Svetozar Stojičić - Borince 2

Izdaje autor
*
Recenzenti
prof. dr Slobodanka Stoji~i}
prof. dr Milan M. Miladinovi}
*
Lektura, korektura, slog i prelom
Dedi} & Dedi}

*
Tira` 200 primeraka

*
[tampa
Cicero Leskovac
SVETOZAR D. STOJIÎ]
BORINCE
drugi deo
Leskovac
2002.
Svojoj porodici supruzi Qubici, sinu Miomiru, k}i Marini, snaji Qiqani, unuki Mileni i unuku
êdomiru, koji su imali veliko razumevawe i podràvali me da u svom radu istrajem
PREDGOVOR
Pred nama je druga kwiga Svetozara-Toze D. Stoji~i}a o
Borincu, za koju se nadam da }e izazvati veliko interesovawe
po{to je u woj sadràn ìvot sela Borinca, koje je tako postalo sastavni deo pisane istorije. Autor je pokazao da se moè
na~initi dobro delo ako se ima mo} zapaàwa, ose}awe za meru,
znawe, upornost u istraìvawu, objektivnost u kazivawu, hrabrost da se kaè istina, da se bude {to mawe subjektivan, da se
raspolaè osnovnim znawima iz istoriografije bez obzira na
to {to se radi o amateru-istori~aru. Ova kwiga potvr|uje da
odgovornim i analiti~kim pristupawem istoriji moè da se
stvori vredno delo.
Borince-druga kwiga kao da je nastavak prve kwige. Me|utim bitno se razlikuje od we: u prvoj je bio vi{e zastupqen
hronolo{ki, a u drugoj problemski prilaz. Razra|uju se pojedini problemi u selu, u kome je bio svestrani i bogat ìvot, vreme
postepenog opadawa a potom i vra}awa onih koji su bili na {kolovawu, usavr{avawu, u pe~albi. Sve vi{e ih je u periodu 1945
2000. godine privla~io grad, a selo je gurano na periferiju ìvota.
@ivot na selu je raznovrstan iako naizgled jednoli~an,
nedovoqno dinami~an, kao da se doga|aji sporo niù u bisernu
ogrlicu istorije. Da u stvarnosti nije tako, dokaz su ove dve
kwige Svetozara-Toze Stoji~i}a i drugih autora hronika sela.
Svakodnevni ìvot u prirodi neiscrpnoj de{avawima, ~ini ga
bogatijim, odgovornijim, sna`nijim da se ovlada prirodom koja
daje izvore ìvota.
Autor je ostvario zamisao da prikaè dinami~an ìvot,
bez obzira na veoma mali natalitet, na pojavu stara~kih doma}instava, ukazuju}i da se selo odràva i opomiwu}i da se ono
ipak ne napu{ta i ne prestaju druèwa sa okolinom koju uzvisuje gorostasni Radan. Ciq je postignut osveèno je se}awe
Borin~ana koji su oti{li iz wega na bogatu pro{lost, na rodno mesto u kome su zapo~eli ìvot, na qude koji decenijama istraùju bez obzira na sve teè uslove na selu zbog ponestajawa
radne snage.
U Borincu je stvarnost svojevrsna istorija, a ne samo privid i ono {to trenutno jeste. U selu nekada brojnom stanovni{tvom danas su mnoge ku}e ostale prazne, mnoge se porodice ugasile, sve je u kratkom periodu postalo starina. Ostala su samo
se}awa na stara vremena koja su bila dobra, ali ~esto te{ka i zla.
Pro~itav{i veliki broj dela iz istorije, Stoji~i} je nastojao da pronikne u pitawe istoriografije, i kori{}ewem
primarnih i sekundarnih izvora, korak po korak, i{ao uspe{no
ka ciqu. Po{tuju}i neke kqu~ne elemente istorijske nauke,
ali i konkretnim pitawima istorijske pro{losti i doga|awa, u
svesti ~italaca, pogotovo me{tana oìveo je jedno izrazito
razvojno vreme kako se ne bi zapalo u potpuni zaborav.
U tekstu dominiraju neka op{ta doga|awa, ali se ono {to
je specifi~no sliva u op{ti istorijski pristup ~ime se istorija bogati novim saznawem pre svega putem sakupqawa raznovrsne
gra|e. Posebno bismo izdvojili neke obi~aje, norme pona{awa,
razne aktivnosti u me|usobnim odnosima me{tana Borinca i
wihovo druèwe sa selima u okruèwu.
Veoma je zna~ajno {to je autor shvatio zna~aj zapisa o selu u vremenu koje, ako za tren nije u mislima zaustavqeno i sa~uvano od zaborava, promi~e i odmi~e. Za wega je selo nepresu{ni izvor za oblikovawe istorije ìvota i prodirawe u korene
doga|aja, jer se iza povr{inske monotonije krije sna`na bura
koja iz dubine na povr{inu izbacuje mnoge nepoznanice. Upravo
to se ovekove~uje ovom kwigom.
Stoji~i} ne pretenduje da bude kvalifikovani istori~ar,
ali ono {to je dao ovim dvema kwigama ima istoriografske
domete i moè da bude vredan izvor za izu~avawe istorije seoskih naseqa i krajeva. ôvek neprekidno stvara i autora je interesovalo za{to stvara, kako to ~ini i kojim sredstvima i {ta
ga je na to inspirisalo. Mnoga pitawa koja su samo nagove{tena
zahtevaju daqu obradu i tragawe za onim rupama gde su se smestili va`ni doga|aji, i dosada nisu dospeli na videlo dana. Time
samo isti~emo da se posao o ne~emu retko zavr{ava i tema iscrpquje do kraja, uvek se ne{to novo javi, ne{to se i usput otkrije ili posle objavqenog dela sine iz dubina. Autor je smelo zaronio u su{tinu ìvota, a to je i najteè u stvarawu dela ove vrste.
Polaze}i od svega {to je re~eno moèmo odati priznawe
autoru koji nije àlio truda da nam podari jo{ jedno delo o
svom selu. Time je i sebe u~inio delom istorije svoga sela i
~ovekom koji se u sada{wosti nada budu}nosti.
Kosan~i}, 22. VII 2001.
Prof. dr Milan M. Miladinovi}
UVOD
U istraìvawu gra|e i obradi materijala dolazio sam
do relevantnih podataka i koristio objavqenu literaturu u
kojoj se pomiwe Borince, ali i kazivawa pojedinaca kojima
su mnoga dokumenta bila dostupna ili ih poseduju i koji su
bili neposredni u~esnici u pojedinim doga|ajima iz bliè
istorije. Na mnoga pitawa iz daleke pro{losti korisne odgovore dali su mi mnogi seqaci ratnici, zemqoradnici, pe~albari, slu`benici koji su kroz pokoqewa sa~uvali kazivawa predaka od daleke 1516. godine kada se Borince prvi put
pomiwe u turskom popisu (defter).
Narod ovoga kraja vekovima je vodio borbu za ìvot i
opstanak posebno od oslobo|ewa od Turaka 1877/1878. godine
kada je zapo~elo naglo naseqavawe srpskog ìvqa na ovim
prostorima od 1880. do 1882. godine. Sve to pratilo je podizawe
i obnova stambenih i drugih ekonomskih zgrada, stalna briga
za obradu zemqe, razvoj sto~arstva i izgradwa vlasti.
Me{tani Borinca 30 godina od naseqavawa aktivno su
u~estvovali u kona~nom osloba|awu ju`nih srpskih teritorija od Turaka a odmah potom i u Drugom balkanskom ratu. U
Prvom svetskom ratu dali su pun doprinos oslobo|ewu zemqe
od austrougarskih i nema~kih zavojeva~a. Gledano sa vremenske distance, tek {to su rane zacelile iz ranijih ratova,
kada se u selo vratio duh mladosti i otpo~eo kulturni i
ekonomski napredak, nad zemqu se nadvila opasnost od novih
ratnih razarawa svetskih razmera i najezde najmra~nije ideologije u istoriji ~ove~anstva fa{izma. Zbog obarawa
Vlade koja je potpisala ugovor o pristupawu Trojnom paktu,
Nema~ka je, uz pomo} Italije, Ma|arske, Bugarske i Rumunije
6. aprila 1941. mu~ki i bez objave rata napala Jugoslaviju.
Jugoslovenska vojska, u velikoj meri podrivena iznutra, u vrtlogu preplitawa interesa zemaqa koje su krenule u osvaja9
we tu|ih teritorija i uspostavqawe novog svetskog poretka,

nije bila spremna da se suprotstavi daleko i tehni~ki i
broj~ano nadmo}nijem agresoru. Kapitulirala je za samo 12
dana Aprilskog rata, ostaviv{i zemqu u potpunom rasulu.
Komunisti~ka partija Jugoslavije, ne mire}i se sa novonastalom situacijom, donela je 4. jula 1941. godine odluku i
ve} 7. jula pokrenula ustanak naroda Srbije, svesna da predstoji dugotrajna i mukotrpna borba ne samo za osloba|awe od
okupacije ve} i za opstanak. Centralni komitet Komunisti~ke partije tim povodom je 12. jula izdao proglas narodima Jugoslavije u kome poziva sve patriote da svoju zemqu
pretvore u opsadnu tvr|avu za fa{isti~ke zavojeva~e. Komunisti su pozvani da prvi i bez oklevawa organizuju partizanske odrede i stanu na ~elo narodnooslobodila~ke borbe.
Borince je, poput drugih podradanskih, jablani~kih,
pustore~kih i leskova~kih sela prolazilo kroz sve strahote
rata, i za sve vreme Narodnooslobodila~ke borbe iskazivalo veliki patriotizam i mr`wu prema osvaja~u. Svesno su se
seqaci, radnici i intelektualci ukqu~ivali u borbu i pomagali svoje narodne borce za slobodu kako bi krenuli putem
obnove i ekonomskog i dru{tvenog razvoja i uspostavqawa
socijalne pravde. Upravo taj posleratni period obnove i razvoja Borinca tema je ove kwige. Me|utim, i pored nastojawa
da obuhvatim sve strane ìvota i rada me{tana ovog sela,
svestan sam da tu nameru nisam mogao u potpunosti da ostvarim jer bi to zahtevalo daleko vi{e i prostora i vremena.
U obradi gra|e koju sam prikupio dugogodi{wim radom shvatio sam neophodnost da pored dostupnih izvora prvog
reda, objavqene literature i kazivawa savremenika, koristim i dokumenta koja su u posleratnom periodu dono{ena u
skladu sa republi~kim i saveznim ustavom, u koja spadaju zakoni, uredbe, uputstva, re{ewa i politi~ke odluke organa dru{tveno-politi~kih i dru{tvenih organizacija i udruèwa
u periodu 19452000. godine. Za ovakav koncept opredelio sam
se jer su se za wihovo ostvarewe angaòvali Borin~ani opredeqeni za ekonomsku obnovu i izgradwu zemqe u miru na osnovama samoupravnog socijalisti~kog ure|ewa sela.
Radi upotpuwavawa kompletne slike vremena koje je ovim
rukopisom obuhva}eno, i potpunijeg sagledavawa uslova za
ìvot i opstanak, trudio sam se da istraìm i one relevantne podatke koji }e ~itaocu koristiti da dubqe pronikne
10
u su{tinu jednog po mnogo ~emu specifi~nog perioda koji se

grani~i sa zavr{etkom drugog milenijuma. Obra|enu gra|u
razvrstao sam u vi{e zna~ajnih delova koji su deo mozaika, a
uzeti zajedno daju svojevrsnu celinu. To su: poloàj naseqa i
naseqavawe stanovnika; borba za o~uvawe slobode i formirawe narodnooslobodila~kih odbora organa vlasti; aktivnost politi~kih i dru{tvenih organizacija i udruèwa gra|ana; obnova, izgradwa i razvoj sela; razvoj {kolstva i infrastrukturnih objekata u selu (put, vodovod, struja); razvoj
zadrugarstva i usavr{avawe obrade zemqi{ta; op{te osnovno,
stru~no, idejno i politi~ko obrazovawe i vaspitawe; kulturno-zabavni i dru{tveni ìvot; narodni obi~aji; zdravstvena za{tita; op{tenarodna odbrana i dru{tvena samoza{tita; delatnost mesne zajednice; godine raspada Socijalisti~ke
Federativne Republike Jugoslavije; Nato agresija i druga pitawa iz ìvota i rada na selu.
Pisawe ove kwige bilo je moja duboka unutra{wa potreba. Od poznavalaca istorije juga Srbije dobijao sam izuzetnu
i neophodnu pomo} {to me je ohrabrilo da nastavim sa daqim istraìvawem i objavim drugu kwigu koja je nastavak
prve, objavqene 1999. godine. Pravu ocenu moga rada da}e
~itaoci bez obzira na to {to se radi o malom selu sme{tenom
ispod Radan-planine i Petrove gore. Moja èqa bila je da
ova kwiga predstavqa svojevrstan spomenik generacijama
Borin~ana koji su to zasluìli bore}i se i nesebi~no `rtvuju}i za slobodu, duboko veruju}i da }e se tako na najboqi
na~in oduìti svom narodu i budu}im pokoqewima. âsno su
i po{teno vojevali protiv svih osvaja~a, branili i odbranili
svoju otaybinu i po{tovali krvqu zalivene tekovine narodnooslobodila~kih ratova. Vreme mirne izgradwe i nadu u
sre}niju budu}nost svoga naroda do~ekali su sa puno rana i
oìqaka, i u tom periodu dali svoj nemerqiv doprinos na
wihovom ublaàvawu.
Sa osobitim zadovoqstvom izraàvam srda~nu zahvalnost recenzentima: prof. dr Slobodanki S. Stoji~i} i prof.
dr Milanu M. Miladinovi}u iz Beograda, kolektivu Istorijskog arhiva u Leskovcu, Skup{tini op{tine Bojnik, Odeqewu
za op{te i upravne poslove SO Leskovac, Op{tinskom sudu
u Leskovcu, Okru`nom tuìla{tvu u Leskovcu, Narodnoj biblioteci "Radoje Domanovi}" u Leskovcu, Mihajlu Mil~i}u
11
Miki, penzioneru iz Leskovca, koji mi je ustupio dokumenta

o radu Mesne zajednice sela Borinca, i svima onima koji su
mi dali dragocene podatke, sugestije i mi{qewa.
Posebnu zahvalnost dugujem Goranu Stoj~i}u, vlasniku
i direktoru privatnog preduze}a Gold-eksport iz Leskovca i
Radomiru Stoji~i}u, penzioneru iz Leskovca.
Autor
12
GEOGRAFSKI POLO@AJ, TOPONIMI, KLIMA,

ATAR SELA I STANOVNI[TVO
U zale|u bogate i plodne Puste Reke, u podno`ju planina Radana i Petrove gore, izme|u blagih padina i {umovitih breùqaka, na nadmorskoj visini od 660 (centar sela) i
725 m (mahala Statovci) sme{teno je selo Borince. Od Bojnika,
sedi{ta op{tine, na zapadu udaqeno je 16,5, od Lebana severozapadno 20 i od Leskovca zapadno 42 km, i to su administrativni, privredni, kulturni i politi~ki centri u Jablani~kom okrugu na koje je selo upu}eno.
Radan i Petrova gora obiluju lepotama kakve samo priroda moè da podari bilo u predve~erje ili u sun~ana jutra
kada prekriveno rosom zamiri{e {umsko cve}e i so~na trava.
Lekovito biqe i jestivo vo}e mogu se na}i svuda.
Za olujne dane i u vreme provale oblaka, kad udaraju gromovi, na planini se kao neprozirna zavesa spusti tama kroz
koju se moè zalutati u gustom rastiwu iz kojeg je neznancu
te{ko iza}i.
Sa vrhova Radana i Petrove gore {iroko se otvara pogled na poqa i livade kroz koje proti~u krivudavi poto~i}i
i Pusta Reka; na blago zatalasanim ravnicama sa breùqcima sme{tena su brojna sela okruèna bogatim pustore~kim
poqima koja dopiru do Dobri~a i Leskova~kog pomoravqa.
Vidokrug se daqe {iri do sliva reka Jablanice i Ju`ne Morave, planina Pasja~e, Seli~evice, Babi~ke gore, Suve planine,
planine Rujan (granica sa Bugarskom), Vrtopa i êmernika
(Crna Trava), Kukavice, Goqaka, \aka, Prepolca, delova Kopaonika, Vidojevice, Rgajskih planina.
RADAN
Radan spada u niske gromadne planine vulkanskog porekla. Najvi{i vrh je [opot (1408 m). Bez po muke, kao u malo na13
pornijoj i prijatnoj {etwi po ve}em parku, planina se moè

pre}i uzdu` i popreko kroz debelu hladovinu stoletnih bukovih {uma, ~ija stabla prose~no dostiù visinu od 25 metara
i debqinu oko 40 santimetara. Sa isto~ne strane gusta hrastova {uma spu{ta se strmo u atar Borinca. Bukova i hrastova
drva vekovima su ovde kori{}ena za ogrev i izgradwu ku}a i
ekonomskih zgrada (ambari, {tale, plevwe, pojate, ostave za
sprave i alat, ograde i dr.). Pored bukve i hrasta, na Radanu
rastu javor, jasika, grab, dren, leska i drugo rastiwe. Na pojedinim mestima mogu se videti i velike zaobqene stene, kao
na primer Stojkov kamen, a neke, kao Skok, pod uglom od 75 stepeni zatim Mil~ine {tetine u nagibu od preko 70 stepeni
spu{taju se prema borinskom ataru. Pojate, kako ih nazivaju
me{tani, dostiù i do 10 metara u visinu i preko 40 metara
u duìnu. Na mestu Radenkovo liva~e dominira ogromna stena kupastog izgleda visine do 15 metara i zahvata prostor od
jednog hektara.
Planina Radan je veoma bogata vodom. Izvori{te Borinske reke nalazi se ispod [opota, odakle blago proti~e
kroz bukovu {umu ka selu, zatim vijugavo prolazi kroz selo
Majkovce, spaja se sa Obra{kom rekom i daqe nastavqa izme|u
Ivawa, Maga{a i Vujanova. Kod sela Gorweg Brestovca spaja
se sa Rankovom rekom i nadaqe te~e pod imenom Pusta Reka.
U vreme provale oblaka Borinska reka zna da "podivqa" i tada pomahnitalo vaqa kamewe teè od pola tone. Osmog maja
1938. godine ispod ku}e Stevana \iki}a, u samom selu, stenu
polukru`no-vaqkastog oblika teù od jedne tone, prebacila
je na desnu stranu i naslonila uza zid ba{te Dragutina T.
Stoji~i}a. Posle deset godina tu istu stenu nabujala voda otkotrqala je nizvodno oko 20 metara. Tada je, od ove podivqale reke, postradao Branislav Ratka Vuka{inovi}, u~enik osnovne {kole. Vi{e puta bujica je odnosila stoku ovce i koze.
Od davnih vremena na Radanu su, bliè ili daqe od Borinca, bila poznata mesta na kojima su se okupqali sto~ari
sa svojim stadima i tu odmarali ili napasali stoku. U ve}im
ratovima, posebno u Prvom i Drugom svetskom ratu, ta mesta
bila su skrovi{ta ustanika i zbegova. Neka od wih dobila su
imena po li~nostima kao Mijalkovo plandi{te, Vidojino,
Radenkovo i Katino liva~e, êdino plandi{te. Mil~ina {tetina dobila je ime po deda Mil~i iz sela Obra`de, koji je
14
Pogled na Radan
po{to se doselio na ovom mestu pravio }umur. Wegovom nepa`wom upaqena je {uma, kada je naneta velika {teta. Otuda
naziv Mil~ina {tetina. Od ostalih mesta poznata su Berdujski kamen nazvan po familiji Berdujci koji ìve u Borincu,
Sredwi kamen, Dowe i Gorwe plandi{te, Vrten kamen, Pojate,
[opot i druga.
U podno`ju Radana postoje ostaci rudarskih jama koje
najverovatnije poti~u iz sredweg veka. Me|utim, Radan jo{
nije geolo{ki dovoqno ispitan.
PETROVA GORA
Sa ju`ne strane Radana nalazi se planina Petrova gora,
~iji je najvi{i vrh Petrovac (Sv. Petar k. 1152). Za Petrovu
goru moglo bi da se kaè da je ven~astog izgleda duìne od
preko 30 km. Sa isto~ne i severne strane obrasla je bukovom
i hrastovom, a sa ju`ne i jugozapadne uglavnom hrastovom {umom. U flori planine zastupqeni su i jasen, jasika, grab, dren,
leska, divqa leska.
15
I Petrova gora bogata je izvorima. Poznata je Lekovita

voda, koja je ranije bila mesto gde su se na \ur|evdan seqaci
iz Borinca i drugih okolnih sela okupqali na uranak. U
narodu postoji verovawe da je ova izvorska voda lekovita i
da le~i oboqewa o~iju. Vode sa lekovitog izvora i Stojanovog izvor~eta kaptirane su za seoski vodovod i za javnu ~esmu
koja je podignuta u centru Borinca. Kada je o Markovom danu
(seoske litije) iz nove ~esme potekla voda, ène iz susednih
sela ovom vodom ispirale su o~i veruju}i da }e spre~iti
oboqewa i popraviti vid. Izvor ima zdravu i pitku vodu
kojom se krepe ~obani i putnici koji ovuda prolaze. Od izvora nadovezuju se korita sa vodom koja sluè za napajawe stoke. Preko leta ovde ~obani okupe stoku da planduje. Voda sa
izvora ûbure kaptirana je za vodovod koji koristi mahala
Statovci. Novkov izvor kaptiran je za vodovod koji koristi
jedan deo ku}a u selu Majkovcu. Jovanov izvor, Studeno izvor~e, Ledeni izvor i drugi imaju tako|e zdravu i pitku vodu. Voda
sa ovih izvora predstavqa pravo bogatstvo.
Na Petrovoj gori bliè Borincu poznata su mesta: Igwatova livada, Stojkov kamen, Bunar, Poqana, Garine, Mali i
veliki drewar, Jasi~ar, Ran|elova livada, Vuksanov kamen
(mesto na kome se hajduk Vuksan Radovanovi} Strugoputi} iz
Ivawa skrivao od vlasti zbog ubistava), Kami{ova ~uka, Dowa
i Gorwa Stankova livada i dr. Sva ta mesta gravitiraju Borincu. Na samom vrhu Petrovca (Sveti Petar) na ostacima zidina crkve koja najverovatnije poti~e iz sredweg veka, seqaci Sli{ana i Borinca podigli su malu crkvu gde se svake
godine 12. jula, na Petrovdan, okupqaju na ovom mestu. Pre
Drugog svetskog rata i prvih desetak godina posle seqaci su
izlazili na sabor sa jelom i pi}em na zajedni~ki ru~ak.
*
*
Radan i Petrova gora, sa borinskim atarom, bogati su

raznovrsnom divqa~i. Pored jarebica, golubova, grlica i divqih koka fazana, ima ze~eva, lisica i vukova, a posledwih
decenija 20. veka nastanile su se srne i divqe sviwe.
Ovo podru~je obiluje raznovrsnom florom i hranqivim
i lekovitim {umskim plodovima. Od divqe kru{ke pe~e se
16
Pogled na Petrovu goru
rakija, poznati kru{kov prepek, a ima i takvih koje se koriste

i za jelo. [ipak se prera|uje za pekmez, a mnogi ga koriste za
~aj i prodaju otkupnim stanicama. Za jelo se koriste i plodovi divqe leske, zatim divqe tre{we; od maline ukusne arome prave se sokovi i slatka; plod kupine se koristi za jelo,
sok i slatko, a li{}e i koren za ~aj; ukusni plodovi drena
tako|e se koriste za jelo, a nekada je od wih pe~ena rakija u
potowe vreme od wega se spravqaju sok i slatko, a su{eni cvet
i plod koristi se za ~aj. âjevi se spremaju i od cveta lipe i
crnog gloga koji koriste sr~ani bolesnici i oni sa povi{enim krvnim pritiskom. @ir od hrasta i bukve koristi se za
ishranu stoke posebno za tov sviwa. Koprivu me{tani koriste za spremawe jela i pita zeqanica a wen koren za lekoviti
~aj. I livadsko zeqe koristi se za spremawe jela i pita zeqanica, a od sremu{a se pored jela pravi ukusna salata. Predeo
je bogat lekovitim biqem: kantarionom, divqom nanom, hajdu~kom travom, maj~inom du{icom, metvicom i drugim od kojih
se spravqaju ~aj i melemi. Metvicu (crnovrh) seqaci koriste
i za bojewe tkanina u crno.
17
Selo je povezano asfaltnim putem sa selima Obra`da

i Majkovac, a do Sli{ana tako|e vodi ure|eni put.
[umsko-industrijski kombinat Leskovac je za eksploataciju {ume prosekao i uredio put preko planine Radan. Tim
putem su povezana naseqa i poznatiji lokaliteti: Dobra Voda
Strugara Begovi}a grob Prolom Bawa Vlasovo i dr, Strugara [opot Gajtan, [opot Petrova gora Sli{ane,
Strugara Katino liva~e Borince.
Iz sela Borinca do planine Radan moè se do}i dvokoli~nom zapregom kojom se prevoze ogrevna drva i }umur, a preko zime i saonicama; pe{ice se ide uz Borinsku reku.
Iz sela Borinca do Petrove gore moè se do}i pe{ice
i tako|e dvokoli~nom zapregom preko livada Ravni{te i
Tr{evine i od mahale Statovci preko livada Ibri{ Tr{evine, a zimi i saonicama.
Radan i Petrova gora imaju zna~aj za razvijawe i negovawe revolucionarnih tradicija. Za wih su vezani mnogi doga|aji iz istorije srpskog naroda i borbe za slobodu i nezavisnost u otaybinskim i oslobodila~kim ratovima. Na Sli{anskom ridu, obronku Petrove gore, izme|u Borinca i Sli{ana,
vo|ena je te{ka borba sa Arnautima 25. januara 1879. godine.
Tada su Arnauti proterani preko planine Petrove gore i
\aka ka Kosovu. Preko Radana i Petrove gore, kroz Borince,
Sli{ane i druga podradanska sela povla~ila se srpska vojska prema Kosovu 1915. godine ([umadijska i Timo~ka divizija) posle uspe{ne Pustore~ke operacije u kojoj je srpska
vojska na Pustoj reci do nogu potukla bugarsku vojsku. Za
Radan i wegovu uù okolinu vezani su i zna~ajni doga|aji iz
Topli~kog ustanka 1917. godine.
Na Strugari, 1941. i 1944. godine, boravio je Jablani~ki
narodnooslobodila~ki partizanski odred, a na [opotu formiran je Jablani~ko-pasja~ki NOP odred. Ispod Petrove
gore na Jovovi}a livadama 14. marta 1943. godine Prvi ju`nomoravski NOP odred potukao je bugarsku "lovnu rotu" specijalno obu~enu za brdsko-planinske borbe, ubiv{i 127 Bugara. Na ovim prostorima 20. maja 1944. godine formirana je 21.
srpska divizija. Na Sv. Petru (Petrovac) 26. juna 1944. godine 11. srpska brigada potukla je bugarsku jedinicu, a u sadejstvu sa 15. brigadom 8. avgusta 1944. godine posle èstokih
borbi proterala bugarske jedinice sa slobodne teritorije
Puste Reke i Jablanice.
18
KLIMA
Atar sela Borinca, Petrova gora i Radan-planina nalaze
se u pojasu umereno kontinentalne klime. Sredwa godi{wa
temperatura kre}e se oko 15 C, a u planinskom pojasu preko
10 C sa najniòm preko 15 stepeni celzijusa. Sredwa temperatura u julu i avgustu dostiè i do 30 C. U posledwoj deceniji zime su, u odnosu na ranije godine, ne{to blaè i sa mawim sne`nim padavinama, {to se u velikoj meri odraàva na
hidrolo{ke uslove. Godi{we padavine se kre}u od 650 do 700
milimetara po metru kvadratnom.
Vetrovi naj~e{}e dolaze sa severa, severozapada, zapada i istoka, naro~ito u toku zime. Ju`ni vetar je ~est, ali u
zimskom periodu izaziva naglo topqewe snega i tada nabujale reke nanose {tete oko svojih vodotoka. Tokom leta ~esto se zbog su{a i visokih temperatura javqa toplotni udar i
su{a nanosi veliku {tetu poqoprivredi i tada se u narodu kaè da je to nerodna godina. Po~etkom jula 2000. u selu
Borincu ju`ni vetar do tada nezapam}en, pro{irio je izazvan poàr i 8. i 9. jula izgorele su dve ku}e, 13 ekonomskih
zgrada, wive sa usevima, vo}waci sa punim rodom, neko{ene
livade, {ume i drugo rastiwe na povr{ini od 50 hektara.
Prole}a su lepa i prijatna. Posebna obele`ja prole}u
daju livade prekrivene raznovrsnim biqem rascvetaju se
brojni drewari, glogiwari, {qivici, kru{kari, lipari koji
se naslawaju na bogatu hrastovu i bukovu {umu. [uma tada
oìvi od rane zore ispuwena pesmom slavuja, {eva, drozda i
drugih ptica peva~ica.
Klima pogoduje gajewu raznih useva ìta i povr}a.
Leta su, osim u ekstremima, umereno topla, a dane stalno
osveàva planinski povetarac, bukova hladovina i brojni izvori, poto~i}i i reka koja prolazi kroz selo.
Jeseni su ovde obi~no duge i suve, sa obiqem plodova
jabuke, kru{ke, gro`|a, {ipuraka, duwa, mu{mula, drewina i
drugog vo}a. Posebno prijatnu sliku od sela do vrha planine
u jesen pruà opalo raznobojno li{}e hrasta, bukve, jabuke,
kru{aka, tre{awa, lipa i drugog listopadnog drve}a.
Zime su blage, bez jakih vetrova i sa obiqem snega. U okolini sela postoje uslovi za razvoj zimskih sportova livade
Tr{evine i Ogorevine prema Seli{tu pogodne su za skijawe
19
i sankawe. Od Mil~ine {tetine i Berdujskog kamena do Berdujskih livada postoje uslovi za izgradwu ski-staza. Teren
obiluje izvanrednim uslovima za lov na ze~eve, lisice, vukove i drugu sitnu divqa~. Tako|e, idealni su uslovi za podizawe objekata za odmor i rekreaciju.
Klima na Radanu i Petrovoj gori i u podno`ju ovih planina povoqno uti~e na poboq{awe zdravqa ja~a krvnu sliku,
zdrava je za disajne organe, ublaàva {e}ernu bolest, poboq{ava vid i drugo.
Zbog povoqnih klimatskih uslova, Radan i Petrova gora idealni su za odmor i rekreaciju. Zdrava i prirodna hrana
i sveà i pitka voda pravi su izazov za turiste i qubiteqe
prirode, i jednako tako privla~na za naseqavawe.
ATAR I TOPONIMI
Atar sela Borinca sa severne strane grani~i se sa atarom Obra`de, sa isto~ne atarom Majkovca, sa ju`ne atarom
Sli{ana, sa zapadne strane Petrovom gorom i Radanom a sa
ju`ne strane ovih planina Gajtanom.
Povr{ina atara iznosi 595 ha, od toga: oranice i ba{te
zauzimaju 133 ha, vo}waci 15 ha, vinogradi tri ha, livade 107
ha, pa{waci 210 ha, {ume 97 ha i neplodno zemqi{te 29 ha.
Livade i {ume
U samom podno`ju Radana i Petrove gore ima prostranih
i bujnih livada i {uma ispresecanih brzim poto~i}ima. Obiluju lekovitim travama i livadskim cve}em za pa{u p~ela.
To su: Ogorevine, Seli{te, Ibri{, Stojanove tr{evine, Ravni{ta, Dobrijan, Tr{evine, Garske, Maline, Berdujske i Padine.
Livade Berdujske, Dobrijan i Ravni{te ravne su i mogu
da se koriste i za mawe vojne aerodrome. Bogate su i bujnim travama od kojih se seno koristi za ishranu stoke preko zime.
Wive
Bare, Pojate, Padine (i {uma), Rid (i livade), Iznad
Majkovca, Sli{ansko, Ilijino (i {ume), Mijalkovo, Bare (i
20
ba{te i livade), Dragoqubovo, Todorovo, Nikodijino i Katino (i {ume) i iznad sela i Veli~kove i dr.
Vo}waci zasa|eni {qivom moravkom, crnicom, ne{to
malo mayarkama i stenlejem nalaze se u samom selu.
Ba{te su tako|e u samom selu i pored reke.
Nazivi livada, wiva i ba{ti uglavnom poti~u od familija ili od vlasnika koji su ih ranije koristili.
Nema naziva wiva iz turskog vremena.
PRVI POMENI SELA I NASEQAVAWE
Selo je dru{tveno-prostrana skupina, istorijski nastalo naseqe u kome se qudi me|usobno povezuju u malu lokalnu
zajednicu, u kojoj se uglavnom bave poqoprivredom, stanuju u
porodi~nim ku}ama, stupaju u dru{tvene odnose me|usobno tesno povezani sa prirodom, stvaraju}i seosku kulturu, obi~aje i
obele`ja koja ~ine ìvot i rad seqaka.
Borince spada me|u najstarija naseqa u ovom delu Srbije. Naseqeno je srpskim ìvqem i prema nekim izvorima
postojalo je jo{ u doba Nemawi}a. O tome kako je dobilo ime
nema pouzdanih podataka, ali po dubrova~kom trgovcu Mihajlu
Lukarevi}u Borince je staro ime. Pretpostavqa se da je naziv postao od ba{tinika, ili pak po borovoj {umi,1 a mo`da
i po borbama koje su vo|ene na ovim prostorima. Bilo kako
bilo, jedno od ovih predawa je najverovatnije ta~no.
Borince spada u pustore~ka sela, a prema turskom popisu iz 1516. godine imalo je status sela. Wegovo stanovni{tvo
bavilo se iskqu~ivo zemqoradwom i sto~arstvom.
Ostaci zidina nekada{wih naseqa Seli{te, Kru{kar
(Gorwe gradine) i Ku}i{te iznad Veli~kove ku}e iz doba su
Nemawi}a, udaqeni od sela 100700 metara. Na to ukazuju
tragovi Ilira na|eni u Borincu (Seli{te).2
Zidine manastira posve}enog Bogorodici (ili ostacima crkve posve}ene Ogwenoj Mariji) nalaze se u sastavu sela
Borinca, uzvodno, udaqeno od krajwih ku}a oko 400 metara.
1 Jovan V. Jovanovi}, Pusta Reka, Leskova~ki zbornik XVII, Narodni muzej, Leskovac, 1977.
2 Dragoqub Trajkovi}, Nemawina Dubo~ica, Beograd, 1961, str. 7.
21
Na vrhu Petrove gore (Sv. Petar) Petrovac nalaze se

ostaci zidina crkve Sv. Petar, ili gradi},3 na trome|i sela
Borinca, Gajtana i Sli{ana.
Naseqavawe srpskog ìvqa na prostorima Puste Reke
usledilo je na osnovu Zakona o naseqavawu u Srbiji, koji je
Narodna skup{tina Srbije donela 3. januara 1880. godine. Tim
zakonom znatnom broju porodica iz pasivnih krajeva data je
mogu}nost da se nasele u novooslobo|enim krajevima Srbije.
U vreme od 1880. do 1882. godine u selo Borince naselili
su se ovi rodovi:
Cvetkovi}i, iz sela Berduja, op{tina Babu{nica;
Petrovi}i, iz sela Gara, op{tina Crna Trava;
Stoji~i}i, iz sela Dobro Poqe, op{tina Crna Trava;
Mom~ilovi} Stanoje, posiwen od Veli~ka Stoji~i}a;
Arizanovi}i, iz Crne Trave;
Petkovi}i, iz Gara, op{tina Crna Trava,
Brankovi}i Miti}i, iz Dobrog Poqa, op{tina Crna
Trava;
Vuka{inovi}i, iz Vu~edelca, op{tina Surdulica;
Mi{i}i, iz Crvene Jabuke, op{tina Babu{nica;
Kitanovi}i, iz Vlasine, op{tina Surdulica;
Miladinovi}i, iz Crne Trave;
Stevanovi}i, iz Crne Trave;
Markovi}i, iz Brestovog Dola, op{tina Babu{nica;
Igwatovi}i, iz Ostatovice, op{tina Babu{nica i
Jankovi}i, iz Brestovog Dola, op{tina Babu{nica.4
Iz pasivnih krajeva u novooslobo|ene predele posle
dono{ewa zakona Narodne skup{tine Srbije naselile su se
u Borince srpske porodice sa podru~ja sada{wih op{tina:
Crne Trave, Babu{nice i Surdulice, u vreme od 1880. do 1882.
godine. Tada su se naselili: \ika, Mladen i Nikola Cvetkovi}, iz sela Berduja; Stoj~a Petrovi}, iz sela Gare; bra}a Nikola, Taka, Zare i Veli~ko Stoji~i} iz sela Dobro Poqe; bra}a \or|e i Stojan iz Crne Trave; Ivanko Petkovi} iz sela Gare; bra}a Mita, Radisav i \oka Brankovi} iz Dobrog Poqa;
3 Mita Raki}, Iz nove Srbije, (Otaybina, kwiga 4, 5 i 6, 18801881).
4 Detaqnije o naseqavawu rodova pisano je na stranama 2030 kwige
Borince, od istog autora, izdate 1999. godine. Me|utim, prilikom {tampe

potkrala se gre{ka na strani 22, umesto "Stanom" ène Alekse Petrovi},
pi{e "Natalija". Porodici Petrovi} dugujem veliko izviwewe.
22
23
Podvu~ena mesta ozna~avaju sela iz kojih su se naselili Borin~ani (razmera sa karte

