I grupa

1. Sta sacinjava reku?

Reku sainjava vodena masa, koja se kree kroz korito zleb useen na kopnu.
2. Kolika je potrebna srednja godisnja visina padavina za obrazovanje stalnih vodotoka u nasoj
zemlji?
Prema prouavanjima koja su izvrena u naoj zemlji, za obrazovanje stalnih vodotoka
potrebna je srednja godinja visina padavina vea od 550 mm u Panonskoj niziji i preko 510 mm
u planinskoj oblasti, odnosno u proseku za celu dravnu teritoriju vie od 530 mm.
3. Periodicni vodotoci?
Periodini vodotci postoje u onim oblastima gde reim padavina omoguuje samo u
odreenom periodu godine vee priticanje vode u rena korita nego to su ukupni njeni gubici.
Takvi tokovi su poznati u naim krajevima pod imenom suice i suvaje, odnosno reine ( vei
tokovi) i rekavice ( manji tokovi). U Italiji i drugim mediteranskim zemljama nazivaju ih torente
ili fiumare. U njima ima vode u zimskoj polovini godine, dok su u letnjoj polovini godine korita
takvih reka suva ili se voda odrava samo u veim udubljenjima. La ratbla je lokalni naziv u
junoj paniji za reke koje imaju vode 10 30 dana godinje.
Periodinih tokova u naoj zemlji ima najvie u Panonskoj niziji i u slivu June Morave, i
to u onim krajevima koji godinje primaju manje od 550 mm padavina. Izvan nae zemlje takvi
su tokovi esti u stepama.
4. Kako se nazivaju korita povremenih vodotoka u pustinjama Amerike i Australije?
Korita povremenih vodotoka u pustinjama Amerike i Australije nazivaju kriks (kreeks).
5. Sta su ponornice i primer?
Ponornice ili ponikvice su vodotoci krakih terena. Reke u Pivki (Postojnska peina) i
Reke u kocjanskoj peini u Sloveniji. Najva ponornca u svetu Trebinjica u Hercegovini.
6. Sta su delte i 3 primera?
Delte su poseban oblik ua reka u jezera ili mora. One nastaju taloenjem renih nanosa,
preko kojih se voda razliva u vie rukavaca. Takvo ue podsea na izvrnuto grko slovo delta,
pa otuda i potie naziv za takva rena ua. Nil, Dunav, Po.
7. Sta su estuari?
Estuari su levkasta ua reka. Nastaju na obalama gde su velike razlike izmeu plime i
oseke.

8. Obrazac za odredjivanje koeficijenta razvitka toka?

K = L km/ Lmin km
9. Kako se odredjuje prosecan pad recnog tokai u cemu se izrazava?
Prosean pad (J) reke dobija se deobom njenog ukupnog pada sa duinom vodotoka.
J = h1 h2/ L. Izraava se u m/km, odnosno u .
10. Sta je uzduzni recni profil i skica?
Uzduni profil reke predstavlja zbir svih padova na reci. Skica strana 75, slika 58.
11. Najvisi vodopad na svetu i njegova visina?
Endel 979 m.
12. Sta je recna mreza?
Sve povrinske vode na kopnu sainjavaju njegovu hidrografsku mreu. Tu spadaju
vodotoci, jezera, movare, pa i lednici. Same reke sainjavaju renu mreu, koja je samo deo
hidrografske mree.
13. Obrazac za odredjivanje gustine recne mreze i u cemu se izrazava? Kolika je gustina recne
mreze Srbije?
D = L/ F Izraava se na vie naina i uglavnom po renim sistemima - u km/km;
m/km. Srbija ima renu mreu duine 65 980 km ili proseno 747 m/km.
14. Obrazac za odredjivanje cestine vodotoka.
Df = N/F
15. Sta je razvodje? Sta su vododelnice?
Uzvienje koje deli padavinske vode, i usmerava ih da se slivaju u dve susedne reke, u
dva jezera, mora i okeana, naziva se razvoe. Vododelnica je geometrijski pojam linija koja
spaja najvie take na razvou.
16. Hidrografski cvor nase zemlje i na kojim rekama voda otice iz njega?
Hidrografski vor nae zemlje nalazi se na Jezerskoj planini na Kosovu vrh Drmanska
glava ( 1359 m). Sa ovog vrha vode otiu prema severu Rahitskom rekom, preko Crnoljeve u
Sitnicu ( sliv Crnog mora), prema zapadu Bualjskom rekom, preko Topluge u Beli Drim ( sliv
Jadranskog mora) i prema jugu Drmanskom rekom, preko Nerodimke u Lepenac (sliv Egejskog
mora)
17. Posledice neodredjenih razvodja.

