i duz ine
dva metra, koje je po potrebi bilo moguc e pomerati kako bi se
napravilo vie mesta za koze.
Obic no idu tri-c etiri po oboru rekao je Hil. Nekada i vis e, ako
majka doji mlade. Zimi moz emo da skinemo ove zidove i vis e njih
smestimo zajedno, odvojimo ih po velic ini, uzrastu, i polu, ako mora.
Ali Srec ko je cele godine imao zaseban obor. Ponekad bi bio malo
tvrdoglav, ali bio je pametan, i c esto bi pokus ao da obori vrata zato
je jedino njegov obor bio zakatanen. Mada nije mu ni to smetalo kada
je trebalo da se nae s devojkama. Toliko je izuzetan bio. Velika s teta,

ako mene pitate.

Hil i Markam dooe do kraja ambara.
Vidite rec e Hil, pokazujuc i ka nekadas njoj s tali svog izuzetnog
jarca. Unuk i ja smo je popravili, ali jos uvek se vidi trag gde su
skotovi razvalili kapiju. Nisu ni pogledali druge koze njih su lako
mogli da uzmu. Ne, nema te brave koja bi zaustavila ove ljude. Sigurno
su od poetka snimili Sreka samo su skinuli prokletinju sa arki.
Markam je c uc nuo i malim prstom pres ao preko ivice drvenog
okvira tamo gde se nekada nalazila kapija.
Panduri su uzeli otiske i sve rec e Hil, pljunuvs i. Ali nis ta nisu
nas li c ak ni tragove obijanja. Rekli su da su najmanje tri ili c etiri
c oveka bila potrebna da se vrata skinu sa s arki. Prvo sam pomislio da
mora da su deca lokalni klinci teraju s egu. Onda mi je palo na pamet
da nekom treba Srec ko radi uzgoja. Hoc u rec i, stvarno su se namuc ili
da bi ga oteli. Kaem vam, bio je stvarno lepotan od...
Gospodine Hile, rekli ste da je Sreko nestao u novembru?
Aha. Dve nedelje pred Dan zahvalnosti. Sec am se jer je moj unuk
imao utakmicu. Tek je na drugoj godini a vec je u prvoj postavi.
Kvoterbek. Nac isto ga je poremetilo s to je Srec ko nestao. Osec ao se
kao da je on kriv. Dobro dete, moj unuk. Oduvek je voleo te...
I niste uoili nikog sumnjivog kako vreba oko imanja?
Kaz em vam isto s to sam rekao policiji. Nemam pojma zas to bi
neko oteo Sreka, osim onog to sam vam ve ispriao.
Gospodine Hile, FBI s razlogom veruje da je Srec ko moz da
pronaen.
Mrtav je, zar ne? upita Gambl, ponovo pljujuc i. De su ga
nali?
Da li ste pratili vesti ovih dana, gospodine Hile? Da li ste c uli za
ubistvo Tomija Kempbela i onog dec aka dole na Voc Hilu? Znate li s ta
im se desilo?
Sumorna spoznaja trenutno prelete preko starevog lica.
Video sam sliku one skulpture na televiziji one za koju kaz u da
lic i na onu koju je ubica napravio, od onih tela. Hoc ete da kaz ete da je
donji deo onog deaka pravi jarac? Mislite da je to Sreko?
Velika je verovatnoa da je tako.
Hoc ete da kaz ete da je c ovek koji je ubio one mladic e bio ovde?
Na mom imanju?

 Nec emo znati zasigurno dok nas a ekipa ne uradi analizu DNK
Srekovih potomaka. Takoe emo morati da ispitamo vaeg unuka.
Kakve on veze ima sa bilo c im? upitao je starac drhtavim
glasom.
On je poslednja osoba koja je videla Srec ka z ivog. I on je kasnije
otkrio da je nestao. Moz da c e moc i da nam kaz e nes to s to je policija
previdela. Markam nije imao nameru da kaz e Luisu Hilu da bi
njegov unuk mogao biti jedan od osumnjic enih u ovom sluc aju. To c e
prepustiti Rejc el Saliven i njenom timu; pustic e ih i da pribave nalog
za pretres ako starac odbije da sarauje.
Uiniu sve to mogu da pomognem rekao je Luis Hil.
Markam je ostavio uznemirenog farmera da praznim pogledom
zuri u Srec kovu napus tenu s talu. Ali ono s to je stvarno uznemirilo
Sema Markama dok je ubrzavao senovitim seoskim putem vis e od
snage koja je bila potrebna da se vrata skinu sa s arki, ako je uops te
Mikelanelo Ubica bio taj koji ih je skinuo bilo je vreme kada se
zloin dogodio.
Novembar, ponavljao je Markam u sebi. Ubica je nabavio donji deo
svog satira nakon to je uhvatio deaka. To znai da je ubica bio
siguran u svoj metod ouvanja tela pre nego to je ubio Majkla Venika.
To znai da Majkl Venik moda nije bio njegova prva rtva. To znai da
nisam bio u pravu za redosled dogaaja.
To znai da nisam bio u pravu.

17.
U sredu, s estog maja, nakon razgovora s Markamom, koji joj je rekao
da je oc ekuje u Bostonskoj terenskoj sluz bi narednog dana, Keti je
saznala da je njen razvod od Stivena Rodz ersa i zvanic no okonc an.
Vest je na Keti delovala kao i vremenska prognoza da c e biti oblac no i
da su s anse za padavine moguc e dvadeset posto. Svejedno da li su na
njena osec anja uticala des avanja iz protekle sedmice, ili je
jednostavno istros ena sva ljubav prema bivs em muz u, tek Keti
prihvati zavrs etak desetogodis njeg braka sa Stivenom Rodz ersom uz
oseaj tupe predaje.
Njen bivs i muz se, meutim, u poslednjem trenu predomislio. U
petak koji je prethodio okonc anju razvoda, Rodz ers se pojavio pred
vratima Polkovih i sav u suzama zahtevao da vidi svoju z enu. Posle
krac eg natezanja izmeu Dz enet i c oveka koga je, na svoju beskrajnu
z alost, upoznala sa svojom najboljom prijateljicom, Keti istupi na trem
Polkovih.
Moz emo li da razgovaramo, Ket? vikao je Stiv preko
Denetinog ramena. Molim te?
U redu je, Den rekla je Keti, na ta se Denet povukla u kuu.
Cele nedelje pratim tu pric u na TV-u poc eo je Stiv. Brinuo
sam se kako sve to podnosis . Molio sam Dz enet da mi da tvoj nov broj
mobilnog, ali nije htela.
U tome i jeste poenta broja koga nema u imeniku. Dogovorili
smo se da emo komunicirati iskljuivo preko advokata.
To si ti htela, a ne ja. Hteo sam da sve raspravimo, ali ti nisi htela
time da se bavi. Ti si traila razvod, Ket. Zapamti to.
ta e ovde, Stivene?
Pa... ovaj... i sa mnom su razgovarali, znas . FBI. Dan nakon s to se
sve dogodilo. Pitali su me da li neko od mojih studenata odgovara
pro ilu tipa koga su traz ili. Boz e, nisam mogao nikako da im
pomognem ne znam ni koji su kurac pric ali sa mnom, osim s to su me
povezali s tobom. Imas moz da nes to da mi kaz es , Ket? Neki drugi
razlog zbog ega si upletena u ovo sranje?

 Samo z ele da sve temeljno ispitaju slagala je Keti nije joj bilo
ni na kraj pameti da bi FBI mogao da ispituje njenog biveg mua.
Jo uvek nije nita povezao. Sigurno mu nisu pominjali poruke.
To je bilo dobro.
Boz e, Ket. Ovo je bila bas zajebana nedelja. Gledao sam sve ono
na TV-u, slus ao sam s ta se desilo Supi i onom dec aku i... pa... na neki
nac in sam bio i umes an, jos kad sam c uo kako tvoje ime neprestano
pominju u tom kontekstu stvarno sam se izbezumio, Ket. Shvatio
sam kolika sam budala bio s to sam ispustio osobu koja mi je znac ila
najvis e na celom svetu. I, ne znam, sada kada je nas razvod okonc an,
samo sam mislio da, moda...
utnula te je, Stivene? Tvoja mala apsolventkinja?
Molim te, Ketrin rekao je Stiv, dok je prstima prolazio kroz
svoju gustu kovrdz avu kosu. Ovo nema nikakve veze s njom. Znas da
prema njoj, niti prema bilo kome drugom, nikada nec u osec ati ono s to
sam oseao, to jo uvek oseam prema tebi.
Trebalo je na to da mislis pre nego s to si zavukao kitu u njen
seminarski. Nemam vie nita da ti kaem. Zbogom, Stivene.
Tek kada je us la u kuc u, kada je c ula kako se Rodz ersov be-em-ve
Z4 udaljava, Keti je shvatila koliko su je izmenili svi dogaaji od
prethodne sedmice. Prvi put za dvanaest godina Keti nije osetila ni
najmanji nagon da se potc ini Stivu Rodz ersu ni najmanji. To je
znac ilo da je stvarno kraj; ojac ala je toliko da se odmah nakon
telefonskog razgovora sa Semom Markamom naredne srede
prepustila oseanjima koja su cvetala u njenom srcu.
Keti je odlic no znala da je zainteresovana za Markama jos od
prvog susreta s njim; ali bila je i dovoljno pametna da shvati da su
njena osec anja prema njemu pomuc ena ne samo celokupnim
des avanjima protekle sedmice vec i hronic nom opreznos cu njenog,
jos uvek ranjivog slomljenog srca. Ali dok je Markam ganjao tragove
po Novoj Engleskoj, nakon s to je u tis ini okonc ala prolec ni semestar
na Braunu, nakon s to je zavrs ila s bivs im muz em i pomagala
Polkovima da preko vikenda urede svoju kuc u na plaz i Bone, uprkos
tmurnom oblaku koji se nad njom nadvio posle ubistava Tomija
Kempbela i Majkla Venika ubistava posvec enih njoj, s to javnost nije
znala Keti je takoe imala snaz an predosec aj da joj se otvaraju vrata
novog ivota, i da e je Sem Markam preneti preko tog praga.

Osim s to je dvaput razgovarala s Markamom, otkako mu je rekla

za uvodni citat Dremea u kamenu, Keti je takoe razgovarala sa
specijalnim agentom Rejc el Saliven, jutro po dolasku kod Dz enet.
Salivenova je savetovala Keti da da zvanic nu izjavu Asos ijejted presu,
u kojoj bi samo potvrdila da su tela Tomija Kempbela i Majkla Venika
zaista naena postavljena u obliku Mikelanelovog Baha. Salivenova
joj je takoe savetovala da izbegava bilo kakve intervjue ne samo da
se ne bi ugrozila istraga ve i da novinari u nekom trenutku ne saznaju
nis ta o posveti. Keti je poslus ala Salivenovu krajem iste nedelje broj
poruka na njenoj govornoj poti smanjio se na jednu.
Pos to je naizgled pregrmela najgore, jutra nakon razvoda od Stiva
Rodz ersa svetlog majskog jutra koje je najavljivalo skori dolazak
leta, prvog leta koje c e provesti kao slobodna z ena jos otkad je bila u
dvadesetim Keti je sedela na tremu Polkovih i c ekala, istovremeno
uz asnuta i uzbuena. Sada kada je semestar gotov, kada je Stiven
Rodz ers zauvek otis ao iz njenog z ivota, prazninu na poc etku njenog
novog z ivota popunila je zaokupljenost dvema osobama:
Mikelanelom Ubicom i Semom Markamom. Neraskidivo povezani,
predstavljali su i blagoslov i prokletstvo za Keti Hildebrant. Nije mogla
da prestane da razmis lja o Bahu Mikelanela Ubice i o tome da je
njena knjiga posluz ila kao inspiracija za tako gnusan zloc in, i to je
upravo u njene misli prizvalo i Sema izic ki udaljenog, ali njoj veoma
bliskog, c ije ju je prisustvo odrz alo kroz duge i samotne noc i u
gostinskoj sobi Polkovih.
Drago mi je da te opet vidim rec e agent FBI-ja dok je Keti
ulazila u njegov trejlblejzer. Keti se nasmes ila ono s to je ostalo od
njenog sanjarenja na tremu nateralo ju je da pocrveni. Cini mi se da
se dobro dri?
Dobro sam, valjda. Ti?
Rei u ti za trenutak.
Markam pokrenu auto.
Keti se uc ini da je agent FBI-ja delovao radosnije, opus tenije nego
tokom njihovog puta do Voc Hila, kada je Keti potpuno neoc ekivano
osetila nelagodu koja se javila izmeu njih. Ali danas je Keti odmah
shvatila, bez mnogo razmis ljanja, da je Markamu iskreno bilo drago
da je vidi. Pos to se ponovo nas la u njegovom drus tvu, Keti oseti
zahvalnost i krivicu, pomislivs i na okolnosti, na c oveka koji ih je

spojio.
Inac e, izvini s to kasnim dodao je Markam. Ali morao sam da
pokupim neka dokumenta iz ispostave u Providensu pa sam se malo
zadrao.
Moda je i bolje tako. Do sada je sigurno proao saobraajni pic.
To sam redovno kaio cele prole sedmice.
I gde si sada tano, Seme? Mislila sam da si radio u Bostonu.
I jesam. Bostonska sluz ba nadgleda operacije FBI-ja u
Masac usetsu, Mejnu, Nju Hemps iru i na Rod Ajlendu, a imamo i manje
jedinice rasporeene u svakoj od drz ava. Zovu se lokalne ispostave.
Jedna je u Providensu, gde sam dobio jednu kancelariju i kompjuter
kako bih mogao da radim na terenu laks e mi je da odatle stignem na
neko mesto, ako se ukaz e potreba. Meutim, i dalje odgovaram Bilu
Barelu u sedis tu u Bostonu, i proteklu nedelju sam proveo putujuc i
tamo i ovamo kako bih analizirao dokaze.
Jasno mi je.
Bostonska ispostava je smes tena u samom centru grada, a
prostorije su mnogo vec e i tehnic ki bolje opremljene od onih u
Providensu. Obimnost nas ih operacija to zahteva bavimo se svac im,
od korupcije i organizovanog kriminala do prevara i
kontraobaves tajnih sluz bi. Barel je tamo pros le jeseni imenovan za
glavnog specijalnog agenta, a takoe pomaz e u restrukturiranju
njihove Jedinice za krvne delikte. Mene su poslali iz Kvantika da
odrz im seminar o najnovijim istraz ivac kim i forenzic kim tehnikama
razvijenim u Nacionalnom centru za analizu krvnih delikata.
Znai, tu se okupljaju svi profajleri?
Zapravo, tako nes to ne postoji. U FBI-ju ne postoji radno mesto
profajlera sam termin se nekako razvio u popularnoj kulturi.
Izvinjavam se. Plaim se da sam to pokupila sa televizije.
Ne, ne nasmejao se Markam. Nemoj da se osea glupo to je
samo jedna od mnogih zabluda koje u javnosti kruz e o Birou. Poslove
koji spadaju u ono s to se najc es ce naziva pro ilisanje vrs e specijalni
agenti supervizori poput mene, u Nacionalnom centru u Kvantiku, i
bila je puka sluc ajnost s to sam se bas ja nas ao u blizini kada je
Mikelanelo Ubica spektakularno istupio na scenu.
Da. Stvarno nas je potresao, zar ne? Celu zemlju. Ne mogu da
ukljuc im televizor niti da proverim imejl a da ne naletim na sliku Baha

u vestima vis e ne mogu ni da je pogledam a da ne pomislim na

Tomija Kempbela i onog jadnog dec aka. Da li to onda znac i da je
Mikelanelo Ubica dobio ono s to je hteo, Seme? Znac i li to da je
pobedio?
Ako je hteo da ljude zainteresuje za Mikelanelova dela? Rekao
bih da je pobedio. Da, pobedio je.
Keti se tiho povuc e u svoje misli dok se Sem Markam ukljuc ivao na
auto-put.
Znam koliko ti je sve ovo bilo naporno rekao je Markam,
posmatrajuc i obrise zgrada Providensa. I nisi svesna koliko cenim
to si pristala da mi se pridrui na dananjoj video-konferenciji.
Samo se nadam da c u biti od neke koristi uzdahnu Keti. Kao
s to sam ti rekla preko telefona, c itave nedelje se naprez em da naem
neko dublje znac enje na stranicama Dremea u kamenu, ali osec am da
sam zapala u orsokak.
Informacije koje si meni dala bile su mi od neprocenjive
vrednosti kako bih shvatio ovog tipa, Keti. I nac in na koji si se
odnosila prema novinarima bio je za divljenje. Zato te danas vodim u
Boston. Zato sam zamolio Bila Barela da te angaz uje kao specijalnog
konsultanta na ovom sluaju.
Molim? ree Keti a srce joj se spusti u stomak. Hoe da kae
da eli da radim za FBI?
Upravo to hoc u da kaz em, Keti. I to ne besplatno. Biro je
spreman da s tobom pregovara o plati konsultanta.
Ali, Seme, ja...
Mnogo toga se dogodilo otkako smo se pre jedanaest dana vozili
ka Voc Hilu, Keti naroc ito kada je u pitanju izraivanje pro ila nas eg
ubice. Preko telefona sam ti ispric ao za jarca kako je Mikelanelo
Ubica doao do donjeg dela svog satira.
Da.
Nakon nas eg razgovora o Dremeu u kamenu, kada smo
zakljuc ili da je ubica najverovatnije koristio tvoju knjigu kao polaznu
tac ku za svoja ubistva, Rejc el Saliven i njen tim poc eli su da
proveravaju tvoje studente. Iako ne moz es da se setis nijednog svog
bivs eg studenta koji bi odgovarao izic kom i psiholos kom pro ilu koji
smo do sada napravili, Salivenova sa svojim timom pretpostavlja da je
ubica posredno povezan s tobom moz da preko nekog od tvojih

studenata. Najpre se posvetila proveravanju svih studenata,

mus karaca, koji su prisustvovali tvojim predavanjima tokom tri
godine koje su prethodile objavljivanju tvoje knjige i, nedugo zatim,
porukama koje si dobijala rekla si nam da se ovo poslednje
dogodilo, oprosti to to spominjem, nakon to ti je majka preminula?
Da.
I rekla si Salivenovoj da si knjigu uvrstila u obaveznu literaturu
za svoja predavanja godinu dana nakon s to je izas la sledec e jeseni,
je li tako? Skoro godinu dana nakon to si dobila citate i sonet.
Da, tako je.
To znac i da je nas c ovek morao da bude mes tanin, iako je ubica
morao da proc ita tvoju knjigu van predavanja bio je to student ili
neko ko ima veze sa fakultetom, neko ko ga dovoljno poznaje da bi
mogao da ti ostavlja poruke neopaz eno. Za svaki sluc aj, Salivenova je
proverila sve tvoje studente tokom dve godine posle objavljivanja
knjige s to bi nam teoretski suzilo pretragu studenata, mus karaca,
meu kojima bismo mogli da traz imo potencijalnog krivca. Pos to si u
to vreme drz ala predavanja samo studentima zavrs ne godine i
postdiplomcima, i pos to si imala samo dva predavanja na celom
semestru, lista potencijalnih osumnjic enih koji su mogli da dou u
kontakt s tobom prilic no je kratka. Cinjenica da su vec inu studenata
inile devojke jo vie suava krug osumnjienih.
Seme, molim te, nemoj mi rec i da je ovaj psihopata stvarno bio
na mojim predavanjima.
Ne, ne rec e Markam, podiz uc i ruku ali bio je prisutan neko
ko ga je poznavao.
Kako to misli?
Da li ti je poznato ime Gabrijel Banford?
Gabrijel Banford? Da, naravno. Gejb Banford. Sec am se Gejba.
Nije bio na zavrs noj godini, ali je dolazio na moja predavanja boz e,
ima tome vec sedam-osam godina. Ne sec am se nic eg posebnog u vezi
s njim, osim njegove zift-crne kose i odec e izgledao je nes to
ekstremnije od ostalih gotic ara koji su lunjali Umetnic kim centrom
List. Jedna od onih izgubljenih dus a c ula sam da je bistar, ali bez
ideje s ta bi radio. Odmah nakon upisa proveo je kratak period na
mojim c asovima, ali je ubrzo odustao i sledec e jeseni se prebacio u
Dizajnersku s kolu Rod Ajlenda. Njegovi roditelji nisu bili srec ni zbog

te odluke toga se sec am. Dz enet mi je kasnije pric ala o tome rekla
je da su pokus avali da svale krivicu na odsek, ili tako nes to.
Pretpostavljam da je bio u los em psihic kom stanju, a c ula sam da je
kasnije imao problema i sa drogom. Sve ovo znam iz druge ruke, od
Dz enet. Mrsko mi je da ovo kaz em, ali sec am ga se samo zbog onoga
s to mi je Dz enet ispric ala da mu se desilo kasnije nakon s to je
napustio Dizajnersku kolu i poeo da se drui s pogrenim ljudima.
Znai da zna kako je umro?
Molim te da mi oprostis , Seme, ali sve ovo se des avalo otprilike u
isto vreme kada sam ostala bez majke... Pomalo nejasno se sec am
onoga s to mi je Dz enet ispric ala. Ako se ne varam, bilo je to
samoubistvo, zar ne? Predozirao se?
To je bio zvanic an izves taj, tako je. Ali pre nego s to nastavimo o
tome, moram malo da se vratim. Dakle, pos to nije bilo mnogo mus kih
studenata u krugu osumnjienih u koji je Salivenova svrstala sve koji
su, posredno ili neposredno, mogli biti u kontaktu s tobom nije im
trebalo mnogo vremena da otkriju gde se sada nalaze tvoji nekadas nji
studenti, od kojih se vec ina odselila iz drz ave. Serijske ubice, naroc ito
one koje duz e vrebaju svoje z rtve, gotovo uvek love svoj plen u
relativno malom podruc ju, blizu mesta gde z ive. Ako imamo u vidu
meusobnu udaljenost oblasti u kojima su oteti Tomi Kempbel i Majkl
Venik, s ansa da se skrovis te ubice nalazi izvan tih oblasti, u bilo kom
pravcu, sve vis e opada s to dalje odmic emo prema Masac usetsu i
Konektikatu. Da li me razume?
Da. Zato s to su Kempbel i Venik ubijeni u Vesterliju i Kranstonu
gradovima na skoro suprotnim krajevima Rod Ajlenda.
Kao i ubistvo jarca.
Naravno. Rekao si da je jarac nestao sa farme u Burilvilu, s to je
jo dalje od Vo Hila na samom severozapadu drave.
Tac no. Znac i, imamo tri ubistva koja nam daju moguc e mesto
boravka Mikelanela Ubice. Ako rac unamo i anonimne poruke koje si
dobijala pre pet i po godina, imac emo i c etvrtu lokaciju koju moz emo
dovesti u vezu sa ubicom. Ako postavimo dom Mikelanela Ubice u
sredis te zamis ljenog polja koje obrazuju ove c etiri tac ke, videc emo da
se on nalazi juz no od Providensa bliz e Providensu i Univerzitetu
Braun, pod pretpostavkom da serijske ubice takvog lokalnog tipa, tipa
kome Mikelanelo Ubica nesumnjivo pripada, najc es ce zapoc inju

svoje aktivnosti u oblastima najbliz im kuc i u ovom sluc aju,

porukama.
Hoc es da kaz es da postaju hrabriji kako vreme prolazi? Kao
kada ivotinja lovi hranu sve dalje i dalje od svoje jazbine?
Bas to hoc u da kaz em. Potreba za hranom, ako mogu da se
posluz im tvojim poreenjem, prevazilazi rizik potrage. Serijske ubice
imaju sigurnu zonu u kojoj vole da rade, bas kao i svi drugi. Zato nam
je c esto laks e da ih uhvatimo ako izau iz svoje sigurne zone zato
nam c esto kasnija ubistva omoguc e da ih otkrijemo. Poc inju da gres e,
brljaju, jer potreba za z rtvama c esto nadjac ava rizik da c e biti
uhvaeni, a upravo taj rizik ih kasnije kota slobode.
Ali kakve sve to veze ima sa Gejbom Banfordom?
Iako si tvrdila da nijedan od tvojih nekadas njih studenata ne
odgovara izic kom ili, jos bitnije, psiholokom pro ilu Mikelanela
Ubice, prilikom provere tvojih studenata, Gejb Banford je Salivenovoj
momentalno privukao paz nju, jer od svih studenata koje smo
proveravali jedino Gejb Banford nije vis e bio meu z ivima. To ga je
automatski skinulo s liste osumnjic enih. Meutim, detaljnije
prouc avanje njegovog sluc aja nateralo nas je da razmotrimo
moguc nost da je Banford bio jedna od z rtava moz da prva z rtva
Mikelanela Ubice.
Kako ste to zakljuc ili? Njegova smrt nije ni nalik Kempbelovoj ili
Venikovoj.
Banfordov dosije nam daje tuz nu sliku dec aka bistar, iz
relativno bogate njujors ke porodice, ali sa psihic kim poremec ajima,
na posmatranjima od svoje jedanaeste godine i udaljen od svojih
roditelja. Klasian primer PSP deteta, kako u Birou vole da kau.
PSP?
Pilula za svaki problem klasic an primerak generacije odrasle
na ritalinu. Dodaj jos malo paksila i zolofta i bic e ti jasno s ta se sve
kuvalo u mladic evoj glavi. Da skratim pric u, pre nego s to je napustio
Dizajnersku s kolu, Banford se pridruz io grupi otpadnika koji su,
pored toga s to su bili redovni posetioci gej kluba Serija X u centru
Providensa, s vremena na vreme uzimali droge uglavnom
marihuanu i kokain, ali ponekad bi i us mrkavali heroin, ili gutali
halucinogena sredstva. Policijski izves taji u Banfordovom dosijeu puni
su izjava njegovih prijatelja, koji su tvrdili da Banfordovo s mrkanje

heroina polako poprima razmere Trejnspotinga. 19 Osim s to je od

mesec nog dz eparca koji je dobijao od roditelja i naknada za razne
povremene poslove, sa kojih je redovno otpus tan, njegovi prijatelji su
sumnjali da je Gejb svoju zavisnost, tako su rekli policajcima, plac ao
novcem zaraenim na druge naine ako shvata ta hou da kaem.
Gejb Banford? ree Keti u neverici.
Da. Banfordovi prijatelji su izjavili da bi se Gejb c esto sastajao sa
starijim mus karcima u Seriji X, naravno, uz nadoknadu za svoje
usluge. Postojao je i dvosmisleno sastavljen oglas na sajtu Mukarci
trae mukarce, koji su policajci povezali sa Banfordom kada su mu
pretraili kompjuter.
Ali zato misli da je imao veze sa Mikelanelom Ubicom?
Iako mu je, kada je umro, u krvi otkrivena velika kolic ina
heroina, izves taji sa autopsije govorili su da uzrok smrti Gabrijela
Banforda nije bila prevelika doza heroina, vec epinefrina u narodu
poznatog kao adrenalin.
Adrenalin? Ne razumem.
Saslus aj me. Banford je z iveo sa dva cimera u istoc nom delu
Providensa obojica su bili ili sauc esnici ili su u najmanju ruku
okretali glave od Banfordovog mahnitog koris cenja droga. Banford bi
se najc es ce uradio tu, u svojoj sobi, gde bi citiram policijske
izves taje po rec ima cimera, sedeo i kulirao uz muziku i umetnike
DVD-ove. Upravo u toj sobi ga je pronas ao jedan od cimera, kada se
narednog dana nije javljao na telefon. Policija je pronas la brojne
s priceve i razne vrste droga, sem heroina kokain, los esid, malo
gandz e ali nisu nas li nic ije otiske, osim Banfordovih i dvojice cimera,
koji su imali alibije u vreme mladic eve smrti. Policija je tumac ila
ogromnu kolic inu epinefrina u Banfordovom organizmu ili kao
samoubistvo ili eksperimentisanje sa drogama koje je krenulo
naopako. U izves taju sa autopsije stoji da je epinefrin bio u izuzetno
velikoj koncentraciji u mladic evom telu, ali da mu se nije moglo uc i u
trag. Verovatno je proizveden u kuc noj laboratoriji s to je moguc e
ako ima uputstvo.
I kakve to veze ima sa ubistvom Tomija Kempbela?
Juc e smo dobili konac ne rezultate autopsija Kempbela i Venika.
Iako su svi unutras nji organi bili izvaeni, uz malu pomoc drz avnog
medicinskog islednika uspeli smo da iz malih uzoraka tkiva izdvojimo

tragove visokokoncentrovanog epinefrina, kao i mes avine dijazepama

i ketamina, koja je mogla da posluz i kao sredstvo za omamljivanje.
Zvanic no, uzrok smrti Tomija Kempbela je src ani udar izazvan
prevelikom dozom visokokoncentrovanog epinefrina.
O moj boe!
Da. udno, zar ne?
Ali, Seme, zar to ne moz e da bude samo sluc ajnost? Hoc u da
kaz em, ako sam te paz ljivo slus ala, treba ti jos dokaza kako bi
povezao Mikelanela Ubicu s Banfordom, pored epinefrina i c injenice
da je bio gej? I zas to policija nije odmah pretpostavila da je Banford
mogao biti ubijen?
Nisu imali nikakve tragove, osim onoga s to su pronas li u
mladic evoj sobi. Nije bilo otisaka, nije bilo tragova borbe, nic eg
sumnjivog u njegovim imejlovima ili na kompjuteru nis ta s to bi
ukazivalo na osobenosti iz Banfordovog z ivota, kojih tada nisu bili
svesni. Banfordovi prijatelji su rekli policiji da je on c esto pric ao kako
c e se ubiti, i sve u sobi ukazivalo je upravo na to, ili moz da na sluc ajno
predoziranje nac in na koji je sedeo na krevetu ispod pokrivac a, DVD
plejer, koji je jos uvek bio ukljuc en, otvorena knjiga na njegovom
noc nom stoc ic u. Ali s to se tic e umes anosti druge osobe, Banfordovi
cimeri su posvedoc ili da su, kada su te vec eri stigli kuc i kada je
Banford vec bio mrtav u svojoj sobi zatekli ulazna vrata uredno
zakljuana, i nita nije delovalo neuobiajeno.
Znai da je moda bilo samoubistvo, ili sluajno predoziranje?
Moz da rekao je Sem Markam. Ali postoje dva zanimljiva
detalja na listi dokaza koja bi do danas sigurno pros la nezapaz eno ili
bi bila smatrana nevaz nim. Prvi je bio DVD pronaen u Banfordovoj
sobi u vreme smrti, DVD koji je sigurno gledao u trenutku kada je
overio DVD za koji su cimeri rekli da ga je ukrao iz knjiz are u kojoj
je kratko radio i iz koje je bio otpus ten tri nedelje ranije. Bio je to DVD
kakav je policija mogla da oc ekuje da c e nac i u njegovoj sobi sobi
nekadas njeg studenta istorije umetnosti i Dizajnerske s kole, koji je,
prema rec ima prijatelja, jos uvek doz ivljavao sebe kao deo klike
prosvetljene narkoticima.
Koji je to DVD bio?
Dokumentarac pod nazivom Mikelanelo: Autoportret.
Pobogu rec e Keti, a onda joj iznenada sinu: Seme, rekao si da

postoje dva detalja. Molim te, nemoj mi rec i da si mislio na otvorenu

knjigu sa Banfordove komode.
Da, Keti. Svez e objavljena tog prolec a. Prvo izdanje Dremea u
kamenu.
Keti je osetila kako joj se vrti u glavi, ali je usred sve konfuzije
uspela da primeti neloginost u Markamovom rezonovanju.
Cekaj malo. To s to pric as nema nikakvog smisla. Ako kaz es da je
Banford nekako upoznao Mikelanela Ubicu u klubu Serija X ili na
internetu, kako je, pobogu, ovaj psihopata doveo Banforda u vezu sa
mnom kako je saznao da je ovaj slus ao moja predavanja? Dec ko je
bio odsutan c itavog semestra, a napustio je Univerzitet Braun dve
godine pre svoje smrti.
Svestan sam toga.
I zas to bi Mikelanelo Ubica ukrao moju knjigu iz knjiz are u
kojoj je Banford radio? Zato bi je ostavio u Banfordovoj sobi?
Nisam rekao da je ubica ukrao knjigu.
Znai da je Banford ukrao i knjigu?
Upravo tako.
Seme, molim te. Zbunjena sam. Hoc es da kaz es da je Gejb
Banford ukrao i knjigu i DVD za Mikelanela Ubicu?
Ne, Keti rec e Markam skrenuo je pogled sa auto-puta i, po
prvi put otkako su krenuli, pogledao ju je u oc i. Hoc u da kaz em
sledec e: mislim da postoje velike s anse da je Mikelanelo Ubica
povezao Banforda s tobom tek nakon s to ga je upoznao. Moz da ga je
primetio u Seriji X ili je kontaktirao s njim preko interneta, moda ga
je c ak prvi put video u knjiz ari u kojoj je ovaj radio. Mogao je da ga
izabere iz mnogo razloga moz da je Mikelanela Ubicu Banford
izic ki privlac io, moz da je Mikelanelo Ubica smatrao da je Banford
olic enje preterivanja u danas njoj popularnoj kulturi, koju je on sam
toliko prezirao. Moz da nikada nec emo ni saznati, buduc i da je klub
zatvoren vec tri godine a Banfordov kompjuter davno unis ten. Ali ako
sam u pravu, mislim da je Mikelanelo Ubica svakako planirao da
ubije Banforda. Mislim da je, iz nekog razloga, izabrao ovog momka
da bi zadovoljio svoje bolesne tez nje moz da c ak i seksualne, na
poc etku ali ste mu ti i tvoja knjiga omoguc ili da shvati pravu prirodu
te z elje z elje ukorenjene u njegovoj homoseksualnosti. Moz da je u
tvojoj knjizi pronas ao paralelu izmeu svog odnosa sa Banfordom i

Mikelanelovog odnosa s Kavalijerijem. Ti si, Keti, bila ta koja ga je

uputila na njegov vii cilj.
Ne razumem.
Protekle nedelje, osim s to sam pretraz io seosko imanje u
Burilvilu, pregledao sam i imanje Kempbelovih na Voc Hilu, kao i
s ume oko jezera Blekamor u Kranstonu. U poc etku sam mislio da je
zajednic ko Kempbelu i Veniku to s to su oteti u blizini vode, ali onda
sam shvatio da sve tri oblasti, ukljuc ujuc i i farmu u Burilvilu, mogu
neometano da se posmatraju s najmanje jedne tac ke, relativno
udaljene: trem Kempbelovih s druge obale zaliva Foster, mesto u s umi
odakle je otet Majkl Venik sa suprotne obale jezera Blekamor, a
zabran u kome su boravile koze sa obliz njeg brda. To znac i da je
Mikelanelo Ubica mogao neometan da motri na svoje z rtve koliko
god je hteo. To znac i da je mogao da ih prouc ava i prilagoava svoje
planove njihovim navikama.
Kada sam saznao za Banforda, pretraz io sam okolinu njegovog
starog stana. I pogodi s ta sam otkrio? Istu stvar sigurnu
osmatrac nicu nekoliko blokova dalje, s koje se pruz ao odlic an pogled
na nekadas nju Banfordovu sobu na poslednjem spratu trospratnice.
To je znac ilo da je Mikelanelo Ubica mogao da zna kada je Banford
bio u svojoj sobi, ili jo vanije, kada nije bio u svojoj sobi.
Znac i da je ubica upao u stan dok je on bio odsutan? Znac i da je
bio tu kada se Gejb Banford vratio?
Ne znam, Keti, ali tragovi epinefrina i literatura o Mikelanelu u
oba sluc aja prevelika su sluc ajnost. Kada malo bolje razmislis , imalo
bi vis e smisla da je Mikelanelo Ubica saznao za tebe i tvoju knjigu
nakon s to je vec odluc io da ubije Banforda po onome s to znamo o
njemu, vrlo je izbirljiv kada traz i svoje z rtve, ne samo pratec i tvoju
knjigu vec pratec i i ono s to vidi kao sopstvenu, vec u svrhu. A sam c in
ubistva Banforda c injenica da je telo ostavljeno da lez i u sobi i da
nije postavljeno u neku odreenu pozu govori nam da u to vreme jo
uvek nije u potpunosti spoznao svoju misiju.
Trenutno imamo dve opcije o tome kako ste ti i Mikelanelo Ubica
povezani preko Banfordovog ubistva. Prva je da su se Banford i ubica
poznavali i bili u nekakvoj vezi, i da mu je Banford nekada spomenuo
knjigu, moz da i to da si mu ranije predavala. Druga opcija je da se
Mikelanelo Ubica pre ubistva nas ao u Banfordovoj sobi i da je

doz iveo nekakvo prosvetljenje. Da je video DVD i tvoju knjigu sasvim

sluc ajno i da je, u svetu svoje z rtve, iznenada razumeo zas to ih je
sudbina spojila. Imao je srec e, bas kao i mi kada smo naleteli na
Banfordov sluc aj dok smo proveravali tvoje studente. Vrlo je
verovatno da ubica nije imao pojma da je Banford bio tvoj student i da
je imao tvoju knjigu.
Zatim, tu je i noc ubistva. Buduc i da je Banford bio uraen
heroinom i ko zna jos c ime, Mikelanelo ubica je lako mogao da se
popne poz arnim stepenicama i savlada momka bez borbe. Ko zna,
koliko je bio drogiran, moz da je i sam Banford otvorio prozor da bi ga
pustio moz da je mislio da mu dolazi Zubic Vila ili tako nes to. Ali
hoc u da kaz em sledec e koliko sam ubeen da je Banford nekako
uputio Mikelanela Ubicu na tebe, toliko verujem da ovaj ne samo da
je bio prisutan kada je Banford umro vec da je lic no ubrizgao
adrenalin Banfordu dok ga je primoravao da gleda DVD o
Mikelanelu.
Zato bi primoravao Banforda da gleda DVD?
Da bi ga izvukao iz dremez a, naravno. Iz istog razloga
Mikelanelo Ubica koristi epinefrin da bi ubio svoje rtve.
Keti bledo pogleda Markama.
Kada nae telo lui najvie adrenalina? upitao je.
Kada smo uzbueni ne, kada smo uplaeni, naravno.
A ega se ljudi najvie plae?
Smrti, pretpostavljam.
Moguc e. Ali moz emo da tvrdimo i suprotno da je nas strah od
ivota vec i od bilo c ega s to smo u stanju da iskusimo, i da tako izaziva
luc enje najvec e kolic ine adrenalina. Na taj strah smo, meutim,
zaboravili; jer taj uz as jeste prolazan, ali je istovremeno toliko snaz an
da moz emo da se nosimo s njim samo ako ga zaboravimo. To je strah
napus tanja majc ine utrobe, strah koji dete osec a u trenutku kada se
rodi.
Da bi ljudska pamet sjaj to ukras ti je lijepoga lica i to na me sije
proniknut mogla... ree Keti odsutno.
...Mora umrijet prije Markam je dovrio citat.
To znac i da ubica hoc e da z rtve u trenutku smrti doz ive isto
prosvetljenje, da shvate ono s to je on shvatio. Kroz svoj strah oni se
ponovo raaju. Ruka Skulptora ih je probudila iz njihovog dremez a u

majinoj utrobi u kamenu.

Tako je. Tomi Kempbel je bio z iv kada mu je odsec en penis, kao i
kada mu je koz a ponova zas ivena. To znac i da je Mikelanelo Ubica
z eleo da mu pokaz e s ta je od njega nastalo, kako bi ovaj shvatio pravu
prirodu svog ponovnog raanja.
Vec ih je ubio, Seme iznenada rec e Keti. Pre nego s to mi je
poslao sonet Mikelanelo Ubica je ubio Gejba Banforda nekoliko
meseci ranije.
Jeste, Keti. To znac i da su sonet i citati predstavljali nes to vis e od
pokus aja da ostvari kontakt s tobom. Moz da Mikelanelo Ubica nije
z eleo samo da ti poruc i da je shvatio, vec je, na izvestan nac in, z eleo
da ti zahvali s to si mu pokazala zas to je z eleo da ubije Banforda, s to si
mu otkrila njegovu pravu svrhu svrhu koju je otkrio, kako je
smatrao, sticajem boanskih okolnosti.
Keti oseti kako joj trnci prolaze niz kic mu, ali ono s to joj je
Markam nakon toga ispric ao uplas ilo ju je vis e od svega s to je do tog
trenutka ula o Mikelanelu Ubici.
Pogres io sam, Keti. Moja pretpostavka da je jarac ubijen pre
Majkla Venika bila je pogres na, samim tim i pretpostavka da je ubica
napredovao pres avs i sa ubijanja z ivotinja na ubijanje ljudi. Trebalo je
da to shvatim odmah na poc etku, zato s to bi ubici jednostavno bilo
laks e da izvinjavam se zbog nac ina na koji ovo kaz em najpre
obezbedi gornju polovinu svog satira, a zatim pripoji donji deo,
jarc eve noge. Hoc u da kaz em da je Mikelanelo Ubica bio uveren u
svoje sposobnosti vajanja z rtava pre nego s to je oteo Kempbela i
Venika koje je nameravao da javno izloz i. Poneo sam se kao amater
jer nisam shvatio praktic ne prednosti ranije otmice Venika, jer mi je
razum bio pomuc en nac inom rada Mikelanela Ubice, koji se razlikuje
od svega s to sam ikada video. Zato mi trebas na ovom sluc aju, Keti,
treba mi tvoj uvid u Mikelanelov um kako bih mogao da uem u um
ovog ubice.
Uradic u sve s to je u mojoj moc i da ti pomognem, Seme izgovori
Keti pre nego to je imala vremena da razmisli o svojim reima.
Hvala ti rekao je Markam. Usledila je duga tis ina, koju je
remetio jedino slab s um toc kova trejlblejzera, dok su grabili put pred
sobom.
Rekao si nes to maloc as najzad rec e Keti. Rekao si da je ubica

vec siguran u svoje tehnike vajanja. Mislis li, Seme, da je bilo jos
z rtava Mikelanela Ubice? Da je ubio jos nekoga za ovih pet godina
izmeu Gabrijela Banforda i Majkla Venika samo da bi usavrs io i
razvio svoju tehniku? Ba kao umetnik?
Nadam se da gres im, Keti, ali ne mogu da izbacim iz glave slike iz
tvoje knjige slike Mikelanelovih ranijih skulptura; reljefe i manje
statue koje su nastale pre nego s to se proslavio svojom prvom
skulpturom u prirodnoj velic ini, svojim Bahom. I pored toga s to ubice
imaju takozvani period hlaenja, i pored toga s to je Mikelanelo
Ubica izuzetno prorac unat i strpljiv c ovek, pet i po godina je previs e
vremena da se preorijentis e sa ubistva nalik Banfordovom na ubistva
nalik Kempbelovom i Venikovom. Bilo je vaz no da z rtve izgledaju
identic no kao igure na Mikelanelovom Bahu, ali ako imamo u vidu
s ta se desilo Banfordu kao i Kempbelu, c ini mi se podjednako
vaz no, ako ne i vaz nije, bilo je buenje samih igura, ne samo
razumevanje poruke od strane javnosti. Jedino se nadam da nas ubica
nije z eleo jer je bio toliko strpljiv, toliko opsednut detaljima da je
rizikovao da ubije nekoga poput Tomija Kempbela radi stvaranja svog
Baha da se izlaz e riziku da bude uhvac en tokom eksperimentisanja
na svojim rtvama.
Onda je mogue da je i Gabrijel Banford bio samo eksperiment.
Ili to ili je bio deo vec eg plana, koliko se meni c ini, jos uvek
neodreenog u to vreme. Moz da nikada nec emo saznati da li je
Banford bio prva z rtva Mikelanela Ubice, ali po onome s to je Rejc el
Saliven otkrila dok je pretraz ivala baze podataka, najverovatnije je
bio prva z rtva ubijena epinefrinskom injekcijom u prethodnih deset
godina nije bilo izves taja o sumnjivim smrtima od prevelike doze
epinefrina.
Ali ako je Mikelanelo Ubica zaista razvijao svoju tehniku poput
umetnika rekla je Keti ako je u tajnosti eksperimentisao sa
adrenalinom i sredstvima za oc uvanje tela svih ovih godina, nema
nac ina da otkrijemo koliko je ljudi ubio pre Kempbela i Venika, pre
stvaranja svog Baha.
Toga se i plaim, Keti. Upravo toga se i plaim.

18.
Kancelarija terenske sluz be FBI-ja, Boston. Deset c asova i deset
minuta.
Bil Barel je sedeo za konferencijskim stolom, namrs teno gledajuc i
u svoju kafu. Trebala mu je cigareta mnogo mu je trebala ali nije
z eleo da izae i tako propusti uspostavljanje veze s Kvantikom.
Markam i profesorka istorije umetnosti su malo kasnili nesrec a na
prilazu Bostonu, rekla mu je Salivenova. Malo sree, pomislio je Barel,
jer je Ispostava u Bostonu c itavog jutra kuburila sa smetnjama u
video-prenosu nes to u vezi sa Sunc evim pegama, ili os tec enim
koaksijalnim kablom, rekao mu je tehnic ar. U svakom sluc aju, Barel
nije bio raspoloz en za prihvatanje los ih vesti. Jutros nji izves taj Rejc el
Saliven vesti o Gabrijelu Banfordu i tragovima adrenalina prilic no
ga je uznemirio. Uz to, glavni specijalni agent je osec ao da predstojec a
konferencija nec e biti nis ta bolja, jer iako je Sem Markam gajio nadu
da FBI istraz uje svega tri ubistva, Barel je imao los predosec aj da je
ovaj kuc kin sin, Mikelanelo Ubica, odgovoran za jos ubistava, pored
ubistava Banforda, Kempbela i Venika.
Izvini, Bile rekao je Markam dok je ulazio. Morao sam da
svratim do arhive da pokupim dokumenta neophodna za dr
Hildebrant. Keti, sea se glavnog specijalnog agenta Bila Barela?
Vis e ljudi sedelo je za velikim konferencijskim stolom, ali su samo
Barel i Rejel Saliven ustali kako bi je pozdravili.
Naravno rekla je Keti. Drago mi je da vas ponovo vidim. I vas,
specijalni agente Saliven.
Zovi me Rejel.
A mene zovi Bil ree Barel. Molim te, sedni.
Agent FBI-ja koga su predstavili Keti i c ije ime je istog trena
zaboravila ustupio joj je svoje mesto u dnu stola, i Keti i Markam
sedos e naspram Barela i Salivenove na zidu ispred njih nalazio se
veliki ekran. Keti iznenada primeti jos jednog c oveka koji je stajao
c etvoronos ke pozadina mu je virila iz ormana, koji se uklapao u
bezline ploe boje kestena kojima su zidovi bili obloeni.

