U intervjuu koji sm do ''Svedoku'' itk n Neretvi je glvn tem:

Miloslav Samardic, pisac knjige "General Draa Mihailovic i opta istorija cetnickog
pokreta", tvrdi:
POSLE EST BOJEVA ZA NEVESINJE
CETNICI POBEDILI U BICI NA NERETVI
RAZGOBARAO: Dobrica GAJIC
Drugi tom knjige "General Draa Mihailovic i opta istorija cetnickog pokreta" (Pogledi,
2005), od planirana cetiri, autora Miloslava Samardica (1963), donosi niz provokativnih
sudova koji pobijaju dosadanje predstave u razumevanju Drugog svetskog rata na
prostoru Kraljevine Jugoslavije. Svakako najvanije, jeste Samardicevo tumacenje
bitaka na Neretvi i Sutjesci, gde on staloenim tumacenjem brojnih dokumenata pokazuje
stvarni raspored snaga na terenu i njihov realni (ne)uspeh u ratnim operacijama. Ukratko,
strategijska analiza nametnula je Samardicu zakljucak da su na Neretvi cetnici pobedili,
a da su na Sutjesci, pre svega zbog Brozovih greaka, nemacke jedinice prosto
masakrirale partizansku glavninu.
Svedok: U drugom tomu Vae knjige "General Draa Mihailovic i opta istorija
cetnickog pokreta" tvrdite da su cetnici pobedili u Bici na Neretvi. Zar prelaskom mosta
kod Jablanice partizani nisu pobedili cetnike?
Miloslav Samardic: Kada sam poceo da piem, i ja sam mislio da su cetnici izgubili
Bitku na Neretvi, jer to ne tvrde samo komunisti, nego i pojedini cetnici koji su tamo bili.
U nameri da istraim kako su cetnici izgubili, procitao sam preko 1.000 dokumenata cetnickih, komunistickih, nemackih i neto malo italijanskih. Kad ono, naidem na
Drainu cestitku majoru Petru Bacovicu, komandantu Operativnih jedinica Istocne Bosne
i Hercegovine, za sjajnu pobedu u dolini Neretve! I naravno ta silna dokumenta pruila su
mi jasnu sliku dogadaja iz dana u dan. U poglavlju "Bitka na Neretvi" naveo sam cak 420
izvora. To su sve primarna (nastala u vreme bitke) originalna dokumenta, uz po neku
izjavu ucesnika.
Komunisti su upotrebili jednostavan trik. Prvu fazu bitke, koju su izgubili, oni preskacu i
usredsreduju se na drugu fazu, u kojoj su pobedili. A to je upravo prelazak preko mosta
kod Jablanice. Film "Bitka na Neretvi" zavrava se prelaskom mosta. Medutim, most je
cuvalo svega 280 cetnika, od 15.000 koliko ih je bilo na tom sektoru (bilo je, inace, i
15.000 partizana). Knjige starijih komunistickih istoricara pominju jo prvi boj za
Nevesinje - prvi srpski grad istocno od Neretve. Oni tu proglaavaju kraj Bitke na
Neretvi, jer su taj boj dobili partizani.
Neokomunisticki istoricari - npr. u trotomnoj "Istoriji Ravnogorskog pokreta",
objavljenoj pre nekoliko godina - uvode u pricu i drugi boj za Nevesinje, koji su dobili
cetnici. Ali, tom boju posvecuju svega nekoliko redaka, prelazeci odmah na treci, koji su
dobili partizani. Oni tu zavravaju Bitku na Neretvi, proglaavajuci pobedu komunista i
prihvatajuci zakljucke svojih prethodnika: kako su partizani bili disciplinovani, hrabri i
borbeni, za razliku od cetnika, kojima se pripisuje sve suprotno, pa su zato, navodno,
izgubili.