1:500.000)
Vuka{in \uri} sa sinovima Ivanom, Stoj~om, Slavkom i Doj~inom iz Vu~edelca; Stanko Mi{i} iz Crvene Jabuke; Kitan Kitanovi} iz Vlasine; Krsta Miladinovi} iz Crne Trave;
Jovan Stefanovi} iz Crne Trave; Stojan Duderka iz Crne
Trave; Stamenko Markovi} iz Brestovog Dola; Igwat Igwatovi} iz Ostatovice i Jankovi} Radenko iz Brestovog Dola.5
Svi su oni u novoj sredini sagradili ku}e i ekonomske zgrade,
obnovili poqoprivrednu proizvodwu i sto~arstvo. Zanatlije
su nastavile svoj zanat, a pe~albari odlazili u pe~albu.
Susedi iz Gajtana i nekih sela Gorwe Jablanice novonaseqene seqake iz Borinca i susednih sela zovu [opovima.
[op, u prevodu sa turskog zna~i ustanik. U vreme turske vladavine nad Srbima, seqaci crnotravskog i susednih podru~ja
ustajali su protiv turskog zuluma, silovawa, odvo|ewa mladi}a
u ropstvo, nameta i pqa~ke, zbog toga su ih Turci tako nazvali.
POPIS STANOVNI[TVA
Selo Borince prema popisu iz 1516. godine ulazilo je u
sastav timara i imalo je 23 doma}instva od kojih pet udovi~kih. Pet wegovih stanovnika je bilo neoèweno. Godi{wi
prihod sela iznosio je 2.360 ak~i. Uz selo Borince bio je upisan manastir Pre~ista Bogorodica, koji se mo`da moè povezati sa dana{wim ostacima crkve posve}ene Ogwenoj Mariji. Popis ne daje ta~an broj stanovnika koji su ìveli u
selu Borincu. Me|utim, ako se uzme prosek pet ~lanova po
jednom doma}instvu, u to vreme selo je moglo imati oko 115
stanovnika. Naredni turski popis, iz 1536. godine beleì da
je imalo devet ku}a i ~etiri neoèwena mu{karca, i tako|e
prema na{oj proceni 45 stanovnika.6
Po oslobo|ewu ovih krajeva od Turaka, M. Mari}, izaslanik za upravu leskova~ku (S. R. KNO 486, od 14. marta 1878.
godine u Leskovcu), sa~inio je spisak ~isto arnautskih sela
u nahiji leskova~koj od 53 sela, koja u to vreme nisu u{la u sastav op{tina. Na tom spisku Borince se nalazi na rednom broju
5 Kazivawe Dragutina T. Stoji~i}a, Mili}a K. Vuka{inovi}a i Rajka
S. Igwatovi}a.
6 Dr Olga Zirojevi}, Leskovac i wegova nahija od 1455. do 1683. godine, Leskova~ki zbornik XXIII, Leskovac, 1983, str. 215.
24
16. Kako je pove}avan turski i arnautski zulum postajao sve

nesno{qiviji, tako se vremenom smawivao broj Srba u Borincu.
Me|utim, ova sela, "u kojima nikog nema, osim ako se po
neka arnautska familija u planinama po zbegu nalazi, nisu sastavqena u op{tinama".7
U popisu varo{i i sela Srbije za okrug Topli~ki obavqenom 1878. godine, za Borince je zapisano: "Selo je udaqeno
6 ~asova od okruga, ima 21 poresku glavu".8 U to vreme okrug
je bio u Prokupqu. U ovom popisu za selo Borince nisu dati
podaci o tome koliko je imalo ku}a, pa ni stanovnika.
Od popisa 1516. godine, i jo{ dva popisa u istom veku pa
sve do oslobo|ewa od Turaka, nema podataka o broju stanovnika, ne samo u Borincu ve} i na {irem podru~ju.
Verska pripadnost je usko povezana sa pravnim poloàjem stanovni{tva, o ~emu se u zvani~nim popisima osmanlijske administracije strogo vodilo ra~una. Popisani su posebno hri{}ani, a posebno muslimani. Muslimansko stanovni{tvo je uìvalo znatne olak{ice u da`binama.9
Popis stanovni{tva, objavqen posle devete decenije
XIX veka, pokazuje da je Borince tada imalo 171 stanovnika
(mu{ki 97, ènski 74). Popisane su 24 ku}e i slede}a doma}instva: Stoj~e Petrovi}a, Take Stoji~i}a, Nikole Stoji~i}a, Ivana Vuka{inovi}a, bra}e Stojana i \or|a Arizanovi}a, bra}e Jovana i Riste Miti}a, bra}e \oke Brankovi}a,
bra}e Radenka \iki}a, sinova Nikole Cvetkovi}a (Marko,
Mladen i Stojko), Veli~ka Stoji~i}a, Zareta Stoji~i}a, Kitana Vuka{inovi}a, Jovana Stevanovi}a, Save Markovi}a,
Jovana Markovi}a, Stojana Igwatovi}a, Stojana Jankovi}a,
Save Mi{i}a, Stanka Mi{i}a, Krste Miladinovi}a i Doj~ina Vuka{inovi}a.
Rezultati popisa stanovni{tva 1900. godine objavqeni
su u Statisti~kom pregledu Kraqevine Srbije 1903. godine.
Za selo Borince, u okviru Vrawskog okruga, dati su slede}i
podaci:
ku}e 28 (u odnosu na popis koji je objavqen 1892. godine,
Borince ima ~etiri ku}e vi{e);
7 Vidosava Nikoli} Stojan~evi}, Leskovac i oslobo|eni predeli
Srbije 18771878. godine, Narodni muzej Leskovac, str. 105.
8 Milan \. Mili}evi}, Kraqevina Srbija novi krajevi.
9 Dr Olga Zirojevi}, Leskovac i wegova nahija od 14551683. godine,
Leskova~ki zbornik XXIII, Narodni muzej, Leskovac, 1983, str. 213.
25
stanovnika 222 su pravoslavne vere, od toga 132 mu{kog

i 90 ènskog pola (u odnosu na popis objavqen 1892. godine
ima 51 stanovnika vi{e mu{ka 24, ènskih 17);
ro|eni u Srbiji 214, od toga mu{kih 120, ènskih 90;
ro|eni u drugim dràvama osam, od toga mu{kih {est,
ènskih dva;
godine starosti stanovnika:
015 godina 114, od toga mu{ka 72, ènska 42,
1645 godina 79, od toga mu{ka 34, ènskih 45,
4670 godina 27, od toga mu{kih 15, ènskih 12, i
preko 70 godina dva;
bra~no stawe:
neoèwenih i dece 82;
oèwenih u prvom braku 40 i udovice ~etiri;
pismenih 19;
nepismenih 203, od toga mu{kih 107, ènskih 96;
sa telesnim i du{evnim nedostacima jedna èna;
zanimawe stanovnika:
zemqoradnika 152, od toga mu{ka 74, ènskih 78, i drugih zanimawa devet, od toga mu{kih pet, ènska ~etiri.
U popisu stanovni{tva Kraqevine Srbije iz 1910. godine (objavqen 1911) za Borince su upisani slede}i podaci:
39 ku}a i 39 doma}instava, u odnosu na prethodni popis
vi{e je 11 ku}a;
stanovnika 302, od toga mu{kih 168, ènskih 134, u odnosu na prethodni popis vi{e je mu{kih za 36, a ènskih za 44.
Ostali podaci iz ovog popisa nisu poznati.
Po popisu od 31. januara 1921. za selo Borince su objavqeni slede}i podaci:
42 ku}e;
stanovnika 296, od toga mu{kih 157, ènskih 139;
pravoslavne vere 296.
U odnosu na popis stanovni{tva iz 1910. godine vi{e je
ku}a za tri, a stanovnika mawe za {est (mu{ki jedan, ènskih
pet).10
Kod nadle`nih slu`bi Statisti~kog zavoda Srbije i
Arhiva Srbije nema podataka da je Kraqevina Jugoslavija od
31. marta 1931. do 31. marta 1941. godine vr{ila popis stanovni{tva.
10 Statisti~ki popis stanovni{tva Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca od 31. januara 1921. godine.
26
Me|utim, prema izvr{enoj rekonstrukciji11 pre Aprilskog rata 1941. godine i kapitulacije Jugoslavije, u Borincu
je stawe moglo biti slede}e:
ku}a 71;
stanovnika 483, od toga mu{ka 252, ènskih 231;
pravoslavne vere 483.
U odnosu na popis iz 1921. godine, prema ovoj proceni u
Borincu je bilo vi{e 39 ku}a i 187 stanovnika (mu{kih 95 i
92 ènska).
Popis stanovni{tva u Borincu je vr{en od 1948. do
1991. godine, i wihove rezultate dajemo hronolo{ki.
1948. godina
Popisano je 69 ku}a, 419 stanovnika od toga 203 mu{ka,
ènskih 216.
U odnosu na broj stanovnika iz maja 1945, po ovom popisu
selo ima dve ku}e mawe, 21 stanovnika vi{e, od toga mu{kih
vi{e 23, a mawe dva ènska.
U selu Borincu razdelile su se zadruge: sinovi Jovana
Markovi}a Du{an, Nikola i Dragoqub; sinovi Nikole Petrovi}a Stanislav, Vladimir i Dragoqub. Deoba je usledila
zbog narastawa broja ~lanova porodice i sku~enosti stambenog prostora.12
1953. godina
Popisano je 418 stanovnika, od toga mu{kih 200, ènskih 218. U odnosu na popis iz 1948. godine zabeleèn je jedan
stanovnik mawe (tri mu{ka vi{e, dva ènska mawe).
1961. godina
Popisano je 330 stanovnika, od toga (mu{ka 133, ènskih 197). U odnosu na 1953. godinu mawe je popisano 88 (mu{kih 67, ènskih 21).
1971. godina
Popisano je 240 stanovnika, od toga mu{kih 106, ènska
134. U odnosu na 1961. godinu bio je to veliki pad mawe za
90 stanovnika od toga mu{kih mawe 27, a ènskih 63.
1981. godina
Popisano 119 stanovnika, od toga mu{ki 51, ènskih
68. U odnosu na 1971. godinu nastavqeno je opadawe broja stanovnika ~ak za 121, mu{kih 55, ènskih 66.
11 Kazivawe Koste \iki}a, Sefronija Spasi}a i Rajka Igwatovi}a.
12 Kazivawe Stanimira R. Stoji~i}a i Tomislava D. Miti}a.
27
1991. godina
Popisano je 87 stanovnika, od toga mu{kih 39, ènskih
48. U odnosu na 1981. godinu mawe 32 (mu{kih 12, ènskih 21).13
U 2000. godini, popis nije vr{en, ali prema kazivawu
me{tana u Borincu ima 46 stanovnika, od toga mu{kih 20, ènskih 26, i 24 ku}e u kojima ìve samo po jedan ili dva ~lana
porodice. Radi se o stara~kim doma}instvima. To su: Stoji~i}
Du{ana Vlastimir (on i èna zajedno imaju 144 godine); Stoji~i} Nikole Blagoje (sa ènom 150 godina); Miti} Dragutina
Stani{a (sa ènom 136 godina); Miti} Riste (Kriste) Borisav (sa ènom 145 godina); Stoji~i} Radojla Radisav (sa ènom 143 godine); Vuka{inovi} Lazara Stojan (sa ènom 150
godina); \iki} \or|a Miodrag (sa ènom 135 godina); Vuka{inovi} Pavla Velimir (sa ènom 145 godina); Arizanovi}
Trifuna Stanoje (sa ènom 140 godina); Markovi} Dragoquba
Novko (sa ènom 140 godina); Markovi} Dragoquba Bina (68
godina); Nikoli} Alekse Du{an (80 godina), Markovi} Miloja
Grade (sa ènom 140 godina); Jankovi} Gmitra Slobodan (sa
ènom 145 godina); Krsti} Milutina Milovan (sa ~etiri
~lana koji ukupno imaju 110 godina); Stoji~i} Mladena Predrag (sa ènom 140 godina); Petrovi} Alekse Najdan (sa ènom 135 godina).
U doma}instvu su ostale same: Petrovi} Ratka Nada (65
godina); Spasi} @ike Zorica (45 godina); Stoji~i} Dobrosava
Miroslavka (76 godina); Arizanovi} Petra Savka (70 godina); Markovi} Vera (72 godine), \iki} Javorka i wena sestra Dostana (imaju zajedno 130 godina) i Stoji~i} Trajka
Javorka (73 godine).
Od mla|ih u selu Borincu ìve: Petrovi} Najdana Dragan (sa ènom 75 godina i sinom od 10 godina) i Krsti} Milovan sa sinom od tri godine. Prose~na starost za 46 stanovnika je 62,2 godine.14
Osnovni zadatak svakog popisa je da prvenstveno obezbedi podatke o ukupnom broju stanovnika, o polnoj i drugim stru13 Savezni zavod za statistiku, Popis stanovni{tva i doma}instava
Jugoslavije za 1991. godinu, kwiga 9.
14 Kazivawe Stanimira R. Stoji~i}a i Tomislava D. Miti}a. Autor
je na osnovu podataka koje su oni dali i svojim istraìvawem do{ao do
navedenih podataka koji ukazuju na period naglog porasta broja doma}instava i stanovnika, s jedne, i tako|e naglog opadawa broja ìteqa. Ovi podaci ilustrovani su i zbirom godina u doma}instvu navedenim u zagradi.
28
kturama (socijalnoj i etni~koj) na odre|enoj teritoriji, prirodnom natalitetu i mortalitetu, kao i da pruì pore|ewe
novih podataka sa onima iz ranijih popisa.
Me|utim, statisti~ki podaci koje smo izneli ukazuju
da je Borince, u odre|enim vremenskim periodima u pogledu
broja ku}a i stanovnika bilo u opadawu i skoro nestajawu.
Turska vojska prokrstarila je Srbijom 1454, pusto{ila sela,
palila i ubijala, a preìvele odvodila u ropstvo.15 Mnoge
cele srpske porodice su izginule ili su izbegle iz Srbije pod
vo|stvom Arsenija ârnojevi}a 1690. godine.
Potpuno oslobo|ewe Puste Reke i povla~ewe Arnauta
preko Petrove gore prema Kosovu do{lo je tek 25. januara
1879. godine, posle krvave borbe kod Sli{ana (Sli{anski rid,
granica izme|u Sli{ana i Borinca). Sa beguncima Arnautima su po{le i wihove ène i deca sa pokretnim stvarima.16
Tako je Borince u pogledu broja ku}a i stanovnika, skoro nestalo ostalo pusto i popaqeno.17
Zakon o naseqavawu u Srbiji, koji je Narodna skup{tina Srbije donela 3. januara 1880. godine, dao je mogu}nost
znatnom broju porodica iz pasivnih krajeva, sa podru~ja sada{wih op{tina Crne Trave, Babu{nice i Surdulice da se
nasele u novooslobo|enim krajevima Srbije. U selu Borincu
naseqavawe srpskog ìvqa intenzivno je vr{eno od 1880. do
1882. godine. Od te godine, u selu postepeno se pove}avao broj
stanovnika, sve do 1945. godine, kako je to ve} popisima stanovni{tva prikazano. Iseqavawem radi zaposlewa, {kolovawa, zdravstvene za{tite, posle Drugog svetskog rata, u Borincu ostaju samo stara~ka doma}instva.
15 Sergije Dimitrijevi}, Borba sa Turcima pod Skobaqi}em, Istorija i predawe br. 3, str. 9, 10, 29 i 30.
16 Feliks Kanic, Srbija, zemqa i stanovni{tvo, str. 331.
17Mita Raki}, Iz Nove Srbije, Otaybina, kwiga 4, 5 i 6, 18801881.
29
U BORBI ZA SLOBODU
Prema zapisu dubrova~kog trgovca Mihajla Lukarevi}a,
wegov du`nik Prijezda Romanovi} bio je iz sela Borojevca
(prva polovina 15. veka). Verovatno se radi o selu Borincu.1
U narodnoj pesmi opevan je vojvoda Prijezda i wegova juna~ka
pogibija u odbrani Stala}a od Turaka 1413. godine. Potvrdu
ove pretpostavke nalazimo u turskom popisu (defter) iz 1516.
godine u kome se na podru~ju Puste Reke ne pomiwe selo Borojevci, ve} samo selo Borince. Pretpostavka da je Prijezda
Romanovi} iz sela Borinca ukazuje na to da su qudi iz podradanskih naseqa sme{tenih izme|u potoka i reka sa leve
i desne strane Puste Reke bili vazda slobodari i branioci
svoga naroda.
Ne zna se ko je Pustoj Reci nadenuo ime, ali ona nije pusta niti velika, veliki su samo qudi koji su vekovima u woj
ìveli i borili se protiv tu|ina, za opstanak Srpstva, pravoslavqa, slobodu i sopstvenu sigurnost. To su dokazivali
svojom hrabro{}u odupiru}i se turskom nadirawu, posebno u
srpsko-turskom ratu 1877/78/79, u balkanskim, Prvom i Drugom
svetskom ratu. Ako se pridev pusta odnosi samo na reku, to
bi se moglo prihvatiti, jer kad nabuja zna da poplavi poqa i
odnese letinu, pa ~ak i qudske ìvote.
Turska vojska predvo|ena li~no sultanom Mehmedom
prokrstarila je Srbijom (1454), ru{ila, pqa~kala i pusto{ila sela, palila i ubijala, a mlade mu{karce odvodila u
ropstvo. Srpski narod pruìo je otpor turskom zulumu, znaju}i da je u pitawu wegov opstanak, da nad wegovim glavama
visi ma~ i preti opasnost od istrebqewa. Stav srpskog ìvqa
ogleda se u poruci osvaja~u:
1 Prof. dr Milutin \or|evi}, Pusta Reka qudi, godine, ìvot,
Ni{, 1993, str. 85.
30
"Pre nego {to }emo dati svoje ène, na{u decu, da ih

pred na{im o~ima odvode me|u pogane, volimo izgubiti na{e
glave i s wim se boriti".2
Ostaci zidina na mestu zvanom Seli{te, potvr|uju da je
tu bilo selo koje su Turci, pored drugih, spalili i opqa~kali. Jedan broj stanovnika Turci su poklali ili zarobili, a
drugi su najverovatnije uspeli da izbegnu propast sklawaju}i se dubqe u {ume Petrove gore i Radana, ili beè}i u druge krajeve Srbije.3
Turska je svom snagom nastojala da ponovo naseli napu{tena sela (mnoge srpske porodice su izginule ili izbegle pod
vo|stvom Arsenija ârnojevi}a 1690. godine). Da bi zadràli
stanovni{tvo u selima, Turci su se sluìli lukavstvom daju}i mu zna~ajne poreske olak{ice, ili su na imawa Srba koji
se nisu vratili dovodili nove stanovnike nomade Arbanase
(Arnaute).
U danima najteèg isku{ewa ono malo Srba {to je ostalo nije se odreklo svojih verskih obi~aja: o Uskrsu, Duhovima i Boì}u popeo bi se sve{tenik na najvi{i vrh Petrove
gore, mahnuo odande krstom na ~etiri strane sveta uzviknuv{i: "Neka je svako novoro|en~e kr{teno, svaki par ven~an,
svaki grob osve}en".4 Tako se narod pod turskom vla{}u vekovima borio za o~uvawe Srpstva i pravoslavne vere.
Ratoborni Arnauti su 1878. godine u Pustoj Reci pruàli èstok otpor srpskom nadirawu. Oni su 18. i 19. decembra
1877. izba~eni iz Bojnika, Kacaba}a i Pridvorice, ali wihovo povla~ewe preko Petrove gore prema planini \ak do{lo
je tek 25. januara 1879. godine posle krvave borbe kod Sli{ana
(Sli{anski rid, granica izme|u Sli{ana i Borinca). Sa Arnautima koji su beàli po{le su i wihove porodice ène
i deca sa poku}anstvom.5
\ika, Mladen i Nikola Cvetkovi}, Ivan, Stoj~a, Slavko i Doj~in Vuka{inovi}, Nikola, Taka, Zare i Veli~ko Stoji~i}, Ivanko Petkovi}, \or|e Arizanovi}, Mita, Radisav
i \oka Brankovi}, Stoj~a Petrovi}, Stamenko Markovi} i
2 Sergije Dimitrijevi}, Borba s Turcima pod Skobaqi}em, Istorija
i predawe br. 3, str. 9, 10, 29 i 30.

3 Kazivawe Koste Vuka{inovi}a Kosta}ije.
31
Radenko Jankovi}, bili su dobrovoqci u I i II ratu sa Turcima

kod [umatovca, Vrawa i Grdelice. Tako|e, ratovali su i sa
Arnautima u Pustoj Reci 1878. i 25. januara 1879. godine izme|u sela Borinca i Sli{ana. Zatekli su Borince potpuno
napu{teno i pusto, popaqeno. Uo~iv{i plodna poqa, prostrane livade, {ume i pa{wake, izvore izda{ne vodom za pi}e,
reku i potoke za napajawe stoke, odlu~ili su da se iz pasivnih
planinsko-brdskih krajeva tu dosele.6
U ratu sa Turcima na Prepolcu i drugim mestima raweni
su: Sava Markovi}, Stojan Jankovi}, Novko Stoji~i} i Mijalko Stoji~i}. U Drugom balkanskom ratu 1913. godine kod Jedrena raweni su Blagoje L. Nikoli}, Milutin L. Nikoli} i
Stojan Z. Stoji~i} Stojica.7
Po izbijawu Prvog svetskog rata iz Borinca su mobilisana 42 vojnika i rezervista. Bilo je slu~ajeva da iz jedne
ku}e u rat po|u otac i sin, dva brata, tri brata, ~etiri brata,
{estoro bra}e. Ina~e, od 1912. do 1918. godine u ratovima su
u~estvovala 43 ratnika, od kojih 16 u proboju Solunskog fronta.
U Topli~om ustanku 1917. godine iz Borinca je u~estvovalo 27 ustanika, od kojih 16 mladi}a od 16 do 18 godina starosti, koji su se borili u svim borbama protiv Bugara u Pustoj
Reci (Bojniku i drugim mestima) i Jablanici. Ustanike je vodio potporu~nik Stojan Zara Stoji~i} Stojica, komandir voda, nosilac Kara|or|eve zvezde sa ma~evima.
Od 1914. do 1918. godine zarobqen je i interniran u austrougarske i bugarske logore i zatvore 21 Borin~anin. Na
frontu je poginulo 15 ratnika. Bugari su streqali tri, u logorima su umrla dva, od batina od strane Bugara umrla dva,
raweno sedam. Odlikovano je 39 ratnika.8 Borin~ani su od
Bugara pretrpeli ogromnu {tetu: izgorelo je 15 ku}a i 15 ekonomskih zgrada ~ija vrednost iznosi 1,080.000 dinara.
U Aprilskom ratu iz Borinca je u~estvovalo 60 aktivnih i mobilisanih vojnika, od kojih je na Stracinu poginuo
rezervista Velimir M. Nikoli}; zarobqeno je {est (tri voj6 Kazivawe Blagoja L. Nikoli}a (o tome mu je pri~ao otac Lazar).
7 Kazivawe Blagoja L. Nikoli}a.
8 Imena poginulih, umrlih, rawenih i odlikovanih navedena su u
prvoj kwizi Borince, 1999, str. 8184.
32
nika, jedan aktivni i dva rezervna oficira), koji su zato~eni u vojnim zarobqeni~kim logorima u Nema~koj.9
Na poziv Komunisti~ke partije
Jugoslavije 1941. godine odazvalo se i
u~estvovalo u Narodnooslobodila~kom ratu aktivno sa oru`jem 67 Borin~ana (jedan solunski ratnik, 15 omladinaca, dve omladinke od 16 do 19 godina
starosti), dok su 83 aktivno i organizovano radili za Narodnooslobodila~ki pokret ({est ratnika iz ratova
19121918. godine, 10 u~esnika Topli~kog ustanka i 25 omladinaca i omladinki od 15 do 19 godina starosti). ^lanoVelimir Marka
va SKOJ-a bilo je 53, a 59 ~lanova KPJ.
Nikoli}
U NOO-u 23, u Odboru fonda 15, u Odboru fronta 7, u AF@-u 13, u Odboru USAOJ-a 15. Tako su se svrstali u front borbe za slobodu. U~esnike u NOR-u vodio je
istaknuti borac i rukovodilac Kosta \iki}, komandir voda,
sekretar }elije KPJ, predsednik NOO-a, ~lan Sreskog komiteta KPJ Sreza pustore~kog, kasnije komesar ~ete i pomo}nik
komesara bataqona. U NOR-u je poginulo devet, raweno sedam
(pet su ratni vojni invalidi) dve ène su kontuzovane od aviobombe i dve umrle od tu~e od Bugara.10 Za ste~ene zasluge u
NOP-u tri su nosioci "Partizanske spomenice 1941", sedam
pismenih spomenica 1941, odlikovano je 68. Septembra 1944.
godine u selu je formiran pionirski odred od 30 pionira,
koji su se zavetovali da }e pomagati NO odboru i omladini.
"Kad u borbu idu odrasli qudi, vojska koju je dràva stvarala, onda je to du`nost prema svojoj domovini, onda je to
dug svakog gra|anina i rodoquba. Ali kad bez mobilizacije,
dobrovoqno, pioniri od 12, de~aci od 15 godina idu u borbu,
znaju}i da }e u woj poginuti, onda je to vi{e nego dug prema
domovini, onda je to nat~ove~anski heroizam mladih qudi
koji `rtvuju sebe iako zapravo jo{ nisu ni stupili u ìvot, da bi budu}a pokoqewa bila sre}na".11
9 Isto, str. 143.
10 Isto, str. 283.
11 Josip Broz Tito, Prvi kongres Antifa{isti~ke omladine Sr-
bije, Beograd, novembar 1944, str. 5.
33
NOO sa dru{tveno-politi~kim organizacijama organizovao

je 22. avgusta 1944. ve}i skup za gra|ane, borce i rawenike. Na skupu
je govorio Bo{ko Krsti}, predsednik Okru`nog NO odbora za Leskovac, koji je izme|u ostalog, rekao: "Za Pustu Reku, Jablanicu,
Pore~je, Crnu Travu i druge slobdarske teritorije na jugu Srbije
nastali su dani potpune slobode.
Jedinice 24. srpske divizije oslobodile su Lebane i sada u sadejstvu
sa ostalim divizijama (21, 22, 23.
i dr.) kre}u na Leskovac, ProkupBo{ko Krsti}
qe, Ni{ i daqe u osvajawu gradova.
Idu u susret Crvenoj armiji koja se nalazi na domaku na{e
granice, u Rumuniji, u Bugarskoj. Sada je zadatak svih onih
koji ìve i rade na selu da organizovano ubrzaju sakupqawe
letine za prehranu stanovni{tva i boraca, pripreme za
jesewu setvu, zimnicu, ogrev i sve drugo {to je neophodno za
predstoje}u zimu".
Tada su mnoge majke izrazile zabrinutost za svoje sinove
borce u jedinicama NOVJ koje su vodile bitke za oslobo|ewe na{e zemqe. U tim trenucima ~ule su se i re~i majki i
èna: "Neka, neka, samo da nam se ìvi vrate sinovi, muèvi
svojoj porodici roditeqima, èni i deci". Tad odjeknu pesma
omladine, koju povede Radmila Petrovi} Rada, predsednik
USAOJ-a sela Borinca:
"Ajde mladi kolo da igramo,
O slobodi pesme da pevamo.
Kolo kre}e na Radan planinu,
Partizana lepu postojbinu.
Kolo staje ispred NOP odreda,
Milun \iki}, tu raport da preda.
Komandantu on raport predaje,
I zavete on bora~ke daje.
Za mnom idu svi mladi iz sela,
Niko nije namr{tena ~ela.
Kre}e odred sa Radan-planine,
34
Gledati ga moè{ od miline.

U odredu su mladi odabrani,
Svom narodu do kraja odani.
Zakle{e se svi za borbu qutu,
Da se stane fa{izmu na putu.
Partizanske te na{e brigade,
Okupqaju i stare i mlade.
Me|u wima devojaka ima,
[to su ravne najboqim momcima.
Svi se oni bore za slobodu,
Za slobodu svojemu narodu".
Mladi, prihvati{e pesmu i nastavi{e naizmeni~no da
pevaju:
"Ustaj, seqo, ustaj, rode,
u narodni front slobode.
Tvoja zemqa sad robuje,
hajd u {umu drugovima.
Nema boja ni megdana,
bez juna~kih partizana.
Partizanska vojska fina,
ne àl, majko, svoga sina.
Svoga sina ti ne àli,
ve} u borbu wega {aqi".
*
"Na Radanu bor zeleni,
do|i, Tito, o jeseni.
Pa da vidi{ ~ete tvoje,
po {umama kako stoje.
Svaki drugi {arac nosi,
i fa{iste quto kosi".
*
"Sa istoka jarko sunce sinu,
krenu ~eta za Radan-planinu.
35
Pred ~etom crveni se barjak vije,

ide ~eta fa{iste da bije".
*
"Oj Radane, i te tvoje grane,
sa~uvaj nam mlade partizane.
Koliko je u gorici grana,
toliko je mladih partizana.
Koliko je na Radanu lista,
Jo{ je vi{e mladih komunista."
*
"Partizan sam tim se di~im,
To ne moè biti svak.
Umrijeti za slobodu,
Moè samo div junak".
*
"Omladino sa svih strana,
zovemo te bliè k nama.
Tu te ~eka pesma nova,
rad, drugarstvo i sloboda".
Mnogi prisutni pesmom se pridruì{e mladima, pa tako skup poprimi op{te raspoloèwe.12
Pusta Reka dan slobode obeleìla je velikim mitingom
24. avgusta 1944. godine u Dowem Kowuvcu. Miting je bio posve}en povratku boraca Tre}e srpske brigade, u ~ijem sastavu
su bili borci Prve ju`nomoravske brigade (formirana u
selu Obra`di) koja je decembra 1943. godine preko [umadije pre{la Drinu i oti{la u Bosnu. Na mitingu su govorili:
Ko~a Popovi}, komandant Glavnog {taba za Srbiju i Bo{ko
Krsti}, predsednik Okru`nog NOO za Leskovac.13 Mnogi
u~esnici mitinga, me|u kojima su bili i aktivisti dru{tveno-politi~kih organizacija i vlasti iz Borinca,14 i danas
12 Kazivawe Sefronija Spasi}a.
13 Hranislav Raki}, Hronologija Puste Reke i Jablanice 19411945,
Leskovac, str. 258.

36
se se}aju tog sve~anog trenutka. Nezaboravan je bio i susret

majki sa svojim najdraìma. Takav je bio susret majke Dragiwe
i sestara Milice i Savke sa sinom i bratom Milunom \iki}em Labudom, iz Borinca. Hrabar i odvaàn borac Jablani~kog i Prvog Ju`nomoravskog NOP odreda Prvog udarnog bataqona, koji je 10. oktobra 1943. u selu Obra`di stao u
stroj Prve ju`nomoravske brigade, vratio se iz Bosne u svoj
rodni kraj. Majka se prva obratila svom sinu prvencu: "Sine
moj, jesi li se majci ìv vratio". Sin je majci poqubio ruku,
a mla|e sestre wemu. Majka je sina zagrlila i dugo, bez re~i,
na grudima zadràla. Oboje su zagrqeni }utali. Bio je to
najtopliji zagrqaj majke i sina. Ipak, radost majke, sina i
sestara za tren je prekinuta. Majka ne bi bila majka da i u
tim trenucima nije na glas izrazila svoju tugu za izgubqenom
}erkom Dobrunkom, borcem êtvrte srpske brigade, sekretarom aktiva SKOJ-a u ~eti, koja je 12. aprila 1944. godine,
u selu Lomnici kod Kru{evca, u borbi sa Nemcima, juri{aju}i juna~ki poginula.15 Tada je Milun od svoje majke ~uo vest
o smrti sestre Dobre, na koju je bio ponosan zbog wene hrabrosti i juna{tva. Ona ga je na Jastrepcu 1943. ispratila kad
je sa Prvom ju`nomoravskom brigadom krenuo za Bosnu.16
Stanovnici naseqa ispod Petrove gore i Radan-planine i du` sliva Puste Reke (op{tina Bojnik) cenili su i
qubili svoju rodnu grudu, borili se za svoj li~ni integritet
i identitet, slobodu i nezavisnost svoje domovine. Borin~ani
su bili inspirisani i motivisani borbom svojih predaka
dedova i o~eva, u oslobodila~kim ratovima Srbije, posebno
u ratovima 19121918. godine. U bitkama na Ceru, Kolubari i
u drugim znamenitim bitkama protiv Austrougarske vojske,
istakao se Stojan Zara Stoji~i} Stojica iz Borinca svojom
hrabro{}u, odva`no{}u i juna{tvom. Od Vrhovne komande
Srpske vojske odlikovan je zlatnom vojni~kom Kara|or|evom
zvezdom sa ma~evima.17
U borbama koje su vo|ene protiv nema~kog i bugarskog
okupatora i wihovih saradnika u Pustoj Reci na Zmijinom
kamenu, Obra`di, Radanu, za oslobo|ewe Srbije do Sremskog
fronta i austrijske granice, posebno se istakao svojom hrab15 Kazivawe Veli{e Mili}a iz Beograda.
16 Kazivawe Miluna \iki}a iz Beograda.
17 Svetozar Stoji~i}, Borince, Leskovac, 1999, str. 6872.
37
ro{}u Milun Stevana \iki} Labud, nosilac "Partizanske

spomenice 1941. godine".
Borin~ani su bili hrabri i onda kada su bugarski fa{isti 17. januara i 17. februara 1943. godine i staro i mlado,
mu{ko i ènsko izvodili na streqawe. Hrabro su se dràli
i oni seqaci koji su od Bugara uhap{eni, bili u zatvoru u
Leskovcu i Ni{u. Ni onda, kada su bili izloèni najteìm
mukama, me|u wima nije bilo potkaziva~a ili izdajstva saradnika NOP-a i boraca koji su skriveni, negovani i le~eni u
Borincu.
Ta hrabrost ispoqena je zbog qubavi prema svom rodu,
~oveku, ìvotu, za stvarawe boqe i sre}nije budu}nosti. Oni
su se sa visokom patriotskom sve{}u i ~vrstom verom u pobedu
borili i `rtvovali, duboko veruju}i da }e se tako najboqe
oduìti svom narodu i budu}im pokoqewima.
Borci iz Borinca, u operacijama na jugu Srbije Puste
Reke, Jablanice i u borbama kroz Srbiju, u Bosni, na Sremskom
frontu, u Hrvatskoj do austrijske granice i u akcijama za kona~no oslobo|ewe, pronosili su slavu svoga kraja. Zbog izuzetne hrabrosti, odva`nosti i snala`qivosti, mnogi su imali veoma odgovorne vojne i politi~ke poloàje u jedinicama
NOVJ. Oni su na delu dokazali kako se voli i brani sloboda naroda Srbije i Jugoslavije.
Borin~ani su bili spremni da u svim ratnim situacijama, od daleke i te{ke ratne 1917. godine kada su pruàli
pomo} ustanicima Topli~kog ustanka iz drugih sredina i sela
Obra`de i Majkovca, koji su od Bugara zato~eni u Borincu,
pa do Narodnooslobodila~kog rata kada su borce iz drugih
sela do~ekivali i primali sve putnike dobronamernike,
da im pruè na raspolagawe sve {to imaju da bi im boravak
kod wih bio prijatan i ugodan. Takvi su bili od svog naseqavawa i takvi su ostali do dana{weg dana.
Dan pobede 15. maj 1945. godine, kada su nema~ke fa{isti~ke jedinice kona~no poloìle oru`je, Borin~ani su do~ekali sa ponosom jer je rat zavr{en i u wemu pobe|en fa{izam,
a oni su u{li u novi ìvot, u novoj slobodnoj Jugoslaviji.
Dan pobede obeleèn je sve~ano. Program su izveli u~enici
osnovne {kole u Borincu.
U slobodi, nastavqena je borba, ali stvarala~ka, na izgradwi ~oveka novog kova, svesnog graditeqa slobodne i neza38
visne DFJ. Konsolidovani su i ja~ani NOO-i organi narodne vlasti, dru{tveno-politi~ke, dru{tvene organizacije
i udruèwa gra|ana za uspe{no vo|ewe akcija u obnovi i
izgradwi ratom poru{ene zemqe na osnovama socijalisti~kog
ure|ewa, obaveza i prava na slobodu kretawa, stanovawa, rad,
obrazovawe, nauku, kulturu, sport, veroispovest, ose}awa i
izraàvawa politi~kog opredeqewa, li~nu i imovinsku sigurnost.
BRATSTVO I JEDINSTVO
Radni~ki pokret u Srbiji bio je u za~etku, kao uostalom
i sama industrija, naro~ito u prvoj polovini XIX veka. Radnici su radili u te{kim uslovima ugwetavani u to vreme
prete`no od kapitalista iz Austrougarske i Turske. Bili su
izloèni potpunoj eksploataciji i li{eni osnovnih qudskih prava i demokratskih sloboda. Socijalisti~ki pokret se
u Srbiji po~eo javqati 70-tih godina zahvaquju}i idejnim
pokreta~ima, obi~no najnaprednijim intelektualcima. U pokret se okupqa prvo najnaprednija inteligencija koja u svoje
delovawe ukqu~uje napredne radnike, pre svega one koji su se
rade}i u inostranstvu upoznali sa socijalisti~kim idejama.
Krajem XIX i po~etkom XX veka socijalisti~ke ideje se sa
ja~awem kapitalisti~kih odnosa sna`no {ire i dolazi do
me|usobne saradwe proletarijata u zemqama ~itavog sveta.
Srbija, u to vreme slobodna i nezavisna dràva nije
dozvoqavala povezivawe radnika i wihovu solidarnost u
borbi za ideje za slobodu, po{tovawe radnog vremena a kamoli
upravqawe i raspolagawe sredstvima rada i proizvodwe. Zbog
toga je borba bila usmerena samo protiv sopstvene buròazije i inostranih kapitalisti~kih uticaja. Pokret u Srbiji
imao je klasni karakter i bio je najbliì naprednoj marksisti~koj ideologiji.
Veliki uticaj Oktobarske revolucije 1917, vrlo te{ke
ekonomske prilike nastale posle ratova po~etkom XX veka
uslovili su da se od 1918. godine, u tek stvorenoj Jugoslaviji
u kojoj je do{lo do ubrzane industrijalizacije jave revolucionarne partije, masovne demonstracije i pobune, kao {to
je pobuna mornara u Boki Kotorskoj. Buròazija, da bi o~uvala
39
svoje interese, ujediwewe jugoslovenskih zemaqa u jednu dràvu Jugoslaviju, smatrala je kao najboqe re{ewe.
Na Petom kongresu Komunisti~ke partije Jugoslavije
ujediwewe je pozdravqeno, jer se nije radilo samo o stvarawu
nove dràve. Do ujediwewa Slovena je moralo do}i. To je
ina~e bila ideja najnaprednijih qudi, ali se javila i bojazan
"da se jedno nacionalno ugwetavawe ne zameni drugim, da se
socijalno izrabqivawe radnika pod Austrougarskom ne zameni jo{ grubqim izrabqivawem od mlade nezaja`qive buròazije u novostvorenoj dràvi".
Te`wa naprednih slojeva bila je stvarawe nacionalne
ravnopravnosti, prava na rad i slobodu qudi. Buròazija je,
me|utim, radila na tome da radne mase u novoj dràvi budu
prepu{tene na milost i nemilost kapitalisti~kog izrabqivawa poput onog u ostalim zemqama sa kapitalisti~kim sistemom.
U toku Narodnooslobodila~kog rata i socijalisti~ke
revolucije u Jugoslaviji ideja bratstva i jedinstva predstavqa
ne samo parolu ve} i revolucionarni politi~ki program.
Otuda je "bratstvo i jedinstvo" bilo ne samo politi~ki i idejni program Komunisti~ke partije ve} kasnije i regulisano
odredbama Ustava Jugoslavije u posleratnim godinama (naro~ito Ustavima iz 1963. i 1974. godine).
Bratstvo je podrazumevalo isticawe etni~ke i politi~ke sli~nosti ujediwenih naroda (nacija i narodnosti)
Jugoslavije i suzbijawe politi~kih sukoba i konflikata me|u
wima. Ova ideja je predstavqala jednu od polaznih osnova
programa revolucionarnih snaga u toku Narodnooslobodila~kog rata i bila podloga za re{avawe nacionalnog pitawa i nacionalnih odnosa u Jugoslaviji, tada i docnije. U woj
je trajno izraèna solidarnost i bliskost naroda koji time
odbacuju netolerantnost i rivalitet, mr`wu i nedozrelost
nasle|enu iz pro{losti.
Humanisti~ki i socijalni elementi ideje bratstva dobijaju poseban zna~aj u procesu razvijawa socijalisti~kog samoupravnog dru{tva koje ujedno za svoje odnose progla{ava
mogu}nost i potrebu solidarnosti. Bratstvo daje odgovaraju}u ~vrstinu ideji solidarnosti koja se ne moè svesti samo
na svest o postojawu zajedni~kih interesa.
Bratstvo i jedinstvo je jedna od najva`nijih programskih i akcionih tekovina NOR-a i socijalisti~ke revoluci40
je u Jugoslaviji 19411945. godine, formulisana na osnovu

nacionalnog programa Komunisti~ke partije Jugoslavije.
Nacionalna i verska netrpeqivost, koju su me|u jugoslovenskim narodima razvijali razni osvaja~i i doma}i vlastodr{ci, i nere{eno nacionalno pitawe posle stvarawa dràvne zajednice 1918. godine, bili su jedan od va`nih faktora u agresivnim planovima sila osovine prema Jugoslaviji,
posebno u te`wi da u~vrsti svoj okupacioni poredak posle
Aprilskog rata 1941. godine.
Razo~arewe i nezadovoqstvo nacionalno potla~enog
naroda u Kraqevini Jugoslaviji ozbiqno je oslabilo ideju
jedinstva i zajedni~kog dràvnog ìvota jugoslovenskih naroda. Na toj osnovi su ponikle, pa i ja~ale, razne separatisti~ke proosovinske grupacije u krilu nacionalnih buròazija. Koriste}i se tim grupama, a i iz drugih ra~una, okupator je raskomadao Jugoslaviju pridobijaju}i i podràvaju}i
razne kolaboracionisti~ke dràvne tvorevine i reìme.
Preko kvislinga okupatori su vodili smi{qenu politiku
raspirivawa nacionalne mr`we, pa i me|usobnog istrebqewa
jugoslovenskih naroda, posebno na tlu profa{isti~ke Nezavisne Dràve Hrvatske.
Raspirivawe nacionalne mr`we i politika fizi~kog
uni{tavawa srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, s druge strane dovodili su srpske mase koje su prihvatile poziv Komunisti~ke partije na oruàni ustanak, da
padnu pod uticaj srpske buròazije koja je nastojala da oslobodila~ku borbu skrene na put bratoubila~kog rata. KPJ
nije priznavala razbijawe Jugoslavije i pozvala je sve jugoslovenske narode u oslobodila~ku borbu protiv zajedni~kog
neprijateqa okupatora i kolaboracionista, otvaraju}i narodu perspektivu obnove dràvne zajednice na novim federativno-demokratskim osnovama. Takva koncepcija KPJ bila
je izraèna u stvarnom uspostavqawu bratstva i jedinstva
svih naroda i narodnosti u Jugoslaviji. Upravo zato je ostvarivawe bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda u oruànoj
borbi protiv okupatora i wegovih saradnika bilo temeq za
nacionalno oslobo|ewe i revolucionarni preobraàj, jedan
od osnovnih zadataka politi~ke aktivnosti u toku rata i
sastavni deo svakodnevne aktivnosti NOP-a.
41
Osnova ostvarenog bratstva i jedinstva Jugoslavije bile

su odluke II zasedawa AVNOJ-a o federativnom ure|ewu zemqe.18
Po oslobo|ewu zemqe Borin~ani su shvatili da je bratstvo i jedinstvo najve}a tekovina za koju su se borili u ~etvorogodi{wem Narodnooslobodila~kom ratu i socijalisti~koj
revoluciji. Zato su bili jedinstveni, uporni, budni i beskompromisni u obezbe|ivawu pravnog poretka dràve, obnove
i izgradwe FNRJ na principima socijalisti~kog samoupravnog dru{tva. Pri tom su onemogu}avali klasnog neprijateqa
u vra}awu na staro i ometawe izgradwe novoga ~oveka. Zato
su, u~e{}em u omladinskim i frontovskim radnim akcijama
i u drugim aktivnostima doprinosili da bratstvo i jedinstvo bude negovano me|u narodima i narodnostima u Srbiji i
Jugoslaviji.
U na{oj zemqi od oslobo|ewa 1945. godine nacionalne
mawine bile su potpuno ravnopravne sa svim drugim jugoslovenskim narodima. Tako u svemu izjedna~ene u~estvovale
su u izgradwi jugoslovenske zajednice daju}i svoj politi~ki,
kulturni i drugi doprinos ostvarewu ove humane ideje. One
zadràvaju svoje odlike kao deo nacije kojoj etni~ki pripadaju i ~ije specifi~nosti, u prvom redu dru{tvene, istorijske i kulturne prirode, nose u sebi i prepli}u ih sa odlikama sredine u kojoj ìve. Zbog toga nacionalne mawine predstavqaju zna~ajan faktor zbliàvawa i povezivawa me|u
razli~itim nacijama. One su vezane sa zemqom u kojoj ìve,
obezbe|en im je ravnopravan poloàj i nesmetan razvitak i
~ine sastavni deo jugoslovenske zajednice.19
18 Odluke II zasedawa AVNOJ-a, Jajce 1943. godine. "Svi gra|ani FNRJ

jednaki su pred zakonom i ravnopravni su bez obzira na nacionalnost, rasu
i veroispovest". (Ustav FNRJ, Beograd, 1946. godine).
19 Zakqu~ci Izvr{nog komiteta CK SKJ o pitawima nacionalnih
mawina, 24. mart 1959. godine.
42
ORGANI NARODNE VLASTI