 Molim vas da nam oprostite poc eo je Barel ali imamo

izvesnih tehnic kih problema od jutros. Hoc ete li nes to da popijete?
Kafu ili neto drugo?
Ne, hvala. Sem... hoc u rec i, specijalni agent Markam me je vec
ponudio.
Pretpostavljam da vam je takoe rekao s ta danas moz ete da
oekujete?
Da, jeste.
Odlino rekao je Barel. Pre svega, u ime Federalnog istranog
biroa, z eleo bih da vam zvanic no poz elim dobrodos licu. Takoe z elim
lic no da vam zahvalim na svoj vas oj pomoc i do sada, i na tome s to ste
pristali da saraujete sa nama u daljoj istrazi. Vas a pomoc u izradi
pro ila ovog ubice bila je neprocenjiva, Keti. Pretpostavljam da je Sem
iskoristio vreme u voz nji od Providensa kako bi vam ispric ao u kojoj
fazi se istraga trenutno nalazi? Da vam je saops tio novosti koje se tic u
vaeg nekadanjeg studenta Gabrijela Banforda i da postoji mogunost
da je on nekako bio povezan sa ovim psihopatom koga mediji nazivaju
Mikelanelo Ubica?
Da, jeste.
Rejc el je zaduz ena za taj deo istrage. Prouc avac e Banfordov
dosije u nadi da c e otkriti c vrs cu vezu z rtve sa ubicom zajednic ke
prijatelje, beles ke na internetu, tako nes to. Njen tim c e takoe ispitati
sve neres ene nestanke osoba na Rod Ajlendu i neposrednoj okolini od
Banfordovog ubistva do dananjeg dana sluajeve koji se tiu mladih
mus karaca koje je ovaj Mikelanelo Ubica mogao da kidnapuje i
koristi za svoje eksperimente pre nego s to je dos ao do Venika i
Kempbela.
Znas , Keti nadovezao se Markam serijske ubice svesno biraju
svoje z rtve iz odreenog drus tvenog sloja z rtve koje ispunjavaju
odreene kriterijume koji, iz bilo kog razloga, zadovoljavaju ubic inu
dublju psiholos ku motivaciju za ubistvom motivaciju koje je ubica
ponekad svestan a ponekad nije.
Tako je rec e Barel. A prema pro ilu koji ste ti i Markam do
sada napravili, osobenost Mikelanela Ubice je da ubija mlade
mus karce. Prema tome, Salivenova c e sa svojim timom posebnu
paz nju obratiti na nestanke mus kih prostitutki i lutalica za koje se zna
da su boravili na Rod Ajlendu i u okolini u proteklih s est godina. Ne

samo s to se Gabrijel Banford uklapa u ovaj pro il, jer znamo da je

poc eo da krade i da se prostituis e kako bi dos ao do novca za drogu,
vec su ovakve z rtve i najpogodnije za serijske ubice, buduc i da se
c esto seljakaju i da njihov nestanak najc es ce niko ne prijavljuje s to,
u nas em sluc aju, ne skrec e paz nju na Mikelanela Ubicu dok razvija
svoje vetine.
Da rekla je Salivenova. Kao s to vam je agent Markam
verovatno vec rekao, poc i c emo od pretpostavke da je, nakon ubistva
Banforda, Mikelanelo Ubica z eleo da usavrs i svoje tehnike oc uvanja i
oslikavanja svojih igura pre nego s to c e javnosti otkriti svog Baha,
gotovo s est godina kasnije. Meutim, nas drugi tim radi polazec i od
pretpostavke da je ubica vec poznavao tehnike balsamovanja, tako da
c e proveravati pogrebne zavode, mrtvac nice, preparatore i ostale koji
bi mogli da poseduju takva praktic na znanja, ali koji bi takoe imali
pristup hemikalijama neophodnim za oc uvanje les eva. Danas c emo
saznati preliminarne nalaze iz laboratorije FBI-ja u Kvantiku. Kada
budemo saznali kako je tac no ubica oc uvao tela Kempbela i Venika,
imaemo mnogo vie dokaza od kojih emo moi da krenemo.
Sve je spremno, s efe rec e c ovek c ija je zadnjica virila iz zida.
Keti ga je prepoznala bio je to onaj isti tehnic ar sa Voc Hila, koji joj
je tog dana obezbedio laptop.
Barel klimnu glavom i veliki ekran pred njima istog trenutka oz ive
na ekranu su se videla dva c oveka za stolom, jedan u odelu, drugi u
belom laboratorijskom mantilu.
Sada imamo sliku, gospodo ree Barel. Kako je kod vas?
U redu je, Bile odgovori ovek u odelu. Odlino vas vidimo.
Dobro je. Poznajes sve ljude ovde, Alane, ali hoc u da ti
predstavim dr Ketrin Hildebrant. Pristala je da nam se pridruz i kao
konsultant na sluaju i pomagae Semu u Providensu. Keti, ovo je Alan
Gejts, s ef Jedinice za bihevioristic ku analizu 2 u Kvantiku. Pored njega
je dr Gilbert Moris. On je s ef Hemijskog odeljenja u Nauc nim
analizama u laboratoriji FBI-ja.
Dva oveka klimnue glavom u znak pozdrava.
ta imamo, gospodo?
Ranije sam razgovarao sa specijalnim agentom Markamom, Bile
rekao je s ef Jedinice Alan Gejts, c ovek u odelu. Obavestio me je o
najnovijim otkric ima, tako da c u mu prepustiti ostatak konferencije.

Od ovog trenutka, sa nas e strane, Sem vodi istragu. On ima ogromno

poverenje u vas tim naroc ito u Salivenovu, koja je izvanredno
saraivala s Nacionalnim centrom za analizu krvnih delikata.
Odlino rekao je Barel. Doktore Moris?
Hvala, Bile. Naloz eno mi je da vam prenesem da c e nauc nici iz
Jedinice za prac enje dokaza do kraja dana podneti vas oj kancelariji
svoj izvetaj o postolju skulpture i panju.
Dobro.
Kada je u pitanju Nauc na analiza, jedan od mojih saradnika u
ovom trenutku priprema presek nalaza o svim podjedinicama, ali ja u
vam dati pregled svega s to smo do sada otkrili. Covek u belom
mantilu poc e da lista gomilu papira. Prvo, u plastic noj smes i
koris cenoj za pravljenje lavlje koz e, pehara i perika z rtava otkrili smo
samo tragove polimera marke medik skalpt, vrste koja se lako moz e
kupiti preko interneta i u mnogim specijalizovanim prodavnicama u
vaoj oblasti.
Dobro rekao je Barel. Ve sam poslao ljude da to istrae.
Jedinica za toksikologiju, u saradnji sa drz avnim patologom na
Rod Ajlendu, potvrdila je da je uzrok smrti Tomija Kempbela zaista
bila visoka koncentracija epinefrina pronaenog u njegovom tkivu.
Pre pet godina bi nam to verovatno promaklo, Bile, buduc i da
hemikalije koje ubica koristi u procesu oc uvanja tela znac ajno
menjaju c elijsku strukturu. Meutim, nismo uspeli da izdvojimo
dovoljno c ist uzorak epinefrina da bismo mogli da ga povez emo sa
odreenim izvorom. Isti je sluc aj sa dijazepamom i ketaminom.
Obavetavaemo vas kako napredujemo.
U redu.
Ovde u Kvantiku smo uspeli da ustanovimo da ubica koristi
tehniku oc uvanja tkiva poznatu kao plastinacija proces zamene
tenosti i lipida u telu polimerima.
Plastinacija? upita Barel.
Tako je. Proces anatomskog oc uvanja sve zastupljeniji s irom
sveta, otkrio ga je krajem sedamdesetih nemac ki nauc nik dr Ginter
fon Hagens. U poslednjoj deceniji organizovane su brojne izloz be
njegovih Svetova tela, ali u skorije vreme slic na predstava u
organizaciji jedne kineske kompanije izazvala je mnogo paz nje i
kritika. Detalji se nalaze u mom izves taju, ali glavne karakteristike

nemac ke i kineske izloz be su iste nekoliko odranih, delimic no

seciranih les ina postavljenih u realistic ne poloz aje i izloz enih
pogledima javnosti. Posebno plastinirani delovi tela prodaju se
medicinskim i veterinarskim kolama irom sveta, i veoma su skupi.
Sta ti mislis , Alane? Moz da je nas c ovek ranije studirao
medicinu? Moda je nekada radio za neku od ovih kompanija?
Moz da rec e s ef Jedinice Gejts. Ali, na nas u veliku z alost,
informacije o procesu plastinacije dostupne su na internetu. Bilo ko sa
elementarnim poznavanjem hemije i z eljom kao i vremenom i
nac inom da zadovolji tu z elju mogao bi, uz malo vez be, da
samostalno ovlada njome.
Tako je rec e dr Moris. Izgleda da je ubica oc uvao tela tako
s to je najpre izvadio unutras nje organe, a zatim premazao tela
rastvorom formaldehida. Potom su tela potapana u kadu punu
acetona, koji bi na temperaturi ispod nule izvukao vodu iz c elija, a
zatim bi ga te iste c elije apsorbovale. Sledec e je potapanje u tec ni
polimer, u ovom sluc aju silikonsku gumu. Pos to bi se stvorio vakuum,
aceton bi prokljuc ao i ispario na relativno niskoj temperaturi, s to bi
omoguc ilo tec nom polimeru da zauzme njegovo mesto. Tako
obraena tela ubica bi napunio i postavio na ramove u z eljenom
poloz aju najverovatnije pomoc u z ica i kuka ostavljajuc i ih da se
osus e. Imaj u vidu, Bile, da plastika mora da se uc vrsti, s to je ubica
postigao koristei vatru ili ultraljubiasto svetlo.
Gospode boe ree Barel.
Da rec e Gejts izgleda da je nas momak prilic no razvio svoj
posao. Ima veliki prostor nazovimo to ateljeom u kome radi.
Sigurno ima i mnogo novca. Pretpostavljam da neki delovi opreme
kao s to su ultraljubic aste lampe i kada sa vakuumskim poklopcem,
neophodna za potapanja u aceton i polimer nisu preterano zahtevni,
ali vreme neophodno za eksperimentisanje, kao i vreme potrebno da
se oc uva svako telo, c ak i u idealnim uslovima, zaista je iscrpljujuc e
po naoj proceni, izmeu osamsto i hiljadu i dvesta radnih sati.
Dakle, traz imo c oveka koji ima mnogo slobodnog vremena?
Verovatno dobro situiranog?
Verovatno rekao je Gejts. Ako pogledamo koliko je vremena
pros lo od Kempbelovog nestanka do pronalaz enja tela na Voc Hilu,
videc emo da su u pitanju svega tri meseca. Ma koliko slobodnog

vremena da je imao, nas momak se u poslednje vreme nije bas

naspavao.
U sobi zavlada tiina.
Kupovine ili krae vec ih kolic ina acetona oglasi se Gejts kao i
silikonske gume neophodne za proces plastinacije bic e dobra polazna
tac ka za nas e timove istraz itelja. Mi c emo se pobrinuti za taj deo
istrage.
Barel klimnu glavom.
Zatim ponovo poc e dr Moris Odeljenje za ispitivanje
polimera i boja otkrilo je u nas oj bazi podataka mes avinu boja
identic nu onoj na skulpturama Kempbela i Venika mes avinu akrilnih
auto-lakova marke starfajer, ukljuc ujuc i osnovne boje i zavrs ne
premaze. Kao s to je bio sluc aj s plastikom, i ove materijale moguc e je
pronac i u velikom broju prodavnica, kao i na internetu. Boja je
nanos ena na tela u vis e slojeva, pomoc u nekakvog rasprs ivac a.
Meutim, jedan od sastojaka boje bio je i beli prah, za koji smo kasnije
utvrdili da je zapravo mermer.
Mermer? upita Barel. Mislite, kao mermer od koga se prave
skulpture?
Upravo tako, Bile. Kompaktan, metamorfni kamen kalcitne
osnove, molekularnog sastava, boje i c vrstine identic nih kamenu
izvaenom iz jednog posebnog kamenoloma u Italiji.
Karara ree Keti odsutno, i pomalo impulsivno.
U pravu ste, dr Hildebrant rekao je Gilbert Moris. Mermer
pronaen u boji nesumnjivo je iskopan u Karari, u Italiji.
Kako si znala da je Karara, Keti? upitao ju je Barel.
Pa poc ela je Karara je malo mesto u Italiji, oko sto
kilometara severno od Firence. Mermer koji je tamo iskopavan bio je
omiljen skulptorima jos u starom Rimu, i mnogi veliki spomenici u
gradu isklesani su bas od njega kao i brojne skulpture u periodu
renesanse. Mikelanelo je vis e cenio mermer iz Karare od onoga iz
njegovih vlastitih kamenoloma u Pjetrasanti, zbog njegove lepote i
postojanosti. Upravo je od blokova iz Karare Mikelanelo isklesao
svoja najpoznatija remek-dela.
Da li kamenolom i danas radi? upitala je Rejel Saliven.
Radi. Koliko ja znam, mermer iz Karare se jos uvek smatra
najboljim, i statue isklesane u njemu izvoze se s irom sveta. Meutim,

veoma je skup.
Dakle rec e Barel izgleda da se ovaj Mikelanelo Ubica
izuzetno namuc io i istros io ne samo da bi uhvatio Tomija Kempbela za
svog Baha vec i da bi nabavio mermerni prah iz Karare. Ovo je zasada
najbolji trag koji imamo. Salivenova, pos alji nekoga da pregleda sve
podatke o uvozu mermera iz Karare na Rod Ajlend. Pokus aj da does
do dokumentacije trgovaca koji uvoze iskljuc ivo mermerne statue iz
Karare.
Hou.
Takoe bi trebalo da proveris da li je bilo prijavljenih kraa
mermernih statua u ovoj oblasti tokom poslednjih s est godina. Moz da
je nas c ovek na taj nac in dos ao do mermera ukrao statuu ili nes to
slino i sam je smrvio.
U redu.
Dok je dr Moris nastavljao svoj izves taj o svojstvima metala od
koga je sac injen ram statue, Keti s nelagodom pogleda prema Semu
Markamu. S papirima iz ispostave u Providensu, Markam je sa sobom
poneo i primerak Dremea u kamenu. Nije mogla da vidi koju je
stranicu okrenuo, ali je tac no znala s ta je traz io. Kao da joj c ita misli,
Markam podie pogled i nae se oi u oi s njom.
Mislim da dr Hildebrant z eli nes to da kaz e rekao je. Izvoli,
Keti. O Mikelanelovom Bahu, zar ne?
Da ree Keti i prostorijom je momentalno zavladala tiina.
Iako je Mikelanelo svoje najpoznatije skulpture isklesao u
mermeru iz Karare, za Baha je iskoristio blok rimskog mermera.
Drugim reima, mermer koji nije iskopan u Karari.
Pa? upitao je Barel. Keti se okrenula prema Markamu, koji joj
je, klimajui glavom u znak razumevanja, uzvratio osmehom.
Nastavi, Keti.
Pa rekla je s obzirom na sve s to smo do sada saznali o
Mikelanelu Ubici kako je opsednut detaljima, kako je z eleo da
otelotvori svog Baha u istorijskom miljeu originala deluje mi c udno
da svesno i pogres no koristi prah mermera iz Karare kada su mu bile
dostupne druge, jeftinije vrste rimskog mermera slabijeg kvaliteta.
Ne razumem rekao je Barel. U c emu je zapravo razlika? Tip
je oc igledno toliko opsednut Mikelanelom da z eli da koristi
mermerni prah iz Karare jednostavno zato s to je to bio Mikelanelov

omiljeni kamen. Moz da je z eleo da prevazie original da izradi svog

Baha od boljeg materijala nego to je to uradio Mikelanelo.
Dr Hildebrant pokus ava da kaz e pritec e Markam u pomoc da
Mikelanelo Ubica to ne bi uradio.
Zato?
Zato s to bi, prema onome s to znamo o ovom tipu, da je od
poc etka planirao da nabavi mermerni prah za svog Baha, svakako
nabavio materijal koji je koristio i Mikelanelo za svoj original. Dr
Hildebrant hoc e da kaz e da je Mikelanelo Ubica koristio mermer iz
Karare najverovatnije zato s to ga je imao odranije verovatno je
planirao da ga upotrebi za nes to drugo. Za nes to c emu bi vis e
odgovarao.
Za ta? upita Bil Barel.
Markam je podigao svoj primerak Dremea u kamenu, tako da su
Keti i svi ostali u prostoriji mogli da vide na kojoj stranici se zaustavio.
Ba kao to je Keti sumnjala.
Sem Markam je podigao sliku Mikelanelovog Davida.

19.
Tog popodneva Skulptor je ponovo bio Kristijan. U drus tvu dama
predstavljao bi se kao Majk ili Majkl, ponekad Anelo ali pos to se
nas ao u mus kom drus tvu, bic e Kristijan. Skrac eno Kris. Da. Moralo je
da bude Kris lepe je zvualo, a svakako je vie odgovaralo.
Kris.
Kris, Kris, Kris.
Kris je sedeo u svojoj tojoti kamri otprilike tri bloka dalje od
hotela Providens, gde je trebalo da se sastane sa Na oku 17. Odatle
je Kris imao otvoren pogled na Kenedi Plazu, gde je uskoro trebalo da
se pojavi njegov kompanjon. Poruc io je Na oku 17 da c e mu se
bogato revans irati za to s to je morao autobusom da doe c ak iz
Bostona i predstavio mu se kao biznismen iz Njujorka koji je dos ao u
Providens samo na jednu noc i da je Na oku 17 upravo ono s to mu
treba. Na oku 17 je rekao Krisu da mu je pravo ime Dz im; rekao mu
je da ima dvadeset jednu godinu, ali po slikama, bez majice i ostalog,
zaista se c inilo da ima s esnaest ili sedamnaest najverovatnije
hispanoamerikanac; vitak, ali ne previs e mrs av savrs enih proporcija
za Skulptorov naredni projekat. Naravno, Skulptor nis ta nije mogao
pouzdano da zna dok se uz ivo ne sretne sa Na oku 17. Ipak, c ovek
koji je sebe danas nazivao Kris bio je vis e nego zadovoljan svojim
izborom.
Istina, sa z enama je bilo tez e, ni Majkl ni Anelo nikada zapravo
nisu u potpunosti razumevali z ene nikada nisu znali s ta zaista
dobijaju, iako su njih najpre sretali uz ivo, kada su ih kupili sa ulica
juz nog Providensa. U to vreme Skulptorova ves tina nije se mogla
meriti sa onom kojom je vladao danas; nije umeo da sakrije svoju IP
adresu dok je kupovao svoj materijal na internetu, bilo je to kao da
kupuje odec u u GAP-u. U sus tini, Skulptor je u to vreme bio tek malo
vie od amatera.
Sada je, meutim, skoro s est godina nakon s to je u Seriji X uoc io
anela u crnom, skoro s est godina nakon s to ga je pratio, posmatrao i
oslobodio iz dremez a, da, skoro s est godina nakon s to je gotic ar po

imenu Gejb spojio njega i dr Hildi, Skulptor bio vie nego utreniran.
Covek po imenu Kris bio je odus evljen kada je ugledao Na oku
17 kako izlazi iz autobusa na Kenedi Plazi i krec e prema hotelu.
Skulptor osloni lakat na vrata automobila i obazrivo podiz e
minijaturni dvogled nije se plas io da bi ga neko mogao videti na
svetlosti dana. Prozori njegove tojote bili su zatamnjeni, a registarske
tablice bile su laz ne bio je gotovo neprimetan u moru automobila na
glavnim ulicama Providensa. U trenutku kada je Na oku 17 pros ao
tik pored njegovog plavog kamrija, krec uc i se prema hotelu s rancem
na leima, Kris samo s to nije zaplakao. Skulptor je odlic no izabrao
svog Isusa svojom velic inom savrs eno c e pristajati njegovoj Mariji.
Istina je da njegova Marija jos uvek nije bila kompletna, ali za to c e se
pobrinuti ovog vikenda, dok se materijal za Isusa bude krc kao u
bolnikoj kadi od nerajueg elika u njegovoj garai.
Pijetu c e sklopiti mnogo brz e nego Baha bic e potrebno znatno
manje planiranja, jer mu za Pijetu nec e biti neophodan tes ko dostupan
materijal kao za Baha. Sada kada je privukao paz nju celog sveta, kada
su svi poc eli da se bude iz svog dremez a, Skulptor je shvatao da moz e
da koristi i pristupac nije materijale jeftin materijal, koji c e
podjednako dobro posluiti.
Osim toga, najvaz niji deo Pijete ticao se dr Hildi. O da, nekako c e
morati da joj zahvali na pomoc i koju mu je pruz ila; morac e da joj
pokaz e koliko joj je zaista zahvalan, i to tako s to c e joj pruz iti nes to
vis e od jednostavne posvete na postolju statue to mu je sada
delovalo glupavo. Skulptor jeste mrzeo internet, mrzeo je televiziju i
medije, ali mu je od poc etka bilo jasno da c e neizostavni deo njegovog
posla biti i svakodnevno prac enje prodaje Dremea u kamenu i drugih
knjiga o Mikelanelu, kao i prac enje kako raste zainteresovanost
javnosti za umetnika u celini preko dokumentaraca na nauc nim
kanalima, c lanaka u novinama, kontakt emisija, interneta itd. Iako dr
Hildi jos uvek nije dala nijedan intervju, iako nije javno govorila o
svojoj knjizi, Skulptor je bio ushic en lavinom uspeha koju je izazvao
njegov Bah uspeha koji je velikim delom bio zasluga stare dobre dr
Hildi, to su znali samo Skulptor i moda FBI.
Da, rec e Kris sebi dok je startovao motor. Bie vremena da joj
zahvalim. Tome slui ovaj vikend.
Ponovo usredsreen na svoj plen, Kris je pustio Na oku 17 da

nestane u sporednoj ulic ici pre nego s to se ukljuc io u saobrac aj i

napravio krug oko bloka ne bi li ga presreo. Ubacio se na prakingmesto na uglu i podesio retrovizor pros ao je rukom kroz svoju plavu
kosu i namestio naoc are za sunce dok je c ekao da mu mladic na
trotoaru prie.
Dime? ree Kris, sputajui prozor.
Na oku 17 se zaustavio preplaen, zakiljio je.
Majkl i Anelo su vec videli takav pogled kod z ena taj crveni,
gladni pogled oc ajanja, sumnjic avosti i los eg rasuivanja. Prema
fotogra ijama Na oku 17, Kris je zakljuc io da mladic nije voleo igle
onako kako ih je voleo gotic ar po imenu Gejb, ili neke od z ena koje je
nalazio u juz nom delu Providensa. Naravno, nec e biti siguran sve dok
ne dovede Na oku 17 u svoju garaz u, ali nadao se da c e, ako je Na
oku 17 voleo igle, tragovi biti na zadnjoj strani nogu, kao kod ena.
Mada, te ene su ionako predstavljale lo materijal.
To sam ja, Dime. Kris.
Svetlost je zaiskrila u mladic ebim oc ima. Instinktivno je pregledao
ulicu, a zatim bacio brz pogled na Krisove registarske oznake. I z ene
su to radile.
O, moj boz e rec e Kris dok se Na oku 17 pribliz avao prozoru.
Tako mi je drago s to sam naleteo na tebe pre nego s to si us ao u
hotel. Hteo sam da ti ostavim poruku na recepciji, ali si mi us tedeo
vreme. Sjebali su mi rezervaciju. Znam da sam ti rekao Vestin, ali
ipak u prenoiti u Meriotu. To je u Ulici Orms. Upadaj.
Na oku 17 jos jednom je pregledao ulicu instinktivno,
sumnjiavo.
Ili da se naemo tamo rec e Kris, smes ec i se. Prilic no je
daleko, tako da e morati da uhvati taksi. Ti odlui.
Na oku 17 oklevao je samo sekund, a zatim brzo obis ao oko
automobila i us ao na mesto suvozac a ranac je spustio na zadnje
sedite.
Zatim su krenuli.
Moram da ti kaz em, Dz ime poc eo je Kris nakon nekoliko
trenutaka. Uivo izgleda mnogo bolje nego na fotografijama.
Na oku 17 se blago nasmes io. Kris je mogao da primeti da je
mladic nervozan; znao je da c e uskoro poc eti da mu pric a kako je nov
u ovome moz da c ak i izjavi da mu je ovo prvi put, kao s to su rekle

neke od z ena. Ali bas kao s to su Majkl i Anelo bili dovoljno pametni
da znaju da z ene ne govore istinu, Kris je takoe bio dovoljno
pametan da to uvidi ako mladic krene s tom pric om, najverovatnije
e slagati.
Kris se zaustavio na semaforu pred naplatnom rampom Kranston,
auto-put 10.
Bio je prvi na redu.
To je bila srea.
Bio si nekad tamo? upitao je Kris, pokazujuc i prstom pored Na
oku 17 u pravcu trnog centra Providens Plejs.
Nekoliko puta ree mladi.
Mogu da ti kupim neto lepo, kada zavrimo.
Na oku 17 se ponovo nasmeio ire, oputenije.
Upalilo se zeleno svetlo. Kris se uputio prema rampi.
Idemo u Kranston? upitao je Na oku 17.
Vidis putokaz za onaj nov butik tamo gore? odgovori Kris. U
trenutku kada je Na oku 17 ispruz io vrat kako bi pogledao kroz
prozor neoprezno izlaz uc i svoju vratnu z ilu Skulptor je munjevito
napao svoju metu.
Zvuk repetiranja pis tolja uplas io je mladic a vis e nego bol od uboda
i on automatski poe rukom prema vratu prsti mu se sklopis e oko
strelice u isto vreme kada je uhvatio pogled svog napadac a. Ali s teta je
vec bila nac injena, i pre nego s to c e se oc i Na oku 17 sklopiti,
Skulptor je u njima mogao da vidi turoban odsjaj spoznaje, straha.
Zatim se dec ak onesvestio sklupc avs i se i c vrsto utonuvs i u san
na suvozaevom mestu i pre nego to je Skulptor stigao do auto-puta.
Skulptor je izvukao strelicu iz mladic evog vrata, skinuo svoju
periku i naoc are i sve gurnuo ispod sedis ta. Pogledao je u retrovizor,
prelazei rukom preko svoje obrijane glave.
Ponovo je bio Skulptor. I ponovo se smes io; jer Skulptor je znao da
c e se Na oku 17 sledec eg puta probuditi u zagrljaju boz anstvenog
osloboenja.

20.
ta te mui, Keti?
Bilo je kasno po podne i bili su zaglavljeni u guz vi na raskrsnici
puteva 93 i 95 jedva da su pric ali otkako su zavrs ili videokonferenciju, papirologiju i poduz e Ketino upisivanje u registar
zaposlenih.
Citav z ivot pros aputa Keti iznenada. Citav svoj z ivot posvetila
sam Mikelanelovim delima. A sada nikada vis e nec u biti u stanju da
pogledam njegove statue, odrz im predavanje nec u biti u stanju ni da
razmiljam o njemu kao do sada a da ne pomislim na...
Potok suza prekinuo je Ketinu ispovest. Dok se trejblejzer sporo
kretao, Markam joj pruz i ruku. Prihvatila ju je osec ala je kako joj se
prsti tope unutar njegove ake.
ao mi je bilo je sve to je agent FBI-ja izgovorio.
Ali za Keti Hildebrant to je bilo dovoljno. Do momenta kada se
trejlblejzer provukao na auto-put 95 i ostavio guz vu za sobom, Keti je
ve prestala da plae.
Ostatak vonje do Kranstona protekao je u tiini.
Sem Markam, meutim, nije putao Ketinu ruku.
Sutra letim za Vas ington rekao je, dok se parkirao pred kuc om
Polkovih. Zbog poslovnih obaveza, a moram i da pokupim svoje
stvari vrac am se u ponedeljak pre podne. Nas i ljudi te jos uvek
c uvaju, ali hoc u da me zoves ako ti bilo s ta zatreba. Cak i ako samo
eli s nekim da razgovara. Okej, Keti?
Samo ako mi obea da e i ti uraditi isto.
Markam se nasmeio.
Obeavam ti.
U redu. I ja tebi obeavam.
Tada je Keti uradila nes to s to nikada ranije u svom z ivotu nije:
svojevoljno, bez c ekanja da se to od nje zatraz i, nagnula se i poljubila
mukarca u obraz.
Hvala ti, Seme rekla je, a zatim je otila.
Tek kada je us la u dom Polkovih i kada ju je Dz enet upitala kako

joj je pros ao dan, Keti shvati s ta je uradila. I u istom trenutku kada je

stidljiva profesorka istorije umetnosti poc ela da se kikoc e, Sem
Markam je bacio pogled na svoje lice u retrovizoru automobila u
pokretu.
Jo uvek je crveneo.

21.
Izai iz svog dremea, o sine Boji.
Zato Tata pria na engleskom?
Sedamnaestogodis nji begunac iz Virdz inija Bic a se nasmejao
srec an jer se vratio kuc i. Ali iz nekog razloga krevet mu je tog jutra
bio tvrd i hladan, i mogao je da oseti udare svog srca kako se odbijaju
o...
Pod autobuske stanice. Ponovo sam zaspao na stanici.
Pol Himenez otvori oc i sjajna svetlost iznad njega naterala ga je
da zamirka.
Ne, pomislio je. Neto drugo. Ne mogu da se probudim.
Loe sranje uo je sebe kako apue. Eliote, smrade...
Ali onda se Pol Himenez setio da on i Eliot vis e ne razgovaraju
nije ga video vis e od s est meseci, jos otkako su ga drotovi pokupili
zbog krae onih c ekova. A Pol nikada nije ni uzimao ta sranja kao s to
ih je Eliot uzimao prestao je potpuno da ih uzima. Imao je srec e da
ga pre skoro godinu dana neki lik koga je upoznao u gradskoj
biblioteci svog prvog dana u Bostonu, pre skoro godinu dana, upozori
u vezi s koris cenjem tih gluposti; lik koji se nasmes io tako da mu se
video zlatan zub, kada je c uo da je Pol c ist; lik koji mu je ispric ao kako
klinci poput Pola mogu dobro da zarade dole na Ulici Arlington, sve
dok su isti.
Ali ako poc nes opet da se radis tim sranjem rekao je lik gotov
si, sine. Niko nec e da daje tolike pare za dz ankija. Svez i c ist. Zapamti
to.
Polove oc i se s irom otvoris e, i u svetloj izmaglici momak iznenada
shvati da se ne nalazi na podu autobuske stanice; nije c ak lez ao ni na
podu kod Brajana onom hladnom drvenom podu na kome je
nekoliko poslednjih meseci noc io sa svojim prijateljima, na kome je
jedanput bubas vaba pokus ala da mu se uvuc e u uvo. Ali je lez ao da,
mogao je da oseti dodir hladnog c elika na svojim leima i zadnjici. I
bio je grogi, osec ao je da ne moz e da se pomeri sigurno je neim
uraen. Opet, u isto vreme osetio je kako mu srce pod ovim jakim

svetlom energino lupa u ritmu...

Muzike? Neko mi je ubacio neto u klubu? Leim na podu nekog
toaleta u kineskoj etvrti?
Polu se na trenutak uc ini da moz e da vidi podijum za igru, svetla
koja padaju na momke s koledz a neki od njih hoc e besplatno, neki
traz e novac da bi iskes irali svoj aberkrombi i i. 20 Sve se svodilo na
isto.
Smradovi sa rufijem. 21
Tako je zac uo se mus ki glas glas koji je Pol odnekud
prepoznao. Istupi iz kamena.
Pol pokus a nes to da kaz e, ali ga je grlo uz asno bolelo kao da je
progutao c as u punu igala. Onda oseti tup udar, ubod u podlakticu.
Srce mu je lupalo jac e nego onda kada je priznao Tati da voli
dec ake; jac e nego onda kada ga je Tata zakljuc ao u hotelskoj sobi sa
onom prostitutkom, nadajuc i se da c e izac i iz sobe kao mus karac; jac e
nego onda kada ga je Tata odvezao do autobuske stanice, kupio mu
kartu do Bostona i rekao mu da se nikada vis e ne vrati kuc i. Ovi
otkucaji srca bili su drukc iji jac i, bolniji otkucaji koje je mogao da
oseti u vrhovima svojih prstiju, koji su pretili da eksplodiraju.
Gde sam ovo? upitao je Pol drhtavim glasom. Belina pred njim
formirala je pravilan pravougaonik.
Sigurno u Strandu, pomislio je usranom bioskopu u c ijim
zadnjim redovima je, kao Dz im, obraivao svoje mus terije, s gutanjem
ili bez njega svejedno, jer bi u oba sluc aja deset procenata svakako
is lo upravniku. Ali to je bilo pre nego s to je poc eo da koristi
kompjuter u biblioteci; to je bilo pre nego s to je razvio svoj posao
preko mrez e gde je prava lova lez ala. Tac no, jos uvek bi ponekad
izaao na Ulicu Arlington, ali samo kratko; samo kad...
Ne, pomisli Pol. Nisam u Strandu, ekran je bio previs e jasan,
previs e blizu njegovog lica u ovoj tami. A onda je Polova c ula udario
nalet sec anja slike su ispunjavale njegov um kao s to voda ispunjava
balon.
ovek u automobilu. Krupan ovek u odelu. Kris. Lepo je krenulo.
Poverovao je nevinom Dimu. Onda me je pljunuo ne, utinuo mi je
vrat; smejao mi se kada sam...
Pol je instinktivno pokus ao da se uspravi, pokus ao je da se odvoji
od hladnog c elika pod sobom ali nije mogao da pomeri glavu, nije

c ak mogao ni da je okrene u stranu. Osetio je i nes to na ramenima

nes to dlakavo s to je izazivalo svrab. Pol je pokus ao da podigne ruke,
ali su mu zglobovi bili privezani; iako nije mogao da vidi svoje grudi,
butine ili c lanke, u trenutku je shvatio da ga je c ovek po imenu Kris
privezao za nekakav sto.
Golog.
Konano se i to desilo, Pomisli Pol, dok se premis ljao s ta mu je
initi. Konano sam naleteo na ludaka.
Tokom godine provedene na ulicama Bostona, Pol je svakako sreo
mnogo c udaka c ak je jednom dozvolio jednom momku da Dz imu
navuc e pelene i da ga is iba kais em. Verovatno je trebalo posle toga da
ode pravo u bolnicu, ali dobio je toliko love te vec eri da je mogao sebi
da kupi nekoliko nedelja odmora kod Brajana, pre nego s to ponovo
izae na ulicu. Ali sada nes to stvarno nije bilo u redu. Nec im su ga
na iksali mogao je to da oseti u grudima, u rukama i nogama, snaz no
je udaralo, bolno je udaralo.
Morao je da misli. Brzo.
Otvoren sam za sve, ljubavnic e rec e kao Dz im. Ali prvo
moras da mi kaz es s ta je s ta. Upali svetla da mogu da te vidim, bejbe.
Polov glas je delovao os tro, jasno, ali kao da je nestajao odmah pred
njim kao da ga je tama uvlac ila. Onda je ekran iznad njega najednom
oiveo.
Pred Polovim oc ima lebdela je slika skulpture prljavobeli
mermer nasuprot okolnoj tmini levitirao je na nekoliko centimetara
iznad njegovog lica. Pol ju je odmah prepoznao. Bili su to Isus i Devica
Marija, sa vrha ormana njegove majke; mala bela igura koju je imala
otkako se rodila koju on nikada nije smeo da dira; ona koju je
posmatrala tokom svojih molitvi.
Pijeta, ree Pol u sebi. Tako ju je zvala. Pijeta.
Bila je to Marija, obuc ena u ogromnu odoru, koja je posmatrala
Isusa tek skinutog sa krsta dok joj je lez ao na rukama istog onog
Isusa koga je Pol nebrojeno puta posmatrao dok su mu roditelji bili na
poslu. Momentalno ga preplavis e sec anja: isprva neobic no uzbuenje;
zatim, kada je bio stariji, krivica koju je osetio gledajuc i Hristovo telo
bukvalno nago telo zbog koga je vec u s estoj godini osec ao c udan
nadraaj u svojim pantalonicama.
Kapiram te rekao je Pol, rekao je Dz im. Ovo te pali, to je kul.

Ali da prvo popric amo o poslu kako bismo kasnije uz ivali u njemu.
Vai, ljubavnie?
Pst ponovo se zau glas. Gledaj u ekran, o sine Boji.
Pol je znao da je to Kris tip iz kola, tip sa interneta. Poc eo je da
panic i mozak mu je radio podjednako brzo kao i srce. Morao je da
ostane miran, morao je jasno da misli, morao je da se izbori s
govnarom koji ga je navukao. Utom se iznenada slika skulpture
promenila, i u krupnom planu se nae Isusovo lice.
Tako je rekao je Kris iz tame, negde sa Polove desne strane.
Izai iz svog dremea, o sine Boiji.
Kao s to je i Tomi Kempbel pokus ao dok je lez ao na stolu za
autopsiju tri meseca ranije, i Pol Martinez pokus a da okrene glavu, da
ugleda odakle dolazi taj glas, ali mogao je da vidi samo sliku pred
sobom, koja je sada prikazivala krupni plan Isusovog lica. Bas kao s to
ga je Pol pamtio, moz da jos bolje sa mnogo vie detalja nego to je
imao jeftini suvenir koji je pripadao njegovoj majci. Lice je bilo
smireno pomireno sa smrc u. Lice koje je Polu, i pored panike koja
ga je obuzela, bilo prelepo.
Ozbiljno, ljubavnic e kapiram te. Radic emo s ta god hoc es , ali
sve me boli od onoga s to si mi dao. A moram i da se oc istim pozadi,
bejbe. Kapira?
Pol je govorio istinu o bolu koji mu je tukao venama, ali s to se tic e
kapiranja ovog lika? Nema s anse. Cim ga ovaj ludak odvez e, pobec i c e
snaz no c e ga s utnuti u muda i potrc ac e prema vratima. Da, Pol c e
radije izleteti na ulicu potpuno go. Na kraju krajeva, c ak je i Dz im
shvatao da je ovaj tip potpuno sjeban.
Pol se snaz no odupirao, pokus avajuc i da pokida kais , kada se slika
pred njim ponovo pomerila. Bas kao s to je Tomi Kempbel u c udu
gledao u telo Baha, koje se pred njim pokazivalo, i Pol Himenez je
posmatrao kako se slika na ekranu polako spus ta niz Isusove grudi
do sitnih rana na bokovima, malih tragova eksera na Njegovoj desnoj
ruci, na Njegovim nogama, sve do preostalih rana na Njegovim
stopalima.
Iznenada da li je to bio instinkt ulic ara, droga koja mu je tekla
venama, ili oboje Pol je sve shvatio. Da, odjednom Pola obuze uz as
saznanja da je Kris ili kako god se jebeno zvao nameravao da ga
ubije.

 Prokletnic e! uzviknuo je, obliven hladnim znojem. Pusti me

sad i nikome nec u rec i. Imam prijatelje. Znac e ko si, pic ketino! Rekao
sam im kuda idem! Nai e te na kompjuteru, siso glupa!
Nije bilo odgovora samo bolnih otkucaja njegovog srca.
Slika na ekranu je ponovo zatreperila, i Pol ugleda sebe samog,
samo svoje lice dok se otima iz kais eva. Nije se obazirao na kais eve i
periku koji su mu bili zakac eni za glavu periku duge, talasaste kose,
koja je, kako je shvatio, trebalo da predstavlja Isusovu kosu.
Upomoc ! povikao je Pol, dok je slika na ekranu poc ela lagano
da prelazi duz njegovog tela. Pomozite mi! Pol se nije trudio da
uoc i kameru, nije hteo da vidi ko ga je snimao. Ne, u Polovoj glavi bila
je samo jedna misao: vadite me odavde, jebote, ili u umreti!
Pol je mahnito povlac io kais eve, sa uz asom je gledao dok je
kamera prelazila preko njegovog tela. Povukao je jac e kada je
ugledao kais na grudima, nakon c ega je primetio kako se rana na
njegovom torzu otvara i crvena tec nost izlazi iz predela grudnog kos a.
Nije osec ao bol, samo nes to toplo i vlaz no po rukama. I tada, c ak pre
nego to je kamera prikazala njegove ruke, Pol poe da jeca.
Molim te, Boz e rekao je osetio je muc ninu kada je video
s iroke rupe na svojim nadlanicama. Molim te, nemoj ovo da mi
radis ! Sredic u se. Obec avam! Nec u da umrem. Hoc u kuc i. Boz e,
obeavam ti.
Pol je poc eo da se grc i droga i strah koji su kolali njegovim
venama sada su postali jedno. Osec ao je da c e mu oc i ispasti. Pokus ao
je da zaz muri, pokus ao je da ih zatvori, ali ga je nadjac ao nevidljivi
dodir iza njega.
Nastavi da gledas rekao je Kris, nez no pritiskajuc i Polove
kapke, drz ec i ih otvorenim. Nastavi da gledas i razumec es . Nastavi
da gleda i bie slobodan.
Slika na ekranu zaustavila se na Polovim stopalima smez urana,
obilno su krvarila iz rupa koje je Skulptor izbus io. Pol je pokus ao da
okrene glavu, pokus ao je da skrene pogled sa uz asa koji mu je
uinjen, ali suze u njegovim oima kao da su samo bistrile sliku.
Molim te, Boe. Neu da odem u pakao...
Dok mu je srce popus talo pred poslednjim naletom adrenalina,
vis e od uz asa predavanja Skulptorovom alatu, duh Pola Himeneza na
onaj svet ispraen je reima...

Niko ne zna moje ime.

Niko ne zna moje ime.

22.
Sva u suzama, Keti Hildebrant zatvori svoj laptop i iskljuc i lampu na
noc nom stoc ic u. Bilo je kasno, i bila je umorna. Previe umorna,
pomisli, a moda i previe emotivna. Ipak, uprkos rec ima ohrabrenja
koje je s aputala njena racionalna strana, Keti se oseti duboko
uznemirenom nakon s to je na internet stranici Providenskog urnala
proc itala izves taj o sahrani Tomija Kempbela ne samo jer ju je
duboko pogodila c injenica da je cela ekipa Rebelsa doletela kako bi
prisustvovala ceremoniji, sa zatvorenim kovc egom; ne samo jer ju je
dirnula reenica iz posmrtnog govora Tomijevog najboljeg prijatelja iz
detinjstva: Tokom svoje karijere hvatao je lopte koje su mu dodavane,
ali tokom itavog ivota hvatao je srca. Ne, Keti su do suza dovele dve
rec enice na kraju c lanka skoro neprimetna napomena kojom se
najavljivala jos jedna pogrebna ceremonija, takoe u nedelju pre
podne, u Kranstonu.
Keti je zaspala uplakana, mislec i na Majkla Venika glas u njenoj
glavi dosaivao joj je pitanjima da li je i Mikelanelo Ubica stigao da
proc ita c lanak; glas koji ju je istovremeno progonio ponavljajuc i:
Vidi? Bio je u pravu!, c ak i dok je vikao: Sram vas bilo, sve! Sram vas
bilo to niste videli satira iza Baha! Ali Keti jeste videla satira nije
mogla da misli na Venikove koji su sedeli u Crkvi Svetog Marka a da
ne pomisli na to deformisano lice, lice koje se zlokobno osmehivalo
dok je grabilo groz e. Keti je previe dobro videla satira ukazivao joj
se u tami gostinske sobe Polkovih, ne bi ga videla jasnije ni da se
uunjala u koveg Majkla Venika s baterijskom lampom.
Malo posle ponoc i Keti se trgla iz sna sanjala je svoju majku
srce joj je jos uvek tuklo od jurnjave niz ulicu, od bez anja pred
kombijem.
Trebalo je da me mama pokupi ispred kole, prisec ala se Keti. Ali
proiala je pored mene u nekom udnom, crnom, dugakom
automobilu. Neko drugi je vozio vikala je kada me je ugledala kroz
zatvoren prozor. Potrala sam za njom istrala sam na kolovoz. Ali
noge su mi bile preteke. Kombi koji je nailazio sigurno bi me ubio da se

tada nisam probudila.