Neodreena razvoa su razvoa koja se ne mogu lako uoiti u ravnicama i movarnim

predelima.
18. Sta je recni sliv i skica?
Povrina kopna, ograniena vododelnicom, sa koje padavine otiu renim sistemom u
okean, more, jezero ili neku drugu reku nazia se sliv. Skica strana 92, slika 68. a. skica sliva.
19. Nacrtati recnu dolinu u poprecnom profilu i oznaciti njene osnovne delove.
Strana 97, slika 78.
20. Tipovi recnih dolina prema polozaju strana i primeri.

tesnaci ili pukotine: Ima ih u visokim planinama u Alpima, na Kavkazu, u

planinama srednje Azije. Kod nas tesnac Zvonake reke.

kanjoni: kanjon Tare, Pive, Drine, Gradca...

klisure: probojnice Dunava, kod Pasaua i erdapska klisura, mnogih alpskih reka
Rone juno od Franake Jure, Ina u gornjem toku...

normalne ili obine doline: doline Tise, Velike Morave, Dnepra, Volge...

21. Sta su poloji?

Poloj je deo dna rene doline, koji periodino plave velike vode, a nastaje taloenjem
nanosa pri pomeranju i premetanju renog korita, uslovljenog bonom erozijom.
22. Podela vrtloga u koritu i po cemu se razlikuju?
Vrtlozi se dele na:
* ciklonske (sa ulaznim strujama u centralnom delu i kretanjem struja pri dnu korita od
periferije ka centru)
*anticiklonske (sa silaznim strujama u centru koje se na dnu razilaze)
23. Kako se krece recna voda?
Voda u renom koritu se kree po neprestanim uticajem vie sila:

sile Zemljine tee (g), ija komponenta paralelna dnu korita pokree estice vode
niz nagibe

sile inercije (F1) vodenih masa u meandrima renih korita, zbog kojih nastaje
denivelacija vode na poprenom preseku korita njen nivo je vii du konkavnih,
a nii pored konveksnih obala

Koriolisove sile (F), uslovljene obrtanjem Zemlje oko njene ose, koja na severnoj
polulopti izaziva izdizanje nivoa vode du desnih, a sputanje du levih obala,
dok je na junoj polulopti obratno

sile trenja (T) koja se suprotstavlja kretanju vodezbog sloene pojave trenja:
a)izmeu estica vode ( hidraulino ili unutranje); b) izmeu vode i renog korita
( spoljanje trenje)

24. 3 faze u pojavi leda na rekama.

U pojavi leda na rekama razlikuju se tri faze: obrazovanje leda nastajanje prvih oblika
renog leda; zaleivanje reke pokrivanje povrine reke ledom, sa svim pojavama koje idu uz taj
proces; otkrivanje reke otapanje ledenog pokrivaa i kretanje santi niz reni tok.
25. Sta je vedrac i kako nastaje?
Kako je brzina vode najmanja du obala, staklasti led se najpre tu pojavljuje.
Rashlaivanjem vode on postaje sve deblji i pretvara se u plaviasti proziran led, koji se naziva
vedrac.
26. Sta su ledene poplave?
Zatori i zaori izazivaju, uzvodno od mesta pojave, izdizanje renog nivoa do nekoliko
metara. Voda se izliva iz korita i tada nastajuntzv. ledene poplave. One su naroito este na
velikim rekama koje teku sa juga na sever.
27. Kako se krece voda u meandrima?
Voda se u meandrima kree turbulentno.
28. Sta je vodostanje?
Vodostanje je kolebanje vodostaja u toku izvesnog perioda.
29. Sta su vodomeri i koje vrste postoje? U koje vreme se vrse osmatranja?
Vodostaji se odreuju posmatranjem nivoa vode na vodomerima. Sem vodomera u obliku
letve, koji se naziva vertikalni vodomer, postoje jo viedelni, stepeniasti i kosi vodomeri.
Podaci se odnose na merenje nivoa vode u 7 asova i 30 minuta (ukoliko nije naznaeno drugo
vreme)
30. Sta je proticaj i u cemu se izrazava?
Proticaj predstavlja onu koliinu atmosferske vode koja protekne kroz ovlaeni profil
reke u jednoj sekundi pored nekog mesta, a izraava se u m/s.