NARODNOOSLOBODILA^KI ODBOR FONDA
Novembra 1941. godine u Borincu je javno na zboru gra|ana, u prisustvu Vladimira Popovi}a êde Gilanca, doneta odluka o formirawu Narodnooslobodila~kog odbora fonda. U odbor su izabrani ugledni, po{teni gra|ani patriotski opredeqeni za narodnooslobodila~ku borbu: Petar V. Spasi}, za predsednika, Josim S. Igwatovi} i Dragutin J. Miti},
za ~lanove. NOF je imao zadatak da odràva vezu izme|u naroda i NOP odreda, da se stara o prikupqawu pomo}i u ishrani, ode}i i obu}i, o formirawu pomo}nih partizanskih
desetina, zbriwavawu i sme{taju rawenika, nezbrinutih porodica i izbeglica sa Kosova i Metohije, obezbe|ivawu sanitetskog materijala. ^lanovi odbora su bili i borci Petar
V. Spasi} bio je i desetar pomo}ne partizanske jedinice koja
je dejstvovala u sastavu Jablani~kog NOP odreda.
Istog meseca 1941. u Obra`di sme{tena je partizanska
bolnica Jablani~kog NOP odreda. NOF iz Borinca bolnicu
je snabdevao ogrevom i ìvotnim namirnicama.
Razvojem narodnooslobodila~ke borbe javila se potreba za boqom i efikasnijom organizacijom snabdevawa partizanskih jedinica, pa su krajem februara 1943. na zboru me{tana izvr{eni dopunski izbori za NOF. Pored starih izabrani su i novi ~lanovi: Doj~in S. Vuka{inovi}, Milivoje M.
Stoji~i}, Stanko B. Nikoli}, Cona M. Nikoli} i Dragutin T.
Stoji~i}. Odbor je, na zahtev rukovodstva NOP-a, pored ranije utvr|enih zadataka prikupqao novac za potrebe NOP-a
i organizovao izgradwu popaqenih ku}a u selu i van wega.1
1 Gra|a Narodnog muzeja u Leskovcu Odeqewe radni~kog pokreta,
inv. br. 1366.
43
NOF je, po zamisli rukovodstva NOP-a, u NOR-u imao

ulogu privremenog organa narodne vlasti. Odmah po oslobo|ewu Jugoslavije wegova uloga je prestala izborom Narodnooslobodila~kog odbora, novog organa vlasti na slobodnim
demokratskim izborima, u koji je biran jedan broj ~lanova
odbora fonda. NOO se u~vrstio, organizovao je i uredio sve
oblasti ìvota i angaòvao me{tane za obnovu ratom poru{enog.
MESNI NARODNI ODBOR
U organe NOO-a birani su po{teni, hrabri qudi odani
NOP-u i opredeqeni za borbu protiv neprijateqa. Zbog
~estitosti i po{tewa koje su posedovali narod je verovao da
}e vlast vr{iti savesno i odgovorno, i da }e svojim primerom
predwa~iti u izgradwi svoga sela i dru{tva u celini.
Seqaci su prihvatili novu vlast koju su sami birali u
NOR-u.
Mesni NO u oslobo|enoj zemqi sa dru{tveno-politi~kim organizacijama sela: Borinca, Obra`de i Majkovca, u obnovi ratom opusto{ene zemqe imao je zadatak da organizuje
i pruì pomo} u:
obnovi poru{enih ku}a i ekonomskih zgrada od strane
bugarske fa{isti~ke vojske. Ku}e su gorele, ali je i srce seqaka kucalo, samo da do|e do pobede nad okupatorom;
zbriwavawu ratne siro~adi i porodica koje su ostale
bez svojih hranilaca;
vr{ewu otkupa ìvotnih namirnica (ìto, meso,
krompir, luk, pasuq, vuna i druge potrep{tine) za ishranu i
odevawe svojih boraca u NOVJ i JA, radnika u fabrikama,
dràvnih i javnih slu`benika i onih koji u~estvuju u obnovi
i izgradwi puteva, èleznica i drugih objekata u slobodnoj
Jugoslaviji;
naplati poreza;
opravkama seoskih puteva koji povezuju susedna sela;
formirawu zemqoradni~ke zadruge;
izgradwi {kole u Borincu;
izgradwi zadru`nog doma u Sli{anu;
izgradwi seoskog vodovoda;
44
podizawu spomenika palim ratnicima iz ratova

19121918. i borcima NOR-a od 19411945. godine;
uvo|ewu elektri~ne struje u selo i doma}instva;
re{avawu imovinsko-pravnih i gra|anskih sporova i
drugih problema u selu.
Za ovako sloène, odgovorne i te{ke zadatke bilo je
neophodno dovo|ewe i izbor kadrova koji }e svojim iskustvom
pomo}i brèm razvoju i izgradwi sela. Tako su krajem 1944.
godine iz jedinica NOVJ vra}eni borci starijih godi{ta:
Stojan S. Vuka{inovi}, Blagoje S. Petrovi}, Jakov M. Nikoli}, Budimir Antanaskovi}, Mili} Vuka{inovi}, Stojadin
Stoji~i}, Dragoqub J. Markovi}, koji su preuzeli radne obaveze u selu. Avgusta 1945. godine, na zahtev Sreskog komiteta KPJ Sreza pustore~kog, kapetan Kosta \iki} vra}en je iz
JA i u selu Borincu izabran za sekretara }elije KPJ i ~lana
tog komiteta u Bojniku.
Iz sa~uvanog platnog spiska MNO Borinca za 1946. godinu vidi se da su plate predsednika i sekretara bile:
PREZIME I IME
Spasi} Sefronije
FUNKCIJA
predsednik
\ori} Aleksandar
sekretar
MESEC
II -550, III -550; IV -800; V- 800; VI-800;
VII -800; VIII -800 dinara
II -600; III -600; IV -900; V-900; VI-900;
VII -900; VIII -900 dinara
Me{tani sela Borinca iza{li su 11. novembra 1945. godine na izbore i jedinstveno glasali za poslani~kog kandidata Bo{ka Krsti}a za Ustavotvornu skup{tinu DFJ na listi Josipa Broza Tita. Na prvoj Ustavotvornoj skup{tini 29.
novembra 1945. godine DFJ je progla{ena u FNRJ, ~ime je ukinuta monarhija. Seqaci su imali priliku da uo~e veliku razliku izme|u izbora koji su odràvani pre 1941. i novih narodnih izbora u kojima nisu obe}avana "brda i doline". Time
su dokazali da su uz svoju narodnu vlast.
Ustav FNRJ progla{en je 31. januara 1946. godine, i
wime su zakonski ozvani~ene dràvne i politi~ke promene
nastale u toku NOB-e i socijalisti~ke revolucije. Nakon
dva meseca Savezna skup{tina je na osnovu Ustava FNRJ
donela Zakon o nacionalizaciji energenata, fabrika, banaka i drugih privrednih objekata od interesa za sve radne
qude u novoj Jugoslaviji. Tada su i radnici iz Borinca za45
posleni u privredi u~estvovali u socijalnom i ekonomskom

preobraàju dru{tva.
Godine 1946. Narodna skup{tina FNRJ donela je Op{ti zakon o narodnim odborima, po kome su razra|eni principi osnivawa i rada narodnih odbora lokalnih organa jedinstvene dràvne vlasti. Za sekretara MNO Borinca izabran je
Kosta \iki}, a za predsednika Radivoje Milenkovi} iz Obra`de. Sefronije Spasi} postavqen je za mati~ara i radnika na administrativnim poslovima u MNO. Milan Jankovi}
nastavio je da vr{i funkciju ~lana Sreskog NO Sreza pustore~kog u Bojniku do 1. maja 1947. godine, kada je Pustore~ki
srez pripojen Jablani~kom srezu u Lebanu.
Mesni NO Borinca radio je do 1. maja 1947. godine, kada
je administrativnom podelom pripojen Narodnom odboru op{tine Sli{ane. Tada je Kosta \iki} izabran za ~lana Sreskog NO Sreza jablani~kog, Milan Jankovi}, za predsednika
NO op{tine Sli{ane, a Dragutin Stoji~i} za ~lana Op{tinskog odbora.
Narodni odbor op{tine Sli{ane u komisiju sela Borince za razrez poreza izabrao je Radula T. Stoji~i}a i Rajka S. Igwatovi}a.
Godine 1948. Milan Jankovi} je izabran za ~lana Sreskog NO Sreza jablani~kog.2
Stanimir R. Stoji~i}, odbornik op{tine Sli{ane u
Borincu je organizovao prole}nu setvu ìtarica.
Narodni odbor Borinca, na zahtev NO op{tine Sli{ane, organizovao je akciju ~i{}ewa {uma od gubara.
Savezna narodna skup{tina usvojila je 1950. godine
Osnovni zakon o upravqawu u privrednim preduze}ima u kojima je uvedeno radni~ko samoupravqawe. Iz Borinca, gra|evinski i drugi radnici birani su u radni~ke savete, i to:
Stanimir Stoji~i} u [umskom gazdinstvu, Tomislav Miti}
u Proleteru, Josim Vuka{inovi} i Dragoslav Stoji~i} u Gra|evinskom preduze}u "Rad" u Beogradu.
Godine 1950/51. Kosta \iki} biran je za ~lana Sreskog
NO Sreza jablani~kog u Lebanu.3
2 Istorijski arhiv Leskovca (u daqem tekstu IAL), Fond SNO Sreza
jablani~kog, kutija 88.
3 Isto, kutija 64 i zapisnik od 7. 4. 1949.
46
Narodni odbor op{tine Sli{ane doneo je odluku kojom selu Borincu predaje popisanu seosku utrinu na
kori{}ewe za ispa{u stoke, sto~ne
progone i vodopoje gde postoje.4
Gra|ani sela Borinca, izabrali
su odbor od tri ~lana. Za predsednika
izabran je Miodrag Mom~ilovi}, koji
je istovremeno bio i ~lan NO op{tine Sli{ane. Janko Nikoli}, iz Borinca, postavqen je za mati~ara Narodnog odbora op{tine Sli{ane.
Milan Jankovi} bio je predsednik NO
op{tine Sli{ane od 1954. do 31.
avgusta 1955. godine, kada je oti{ao u
Milan Jankovi}
penziju. Janko Nikoli} postavqen je
za sekretara Narodnog odbora op{tine Sli{ane. Narodni
odbor op{tine Sli{ane obavezao je odbor sela Borince da
organizuje seqake na ure|ewu seoskog grobqa.5
Sreski narodni odbor Sreza jablani~kog, na sednici
od 28. oktobra 1953. godine, doneo je re{ewe o predaji na
kori{}ewe utrine i pa{waka selu Borincu.
Savezna narodna skup{tina donela je 16. juna 1955. godine Zakon o ure|ewu op{tina i srezova, kojim je ure|en komunalni sistem, po kome je op{tina osnovna dru{tvenopoliti~ka zajednica. Tako je selo Borince 1. septembra 1955.
godine pripojeno op{tini Bojnik, koja je u{la u sastav Sreza leskova~kog. Za odbornika op{tine iz Borinca biran je
Milan Jankovi}.
Sreski narodni odbor Sreza jablani~kog, 12. jula 1955.
godine, izvr{io je novi izbor odbornika. Iz Borinca je izabran Borisav Miti}.6
Izbori za odbornike odràni su 24. maja 1963. godine
kada je za odbornika op{tine Bojnik izabran Kosta R. \iki}.
Po isteku mandata, do 1974. godine, za odbornike birani su:
4 Odluka br. 1334 od 17. 9. 1953; zapisnik od 9. 12. 1953, IAL, Fond
SNO Sreza jablani~kog.
5 Zapisnici NO Sli{ane od 17. 1. 1953, 14. 3. 1953, 5. 11. 1953. i 28.
marta 1953.
6 IAL, Fond SNO Sreza jablani~kog, re{ewe br. 11063, kutija 75.
47
Radisav R. Stoji~i}, Borisav R. Miti} i Petra}ije D. Stoji~i}.7

Izbori za poslanike svih ve}a Savezne i Republi~ke
skup{tine odràni su 3. juna 1963. godine. Tada je Tomislav
D. Miti} iz Borinca izabran za poslanika Ve}a udruènog
rada Savezne narodne skup{tine. Skup{tina op{tine Bojnik
je 31. decembra 1964. godine za selo Borince odredila visinu
poreza po osnovu doprinosa od poqoprivrede u iznosu od
298.144 dinara. Godine 1967. Skup{tina op{tine Bojnik donela je odluku o za{titi {ume u ataru Borinca.
Na~elo demokratskog jedinstva vlasti je na{lo svoju
primenu u socijalisti~koj Jugoslaviji. Prvi poku{aj ostvarivawa jedinstva vlasti bio je primewen jo{ u Narodnooslobodila~kom ratu i socijalisti~koj revoluciji, ali se o wegovom doslednom sprovo|ewu moè govoriti tek od Ustavnog
zakona iz 1953. godine. Tada se u Jugoslaviji potpunije sjediwavaju zakonodavna i izvr{na vlast postaju}i u punoj meri najvi{i organ vlasti. Karakteristi~no je za jugoslovenski sistem {to se jedinstvo vlasti ostvaruje u svim dru{tveno-politi~kim zajednicama po~ev od narodnog odbora, mesne zajednice,
op{tine, sreza do federacije.
OTKUP
Vlada FNRJ je Osnovnom uredbom o otkupu ìvotnih
namirnica obavezala poqoprivredne proizvo|a~e da pove}aju proizvodwu poqoprivrednih proizvoda za qudsku i sto~nu ishranu i da svaki vi{ak predaju nadle`nim organima.
Predvi|en je otkup p{enice, raì, je~ma, ovsa, krompira,
pasuqa, luka, mesa, vune i dr. Trebalo je hraniti i obla~iti
pripadnike Jugoslovenske narodne armije i organa unutra{wih poslova ~uvare mira, slobode, nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Otkupom je pruàna pomo}
radnicima u fabrikama, {umskim, rudarskim i radnicima na
èleznici i putevima, dràvnim slu`benicima koji su radili na javnim i dru{tvenim poslovima, u~esnicima omladinskih i frontovskih radnih brigada i svima onima koji
7 Kazivawe Borisava Miti}a i Janka Nikoli}a.
48
u~estvuju u obnovi ratom opusto{ene zemqe, izgradwi socijalisti~kog dru{tva novoga ~oveka za dobrobit svih naroda i narodnosti u novoj Jugoslaviji. Me{tani Borinca, svojim u~e{}em u NOR-u i poneti pobedom nad fa{izmom,
odgovorno su prihvatili zahtev Vlade FNRJ o otkupu, jer
druge mogu}nosti nije bilo. Bilo je i pojedinaca koji su
reagovali na visinu razreza, ali su upozoreni da iz sela ima
vojnika, radnika, u~esnika omladinskih radnih akcija, dràvnih slu`benika i da im treba pomo}i u hrani i ode}i. Zemqa je ratom opusto{ena 1941. do 1945. godine, dràvne rezerve su opqa~kane, a imovina u velikoj meri uni{tena. Otpora
seqaka i zloupotrebe od strane organa vlasti nije bilo. Razrez za otkup bio je realan, pa su seqaci mogli svoje otkupne
obaveze u odre|enim rokovima da ispune.
Narodni odbor op{tine Sli{ane odredio je da se ìto,
meso, mleko, krompir, pasuq, seno i slama predaju u toku oktobra, da se popi{u koze, otkupi dlaka od Zemqoradni~ke
zadruge i da se jedna tovqena i 13 mr{avih sviwa otkupi i
sve to preda Povereni{tvu dràvne nabavke u Lebanu.8
Otkup ìvotnih namirnica vr{en je po utvr|enim rokovima od strane op{tine i Sreza jablani~kog.
Seqaci Borinca su dràvi, od zavo|ewa do prestanka
otkupa ìvotnih namirnica, isporu~ili:9
ìto, je~am, ra`, p{enicu, ovas, kukuruz........25.000 kg
krompir ....................................................................8.000 kg
pasuq .........................................................................2.500 kg
meso sviwsko, gove|e, ov~je, kozje ....................4.200 kg
vunu ............................................................................1.200 kg
kozju dlaku ..................................................................500 kg
ìvinsko meso....................... ....................................350 kg
koko{ja jaja ..............................................................2.000 kg
Od seqaka se traìlo da daju i vi{e ìta no {to oni
to mogu. Nije bilo razumevawa prema onima koji su dali najve}i udeo u borbi za slobodu, bar na ovim prostorima na kojima je borba bila neprestana.
8 IAL, Fond SNO Sreza jablani~kog, kutija 64; zapisnici od 14. 7,
16. 8. i 10. 10. 1949. godine.
9 Kazivawe Koste \iki}a, Sefronija Spasi}a i Rajka Igwatovi}a.
49
Sva zaduèwa o obaveznoj isporuci ìvotnih namirnica koje su utvr|ene propisima Osnovne uredbe o otkupu poqoprivrednih proizvoda prestala su da vaè 1952. godine.10
Opravdanost otkupa ìvotnih namirnica, odnosno razlog za neu~estvovawe u otkupu pojedinih naroda van Republike
Srbije nikad nije oceweno od dru{tvene zajednice Srbije i
Jugoslavije.
SLU@BA OBAVE[TAVAWA
O odlukama i re{ewima organa vlasti op{tine, sreza,
republike i federacije, ili o pitawima iz nadle`nosti sela
o kojima treba da se odlu~uje na zboru gra|ana, kori{}eno je
vi{e vidova obave{tavawa seqaka:
izme|u Prvog i Drugog svetskog rata (nasle|e iz ranijih vremena) preko klepala (drvena daska), a posle Drugog
svetskog rata preko metalne zve~ke po kojima se udaralo i
upozoravali seqaci da ih kmet, odnosno predsednik NO odbora sela poziva da do|u na zbor;
preko u~enika i pomo}nog radnika (sluìteqa) {kole;
preko po{tara koji je donosio po{tu u selo;
za sednice Mesne zajednice, i konferencije i sastanke
dru{tveno-politi~kih i dru{tvenih organizacija i udruèwa, ~lanstvo SSRN, SKJ, SKOJ-a, USAOJ-a AF@-a, SUBNOR-a i drugih pozivali su wihovi predsednici i sekretari;
o odlukama i politi~kim stavovima op{tine, sreza,
republike i federacije, seqaci su informisani: od 1965. godine preko radija, a od 1970. godine i preko televizije ~ije su
emisije redovno pratili.
[tampa dnevni i nedeqni listovi i ~asopisi, nisu
imali uticaj na informisanost jer nije bilo pretplatnika u
Borincu. Jedino u vreme dok je {kola radila u selu u~iteqi
su dobijali povremeno {tampu, pa su pojedinci mogli da se
upoznaju sa doga|ajima u zemqi i svetu.
10 ^lan 1. Uredbe o prestanku obaveznog otkupa ìtarica ("Sl. list
FNRJ", br. 31/52).
50
DRU[TVENO-POLITI^KE I
DRU[TVENE ORGANIZACIJE
AKTIV SKOJ-a
Organizacija Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije (SKOJ) rasla je i razvijala se, od osnivawa 10. oktobra
1919. godine, u okviru jedinstvenog revolucionarnog programa Komunisti~ke partije Jugoslavije. Mladi su hrabro{}u i
heroizmom i svojim revolucionarnim delovawem inspirativno i podsticajno delovali na generacije svojih vr{waka.
Borba skojevaca je po~ela u surovim uslovima Kraqevine
Jugoslavije, da bi svoje nadqudsko herojstvo ispoqili u oruànoj i socijalisti~koj revoluciji, u ratu 19411945. godine.
CK SKOJ-a izdao je 1. jula 1941. godine proglas u kome
se izme|u ostalog kaè: "Sve za poraz fa{isti~kih razbojnika, sve za pobedu pravedne stvari Sovjetskog Saveza za
oslobo|ewe na{ih naroda".1
Na predlog Miloja T. Stankovi}a, politi~kog radnika
i Boìdara S. Vuka{inovi}a, aktiviste i ~lana KPJ, po~etkom marta 1943. godine u Borincu je formiran aktiv SKOJ-a.
Aktiv su formirali Aleksandar Videnovi} Cale, sekretar
Sreskog komiteta SKOJ-a za Pustu Reku i Vojislav Gruji}
Voja, sekretar Rejonskog rukovodstva SKOJ-a za Sli{ane.
Aleksandar Videnovi} Cale, u svom se}awu kaè: "Aktiv
SKOJ-a u selu Borincu formirali smo od do tada pripremqenih ~lanova i onih omladinaca koji su dokazali da su spremni za borbu. Za sekretara aktiva SKOJ-a izabran je Milorad
D. Stoji~i}, kroja~ iz Borinca. Prvi sastanak odràn je u
Miloradovoj radwi. Tada su aktivu SKOJ-a ~lanovima
postavqeni zadaci: da rade na omasovqavawu svoje organi1 50 godina SKJ, Beograd, 1968. godine.
51
zacije, da prikupqaju hranu, ode}u i obu}u, oru`je, municiju

i drugo za potrebe NOP-a, da obezbe|uju i prate vojne i
politi~ke rukovodioce NOP-a kada borave u selu, da vode
brigu o sme{taju, ~uvaju i neguju lak{e rawene partizane".2
Aktiv SKOJ-a, pored sekretara, sa~iwavali su: Stanko Nikoli}, Stanko Miti}, Milutin Krsti}, êdomir Spasi}, Radomir Igwatovi}, Petra}ije Stoji~i}, Dobrunka \iki}, Stojan Vuka{inovi} i Milosava Vuka{inovi}.3
Aktiv SKOJ-a delovao je ilegalno, pa su wegovi sastanci bili zatvoreni. Na sastancima je razmatran rad sa
omladinom, pripreme mladih za prijem u SKOJ, informacije o postignutim rezultatima NOP-a, kritika i samokritika i druga pitawa koja je nametala potreba. U po~etku su ~lanovi aktiva zbog neiskustva imali te{ko}e, pa su ~esto kontaktirali sa Vojom Gruji}em, sekretarom Rejonskog rukovodstva SKOJ-a, a kasnije Sreskog komiteta SKOJ-a. Rad aktiva vremenom je bio sadràjniji. Wegovi ~lanovi bili su
nosioci mnogih aktivnosti u selu. Nakon formirawa, aktiv
SKOJ-a organizovao je konferenciju za omladinu u ku}i sekretara, i tada je formirana omladinska organizacija Ujediwenog saveza antifa{isti~ke omladine Jugoslavije (USAOJ)
i usvojeni konkretni zadaci.
Skojevci su me|u sobom i kod omladine podizali borbeni moral, odgovornost u radu i uticali na u~e{}e u drugim
dru{tveno-politi~kim organizacijama. Do kraja 1943. godine
broj ~lanova aktiva pove}an je na 25, od kojih su tri upu}ena
u NOP odred. U 1944. godini broj ~lanova popeo se na 43 (u
NOVJ su upu}ena 32), a od oslobo|ewa zemqe taj broj je pove}an jo{ za 8. Od skojevaca i ~lanova USAOJ-a aprila 1944.
godine formirana je omladinska radna brigada od 43 omladinca. Aktiv je pruìo pomo} u formirawu pionirske organizacije. Pored ranije utvr|enih zadataka, radio je i na
prikupqawu dobrovoqnog priloga u novcu za potrebe NOP-a,
obavqao kurirsku slu`bu u selu i do punktova gde su se nalazila rukovodstva NOP-a, odreda, Rejonskog i Sreskog komiteta SKOJ-a, KPJ i organa vlasti.4
2 Kazivawe Aleksandra Videnovi}a Caleta, penzionera iz Beograda
i Vojislava Gruji}a Voje iz Leskovca.
3 Hranislav Raki}, Hronologija Puste Reke i Jablanice 19411945.
godine, strana 174.
4 Evidencija SUBNOR-a op{tine Bojnik.
52
Aktiv SKOJ-a organizovao

je devojke iz Borinca koje su svoje
darove pe{kire, yempere, {alove,
rukavice darivale borcima Prve
ju`nomoravske brigade na dan wenog formirawa 10. oktobra 1943.
godine u selu Obra`di.5
U selu Oranu, 19. avgusta 1944.
godine odràno je savetovawe rukovodilaca SKOJ-a sa teritorije
leskova~kog okruga. O zna~aju i
organizacionom ja~awu USAOJ-a
govorio je Rato Dugowi}, a o radu
SKOJ-a Bratislav Guduri} Batilo,
~lan Okru`nog komiteta SKOJ-a.
Dobrivoje D. Miti}
Iz Borinca savetovawu je prisustvovao Dobrivoje D. Miti}, sekretar Me|uop{tinskog
aktiva SKOJ-a za sela Borince, Obra`du i Majkovce.6
Skojevci vremenom u radu s omladinom postaju sve zreliji i sposobniji za vo|ewe akcija u selu i u borbi protiv
okupatora i wegovih saradnika. Oni su bili nepresu{ni izvor za prijem u ~lanstvo KPJ i weni potencijalni kadrovi.
Od ukupno 54 skojevca, maja 1945. godine, 25 je imalo odgovorne vojne i politi~ke du`nosti u redovima NOVJ, KPJ,
USAOJ-a i drugim dru{tveno-politi~kim organizacijama i
zajednicama u selu, op{tini, rejonu i srezu.
Sa bogatim iskustvom iz NOR-a, skojevci Borinca su,
organizaciono oja~ani novim ~lanovima, sa NOO i drugim
dru{tveno-politi~kim organizacijama u selu radosno do~ekali 15. maj 1945. godine Dan pobede nad fa{izmom. Od velikog je zna~aja bio udeo i doprinos skojevaca u obnovi slobodne zemqe, izgradwi i uvo|ewu socijalisti~kog samoupravqawa, uspostavqawu ravnopravnih odnosa naroda i narodnosti Jugoslavije. Sa prekaqenim ~lanovima KPJ i borcima
NOVJ oni su tu istoriju stvarali, bore}i se za lep{u budu}nost i sre}niju mladost budu}ih generacija.
Odmah po oslobo|ewu, sa poja~anom odgovorno{}u skojevci su se aktivno ukqu~ili u stvarawe novog ìvota u svom
selu, u akcijama na prikupqawu priloga i ìvotnih namir5 Kazivawe Vojislava Gruji}a Voje iz Leskovca.
6 Kazivawe Dobrivoja D. Miti}a iz Beograda.
53
nica pod geslom "Sve za obnovu, sve za izgradwu zemqe".

Pruìli su pomo} NOO-u u re{avawu komunalnih problema
(opravka puteva, ure|ewe prostora i ìvotne sredine), zatim postradalim i porodicama koje su ostale bez svojih hranilaca. Ta pomo} se ogledala u obradi zemqe, u~e{}u u omladinskim radnim akcijama i u drugim aktivnostima od ìvotnog interesa za selo.
Na predlog Centralnog komiteta SKOJ-a 16. juna 1948.
godine u Beogradu je odràn zajedni~ki kongres SKOJ-a i
Narodne omladine Jugoslavije, ~iji delegati su jednoglasno
doneli odluku o spajawu u jednu organizaciju pod imenom Narodna omladina Jugoslavije (NOJ). U istom mesecu tri skojevca iz Borinca sa duìm proverenim i dokazanim radom
primqena su u Komunisti~ku partiju Jugoslavije. Ostali su
radili u osnovnoj organizaciji Narodne omladine sela Borinca.
]ELIJA KPJ OO SKJ
Jula 1941. godine u Borince je do{ao Miloje T. Stankovi}, bojayijski radnik, ~lan KPJ, proteran od [iptara iz
Uro{evca. Wegov uticaj na seqake, naro~ito na mla|e, koji
su se ve} u toj godini opredelili za borbu protiv okupatora,
bio je od velikog zna~aja za pona{awe me{tana ovog sela u
ratnim uslovima. Miloje je bio zaduèn za politi~ko-partijski rad.
Okru`ni komitet KPJ za Leskovac i wegovi aktivisti, radi {irewa ideja o pokretawu ustanka naroda, oslawali
su se u prvom redu na mla|e qude iz redova zanatlija kova~a,
kroja~a, stolara i drugih, {to se u Borincu pokazalo opravdanim.
U Borincu je u KPJ 1942. godine primqen jedan novi
~lan, koji je po~etkom 1943. godine upu}en na rad u rejon Prekop~elice. Marta 1943. godine poginula su dva ~lana KPJ
Stojadin D. Vuka{inovi}, stolar i Desimir-De{ko R. Stoji~i}, kroja~ i fotograf. Zbog wihove pogibije tada nije
formirana partijska }elija KPJ u selu Borincu.7
Milorad Veqkovi} Mile, sekretar Sreskog komiteta
KPJ za Pustu Reku, na predlog i u prisustvu Stanimira A. Ni7 Kazivawe Stanimira Nikoli}a iz Beograda.
54
koli}a, sekretara Rejonskog komiteta

KPJ za Sli{ane, 25. septembra 1943.
godine formirao je u Borincu partijsku }eliju za Borince i Obra`du. Za
sekretara }elije postavqen je Kosta
R. \iki}, iz Borinca, a ~lanovi su bili: Milivoje M. Stoji~i}, Gligorije
S. Vuka{inovi}, Milan S. Jankovi},
Milorad D. Stoji~i}, Milisav P. Jankovi}, Sefronije V. Spasi}, êdomir
V. Spasi}, svi iz Borinca, i Dragomir
Zdravkovi} iz Obra`de.8
Na prvom sastanku partijska }eKosta R. \iki}
lija je razmatrala: 1. Organizaciono
pitawe: a) rad na prijemu u ~lanstvo
KPJ; b) rad sa aktivistima za prijem u ~lanstvo SKOJ-a; v)
pruàwe pomo}i selima Obra`di i Majkovcu oko prijema u
~lanstvo i formirawe partijske }elije KPJ od primqenih
~lanova, i 2. zaduèwe ~lanova KPJ za rad NOO-a, NOF-a,
SKOJ-a, USAOJ-a, AF@-a. Na sastanku je zakqu~eno da rad
u Partiji mora biti konspirativan, a ~lanovi krajwe budni
da ne do|e do provale, da se u ~lanstvo primaju najboqi omladinci i stariji koji su spremni za otvorenu borbu protiv
okupatora i wegovih slugu i da primqene ~lanove KPJ treba
vaspitavati na idejama KPJ o vo|ewu oruàne i socijalisti~ke revolucije.9
Krajem novembra 1943. u Borincu su Milorad Veqkovi}
Mile i Stanimir Nikoli} formirali me|useosku partijsku
organizaciju KPJ za sela Borince, Obra`du i Majkovce. Za
sekretara je postavqen Kosta R. \iki}, do tada sekretar partijske }elije KPJ Borinca.10
Do kraja 1943. godine partijska }elija KPJ narasla je
na 19 ~lanova, a 1944. godine taj broj se pove}ao jo{ za 19 ~lanova. Od 38 komunista 19 je oti{lo u jedinice NOVJ. Do oslo8 Kazivawe Blagoja Stoji~i}a, zapisnik o ven~awu re{ewe Sreskog
suda u Lebanu 369/61.
9 Kazivawe Koste \iki}a i Sefronija Spasi}a; materijal sa sastanka odrànog 20. IX 1960. godine u Borincu, registrovan kod Odeqewa radni~kog pokreta u Narodnom muzeju u Leskovcu, inv. br. 1366.
10 Isto.
55
bo|ewa 1945. godine primqeno je jo{ 17, a u jedinice upu}eno

14 ~lanova KPJ.11
Formirawe me|useoske partijske }elije KPJ imalo je,
u prvom redu, ciq da objedini i koordinira rad i aktivnost
~lanova KPJ, SKOJ-a, USAOJ-a, NOF-a, AF@-a, NOO fonda
i NOO-a kao jedinstvene }elije u selu u sastavu NOP-a. Drugo, da se postigne ve}a mobilnost masa u jedinstvenom frontu borbe naroda za slobodu; da se primaju novi ~lanovi KPJ
i u drugim politi~kim strukturama vr{i izbor najboqih
qudi. Po~etkom januara 1944. godine u Obra`di i Majkovcu
formirane su partijske }elije KPJ. U celini posmatrano,
jedinstvenim rukovo|ewem oìveo je rad svih dru{tvenopoliti~kih organizacija i organa fonda i NOO-a. Tako je
porastao ugled Partije kod omladine i kod me{tana u selu,
{to je imalo uticaja na masovnu podr{ku i pomo} NOB-u i
socijalisti~koj revoluciji i na organizovanom odlasku boraca u jedinice NOVJ. Ovakva organizacija doprinela je da
se brè i efikasnije organizuje odràvawe veza sa Rejonskim
i Sreskim komitetom, odredskim i brigadnim komitetima
KPJ, jer je KPJ bila najodgovornija za rad svih subjekata
NOP-a.12
U prisustvu Petra Stamboli}a 7. i 8. maja 1944. godine
odràno je partijsko savetovawe u bubli~koj {koli. Savetovawu su prisustvovali delegati iz svih }elija KPJ,13 me|u
kojima, prvog dana Kosta \iki}, sekretar me|useoske partijske organizacije KPJ, a drugog dana Sefronije Spasi}, koji
je preuzeo du`nost sekretara partijske }elije. Kosta po zadatku Partije odlazi u 11. srpsku brigadu NOVJ.14 Na savetovawu su govorili Milija Radovanovi} o politi~koj situaciji i organizaciono-politi~kim pitawima i Bo{ko Krsti}
o razvoju i zadacima NOO-a.
Uspe{an rad me|useoske partijske }elije KPJ stvorio
je uslove za boqu organizovanost ~lanova KPJ. Tako je jula
1944. godine u Borincu formiran Mesni komitet KPJ za sela
11 Isto.
12 Hranislav Raki}, Hronologija Puste Reke i Jablanice 19411945.
godine, str. 242.