Iako je c esto mislila na svoju majku, iako joj je ona c esto
nedostajala, Keti ju je retko sanjala. Uz asne slike sna toliko su je
uplas ile c ak vis e od sec anja na susret sa Bahom Mikelanela Ubice
na Voc Hilu, sec anja koje joj je pravilo drus tvo u tami spavac e sobe
protekle dve sedmice da je odmah upalila svetlo.
Pogled joj se zaustavio na primerku Dremea u kamenu na komodi
pokraj kreveta. Iako je san ubrzo ispario, jos uvek je osec ala strah.
Zatim, iz nekog neobjas njivog razloga, Keti Hildebrant dohvati knjigu i
okrenu stranicu koju je obelez ila prethodne vec eri jednu od mnogih
koje je oznac ila nadajuc i se da c e joj njihov sadrz aj pomoc i da ue u
um Mikelanela Ubice.
Fotogra ija na vrhu strane bila je detalj s Mikelanelove Noi,
jedne od s est mermernih igura koje je umetnik izradio u periodu od
1520. do 1534. godine za kapelu Medic ijevih u Crkvi Svetog Lorenca u
Firenci specijalno za grobnice vojvoda ulijana i Lorenca Medic ija.
Dve mermerne fasade zamis ljene su gotovo identic no svaka sa
idealizovanim prikazom vojvode, koji sedi u plitkoj nis i iznad
sarkofaga u kome su se nalazili njegovi ostaci. Po dve nage alegorijske
igure oslanjale su se na zaobljene poklopce svakog sarkofaga No i
Dan uz ulijana, Sumrak i Svitanje uz Lorenca. Keti je nesvesno
poela da ita propratni tekst, koji je glasio:
S posebnim osvrtom na No, uc enici su dugo diskutovali o
neobic nom obliku leve dojke igure. Kao s to sam pomenula ranije,
tokom nas e rasprave o disproporcijama rimske Pijete, istoric ari
umetnosti u poslednje vreme c ak i plastic ni hirurzi tvrde da izrada
leve dojke Noi jos jednom svedoc i o umetnikovoj nesigurnosti, ili o
nepoznavanju nage z enske igure. Zaista, kao kod svih Mikelanelovih
skulptura z ena, grudi su los e oblikovane i neobic no prilepljene na
nesumnjivo mis ic av torzo. Meutim iako danas nji struc njaci listom
prihvataju da je neobic an izgled leve dojke No nameran, a ne rezultat
estetske pogres ke ili blage nedovrs enosti skulpture u najnovijim
prouc avanjima skulpture No, onkolog Americ kog centra za lec enje
kancera pronas ao je tri obelez ja karakteristic na za poodmaklu fazu
raka dojke: veliku kvrgu iza bradavice; otec enu bradavicu, kao i
areolu; i na kraju, trag povlac enja koz e boc no od bradavice sve
injenice koje ukazuju na pojavu tumora.

Kao s to pomenuti onkolog dobro primec uje, ove abnormalnosti ne

vide se na desnoj dojci Noi, niti na iguri Svitanja, kad smo vec kod
toga, ni na bilo kojoj drugoj Mikelanelovoj skulpturi z ena . Iz ovoga
zakljuc ujemo da je Mikelanelo kao model koristio z enu z ivu ili
mrtvu s rakom dojke u poodmakloj fazi, i tako verno preneo sve
fizike anomalije na mermer.
Ipak, uprkos detaljima na obolelim grudima, interesantno, ponovo
primec ujemo da su obe dojke neobic no pripojene mus kom oblic ju
kao da Mikelanelovo poimanje z ena nije prevazilazilo usko i
objektivno isticanje delova po kojima su se polovi razlikovali, i da
nikako nije mogao da shvati kako ti delovi funkcionis u kao celina. S
druge strane, postoji teorija da je Mikelanelo namerno isklesao
z enske igure na taj nac in muz evne, sa z enskim delovima
jednostavno zato s to je, kako smo ranije videli, smatrao da je mus ko
telo estetski superiorno.
Bez obzira na sve, pos to je Mikelanelo izvajao kvrge samo na
jednoj od c etiri dojke koje krase kapelu Medic ijevih i pos to No,
najmranija i najzloslutnija meu svim figurama, treba da bude ta koja
je prikazana bolesna nema sumnje da je Mikelanelo ne samo
prepoznao kvrgu kao nes to vis e od estetske nepravilnosti vec je
namerno izvajao No sa boles cu grudi boles cu za koju se u
renesansi verovalo da se pojavljuje kao posledica melanholije jos
jedan suptilan detalj koji ukazuje na metaforic ku poruku fasade u
celini. Meutim, do kog nivoa je Mikelanelo shvatao bolest kao oblik
kancera, to jest da li je posmatrao uzrok pojave kvrga na grudima
tako da to tradicionalnu renesansnu medicinu jos uvek nije
poznato.
Jos uvek pod utiskom razbacanih slika koje su c inile san, Keti se
uspravila u krevetu i dugo traz ila fotogra iju Noi. Jasno se sec ala
okolnosti pod kojima je fotogra ija nastala uslikala ju je svojim
starim nikonom dok je jos bila student na Harvardu. Tada nije mogla
ni da pomisli da c e je jednog dana iskoristiti za svoju knjigu, jos manje
da c e njome prorec i da c e joj bolest odneti majku. Zaista, istog
popodneva kada je Keti u Firenci predala ilm na razvijanje, majka ju
je pozvala kako bi joj saoptila uasne vesti.

 Ne z elim da brines , Keti rekla je Kjon Kim. Mi korejske z ene

smo jake. Biu ja dobro.
Vis e nego s to je osec ala bol koji su joj donele uspomene, vis e nego
s to je uviala ironiju teksta koji je pisala dok joj se majka lec ila u
Bostonu, a koji je kasnije posmatrala kao neku vrstu nehotic no
stvorene majc ine zaostavs tine, Keti je bila uz asnuta predosec ajem da
je nes to izvan njenog sna nes to mnogo stranije od prikaza majke
koja vriti dok veliki crni auto prolazi pokraj osnovne kole Idn Park
uspelo da je natera da potraz i poglavlje o skulpturi Noi i raku
dojke.
Da, dr Frojd rec e Keti naglas vidim ne bas lepu simboliku.
Veliki crni auto je kancer. Veliki crni auto je vlasnis tvo Gospodina
Smrti. On je vozac koga ne vidim moja majka sedi na mestu
suvozaa dok je on odvodi. Ja ne elim da je odvede.
Ali ta je sa skulpturom Noc i, odgovori glas u njenoj glavi. Sta je s
tvojim nagonom da potraz is bas tu fotogra iju, slikanu istog dana kada
ti je majka saops tila da boluje od raka dojke? Prilic no sluc ajno, zar ne,
Ket? Ali tada nisi nis ta povezala? Tada u Firenci? Tek godinama
kasnije, dok si radila na svojoj knjizi kada se stanje tvoje majke
uveliko pogors alo shvatila si ironiju toga dana. Kao da su bogovi jos
tada pokuali da te upozore ali ti nisi bila u stanju da ih uje.
Pokus avas da me na nes to upozoris , mama? upita Keti. Pogled
joj se vrati na stranicu s tekstom koji je pratio fotografiju Noi.
Iz ovoga zakljuujemo da je Mikelanelo kao model koristio
z enu z ivu ili mrtvu s rakom dojke u poodmakloj fazi, i
tako verno preneo sve fizike anomalije na mermer.
enu, ivu ili mrtvu, pomisli Keti. Ponovo je is citavala nastavak
teksta, ubeena da joj je nes to promaklo, ubeena da postoji skrivena
veza izmeu njenog sna i skulpture Noi, izmeu okolnosti koje su
pratile nastanak teksta i rec i na stranici koju je upravo okrenula rec i
koje su sadravale klju za ulazak u um Mikelanela Ubice.
Poruka unutar poruke, pomisli Keti. Prepoznaj je pre nego to
nestane.
Majka, sluajnost u Firenci, rak dojke, No.
San o majci, nagon da pogleda fotogra iju Noc i, grudi, Mikelanelo

Ubica.
ta ih povezuje?
Ipak, uprkos detaljima na bolesnim grudima, interesantno,
ponovo primec ujemo da su obe dojke neobic no pripojene
mus kom oblic ju kao da Mikelanelovo poimanje z ena nije
prevazilazilo usko i objektivno isticanje delova po kojima
su se polovi razlikovali, i da nikako nije mogao da shvati
kako ti delovi funkcioniu kao celina.
Delovi unutar celine s aputala je Keti, mahnito prouc avajuc i
rei koje je napisala pre sedam godina. Delovi, delovi, delovi...
S druge strane, postoji teorija da je Mikelanelo namerno
isklesao z enske igure na taj nac in muz evne, sa z enskim
delovima jednostavno zato s to je, kako smo ranije videli,
smatrao da je muko telo estetski superiorno.
Muevne, sa enskim delovima, rec e Keti u sebi. Muko telo estetski
superiorno.
Svesno ubaena poruka za posmatraa? Poruka od Mikelanela, od
Mikelanela Ubice? San, poruka od mame?
ta, jebote?
Mama. ena. iva ili mrtva? No. ena. iva ili mrtva?
Ne.
Mama. Mamin tumor. Bolest. Rak dojke. Dojke? Grudi? Mikelanelo
Ubica i grudi?
Da li ja gubim razum?
Moda, odgovori Sem Markam u njenoj glavi.
Keti zatvori knjigu i vrati je na komodu misli su joj bile haotic ne;
veza izmeu njenog sna i potrage za Mikelanelom Ubicom veza u
koju je bila toliko uverena kada je otvorila Dreme u kamenu
ustupala je svoje mesto razdiruem budalastom oseaju.
Sad si i vidovita?, podrugljivo je upita glas u njenoj glavi glas koji
je veoma podseao na Stiva Rodersa.
Keti, meutim, odluc i da ga ignoris e i ugasi svetlo. Lez ala je dugo
pre nego s to je zaspala mozak joj se borio da sastavi delic e slagalice
koja je inila njen ivot.

 Nes to nam promic e pros aputala je u mraku zar ne, mama?

Semu i meni, FBI-ju, svima nama. Nes to je tac no ispred nas tik ispod
povrs ine, kao kvrga na grudima Noi. Vidimo ga, ali ne razumemo.
Vidimo ga, ali gledamo pored njega. To pokus avas da mi kaz es , Kjon
Kim? Molim te, mama, pomozi mi da shvatim.
Umesto odgovora, Keti se suoila s brutalnom tiinom noi, tekom
kao da je isklesana poput svoje mermerne imenjakinje. Imala je z elju
da pozove Sema Markama, ali je odluc ila da to odloz i kada je shvatila
koliko je sati. Da, najbolje da razgovara s njim pos to danas doputuje
do tada c e imati vremena da sredi svoje misli. Nakon ove odluke i
razmis ljanja o Semu P. Markamu P je znac ilo Profesorka Hildi se
zaljubila u njega Ketrin Hildebrant je zaspala.

23.
U vreme kada je Keti napokon tonula u san malo posle tri ujutru,
kako je pokazivao sat na njegovoj polici za knjige Markam je sedeo
u svojoj radnoj sobi, s nogama podignutim na sto, nimalo pospan. Za
nekoliko sati poletec e natrag za Rod Ajlend. Tokom leta avionom FBIja od Bostona do Providensa imac e dovoljno vremena da jos jedanput
prouc i materijal sa sastanka odrz anog u c etvrtak. Ali nes to mu je
smetalo; neto nije bilo u redu; neto je moralo odmah da se proveri.
U krilu je drz ao izves taj dr Morisa o procesu plastinacije vec i deo
teksta preuzet je sa sajta Svet tela/Institut za plastinaciju. Nakon s to
je paz ljivo pregledao c itav tekst, Markam je bio prinuen da se sloz i s
Ginterom fon Hagensom, izumiteljem plastinacije, koji je u svom
uvodu rekao da je, kao i svi uspes ni pronalasci, plastinacija teoretski
jednostavna.
Jednostavna.
Ta re je Markamu uporno smetala.
Jednostavna.
Sa odgovarajuc om opremom, Markamu se c inilo da bi proces
plastinacije makar povrs no bio dovoljno jednostavan svakome.
Nakon s to se raspadanje les a zaustavi upumpavanjem formalina u
vene i arterije, kljuc je bio, prema rec ima Fon Hagensa, uvuc i tec ni
polimer u svaku od c elija procesom koji je on nazivao nasilna
vakuumska impregnacija, u kome se, nakon poc etne zamene tec nosti
tokom koje se voda i masti otklanjaju tako s to se telo potapa u
aceton uzorak smes ta u komoru sa vakuumom, gde se smanjuje
pritisak dok se ne izazove kljuc anje acetona. Aceton se u momentu
kljuc anja izvlac i iz tkiva, s to stvara vakuum, koji dalje izaziva s irenje
polimera po celom telu. Proces zamene moe trajati dok se kompletno
tkivo ne ispuni nekoliko dana za manje delove a nedeljama za c itava
tela.
Nedeljama.
Teoretski, bilo je jednostavno. Ali c ak i da je Mikelanelo Ubica
imao dovoljno novca i mudrosti da montira sopstvenu laboratoriju za

plastinaciju, ukoliko nije imao na raspolaganju gomilu leeva...

D a . Taj mali detalj je najvis e uznemiravao Sema Markama. Na
internet stranici Svet tela bilo je jasno naznac eno odakle je
Hajdelbers ki institut za plastinaciju (HIP) nabavljao svoje primerke
vec ina je stizala zahvaljujuc i njihovom donorskom programu, u
kome bi donori HIP-a davali dr Fon Hagensu i njegovim saradnicima
pravo da ih plastiniraju posle njihove smrti.
Ali ko su ti ljudi? upita Markam glasno. Kako su se zvali?
Markam je ponovo pros ao kroz celokupan izves taj, ali nigde nije
nais ao na imena donora. Da. To je bilo tako tipic no za informacije
koje je c itao; za ceo sistem razmis ljanja Fon Hagensa, sajta Svet
tela/Institut za Plastinaciju. Sistem razmis ljanja koji, i pored kratke i
prilic no isprazne zahvalnice svim donorima, podrazumeva da su
njihova tela samo sredstva, samo materijal u rastuc oj industriji
anatomskih studija industriji koja je vapila za mumificiranim telima.
Buduc i da je i sam c esto nailazio na mnoge les eve, Sem Markam je
razumeo potrebu za objektivnos cu u svetu medicine i anatomskih
studija, kao s to je razumeo istu potrebu i u svom poslu isuvis e dobro
je shvatao koliko je, kako bi se posao s to bolje obavio, objektivnost
vaz na kada je rec o z rtvi ubistva. Markam je, s jedne strane, razumeo
praktic nu prirodu industrije potrebu da se donirana tela tretiraju
samo kao materijal. S druge strane, Markamu je takoe bilo jasno da,
kada je rec o izloz bama Svetova tela izloz bama na kojima su odrani
eksponati prikazani kako ispijaju kafe, izvode karate udarce, c ak jas u
konje kreatori s alju podsvesnu poruku publici da treba da
posmatraju igure ne kao isec ke z ivota vec samo kao tela potpuno
odvojena od pravih ivota koje su nekada vodili.
Ne, nikada ne bismo smeli da se zapitamo ko su ti ljudi bili.
Markam pomisli na Mikelanela Ubicu na um, na duh sposoban
da stvori takav uz as kao s to je bio njegov Bah. Tokom trinaest godina
u FBI-ju, Markam je nauc io da u umu serijskih ubica uvek postoji
odreeni stepen objektivnosti prilikom posmatranja z rtve. Ali
Mikelanelo Ubica je bio neto posebno.
Tomi Kempbel i Majkl Venik bili su samo materijal za njegovu
izlobu, razmis ljao je. Ba kao plastika, drvo, gvozdene ipke i sve
ostalo. Samo jedna komponenta njegove umetnosti, njegove poruke,
njegovog poziva na buenje iz dremea.

Materijal.
Markam okrenu stranicu Dremea u kamenu koju je oznac io
nekoliko sati ranije na kojoj se nalazio Mikelanelov citat, podvuc en
crvenim: to se vie mermera baci, statua e biti vea.
Mermer. Mikelanelov materijal deo koji c e c initi briljantna
umetnic ka dela; deo koji c e zavrs iti, zavisno od poloz aja na samom
kamenom bloku, na podu ateljea, na gomili ubreta. U isto vreme
pos tujuc i materijal, umetnik priznaje da c e jedan deo materijala
morati da bude odbaen.
Mrtva tela. Materijal Mikelanela Ubice. Sigurno je
eksperimentisao na drugima pre Kempbela i Venika, morao je da
usavrs i svoju tehniku na ljudima neke od njih je, ili makar delove u
poc etku, oblikovao u plastinirana remek-dela; druge je jednostavno
bacio na otpad. Dakle, u isto vreme pos tujuc i materijal, mus ko telo
kao estetski superiorno, umetnik priznaje da c e neka tela morati da se
upropaste kako bi se usavrila tehnika.
Mermer. Materijal. Otpad. Mrtva tela. Muke igure kao estetski
superiorne.
Neto se nije uklapalo.
Neto tako blizu, tako jednostavno, a ipak van njihovog domaaja.
Markam je uzdahnuo i iskljuc io svoju stonu lampu. Naterac e sebe
da zaspi, da nakratko misli o nec em drugom. Dok se uvlac io u krevet,
misli mu momentalno poletes e prema Keti Hildebrant. Markam nije
z eleo da prizna koliko mu je nedostajala tokom ova tri dana; jos
manje je z eleo da prizna koliko se radovao s to c e je uskoro ponovo
videti. Ali ipak, Markam je bio nespokojan jer je osec ao da mu
promic e nes to veoma vaz no; nes to s to bi lepu profesorku istorije
umetnosti moglo da dovede u opasnost; nes to zbog c ega bi ponovo
mogao da izgubi osobu do koje mu je stalo.

24.
Stiven Rodz ers se ponosio svojom mladolikom pojavom. Sa c etrdeset
pet godina i gustim smeim loknama, koje je redovno farbao,
zgodnom profesoru teatrologije su i dalje s vremena na vreme traz ili
lic na dokumenta u barovima, u kojima se pojavljivao u drus tvu svoje
devojke studentkinje bilo je to retko, ali laskavo iskustvo kome se
uistinu radovao, naroc ito kada bi barmen ili vratar bili primorani da
ga ponovo zagledaju, nakon s to bi proc itali datum roenja na njegovoj
vozac koj dozvoli. Uprkos odlic nom genetskom nasleu, svoj izgled je
vis e dugovao duboko usaenoj tas tini uparenoj s nesvesnom z eljom
da uvek bude privlac an suprotnom polu. Stiven Rodz ers je pet puta
nedeljno trc ao po deset kilometara; pazio je na unos masti i ugljenih
hidrata; redovno je koristio spravu za vez banje koju mu je supruga
poklonila za c etrdeseti roendan; i jos uvek se trudio da pos tuje staru
maksimu koju mu je majka usadila u glavu dok je bio dete: Rano lezi i
rano ustani, Stivene, i bie zdrav, bogat i mudar.
Zdrav? Da. Bogat? Nije mogao da se poz ali. Ali mudar? Pa, c ak i
Stiv Roders mora da prizna da to jo uvek nije dostigao.
Za c etrdeset pet godina, koliko hoda zemljom, Rodz ers je nac inio
mnogo gluposti verovatno je najvec a od svih bila s to je zadrz ao
Eline imejlove na svom kompjuteru. Omaklo mu se. Morao je da
reinstalira softver na kompjuteru, zaboravio je da promeni opciju
c uvaj pos tu na rac unaru , i njegova z ena je sve otkrila nekoliko
meseci kasnije. To je bilo najgore od svega, pomislio je Stiv: imejlovi su
mesecima tu stajali pre nego to je Keti nabasala na njih.
Glupo glupo glupo.
Eli Danijels nije bila prva s kojom je Stiv imao aferu tokom
dvanaest godina veze sa Keti Hildebrant; njegova prva studentkinja
da, ali ne i prva afera. Bilo je nekoliko drugih za koje njegova bivs a
z ena uops te nije znala: poneka glumica s letnje pozornice i redovna
s ema sa starom devojkom, koju bi sretao dvaput godis nje na
konferencijama. Bili su u vezi jos pre nego s to su se oboje venc ali,
tako da Rodz ersa nimalo nije grizla savest zbog toga. Uostalom, ona je

imala decu.
Rodz ers je zapravo bio ponosan na stepen svoje vernosti Keti
Hildebrant tokom njihove dvanaestogodis nje veze kao nez enja bio
je prilic no aktivan. Uvek je potajno sumnjao da je, da se posvetio
svojoj glumac koj karijeri onoliko koliko se posvetio povaljivanju,
mogao da postane novi Brando ili bar novi Bert Rejnolds. Sa ovim
drugim je c esto uporeivan u mladosti to poreenje je svakako
zasluz io dok je studirao na Jejlu; kasnije, u ranim tridesetim, pokus ao
je da se od tog poreenja okoristi, mada je vec bio drugorazredni
glumac u lokalnim pozoritima.
Rodz ers je bio veoma, veoma sujetan. Ali vis e od toga, potajno je
bio nezadovoljan svojim z ivotom. Istina, na papiru je imao razloga da
bude ponosan na kraju krajeva, bio je diplomac prestiz ne Glumac ke
klase na Jejlu, bio je stalni c lan vec a i stariji instruktor glume na
Odseku za glumu, dikciju i ples na Univerzitetu Braun. Ipak, Roders je
potajno osec ao svojevrstan neuspeh osec ao je da mu iz nekog
razloga sudbina od poc etka nije bila naklonjena. I to nije imalo
nikakve veze s njegovom osrednjom glumac kom karijerom. Pre nego
s to je uops te upisao Jejl, u dvadeset drugoj godini, Rodz ers je poc eo
da osec a da ga kolege ne cene dovoljno, osec ao je da niko ne razume
stvarno s irinu njegovog talenta. Ali umesto da bude ogorc en, Stiv
Rodz ers je razvio drugi sistem posmatranja svog mesta u svetu,
osec ao se kao da je na nes to pretplac en, kao da mu nes to duguju u
tolikoj meri da je, kada bi varao Keti Hildebrant, smatrao da zasluuje
malo neobaveznog kresa kao nagradu s to je uops te pristao da se
potini konceptu braka.
Varanje je bilo jedno a biti uhvaen na delu neto sasvim drugo.
Rodz ersu se c inilo da bi, samo ako druga strana sazna za njegovo
s vrljanje, taj c in mogao da se de inis e kao preljuba ako drvo padne
usred ume i nikog nema u blizini da ga uje, bla-bla-bla.
Jos jednom, vis e od bola koji je naneo svojoj bivs oj z eni, vis e od
krivice zbog propalog braka, Rodz ersa je bolelo s to je bio toliko glup
da ispusti konce svoje sudbine. Keti je svakako mogla da ga sjebe;
mogla je da ga opeljes i, da je htela tako da je morao da bude srec an
zbog bezbolnog okonanja braka. Ali Roders je svejedno oseao da je
on z rtva osec ao se nekako napus tenim. U sus tini, Rodz ers je nerado
priznao da je z eleo da se Keti malo vis e bori, da bude agresivnija i

puna srdz be tokom protekla c etiri meseca jer to bi znac ilo da joj je
zaista stalo do njega.
U svojoj karijeri drugorazrednog glumca, nauc io je da je od mrz nje
jedina gora ravnodunost.
Da ironija bude vec a, upravo takvu ravnodus nost Rodz ers je
osec ao prema Eli Danijels toj prezgodnoj apsolventkinji majspejs
generacije, c ija je zahtevnost moram da dobijem poruku od tebe svaki
dan sad kad smo se kresnuli unis tila njegov dobar odnos sa Keti. Stiv
Rodz ers je stvarno voleo Keti Hildebrant, bar onoliko koliko je bio u
stanju da voli bilo koga drugog osim sebe na neki nac in, jos uvek ju
je voleo. I bio je dovoljno pametan da primeti da je ponekad bio
ljubomoran na nju na njen doktorat, na uspeh njene knjige, i
najskorije, na paz nju koju je privukla otkako je postala konsultant ili
ta ve, jebem li ga, na sluc aju onog poremec enog Mikelanela. Ipak,
Rodz ersu c e nedostajati Keti i rutina, sigurnost, praktic ne pogodnosti
z ivota u paru. Da je samo poslus ao savet svog oca, radnika, kao s to je
poslus ao majc in; da je z iveo po tom principu, svega ovoga verovatno
ne bi bilo:
Zapamti, Stivene, ne grizi ruku koja te hrani.
Sad je ionako prekasno, rec e Rodz ers sebi, lupajuc i stopalima o
trotoar.
I tako, uprkos kratkom trenutku slabosti protekle nedelje, Rodz ers
staloz eno odluc i da je vreme da se ide dalje i od Keti Hildebrant i od
dosadne nazoviintelektualke Eli Danijels.
Sad kad je diplomirala, mislio je Stiv, sada kad je dobila svoju
beskorisnu diplomu, bie mi lake da je otkaim. Neu rei nita ako ba
ne budem morao moda sutra, kada me bude pozvala iz svoje nove
gajbe u Njujorku. A moda bih mogao da joj poaljem imejl. Eto malo
kosmike pravde.
Rodz ers pogleda na sat i pojac a tempo prelazec i poslednji
kilometar, kao s to je radio svakog jutra na dz ogingu. Poranio je
moz da uspe da se vrati kuc i pre svitanja. To je bilo dobro. Vis e od
svega drugog vie i od seksa Stiv Rodz ers je voleo kako se osec a
posle trc anja pre nego s to se vec ina ljudi uops te probudi; voleo je da
ima prednost na poc etku dana prednost nad svim onim lenjivcima
koji su sinoc do kasno gledali Letermana. 22 Ovaj osec aj je smanjivao
njegovo nesvesno, ali uporno neodobravanje toka sudbine koji ga je

primorao da postane glumac; vis e od svega, sudbina ga je naterala da

z ivi u glumac kom ritmu, prepunom vec ernjih proba i predstava, zbog
kojih nije bio u stanju da se sledec eg dana probudi svez i odmoran, i
tako dobije svoju dnevnu dozu prednosti.
Rano lezi i rano ustani, Stivene, i bie zdrav, bogat i mudar.
Rodz ers skrenu u ulicu koja c e ga odvesti pravo do Garden sitija
s oping centra na otvorenom u Kranstonu; na sedam minuta voz nje
od kuc e, bilo je to mesto na c ijem parkingu bi ostavljao svoj be-em-ve
Z4 roudster pet puta sedmic no, tik pored velikog sredis njeg gazeba.
Rodz ers je godinama dolazio ovamo; brdovit teren i slab saobrac aj u
okolnom naselju srednje klase bili su idealni za njegov striktni plan
trc anja. Danas je ostvario neverovatno vreme, vratic e se do gazeba,
ses ce na klupu, udisac e prohladni majski vazduh i pic e svoj energetski
napitak pre nego s to ostali trkac i stignu moz da c ak pre nego s to se
upali ijedno svetlo u kuhinjama okolnih kuc a. Bio je ponedeljak
ujutru. Ljudi iz ovog kraja su radili. A Stivu Rodz ersu je veliku
satisfakciju pruz alo saznanje da je za protekli sat postigao vis e nego
to e svi oni postii za nedelju dana.
U zavisnosti od toga kada je poc eo da trc i, poslednja deonica puta
Stiva Rodz ersa obic no je bivala najmrac nija naroc ito zimi, kada bi
stigao do slabo osvetljene krivine na Vajtvud Drajvu dobrano pre
svitanja. Ovog jutra Stiv je ustao u c etiri ujutru, a izas ao je na stazu
oko c etiri i petnaest, tako da je protrc ao kroz gust drvored bas na
vreme da kroz guste kros nje hrastova i borova uoc i promenu boja na
horizontu. Pos to je semestar zavrs en, pos to je doneo odluku da
raskine sa obema z enama u svom z ivotu, Rodz ers je zapoc eo svoje
prvo leto nez enje tac no po rasporedu. Zadao je sebi zahtevniji
program vez banja kako bi se vratio u lov na sve te mlade ribe.
Poslus ac e savet svog ortaka iz Cikaga; oprobac e se u muvanjima na
internetu; napravic e pro il, skinuc e deset godina i neko vreme c e
igrati ulogu tipa iz Bostona u kasnim dvadesetim ranim tridesetim.
Bolje mu je da tako nastupi u gostima nego da jos vis e pokvari svoju
reputaciju na domaem terenu.
Zapamti, Stivene, ne grizi ruku koja te hrani.
U trenutku kada mu je srce snaz no pumpalo, dok su mu misli bile
precizne i jasne, Stiven Rodz ers nais ao je na plavu tojotu kamri. Auto
je bio parkiran izmeu ulic nih svetiljki, pored puta, u senci velikog

hrasta samo jos jedan u nizu automobila pored koga je protrc ao

toga jutra. Ne, posvec eni trkac i novopec eni nez enja nije se ni osvrnuo
kako bi bolje pogledao tojotu dok su ga patike najk er maks nosile
pored automobila, dublje u senu i pravo u ruke Skulptora.
Sve se desilo tako brzo toliko brzo da je Stiv Rodz ers jedva imao
vremena da se uplas i. Krajic kom oka mu se uc inilo da je registrovao
pokret, zatim blesak crvene tac ke. Covek je iskorac io iz rastinja, iz
velikog buna pokraj hrastovog stabla.
S-s-s-s-pop!
Rodz ers oseti os tar bol u ramenu, u mis ic ima. Okretao se oko sebe,
ali je nastavio da trc i unazad rukom mahinalno grabec i prema
bolnom mestu. Prstima je napipao nes to, stegao i izvukao neposredno
pre nego s to c e se zaustaviti pod snopom ulic nog svetla. Izmeu palca
i kaz iprsta drz ao je z utu strelicu velic ine kljuc a. Taman kad je hteo
da povie u pomo, kad...
S-s-s-s-s-pop!
Nov ubod ovoga puta u vrat, u z ilu kao da je velika plava buba
sa zgrade Sluz be za kontrolu gamadi Nove Engleske izas la iz mraka i
ugrizla ga. Rodz ers ponovo dodirnu bolno mesto prstima je uhvatio
strelicu bas u trenutku kada je ugledao c oveka koji ide prema njemu
c oveka u uskoj crnoj majici, krupnog c elavog c oveka sa smes nim
naoarima i irokim belim osmehom.
I dok su se senke i svetla ulic nih lampi polako gubili, dok su mu
prsti trnuli a kolena klecala, Rodz ers se seti mister propera i da bi
trebalo da opere pod kupatila i res i se dlaka Eline plave kose pre nego
to privede neku novu devojku.

25.
Skoro dve sedmice je trebalo da prou da bi uznemirena devojka
Stiva Rodz ersa konac no prijavila njegov nestanak, nakon s to je
autobusom doputovala iz Njujorka kako bi utvrdila zas to nema
odgovora na njene silne imejlove i telefonske pozive. Kada je Eli
Danijels stigla do Rodz ersove kuc e, sac ekala ju je gomila neotvorene
pos te, kao i pros lonedeljno izdanje magazina Nedeljni urnal
Providensa, koje je lez alo na zapus tenom travnjaku. Nije bilo ni traga
Rodz ersovom be-em-ve-u Z4 roudsteru zaplenjen je c im je radnik
zaduz en za odrz avanje gazeba u Garden Sitiju prijavio da stoji
napus ten, a kranstonski c uvari reda nisu se bas polomili da o tome
obaveste vlasnika.
Da sve bude jos gore, tek dvadeset c etiri sata nakon s to je Eli
Danijels prijavila nestanak svog dec ka, kranstonska policija je uspela
da to povez e za zaplenjenim roudsterom. I iako je Rodz ers davno bio
mrtav u trenutku kada je zavnic no proglas en nestalim, samoz ivi
profesor teatrologije bio bi zadovoljan c injenicom da je na kraju ipak
postao miljenik sudbine. Jer da je otkac io Eli pre nego s to je naleteo
na Skulptora, ko zna koliko bi dugo njegov nestanak ostao
neprimec en, s obzirom na to da njegovim kolegama, porodici i
prijateljima nije bilo neobic no da nedeljama ne c uju vesti o njemu
naroc ito na kraju semestra, kada bi zajedno sa Keti otis ao na odmor
pre poetka letnjih probi na Braunu.
Kranstonska policija, razume se, nije bila svesna c injenice da je u
isto vreme u Bostonu prijavljen nestanak jo jednog mus karca
mladic a zvanog Dim Polson, ili samo Dim. Uprkos detaljnom opisu
stila z ivota gospodina Polsona, koji su dali mladic evi prijatelji,
bostonskoj policiji je uskoro postalo jasno da su ljubavnik Dz im i
njegovi pajtas i z iveli u svetu u kome c oveka retko pitaju i za prezime,
a kamoli za pravo ime. Bostonskoj policiji je nac in z ivota na Ulici
Arlington bio jako dobro poznat. Imajuc i to u vidu, moglo se
pretpostaviti da je gospodin Polson sa sobom poneo celokupan svoj
imetak ma kuda da je otis ao i stoga c e u bostonskoj policiji biti

tretiran, sve dok ne nalete na dokaze koji bi im ukazali na nes to

drugo, kao mnogi dec aci pre njega, koje je surova sudbina naterala da
pou putem droge i prostitucije. Gospodin Polson se odselio, ili je
overio; kako god, u nekom trenutku c e se pojaviti; kako god, to nije
bio njihov problem.
ak i da su prijatelji Pola Himeneza znali za njegov onlajn alter ego
Na oku 17, Skulptor je odavno zavarao taj trag davno je upao u
Himenezov imejl-nalog, c ija c e najskorija aktivnost potvrditi da
Himenez pristupa svojoj pos ti sa uobic ajene IP adrese u gradskoj
biblioteci u Dejtonu, Ohajo.
Da, Skulptor je bio veoma, veoma temeljan.
Bilo je kasno po podne kada je kranstonska policija pozvala Keti
na mobilni nepoznat broj ona je odmah prosledila govornoj pos ti.
Zajedno s Markamom krenula je na ispitivanje svedoka s to im je
postala praksa otkako se Markam vratio iz Kvantika, ali ova
ispitivanja nisu bila ni nalik onome s to je oc ekivala, nakon s to je
odgledala onolike televizijske serije. Ljudima s kojima su Keti i
Markam razgovarali oc ajnic ki je trebao dobar scenarista; nisu bili ni
pribliz no rec iti i od pomoc i kao svedoci na TV-u tamo bi tri ili c etiri
svedoka nepogres ivo uputila vlasti ka traz enoj osobi. Za razliku od
njih, s ac ica ljudi koje je FBI ispitivao u vezi sa sluc ajem Gabrijela
Banforda nije nimalo pomogla. Sva ostala istraz ivanja moguc ih
ubistava ili nestalih osoba koja su odgovarala pro ilu z rtava
Mikelanela Ubice, kao i svi tragovi na osnovu forenzic kih dokaza
dobijenih na sastanku u Terenskoj sluz bi FBI-ja pre dve sedmice,
ostali su bez rezultata.
Tac nije, svi osim jednog neobic nog traga: mermernog praha iz
Karare otkrivenog u boji koju je Mikelanelo Ubica koristio.
Osim mermera iz Karare rec e Markam, parkirajuc i se c ini se
da je sav ostali materijal Mikelanela Ubice prosto lez ao unaokolo.
Sav onaj formaldehid, aceton, silikon neophodan za plastinaciju da
ne govorimo o lekovima c udi me da nic emu nismo us li u trag, da
nismo otkrili gde je ovaj tip nabavio ogromne kolic ine hemikalija i
opreme potrebne za rad.
Moz da je sam napravio hemikalije rec e Keti. Moz da ih je
dobio iz mnogo dostupnijih proizvoda.
Da. Na primer, aceton glavni sastojak razreivac a i

odstranjivac a laka za nokte. Ali s ta c emo sa formaldehidom? To nije

nes to s to moz es da pokupis u bilo kojoj trgovini. A po onome s to sam
proc itao, ne samo da ima kratak rok trajanja vec ga je i mnogo tez e
izolovati iz bazic nih proizvoda, to jest ukoliko nas c ovek nije hemic ar
s velikom laboratorijom.
Ovaj c ovek je veoma bistar, Seme, i veoma temeljan. Znao je da
c e se FBI najpre usredsrediti na neobic ne dokaze koje su sakupili
forenzic ari ne bi koristio nis ta s to biste direktno povezali s njim. A s
obzirom na to da je Mikelanelo Ubica aktivan vis e od s est godina,
moguc e je da je hemikalije i opremu nabavljao postupno. Mogao je da
upadne u nebrojeno pogrebnih zavoda i odnese taman toliko
formaldehida da to ne bude primec eno. Pogledaj samo vreme koje je
utros io na planiranje ubistava i izlaganje svojih igura gotovo kao da
je Mikelanelo Ubica odluio koje tragove e ostaviti iza sebe.
Nita nije preputeno sluaju.
Mermerni prah iz Karare.
Da. Zanimljiv detalj, verujem da je Mikelanelo Ubica eleo da ga
primetimo. Nadajmo se da e nam ovo ispitivanje nekako pomoi.
Uprkos nepovoljnoj c injenici da se mermer iz Karare i dalje izvozi
s irom sveta u mnogo oblika od grubih blokova, preko jeftino
dizajniranih suvenira, do izuzetno detaljnih velikih skulptura Rejc el
Saliven je naletela na policijski izves taj star tri godine, koji c e za FBI
znac iti prvi pravi trag, prvi pozitivan obrt u neobic nom sluc aju
Mikelanela Ubice.
Prec asni monsinjor Robert Boneti, koji c e za nepunu nedelju
proslaviti svoj osamdeseti roendan, sluz io je kao pastor u Crkvi
Svetog Vartolomeja u Providensu duz e od bilo kog drugog u istoriji
parohije po sopstvenoj rac unici, dvadeset i devet godina i nije
planirao da se uskoro povuc e. Bila je to njegova parohija, njegov
koms iluk, jer ne samo s to je odrastao na Federal Hilu, nekoliko
kilometara dalje, prec asni Boneti je takoe tokom godina odbijao
brojne prilike za unapreenje kako bi ostao meu svojom pastvom.
Iako su Svetog Vartolomeja kontrolisali sves tenici skalabrinci red u
Rimokatolic koj crkvi koji je po tradiciji premes tao svoje c lanove iz
parohije u parohiju na svakih deset godina zbog Bonetijevih godina,
njegovog besprekornog dosijea, izuzetnog znac aja za zajednicu, rada
na pros irenju crkve i z elje da nastavi da propoveda masama dugo

nakon s to je dos lo njegovo vreme za penziju, oc evi skalabrinci odluc ili

su da u njegovom sluc aju naprave izuzetak i da mu dopuste da ostane
u Svetom Vartolomeju koliko god eli.
Visoki i z goljavi sves tenik doc ekao je Keti i Markama na stepenis tu
ispred crkve znatno modernijeg objekta od tradicionalnih
romanskih i neogotic kih zdanja koja su krasila radnic ke c etvrti u
okolini Providensa. Kao profesor Odseka za istoriju umetnosti i
arhitekture Univerziteta Braun, Keti odmah proceni da je crkva
izgraena ili barem renovirana kasnih s ezdesetih ili ranih
sedamdesetih.
Vi ste sigurno agent Markam rec e prec asni Boneti, pruz ajuc i
ruku. to znai da ste vi, draga moja, dr Ketrin Hildebrant.
Jesam. Zadovoljstvo mi je upoznati vas, oe.
I meni je zadovoljstvo upoznati vas oboje.
Razgovarali ste sa specijalnim agentom Rejc el Saliven Markam
ree. Objasnila vam je zato elimo da razgovaramo sa vama?
Da sves tenik se nasmes i navodno o nas oj Pijeti. Ali vidite,
agente Markame, dovoljno sam star da bih znao da nije uvek sve
onako kako deluje. FBI se ne bi zamarao beznac ajnom kraom koja se
dogodila pre tri godine osim ako ne smatraju da je nekako povezana
sa neim mnogo vanijim.
Nije bilo nic eg snishodljivog u sves tenikovom tonu; ni traga od
ironije, niti odbojnosti. Prec asni Boneti je govorio jednostavno
iskreno, kao c ovek koji ne z eli da gubi vreme na igrarije; c ovek koga
su blage oc i skrivene iza naoc ara zajedno sa grubim naglaskom Rod
Ajlenda c inile osobom koja je zaista bila dovoljno iskusna da shvati
kako stoje stvari.
Rec je o Mikelanelu Ubici, zar ne? upita sves tenik. O onome
to se desilo dole na Vo Hilu?
Tako je odgovori Markam.
Po prvi put pogled prec asnog Bonetija pao je na zemlju, dok je
mislima bio na nekom drugom mestu. Najzad, nakon tis ine koja se
Keti uini beskonanom, svetenik ponovo pogleda Markama.
Poite za mnom rekao je.
Nakon s to su us li u slabo osvetljenu crkvu, dobri sves tenik povede
Keti i Markama do male odaje izdvojene od glavnog dela crkve
kapele za molitve, u kojoj su se nalazile piramida upaljenih svec a i

mermerne statue, nanizane duz okolnih zidova. Bile su to statue

razlic itih svetaca, meusobno razdvojene svec njacima i kandilima, c iji
je sladunjav miris kod Keti izazvao vrtoglavicu. Iza piramide svec a, u
dnu kapele, Keti i Markam iznenaeno prepoznas e veliku, izvanredno
isklesanu repliku Mikelanelove rimske Pijete.
Identic na onoj koju su odneli pre tri godine rec e prec asni
Boneti. Bila je to donacija jedne bogate porodice. Poklonili su je
Crkvi Svetog Vartolomeja mnogo pre mog dolaska. Ruc no je klesana, s
proporcijama identic nim originalu, i napravljena je od istog materijala
koji je Mikelanelo koristio pre pet stotina godina. Mermer iz Karare,
tako se zove. Kao i Pijeta koju sada vidite, i prethodnu je napravio isti
umetnik iz Italije, c iji studio izradi svega nekoliko desetina kopija
godis nje najvec i broj replika visine je tri do c etiri stope, poput ove
ovde. Umetnik se zove Antonio Gambardeli, i njegove statue su znatno
preciznije uraene, znatno skuplje od ostalih na trz is tu ne samo zbog
detalja vec i zbog tac nih proporcija. U periodu kada nam je ukradena,
Gambardelijeva Pijeta dostizala je trz is nu vrednost od blizu dvadeset
hiljada americ kih dolara. To znam zato s to je onaj koji nam je odneo
statuu ostavio ne samo uputstva kako da nabavimo novu vec i
neophodna sredstva.
Cekajte ubaci se Markam hoc ete da kaz ete da vam je lopov
ostavio dvadeset hiljada dolara?
Dvadeset i pet hiljada, da budem precizan nasmejao se
sves tenik. Propustio sam da taj detalj pomenem policiji Providensa
prilikom istrage. Vidite, agente Markame, kada doete u moje godine,
poc injete da shvatate nes to o ljudskoj prirodi. Osoba ili osobe koje su
uzele nas u Pijetu ostavile su gotov novac u koverti naslovljenoj na
mene, ba ovde na pijedestalu, kako bih ja nabavio drugu statuu a ne
kako bih opremio sobu s dokazima policijske stanice u Providensu,
ako me razumete.
Sem Markam je utao dok su mu se misli motale po glavi.
Dodatnih pet hiljada je nesumnjivo sluz ilo za plac anje tros kova
transporta statue, kao i za popravku s tete nanete tokom provale, a
ostatak je nadoknada za na trud.
Zas to ste onda uops te prijavili da vam je statua ukradena?
upita Markam ozbiljno. Zas to jednostavno niste uzeli novac, nas li
drugu statuu i pos tedeli sebe maltretiranja kada vec niste

nameravali da u potpunosti saraujete s vlastima?

Jedino sam ja znao za novac, agente Markame, jer sam jutra
nakon provale prvi us ao u crkvu. Meutim, os tec enje na sporednim
vratima i nestanak statue nisu mogli da se sakriju od brac e
skalabrinaca, da ne pric amo o narodu koji je toga jutra trebalo da se
okupi. Vidite, agente Markame, novac je adresiran na mene
dvadeset pet hiljada dolara u zapec ac enoj koverti. Nije bilo potrebe za
prijavljivanjem, jer je onaj ko ju je odneo vis e z eleo, vis e mu je, c ini se,
bila potrebna nego nama u Crkvi Svetog Vartolomeja. I iako moz da
nisam razumeo tu potrebu, prihvatio sam poklonjeni novac kao c in
poverenja, kao poverljivi c in pokajanja. I sve dok me FBI nije pozvao,
smatrao sam da je osoba koja je ostavila dvadeset pet hiljada dolara
na mestu statue osoba sa saveu.
Sem Markam ponovo zauta, pogleda zakovanog za Pijetu.
Ali sada nastavi Prec asni Boneti vidim da je moja tis ina
moz da uzrokovala nesrec u, jer mi je sada jasno da FBI misli da je
c ovek koji je uzeo nas u Pijetu pre tri godine moz da isti onaj koji je
ubio ona dva dec aka isti onaj koji je nac inio onu uz asnu skulpturu
dole na Vo Hilu.
Kovertu rec e Markam, dok se okretao prema sves teniku i
instrukcije kako da nabavite novu statuu, pretpostavljam, niste
sauvali?
Prec asni Robert Boneti se nasmejao i posegnuo ka unutras njem
depu svog crnog sakoa.
Nadao sam se da c e vas ovo naterati da mi oprostite s to ranije
nisam spomenuo novac vlastima. Ali sada se jos vis e nadam da me
zbog ovoga neete smatrati za jednostavnog i budalastog starca.
Na koverti koju je sves tenik pruz io Markamu inim kurzivom bilo
je ispisano Za oca Bonetija. U njoj je Markam pronas ao ne samo
uputstva kako nabaviti repliku Pijete od Gambardelija vec i kratko
izvinjenje zbog neprijatnosti koje je lopov pric inio ocu Bonetiju i
njegovoj parohiji. Markam pokaza poruku Keti. Ona je odmah
prepoznala rukopis.
Kitnjast. enski. Precizan.
Identic nim rukopisom bile su ispisane poruke koje su joj stizale
pre pet i po godina.
Klimnula je glavom.