Dakle, neposredno iza treceg usledio je cetvrti boj za Nevesinje, koji su dobili cetnici, pa
peti, u kome su pobedili partizani, i najzad esti, poslednji, kada pobeduju cetnici. Posle

tog estog boja za Nevesinje komunisti gube i na drugim sektorima u Istocnoj

Hercegovini i bivaju potisnuti u Crnu Goru, u kanjon Pive. Bitka je trajala dva meseca bila je krvava i maratonska. Komunisti su imali cetvorostruku prednost u automatskom
naoruanju, koje su im dali ustae i domobrani, ali presudile su vojnicke vrline cetnika i
svest da se brani otadbina.
S: O radovima Koste Nikolica i Bojana Dimitrijevica i njihovom videnju Ravnogorskog
pokreta piete vrlo negativno. Nasuprot Vama, oni su izriciti u stavu da su na Neretvi
Mihailoviceve trupe pretrpele kljucni poraz. tavie, diskredituju Vas time to govore da
ste publicista, a ne istoricar?
M.S: Upravo na njih se odnosi ono to sam malocas rekao o neokomunistickim
istoricarima. U "Istoriji Ravnogorskog pokreta", kao i u knjizi "eneral Mihailovic", oni
navode svega 4-5 dokumenata o Bici na Neretvi, a ja sam, kao to rekoh, naveo 420. Ali,
mnogo je lake navesti 4-5 dokumenata, prihvatiti teze svojih ucitelja i osuti paljbu po
cetnicima.
Siguran sam da su i stari i novi komunisticki istoricari znali za svih est bojeva za
Nevesinje i za sve ostale borbe u dolini Neretve tokom dva meseca, kao i za rezultat: na
kraju nijedan partizan nije ostao u Istocnoj Hercegovini, to znaci da je rec o nesumnjivoj
cetnickoj pobedi. Hocu da kaem, ne verujem da je rec o necijem neznanju.
Mogu oni tvrditi za sebe da su istoricari, a za mene da sam publicista, novinar, ili ta vec
- ali ono to oni piu nije tacno, a ovo to ja piem jeste tacno, pa neka ljudi zovu nae
profesije kako god hoce.
S: Kakva je bila disciplina medu cetnickim formacijama? Kako su se pokazale jedinice
Pavla uriica i Baja Staniica?
M.S: Na Neretvi su se najbolje pokazali Hercegovci - Trebinjski i Nevesinjski korpus.
Oni su izvojevali pobedu, uz pomoc delova dva istocnobosanska korpusa - Drinskog i
Romanijskog. Disciplina u njihovim redovima bila je cvrsta i uopte oni su za svaku
pohvalu, narocito komandanti Trebinjskog i Nevesinjskog korpusa, kapetani Milorad
Popovic i Milorad Vidacic. uriiceve i Staniiceve jedinice bile su dosta slabe. Zbog
njih su komunisti dobili drugu fazu bitke, kada su preli reku. Cetnici koji tvrde da su
cetnicke jedinice izgubile u Bici na Neretvi pripadali su upravo uriicevim i
Staniicevim jedinicama. Oni jesu izgubili, u toj drugoj fazi, i napustili front. Ali su na
frontu jo mesec i po dana ostali hercegovacki i bosanski cetnici, do konacne pobede.
S: Bitka na Neretvi poznata je i kao "Bitka za ranjenike". Koliko su partizani stvarno
vodili racuna o ranjenim saborcima? Bulajicev film upravo to velica?
M.S: Da, ali izvetaji efa partizanske Centralne bolnice, dr Gojka Nikolia, pisani tokom
bitke, kazuju da je bilo upravo obrnuto. Prosto je neverovatno koliko su komunisti bili
nemarni prema tzv. obicnom coveku, posebno prema ranjeniku. Partizani iz 7. hrvatske
divizije - kasnije je prozvana 7. banijska - pod komandom Pavla Jakica, jednostavno bi
ostavili nosila na snegu, opljackali ranjenike i otili!
S: Zbog "martovskih pregovora" 1943. otro kritikujete partizansko vodstvo. Mnogi ce se
zapitati zato, jer je poznato da je i general Mihailovic pregovarao 1941. sa Nemcima?
