Osnovi grafikog dizajna

Grafika tehnologija Osnovi pripreme za tampu

Grafika tehnologija
Grafika tehnologija je skup postupaka usmerenih ka
dobijanju odtampanog i doraenog proizvoda.
Ovi postupci se mogu svrstati u tri grupe, koje racionalni
zapadni svet naziva:
Pre-press je u stvari priprema za tampanje, zakljuno sa
izradom tamparske forme,
press predstavlja samo tampanje na tamparskoj maini, a
post-press je naziv za postupke pomou kojih se od
odtampanog tabaka ili trake papira dobija konaan grafiki
proizvod (na srpskom je ovo, u stvari, dorada).

Pre-Press

Color Managed System (CMS) ima 3

komponente:

Generalan spektar boja ili Reference

color space

ICC profil za svaki uredjaj (npr.

printer, skaner, monitor, kamera, itd.)
koji detaljno opisuje karakteristike
boja tog ureaja

Modul za usklaivanje boja (CMMColor Management Module) koji

prevodi i interpretira boje izmeu
ureaja

ICC profili
CMM-Color Management
Module funkcionie samo
ako svaki ureaj ima ICC
profil
Ako neki ureaj nema ICC
profil, vrlo je teko
prilagoditi isti na datu
emu

Priprema za tampu
U idealnom sluaju, publikacija koju ste pripremili
i vidite je na vaem monitoru, izgledae isto i kad
se odtampa u komercijalnim tamparijama.
Meutim, ako publikacija nije pravilno
pripremljena, razlika izmeu onog to vidite na
ekranu vaeg monitora i krajnjeg rezultata
dobijenog u tampi bie razliita
Ovakva nekonzistentnost onog to vidite na
ekranu monitora i finalnog, odtampanog
materijala proizilazi iz razlike izmeu prikaza
slika na monitoru i reprodukcije na papiru.

Priprema za tampu
Monitor, uglavnom prikazuje slike u rezoluciji od 96-200
piksela (takice) po jednom inu 1 in = 2.54cm (dpi
dot per inch)
foto-ploteri, ureaji koji se koriste u finalizaciji pripreme
za tampu za izradu filmova, mogu da prikau sliku u
rezoluciji i veoj od 3.000 dpi.
Boje treba da budu obraene tako da sve ono to vidite
na ekranu monitora bude prikazano i u tampi
Proces pripreme publikacija koji brine o svemu
navedenom naziva se proces pripreme za tampu ili u
argonu DeskTop Publishing (DTP).

Boje
Prvi problem kod upotrebe kompjutera za
pripremu za tampu predstavlja nain na koji se
boje dobijaju na monitoru za razliku od metoda
dobijanja boja na papiru u ofset tampi.
Monitori koriste RBG aditivne boje
U stampi se koriste CYMK Suptraktivne boje

Boje na monitoru

Boje na monitoru nastaju pobudom

fosfornih zrnaca na zastoru, koja potom
svetle u tri osnovne boje: crvenoj, zelenoj i
plavoj

Kombinacije razliitih intenziteta ove tri

osnovne boje daju nijanse. Kombinacija
sve tri boje najjaeg intenziteta daje belu,
dok odsustvo sve tri komponente daje
crnu boju.

Spektar boja koji monitor moe da prikae

nazivamo RGB kolorni spektar

Ovaj spektar je uvek manji od prirodnog.

Aditivne boje

CRT Monitor

LCD Monitori
LCD (Liquid Crystal Displays) organski
molekuli, obino u stanju kristala, koji se
pretvaraju u teno stanje pod uticajem toplote ili
elektronskog polja
U stanju kristala rotiraju svetlost za 90 stepeni.