 Covek koga traz imo je visok, oc e Boneti rec e Markam.

Izmeu sto devedeset i sto devedeset i pet centimetara. I veoma
krupan, veoma snaz an u stanju je da podigne statuu s postolja i sam
je iznese iz crkve bez ikakvih potes koc a. Najverovatnije bodibilder, ili
neko ko se bavi dizanjem tereta. Znate li nekoga ko odgovara tom
opisu, oe?
Moju parohiju c ini pretez no radnic ka klasa, agente Markame
majstori i drugi koji zarauju za z ivot rukama. Uglavnom su
italijanskog porekla, mada u poslednje vreme belez imo porast
hispanoameric ke populacije. Mnogi od njih su ljudi snaz ne grae, ali
svega nekolicina je toliko visoka. I niko od njih nije u moguc nosti da
potroi dvadeset pet hiljada dolara na jednu statuu.
Jeste li nekad primetili da neko neobic an obilazi crkvu? Ne neki
vernik koji redovno dolazi, vec neko ko je svratio jednom ili dvaput,
nakratko?
Ne seam se nikoga.
Nije bilo neobinih ispovesti?
Svetenik se blago nasmei.
Cak i da jeste, agente Markame, ne bih mogao da vam ih
otkrijem.
Da li postoji bilo s ta drugo s to biste mogli da nam kaz ete, oc e
Boneti? upita agent FBI-ja. Pada li vam na pamet neko ko bi mogao
da zna za statuu i ko bi bio u moguc nosti da vam za nju plati dvadeset
pet hiljada dolara?
Velika galerija slika bila je postavljena na nas oj internet stranici
rec e otac Boneti. Meutim, nakon provale, mnogo slika je odatle
skinuto. Mahom su to bile fotogra ije enterijera crkve. Naravno,
postojala je i fotogra ija Gambardelijeve Pijete. Moz da ju je vas c ovek
jednostavno prepoznao i tako doao do nas.
Keti i Markam se pogledae.
Hvala vam, oe ree Markam. Mnogo ste nam pomogli.
Ispratiu vas ree svetenik. Kada su ve izali iz crkve, kada su
dos li do dna stepenis ta, prec asni Robert Boneti povika za Keti i
Markamom:
Znate, i ja sam bio tamo.
Markam i Keti se okrenue prema njemu.
Dole na Voc Hilu. U kuc i Kempbelovih u zalivu Foster. Poslednji

put pre vis e od trideset godina, pre nego s to su kupili kuc u. Ranije je
pripadala porodici jednog mog prijatelja c uvenog ilmskog rez isera.
Odrasli smo zajedno. Cak sam kao mali neko vreme z iveo kod njega
na Voc Hilu. Divan gradic , ali veliko zlo vreba ispod njega. Nikad nis ta
dobro nije izalo iz tog mesta. Imajte to u vidu.
Keti i Markam osetie nelagodnu tiinu.
Poinjala je kia.
Sve je povezano napokon rec e sves tenik. Zapamtite to. Sve je
povezano.
Nakon tih rec i prec asni Robert Boneti nestade u tami Crkve Svetog
Vartolomeja.

26.
Mislis li isto s to i ja? upita Keti nakon s to su se ona i Markam
ponovo nali na putu.
Ja mislim mnogo toga.
Dvadeset pet hiljada dolara za statuu koju je planirao da unis ti.
Nije to samo zbog mermera, Seme. Mikelanelo Ubica je z eleo
besprekornu repliku rimske Pijete iskljuc ivo Gambardelijevu Pijetu
i platio je za nju vis e nego s to vredi, a mogao je jednostavno da je
ukrade. Zato?
Zato s to mu novac nis ta ne znac i. Jedini razlog zbog koga
Mikelanelo Ubica nije kupio statuu direktno od Gambardelija jeste
taj s to bi tako mogli da mu uu trag. Osim toga, jednostavno ukrasti
statuu bilo bi nepristojno sebic no i bezosec ajno a to je samo jedno
od mnogih obelez ja nas e kulture koja Mikelanelo Ubica nastoji da
promeni.
Ali to je rimska Pijeta, Seme. Ako se drz imo pretpostavke da je
Mikelanelo ubica koristio mermerni prah iz Karare za svog Baha
zato s to je prvobitno nameravao da ga iskoristi za nes to drugo, kraa
rimske Pijete ukazivala bi na to da je rekonstrukcija upravo te statue
ne Mikelanelovog Davida bila njegov primarni cilj. A mermer iz
Karare od kog je statua isklesana, njegov speci ic an sastav, pomogli bi
mu da na nesumnjivo duhovnom, gotovo magijskom nivou
postigne z eljenu slic nost, verno prenese proporcije Pijete, bas kao s to
je uc inio sa Bahom. Takoe bi postojala veza izmeu njegovog
materijala tela koja je koristio i materijala koji je koristio
Mikelanelo, kako u formi, tako i u sadraju.
Meutim, pos to je koristio prah sa Pijete za svog Baha, oc igledno
je dolo do promene plana.
Da. Moz da je nas ao drugi, jos intimniji nac in da svoje z rtve
povez e sa statuama u koje c e ih pretvoriti. Moz da je u osnovi njegova
ideja da je sam mermer magic an. Moz da je uspeo da nae dublje
znac enje citata na poc etku tvoje knjige da magija lez i samo u
rukama skulptora.

 Ali, Seme, onda to znai...

Tac no, Keti rec e Markam, dok se ukljuc ivao na auto--put.
Pogres no sam procenio ovog ubicu. Naleteo sam na neke tragove dok
sam bio u Kvantiku, kada sam prouc avao informacije o industriji
plastinacije, ali nisam uspeo sve da sloz im. Sam c in ubijanja
Mikelanelu Ubici ne donosi nimalo, ili veoma malo zadovoljenja.
Ubistvo je propratni efekat sredstvo da se postigne cilj prikupljanja
materijala za skulpture. Meutim, kao s to smo videli kod Gabrijela
Banforda, i kao s to je sigurno bio sluc aj s Tomijem Kempbelom i
njegovim odsec enim penisom, kljuc no je da z rtve Mikelanela Ubice,
koje su njegov materijal, same postanu svesne svoje sudbine da se
probude iz svog dremez a, ako smem tako da se izrazim, kako bi zaista
postale deo njegove kreacije. I ako ubica negde pronalazi
zadovoljenje, nalazi ga upravo u tome. Tac no je, moz da je prisutna i
seksualna komponenta, ali pretpostavljam da na njega vis e utic e
intelektualno i duhovno kompleksnija povezanost sa z rtvama nego
prosta, puka seksualna z elja i verujem da ubica smatra da je i
Mikelanelo upravo takvu povezanost doz ivljavao sa svojim
kreacijama. Od poc etka sam sumnjao da Mikelanelo Ubica ne z eli
samo da zadovolji svoje nagone seksualne, duhovne, kakve god i
doz ivljavao sam ga kao ubicu s misijom, ubicu s jasnim ciljem. Ipak,
sad mi je jasno da sam pogreno tumaio njegove rtve.
Zbog toga Salivenova sa svojim timom nije uspevala da uoc i
obrazac rec e Keti. Zbog toga nisu uspeli da pronau niti jedan
sluc aj ubistva ili nestanka mladih mus karaca na teritoriji Rod Ajlenda
koji bi odgovarao pro ilima Banforda, Kempbela ili Venika. Traz ili
smo na pogrenom mestu, Seme. Traili smo iskljuivo mukarce.
U pravu si, Keti. Ljudska bia su materijal Mikelanela Ubice i
mukarci i z ene. Ubica istovremeno pos tuje svoj materijal i razume da
jedan njegov deo mora da se odbaci. I kao s to sam siguran da je za
njega mus ko telo estetski superiorno, takoe sam siguran da se, ako je
vec morao da odbaci deo materijala tokom eksperimentisanja i
razvijanja tehnike plastinacije, usredsredio iskljuc ivo na z ene. Ako
proc es ljamo nestanke z enskih prostitutki u poslednjih s est godina,
sigurno emo naii na neto.
Znai da je od poetka planirao da iskoristi enu za svoju Pijetu?
Izgleda da je tako.

 A onda je iz nekog razloga odustao od tog projekta i posvetio se

Mikelanelovom Bahu? Moz da je to uc inio jer je uvideo slic nost
izmeu Baha i Tomija Kempbela? Moz da je otkrio bolji nac in da svoju
poruku poalje u javnost?
Moda.
Ali grudi... ree Keti odsutno.
ta kae?
Nisam sigurna, Seme. Nes to me muc i vec dve nedelje nes to s to
ne uspevam da shvatim u potpunosti, ba kao ti.
Dok su Keti i Markam ubrzavali prema istoc nom delu Providensa,
jedan paket umotan u sme papir ino us us kan zajedno sa ostalom
pos tom u presavijeni katalog names taja strpljivo je c ekao u Ketinom
potanskom sanduetu.
Cak je i pos tar smatrao da pos iljka neobic no izgleda umotana u
pucketavi najlon, velic ine kutije za DVD ali bez adrese pos iljaoca, i
prekrivena prevelikim brojem marki razlic itih apoena, ukupne
vrednosti deset dolara kao da onaj ko je slao nije z eleo da ode do
pos te, ali je z eleo da bude siguran da c e paket stic i na z eljenu adresu.
Ali ono s to je pos tara najvis e zac udilo bio je nac in na koji je pos iljalac
oslovio primaoca pos iljke lepo ispisanom rec enicom iznad naziva
ulice koja je glasila:
Posebno za dr Hildebrant.

27.
Kilometrima odatle, Skulptor je brisao bale sa oc eve brade. Umesto da
ga postavi na uobic ajeno mesto, u veliku stolicu pokraj prozora,
Skulptor je danas doneo ocu vec eru u krevet. Pustio je nekoliko
epizoda serije Senke na CD plejeru ugraenom u stari filk i uc inilo mu
se da se levi ugao oevih usta pomalo nakrivio tokom uvodne pice.
S druge strane, Skulptor nije mogao da bude siguran. Moz da se
njegov um poigravao njime, jer je bio umoran veoma umoran. U
poslednje vreme radio je veoma naporno. Zavrs io je svoju Pijetu tek
s to su se navrs ile dve sedmice otkako je, na Kenedi Plazi u centru
Providensa, pokupio Na oku 17. Mada, na neki nac in je varao, jer je
mnoge delove svoje Pijete Skulptor sakupio pre vis e od godinu dana
metalni ram, kamen sa Golgote, na kome c e sedeti Devica Marija,
konture njene odore. I, naravno, najvaz niji delovi same Device njena
glava, njene ruke, njene grudi sac uvani su, obraeni i prefarbani
mnogo pre nego to su Bah i njegov satir uli u kadu s hemikalijama.
U to vreme, kada je poc injao da eksperimentis e sa delovima z ena,
trebalo mu je mnogo vis e vremena za proces plastinacije otprilike
onoliko koliko je i danas trebalo Fon Hagensu i njegovom timu u
Hajdelbergu, u Nemac koj. Ali Skulptor je unapredio Fon Hagensove
metode; otkrio je da moz e znac ajno da ubrza proces promenama
pritiska i propus tanjem struje kroz materijal, kao i ubacivanjem
tankih cevc ica-provodnika na kljuc na mesta u telima, izmeu
razlic itih tkiva. Za razliku od Fon Hagensa, koji je skidao koz u sa
svojih modela kako bi prikazao mis ic e i unutras nje organe, Skulptor,
koji nije imao potrebu za unutras njim organima, otkrio je da
izdubljivanjem trupa i postavljanjem provodnika duz kic menog stuba
jos vis e ubrzava proces. Na taj nac in, dok je Fon Hagens mesecima, a
ponekad i godinama, pripremao svoje eksponate za izloz bu, Skulptor
je radei neumorno, po ceo dan zavravao posao za sedam dana.
Kada bi z eleo da patentira svoje usavrs ene varijante Fon
Hagensovih metoda, Skulptor bi mogao da zaradi prilic nu svotu
novca. Ali opet, Skulptora nisu privlac ile primitivne stvari poput

novca.
Da ironija bude vec a, upravo je koz a z rtava Skulptoru zadavala
najvis e muka, jer je tokom pripremanja svojih igura otkrio da, nakon
s to bi voskom za depilaciju uklonio sve dlake i izvukao masti ispod
povrs ine koz e, koz a postaje opus tena i klizava i veoma tes ka za rad.
Tek nakon brojnih neuspelih pokus aja sa z enama uspeo je da pronae
pravu meru tradicionalnih tehnika potamnjivanja i metodologije koju
je usvojio od Fon Hagensa. Rezultat je bila zategnutija povrs ina, na
kojoj je mogao da prikaz e vene, kao i da mis ic na tkiva ispod postavi u
z eljeni poloz aj, ali je istovremeno uc inio da koz a bude dovoljno
porozna da lepo prihvati njegovu posebnu meavinu boja.
Zaista, kada se jednom prevaziu poc etnic ke gres ke, silno
eksperimentisanje sa kolic inama ovih ili onih bla-bla-bla-hemikalija,
ostalo je prilic no jednostavno. Nakon s to je Skulptor okac io svoj
materijal da se osus i, na veliku kuku koju je prikac io za donji deo
stola za autopsiju i nakon s to je ispraznio utrobu i potopio telo u
formaldehid primenio je svoje unapreene tehnike plastinacije, a
zatim je postavio pripremljene igure i ostavio silikon da se stvrdne,
obavijen plastic nom folijom, pod ultraljubic astim svetlom. Za razliku
o d Baha, c iji su pratec i elementi iziskivali mnogo sloz eniju obradu
kako bi se postigle prave proporcije, rimska Pijeta mu je oduzela
neuporedivo manje vremena. Pijeta je bila mnogo c vrs ca, udovi igura
su delovali znatno kompaktnije, kao da su bili izliveni iz mermera.
Jedino je bilo nezgodno pogoditi uglove ruke Device, njenu
nakrivljenu glavu, stepen savijanja Hrista u njenom krilu.
Kao i kod Baha, Skulptor je otkrio da c e izbec i mnogo muka ako
odmah na poc etku postavi gvozdeni okvir pod odgovarajuc im uglom.
A pos to je telo Device Marije gotovo potpuno prekriveno odorama,
nije se brinuo da c e os tetiti taj materijal. Tako je Skupltor imao mnogo
vis e mesta za gres ku, mnogo vis e mesta za manevrisanje igurama na
ramu. Kada su oba tela bila obraena, napunjena i montirana i kada
su glava, ruke i grudi Device pridodate poslednjem elementu njene
odore, koja je padala niz mermer i savijala se na odgovarajuc i nac in,
Skulptor je podesio plastinirane udove Majke i Sina tako s to ih je
privezao na razlic ite visine manjim kukama, koje je iksirao takoe na
donjem delu stola za autopsiju. Nakon s to je prekrio statuu plastic nom
folijom, koja je dosezala do zemlje, i nakon s to je silikon oc vrsnuo pod

ultraljubic astom svetlos cu, Skulptor je trebalo jos samo da izvaja

smesu za Hristovu kosu i bradu, ostavi je da se osus i, i zatim nanosi
slojeve boje rasprivaem sve dok ne dobije zadovljavajuu nijansu.
Poslednji sloj boje naneo je tog jutra.
Iako je bio umoran, iako je groznic avo radio danima, gotovo ne
spavajuc i, dok je c ebetom pokrivao oca, Skulptor je bio zadovoljan ne
samo time koliko je brzo sastavio svoju Pijetu vec i time kako je na
kraju lepo izgledala. Bolje od mog Baha, pomislio je, smes ec i se.
Skulptor se neizbez no oseti luckasto pri pomisli na moguc u reakciju
dr Hildi znao je da c e mu nakon svega biti zahvalna, da c e razumeti
kako je njegovo delo izmenilo svet. Da, uskoro e nauiti da ga ceni.
Naravno, na kraju krajeva, on je bio taj koji je cenio nju. O da,
Skulptor joj je bio zahvalan na mnogo c emu. I nadao se da c e, kada
bude pogledala DVD koji joj je poslao, kada bude shvatila samo jedan
od mnogih razloga zas to ih je sudbina spojila, moz da i ona poc eti
njega da ceni.
Bar malo.
Skulptor je znao da e DVD stii do dr Hildi najverovatnije danas ili
sutra ko zna, moz da ga je vec pogledala. Nadao se da jeste, jer bi mu
informacija koju bi gledanjem dobili i ona i FBI pomogla u ostvarenju
plana. Skulptor je z eleo da lic no isporuc i DVD z eleo je da ga sam
ubaci u njeno pos tansko sanduc e, bas kao nekada, kada se s unjao
hodnicima Umetnic kog centra List kako bi joj ostavio poruke, dok
mu je srce drhtalo od straha i uzbuenja. Ali sada se sve promenilo, i
nije se usuivao da se previs e pribliz i. Skulptor je znao da FBI i dalje
paz ljivo prati dr Hildi; zbog toga je od otkrivanja Baha samo dva puta
pros ao pored njene kuc e na Aper Ist Sajdu maskiran; u svojim
trec im kolima, poreu 911 iz devedeset devete. Skulptor je uvek vozio
svoj kamri kada bi prolazio pored kuc e Polkovih bio je znatno
manje upadljiv u takvom kraju. Prema izgledu metalnog pos tanskog
sanduc eta pored njenih vrata, Skulptor zakljuc i da je dr Hildi redovno
kupila pos tu, iako je boravila kod prijateljice Dz enet one starije
ene, one to je liila na enu koja je igrala tenis 70-ih. Bili Din King.
Teniseri. Skulptor je mrzeo tenisere.
Dok je Senka kretao u potragu za ovonedeljnim zlikovcem,
Skulptor je paz ljivo posmatrao svog oca. Kada je primetio da mu se
oc i sklapaju, Skulptor izvuc e s pric iz njegove podlaktice i prebrisa

mesto uboda alkoholom. Ubrizgao mu je dovoljno sredstva za

spavanje da ga drz i u snovima do jutra. Skulptor je bio ubeen da je
njegov otac sanjao morao je da sanja, jer je Skulptor video kako mu
se lice grc i i kako mu se oc i pomeraju dok spava, buduc i da ga je c esto
posmatrao kako lez i u stolici pokraj prozora, kada on sam nije mogao
da spava. Tokom godina Skulptor je doveo sebe u takvo stanje da mu
je bio dovoljano veoma malo sna samo da bi odmorio i obnovio
mis ic e iscrpljene od napornih vez bi u podrumu. Za razliku od svog
oca, koliko je Skulptor znao, koliko je mogao da se seti, nikada nije
sanjao.
Skulptor je zamenio oc evu kesu za praz njenje, oprao svoje lice i
ruke u kupatilu na spratu i nag se ispruio na svom velikom krevetu sa
stubovima. Pre mnogo godina uredio je sobu u baroknom stilu, koji je
oduvek voleo, ali je ona jos uvek c uvala uspomene iz njegove
mladosti, naroc ito uspomene na majku, koja bi se ponekad kada bi
otac bio na putu, a ona popila previs e naga uvukla u njegov krevet
kako bi se izvinila, kako bi ga zagrejala posle ledenih kupki koje bi
mu prireivala kada ne bi bio dobar.
Skulptor dohvati daljinski upravljac i ukljuc i televizor DVD
plejer i veliki televizor u kabinetu istovremeno oz ives e. Nije bilo TV
signala kuc a nije imala kablovsku televiziju. Ne, za Skulptora je
veliki ekran u uglu predstavljao kutiju sa uspomenama. Malo c e se
opustiti na uobic ajen nac in moz da c ak i odspava, jer ga c eka vaz na
no.
Plej.
Zasvetleo je logo DVD-ja marke soni, koga je ubrzo zamenio prikaz
izleta na Nijagarine vodopade bio je to prvi od jedanaest
trominutnih ilmova sa trake Super 8, koje je Skulptor spojio i
prebacio na DVD. Izlet na vodopade je nemi ilm snimljen 1977,
kada je Kristijan imao svega dve godine. Eno ga u majc inom zagrljaju,
mas e prema kameri dok stoje pored staromodnih dvogleda na z etone
daleko iza njih vodopadi stvaraju sumaglicu nalik na duhove. Majka
prelepa z ena s velikim usnama i z utim s alom oko vrata s apuc e
neto deaku na uvo. On se smeje i ponovo mae.
Prelazimo na...
Dec ak je sada u oc evom naruc ju, stoje pored istog dvogleda na
z etone. Radosno mas e dok ga otac ljuljus ka gore-dole. Za razliku od

c oveka u susednoj sobi, otac se s lakoc om krec e deluje mladoliko i

zgodno i jako u uskoj beloj polo majici. A njegove oi toliko pune
z ivota, pune ljubavi prema sinu i z eni koja stoji iza kamere. Salje joj
poljubac. Jo jedan. Obraa se sinu, a zatim joj obojica alju poljubac.
Prelazimo na...
Snimak vodopada.
Prelazimo na...
Krupni kadar majke na ogradi. Posmatra predeo ispred sebe, ne
shvatajuc i da je muz snima. Izgleda srec no, ali zamis ljeno. I Skulptor
se, dok gleda iz kreveta, pita, kao s to se pitao godinama ranije, o c emu
ona razmis lja u tom trenutku zna da je suvis e rano da bi mislila na
tenisera, c oveka s kojim c e imati aferu godinama kasnije. Majka
shvata da je snimaju, smes i se i stidljivo kaz e prema kameri: Edi,
prestani!, ali njen muz i dalje snima. Vetar joj zadiz e kosu, kao i z uti
al, dok se trudi da izgleda prirodno. Poinje da govori...
Prelazimo na...
Majka i dec ak gledaju prema vodopadima. Dec ak sisa palac i
c vrsto je us us kan u majc inim nedrima. Izgleda pomalo uplas eno ne
plae, ali ne skida pogled s kamere dok mu se majka obraa.
Prelazimo na...
Majka (smeje se dok drz i uspavanog sina u naruc ju) ulazi na mesto
suvozaa u belom fordu LTD.
Prelazimo na...
Majka, ponovo sa uspavanim detetom ovaj snimak je tamniji,
snimljen iz unutras njosti automobila, sa vozac evog mesta. Kamera
zumira deaka zvanog Kristijan palac mu je i dalje u ustima.
Prelazimo na...
Otac vozi, smeje se i govori u kameru dok ga ena snima.
Prelazimo na...
Isprekidani niz fotogra ija puta i okoline, a onda se prvi ilm
zavrava.
Ostali filmovi sa trake Super 8 (snimani u naredne tri godine) prate
isti radosni s ablon: jezero Dz ordz , tematski park Zemlja pric a u Nju
Hemps iru, put na plaz u Bone. Ali samo poslednji od jedanaest ilmova
ima i zvuk snimljen je 1980, kada je Kristijanu bilo pet godina.
Zapravo, to je njegova roendanska zabava, snimljena u zadnjem
dvoris tu kraj s ume, jednog vedrog sunc anog dana ispunjenog

sladoled-tortom i kac enjem repa na kartonskog magarca. 23 Dec ak

zvani Kristijan otvara neke poklone fudbalsku loptu, kamionc ic
tonka dok ostala deca i ljudi, c ija je imena Skulptor davno
zaboravio, sve prate uzvicima odus evljenja. Skulptor napamet zna sve
dijaloge; gledao je ovaj film mnogo, mnogo puta.
Sta c es meni da poklonis , Meri? pita otac iza kamere, na s ta se
majka smeje i odgovara: Moe oteena usna?
Gosti se smeju.
Sledi nekoliko kratkih snimaka dec aka zvanog Kristijan dok s utira
loptu po travnjaku u drus tvu jedne devojc ice, a onda napokon scena
kojoj se Skulptor radovao tokom prethodna trideset tri minuta
scena na koju je uvek strpljivo ekao.
Dec ak zvani Kristijan sedi sam za stolom u dvoris tu otvorena
pakovanja plavog i zelenog plastelina jedva se naziru u gomili
papirnih c as a i tanjira umazanih s lagom, koji su razbacani po
plastic nom stolnjaku s motivom iz ilma Imperija uzvraa udarac.
Neim je zaokupljen uopte nije svestan da ga otac snima.
ta to pravi, Kristijane? pita otac iza kamere.
Svog druga Davida odgovara deak blago, ne diui pogled.
Ko je David? apue drugi mukarac van kadra.
Njegov zamis ljeni prijatelj odgovara otac s apatom. Kaz e da
ivi pozadi, u garai.
Nepoznati c ovek van kadra izgovara nes to nerazgovetno. I dok
graja gostiju i srec ne dece odjekuje u daljini, bas u trenutku kada se
kamera pribliz ava dec aku zvanom Kristijan i njegovoj plavo-zelenoj
skulpturi od plastelina, kuc ni snimak Skulptorovog petog roendana
naglo odlazi u tamu.

28.
Keti Hildebrant i Sem Markam sedeli su u tis ini ispred njenog stana na
Ist Sajdu tis ini koju je remetio samo povremeni zvuk brisac a
usklaen s kuckanjem motora trejlblejzera. Po Markamovom
povratku iz Kvantika, nekoliko puta im se dogodilo isto sedeli bi u
kolima pred kuc om Polkovih kao dvoje tinejdz era, s to je Keti
neopisivo podsealo na scenu udan zavretak prvog sastanka.
Za razliku od popodneva pre dve sedmice, kada ga je poljubila u
obraz, Keti se vis e nije usuivala da napravi tako odvaz an korak.
Cinilo joj se da je Markam nakon povratka iz Kvantika bio na distanci
znatno profesionalniji nego ranije i ne toliko spreman da otkriva
detalje svog privatnog z ivota. Cak i u nekoliko navrata kada su sami
sedeli u njegovoj skuc enoj kancelariji u centru Providensa, kada su do
kasno radec i sedeli za kompjuterom ili prouc avali nalaze iz Bostona,
specijalni agent Sem Markam uvek bi sebi nas ao posao koji bi ga
drz ao dalje od nje, konstantno bi pazio da se svom novom partneru ne
pribliz ava previs e. Jedan jedini put kada joj je sluc ajno pris ao bliz e
jedini put kada su im se pogledi sreli, a lica bila toliko blizu da je Keti
bila ubeena da sledi poljubac Markam se samo nasmes io i okrenuo
svoje zarumenele obraze od nje.
Ali najgore od svega, mislila je Keti, bilo je to s to Sem Markam,
tokom svih njihovih voz nji po Novoj Engleskoj kako bi ispitali ovu ili
onu osobu, nijednom nije posegao za njenom rukom.
Neto nije bilo u redu; zbog neega se ustruavao.
Keti je ipak imala razumevanja doz ivljavala je tako nes to prvi
put u z ivotu ali njena svesna, racionalna strana nikako nije mogla da
se pomiri s tim, nije znala kako da prihvati to novo saznanje, nov
pogled na srce mus karca mus karca koji joj je nekada bio blizak, a
sada toliko udaljen.
Sme li da ostane sama? konano upita Markam.
Smem. Dz enet i Den sutra odlaze na plaz u. Naravno, hteli su da
poem s njima... posetic u ih tokom leta... ali ja sada hoc u da presec em
i da ponovo z ivim normalno. Zvac u ih c im uem u kuc u, rec i c u im da

u tu prespavati noas. Na kraju krajeva, ovo je sad moj dom.

Ne z elim da se bilo c ega plas is , Keti. Nas i ljudi i dalje danonoc no
motre na tebe. Lic no c u im preneti da si se vratila. I ti znas da uvek
moe da me zove.
Znam.
Jo jedan talas neprijatne tiine.
U c emu je problem, Seme? pitanje joj je izletelo pre nego s to je
bila svesna da ga je uopte izgovorila, i Markam iznenaeno ustuknu.
Na ta misli?
Samo sam mislila... kada ga je pogledala u oc i, kada je u njima
videla kako se osec anja koja je nesumnjivo gajio prema njoj jos
jednom povlae, Keti se osetila budalasto. Bila je na ivici suza,
oajniki je elela da pobegne odatle.
Izvini rec e, skupljajuc i svoje stvari. Ma zaboravi, to je sve.
Samo me pozovi kada ti ponovo zatrebam.
Keti ree Markam. Keti, ekaj.
Ali vec je zalupila vratima s tikle su joj glasno udarale po stazi
kojom se pribliz avala tremu. Markam je ukoc eno i bespomoc no sedeo
za volanom. Zatim je, impulsivno, izleteo iz kola sustigao ju je bas
kada je zakorac ila u kuc u. Gomila pos te sruc ila se na pod; a kada se
Keti okrenula, kada je Markam ugledao suze u njenim oc ima, najzad
se prepustio svojim oseanjima i poljubio je.
Te vec eri vodili su ljubav u moru kartonskih kutija potpuno
nesvesni prigus ene melodije Ketinog mobilnog telefona, koji je
uporno svirao Za Elizu iz njene tane.

29.
Da je Stiv Rodz ers znao da su se dva detektiva kranstonske policije
mimois la s njegovom bivs om z enom kod stana na Ist Sajdu za svega
nekoliko minuta, da je znao da im je Dz enet Polk nenamerno dala
netac nu informaciju da c e njena najbolja prijateljica provesti noc u
njenoj kuc i u Kranstonu, sujetni i samoz ivi profesor teatrologije
sigurno bi pomislio da se sudbina opet poigrava njime. Jedinu utehu
mogla bi da mu predstavlja lepa crvenokosa, koja se i sama voena
sebic nim razlozima nehotice zauzela za njegovu stvar. Megan ONil,
s efu novoformiranog troc lanog reportaz nog tima VNRI-ja, c iji je jedini
zadatak bio da prati tragove i razvija pric e u vezi sa Mikelanelom
Ubicom, te vec eri se neoc ekivano ukazala prilika. Njen tim je vec
nedeljama lovio policijske frekvencije, u nadi da c e c uti jednu od
ovih rec i: Mikelanelo i Hildebrant. Kada je preko radija c ula da
policija ne moz e da pronae gorepomenutu radi ispitivanja o
nestanku njenog bivs eg supruga, Megan ONil brzo ubaci svoju ekipu u
kombi i zaputi se prema Ist Sajdu.
Ako je Hildebrantova kod kuc e rec e im snimic emo prilog
tamo. Ako nije, otic i c emo u Kranston i iskoristiti Rodz ersovu kuc u
kao pozadinu.
U svakom sluc aju, timu ONilove bilo je jasno: ona c e biti ta koja c e
otkriti vesti.
U kuc i je bilo mrac no, i Keti je taman ponovo tonula u san lez ec i
naga na kauc u, u Markamovom zagrljaju kada ju je razbudilo zvono
na ulaznim vratima. Markam joj rukom pokaza da ne pravi buku i,
uzimajuc i pis tolj, krenu tiho prema hodniku. Zvono se ponovo zac ulo,
ali i pre nego s to je agent FBI-ja uspeo da pogleda kroz s pijunku,
svetla koja su bles tala kroz roletne bila su dovoljna da Keti shvati ko
joj je doao u posetu.
Reflektori, pomisli Keti, dok se pokrivala c ebetom. Jo jedna
novinarska ekipa. ta sad hoe?
Novinari s apnu Markam, i dade znak Keti da miruje. Naslanjao
se na luc ni prolaz u hodniku, leima okrenut Keti drz ao je pis tolj

kao da se razmis lja da li da ih prepadne. Keti se nasmejala to bi

najradije izveo i uprkos ometanju, uprkos iznenadnoj z elji za
utoc is tem u kuc i Polkovih, osetila je uzbuenje pri pogledu na
Markamovo mis ic avo telo njegova lea i ramena, zadnjica i butine u
mlec nobeloj izmaglici podsec ali su je na izvajanu mermernu
skulpturu.
Re lektori su se ugasili i Markam se ponovo izgubio u hodniku.
Keti je c ula zvuk paljenja motora, a zatim i kako se neki automobil
velikom brzinom udaljava. Nekoliko trenutaka kasnije agent FBI-ja se
vratio, u rukama nosec i njihovu odec u. Spustio je Ketinu tas nu i
gomilu pote na jednu od kartonskih kutija.
Otili su ree. Nije mi jasno zato te sada trae.
Moda ih je zanimalo kakav si u krevetu.
Markam se postieno nasmejao, dok su se oblac ili u mraku tiho,
pomalo c udno, ali on je bio siguran da je dugo is cekivana ljubavna
veza tek poc ela. Nedugo zatim nas li su se u kuhinji, gde su za stolom
ispijali c aj, dok je iz rerne dopirala slaba svetlost. Markam je drz ao
Ketinu ruku, ali su pric ali samo povremeno smes ne pric e i detalje iz
z ivota isprekidane dugim periodima c utanja i nijedno od njih dvoje
nije znalo s ta treba da kaz e, ali su jednostavno bili zadovoljni time s to
su zajedno.
Trebalo bi da krenem rec e Markam kada je video da sat u
kunihji otkucava devet. Sutra c u biti ceo dan u Bostonu, treba da
podnesem izves taj Barelu i da proverim svoje nalaze sa timom
Salivenove i svojim ljudima u Kvantiku.
U subotu?
Bez veze, zar ne?
Ostani do jutra, ako z elis rec e, osec ajuc i se kao da pric a nekim
nepoznatim jezikom prvi put za dvanaest godina pozvala je
mus karca da prenoc i kod nje. Je li to po bontonu? Morac es da mi
oprosti, Seme. Na radim ovo ba esto.
Ni ja rec e Markam. A potom uradi nes to neoc ekivano. Agent
FBI-ja uhvati njene ruke i poljubi ih.
Izvini zbog onog ranije rec e. Kad sam te izbegavao. Znam da
si primetila. Znam da si osetila, i to nije bilo fer od mene... da se tako
pretvaram ili da te nateram da se osetis ranjivo ili glupo. To nisam ja,
Keti. Ja se ne poigravam. Samo, moram da ti priznam da mi sve ovo

veoma tes ko pada previs e je nepoznato, i previs e iznenadno.

Pric ac u ti o svemu neki drugi put, ali znaj da je, bez obzira na
okolnosti u kojima smo se upoznali i s ta god da se desi, koliko god
glupo se budem ponas ao sve ovo stvarno ti i ja, Keti, i ono s to znas
da osec am prema tebi, sve je stvarno. Samo budi strpljiva sa mnom,
hoe?
Ketino srce poc elo je ubrzano da lupa, a onda je spustila poljubac
na njegove usne dug i strastan. Kada su se konac no razdvojili,
Markam se nasmeio.
Mogao bih ovako celu noc . Ali da sam na tvom mestu, pozvao bih
teta Denet. Ve je kasno, sigurno se brine za tebe.
Sranje rec e Keti, pogledom kruz ec i po kuhinji. Potpuno sam
zaboravila na nju misli da vec eras spavam u njihovoj kuc i. Tas na.
Gde mi je tana?
Opusti se. Odneo sam je u dnevnu sobu. Prva kartonska kutija sa
desne strane.
Keti u trenu nestade u mrac nom hodniku i ubrzo se vrati s tas nom,
priljubljujui mobilni za uvo. Spustila je tanu i gomilu pote na sto.
Pet propus tenih poziva od nje. I dve poruke na sekretarici. Sad
se ja brinem za nju.
Markam dovrs i svoj c aj i spusti s olju na sto odmah je uoc io
neobian paket koji je napola izvirivao iz kataloga.
Hej, Den, ja sam ree Keti iza njega, povlaei se u hodnik.
Paz nju agenta FBI-ja nije privuklo s arenilo markica, vec delimic no
vidljiv rukopis poznati, kitnjasti, precizan rukopis kojim je bilo
napisano Providens, 02912 Rod Ajlend.
Znam, Dz en. Zao mi je. Sad sam u svojoj kuc i. Radila sam do
kasno i...
Markam je skinuo plastic nu traku i izvukao paket u smeem
papiru iz gomile pote.
ta? uo je Keti iz hodnika.
Markam je ustao od stola prouc avao je rukopis pod svetlom koje
je dopiralo iz rerne: Posebno za dr Hildebrant.
Kada se poslednji put ula s njim?
Markam iz zadnjeg dz epa izvuc e kovertu koju mu je predao
prec asni Boneti. Uporedio ju je s paketom u smeem papiru rukopis
je bio identian.

 Dobro, dobro zac u se Keti, dok se vrac ala u kuhinju. Ne brini,

Dz en. Dobro sam da, odmah c u ih zvati. Okej. Javic u ti. Volim i ja
tebe. Zaklopila je svoj mobilni telefon. Stiv, Seme. Moj bivs i.
Denet kae da policija hoe da razgovara...
Izraz Markamovog lica sve joj je rekao zaustavio ju je hladno
poput s amara. Agent FBI-ja je podizao paket u smeem papiru kada je
Keti uoc ila kovertu prec asnog Roberta Bonetija u njegovoj drugoj
ruci. Tada je lepa profesorka istorije umetnosti odmah shvatila da se
neto veoma, veoma loe dogodilo njenom bivem muu.

30.
Srce joj je divljac ki tuklo, a otvaranje DVD plejera zazvuc alo je u
Ketinoj glavi kao grmljavina Sonijev logo na ekranu obasjao je
c itavu sobu svetloplavom svetlos cu, kao da najavljuje oluju. Markam
je otvorio paket u kuhinji noz em je presekao traku, a sadrz aj
plastic nog omota paz ljivo preneo koristec i se papirnim ubrusom.
Kutija za DVD, kao i sam disk, bili su potpuno prazni bez natpisa ili
bilo kakvih znakova raspoznavanja i jos uvek su mirisali na novu
plastiku. Markam je stavio disk u plejer i seo na sofu pored Keti.
Ekran se zamrac io, na momenat postao potpuno crn, a zatim je
poc elo odbrojavanje c etiri sekunde, u stilu starih, tac kastih crnobelih televizijskih prikaza. Ponovo mrak, a zatim nez an s apat iz tame:
Istupi iz kamena.
Ketino srce spustilo se u pete kada je ugledala lice Stiva Rodz ersa
na ekranu s kais em preko c ela i dva koz na jastuc ic a, koji su, c ini se,
drali njegovu glavu fiksiranu. Uasno se znojio i esto je treptao.
Gospode boe, Seme zaplaka Keti. To je Stiv.
ta, jebote? rekao je njen bivs i suprug na ekranu pred njima
grubim, samrtnim glasom.
Tako je rec e mus ki glas iza kamere. Oslobodi se svog dremea,
o Majko Boja.
ta je, bre...
Keti i Markam su poput dva zombija posmatrali kako se Rodz ers
bori, a zatim naglo staje, zbunjenog izraza lica. Odsjaj svetla na
njegovim obrazima se blago promenio, i c inilo se da gleda u nes to
iznad sebe oi su mu se irile i skupljale u jezivoj tiini.
Tako je ponovo se zac uo mus ki glas. Oslobodi se svog
dremea, o Majko Boja.
Roders je pokuao da se okrene u pravcu odakle je dopirao glas.
Ko si ti? ta hoe, koju piku materinu?
Svetlo na Rodz ersovom licu se ponovo promenilo, i on prestade da
se otima. Zapanjeni u tis ini, Keti i Markam su mogli da primete da je
nes to privuklo paz nju jadnom c oveku. Cinilo se da se Rodz ersovo

disanje ubrzava, kada se odjednom ugao snimanja promenio, pomalo

naglo, i sada je kamera bila direktno iznad njega.
Koristi dve kamere rec e Markam odsutno. Jedna je iksirana,
drugu dri u ruci.
U savrs enom kontinuitetu kamera se lagano spus tala sa
Rodz ersovog lica prema vratu. Bas u trenutku kada se prvi u nizu
zakrvavljenih s avova prikazao u dnu ekrana, Rodz ers je poc eo da
vriti.
ta je ovo, jebote? Jebote, ta mi to radi?
Gospode, ne Keti izusti kada je videla grudi oble i bele, nalik
jajima, zas ivene pod neobic nim uglom na mis ic av trup njenog bivs eg
muz a. Rukom je prekrila usta dok je Stiv Rodz ers nastavljao da urla sa
ekrana.
Izvini, Keti! ula je kako vie. Izvini!
Dok je kamera prelazila dalje preko stomaka njenog bivs eg muz a,
preko debelih koz nih kais eva koji su ga pric vrs civali za c elic ni sto,
Keti je osec ala da c e joj glava eksplodirati. Kao da je u mislima videla
s ta c e se sledec e desiti znala je da nec e moc i to da podnese. Skoc ila
je sa sofe i otila u hodnik da povrati, dok je Markam, utrnuo od uasa,
posmatrao kako se krvavi s avovi prikazuju na ekranu, na mestu gde je
trebalo da se nalazi Rodersov penis.
Urlanje je za trenutak prestalo. Snimak je tu prekinut. Onda je
usledila poslednja sekvenca, ovoga puta iz ugla iksirane kamere
vrisak bivs eg muz a jos jednom je odjekivao po Ketinom stanu na Ist
Sajdu; dus a Stiva Rodz ersa uzletela je pred oc ima Sema Markama bas
u trenutku kada je Keti izgubila svest.

31.
Bil Barel jurio je auto-putem 95 preko sto trideset na sat s arena
svetla saobrac aja petkom uvec e rasecala su se pred njegovim
sluz benim vozilom kao novogodis nji papir za uvijanje pred os trim
makazama. Rejc el Saliven se nalazila pola sata voz nje dalje od njega.
Nac i c e se u sobi dr Hildebrant u rodajlendskoj bolnici nakon s to njen
tim obavi preliminarne razgovore sa kranstonskom policijom.
U piku materinu, pomislio je. Sad vie nema anse da izbegnemo
lokalce.
Sve se desilo veoma brzo zapravo, njegova z ena je bila ta koja
mu je prenela vesti o s okantnom otkric u na Rod Ajlendu bukvalno
nekoliko sekundi pre nego s to ga je Markam pozvao. Sve je bilo
previs e bizarno, pomislio je bas kao s to su mediji vec govorili:
Bizaran obrt u sluc aju Mikelanela Ubice. Smradovi iz novina nisu
znali za DVD, niti da je Stiv Rodz ers vec bio mrtav. Ne, njima je bila
dovoljna jednostavna c injenica da je na Rod Ajlendu prijavljen jos
jedan nestanak nestanak bivs eg muz a dr Hildebrant, one profesorke
Univerziteta Braun i lokalnog struc njaka za Mikelanela, koja je od
poetka bila umeana u ceo sluaj i leinari su krenuli u napad.
Zasad.
U piku materinu, rec e Barel za sebe dok je prelazio granicu
Masac usetsa i Rod Ajlenda. Samo je pitanje trenutka kada e se sve
raspasti, kada e se saznati za vezu dr Hildebrant sa svima ne samo
sa onim ludakom Mikelanelom Ubicom ve i sa nama.
Ali vis e nego s to se brinuo kako c e se lepa profesorka istorije
umetnosti, koja ga je toliko podsec ala na suprugu, snac i; vis e nego s to
se brinuo kako c e silna paz nja medija uskoro poc eti pogubno da utic e
na istragu FBI-ja; dok je jurio prema Bolnici Rod Ajlenda, glavni
specijalni agent Bil Barel je predosec ao da c e c udan sluc aj
Mikelanela Ubice c ak i posle najnovijih otkric a ostati kakav je
bio.
Nereiv.