M.S: U ratu svako pregovara sa svakim. Ovde je, samo, bio jedan izuzetak: cetnici nikada
nisu pregovarali, niti naravno saradivali, sa ustaama, jer je to bilo u svakom smislu
nemoguce: ustae su postojale zato da poubijaju to vie Srba, dakle familija boraca koji
su bili u cetnicima, tako da je saradnja ustaa i cetnika bila logicki nemoguca. Oni su
uvek bili u ratnom stanju.

Pitanje je, dakle, koji je cilj pregovora. Cetnici su se 1941. nali u sendvicu izmedu
partizana i Nemaca: prvi su napadali Ravnu goru sa juga, drugi sa severa. U kriticnoj
situaciji, Draa je poslao identicno pismo i Titu i komandantu nemacke divizije, u kome
se otprilike kae: mi ne elimo da se borimo sa vama (partizanima, odnosno Nemcima),
vec samo sa njima (Nemcima, odnosno partizanima), zato bi trebalo da se sastanemo i
pregovorima reimo stvar... Nemci su zagrizli mamac i zaustavili napade sa severa.
Cetnici su za tih nekoliko dana skoncentrisali snage na jug i potukli partizane. Kada su
videli da ih Draa samo zamajava, Nemci su obnovili napade, ali, gledano sa cetnicke
strane, cilj pregovora je ostvaren.
Komunisti piu o "martovskim pregovorima" sa Nemcima radi razmene zarobljenika...
Prvo, to nisu bili martovski, vec martovsko-aprilsko-majski pregovori.
Drugo, to nisu bili pregovori, vec je potpisan sporazum sa Nemcima.
Trece, komunisti ostavljaju utisak da su imali silne uspehe u borbi sa Nemcima, cim su
menjali zarobljenike. Zapravo, zarobljenika je bilo svega 27 i gotovo svi su bili civili nemacki inenjeri u bosanskim rudnicima. U ruke partizana pao je samo jedan oficir,
major terker, i to ne u borbi. On je imao problema sa stomakom, pa se cesto odvajao od
jedinice traeci neki bun. Komunisti su ga uocili sa nekog brda i zaskocili.
Partizani su potpisali sporazum da ce se sa Nemcima zajedno boriti protiv cetnika i
Engleza, cije iskrcavanje na Jadran su tada svi ocekivali. Dok se narod radovao dolasku
saveznika, ocekujuci kraj rata i slobodu, komunisti su po svaku cenu hteli da produe rat
sve dok ne dode Staljinova vojska i postavi ih na Dedinje.
S: Posle Neretve, dola je na red Sutjeska. Kako ocenjujete odluku partizanskog
Vrhovnog taba da se u operaciji "varc" probije dolinom Sutjeske?
M.S: Posle pobede na Neretvi, cetnici su sabili partizane u severnu Crnu Goru. Pocetna
pozicija bila je ovakva: u centru 15-16.000 partizana (Broz je u meduvremenu pozvao
svoje jedinice iz Istocne Bosne, a neto je uspeo i da mobilie), oko partizana 22.000
cetnika, a oko cetnika 65.000 Nemaca. Cilj partizana bio je da stvore novu "sovjetsku
republiku" u Hercegovini, Crnoj Gori, Starom Rasu i Metohiji, gde bi mobilisali
muslimane i Albance, poto Srbi vie nisu hteli u njihove redove. Razume, se prvi cilj
partizana bio je da unite cetnicke jedinice.
Cilj cetnika bio je da unite partizane, kako ih oni ne bi ometali u borbi protiv Nemaca
tokom saveznickog iskrcavanja. Draa je najpre smatrao da ce to moci da ucini sa
snagama iz Hercegovine, Istocne Bosne i Crne Gore, ali poto su se crnogorski cetnici
slabo drali, poceo je da zove jedinice iz centralne Srbije. Prvo su stigli delovi Rasinskog
(major Keserovic) i 2. ravnogorskog korpusa (kapetan Rakovic), sa oko 2.000 boraca.
Cilj Nemaca bio je da unite i cetnike i partizane - najpre prve pa onda druge.