13, 14 Kazivawe Koste \iki}a i Sefronija Spasi}a; materijal sa
sastanka odrànog 20. IX 1960. godine u Borincu, registrovan kod Odeqewa
radni~kog pokreta u Narodnom muzeju u Leskovcu, inv. br. 1366.
56
Borince, Obra`da i Majkovce. Za sekretara Mesnog komiteta KPJ izabran je Aleksandar \ori} Sanda iz Majkovca, a za
~lanove Sefronije Spasi}, Milan Jankovi} iz Borinca,
Jana Zdravkovi} iz Obra`de i Trajko Miti} iz Majkovca.
Mesni komitet KPJ se na sednicama naj~e{}e bavio politi~kim radom u masama, organizacionim ja~awem svoje organizacije i organizacija SKOJ-a, USAOJ-a, AF@-a, pruàwem pomo}i NOO-u i odboru fonda da se konstitui{u na
nivou mesnih odbora. Velika pa`wa posve}ena je ostvarivawu saradwe i pruàwu pomo}i vi{im organima Partije i
vlasti na nivou rejona i sreza i jedinicama NOVJ u obezbe|ewu hrane i sme{taja jedinica, prihvatawu, sme{taju i
negi rawenih i bolesnih boraca NOR-a; pruàwu pomo}i
samohranim porodicama boraca koji se nalaze u jedinicama
NOVJ, i porodicama koje nemaju mu{ku radnu snagu za obradu
zemqe i ubirawe letine.15
Avgusta 1944. godine u Dowem Kowuvcu odràno je partijsko savetovawe sa sekretarima op{tinskih komiteta KPJ
za Pustu Reku i Jablanicu o pruàwu neposredne pomo}i
partijskim }elijama KPJ. Savetovawu je prisustvovao Aleksandar \ori}, sekretar Mesnog komiteta KPJ Borince.16
Partijska }elija KPJ je sa svojih 11 ~lanova i sekretarom Sefronijem Spasi}em, do~ekala oslobo|ewe zemqe i pobedu nad fa{izmom.
U slobodi, ~lanovi KPJ poneti entuzijazmom iz NOR-a,
bili su pokreta~i i nosioci ostvarewa te`wi naroda da
kroz borbu stvore uslove za boqi i pravedniji ìvot. Rat je
zavr{en. Predstojala je obnova i izgradwa zemqe na svim
nivoima za koju su bili potrebni iskusni kadrovi pre svega
~lanovi KPJ, koji }e mo}i da sloène i odgovorne zadatke u
selu ostvare. Zato je Sreski komitet KPJ Sreza pustore~kog,
avgusta 1945. godine, kapetana Kostu R. \iki}a vratio iz Jugoslovenske armije na rad u Borince gde je izabran za sekretara }elije KPJ i za ~lana Sreskog komiteta KPJ. Tako je
}elija KPJ nastavila da bude organizaciono i idejno-politi~ka vode}a snaga za ~vrsto povezivawe seqaka u obnovi i
izgradwi zemqe. Do kraja 1945. godine }elija KPJ narasla je
na 16 ~lanova KPJ, a krajem 1946. godine iz Jugoslovenske
armije demobilisano je i vra}eno u selo jo{ 10 ~lanova KPJ.
15 Isto.
16 Isto.
57
]elija KPJ u Borincu naj~e{}e se bavila pruàwem

pomo}i porodicama koje su ostale bez svojih hranilaca, deci
palih boraca. Nastavqena je borba protiv poraènih narodnih neprijateqa koji su se u toku okupacije zemqe stavili
u slu`bu okupatora i borili protiv sopstvenog naroda. Skoro
svakodnevno su razmatrana organizaciona pitawa: prijem u
~lanstvo, rad dru{tveno-politi~kih organizacija i organa
vlasti, izbori na svim nivoima u selu i {ire, kritika i
samokritika, opravka lokalnih puteva, rad Zemqoradni~ke
zadruge, otkup, u~e{}e na omladinskim radnim akcijama i
sve {to je bilo od interesa za selo.
Juna 1948. godine iz redova SKOJ-a primqena su tri ~lana u KPJ. Oja~ana }elija KPJ dokazala je da se sloèni i
odgovorni zadaci mogu uspe{no ostvarivati i suprotstaviti
se svakom onome ko poku{a da naru{i tekovine NOB-a i
socijalisti~ke revolucije. ^lanovi KPJ, 1948. godine, bez
sumwe sna`no su podràli odgovor CK KPJ na Rezoluciju
Informacionog biroa i osudili stav Sovjetskog Saveza i
Staqina prema rukovodstvu CK KPJ. Rezoluciju IB-a objavila je Jugoslovenska {tampa 28. juna 1948. godine. CK KPJ
dao je svoj odgovor. Sukob je dobijao u o{trini. Prekinuti su
svi odnosi i otkazani brojni ugovori o strate{ko-ekonomskim odnosima. Jugoslavija se na{la u te{kom poloàju. Svoje
planove o daqoj izgradwi zasnivala je na sopstvenim rezervama i snagama kojima je raspolagala.
Sedmodnevni Peti kongres CK KPJ, uz u~e{}e 2.344
delegata koji su predstavqali 468.175 ~lanova KPJ i 51.612
kandidata otvoren je 21. juna 1948. godine. Izve{taj je podneo
Josip Broz Tito. Kongres je usvojio Program i Statut KPJ.
Usvojen je stav CK KPJ da su optu`be SKP(b) i Informacionog biroa nepravedne. Izabran je Centralni komitet KPJ
od 63 ~lana i 42 kandidata. Komunisti sela Borinca jedinstveno su podràli odluke Petog kongresa KPJ, podràli
rukovostvo svoje partije i osudili stav Sovjetskog Saveza
prema na{oj zemqi, jer su se komunisti borili za slobodu
naroda, nezavisnost i neme{awe u odnose unutar na{e zemqe.
U ~ast Petog kongresa Komunisti~ke partije Jugoslavije, jula 1948. godine, ~lanovi KPJ u Borincu organizovali
su takmi~ewe u kosidbi livada, ètvi wiva i vr{idbi ìta.
58
Takmi~ewe, pra}eno vremenskim neprilikama, pokazalo je da

se naredne godine treba boqe organizovati kako bi se postigli
boqi rezultati u oblasti poqoprivrede i wenom ukupnom prinosu i kvalitetnijoj proizvodwi.
Od 1948. do 1955. godine, udajom i zapo{qewem u druga
mesta, iz }elije KPJ odjavilo se 17 ~lanova, a primqeno je
sedam novih. U to vreme sekretari }elija su bili Stanimir R.
Stoji~i} i Dobrivoje D. Miti}.
^lanovi KPJ, pored poslova na organizovawu poqoprivrede, na sastancima su razmatrali i neposredno u~estvovali u otkupu ìvotnih namirnica, opravci puteva ka susednim selima, na izgradwi {kole, radu Zemqoradni~ke zadruge.
Nisu izostala ni organizaciona pitawa kritika i samokritika. Godine 1950. iz ~lanstva KPJ iskqu~en je Milivoje M.
Stoji~i} zbog zloupotrebe poloàja, samovoqe i mawkova za
vreme rada u Zemqoradni~koj zadruzi u Borincu.
U vezi sa Uputstvom o socijalnom preobraàju sela CK
KPJ, komunisti su se 1951. godine zaloìli za promenu strukture u poqoprivrednoj proizvodwi primenom agrotehni~kih mera, zasejavawe wiva novom sortom p{enice italijankom, boqeg kvaliteta, koja ina~e ranije sazreva i daje ve}i prinos.
Januara 1952. godine u Zagrebu, na [estom kongresu KPJ
doneta je odluka o promeni naziva Komunisti~ke partije
Jugoslavije u Savez komunista Jugoslavije (SKJ). Statutom
je umesto }elije ustanovqena osnovna organizacija SK-a.
Godine 1958. u Qubqani, na Sedmom kongresu SKJ usvojen je Program SKJ s kojim su se preko sastanaka komunisti
upoznali radi primene i sprovo|ewa odluka na selu. Osnovna
organizacija SK-a Borinca usvojila je program rada koji je
prilago|en aktuelnim pitawima idejno-politi~koj izgradwi i akcionoj obavezi na selu: dovo|ewu zdrave pija}e vode,
uvo|ewu elektri~ne energije, izboru delegata i delegacija
za skup{tinu Mesne zajednice, op{tine i {ire, izgradwi
spomen-obele`ja, izborima u OO SK-a, asvaltirawu puta, idejno-politi~kom osposobqavawu, zdravstvenoj za{titi i dr.
U Beogradu je 1965. godine, odràn Peti kongres Saveza
komunista Srbije, sa ~ijim odlukama su preko sastanaka upoznati komunisti. Tada je za ~lana Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije izabran Tomislav D. Miti}, ro|en u selu
Borincu.
59
U periodu od 1965. do 1970. godine za sekretare osnovne organizacije

SKS birani su Milan Jankovi}, Sefronije Spasi} i Kosta \iki}.17
Jula 1966. godine, komunisti OO
SKS upoznati su sa odlukama êtvrtog plenuma Centralnog komiteta SKJ
koji je odràn na Brionima i osudili
zloupotrebe koje su vr{ene u organima
Dràvne bezbednosti i podràli odluku o iskqu~ewu iz CK SKJ Aleksandra Rankovi}a i Svetislava Stefanovi}a, kao i o wihovom iskqu~ewu iz
Tomislav D. Miti} ~lanstva SKJ na VI plenumu CK SKS.
Do 1990. godine, za sekretare OO SKS su birani: Radisav Stoji~i}, Borisav Miti}, Velimir Vuka{inovi}, Miodrag Vuka{inovi}, Petra}ije Stoji~i}, Milivoje \iki}. Od
1988. do 1990. godine za ~lana Predsedni{tva Op{tinskog
komiteta SKS Bojnik biran je Borisav R. Miti}.18
Promene u dru{tvu zahtevale su, da se sagledava idejno-politi~ko i akciono jedinstvo osnovne organizacije i da
se ulaù napori da se osnovna organizacija i ~lanstvo SKS
{to vi{e osposobe za efikasno delovawe i re{avawe konkretnih zadataka u selu.
Osnovna organizacija SKS je stalno vodila brigu o
svestranom osposobqavawu i doslednoj izgradwi lika ~lanova Saveza komunista kako bi lak{e re{avala pitawa zna~ajna za ìvot na selu. Bila bi pogre{na ocena da osnovna
organizacija SKS dobro radi, a da su rezultati kod drugih
dru{tveno-politi~kih organizacija mesne zajednice zbog nedostatka aktivnosti nezadovoqavaju}i. Zato su ~lanovi SKS
usmeravali svoju aktivnost da i aktivisti Mesne zajednice
budu aktivni i angaòvani i ostali subjekti i ~lanstvo u
dru{tveno-ekonomskom i politi~kom ìvotu svog sela.
Osnovna organizacija SKS je pravovremeno reagovala
i informisala ~lanstvo o antisocijalisti~kim i antisamoupravnim pojavama, kao {to su doga|aji na Kosovu i Metohiji
1968. godine, pojava liberalizma u Srbiji 1971. godine, delo17 Kazivawe Koste \iki}a.
18 Kazivawe Borisava Miti}a.
60
vawe neprijateqskih snaga, sukobi rukovodstava u Savezu

komunista Jugoslavije. ^lanstvo se nije mirilo sa razbijawem SFRJ, i zahtevalo punu odgovornost krivaca bez obzira
na poloàj, nacionalnost i kojoj republici pripadaju.
Op{tinski komitet SKS Bojnik, iz ~lanstva SKS iskqu~io je Petra}ija D. Stoji~i}a jer je navodno 1. januara (Nova godina) odrào sastanak osnovne organizacije SKS na kome je primio u ~lanstvo svog sina Mi}una, o ~emu je pismeno
obavestio Op{tinski komitet SKS Bojnik.19
Osnovna organizacija SKS je imala osam delegata u
dru{tveno-politi~kim organizacijama, Mesnoj zajednici i
Op{tini. Osnovna organizacija SKS u organizacionoj strukturi ima sekretara, zamenika i blagajnika i dve komisije:
za organizaciju, razvoj i idejni rad i za op{tenarodnu odbranu, bezbednost i dru{tvenu samoza{titu od po tri ~lana.
Od 14 komunista osnovna organizacija u tom periodu imala
je 10 penzionera, od kojih su trojica oslobo|eni prisustva
sastancima zbog bolesti, ali su redovno upoznavani sa stavovima SKJ, ~etiri ~lana su relativno mla|i qudi. Posledwih
20 godina u ~lanstvu SKS nije bilo èna, 12 je sa zavr{enom
~etvororazrednom i dva sa osmogodi{wom {kolom.
Informisawe se vr{i redovno od osnovne organizacije SKS do OK SKS Bojnik i obratno.20
Na vanrednom kongresu 16. jula 1990. godine SKS doneta
je odluka o ujediwewu SKS sa Konferencijom Socijalisti~kog saveza radnog naroda Srbije. Do ujediwewa SKS i SSRN
do{lo je na Kongresu ujediwewa u Beogradu 16. jula 1990. godine, kada je doneta odluka da se SKS i SSRN spajaju u jedinstvenu politi~ku stranku Socijalisti~ku partiju Srbije.
Ovom odlukom prestao je rad osnovne organizacije SKS u
selu Borincu, a weni ~lanovi nastavili su rad u Odboru Socijalisti~ke partije Srbije u ovom selu.21
19 Kazivawe Milentija Igwatovi}a, predsednika OK SKS Bojnik.

20 Kazivawe Borisava Miti}a i Radisava Stoji~i}a.
21 Kongres ujediwewa SKS i SSRN Srbije od 16. 7. 1990. godine. Od-
luka je stupila na snagu 17. jula 1990. godine, i taj datum obeleàva se kao dan
formirawa Socijalisti~ke partije Srbije.
61
ODBOR FRONTA MO SSRN

Narodnooslobodila~ki odbor fronta u selu Borincu
formiran je u NOR-u kao dobrovoqni i demokratski front
radnih qudi i gra|ana. U odbor su birani qudi koji su svojim
radom, ugledom, uticajem i u~e{}em u NOR-u mogli idejno i
politi~ki da deluju me|u seqacima: Milan Jankovi}, predsednik, Petar V. Stoji~i}, sekretar, biv{i delovo|a, Sefronije V. Spasi}, Milisav P. Jankovi} i Nikola K. Stoji~i}.22
Odbor fronta sa Komunisti~kom partijom na ~elu,
posle oslobo|ewa zemqe, bogat ste~enim iskustvima iz NOR-a,
preuzeo je ulogu svih dru{tveno-politi~kih ~inilaca u selu,
deluju}i u okviru jedinstvenog fronta borbe za obnovu poru{ene zemqe, za intenzivnu obradu poqoprivrede i stvarawe
vi{kova poqoprivrednih proizvoda za prehranu stanovni{tva u selu i onih koji se nalaze u Jugoslovenskoj armiji, na
radu u privredi, omladinskim akcijama, frontovskim radnim brigadama i u dràvnoj slu`bi. Frontovci su pruàli
pomo} deci i porodicama koje su ostale bez svojih hranilaca, u~estvovali u otkupu ìvotnih namirnica, organizovawu
seqaka u seqa~ku radnu zadrugu, ostvarewu prvog Petogodi{weg plana. Velike obaveze imali su u izgradwi infrastrukture u selu puteva, dovo|ewa zdrave pija}e vode, izgradwi
osnovne {kole, podizawu spomen-~esme spomenika palim
ratnicima u ratovima 19121918. godine i borcima NOR-a
19411945. godine, zatim oko uvo|ewa struje u selu, asvaltirawu puta i mnogih drugih pitawa.
Promene u izboru rukovodstva u Odboru fronta vr{ene
su na osnovu stavova II kongresa Narodnog fronta Jugoslavije,
koji je odràn 1947. godine i III kongresa NFJ odrànog 1949.
godine. Za predsednika odbora fronta, umesto Milana Jankovi}a izabran je Sefronije Spasi}.23
Od 20. do 25. februara 1953. godine u Beogradu je odràn
IV kongres NFJ, na kome je doneta odluka o promeni naziva
NFJ u Socijalisti~ki savez radnog naroda Jugoslavije. U selu Borincu, odbor fronta preimenovan je u mesnu organizaciju SSRN.
Godine 1953. mesna organizacija SSRN pozvala je sve
seqake na op{ti protest zbog ugroàvawa teritorije Istre,
23 Kazivawe Koste \iki}a.
62
kada je izraèno sna`no jedinstvo za o~uvawe slobodne i nezavisne Jugoslavije.

Na VII kongresu SSRNJ 1966. godine usvojen je Statut
po kome je Konferencija postala najvi{e telo SSRN.
Ustavnim promenama iz 1974. godine, Mesna organizacija SSRN Borinca sa ostalim dru{tveno-politi~kim organizacijama i Mesnom zajednicom ostvarila je politi~ko i akciono jedinstvo socijalisti~kih snaga i usmerila dru{tveni
razvoj u selu na osnovama vlasti i samoupravqawa radnog
naroda.
U tom ciqu:
pokretala je inicijativu za re{avawe ìvotnih pitawa, uskla|ivala mi{qewa i utvr|ivala politi~ke stavove,
prava i interese radnih qudi i davala smernice svojim delegatima;
utvr|ivala je program aktivnosti i zajedni~ke kriterijume za izbor delegata u Mesnoj zajednici i obezbe|ivala
demokratsko predlagawe delegata u op{tini i {iroj dru{tveno-politi~koj zajednici;
pratila je rad organa vlasti zalaù}i se za javnost
wihovog rada;
stvarala je uslove za u~estvovawe omladine u politi~kom ìvotu u selu i
informisala radne qude o svom radu.
Organizaciono-kadrovsko, idejno-politi~ko i akciono
ja~awe SSRN u selu, na primeru Borinca, moè se uspe{no
ostvariti samo ako se weno ~lanstvo redovno kriti~ki osvr}e na pre|eni put, na ono {to je ve} utvr|eno, i ako iz toga
izvu~e pouke za daqu aktivnost. Time se stvara ose}aj za pravovremeno reagovawe na propuste, slabosti i proma{aje u
izboru kadrova i ostvarivawe usvojenih stavova. Onima koji
gre{e takav metod rada pomaè da uvide svoje propuste i da
ih ne ponavqaju. Jo{ uvek vi{e deluju zakqu~ci spoqa, ~ime
se sputava samoupravna inicijativa radnih qudi na selu, i
upravo u tome leì neophodnost promena metoda rada u oblasti idejno-politi~kog delovawa SSRN.
Posle Kongresa ujediwewa, 16. jula 1990. godine, mesna
organizacija SSRN u Borincu je prestala da radi kao dru{tveno-politi~ka organizacija.
Predsednici mesne organizacije SSRN u Borincu do
16. jula 1990. godine bili su Petra}ije Stoji~i}, Milutin
63
Krsti}, Vlastimir Stoji~i}, a ~lanovi Du{an Nikoli}, Milka Vuka{inovi}, Stanimir Stoji~i}, Kosta \iki} i Dobrivoje Miti}.24
ODBOR USAOJ-a
Omladina je u Beogradu i drugim ve}im gradovima masovno u~estvovala u poznatim {trajkovima radnika tridesetih godina, protiv vladaju}eg reìma. Tada je, kao i ostale
progresivne snage, sna`no isticala svoje zahteve za nacionalnim osloba|awem i za ukidawem bespo{tedne ekonomske i socijalne eksploatacije.
I mladi pe~albari iz sela Borinca, gra|evinski radnici, pre Drugog svetskog rata pridruìli su se mladima iz
Beograda i u~estvovali u {trajkovima, posebno se istakav{i
1938. godine u {trajku gra|evinara: Stevan S. Vuka{inovi},
Stojan L. Vuka{inovi}, Milivoje D. Vuka{inovi}, Stanko
A. Arizanovi}, Petronije V. Petkovi}, Nikola V. Petkovi},
Bogosav V. Petkovi}, Milivoje M. Stoji~i}, Stevan V. Spasi}, Aleksandar D. Stoji~i}, Svetozar M. Stamenkovi}, Branislav P. Jankovi}, Dragoqub D. Stoji~i}, Petra}ije D. Stoji~i}.
Na poziv Komunisti~ke partije Jugoslavije mladi su
prvi ustali da brane svoju slobodu od okupatora. Oni su u
toku NOR-a sa~iwavali 70 do 75 procenata bora~kog sastava
u jedinicama NOV i POJ i JA i bili iz svih sredina, svih
naroda i narodnosti.
Prvi kongres antifa{isti~ke omladine odràn je od
27. do 29. decembra 1942. godine u Biha}u, sazvan od Centralnog komiteta SKOJ-a. Prisustvovali su delegati omladine
birani u jedinicama NOV i POJ i sa oslobo|enih teritorija iz svih krajeva zemqe. Bio je to impresivan skup bratstva
i jedinstva i borbene spreme mladih svih nacionalnosti sa
~vrstim ose}awima da prvi put imaju mogu}nost da slobodno
izraze svoje misli i dela, da na kongresu razmene iskustva.
To je ujedno zna~ilo i zvani~no ujediwewe svih antifa{isti~kih omladinskih organizacija, ~itave rodoqubive omla24 Kazivawe Borisava Miti}a i Radisava Stoji~i}a.
64
dine, u jedinstvenu organizaciju pod geslom: "Sve za front,

sve za pobedu". Ta saèta borbena parola omladinu je pratila za sve vreme rata, i narastawem Narodnooslobodila~ke
vojske dobija sve vi{e pristalica.
Avgusta 1941. godine Miloje \. Lazarevi}, ~lan OK
SKOJ-a za Leskovac, u selu Borincu stupa u kontakt sa omladinom iz redova zanatlija i pe~albara. Tada je govorio o situaciji u svetu, o ratu Nema~ke sa Sovjetskim Savezom, o ustanku
naroda i o potrebi {irewa Narodnooslobodila~kog pokreta. Za rad sa omladinom zaduìo je Bo{ka Vuka{inovi}a,
kova~kog kalfu, Desimira Stoji~i}a i Stojana Vuka{inovi}a. Omladina Borinca svojim aktivnim radom u selu imala je
zapaèno mesto u NOP-u. Iz wenih redova u pomo}nim partizanskim desetinama borilo se preko 30 mladih, ravnopravno
sa onima koji su imali ratno iskustvo u brojnim borbama
protiv okupatora i wegovih saradnika, za o~uvawe slobodne
partizanske teritorije Puste Reke i Jablanice.25
Decembra 1941. godine, u prisustvu Vladislava Popovi}a êde Gilanca i Stanimira Nikoli}a, u Borincu je formiran aktiv omladine. Za predsednika je izabran Bo{ko Vuka{inovi}, a za sekretara Desimir Stoji~i}. ^lanovi aktiva bili su Milorad Stoji~i}, Milun \iki} i Stojan Vuka{inovi}. Tada je êda Gilanac omladini govorio o razvoju
narodnooslobodila~ke borbe na jugu Srbije, o stawu na frontovima u svetu, ukqu~ivawu mladih u borbu protiv neprijateqa. Komunisti~ka partija Jugoslavije zahtevala je od aktiva da pomaè odborima fonda NOO u prikupqawu oru`ja,
municije, ode}e i obu}e i ìvotnih namirnica za potrebe
Jablani~kog NOP odreda i partizanske bolnice. Ukazano je
na zna~aj razvijawa i negovawa tradicija oslobodila~kih
ratova i patriotizma. Nije zapostavqan ni rad na idejnopoliti~kom vaspitawu i kulturno-zabavnom ìvotu mladih
na selu.26
Krajem marta 1942. godine u Borincu je ~etni~ki odred
Jordana Kimi}a izvr{io pqa~ku i pretukao omladince, ali
25 Materijal sa sastanka odrànog 20. IX 1960. godine u selu Borincu, registrovan kod Odeqewa radni~kog NOP u Narodnom muzeju u Leskovcu, inv. br. 1366; kazivawe Bo{ka Vuka{inovi}a, iz Beograda.
26 Isto.
65
nije slomio wihov moral, duh i veru u pobedu NOR-a i wihovu spremnost i re{enost za daqu borbu. Omladinci su jo{
organizovanije radili za NOP. Milun \iki}, ~lan Odbora
omladine i wegov drug Miodrag L. Vuka{inovi} iz ilegalnih desetina stupili su u Jablani~ki NOP odred.27
Novembra 1942. godine NOO, uz punu podr{ku omladinskog odbora u Borincu je spre~io rekviziciju ìta za okupatora i wegove sluge, sprovode}i u delo zadatak NOP-a:
"Ni zrna ìta okupatoru".
Po~etkom marta 1943. u Borincu je u prisustvu Vojislava Gruji}a iz Ivawa, sekretara Rejonskog rukovodstva
SKOJ-a i Bo{ka Vuka{inovi}a iz Borinca, formiran Odbor ujediwenog saveza antifa{isti~ke omladine Jugoslavije
(USAOJ). Tada je Vojislav Gruji} govorio o odlukama Prvog
kongresa USAOJ-a u Biha}u, decembra 1942. godine, o sve ve}em prilivu mladih u partizanske odrede, o zna~aju pomo}i
u prikupqawu ode}e i obu}e, ìvotnih namirnica, obezbe|ewu rukovodstva NOP-a koji borave u selu, o zbriwavawu,
negovawu i za{titi rawenih boraca, poja~anoj budnosti prema neprijatequ i o wegovom kretawu na ovim prostorima. Za
predsednika Odbora USAOJ-a sela izabran je Desimir Stoji~i}, za sekretara Stanko Nikoli}, a za ~lanove: Milorad
Stoji~i}, Stanko Miti}, Stojana Miti}, Milosava Vuka{inovi}, Rada Petrovi}, Dobrunka \iki}, Petra}ije Stoji~i},
Milivoje Stoji~i}, Rade Igwatovi} i Kosana Jankovi}. Na
konferenciji je pohvaqen dotada{wi rad Odbora i usvojeni
zadaci omladine u daqoj borbi.28
Izbori za narodnooslobodila~ke odbore u Pustoj Reci
i Jablanici prvi put su obavqeni 16. i 17. aprila 1944. godine. Tada je i omladina prvi put u~estvovala u izboru vlasti
i birana u NOO-e. Ona je to pravo stekla borbom za oslobo|ewe svoga naroda i zemqe.29 Aprila 1943. godine za predsednika Odbora USAOJ-a izabran je Stanko Nikoli}, a za sekretara Rada Petrovi}.
Odlaskom predsednika i ~lanova Odbora USAOJ-a u
jedinice NOVJ, za predsednika je izabrana Radmila Petrovi},
a za sekretara Stojana Miti}.
27 Isto.
28 Isto.
29 Mladi borac, glasilo USAOJ-a, godina I, br. 5 i 61944.
66
U selu Bublici, 23. aprila 1944. godine, odràna je prva

Okru`na konferencija USAOJ-a za okrug Leskovac. Iz Borinca konferenciji je prisustvovao delegat êdomir V. Spasi}. Delegati su se dogovorili o tome kako }e svojim radom
najboqe pomo}i frontu, politi~kom vaspitawu, obrazovawu
i kulturno-zabavnom ìvotu mladih na selu.30
U Borincu nije bilo organizovanih kurseva za rad sa
omladinom, ve} su omladinci idejno i politi~ki usmeravani
na konferencijama i drugim skupovima, preko letaka, lista
"Mladi borac" i informacija i direktiva vi{ih omladinskih rukovodstava.31
Po oslobo|ewu zemqe omladinci sa svojom radnom brigadom u~estvuju u obradi zemqe porodica koje su ostale bez
svojih hranilaca, onih koji su se nalazili na odsluèwu vojnog roka u Jugoslovenskoj armiji i onih koji su u~estvovali
u ~i{}ewu terena od ostataka bandi koje su se skrivale, vr{ile pqa~ke, unosile nemir me|u gra|ane s ciqem da ometu
obnovu i izgradwu zemqe i vlast u vr{ewu svoje du`nosti.
Pomo} je pruàna u obnovi popaqenih ku}a i ekonomskih
zgrada, sprovo|ewu izbora za narodne poslanike za Ustavotvornu skup{tinu DFJ zakazanu za 11. novembar 1945. godine.
Zapaèno je bilo i u~e{}e mladih u dobrovoqnim radnim
omladinskim brigadama na izgradwi pruga Br~ko Banovi}i,
[amac Sarajevo, Doboj Bawa Luka. Jedan od zadataka bilo
je obrazovawe mladih koji su ratom ometeni u {kolovawu,
kao i organizovawe te~ajeva za op{te i zdravstveno obrazovawe i vaspitawe mladih.
U slobodi omladina je i re~ju i delom {irila bratstvo i jedinstvo me|u mladima, negovala i razvijala tekovine
narodnooslobodila~ke borbe i socijalisti~ke revolucije,
podsticala drugarstvo, radnu disciplinu i takmi~arski duh
kod mladih. Odràvawem sastanaka i u~e{}em na drugim
skupovima vaspitavana je u duhu patriotizma, bez ~ega nije
bilo mogu}e uspe{no u~estvovati u obnovi i izgradwi novog
dru{tva, boqeg i sre}nijeg ìvota.
30 Kazivawe Petra}ija Stoji~i}a.
31 Materijal sa sastanka odrànog 20. IX 1960. godine u selu Borincu,
registrovan kod Odeqewa radni~kog NOP u Narodnom muzeju u Leskovcu,

inv. br. 1366; Kazivawe Bo{ka Vuka{inovi}a iz Beograda.
67
Godine 1946. u Zagrebu je odràn III kongres USAOJ-a,

kada je USAOJ dobio ime Narodna omladina Jugoslavije.
Tada je doneta odluka o masovnijem u~e{}u omladine u radnim akcijama {to je omladina Borinca pozdravila, pre svega
oni koji su u~estvovali u NOR-u i dali zavet da }e posle
borbe raditi na obnovi i izgradwi zemqe.
Godine 1947. za predsednika Narodne omladine u selu
izabran je Radisav Stoji~i}, a za sekretara Miodrag \iki}.
Na Petom kongresu Narodne omladine Jugoslavije 1953.
godine u Beogradu donet je novi Statut NOJ. Omladina Borinca je na osnovu tog statuta organizovana u osnovnu organizaciju Narodne omladine.
Na VII kongresu NOJ 1963. godine u Beogradu odlu~eno
je da NOJ promeni ime u Savez omladine Jugoslavije (SOJ) u
koji su okupqene sve strukture mladih.
Godine 1968. odràn je VIII kongres SOJ i doneti novi
statut i program. Omladina posle kongresa u~estvuje u izgradwi autoputa, na po{umqavawu goleti, u radu mladih istraìva~a i u drugim akcijama.
Zbog odlaska mladih na {kolovawe i zaposlewe ili zbog
udaje, 1970. godine omladinska organizacija u selu Borincu
je prestala sa radom.
UDRU@EWE BORACA NOR-a
Na inicijativu Sreskog odbora NOR-a Sreza jablani~kog, 30. januara 1948. godine u selu Borincu, u prisustvu Stanimira A. Nikoli}a, ~lana Sreskog komiteta KPJ u Lebanu,
odràna je Skup{tina boraca NOR-a. Tada je Stanimir Nikoli} upoznao borce da je na predlog generalnog sekretara
Centralnog komiteta KPJ, 30. septembra 1947. godine, osnovan Savez boraca NOR-a Jugoslavije. Programski zadaci boraca bili su o~uvawe ste~enih tekovina NOR-a, {irewe bratstva i jedinstva me|u narodima i narodnostima, o~uvawe mira,
slobode i nezavisnosti zemqe koja je u toku NOR-a krvqu
zalivena. U Savez boraca mogli su se u~laniti u~esnici
NOR-a, patrioti koji su aktivno i organizovano radili za
NOP, oni koji su bili u zatvorima i logorima, u zarobqeni{tvu, i svi oni koji su bili povezani sa NOP-om. Niko68
li} je ukazao na mobilnost boraca u ostvarivawu Prvog petogodi{weg plana u ciqu ubrzane izgradwe novog socijalisti~kog dru{tva u Jugoslaviji. Borci su na osniva~koj skup{tini govorili o aktivnostima na obnovi i izgradwi, otkupu
ìvotnih namirnica, opravci puteva, osnivawu Zemqoradni~ke zadruge i o drugim problemima u selu.32
Na Skup{tini je Kosta \iki} izabran za predsednika,
Sefronije Spasi} za sekretara i Milivoje Stoji~i} za blagajnika. Za delegata za Skup{tinu boraca NOR-a Sreza jablani~kog izabran je Kosta \iki}, koji je na toj skup{tini
izabran za ~lana Sreskog odbora NOR-a. Zahvaliv{i se na
izboru, Kosta \iki} je ukazao da su borci poneti entuzijazmom s kojim su se borili u NOR-u, savesno i po`rtvovano
krenuli u obnovu i izgradwu zemqe, teè}i da planirano
{to doslednije ostvare.
Od 78 boraca u organe vlasti, rukovodstva dru{tvenopoliti~kih organizacija, Zemqoradni~koj zadruzi odgovorne du`nosti imalo je 10 u selu, dva Op{tini, dva u Srezu.
Povremeno je odlazilo na rad i vra}alo se u selo 39. U privredi i dràvnim slu`bama, van sela, zasnovalo je radni odnos
15.
Savez boraca NOR-a Jugoslavije je 1961. godine objedinio i uskladio delatnost triju bora~kih organizacija. Tako
su Udruèwe boraca NOR-a Borinca ~inili borci NOR-a,
ratni vojni invalidi i rezervne vojne stare{ine.
Udruèwe boraca NOR-a, preko svojih delegata bilo je
zastupqeno u Op{tinskom odboru u Bojniku i u Sreskom odboru UB NOR-a u Lebanu. Tako su u uslovima dru{tveno-ekonomskih i politi~kih promena u dràvi, borci radili u svojim organizacijama i u jedinstvenom frontu organizovanih
socijalisti~kih snaga sa Savezom komunista Jugoslavije na
~elu.
Borci su bili organizatori i neposredni u~esnici u
izgradwi lokalnih puteva kojima su savremenim asvaltnim
putem povezana sela Sli{ane Ba~evina i Borince Orane.
Aktivno su radili na izgradwi Zadru`nog doma u Sli{anu,
osnovne {kole, vodovoda, spomen-~esme sa imenima palih
ratnika iz 19121918. i 19411945. godine i `rtava fa{izma.
Veliki doprinos dali su u~e{}em u izgradwi autoputa, è32 Kazivawe Koste \iki}a.
69
lezni~ke pruge, hidrocentrale na Vlasini i drugih objekata

{irom zemqe. Oni su bili organizatori i nosioci obeleàvawa zna~ajnih doga|aja iz istorije NOR-a: 1. maja praznika
rada, 9. maja Dana pobede, 4. jula Dana borca, 7. jula Dana
ustanka naroda Srbije, 29. novembra Dana Republike, godi{wica jedinica NOVJ brigada i divizija i dr.
Od 1952. do 2000. godine, za predsednike UB NOR-a birani su: Milan Jankovi}, Kosta \iki}, Ilija Miti}, Milutin Krsti}, Blagoje Stoji~i}, Stan~a Vuka{inovi}, Josim
Markovi} i Radisav Stoji~i}.33 Oni su se zalagali za doslednost lika ~lanova Saveza boraca NOR-a {to je bio zna~ajan zadatak UB NOR-a u Borincu. Zbog toga, u svako vreme,
svakoj etapi, svakom periodu u razvitku dru{tva stvarane su
nove qudske i moralne vrednosti, a postoje}e oboga}ivane
novim sadràjima i novim kvalitetom. ^lanovi UB NOR-a,
kao pripadnici oruàne borbe, nikada se nisu mirili sa
pojedina~nim shvatawima da tada{wa etapa u razvoju novog
dru{tva ne obezbe|uje uslove za izgradwu borbenog lika
borca ~oveka novog kova, ~oveka budu}nosti. Samo oni koji
se ne mire sa tom stvarno{}u ne vide brojne i dru{tvene
vrednosti u vi{edecenijskoj etapi novog dru{tvenog razvoja, za ~ije se ostvarewe vaqa boriti isto onako hrabro i
juna~ki kao {to se juri{alo na neprijateqske bunkere.
Razvoj dru{tvenih odnosa izgra|ivao se u istoj meri u kojoj
se izgra|ivao u toku Narodnooslobodila~kog rata.
Decembra 2000. godine Udruèwe boraca NOR-a sela
Borinca imalo je osam ~lanova, od ukupno 78, koliko ih je
bilo januara 1948. kada je i formirano.
Janko Jakova Nikoli}, predsednik Op{tinskog odbora
SUBNOR-a op{tine Bojnik, isti~e da su borci bili i ostali na braniku izvojevane borbe za o~uvawe tekovina NOB-e
i socijalisti~ke revolucije, da aktivno prate razvoj i zbivawa u zemqi, da se ne mire i osu|uju svaku zloupotrebu bilo
sa koje strane i od koga da se ~ini, da podràvaju politi~ke
stranke koje u svojim programima priznaju NOB i wene tekovine. Borci su osu|ivali svaki akt nasiqa i razbijawa Jugoslavije, posebno teror i agresiju NATO alijanse nad nedu`nim narodom Srbije i Jugoslavije. U svim slu~ajevima, borci
33 Kazivawe Janka Nikoli}a, Radisava Stoji~i}a, Borisava Miti}a,
Stanimira Stoji~i}a.
70
su dali neizmernu podr{ku predsednicima Republike Srbije i Jugoslavije da istraju u zahtevima za odbranu
i o~uvawe mira, slobode, nezavisnosti i celokupnosti Srbije i Jugoslavije. Od Ujediwenih nacija i Evropske zajednice zahtevali su da se ukinu
ekonomske sankcije, da se spre~i
svaki teror i nasiqe nad nedu`nim
nealbanskim narodom na Kosovu i
Metohiji, vrati vojska Jugoslavije i
policija na Kosovo i Metohiju radi
za{tite qudi i imovine li~ne, dru{tvene i dràvne.
Janko Nikoli}
Agresija NATO na Jugoslaviju,
pokazala je da na{a zemqa ima dostojne naslednike dedova,
o~eva, koji }e im sluìti kao primer iz minulih oslobodila~kih ratova srpsko-turskog, balkanskih, Prvog i Drugog
svetskog rata, kako se brani domovina od agresije, bilo od koga dolazila.
SUBNOR, organizacija boraca i invalida Narodnooslobodila~kog rata 19411945. godine, nestrana~ka je i nepoliti~ka dru{tvena organizacija.34
Udruèwe boraca NOR-a u svom radu, prema statutarnim odredbama, sara|ivalo je sa svim dru{tvenim organizacijama, politi~kim strankama i partijama koje uvaàvaju istorijski zna~aj NOR-a i priznaju dru{tveni legitimitet
SUBNOR-a kao organizacije boraca veterana oslobodila~kog rata Srbije i Jugoslavije. U svom delovawu zalagalo
se za: prosperitet Republike Srbije kao savremene dràve,
zasnovane na ravnopravnosti gra|ana i wihovim nacionalnim pravima; izgradwu demokratskog dru{tva na pravima i
slobodi gra|ana, trì{noj privredi i socijalnoj pravdi;
mirnom i demokratskom re{avawu sporova i sukoba; o~uvawu
istorijskih vrednosti NOR-a 19411945. godine; negovawu i
razvijawu tradicija oslobodila~kih ratova Srbije; razvijawu i ja~awu odbrambene mo}i zemqe radi odbrane slobode,
nezavisnosti i teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka; o~uvawu i unapre|ewu dru{tvenog i materijalnog po34 Statut SUBNOR-a.
71
loàja i zdravstvene za{tite u~esnika NOR-a, ratnih vojnih invalida i porodica palih i umrlih boraca, obeleàvawu
i podizawu i odràvawu spomen-obele`ja, prikupqawu memoarske gra|e, kao i pruàwe pomo}i starim, bolesnim i siroma{nim borcima u ostvarivawu wihovih prava na osnovu zakona.
^lanstvo u SUBNOR-u je dobrovoqno. Prijem vr{i osnovno UB NOR-a. Pravo i du`nost ~lana UB NOR-a je da u~estvuje u radu svog udruèwa, da bira i da bude biran u organe,
da se slobodno politi~ki opredequje, da uvaàva ulogu i
po{tuje tradicije NOR-a. Za svoj rad odgovoran je svom UB
NOR-u.
Izbori u UB NOR-u odràvaju se svake ~etvrte godine,
a mogu se prema potrebi odràvati i dopunski ili vanredni.
Mandat se ne ograni~ava. Na izbornoj skup{tini se biraju
predsednik, sekretar i blagajnik, razmatra izve{taj o radu,
usvaja plan rada i biraju delegati za Skup{tinu SUBNOR-a
op{tine.
Borci NOR-a imaju zadatak da pruè punu pomo} rukovodstvima u selu da na odgovorna i izborna mesta do|u pravi,
odgovorni i mla|i qudi, da se zalaù i ne dozvole da na te
funkcije do|u qudi podlo`ni mitu, korupciji, pqa~ki, rasipni{tvu i neradu, {to je nespojivo sa javnim i dru{tvenim i
moralnim ugledom u vr{ewu odgovornih du`nosti. Borcima
iz sela koji su birani u organima i telima Mesne zajednice
i Op{tine daju svoje stavove, predloge i mi{qewa, za wih se
zalaù kod dono{ewa odluka, i wihov rad se jednom godi{we
ocewuje.
ANTIFA[ISTI^KI FRONT @ENA
Antifa{isti~ki pokret èna javqa se pre Drugog svetskog rata. U to vreme ène su shvatile neophodnost svog u~e{}a u borbi za progres dru{tva za borbu protiv ugwetavawa
i izrabqivawa {irokih narodnih slojeva Jugoslavije.
@ene sela Borinca, slede}i svoje o~eve, supruge, sinove i bra}u, bez obzira na opasnost kojoj su se izlagale, ujedinile su se u naporima da pomognu NOP-u. U NOR-u s pu{kom u ruci u~estvovale su omladinke Dobrunka S. \iki} Dobra
72
i Milosava D. Vuka{inovi} Duna, ostavqaju}i svoje najmilije, svoje domove i topla ogwi{ta. Dobrunka \iki}
je 12. aprila 1944. godine poginula u
borbi sa Nemcima u selu Lomnici kod
Kru{evca, u svojstvu sekretara SKOJa ~ete u IV srpskoj brigadi NOVJ.
Aktivno i organizovano za Narodnooslobodila~ki pokret radilo je 30
èna i omladinki, od kojih je jedna
poginula od aviobombe, jedna rawena, a
dve su umrle od posledica prebijawa
od strane Bugara. Za doprinos i posStojana P.
tignute rezultate u NOR-u odlikovano
je devet èna. Aktivistkiwe Borinca, Jankovi}-Stoji~i}
pored angaòvawa u svojoj organizaciji Odboru AF@-a,
nesebi~no su pomagale ènama koje su ostale bez svojih hranilaca i onima ~iji su muèvi bili aktivni borci, narodnooslobodila~kim odborima, borcima Jablani~kog NOP odreda i jedinicama NOVJ. ûvale su i negovale rawenike,
pripremale hranu i toplu ode}u za borce, pridruùju}i se
onima koje su davale "Sve za front".
U Beogradu je, 17. juna 1945. godine, odràn Prvi kongres Antifa{isti~kog fronta èna. Delegat na ovom kongresu bila je Stojana P. Jankovi} Stoji~i} iz Borinca. Ona
je po povratku ènama prenela zadatke usvojene na kongresu.
Odbor AF@-e formiran u NOR-u, tada u slobodi, okupio je
ène i zajedno sa NOO i NO fronta, aktivno se ukqu~io u
obnovu i izgradwu zemqe. Nastavile su da posle rata pruàju
pomo} ènama koje su ostale bez svojih hranilaca i onima
~iji su se muèvi nalazili u jedinicama NOVJ i organima za
za{titu od ostataka doma}ih izdajnika.
Godine 1947. na mesto Dragiwe \iki}, koja se u vreme
kolonizacije odselila u Ratkovo u Vojvodini, za predsednika Odbora AF@-e izabrana je Zarka Vuka{inovi}, koja je do
tada bila sekretar, a za sekretara je izabrana Savka Nikoli}.35
Na III kongresu AF@-a odrànom 1950. u Beogradu odlu~eno je da i ène u~estvuju u dobrovoqnim radnim akcija35 Kazivawe Milke Vuka{inovi}.
73
ma. Na radnoj akciji u Pan~eva~kom ritu iz Borinca su u~estvovale Leposava, èna odbornika Dragutina Stoji~i}a i
Milka, ~lan seoskog odbora AF@-a, èna Mili}a Vuka{inovi}a.36
Na IV kongresu AF@-a, odrànom 1953. godine, Antifa{isti~ki front èna je ukinut kao posebna organizacija, a
osnovan je Savez ènskih dru{tava Jugoslavije. Od tada wihova aktivnost odvijala se u Socijalisti~kom savezu radnog naroda Sekciji èna za dru{tvenu aktivnost.
@ene Borinca praznovale su svake godine 8. mart Dan
èna. Bili su to dani nezaborava, druèwa i veseqa, a u tome
su im pomagale u~iteqice sa u~enicima izvo|ewem prigodnog programa. Jedan broj majki odlazio je u grad u posetu
svojoj deci, nose}i im poklone u ìvotnim namirnicama (sir,
mleko, meso, pasuq, krompir, luk i vo}e).
@ene Borinca aktivno su radile sve do 1990. godine, do
spajawa SK Srbije i Konferencije SSRN Srbije u Socijalisti~ku partiju Srbije. Od te godine wihova aktivnost nije
zapaèna na bilo kom planu, jer se radi o starim i iznemoglim
ènama.
UDRU@EWE REZERVNIH VOJNIH STARE[INA

