Opioid

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Opioidi)

Opioid je bilo koja tvar (agens) koja se vee na opioidne receptore, koji se uglavnom nalaze
u sredinjem ivanom sustavu i probavnom sustavu.[1][2] Postoje etiri klase opioida:

endogeni opioidni peptidi, koji se stvaraju u tijelu (endorfin, enkefalini)

alkaloidi opijuma, poput morfina i kodeina

polusintetski opioidi poput heroina i oksikodona

potpuno sintetski opioidi poput petidina i metadona ija struktura je nevezana za onu
alkaloida opijuma

Opioidni analgetici (za razliku od NSAR i analoga antipiretika) blokiraju provoenje impulsa boli od
periferije k mozgu. U opioidne analgetike spada prije svega morfin, ali i veina derivata morfina (kao
to je heroin, kodein i sl.) i sintetski spojevi (petidin, pentazocin, tramadol, metadon) koji imaju isti
mehanizam djelovanja. On se zasniva na vezivanju tih spojeva na m (mi), k (kapa) i d (delta)
receptore (koje jo nazivamo opioidni receptori) u kraljenikoj modini i mozgu. Naime, ope je
poznato da bol ima svoje najjai intenzitet neposredno nakon javljanja a kasnije se intenzitet boli
smanjuje (organizam se privikava na bol). Mehanizam te prilagodbe sastoji se od toga da neuroni
lue unutarnje analgetike kao sto su enkefalini, endorfini i dinorfini. Oni svojim vezanjem na opioidne
receptore ublaavaju i blokiraju daljnu bol. Taj mehanizam naziva se unutarnji analgezijski sustav.
Morfin i ostali opioidni analgetici podraavaju mehanizam vezanjem na opioidne receptore, tj.
oponaajui endorfine (kae se da su opiodni analgetici agonisti opioidnih receptora). Idealni
opioidni analgetik imao bi samo analgetsku aktivnost. Meutim, to nije jedini efekt opiodnih
analgetika:

reduciraju mentalnu aktivnost, uspavljuju (sedativni uinak) - zato ih nazivamo i narkotici!

poboljavaju raspoloenje (euforiki efekt)

inhibiraju disanje i kaalj (zato se, recimo, kodein i folkodin koriste kao antitusici)

potiu centar za povraanje

skupljaju zjenice

razvijaju toleranciju i ovisnost!

u veoj mjeri izazivaju halucinacije

Vezanje za mi i delta receptore je najvie odgovorno za razvoj euforije, tolerancije, depresije disanja
i razvoj ovisnosti, dok kapa receptori dorinose samo analgeziji.
Upravo zbog narkotikog efekta, razvoja euforikog ponaanja te tolerancije i razvoja ovisnosti
opioidi su opasni i primjenjuju se samo kada za to postoji medicinsko opravdanje. U ljekarnama se
ovi lijekovi (izuzev tramadola) uvaju u posebno odvojenim i strogo uvanim sefovima. Izdavanje
ovih lijekova (izuzev tramadola) u ljekarnama podlijee najstroijim pravilima struke: recept se
prilae u dvije kopije, jedna se uva u ljekarni, a druga se alje osiguravateljskoj kui, izdani narkotik
se upisuje u knjigu opojnih droga, a osoba koja podie lijek mora predoiti osobnu iskaznicu i broj te
iskaznice se upisuje u knjigu opojnih droga. Na taj nain osigurana je kontrola izdavanja opojnih
droga, a u sluaju potrebe policija u svakom trenutku ima pravo uvida u knjigu opojnih droga.
Sadraj/
[sakrij/]

1 Opijati vs. opioidi

2 Reference

3 Literatura

4 Vanjske veze

Opijati vs. opioidi[uredi - ]

Iako se pojam opijata se esto koristi kao sinonim za opioide, to nije ispravno, jer se opijatima
nazivaju samo prirodni alkaloidi iz smole opijumskog maka (Papaver somniferum).

Reference[uredi - ]
1.