Zahvaljujuci jakoj obavetajnoj slubi, cetnici su uvek znali raspored nemackih snaga i
njihove namere, pa su se na vreme sklonili. Tokom operacije "varc" poginulo je 17
cetnika. Najpre su stradali hercegovacki cetnici, jer su ih sa leda, dok su napadali
partizane u dolini Pive, napale dve nemacke divizije: 118. lovacka i 369 "Vraja" (bila je
nemacko-hrvatska). Ipak, poto su to bile elitne trupe - Trebinjski i Nevesinjski korpus sa glavninom snaga uspele su da se izvuku. Imale su nekoliko poginulih i nekoliko
stotina zarobljenih boraca. Potom su stradali crnogorski cetnici. Njih nekoliko hiljada
zarobljeno je u Kolainu i odvedeno u logor. Razlog je bio taj to je major Pavle uriic
otkazao poslunost Vrhovnoj komandi i stupio u pregovore sa Nemcima, uz posredovanje
ljudi generala Milana Nedica i Dimitrija Ljotica. uriic je poverovao Nemcima i nije

sklonio jedinice. Svi su se nali na jednom mestu, tako da su ih Nemci jednostavno

opkolili i razoruali bez borbe.
Prvih nedelju dana, od 11. do 17. maja 1943, operacija "varc" vodena je protiv cetnika,
a potom, do polovine juna, protiv partizana. Vladimira Velebita, Titovog generala koji se
do pocetka operacije nalazio kod Nemaca - Nemci su prevarili kao i Pavla uriica. Rekli
su mu da se glavne nemacke snage nalaze na severu, izmedu Viegrada i Sarajeva.
Velebit je poverovao Nemcima, a Broz Velebitu - da na tom sektoru ima cak 80.000
Nemaca. A u stvari tu ih je bilo najmanje. Zato je Broz cetiri puta naredivao proboj iz
obruca na sektoru najbolje nemacke jedinice, 1. brdske divizije. Tek iz petog pokuaja
partizani su krenuli na sever, dolinom Sutjeske. Ostatke njihove glavnine tu su propustile
ustae iz "Vraje divizije", koje Nemci ni "najdrasticnijim merama", kako pie u
njihovom izvetaju, nisu uspeli da nateraju u borbu.
Tako je od 15-16.000 poginulo 12-13.000 partizana, ukljucujuci i ranjenike. Od ovog
poraza oni se nikada nisu oporavili, tj. do kraja rata nisu uspeli da stvore onako dobre
jedinice kao to su bile 1. proleterska, 2. proleterska i 3. udarna divizija, koje su namucile
cetnike u dolini Neretve. Medu malobrojnim preivelim komunistima preovladivali su
tzv. partijci, koji su se drali pozadine, dok su najbolji borci nestali.
Nemacki izvetaj o operaciji "varc" kae: "Dok su cetnici uspeli da se na vreme izvuku
iz obruca, komunistima to nije polo za rukom..."
S: Zbog cega 1943. dolazi do uskracivanja engleske podrke generalu Mihailovicu?
Pretpostavlja se da je pukovnik Bejli imao zadatak da otruje Mihailovica?
M.S: Cetnici su u Bejlijevoj torbi pronali bocicu otrova. Mada to ne postoji napismeno,
moe se pretpostaviti da je otrov bio namenjen Drai, imajuci u vidu englesku politiku.
Englezi, a pre svega Amerikanci, imali su cilj da to due traje rat izmedu Nemacke i
Sovjetskog Saveza, kako bi Nemci i Rusi pretrpeli to vece ljudske i materijalne gubitke,
zbog kojih ne bi mogli da im konkuriu u posleratnoj borbi za prevlast u svetu. Da bi
produili rat, Englezi i Amerikanci su Staljinu stavili u izgled izlaz na Sredozemno more
- tj. na Jadran, kao i okupaciju cele srednje Evrope, ukljucujuci Poljsku i Cehoslovacku,
koje su kao i Kraljevina Jugoslavija bile na strani zapadnih saveznika. Cercil i Ruzvelt su
racunali da ce u borbama do Jadrana i srednje Evrope Nemci i Rusi imati strahovite
gubitke. Signal da ce Kraljevina Jugoslavija biti Staljinova ogledao se u uskracivanju
podrke cetnicima i pomaganju partizanima. to se tice Poljske i Cehoslovacke, njihovi
politicari, koji su se kao i nai nalazili u Londonu, pruali su strahovit otpor, ali uzalud.