31. Na koji nacin se meri brzina vode?

*Plovci, pomou kojih se meri brzina vode, najee su drveni krugovi prenika 1530cm, a debljine 3-5cm. Za ire reke upotrebljavaju se plovci u obliku drvenih krstova, u iji je
centar stavljen mali tapi sa crvenom zastavicom na vrhu. Plovci na manjim rekama se putaju
sa obala, a na veim iz amca.
*Brzina rene vode se odreuje najtanije pomou instrumenata koji se naziva
hidrometrijsko krilo. Postoji vie tipova takvih krila, ali sva funkcioniu po istom principu.
*Za utvrivanje brzine vode na ovlaenom profilu koriste se, u nedosatku hidrometrjskog
krila, i dve najobinije boce. Jedna se napuni vodom, zavee se za drugu praznu bocu i pusti da
tako pliva na odreenoj dubini. Boca na povrini daje srednju brzinu kretanja obe boce.
32. Objasnite postupak odredjivanja povrsinskog ovlazenog profila kod utvrdjivanja proticaja.
Povina ovlaenog profila veih reka se utvruje na sledei nain: Najpre se preko reke
zategne elino ue, tako da ne dodiruje vodu. U amcu koji je alkom i kraim uetom privezan
za elino ue nalaze se dva veslaa, radnik i tehniar. Na rekama koje seu iroke 50-100 m
veslai zaustavljaju amac na svakih 5 m, a na irim na svakih 10 m. Tada se meri dubina i to
unosi u odgovarajuu rubriku dnevnika. Iz podataka do kojih se dolo merenjem dubina tehniar
crta ovlaeni profil, uzimajui obino vertikalni razmer 10 puta vei od horizontalnog. dobijena
skica se sastoji u stvari iz dva trougla i vie trapeza; njihove strane su poznate, pa je lako
izraunavanje njihovih povrina, iji zbir daje ukupnu povrinu ovlaenog profila za odreeni
vodostaj.
33. Formula za specificni oticaj i simbol?
q = Q * 1000/F * l/s/km
U kojem je Q proticaj u m/s, a F povrina sliva u km. Proticaj se mnoi sa 1000 da
vi se m pretvorio u litre.
34. Sta je visina oticaja, formula i u cemu se izrazava?
Visina oticaja predstavlja prosenu visinu sloja padavina ravnomerno raspodeljene po
slivu, koja hrani proticaj. Izraava se u mm.
Y = q*31,56*10 mm (6).
35. Formula za koeficijent oticaja?
C = Yo/Xo = q*31,56*10 / Xo * 100%
36. Tipovi vodnog rezima u Srbiji i primeri?
1) ist nivalni reim gornja Drava
2) blagi nivalni reim srednja i donja Drava
3) prelazni nivalni reim Soa, Mura, Zilja

