EGZODINAMIKA

Egzodinamika je nauka koja prouava savremene procese koji deluju na Zemljinoj povrini,
dakle na prostoru na kome se gradi. Poznavanje efekata ovih sila je neophodno pri
ocenjivanju podobnosti terena za izgradnju i procenu mera zatite. Uticaj egzodinamikih sila
adekvatan je klimi datog podruja.
Najvaniji egzodinamiki procesi su :
1. POVRINSKO RASPADANJE (prva faza u procesu stvaranja sedimentnih stena)
2. DENUDACIJA planarno spiranje raspadnutog materijala delovanjem povrinskih voda,
koji dovodi do promene reljefa. Proces je posebno brz u oblastima humidne klime i na
strmim padinama, dok u aridnim oblastima praktino ne postoji. Raspadnuti materijal na
mestu nastanka naziva se eluvijum (ili regolit), dok se transportovan i akumuliran u
podnoju (najee u depresijama) naziva deluvijum, ili koluvijum.
3. EROZIJA PADINA - geoloki proces pri kojem se vri intenzivno linijsko
spiranje/odnoenje materijala nastalog povrinskim raspadanjem, obino nakon topljenja
snega i jakih kia. Nastaju erozioni ljebovi i erozione plavine.
4. RENA (FLUVIJALNA) EROZIJA je razarako delovanje povrinskih voda. Sastoji
se u proirivanju i produbljivanju korita vodenih tokova, tj. u stvaranju renih dolina. Intenzitet
fluvijalne erozije zavisi od snage vodenog toka, geoloke gradje terena i reljefa (nagiba) renog
korita. U gornjim tokovima je fluvijalna erozija preteno vertikalna (korito ima oblik slova V),
dok je u srednjem i donjem toku i vertikalna i horizontalna, dajui u profilu renog toka oblik
slova U.
U terenima izgradjenim od stena iste vrstine nastaju kanjoni (Kolorado, Moraa, Sutjeska) ili
klisure (Sievaka, Grdelika), a u sluaju stena razliite vrstine mogu nastati vodopadi ili
slapovi (sloeni vodopadi). Vertikalna erozija jako slabi kada reka doe do svoje erozione baze
bilo lokalne (ulivanje u drugu reku ili jezero) ili opte (uliva se u more), to poveava dejstvo
bone erozije. Kao posledice bone erozije i krivljenja matice mogu nastati ade (Veliko ratno
ostrvo), meandri i delte (Nil, neretva, Dunav). Sputanje erozione baze ponovo obnavlja
vertikalnu eroziju i moe dovesti do nastanka mrtvaja.
Akumulacije renih nanosa nazivamo aluvion i aluvijalne terase.
5. ABRAZIJA