BROZ BIO PANICAR I KUKAVICA
S: Ruenje mosta na Neretvi decenijama je predstavljano kao Titova "genijalna varka"?
M.S: Sa cetnicke, tj. srpske, tacke gledita, Broz je bio idealan strateg - jer nije znao
nita. Cak ni da cita vojnu kartu. Sem toga, bio je panicar i kukavica, kako ga opisuju
njegovi najbilii saradnici Sreten ujovic i Pavle Jakic. Verujem da je to razlog to ga
Draa nije likvidirao 1941. Ne mislim na ono kada ga je pustio na casnu rec, vec na neku
drugu priliku u tom periodu izrazite nadmocnosti cetnika. Naime, na sastancima u
Brajicima i Struganiku Draa je "procitao" Broza, povezavi njegovu totalnu
nesposobnost sa prirodom komunizma, cija se kadrovska politika zasniva na tzv.
negativnoj selekciji. Drugim recima, kada je Broza postavila na celo Komunisticke
partije Jugoslavije, Kominterna nije ni pomiljala na ratne komandne vrline. Od 20
clanova Centralnog komiteta u Moskvi su ubili 19, a njega, Broza, ostavili su i postavili

na celo partije jer je najbolje sluao i najbolje cinkario svoje drugove - pa cak i svoju
enu. Inace, da je na njegovom mestu bio npr. Sreten ujovic Crni, diplomac sa Sorbone,
veoma hrabar i vet covek - to bi za Srbe bila mnogo gora kombinacija. Ovako, zbog
Brozove nespretnosti, partizani su imali silne neprilike, a cetnici veliku prednost.
Ruenje mostova na Neretvi je jedan od najkatastrofalnijih Brozovih poteza tokom rata.
Naredio je da se mostovi porue na kraju prve faze bitke - 28. februara 1943. - koju su
partizani izgubili. Oni su bili preli reku, u pravcu Nevesinja, ali su ih cetnici odbacili
natrag. Broz je naredio da se mostovi srue kako ih cetnici ne bi mogli goniti dalje na
zapad. Nije znao da se u tom trenutku 80 posto cetnika vec nalazi na zapadnoj obali reke i
nije se setio da cetnici prelaze Neretvu, koja je u to doba godine bila plitka, na gazovima,
tj. da im mostovi nisu potrebni. Mostovi su bili potrebni partizanima jer su imali 12
tenkova, 12 haubica i 200 kamiona koje su prethodno zarobili od Italijana. Kamioni, kao i
neto autobusa, sluili su im za prevoz 4.000 ranjenika. Kada se Broz ponovo
predomislio i naredio novi pokuaj prelaska Neretve, sve to moralo je biti baceno.
Posle rata komunisticki istoricari su izmislili pricu o "genijalnom strategu", koji je
navodno sruio mostove da bi zavarao cetnike. Tu pricu je jo 1972. godine demantovao
Koca Popovic, komandant 1. proleterske divizije.
DOMOBRANI HTELI POD KOKARDU
S: U jednom od uvodnih poglavlja piete o saradnji komunista i ustaa. Manje je poznato
da su cetnici imali odredene sporazume sa domobranima?
M.S: Komunisti i ustae saradivali su oduvek. Cim je ustaki pokret osnovan, pocetkom
30-ih godina prolog veka, u centralnom listu Komunisticke partije, "Proleteru", broj 28,
objavljen je clanak "Ustaki pokret u hrvatskim krajevima", u kome je pored ostalog
pisalo: "Komunisticka partija pozdravlja ustaki pokret lickih i dalmatinskih seljaka i
stavlja se potpuno na njihovu stranu..."