Jump up

Kodein
Izvor: Wikipedia

Kodein

(IUPAC) ime

(5,6)-7,8-didehydro-4,5-epoxy-3-methoxy-17-methylmorphinan-6-ol

Kliniki podaci

Identifikatori

CAS broj

76-57-3

ATC kod

R05DA04 N02AA59

PubChem[1][2]

5284371

DrugBank

APRD00120

ChemSpider[3]

4447447

ChEMBL[4]

CHEMBL485

Hemijski podaci

Formula

C18H21NO3

Mol. masa

299.364 g/mol

SMILES

eMolekuli & PubHem

[pokai]InChI

Farmakokinetiki podaci

Bioraspoloivost

~90% Oralno

Metabolizam

Hepatiki, putem CYP2D6(citohroma P450

2D6)[5]

Poluvreme eliminacije 2.53 h

Farmakoinformacioni podaci

Trudnoa

Pravni status

Droga (S8) (AU) Schedule

I(CA) ? (UK) Schedule II (SAD)

Opojna droga

nisko - umereno

Nain primene

oralno, intra-rektalno, supkutano,

intramaskularno

Kodein ili 3-metilmorfin (prirodni izomer od metil morfina) je opijat koji se koristi
u medicini kao analgetik i antidiuretik.[6] Kodein je drugi alkaloid po dominantnosti u opijumu (do 3
odsto); mnogo vie preovladava u iranskom maku (Papaver bractreatum). Smatra
se drogom srednje klase.
Kodein se koristi za leenje bolova, kao i za oslobaanje od kalja.

Izvori[uredi - ]
1.

Jump up Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for

drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 10527. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.

2.

edit

Jump up Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008).
"Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual
Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

3.

Jump up Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA.
(2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text
mining". J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.

4.

edit

Jump up Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y,
McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale
bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D11007. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.

5.

edit

Jump up Shen H, He MM, Liu H, et al (August 2007). "Comparative metabolic

capabilities and inhibitory profiles of CYP2D6.1, CYP2D6.10, and CYP2D6.17". Drug Metab.
Dispos. 35 (8): 1292300. DOI:10.1124/dmd.107.015354. PMID 17470523.

6.

Jump up Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.;
Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11
izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3.

Endorfin
Izvor: Wikipedia

Proopiomelanokortin (adrenokortikotropin/ betalipotropin/ alfa-melanocit stimuliui hormone/

beta-melanocite stimuliui hormone/ beta-endorfin)
Identifikatori

Simbol

POMC

Entrez

5443

HUGO

9201

OMIM

176830

RefSeq

NM_000939

UniProt

P01189

Drugi podaci

Lokus

Hromozom 2 p23

Endorfini su vrsta enzima i neuroprenosnika koji nastaju u hipotalamusu.[1] Slini su opijatima, a

zvanino su biohemijska jedinjenja porodica peptidi.[2][1][3]
Otkriveni su 1975 od strane dve nezavisne grupe istraivaa. Akupunktura ih oslobaa, to je
dokazano 1999.
Da bi se oslobodili, esto se konzumiraju supstance poput okolade i kafe i upranjavaju telesne
aktivnosti poput seksa.

Vidi jo[uredi - ]

Proopiomelanokortin

Adrenokortikotropni hormon

Endorfobija

Morfin
Izvor: Wikipedia

Morfin

(IUPAC) ime

(5,6)-7,8-didehidro-4,5-epoksi-17-metilmorfinan-3,6-diol

Kliniki podaci

Robne

Mskontin, Oramorf

marke

AHFS/Dru Monografija
gs.com

Identifikatori

CAS broj

57-27-2
64-31-3 (neutralni sulfat),
52-26-6 (hidrohlorid)

ATC kod

N02AA01

PubChem[1] 5288826
[2]

DrugBank

DB00295

ChemSpide 4450907
r[3]

UNII

KEGG[4]

ChEBI

76I7G6D29C

D08233

CHEBI:17303

ChEMBL[5] CHEMBL70

Hemijski podaci

Formula

C17H19NO3

Mol. masa

285.34

SMILES

eMolekuli & PubHem

[pokai]InChI

Fiziki podaci

Rastvorljiv

HCl & sump.: 60 mg/mL (20 C)

ost uvoda

Farmakokinetiki podaci

Bioraspolo

20-40% (oralno), 36-71% (rektalno),[6] 100%

ivost

(IV/IM)

Vezivanje

3040%

za proteine
plazme

Metaboliza Hepatiki 90%

m

Poluvreme

23 sata

eliminacije

Izluivanje

Renalno 90%, bilijarno 10%

Farmakoinformacioni podaci

Trudnoa

C(AU) C(US)