Eroziono dejstvo talasa. Na intenzitet procesa najvei uticaj ima snaga talasa i mehanika
otpornost stena. U terenima izgradjenim od razliitih vrsta stena deluje tzv. selektivna
abrazija pa se u terenima izgradjenim od mekih stena (manje otpornih) formiraju zalivi i
plae (ljunane i peane), a u zonama sa mehaniki otpornijim stenama rtovi, klifovi i
poluostrva.
Na strmim obalama u zoni dejstva talasa stvaraju se u stenskim masama udubljenja
talasne potkapine. Ruenjem stenskih masa usled gubljenja oslonca iznad talasnih
potkapina nastaju strme obale klifovi.
6. Hemijska sufozija (KARSTIFIKACIJA).
Rastvaranje i razlaganje karbonatnih stena pod uticajem ugljene kiseline iz atmosferskih ili
podzemnih voda je proces poznat kao hemijska sufozija, odnosno karstna erozija. Naziv
karst, odnosno kras potie od imena oblasti izmeu Seane i Trsta u kojoj su ove pojave
izrazite. Isti naziv primenjuje se svuda u svetu. Jovan Cviji je razlikovao dva osnovna tipa
karsta: holokarst, ljuti ili potpuni karst i merokarst, zeleni ili nepotpuni (okolina
Beograda).
Karstna erozija koja se razvija delovanjem povrinskih voda poznata je kao povrinski
(otvoreni) karst, dok se pod dejstvom podzemnih voda razvija duboki (podzemni) karst. Ova
dva tipa se mogu javiti i kombinovano.
U povrinskom karstu su najee: krape, vrtae, uvale i karstna polja.
krape su najsitniji oblici reljefa koji nastaju na ogoljenim (bez vegetacije) terenima
izgraenim od karbonatnih stena. Po obliku su to meusobno paralelne brazde otrih ivica
razdvojeni otrim grebenima. Dimenzije (dubina i irina) variraju od nekoliko cm do
nekoliko dm, a po duini su od nekoliko m do nekoliko desetina m.
Vrtae su, po J. Cvijiu, najkarakteristinije tvorevine povrinske karstifikacije. To su
tanjirasta udubljenja, povrine od nekoliko m do 100 i vie m, a dubine do 12, retko preko 20
m. Na njihovom dnu mogu se javiti pukotine i otvori (ponori). U vrtaama ije dno je od
nepropusnog materijala mogu se obrazovati povremena ili stalna jezera.
Spajanjem vie vrtaa nastaju uvale udubljenja duine do 2 km, a irine od nekoliko stotina
m. Dno im je neravno i esto pokriveno slojem crvenice.
Karstna polja nastaju obino spajanjem vie uvala ali i tektonskim pokretima, sputanjem
terena du sistema raseda i formiranjem potolina i tektonskih rovova. Dostiu duinu i do 50
2

km, a irinu do 15 km. Njihovo dno je pokriveno crvenicom, fluvijalnim i deluvijalnim

sedimentima. Po bodu karstnih polja mogu se javiti izvori ili vrela, a pri dnu estavele, ponori
i jame.
Podzemni oblici u karstu su: karstni kanali, jame, ponori i peine.
Karstni kanali (kaverne) su izduene upljine nastale proirivanjem pukotina i prslina u
steni dejstvom karstne erozije, razliitih oblika i dimenzija. Mogu biti otvoreni (zjapei) i
zatvoreni (ispunjeni vodom, crvenicom ili glinom).
Ponori su otvoreni karstni kanali u koje stalno ili povremeno poniru povrinske vode.
Redovno su prisutni na dnu karstnih polja, uvala i vrtaa.
Jame su vertikalne karstne pukotine male irine, a velike dubine. Po pravilu su suve.
Peine su najeee podzemne forme karstifikacije nastale radom podzemnih voda.
7. LEDNIKA EROZIJA
Oko 11% zemljine povrine je pod stalnim snegom i ledom, a debljina lednikih masa
lokalno iznosi i 3.500 m (Antarktik). U oblasti na Zemlji, gde su stalno niske temperature
spadaju polarni predeli (velika geografska irina) i visoke planine (niske temperature su
posledica velike nadmorske visine). Temperatura opada na svakih 180 m visine po 1C, a po
geografskoj irini znatno sporije, u proseku za 1C na svakih 660 km, idui ka polovima.
Linija iznad koje vodeni talog pada uglavnom u obliku snega, koji se ne topi u toku godine,
naziva se snena granica. Ona se nalazi na razliitoj visini, zavisno od klimatskih uslova. U
naoj geografskoj irini je na oko 3.000 m.
Pokrenute mase snega i leda su znaajan faktor erozije i transporta. Iznenadno oburvavanje
snene mase koja je nagomilana na strmim planinskim stranama i grebenima je tzv. Usov ili
lavina.Depresija u kojoj se nagomilani sneg pretvara u led, valov polukrunog oblika,
naziva se cirk. Povrina terena preko kojeg se lednik kree zadobija oblik valova koritasti
oblik, sa strmim gotovo vertikalnim stranama i irokim izdubljenim dnom. Odlomljeni
delovi stena, nezaobljen materijal razliite krupnoe koje lednici nose daje morene. Ovih
pojava ima na Durmitoru, Sinjajevini, Bjelanici, Prokletijama, ari...
EOLSKI TRANSPORT