Ustae i komunisti ucvrstili su prijateljstvo u zatvorima Kraljevine Jugoslavije, u kojima
su delili celije. U kaznionici u Sremskoj Mitrovici potpisali su sporazum o saradnji, a
neposredno po pocetku rata, krajem aprila 1941, potpisali su jo jedan sporazum o
saradnji.
Saradnja komunista i ustaa bila je borbena. Kako to npr. belei jedan nemacki izvetaj,
oni su se "rame uz rame" borili protiv cetnika.
Politika cetnika prema Hrvatima bila je dvojaka: ustae unitavati "gde god se nadu",
kako je to naredivao Draa, a domobrane, kao blau hrvatsku varijantu, neutralisati
politickim merama. Izvestan broj domobranskih jedinica, udaljen od Zagreba - npr. oni u
Istocnoj Bosni - trebalo je da prede u cetnike, ali su to Englezi i Amerikanci osujetili.
Zapravo, ti domobrani su vec pocetkom 1943. hteli pod kokardu, ali cetnici su to odloili,
jer u planinama nije bilo dovoljno hrane.
PRAVI VALTER RADIO ZA DRAU
S: Zato smatrate da su film "Valter brani Sarajevo" i TV serija "Otpisani" zasnovani na
falsifikovanju istorijskih dogadaja?
M.S: Valter je potpukovnik arko Todorovic, komandant cetnickih ilegalaca u Beogradu.
Akcija njegovog hapenja, marta 1943, jeste najveca akcija koju je Gestapo uopte izveo
na Balkanu. Ipak, Valter im neposredno potom bei, u Zagreb, gde su ga odveli i pokuali
da iznude priznanje o tamonjim saradnicima. Ponovo su ga uhapsili septemba i odveli u

Mauthauzen. Preiveo je najtei tretman, pa su ga, iz strahopotovanja, postavili na

najlake mesto u logoru - da bude batovan. Posle rata je bio pukovnik francuske armije.
Preminuo je u Parizu posle 2000. godine.
Po hapenju pravog Valtera, Gestapo je medu cetnicke ilegalce u Beogradu ubacio lanog
Valtera. Tako je Draa, sa svojim oficirima, utroio silnu energiju da raskrinka lanog
Valtera. Radilo se, naime, pod iframa i u najvecoj tajnosti, a gestapovci su bili veoma
opasni poto su mnogi govorili srpski bez stranog akcenta (folksdojceri).
Za sve ovo to sam rekao postoje dokumenta, koja sam naveo u knjizi. Komunistickog
Valtera, medutim, Nemci i ne pominju. Znam da je komunista Vladimir Peric imao ifru
Valter, jer sam procitao njegovu biografiju. On je poginuo 6. aprila 1945. u Sarajevu, od
jedne zalutale minobacacke granate. Tako su komunisti svom Valteru pripisali akcije
Drainog Valtera...
to se "Otpisanih" tice, dovoljno je reci da do dolaska Crvene armije u Beogradu nije
ubijen ni jedan Nemac. Cetnickih ilegalaca bilo je daleko vie nego komunistickih. Drai
nije padalo ni na kraj pameti da njegovi ilegalci u Beogradu ubijaju Nemce, zbog
odmazdi 100 za jednog. Oni su imali druge zadatke, koje su sa uspehom obavljali:
nabavka novca, sanitetskog i tamparskog materijala (jer je cetnicki pokret izdavao oko
130 listova, medu kojima i jedan dnevni), a narocito obavetajna sluba.
Jedna epizoda "Otpisanih" je napravljena doslovce na osnovu dokumenata Gestapoa o
cetnickim ilegalcima u Beogradu. To je ono kada goniometar otkriva radio stanicu.
Komunisti u Beogradu nisu imali ni jednu radio stanicu, a cetnici su imali tri-cetiri, koje
su se ifrovano, tajno, javljale Drainoj Vrhovnoj komandi.