Na osniva~kom kongresu 15. septembra 1919. godine u
Beogradu osnovano je Udruèwe rezervnih oficira i ratnika iz balkanskih i Prvog svetskog rata, kao nepoliti~ka i
vanstrana~ka asocijacija oformqena radi ostvarivawa i
za{tite statusnih pitawa i prava svojih ~lanova, negovawa
borbenih tradicija oslobodila~kih ratova i uticaja na podizawe moralnog i vaspitnog delovawa ~lanstva.37
Zakonom o odbrani iz 1952. godine definisan je poloàj i zadaci SRVS kao subjekta za odbranu zemqe. Zakonom
su formulisana svojstva I i II stepena obaveze i odgovornosti. Za gre{ke i prestupe po~iwene van slu`be obrazovani su
sudovi ~asti i uvedeno li{avawe ~ina rezervnog oficira i
podoficira.38
36 Isto.
37 Organizacija RVSJ Istorijski prilaz.
38 Isto.
74
U selu Borincu od 17 rezervnih oficira i podoficira

oktobra 1953. godine formirano je Udruèwe rezervnih vojnih stare{ina. Za predsednika je izabran potporu~nik Radisav Radojla Stoji~i}, a ~lanovi su bili Stan~a D. Vuka{inovi}, Stojan L. Vuka{inovi}, Kosta R. \iki}, Milutin D.
Krsti}, Josim M. Markovi}, Ilija J. Miti}, Stanislav N.
Petrovi}, Milivoje M. Stoji~i}, oficiri, Bogosav M. Videnovi}, Aleksandar N. Markovi}, Dobrivoje D. Miti}, Jakov
M. Nikoli}, Radovan M. Nikoli}, Borisav Z. \iki}, Svetozar M. Stamenkovi} i Petra}ije D. Stoji~i}, podoficiri.39
Rezervne vojne stare{ine sa zavr{etkom {kole za rezervne oficire i podoficire, po pravilu prestaju sami da
u~e, a povremeni pozivi na vojne ve`be ne mogu da zadovoqe
wihovu potrebu za sticawem stru~nih vojnih znawa i ve{tina.
Neminovno je zato bilo obrazovawe rezervnog stare{inskog
kadra koje bi dopuwavalo osnovna znawa kako bi se u miru
spremali za slu~aj eventualnog rata. Wihovo obrazovawe
sprovodila je Organizacija rezervnih vojnih stare{ina op{tine. Obuka se odnosi na stru~nu problematiku:
negovawe tradicija oslobodila~kih ratova srpskog
naroda;
ja~awe stru~ne i fizi~ke spremnosti kroz razne oblike aktivnosti (streqa{tvo, upoznavawe sa oru`jem svih
vrsta, takmi~ewa i dr.);
saradwa sa stru~nim organizacijama koje u svojim programima imaju sadràje za odbranu, i sa jedinicama Vojske Jugoslavije.
Obuka je imala za ciq razvijawe pozitivnih odnosa rezervnih vojnih stare{ina prema odbrani zemqe.40
Udruèwe RVS u Mesnoj zajednici Borince postalo je
zna~ajan faktor u stru~nom, vojno-politi~kom i op{te-tehni~kom obrazovawu rezervnog stare{inskog kadra kroz nastavnu obuku i prakti~ne ve`be na terenu. Radilo se pre svega na upoznavawu sa novim naoruàwem poluautomatskim i
automatskim pu{kama i mitraqezima, pi{toqima svih vrsta i artiqerijskim oru|em. Sve to pratilo je ~itawe karata
i kretawe po azimutu, ga|awe iz vojni~kih pu{aka i pi{39 Isto.
40 Kazivawe Koste R. \iki}a.
75
toqa i drugog naoruàwa zavisno od roda i slu`be, odnosno

ratnog rasporeda.
Kosta R. \iki}, kapetan I klase, Stan~a D. Vuka{inovi}, kapetan i Radisav R. Stoji~i}, poru~nik, iskusne rezervne vojne stare{ine, bili su predava~i na poligonima i seminarima za ~lanove RVS i vojnike. Na kraju nastavnog perioda vr{eno je testirawe stare{inskog kadra i ocewivan
uspeh. Tako|e, Kosta, Stan~a i Radisav bili su predava~i na
seminarima za gra|ane i omladinu na temu Koncepcija i sistem op{tenarodne odbrane i dru{tvene zamoza{tite, a u~estvovali su i u izradi planova odbrane i za{tite u Mesnoj
zajednici i dru{tveno-politi~kim organizacijama u selu.41
Rezervne vojne stare{ine u odbrani zemqe za vreme poku{aja napada sa zapada 1946. i 1954, i ubacivawa terorista
po~etkom sedamdesetih godina na teritoriju SFRJ, u ratu
1991/92. godine i odbrani od NATO agresije koja je trajala
78 dana (24. marta do 9. juna 2000. godine) dale su nemerqiv
doprinos. Tome su znatno pomogla iskustva iz NOR-a, zavr{ene vojne {kole i stru~na obuka, ali i wihova hrabrost,
po`rtvovanost i patriotizam. Sve to ukazuje na izraèn
patriotizam i ~ovekoqubqe u odbrani zemqe, kakav je slu~aj
upravo bio na Kosovu i Metohiji, kada je brawena sloboda,
nezavisnost i teritorijalni integritet otaybine.
Zajedno sa Udruèwem boraca NOR-a, organizacija rezervnih vojnih stare{ina bila je nosilac aktivnosti u negovawu slobodarskih tradicija, obeleàvawu zna~ajnih doga|aja
iz oslobodila~kih ratova i svoja iskustva prenosila na mla|e generacije.
Predvojni~ka obuka
Radi svestrane pripreme i osposobqavawa za odbranu
dràve uvedena je predvojni~ka obuka. Osnovna obuka bila je
obavezna za sve dràvqane FNRJ, a po~iwala je u godini u
kojoj dràvqani navr{avaju 17 godina ìvota, i moè da traje
do stupawa u Jugoslovensku narodnu armiju.
Lice koje se prilikom izvo|ewa predvojni~ke obuke
bez svoje krivice ozledi, povredi ili razboli, ima pravo na
41 Kazivawe Radisava R. Stoji~i}a.
76
besplatnu lekarsku negu i le~ewe na teret buyeta Ministarstva rata FNRJ.

Narodni odbori bili su du`ni da u~ine sve {to je
potrebno za pravilno izvo|ewe predvojni~ke obuke, kao i da
obezbe|uju potrebna materijalna sredstva za weno izvo|ewe.42
Narodni odbor op{tine Sli{ane doneo je odluku o
finansirawu komisija i za nastavu predvojni~ke obuke.43
Za stare{ine i nastavnike predvojni~ke obuke iz Borinca su angaòvani rezervni vojni oficiri koji su zavr{ili oficirske {kole: Radisav R. Stoji~i}, komandir centra,
poru~nik i Stan~a D. Vuka{inovi}, komandir voda.44
Programom nastave obuhva}ene su slede}e teme:
strojeve radwe u mestu i kretawu;
opis i rukovawe vojni~kom pu{kom i pu{komitraqezom;
nastava ga|awa;
ga|awe bojevom municijom;
bacawe ru~ne bombe;
kretawe po azimutu;
logorovawe i ure|ewe bivakovawa i
politi~ka nastava.45
Iz Borinca predvojni~ku obuku su zavr{ili: Dragoqub
N. Petrovi}, Radivoje M. Vuka{inovi}, Josim C. Vuka{inovi}, Desimir C. Vuka{inovi}, Borisav R. Miti}, Najdan A.
Petrovi}, Milosav D. Vuka{inovi}, Miodrag \. \iki}, Boìdar M. \iki}, Radivoje R. Nikoli}, Desimir A. Nikoli},
Stanislav B. Antanaskovi}, Bogomir ^. Mom~ilovi}, Predrag. P. Stoji~i}, Stanko B. Stoji~i}, Novko D. Markovi},
Branko N. Markovi}, êdomir R. Igwatovi}, Hranislav M.
Markovi}, Dobrivoje M. Igwatovi}, Slobodan D. Jankovi},
Borisav N. Jankovi}, Vladimir A. Markovi}.
Streqa~ka druìna
Povodom Dana pobede nad fa{izmom, 15. maja 1950. godine u Borincu je u prisustvu Stevana Smajevi}a, predsednika
42
43
44
45
Uredba o predvojni~koj obuci ("Sl. list FNRJ", br. 45/48).

IAL, Fond Sreza jablani~kog.
Kazivawe Borisava Miti}a i Radisava Stoji~i}a.
Kazivawe Radisava R. Stoji~i}a.
77
Streqa~kog saveza sreza, formirana streqa~ka druìna. Za

predsednika je izabran Radisav R. Stoji~i}, potporu~nik.
^lanovi druìne bili su: Dobrivoje D. Miti}, Stanimir R.
Stoji~i}, Stojan Vuka{inovi}, Velimir P. Vuka{inovi},
Miodrag \. \iki}, Kosta R. \iki}, Petra}ije D. Stoji~i},
Dragoqub N. Petrovi}, Vladimir N. Petrovi}, Blagoje N.
Stoji~i}, Josim C. Vuka{inovi}.
Streqa~ka druìna raspolagala je sa dve vojni~ke pu{ke (mauzer) i municijom koja je dobijena od Streqa~kog saveza sreza. Kasnije se streqa~ka druìna sama starala o nabavci bojeve municije, vazdu{ne pu{ke i dijabola od sredstava svojih ~lanova. O pu{kama i municiji, odràvawu i snabdevawu starao se predsednik. Streqa~ka druìna bila je u
sastavu Streqa~ke druìne op{tine Sli{ane.
Za streli{te je kori{}eno Ravni{te. ^lanovi streqa~ke druìne me|usobno su se takmi~ili povodom dràvnih
i nacionalnih praznika 1. i 9. maja, 7. jula i 29. novembra.46
Zadatak ~lanova streqa~ke druìne bio je da kod mladih razvijaju i neguju takmi~arski i vite{ki duh, spremnost
i sposobnost da ako zatreba u~estvuju u odbrani svoje otaybine od eventualnog agresora, onako kako su to ~inili wihovi
o~evi i dedovi u minulim oslobodila~kim ratovima.
PIONIRSKA ORGANIZACIJA
Pionirska organizacija u Borincu formirana je septembra 1944. godine. Izrasla u Narodnooslobodila~kom ratu,
maja 1945. godine, u slobodi, nastavqa svoju aktivnost. Pioniri su bez straha, bili svesni svoje obaveze u u~ewu {kolskih predmeta, ve`be i igre, oboga}ene novim sadràjima,
predvo|eni i usmeravani od mladih ali iskusnih u~iteqa
Drag. Avramovi}a, Dragoquba Miti}a Dragog, Voje Vuji}a,
Vasilija Popovi}a i drugih. Svesni zna~aja svoje zakletve
da vole svoju zemqu, pruàli su pomo} omladinskoj organizaciji u pripremi kulturno-zabavnog ìvota za omladinu i
gra|ane, narodnooslobodila~kim odborima u vr{ewu kurirske slu`be od Borinca do Obra`de i Majkovca, kao i u prikupqawu dobrovoqnih priloga za rawene borce koji su se
46 Kazivawe Radisava R. Stoji~i}a.
78
le~ili i oporavqali u bolnici.47 U tim te{kim vremenima

razvijala se wihova moralna svest, a mladi partizani su im
bili uzor kako da se pona{aju. Kod pionira negovano je drugarstvo, rodoqubqe, rad, disciplina, odgovornost, hrabrost,
upornost, samoinicijativa, urednost, ~isto}a, me|usobno po{tovawe, ispoqavana briga o starijim i iznemoglim i pruàna pomo} nemo}nim, bolesnim i rawenim borcima NOR-a.
Rukovo|ewe pionirskom organizacijom povereno je u~iteqima, a wima su pomagali u~enici Borisav R. Miti} i Qubomir M. Zdravkovi}.48
Povodom Dana pobede nad fa{izmom, zavr{etka {kolske godine, 29. novembra, Nove godine, uz pomo} i reìju svojih u~iteqa, pioniri su pripremali i izvodili programe za
roditeqe, omladinu i gra|ane. Posebno su pripremili program za u~e{}e na pionirskoj smotri u selu Oranu, kada je
Borisav Miti} Bora, ispred pionirske organizacije pozdravio prisutne i govorio o rezultatima koje je pionirska
organizacija postigla u saradwi sa omladinom i narodnooslobodila~kim odborima. Pored redovne {kolske aktivnosti u
savla|ivawu nastavnog gradiva, pioniri su se me|usobno takmi~ili u izradi drvenih pu{aka, pi{toqa i bombi, sportskim i vojnim ve{tinama, poznavawu i pruàwu prve pomo}i
rawenicima, nastradalim u elementarnim nepogodama (poplave, poàri, udar groma), o ulozi Crvenog krsta u ratnim i
mirnodopskim uslovima i drugim aktivnostima.49
Na smotri pionira u selu Dowem Kowuvcu pionirska
organizacija Borinca, nastupaju}i sa svojim programom
osvojila je prvo mesto i stekla pravo na daqe u~e{}e. Svi
pioniri za vreme sve~anosti i smotre nosili su crvene marame oko vrata i na glavi bele "titovke" sa crvenom petokrakom. U svim sve~anim prilikama i na smotri isticana je
dràvna zastava koju je nosila u~enica Verica K. \iki}.
Oru`je drvene pu{ke, pi{toqi, bombe, vojni~ke pu{ke,
mitraqez "brno", top sa drvenim nosa~em i to~kovima dràni
su u jednoj od prostorija ku}e odbornika Dragutina T. Stoji~i}a. Za vu~u topa pioniri su imali jednog kowa malog rasta
47 Kazivawe Borisava Miti}a iz Borinca, Voje Ra{kovi}a i Dragog
Miti}a iz Leskovca.
48 Hranislav Raki}, Hronologija Puste Reke i Jablanice 19411945,
str. 286.
49 Kazivawe Tomislava Miti}a iz Leskovca.
79
o kome su se sami starali. Grupa pionira, koja je postigla

najboqe rezultate u u~ewu i takmi~ewu, u~estvovala je na
smotri pionira i prisustvovala bioskopskim predstavama u
Leskovcu.50
[kolska u~ionica bila je i Dom pionira, sa zidnom tablom ukra{enom ~lancima i crteìma o borbi i uspesima boraca NOR-a na frontu. Zapisane su re~i starih ratnika i
boraca NOR-a, o u~e{}u na smotri i takmi~ewima, pri~e i
pesme u~enika. Istaknut je i ~lanak o govoru Bore Miti}a u
Oranu 27. marta i geografska karta NR Srbije koju je uradio
u~enik êdomir R. Stoji~i}.
U dane vezane za zna~ajne doga|aje, 1. maja, 29. novembra,
pioniri su za roditeqe, omladinu i gra|ane sa uspehom prikazivali sportske i vojne ve`be, recitovali, izvodili poznati ske~ "vrabac". U horu su pevali pionirske pesme:
"Mi smo mladi pioniri,
Mar{iramo uvek ~ilo,
Uzdignuta vedra ~ela,
Vredni oni kao p~ela".
"Sa planine vetar piri,
Sastali se pioniri,
Sastali se na sred sela,
Pa provode igre male".
"Mila moja bra}o draga,
Ode Nemac do sto vraga,
Gde su Nemci nekad bili,
Tu su sada pioniri."
[kola pionira bila je sastavni deo vaspitawa u duhu
revolucionarnih tradicija otaybinskih i oslobodila~kih
ratova, stvarawa ~oveka novoga kova, graditeqa novog dru{tva, mira i slobode.
Od pionira stasale su li~nosti potrebne izgradwi
novoga dru{tva u slobodnoj Jugoslaviji. Mnogi su nastavili
{kolovawe, zavr{ili sredwe i vi{e {kole i fakultete, postali inèweri, lekari, prosvetari, pravnici, vojne stare{ine oficiri i podoficiri, radnici u privredi i dru{tvenim slu`bama.
50 Kazivawe Mihajla Mil~i}a iz Leskovca.
80
Pionirska organizacija bila je aktivna sve do 1978. godine, kada je {kola u Borincu zbog malog broja u~enika prestala da radi.
ODBOR CRVENOG KRSTA
U selu Klaji}u, jula 1944. godine, formiran je inicijativni odbor Crvenog krsta Srbije. Predsednik Odbora bila
je Krista \or|evi}, a sekretar Vojislav Duli}, lekar.
Okru`ni NOO Leskovca na sednici 7. oktobra 1944. godine u Lebanu razmatrao je pismo inicijativnog odbora Crvenog krsta Srbije, i predlog da se po selima, op{tinama i
u Srezu formiraju odbori Crvenog krsta.51
Na inicijativu Sreskog odbora Crvenog krsta u Lebanu
septembra 1950. godine u Borincu je odràna skup{tina Crvenog krsta kojoj je prisustvovao Trifun Zoni}, ~lan Sreskog
odbora Crvenog krsta u Lebanu. On je, izme|u ostalog, govore}i o ciqevima i zadacima rekao: "Crveni krst je dobrovoqna humanitarna dru{tvena organizacija koja radi samostalno ili u saradwi sa op{tinom i wenim organima na
osposobqavawu stanovni{tva za ~uvawe narodnog zdravqa;
brige pojedinaca za sopstveno zdravqe i okoline; ukazivawe
prve pomo}i u slu~aju elementarnih nesre}a; epidemije; rata
i drugo; da se omladina vaspitava na na~elima socijalisti~kog humanizma i samoinicijativnosti, u slu~aju rata
sa Jugoslovenskom narodnom armijom da u~estvuje u negovawu i le~ewu rawenih boraca i bolesnika u selu, a po potrebi i van, i da obavqa druge zadatke koji proizlaze iz Me|unarodne konvencije kojoj je pristupila Jugoslavija".52
Na Skup{tini je izabran Odbor crvenog krsta od tri
~lana: Petar V. Stoji~i} Pera, za predsednika, Vasilije Popovi}, za sekretara i Milivoje M. Stoji~i}, za blagajnika.
Sekretari su ~esto mewani, tako da su na po godinu dana
birani: Slobodan Kuwaji}, Milan Milanov, Stanko Golubovi}, Tomislav Tomi}, Gruja Petkovi}, Stanimir P. Stoji~i},
Boìdarka Stoji~i}. Oni su istovremeno bili sekretari i
51 Veroqub Trajkovi} Dragi{a Kosti}, 120 godina Crvenog krsta,
Leskovac, str. 155156.
81
blagajnici. Dolaskom Milorada @ivkovi}a i wegove ène

Qubinke za u~iteqe u Borincu, Milorad je preuzeo du`nost
predsednika a Qubinka sekretara i blagajnika.
Odbor Crvenog krsta imao je brojne aktivnosti:
upisao je 70 ~lanova, a podmlatkara bilo je preko 80,
zavisno od broja u~enika u {koli;
za omladinke i mlade ène organizovan je kurs ukazivawa prve pomo}i previjawe, nega i preno{ewe rawenika
i bolesnika do prihvatili{ta, ishrana deteta, bolesti koje
su epidemi~ne, higijena, dezinsekcija, elementarne nesre}e
(poàr, poplave, udar groma), dejstvo i za{tita od bojnih
otrova, protivavionska za{tita. Kurs je odràvan u prostoriji osnovne {kole a polaznice su bile 32 omladinke i mlade
ène od 16 do 22 godine. One su na kraju polagale ispit i o
tome dobile diplome. Predava~i su bili u~iteqi koje su
prethodno obu~ili sanitarni inspektori zdravqa u Lebanu.
Podmladak Crvenog krsta obu~avan je po programu {kole:
za prikupqawe priloga prodavane su zna~ke Crvenog
krsta;
za nezbrinutu decu i samohrane ène prikupqana je
pomo} u ìvotnim namirnicama ({e}er, bra{no, pirina~,
ode}a i drugo);
sakupqen dobrovoqni prilog od 8.000 dinara, a podmlatkari su sakupili 10.000 dinara za vi{e od 20 godina;
povremeno je organizovan lekarski pregled celokupnog stanovni{tva;
organizovano je dobrovoqno davawe krvi;
prikupqeno je i predato 60 pari vunenih ~arapa, 60
pari vunenih rukavica, pamu~no platno u duìni od 50 metara
i drugo. Svi prilozi predati su Odboru Crvenog krsta Sreza
jablani~kog.53
Prestankom rada {kole prestao je i rad Crvenog krsta
u Borincu.
53 Kazivawe Milorada @ivkovi}a, u~iteqa i Koste \iki}a.
82
BORINCE U OBNOVI
Borin~ani, osnaèni pobedom, jedinstveni i ponosni
{to su u~estovali u Narodnooslobodila~kom ratu, bili su
svesni da je borba vo|ena za nacionalna prava i slobodu svih
naroda i narodnosti Srbije i Jugoslavije, za politi~ka prava
i demokratske slobode, za pravo na slobodno izraàvawe,
obrazovawe, nauku, kulturu, za li~nu i imovinsku slobodu i
ravnopravnost, za sre}nu budu}nost, slobodu i mir sa svim
miroqubivim narodima u svetu. Oni su masovno u~estvovali
u NOR-u. Mnogima su ku}e i ostale zgrade bile popaqene od
bugarskih fa{ista, pa im je trebala pomo} za oporavak.
Borci, poneti entuzijazmom s kojim su se borili u NOR-u,
po`rtvovano su prionuli u obnovu i izgradwu zemqe, slede}i
op{teprihva}ene parole: "Dok je obnova, nema odmora", "Svi
za obnovu i izgradwu", teè}i da se ciqevi zbog kojih su vodili rat {to doslednije ostvare.
U maju 1945. godine Borince je imalo 71 ku}u i 398
stanovnika, od ~ega mu{kih 180, ènskih 218. U ovaj broj nisu
ura~unati oni koji su se nalazili u Jugoslovenskoj armiji,
organima unutra{wih poslova, radnim i drugim organizacijama.
U odnosu na stawe pre Aprilskog rata 1941. godine, u selu je bilo 85 stanovnika mawe (mu{kih 72, ènskih 13).1
Bez obzira na te{ko}e s kojima se iza{lo iz rata, seqaci su u prvom redu imali zadatak da zbrinu siro~ad i porodice koje su ostale bez svojih hranilaca, brinu o ishrani porodica ~iji su hranioci bili u Jugoslovenskoj armiji, dràvnim slu`bama, radnim organizacijama. Danono}no se radilo
na obnovi sprava i alata, sto~nog fonda, otkupu ìvotnih namirnica, opravci puteva, organizaciji vlasti, utemeqivawu
1 Interni popis MNO odbora Borinca; kazivawe Koste \iki}a i
Sefronija Spasi}a.
83
dru{tveno-politi~kih i drugih dru{tvenih organizacija u

novoj Jugoslaviji.
Komisija za utvr|ivawe ratne {tete utvrdila je da je
seqacima u Borincu u ratu naneta {teta od 3.080.000 dinara.
Seqacima to nije nadokna|eno jer je FNRJ oprostila {tetu
koju je nanela bugarska fa{isti~ka vojska. O{te}eni su bili
prinu|eni da sami kupe gra|evinski materijal crep, eksere, brave za prozore i vrata, staklo i dr.
Na zgari{tima seqaci su sagradili nove ku}e, plevwe
i ostale ekonomske zgrade: Nikola Koste Petrovi} ku}u i
plevwu; Du{an D. Stoji~i} plevwu, pojatu i sviwac; Dimitrije J. Markovi} plevwu; Svetozar S. Arizanovi} ku}u; Trifun \. Arizanovi} ku}u; Rista M. Miti} Krista, Radojlo T.
Stoji~i} ku}u; Radule T. Stoji~i}, ku}u; bra}a Stanimir,
Blagoje i Dragutin Petrovi} ku}u; Stevan R. \iki} plevwu
je preradio u ku}u; Qubomir P. Stoji~i} ku}u; Nikola S.
Jankovi} ku}u plevwu i pojatu; Milan S. Jankovi} pojatu.
Ostale su neobnovqene ku}e i druge zgrade bra}e Blagoja i
Milutina L. Nikoli}a i Vidoja I. Petkovi}a, zgari{ta kao
se}awe na zlo~ine okupacione fa{isti~ke vojske Bugarske.
Na zahtev Vlade FNRJ, pored u~e{}a u omladinskim i
radnim brigadama Narodnog fronta, seqaci su 1948. godine
za izgradwu zemqe u prvom narodnom zajmu upisali 50.000
dinara. ^lanovi KPJ: Kosta \iki}, Sefronije Spasi}, Milan Jankovi}, Milisav Jankovi}, Milivoje Stoji~i} i Dragutin Stoji~i}, upisane zajmove, na zahtev Centralnog komiteta KPJ, poklonili su za izgradwu nove administrativne
zgrade Centralnog komiteta KPJ.
Septembra 1950. godine u drugom narodnom zajmu, namewenom za izgradwu te{ke industrije, Borin~ani su upisali
80.000 dinara.
Godine 1977. za izgradwu pruge Beograd Bar upisano je
200.000 dinara.2
Posle 1970. godine me{tani koji su radili u privredi
i na privremenom radu u inostranstvu (Austrija, êhoslova~ka, Nema~ka, Irak, Kuvajt i Sovjetski Savez), u svom selu
sagradili su ili renovirali postoje}e ku}e: Stanoje T. Arizanovi}, novu sa prizemqem i spratom; Josim C. Vuka{ino2 Kazivawe Koste \iki}a i Sefronija Spasi}a.
84
Ku}a Ratomira Vuka{inovi}a

vi}, novu sa prizemqem i spratom; Desimir C. Vuka{inovi},
novu sa prizemqem i spratom; Stan~a D. Vuka{inovi}, novu
sa prizemqem i spratom; Svetozar D. Vuka{inovi}, novu
prizemqe; Milosav D. Vuka{inovi}, novu prizemqe; Miodrag \. \iki}, novu sa prizemqem i spratom; Borisav Riste
Miti}, novu sa prizemqem i spratom; Nenad B. Miti}, novu
sa prizemqem i spratom; Dragan N. Petrovi}, novu sa prizemqem i spratom; @ika Spasi}, novu sa prizemqem i spratom;
Stanislav N. Petrovi}, novu prizemqe; Vladimir N. Petrovi}, novu prizemqe; Nikola V. Petkovi}, novu prizemqe.
Adaptirali postoje}e ku}e: bra}a Radisav i Stojadin C. Vuka{inovi}, Blagoje N. Stoji~i}, Radisav R. Stoji~i}, Janko
J. Nikoli}, Stanimir R. Vuka{inovi}, novu ku}u sa prizemqem, Du{an A. Nikoli}, novu ku}u sa prizemqem, Novica D.
Markovi}, novu ku}u sa prizemqem. Novosagra|ene ku}e bile
su od tvrdog materijala i odgovarale zdravstvenim i higijenskim uslovima za stanovawe.
Jedan broj radnika i penzionera koji su ro|eni i ìveli u Borincu za vreme dolaska u selo ili u letwoj sezoni
85
obra|uju zemqu, ure|uju vo}wake, rade na ubirawu letine. To

su: Stanislav B. Stankovi}, Bogosav M. Videnovi}, Dragomir
M. Videnovi}, Desimir C. Vuka{inovi}, Radisav C. Vuka{inovi}, Dragica A. Vuka{inovi}, Milovan R. Igwatovi},
Dobrivoje M. Igwatovi}, Radomir J. Igwatovi}, Dobrivoje J.
Igwatovi}, Petar N. Jankovi}, Borisav N. Jankovi}, Radivoje R. Nikoli}, Slobodan S. Petrovi}, Kosta S. Petrovi},
Stanimir R. Stoji~i} i Stanko B. Stoji~i}. Vikenda{i isti~u: "Ne ìvi se samo od vazduha, pitke vode i puta koji
povezuje selo sa susednim i administrativnim centrima op{tine, nema lekara, lekova, snabdevawe oteàno, pijaca u Bojniku je udaqena 16,5 kilometara". Mnogi bi se vratili da
ìve i rade, ali uslovi za zapo{qavawe su nikakvi, zemqa s
kojom raspolaù je nedovoqna za egzistenciju. Dràva, u
posleratnim godinama pa i kasnije, nije ni{ta preduzimala
za razvoj sela i zadràvawe mladih u wemu, ni{ta se ne ~ini
ni sada. Mladi ne vide perspektivu za ìvot i rad na selu,
me|u kojima i Borince, i sva sela udaqena preko 40 kilometara od grada.
STUPILI U DR@AVNU SLU@BU
Pre 1941. godine bili su u dràvnim i drugim slu`bama, a maja 1945. godine nastavili radni odnos:
a) na poslovima administracije:
1. Vuka{inovi} Koste \or|e, socijalni radnik u Kosovom Poqu Kosmet;
2. Vuka{inovi} Stamena Nikola, socijalni radnik u
Ni{u;
3. Miti} Jovana Milivoje, finansijski slu`benik u
Beogradu;
4. Stoji~i} Veli~ka Petar, kwigovo|a u Zemqoradni~koj zadruzi u Borincu i slu`benik Crvenog krsta u Bojniku.
b) u prosveti:
1. Stoji~i} Petra Svetozar, na~elnik Odeqewa prosvete u Srezu i direktor Doma u~enika i studenata u Leskovcu.
86
v) u zdravstvu:
1. Stoji~i} Petra Borisav, doktor veterine u Dimitrovgradu.
g) ostalo:
1. Stoji~i} Petra Nikola, protojerej predsednik Crkvene op{tine u Leskovcu.
Iz Narodnooslobodila~kog rata iza{li sa ~inom i
ostali u Jugoslovenskoj narodnoj armiji:
1. Vuka{inovi} Sime Boìdar, penzionisani pukovnik;
2. Vuka{inovi} Cvetka Radisav, penzionisani kapetan
I klase;
3. Vuka{inovi} Milisava êdomir, potporu~nik, umro;
4. \iki} Stevana Milun, penzionisani major;
5. Igwatovi} Josima Radomir, penzionisani zastavnik;
6. Markovi} Nikole Aleksandar, napustio pre 1950. godine;
7. Markovi} Alekse Vlajko, penzionisani zastavnik;
8. Nikoli} Blagoja Stanko, penzionisani kapetan I klase;
9. Spasi} Vuka{ina Velimir, penzionisani potpukovnik, i
10. Vuka{inovi} Dragutina Stan~a, napustio JNA pre
1950. godine.
Zavr{ili vojne {kole i akademije i zasnovali radni
odnos u Jugoslovenskoj narodnoj armiji:
1. Igwatovi} Rajka Stevan, penzionisani poru~nik;
2. Mom~ilovi} êdomira Tomislav, penzionisani zastavnik;
3. Petrovi} Stanislava Nikola, penzionisani zastavnik;
4. Spasi} Petra Tomislav, penzionisani major;
5. Stoji~i} Predraga Stojan, aktivni kapetan.
U~esnici Narodnooslobodila~kog rata zasnovali radni
odnos u organima unutra{wih poslova:
a) u Narodnoj miliciji:
1. Arizanovi} Alekse Milivoje, starosni penzioner;
2. Vuka{inovi} Pavla Velimir, invalidski penzioner;
3. Jankovi} Nikole Petar, penzionisani kapetan I klase;
4. Nikoli} Alekse Boìdar, starosni penzioner;
87
5. Petkovi} Vidoja Nikola, napustio 1948. godine;

6. Spasi} Vuka{ina êdomir, penzionisani kapetan;
7. Stoji~i} Nikole Bogoje, starosni penzioner;
8. Stoji~i} Dragutina Svetozar, penzionisani kapetan.
b) posle zavr{ene vojne obaveze u Jugoslovenskoj narodnoj armiji stupili i zasnovali radni odnos u miliciji:
1 Arizanovi} Petra Mirko, starosni penzioner;
2. Igwatovi} Josima Dobrivoje, starosni penzioner;
3. Petrovi} Sime Dobrosav, napustio miliciju 1950. godine;
4. Stoji~i} Milivoja Jovan, starosni penzioner.
v) u dràvnoj bezbednosti:
1. Vuka{inovi} Cvetka Stojadin, starosni penzioner.
g) u Sekretarijatu za unutra{we poslove:
1. \iki} Miodraga Stanoje, slu`benik SUP-a Beograd, i
2. Igwatovi} Rajka Milovan, napustio prosvetu, penzionisani inspektor SUP-a Leskovac.
Posle zavr{ene sredwe i vi{e {kole i fakulteta zasnovali su radni odnos:
a) u prosveti:
1. Videnovi} Mike Vlajko, penzionisani profesor MTC
Leskovac.
2. Vuka{inovi} Stan~e Milosava, profesor u Leskovcu,
3. Nikoli} Milutina Svetozar, penzionisani profesor Vi{e tehni~ke {kole u Beogradu;
4. Igwatovi} Rajka Milovan, nastavnik u Turekovcu;
5. Miti} Stanka Milun, nastavnik u Mladenovcu;
6. Stoji~i} Qubomira Zorka, u~iteqica u Leskovcu, i
7. Petrovi} Stanimira Qubomir, radnik osnovne {kole
u Beogradu.
b) u zdravstvu:
1. Miti} Stani{e Vesna, medicinska sestra u Beogradu;
2. Stoji~i} Vlastimira Stanojka, medicinska sestra u
Ni{u;
3. Videnovi} Bogosava Slavko, medicinski tehni~ar u
Leskovcu, i
88
4. Stoji~i} Qubomira Dragoqub, doktor medicine u

Beogradu.
v) u administraciji:
1. Antanaskovi} Budimira Slobodan, slu`benik u Beogradu;
2. Nikoli} Blagoja Aleksandar, sekretar Sreskog sindikalnog ve}a i sekretar "Leske" u Leskovcu, starosni penzioner;
3. Stoji~i} Qubomira Hranislav, sekretar organizacije gluvonemih u Ni{u, i
4. Stoji~i} Mladena Radmila, slu`benik "Zdravqa" u
Leskovcu.
g) u poqoprivredi:
1. Vuka{inovi} Ratka Tomislav, direktor pogona "Vo}ar" u Beogradu;
2. Stoji~i} Qubomira Qiqana, poqoprivredni tehni~ar u Beloqinu, i
3. Stoji~i} Mladena Gojko, direktor Zemqoradni~ke
zadruge u Temerinu.3
KOLONIZACIJA
Na osnovu ~lana 29. Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, ~lana 18. Izmene i dopune Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji i ~lana 9. Uredbe o sprovo|ewu i naseqavawu boraca u Vojvodini, kolonizaciju su dobili borci
Narodnooslobodila~kog rata iz sela Borinca koji nisu imali dovoqno obradive zemqe za svoje porodice. Po ovom zakonu
i uredbi iz Borinca su se iselili:
1. Arizanovi} \or|a Aleksa, sa ènom Milunkom i decom Du{ankom, Dragicom i Brankom, naseqen je u Ratkovu.
Imovina je ostala kod brata Trifuna.
2. Vuka{inovi} Sime Gligorije, sa ènom Milunkom i
sinom Mi}om, naselio se u Ratkovu. Imovina ostala kod bra}e Milosava i Stojana.
3 Podatke prikupio autor.
89
3. Vuka{inovi} Sime Stevan, sa majkom Milevom naselio se u Ratkovu. Imovina ostala kod bra}e Milosava i Stojana.
4. Vuka{inovi} Ivana Spasa, sa ènom Stajkom i decom Jovanom, Brankom, Stanislavom i Olgom, naselio se u
Beloj Crkvi. Imovina ostala kod brata Cvetka.
5. Vuka{inovi} Slavka Mitko, sa ènom Natalijom
naselio se u Beloj Crkvi. Imovina ostala kod brata Pavla.
6. \iki} Rajka Stevan, sa ènom Dragiwom i decom Milicom, Savkom, Dragoqubom, Tomislavom i Dragicom, naselio se u Ratkovu. Imovina ostala bra}i \or|u i Kosti.
7. \iki} Stevana Milun, sa ènom Nadom, naselio se u
Ratkovu. Imovinu nije imao.
8. Petkovi} Vidoja Petronije, sa ènom Persom i sinom Savom, naselio se u Oyacima. Imovina ostala bratu Nikoli.
9. Petkovi} Vidoja Bogosav, samac, naselio se u Oyacima. Imovina ostala bratu Nikoli.
10. Stamenkovi} Milutina Jeftimije, sa ènom Milicom, naselio se u Beloj Crkvi. Imovinu nije imao.
11. Spasi} Vuka{ina Stevan, sa ènom Rosom i sinom
Jezdimirom, naselio se u Mramorku. Imovina ostala kod brata Sefronija.
12. Stoji~i} Dragutina Dragoqub, sa ènom Jelicom i
decom Ratomirkom i Ni}iforom, naselio se u Mramorku.
Imovina ostala kod oca Dragutina, i
13. Stoji~i} Koste Nikola, sa ènom Milosavom, naselio se u Mramorku. Me|utim, sme{tajni i zdravstveni uslovi nisu mu odgovarali, pa se vratio u Borince.
Iz Borinca su kolonizirala 42 me{tanina.
Svi kolonisti iz Borinca od Vlade FNRJ Komisije za
agrarnu kolonizaciju u mestu u kome su se naselili dobili su
ku}u za stanovawe, ekonomske zgrade i obradivu zemqu od pet
hektara. U vezi sa ~lanom 2. Izmena i dopuna Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji iz 1946. godine, pravo vlasni{tva upisano je na sve ~lanove doma}instva kojima je zemqa
dodeqena, tako da su svi ~lanovi doma}instva imali jednaka
suvlasni~ka prava.
Mesni NO op{tine Sli{ane, doneo je odluku da se ku}e
koloniziranih u Vojvodinu dodele: Alekse \or|a Arizano90
vi}a wegovom bratu Trifunu, i Stevana Rajka \iki}a wegovom bratu \or|u.4 Stanoje, sin Trifuna Arizanovi}a, ku}u Aleksinu je sru{io i sagradio novu savremenu za stanovawe. Miodrag, sin \or|ev, na zgari{tu Stevanove ku}e,
koju je 1943. godine zapalila bugarska fa{isti~ka "lovna
rota", sagradio je novu savremenu ku}u sa svim uslovima za
stanovawe.
ISEQAVAWE
Iseqavawe Borin~ana u grad postepeno je vr{eno odmah po oslobo|ewu zemqe, pre svega radi zaposlewa (u selu
nije bilo dovoqno obradive zemqe), {kolovawa i zapo{qavawa dece, snabdevawa ìvotnim namirnicama, boqe zdravstvene za{tite. Me|u prvima Borince su napustili:
1. Stoji~i} Jovana Stojadin, sa porodicom naselio se u
Leskovcu, imovinu prodao.
2. Stoji~i} Todora Velimir, sa porodicom naselio se
u Leskovcu, imovinu prodao.
3. Stoji~i} Jovana Mladen, sa porodicom naselio se u
Leskovcu, imovinu ostavio sinu Predragu.
4. Stoji~i} Veli~ka Petar, naselio se u Bojniku, imovina ostala sinu Qubomiru.
Posle 1960. do 2000. godine, zbog godina starosti, bolesti i nesposobnosti za obradu zemqe, napustili su selo i
pre{li u grad da ìve kod dece:
1. Nikoli} Lazara Blagoje, u Leskovac; imovina ostala, ne obra|uje se.
2. Nikoli} Lazara Milutin, sa ènom u Leskovac; imovina ostala, ne obra|uje se.
3. Stoji~i} Todora Radul, sa ènom, u Leskovac; imovina ostala koju wegov sin Stanimir delimi~no obra|uje.
4. Petkovi} Vidoja Nikola, sa ènom u Leskovac, radi
zapo{qewa. Posle penzionisawa deo imovine obra|uje u sezoni.
5. \iki} Mihajla Boìdar, sa ènom u Beograd; imovinu ostavio u selu, niko je ne obra|uje.
4 IAL, SNO Sreza jablani~kog.
91
6. Igwatovi} Stojana Rajko, sa ènom u Leskovac; imovinu ostavio.

