Boje za ofset tampu

Re boja ima dvojako znaenje u svakodnevnom govoru. Moe oznaavati

vizuelni utisak, optiki oseaj koji deluje u oveku kada vidi neku obojenu materiju, i
samo sredstvo za obojavanje (bojilo). U fizici ona predstavlja optiki fenomen dok u
organskoj hemiji ona predsatvlja materiju koja ima mo davanja obojenja drugim
materijama i definie se kao intenzivno obojena nezasiena organska supstanca
koja je sposobna da oboji druge neobojene materije sa dovoljnom postojanou.
Grafika boja predsatvlja obojenu supstancu koja imasposobnost da se u toku
procesa tampe vee za podlogu koja se tampa.

Slika: http://www.todey.net/ofsetboje.html
Grafika boja je koloidni, disperzni sistem sastavljen od pigmenata, veziva i punioca
kao osnovnih komponenti i smola, rastvaraa, sikativa i drugih dodataka kao
pomonih komponenti radi postizanja odreenih fiziko hemijskih svojstava boje.
Ove komponente boje se meusobno dobro homogenizuju u pastu. Pigmenti su
nosioci obojenja u grafikoj boji, veoma su postojani i nerastvorni u vodi. Sastoje se
iz neujednaeno formiranih estica veliina od 0,1 - 2 mm. Moemo ih svrstati u dve
velike grupe u tkz. organske i neorganske pigmente unutar kojih izdvajamo prirodne
i vetake. Od pigmenata se oekuje da poseduju odreeno obojenje i pokrivnu
mo, da su hemijski neaktivni i nerastvornu u vodi, kiselinama, rastvaraima i
drugim upstancama, da budu optimalne veliine i usporavaju proces suenja boje.
Prirodni organski pigmenti su kao i sve organske materije izgraeni od ugljenika u
kombinaciji sa vodonikom, kiseonikom, azotom, sumporom i nekim drugim
elementima. Prema hromofornoj teoriji postoje tri karakteristine grupe koje utiu
na obojenje: hromofor, hromogen i auksohrom. Hromofor ima sposobnost
selektivnog apsorbovanja svetlosnog zraenja i u kombinaciji sa hromogenom daje
boju dok auksohrom omoguava vezivanje hromogena za podlogu. Prirodni organski
pigmenti mogu se dobiti iz prirodnih sirovina npr. tirski purpur se dobija iz vrste
pueva, karmin iz vai a indigo iz istoimene biljke.

Slika: http://www.deus-system.com/asortiman/graficki-repromaterijal.html
Sintetiki organski pigmenti su nali najveu primenu u proizvodnji grafikih boja
zvog velikog disperziteta, postojanosti prema svetlu, oble i ujednaene strukture,
mekoe, otpornosti na kiseline, baze, vodu i rastvarae i male specifine teine.
Sintetiki organski pigmentu se dobijaju od benena, toluola, fenola, maftalena i
antracena koji se dobijaju frakcionom destilacijom katrana i dalje se tretiraju
sumpornom ili azotnom kiselinom usled ega se dobijaju odreeni meuproizvodi od
kojih se sintezom dobijaju boje. U grafikim bojama se najvie koriste: benzendinska
uta, litol-crvena i rubin, metil-violet, ftalocijanin. Prirodni neorganski pigmenti se ne
koriste tolioko u grafikoj industriji jer je njihovo obojenje kao i pokrivna mo izrazito
slaba. Nalaze se u zemlji iz koje se dobijaju u obliku ruda a najpoznatiji i
najkorieniji su: barit, kineska glina, oker, beli kalcijum karbonat itd. Sintetiki
neorganski pigmenti imaju vei primenu u proizvodnji tamparskih boja od prirodnih
jer je njihov disperzitet znatno vei od prirodnih i imaju veu providnost. Sintetiki
neorganski pigmenti se dobijaju taloenjem iz vodenih rastvora mineralnih soli i to
su: aluminijum-hidrat, kadmijumova uta i crvena so, hromna zelena i uta so,
molidbenska oranso, olovna srena i bela so itd.

Slika: https://mavdisk.mnsu.edu/gebeja/shnapy/pdf/Gebejes%20Ana%20867f%20%20Seminarski.pdf

Veziva u grafikim bojama imaju zadatak da poveu sve komponente boje i

omogue vezu boje i podloge i uz to stvaraju zatitinni film oko pigmenta da bi ga
zatitili od mehanikog skidanja. Oni su tena komponenta boja i imaju takoe
zadatak da omoguedispergovanje i prenoenje pigmenata od bojanika preko
tamparske maine i forme do podloge za tampu. Kao veziva koriste se razliita
ulja (mineralna, biljnam ivotinjska i sintetika), firnisi i smole. Punila su neorganske
materije koje se u obliku finog zrnastog praha dodaju grafikim bojama da bi se
regulisala koncentracija pigmenata u boji poboljavajui konzistenciju boje, reguliu
elasto-plastine osobine boja, daju boji mat izgled ili sjaj i smanjuju praenje boje u
toku tamparskog procesa. Veoma je bitno da punila ne reaguju sa vezivima i ne
menjaju ton pigmnta. Za grafike boje se koriste barijum-sulfat, aluminijumhidroksid, talk, magnezijum i kalcijum karbonat, titanoksid, cinkoksid itd Boji se
takoe dodaju i rastvarai koji imaju zadatak da zadre smole u boji i da joj daju
potrebnu konzistenciju i viskoznost a ti rastvarai su: ketoni, etri, estri, alkoholi,
ugljovodonici, hlorovani ugljovodonici, furfurol, hidrogenovani proizvidi nafte.

Slika: https://mavdisk.mnsu.edu/gebeja/shnapy/pdf/Gebejes%20Ana%20867f%20%20Seminarski.pdf
Veoma bitan dodatak grafikoj boji su sikativi koji ubrzavaju proces suenja boje.
Ofset boje predstavljaju najsloeniji sistem grafikih boja. Imaju sposobnost da sa
sredstvom za vlaenje stvarju emulziju za ega su najvie zaduena veziva koja se
nalaze u boji. Konvencionalne ofset boje se sue penetracijom i oksidacijom ali
postoji specijana grupa boja tkz. UV boje koje se suse u specijalnim suarama pod
dejstvom UV-zraka i na taj nain se sue umreavanjem. Boje za ofset tampu su
visoko viskozne (10 do 30 Ns/m2 nalik pastama) sa tendencijom opadanja
viskoziteta sa porastom temperature u tamparskoj maini o emu moramo voditi

rauna prilikom tampanja. Viskoznost je trenje boje i predstavlja otpor kojim se

boja suprotstavlja teenju to znai da opadanje viskoznosti raste teljivost boje. U
ofset tampi izdvajamo heat set boje i cold set boje. Heat set boje su boje koje se
sue zagrevanjem tako to papir u tamparskoj maini prolazi kroz zagrejanu zonu
gde dolazi do isparavanja veziva i vezivanja boje za papir. Cold set boje ne
zahtevaju povienje temperature radi suenja jer imaju optimalnu lepljivost i
viskozitet. Prilikom odabira vrste boje za tampu u ofset tampi moramo voditi
rauna o tome na kakavom materijalu tampamo.
Tekst: https://mavdisk.mnsu.edu/gebeja/shnapy/pdf/Gebejes%20Ana%20867f%20%20Seminarski.pdf