4) nivalno pluvijalni reim sa 3 varijante:

a) alpska Sava do ua Ljubljanice
b) dinarsko makedonska Piva, Tara
c) karpatska Tami i Begej
5) pluvio nivalni reim sa 6 varijanti:
a) centralno evropska Tisa
b) posavska na Uni
c) umereno mediteranska Kupa i Krka
d) umereno kontinentalna Morava, Mlava
e) makedonska Lepenac, Vardar
f) mediteranska Moraa
6) pluvijalni reim sa dve varijante:
a) kontinentalna na azmi
b) mediteranska na rekama Istre
7) kombinovani reim imaju Sava i Dunav
37. Kako se deli recni nanos?
*lebdei ili suspendovani nanos (silt)
*vuni nanos (potiskivani nanos)
38. Sta je sumarni pronos nanosa i u cemu se izrazava?
Sumarni pronos nanosa predstavlja ukupnu koliinu nanosa koju reka pronosi kroz
ovlaeni profil kraj nekog mesta za odreeni period vremena (dan, mesec, godina) i izraava se
obino u tonama.
39. Sta je mutnoca vode i u cemu se izrazava?
Mutnou sainjava koliina lebdeeg nanosa koji se nalazi u jedinici zapremine vode (l
m) i izraava se u g/m.
40. Sta su bujice i kako se dele?
Bujice su brzi tokovi velike ruilake snage koji se sastoje od smese vode i stena razliite
krupnoce; pojavljuju se u slivovima manjih planinski reka pod uticajem intenzivnih padavina ili
naglog otapanja snenog pokrivaa, kao i naglog pranjenja glacijalnih jezera pri provalama
morena.
Po sastavu bujine mase razlikuju se tri tipa bujica : blatne, blatno kamene i vodno
kamene.
Prema drugoj klasifikaciji bujice se dele na dva glavna tipa: nevezive (turbulentne) i
vezive.

II grupa
1. Kako se zove nauka koja proucava reke?
Potamologija.
2. Sta su stalni vodotoci?
Stalni vodotoci postoje samo u onim oblastima gde je ukupno priticanje vode u rena
korita vee od svih njenih gubitaka (isparavanje i poniranje).
3. Kako se nazivaju periodicni vodotoci u nasoj zemlji i Sredozemlju?
U Sredozemlju torente ili fiumare
kod nas suice i suvaje, odnosno reine (vei tokovi) i rekavice (manji tokovi).
4. Sta su povremeni vodotoci?
Povremeni vodotoci karakteristini su za sune predele, u kojima je samo u izuzetnim
prilikama i za kratko vreme priticanja vode u korita vee od svih njenih gubitaka.
5. Sta sve moze da bude pocetak reke?
Izvor reke moe biti neko vrelo, jezero, movara, a u visokim planinama i lednik.
6. Navedite razlicite nazive za mesto spajanja dva vodotoka?
Ue, sastavci, sutok, stava.
7. Tipovi delti
Isturene delte, prstaste delte, udvojene ili sloene delte, suve delte.
8. Sta su estuari i dati dva primera?
Estuari su levkasta ua reka. Nastaju na obalama gde su velike razlike izmeu plime i
oseke. Sena, Temza.
9. Sta je recni kilometar?
Termin reni kilometar (skraeno r. km) oznaava udaljenost odreenog mesta na reci
( grada, sela, ua neke reke...) od njenog ua.
10. Kako se odredjuje ukupan pad i u cemu se izrazava?
Ukupni pad (h) reke predstavlja visinsku razliku izmeu kote izvora (h1) i kote ua (h2),
tj. h=h1-h2. Izraava se u metrima.