Pravni

Droga (S8) (AU) Schedule I(CA) Schedule

status

II (SAD)

Opojna

Visoko

droga

Nain

Inhalacija (puenje), oralno,rektalno, supkut

primene

ano,intramaskularno,intravenozno

Morfin (ranije i morfijum) je prirodni alkaloid koji se dobija iz opijuma. Ime je dobio po grkom
bogu sna Morfeju. U medicini se koristi zbog snanog analgetikog dejstva. Zbog opasnosti
od zavisnosti, koristi se retko, samo kod najteih bolova. Predmet je zloupotrebe a predstavlja i
polaznu sirovinu za dobijanje polisintetskih opijata, pre svega heroina.
Sadraj/
[sakrij/]

1 Istorija

2 Dobijanje

3 Farmakologija
o

3.1 Indikacije

3.2 Neeljena dejstva

4 Farmakokinetika

5 Toksikologija
o

5.1 Akutno trovanje

5.2 Morfinomanija

6 Reference

7 Vidi jo

8 Vanjske veze

Istorija[uredi - ]
Mak se koristio jo u neolitu u religiozne i medicinske svrhe. U starom veku su Grci i Asirci znali
za opijum, ali i opos sok dobijen ceenjem cele biljke i mekonijum vodeni dekokt (aj) od cele
biljke. U Kini je opijum prvu primenu imao u terapiji dijareje, a tek kasnije i bola. U Kini je bilo jako
rasprostranjeno i puenje opijuma kao vid zloupotrebe[7].
Morfin je prvi alkaloid izolovan u istom stanju (Fridrih ertirner, 1804), a sintetisan je 1952[8].
Koliina morfina u opijumu varira od 3% do 23%.

Dobijanje[uredi - ]

Polje maka

Morfin se, zajedno sa drugim alkaloidima, nalazi u maku (Papaver somniferum), i to u svim delovima
biljke osim semena, ali se za dobijanje opijuma koristi samo jedan varijetet P.
somniferum var. album (tzv. opijumski mak). Kada biljka ue u fazu opijumske zrelosti, aure se
zasecaju i iz njih curi mlenobeli sok koji se na vazduhu zgusne, ovrsne i dobije mrko-crvenu boju.

Ovim nastaje sirovi opijum (Opium crudum), koji sadri najmanje 10% morfina i 2%kodeina.
Standardizacijom na 9,8-10,2% morfina dobija se Opium titratum[7].
Zbog mogue zloupotrebe, danas se ree koristi opijum, a opijumski alkaloidi se najjee
dobijaju ekstrakcijom iz suvih aura maka nakon odvajanja semena. Mogua je i ekstrakcija iz
zelenog dela biljke, ali se ovako prikupljena sirovina mora, zbog nestabilnosti, brzo osuiti, a tek
onda se pribegava ekstrakciji[7].
Svetske potrebe za morfinanima (morfin, tebain i kodein) iznose oko 190 tona godinje, ali 80% ove
koliine predstavlja kodein[7].

Farmakologija[uredi - ]

Molekula morfina

U organizmu postoje 3 tipa opioidnih receptora:

OP1 (ranije ) nalaze se u CNSu, i imaju ulogu u analgeziji, pokretnosti gastrointestinalnog

trakta, raspoloenju, ponaanju i regulaciji kardiovaskularnog sistema. Stimulacijom ovih
receptora postie se analgezija, usporava motilitet GITa, menja raspoloenje i ponaanje.
Fizioloki se za OP1 receptore vezuju enkefalini.

OP2 (ranije ) nalaze se pre svega u kori velikog mozga i uestvuju u prenoenju signala
za bol, regulisanju mokrenja i ishrane. Stimulacijom ovog tipa receptora dolazi do spreavanja
provoenja signala za bol, i poremeaja u mokrenju i ishrani. Fizioloki se za OP 2 receptore
vezuju dinorfini.

OP3 (ranije ) rasporeeni du celog modanog stabla, sa ulogom u regulaciji bola,

disanja, krvotoka, peristaltike creva, raspoloenja, luenja hormona i imunih funkcija. Fizioloki
se za OP3 receptore vezuju endomorfini.

Morfin deluje na sva tri tipa receptora, ali svoja farmakoloka dejstva ostvaruje pre svega preko OP 3.
Glavna mesta delovanja morfina su centralni nervni sistem i gastrointestinalni trakt.