32.
U glavi Sema Markama bilo je kao u kos nici misli su mu se komes ale
dok je panic no pokus avao da shvati s ta dalje da radi. Keti je pretrpela
laks i potres mozga, ali bic e u redu duboko je verovao u to. Meutim,
dok je sedeo kraj njenog bolnic kog kreveta, bio je rastrzan izmeu
poriva da krene u potragu za Mikelanelom Ubicom i brige
nepopustljivog oseaja krivice zbog ene koju je voleo.
Tim agenta Saliven morac e da se pozabavi prikupljanjem dokaza
sa DVD snimka, jer je Markam morao da bude prisutan kada se Keti
probudi. Cuo je kako je glavom udarila u drveni pod kada se
onesvestila tup udarac u hodniku koji je mogao da se izbegne da je
on stajao pored nje, spreman da je uhvati, umesto s to je sedeo zanet,
posmatrajuc i snimak jezive smrti Stiva Rodz ersa. Ali jos gore je bilo
kada se Keti osvestila isprva s okirana, poc ela je histeric no da urla,
nesposobna da prihvati sve to je maloas videla.
Mama! Urlala je u kolima Hitne pomoc i. Mama, bila si u
pravu! Pokuala si da me upozori, ali nisam sluala! Izvini, Stivene!
Ekipa Hitne pomoc i morala je da vez e Keti za nosila i da joj
ubrizga sedativ na putu za bolnicu. Kada ju je Markam uhvatio za
ruku, i kada se smirila, apnula mu je ono to je i sam znao.
Pijeta, Seme. Grudi. Iskoristio je Stiva za svoju Pijetu.
Citajuc i Dreme u kamenu, Sem Markam je nauc io sve o rimskoj
Pijeti znao je da je genijalni Mikelanelo izvajao igure Device
Marije i Isusa u razlic itim razmerama kako bi vizuelno doc arao
prirodu odnosa meu njima. Takoe je znao da se originalna Pijeta
nalazi u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu, zbog c ega je naredio
Salivenovoj da postavi odrede lokalne policije ispred svake crkve koja
je nosila ime Svetog Petra na Rod Ajlendu, u juz nom Masac usetsu i
severnom Konektikatu. Ali Markam je strahovao da im nee biti lako
znao je da Mikelanelo Ubica nec e tek tako otkriti svoje adute, ni
njima ni dr Hildebrant.
Moda je ak nameravao da ih navede na pogrean put.
U svakom sluc aju, specijalni agent Sem Markam bio je dovoljno

pribran da iz trejlblejzera dohvati svoj vec pohabani primerak

Dremea u kamenu, pre nego s to je ubacio Keti u vozilo Hitne pomoc i.
Oc ajnic ki je is citavao poglavlja o rimskoj Pijeti dok je Keti spavala
saznao je da je statua prvobitno trebalo da posluz i kao nadgrobni
spomenik francuskom kardinalu Zanu de Bileru. U poc etku se nalazila
u Kapeli Svete Petronile, rimskom mauzoleju u juz nom delu bazilike,
koju je kardinal odabrao za mesto vec nog poc inka. Nedugo posle
njegove smrti, meutim, kapela je unis tena. Pijeta je nakon toga
promenila brojne lokacije unutar Bazilike Svetog Petra, dok se najzad
nije ustalila na svom sadas njem mestu, u prvoj kapeli sa desne strane,
i to negde u osamnaestom veku. Markam je sva svoja otkric a preneo
Salivenovoj, ali njena pretraga na internetu nije donela nikakve
rezultate. Nije uspela da otkrije nikakvu vezu izmeu ovih detalja
(Svetog Petra, Svete Petronile, pogrebnih kapela, kardinala Bilera itd.)
i nekog odreenog mesta na Rod Ajlendu tac nije, u celoj oblasti
Nove Engleske.
Sem Markam se osec ao bespomoc no. Video je buduc nost kako mu
se nezaustavljivo pribliz ava jasno je video Pijetu Mikelanela Ubice;
gnusnu skulpturu s glavom, s akama i grudima z ene pris ivenim na
Rodz ersovo telo, u stilu Frankens tajna. Posle svega proc itanog o
procesu plastinacije, razum je Sema Markama ubeivao da c ak i da
je Mikelanelo Ubica mnogo ranije ubio svoju Mariju i svog Isusa
nije bilo ni pribliz no dovoljno vremena da se Rodz ersov les obradi.
Meutim, njegovo esto ulo koje svi profajleri verno prate, uprkos
injenicama govorilo mu je drukije.
Da, Markam je osec ao da ne samo s to mu promic e nes to veoma
vano ve mu polako ponestaje i vremena.
Trebala mu je Keti z eleo je da se ona probudi i normalno
razgovara s njim.
Agent iz Lokalne ispostave provirio je u sobu. Barel stiz e rekao
je, a Markam je klimnuo glavom. Dva agenta iz Providensa c uvala su
straz u pred vratima Markam je bio ubeen da c e i pored toga Barel
lic no traz iti da FBI s titi Keti. To je bilo dobro; mnogo bolje od pratnje
koju su joj oni odredili o c ijim razmerama Keti nije imala pojma. I
uprkos tome s to je FBI skoro mesec dana pomno pratio svaki Ketin
pokret, iako skoro sigurno nijednom nije bila u neposrednoj
opasnosti, Markam se osec ao postieno, jer su koristili Keti kao

mamac bez njenog pristanka.

To nije moglo da se izbegne.
Ali sada je to moralo da se promeni; sada je Mikelanelo Ubica
ubio lino za nju ubio je njenog bivs eg muz a, upotrebio ga je za
svoju Pijetu, koja je nesumnjivo predstavljala znak zahvalnosti dr
Hildebrant na svoj njenoj pomoc i. Zbog toga je Markamu bilo jasno da
je Keti morala da se pritaji. Ali koliko dugo? I da li c e Keti to uops te
prihvatiti kada bude prebrodila prvobitni s ok? Markam se pitao
koliko je puta dosad potajno priz eljkivala da Rodz ersa pregazi
kamion, ili da se oklizne na ledu i rascepi lobanju? A posle svega s to se
desilo, da li c e ikada oprostiti sebi? Hoc e li moc i da prevazie to s to je
na neki nain bila odgovorna za smrt svog biveg mua?
Dok je prouc avao Ketino lice pod slabim svetlom bolnic ke sobe,
Markam pomisli na Mis el. Zeleo je da pos tedi Keti te boli; z eleo je da
odvez e platnene kais eve koji su je drz ali i jednostavno je odnese
daleko od svega.
Onda Markam pomisli na Stiva Rodz ersa, vezanog za nes to nalik
krevetu za c elic ni sto na kome je Mikelanelo Ubica najverovatnije
radio, elini sto na kome je snimio Rodersov poslednji dah.
Epinefrin, pomislio je Markam. Ubica izaziva infarkt dok rtve
gledaju same sebe statue u koje e se pretvoriti, na ekranu iznad njih.
Bitno je da shvate kao to je Gabrijel Banford onda morao da shvati. I
kroz strah od shvatanja, strah od ponovnog roenja, bude se iz svog
dremea i oslobaaju se iz kamena kao to smo Keti i ja
pretpostavljali.
Markamove misli poee da lutaju.
Sa strane stola su se videli lanci, koji su odnekud visili. Kao da su se
sputali s tavanice moda je sto mogao da se podie i sputa, kao u
filmu o Frankentajnu. Visoki plafon. Tako je. Nekakav ekrk tavanica
je bila previsoka za podrum. Moda garaa, ili skladite. Novac. Ubica
ima novca. Mnogo novca bacio je dvadeset pet hiljada na statuu.
Pijeta.
Identina onoj koju su odneli pre tri godine, c uo je glas prec asnog
Bonetija. Bila je to donacija bogate familije, mnogo godina pre nego to
sam stigao u ovu crkvu.
Bogata familija...
Postojala je velika galerija slika na naoj internet stranici... na

jednoj od njih se, razume se, nalazila i Gambardelijeva Pijeta. Moda ju

je va ovek jednostavno prepoznao i zbog toga se uputio ovamo.
Markam pogleda na svoj sat: jedan i tri minuta ujutru. Suvis e
kasno da bi probudio starog sves tenika samo zbog svoje pretpostavke
to c ak nije bila pretpostavka, vis e oajniki pokuaj. Uostalom,
ponestajalo mu je vremena; osec ao je da c e se ovog vikenda nes to
dogoditi, moz da c ak i vec eras moz da se vec dogodilo. Kada bi samo
znao gde.
Gde, gde, gde!
Keti apnu joj na uvo Keti, treba mi sada.
Ona zatrepta, a Markamu se srce podie do grla.
Seme? upita oamueno. Sedativi su jedva delovali.
Da, Keti, ja sam. Na sigurnom si. Bie sve u redu.
Gde sam? Ne mogu da pomerim...
U redu je, Keti rec e Markam, oslobaajuc i joj zglobove. U
bolnici si. Zveknula si glavom, ali bic es dobro. Doktori su ti vezali ruke
da se ne bi povredila bila si histeric na. Ali evo, vidis ? Sada si
slobodna. Ovde sam, Keti. Ne dam da ti se bilo ta desi.
To je bio Stiv, Seme zajeca Keti. Za sve sam ja kriva...
Pst, Keti. Prestani. Nije istina. Nemoj tako da misli.
Ali Pijeta. Ubacio je Stiva u Pijetu zbog mene.
Pst, Keti. Slus aj me. Moras da mirujes . Moras da budes jaka, za
mene. Nemamo mnogo vremena. Mikelanelo Ubica ti ne bi poslao
onaj DVD da nije bio siguran da mu to nec e poremetiti planove, da
nam time nec e otkriti gde planira da izloz i svoju Pijetu bar dok ne
bude prekasno da ga uhvatimo.
Bazilika Svetog Petra rec e Keti, gutajuc i knedlu. Originalna
statua je u Bazilici Svetog Petra.
Znam to, Keti, ali to je isuvis e lako. Poslali smo ljude tamo, ali
osec am da idemo u pogres nom pravcu. Ovaj tip je previs e pametan za
tako nes to. Moras da se setis neke druge lokacije na kojoj bi ubica
hteo da izloi svoju Pijetu.
Keti je neko vreme c utala, ne sklanjajuc i pogled a Markama
ljubav koju je videla u njegovim oima davala joj snagu da nastavi.
Statua se prvobitno nalazila u Bazilici Svete Petronile.
Da. Sveta Petronila. Citao sam o tome u tvojoj knjizi izraena
za grobnicu francuskog kardinala Bilera.

 Kapela je prvobitno bila rimski mauzolej, koji su hris cani

preuredili prilikom izgradnje Bazilike Svetog Petra, pre nego s to ju je
poc etkom s esnaestog veka preuredio c uveni italijanski arhitekta
Donato Bramante. Kapela nije sac uvala prvobitan izgled, i vode se
polemike oko toga kako je zaista izgledala pre nego s to je Bramante
preuzeo stvari u svoje ruke. Ipak, jedno je sigurno, ako se ima u vidu
da je Mikelanelo dizajnirao Pijetu konkretno za taj prostor.
ta to?
Kada bi se Pijeta osvetlila dnevnim svetlom, kao s to je bio sluc aj
u staroj bazilici, lice Device Marije ostalo bi u senci, dok bi Hristovo
telo bilo potpuno osvetljeno. Metafore su oc igledne svetlost, vec ni
z ivot u umiruc em telu Spasitelja, itd. Meutim, ne smemo da
zaboravimo da je statua prvobitno sluz ila kao nadgrobni spomenik, ne
samo kao prikaz boz anstva mada je svakako i to bila. Celokupan
dizajn Pijete nac in na koji nas pogled i ras irene ruke Device Marije
najpre usmeravaju prema njenom Sinu, a tek onda prema posmrtnim
ostacima koji lez e ispod u svojoj originalnoj postavci, pod svojim
originalnim osvetljenjem, pokazuje nam upravo ono s to je
Mikelanelo z eleo ne samo Hrista Spasitelja vec i smrtnost nas
samih, kao i smrtnost kardinala de Bilera.
Misli da je svetlo koje pada kljuno za razumevanje statue?
Tako je. Ako pogleda slike u mojoj knjizi, primetie tanku liniju
utisnutu na c elu Device Marije. Gledano iz daljine, pod svetlom sa
neba, linija stvara iluziju tankog vela genijalna zamisao, ali potrebno
je odgovarajuc e svetlo kako bi se to uoc ilo. U suprotnom, to je samo
linija preko njenog ela.
Dakle rec e Markam nije rec o vezi sa Svetim Petrom koliko o
vezi sa samom kapelom, moz da c ak i mauzolejom, u kome bi svetlost
padala na statuu. To znac i da je ubici veoma vaz an nac in na koji sama
lokacija skulpture deluje na posmatrac a. Kao sa Bahom. Dodov vrt
predstavljao je vis e od istorijske aluzije, vis e od rekonstrukcije
originalne lokacije statue. Moguc e je da je ubica izloz io svog Baha u
Dodovom vrtu jer bi tako podraavao iskustvo koje je imao posmatra
iz doba renesanse pred originalnom statuom iskustvo staro pet
stotina godina, koje je Mikelanelo Ubica eleo da nam omogui.
Ne znam, Seme uzdahnu Keti, oblivena suzama. Vis e nis ta ne
znam.

 Smiri se rec e Markam, ljubec i joj c elo. Znas da mi je stalo do

tebe, Keti. Znas da c u da se brinem o tebi. Nec u dozvoliti da te bilo ko
povredi.
Keti je osetila kako joj se srce topi, osetila je kako joj oc i
preplavljuju suze radosnice. Zelela je da kaz e Semu Markamu da ga
voli, ali ih je prekinuo glas s drugog kraja sobe.
Seme?
Markam i Keti se okrenue i ugledae Bila Barela na vratima.
Moram sada da idem, Keti rec e Sem, poljubivs i je jos jednom.
Zvau sestru da vidim da li ti treba...
Nemoj da me ostavlja, Seme.
Moram, Keti. Bic e sve u redu. Zgrada je puna agenata FBI-ja. Lezi
tu i odspavaj malo, a ja u se vratiti bre nego to misli.
Keti okrenu glavu.
Uhvatic u ovog tipa zbog tebe rec e Markam, nez nim dodirom
ruke okrec uc i njenu glavu ka sebi. Obec avam ti, Keti. Ovo je sada
lino.
Keti se slabano nasmejala sedativi su opet poeli da deluju.
Hvala ti, Seme proaputala je.
Markam spusti ruku na njen obraz. Kada se uverio da je zaspala,
pridrui se Bilu Barelu u hodniku.
Dobro je? upita glavni specijalni agent.
Bie dobro.
Pobrinuemo se za nju.
U redu.
Gde je DVD? Hou da ga pogledam.
Trenutno je kod forenzic ara analiziraju papir i traku, traz e
dokaze ali ubeen sam da nec e nis ta nac i. Suvis e je on pametan.
Ipak, ubacic e disk u kompjuter i pokus ati da dou do nec ega tako s to
e uveati sliku. Poslae ti kopiju i uskoro e moi da pogleda.
Dobro. A sad mi reci da ima neto vie za mene, Seme.
Nes to veliko se sprema ovog vikenda uskoro, moz da u sledec ih
nekoliko sati, ako ve nije poelo.
Zato to misli?
Zbog DVD-ja. Tac no, ubica je hteo da nas zbuni, ali nas takoe
izaziva ika nas da pokuamo da ga zaustavimo.
Siguran si?

 Jesam. Ali treba mi internet moram odmah da naem

kompjuter ovde u bolnici.
Zato?
Objasnic u ti usput. Ali kaz em ti, Bile, imam vrlo los predosec aj da
Mikelanelo Ubica vec eras namerava da prikaz e svoju novu
skulpturu. A ako otkrijem gde, moda stignemo tamo pre njega.

33.
Skulptor je isparkirao svoj veliki beli kombi iz garaz e, okrenuo se, a
zatim se polako odvezao pras njavim putem oivic enim stablima. Bio je
to jedini deo porodic nog imanja koji Skulptor nije odrz avao
namerno je pustio da trava i s iblje izrastu, za sluc aj da neki nez eljeni
posetioci odluc e da skrenu sa asfaltnog prilaza pred njegovom kuc om.
Otprilike na polovini puta morao je da stane i izae iz kombija, kako
bi uklonio veliko deblo, koje je tu lez alo radi dodatne sigurnosti.
Meutim, nec e ga vratiti na mesto kada proe, jer je vec padao mrak, i
nije se brinuo da e mu neko doi u posetu tako kasno.
Za tili c as Skulptor uskoc i natrag u kombi i produz i. Izas ao je na
mrac an put kroz prolaz u starom kamenom zidu, koji je oivic avao
porodic ni posed. Na tom mestu stajala je tek pokoja svetiljka, i nije
bilo trotoara; vec ina kuc a u bogatom naselju Ist Grinic nalazila se,
poput Skulptorove, u s umama daleko od glavnog puta. Vec ina ostalih
imanja takoe je bila oivic ena kamenim zidovima, koji su vijugali
kilometrima kroz s umoviti krajolik. Kao dete, Skulptor se c esto
zajedno sa svojim ocem satima s etao duz tih zidina ponekad bi
naleteli na nekog suseda, i usput bi popric ali. Ali to vreme je odavno
prolo, a Skulptor i njegov otac sada uopte ne priaju sa susedima.
Dokopao se glavnog puta, kojim c e morati da se vozi malo duz e.
Mesto na koje se uputio bilo je relativno blizu i najvec i deo puta
prec i c e, za svaki sluc aj, sporednim putevima ali tu, na svetlu, uz
kola koja prolaze, znao je da je najranjiviji, i da policija ima najvec e
s anse da ga primeti. Ipak, takav rizik nije se mogao izbec i; zbog toga
se Skulptor propisno naoruz ao ispod suvozac evog sedis ta lez ali su
zig zojer kalibra 45 i dvocevka, koja je vec generacijama pripadala
njegovoj porodici. Takoe je poneo svoje omamljivac e pros li put je
upotrebio i pis tolj i pus ku sa strelicama kako bi savladao Tomija
Kempbela u sluc aju da duz puta naleti na neki neodoljivo pogodan
materijal.
Verovatnoc a da c e naleteti na potencijalnu z rtvu kao i da c e
morati da upotrebi nes to iz svog arsenala bila je, meutim, mala, i

Skulptor je to dobro znao; jer, na kraju krajeva, Skulptor se nije

brinuo da c e ga policajci ikada zaustaviti c ak ni po danu. Stavis e,
trudic e se da ga izbegavaju, jer je jos na poc etku svog
eksperimentisanja sa z enama Skulptor kupio malo farbe i naslikao
veliki uti logo Vesti Kanala 9 na svom kombiju.

34.
Sem Markam je seo za doktorov sto uporno treptanje neonskih
lampi umaralo mu je oc i dok je na guglu ukucavao pojmove
ornamentalni vrt i Rod Ajlend.
Ali, Seme rekao je Bil Barel, dok je zurio u ekran preko
Markamovog ramena zas to si toliko ubeen da je Mikelanelo Ubica
pronaao na internetu lokaciju za izlaganje svog Baha?
Prec asni Boneti je rekao nes to o njihovoj statui Pijete rekao je
da su ranije imali sliku na svojoj internet stranici. Samo me prati
moramo da idemo malo unazad.
Markam je otvorio nekoliko linkova; zatim je, nezadovoljan onim
to je pronaao, otkucao Erl Dod i Vrt Vo Hil, bez navodnika ali ni to
mu nije pomoglo. Za trenutak se zamislio, a onda je dohvatio svoj
primerak Dremea u kamenu i otvorio ga na stranici s tekstom o
nastanku Baha.
Bah je prvobitno isklesan za kardinala Rafaelea Riarija c itao je
naglas koji je odbio da primi zavrs enu skulpturu jer je smatrao da je
neukusna. Znamo da je 1506. godine skulptura postala deo kolekcije
Mikelanelovog bankara Jakopa Galija, koji je sakupljao statue iz
drevnog Rima. U Galijevom Rimskom vrtu Bah c e provesti narednih
sedamdeset godina, do 1576, kada ga je otkupila porodica Medic i i
prebacila ga u Firencu.
Markam ukuca rei Rimski vrt i Rod Ajlend u pretraiva.
Bingo uzviknu, i kliknu na s esti po redu rezultat pretrage. Link
ga je odveo na internet stranicu pod nazivom Domovi elite. Nakon
nekoliko koraka specijalni agent Sem Markam pronas ao je ono s to je
traio: fotografiju vrta Erla Doda bez imena, bez adrese, samo slika s
tekstom Predivan Rimski Vrt na Rod Ajlendu s pogledom na more!
Gospode Boz e rec e Barel sigurno se nedeljama vozikao
unaokolo traei jebeno mesto.
Sigurno je smatrao i znakom sa neba to s to se vlasnik ovog vrta
bavio inansijama, bas kao Jakopo Gali ne bi se zadovoljio nic im
manjim od toga, c ini mi se. Zato se toliko pomuc io da postavi svoju

skulpturu ba tu.
Markam je pres ao na Ketin tekst o rimskoj Pijeti. Preleteo ga je
pogledom, a zatim poc eo naglas da c ita: Na ovaj nac in, kada je
Hristovo telo obasjano direktnim prirodnim svetlom, Pijeta se na
svom originalnom mestu u Bazilici Svete Petronile posetiocima
sigurno c inila istovremeno pristupac nom i nedodirljivom;
materijalnom, ali i nesumnjivo nadrealnom kao i sam Spasitelj
telesnom, ali i boanskom.
Traz is onako kako bi on traz io rekao je Barel. Koristis rec i dr
Hildebrant da pronae svoju lokaciju jer misli da je on tako radio.
Svetlo pros aputao je Markam, kucajuc i. Sigurno ima veze sa
svetlom.
Prirodno svetlo nad Kapelom Rod Ajlend.
Nita.
Svetlo nad Kapelom Rod Ajlend.
Nita.
Kapela Rod Ajlend.
Nita ovo je previe.
Markam nastavi da proc es ljava Ketin tekst o rimskoj Pijeti prsti
su mu klizili po hartiji kao igla na poligrafu.
Pijeta je, dakle, ekspresivan i dekorativan nadgrobni
spomenik, ali istovremeno je moda i najvea molitvena
skulptura ikada stvorena; napravljena u line svrhe, za
jednog oveka, ali i poklon vere za ceo ljudski rod.
Ali vodi rauna, Markam se prisetio ranijeg razgovora sa Keti, ne
smemo da zaboravimo da je Pijeta prvobitno bila nadgrobni spomenik,
a ne samo predmet oboavanja.
Markam je ukucao Rod Ajlend nadgrobni spomenik privatni
uspomena javni.
Nita.
Nadgrobni, pomisli Markam uznemireno. Neobina re.
Instinktivno je promenio zadatu pretragu u Rod Ajlend groblje
spomenik memorijalni javno vera.
Kliknuo je na prvi ponueni rezultat pretrage. Ono s to je video
ostavilo ga je bez daha.

Prva fotogra ija bila je slika spoljas njeg izgleda male kruz ne
graevine, koja je izgledala kao da je od mermera, s to je podsetilo
Markama na stubove hramova drevnog Rima. Sami stubovi su
okruz ivali zid hrama, na kome su izgleda postojala samo jedna vrata.
Ispod fotografije nalazio se sledei tekst:
Hram Svetoga Duha nalazi se u sreditu groblja Eho Point.
Njegov kruni dizajn inspirisan okruglim Herkulovim
hramom u Rimu predstavlja sveobuhvatnu uspomenu na
one kojih vie nema, ali u isto vreme je i spomenik onima koji
su ostali iza njih. To je mesto za molitvu i razmiljanje
otvoreno javnosti i ljudima svake vere. Prilikom sledee posete
groblju Eho Point, slobodno se prisetite svojih voljenih u
Hramu Svetoga duha.
Ispod teksta nalazila se jos jedna fotogra ija ovoga puta slika
unutranjosti hrama.
Markam nije morao da ita pratei tekst.
Ne. Usamljeni zrak sunc eve svetlosti koji je prolazio kroz otvor na
tavanici hrama govorio mu je sve to je trebalo da zna.

35.
Dok su Markam i Barel hitali da okupe svoje agente, dok je Rejc el
Saliven mahnito javljala i lokalnoj i drz avnoj policiji da pos alju svoje
snage na udaljeno groblje Eho Point, u Ekseteru, Rod Ajlend, Skulptor
je pod okriljem mraka uveliko postavljao svoju Pijetu. Kis a je prestala
da pada tokom vec eri, ali i dalje je bilo oblac no vlaga je bila
dovoljna da se Skulptor preznojava ispod naoc ara za noc no
osmatranje. Nosec i Pijetu, morao je da prevali znatno manju
razdaljinu nego onda s Bahom, pre nekoliko nedelja nepunih deset
metara pravolinijskog hoda od kombija. Ali Pijeta je bila mnogo tez a
o d Baha snaz ni Skulptor je s mukom manevrisao usled neobic nog
oblika skulpture. Kada je, meutim, uspeo da poloz i statuu na kolica
koja je konstruisao pre vis e od godinu dana posebno za ovu priliku,
Skulptor je bez vec ih problema odvezao svoju Pijetu duz kamenite
staze i uza stepenice Hrama Svetoga duha.
Briz ljivo je poloz io Pijetu tac no ispod krovnog otvora hrama
otvora na tavanici za koji je Skulptor znao da c e savrs eno oponas ati
originalnu vizuelnu dinamiku katakombe koju su hris cani nazvali
Bazilika Svete Petronile. Efekat vela koji je stvorio na c elu Device bio
je zapanjuju, ali Skulptor se samo nakratko zaustavio kako bi se divio
svome delu samo na minut se usudio da zastane i osmotri estetsko
boz anstvo koje je u praznom hramu stvarao sjaj mesec ine s to se
probijala.
Bezimeni materijal koji je pokupio sa ulica junog dela Providensa,
tj. glava kurve koju je pretvorio u glavu Device izgledala je savrs eno
njeno mlado lice bilo je tuz no, ali smireno, puno ljubavi i c ez nje, ali u
isto vreme umireno saznanjem da c e njen Sin uskoro trijumfovati nad
S mr c u . Na oku 17 se takoe odlic no pokazao; savrs eno
proporcionalno sa telom Device, upijalo je svetlost koja ga je odozgo
obasjavala, s to se videlo kroz specijalne naoc are Skulptora. Ba kao
to je dr Hildi napisala u svojoj knjizi.
O, da, Skulptor je mogao da se divi svojoj Pijeti c itave noc i, ali
Skulptor je znao da bi to bilo glupo, ili u najmanju ruku gubljenje

vremena.
Kao s to se Skulptor nadao, pored redovnih obaveza, lokalna i
drz avna policija na zahtev FBI-ja postavile su zasede pred
crkvama s irom Rod Ajlenda ali se nijedna nije nalazila u blizini
groblja Eho Point. Zbog toga je Skulptor natenane ubacio svoje stvari
u kombi, potpuno nesvestan toga da je agent FBI-ja po imenu Sem
Markam otkrio lokaciju njegove naredne izloz be. Ponovo za volanom,
Skulptor se na momenat opustio pre nego s to je ubacio kljuc u bravu
taman se spremao da ubaci u prvu kada ga je iznenadio jak odsjaj
plavog svetla sa oblinjih spomenika.
Maler, pomislio je. Neko je sigurno pozvao policiju.
Osec ajuc i kako mu srce tuc e sve brz e, Skulptor skinu naoc are za
noc no osmatranje znao je da bi ga farovi koji mu idu u susret
privremeno oslepili kada to ne bi uc inio i rukom poe ispod
suvozac evog sedis ta. Prsti Skulptora odmah se sklopis e oko pis tolja
kalibra 45, a kada je ponovo pogledao kroz s ofers ajbnu, ugledao je
dva policijska automobila kako prolaze pored spomenika na drugom
kraju groblja.
Samo dva, pomislio je Skulptor. Ali znao je da c e ih biti jos znao
je da ima samo jednu priliku.
Da, rec e sebi. Samo jednu priliku da ih iznenadim i izvuem se
odavde.
Skulptor se provukao kroz otvoren suvozac ev prozor i brzo otis ao
iza hrama, odakle se sjurio prema glavnom putu, sve vreme se
zaklanjajuc i iza spomenika. Logo Vesti Kanala 9 posluz ic e kao zamka
trebalo bi da izvuc e policajce iz kola i time mu da dovoljno vremena
da se prikrade i prosvira im metak kroz glavu. Skulptor se sakrio iza
obliz njeg drveta, izvukao crnu skijas ku masku iz zadnjeg dz epa pa ju
je navukao preko svoje obrijane glave i znojavog lica.
Zatim je ekao.
I uskoro su se, bas kao s to je oc ekivao, dva vozila ekseterske
policije hvala bogu, lokalci parkirala pred ulazom u hram.
Zahvaljujuc i svetlosti koja je sa vozila obasjavala kombi, beli mermer
hrama i okolne spomenike, Skulptor je mogao da primeti da se po
jedan policajac nalazi u svakom vozilu.
Srena okolnost.
Ljudi, ne smete da budete ovde c uo je kako jedan od njih vic e

po izlasku iz vozila. Dok su se policajci pribliz avali kombiju s

pis toljima u futrolama Skulptor im je pris ao pre nego s to su uspeli
da reaguju.
Bas kao s to ne bi zastao dok bi naoruz an strelicama za
omamljivanje nabavljao svoj materijal, Skulptor nije zastao ni nakon
s to je ustrelio policajce. Ovoga puta, meutim, umesto da gaa njihove
vratne z ile, Skulptor je usmerio crvenu tac kicu na svom nis anu malo
ispod njihovih policijskih kapa po jedan metak za uspavljivanje u
elo obojici, jo dva kada su pali na zemlju, za svaki sluaj.
Skulptor je uskoc io natrag u svoj kombi i brzo se odvezao sa lica
mesta. Nije z alio zato s to mu je upravo propao odlic an materijal, niti
s to su policijske kamere moz da snimile ceo dogaaj. Naravno, nosio je
masku, a kamion je bilo lako prefarbati. Bic e na bezbednom u garaz i
pre nego to policija dobije eventualne snimke. Ovoga puta Skulptor je
res io da okus a svoju srec u na auto-putu, nije z eleo da rizikuje da ga
neka patrola presretne na nekom udaljenom sporednom putu. Razvio
je stotku na otvorenom kada je ugledao kola drz avne policije i crna
vozila FBI-ja kako prolec u pored njega auto-putem 95 u suprotnom
smeru, prema izlazu ka groblju Eho Point.
Skulptor se nasmejao. Meutim, nije imao pojma da su Sem
Markam i Bil Barel takoe njega uoc ili nije imao pojma da su obojica
glasno opsovali kada su ugledali kombi Reportaz nog tima Kanala 9
kako prolazi, obojica ljuti na lokalnog pandura koji im je ovoga puta
dojavio vest.
Jebeni leinari gunao je Barel.
Da je Skulptor uo taj komentar, svakako bi se zakikotao.
Zaista, mnogo lokalnih i drz avnih c uvara reda te noc i je spazilo
Skulptorov reportaz ni kombi, ali bas kao s to je Skulptor priz eljkivao
kada je stavljao logo na svoje vozilo, svi su z eleli da ga zaobiu u s to
veem luku.

Eksponat trei
PREMA DAVIDU

36.

Dve nedelje kasnije

Sem Markam je sedeo za svojim stolom u centru Providensa. Osec ao
je muc ninu dok je po stoti put gledao policijski video pauzirao je,
premotao i pogledao na usporenom snimku svaki pokret Mikelanela
Ubice. Kao s to je bio sluc aj i sa Stivom Rodz ersom, Bostonski tim se
momentalno bacio na analiziranje snimka, pa je Markam mogao da
vidi sve s to se des avalo pred ulazom u Hram Svetoga duha kako
Mikelanelo Ubica smireno i predano ubija dvojicu policajaca, ali i
logo Vesti Kanala 9 kako se nazire u pozadini.
Markam se sec ao da je te noc i video kombi na auto-putu i te
kako se seao! Dos lo bi mu da povrati svaki put kada bi pomislio
koliko je bio blizu ubice svega nekoliko metara, s druge strane
travnatog ostrva. Ali Markamu je zaista bilo muka ne toliko zbog
ponovnog gledanja brutalnog ubistva dvojice ekseterskih policajaca
za s ta se smatrao delimic no odgovornim vec zbog toga s to nije
mogao da pronae nikakve tragove, bas kao u sluc aju Stiva Rodz ersa
nije mogao da odredi nis ta, osim modela kombija i ubic ine grae i
visine.
Iako je Mikelanelo Ubica bio od glave do pete obuc en u crno
nosio je crnu skijas ku masku, crne rukavice i usku crnu majicu s
dugim rukavima Markam je jasno video siluetu nasuprot belini
laz nog novinarskog kombija: oko metar i devedeset pet visine i veoma
mis ic av bodibilder, bas kao s to je c uveni profajler od poc etka
pretpostavljao.
Naravno, ni dve nedelje nakon s okantnog izlaganja Pijete
Mikelanela Ubice na groblju Eho Point, balistic ki testovi metaka
kalibra 45 i tragovi kombija evrolet 2500 ekspres, najverovatnije isti
onaj koji je prijavljen kao nestao tri godine ranije nisu nita otkrili. A
da sve bude jos gore, nekoliko dana nakon otkric a Pijete, javnosti je
pokazana fotogra ija isec ena iz policijskog snimka, ali javnost nije

bila ni od kakve pomoi FBI-ju.

Javnost.
Markam je uzdahnuo i zaustavio snimak na svom kompjuteru. Kao
s to je oc ekivao, prva slika na koju je naleteo na samom poc etku
pretrage na internetu bila je slika Mikelanelove Pijete. Medijska
lavina koja se obrus ila nakon grozomornog otkric a u Ekseteru uc inila
je da halabuka posle otkria Baha lii na deje grudvanje. Markamu se
c inilo da je, istog trenutka kada se pravi kombi Kanala 9 pojavio pred
kapijom groblja Eho Point, izbio pravi rat helikopteri koji su
nadletali mesto zloc ina i uznemireni novinari pred ulazom groblja
podsec ali su ga na scenu iz Apokalipse danas. Nije bilo s anse da se bilo
s ta sakrije od javnosti c ak ni oc igledni detalji Mikelanelove Pijete,
koju je ubica ovoga puta potpisao.
Zaista, neverovatno, Mikelanelo Ubica je uklesao jos jednu
poruku na svoje delo ovoga puta ne za Ketrin Hildebrant, vec za
c itavu javnost. Markam je u Dremeu u kamenu proc itao da je rimska
Pijeta jedino delo koje je Mikelanelo ikada potpisao prema legendi,
nakon to je preuo razgovor posetilaca Kapele Svete Petronile koji su
pripisali statuu drugom umetniku, Mikelanelo se tokom noc i vratio i
uklesao natpis na latinskom preko grudi Device Marije: Mikelanelo
Buonaroti, Firentinac, napravio je ovo. Hildebrantova dalje u knjizi
navodi da je to netac no i da se potpis nalazio na statui od samog
poc etk a. Hrabar atak na slavu, nazvala ga je, Mikelanelov
najoigledniji zahtev za javnim prihvatanjem. Iako je Keti kasnije
rekla Semu Markamu da se do dana danas njeg meu struc njacima
vode rasprave oko razloga zbog kojih je Mikelanelo potpisao svoju
Pijetu, oboje se sloz ilo da je bilo oc igledno zbog c ega je Skulptor
potpisao svoju.
Skulptor sa Rod Ajlenda napravio je ovo.
Kao u legendi rekla je Keti Markamu kada je proc itala natpis.
Poruuje novinarima kako da ga zovu. Ispravlja ih.
A novinari su mu se povinovali.
Sada su ga svuda nazivali Skulptor u novinama i na televiziji, na
internetu i u blogovima, na bolesnim internet stranicama koje su
napravljene njemu u c ast nakon pronalaska Tomija Kempbela.
Izgledalo je da mediji ni o c emu drugom ne govore; a Markam bi
osec ao neizdrz iv strah svaki put kada bi ukljuc io televizor ili

kompjuter. Najgora je bila opc injenost javnosti likom Ketrin

Hildebrant z ene koju je Sem Markam voleo; z ene koju je sada i
javnost volela, zbog njene neporecive povezanosti sa Skulptorom. Cim
je u medije dospela vest da je telo bivs eg muz a lepe profesorke
istorije umetnosti upotrebljeno za kreiranje Device Marije, u FBI-ju su
znali da vis e nec e moc i da je zas tite, znali su da nec e vis e biti u stanju
da kriju vezu izmeu ubice i njene knjige. Takoe, u FBI-ju su znali da
zbog toga nec e vis e moc i da je koriste kao konsultanta u ovom
sluaju.
Bar ne javno.
Keti se brzo oporavila od udarca glavom kao da se probudila sa
novootkrivenom snagom u sebi, novim razumevanjem uloge koju
mora da odigra kako bi uhvatili c oveka koji je postao toliko opsednut
njome. Insistirala je da lic no ode do mrtvac nice i pogleda Skulptorovu
Pijetu, ispitala ju je hladnokrvnije nego prethodnu skulpturu, Baha, na
Voc Hilu iako je bila svesna da se ispod odora Device Marije nalazi
telo njenog bivs eg muz a. Markam je zvao Keti desetak puta dnevno
zvao bi je s mobilnog telefona dok je provodila sate pred
kompjuterom, traz ec i informacije koje bi pomogle istrazi, dok je on
pratio tragove po celoj Novoj Engleskoj. Keti se naizgled hrabro
drz ala, ali je Markam bio veoma zabrinut za nju. Naravno, bila je
bezbedna, pod stalnom prismotrom odmah nakon s to je izas la iz
bolnice, preseljena je u policijsku sigurnu kuc u na periferiji Bostona.
Ipak, Markam se plas io rana koje joj je nanelo sve ovo muc enje, plas io
se trenutka kada c e ona zaista shvatiti da je sve s to se dogodilo
njenom bivem muu i ostalim rtvama poteklo iz njene knjige.
Ne brini, umirivao ga je neki unutranji glas. Ona je borac ba kao
njena majka.
Rejc el Saliven je pre nedelju dana u Bostonu dala zvanic nu izjavu
novinarima, navevs i imena z rtava c iji su delovi tela koris ceni za
stvaranje Skulptorove Pijete.
Ukupno etvoro.
Naravno, agent FBI-ja je od poc etka znao za Stiva Rodz ersa, c ija je
porodica jos uvek c ekala da njegovo obezglavljeno telo, bez s aka i
bez grudi bude vrac eno u Cikago kako bi ga sahranili. Sto se ostalih
z rtava tic e, nakon s to je mrtvozornik uklonio farbu sa vrhova prstiju i
omoguc io forenzic arima da uzmu kakve-takve otiske, preko

automatskog sistema za prepoznavanje otisaka FBI-ja, u bazi

podataka su pronaeni otisci koji su odgovarali otiscima z rtava:
izvesne Ester Muniz (poznate i kao Ester Manro, Ester Martinez),
starosti dvadeset i osam godina u vreme nestanka, s prebivalis tem u
Providensu, i Pola Himeneza (poznatog i pod imenom Dz im Polson) iz
Bostona i Virdinija Bia.
Za oboje je potvreno da su se bavili prostitucijom.
Cetvrta z rtva je takoe bila prostitutka, i ubrzo nakon s to je
Jedinica za forenzic ku nauku FBI-ja izbacila foto-robot glave Device
digitalnim putem uklonjena je s minka i lice je delovalo kao da je z ivo
vlasti su dobile anonimnu dojavu da je u pitanju izvesna Karen
Ken ild (poznata i kao Karen Dz ons, Dz ouni Ken ild), poreklom iz
Dejtona u Ohaju, stara devetnaest godina u trenutku nestanka sa ulica
Providensa, tri godine ranije. Daljim analizama DNK utvreno je da su
glava Device i grudi pris ivene na trup Stiva Rodz ersa pripadale istoj
osobi.
Samo je za jednu od z enskih z rtava, Munizovu, prethodno
prijavljeno da je nestala; to je uc inio njen momak siledz ija, koji je
nedugo potom nastradao u obrac unu dilera droge. Osim s to se bavila
prostitucijom i s to je bila osuivana, Munizova je povremeno uzimala
droge, i bila je majka troje dece od isto toliko oeva.
Sva njena deca su predata socijalnim slubama im su se rodila.
Majka Ken ildove, alkoholic arka, bila je poslednja osoba koja je
videla svoju kc erku pre njenog nestanka pet godina ranije, kada je
imala c etrnaest godina. Rekla je agentima FBI-ja da nije imala pojma
da joj je c erka nestala prema onome s to je Markam video, ne bi se
mnogo potresla ni da je znala od prvog dana. Nalik z ivotu Pola
Himeneza u Bostonu, boravak Ken ildove u Providensu za agente je
takoe predstavljao enigmu bila je to tuz na, ali c esta pric a o
odbegloj maloletnici, koja postaje striptizeta, heroinski zavisnik, a na
kraju prodaje svoje telo nakon nedelju dana potros enih na istragu,
Markamu je bilo jasno da je zapao u c orsokak. Zaista, nekoliko
poznanika Ken ildove s kojima je FBI razgovarao pominjalo je kako je
c esto govorila kako c e se srediti i otic i kod svoje tetke, koja je z ivela u
Severnoj Karolini; kada je njihova prijateljica prestala da se pojavljuje
na ulicama juz nog Providensa, pretpostavili su da je uspela u svojoj
nameri nije im padalo na pamet da prijave da je nestala.

Jedina svetla tac ka u tragic nom z ivotu Karen Ken ild bila je njena
majka, koja je zahtevala da joj FBI nakon ispitivanja pos alje c erkine
posmrtne ostatke, kako bi je valjano ispratila na onaj svet.
Za razliku od nje, porodica Pola Himeneza nije za tako nes to htela
ni da c uje; tako su vlasti imale na raspolaganju tela Pola Himeneza i
Ester Muniz na neodreeno vreme.
Markam je brzo pregledao svoje imejlove i obec ao je sebi da c e im
posvetiti vis e vremena c im se vrati iz Bostona nakon zakazane
video-konferencije u Kvantiku, na kojoj c e njemu i Barelovom timu
preneti najnovije rezultate pregleda forenzic ara i mrtvozornika, kao i
rezulate tekuc ih istraga o svim z rtvama. I pored svega, Markam je
osec ao da je sve to bilo veliko gubljenje vremena; nije mogao da
ignoris e glas u svojoj glavi koji ga je uporno podsec ao da je Skulptor
previe pametan da bi dozvolio sebi da na takav nain bude uhvaen
da dou do njega preko njegovog materijala. Markamu se zaista c inilo
da je Skulptor mislio na sve: ukljuujui lane registarske tablice, lani
satelitski tanjir na krovu kombija, kao i c injenicu da nije ostavio
nikakve tragove na materijalu koji je koristio za svoje skulpture
osim onih koje je oigledno svesno ostavio.
Ali sigurno mu je negde neto promaklo, razmis ljao je Markam.
Neto to see u prolost, moda ak do Banfordovog ubistva, ili krae
statue iz Crkve Svetog Vartolomeja; neto to je Skulptor uinio dok se
njegov plan jo uvek razvijao ili moda neto iz perioda njegovog
eksperimentisanja.
Markam je imao snaz an osec aj da je poslednja izloz ba Skulptora
skrenula sa koloseka da je imao dovoljno informacija od poc etka,
sigurno bi ga uhvatio.
Dreme u kamenu, pomisli Markam. Keti me je uputila na mesto
izlaganja Pijete njena knjiga me je dovela toliko blizu ubici da sam
mogao da ga pljunem. Sve to mi treba nalazi se u toj knjizi.
Odjednom Markam shvati da mu vis e nije potrebna nikakva
informacija iz Kvantika. Vec je znao da c e preliminarni rezultati
autopsija Stiva Rodz ersa i Pola Himeneza pokazati da su ubijeni
prevelikom dozom epinefrina, a da c e u sjajnoj beloj boji koja je
prekrivala Pijetu biti pronaeni ini tragovi mermera iz Karare
mermera do koga je Skulptor nesumnjivo dos ao kraom statue iz
Crkve Svetog Vartolomeja. Moz da c e nes to moc i da se izvuc e iz

izbeljenog platna kojim je Skulptor prekrio telo Device Marije, ili

kamena sa Golgote.
Ali ipak...
Dreme u kamenu ponovio je Markam. Kljuc je u knjizi
Dreme u kamenu.
Pogledao je na sat u uglu kompjuterskog ekrana uskoro c e
morati da krene, ako z eli da na vreme stigne na sastanak u Bostonu.
Bio je rastrzan; osec ao je da je neophodno da ostane u Providensu
znao je da se res enje za hvatanje Mikelanela Ubice nalazilo pred
njim, na njegovom stolu, unutar knjige spakovane u koferu. Ali
Markam je takoe znao da mu je trebala Keti; i, boz e, koliko je samo
bio umoran nije mogao normalno da razmis lja. Odspavao je tek
nekoliko sati u kancelariji u pauzi izmeu rada na kompjuteru i
is citavanja izves taja iz Bostona i Kvantika. Pozvao je Keti pre nego s to
je zaspao s apnuo joj je da mu nedostaje i da c e se videti sutra,
umesto da izgovori dve rec i koje je stvarno z eleo da kaz e dve rec i
koje nije rekao nijednoj z eni otkako je izgubio svoju Mis el. Proveli su
noc u istom krevetu svega dvaput otkako su pre dve sedmice prvi put
vodili ljubav u Ketinom stanu na Ist Sajdu, i tu i tamo bi se strasno
poljubili kada bi ugrabili priliku i ostali nasamo u sigurnoj kuc i FBI-ja.
Cak i da su Bil Barel i njegov tim znali za njegovu vezu sa Ketrin
Hildebrant, c ak i da su smatrali da je takva veza neprimerena, jos
uvek nic im nisu pokazivali svoj stav. A iskreno, Sema Markama je bas
bolelo dupe i da je ceo jebeni Federalni istraz ni biro znao. Dve nedelje
nakon s to je sebi konac no priznao da voli Keti Hildebrant, Markam se
oseao kao da vie ne radi za njih, ve samo za nju.
Jedini imejl koji je Markam tog jutra otvorio bio je od Rejc el
Saliven. Jednostavnim da odgovorio joj je na pitanje da li pristaje da
da prilog za fond pomoc i porodicama ubijenih policajaca. Salivenova
je bila dobar c ovek, i prokleto dobar agent uskoro bi i sama mogla
da postane glavni specijalni agent, pomislio je Markam; s nevienom
e ikasnos cu oc istila je ulice juz nog dela Providensa od svih govana
koja su njima tekla. Bez sumnje c e sutra predstaviti svoj izves taj o
nestalim osobama vec je obavestila Markama da trenutno, nakon s to
je proc es ljala baze podataka, istraz uje spisak od najmanje osam
prostitutki koje su nestale na teritoriji Rod Ajlenda u proteklih s est
godina, i verovala je da bi neka od njih mogla da ih dovede do

Mikelanela Ubice.
Osam, rec e Markam u sebi. Koliko njih je zavrilo kod Skulptora? I
koliko drugih jo uvek nije prijavljeno?
Markamu se okrete stomak pri pomisli na Skulptora, koji kruz i
ulicama juz nog dela Providensa i bira materijal, kao da se s eta izmeu
rafova u samoposluzi. Ipak, pametno mesto za kupovinu, pomislio je
tipic no lovis te za serijske ubice, jer z rtve koje se krec u takvim
krajevima niko i ne primeti. Ali bez obzira na to s to vec ina serijskih
ubica lovi samo da bi zadovoljila svoje seksualne ili psiholos ke
nagone, Markam je znao da je Skulptor is ao u lov samo jer mu je
trebao materijal.
Upis i 500, dodao je Markam u svom imejlu, a zatim je iskljuc io
kompjuter.
Pet stotina dolara, pomislio je. Po dvesta pedeset za njihove ivote.
Bedno.
U tom trenutku Markam je bio spreman da se odrekne cele svoje
plate u korist udovica z rtava. Meutim, takoe je shvatao da bi vec i
novc ani prilog znac io da se i on i FBI osec aju odgovornima za
tragediju. Bio je na dva pogreba te nedelje zaplakao je kada je
ugledao decu dvojice policajaca kako polaz u cvec e na sanduke svojih
oc eva. U sus tini, FBI je napravio glupost kada je izdao poternicu za
Skulptorom bila je glupost pustiti prepredenog Skulptora na dvojicu
nepripremljenih lokalaca.
S druge strane, pre dve sedmice, kako je FBI mogao da zna sa kim
zapravo ima posla?
Maina za ubijanje, pomisli Markam. Graen kao jebeni
Terminator, nee se zaustaviti dok ne pronae svog oveka.
Pred oc ima specijalnog agenta Sema Markama oz ivele su
tinejdz erske uspomene na Arnolda Svarcenegera, koji juris a ulicama
Los Anelesa u potrazi sa Sarom Konor. Markam je jasno mogao da
vidi za kim to Skulptor juris a u glavi mu se vrteo sumoran ilm u
kome Skulptor, sa skijas kom maskom, juri mermernobelu statuu kroz
centar Providensa.
Film sa Mikelanelovim Davidom u glavnoj ulozi.