11. Uzduzni recni profil i skica

Uzduni profil reke predstavlja zbir svih padova na reci. Skica str. 58.
12. Sta su brzaci, vodopadi i slapovi?
*Brzaci su krai sektori reke sa velikim padom, zbog ega voda otie velikom brzinom i
esto izmeu blokova stena, koji pri niskim vodostajima tre iznad povrine reke.
*Vodopadi su mesta gde se rena voda survava sa visine zbog vertikalnog odseka u
renom koritu, a oni se po genezi dele na tektonske, erozivne i akumulativne.
*Slapovi su obino krai sektori na kojima rena voda tee niz brzake i pada niz manje
vodopade.
13. Sta je recni ili hidrografski sistem?
Glavna reka sa svojim pritokama sainjava reni ili hidrografski sistem.
14. Gde se javljaju neodredjena razvodja?
U ravnicama ili movarnim predelima.
15. Obrazac za odredjivanje recne mreze i u cemu se izrazava? Skicirajte recni sistem sa recnim
slivom. ????????????
16. Sta je bifurkacija i primer?
Postoje razvoa koja su neodreena u tolikoj meri, da se voda sa njih odvodnjava u dva
toka razliitih hidrografskih sistema. Takva pojava se naziva bifurkacija. Najtipiniji primer
reka Kasikijara.
17. Nacrtati recnu dolinu i obeleziti njene elemente
strana 97, slika 78.
18. Sta je recni sliv?
Povrina kopna, ograniena vododelnicom, sa koje padavine otiu renim sistemom u
okean, more, jezero, ili u neku drugu reku naziva se sliv.
19. Navedite tipove recnih dolina u odnosu na pravac pruzanja planina?
1)uzdune pruaju se paralelno sa planinskim vencem ili lee u tektonskom rovu (npr.
dolina Rajne izmeu Vogeza i varcvalda)
2)poprene ili prolazne upravno presecaju planinski venac, probijaju se kroz njega,
zbog ega se nazivaju i probojnice (npr. erdapska klisura Dunava)

3)dijagonalne dolina preseca planinski venac pod nekim uglom. Takve su u gornjem i
srednjem toku Moraa i pritoke Save: Vrbas, Bosna i Drina.
20. Navedite akumulativne oblike reljefa u recnom koritu?
Grede, dine i mangure.
21. Pri kojoj temperaturi se formiraju prvi kristali leda u recnoj vodi?
Pojava kristala leda nastaje tek pri temperaturama vode od -0,01 do -0,05C.
22. Sta su zatori a sta zazori?
Prava prirodna ledena brana ponekad sprei oticanje vode skoro do samog dna. Ovakve
ledene brane nazivaju se na ruskim rekama zatori i taj termin je prihvaen i u strunoj
literaturi.
Zaori se pojavljuju pri jesenjem kretanju leda. Oni se sastoje od unutranjeg leda i
snenika smese snega i ledenih kristala, koji u vodi obrazuju sunerastu masu.
23. Sta su mrazni dani?
Dani kada je temperatura vazduha nia od 0C.
24. Sta je podnac i kako nastaje?
Na rekama sa brzim tokom vodena masa se intenzivno mea, pa se led pojavljuje
istovremeno kako na povrini, tako i u samoj vodenoj masi i na dnu korita; taj led, koji se
obrazuje na dnu korita, naziva se kod nas podnac, odnosno unutranji ili dubinski led.
25. Sta je vodostaj i u cemu se izrazava?
Vodostaj predstavlja visinu nivoa vode(u reci, jezeru i moru) iznad neke uslovne
ravni. ???
26. Sta je kota nule vodomera i zasto se odredjuje?
Visina nivoa vode daje se prema tzv. koti nule vodomera. Naime, na skali vodomera
ubeleena je i crta na 2/3 irine letve, iznad koje je napisana nula. Nadmorska visina te crte,
odnosno ravni koja prolazi kroz nju, odreena je sa tanou od 1cm i ona je u vezi sa nekom
oblinjom trigonometrijskom takom.
27. Sta je limingraf i po kom principu funkcionise?
Za preciznija merenja vodostaja koriste se limnigrafi. To su aparati koji automatski
upisuju svaku promenu vodostaja na hartiji namoanoj oko valjka, pokretanog asovnim
mehanizmom.