7. Jankovi} Petra Milisav, sa ènom u Leskovac; imovinu ostavio.
8. Videnovi} Mika, sa ènom u Leskovac; imovinu ostavio.
9. Miti} Jovana Ilija, u Leskovac, radi zapo{qewa.
Kada je penzionisan, vratio se u selo i nastavio da obra|uje
deo imovine.
10. Vuka{inovi} Dragutina Stan~a, u Leskovac; imovinu ostavio i ne obra|uje se.5
PEÂLBARI
U toku Drugog svetskog rata (19411945) Borin~ani nisu
odlazili u pe~albu zbog okupacije zemqe. Dotada{wi pe~albari: Budimir Antanaskovi}, Stojan S. Vuka{inovi}, Cvetko I. Vuka{inovi}, Mili} K. Vuka{inovi}, Mika Videnovi}, Borisav Z. \iki}, Kosta R. \iki}, \or|e R. \iki}, Milisav P. Jankovi}, Milan S. Jankovi}, Josim M. Markovi},
Miloje M. Markovi}, Ilija Jov. Miti}, Miodrag S. Mom~ilovi}, Jakov M. Nikoli}, Radovan M. Nikoli}, Nikola V.
Petkovi}, Stanislav N. Petkovi}, Blagoje S. Petrovi}, Stanimir S. Petrovi}, Petar V. Spasi}, Milivoje V. Spasi},
Svetozar M. Stamenkovi}, Milivoje M. Stoji~i}, Mladen J.
Stoji~i}, Velimir T. Stoji~i}, Dragutin Stoji~i}, Mihajlo
M. Stoji~i}, Aleksa J. Markovi} i Dragoqub J. Markovi}.
Pod uticajem naprednih qudi i studenata Bo{ka Krsti}a i
Stojana Qubi}a i radni~kog pokreta, bili su ~lanovi Ursovih sindikata, u~estvovali u {trajkovima gra|evinara 1936.
i 1938. godine, a 1941. godine masovno su se odazvali pozivu
Komunisti~ke partije Jugoslavije i aktivno sa oru`jem u~estvovali u Narodnooslobodila~kom ratu 19411945. godine.
Posle oslobo|ewa zemqe, u slobodi, trebalo je obnoviti sve
ono {to je okupator poru{io, nabavqati neophodne ìvotne
namirnice. Zato su odlu~ili da nastave da se bave gra|evinskim zanatom. U po~etku su radili sezonski, da bi posle dve
92
godine zasnovali radni odnos, u~estvovali u realizaciji prvog petogodi{weg plana i u prelasku na socijalisti~ku plansku izgradwu zemqe.
Radul Todora Stoji~i}, ro|en
1888. godine u Borincu, jedan je od poznatijih gra|evinskih palira. Na zahtev NO Sreza jablani~kog u Lebanu,
preuzeo je poslove {efa izgradwe zadru`nih domova na teritoriji Sreza
jablani~kog u sedi{tima op{tina:
Bo{wace, Bojnik, Brestovac, Dowe
Kowuvce, Medve|a, Prekop~elica,
Radul Stoji~i}
Orane, Sli{ane i drugim mestima.
Posle uspe{no zavr{ene izgradwe
zadru`nih domova, od NO Sreza jablani~kog postavqen je za
na~elnika Odeqewa za kapitalnu izgradwu objekata dru{tvenog standarda od interesa za Srez jablani~ki. Pored
stru~nih poslova u odeqewu, vodio je radove na izgradwi
administrativne zgrade u Lebanu u kojoj je sme{ten Sreski
NO. Wemu je, u me|uvremenu, zbog stru~nosti, poveren nadzor nad izgradwom po{te u Leskovcu. Poslove na~elnika
obavqao je na op{te zadovoqstvo Sreskog narodnog odbora
pa je zbog izvanrednih rezultata u oblasti gra|evinarstva
bio pohvaqivan i nov~ano nagra|ivan, a od predsednika
Republike SFRJ odlikovan Ordenom rada i Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vencem. Radul je sa funkcije na~elnika oti{ao u zasluènu starosnu penziju 1958. godine.
Posle Drugog svetskog rata seoska sirotiwa i sredwe
imu}no seqa{tvo (bogatih nije bilo) u selu Borincu jo{
uvek su ose}ali posledice okupacije. Ratna {teta pri~iwena
od fa{isti~ke bugarske vojske nije napla}ena postignutim
sporazumom izme|u Josipa Broza Tita, predsednika FNRJ i
Dimitrova, predsednika Bugarske. Vi{e je bilo onih seqaka, posebno mladih, koji nisu bili u stawu da se ishrane od
obrade sopstvenog zemqi{ta i ~uvawa stoke, te je ve}i broj
wih posle odsluèwa vojne obaveze u Jugoslovenskoj narodnoj armiji zasnovao radni odnos u oblasti gra|evinarstva.
To su: Stanoje T. Arizanovi}, Stamenko P. Arizanov}, Stanislav B. Antanaskovi}, Josim C. Vuka{inovi}, Desimir C. Vu93
ka{inovi}, Milosav D. Vuka{inovi}, Miodrag M. Vuka{inovi}, Miodrag \. \iki}, Milorad V. \iki}, êdomir R. Igwatovi}, Desimir M. Igwatovi}, Dragi{a M. Igwatovi},
Desimir Mil. Igwatovi}, Borisav N. Jankovi}, Slobodan G.
Jankovi}, Branko N. Markovi}, Novko D. Markovi}, Vladimir A. Markovi}, Velimir A. Markovi}, Tomislav M. Jankovi}, Stanislav ^. Mom~ilovi}, Bogosav ^. Mom~ilovi},
Radivoje R. Nikoli}, Tomislav R. Nikoli}, Milun V. Nikoli}, Milovan V. Nikoli}, Stanimir A. Nikoli}, Nikol~a
V. Petrovi}, Slobodan S. Petrovi}, Branko N. Petkovi},
Uro{ D. Petrovi}, Najdan A. Petrovi}, Ratomir M. Spasi},
Stanimir M. Spasi}, Petar @. Spasi}, Stanko B. Stoji~i},
Vojislav M. Stoji~i}, Dragoslav M. Stoji~i}, \or|e R. Stoji~i}, Rade R. Stoji~i}, Radisav R. Stoji~i}, Sibin M. Stoji~i}.
Posle uspe{no zavr{ene {kole za VKV radnike, sredwe i vi{e {kole u Upravni odbor preduze}a birani su: \or|e R. Stoji~i} i Dragoslav M. Stoji~i} a u radni~ki savet
Josim C. Vuka{inovi}, Miodrag \. \iki}, Milorad V. \iki}, Borisav Jankovi}, Nikol~a V. Petrovi}, Sibin M. Stoji~i} i Radisav R. Stoji~i}.
Gra|evinska preduze}a "Rad", "Kongrap", "Trudbenik",
"Graditeq" i druga, izvodila su gra|evinske radove u êhoslova~koj, Sovjetskom Savezu, Austriji, Nema~koj, Kuvajtu, Iraku i za te poslove angaòvala su najboqe VKV radnike i one sa sredwom i vi{om stru~nom spremom: Josima C.
Vuka{inovi}a u êhoslova~koj i Kuvajtu, Stan~u D. Vuka{inovi}a u Nema~koj, Milosava D. Vuka{inovi}a u Austriji, Miodraga M. Vuka{inovi}a u Austriji, Milivoja R.
Vuka{inovi}a u Nema~koj, Stanimira R. Vuka{inovi}a u
Nema~koj, Ratomira V. Vuka{inovi}a u Nema~koj, Tomislava
D. Vuka{inovi}a u Nema~koj, Miodraga \. \iki}a u êhoslova~koj i Kuvajtu, Milorada V. \iki}a u Austriji,
Borisava N. Jankovi}a u Nema~koj, Slobodana G. Jankovi}a
u Nema~koj, Desimira M. Igwatovi}a u Austriji, Milovana
V. Nikoli}a u Nema~koj, @iku Spasi}a u Nema~koj, \or|a
R. Stoji~i}a u êhoslova~koj i Iraku, Radeta R. Stoji~i}a u
êhoslova~koj i Iraku, Miluna V. Nikoli}a u Nema~koj,
Slobodana S. Petrovi}a u Austriji, Najdana A. Petrovi}a u
Nema~koj, Vojislava D. Petrovi}a u Nema~koj, Stanimira
M. Spasi}a u Nema~koj i Dragoslava M. Stoji~i}a u Kuvajtu.
94
Sada se nalaze na radu u Rusiji Mi{a S. Vuka{inovi},

Uro{ D. Petrovi} i Desimir N. Petrovi}.
U ostalim privrednim preduze}ima radili su: Mi}a R.
Vuka{inovi}, metalac u "Go{i" u Smederevskoj Palanci, Bogosav M. Videnovi} radnik u ASP "Jugekspres" u Leskovcu,
Tomislav M. Videnovi} saobra}ajni inèwer u ASP "Jugekspres" u Leskovcu, Dragomir M. Videnovi} elektrotehni~ar u "Utenziliji" u Leskovcu, Dragan V. Vuka{inovi},
voza~ tramvaja u Beogradu, Milivoje D. Vuka{inovi}, rudar
u Lecu, Svetozar D. Vuka{inovi}, kondukter u "Jugekspresu"
u Leskovcu, Najdan M. Jankovi}, laborant u Rudniku Lece,
Aleksandar N. Markovi}, u rudniku Lece, Tomislav D. Miti}, metalac u "Radu Metalcu", {ef odeqewa alatni~ara
"Lemind", sa vi{om {kolom DPN, bio izvr{ni sekretar
OK, predsednik Ve}a Saveza sindikata i direktor Zavoda za
zapo{qavawe u Leskovcu, Stanimir I. Miti}, metalac u "Jugekspresu" u Leskovcu, Svetislav I. Miti}, metalac u "Jugekspresu" u Leskovcu, Du{an A. Nikoli}, rudar u Lecu, Du{an
B. Nikoli}, livac u "Radu Metalcu", direktor Drvnog kombinata, organizacioni sekretar [umskog komiteta KPJ i
direktor ASP "Jugekspres" u Leskovcu, Dragomir B. Petkovi}, metalac u Zenici, Dobrivoje B. Petrovi}, metalac u
Beogradu, Jugoslav J. Nikoli}, elektromehani~ar u "Graditequ" u Leskovcu, Branko J. Nikoli}, gra|evinski radnik u
Lajkovcu, Janko J. Nikoli}, direktor Poqoprivredne zadruge u Kosan~i}u, Stanimir R. Stoji~i}, manipulant drvose~a na Radanu i ~lan radni~kog saveta Drvnog kombinata u
Leskovcu, {ef putni~kog i teretnog saobra}aja, {ef Autobuske stanice i vodi~ "Turist biroa" "Jugekspresa" u Leskovcu, Radomir R. Stoji~i}, tekstilni inèwer u tekstilnoj
fabrici u [tipu, upravnik predionice u Gwilanu, {ef predionice "Leteks" u Leskovcu, Predrag P. Stoji~i}, voza~ u
"Jugekspresu" u Leskovcu, Miroslav P. Stoji~i}, metalac u
Beogradu, Tomislav V. Stoji~i}, slu`benik obezbe|ewa u
Beogradu.
U trgovini su zapo{qeni: Mi}un P. Stoji~i}, {ef
prodavnice trgovine u Vrawu, Slovena S. Miti} u Beogradu,
Jana S. Stoji~i} u trgovini u Leskovcu.
U ugostiteqstvu rade: Stojan~a B. \iki}, {ef restorana u Beogradu, Dragan D. Nikoli}, {ef penzionerskog restorana u Borniku i Dragan N. Petrovi}, konobar u Lebanu.
95
Stariji pe~albari, koji su nastavili pe~albarski zanat,

i mla|i radnici bili su ~lanovi Saveza sindikata. Niko od
wih nije osu|ivan za privredne, krivi~ne i politi~ke prestupe. Stariji su po{tovali zavete da }e nastaviti borbu za
izgradwu novoga dru{tva a mla|i su sledili svoje dedove i
o~eve. To je bila èqa Stojana Z. Stoji~i}a Stojice, ~lana
Socijalisti~ke partije, da se i radnici podignu i probude, ne
dozvole da ih nemilosrdno eksploati{u, da se bore za svoja
prava i ujediwuju radnike i seqake u borbi protiv buròazije i bogata{a na selu.
Za izvanredne rezultate u razvoju i nagradwi zemqe 15
radnika je odlikovano Ordenom rada sa srebrnim i zlatnim
vencem i Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vencem i
zracima koje dodequje predsednik Republike SFRJ, deset je
dobilo sindikalna priznawa zahvalnice, 20 nov~ane nagrade i 25 vanredno odsustvo za oporavak i le~ewe u bawi.
Mla|i koji su zavr{ili zanate, zaposlili se u privredi i nastavili da ìve u gradu.6
RADNE BRIGADE
Tre}i kongres Ujediwenog saveza antifa{isti~ke omladine Jugoslavije (USAOJ) odràn je u Zagrebu 1946. godine.
Uzimaju}i u obzir {irinu omladinskog pokreta u posleratnom periodu, na kongresu je zauzet stav da omladinu treba
organizovati u omladinske radne brigade koje bi u~estvovale u obnovi i izgradwi zemqe poru{ene u Drugom svetskom
ratu, na izgradwi puteva, èlezni~kih pruga i objekata na
wima koji su od interesa za Federativnu Narodnu Republiku
Jugoslaviju i republike u wenom sastavu.
Tada je Tito omladini uputio poruku: "Vi, omladinci i
omladinke, treba da razvijate do te mere socijalisti~ko
takmi~ewe i udarni{tvo, da to postane ponos i ~ast onako kao {to je na bojnom poqu u oslobodila~kom ratu, juna{tvo bilo pitawe ~asti i ponosa za svakog na{eg borca".
Omladinci iz Borinca, koji su u~estvovali u NOR-u,
1946. godine domobilisani iz Jugoslovenske narodne armije,
odazvali su se pozivu Tre}eg kongresa USAOJ-a, u prvom redu
96
~lanovi KPJ i SKOJ-a, da u~estvuju u omladinskim radnim

brigadama.
I. Omladinske radne brigade
a) na izgradwi autoputa "Bratstvo i jedinstvo" Beograd
Zagreb 1947. godine u~estovali su brigadiri:
1. Stoji~i} D. Petra}ije,
2. Petkovi} V. Nikola,
3. Petrovi} N. Vladimir,
4. Vuka{inovi} D. Milivoje i
5. Miti} R. Borisav.
b) na autoputu "Bratstvo i jedinstvo" Beograd Zagreb
1950. godine u~estvovali su:
1. Miti} R. Borisav, komandir ~ete,
2. Vuka{inovi} C. Josim, brigadir,
3. Arizanovi} T. Stanoje, brigadir,
4. Arizanovi} P. Stamenko, brigadir,
5. Stoji~i} R. Radisav, brigadir.7
v) na izgradwi èlezni~ke pruge [amac Sarajevo u~estvovali su:
1. Nikoli}, B. Du{an, komandant brigade,
2. Stoji~i} R. Stanimir, komandir ~ete,
3. \iki} Miodrag, brigadir i
4. Stoji~i} R. \or|e.8
Prezidijum FNRJ odlikovao je Du{ana Nikoli}a za
uspe{no rukovo|ewe i postignute rezultate Ordenom rada sa
srebrnim vencem.
g) na izgradwi èlezni~ke pruge Br~ko Banovi}i, u~estvovali su:
1. Spasi} V. êdomir, brigadir i
2. Stoji~i} R. Stanimir, brigadir.
Brigadiri u~esnici omladinskih radnih akcija bili
su naoruàni vojni~kim pu{kama i sami se starali o svom
obezbe|ewu, posebno na pruzi [amac Sarajevo, u~estvovali
7 Kazivawe Borisava R. Miti}a.
8 Kazivawe Stanimira Stoji~i}a.
97
su u ~i{}ewu ostataka odmetnika koji su povremeno napadali

na omladinska naseqa.9
Kozara~ko kolo imalo je
veliki uticaj na podizawe morala, radne discipline, takmi~arskog duha, drugarstva i bratstva
i jedinstva me|u brigadirima
kojih je bilo iz razli~itih sredina Jugoslavije.
II. Radna brigada Narodnog
fronta
Za izgradwu naseqa Novi
Beograd, pored omladinskih radnih brigada, angaòvane su i
Du{an Nikoli}
kvalifikovane stru~ne snage iz
oblasti gra|evinarstva. Godine 1947, na Drugom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije pozvani su ~lanovi NOF-a da uzmu u~e{}e u izgradwi zemqe.
Dragutin Todora Stoji~i}, solunski ratnih, u~esnik
NOR-a i predsednik NO u selu, u svojstvu VK radnika gra|evinske struke, dobrovoqno se javio i dva puta u~estvovao
u izgradwi Novog Beograda. U ~ast Petog kongresa Komunisti~ke partije Jugoslavije 1948. godine sa svojim brigadirima u~estvovao je u takmi~ewu, kada je osvojio prvo mesto.
Od [taba frontovske akcije progla{en je za udarnika, a od
Prezidijuma FNRJ odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim
vencem.10
Tako|e, Dragutin Stoji~i}, kao ~lan SKJ u~estvovao je
sa radnom brigadom komunista na izgradwi Hidrocentrale
Vlasina "Vrla 1". Od rukovodstva radne akcije pohvaqen
je i nagra|en, a od predsednika SFRJ odlikovan je Ordenom
zasluga za narod sa srebrnim vencem.11
Naredne, 1948. godine ~lanovi NOF-a iz Borinca u~estvovali su u radnoj snazi i zapre`nim kolima u prevozu gra9 Kazivawe Vojislava Gruji}a, iz Leskovca.
10 Kazivawe Milana Jankovi}a, iz Borinca i Milana Gruji}a, iz
Ivawa.
98
ORA "Vlasina 79" Radna brigada "Kosta Stamenkovi}".

Prvi s leva Svetozar D. Stoji~i}
|evinskog materijala za izgradwu zadru`nog doma u Sli{anu.12
Seqaci su shvatili da }e se izgradwom zadru`nog doma
razvijati svestrani dru{tveni, kulturni, umetni~ki i zabavni ìvot me{tana a posebno omladine.
III. Radna brigada aktiva èna

Na Tre}em kongresu Antifa{isti~kog fronta èna
1950. godine pozvane su i ène da u~estvuju u izgradwi zemqe.
Iz Borinca dobrovoqno su se javile:
1. Leposava, èna Dragutina Stoji~i}a, odbornika i
2. Milka, èna Mili}a Vuka{inovi}a, u~esnika NOR-a.
One su dva meseca u~estvovale u berbi poqoprivrednih
proizvoda u Pan~eva~kom ritu.13 Leposava je od napornog rada zadobila te{ke telesne povrede od kojih je umrla u bolnici u Beogradu.
12 Kazivawe Milana Jankovi}a.
13 Kazivawe Radomira Stoji~i}a.
99
IV. Po{umqavawe goleti u Crnoj Travi

U ovim akcijama su u~estvovali:
1. Stoji~i} P. Predrag i
2. Stoji~i} S. Miomir.
U brigadi "Kosta Stamenkovi}" 1979. godine u~estvovali su:
1. Stoji~i} D. Svetozar, predsednik Zbora brigadista i
2. Stoji~i} S. Marina, sanitetski referent.
U akciji Mladih istraìva~a na Vlasini i autoputu
kod Vladi~inog Hana 1979/80. godine u~estvovao je Miomir
S. Stoji~i}, brigadir.14
IZGRADWA PUTEVA
Na zboru gra|ana Borinca 1955. godine doneta je odluka o zavo|ewu mesnog samodoprinosa od 2% dohotka od poqoprivrede, u radnoj snazi i kolskoj zaprezi za opravku zapu{tenih i neure|enih puteva prema Sli{anu i Majkovcu.
Dogovoreno je da se prose~e nova trasa puta kroz vinograde
i deo atara sela Majkovca. Radilo se i na putu Sli{ane
Ba~evina, Bojnik Pridvorica.15
Narodni odbor op{tine Sli{ane na osnovu odluke zbora doneo je odluku o zavo|ewu Mesnog samodoprinosa za opravku puteva u iznosu od 473.000 dinara (2% od osnovice poreza po doma}instvu), i obavezala sve one koji nisu izmirili
dug za prethodni samodoprinos da to u~ine u roku od mesec
dana.16
Borin~ani su uloìli krajwi napor da se put Borince
Mijalovce Orane rekonstrui{e i postavi makadam. Op{tina Bojnik podràla je napore seqaka i za dovr{ewe puta
uputila vaqak, radnika i gorivo. Izgradwom ovog putnog
pravca omogu}en je dolazak autobusa i selo povezano sa administrativnim centrom Bojnikom zatim Lebanom i Leskovcem.
14 Kazivawe Jovana Manasijevi}a, generala i komandanta brigade
"Kosta Stamenkovi}" i Predraga Stamenkovi}a, komandanta omladinske
radne akcije u Crnoj Travi.
15 Zapisnik sa zbora od 16. februara 1955. godine.
16 Zapisnik NO op{tine Sli{ane od 28. marta 1955. godine.
100
Tako je omogu}eno da se u jednom danu obave slu`beni poslovi u op{tini i srezu, nabave ìvotne namirnice i dobije adekvatna zdravstvena za{tita.17
Mesna organizacija SSRN
Borinca obrazovala je 1981. godine
koordinacioni odbor za asvaltirawe "Spomen-puta I ju`nomoravske brigade" od Obra`de do Bojnika, na deonici do Orana. Odbor
su ~inili Borisav Miti}, Petra}ije Stoji~i} i Blagoje Stoji~i}.18
Na osnovu ~lana 2. Samoupravnog sporazuma o obezbe|ivawu i
Radisav Stoji~i}
udruìvawu sredstava iz samodoprinosa, li~nih i drugih izvora za
asvaltirawe "Spomen-puta I ju`nomoravske", Mesna zajednica Borinca bila je obavezna da obezbedi 1.805.990 dinara.19
Savet Mesne zajednice Borinca doneo je odluku o imenovawu reìjskog odbora u sastavu Radisav Stoji~i}, Stan~a
Vuka{inovi} i Tomislav Miti}.20
Iz samodoprinosa po osnovi poqoprivrede, na penzije i
li~ne dohotke obezbe|eno je 817.990, udruìvawem sredstava
i akcijama 1,048.000 dinara, odnosno ukupno 1.865.990 dinara.
Pored Mesne zajednice u finansirawu puta u~estvovali su: Skup{tina op{tine Bojnik i Samoupravna interesna
zajednica za lokalne puteve u iznosu od 2.000.000 dinara.
Pozivu Mesne zajednice odazvali su se i oni koji su ro|eni u selu Borincu, a u to vreme ìveli i radili u drugim
mestima. Time su i oni pomogli da se brè zavr{e radovi na
asvaltirawu puta, koji je sve~ano pu{ten u saobra}aj 9. oktobra 1983. godine, povodom proslave 40-godi{wice Prve ju`nomoravske brigade u selu Obra`di.
Radisav R. Stoji~i}, predsednik Mesne zajednice sela
Borinca dodelio je zahvalnice svima koji su doprineli izgradwi puta "Prve ju`nomoravske brigade" Obra`da Bojnik,
na deonici do Orana.
17 Kazivawe Mihajla Mil~i}a.
18 Zapisnik Mesne organizacije SSRN Borince od 12. 4. 1981. godine.
19 Samoupravni sporazum od aprila 1981. godine.
20 Zapisnik Saveta mesne zajednice Borince od 11. aprila 1981. godine.
101
102
Autobuski red vo`we

Kada je do{ao prvi autobus u selo, me{tani su organizovali proslavu. Tada je ispred OO SK-a sela govorio Radisav
R. Stoji~i}.
Izgradwom makadam puta, Borince je dobilo autobuski
prevoz po redu vo`we:
polazak iz Leskovca u 17 sati;
dolazak u selo u 19,30 sati i
povratak izjutra u 5 sati.
Prestankom rada osnovne {kole u Borincu, na zahtev
Mesne zajednice i op{tine Bojnik, uveden je za selo dnevni
autobuski prevoz:
dolazak u selo u 14 sati i
povratak u 14,10 sati.
Unazad za petnaest godina autobuski red vo`we je poreme}en, autobus nije dolazio redovno naro~ito preko zime,
mada su seqaci nastojali da odràvaju put. Saobra}ajno preduze}e "Jugekspres" nije, me|utim, po{tovalo autobuski red
vo`we, pa je saobra}aj prekinut. Na op{ti revolt gra|ana i
op{tine Bojnik, saobra}ajno preduze}e "Jugekspres" uvelo
je nedeqnu autobusku liniju za Borince i Ivawe:
Petak: polazak iz Leskovca u 18,10 sati,
povratak iz Ivawa i Borinca izjutra u 6,00 sati.
Utorak: polazak iz Bojnika u 13,10 sati
dolazi u selo u 14,10 sati;
vra}a se izjutra u 6,00 sati.
VODOVOD
Posle Drugog svetskog rata nai{lo je vi{e uzastopnih
su{nih godina koje su prouzrokovale nesta{icu vode, naro~ito u julu i avgustu kada su presu{ili seoski bunari i izvori, pa i reka koja proti~e kroz selo.
Narodni odbor sela Borinca sazvao je 1965. godine zbor
gra|ana i predloìo da se re{i dovod vode. Seqaci su izrazili spremnost da se za svagda obezbedi zdrava pitka voda. Na
zboru gra|ana formiran je reìjski odbor u koji su u{li:
Milorad @ivkovi}, u~iteq, predsednik, Petra}ije Stoji~i},
Najdan Petrovi}, Milivoje \iki} i Miodrag Vuka{inovi},
103
Kosta \iki} otkriva

spomen-~esmu
~lanovi. Reìjskom odboru je stavqeno u zadatak da se stara
o obezbe|ewu sredstava, nabavci materijala, izradi projekta i dobijawu saglasnosti od nadle`nih sanitarnih organa.
Uz to trebalo je odrediti trase vodovoda do seoske mreè i
doma}instava od izvora iz koga je planirano kaptirawe vode.
Predsednik reìjskog odbora po ovla{}ewu zbora gra|ana podneo je Komunalnom zavodu za zdravstveno osigurawe
u Leskovcu zahtev za projekat, sredstva za nabavku creva, spojnice i drugo za vodovod i Higijenskom zavodu za ispitivawe
ispravnosti vode.
Svakom doma}instvu, na predlog Narodnog odbora, reìjski odbor odredio je deonicu od 60,6 duìnskih metara da
iskopa kanal i uplati po 1.000 dinara za izvo|ewe radova na
cevovodu od kaptaè i rezervoara do seoske mreè (u~estvovala su 33 doma}instva), kao i da sama snose tro{kove oko
uvo|ewa vode u svoje doma}instvo.
Komunalni zavod za zdravstveno osigurawe u Leskovcu
obezbedio je 60.000 dinara za nabavku creva i vodoinstalaterskog materijala, a reìjski odbor je od doma}instava obezbedio 33.000 dinara. Ukupni tro{kovi za izvo|ewe svih radova i za nabavku vodoinstalaterskog materijala iznosili su
preko 100.000 dinara.
Milorad @ivkovi}
104
Proslava u selu
Godine 1970. sa izvora Lekovne vode i Stojanovo izvor~e

pu{tena je u seosku mreù i po odobrewu data na kori{}ewe
zdrava pitka planinska voda. U seoska doma}instva voda je
uvedena 1971. godine, pa je tim povodom odranizovana proslava u selu.21
Pored izvora koji su opisani u delu o geografskom poloàju, u ataru sela Borinca postoje Todorov, Berdujski, Bujerov, Veli~kov, Mladenov i Mijalkov izvor. Voda se koristila i iz bunara Nikole Petrovi}a, Du{ana Stoji~i}a, Mihajla Stoji~i}a, Sime Vuka{inovi}a, Nikole Stoji~i}a,
Mike Videnovi}a, Blagoja i Milutina Nikoli}a, Dragutina,
Ilije, Borisava i Miluna Miti}a, Radula i Radojla Stoji~i}a, Blagoja, Stanimira i Dragutina Petrovi}a, Alekse
Petrovi}a, Milo{a Vuka{inovi}a, Jakova i Cone Nikoli}a,
Milutina Krsti}a, Du{ana Markovi}a, Josima i Rajka Igwatovi}a i Mihajla i Bo{ka Stoji~i}a.
Dovo|ewem vode u selo, izvori i bunari skoro su zapu{teni. U slu~aju su{nih godina, o{te}ewa vodosistema, diverzije, agresije u vreme rata, vlasnici zapu{tenih izvora i
bunara su obavezni da ih redovno odràvaju, jer je bilo u
21 Kazivawe Tomislava Miti}a, Radisava Stoji~i}a, Janka Nikoli}a, Najdana Petrovi}a i Miodraga Vuka{inovi}a.
105
wihovom interesu da imaju vi{ak vode za svoje li~ne potrebe

i potrebe sela. Postoji narodna izreka: "Kopaj novi bunar, a
ne pquj u stari".
Savet mesne zajednice i komisija za komunalnu delatnost zaduèni su da se staraju o snabdevawu vodom.22
Za napajawe stoke koriste se Borinska reka koja prolazi kroz selo, ~ije se izvori{te nalazi na Radanu, i dva potoka Statovski i Mijalkov, ~iji se izvori nalaze u livadama zvanim Tr{evine ispod Petrove gore.
STRUJA
Na zboru gra|ana u Borincu 1969. godine izabran je reìjski odbor u sastavu: Borisav Miti}, predsednik, Petra}ije Stoji~i}, Radisav Stoji~i}, Miloje \iki} i Josim Markovi}, za ~lanove. Wihov zadatak bio je da organuzuju rad oko
uvo|ewa elektri~ne energije u selo.23
Borisav Miti}
Borisav Miti}, po ovla{}ewu, sklopio je ugovor pod brojem 052049 od 6. maja 1969. godine sa Elektrodistribucijom u
Leskovcu za odobrewe i angaòvawe na dovo|ewu struje.24
Elektrodistribucija Leskovac, po sklopqenom ugovoru, 14. jula 1969. godine odobrila je zahtev i obavezala se
da o svom tro{ku uradi trasu i projekat sa prate}om dokumentacijom. Mesnu zajednicu Borince obavezala je da o svom tro{22 ^lan 90104. Statuta mesne zajednice sela Borinca od 24. 6. 1974. go-
dine.
106
23 Kazivawe Borisava Miti}a i Radisava Stoji~i}a.

24 Isto.
Trafo stanica u Borincu

ku obezbedi: trafostanicu, dalekovod i niskonaponsku mreù,
prevoz 82 impregnirana stuba i ìcu:
56 mm2 = 750 kg
35 mm2 = 480 kg
25 mm2 = 60 kg
16 mm2 = 70 kg.25
Za nabavku trafostanice, stubova i ìce ispla}eno je
56.820,95 dinara. U ovaj iznos nisu ura~unati tro{kovi prevoza, izgradwe trafostanice, postavqawa stubova, razvla~ewa ìce i uvo|ewa struje u seoska doma}instva. Seqaci su o
svom tro{ku, u privatnoj reìji, uveli struju u svoje stambene i ekonomske zgrade.26
Elektrodistribucija Leskovac je izvr{ila montaù
trafostanice i odobrila prikqu~ewe struje na seosku mreù.27 Za obavqene radove Mesna zajednica Borince Elektrodistribuciji je isplatila 23.000 dinara. Seqaci su u svoja
doma}instva dobili struju 1970. a javnu rasvetu uli~nu 1974.
godine.28
25
26
27
28
Elektrodistribucija Leskovac Projekat.

Kazivawe Borisava Miti}a i Radisava Stoji~i}a.
Elektrodistribucija Leskovac Projekat.
Isto.
107
ZEMQORADNI^KA ZADRUGA
Osnovni zakon o zadrugama ("Sl. list", br. 59 od 23. juna
1946. godine) donosi odredbe po kojima je Zadruga dobrovoqna ekonomska organizacija radnog naroda koja u interesu
unapre|ewa narodne privrede, putem zajedni~kog rada, povezuje i razvija inicijativu naj{irih masa na selu, organizuje
proizvodwu, snabdevawe i raspodelu robe.
Na osniva~koj Skup{tini
zadrugara 28. marta 1946. godine, gra|ani sela Borinca, upoznati su da je
u~lawewe u zadrugu dobrovoqno i
da su svi gra|ani me|usobno ravnopravni. ^lanovi zadruge mogu biti
gra|ani oba pola koji su navr{ili
18 godina starosti, ako ispuwavaju
uslove predvi|ene zadru`nim pravilima. Nabavno-prodajna zadruga
imala je zadatak da svoje ~lanstvo
snabdeva ìvotnim namirnicama i
sredstvima za rad, podsti~e proizvodwu, prikupqa proizvode svojih
~lanova i zajedni~ke proizvode.
Radojlo D. Stoji~i}
Jedan udeo iznosio je 100 dinara, a
utvr|ivao se u roku od jedne godine.
Svaki zadrugar odgovarao je za obaveze zadru`ne pet puta onoliko koliko iznosi zbir suma svih ~lanova upisanih udela.
Organi zadruge bili su skup{tina, upravni odbor i
kontrolni odbor.
Na osniva~koj skup{tini, po odobrewu Izvr{nog odbora Narodnog odbora sreza jablani~kog, ~lanovi zadruge doneli su Odluku o usvajawu Pravila o organizaciji zadruge. Izabran je upravni odbor u koji su u{li: Radojlo D. Stoji~i}, za
predsednika, Nikola Petkovi}, Mihajlo Milenkovi}, Kostadin Qubenovi} i Milan Jankovi}. U kontrolnom odboru bili
su Blagoje Nikoli}, Josim Igwatovi} i Nikola Stoji~i}.
Upravni odbor zastupao je Zadrugu pred vlastima. Za
potpisivawe firme i izjavu voqe zadrugara bila su potrebna dva ~lana odbora.
Sve odluke i izve{taji Zadruge objavqivani su u poslovnici, a one od ve}eg zna~aja, kao i godi{wi ra~un, bilans u
"Zadruzi", organu Glavnog saveza zemqoradni~kih zadruga.
108
Upravni odbor zadruge podneo je pismenu prijavu za upis

u registar Sreskog izvr{nog odbora u Lebanu. Zadruga u Borincu uvedena je u zadru`ni registar 29. decembra 1946. godine po osnovu sudskog zakqu~ka FI 81/46. godine.
Predmet rada zadruge bio je:
1. nabavka sredstava za proizvodwu i ustupawe svojim
zadrugarima;
2. prijem proizvoda zadrugara, grupisawe po vrstama i
kvalitetu i starawe o wihovoj ispravnosti i prodaji;
3. obezbe|ivawe zdravstvenog, prosvetnog i socijalnog
osigurawa svojih ~lanova i wihovih porodica;
4. u ciqu pribavqawa potrebnog novca za svoje poslovawe prima na ~uvawe i pod interes u{tede, kako od svojih
zadrugara tako i od drugih ulaga~a, i
5. zajedni~ko poslovawe oko stoke i pripreme sto~nih
proizvoda i prera|evina.
Zadruga prestaje sa radom ili se likvidira po propisima Zakona o prera|iva~kim zadrugama.
Pravila zemqoradni~ke zadruge koja je Skup{tina
usvojila, odobrena su odlukom SNO Sreza jablani~kog br.
15486 od 2. 12. 1948. godine i uvedena u registar br. 3, u potpisu S. Nedeqkovi}.29
Gligorije Milojkovi}, revizor Sreskog saveza zemqoradni~kih zadruga Lebane, izvr{io je kontrolu poslovawa
Zemqoradni~ke zadruge u Borincu i kostatovao:
1. Miodrag Mom~ilovi}, magacioner Zemqoradni~ke
zadruge, ~seto puta se opija na radnom mestu, ima mawak u iznosu od 30.934. dinara. Poloìo je 11.934. dinara. Ostatak da
uplati u roku od mesec dana. Mawak od 1. novembra 1948. do
aprila 1950. godine. Ne otvara redovno prodavnicu, pa je revizor predloìo da se smeni i pokrene krivi~ni postupak;
2. Upravni odbor se sastaje samo kada se vr{i raspodela
robe;
3. Kontrolni odbor nije vr{io kontrolu;
4. Zadrugari se ne upoznavaju sa pravilima o zadruzi;
5. Kwigovo|a nije upoznat sa kwigovodstvom, ve} je vodio kwige glavnog ra~una;
6. Upravni i kontrolni odbor treba da vr{e redovnu
kontrolu zapisni~ki konstatuju stawe;
29 IAL, Fond SNO Sreza jablani~kog, kutija 107, inv. br. 68.
109
7. Da se kwigovodstvo aùrira, kako je pravilima regulisano;