Ukoliko se na mestu povrinskog raspadanja steknu uslovi za formiranje novih

sedimentnih stena, transport materijala moe i da izostane. Transport mehaniki
zdrobljenog materijala se moe odigrati pod uticajem razliitih faktora: silom gravitacije,
povrinskim tokovima (potocima i rekama), vetrom ili gleerima, dok se rastvor
raspadanja prenosi samo povrinskim ili podzemnim vodama. Od snage prenosnog
sredstva i veliine i oblika fragmenata zavisie i duina transporta, odnosno put koji
materijal moe da prevali pre taloenja.
EOLSKA EROZIJA
Eolskim transportom, odnosno vetrom bie zahvaene sitnije estice, one koje vetar
svojom snagom moe da pokrene (estice peska i praine). Duina eolskog transporta
zavisie, dakle, od brzine i snage vetra i veliine estica. Fragmentirani materijal se
vetrom moe transportovati ponekad i na dosta velike daljine. Do taloenja e doi kada
vetar oslabi, odnosno kada naie na neku prepreku.Brzina taloenja peska iz vazduha je
30-50x vea nego u vodenoj sredini (zbog manje gustine).
Eolski transport se odvija u stepskim i pustinjskim, aridnim oblastima (Sahara i dr.) i
naziva se deflacija. Daje peane ili kamenite pustinje (kad je odnet sav meki
materijal); lesna prostranstva; dine nasipi od peska; barhane peani nanosi u
pustinjama; i ivi, ili pokretni peskovi (jako porozni, slabo vezani Deliblatska peara)
i razliite vrste tragova ralasanja, koji se javljaju i na barijernim ostrvima i plaama
razliitih klimatskih uslova.
Finozrne estice praha i gline se prenose u suspenziji. Izraunato je da se izmeu 25 i 37
miliona tona suspendovanih estica iz Sahare prenosi vetrom svake godine na razdaljinu
do ostrva Barbados. Ova koliina odgovara koliini materijala istaloenom u Severnom
atlantiku. Iznoenjem finozrnog materijala iz periglacijalnih pustinja nastae les.
Les je najvaniji u grupi alevrolita. Nastaje vezivanjem eolskog materijala u stepskim
podrujima sa bujnom vegetacijom. Prah (nevezani materijal) oblae biljke i vremenom
moe dati debele naslage lesa (u Vojvodini do 150 m, a u Kini i 400 m). Smatra se da pokriva
7% povrine Evrope, a oko 4% povrine cele zemlje.

Zbog ovakvog porekla les ima cevastu grau, pa je vrlo porozan. Kroz upljine, koje
zaostaju nakon truljenja biljaka cirkuliu povrinske vode i rastvaraju deo karbonatne
materije i vremenom je taloe na dnu cevice. Tako nastaju lesne lutkice, druga vana
teksturna odlika lesa. Iako je les slabo vezana stena, zbog svoje poroznosti, odnosno cevaste
grae predstavlja tlo na kom se moe graditi jer podnosi velika optereenja. Kod nas je les
deponovan finozrni morenski materijal i koristi se za izradu opeka. Stvaran je u
pleistocenskim glacijalnim oblastima od severne Francuske, preko Belgije, Nemake, eke i
Poljske u oblast Karpata, sve do Crnog mora i Kaspijskog jezera i predstavlja tzv.
PERIGLACIJALNI LES. Ima ga u Slavoniji, Mavi i Vojvodini, kao i u Vinjici (Beograd),
Zemunu i u Banatu, gde dostie debljinu i do 40 m (na Titelskom bregu). Glinovita frakcija
lesa Smedereva predstavljena je montmorijonitom, ilitom i sitnodispergovanim kvarcem,
odnosno meavinom montmorijonita, ilita, kaolinita i kalcita (Beograd).Dugotrajnim
ispiranjem prelazi u lesnu ilovau.