28. Formula za proticaj.

Q=S*vsr m/s
29. Sta je kriva proticaja i skica
Proticaj predstavlja onu koliinu atmosferske vode koja protekne kroz ovlaeni profil
reke u jednoj sekundi pored nekog mesta, a izraava se u ms.
30. Sta je specificni oticaj i u cemu se izrazava
Specifini oticaj predstavlja broj litara atmosferske vode koja otekne sa povrine od 1
km sliva u jednoj sekundi. Izraava se u l/s/km.
31. Sta je koeficijent oticaja i u cemu se izrazava?
Koeficijent oticaja predstavlja odnos izmeu visine oticaja Yo i visine padavina Xo. On
pokazuje koji deo padavina izluenih na povrinu sliva otie u reku i hrani njen proticaj. Izraava
se u %.
32. Faze vodnog rezima reke?
Velika voda, kini povodanj, mala voda.
33. Sta su bujice i pod kojim uslovima nastaju?
Bujice su brzi tokovi velike ruilake snage koji se sastoje od smese vode i stena razliite
krupnoce; pojavljuju se u slivovima manjih planinski reka pod uticajem intenzivnih padavina ili
naglog otapanja snenog pokrivaa, kao i naglog pranjenja glacijalnih jezera pri provalama
morena.
34. Sta je specificni sumarni pronos nanosa i u cemu se izrazava?
Specifini sumarni pronos nanosa predstavlja proseno odnoenje nanosa sa povrine od
1 km sliva ili neke druge teritorije u toku godine. Izraava se u t/km/god.
35. Koje grupe vodnog rezima je izdvojio Vojejkov i kako je klasifikovao reke po duzini
hranjenja?
Izdvojio je 4 grupe i 9 tipova vodnih reima reka.
I grupa reke koje se hrane snenicom i kinicom:
A. polarni tip
B. planinski tip
C. severnoevropski tip
II grupa reke koje se hrane kinicom:

D. tropski i monsunski tip

E. zapadnoevropski tip
F. mediteranski (ili suptropski) tip
G. pustinjski tip
III grupa reke koje se hrane sa malo kinice i snenice:
H. povoloki tip
IV grupa reke hranjene podlednikom sonicom
I. reke zamenjene lednicima

III grupa
1.Sta cini jedan vodotok?
Vodotok sainjava vodena masa, koja se kree kroz korito leb useen na kopnu.
2. Navedite tri reke.
Dunav, Nil, Misisipi.
3. Koji su tipovi renih tokova?
Stalni vodotoci, periodini vodotoci, povremeni vodotoci, ponornice ili ponikvice.
4. Koja je minimalna koliina neophodna da bi se obrazovao stalni vodotok u Srbiji?
Prema prouavanjima koja su izvrena u nasoj zemlji, za obrazovanje stalnih vodotoka
potrebna je srednja godinja visina padavina vea od 550 mm u Panonskoj niziji i preko 510 mm
u planinskoj oblasti, odnosno u proseku za celu dravnu teritoriju vie od 530 mm.
5. ta su periodini vodotoci i kako se nazivaju u Italiji, paniji, a kako kod nas?
Periodini vodotoci postoje u onim oblastima gde reim padavina omoguuje samo u
odreenom periodu godine vee priticanje vode u rena korita, nego to su ukupni njeni gubici.
Italija torente ili fiumare
panija la ratbla
kod nas suice i suvaje, odnosno reine i rekavice.
6. ta su povremeni vodotoci i kako se zovu u Americi a kako kod nas?
Povremeni vodotoci karakteristini su za sune predele, u kojima je samo u izuzetnim
prilikama i za kratko vreme priticanja vode u korita vee od svih njenih gubitaka.
Amerika kriks (kreeks).
7. ta su ponornice? Primer.