LCD Liquid Crystal Display

Boje na papiru

Boje na papiru, kod kolorne ofset

tampe, dobijamo kombinacijom
polutonova razliitog intenziteta
suptraktivnih boja

U odsustvu svih osnovnih boja dobijamo

belu papir

Ostale boje su: cijana, maente (tamno

roza) i ute (CMY). etvrta boja - crna (K
od key color)

Spektar boja koje je mogue proizvesti na

papiru, CMYK kolorni spektar, manji je
od prirodnog i razlikuje se od RGB
kolornog spektra.

Suptraktivne boje

CMYK

CMYK omoguava jeftinije

tampanje jer se manje troe boje

Preciznija reprezentacija crne

boje jer se direktno tampa u njoj
umesto mesanjem RGB-a

Tekst se tipino tampa u crnoj

boji

Prirodni Spektar Boja

Prilikom pripreme za tampu monitor
imitira (emulira) boje iz CMYK
spektra, ali treba voditi rauna da
nije u stanju da prikae sve nijanse
iz ovog spektra.
Vei problem moe nastati kada se
tampa slika u RGB spektru rezultati su uvek nepredvidivi jer je
RGB iri od CMYK spektra, tj. ne
preklapaju se.
Najbolja praksa je uvek pre tampe
RGB slike pretvoriti u CMYK format,
ili koristiti Adobe Bridge ili Photoshop
koji e taj posao uraditi kako treba.

RGB u CMYK
Ne moe se svaka boja
preslikati idealno iz
RGB-a u CMYK
Razlike se primeuju
samo kod graninih
sluajeva tj. boja

RGB boje (ovako se vidi na

ekranu)

CMYK boje (ovako se vidi na

papiru)

Polutonovi
Svetlije tonove svake boje postiemo
tampanjem malih taaka date boje
(najee) pravilno raporeenih na
odreenom prostoru i razliitih prenika
Take su dovoljno male da ih oko ne
vidi, ve stapa sa belom podlogom
dajui poluton.
Prenik take odreuje nijansu - to je
prenik take vei to je poluton
zasieniji. Na slici su prikazani razliite
nijanse sive (crne) i uvelian raster u
tampi.

Raster crne

Polutonovi

Ukoliko elimo da postignemo nijanse u kolornoj tampi potrebno

je superponirati rastere osnovnih boja odreenih intenziteta

Na primer, da bismo dobili eljeni ton zelene boje tampamo rastere

cijana i ute u odreenim odnosima.

Analogno ovome, da bismo dobili kolornu fotografiju u ofsetnoj

tehnici, potrebno je razloiti fotografiju na etiri osnovne boje i
proizvesti odgovarajue rastere.

Nijanse zelene u CMYK ofsetnoj tampi

Rezolucija
Rasterska grafika, za razliku od vektorske, sastavljena je
od konanog broja taaka na odreenom prostoru
Rezolucija se izraava u takama po inu - ppi (point per
inch) ili dpi (dots per inch). to je vie taaka na istom
prostoru rezolucija je vea
Rezolucija izlaznog ureaja definie maksimalan broj
taaka po inu koje dati ureaj moe da reprodukuje
Rezolucija rasterske grafike takoe zavisi od rezolucije
izlaznog ureaja

Rezolucija
Monitor je ureaj niske rezolucije (~100dpi) i ne moe
da prikae fine detalje koji se vide u ofset tampi.
Kada priamo o rezoluciji odreene bitmape, ona ne
postoji u pravom smislu na monitoru. Dimenzija bitmape
zavisi od veliine desktopa i monitora i izraava se u
pikselima.
Rezolucija rasterske grafike dobija smisao prilikom
tampe. Optimalna rezolucija za ofset tampu je 300
dpi
Dakle, bitmapa veliine 800x600 piksela moe imati
najvie 2,67x2 ina (6,6x5 cm) u tampi

Rezolucija
Poveanjem dimenzija ove bitmape zapravo
poveavamo dimenzije taaka iz kojih se sastoji i
rizikujemo da slika izgleda mutno ili pikselirano
(iskockano)
Optimalna rezolucija za pripremu za ofset tampu je 300
dpi, ali nikako ne sme biti manja od 250 dpi, jer e se
ve pojaviti pikselacija i tampa e izgledati mutno i van
fokusa.
Uvek optimizujte bitmape na 300 dpi pre tampe!