Centralni nervni sistem morfin u nekim delovima CNSa deluje depresivno, a u drugima
ekscitatorno:

Analgezija je najvaniji terapijski efekat morfina. Morfin je u stanju da ublai i najjae

bolove (infarkt miokarda, terminalne faze raka, prostrelne rane, opekotine, traume), i deluje
kao specifini antagonista bola. To znai da se toksini efekti morfina (ukljuujui i
zavisnost) ne ispoljavaju sve dok ima bola, ali ako bol naglo prestane mogu se javiti
simptomi akutnog trovanja morfinom[8][9]. Ne menjajui prag za ostala ula, morfin ublaava
bol preko najmanje tri faktora:

promenom emocionalne reakcije prema bolu, verovatno najznaajnijim

pojedinanim efektom u otklanjanju postojeeg bola. Morfin pre svega deluje na
doivljaj bola, uklanjajui panine reakcije i oseaj straha.

povienjem praga osetljivosti bola, to je znaajno ako se morfin primeni pre

nastanka bola (npr. pred operaciju).

sedacijom, tokom koje se poveava i prag drai. U odgovarajuim uslovima,

morfin moe izazvati i san.

Promene ponaanja se javljaju kako kod zavisnika i pacijenata sa bolom, tako i kod
zdravih ljudi. Meutim, dok kod zavisnika (i bolesnika) izaziva euforiju, kod zdravih ljudi
izaziva disforiju. Kod ivotinja morfin najee izaziva nadraenost (maka, konj, govee,
svinja).

Munina se javlja zbog stimulacije hemioreceptorne zone i dopaminskih receptora

u produenoj modini.

Morfin, kao i svi opijati, snano inhibira refleks kalja.

Gastrointestinalni trakt morfin smanjuje pokretljivost creva, ali i poveava tonus glatkih
miia, ime izaziva opstipaciju. Zbog poveanja tonusa miia unih i mokranih puteva,
morfin nije dobro sredstvo za otklanjanje unih i bubrenin kolika (osim ako se primenjuje
zajedno sa spazmoliticima).

Ostala dejstva

Mioza se javlja kao posledica aktivacije OP3 receptora i predstavljaju znaajnu

karakteristiku za prepoznavanje trovanja opioidima, ukljuujui i morfinomaniju.

Hipotenzija, bronhokonstrikcija i drugi efekti se javljaju samo posle unoenja

velikih doza morfina i nisu od znaaja, tako da se morfin moe davati i kod sranih
oboljenja, ukljuujui infarkt miokarda

Indikacije[uredi - ]
Glavna terapijska indikacija za primenu morfina je bol. Mada morfin nema neeljenih dejstava niti
izaziva zavisnost ako se primenjuje u dozama koje nisu vee od potrebnih za suzbijanje bola,
primena morfina se izbegava zbog moguih zloupotreba. Zato se morfin koristi samo kod najjaih
bolova, gde primena drugih analgetika nije dovoljna: kod tekih postoperativnih bolova, akutnog
infarkta miokarda, opekotina, tekih fraktura i terminalnih stadijuma malignih oboljenja[9][10].
Morfin se moe koristiti i pre operacije, za umirenje pacijenta i spreavanje bolova; a po potrebi se
moe davati i tokom operacije (intratekalno ili epiduralno).
Kod akutnog edema plua mehanizam delovanja morfina nije do kraja objanjen, ali se pretpostavlja
da ukljuuje smanjenje oseaja oteanog disanja, smanjuje anksioznost, kao i prethodno i
naknadno optereenje srca.
Morfin se moe koristiti za ublaavanje upornog kalja i zaustavljanje dijareje, ali se danas ne koristi
u ovu svrhu. Za otklanjanje suvog kalja je zamenjen antitusicima, a dijareja se lei otklanjanjem
uzroka (kauzalno).

Neeljena dejstva[uredi - ]
Neeljena dejstva morfina se, kao i eljena, javljaju usled stimulacije OP 3 receptora . Obuhvataju
depresiju disanja, opstipaciju, zadravanje mokrae, poveanje pritiska u unoj kesi, a nekad i
muninu i povraanje, miozu, svrab. Dua primena morfina dovodi do tolerancije i zavisnosti (v.
Toksikologija).