37.
Od poc etka je planirao Davida, ali je Pijeta bila ta koja ga je zaista
naterala da zapone svoj rad da, Pijeta, zahvaljujui kojoj je usavrio
svoje ves tine. Skulptora je zbog toga izuzetno uzrujavala c injenica da
mu je upravo Pijeta na kraju napravila toliko problema.
Dve nedelje nakon svoje druge izlobe kada je zamalo uhvac en
Skulptor je proveo revnosno pratec i svaku vest koja bi se o njemu
pojavila u medijima. Mnogo puta je video sopstvene fotogra ije,
snimljene kamerom na policijskim kolima, urnebesnu skicu nec ega
s to bi moglo da predstavlja njegovo lice bez maske, podatke o svojoj
visini i teini, fotografije njegovog kombija i ostale baljezgarije.
Na kraju krajeva, takvi detalji nisu brinuli Skulptora, jer Skulptor
je znao da mu takvi detalji ne mogu nauditi. Ono s to se Skulptoru
zaista uvuklo pod koz u bila je c injenica da su iako mu nije bilo
sasvim jasno kako policija i FBI nekako saznali gde namerava da
izloz i svoju Pijetu. I uprkos tome s to je ubrzo shvatio da su vlasti do
svog otkric a dos le nekoliko trenutaka pre samog dogaaja, Skulptor
je shvativs i to iz novinskih natpisa imao ideju ko je mogao da
pomogne vlastima.
Dr Hildi. Sigurno je dr Hildi.
Skulptor podiz e s ipku s tegovima vrativs i je na nosac uz jak tresak.
Danas je vez bao napornije nego ikad mada nije imao obic aj da se
oslobaa frustracija kroz prekomerno vez banje. Skulptorov trening u
podrumu uvek je imao ustaljen ritam kontrolisan, miran, bez
emocija. Meutim, danas je Skulptor bio neobuzdan, bio je
bespomoc an morao je da radi. Sve je bilo spremno za njegovog
Davida kamera, postolje i ram, doze epinefrina, formaldehid,
hemikalije za proces plastinacije. Cak je i kombi prefarbao ratosiljao
se laz nog satelitskog tanjira i spremao se da ga upotrebi za nes to
drugo, c im bude nas ao pogodan materijal. Sve s to mu je sada trebalo
bio je pravi materijal. Ali buduc i da Skulptor nije mogao da dokuc i na
koji su nac in dr Hildi i FBI otkrili mesto za izlaganje njegove Pijete,
Skulptor je oseao da je previe opasno da sada kree u nabavku.

I kuda bi zapravo is ao u nabavku? Vis e nije mogao da se krec e

ulicama juz nog dela Providensa; nije mogao na internet, niti u Boston,
jer su u FBI-ju znali da materijal po imenu Na oku 17 potic e odatle.
Ne, FBI je sigurno sve drz ao na oku. Sem toga, Skulptor je od poc etka
znao da nakon otkrivanja Pijete vis e nec e moc i na taj nac in da
prikuplja svoj materijal; morao je da se vrati metodu prikupljanja koji
je primenio prilikom izrade Baha.
U medijima je vec danima kruz ila dezinformacija da je Skulptor
z rtvu za iguru Hrista nas ao u Ulici Arlington u Bostonu. Cak i da su
agenti FBI-ja znali za pro il koji je Na oku 17 imao na internetu,
tamo ne bi nas li informacije koje bi ih dovele da Skulptora, jer je
Skulptor odavno upao u taj nalog i izmenio podatke o nesrec nom
mladiu, pre nego to je sve obrisao.
Ne, Skulptora je najvis e brinulo to s to nije znao kako su tano dr
Hildi i FBI otkrili mesto na kojem e biti izloena njegova Pijeta.
Makar je sve spremno, rekao je sebi. I to je neka uteha.
Na poc etku, kada je tek poc injao da eksperimentis e na delovima
z enskih tela, Skulptor bi prelazio Novu Englesku uzduz i popreko,
usput provaljujui u razne pogrebne zavode, odakle bi uzimao onoliko
formaldehida koliko bi mu trenutno trebalo taman toliko da se ne
primeti. Tokom svojih putovanja, Skulptor je otkrio da mnogi
pogrebni zavodi sami prave formaldehid, pa je kasnije, nakon to je na
internetu naleteo na sliku Tomija Kempbela sa Rod Ajlenda (pos to je
uvideo slic nost s Mikelanelovim Bahom i shvatio da je sueno da
mladi fudbaler postane njegov prvi eksponat, odloz ivs i pritom
projekat Pijete) poc eo da proizvodi sopstveni rastvor formaldehida
jac ine dvadeset i devet procenata, u maloj laboratoriji koju je
prethodno napravio u vinskom podrumu kako bi proizvodio epinefrin
i jake omamljivac e. Pomoc u tehnike prerade metanola, koju je nauc io
na internetu, u tamnoj utrobi porodic nog doma mogao je da napravi i
skladis ti ne samo svoj formaldehid vec i ostale hemikalije; kada bi
dos lo vreme, presipao bi ih u burad, izbacivao kroz podrumska vrata i
kotrljao prema garai, gde ga je ekao materijal za rad.
Bio je to veoma efikasan sistem.
Meutim, kao i tokom procesa plastinacije, koji se odvijao u
garaz i, za Skulptora je vec i problem od prikupljanja sirovina koje se
uglavnom svodilo na preradu proizvoda kojih je bilo u s irokoj

upotrebi u svakom domac instvu, ili krau buradi sa skladis ta koja

c esto nisu bila ni zakljuc ana oduvek predstavljala ventilacija. I
uprkos ogromnim ventilatorima koje je instalirao, uprkos tome s to
nikad nije radio bez gas-maske, nakon duz eg vremena, u skuc enoj
laboratoriji, Skulptor bi osec ao vrtoglavicu. A u retkim sluc ajevima
kada bi sluc ajno dos ao u dodir sa epinefrinom
visokokoncentrovanim epinefrinom, koji je takoe nauc io da spravlja
pomoc u uputstava na internetu poc eo bi da se preznojava, osec ao bi
kako mu srce sve jac e lupa, dok mu se vid zamuc uje. Skulptor se ipak
nije previs e obazirao na povremene promene u svom telu poput ovih
vrtoglavice, ubrzanog rada srca jer je smatrao da ga na neki nac in
one pribliavaju njegovim kreacijama.
Ali Skulptoru se nije dopadala promena koju je danas osec ao u
svom telu; niti su mu se dopadale emocije koje su se kuvale u njemu
kada bi pomislio na dr Hildi. Dok je dodavao jos dva tega na svoju
s ipku, Skulptor nije mogao da se odupre pomisli da ga je lepa
profesorka istorije umetnosti izdala.
Skulptor je bio dovoljno pametan da zna da c e dr Ketrin
Hildebrant u najmanju ruku biti nezadovoljna svojom ulogom u
ostvarivanju njegovog plana. Ali posle svega to je uradio za nju, nakon
s to joj je uc inio uslugu time s to je bas njenog bivs eg muz a upotrebio
za telo Device Marije na svojoj skulpturi onog istog c oveka koji je
nju izdao, onog istog gada koga je Skulptor godinama pratio, za koga
j e znao da kres e nekoga iza lea dr Hildebrant dr Hildebrant je
makar mogla da odugovlai s pric om o Pijeti, bar dok ova ne bude
postavljena na svoje mesto.
Skulptor je podigao teg jos s est puta, a kada je vratio s ipku na
nosac , najednom mu se u glavi razbistrilo. U trenutku je shvatio
jednostavnu, ali i brutalnu istinu ako je zaista dr Hildi ukazala
policiji gde je Pijeta, isto bi moglo da se desi i s njegovim Davidom.
Mada je time znatno odstupao od svog plana, Skulptor je shvatio da je
neophodno da se jednom zasvagda res i dr Ketrin Hildebrant kako bi
mogao neometano da izloi Davida.
I sam zatec en ovom idejom, Skulptor se odjednom oseti
neuporedivo bolje.

38.
Hoc u da se vratim u Providens rec e Keti Hildebrant. Ona i Markam
stajali su pred stolom Bila Barela kao par delinkvenata u kancelariji
direktora srednje kole skrueni, uplaeni, ali i prkosni.
To ne mogu da dozvolim odgovori Barel. To bi bilo isto kao
da sam te ubacio u kavez s vukovima.
Bas me briga. Vis e c e vam pomoc i ako sa Semom radim na
terenu.
Ali, Keti, slus ala si vesti ovih poslednjih nedelja c itala si novine
i pratila novosti na internetu. Znas da te novinari traz e, da gore od
elje da te rastrgnu.
To me nimalo ne brine. Pritajiu se.
Kako ne shvatas da c e svi misliti da si ti kriva za ubistvo svog
bivs eg muz a? Vis e ne moz emo da te zas titimo. Sada se sve promenilo
ne z ele da s tobom razgovaraju o Mikelanelu Ubici, sada z ele da te
iskoriste kako bi dos li do njega. Znam da pratis vesti. Novinari i
javnost samo ekaju Skulptorovu sledeu izlobu. Znaju i ta e izloiti
prokletu statuu Davida. Gospode, samo je pitanje vremena kada c e
svaki pristojno graeni mus karac na Rod Ajlendu poc eti da panic i i da
se krije.
Razumem ja sve, ali...
Ne mogu da ti garantujem bezbednost dok si dole, Keti rec e
Barel, ustajuc i sa stolice. Zapravo, ne bi vis e trebalo ni da radis za
nas kao konsultant.
Moz e da ostane kod mene, Bile umes ao se Markam. Moz emo
da joj spremimo jednu sobu u mojoj zgradi. Lic no odgovaram za nju,
dvadeset i etiri sata dnevno.
Seme, oboje ste danas bili na video-konferenciji. Oboje shvatate
sa kakvim c ovekom imamo posla. Moz emo da ga povez emo s
najmanje devet ubistava, ukljuc ujuc i tu Gabrijela Banforda i dvojicu
policajaca. Devet, najmanje. Ko zna koliko jos prostitutki s Rejc eline
liste ide njemu na dus u. Ko zna koliko jos ima z rtava o kojima ne
znamo nis ta prostitutki, mladih mus karaca, z ena, dece. On ne uzima

svoje z rtve iz odreenog drus tvenog sloja, Seme. On bira svoje z rtve
prema nekom bolesnom planu koji se poklapa s Mikelanelovim
umetnic kim izrazom. Pitam te ko, za ime boga, moz e da mi potvrdi da
Keti ne moe da bude njegova sledea rtva?
Ne mogu da se krijem do kraja ivota Keti ree.
To ne, ali sigurno moe da ostane ovde bar jo malo.
Prostorijom zavlada neprijatan muk nakon s to je glavni specijalni
agent okrenuo lea sagovornicima odsutno posmatrajuc i obrise
bostonskih zgrada kroz svoj prozor.
Razumem s ta si sve pros la, Keti. Razumem da si uc aurena kod
nas skoro dve pune sedmice. Znam da se zbog toga sigurno osec as
izolovano, bespomoc no, da te sve izluuje ne moz es da podneses da
si daleko od ljudi i mesta koje volis . To je oc ekivano. Ali ovako makar
postoji bezbedna razdaljina izmeu tebe i ubice; makar novinari ne
znaju gde si. Ako se vratis u Providens, ako nastavis da radis s
Markamom na terenu, neko moz e da te primeti, moz e da obavesti
novinare. A ako oni mogu da saznaju gde si, moz e i Skulptor. Barel
se okrenu prema Keti. Molim te, Keti, da se samo jos malo strpis ,
samo dok ne otkrijemo neto konkretno...
Ne moete me drati ovde ako ja elim da idem.
U pravu si rec e Barel. Ali mogu da te udaljim sa sluc aja ako
odbije policijski nadzor. To hoe od mene?
I Keti i Markam su znali da Barel ble ira, ali se agent FBI-ja prvi
odvaio da ga testira.
Ako ona ide, idem i ja.
Barel ih pogleda s nevericom.
Ozbiljno ti kaz em rekao je Markam. Gotov sam zauvek
odlazim iz Biroa. Nemas ovlas cenja da me otpustis , Bile, ali ja mogu da
dam otkaz. Mogu da odem u Kvantiko i predam im res enje sutra
ujutru.
Buldogovi obrazi se jarko zacrvenee.
Ostavi nas nasamo rekao je.
Keti nelagodno pogleda Markama. Nakon s to joj je klimnuo
glavom dajui joj do znanja da je sve u redu, izala je iz kancelarije.
Znam ta e da kae, Bile...
Znas kurac! Buldog zarez a, stez uc i pesnice. Mislis da moz es
da me uplas is svojim ultimatumom? Znas koliko mene zabole da li c es

ti da da otkaz?
Znam rec e Markam smireno. Mislim da si svestan toga koliko
c e los e izgledati ako se proc uje da je tvoja tvrdoglavost zaustavila ovu
istragu. I mislim da znas koliko c e los e izgledati ako ja prenesem
svima koliko smo blizu bili da uhvatimo ovog tipa, a da si ti bio taj koji
ga je pustio.
U piku materinu smo blizu...
Mogu da ga pronaem ree Markam, naslanjajui se na Barelov
sto. Ali za to mi treba tvoja puna podrs ka, kao i Ketina. Ne mogu
nita bez nje.
Barel je samo stajao, puei se od besa.
Sve je u njenoj knjizi, Bile. Res enje je u njenoj knjizi. Znam. Keti
me je odvela do njega one noc i Keti je otkrila da je kljuc u
osvetljenju, da je na osnovu toga Skulptor traz io mesto za svoju
izloz bu. Shvatas me, Bile? Zajedno moz emo da ga uhvatimo. Ali moras
da mi veruje.
Nisam idiot, Markame. Znam da se vas dvoje viate vec nekoliko
nedelja. Bez obzira na to da li ti je devojka ili nije, ako joj se bilo s ta
desi, zavrs io si. To znac i da c u se lic no postarati da te premeste u
jebenu pisarnicu, jasno?
Jasno.
Barel mu okrenu lea ponovo je usmerio pogled ka bostonskim
zgradama.
Smestic emo je u tvoju zgradu na dve nedelje promenic emo joj
boju kose i dac emo joj kontaktna soc iva. Nakon te dve nedelje,
videc emo dokle smo stigli. Moras da shvatis da u svakom trenutku,
ako ja procenim da je previs e opasno ako je novinari pronau, ako
se otkrije lokacija sigurne kuc e, koji god da je jebeni razlog ako mi
se ne svidi kako se stvari odvijaju, ona leti napolje, a ti radi s ta god
hoe.
Razumem.
Ali hoc u da budem savrs eno jasan, Seme. Sta god da se desi, ti si
odgovoran. Razume?!
Da. Hvala ti, Bile.
Sad se isti iz moje kancelarije.

39.
Sigurna kuc a FBI-ja bila je jedini preostali objekat te vrste na Rod
Ajlendu; prvobitno je sluz ila kao prostorija za prismotru nakon
teroristic kih napada jedanaestog septembra, i zauzimala je drugi i
trec i sprat poslovne zgrade u centru Providensa, tac no prekoputa
nekadas nje advokatske kancelarije c oveka za koga se sumnjalo da je
simpatizer Al Kaide, za s ta je kasnije i osuen. Pos to je izgubila svoju
prvobitnu namenu, kuc a je preureena u apartman, sa odvojenim
stambenim prostorijama, za specijalne operacije, koje su tek pre
godinu dana poc eli da koriste agenti FBI-ja na tajnim zadacima. Laz ne
reklame na zgradi i u okolini sugerisale su da je pomenute prostorije
zakupila irma koja se bavi uvozom i izvozom, ali privatni parking u
suterenu, kao i sistem za otkljuc avanje elektronskim kljuc evima, koji
je dodatno obezbeivao liftove i svaki pojedinac ni sprat, stvarali su
sigurno mesto za sve vrste operacija FBI-ja.
Cudno, ali Keti Hildebrant je to sve bilo normalno. Mnogo ju je
podsec alo na njen stari stan u Bostonu. Takoe je zajednic ki z ivot sa
Semom Markamom doprineo da taj prostor doz ivljava kao pravi dom
imala je utisak kao da su upravo venc ani, kao onda kada se prvi put
skuila sa Stivom Rodersom.
Stiv Roders.
Keti se trudila da ne misli na svog bivs eg supruga trudila se da ne
misli na prikaze sa Skulptorovog DVD-ja, koji su joj se urezali u
pamc enje. Potajno je predosec ala da to nije njena krivica, da je
Mikelanelo Ubica poc eo da ubija mnogo pre nego s to je uops te c uo
za dr Ketrin Hildebrant. Ipak, vis e od premis ljanja o tome koliko je
odgovorna za smrt bivs eg muz a, Keti je pokus avala da se odbrani od
pomes anih osec anja koja su je muc ila nakon svega. Ne, ono s to je
Mikelanelo Ubica uradio Rodz ersu Keti ne bi poz elela ni najgorem
neprijatelju; a vis e od svega Keti je izjedala c injenica da je dva puta
izgubila Stiva Rodz ersa, a da joj je prvi put bio bolniji, koliko god joj je
to bilo teko da prizna.
Sve e se srediti kasnije, ponavljala je uporno iste rec i govorila je

sebi dok joj se majka borila s tumorom. Meutim, umesto da ovu

mantru prate rec i ohrabrenja kako bi se sabrala da zavrs i svoju knjigu
i osigura stalno zaposlenje, Keti je, ovoga puta, postavila sebi nov cilj:
kasnije, kada uhvatim Mikelanela Ubicu.
Keti je stajala pred ogledalom u kupatilu i vezivala kosu u rep. Nije
joj se svialo kako joj stoji plava boja. Izgledala je jeftino, razmis ljala
je, kao porno-zvezda. Ali to je bio deo pogodbe sa Barelom i
Bostonom. Jos tez e se navikavala na kontaktna soc iva nikad ih nije
volela; oc i su joj zbog soc iva uvek bile suve i naduvene. I ovo je, ipak,
bilo neophodno, ali za svaki sluc aj je spakovala svoje naoc are sa
crnim okvirom. Ipak, najgore od svega bilo je kada je stavila naoc are
za sunce. Sama sebi je izgledala glupavo. Kao porno-zvezda Nikita iz
Azije.
Spremna? upita Markam, provirujuc i kroz vrata kupatila. Kad
god su zajedno, ona je smirena, sigurna, ali u isto vreme i postiena. I
uprkos svemu s to se izdes avalo otkako ga je upoznala, Keti je zaista
bilo drago to su ponovo sami.
Da odgovorila je. Ukoliko te nije sramota da te vide sa mnom.
Markam je poljubi u vrat i izae iz kupatila. Proveli su noc zajedno
vodili su ljubav kao dvoje preljubnika sve do jutra i Keti je u
nozdrvama jos uvek osec ala neobic nu mes avinu mirisa svoje farbe za
kosu i Markamove kolonjske vode.
Dok je prala zube, iznenada je poz elela da pozove Dz enet Polk
poz elela je da otvori svoj mobilni i kratko prenese svojoj surogatmajci da je sve u redu. Ali to je bilo zabranjeno, pomislila je. Tako je,
Keti je dobro znala da ne sme da pric a ni sa kim izvan FBI-ja, osim ako
to lic no ne odobri Bil Barel bio je to jos jedan deo pogodbe s
Barelom zbog koga je Keti zaz alila, bas kao zbog svoje kose. Nije
razgovarala sa Dz enet i Denom otkako je izas la iz bolnice; poslala im
je poruke preko Rejc el Saliven, ali ipak ju je grizla savest jer je znala
koliko se Denet brinula kada je ula da je Stiv Roders ubijen.
Sve e se srediti kasnije.
Keti je izas la iz kupatila i zatekla Markama kako stoji nasred sobe i
c ita Dreme u kamenu lic io joj je na glumca koji c ita tekst na
pozornici.
ta radi? upitala je.
Nis ta posebno. Samo sam hteo da se saberem pre nego s to

krenemo iscrpljen sam.

Kako to misli?
Otkako smo juc e zavrs ili video-konferenciju, jedan deo tvog
teksta o Pijeti mi ne da mira deo koji je napisao Mikelanelov
savremenik, Askanio Kondivi.
Misli na priu o mladolikoj pojavi Device Marije?
Da. U tvom izlaganju moguc ih razloga zbog kojih bi Mikelanelo
predstavio Devicu Mariju kao mladu z enu, kaz es da je sam umetnik
rekao Kondiviju: Znas li da c estite z ene ostaju svez e mnogo duz e od
onih koje nisu c estite? Kako onda moz e da izgleda Devica, koja nikada
nije imala neiste misli, koje bi samim tim uticale na njen izgled?.
Zato te to mui?
Vec smo videli prilikom izlaganja Baha da je Skulptor svestan
tez ine koju u savremenom svetu nose objekti koje je izabrao za
svoje skulpture, drugim rec ima, kako to s to znamo odakle potic e
materijal menja nas e vienje cele statue. Kao s to smo imali prilike da
vidimo na Bahu kada smo, kao gledaoci, uoc ili kako antic ki mitovi i
legende o satiru proz imaju z ivote Tomija Kempbela i Majkla Venika
kada pogledamo Pijetu, vidimo pric u o Mariji i Hristu, ali i pric u o
prostitutkama o njihovim lascivnim z ivotima. Uviamo
kontradiktornost svetog i neistog na jednom mestu.
Znai, misli da je poruka ove statue bogohulna?
Ne znam, ali osec am da postoji nes to s to mi promic e nes to s to
povezuje tvoj tekst sa tim s to je Skulptor upotrebio prostitutke za
Pijetu da zanemarimo c injenicu da mu je takav materijal bio
dostupan.
Nije koristio samo prostitutke ubaci se Keti.
Znam, Keti, izvini. I izvini s to c u ovo rec i, ali mislim da njegova
zamisao prevazilazi profesije z rtava i ima veze sa grehom, sa
seksualnom neistoom. U oc ima Skulptora, sve z rtve su u svojim
z ivotima poc inile grehe u vezi sa seksom s to me dovodi do sledec eg
s to si napisala dok si opisivala s ta je sve uticalo na Mikelanela tokom
stvaranja Pijete. Napisala si: Jos jedno moguc e objas njenje zbog c ega
je Mikelanelo predstavio Devicu Mariju kao mladu z enu jeste jak
uticaj Danteove Boanstvene komedije. Znamo da je umetnik bio ne
samo oboz avalac vec i poznavalac Danteovog opusa, stoga je sigurno
znao za molitvu Svetog Bernarda u trideset i trec em pevanju Raja,

koje poc inje rec ima: Device Majko, keri svoga sina. Ovde vidimo kako
je odnos Device i njenog sina kontradiktoran teoriji o Svetom
Trojstvu, po kojoj bog postoji u tri oblika: kao Otac, Sin (inkarnacija
boga u telu Isusa Hrista) i Sveti duh. Ako pogledamo ovaj incestuozni
kontekst, ako je bog ujedno Otac i Sin, onda je Devica Marija
istovremeno i Hristova majka i Hristova c erka, a takoe mu je i ena.
Moz emo da kaz emo i da Mikelanelo z eli da otelotvori ovo c udno
trojstvo tako s to pravi igure od ljudi koji su skoro istih godina u
tom sluc aju su odnosi oca i c erke, majke i sina, muz a i z ene samo
iktivni, postoje u duhovnom svetu daleko izvan nas eg, buduc i da je
fizika starost relativan, zemaljski pojam.
Znac i, mislis da Pijeta za Skulptora predstavlja neki uvrnut,
udan odnos izmeu majke i sina?
Pojma nemam, Keti uzdahnu Markam. Moz da sam samo
iscrpljen. Moz da se previs e zanosim time. Ali kada pomislis koliko se
Skulptor pomuio da bi doao do Gambardelijeve Pijete, ini se da smo
pogres no procenili njegov odnos prema z rtvama. Nemoj pogres no da
me shvatis , Keti. I dalje mislim da je ubica z eleo da mermer sa statue
povez e njegove z rtve sa samim skulpturama. Iako se moz da prvobitni
plan promenio, iako je prerastao u nes to drugo kada se Skulptor
usredsredio na kreiranje Baha, znamo da smo bili u pravu kada smo
pretpostavili da je Skulptor eksperimentisao na z enama pre nego s to
je pres ao na mus karce i cele igure. Ipak, uprkos tome s to je Skulptor
iskoristio telo mus karca za skulpturu Device, kako bi ostao veran
proporcijama originala, a i kako bi verno preneo Mikelanelov stav o
z enskom telu, ne mogu da zanemarim razlike izmeu nac ina na koji je
napravio Baha i nac ina na koji je stvorio Pijetu. Ako uzmemo u obzir
to da je iskoristio delove tela tri razlic ite z ene, nakon svega s to smo iz
tvoje knjige saznali o kontroverznoj simbolici Svetog Trojstva na
skulpturi, zar ti se ne ini da je sluajnost pomalo bizarna?
Da. U pravu si.
Da ne govorimo o metaforama koje proistic u iz takvog
tumaenja ovih paralelnih, incestuoznih, neistih trojstava.
Da li je to razlog s to danas idemo da razgovaramo sa prec asnim
Bonetijem?
Jeste rekao je Sem Markam. Iskreno, ne znam tac no s ta, niti
zbog c ega, ali nes to mi govori da kraa Gambardelijeve Pijete ima

dublje znaenje nego to smo mislili.

40.
Preasni Robert Boneti posmatrao ih je s prozora svoje kancelarije u
telefonskom razgovoru zamolio ih je da u crkvu uu na zadnji ulaz
kako ne bi uznemiravali parohijane, koji c e tokom celog dana dolaziti
da se ispovedaju. Stari sves tenik u prvi mah nije prepoznao plavokosu
z enu s naoc arima za sunce koja zajedno s Markamom izas la iz vozila i
uputila se prema crkvi. Tek kada su pros li pored njegovog prozora,
otac Boneti je shvatio da je lepa profesorka istorije umetnosti sa
Univerziteta Braun konano odluila da se pojavi u javnosti.
Iako je prec asni Boneti retko gledao televiziju ili sedeo pred
kompjuterom, iako je vis e voleo da c ita, ili da na starom videorekorderu pogleda neki od crno-belih ilmova iz svoje skromne
kolekcije, c ak je i on znao s ta se dogodilo Ketrin Hildebrant njenom
bivs em muz u, naravno, ali i njoj. Boneti je slus ao kako mediji tvrde da
je njena knjiga Dreme u kamenu bila uzrok svih grozota koje je
Mikelanelo Ubica poc inio; znao je da se, nakon smrti bivs eg supruga,
sklonila daleko od oc iju javnosti verovatno je boravila u nekoj
sigurnoj kuc i, kako su novine prenosile. Naravno, c itao je novine,
mnogo puta je video sliku Ketrin Hildebrant u emisiji Megan ONil
Specijalni Izvetaj: Mikelanelo Ubica, na Kanalu 9. A sada su se
pojavile glasine da je prva statua skulptura fudbalera i onog jadnog
deaka iz Kranstona takoe bila posveena njoj.
U trenutku kada se c uo tresak spoljnih vrata, otac Boneti je
duboko saosec ao sa Ketrin Hildebrant, kao mnogo puta dosad, tokom
proteklih sedmica. Ali morao je brzo da ustane, i bas u trenutku kada
se zac ulo kucanje na njegovim vratima, stari sves tenik je ubacio u
ioku primerak Dremea u kamenu, koji je pozajmio nedelju dana
ranije.
Uite.
Keti je ula prva, za njom i Markam.
Dr Hildebrant rekao je Prec asni Boneti, pruz ajuc i joj ruku.
Bez obzira na okolnosti, drago mi je da vas ponovo vidim. Nec u se
pretvarati da ne znam s ta vam se des avalo ovih poslednjih nedelja. Ali

dozvolite mi da vam najpre izrazim najdublje sauc es ce, kao i da vam

ponudim podrs ku u ovim tes kim trenucima. Ako mogu bilo s ta da
uinim za vas, molim vas, recite mi.
Hvala vam, oe.
Nakon jos jednog kruga kurtoaznih rec i, trojka je sela za sto oca
Bonetija.
A sada rec e sves tenik c emu mogu da zahvalim na vas oj
ponovnoj poseti?
Zeleli bismo da vam postavimo jos neka pitanja, oc e rec e
Markam. Tanije, u pitanju je Gambardelijeva Pijeta.
Nisam siguran da vam mogu rec i nes to novo. Video sam fotorobot koji je napravila policija, kako otprilike izgleda vas c ovek. Ne
poznajem nikoga ko bi odgovarao vas em pro ilu, kao ni c oveka
spremnog da izdvoji dvadeset i pet hiljada dolara za jednu statuu.
Razumem vas, oc e. Ali nadao sam se da nam moz da moz ete rec i
nes to vis e o samoj statui. Rekli ste da je ranije postojala fotogra ija
statue na vaoj internet stranici?
Tako je. Bila je to fotogra ija kapele za molitve one izdvojene
od glavnog broda crkve, koju ste videli pros li put u kojoj se trenutno
nalazi naa druga Pijeta.
Da li je bilo s ta na sajtu tekst ili bilo kakva pratec a informacija
ukazivalo da je vau Pijetu izradio ba Gambardeli?
Ne, koliko se ja seam.
to se same slike tie da li je snimljena izbliza, ili izdaleka?
Moglo bi se rec i da je snimljena izdaleka. U Crkvi Svetog
Vartolomeja vec dugo postoji tradicija da se piramida svec a premes ta
u glavni deo crkve posle Dana zahvalnosti, kako bi se napravilo mesto
za tri statue Postanja u prirodnoj velic ini, koje su izloz ene u kapeli
tokom boz ic nih praznika. Otprilike u tom periodu je nastala
fotogra ija. Statue Postanja nemaju nikakvu pozadinu osim
arhitekture same kapele, tako da je Gambardelijeva Pijeta bila
uoljiva iza statua Isusa, Marije i Josifa.
Koja je to porodica nastavi Markam donirala statuu crkvi?
E, to rec e sves tenik, zavaljujuc i se u svoju koz nu fotelju ne
bih mogao da se setim ni da mi z ivot zavisi od toga. Ako se sec ate,
originalna Pijeta je poklonjena crkvi nekoliko godina pre nego s to
sam dos ao ovamo. Na postolju statue je postojala ugravirana ploc ica,

ali je i ona, naravno, ukradena zajedno sa statuom. Sramota me je da

priznam, agente Markame, ali ja tokom svih godina provedenih u
ovoj crkvi nikada nisam saznao koja je porodica u pitanju. Cudno,
zar ne? Kako moz ete svakodnevno pored nec ega prolaziti a da ga ne
primeujete?
Niste nabavili novu ploicu?
Ne. Porodica koja je donirala statuu davno se odselila. Ako me
sec anje sluz i, odselili su se mnogo pre mog dolaska otis li su u
bogatiji kraj tako da je Pijeta za mnoge starije sves tenike imala i
sentimentalnu vrednost. Meutim, c ovek koji je u to vreme bio nas
akon iz reda skalabrinaca, pre nego s to je napredovao u sluz bi
preuzeo je na sebe da ue u trag pomenutoj porodici. Nas ao je nekoga
c erku, c ini mi se ali je osoba s kojom je razgovarao poruc ila da ne
moraju da se maltretiraju i prave novu ploc icu, zato s to porodica vis e
nije elela da ima bilo ta sa naom crkvom.
Markam i Keti se pogledae.
Taj akon rec e agent FBI-ja znate li kako je pronas ao
porodicu? Da li negde uvate zabeleke o donacijama koje idu crkvi?
Najverovatnije postoje, i mislim da je on upravo preko njih i
doao do informacija, a mogue je i da se raspitivao po parohiji.
Da li jo uvek uvate te beleke?
Pretpostavljam. Ali iskreno, agente Markame, ne znam ni gde bih
poc eo da ih traz im. Svi dokumenti stariji od pet godina premes taju se
u podrum, gde se c uvaju na gomili, zajedno s dokumentima koji su
prebac eni iz stare crkve nakon restauracije poc etkom s ezdesetih
ima tu papira starih preko stotinu godina. Da ironija bude vec a, tek
nakon s to se akon dao u potragu za tajanstvenom porodicom, dobili
smo motivaciju da tamo dole malo pospremimo. Meutim, c ak i da
naete originalan dokument o donaciji, svejedno biste morali da
tragate za preostalim z ivim c lanovima porodice, kao s to je nas c ovek
uc inio pre tri godine. Ako z elite, mogu da pitam oc eve skalabrince gde
akon sluz i danas mogu da ga pitam da li se sec a njihovog
prezimena ili adrese, a vama bih se javio poetkom sledee nedelje.
U normalnim okolnostima, oc e, to bi bilo odlic no. Ali nakon
ubistva Ketinog bivs eg supruga, nakon otkrivanja Pijete u Ekseteru
pre dve sedmice, sve ukazuje na to da c e Mikelanelo Ubica ponovo
napasti i to uskoro. Zato moramo da istraz imo svaki trag s to pre

moemo.
Tac no rec e sves tenik. Citao sam o tome u novinama. I policija
i mediji se izgleda slaz u da c e sledec a skulptura biti David. Mogu da se
kladim da se vas a knjiga prodaje bolje nego ikad, dr Hildebrant,
buduc i da se amaterska njus kala utrkuju da sprec e zloc in, da res e
sluaj pre nego to to FBI uradi.
Keti je utala.
Verovatno ste u pravu, oc e Boneti rekao je Markam. Shvatate
zato nam je izuzetno vano da to pre saznamo prezime te porodice.
Ako smem da pitam, agente Markame, zas to se FBI interesuje za
porodicu koja je poklonila statuu crkvi pre vis e od trideset godina?
Kakve sve ovo veze ima sa Mikelanelom Ubicom, osim toga s to
sumnjate da je ba on ukrao nau Pijetu?
Znam da je to bio on, oc e Boneti. I bic u iskren nisam sasvim
siguran do c ega c e me ovaj trag odvesti naravno, ako pronaem
c lanove pomenute porodice. Bic u jos iskreniji vas a ukradena statua
je jedini konkretan trag koji u ovom trenutku imamo, ova crkva je
jedino mesto na kome se Skulptor sigurno pojavljivao, ne rac unajuc i
mesta zloc ina i lokacije izloz bi. Meutim, jedno znam, oc e ova kraa
nije bila nasumic na hoc u rec i, ne verujem da je ubica otkrio vas u
statuu na internetu. Ne, ubeen sam da je Mikelanelo Ubica znao za
vas u Pijetu od samog poc etka. Moz da je godinama posec ivao vas u
crkvu jos kao dete mogao je da bude fasciniran statuom. Na kraju
krajeva, sami ste rekli da je sve povezano kada smo prethodni put
razgovarali.
Jesam, zaista ree svetenik, dok su mu misli lutale.
Zato vas molim, oc e, da nam dozvolite da pregledamo vas a
dokumenta.
Prec asni Boneti se osmehnuo i klimnuo glavom u znak
odobravanja. Odveo je Keti i Markama do gomile papira u podrumu
tri reda kutija naslanjala su se na zid, ponegde dosez uc i do same
tavanice.
Pred vama je tez ak zadatak rec e sves tenik. akon je poc eo
da sreuje dokumenta i nameravao je da baci vec i deo. Na vas u srec u,
kao s to moz ete proc itati na natpisima na novijim kutijama, stigao je
tek do 1994, pre nego s to je premes ten. U kutijama pozadi su
dokumenta iz stare crkve, na njih nemojte gubiti vreme. Ne verujem

da c ete pronac i ono s to traz ite, agente Markame, ali ako je papir jos
uvek ovde i ako ga je akon zaista vratio u kutiju u kojoj ga je
prethodno pronaao, trebalo bi da se usredsredite na prednju gomilu.
Hvala vam, oe ree Markam.
Ako dozvoljavate, morao bih da vas napustim, moram da se
spremim za ispovesti. Doc i c u za sat vremena da vidim kako
napredujete. Ako pre tog vremena pronaete ono s to vam treba,
molim vas da sami izaete na zadnja vrata. Samo vas jos jedno molim:
nemojte da iznosite originale dokumenata.
Naravno.
Pozdravljam vas sad, u sluc aju da se kasnije ne vidimo stari
sves tenik uhvati Ketinu ruku. Dr Hildebrant, neka vam Bog da snage
i hrabrosti u ovim tekim vremenima.
Hvala vam, oe.
Preasni Boneti se blago nasmei, a zatim krenu uza stepenice.
Keti i Markam poc es e pretragu puni poverenja nisu pregledali
kutije koje je bezimeni akon navodno vec presloz io. Meutim,
pretragu im je otez avala c injenica da su se u kutijama nalazili
pomes ani dokumenti iz razlic itih godina negde i iz razlic itih
decenija, kao da su u podrum spus tani postupno, u nepravilnim
vremenskim razmacima tokom mnogo godina. Posao je bio dosadan, i
otprilike nakon sata pretrage, Ketine misli na bizaran nac in odlutas e
na kviz koji je kao mala redovno gledala sa svojom majkom. Nov lov
na blago, tako se zvao. Nije mogla tac no da se seti svih pravila
nejasno je videla z ene koje otvaraju razne kutije traz ec i novac ali
voditelj je bio c ovek po imenu Dz ef Edvards toga se sigurno sec ala.
Keti se sec ala kako je njena majka uvek govorila da je Dz ef zgodan
decenijama ranije nije pomislila ni na voditelja, ni na njegov kviz.
Zaista, bila je toliko obuzeta mas tarijama da je zamalo bacila
dokument koji joj je leao u krilu.
Keti je sedela na podu, odsutno posmatrajuc i listu imena za period
19761977. Na poslednjoj strani, u rubrici Ostale donacije, bio je
zaokruen sledei podatak:
Mermerna reprodukcija Mikelanelove Pijete.
Umetnik, Antonio Gambardeli.
Donacija u znak seanja na Filomenu Manzera.
Vrednost osiguranja: 10.000 dolara.

Ali jos vis e su otkrivali ime i broj telefona koji su bili naz vrljani na
vrhu lista:
irli Manzera, 401-555-6641 (I.G.)
I.G., pomisli Keti. Istoni Grini.
Nala sam izjavila je i pruila papir Markamu.
Agent FBI-ja urno pregleda dokument.
Imali smo srec e najzad je rekao s brojem telefona. Otac
Boneti i misteriozni akon su nas spasli.

41.
Kuc a porodice Manzera zauzimala je c itav jedan ugao Avenije ljubavi.
Keti je procenila da je izgraena pedesetih. Ogromna kuc a s irila se u
obliku slova L, a garaz a koja je mogla da primi dva automobila bila
je povezana s glavnim putem uskim s umovitim prolazom. Iza kuc e
iza visokog rupic astog kamenog zida Keti je ugledala olimpijski
bazen i teniski teren. Po svemu sudei, mislila je Keti, lanovi porodice
Manzera, ko god da su, mogli su sebi da priute Gambardelijevu Pijetu.
Sem Markam je napravio polukruz no skretanje oko travnatog
ostrva koje je razdvajalo severni deo ulice od juz nog i parkirao
trejlblejzer u senci velikog hrasta.
Zapamti, Keti rec e zakljuc aj vrata i sedi mirno. Ova z ena nije
bila nimalo raspoloz ena za saradnju kada smo je pozvali bila je
veoma uzdrz ana. Ne z elim da rizikujem da se potpuno zatvori, u
sluc aju da te prepozna. Pristala je da razgovara sa mnom samo zato
s to sam je ubedio da kraa njihove statue ima veze s nekakvom
serijom kraa umetnic kih dela misli da c e joj pripasti nekakva
nagrada ako nam pomogne.
Jasno mi je.
Vraam se dok trepne ree Markam i poljubi je u obraz.
Keti je pogledom pratila agenta FBI-ja, koji je dos ao do kuc e
poploc anim prilazom i pozvonio na vrata. Nije mogla da vidi z enu iza
vrata, nije mogla da vidi sa kim je to Markam razgovarao dok je
podizao svoju legitimaciju kao s to je, kao da je bilo u nekom
pros lom z ivotu, uc inio pred njenim vratima. Kada je specijalni agent
Sem Markam nestao iza ulaznih vrata, Keti je zatvorila oc i pokrivene
naoarima za sunce i ekala.
Cak i da joj misli nisu odlutale, c ak i da se nije predala laganom
popodnevnom dremez u, malo je verovatno da bi primetila pore 911
iz devedeset devete koji je pros ao ulicom tac no ispred nje sve i da
jeste, ne bi se na to obazirala. Bar ne u ovom naselju.
Skulptor je, meutim, odmah spazio trejlblejzer; ne samo da je
primetio da vozilo odudara od tipic ne slike pred kuc om porodice

Manzera kuc om pored koje je prolazio svakoga dana, na svojoj

uobic ajenoj ruti vec je odmah prepoznao da je u pitanju vozilo FBIja, koje je nebrojeno puta video tokom pregledavanja snimaka sa Voc
Hila i iz Eksetera. Iako se nije odvaz io da jos jednom proe pored
njega, iako nije smeo da baci jos jedan pogled kako bi proverio da li
moz da u njemu sedi dr Hildi, Skulptor je znao zbog c ega se vozilo
nalazi tamo.
Tako je, pored toga s to je Skulptoru bilo jasno da su FBI i dr Hildi
zajednic kim snagama otkrili gde c e biti izloz ena Pijeta, sada shvatio
da je u ranoj fazi planiranja napravio ogromnu gres ku. Ipak, zbog
c injenice da je FBI dos ao najpre u posetu porodici Manzera, Skulptor
je mogao da odahne, jer je to znailo da jo uvek ne znaju za njega.
Ne jo.
Ali su vrlo blizu.
Iako ga je ovo otkric e uznemirilo, iako je prekorevao sebe zbog
glupog, glupog propusta, dok se vozio ka svojoj kuc i, udaljenoj svega
kilometar odatle, Skulptor se tes io time da je sada imao priliku da
ispravi svoj raniji propust.

42.
Izvini s to sam se ovoliko zadrz ao rec e Markam, uskac uc i u
trejlblejzer. Ali veliki posao je pred nama.
Keti se trgla iz dremez a potpuno dezorijentisana. Kao da je vreme
iznenada skoc ilo unapred, nije bila sigurna koliko je dugo agent FBI-ja
bio odsutan.
ta si otkrio?
Svas ta. Ali ko zna da li c e nam is ta od toga biti od koristi. Sada je
najbolje da se vratimo za kompjuter ili jos bolje, da odemo do
biblioteke pre nego to se zatvori.
Zato?
Pa poc eo je Markam, dok se auto lagano udaljavao otkrio
sam da je pokojni suprug Sirli Manzere povezan sa Crkvom Svetog
Vartolomeja Gambardelijeva Pijeta je bila poklon u znak sec anja na
njegovu majku. Porodica gospodina Manzere poreklom je iz Silver
Lejka, kraja Providensa gde se nalazi i nas a crkva. Ne znam sve
detalje, ali Sirli Manzera mi je rekla da je njen suprug vodio nekakvu
graevinsku irmu. Covek ne mora da bude genijalac da bi shvatio da
su se prilic no obogatili tokom pedesetih, kada se cela porodica
odselila iz Providensa, u elitni Ist Grinic . Nisam z eleo da pitam kako je
gospoa Manzera upoznala svog muz a, ali bila je nepopustljiva u
svojoj nameri da izbegne svako pominjanje Katolic ke crkve naroc ito
Crkve Svetog Vartolomeja i starog koms iluka njenog muz a, kako se
izrazila. Iskreno, pomalo je snob.
Kako je umro njen mu?
Nije to s to mislis . Video sam njegove fotogra ije na kaminu i
pitao sam je. Emfizem, rekla mi je starica. Pre etiri godine.
U redu.
Meutim, ima jos . Imali su c etvoro dece tri c erke i sina po
imenu Dejmon. Dejmon je bio najmlai, prema fotogra ijama koje sam
video, sigurno je bilo deset ili dvanaest godina razlike izmeu njega i
sestara. Sve erke su se udale.
Cekaj malo. Rekao si da je Dejmon bio najmlai? Nes to mu se

desilo?
Nisam mogao to da pitam, Keti. Nisam smeo previs e da njus kam
jer sam dos ao drugim poslom zbog krae umetnina. Ali da li si
videla bazen i teniski teren u dvoritu?
Jesam.
Ponavljam, ne znam sve detalje, ali gospoa Manzera mi je rekla
da se njen sin Dejmon udavio ba u tom bazenu pre deset godina.
A ti mislis da njegova smrt ima nekakve veze sa Mikelanelom
Ubicom?
Ne znam, Keti. Prvo bi trebalo da potraz imo nes to u novinama
c lanak o davljenju, mladic evu c itulju. Ako nam se bilo s ta uc ini c udno,
zamolic u Salivenovu da nam nabavi izves taje policije i mrtvozornika o
sluc aju Dejmona Manzere. Moz da stvarno pratim pogres an trag,
mogue je da je sve ovo samo bizarna koincidencija...
Nije valjda da stvarno tako misli, Seme?
Agent FBI-ja je samo blago slegnuo ramenima dok je crni
trejlblejzer izranjao iz mora listova koje se nadvijalo nad susedstvom
porodice Manzera. Tis ina je bila duga i neprijatna, ali pre nego s to su
stigli do auto-puta 95, razgovor je ponovo oz iveo vec ali su s ta im je
initi u sluaju da ih ovaj trag odvede u orsokak.
Nijedno od njih dvoje nije primetilo plavu tojotu kamri koja se
ukljuila na auto-put nedugo posle njih.