8. Da magacioner ne vr{i isplatu, ve} da to ~ini blagajnik;
9. Da se svakog meseca vr{i zakqu~ivawe kwige zapisni~ki konstatuje i
10. O stawu u zadruzi da se upoznaju zadrugari na prvoj
redovnoj vanrednoj skup{tini.30
Pravo radni qudi na samoupravqawe imaju u Skup{tini
zemqoradni~ke zadruge koju sami biraju i opozivaju.31
Svetozar Stojkovi}, revizor Sreskog saveza zemqoradni~kih zadruga u Lebanu, kod sastavqawa bilansa Zemqoradni~ke zadruge u Borincu, predloìo je da se Milivoje Stoji~i}, magacioner smeni i pokrene krivi~ni postupak zbog mawkova iz 1950. godine, zbog toga {to nije dao da se otkup robe
kwiì i {to je izjavio da je trgovina wegova li~na, a ne
dru{tvena. Revizor Stojkovi}, 1. aprila 1951. godine, o stawu
u zadruzi upoznao je Skup{tinu zadrugara na kojoj je bio 61
~lan.32
Zbog mawkova, davawa robe na veresiju, neotvarawa prodavnice u radno vreme, rada na sopstvenoj imovini, revizor
je predloìo da se zemqoradni~ka zadruga Borince spoji sa
zemqoradni~kom zadrugom u Sli{anu.33
^lanovi upravnog odbora 1954. godine bili su Radul Stoji~i}, predsednik, Ratomir ]iri}, Rajko Igwatovi}, Milutin
Krsti} i Du{an Stoji~i}, blagajnik i kwigovo|a Petar V.
Stoji~i}, magacioner Dobrivoje D. Miti}.
Zemqoradni~ka zadruga je imala 141 ~lana iz Borinca,
Obra`de i Majkovca.
Na predlog revizora, svi ~lanovi zemqoradni~ke zadruge pismeno su se izjasnili da im ne treba ovakva zadruga,
koja ne posluje u skladu sa zakonom i pravilima, samo se
Radul Stoji~i} izjasnio da zadruga treba da ostane u selu radi
nabavke neophodnih namirnica i drugih potreba.
30 Izve{taj Gligorija Milojkovi}a, revizora Sreskog saveza zemqoradni~kih zadruga Lebane od 29. maja 1950. godine.
31 ^lan 6. Ustavnog zakona o osnovama dru{tvenog i politi~kog ure|ewa SFRJ i saveznih organa vlasti od 13. 1. 1953. godine.
32 Svetozar Stojkovi}, revizor Sreskog saveza zemqoradni~kih
zadruga Lebane, IAL, Fond SNO Lebane, kutija 1/62, 1/63, 2/63.
33 Izve{taj Svetozara Stojkovi}a, revizora Sreskog saveza zemqoradni~kih zadruga Lebane, od 29. oktobra 1953. godine.
110
Odre|ena je likvidaciona komisija od tri ~lana: Radisava Stamenkovi}a, Svetozara Sr. Stojkovi}a i Borisava
\iki}a, iz Borinca, koji je bio predsednik komisije. Komisija je otpo~ela sa radom 7. maja 1954. godine. Popisana roba
u prodavnici po spisku iznosila je 27.681 dinar.34 Zemqoradni~ka zadruga u Borincu je prestala da radi, a wena imovina predata zemqoradni~koj zadruzi u Sli{anu.
TRGOVINA
U Borincu je radila bakalska radwa Velimira T. Stoji~i}a, u kojoj su prodavane robne zalihe nabavqane pre i u
toku Drugog svetskog rata. Radwa je radila sve do kraja maja
1948. godine, kada je izvr{ena nacionalizacija na malo.
U prvim godinama posle rata seqaci su, samo u izuzetnim slu~ajevima, ìvotne namirnice (so, zejtin, pirina~,
gas i druge potrep{tine) nabavqali u Bojniku, Lebanu i
Leskovcu i to one koje su bile u slobodnoj prodaji. Kupovina
robe vr{ena je pomo}u kupona (ta~kica) za zemqoradnike
preko Zemqoradni~ke zadruge. Svoje poqoprivredne vi{kove
i sto~arske proizvode Borin~ani su prodavali u Bojniku i
Lebanu sve do formirawa Zemqoradni~ke zadruge u selu.
Trgovinsko preduze}e "4. jul" u Bojniku godine 1956. u
Borincu je otvorilo prodavnicu dobro snabdevenu ìvotnim namirnicama; soqu, zejtinom, {e}erom, pirin~em, kafom,
gasom, prera|evinama od poqoprivrednih proizvoda testeninom, vaflom i drugim; cigaretama, {ibicama; porcelanskim posu|em tawirima, {oqama za kafu, mlekom i ~ajem;
proizvodima od stakla ~a{ama, fla{ama, balonima, staklom za prozore; proizvodima od pamuka platnom, ve{om
(mu{ki i ènski), maramama, koncem za {ivewe i heklawe;
raznobojnim vunenim proizvodima; belom tehnikom elektri~nim {poretima, {poretima na ~vrsto gorivo, kasnije
friìderima i zamrziva~ima; metalnim proizvodima ekserima, bravama, katancima, vilama, motikama, a{ovima, lopatama, sekirama, budacima, lancima, iglama; sobnim i kuhiwskim name{tajem; {kolskim priborom sveskama, crtanka34 Fond SNO Lebane, Izve{taj i analize komisije od 7. maja 1954.
godine.
111
ma, olovkama, gumicama za brisawe, sun|erom i dr. Seqaci

tada nisu imali potrebe da idu u ve}e centre jer su se u prodavnici snabdevali svim neophodnim artiklima.
Za {efa prodavnice postavqen je Petra}ije D. Stoji~i} iz Borinca, koji je u prodavnici radio do penzionisawa
1971. godine. Prodavnicu je preuzeo Bora Miti}, tako|e iz
Borinca. Snabdevawe seqaka uspe{no je nastavqeno sve do
wegovog penzionisawa 31. decembra 1990. godine. Prodavnicu
je preuzeo da vodi Jovan Dankovi} iz Ivawa, koji je otvarao
dva puta nedeqno i nije se trudio da je snabdeva robom, kako
su to wegovi prethodnici ~inili, pa je prodavnica zatvorena. Zatvarawem prodavnice seqaci su bili prinu|eni da
odlaze u Sli{ane, Bojnik, Lebane i u Leskovac, radi nabavke
ìvotnih namirnica.
Na zahtev seqaka, Suzana Nikoli}, snaha Janka Nikoli}a iz Borinca, koja ìvi u Bojniku, otvorila je privatnu trgovinu u Borincu u prostoriji Radeta Stoji~i}a. U prodavnici seqaci su se ponovo snabdevali neophodnim ìvotnim
namirnicama. Preko leta prodavnicu je vodio Janko, a u zimske dane Radisav R. Stoji~i}. Prodavnica je radila do marta
1998. godine.35
Dragan N. Petrovi} iz Borinca vr{io je otkup pe~uraka, {ipuraka, jabuka pitomih i divqih. Prodavao je bra{no
za qudsku i sto~nu ishranu i ve{ta~ka |ubriva. Kada se zaposlio u Lebanu prekinuo je sa trgovinom.36
Omladinska zadruga iz Bojnika u Borincu je 1999. godine
otvorila trgovinu {iroke potro{we u kojoj se ìvotnim
namirnicama i drugim proizvodima snabdevaju seqaci iz
Borinca, Obra`de, Majkovca i mahale Novoselci. Ova zadruga bavi se otkupom vo}a i {umskih proizvoda.37
ZANATSTVO
U toku i neposredno po zavr{etku Drugog svetskog rata
zanatstvo u Borincu postepeno je opalo, radwe pojedinaca prestale su da rade:
35 Kazivawe Janka Nikoli}a.
36 Kazivawe Tomislava Miti}a.
37 Isto.
112
vaqaonica familije Sime Petrovi}a, uo~i i za vreme

rata onesposobqena je za rad. Stanimir, Simin sin, u toku
rata radio je u vaqaonici Milorada Lukovi}a u Gajtanu;
stolarska radwa Stojadina L. Vuka{inovi}a posle
wegove pogibije marta 1943. godine od fa{isti~ke bugarske
vojske prestala je da radi;
kroja~ka radwa Desimira R. Stoji~i}a posle wegove
pogibije marta 1943. godine od fa{isti~ke bugarske vojske
prestala je da radi;
kroja~ka radwa Gligorija S. Vuka{inovi}a prestaje
da radi posle wegovog odlaska 1944. godine u 11. srpsku brigadu NOVJ;
kroja~ka radwa Stanka B. Nikoli}a prestaje da radi
posle wegovog odlaska u 11. srpsku brigadu NOVJ;
kroja~ka radwa Du{ana D. Stoji~i}a, prestala je da
radi posle wegove smrti 1950. godine;
kova~ka radwa Nikole K. Petrovi}a, prestala je da
radi posle wegove smrti 1947. godine;
potkiva~ka radwa Alekse S. Petrovi}a, prestala je
da radi zbog wegove starosti;
~araparska radwa Dragiwe M. Nikoli}, prestala je
da radi posle wene udaje;
creparska radwa Nikole K. Stoji~i}a prestala je da
radi 1941. godine.
Posle Drugog svetskog rata nastavile su da rade:
~araparska radwa Dragice Q. Stoji~i};
Predrag M. Stoji~i}, na ma{inskom postrojewu za rezawe gra|e radi stolariju i pinterske poslove;
Borisav K. Miti} u sopstvenoj strugari za rezawe dasaka koja je radila sve do 1971. godine, kada je zasnovao radni
odnos, i
Najdan A. Petrovi}, radi u sopstvenoj strugari za rezawe gra|e i vr{i kova~ke usluge klepa poqoprivredne alatke, raonike, motike, budake i drugo.38
]umur je kao zanatlija pravio Qubomir Pere Stoji~i},
koji je tako izdràvao porodicu i {kolovao decu.
Povremeno }umur prave Aleksa Petrovi} i Vladimir
Petrovi}, za svoje potrebe i kova~ke i potkiva~ke usluge.
38 Kazivawe Tomislava Miti}a.
113
POQOPRIVREDA, STOÂRSTVO,
LOVNA PRIVREDA, [UMARSTVO
POQOPRIVREDA
Poqoprivreda, kao grana privrede, ima izuzetan zna~aj u proizvodwi za qudsku i sto~nu ishranu i obezbe|ivawe
sirovina za prehrambenu industriju i izvoz. Atar sela Borinca ima 595 ha, od toga: 133 ha oranica i ba{ti, 107 ha livada,
210 ha pa{waka, 15 ha vo}waka, tri ha vinograda, 97 ha {uma
i 29 ha neplodnog zemqi{ta.1 Zakon o agrarnoj reformi omogu}io je da zemqa pripadne seqacima ~ime su ostvareni ciqevi za koje su se oni zalagali teè}i ekonomskom i dru{tvenom preobraàju i uspostavqawu socijalisti~kih dru{tvenih odnosa na selu.
a) Ratarstvo
Od ratarskih kultura Borin~ani su gajili p{enicu,
ra`, je~am, ovas i kukuruz za svoje potrebe, odnosno za qudsku ishranu. Je~am i kukuruz, uz me{avinu jarme i trica sa
tikvama koristili su za krmilo goveda, ovaca i koza i tov
sviwa, a ovas za zob kowa.
Za setvu ìtarica, seqaci su koristili doma}e seme;
pre setve p{enicu su trijerisali. Pre 40 godina u proizvodwi p{enice uveli su nove sorte: italijanku, novosadsku ranu
i druge, boqeg kvaliteta i ranijeg sazrevawa, Kod proizvodwe kukuruza sada koriste nove hibridne sorte: 704, 606, 444 i
druge. Nove sorte p{enice i kukuruza seju se na mawim zemqi{nim povr{inama u odnosu na doma}e, i daju ve}i prinos
po jednom hektaru.
Od |ubriva, seqaci su godinama koristili stajsko. Smawewem sto~nog fonda za prihrawivawe ratarskih kultura
1 Jovan Jovanovi}, Pusta Reka, Leskova~ki zbornik XVII, Narodni
muzej Leskovac, 1977.
114
pre{li su na kori{}ewe ve{ta~kih |ubriva koriste KAN,

ureju, azotna, fosforna i druga |ubriva.
Od ukupno 133 ha, boniteta zemqe IV do VI klase, stoji
preko 80% neobra|enih wiva i ba{ti, {to nije u interesu
zemqe, jer svaki pedaq zemqe mora da bude obra|en. Zemqa
ispod grobqa (bare), uz primenu agrotehni~kih mera, moè
da da dva roda. Po poloàju sela, sve wive mogu da se àwu
kombajnom, ali se te prednosti ne koriste kako to zahteva savremena tehnologija u poqoprivrednoj proizvodwi. Za svaki
vi{ak poqoprivredne proizvodwe, seqaci bi imali vi{estruku korist: boqu ishranu, izvoz i tov stoke bogatiji ìvot.
Nema vi{e tradicionalnih moba kod seqaka kosidbe,
ètvi, komi{awa, koje su godinama bile tradicija.
b) Povrtarstvo
Od povrtarskih proizvoda Borin~ani su za svoje potrebe gajili papriku, paradajz, kupus, cveklu i drugo povr}e u
ba{ti pored reke koja proti~e kroz selo; crni i beli luk,
krompir, pasuq. Posledwih decenija 20. veka sejali su sto~nu
repu za svoje potrebe, {argarepu, per{un, celer, boraniju (belu, {arenu i ùtu) sveù za jelo i za zimnicu.
Posle dovo|ewa vode u selo jedan broj doma}instava u
svom dvori{tu, ili na wivi pored ku}e uredio je ba{te zahvaquju}i lakom navodwavawu. U julu i avgustu u reci je smawen protok vode, a u dowem toku, naro~ito u su{nim godinama,
skoro da presu{i.
v) Vo}arstvo
Posle Drugog svetskog rata, kao nasle|e iz prethodnog
perioda, od vo}a su gajene; kru{ke karamanke, zimovke, ùtonajke, je~menke (medunke), dlagodr{ke, kalemqene iz vremena Arnauta. Mno{tvo je i divqih kru{aka. [qiva moravka (ranka), crnka, mayarka su u izumirawu, yanarika (par
stabala). Svako doma}instvo ima po jedno stablo oraha. Vinogradi su posle 1950. godine napu{teni, sada se ne poznaje da
ih je bilo. Vi{awa, kajsija, bresaka i drugog vo}a nije bilo,
osim praske ne{to mawe u vinogradima sa wihovim nestankom i bresaka vi{e nema. Vo}arska proizvodwa bila je bez
primene savremenih agrotehni~kih mera (rezidba, |ubrewe,
za{tita i drugo).
115
Klimatski uslovi za gajewe svih vrsta vo}a su idealni.

Pod uticajem vo}arskih instituta, rasadnika i zadru`nih
plantaà u drugim naseqima op{tine Bojnik pre 20 i vi{e
godina u Borincu se po~elo sa sadwom novih vrsta vo}aka.
Janko J. Nikoli}, poqoprivredni tehni~ar, zasadio je novu
do tada nepoznatu {qivu stenlej, koja je visokorodna sa krupnim plodovima. Od we se pe~e rakija, pravi pekmez, yem, kompot, slatko, sok i su{e plodovi. Nikoli} je proizvodio i
sadnice za ovu sortu {qiva. Nikola V. Petkovi}, Ilija J.
Miti}, Najdan A. Petrovi}, Tomislav D. Miti}, zasadili su
{qivu stenlej na ve}im povr{inama na kojima je pre toga
sejana p{enica u najboqem delu poqa. Svaka ku}a u selu ima
zasa|enu {qivu stenlej. Zasa|ene su i nove sorte kru{aka:
viqemova, kalu|erka i druge, za koje se u selu nije znalo; jabuke crveni i zlatni deli{es, ajder, jonatan i druge. Stanimir
D. Stoji~i} prvi je u selu zasadio vi{wu na povr{ini od 30
ari i lesku na povr{ini od 15 ari. Sinovi Rajka Igwatovi}a
êdomir i Milovan zasadili su vo}wak novim raznovrsnim
vo}em. Radisav R. Stoji~i} za svoje potrebe zasadio je crnu
ribizlu i pitomu kupinu, Tomislav D. Miti} malinu tako|e
za svoje potrebe. Borisav R. Miti} jedno vreme proizvodio je
sadnice oraha. Jedan broj doma}instava zasadio je breskvu,
kajsiju i tre{wu. U odnosu na raniji period povr{ine pod
vo}wacima ({qive, vi{we, jabuke, kru{ke) pove}ane su za preko 100%.
Proizvodwa vo}aka u selu nije za potcewivawe makar
zasadi bili mawi, jer povoqno uti~u na poboq{awe ìvotne
sredine i radnu sposobnost i sveìnu qudi. ôvek treba
godi{we da pojede 100 kilograma vo}a i vo}nih prera|evina
(pekmez, yem, kompot, marmelada, suvo vo}e od kru{aka, jabuka i {qiva i sok).2
Po penzionisawu, povremeno radi obrade minimalnog
dela zemqe i sakupqawa vo}a, u Borince dolaze: Stanislav
B. Antanaskovi}, Dragomir M. Videnovi}, Bogosav M. Videnovi}, Radisav C. Vuka{inovi}, Desimir C. Vuka{inovi},
Radivoje M. Vuka{inovi}, Radomir J. Igwatovi}, Dobrivoje
J. Igwatovi}, Milovan R. Igwatovi}, Dobrivoje M. Igwatovi}, Borisav N. Jankovi}, Tomislav D. Miti}, Janko J.
Nikoli}, Jugoslav J. Nikoli}, Radivoje R. Nikoli}, Branko
2 Amaterski vo}waci br. 243, 5/1987. godine.
116
Petkovi}, Nikola S. Petrovi}, Stanko B. Stoji~i}, Stanimir R. Stoji~i}.

g) Konopqa
Od industrijskih kultura seqaci su sejali jedino konopqu, koju su koristili za izradu ve{a. Poboq{awem standarda i kupovne mo}i, posle 1960. godine niko vi{e ne seje konopqu.
Vredni poqoprivredni proizvo|a~i mogu svojim li~nim primerom i autoritetom da uti~u na druge da brè rade
uz primenu agrotehni~kih mera i postiù ve}i prinos po
jednom hektaru i boqe ìve. Seqaka treba po{tovati. On je
proizvo|a~ hrane, i zato ga zakonskim merama treba stimulisati za ve}u i kvalitetniju proizvodwu, jer }e u tom slu~aju
i dràva imati ve}e koristi od ìtorodnih krajeva.
STOÂRSTVO
Sto~arstvo, kao va`na grana privrede, ima zna~aj za
reprodukciju, ishranu i odevawe. Krupna stoka goveda, kowi,
koriste se za obra|ivawe zemqe, prevoz poqoprivrednih
proizvoda i ogrevnog drveta i za druge potrebe u seoskim
doma}instvima, kao i za proizvodwu gnojiva za |ubrewe wiva, ba{ti i vo}waka.
Maja 1945. godine Borince je imalo 280 ovaca i 365 koza,
u proseku 9,12 brava po jednom doma}instvu;
150 goveda, u proseku 2,22 po jednom doma}instvu i
jednog kowa.3
Posle Drugog svetskog rata, ve}i broj doma}instava
imao je svog ~uvara stoke. Onim doma}instvima koja ih nisu
imala, stoku su ~uvali ~obani uz nov~anu nadoknadu od 10 dinara po grlu u sezoni \ur|evdan Mitrovdan, odnosno Mitrovdan \ur|evdan.
Godine 1950, po naredbi Vlade NR Srbije, koze su, bez
obzira na wihovu reprodukciju i zna~aj za ishranu stanovni{tva i prodaju za nabavku ìvotnih namirnica, predate
otkupnoj stanici u Lebanu.4
3 Kazivawe Koste \iki}a i Blagoja Stoji~i}a.
4 IAL FOND SNO Sreza jablani~kog, Lebane.
117
Zbog odlaska mladih na {kolovawe, zanat i zapo{qavawe broj ovaca u selu vremenom opada jer nije imao ko da ih
~uva u stara~kim doma}instvima. U zadwih petnaestak godina u selu niko vi{e ne gaji ovce.
Tako|e, i govedarstvo je bilo u neprekidnom opadawu,
ostala su samo grla sposobna za vu~u i orawe. Preko leta
goveda su nekada ~uvana zajedno, kako to seqaci isti~u u
"komuni" od dva ~uvara, redom po doma}instvima koja ih poseduju.
U 2000. godini u selu ima 20 grla goveda, uglavnom krava simentalske rase koje sluè za reprodukciju, muù mleka
za pravqewe sira za ishranu i prodaju, a telad se koriste za
sopstvenu ishranu i prodaju. U doma}instvima Blagoja N. Stoji~i}a, Stani{e D. Miti}a, Predraga M. Stoji~i}a, Borisava
R. Miti}a, Velimira P. Vuka{inovi}a, Miodraga \. \iki}a
i Slobodana G. Jankovi}a, krave se koriste za vu~u prevoz
poqoprivrednih proizvoda, ogreva, za orawe i druge potrebe.
Svako doma}instvo ~uva po jednu sviwu za reprodukciju i tov za sopstvenu ishranu.
Od ìvine jedino se ~uva koko{ka za ishranu, niko se
u selu ne bavi gajewem ìvine za prodaju.
Dràva svojim merama nedovoqno stimuli{e porast i
proizvodwu sto~nog fonda posebno kod onih doma}instava
kod kojih za to postoje uslovi prostrane livade i seoska utrina.
PÊLARSTVO
Atar sela Borinca ima izvanredne uslove za gajewe p~ela. Postoje prostrane livade i pa{waci koji obiluju raznovrsnim biqem i cve}em zatim divqe kru{ke, divqe jagode,
dren i glog, pitome kru{ke, jabuke, {qive, vi{we, tre{we,
lipe, bagrem i drugo.
Svetozar Petra Stoji~i}, iz Leskovca, jedan je od najpoznatijih p~elara u Jablani~kom okrugu, koji povremeno odlazi u rodno Borince i p~elarima daje savete o gajewu p~ela.
P~elarewem u Borincu posle Drugog svetskog rata bave se:
Stanimir R. Stoji~i}, Bogosav M. Videnovi}, Predrag M. Sto118
ji~i}, Dragiwa \iki}, Desanka Cana P. Petrovi}, Du{an Markovi} i drugi.5

Stanimir R. Stoji~i} je pre deset godina imao 30 p~eliwih dru{tava; ove godine smawio ih je na deset. Vi{ak p~eliwih proizvoda prodaje u selu i gradu. Ostali p~elari p~eliwe proizvode koriste za svoje potrebe. Od sa}a p~elari topqewem dobijaju vosak od koga prave sve}e koje koriste za
slave, za paqewe u crkvi i na sahranama, na grobqu i za vreme verskih obreda.
LOV
Posle Drugog svetskog rata nije ra|eno na unapre|ewu
lova na divqa~ iako za to postoje idealni uslovi. Atar sela
Borinca je prostran i naslawa se na Radan i Petrovu goru.
Pored ve} poznate divqa~i: vukova, lisica, ze~eva i pernate
ìvine jarebica, golubova u zadwe tri decenije 20. veka ima
srna, divqih sviwa i fazana. Dugogodi{wi i poznati lovci
Radojlo Stoji~i}, Milo{ Vuka{inovi}, Stanislav Petrovi}, jedan od najuspe{nijih, Borisav \iki}, Milisav Vuka{inovi} i drugi, zbog starosti i posledica iz ranijih ratova i NOR-a, postepeno su gubili interesovawe za lov. Od
mla|ih lovom se bave Janko J. Nikoli}, Miodrag M. Vuka{inovi}, Branko Petkovi} i Dragan Petrovi}, po{tuju}i vreme
lovne sezone kada koriste godi{wi odmor.
U odnosu na ranije godine, zbog ratne situacije u Bosni
i Hercegovini, na Radanu i Petrovoj gori pove}an je broj
vukova koji se u potplaninskim selima kre}u u ~oporima i
napadaju stoku u torovima. Udruèwe lovaca op{tine Bojnik
organizovalo je hajke na ovu divqa~, u kojoj su u~estvovali i
lovci iz sela Borinca, na ~ijem ataru je ubijeno pet vukova
i tri lisice.6
[UMA
[ume su dobro od op{teg interesa i moraju da se odràvaju i koriste kako bi se o~uvala i pove}avala wihova
5 Kazivawe Stanimira R. Stoji~i}a.
6 Kazivawe Janka J. Nikoli}a.
119
vrednost i op{te korisne funkcije, obezbedila wihova trajnost i za{tita i stalno pove}awe prirasta. [ume su izvor
zdravqa i ìvota qudskog i ìvotiwskog sveta.
Za{tita {ume od poàra du`nost je svih dràvnih organa, slu`benih lica, organizacija i svakog gra|anina. Narodni odbori u okviru svoje nadle`nosti du`ni su da ~uvaju {umu i da je {tite od poàra. U su{nim danima obavezni su da
organizuju ekipu koja }e ih obilaziti da do poàra ne do|e.7
[umsko zemqi{te koristi se za {umsku proizvodwu i
ne moè da se koristi u druge svrhe.
Pod {umom podrazumeva se zemqi{te obraslo {umskim
drve}em. [ume u dràvnoj svojini ne mogu da se otu|uju.
[umama u privatnom vlasni{tvu gazduje se na osnovu
op{te osnove i programa gazdovawa privatnim {umama [umskog gazdinstva Leskovac, a Ministarstvo za poqoprivredu,
{umarstvo i vodoprivredu daje saglasnost za gazdovawe privatnom {umom.
Sopstvenici {uma du`ni su da se prilago|avaju gajewu
{uma. U slu~aju poàra i pusto{ewa {uma od bespravne se~e i kr~ewa, obavezni su da zasade nova stabla.
Se~a {ume vr{i se u vreme mirovawa vegetacije po
odobrewu [umskog gazdinstva i to na osnovu zahteva podnosioca. Podnosilac zahteva duàn je da plati {umsku taksu za
ìgosawe.
Sakupqawe {umskih plodova, lekovitog i drugog biqa, kori{}ewe kamena, {qunka, peska, humusa, i p~elarewe
mogu da se vr{e uz odobrewe korisnika {ume, odnosno sopstvenika {ume.
Pa{a i brst, i ìrewe mogu da se vr{e u {umama kada
je uzrast drve}a takav da im stoka ne moè nanositi {tetu.
Dozvoqena je ispa{a na zemqi{tu koje nije po{umqeno samo
uz nadzor nad stokom.
Zabraweno je graditi objekte (strugare) u dràvnoj svojini.
O za{titi i ~uvawu {uma stara se korisnik preko svog
~uvara, a o privatnoj {umi sopstvenik {ume.
Izme|u Prvog i Drugog svetskog rata na Radanu dràvnu {umu {titio je i ~uvao {umar Jovan Den~i} iz sela Lugara,
op{tina Lebane. Seosku utrinu ({uma) od 1938. godine {ti7 Zakon o za{titi {uma od poàra ("Sl. list FNRJ", br. 29/47).
120
tili su i ~uvali {umari Mujo An|eli} iz Sijariwa, op{tina

Medve|a i Borivoje Koci} iz Leskovca.
U toku Drugog svetskog rata dràvna i seoska utrina
nije bila {ti}ena jer nije bilo {umara.
Posle Drugog svetskog rata, dràvnu i seosku utrinu
{titili su i ~uvali {umari: @ivota Milenkovi} iz Gorwe
Mutnice, Vuka{in Ili} iz Pridvorice, @ivojin Smiqkovi}
iz [ilova, Vojislav Barac iz Vlasova, Sava Sinadinovi}.
ûvari {ume su prema zakonu legitimisali lica zate~ena u vr{ewu prekr{aja, kontrolisali vozila koja prevoze
drva i mesta gde se drva nalaze, kao i grani~ne oznake. Privremeno su oduzimali predmete kojima je izvr{eno krivi~no
delo.8
Seoske utrine i pa{waci koji su postali dru{tvena
svojina po Zakonu o progla{ewu op{tenarodnom imovinom
seoskih utrina, pa{waka i {uma, imovine zemqi{nih, urbanih i wima sli~nih zajednica, kao i kraji{nih (grani~nih)
imovnih op{tina ("Sl. glasnik NRS", br. 1/48 i 98/55) vra}ene su na kori{}ewe selima pod istim uslovima i na na~in
utvr|en ovim zakonom. Borince ima utrinu i pa{wake na
povr{ini od 210 ha i privatne {ume 97 ha.
Predmet vra}awa bile su utrine i pa{waci koji na
osnovu Zakona imaju svojstvo neobradivog poqoprivrednog
zemqi{ta, nezavisno od toga da li su od momenta stupawa na
snagu zakona mewali kulturu, odnosno namenu. Sekcija "[uma" u Lebanu, na seoskoj utrini zasadila je ~etinarsku {umu
na 25 ha na Petrovoj gori.
Postupak za vra}awe utrina i pa{waka na kori{}ewe
donele su skup{tine op{tina po{to su prethodno pribavile mi{qewe Ministarstva za poqoprivredu, {umarstvo i
vodoprivredu.
Vra}awe utrina i pa{waka selima vr{eno je upisom u
katastar sela u javne kwige u koje se upisuju prava na nepokretnost.9
8 Zakon o {umama ("Sl. glasnik RS", br. 46/91).
9 ^lan 15. Zakona o vra}awu utrina i pa{waka na kori{}ewe ("Sl.
glasnik RS", br. 16/92).
121
Poàr
Osmog jula 2000. godine u ataru sela Sli{ana, na mestu
Kru{are, izbio je poàr koji je zahvatio {iri pojas. Gorele
su neko{ene livade, pa{waci, borovi i drugo {umsko rastiwe. Niko od odgovornih iz Mesne zajednice Sli{ane nije ni
poku{ao da organizuje seqake da se poàr lokalizuje. Poàr
se {irio sve vi{e.
Istog dana oko 17 sati, uz jak vetar koji je duvao sa juga,
poàr je zahvatio i atar sela Borinca ugroàvaju}i imovinu seqaka u mahali Statovci. Seqaci su bili iznena|eni
brzinom kojom se poàr pribliàvao nasequ. U samo predve~erje poàr je zahvatio prve ku}e i ekonomske zgrade u selu.
Niko od uku}ana nije bio tu da spre~i poàr. Vatrena stihija ugroàvala je i okolna doma}instva. Svako je bio prinu|en
da {titi svoju ku}u i ostale zgrade. Me|utim, malo ih je bilo
sposobnih da se suprotstave vatrenoj stihiji. Ve}ina od wih
su stari i iznemogli bez odgovaraju}ih sredstava poku{avali
da spre~e poàr.
U toku no}i izgorele su ku}e i ekonomske zgrade bra}e
Najdana i Tomislava M. Jankovi}a i Vladimira A. Markovi}a
i ekonomske zgrade Slobodana G. Jankovi}a, Verice M. Videnovi}, Borisava N. Jankovi}a, Zorana J. Markovi}a i Stanka
B. Stoji~i}a.
Narednog dana vatrena stihija zahvatila je {iri pojas
prema selu Borincu. Gorele su wive sa usevima, neko{ene
livade, vo}waci sa punim rodom i {ume. Seqaci su pritekli u pomo} i spre~ili da u vatrenoj stihiji ne izgore ku}e i
ostale zgrade Predraga M. Stoji~i}a, pok. Dragutina T. Stoji~i}a i bra}e Milisava i Mili}a K. Vuka{inovi}a. Poàr
je, uz pomo} vatrogasne jedinice iz Bojnika, lokalizovan 9.
jula u 16 sati.
Komisija Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Bojnik
iza{la je na mesto poàra 12. jula i konstatovala {tetu od
poàra. Drugog novembra 2000. godine zvani~no je proceweno da je poàr pri~inio {tetu:
1. Jankovi} M. Najdanu......................... 701.850,00 dinara
2. Jankovi} M. Tomislavu.................... 218.725,00 dinara
3. Markovi} A. Vladimiru..................571.520,00 dinara
4. Jankovi} G. Slobodanu......................232.925,00 dinara
122
5. Videnovi} M. Verici.......................166.785,00 dinara

6. Jankovi} N. Borisavu......................... 45.000,00 dinara
7. Markovi} J. Zoranu...........................282.000,00 dinara
8. Stoji~i} B. Stanku........................... 226.650,00 dinara
Ukupno: 2.446.035,00 dinara10
Na osnovu odobrenih sredstava za sanaciju {tete u iznosu od 250.000,00 dinara, komisija SO Bojnik donela je odluku
da se od te sume kao pomo} isplati:
1. Jankovi} M. Najdanu...........................70.625,00 dinara
2. Markovi} Vladimiru.........................57.500,00 dinara
3. Jankovi} Tomislavu............................21.750,00 dinara
4. Jankovi} Slobodanu............................27.125,00 dinara
5. Videnovi} Verici...............................16.750,00 dinara
6. Jankovi} Borisavu.................................5.000,00 dinara
7. Markovi} Zoranu.................................28.500,00 dinara
8. Stoji~i} Stanku...................................22.750,00 dinara
Svega: 250.000,00 dinara11
Bilo je to do tada nezapam}en poàr u kome je u Borincu
pored ku}a i ekonomskih zgrada uni{tena tre}ina seoske
imovine: wive sa usevima, vo}waci (jabuke, kru{ke, {qive,
vi{we), {ume hrastove, borove i drugo rastiwe na povr{ini
od 50 ha.
Komisija SO Bojnik nije vr{ila procenu {tete nastale u poqoprivredi. Me|utim, prema proceni komisije
mesne zajednice sela Borinca, {teta u tom sektoru iznosi
2,200.000,00 dinara.12
10 Izve{taj komisije za procenu {tete Izvr{nog odbora SO Bojnik,

br. 111/2 od 30. 11. 2000. godine.
11 Isto.
12 Izve{taj komisije mesne zajednice Borince od jula 2000. godine.
123
OBRAZOVAWE
OBRAZOVNO-VASPITNI RAD
Obrazovawe i vaspitawe mladih na selu ima za ciq da
se otkloni nepismenost i kulturna zaostalost, da se brane
svoja prava, prava na boqi qudski ìvot, komunicirawe, kretawe u dru{tvu, umni i stru~ni rad koji zahteva ve}i stepen
obrazovawa i vaspitawa. To podrazumeva da nijedno dete ne
ostane bez osnovnog obrazovawa. Novo vreme traì nove qude sa vi{e znawa i razumevawa. Nepismeni ne mogu posti}i
ve}e uspehe u radu na obimnim i sloènim zadacima koji ih
o~ekuju u selu. Time se omogu}uje da i siroma{na dece nastave {kolovawe.
1. Osnovno obrazovawe
Popisom stanovni{tva iz 1900. godine u Borincu je evidentirano 19 pismenih seqaka: Stoj~a Vuka{inovi}, Stamen
Vuka{inovi}, Kosta Vuka{inovi}, Radenko \iki}, Stojan
Jankovi}, Ran|el Kitanovi}, Sava Markovi}, Jovan Markovi}, Jovan Miti}, Kosta Petrovi}, Stojko Cvetkovi}, Jovan
Stoji~i}, Lazar Stoji~i}, Todor Stoji~i}, Novko Stoji~i},
Veli~ko Stoji~i}, Stojan Stoji~i} Stojica i Petar V. Stoji~i}.
Nakon deset godina broj pismenih seqaka pove}an je
jo{ za 34: Milutin Arizanovi}, Jovan Vuka{inovi}, Milo{
Vuka{inovi}, Pavle Vuka{inovi}, Radovan Vuka{inovi},
Mihajlo Vuka{inovi}, Milutin Vuka{inovi}, Dobrosav Igwatovi}, Stojan~a Igwatovi}, Nikola Jankovi}, Gmitar \iki}, Milo{ \iki}, Milutin Markovi}, Du{an Markovi},
Dimitrije Markovi}, Dobrosav Markovi}, Rista Miti},
124
Dragutin Miti}, Stanoje Mom~ilovi}, Milan Nikoli},

Blagoje Nikoli}, Milutin Nikoli}, Vladislav Kitanovi},
Sava Petrovi}, Nikola Petrovi}, Aleksa Petrovi}, Stamenko Stoji~i}, Du{an Stoji~i}, Gmitar Stoji~i}, Radul Stoji~i}, Dragutin Stoji~i}, Radojlo Stoji~i}.
Stariji su se opismewavali poha|awem gra|evinskih
te~ajeva. Polagali su stru~ne ispite za gra|evinske majstore u vreme dok su se nalazili u pe~albi. Neki su u~ili od
starijih koji su bili pismeni.1
Osnovnu {kolu u Sli{anu poha|ali su: Gmitar Stoji~i}, Ran|el Stoji~i}, Mihajlo Stoji~i}, Bo{ko Stoji~i},
Stojadin Stoji~i}, Nikola Stoji~i}, Cvetko Vuka{inovi},
Petar Arizanovi}, Milivoje Miti}, Ilija Miti}, Dragoqub
Petkovi}, Svetozar Petkovi}, Velimir Stoji~i}, Stojadin
Vuka{inovi}, Stojan Vuka{inovi}, Ratko Vuka{inovi},
Stevan \iki}, \or|e \iki}, Velin \iki}, Borisav \iki},
Petar Spasi}, Milivoje Spasi}, Sefronije Spasi}, Stevan
Spasi}, Jakov Nikoli}, Radovan Nikoli}, Cona Nikoli},
Velimir Nikoli}, Budimir Antanaskovi}, Petar Vuka{inovi}, Svetozar P. Stoji~i}, Nikola Stoji~i}, Qubomir
Stoji~i}, Miodrag Mom~ilovi}, Dragoqub Kitanovi}, \or|e Vuka{inovi}, Mili} Vuka{inovi}, Nikola Markovi},
Josim Markovi}, Rajko Igwatovi}, Josim Igwatovi}, Mirko
Igwatovi}, Jeftimije Stamenkovi}, Milisav Jankovi}, Milan Jankovi}, Stanislav Petrovi}, Gligorije Vuka{inovi},
Qubisav Stoji~i} i Svetozar Du. Stoji~i}.
Po zavr{etku osnovne {kole, {kolovawe su nastavili:
Milivoje Miti}, gimnaziju, Nikola P. Stoji~i}, bogosloviju,
Svetozar P. Stoji~i}, u~iteqsku, Dragoqub Kitanovi}, gimnaziju, \or|e Vuka{inovi}, vojnu, Stojan~a Igwatovi}, poqoprivrednu, Nikola Vuka{inovi}, gimnaziju, Ran|el Stoji~i}, ~etvorogodi{wu gimnaziju, Qubisav Stoji~i}, dva razreda gimnazije. Svi su se oni nakon zavr{etka {kole zaposlili.
Godine 1927. seqaci iz Obra`de, Borinca i Majkovca,
na zboru u Obra`di, dogovorili su se da uz saglasnost prosvetne inspekcije sagrade osnovnu {kolu kod crkve Sveta
trojica u Obra`di. [kola je imala prostranu u~ionicu u
kojoj su zajedno u~ili u~enici od I do IV razreda, odeqewe za
1 Kazivawe Blagoja L. Nikoli}a.
125
odmor i ru~avawe u zimske dane, odeqewe za {kolski pribor

i jo{ dva odeqewa s podrumom u kojima je stanovao u~iteq.
Nastava se izvodila svakog dana pre i posle podne, a ~etvrtkom pre podne. Iz Borinca u prvi razred osnovne {kole
u Obra`di po{li su: Boìdar S. Vuka{inovi}, Aleksandar
B. Nikoli}, Petar S. Petrovi}, Luka T. Stankovi}, Dragoqub D. Stoji~i}, Milorad Du. Stoji~i}, Milivoje M. Stoji~i} i Borisav P. Stoji~i}. Prvi u~iteq bio je German
Gmitrov, po narodnosti Rus. Boìdar, Aleksandar i Petar
oti{li su na kova~ki zanat, Borisav je upisao gimnaziju u
Leskovcu, Milorad je u~io kroja~ki zanat kod svog oca Du{ana, Luka se odselio u Uro{evac, Milivoje oti{ao na stolarski zanat, a Dragoqub, posle 15. godine krenuo u pe~albu,
rade}i na gra|evini.2
Sami roditeqi su se starali o kupovini u~ila (kwige,
sveske i pribor) za svoju decu koja su poha|ala {kolu.
Do 1941. godine, iz Borinca osnovnu {kolu su zavr{ila
62 u~enika: Vladimir N. Petrovi}, Radmila N. Petrovi},
Aleksandar Stoji~i}, Vlastimir Stoji~i}, Dragica Golubovi}, Radosav Videnovi}, Bogosav Videnovi}, Vladimir Videnovi}, Stanko Nikoli}, Svetozar Nikoli}, Du{an Nikoli}, Radivoje Vuka{inovi}, Radisav Vuka{inovi}, Stojadin
Vuka{inovi}, Bogoje Stoji~i}, Blagoje Stoji~i}, Stanko Arizanovi}, Bo{ko Arizanovi}, Milivoje Arizanovi}, Stanoje
Arizanovi}, Mirko Arizanovi}, Dobrivoje Miti}, Stanko
Miti}, Bogosav Petkovi}, Radisav Stoji~i}, \or|e Stoji~i},
Desimir Stoji~i}, Stanimir Stoji~i}, Dobrosav Petrovi},
Miodrag Vuka{inovi}, Stan~a Vuka{inovi}, Milivoje Vuka{inovi}, Svetozar Vuka{inovi}, Velimir Vuka{inovi},
Milun \iki}, êdomir Spasi}, Velimir Spasi}, Janko Nikoli}, Du{an Nikoli}, Boìdar Nikoli}, Stanislav Antanaskovi}, Dragica Stoji~i}, Zorka Stoji~i}, Stanislav
Mom~ilovi}, êdomir Vuka{inovi}, Petra}ije Stoji~i},
Svetozar Stoji~i}, Verica Stoji~i}, Vojislav Stoji~i}, Dragoslav Stoji~i}, Milutin Krsti}, Aleksandar Markovi},
Stevan Igwatovi}, Radomir Igwatovi}, Dobrivoje Igwatovi}, Borisav Igwatovi}, Petar Jankovi}, Borisav Jankovi}, Kosana Jankovi}, Ikonija Markovi}, Vlajko Markovi},
2 Kazivawe Milutina Nikoli}a, u to vreme ~lana {kolskog odbora.
126
Du{anka Stoji~i} i Branko Arizanovi}. U~iteqi su bili:

