Teorija racionalnog izbora

Teorija racionalnog izbora, takoe poznata kao teorija racionalnog delovanja, je ema
za shvatanje i esto formalno oblikovanje drutvenog i ekonomskog ponaanja. To je
dominantna teorijska paradigma u mikroekonomiji. Takoe je centar moderne politike nauke
i upotrebljava se u raznim drugim disciplinama kao to su sociologija i filozofija.
Racionalnost koju opisuje teorija racionalnog izbora razlikuje se od uobiajenog i
najvie koriene upotrebe racionalnosi. Racionalnost znai u uobiajenom jeziku
razuman ili stanje iste svesti. U teoriji racionalnog izbora racionalnost jednostavno
znai da osoba promisli pre nog to neto uradi. Osoba uporeuje trokove sa dobicma pre
nego to odradi neku akciju, bilo da je to poljubac, paljenje cigarete ili ubistvo starijeg
oveka. U teoriji racionalnog izbora sve odluke, lude ili razumne, se donose racionalnim
merenjem trokova i dobitaka.
Geri Beker je rano zagovarao primenu racionalnog modela dosta iroko. 1992. osvojio
je Nobelovu nagradu za ekonomiju za njegove studije diskriminacija, zloin i obrazovanje.
Iako su modeli koji se koriste u teoriji racionalnog izbora raznovrsni, pretpostavlja se
da individue odabiraju najbolju akciju po stalnoj funkciji preferencije i prepreka koje su
vezane za to. Veina modela imaju dodatne pretpostavke. Zagovornici modela racionalnog
izbora ne tvrde da su pretpostavke modela u potpunosti opis realnosti, samo da dobri modeli
mogu pomoi u shvatanju i pomognu u formulisanju netanih hipoteza, bilo da su intuitivne
ili ne. Uspene hipoteze su one koje preive empirijske testove.
iroko je u upotrebi kao pretpostavka ponaanja individualaca u mikroekonomskim
modelima i analizama. Iako racionalnost ne moe biti direktno empirijski testirana, empirisjki
testovi mogu biti sprovedeni na neke od rezultata koji su izvueni iz modela. Tokom
poslednjih decenija teorija racionalnog izbora je takoe postala sve vie upotrebljavana u
drugim drutvenim naukama osim ekonomije, kao to su sociologija i politike nauke. Imala
je dalekosene posledice na studiju politike nauke, posebno u poljima kao to su studija
interesnih grupa, izbori, ponaanje u donoenju zakona, koalicije i birokratija.
Modeli koji se oslanjaju na teoriju racionalnog izbora esto prihvataju metodoloki
individualizam, pretpostavka da drutvene situacije i kolektivno ponaanje delom
objanjavaju ogranienje upotrebe teorije u sociologiji.
Opisivanje odluka koje su donele individue kao racionalne i maksimiziranje koristi se
moe initi kao tautoloko objanjenje njihovog ponaanja to daje veoma malo novih
informacija. Dok postoje mnogo razloga za pristup teorije racionalnog izbora, dva su
znaajna za drutvene nauke. Prvo, pretpostavimo da ljudi donose odluke na racionalan, pre
nego na stohastian nain govori da njihovo ponaanje moe biti oblikovano i stoga mogu se
praviti pretpostavke budueg ponaanja. Drugo, matematika formalnost modela teorije
racionalnog izbora dozvoljavalju sociolokim naunicima da izvuku rezultate iz njhovih
modela koji se na drugi nain ne vide, i predaju ove teoretske rezultate na empirijsku potvrdu.