43.
Skulptor je pazio da se ne pribliz i previs e vodio je rac una da
udaljenost izmeu njega i vozila FBI-ja konstantno bude nekih s est ili
sedam automobila. Rizikovao je s to se vratio do kuc e kako bi zamenio
svoj pore za tojotu kamri nije z eleo da bude suvis e upadljiv u
sluc aju da ga nepoznata osoba u trejlblejzeru primeti prilikom
ukljuc enja na auto-put. Bio je to rizik koji se isplatio. I sada kada im je
bio na tragu, nije z eleo da upropasti izuzetnu priliku da otkrije s ta FBI
zapravo smera nije z eleo da odbaci sjajne karte koje mu je sudbina
konano podelila.
Skulptor je tog subotnjeg prepodneva bio maskiran stavio je
brkove, naoc are i bejzbol kac ket dok se vozio unaokolo u svom
poreu, traz ec i znak dr Hildi, na primer, ili pogodno mesto za
nabavku materijala za Davida. Pos to nije pronas ao nis ta od traz enog i
bio spreman da se vrati kuc i, bas kao onog dana kada je neoc ekivano
naleteo na svog satira, koji se vrac ao s bazena u Kranstonu, Skulptor
je shvatio da mu je bilo sueno da proe pored kuc e porodice
Manzera tano na vreme.
Skulptor je moz da najbolje od svega shvatao delikatne tokove
sudbine shvatao je kako da prepozna znake boz anskih otkrovenja i
balansira na os troj granici izmeu predodreenosti i slobodne volje.
Takav uvid, takvu osec ajnost stekao je jos kao dete kada se jos uvek
zvao Kristijan u trenutku kada je prvi put ugledao statuu Pijete u
Crkvi Svetog Vartolomeja, u crkvi svoje majke.
Tamo, u njenom starom kraju, nalazila se crkva koju bi posec ivala
s detetom onih nedelja kada je otac bio na sluz benom putu. I tamo je,
u maloj kapeli izdvojenoj od glavnog broda crkve, dec ak po imenu
Kristijan c esto umeo da provede sate posmatrajuc i mermernu statuu
Device i Njenog Sina.
Majc ina ljubav je najvec i dar koji dec ak moz e da dobije majka
bi esto govorila Kristijanu. Zato sam ti i dala ime Kristijan. 24
A ti se zove Meri 25 odgovorio bi deak. Kao ena na statui.
Tako je rekla bi majka. I volim te najvis e na celom svetu. Bas

kao to vidi na statui.

O, da. Jo kao deak Skulptor je shvatao.
Godinama su u Crkvi Svetog Vartolomeja nedeljna prepodneva
provodili samo njih dvoje Meri i Kristijan, majka i sin i slus ali
propovedi oca Bonetija, nakon c ega bi u molitvenoj kapeli dugo
razgledali mermerne statue. Majka i sin bi se uvek sloz ili: Pijeta im je
bila omiljena.
Ali kada je dec ak zvani Kristijan malo porastao kad je imao s est
ili sedam godina, kako je cenio Skulptor majka bi spustila ruku na
njegove prepone dok ga je vozila kuc i, nakon obaveznog svrac anja do
pekare miris svez eg italijanskog peciva ispunjavao je unutras njost
automobila dok bi se dec akove pantalone napinjale od toplog dodira
njene ruke. Bio je to c udan osec aj, pomislio bi dec ak zvani Kristijan,
ali svakako prijatan. Jos bolje je bilo kada bi tako sela na kauc pored
njega. Petkom uvec e bilo mu je dozvoljeno da duz e ostaje budan i
gleda Viktoriju Prinsipal onu z enu iz serije Dalas, koja je bila veoma
lepa i za koju je dec ak zvani Kristijan mislio da veoma lii na njegovu
majku. Jednog takvog petka, kada je dec ak zvani Kristijan pitao zas to
oni ne sede tako zajedno kada je otac kod kuc e, majka mu je objasnila
da je to njihova tajna: posebna tajna od boga samo za majku i njenog
sina; ako neko otkrije njihovu tajnu, ne samo s to c e se dec akov otac
ubiti vec c e i Bog ubiti nju pretvoric e je u statuu, ba kao Meri iz
crkve.
Dec ak zvani Kristijan nikako nije mogao da shvati zas to su, kada
mu je bilo devet godina, odjednom prestali da idu u crkvu. I nedugo
nakon toga poc ela su batinanja, a malo kasnije ono najgore, ledena
kupanja. Iako nije voleo da ga tuku, dec ak zvani Kristijan je shvatao
zbog c ega ga je majka udarala po glavi; bilo mu je jasno zas to ga je
s amarala, a zatim zakljuc avala u kupatilu, u kome je prethodno
prosula varikinu. To je radila samo kada je bio nevaljao kao onda
kada je popio njeno vino, ili kada je iscepao fotogra ije iz njenih
udbenika istorije sa koleda.
Ali ni jedan jedini put kada je dec ak zvani Kristijan bio veoma
nevaljao, kako bi to rekla njegova majka kada bi dec ak zvani
Kristijan uronio glavu u kadu punu ledene vode, nije shvatao s ta je
uradio da toliko iznervira svoju majku. Ledena kupanja su mu
sledovala otprilike jednom mesec no; uvek kasno noc u, kada bi majka

vec bila pijana. Napolje!, rekla bi, nakon s to bi upala u njegovu sobu
dah joj je vonjao na vino i cigarete dok ga je vukla za kosu i terala ga
prema kupatilu. Kupanja su uvek bila ista, ali se dec ak zvani Kristijan
nikada nije navikao na njih. Svaki put kada bi ubacio glavu u ledenu
vodu pomislio bi da je to poslednji put; bio je siguran, dok se gus io,
dok mu je iznova gurala glavu pod vodu, da vis e nikada nec e videti
svog voljenog oca.
Meutim, svaki put kada bi osetio kako mu se pluc a smrzavaju
majka bi ga izvukla iz kade. A kasnije, dok je nag lez ao na krevetu i
drhtao, uvukla bi se ispod njegovih pokrivac a jednom rukom trljala
je njegovo meunoz je dok je drugom dodirivala svoje toplina njenih
golih grudi na njegovoj koi pruala mu je maginu utehu.
Majina ljubav, aputala bi mu. Majina ljubav.
I to je bila njihova tajna tajna koja bi imala ozbiljne posledice za
celu porodicu ako bi se otkrila.
Kada je bio malo stariji, kupanja i batinanja su prestala, ali bi se
majka i dalje c esto uvlac ila u njegov krevet. Mazila bi njegov penis
duz e, sve dok dec ak zvani Kristijan ne bi izbacio svoj tovar, kako su
govorili njegovi s kolski drugari. A kada je jos malo porastao, pre nego
s to ga je otac poslao na Akademiju Filips Ekseter, u Nju Hemps iru,
Kristijanova majka je poc ela da stavlja njegov penis izmeu svojih
nogu, rukama i telom mu pokazujui kako da vodi ljubav s njom.
Majina ljubav, bilo je sve to je govorila. Majina ljubav.
I tako je dec ak zvani Kristijan dugo bio opterec en majc inom
ljubavlju s to nikada nije rekao ocu, s to nikada nije rekao nikome. A
jos vis e od toga ga je muc ilo to s to je bio veoma bistar. Razumeo je s ta
je njegov savetnik u osnovnoj s koli mislio kada je rekao da su mu dali
da radi test za genije. Razumeo je svaku rec koju bi mu izgovorili
profesori sa Akademije Filips, razumeo je i tehnologiju izrade
patenata koje je njegov otac razvio kada je porodic na softverska
kompanija bila na vrhuncu. Sve to je bilo jasno dec aku, mladic u
zvanom Kristijan. Ali ono s to nikako nije mogao da dokuc i bila je
majina ljubav.
Sve dok nije proitao Dreme u kamenu.
Skulptor je, meutim, smatrao da je sve poc elo njegovim
povratkom u Crkvu Svetog Vartolomeja. Bilo je to nedelju dana nakon
majc ine sahrane istog dana kada je vec osamnaestogodis nji Kristijan

razgovarao sa oc evim advokatom ljubaznim starijim gospodinom,

koji c e olaks ati prodaju oc eve softverske kompanije i time napraviti
multimilionera od Kristijana. Tog dana mu je advokat objasnio sve
detalje nesrec e i afere koju je majka imala s profesionalnim teniserom
po imenu Dejmon Manzera nekada velikim talentom, iju su karijeru
prekinule povrede, i koji je, po advokatovim rec ima, bio tek nekoliko
godina stariji od Kristijana. Nakon ovog sastanka sa advokatom,
mladic zvani Kristijan se bez razmis ljanja uputio pravo u Crkvu Svetog
Vartolomeja, traei neto to e ga voditi, nalik na zombija u magli.
Tako je iako jos uvek ni izbliza nije mogao da pojmi dublje
znaenje svega mladic koji c e jednoga dana postati Skulptor doz iveo
je svoje prvo prosvetljenje pred Pijetom, dok je stajao i divio se
Mikelanelovom remek-delu, kao s to je to radio u majc inom zagrljaju
toliko mnogo puta, pre mnogo godina. Meutim, ono s to je Kristijanu
zaista pokazalo zbog c ega ga je sudbina dovela bas na to mesto bas
toga dana nije bila sama statua, vec ploc ica na njenom postolju kao
dletom, u njegov um su se uklesale rei:
Uspomena na Filomenu Manzera.
Manzera. Dejmon Manzera.
Koliko je samo puta dec ak zvani Kristijan sedeo u toj istoj crkvi sa
svojom majkom, slus ajuc i kako otac Boneti uverava vernike da nas e
vreme na Zemlji sluz i ostvarenju nekog vec eg plana, u kome imamo
podjednaku ulogu svi mi, da su z ivoti svih ljudi meusobno
isprepletani, da je sve povezano. Nakon malo traganja, mladic zvani
Kristijan uspeo je da sazna da je porodica koja je Crkvi Svetog
Vartolomeja podarila statuu Pijete bila ista porodica koja je svetu
podarila tenisera Dejmona Manzeru tenisera zbog koga je njegova
majka mrtva a otac pretvoren u biljku.
I kao s to je mladic zvani Kristijan shvatao da je sudbina spojila
njegovu majku i tenisera u klubu u nekoj boz anskoj vezi sa statuom
Pijete boz anskoj vezi koja se ticala njega, koja se ticala ljubavi majke
prema sinu mladi zvani Kristijan je takoe razumevao da je sudbina
sada spojila njega i tenisera.
O, da, Kristijan je savreno dobro znao ta mora da uradi.
Tako je, nakon s to je zavrs io sa Filips Ekseterom, u pauzama
izmeu poseta svome ocu u ustanovi za negu i odlazaka u medicinsku

s kolu, mladic zvani Kristijan poc eo je da razvija svoje telo najpre u

teretani, a kasnije u podrumu porodic ne kuc e neprestano fokusiran
na dva zadatka svoje misije: na brigu o ocu i osvetu Dejmonu Manzeri.
Kada je prvog zbrinuo u kuc i, posvetio se prac enju ovog drugog, s to je
trajalo godinama, tokom kojih je prouc avao njegovo kretanje,
strpljivo ekajui na znak sa neba da je dolo pravo vreme.
Da ironija bude vec a, na kraju se sve zavrs ilo nekako prebrzo.
Dejmon Manzera, koji je i dalje drz ao c asove tenisa u klubu i koji je
postao prilic an pijanac nakon propalog braka privremeno se
preselio kod roditelja, koji su z iveli u Aveniji ljubavi, i provodio je leta
u bazenu iza kuc e porodice Manzera. Cak i da je Dejmon Manzera
nekada razmis ljao o svojoj nekadas njoj ljubavnici, c ak i da se nekada
osec ao odgovornim zbog njene pogibije, Kristijan to na njemu nije
mogao da uoc i tokom c etiri godine, koliko ga je posmatrao kroz
dvogled gotovo svakodnevno.
Tako se jednoga dana, igrom sudbine, mladic zvani Kristijan kroz
s umu us unjao u Manzerino dvoris te, pos to je prethodno preskoc io
visoki betonski zid, i c ekao u z bunju dok se Dejmon nije propisno
napio. U to vreme nije imao ni naoc are za noc no osmatranje ni pus ku
za omamljivanje, koju c e kasnije upotrebiti na Tomiju Kempbelu; nije
bilo potrebe da se rve sa svojim protivnikom, s to c e kasnije uc initi s
mladim Majklom Venikom u kanalizacionom tunelu. Ne, za mladic a
koji c e uskoro postati Skulptor prvo ubistvo predstavljalo je
svojevrsno razoc aranje; na kraju je jednostavno podigao
onesves cenog Manzeru sa bas tenske stolice i udavio ga, tros ec i pritom
manje energije nego to bi mu trebalo da opere sudove posle veere.
Kristijan je s mugnuo sa skakaonice i nestao u s umi ne ostavljajuc i
nikakav trag za sobom. Kada je, nedeljama kasnije, postalo jasno da je
pros ao nekaz njeno zbog ubistva Dejmona Manzere, mladic zvani
Kristijan se oseti prazno. Covek koji c e postati Skulptor z eleo je
ponovo da ubije; z eleo je da ubije jos nekog Dejmona Manzeru z elja
je bila toliko jaka da je imao erekciju kada bi samo pomislio na to.
I pored svog intelekta, i pored svoje os troumnosti, mladic zvani
Kristijan nikako nije mogao da shvati zas to nikada ni dok je bio
mlai, ni dok je bio na Filips Ekseteru nije pokazivao interesovanje
za devojc ice. Ne bi mu se digao kada bi ih gledao na c asovima, a
svakako ga ne bi bacao kao s to su to radili njegovi s kolski drugovi,

meusobno razmenjujuc i pornografske slike. Tac no, ponekad bi mu

se ruka nesvesno uputila ka preponama kada bi mislio na svoju
majku, ali stvarno bi mu se digao tek kada bi mislio na dec ake iz svoje
s kole, ili kada bi ih spazio kako bez odec e izlaze ispod tus eva u
svlac ionicama, nakon c ega bi se Kristijan brzo okretao, kako se
njegovo uzbuenje ne bi primetilo.
Kristijan je znao da samo jedan dec ak na celoj Akademiji Filips
Ekseter osec a isto s to i on iskusniji dec ak koji je preuzeo brigu o
Kristijanu, s kojim se c esto nalazio na skrivenim mestima; tamo gde su
mogli da se ljube i stoje goli jedan pored drugog; tamo gde su jedan
drugom stavljali penise u usta ili zadnjice. Meutim, posle smrti
Kristijanove majke, sve to je prestalo; i dugo nakon s to se vratio na
Rod Ajlend, mladic se borio sa svojom z eljom za mus kim drus tvom i
mis lju da je njegova homoseksualnost nekako uzrokovala majc inu
smrt i oevo stanje.
Ali nakon ubistva Dejmona Manzere, Kristijan je primetio da ima
erekciju i pri pomisli na to; shvatio je da mu na taj nac in sudbina
poruc uje da treba da usmeri svoju z elju ka nec emu mnogo
produktivnijem. Poc eo je da fantazira, da istraz uje, da eksperimentis e
s najrazlic itijim metodama. Od poc etka ga je privlac ila ideja o
epinefrinu jer je znao da c e kod z rtve tako izazvati lupanje srca slic no
onom koje je i sa m osec ao pred statuom Pijete u Crkvi Svetog
Vartolomeja. Kada je bio spreman, kada je konac no uspeo da
samostalno napravi dovoljno snaz nu mes avinu hemikalija, mladic
zvani Kristijan mogao je da se posveti pronalaz enju prikladnog
kandidata.
Gabrijel Banford je bio prva z rtva njegove nove tehnike. Kristijan
ga je nedeljama pratio, nakon s to ga je primetio u klubu Serija X, i
planirao je da ga iznenadi u mraku njegove sobe. Ali iste vec eri kada
j e trebalo da ga ubije, kada je naleteo na Banfordov primerak
Dremea u kamenu, kada ga je sudbina uputila da otvori knjigu bas na
stranici na kojoj se nalazila Pijeta, c ovek koji c e od tog momenta sebe
nazivati Skulptor zajecao je od siline svog otkrovenja otkrovenja
koje je nadmas ilo ono iz Crkve Svetog Vartolomeja. Citajuc i analizu
Mikelanelove Majke i Sina koju je iznela izvesna Ketrin Hildebrant
briljantnu artikulaciju paralelnog trojstva, kako se izrazila, prikazanu
na licu Device dec ak, mladic zvani Kristijan, konac no je razumeo i

svoju ljubav prema Pijeti i majinu ljubav prema sebi.

Skulptor je bio toliko obuzet svojim otkriem da je u oku napustio
Banfordov stan. Ostavio je mladic a u z ivotu samo do sledec e sedmice,
kada se vratio nakon s to je nabavio svoj primerak Dremea u
kamenu i proc itao ga od korice do korice deset puta, nakon s to je
konac no razumeo celovitost svog zadatka, odnosno zbog c ega ga je
sudbina dovela do Banforda, do dr Ketrin Hildebrant, pa i do
Mikelanela, ija e dela nadalje usmeravati sudbinu Skulptora.
Sve je povezano.
Danas, s est godina kasnije, dok je is ao za crnim trejlblejzerom
auto-putem 95 prema centru Providensa, Skulptor se s iroko iscerio
ispod laz nih brkova. Iako mu je FBI bio sve bliz e, iako su otkrili vezu
izmeu ukradene Pijete i porodice Manzera, Skulptor je potajno znao
da je sudbina opet bila na njegovoj strani. I mada se nije usuivao da
se previs e pribliz i, Skulptor je osec ao da iza zatamnjenih prozora
crnog trejlblejzera sedi osoba za kojom je celoga jutra tragao.
Jeste, Skulptor je bio gotovo siguran da je najzad pronas ao dr
Hildi.

44.
Malo posle pet c asova po podne, Markam i Keti izaos e iz Gradske
biblioteke u Providensu oborenih glava i tuz nih lica. Vis e od sat
vremena prelistavali su arhive raznih novina, traz ec i informacije o
smrti Dejmona Manzere. Nisu pronas li mnogo standardne novinske
napise, c itulje ali nis ta nije ni izdaleka ukazivalo na to da je smrt bila
sumnjiva; nije bilo ni traga nec em nezakonitom. Mnogo puta je
citirana izjava portparola patologa, kojom se tvrdilo upravo suprotno,
izmeu ostalog i da je nivo alkohola u krvi preminulog Manzere u
trenutku smrti bio na opasno visokom nivou. Nakon ovoga, patolog
je zakljuc io da je Manzera ili zaspao u bazenu ili je nekako uspeo da
se sa ivice bazena preturi u vodu. Bilo kako bilo, navedeno je da je
smrt nastupila kao posledica sluc ajnog davljenja; bilo kako bilo, pric a
je zavrena.
Sada imamo dve moguc nosti, Keti rec e Markam, ulazec i u
vozilo. Ili da se vratim i kaz em gospoi Manzera pravi razlog svoje
posete, u nadi da c u saznati jos nes to o njenom sinu, ili da krenemo da
ispitujemo Manzerine poznanike pa da vidimo da li nes to znaju
moz emo da poc nemo od bivs e z ene, ili od kantri kluba u Ist Grinic u,
gde je nekada radio, sudei po novinskim napisima.
Ali, Seme, sve ovo se desilo pre vis e od deset godina. Mislis da
policija nije odavno uradila isto?
Pretpostavljam da jeste. Kada dobijemo policijske izves taje,
videc emo sa kim su razgovarali. Mogu samo da se nadam da im je
nes to promaklo Markam je zatvorio oc i, zabacio glavu i uzdahnuo.
Ne znam s ta drugo da radim, Keti poc injem da sumnjam da je ova
veza Manzere sa ukradenom Pijetom los a ideja. Poc injem da sumnjam
da vie ne znam ta radim, doavola.
U knjizi je, Seme rec e Keti i uze ga za ruku. Tu si bio u pravu.
Znam to. Sve s to nam treba da bismo ga uhvatili nalazi se u Dremeu u
kamenu. Samo si umoran, to je sve. Oboje smo. Hajde da naruc imo
kinesku klopu, ili tako nes to otvorimo las u vina i zavrs imo za
danas. Sutra je nedelja. Moz emo malo duz e da spavamo, ili da se

odvezemo do plaz e sluz beno, naravno. Kada se dobro odmorimo,

trezvenije c emo razmis ljati. Sta kaz ete, specijalni agente Markame?
Dogovoreno?
Markam se nasmeio, snano ju je poljubio, a zatim su krenuli.
Nisu primetili plavu tojotu kamri koja je bila parkirana s druge
strane ulice otprilike jedan blok dalje od njih.
Ponovo je krenula za njima.
Tojota kamri pratila je trejlblejzer najpre do kineskog restorana u
Kranstonu, zatim do obliz nje prodavnice pic a i na kraju natrag do
centra Providensa, gde se trejlblejzer privatnim prilazom spustio ispod
jedne poslovne zgrade. Otprilike pet minuta kasnije, tojota je pros la
istom ulicom nije skrenula na privatni prilaz, poput trejlblejzera.
Nije, jer je vozac primetio dva velika natpisa: ULAZ SAMO ZA
VLASNIKE; jasno je video kamere i c elic nu sigurnosnu kapiju, koja se
otvarala kodiranom karticom verovatno se i nekoliko c uvara motalo
tuda.
Znai, tu je uvaju ree Skulptor naglas.
I pored njene nove frizure i naoc ara u stilu Dz eki Onasis, Skulptor
je prepoznao dr Hildi c im je izas la iz trejlblejzera ispred biblioteke.
Dok je c ekao da ona i agent FBI-ja zavrs e svoju istragu u unutras njosti
zgrade za koju je znao da ima veze s teniserom, Dejmonom
Manzerom Skulptor je shvatio da c e biti bolje da sac eka sa svojim
Davidom.
Sve je bilo u redu. Vec mu se to des avalo tokom rada na Pijeti,
kada je konac no shvatio razmere, poruku svog rada kao nes to s to
prevazilazi njega samog, kada je konac no shvatio da c e jedino Tomi
Kempbel biti podesan materijal za Baha, ukoliko Skulptor z eli da ceo
svet probudi iz dremea.
Istina, Skulptoru nije smetalo da se prilagodi; pristao je da
promeni svoje planove jer ga je sudbina upuc ivala na neko drugo
mesto.
Ali kuda ga je tano sudbina vodila?
Skulptoru je trebalo vremena da razmisli i odluc i na koji nac in c e
se res iti dr Hildi moz da i onog agenta FBI-ja. Ali za razliku od ranijih
radova, kada je mogao da dela natenane, jer svetu jos uvek nije bilo
poznato njegovo delo, Skulptor je sada znao da mu vreme istic e.
Morao je brzo da reaguje morao je da uhvati dr Hildi i agenta FBI-ja

pre nego s to oni uhvate njega. Ali kako? U ovim okolnostima bilo je
previs e rizic no napasti tu tvravu u centru Providensa naroc ito jer
Skulptor nije imao predstavu kako zgrada izgleda iznutra.
Zato je, dok je napus tao Providens, Skulptor odluc io da sac eka
priliku da ih epa napolju.
Skulptor se nasmejao, jer je potajno znao da c e sudbina vrlo brzo
ponovo spojiti njega i dr Hildi.
Na kraju krajeva, sudbina ga nikada do sada nije izneverila.

45.
Mislila sam da smo se dogovorili da se danas odmaramo rekla je
Keti.
Stajala je na ulazu u njihovu spavac u sobu na sebi je imala samo
Markamovu kos ulju, c vrsto privezanu oko struka. To nedeljno jutro
proveli su vozec i se duz obale stigli su do Njuporta, gde su se
pros etali stazom pored plaz e. A zatim ruc ali u restoranu s pogledom
na luku. Kada su se vratili u sigurnu kuc u, doc ekao ih je faks od Rejc el
Saliven; izves taj patologa, kao i lista imena ljudi koje je policija Ist
Grinic a ispitala nakon smrti Dejmona Manzere oba dokumenta
Markam joj je traz io prethodne vec eri. Keti je naterala agenta FBI-ja
da joj obec a da c e bar nakratko ostaviti posao po strani, ubedivs i ga
da sa onim s to su saznali ne mogu nis ta uraditi pre ponedeljka ujutru.
I, nakon jos jedne vec eri koju su obelez ili vino i voenje ljubavi,
nekada stidljiva profesorka istorije umetnosti bila je vidno ponosna na
snagu svoje enstvenosti, koja je ponovo pobedila.
Sada je 12.15 rec e Markam. Ujutru. Nov dan je poc eo,
zvanino nisam prekrio svoje obeanje, zar nije tako?
Izgleda. Ali si me probudio.
Izvini.
Odeven samo u donji ves , agent FBI-ja smestio se na kauc u
dnevnom boravku gde su se jos nalazile dve naslonjac e i televizor,
dva radna stola s rac unarima i s tampac ima, fotokopir-aparat i faksmas ina, a c itav jedan zid zauzimalo je dvanaest monitora, na kojima je
neprestano emitovan snimak s kamera za nadzor ispred zgrade, na
drugom i treem spratu, kao i u garai.
Faks koji je Salivenova poslala lez ao je razbacan po patosu ali
Markam se nije obazirao na njega, bio je zauzet c itanjem Dremea u
kamenu. Keti sede pored njega.
ta ti je sad privuklo panju? upitala je.
Faks mi nije bio od prevelike pomoc i, pa sam uzeo da ponovo
proitam tekst o Davidu.
I?

 Cini mi se da je prvo s to upada u oc i velic ina statue... Kaz es da je

visoka pet metara?
Tako je. Ne moz es zaista da dokuc is njenu velic inu i njenu
velianstvenost dok je ne vidi uivo.
Ali izvajana je na speci ic an nac in glava, gornji deo trupa i ruke
su blago disproporcionalni sa ostatkom tela napisala si da je
Mikelanelo to uradio namerno?
Jeste. Postoji mnogo teorija zbog c ega je tako uc inio. Sigurno si
vec proc itao da je na ogromnom bloku mermera iz Karare pre
Mikelanela vec radilo nekoliko drugih umetnika meu njima c ak i
jedan uc enik slavnog Donatela nakon c ega je kamen gotovo trideset
godina lez ao u dvoris tu, zaboravljen od svih, pre nego s to je 1501.
Mikelanelu, koji je tada imao dvadeset s est godina, naloz eno da
dovrs i projekat. Neki eksperti misle da je Mikelanelo morao da
nastavi klesanje igure koja je vec bila zapoc eta. Meutim, ja mislim
da je blok bio tek malo isklesan kada je on poc eo. A buduc i da je
udruz enje koje je naruc ilo statuu planiralo da je postavi na vrh
potpornog zida katedrale od c ega se kasnije odustalo proporcije
Davida bile su u redu, gledano odozdo.
Radio je na njoj vis e od tri godine c itao je Markam nakon
ega je statua postavljena ispred ulaza Palate Vekjo.
Da. Prikaz biblijskog Davida, c iji trijumf nad Golijatom i
Filistejcima simbolizuje trijumf Firentinske republike nad rivalskim
gradovima-drz avama. Mikelanelov David je prvobitno stajao ispred
Palate Vekjo palate nalik na tvravu, koja je nekada bila sedis te
gradske vlade Firence. Da ne poverujes , zar ne? Tes ko je poverovati
da su Firentinci dozvolili da danas najc uvenija statua na svetu bude
izloz ena vetru, vremenskim neprilikama i golubijem izmetu gotovo
c etiri stotine godina pre nego s to su je konac no preneli u unutras njost
galerije Firentinske akademije umetnosti.
Markam je c utao pogled mu se zadrz ao na uvelic anoj fotogra iji
Davidovog struka.
Razmis ljas gde bi mogao da je izloz i, zar ne? rec e Keti.
Razmis ljas s ta da radis u sluc aju da ne uhvatimo Mikelanela Ubicu
pre nego to izradi sopstvenog Davida.
Zapravo, razmiljam gde e nabaviti materijal.
Kako to misli?

 Prema dosadas njim rezultatima istrage, znamo da nije prijavljen

nijedan sluc aj nestanka mladic a c iji bi izic ki izgled odgovarao Davidu
a pretpostavljamo da c e c oveka takve grae tes ko nac i meu
mukim prostitutkama, kao to je to inio ranije.
U pravu si.
Dakle, kao s to sam pomenuo ranije, postoji nesklad u
proporcijama velic ina trupa nije srazmerna donjoj polovini statue.
Skulptor nec e biti u stanju da nadomesti taj nedostatak kao s to je to
uc inio s Pijetom spajajuc i delove tela razlic itih osoba a zatim
pokrivajuc i tragove us ivanja odec om na statui. Ne, jer je u pitanju akt,
bas kao i Bah, zbog c ega c e ubica, teoretski, morati da koristi samo
jednu osobu morac e da bude izuzetno paz ljiv prilikom odabira svog
materijala. Ironic no je da c e statua koja je delovala najjednostavnija
za izradu biti statua koja e mu zadati najvie muke.
Osim ako ne planira da ispravi Mikelanelovu namerno
pogres nu perspektivu. Hoc u rec i, moz da namerava da prilagodi
proporcije veliini svoje statue.
Slaz em se. Meutim, izic ka pojava, muskulatura Davida je svima
dobro poznata. Samo ta c injenica zahteva iscrpnu pretragu. Mnogo c e
tez e naleteti na sliku jos jedne slavne lic nosti sa Rod Ajlenda na
internetu kao s to je prepoznao Bahov lik u liku Tomija Kempbela.
Videla si te slike? Slike Kempbela i njegove bivs e devojke, na plaz i u
Riju pre nekoliko godina?
Jesam odgovori Keti. Znac i da verujes da c e Skulptor
potraz iti svog Davida na lokalnoj plaz i? Ili na nekom bazenu tamo
gde e moi dobro da osmotri svoj materijal?
Moda, to se tie tela ali to se tie drugog dela, najverovatnije
nee.
Kakvog drugog dela?
Vec sam rekao da bi Skulptor, teoretski, morao da iskoristi jedno
telo koje bi podsec alo na statuu Davida. Meutim, s ta je s penisom
statue?
ta je s njim?
Nije obrezan.
Keti je utala. Shvatila je.
Kao s to si navela u knjizi rec e Markam iako je istorijski
David, kao Jevrejin, gotovo sigurno bio obrezan, Mikelanelo je

svesno isklesao svog Davida prema estetskim nac elima starih Grka,
koji su smatrali da je obrezivanje vid sakac enja. Takav detalj bi
Skulptoru bio veoma znac ajan to je nes to na s ta c e morati da obrati
paz nju. Dakle, Skulptoru c e biti tez e da nae svoj model utoliko s to c e
morati da trai nekoga ko izgleda kao David i uz to nije obrezan. Mogu
da se kladim da c e Skulptor traz iti odgovarajuc i dodatak kasnije, i da
c e ga naknadno pris iti na skulpturu s avove c e verovatno prikriti
plastinom smesom, koja e zameniti stidne dlake.
Predlaz es li onda da naemo njegov materijal pre njega? Da
pokus amo da otkrijemo ne samo gde c e nac i odgovarajuc e telo vec i
odgovarajui penis?
Ili to ili da ga nateramo da doe do nas.
Kako?
Nakon svega s to smo saznali o ovom liku da je inteligentan, da
je usamljenik, kao i da zna da ga cela javnost prati da li moz emo da
pretpostavimo kako bi najlaks e mogao da nabavi materijal za svog
Davida?
Na internetu.
Tac no tamo gde moz e na miru da traz i i prouc ava svoj
materijal, kao to je sigurno prouavao Tomija Kempbela.
Hoe da kae da moemo da mu postavimo zamku?
Upravo to hoc u da kaz em, Keti. Moz da nemamo mnogo izgleda,
ali u svakom sluc aju uz ostale tragove koje pratimo, ukljuc ujuc i i
nove detalje o vezama s porodicom Manzera moz emo da postavimo
oglas na nekoliko sajtova koje gej mus karci najc es ce posec uju.
Postavic emo sliku tipa koji izgleda kao Mikelanelov David, sa
propratnim tekstom, u kome c e stajati da je Nepoznati neobrezani
mes tanin koji traz i drus tvo. Pratio sam takve oglase kada smo
istraz ivali moguc nost da je nas ubica mus ka prostitutka. Neki od ovih
mus karaca koji se sigurno i sami bave prostitucijom ne stide se da
razglase detalje o svom izgledu, izmeu ostalog i to da li su obrezani
ili nisu. Ako napravimo od nas eg Nepoznatog dovoljno primamljivu
metu odnosno, ako stvorimo pro il mus karca koji izgleda kao David
i nije obrezan Skulptor nec e odoleti prilici da ubije dve muve jednim
udarcem.
Ali kako znas da Skulptor dosad nije nabavio odgovarajuc i
penis?

 Zbog toga s to prvo mora da pronae Davida, da bi znao tac ne

proporcije skulpture. Napravio sam takvu gres ku sa Bahom, Keti
kada sam mislio da je Skulptor eksperimentisao sa z ivotinjom pre
nego s to je nabavio gornju polovinu svog satira. Ne nameravam da je
ponovim. Jasno je, naravno, da Skulptor nec e moc i da pronae
mus karca visokog pet metara. Meutim, ako pronae nekoga sa
odgovarajuc im proporcijama, bez obzira na visinu, tac no c e znati
kakav c e mu penis trebati kako ne bi odstupio od proporcija originala.
Ako c e nas oglas na internetu pos tedeti ubicu tih problema, imamo
velike anse da ga uhvatimo.
Misli da e Skulptor nasesti na neto takvo?
Ne znam, Keti. Ali trenutno samo tome mogu da se nadam.

46.
Skulptor je is ao za crnim trejlblejzerom onako kako je to c inio
prethodna dva dana izdaleka, uvek zas tic en kolonom od s est ili
sedam vozila. Sem i Keti nisu imali predstavu da je tojota kamri skoro
neprekidno pratila svaki njihov pokret otkako su napustili imanje
porodice Manzera u Ist Grinic u narednog jutra ih je pratio duz obale,
c ekao je da zavrs e svoju s etnju kroz Njuport, sledio ih je tokom
c itavog romantic nog susreta tog nedeljnog prepodneva. Jeste,
Skulptor je mogao da vidi da su dr Hildi i agent FBI-ja bili u vezi prema
nac inu na koji su se dodirivali kako su se drz ali za ruke u restoranu,
kako se dobra doktorka priljubila uz svog partnera na kamenom
zidic u pored okeana. To je bilo dobro; to je znac ilo da c e ih Skulptor
laks e uhvatiti opus tene. Da je kojim sluc ajem bila noc , da se toga dana
svi ti ljudi nisu motali po keju u Njuportu, Skulptor bi se momentalno
ratosiljao srenog para na tom istom etalitu.
Ali uraditi to usred bela dana bilo je previe rizino.
Tako je Skulptor morao da eka da mu sudbina prui bolju priliku.
Zbog toga je tog ponedeljka ujutru, kada je video kako crni
trejlblejzer izlazi iz podzemne garaz e u centru Providensa i krec e
prema ispostavi FBI-ja nedaleko odatle, Skulptor znao da je to bio dan
za posao, a ne za zabavu. Dobra doktorka i njen partner proveli su
skoro dva sata u zgradi FBI-ja. Kada ih je ugledao kako izlaze,
Skulptorova ruka mahinalno je krenula ka zig zojer pis tolju kalibra
45, koji je leao ispod jakne na suvozaevom seditu.
Res io je da ih likvidira tog dana, ali trenutak je morao da bude
savren morao je paz ljivo da hoda po tankoj liniji izmeu sudbine i
slobodne volje.
Skulptor je pratio evrolet po celom Rod Ajlendu, ali tek kad je
ugledao kako se zaustavljaju pred kantri klubom u Ist Grinic u zaista je
shvatio koliko im malo nedostaje da ga uhvate.
Proveravaju stari policijski izvetaj, zakljuio je Skulptor.
FBI c e sigurno hteti da s njim razgovara o Dejmonu Manzeri kao
s to je to uc inila istgrinic ka policija pre deset godina, kada ju je

porodica nesrec nog tenisera ubeivala da njihov sin nikako nije

mogao sam da nastrada. Ipak, srec om po mladic a zvanog Kristijan,
ispostavilo se da je promiskuitetni Manzera svojevremeno stekao
prilic an broj neprijatelja u klubu u kome je radio. Spavao je s mnogo
udatih z ena, s to je dovelo do toga da mladic zvani Kristijan bude samo
jedan od mnogih, ukljuc ujuc i tu i teniserovu bivs u z enu, koji su
otvoreno priznali da su se radovali smrti Dejmona Manzere. Na kraju
je, uprkos nastojanjima Manzerinih roditelja da dokaz u suprotno,
smrt njihovog sina ubrzo proglas ena za nesrec an sluc aj, usled
nedostatka dokaza.
Ali sada je bilo drugac ije; sada je FBI preuzeo sluc aj. Posedovali su
snimak na kome se video Skulptor i bez problema su mogli da povez u
crnu siluetu s groblja Eho Point s njegovom pojavom ako bi ga negde
uoc ili. Za razliku od perioda pre deset godina kada je mladic zvani
Kristijan tek trebalo da postane Skulptor, kada mladic zvani Kristijan
nije jos ni zapoeo s preureivanjem garaz e sada su dokazi bili
svuda: u kombiju, u opremi, u laboratoriji da ne pominjemo vis ak
materijala koji je leao razbacan unaokolo.
Ne. Nije bilo s anse da se sve to previdi. Nakon s to agenti FBI-ja
kroc e na njegovo imanje, nec e im trebati mnogo vremena da sve
poveu.
Skulptor se uspanic io srce mu je ludac ki tuklo u grudima; z eleo
je da odjuri kuc i, pokupi svoje stvari i pobegne pre dolaska FBI-ja. Ali
nedugo zatim, kada je crni trejlblejzer napustio parking kluba i uputio
se ka njegovoj kuc i, unutras nji glas mu je smireno s apnuo da se prilika
upravo ukazala. Cinjenica da se trejlblejzer kretao sporo ukazivala je
na to da je c ovek nekada poznat kao Kristijan samo jedna u nizu
osoba koje je FBI planirao da ispita toga dana samo ime na listi.
To je bilo dobro.
To je znailo da ima jo vremena.
Tako se Skulptor zaputi u suprotnom smeru is ao je prec icom,
pras njavim putem kroz s umu, kojim c e stic i do kuc e mnogo pre vozila
FBI-ja. Ukoliko Skulptor nije gres io, sudbina c e mu uskoro dovesti dr
Hildi i njenog deka iz FBI-ja na kuni prag.
O, da. Skulptor je z eleo da bude siguran da c e stic i na vreme da ih
doeka.

47.
Nakon konsultacija sa Bilom Barelom toga jutra i nakon
ravnodus nog prijema, a potom i oklevanja pre prihvatanja ideje
glavnog specijalnog agenta o oglasu na internetu dok je Rejc el
Saliven sa svojim timom kreirala pro ile na nekoliko sajtova
popularnih meu gej populacijom, klonuli i razoc arani Sem Markam
krenuo je da proverava imena s liste istgrinic ke policije imena ljudi
koji su ispitivani povodom smrti Dejmona Manzere deset godina
ranije, to se Markamu inilo kao gubljenje vremena.
Izbegavajuc i da otkriju prave razloge svoje posete, Markam i Keti
su najpre razgovarali s bivs om z enom Dejmona Manzere, a zatim s
bivs im muz em z ene koja je imala aferu s Manzerom pre njegovog
razvoda. Niko od njih nije prepoznao Keti Hildebrant; niko od njih nije
ponudio nis ta vis e od onoga s to su vec rekli policiji pre deset godina.
Ipak, oboje su predloz ili da Markam i njegova partnerka okus aju
sreu kod upravnika kantri kluba Ist Grini.
Jos ima nade, Seme rec e Keti dok su se vozili. Dejmonovi
roditelji su od poc etka sumnjali da im je sin ubijen. Samo zato s to
policija nije nita otkrila ne znai da ni mi neemo.
Pogledaj adrese na tom spisku, Keti izgleda kao vodic kroz
krem Rod Ajlenda. Videla si koliko su Manzerina bivs a i onaj tip bili
hladni, rezervisani i sumnjic avi kao i Manzerina roena majka,
uostalom. Isto kao i nas i prijatelji sa Voc Hila, i ovdas nji ljudi se vis e
boje skandala nego Mikelanela Ubice.
Iako je upravnik kantri kluba Ist Grinic potvrdio Semu Markamu
da je upoznat sa sluc ajem Dejmona Manzere, takoe je objasnio da
buduc i da se na toj funkciji nalazi tek godinu dana nije bilo na mestu
da komentarie glasine o lanovima svog kluba.
Porodica Manzera je jedna od najpos tovanijih u Ist Grinic u
rekao je. Osim stare majke, Dejmon Manzera je za sobom ostavio tri
sestre sve tri su bile c lanice nas eg kluba jos od detinjstva. Zbog toga
c ete razumeti, agente Markame, ako iz pos tovanja prema porodici
odbijem da komentaris em nes to s to za mene predstavlja puku glasinu

i nagaanje.
Naravno da razumem rekao je Markam, pruz ajuc i papir sa
imenima preko upravnikovog stola. I nadam se da vi razumete,
gospodine, da mogu da izazovem prilic ne neprilike vama i vas em
klubu ako makar na trenutak pomislim da ometate ovu istragu. To
znac i da se nec u ustruc avati da traz im nalog za pretres vas e
dokumentacije, koji c e vam biti dostavljen na ovaj sto pod punom
policijskom pratnjom sa sve sirenama i svetlima, razume se, moz da
uz nekoliko televizijskih kamera.
Upravnik je utao.
Zato vas molim da pogledate ovaj spisak i razmislite jos jednom
da li ste voljni da mi pomognete.
Sem dva imena koja sam vec odbacio rec e upravnik nakon
brzog pregleda jedino ime koje sa sigurnos cu mogu da povez em s
periodom kada je Manzera ovde radio jeste ime porodice Bah. Koliko
znam, bili su c lanovi do pre petnaest godina do nekakve lic ne
tragedije, ako me pamc enje sluz i, iako mislim da nikad nisam c uo
detalje tog sluc aja. Ali su sigurno bili c lanovi u vreme kada je Manzera
bio zaposlen. Probajte kod njih. Pored toga, sec am se da sam c uo
glasine o Manzerinim aferama sa udatim z enama u klubu, ali kada su
imena u pitanju, ne mogu da vam kaz em da li se bilo koje ime sa liste
poklapa. To je istina, agente Markame. Dajem vam rec , vec sam vam
objasnio da sam na mestu upravnika tek godinu dana. Ako, meutim,
z elite, mogu da vas povez em sa svojim prethodnikom. Siguran sam da
c e pristati na saradnju, da c e vam dati informacije iz prve ruke o
deavanjima u klubu u vreme Manzerine smrti.
To bi bilo sjajno. Hvala vam.
Markam i Keti su c ekali dok je upravnik uporno pokus avao da
stupi u kontakt sa svojim prethodnikom. Meutim, pos to pomenuti
nije bio dostupan, upravnik je dao Markamu prethodnikovu adresu i
telefon na Floridi, uz molbu da ga puste, jer su ga c ekali na drugom
mestu. Agent FBI-ja ga je pustio, bar zasad, dopisao je podatke na
spisak i izjurio iz kancelarije.
Ko je sledei? upitala je Keti kada su seli u trejlblejzer.
Porodica Bah, zamisli odgovori Sem Markam, proveravajuc i
spisak. Oni koje je pominjao upravnik. Tac nije, Edvard i Kristijan
Bah.

 Imamo li neto o njima?