Vektori i bitmape

U pripremi za tampu se sreemo sa dve

vrste predstavljanja objekata: vektorski i
rasterski.

Ve smo videli da rastersku grafiku

odreuje konaan broj taaka na
odreenom prostoru.

Ilustracija pokazuje kako se sa

poveanjem bitmape poveavaju
dimezije svake take.

Resemplovanje slike ne pomae, jer time

samo delite postojee take na vie
taaka, ali ne moete stvoriti neto to
ne postoji.

bitmapa

Vektori i bitmape

Vektorska grafika je odreena

matematikim funkcijama koje opisuju
izgled objekata.

Kod vektorske grafike ne postoji pojam

rezolucije - ona uvek ima rezoluciju
izlaznog ureaja.

Vektorsku grafiku moete poveavati

bez gubljenja kvaliteta, jer se objekti
uvek proraunavaju za datu veliinu
tampanja

Vektor

Reprodukcija boja kolor separacijama

Postoje dva naina reprodukcije boja u tampi:

procesiranjem, tj. meanjem boja (process color)
nanoenjem pune boje (spot color)

Izdvajanje boja (kolor separacija) neophodno je da bi mogla da se

odtampa slika koja sadri vie od jedne boje

Najvanija razlika izmeu ova dva naina reprodukcije nalazi se u

broju potrebnih kolor separacija da bi se odtampale sve boje

Da bi se napravile kolor separacije, potrebno je analizirati sliku,

izolovati svaku informaciju o boji i preneti je na poseban film.

Film se dalje koristi da bi se napravile tamparske ploe (forme) za

svaku boju.

Ovakav postupak je neophodan poto tamparske maine mogu u

jednom trenutku da nanesu samo jednu boju na papir.

Meane boje
Ako se tamparske ploe ne podese (tj. ne pasuju)
idealno, kao rezultat mogu da se dobiju zamuene,
zamrljane i netano reprodukovane boje ili fini detalji
slike
Zbog toga je uvek preciznije stampanje ako se koristi
spot tehnika (sa predifinisanim brojem boja)
Spot stampanje je uvek skuplje od tehnike mesanja boja

Pune boje

Za spot (fleka, obojena povrina) sistem kreiranja boja koristi se

posebna tamparska boja za svaku boju na slici, a svaka
tamparska boja zahteva svoju tamparsku plou, a samim tim i
posebnu separaciju na filmu.

Ako publikacija koristi samo jednu ili dve boje, spot nain
reprodukcije boja moe da se pokae kao kvalitetnija i, svakako,
jeftinija alternativa procesnom sistemu.

Sa druge strane, upotreba spot boja moe da bude neophodna ako

rezultat dobijen procesiranjem nije dovoljno kvalitetan.

Na primer, ako pokuavate da dobijete sasvim posebnu boju

(fluoroscentnu, metalik i slino) ili ako su potrebni neki kritini detalji
(posebno kolorisan tekst).

Pune boje

U sluaju korienja separacija procesiranih boja, ako one nisu

precizno podeene, deava se da fini detalji izgledaju zamueno.

Pune boje su uvek otre, a odtampani crtei su jasnih detalja

Nema potrebe za posebno preciznim nainima "uklapanja"

tamparskih ploa ili separacija - postoji samo jedna separacija za
svaku eljenu boju.

Spot boje su uvek otrih ivica...