Farmakokinetika[uredi - ]

Morfin se, dobro resorbuje nakon oralne, supkutane, intramuskularne i nazalne primene. Nakon
oralne primene se intenzivno metabolie u jetri, pa do cirkulacije dolazi oko 1/4 unete doze[10]. Morfin
slabije prolazi krvno-modanu barijeru nego heroin, i u glavnom se raspodeljuje
u pluima, jetri, bubrezima i slezini. Kod dece krvno-modana barijera nije dovoljno razvijena, pa su
deca posebno osetljiva prema morfinu[9].
U jetri se morfin prevodi u glukuronat i izluuje najvim delom preko bubrega, a manjim delom preko
ui. Oteenja jetre mogu znaajno smanjiti metabolizam morfina to dovodi do poveanja njegove
koncentracije u krvi[9]. Morfin-6-glukuronid i sam ima analgetiki efekat, to je od znaaja kod
hronine terapije ili poremeaja funkcije bubrega (kada je smanjeno izluivanje ovog metabolita) [10].

Toksikologija[uredi - ]
Akutno trovanje[uredi - ]
Upotrebljavan bez postojeeg bola, morfin deluje toksino. Kod osoba koje nisu koristile morfin,
toksine su doze vee od 0,1 grama[9][8]. Deca su jo esetljivija na morfin od odraslih, zbog
nerazvijene krvno-modane barijere.
Akutno trovanje moe biti samuobilako ili sluajno (kod predoziranja). Javlja se euforija, koju prati
munina, e, hipotenzija, hipotermija, halucinacije, mioza, nesavladiva potreba za snom, koma i
smrt usled depresije centra za disanje. Smrt nastupa za 1-24 sata.
Kao specifian protivotrov se koristi nalokson. Zbog kratkog poluivota naloksona, potrebno je
ponavljati injekcije vie puta, sve dok ne proe dejstvo morfina. Uz nalokson, daje se i kiseonik i
infuzije tenosti.

Morfinomanija[uredi - ]
Morfin izaziva opijumski tim zavisnosti, u kome su izraene sve tri karakteristike bolesti zavisnosti:
psihika i fizika zavisnost i tolerancija. Do navikavanja dolazi ve za 2-3 nedelje, a tolerancija je
tolika da morfinomani mogu uneti i do 2 grama morfina bez opasnosti po ivot [8].
Tolerancija se javlja iz 2 razloga: zbog nishodne regulacije receptora i zbog ubrzanog metabolizma u
jetri. Ubrzanje metabolizma se vidi i po tome to se kod ovisnika nalazi mala koliina morfina u krvi i
nakon uzimanja toksinih doza. Tolerancija je unaksrna u odnosu na ostale opijate. Nishodna
regulacija receptora je uzrok pojave fizike zavisnosti, jer koliina endogenih opioida (enkefalini,
endorfini, endomorfini) vie nije dovoljna za njihovu stimulaciju.
Glavni simptomi hroninog trovanja morfinom su smanjenje luenja telesnih tenosti (osim znoja),
gubitak apetita, poremeaj varenja, mioza; a kasnije dolazi i do pojave psihikih simptoma
depresija, aljkavost, socijalne disfunkcije[8].
Leenje morfinomanije je vrlo teko, i danas se sprovodi u specijalizovanim ustanovama. Prilikom
pokuaja odvikavanja, javlja se apstinencijalni sindrom koji se sastoji od simptoma suprotnih onima

kod hronine intoksikacije morfinom: nesanica, razdraljivost, midrijaza, proliv[9].

Zbog tahikardije moe doi do smrti. Od psihikih efekata se javljajuhalucinacije i paranoja koje
mogu dovesti do samoubistava[8]. Zbog ovih opasnosti, leenju morfinomanije (i heroinomanije) se
pristupa paljivo, kombinacijom psihoterapije i postepenog smanjivanja doze ili zamene metadonom.
Cilj uvoenja metadona je da se ovisniku to pre ukine intravenska primena narkotika (skidanje sa
igle), a zatim se sam metadon postepeno ukida. Umesto metadona moe da se primenjuje i metadil
acetat koji ima due dejstvo: jedna doza je dovoljna da otkloni simptome apstinencije za naredna tri
dana[9]. Meutim, bez obzira na terapiju, broj povratnika na morfin je jako visok.

Reference[uredi - ]
1.

Jump up