Ponornice ili ponikvice su vodotoci krakih terena. Reke u Pivki (Postojnska peina) i
Reke u kocjanskoj peini u Sloveniji. Najva ponornca u svetu Trebinjica u Hercegovini.
8. Elementi renog toka?
Izvor, ue, sastavci, sutok, stava, delte, suve delte, estuari.
9. ta su delte? Navedi tipove delti.. Pogledati slike!!!! 54.
Delte su poseban oblik ua reka u jezera ili mora. One nastaju taloenjem renih nanosa,
preko kojih se voda razliva u vie rukavaca. Takvo ue podsea na izvrnuto grko slovo delta,
pa otuda i potie naziv za takva rena ua.
Ispunjena, isturena, prstasta, kljunasta, zatvorena.
10. ta su estuari? Navesti 3 primera.
Estuari su levkasta ua reka. Nastaju na obalama gde su velike razlike izmeu plime i
oseke. Loara, Sena, Temza.
11. Kako se izraava ukupan pad reke i prosean pad reke? Objasni formulom.
Ukupni pad (h) reke predstavlja visinsku razliku izmeu kote izvora (h1) i kote ua (h2),
tj. h=h1-h2. Izraava se u metrima.
Prosean pad (J) reke dobija se deobom njenog ukupnog pada sa duinom vodotoka.
J = h1 h2/ L. Izraava se u m/km, odnosno u .
12. ta je uzduni profil reke? Skica.
Uzduni profil reke predstavlja zbir svih padova na reci. Skica str. 75.
13. ta su brzaci, a ta slapovi i vodopadi?
*Brzaci su krai sektori reke sa velikim padom, zbog ega voda otie velikom brzinom i
esto izmeu blokova stena, koji pri niskim vodostajima tre iznad povrine reke.
*Vodopadi su mesta gde se rena voda survava sa visine zbog vertikalnog odseka u
renom koritu, a oni se po genezi dele na tektonske, erozivne i akumulativne.
*Slapovi su obino krai sektori na kojima rena voda tee niz brzake i pada niz manje
vodopade.
14. Koji vodopad je najvii na svetu?
Endel 979m.
15. ta je reni sistem, a ta rena mrea?

Glavna reka sa svojim pritokama sainjava reni ili hidrografski sistem.

Sve povrinske vode na kopnu sainjavaju njegovu hidrografsku mreu. Tu spadaju
vodotoci, jezera, movare, pa i lednici. Same reke sainjavaju renu mreu, koja je samo deo
hidrografske mree.
16.Nacrtaj reni sistem???????????????
17. ta je estina vodotoka formula, gustina rene mree formula? Gustina u Srbiji.
Df = N/F estina vodotoka
D = L/ F gustina rene mree
Srbija ima renu mreu duine 65 980 km ili proseno 747 m/km.
18. ta su razvoa i kako se dele?
Uzvienje koje deli padavinske vode, i usmerava ih da se slivaju u dve susedne reke, u
dva jezera, mora i okeana, naziva se razvoe.
Glavno razvoe Zemlje ili svetsko razvoe, okenska i morska razvoa, untranja, rena
razvoa ili razvoa renih slivova, neodreena, odreena, hidrogeoloka razvoa, povija. ???
19. ta je egzoreino a ta endoreino odvodnjavanje?
Unutranje ili endoreino odvodnjavanje, periferno egzoreino odvodnjavanje.
20.Gde se javljaju neodreena razvoa?
U ravnicama i movarnim predelima.
21. ta su povije i navesti primer.
U planinskim predelima postoji tip neodreenog razvoa koje je predstavljeno
zaravnjenim udolinama izmeu dolina dveju reka. Takav tip neodreenog razvoa se naziva
povija. Kumanovsko preevska povija izmeu slivova June Morave i Vardara.
22. ta je bifurkacija? Primer.
Postoje razvoa koja su neodreena u tolikoj meri, da se voda sa njih odvodnjava u dva
toka razliitih hidrografskih sistema. Takva pojava se naziva bifurkacija. Najtipiniji primer
reka Kasikijara.
23. ta je vetaka bifurkacija?
Radi racionalnijeg korienja tekuih voda na mnogim rekama su sagraene vetake
bifurkacije. Takva bifurkacija u naoj zemlji je na reci Nerodimki na Kosovu.
24. ta je reni sliv? Jedinica. Skica.

Povrina kopna, ograniena vododelnicom, sa koje padavine otiu renim sistemom u

okean, more, jezero, ili u neku drugu reku naziva se sliv. Izraava se u km. Skica - 92 str.
25. ta je poloj?
Poloj je deo dna rene doline, koji periodino plave velike vode, a nastaje taloenjem
nanosa pri pomeranju i premetanju renog korita, uslovljenog bonom erozijom.
26. ta su obalske gredice?
Akumulacije od muljevitih nanosa, koji se zadrava iza neke prepreke, gde je brzina vode
manja a taloenje najsitnijeg nanosa poveano.
27. ta su meandri?
Meandri ili rene okuke nastaju pomeranjem hodova i sprudova u jednu stranu.
28. ????
29. ta je hipsografska kriva sliva? Skica.
Na presecima pojedinanih povrina delova sliva izraenih u % i njihovih visinskih zona
dobija se niz taaka. Njihovim spajanjem nastaje hipsografska kriva sliva. Ona karakterie reljef
sliva. Hipsografska kriva sliva pokazuje integralnu raspodelu povrine reljefa po visinskim
zonama. Skica str. 93. slika 71.
30. Skica renog korita i skica rene doline.
Korito strana 94.