Beanje boja

Pune boje
Spot boje su pouzdanije od prikaza odreene boje na
ekranu vaeg monitora
Ako koristite boje iz knjige paleta boja, tamparija moe
da reprodukuje apsolutno tanu nijansu, to nije uvek
sluaj ako izaberete spot boju iz palete sa ekrana
monitora.
Jedna od kompanija koja proizvodi spot boje, a samim
tim i knjiice sa standardizovanim spot bojama je
"Pantone" - njihov kolor model je u irokoj upotrebi.
http://www.youtube.com/watch?v=xI_NC_GQtQ&feature=player_embedded#at=23

Gaenje boja
Ako se kolor separacije ne uklope (pasuju) precizno,
mogu da se pojave neeljene bele linije (procepi) na
mestima gde se dodiruju dve razliite obojene povrine.
Ova greka se zove greka pasovanja, i bez obzira sa
koliko se panje uklapale separacije ili ploe, uvek se
pojavljuju odreene (manje ili vee) bele pukotine.
Gaenje boja je postupak kojim moe da se
kompenzuje odreena doza nepreciznosti uklapanja.
Ovaj postupak se uvek svodi na namerno proirenje,
odnosno gaenje objekata.

Gaenje boja

Digitalna priprema za tampu obezbeuje mnogo preciznije metode

gaenja koje su implementirane u svaki kvalitetniji DTP program.

U normalnim situacijama mesto koje se nalazi ispod nekog objekta

koji je druge boje, je iseeno sa filma - takvo mesto ne tampa se
bojom pozadine - ve bojom objekta.

Ovako bi izgledao idealni

sluaj - bez procepa
Misregistration - loe "pasovanje" pojavljuju se beli procepi

Gaenje boja

Da bi se precizno uklopio objekt koji treba da se odtampa u toj

rupi (ne zaboravite da je preciznost i do 0,008 milimetara!) - ili
pozadina treba da ima manju rupu, ili sam objekat treba da bude
malo iri - treba da doe do gaenja te dve boje

Ako su boje slinog intenziteta, doi e do njihovog meanja i

neeljene nijanse na ovim preklopima. Ove neeljene nijanse se
pojavljuju ako je "gaenje" suvie veliko

Ako je gornja boja mnogo tamnija od boje podloge, ili ako te dve
boje dele istu kolor komponentu, ceo objekat moe da prekrije boju
podloge bez problema - dakle, on moe da bude pretampan
preko podloge (overprinted)

Meutim, ako boja gornjeg objekta moe da reaguje sa bojom

podloge, potrebne su mnogo paljivije akcije gaenja

Priprema slika
Fotografije i slajdove koje koristite u vaoj publikaciji
morate posebno paljivo da pripremite kako bi rezultati
tampanja bili oekivani. Bitmapirane slike najbolje je
obraivati u programu Adobe Photoshop
Ulazna rezolucija slike je broj piksela po inu (pixels per
inch - ppi) dobijen skeniranjem ili naknadnom obradom u
nekom od grafikih programa. Rezolucija od 300 ppi
garantuje kvalitet slike u skoro svim tehnikama
tampanja

Priprema slika
Glavni faktor za odreivanje potrebne ulazne i izlazne
rezolucije je linijatura - frekvencija polutonskog rastera
na grafikom filmu, to jest gustina rastera kojom e
publikacija biti tampana.
Linijatura se izraava u broju linija po inu (lpi) i razliita
je za razliite tehnike tampe i vrste papira.
Primer: dnevne novine se tampaju u linijaturi 80-90 lpi,
kolor asopisi u linijaturi 120-150 lpi, a vrhunske kolor
publikacije 175-200 lpi.

Priprema slika
Nita vam ne vredi visoka rezolucija ako ste izabrali
pogrenu linijaturu!
Vrednost linijature odredite u dogovoru sa tamparijom u
kojoj e biti tampana vaa publikacija
Slike koje se pripremaju za tampu treba da budu u
odgovarajuem sistemu boja:
crno-bele slike - grayscale;
kolor slike (4 boje) - CMYK model (procesne boje);
viebojne slike (4 + x) - Pantone, Hexachrome... (spot boje)

Vebe HDRI
HDRI
Stuck in Customs
http://www.secondpicture.com/tutorials/ph
otography/photoshop_hdr.html