Nis ta. Kao i kod ostalih, pored njihovog imena upisan je znak X
s to ih svrstava u istu gomilu znac ajnih ljudi kao i Manzerinu bivs u i
c oveka s kojim smo vec razgovarali. Izgleda da su osloboeni sumnje
u ranoj fazi istrage. Ipak, pis e da je Edvard otac, a Kristijan sin. Kao i
to da je majka preminula, a ureaj za navigaciju nam govori da z ive u
blizini. Moemo odmah do njih, a posle na ruak. ta kae?
Dobro zvui. Ve je dva po podne. Umirem od gladi.
Kroz deset minuta ureaj za navigaciju ih je proveo vijugavim i
s umovitim putem, kroz stubove kamene kapije i niz dugac ak prilaz do
velike trospratne kuc e. Na drugom kraju prilaza, iza fontane bez vode,
Keti je primetila crni pore 911 i plavu tojotu kamri.
Sigurno ti se gadi kad radis sa ovakvom sirotinjom rekla je
Keti, na s ta se Markam nasmejao. Da je primetio drugi prilaz, koji je
potpuno zarastao u s iblje, da je kroz kros nje i gusto z bunje mogao da
vidi garaz u u dnu imanja, specijalni agent supervizor Sem Markam se
moda ne bi smejao.
Markam i Keti su izas li iz kola i popeli se uz c etiri s iroka kamena
stepenika do ulaznih vrata. Krenuli su stazom koja je vodila duz kuc e,
a zatim se uz jos c etiri stepenika popeli do sporednog ulaza do vrata
koja su stajala odkrinuta, kao da je domain oekivao njihovu posetu.
Markam je pogledao unutra. Video je prostoriju koja je lic ila na
veernicu i kuhinju u produetku.
Dobar dan! oglasio se i pokucao na odkrinuta vrata.
Okrenuo se i taman s to je hteo da progovori, primetio je pokret
krajikon oka a potom i odsjaj jarkocrvene takice na staklu.
Dole! viknuo je i gurnuo Keti u kuc u, dalje od crvene tac ke.
Ipak, nije uspeo da izbegne metak oc es ao je njegov potiljak i
otkinuo komad desnog uveta dok je Markam obarao Keti na pod
veernice, a topla krv se rasprila po njegovom licu.
Usledio je snaz an udar u okvir vrata zatim se jos jedan metak
zario u Markamovu butinu. Agent FBI-ja je vrisnuo od bola.
Sklanjaj se, Keti, sklanjaj se! urlao je dok se preturao sa nje i
bacao se prema svom pis tolju. Keti se sklupc ala, dok joj je zvonilo u
us ima, a mis ic i joj se napinjali od uz asa, kada je na vratima ugledala
senovitu iguru sunc ev zrak obasjavao ga je s lea; visok, c elav i nag
poput mermernog Herkula.

Tako je. Nali su Skulptora.

Blesak crvene svetlosti pres ao je preko Ketinih oc iju. Sledila se
nije videla kako se Markam pridiz e i hvata Skulptora za ruku samo
je c ula kako joj metak prolec e pored glave. Dok su joj pred oc ima
igrale tac kice od laserskog nis ana, Keti se povukla u kuhinju,
posmatrajui kako Markam, sav krvav, pokuava da savlada Skulptora
i skrene cev pis tolja s prigus ivac em sa svog lica. Skulptor je uspeo da
ispali dva metka, ali su oba zavrs ila u podu ves ernice dok su se dva
oveka rvala i udarala telima o zidove.
Onda, uz krik, Skulptor kao da je eksplodirao ruke su mu snaz no
krenule unapred. Sem Markam je poleteo na drugi kraj sobe leima
je tresnuo u drveni okvir vrata.
Tek tada je Keti primetila otvorena vrata podruma.
Seme! vrisnula je, ali bilo je prekasno. Dok se Markam
pridizao, dok je konac no izvlac io pis tolj iz futrole pod mis kom, crvena
takica ponovo je preletela preko Ketinih oiju.
Fiiiiijuuu! Fiiiiijuuu!
A onda je Sem Markam nestao u crnom ponoru prigus eni zvuk
njegovog tela kako pada niz podrumske stepenice ostavio je Keti bez
daha.
Ne prestajuc i da puca u tamu, Skulptor se teturao prema vratima
podruma. Zatim je upalio svetlo na vrhu stepenica. Keti nije videla gde
je Markam bio ranjen, ali je pod svetlom koje je dopiralo iz podruma
na Skulptorovom licu videla da je bio zadovoljan svojim pogocima.
Pokuala je da vriti, ali strah ju je spreavao da ispusti ikakav zvuk.
Skulptor pogleda prema njoj oc ima koje su, u senci podrumskih
vrata, delovale isklesane u ledu.
Drago mi je da smo se konac no upoznali, dr Hildi rec e
Skulptor, podiui cev pitolja. Voleo bih da su okolnosti drukije.
Odjednom je Keti ponovo dola do daha, i bila je svesna da su joj se
noge pomerale, vodec i je napred uprkos strahu koji ju je preklinjao da
ne mrda. Jos jedan metak prozujao joj je kraj levog uha, odmah nakon
c ega prikazi kuhinje i trpezarije proletes e pred njenim oc ima. Keti je
stigla do ulaznih vrata i ukoc enim prstima uzaludno pokus avala da
pomeri kvaku, koja nije popus tala dok su joj prsti klizili po gvoz u,
mogla je da c uje grmljavinu koraka iza sebe. Keti se okrenula i
ugledala Skulptora kako se pribliz ava iz pravca trpezarije. Potrc ala je

nalevo mogla je da vidi sunc evu svetlost u hodniku u zadnjem delu

kuc e; nekako je shvatila da c e stic i natrag do ves ernice ako prati
glavno stepenis te. Meutim, nagi c ovek bez ijedne dlake na telu, koji
je izgledao kao c elavi Arnold Svarceneger, isprec io joj se na putu. Keti
se spotakla i pala na stepenik, dok je Skulptor stajao iznad nje,
nianei joj svojim pitoljem tano izmeu oiju.
Nisam ovo oc ekivao, dr Hildi. Nadam se da nec ete misliti da sam
bezobziran.
Nije se c ulo klik, kao u ilmovima; video se samo razoc aran i
zac uen izraz Skulptorovog lica kada je shvatio da je njegov zig zojer
ostao bez municije.
Keti nije c ekala; hitro je petom snaz no s utnula Skulptorove nage
testise. Skulptor se previjao od bola, pis tolj je pao na stepenis te pos to
je rukama mahinalno krenuo ka preponama, a njegovo masivno telo
se stropos talo i blokiralo eventualni prolaz doktorki Hildi. Poput
krabe, Keti se prevrnula na sve c etiri, pronas la oslonac i uspentrala se
uza stepenice bez orijentacije i uz asnuta, pros la je pored stepenis ta
za poslugu, koje bi je, da je znala da tuda treba da krene, odvele pravo
u kuhinju.
Meutim, sa Skulptorom za petama, obnevidela od crvene boje
tapeta i lakirane drvenarije, Keti se stus tila niz hodnik na spratu, u
suprotnom smeru.
Dok je protrc avala pored jedne od spavac ih soba, krajic kom oka
ugledala je siluetu c oveka koji je sedeo kraj velikog prozora.
Instinktivno se uputila k njemu.
Pomozite mi! zajecala je Keti, ulec uc i u sobu i zalupivs i vrata.
Zovite policiju! Ali kada je Keti videla c ovekov izraz lica, kada je
pogledala u s uplje oc i bespomoc nog, balavog invalida, koji je bio
Skulptorov otac, srce joj se spustilo u stomak.
Alberte? izustio je ovek, gledajui pored Keti.
Keti, meutim, nije imala vremena da saosec a sa starcem, jer je
deli sekunde kasnije Skulptor uleteo u sobu.
Skloni se od njega! uzviknuo je, teturajuc i se prema njoj. Keti
se povuc e do zida dohvatila je c elic ni nosac za infuziju bas u
trenutku kada joj se Skulptor pribliz io. Zamahnula je i plastic nom
kesom pogodila Skulptora posred lica. Skulptor je rukama prekrio oc i,
s to je dalo Keti dovoljno vremena da pree preko velikog kreveta i

pobegne iz sobe.
Keti je pojurila prema stepenicama, i samo s to je stigla do njih,
osetila je Skulptorovu masivnu ruku na svojim leima. Iznenada je
letela unazad stopala su joj se lagano odvojila od patosa, nakon c ega
je poletela. Zac uo se tup udarac nakon s to je tresnula na drveni pod.
Bol u kolenu, zadnjici i laktu bio je nepodnos ljiv, ali je Keti nekako
smogla snage da se uspravi i potrc i ka mrac nim vratima na drugom
kraju hodnika. Stigla je u poslednjem trenutku, zalupila vrata i
okrenula kljuc u bravi dok je za to vreme s druge strane Skulptor
ramenom pokuavao da provali.
Nakon jos jednog udarca, Keti se udaljila od vrata. U sobi je bio
mrkli mrak, zbog c ega se saplela pala je dok se nes to pored nje
rus ilo. Zvuc alo je kao metal, ali kada je Keti ispruz ila ruku, dohvatila
je nes to okruglo i gumasto tes ko, ali istovremeno mekano poput
fudbalske lopte.
Potom se vrata otvoris e uz tresak Skulptorova masivna noga
zaklanjala je svetlo koje je prodiralo u sobu iz hodnika. Upalio je
svetlo, a Keti je uasnuto posmatrala predmet koji je drala u rukama.
Bila je to glava Stiva Rodz ersa obrijana i obojena u belo, kao
mermer.
Keti je vrisnula i bacila glavu svog bivs eg muz a prema Skulptoru,
vukuc i se po podu. Zatim se najednom skamenila, konac no primetivs i
u kakvu je to prostoriju upala u sobu sa zazidanim prozorima i
zidovima ofarbanim u crno. Gomile i gomile raznih delova tela bile su
izloz ene na pijedestalima i gvozdenim ramovima s ake; ruke i noge;
trupovi, od kojih neki jos uvek s glavama; ostale glave stajale su
izdvojene na posebnim postoljima. Svi delovi tela bili su ofarbani u
belo, i da Keti nije svojim rukama opipala plastiniranu glavu svog
bivs eg muz a da nije znala ko je bio vlasnik kuc e kroz koju je bez ala
najvec i svetski struc njak za Mikelanelova dela sigurno bi pomislio
da su eksponati oko nje izraeni od mermera.
Da, Keti Hildebrant je otkrila galeriju skulptura Mikelanela Ubice.
Keti se uspravila i zateturala unazad. Strah koji je osec ala bio je
previs e jak jeziva tis ina pratila je Skulptorovo pribliz avanje, dok je
krv tekla niz njegovo lice poput skarletne suze. Skulptor je nakratko
zastao i dohvatio gvozdeno postolje na kome je bila montirana glava
Stiva Rodz ersa, i Keti je uz asnuto gledala, leima priljubljena uza zid,

kako podie postolje visoko iznad glave.

Zatvorila je oi.
Ali umesto da oseti udarac, za koji je bila sigurna da c e uslediti,
umesto da oseti bol, Keti je ula kako postolje pada na pod a zatim je
ula kikotanje.
Keti je otvorila oi.
Skulptor je stajao pred njom i smes io se, posmatrajuc i je
prodornim pogledom, u kome je istovremeno iskrila ideja pribliz io
je prste usnama poput deteta koje je upravo izvelo neki nestaluk.
Naravno rekao je veoma glupo od mene.
Keti je mogla samo da stoji i zbunjeno ga posmatra.
Meci, prazan pis tolj sudbina vas je odrz ala u z ivotu, dr Hildi.
Zar ne vidite? Bilo je sueno da razumete, bilo je sueno da se
probudite, jer samo ruka skulptora moz e da probudi igure koje
dremaju u kamenu.
Nakon to je to izgovorio, Skulptor krenu prema njoj.

48.
Tiho pevus enje i kuckanje po tastaturi probudili su Keti. Pogled joj je
bio zamuc en, ali je uspela da razazna nes to c etvrtasto kako lebdi
iznad nje svetlo s njene desne strane naglas avalo je njegove ivice. A
vrat ju je boleo duz lea i zadnjice osec ala je hladan dodir nec eg
elino vrstog.
Onda se Keti prisetila.
Rvac ki zahvat; nac in na koji ju je Skulptor oborio kada je pokus ala
da protrc i pored njega; nac in na koji je rukama obavio njen vrat i
stegao je otpozadi: Laku no, Ajrin, to bi Stiv izgovarao kada bi se
igrali po krevetu. Kragna. Samo Stiv je nikada nije gus io, nikada se
nisu igrali u potpuno mrac noj sobi prepunoj belih ruku i nogu i s aka i
trupova, koji su se pred njenim oc ima prevrtali i menjali boju u
crveno, a zatim bi ih zamenio sneg, kao kad nestane slika na starom
televizoru.
Tada je shvatila.
Lez ala je na leima, naga glava joj je bila iksirana i usmerena
prema nekakvom monitoru, oc igledno; nije mogla da pomeri udove,
bila je kais evima privezana za c elic ni sto za autopsiju, znala je to.
Iznenada je shvatila gde se nalazi. Lez ala je na onom istom stolu na
kome je njen bivs i muz urlao u agoniji pre nego s to je postao
Skulptorova Pijeta.
Pijeta.
Dok je Keti bila obuzeta mislima o muz evljevoj sudbini dok je
mislila o onome s to se i njoj, zasigurno, spremalo istovremeno se
prisec ajuc i svih teorija, svega s to su Sem Markam i ona saznali o
Mikelanelu Ubici tokom dvonedeljnog istraz ivanja nakon zloc ina u
Vo Hilu.
Sem, zauo se plani glas u njenoj glavi. Gde je Sem?
uti! Odgovorio je drugi glas. Ostani smirena. Kasnije e biti
vremena da se sve sredi.
Pijeta, ponavljala je Keti uporno u sebi, dok je osec aj panike
rastao. Sem je znao da se reenje nalazilo u Pijeti u interpretaciji

Mikelanela Ubice kroz Dreme u kamenu.

Keti je trebalo vremena da razmisli morala je da ostane mirna,
morala je da se usredsredi na sadas njost. Iako nije mogla da okrene
glavu, Keti je znala da je Skulptor blizu. Sa desne strane, nekoliko
metara od nje, dopiralo je njegovo pevus enje, kuckanje njegovih
prstiju po tastaturi.
Pijeta. Sem je bio u pravu. Pijeta mu je bila prva sve se vrtelo oko
Pijete. Sve je poelo Pijetom.
Kuc-kuc-kuc.
Sem je bio ubeen da je na tragu neemu znao je da je veoma
blizu nalaenja kljua za razumevanje Skulptorovog uma. Tajna je
leala u Mikelanelovoj odluci da Devicu na svojoj skulpturi predstavi
kao mladu enu. Danteova Boz anstvena Komedija, stih 33 iz Raja:
Device Majko, keri svoga sina. Prenesena kontradikcija unutar
Svetog Trojstva; incestuozni kontekst; neisto, gotovo nepojmljivo
paralelno trojstvo odnos oca i erke, majke i sina, mua i ene.
Pomeren odnos majke i sina.
Kuc-kuc-kuc.
Majka i sin, majka i sin, majka i sin...
Kuc-kuc-kuc.
Sin se zove Kristijan. Kristijan. Hrist. Gospode boe. Hrist.
Kuc-kuc-kuc.
Da li je mogue? Da li je mogue da vidi sebe kao Hrista, odnosno da
poredi odnos sa svojom majkom sa onim prikazanim u Pijeti? Paralelno
trojstvo? Nekakav pomeren odnos izmeu majke i sina? Incest?
Duhovna povezanost, drugim reima incest, kao to pie u Dremez u u
kamenu? Da li je mogue?
Kuc-kuc-kuc.
Sem je rekao da je majka preminula? Da li je njeno ime bilo Meri?
Da li je mogue? Da li je to istina?
Kristijan! Gospode boe, Kristijan!
Keti iznenada primeti pokret sa svoje desne strane primeti senku
kako prelazi preko monitora iznad nje.
Zatim se nasmejano lice Skulptora nadvilo nad njom.
Budni ste, dr Hildi rec e, zatim se zakikota. Mada niste
potpuno budni, siguran sam da se slaete.
Skulptor je ponovo napusti, nakon c ega je Keti c ula s kripanje

nec eg metalnog nec ega s to se kotrljalo po podu. Srce joj je lupalo

glas u mozgu je vris tao da su njeni zakljuc ci sigurno tani ali isti glas
joj je istovremeno govorio ta mora da uradi da bi preivela!
Ipak nastavi Skulptor, nakon s to se vratio do stola morac u da
neznatno izmenim proporcije morac u da vam dam malo soka za
spavanje pre nego s to poc nem da radim na vas im sikama. Tada c ete se
probuditi, dr Hildi. Tada ete izai iz kamena, kao to vam je sueno.
Keti je osetila nes to hladno i vlaz no na podlaktici znala je da se
Skulptor sprema da joj da nekakvu injekciju.
Ali prvo mi recite ko ste vi rec e, zaustavivs i se, gledajuc i je
pravo u oc i. Sigurno duboko u srcu to znate, sigurno ste ve shvatili.
Recite mi s ta c ete postati? No ili Zora, Zora ili No? Lic no mislim da
ste, sa takvom strukturom kostiju, idealna Zora. S druge strane, ako
uzmemo u obzir bolest grudi vas e majke, moz da bi vam No bolje
pristajala. U svakom sluc aju, odluku u potpunosti prepus tam vama. To
je najmanje s to mogu da uradim. Posle svega s to ste vi za mene uc inili.
Toliko vam dugujem.
Tada je Keti neoekivano progovorila.
Moj dragi Kristijane rec e, glasom koji nije bio njen; meutim,
slabas an odsjaj prepoznavanja u Skulptorovim oc ima dao joj je snagu
da nastavi. Sine moj, drago moje dete dozvoli mi da te jos jednom
zagrlim.
Skulptor je radoznalo nakrivio glavu.
Marija, Marija, Majka Boz ja izgovori Keti automatski, pratec i
nareenja svog unutarnjeg glasa. Majka i c erka i z ena Sina. Dozvoli
mi da te jo jednom zagrlim, Kristijane moj. Kao na naoj Pijeti.
Skulptor joj se pribliio.
Tu sam, Kristijane. To sam ja, tvoja Meri tvoja majka, tvoja
kc er, tvoja z ena. Znala sam da c es razumeti. Znala sam da c es me
ponovo nai ljubavi moja, moj jedini sine.
Majko? apnuo je Skulptor, a pogled mu se zastaklio od suza.
Da, moj Kristijane rec e Keti, u isto vreme trezvena i na granici
ludila, dok je osec ala topao zadah iz Skulptorovih usta. Ja sam tvoja
Meri tvoja z ena, tvoja majka. Odvez i ove kais eve, sine. Dozvoli mi da
opet vodim ljubav s tobom. Dozvoli mi da opet vodim ljubav s tobom
na onaj poseban nain, koji niko drugi ne razume jer to je naa tajna.
Kao kad si bio dec ak, Kristijane. Daj da te zagrlim i drz im te kao

nekada kao na Pijeti.

Majko? ponovi Skulptor. Majko, jesi li to ti?
Ja sam, Kristijane. Daj mi da te opet volim. Ba kao na Pijeti.
Kao na statui, majko?
Da, dragi moj Kristijane. Marija i Hrist. Majka koja voli svog sina.
Ba kao na statui.
Skulptorovo lice se nije pomerilo bio je toliko blizu da je mogao
da je poljubi ali Keti oseti njegove prste na kais evima kojima je bila
vezana.
Tako je, sine moj. Pusti me da izaem iz kamena. Pusti me da te
ponovo dodirnem s druge strane groba.
Prvo desna, pa onda leva da, ruke su joj bile slobodne! Skulptor je
legao preko nje priljubio je lice uz njen vrat, njegova snana erekcija
pritiskala joj je nogu.
Tu sam, majko.
To je moj mali Kristijan izustila je Keti, a iznenadni talas
muc nine natera je da zadrhti. Progutala je knedlu i noktima pres la duz
Skulptorovih mis ic avih lea. Kais oko moje glave, Kristijane preko
grudi i oko nogu izvuci me iz dremez a, sine. Oslobodi svoju majku.
Dozvoli mi da nakon svih ovih godina ponovo vodim ljubav s tobom
pusti me da sednem i drim te kao na statui.
Potpuno van sebe, Keti je posmatrala scenu koja se pred njom
odvijala kao u nekom ilmu. Sa skrivenim uz asom posmatrala je kako
Skulptor nalik na zombija, ne skidajuc i pogled s nje, redom odvezuje
kais eve koji su je drz ali. A kada je seo na sto pored nje i odvezao kais
s njenih grudi, Keti je zapanjeno zatekla sebe kako sedi na stolu za
autopsiju i prima Skulptora u svoje naruje.
Daj mi da te zagrlim, sine. Daj mi da te volim kao na statui.
Skulptor joj lez e u krilo c ovek nekada poznat kao Kristijan
zatvorio je oc i i ugnezdio se ispod Ketinih grudi, dok je vodio njenu
ruku ka svom meunoju.
Mamici je sada z ao? promrmljao je Skulptor. Mamica me
opet voli?
Da, Kristijane rec e Keti u tom trenutku je malo nedostajalo
da poklekne. Mamici je veoma z ao, ali nemoj nikad da zaboravis da
te mamica voli.
Najednom ponovo uz asnuta i zgaena, dok je levom rukom

hvatala Skulptorovu erekciju, desnom je napipala iglu za infuziju. Bez

razmis ljanja, bez oklevanja, Keti Hildebrant zabila je c vrst komad
c elika pravo u Skulptorovo oko c ula je pucanje mekog tkiva i osetila
kako mu se penis opus ta dok se on previja od bola, dok rukama
pokriva lice i odskae s njenog krila kao riba na suvom.
Keti sie sa stola, dok se Skulptor valjao po podu odmah do nje
njegove krike prigus ivali su crni sunerasti zidovi. Iako u panici, Keti
se zaustavila da pogleda u ekran kompjutera. Nije gubila vreme,
meutim, kada je videla kako Mikelanelova skulptura Zora pluta po
tami kao les na otvorenom moru. Ne, umesto toga odmah je krenula
ka Skulptorovoj kameri dohvatila je stalak i udarila ga po potiljku
dok se pridizao. Skulptor se drz ec i jednu ruku na oku, dok mu je krv
s ikljala kroz prste doc ekao na slobodnu ruku; samo je nepomic no
klec ao, zurec i u pod. Ali dok je Keti ponovo zamahivala stalkom,
Skulptor se neoc ekivano ritnuo poput mazge i izbio kameru iz Ketinih
ruku, a Keti odbacio na sto za autopsiju. Uhvatila se za lance koji su
drz ali sto koji su popustili pod njenom tez inom dok je padala. Cuo se
snaz an zvuk lomljenja tlo pod njenim nogama je nestajalo i Keti je
iznenada padala.
U delic u sekunde, koliko joj je trebalo da sleti na pod donjeg
sprata, Keti je shvatila s ta se desilo dobro je zapamtila kako je sto za
autopsiju izgledao dok je gledala DVD i znala je da upravo upada u
zamku. Njena stopala, naz alost, nisu prihvatila stanje stvari tako brzo
kao njen intelekt; i Keti tresnu o patos Skulptorovog studija c lanak
leve noge se tom prilikom iskrenuo, uz nesnosan bol. Keti je jauknula i
udarila u beli kombi snaga njenog udara bila je tolika da ju je i
odbacila dalje, na gomilu plastic nih prekrivac a. U prizemlje studija
dopiralo je svetlo sa malog crno-belog monitora prikac enog za sto za
skiciranje.
Oseao se i miris. Jak miris...
Odstranjivaa laka za nokte?
Keti nije imala vremena za razmis ljanje. Mogla je da c uje
Skulptora kako zapomaz e sa sprata. Vrisnula je i ustremila se ka
vratima garaz e pokus ala je da ih otvori, ali ruc ica za otvaranje nije
se ni makla.
Upomoc ! plakala je Keti. Pomozite mi! Poput pacova u
lavirintu, Keti je odlutala do zadnjeg dela Skulptorovog studija ali ni

tamo nije pronas la izlaz, a onda se srus ila pored bolnic ke kade od
nerajuc eg c elika. Miris acetona je na tom mestu bio jac i; dolazio je iz
kade kade koja je Keti izgledala kao hromirani koveg.
Hemikalije za plastinaciju, pomislila je. Aceton.
Keti primeti c as u na ivici Skulptorove sudopere i ods epa do nje.
Vratila se do kade bas u trenutku kada je Skulptor propao kroz otvor
na tavanici. Keti skide poklopac i zahvati hladnu, peckavu tec nost iz
kade. Brzo izvuc e ruku i sakri je iza lea, nakon c ega se savila pored
kade, c ekajuc i svog napadac a. Pogled joj se sreo sa Skulptorovim u
trenutku kada se on nas ao na patosu studija. Samo je nepomic no
stajao i zurio u nju, c inilo se beskrajno dugo zdravim okom
mehaniki je treptao dok je krv tekla iz drugog kaastog otvora.
Onda je Skulptor poeo da se kikoe.
Iako oduzeta od straha, krajic kom oka Keti je nekako uspela da
uoc i odsjaj dugmeta za otvaranje garaz e s leve strane dva, zapravo,
iza haube kombija na zidu prekoputa vrata.
U redu prosikta Keti, stez uc i c as u sa acetonom. Ne moz e da ti
se digne ni na koga sem na roenu majku, tako da pretpostavljam da
e morati da me ubije, bolesnie prokleti.
U senci, pod slabim svetlom monitora, Keti nije mogla da razazna
kuda je uperen pogled iz jedinog Skulptorovog oka. Ne, sve s to je
mogla da vidi bilo je stezanje Skulptorovih pesnica, savijanje njegovih
laktova i povijanje glave.
Tada je, bez upozorenja, napala.
U trenutku Keti podiz e c as u sa acetonom i izruc i je Skulptoru u
lice. Skulptor jauknu kao mac ka i uhvati se za lice, teturajuc i se
unazad. Keti se pope na ivicu kade i podiz e se na krov kombija
povreenim c lanakom je bolno udarala u zid, a golu koz u joj je grubo
trljao krov dok je puzala na drugi kraj. Ipak, stigla je do sporednog
ulaza. Nije mogla da vidi Skulptora, koji je ponovo jaukao, a onda se
neto sruilo, neto to joj je bilo zaklonjeno belim kombijem.
Upomoc ! povikala je Keti nalazila se zaglavljena izmeu
kombija i vrata, dok se borila s kvakom. Onda je primetila specijalnu
bravu koja se otvarala kljuc em sa obe strane istovremeno. Ali Keti
nije zastala, nije se okrenula kada je c ula da se suvozac eva vrata
kombija otvaraju, kada je shvatila da joj se Skulptor pribliz ava kroz
kabinu kombija. Ne, rukom je automatski krenula prema svetlec im

dugmiima za otvaranje garae.

Ali nita se nije desilo.
Ne! vrisnu Keti, pritiskajuc i pomahnitalo; a onda poc e da se
provlac i izmeu zida i kombija. Iznenada, suvozac eva vrata udaris e u
zid. Skulptor je bio previs e krupan da bi se provukao, previs e krupan
da bi je pratio sa te strane kombija. Mada je Keti bilo jasno da
Skulptor nije imao nameru da je prati. Nije, jer je pod prigus enim
svetlima u studiju moglo jasno da se vidi kako Skulptor iz kombija
izvlai svoju dvocevku.
Skulptoru je trenutno bilo bitno da samo dobro naniani.
Lo materijal izgovori razgovetno.
Zatim je Skulptor opalio.
Hitac je bio los , skoro naslepo. Otkinuo je komad mesa s Ketine
desne ruke i odbacio ju je na krilo kombija, nakon c ega se stropos tala
na zemlju. Ali nije prestala da se krec e. Sledec i pucanj se prolomio i
zavrs io u patosu, dok se Keti otkotrljala pod kombi. Skulptor je
iznervirano opsovao dok se Keti uspravljala sa suprotne strane iz
ruke joj je liptala krv, a njeno golo telo bilo je izgrebano i umrljano.
Keti poc e da se trese, poc e da jeca, ali nije briznula u plac kada je
videla da Skulptor otvara boc na vrata kombija; nije rekla ni rec dok je
punio svoje oruz je. Samo je uzmicala koliko je mogla, dok svojim
nagim telom nije udarila u Skulptorov sto za seciranje.
Ni Skulptor nije progovarao samo je stajao nasred studija i
podizao puku kako bi na brisanom prostoru pucao Keti u glavu.
A onda se Keti Hildebrant uc inilo da vreme tec e sporije c inilo se
da se zaustavlja dok je crni aneo leteo sa sprata studija, slec uc i
direktno na Skulptorova ramena. Pus ka je opalila, ali je hitac otis ao
previs e ulevo, nakon c ega je Keti c ula s is tanje i pucanje i osetila jak
miris sumpora. Potom je vreme nastavilo normalno da tec e, i Keti je
prepoznala Sema Markama kako pada pored kombija krv na
njegovom licu i majici bila je crna poput nafte.
Seme! uzviknula je, ponovo osec ajuc i sopstvene noge. Ali nije
uspela da dopre do njega. Ne, dok je Markam lez ao na zemlji, Keti se
zalete u Skulptora.
Pos to je vec bio os amuc en i izbac en iz ravnotez e, Skulptor nije
uspeo da izdrz i Ketin udar pao je poput domine. Nije pruz ao otpor
kada se Keti zaletela u njega i gurnula ga, obarajuc i ga pravo u kadu

od nerajueg elika.
Skulptor uz pljusak upade u kadu punu acetona, a hemikalije se
rasprs is e po c itavoj prostoriji dok je tonuo. Keti je brzo reagovala:
naslonila se na poklopac kade i snaz no ga zatvorila uspela je da
zatvori samo jednu od c etiri kopc e hromiranog sanduka pre nego s to
je Skulptor poput vampira krenuo napolje.
A onda je uglom svog oka Keti primetila plamen.
Skulptorov neprecizan hitac izazvao je varnice u blizini aparata za
varenje, a sada se rasprs eni aceton zapalio. Keti se povuc e u pravcu
kombija Skulptor je besno tukao u poklopac kade dok je sve vis e
acetona izlazilo ispod delimino privrenog poklopca. Plameni jezici
su se spajali i s irili svuda unaokolo kada je Keti primetila kljuc u
kontakt bravi kombija.
Ustani, Seme! povika. Ui u kombi!
Nadljudskom snagom Keti Hildebrant ubaci polusvesnog agenta
FBI-ja kroz boc na vrata kombija sede za volan i okrenu kljuc bas u
trenutku kada je Skulptor uspeo da podigne poklopac kade i izas ao u
oblaku hemijskih isparenja. I istog trenutka kada je kombi pos ao u
rikverc, napus tajuc i garaz u, Skulptorovo telo zahvatio je plamen.
Videla je kako upire prstom prema njoj i urla poput vatrenog demona
pre nego s to je bolnic ka kada eksplodirala Keti je ostala bez daha
dok je snaga eksplozije gurnula kombi kroz zatvorena vrata garaz e u
velikoj plamenoj lopti. Drz ala je nogu na gasu; udarila je u drvo dok je
pokus avala da pobegne od plamena koji je zahvatio vetrobransko
staklo, prilic no zaliveno acetonom plamena koji je neverovatnom
brzinom prodirao u unutranjost kombija.
Seme! vrisnula je, dok ga je iznosila kroz boc na vrata
zapaljenog vozila. Keti podiz e Markama na noge, pridrz avajuc i ga i
sama se oslanjajuc i na svoju povreenu nogu, i krenus e zajedno niza
zemljani put zarastao u korov.
Odmakli su svega dvadesetak metara kada je nova eksplozija
pokrenula vreli talas, koji ih je udario u lea i srus io ih na zemlju. Ali
Keti se nije osvrtala nije htela da gleda kako garaz a nestaje u
plamenu. Ne, sada joj je stalo samo do Sema Markama.
Gotovo je, Seme pros aputa, drz ec i ga u okrvavljenom naruc ju.
Sad je sve gotovo.

Epilog

Godinu dana kasnije, nedeljno prepodne

Negde u Konektikatu
Keti je zaklopila svoj mobilni telefon i zavalila se na zadnjem tremu,
pijuckajuc i kafu i posmatrajuc i reku. Sve se desilo tako brzo, sve joj je
jos uvek delovalo novo, ali se osec ala kao kod kuc e. Meutim,
razgovor s Rondom, njenim novim agentom, prilic no ju je uznemirio,
ostavio ju je tupu i zbunjenu do te mere da je jedva primec ivala Sema
Markama, koji je sedao pored nje.
Izvini, rekao si neto? upita.
Pitao sam da li hoe jo kafe.
Ne, hvala ti.
Kako je prolo?
Kao i uvek uobic ajena preganjanja oko procenta za nov
ugovor. Ali glavna vest je da me traz e u Holivudu, hoc e da im budem
konsultant za ilm sastanci pre produkcije i svas ta nes to s to nisam
zapamtila.
Zar ve?
Sledee nedelje.
Kada Denet i Den treba da dou u posetu?
Ba tada.
ovee! Oni ba ne gube vreme.
Rekla sam Rondi da sam zauzeta, probac e da zakaz e sastanak
kada meni bude odgovaralo.
Ti drz is sve konce u rukama rec e Sem Markam, pravec i
grimasu dok se saginjao da je poljubi. Keti protrlja njegovo rame.
Mui te od jutros?
Ne odgovori, smes ec i se. Samo me malo boli kad se pomerim,
to je sve.
Keti je znala da laz e znala je da se Sem nikada ne bi z alio.
Poljubila ga je malopreas nji razgovor s Rondom o procentima i
pravima na njenu nedovrs enu knjigu ispario je c im je pogledala u oc i

svoga muz a, c im se jo jednom podsetila koliko je srec na s to je i dalje

pored njega.
Zaista, Skulptorov zig zojer je prilic no udesio Sema Markama, od
glave do pete smrskao je kosti u njegovom levom ramenu, probio
mu je levo pluc no krilo, takoe mu je otkinuo veliko parc e tkiva desne
noge. Doktori su rekli da c e Markamovo rame sasvim da zaraste
moz da c e ga pomalo boleti na promenu vremena ali morao je da
bude spreman na blago s epanje do kraja z ivota. Prethodne nedelje,
nakon zavrs ne operacije, pri kojoj mu je uraena rekonstrukcija levog
uha, skinuti su mu zavoji i Keti bi c esto zaplakala kada bi nehotice
dodirnula tu stranu njegovog lica.
Bilo je pravo c udo s to je Markam prez iveo; bilo je pravo c udo
kako su se zajedno spasli od Skulptora. Skromno venc anje, koje je
usledilo nakon toga, delovalo je kao prirodan sled dogaaja. Da uzme
njegovo prezime? Keti je znala da bi njena majka na to pristala. Ali da
dr Ketrin Hildebrant, najpriznatiji struc njak za Mikelanelova dela
napusti svoje radno mesto na Univerzitetu Braun i odseli se u
Konektikat kako bi bila uz svog muz a? Tu je sudbina stvarno umes ala
svoje prste.
I bas u ovakvim trenucima kada su bili sami, kada su sedeli na
zadnjem tremu, u tis ini svog novog doma Keti je osec ala da je jedna
osoba bila podjednako kriva i zasluz na s to se njen z ivot tako drastic no
izmenio: Mikelanelo Ubica.
Na kraju istrage, FBI je teretio Kristijana Baha (poznatog i kao
Mikelanelo Ubica, ili Skulptor) za ukupno dvadeset i jedno ubistvo,
ukljuc ujuc i Gabrijela Banforda i Dejmona Manzeru. Delovi tela
jedanaest z ena (osam njih je identi ikovano kao prostitutke iz oblasti
Providensa i Fol Rivera, u Masac usetsu, a ostale tri su i dalje bile
nepoznate) pronaeni su na Bahovom imanju; neki su sac uvani kao
skulpture u Bahovoj umetnic koj galeriji, dok su ostali pronaeni
zakopani s irom zadnjeg dela imanja, iza izgorele garaz e. I pored toga
s to su policijski psi pretraz ili ostatak Bahovog imanja, iako nije
pronaeno jos z rtava izvan, kako su ga mediji nazivali, Ateljea smrti
Mikelanela Ubice, Markam je osec ao da bi broj z rtava Kristijana Baha
mogao biti vei.
Bahovi susedi iz Ist Grinic a, nekoliko poznanika i c lanovi drus tva
kojem je pripadala ova nekada prebogata porodica bili su s okirani i

besni saznanjem da je jedan od njih poc inio tako nezamislive zloc ine.
Istina, znali su da je zgodni i genijalni mladic postao prilic no raspus ten
nakon majc ine smrti. I istina, raskinuo je sve veze sa obeju strana
svoje familije kako bi se starao o ocu. Takav potez nije bio neobic an u
familijama koje su raspolagale velikim bogatstvom, naroc ito
bogatstvom kakvo su imali Bahovi. Nikada nije naodmet biti oprezan
sa roacima koji oc ekuju nasledstvo ili traz e novac koji im ne pripada
bila je to neprijatna z ivotna istina, na koju su konstantno podsec ala
jata les inara, ustremljena na ostavs tinu oca Kristijana Baha. A pored
svega, mladi gospodin Bah se ponas ao tako paz ljivo, bio je izuzetno
prijatan prema deci na proslavi Noc i ves tica, davao je zaista
velikodus ne donacije raznim ilantropskim organizacijama koje su
stvarno...
Ipak, najbizarniji obrt je nastao kada se ispostavilo da c e Keti
Hildebrant biti osoba koja c e svetu ispric ati pravu istinu o
Mikelanelu Ubici. Nema veze s to Bahovo telo nikada nije pronaeno
bilo je to c esto u slic nim sluc ajevima, uveravale su vlasti, u
sluc ajevima u kojima je snaz nu eksploziju pratio stras an poz ar
izazvan hemikalijama. Nakon s to se dim podigao i nakon s to je javnost
prihvatila c injenicu da nema apsolutno nikakve anse da Bahovo telo
ikada bude pronaeno, nakon s to se poc etna medijska pomama
utis ala i nakon s to su se ona i Sem Markam venc ali, Keti se oslobodila
pritiska i poc ela da pis e ne samo o uz asu koji je prez ivela vec i o
c oveku kome je dugovala kako joj je samo bilo tes ko da to prizna!
za svoju sreu.
Tako je, bez obzira na sve s to se dogodilo, po prvi put u z ivotu Keti
Markam bila zaista srec na a to nije imalo nikakve veze sa
s estocifrenim ugovorom za knjigu koji je njen agent upravo
izdejstvovao; nije imalo nikakve veze s pravima za snimanje ilma na
osnovu njenog, jos uvek neobjavljenog nastavka Dremea u kamenu,
ili sa time da ona i njen muz vis e nikada nec e morati da rade. Ne, Keti
Markam je bila srec na samo zbog Sema. Trudila se da ne misli o
neverovatnom spletu okolnosti koji ih je spojio, ili s ta c e jednoga dana
rei svojoj deci kada je budu pitala kako su se ona i tata upoznali.
Kasnije e biti vremena da se sve sredi.
Svez povetarac dolazio je s povrs ine reke, vrtec i stranice
udz benika za srednju s kolu u rukama Sema Markama, koji se smestio

pored Keti. Nije ni pomislila da mu postavi to pitanje, ali je svejedno

bila presrec na kada joj je na medenom mesecu Sem saops tio da
napus ta FBI. Krenule su joj suze kada ju je kasnije tog prolec a
iznenadio vestima o svom novom poslu: profesor engleskog jezika u
privatnoj srednjoj koli u Konektikatu, poinje na jesen.
Keti je znala za Mis el, i razumela je da je to bilo neophodno kako
bi njen muz uredio svoj z ivot. I Keti ga je volela zbog toga, jer Keti je
znala da on sreuje svoj ivot zboog nje.
Ketin mobilni je zazvonio Betoven, Za Elizu. Pogledala je broj, a
zatim utiala zvono.
Nee da se javi?
Sakriven broj.
Daj mi da vidim.
Molim te, Seme, nedelja je.
Markam je zgrabio telefon i pravio se da c e se javiti. Keti uzdahnu
znala je da je izaziva ali nije nasela. I kao s to je pretpostavila, njen
muz je pustio da govorna pos ta primi poruku. Bacio je telefon na lez aj
od ratana i us us kao se pored Keti. Tac no tako, Sem Markam je vis e
voleo da jednostavno sedi kraj svoje supruge u svez em tihom
zaboravu renog povetarca, kao to je i ona elela da bude kraj njega.
Da, pomislila je Keti. Kasnije e biti vremena da se sve sredi.
Kilometrima odatle, glavni specijalni agent Bil Barel zaklopio je svoj
mobilni telefon. Nije z eleo da ostavi poruku na govornoj pos ti lepe
profesorke istorije umetnosti.
Previe je propatila, pomisli Barel. Samo se nadam da u ih nai
pre ovih jebenih leinara.
Buldog povuc e dug, snaz an dim iz svog marlbora pre nego s to mu
prie specijalni agent Rejel Saliven.
ta ste uradili, efe?
Ni jedno ni drugo mi se ne javlja. Pos alji kola s to pre moz es
mislim da ive negde u Mistiku. Ima adresu u naoj bazi podataka.
U redu.
Dok je specijalni agent Rejc el Saliven odlazila uza stepenice iza
njega, Barel je kroz prozor posmatrao more plavih jakni FBI-ja, koje
se podiglo oko mermernobele skulpture na drugom kraju dvoris ta.

Glavni specijalni agent je znao ko je to i pre konsultacije sa svojim

timom prepoznao bi statuu nagog, mis ic avog mus karca kovrdz ave
kose i da nikada ranije nije uo za Mikelanela Ubicu.
ta je zapravo ovaj prokletnik zapoeo?
Buldog je ugasio cigaretu na stepenis tu i otvorio mobilni telefon.
Bie ovo dugaak dan. Morae da telefonira svojoj eni i da joj kae da
veeras nee doi kui.
Ne. Ni posle dvadeset godina u Birou ne bude ti jebeno lake.

Zahvalnost
Ne bi bilo moguc e napisati Skulptora bez vere dvojice ljudi: mog
agenta, Vilijama Rajsa, iz Dz on Hokins & asos ijejtesa; i mog
izdavac a, Dz ona Skonjamilja, iz Izdavac ke kuc e Kenzington. Na
njihovoj uzbuenosti, uvidu i voenju kroz ovaj projekat vec no sam
im zahvalan. Izmeu prve verzije i publikacije, mnogo c lanova moje
porodice ponudilo se da proc ita Skulptora, i time mi pomoglo da
ispeglam mnoge nabore: moja voljena z ena Anela, koja je oduvek
bila moj najvec i oboz avalac i moj najos triji kritic ar; moj otac Entoni i
moj brat Majkl; moja majka Linda Ise; moj stric Rejmond Funaro i
moja strina Merilin di Stefano. Svima dugujem mnogo ljubavi i
zahvalnosti. Dalje zahvalnice upuujem svojoj italakoj grupi ovde na
Univerzitetu Istoc na Karolina: svojim kolegama Dz onu Sirinu, Dz il
Matareli Karlson, Dz efriju Fipsu, Robertu Kapriju i Pec u Klarku. I na
kraju, s to ne znac i da je najmanje vaz no, hvala mom uc eniku Majklu
Kombsu jer mi je pruio mogunost da uim od njega.

Beleka o autoru
Roen u drz avi Rod Ajlend, Gregori Funaro je trenutno profesor u
Skoli za teatar i ples na Univerzitetu Istoc na Karolina. Predano c ita,
amaterski je umetnik i ljubitelj istorije, i ima crni pojas u karateu.
Gregori z ivi sa svojom suprugom Anelom u okolini Rolija, u Severnoj
Karolini, gde trenutno radi na svom novom romanu.
Za vis e informacija o novim knjigama koje priprema, posetite
njegov sajt www.gregoryfunaro.com.

1 Profesionalna ekipa amerikog fudbala. (Prim. prev.)

2 Kempbel supa, c uven prehrambeni proizvod u Sjedinjenim
Dravama. (Prim. prev.)
3 Profesionalni tim amerikog fudbala. (Prim. prev.)
4 Profesionalni tim amerikog fudbala. (Prim. prev.)
5 Profesionalni tim amerikog fudbala. (Prim. prev.)
6 Nacionalna fudbalska liga. (Prim. prev.)
7 Poznata marka odee. (Prim. prev.)
8 Sedite FBI-ja. (Prim. prev.)
9 Crime Scene Investigators, c uvena policijska TV serija. (Prim.
prev.)
10 Woonsocket Northern Rhode Island Vunsoket, severni Rod
Ajlend, sedite radio-stanice. (Prim. prev.)
11 Kompletan prevod soneta preuzet je iz knjige: Soneti,
Mikelanelo, biblioteka Rec i misao, Izdavac ko preduzec e Rad,
Beograd, 1969; s italijanskog preveo Olinko Delorko. (Prim. prev.)
12 Trgovinski lanac u SAD-u. (Prim. prev.)
13 Ozloglaene serijske ubice iz SAD. (Prim. prev.)
14 Grc ki bog plodnosti, poznat po svojoj konstantnoj erekciji; u
medicini je danas poznat izraz prijapizam, za trajnu i bolnu erekciju.
(Prim. prev.)
15 Hulk Hogan, americ ki rvac i televizijska zvezda, poznat po dugoj
plavoj kosi i brkovima. (Prim. prev.)
16 Vrsta italijanskog vina. (Prim. prev.)

17 Poznati serijski ubica iz SAD-a (Prim. prev.)

18 Profesionalna bejzbol ekipa iz Bostona, c lan Americ ke bejzbol
lige. (Prim.prev.)
19 Roman Irvina Vels a o grupi narkomana iz Edinburga. (Prim.
prev.)
20 Popularna marka odee u SAD. (Prim. prev.)
21 Eng. roofie sleng za rohipnol, hemijski element u sastavu
sredstava za omamljivanje c esto koris cenih od strane silovatelja;
najee se rastvara u piu rtava. (Prim. prev.)
22 Dejvid Leterman, popularni americ ki TV voditelj, autor emisije
Late Night With David Letterman (Kasno uvec e sa Dejvidom
Letermanom). (Prim. prev.)
23 Popularna igra na dejim roendanima. (Prim. prev.)
24 Eng. Christian znac i hris canin, ali se istovetno pis e i lic no ime
Kristijan. (Prim. prev.)
25 Eng. Mary Marija. (Prim. prev.)