Dolina strans 97.

31. Tipovi renih dolina. Primer.

Ve ima.
32. ta su vrtlozi i kako se dele?
Vrtlozi su znaajan inilac u formiranju renog korita. Razliitih su veliina od jedva
primetnih do ogromnih, koji se prostiru do polovine korita pa i vie, obrazujui snana suprotna
strujanja vode. Dele se na: ciklonske i anticiklonske.
33.ta je evorsija? 34. ta su dinovski lonci?
Vrtlozi anticikolnskog tipa obrazuju na povrini vode levkasta ulegnua. Na takvim
mestima poseban tip erozije vrtlona erozija ili evorsija stvara u koritu velika udubljenja,
koja u stenovitom materijalu imaju oblik ogromnih lonaca, pa se zato i nazivaju dinovski lonci.
35. ta su rena ostrva i kako se dele?

Prema nainu postanka, rena ostrva ili ade dele se u dve osnovne grupe; prvu
sainjavaju ostrva nastala akumulacijom nanosa u renom koritu, a drugu predstavljaju
protokama odvojene delove poloja.
36. Led na rekama. 37. ta su zatori?
Ve ima.
38. Koje vrste kretanja vode postoje?
U zavisnosti odr brzine, molekularne viskoznosti vode i veliine toka, voda moe da se
kree samo na dva naina laminarno ili turbulentno.
39. Formula za brzinu kretanja vode.
v = 2gh
40. ta je vodostaj a ta vodostanje?
Ve ima.
43. Na koji nain se meri brzina vode?
Merenje brzine vode obavlja se pomou plovaka i specijalnih aparata hidrometrijskih
krila. Merenja se vre na povrini reke, po itavoj njenoj irini i na odreenim vertikalama
ovlaenog profila.
44. ta je kriva proticaja? Skica.
Proticaj je u najuoj vezi sa vodostanjem. Zbog nepravilnog oblika ovlaenog profila
proticaj nije neposredna funkcija vodostanja. Zbog toga se proticaj utvruje za pojedine
odreene vodostaje. Ako se to na nekoj vodomernoj stanici uini za razliite vodostaje (niske,
srednje i visoke) moe pomou dobijenih podataka da se konstruie kriva proticaja ili
konsumpciona kriva: na orinati se nanose vodostaji u cm, a na apscisi proticaji u m/s; ona je
skoro uvek oblika parabole. Skica str. 141.
45. ta je specifini oticaj, formula i jedinica. 46. Faze vodnog reima. 47. Vodni reim u naoj
zemlji.
Ve ima.
48. ta je pronos nanosa i kako se meri?
Pronos nanosa predstavlja koliinu nanosa (u kg ili g) koju reka pronosi kroz ovlaeni
profil pored nekog mesta u jedinici vremena (T). Meri se pomou instrumenta koji se naziva
batometar.

49. ta su bujice?
Ve ima.
50. Koji su uslovi za formiranje bujica i tipovi bujica?
Bujice nastaju pod sledeim uslovima:
a) intenzivno oticanje padavina sa padina u slivu ili privremeno sakupljanje veliki
koliina vode u jarugama i suvim koritima.
b) obilje rastresitih i denudacionih nanosa na mestima sa velikim koliinama
tekue vode.
v) vei nagibi terena preko 50%
Tipovi bujica:
Po stastvju bujine mase razlikuju se tri tipa bujica: blatne, blatno kamene i
vodno kamene.
Prema drugoj klasifikaciji, bujice se dele na dva glavna tipa: nevezive
(turbulentne) i vezive.