Rista, po narodnosti Makedonac, Jovan Sandi} iz Negotina,
Branko Nikoli} iz \in|u{e i Miodrag Milutinovi} iz
Kwaèvca.
Posle navr{ene 16. godine na zanat su oti{li: Stanko
Nikoli}, za kroja~a, Desimir Stoji~i}, za {najdera, Radomir
Igwatovi}, abayija, Vladimir Petrovi}, za potkiva~a kod
svog dede Koste, Du{anka Stoji~i}, na ~araparski zanat,
Dragica Stoji~i}, na ~araparski zanat, Bogoje i Blagoje pomagali su svom ocu Nikoli Stoji~i}u u izradi cigala i crepa. U gra|evinare su oti{li: Stevan Vuka{inovi}, Stanko
Arizanovi}, Bogosav Petkovi}, Milivoje Vuka{inovi} i
Petra}ije Stoji~i}.
Marta 1943. godine zanat u Leskovcu izu~avali su: Svetozar i Du{an Nikoli} za metalce i Stanimir Stoji~i} za
fotografa.
Ostali su nastavili da ~uvaju stoku i posle navr{ene
14. godine da rade na poqoprivrednim poslovima.
Osnovnu {kolu u Obra`di zapo~eli su: Tomislav Miti}, Dragoqub \iki}, Sibin Stoji~i}, Branko Markovi} i
êdomir Igwatovi}. Zbog okupacije zemqe oni su {kolovawe nastavili 1944. godine u Borincu.
Poseban doìvqaj za |ake i wihove roditeqe bila je
{kolska slava Sveti Sava. Za ovaj dan u reìji u~iteqa |aci
su pripremali prigodan program koji su po~iwali himnom
svetom Savi. Zatim bi u~enici recitovali pesme prvom srpskom prosvetitequ i druge koje odgovaraju prilici, pa i juna~ke epske pesme o slobodi, rodoqubqu i srpskom patriotizmu. Po zavr{etku |a~kog programa, nastupalo je op{te narodno veseqe, uz bogatu trpezu koju su pripremili |a~ki roditeqi.
[kolski sluìteqi osnovne {kole u selu Obra`di od
wenog osnivawa do 1936. godine bili su Lazar D. Vuka{inovi}
i Aleksandar D. Stoji~i}, oba iz Borinca.
Osnovna {kola u selu Obra`di, u kojoj su u~ili i u~enici iz Borinca prestala je da radi odmah posle okupacije
1941. godine. Wenu zgradu je 1942. godine zapalila bugarska
fa{isti~ka vojska. U toku Narodnooslobodila~kog rata
NOO Borinca, pored ostalih aktivnosti, posve}ivao je pa`wu i vaspitawu i obrazovawu mladih. Da bi omogu}io daqe
127
obrazovawe u~enika, predloìo je Okru`nom NO odboru za

okrug Leskovac Odeqewu za prosvetu, da organizuje rad
osnovne {kole u Borincu. To je bila èqa naroda, posebno
roditeqa, ~ija su deca ratom spre~ena da u~e.3 Odeqewe za
prosvetu Okru`nog NO odbora za Leskovac P. br. 239/12. 44.
donelo je Odluku o osnivawu osnovne {kole u selu Borincu.
Za u~iteqa {kole postavqen je Vojislav Ra{kovi} iz Leskovca, sa zavr{enih sedam razreda gimnazije. Tako je selo
Borince po prvi put u svojoj istoriji i zvani~no dobilo
osnovnu {kolu, koju su poha|ali u~enici iz Borinca, Obra`de i Majkovca, wih preko 60 od prvog do ~etvrtog razreda.
Nastava je izvo|ena po programu osniva~a. [kola je radila
u ku}i Dragutina T. Stoji~i}a, odbornika u Borincu.4
Pored roditeqa i u~iteqa u~enici su se sami starali
o redu i vodili brigu o tome ko je do{ao a ko nije. Retko je
ko od u~enika izostajao, bili su odu{evqeni {to nastavqaju {kolu. Za obezbe|ewe {kole i stvarawe uslova za rad u~enika starao se NOO sela i doma}in ku}e, a za kwige, sveske
i olovke sami roditeqi.5
U slobodnoj Jugoslaviji u~enici osnovne {kole u Borincu, wih 70 iz Borinca, Obra`de i Majkovca, uz prigodan
program za roditeqe posve}en slobodi, obeleìli su zavr{etak {kolske 1944/45. godine, sa u~iteqem Vojislavom Ra{kovi}em u ku}i Dragutina T. Stoji~i}a. Pored onih koji su
nastavili {kolovawe upisali su se: Javorka M. Mom~ilovi},
Tomislav ^. Mom~ilovi}, Bogosav ^. Mom~ilovi}, Stanislav
B. Stankovi}, Tomislav P. Spasi}, Tomislav R. Nikoli},
Radivoje R. Nikoli}, Branko J. Nikoli}, Verica K. \iki},
Tomislav S. \iki}, Dragica S. \iki} i Olga M. Spasi}.
[kolske 1945/46. godine, iz sela Borinca upisali su se:
u prvi razred: Branislav R. Vuka{inovi}, Novica D.
Markovi}, Boìdar St. Petrovi}, Velimir A. Markovi},
Dragomir B. Petrovi}, Milivoje R. Vuka{inovi}, Milosavka
V. \iki}, Milun M. Nikoli}, Milenka B. Antanaskovi}, Mi3 Kazivawe Sefronija Spasi}a i Materijal sa sastanka 20. IX 1960.
godine u Borincu, registrovan kod Odeqewa radni~kog pokreta u Narodnom

muzeju u Leskovcu pod inv. br. 1366.
4 Dragutin Grozdanovi}, Prosveta, {kolstvo i kultura u leskova~kom kraju 19411945, str. 81, 191 i 198.
5 Kazivawe Vojislava Ra{kovi}a.
128
lica S. Vuka{inovi}, Ni}ifor D. Stoji~i}, Radivoje R. Nikoli}, Radomirka R. Stoji~i}, Ratomirka D. Stoji~i}, Stanko B. Stoji~i}, Slobodan G. Jankovi}, Stojan Sv. Stamenkovi}, Stani{a D. Miti}, Stanija S. Spasi}, Stanimir A. Nikoli}, Najdan M. Jankovi}, Tomislav M. Videnovi}, Hranislav M. Markovi}, Tomislav M. Igwatovi}, Stanimir J. Igwatovi}.
u drugi razred: Bogomir ^. Mom~ilovi}, Dobrivoje
B. Petrovi}, Dragomir M. Videnovi}, Dobrivoje M. Igwatovi}, Zvonimir G. Jankovi}, Jelica B. \iki}, Josim C. Vuka{inovi}, Kosta S. Petrovi}, Milutin J. Markovi}, Milovan R. Igwatovi}, Najdan A. Petrovi}, Olga M. Spasi}, Predrag M. Stoji~i}, Petar J. Igwatovi}, Radomir R. Stoji~i},
Stanislav B. Stankovi}, Stanka M. Spasi}, Stanimir M.
Miti}, Tomislav ^. Mom~ilovi}, Tomislav P. Spasi}, Tomislav R. Nikoli}, Tomislav S. \iki}, Tihomir D. Miti}, Tomislav D. Markovi}. Poloìlo sa odli~nim uspehom 10, vrlo
dobrim 11, dobrim 21, dovoqnim 8.
u tre}i razred: Gojko M. Stoji~i}, êdomir R. Stoji~i}.
u ~etvrti razred: Dragoslav M. Stoji~i}, Milorad V.
\iki}, Radojica P. Spasi}, Tomislav D. Miti}.
Po odobrewu SNO Sreza pustore~kog u Bojniku br. 317
od 23. juna 1946. godine, 27. juna 1946. godine polagali su ispite:
prvi razred: Stanimirka J. Igwatovi}, Radivoje R. Nikoli}, Radomir R. Stoji~i}. Ispit su poloìli sa ocenom
dobar 3.
drugi razred: Stanimirka J. Igwatovi}, Radivoje R.
Nikoli}, Radomir R. Stoji~i} i Petar J. Igwatovi}. Na ispitu jedan je bio vrlo dobar, dva dobra i jedan slab.
tre}i razred: Verica M. Igwatovi}, Jagoda R. Igwatovi} i Tomislav M. Jankovi}. Na kraju ispita dva su poloìla sa dobrim uspehom, jedan je pao.6 U~iteqi: u prvom polugo|u Vojislav Ra{kovi}, u drugom Drag. Avramovi}.
Zbog pove}anog broja u~enika i sku~enog prostora
jedno odeqewe u kome je radila {kola bilo je neuslovno, pa
je {kola iz ku}e Dragutina Stoji~i}a preseqewa u posebnu
zgradu sa dva odeqewa svojine Du{ana Di. Stoji~i}a.
6 IAL, Fond O[ "Bora Stankovi}", Orane, Upisnik 1944/45. i
1945/46. godine.
129
[kolske 1946/47. godine od I do IV razreda iz Borinca

{kolu su poha|ali: Branislav P. Spasi}, Branka Cvetka
Vuka{inovi}, @arko J. Markovi}, Milenka B. Antanaskovi},
Ratomirka ^. Mom~ilovi}, Stanislav M. Stoji~i}, Svetislav I. Miti}, Milivoje R. Vuka{inovi}, Milica V. Nikoli}, Milun V. Nikoli}, Mirjana R. Nikoli}, Milica St.
Vuka{inovi}, Stojan Sv. Stamenkovi}, Stanija S. Spasi},
Stanimir A. Nikoli}, Tomislav M. Jankovi}, Branislav J.
Nikoli}, Branislav R. Vuka{inovi}, Novica D. Markovi},
Boìdar S. Petrovi}, Velimir A. Markovi}, Dragomir B.
Petrovi}, Milosavka V. \iki}, Stanko B. Stoji~i}, Stani{a D. Miti}, Najdan M. Jankovi}, Tomislav M. Videnovi},
Hranislav D. Markovi}, Tomislav M. Igwatovi}, Stanimirka J. Igwatovi}, Verica M. Igwatovi}, Jagoda R. Igwatovi}, Zvonimir G. Jankovi}, Bogomir ^. Mom~ilovi},
Dobrivoje V. Petrovi}, Dragomir M. Videnovi}, Dobrivoje
M. Igwatovi}, Jelica B. \iki}, Josim C. Vuka{inovi},
Kosta S. Petrovi}, Milutin J. Markovi}, Milovan R. Igwatovi}, Najdan A. Petrovi}, Olga M. Spasi}, Predrag M.
Stoji~i}, Petar J. Igwatovi}, Radomir R. Stoji~i}, Radivoje R. Nikoli}, Gojko M. Stoji~i}, Qiqana Q. Stoji~i},
êdomir R. Stoji~i}, Stanimirka B. Stoji~i}, Branka Trif.
\or|evi}, Javorka Jak. Nikoli}, Milena N. Jankovi}, Dragica Mi. Markovi}, Ruà D. Markovi}, Tankosava P. Arizanovi}, Milivoje \. \iki}.
Na kraju {kolske godine bilo je odli~nih 14, vrlo dobra 22, dobar 21, sa slabim uspehom devet, ispisana tri. U~iteq Drag. Avramovi}.
[kolska 1947/48. godina: Tankosava P. Arizanovi},
Branka C. Vuka{inovi}, Milica S. Vuka{inovi}, Bosiqka
J. Igwatovi}, Brana J. Igwatovi}, Stojadinka J. Igwatovi},
Dragoslav B. Jankovi}, Milena N. Jankovi}, Tomislav M.
Jankovi}, Vlada A. Markovi}, Ruà D. Markovi}, Dragica S.
Petrovi}, Nada B. Stoji~i}, Stojan Sv. Stamenkovi}, Najdan Jankovi}, Milenka B. Antanaskovi}, Milivoje R. Vuka{inovi}, Milivoje \. \iki}, Branka Tr. \or|evi}, Ratomirka ^. Mom~ilovi}, Svetislav J. Miti}, @arko J. Markovi}, Javorka J. Nikoli}, Mirjana R. Nikoli}, Milica V.
Nikoli}, Milun V. Nikoli}, Dragomir B. Petrovi}, Branislav P. Spasi}, Stanija S. Spasi}, Stanislav M. Stoji~i},
130
Stanimirka B. Stoji~i}, Stanimir A. Nikoli}, Tomislav M.

Videnovi}, Miloslavka V. \iki}, Verica M. Igwatovi}, Stanimirka J. Igwatovi}, Tomislav M. Igwatovi}, Zvonimir
G. Jankovi}, Najdan M. Jankovi}, Velimir A. Markovi}, Novica D. Markovi}, Hranislav M. Markovi}, Stani{a D. Miti}, Branislav J. Nikoli}, Boìdar S. Petrovi}, Stanko B.
Stoji~i}, Dragomir M. Videnovi}, Josim C. Vuka{inovi},
Jelica B. \iki}, Dobrivoje M. Igwatovi}, Milovan R. Igwatovi}, Petar J. Igwatovi}, Bogomir ^. Mom~ilovi}, Tomislav ^. Mom~ilovi}, Milutin J. Markovi}, Tomislav D.
Markovi}, Stanimir I. Miti}, Radivoje R. Nikoli}, Tomislav R. Nikoli}, Dobrivoje B. Petrovi}, Kosta S. Petrovi},
Najdan A. Petrovi}, Olga M. Spasi}, Stanka M. Spasi}, Tomislav P. Spasi}, Radomir R. Stoji~i}, Predrag M. Stoji~i},
Qiqana Q. Stoji~i}, Stanislava B. Stankovi}.
Na kraju {kolske godine razrede su sa odli~nim uspehom zavr{ila 22, vrlo dobrim 18, dobrim 28, slab uspeh imala su dva a ispisan je jedan.
U~iteq Dragoqub Miti} imao je 28 ~asova nedeqno, a
radio je i jedan sluìteq.
[kolska 1948/49. godina: Negosava B. Atanaskovi}, Desimir C. Vuka{inovi}, Milosav D. Vuka{inovi}, Divna M.
Krsti}, Qubi{a D. Markovi}, Vlada S. Nikoli}, Milovan
V. Nikoli}, Grana J. Nikoli}, Branislav N. Petrovi}, Milosava D. Petrovi}, Olga B. Stoji~i}, Stanimir M. Stoji~i}, Gizdava Sv. Stamenkovi}, Stanimir R. Vuka{inovi},
Stanimir M. Spasi}, Jova M. Stoji~i}, Tankosava P. Arizanovi}, Milica S. Vuka{inovi}, Bosiqka J. Igwatovi}, Brana J. Igwatovi}, Stojadinka J. Igwatovi}, Dragoslav B. Jankovi}, Milena N. Jankovi}, Rosa M. Jankovi}, Tomislav M.
Jankovi}, Vlada A. Markovi}, Ruà D. Markovi}, Dragica S.
Petrovi}, Nada B. Stoji~i}, Stojan Sv. Stamenkovi}, Dragomir M. Markovi}, Milenka B. Antanaskovi}, Milivoje R.
Vuka{inovi}, Milivoje \. \iki}, Branka T. \or|evi},
Ratomirka ^. Mom~ilovi}, Svetislav I. Miti}, @arko J.
Markovi}, Javorka J. Nikoli}, Mirjana J. Nikoli}, Milica
V. Nikoli}, Stanimir A. Nikoli}, Dragomir B. Petrovi},
Branislav P. Spasi}, Stanija S. Spasi}, Tihomir V. Simi},
Stanislav M. Stoji~i}, Stanimirka B. Stoji~i}, Stanko B.
Stoji~i}, Tomislav M. Videnovi}, Miloslavka V. \iki}, Ve131
rica M. Igwatovi}, Jagoda R. Igwatovi}, Stanimirka J. Igwatovi}, Tomislav M. Igwatovi}, Zvonimir G. Jankovi}, Najdan M. Jankovi}, Velimir A. Markovi}, Novica D. Markovi},
Hranislav M. Markovi}, Stani{a D. Miti}, Branislav J.
Nikoli}, Boìdar S. Petrovi}.
Na kraju {kolske godine odli~nih je bilo 19, vrlo
dobrih 30, dobrih 10, sa zadovoqavaju}im uspehom tri. Radilo
se u dve u~ionice, 28 ~asova nedeqno. U~iteq Dragoqub
Miti}, jedan sluìteq. Buyet: 14.400 li~ni i 12.500 operativni, svega 26.900 dinara.
[kolska 1949/50. godina: Negosava B. Antanaskovi},
Desimir C. Vuka{inovi}, Javorka B. \iki}, Jordanka M.
Mom~ilovi}, Sava Sv. Stamenkovi}, Miqa P. Spasi}, Negosava St. Vuka{inovi}, Milosav D. Vuka{inovi}, Stanimir
R. Vuka{inovi}, Divna M. Krsti}, Qubi{a D. Markovi},
Vlada St. Nikoli}, Grana J. Nikoli}, Milovan V. Nikoli},
Branislav N. Petkovi}, Milosava D. Petrovi}, Olga B.
Stoji~i}, Stanimir M. Spasi}, Stojan Sv. Stamenkovi}, Gizdava Sv. Stamenkovi}, Jova M. Stoji~i}, Tankosava P. Arizanovi}, Milica S. Vuka{inovi}, Bosiqka J. Igwatovi},
Brana J. Igwatovi}, Stojadinka J. Igwatovi}, Dragoslav B.
Jankovi}, Milena N. Jankovi}, Rosa M. Jankovi}, Tomislav
M. Jankovi}, Ruà D. Markovi}, Vlada A. Markovi}, Dragica S. Petrovi}, Dragomir M. Markovi}, Nada B. Stoji~i},
Milenka B. Antanaskovi}, Milivoje R. Vuka{inovi}, Milivoje \. \iki}, Branka T. \or|evi}, Ratomirka ^. Mom~ilovi}, Svetislav I. Miti}, @arko J. Markovi}, Javorka J. Nikoli}, Milun V. Nikoli}, Milica V. Nikoli}, Mirjana R.
Nikoli}, Stanimir A. Nikoli}, Dragomir B. Petrovi}, Branislav P. Spasi}, Stanija S. Spasi}, Tihomir M. Vuka{inovi}, Stanislav M. Stoji~i}, Stanimirka B. Stoji~i}.
Na kraju {kolske godine odli~nih je bilo 15, vrlo dobrih 11, dobrih 19 i sa zadovoqavaju}im uspehom deset.
U~iteq Vojislav M. Vuji} i jedan sluìteq. Buyet:
62.700 li~ni i 12.500 operativni.
Osnovna {kola u Borincu od te godine pripojena je
novoosnovanoj osmogodi{woj {koli "Bora Stankovi}" u
Oranu.
Statisti~ki izve{taj Osmogodi{we {kole "Bora Stankovi}" u Oranu za Odeqewe u Borincu pokazuje slede}u starosnu strukturu:
132
po godinama: sa sedam godina 14, osam godina 27, devet

godina 11, deset godina 27, 11 godina osam, 12 godina pet, 13
godina sedam, 14 godina pet.
po nastavnom jeziku 104, od toga 93 bilo je iz siroma{nih porodica, deset iz sredwe imu}nih, jedan ~iji je roditeq slu`benik;
po narodnosti svi su bili Srbi;
po polu: I razred mu{kih sedam, ènskih osam,
II razred mu{kih 18, ènskih 13,
III razred mu{kih ~etiri, ènskih 19 i
IV razred mu{kih 17, ènskih 18.
Ovim podacima obuhva}eni su i u~enici iz sela Obra`de i Majkovca koji su poha|ali {kolu u Borincu;
u~iteq jedan, pripravnik;
u~iteqice dve;
zgrada jedna, povr{ine 47m2;
u~enika ~iji su roditeqi ~lanovi zemqoradni~ke
zadruge i imaju obradivu zemqu: od 0 do 2 ha devet, od 2 do 5
ha 85, preko 5 ha pet.7
[kolska 1950/51. godina: Desimir C. Vuka{inovi}, Tomislav R. Vuka{inovi}, Slobodan M. Krsti}, Eva I. Miti},
Milun S. Miti}, Slobodan S. Petrovi}, Vojislav D. Petrovi}, Srbijanka Sef. Spasi}, Negosava B. Antanaskovi}, Negosava S. Vuka{inovi}, Javorka B. \iki}, Jordanka M. Mom~ilovi}, Milovan B. Nikoli}, Stanimir M. Spasi}, Sava
Sv. Stamenkovi}, Miqa P. Spasi}, Milosava D. Petrovi},
Milosav D. Vuka{inovi}, Stanimir R. Vuka{inovi}, Milica
S. Vuka{inovi}, Dragoslav B Jankovi}, Divna M. Krsti},
Qubi{a D. Markovi}, Vlada A. Markovi}, Grana J. Nikoli},
Branislav N. Petkovi}, Olga B. Stoji~i}, Stojan Sv. Stamenkovi}, Gizdava Sv. Stamenkovi}, Jova M. Stoji~i}.
Na kraju {kolske godine razred je sa odli~nim uspehom
zavr{ilo {est, vrlo dobrim osam, dobrim 17 i zadovoqavaju}im 13 u~enika. U~iteq Vasilije Popovi}. Za nabavku 40
klupa pla}eno je 60.000 dinara.8
Na zahtev roditeqa u~enika iz Borinca, Obra`de i
Majkovca odràni su zborovi gra|ana na kojima je odlu~eno
7 IAL, Fond SNO Sreza jablani~kog, kutija 65. Statisti~ki izve{taj podnet 26. januara 1950. godine.
8 IAL, Fond SNO Sreza jablani~kog, kutija 64 i 77.
133
da se u Borincu izgradi nova {kolska zgrada do tada{weg seoskog zapisa

na prostoru gde su se nalazila odeqewa koja bi se poru{ila. Teren je
pripremqen za po~etak gradwe i polagawe kamena temeqca, sve na dobrovoqnoj osnovi.
Obrazovan je reìjski odbor u
sastavu: Dragutin T. Stoji~i}, odbornik, za predsednika, i Milan Jankovi}, Ilija Miti}, Stojan~a Zdravkovi} i Stojadin Qubenovi}, ~lanovi.9
Projektom je predvi|ena izgDragutin T. Stoji~i} radwa {kole od tvrdog gra|evinskog
materijala (kamen, cement, gvo`|e,
kre~, pe~ena cigla, gra|a za krovnu konstrukciju, vrata, prozori, okovi i drugo).
Reìjski odbor predloìo je narodnim odborima Borinca, Obra`de i Majkovca da zavedu samodoprinos u radnoj
snazi i u novcu 2% na dohodak od poqoprivrede.
[kolska 1951/52. godina: Ratomirka B. Antanaskovi},
Desimir C. Vuka{inovi}, Keva I. Miti}, Vojislav D. Petrovi}, Ratomir M. Spasi}, Tomislav R. Vuka{inovi}, Negosava S. Vuka{inovi}, Javorka B. \iki}, Slobodan M. Krsti},
Eva I. Miti}, Milun S. Miti}, Slobodan S. Petrovi}, Miroslava D. Petrovi}, Srbijanka S. Spasi}, Negosava B. Antanaskovi}, Milica S. Vuka{inovi}, Jordanka M. Mom~ilovi}, Milovan V. Nikoli}, Stanimir M. Spasi}, Sava Sv.
Stamenkovi}, Miqa P. Spasi}, Gizdava Sv. Stamenkovi},
Tankosava P. Arizanovi}, Milosav D. Vuka{inovi}, Stanimir R. Vuka{inovi}, Dragoslav B. Jankovi}, Divna M.
Krsti}, Qubi{a D. Markovi}, Vlada A. Markovi}, Grana J.
Nikoli}, Javorka J. Nikoli}, Milica V. Nikoli}, Branislav N. Petkovi}, Olga B. Stoji~i}, Jova M. Stoji~i}, Stojan Sv. Stamenkovi}.
Razrede je sa odli~nim uspehom zavr{ilo {est, vrlo
dobrim pet, dobrim 15, sa slabim uspehom bilo je 10, ispisana su tri u~enika. U~iteq Vasilije Popovi}.
9 Kazivawe Dragutina Stoji~i}a.
134
[kolska 1952/53. godina: Miodrag M. Vuka{inovi},

Desimir P. Vuka{inovi}, Desimir M Igwatovi}, Ruà D. Nikoli}, Jugoslav J. Nikoli}, Stanimir Sv. Stamenkovi}, Milorad S. Vuka{inovi}, Ratomirka B. Antanaskovi}, Keva I.
Miti}, Vojislav D. Petrovi}, Miroslava D. Petrovi}, Ratomir M. Spasi}, Negosava B. Antanaskovi}, Tomislav R. Vuka{inovi}, Negosava S. Vuka{inovi}, Milica S. Vuka{inovi}, Javorka B. \iki}, Slobodan M. Krsti}, Eva I. Miti}, Milun S. Miti}, Milovan V. Nikoli}, Slobodan S. Petrovi}, Srbijanka S. Spasi}, Tankosava P. Arizanovi}, Jordanka M. Mom~ilovi}, Stanimir M. Spasi}, Miqa P. Spasi}, Stojan Sv. Stamenkovi}, Gizdava Sv. Stamenkovi}, Sava
Sv. Stamenkovi}.
Na kraju {kolske godine u~enici su zavr{ili razrede
sa uspehom: odli~nih je bilo sedam, vrlo dobrih {est, dobrih 11 i slabih pet. U~iteq Slobodan Kuwaji}.
Narodni odbor op{tine Sli{ane, doneo je odluku da se
odeqewu osnovne {kole u Borincu za {kolsku 1953/54. godinu obezbedi 12m2 drva za ogrev.10
[kolska 1953/54. godina: Slobodan B. Antanaskovi},
Vladanka S. Vuka{inovi}, Stanka M. Mom~ilovi}, Slobodan
S. Petrovi}, Rada D. Petrovi}, Nada S. Vuka{inovi}, Milanka C. Nikoli}, Ratomirka B. Antanaskovi}, Desimir C.
Vuka{inovi}, Milorad S. Vuka{inovi}, Miodrag M. Vuka{inovi}, Desimir M. Igwatovi}, Jugoslav J. Nikoli}, Ruà
D. Nikoli}, Negosava S. Vuka{inovi}, Javorka B. \iki},
Keva I. Miti}, Vojislav D. Petrovi}, Milosava D. Petrovi}, Negosava B. Antanaskovi}, Tankosava P. Arizanovi},
Tomislav R. Vuka{inovi}, Slobodan M. Krsti}, Eva I. Miti}, Milun S. Miti}, Milovan V. Nikoli}, Slobodan S. Petrovi}, Srbijanka S. Spasi}, Gizdava Sv. Stamenkovi}.
Razrede je sa odli~nim uspehom zavr{ilo osam, vrlo
dobrim sedam, dobrim 11, 11 je bilo slabih. U~iteq Milan
Milanov.
O izgradwi {kolske zgrade u Borincu Narodni odbor
op{tine Sli{ane obavestio je Sreski NO Sreza jablani~kog.11
10 Zapisnik NO op{tine od 18. 7. 1953. godine.
11 Zapisnik NO op{tine Sli{ane od 26. 7. 1954. godine.
135
Janko Nikoli} govori na sve~anom otvarawu

{kole u Borincu
Sreski NO Sreza jablani~kog odlu~io je da se za izgradwu {kole u Borincu dodeli 200.000 dinara, s tim da NO
op{tine u Sli{anu to u svom buyetu planira za 1954. godinu.12
[kolska 1954/55. godina: Stojan B. \iki}, Stanislav Sv.
Markovi}, Verica D. Petrovi}, Jagoda M. Stoji~i}, Nikola
V. Petrovi}, Stojanka V. \iki}, Slobodan B. Antanaskovi},
Mirjana B. Antanaskovi}, Vladanka S. Vuka{inovi}, Nada S.
Vuka{inovi}, Stanka M. Mom~ilovi}, Milanka C. Nikoli},
Slobodan N. Petkovi}, Rada D. Petrovi}, Desimir C. Vuka{inovi}, Ratomirka B. Antanaskovi}, Milorad S. Vuka{inovi}, Desimir M. Igwatovi}, Jugoslav J. Nikoli}, Negosava S. Vuka{inovi}, Javorka B. \iki}, Keva I. Miti},
Vojislav D. Petrovi}, Milosava D. Petrovi}, Ratomir M.
Spasi}.
Odli~nih je bilo sedam, vrlo dobrih devet, dobrih {est
i slabih pet. U~iteq Stanko Golubovi}.
[kolska 1955/56. godina: Milorad S. Vuka{inov}, Milomir R. Vuka{inovi}, Olga S. Vuka{inovi}, Dragi{a M.
12 IAL, Fond SNO Sreza jablani~kog, kutija 82.
136
Igwatovi}, Milorad M. Krsti}, Rosa R. Stoji~i}, Mi}un P.

Stoji~i}, Stojanka B. \iki}, Jagoda M. Stoji~i}, Dragica
M. Vuka{inovi}, Radoslav B. Petrovi}, Stojanka B. \iki},
Stanislav Sv. Markovi}, Verica D. Petrovi}, Nikola V.
Petrovi}, Vladanka S. Vuka{inovi}, Slobodan B. Antanaskovi}, Nada S. Vuka{inovi}, Stanka M. Mom~ilovi}, Milanka C. Nikoli}, Radomirka B. Antanaskovi}, Milorad S.
Vuka{inovi}, Desimir M. Igwatovi}, Jugoslav J. Nikoli},
Ruà D. Nikoli}.
Na kraju {kolske godine odli~nih je bilo 12, vrlo dobrih devet, dobrih {est i slaba dva. U~iteq Tomislav Tomi}.
[kolska 1956/57. godina: Ratomir V. Vuka{inovi}, Srbijanka S. Igwatovi}, Radoslav ^. Igwatovi}, Miroslavka
B. Jankovi}, Radoslav S. Stoji~i}, Dragica M. Vuka{inovi},
Stojan B. \iki}, Stanislav Sv. Markovi}, Verica D. Petrovi}, Nikola V. Petrovi}, Vladanka S. Vuka{inovi}, Milorad S. Vuka{inovi}, Milomir R. Vuka{inovi}, Olga S.
Vuka{inovi}, Dragi{a M. Igwatovi}, Milorad M. Krsti},
Rosa R. Stoji~i}, Mi}un P. Stoji~i}, Stojanka B. \iki},
Jagoda M. Stoji~i}, Radoslav B. Petrovi}, Slobodan B.
Antanaskovi}, Nada S. Vuka{inovi}, Stanka M. Mom~ilovi}, Milanka C. Nikoli}, Slobodan N. Petkovi}, Rada D.
Petrovi}.
Sa odli~nim uspehom razred je zavr{ilo 11, vrlo
dobrim pet, dobrim sedam, sa slabim uspehom bilo je ~etiri.
U~iteq Petar Todorovi}.
[kolska 1957/58. godina: Slavica S. Vuka{inovi}, Radoslav ^. Igwatovi}, Milovan M. Krsti}, Milanka S. Mom~ilovi}, Predrag P. Stoji~i}, Desanka Sv. Stamenkovi},
Radmila R. Stoji~i}, Mirjana S. Vuka{inovi}, Ratomir V.
Vuka{inovi}, Miroslavka B. Jankovi}, Radoslav S. Stoji~i}, Radmila S. Arizanovi}, Miloslavka B. Videnovi}, Milanka A. Markovi}, Jovan D. Miti}, Stanimirka B. Petrovi}, Rada R. Stoji~i}, Slavica S. Vuka{inovi}, Mirjana S.
Vuka{inovi}, Radoslav ^. Igwatovi}, Milovan R. Krsti},
Predrag P. Stoji~i}, Desanka Sv. Stamenkovi}, Radmila R.
Stoji~i}, Ratko V. Vuka{inovi}, Miroslava B. Jankovi},
Milorad S. Vuka{inovi}, Olga S. Vuka{inovi}, Stojanka
B. \iki}.
Odli~nih je bilo {est, vrlo dobrih 10, dobrih osam.
U~iteq Gruja Petkovi}.
137
[kolska 1958/59. godina: Milorad S. Vuka{inovi},

Olga S. Vuka{inovi}, Dragi{a M. Igwatovi}, Milorad M.
Krsti}, Radoslav D. Petrovi}, Verica D. Petrovi}, Rosa R.
Stoji~i}, Jagoda M. Stoji~i}, Stojanka B. \iki}, Vladanka
S. Vuka{inovi}, Stojan~a B. \iki}, Nikola V. Petrovi},
Stanislav Sv. Stamenkovi}, Dragi{a M. Igwatovi}, Milovan M. Krsti}, Radoslav D. Petrovi}, Mi}un P. Stoji~i}.
Sa odli~nim uspehom poloìlo je sedam, vrlo dobrim
devet, dobrim 11, jedan je ocewen slabim ocenama. U~iteq
Vojislav Simonovi}.
[kolska 1959/60. godina: Stojanka Sv. Arizanovi}, Nadica V. Vuka{inovi}, Milosavka Sv. Vuka{inovi}, Javorka
R. Vuka{inovi}, Slavi{a Rad. Vuka{inovi}, Slavica M.
\iki}, Gorica M. Krsti}, Mirjana S. Stoji~i}, Miroslava
S. Vuka{inovi}, Milanka A. Mirkovi}, Radmila R. Stoji~i}, Miroslavka B. Videnovi}, Jovan D. Miti}, Stanimirka V. Petrovi}, Radmila M. Stoji~i}, Desanka Sv. Stamenkovi}, Slavica S. Vuka{inovi}, Mirjana S. Vuka{inovi},
Milovan M. Krsti}, Predrag P. Stoji~i}, Ratko V. Vuka{inovi}, Miroslav B. Jankovi}.
Odli~nih sedam, vrlo dobrih sedam, dobrih sedam i slaba su bila dva. U~iteq Stanimir P. Stoji~i}.
[kolska 1960/61. godina: Dobrica B. Videnovi}, Dragan
N. Jankovi}, Radoslav A. Markovi}, Novica B. Markovi},
Milomir N. Petkovi}, Smilenija (Sneà) Petrovi}, Uro{
D. Petrovi}, Slavica M. Stoji~i}, Slavica R. Stoji~i}, Javorka Sv. Vuka{inovi}, Stojanka S. Arizanovi}, Nadica V.
Vuka{inovi}, Slavi{a R. Vuka{inovi}, Slavica M. \iki},
Gorica M. Krsti}, Mirjana S. Stoji~i}, Miroslava S. Vuka{inovi}, Miroslavka B. Videnovi}, Milanka A. Markovi},
Jovan D. Miti}, Stanimirka V. Petrovi}, Radmila M. Stoji~i}, Slavica S. Vuka{inovi}, Mirjana S. Vuka{inovi},
Radoslav ^. Igwatovi}, Milovan M. Krsti}, Predrag P.
Stoji~i}.
Na kraju {kolske godine, sa odli~nim uspehom zavr{ilo je osam, vrlo dobrim osam, dobrim sedam a slabih je bilo
{est. U~iteq Stanko Milosavqevi}.
[kolska 1961/62. godina: Qiqana M. Igwatovi}, Radmila M. Krsti}, Radmila D. Miti}, Gorica V. Markovi}, Tomislav V. Stoji~i}, Jana S. Stoji~i}, Slovena ^. Igwatovi},
Dobrica B. Videnovi}, Dragan N. Jankovi}, Radoslav A. Mar138
kovi}, Novica B. Markovi}, Milomir N. Petkovi}, Smilenija (Sneà) D. Petrovi}, Uro{ D. Petrovi}, Slavica R.
Stoji~i}, Radomir Q. Petrovi}, Stojanka Sv. Arizanovi},
Novica V. Vuka{inovi}, Slavi{a R. Vuka{inovi}, Gordana
M. Krsti}, Mirjana S. Stoji~i}, Miroslava S. Vuka{inovi}, Milanka A. Markovi}, Stanimirka V. Petrovi}, Desanka Sv. Stamenkovi}, Radmila R. Stoji~i}.
Odli~nih je bilo {est, vrlo dobrih {est, dobrih devet. U~iteq Radovan Gligorijevi}, honorarni, pod ugovorom.13
[kolska 1962/63. godina: Slobodan M. Vuka{inovi},
Du{anka M. \iki}, Slobodanka D. Igwatovi}, Gordana B.
Markovi}, Qiqana A. Markovi}, Dragan D. Nikoli}, Radmila Q. Petrovi}, Rada R. Stoji~i}, Qiqana M. Igwatovi},
Slavena ^. Igwatovi}, Radmila M. Krsti}, Gorica B. Markovi}, Tomislav V. Stoji~i}, Jana S. Stoji~i}, Milomir N.
Petkovi}, Sneàna D. Petrovi}, Uro{ D. Petrovi}, Slavica R. Stoji~i}, Javorka S. Vuka{inovi}, Radmila Q. Petrovi}, Stojanka Sv. Arizanovi}, Miroslava S. Vuka{inovi},
Nadica V. Vuka{inovi}, Mirjana S. Stoji~i}.
Sa odli~nim uspehom zavr{ilo je 10, vrlo dobrim {est,
dobrim sedam, slaba neocewena tri. U~iteqica Boìdarka
Stoji~i}.14
[kolska 1963/64. godina: Du{anka M. \iki}, Slobodanka D. Igwatovi}, Qiqana A. Markovi}, Gordana B. Markovi}, Dragan D. Nikoli}, Radmila Q. Petrovi}, Rosa R. Stoji~i}, Radoslav A. Markovi}, Novica B. Markovi}, Sneàna
D. Petrovi}, Radomir Q. Petrovi}, Slavica R. Stoji~i}, Slavica M. Stoji~i}.
Odli~nih je bilo pet, vrlo dobrih ~etiri, dobra ~etiri. U~iteqica Boìdarka Stoji~i}.15
Iz Borinca osnovnu {kolu "Bora Stankovi}" u Oranu
poha|ala su ~etiri u~enika.
Za izgradwu {kole u Borincu dodeqeno je 300.000 dinara.16
13 IAL, Fond Orane, kutija 1/19.
16 Izve{taj Skup{tine sreza Leskovac br. 426/1 od 14. januara 1964.
godine.
139
[kolska 1964/65. godina, I i III razred: Slavica S. Vuka{inovi}, Ozrenka B. Miti}, Milan D. Petrovi}, Stanimir
N. Petrovi}, Du{anka M. Diki}, Slobodanka D. Igwatovi},
Qiqana A. Markovi}, Gordana B. Markovi}, Dragan D. Nikoli}, Radmila Q. Petrovi}, Radmila R. Stoji~i}.
Odli~na su bila dva, vrlo dobra ~etiri, dobra dva a dovoqna tri.
II i IV razred: Grana D. Nikoli}, Dragan N. Petrovi},
Javorka R. Vuka{inovi}, Slovena ^. Igwatovi}, Uro{ D. Petrovi}, Jana S. Stoji~i}, Tomislav V. Stoji~i}.
Odli~na dva, vrlo dobra dva i dovoqna tri. U~iteq
Blagoje Lazarevi}.
Roditeqi u~enika za rad {kole dali su 84.000 dinara.
[kolu u Oranu poha|alo je pet u~enika iz Borinca.
[kolska 1965/66. godina: Dragan V. Vuka{inovi}, Dragan D. Igwatovi}, Vlada N. Markovi}, Nenad B. Miti}, Milan D. Petrovi}, Zorica M. Spasi}, Stanojka V. Stoji~i},
Slavica V. Vuka{inovi}, Grana D. Nikoli}, Dragan N. Petrovi}, Ozrenka B. Miti}, Stanimir N. Petrovi}, Du{anka
M. \iki}, Slobodanka D. Igwatovi}, Qiqana A. Markovi},
Dragan D. Nikoli}, Radmila Q. Petrovi}, Radmila R. Stoji~i}.
Razrede je zavr{ilo sa odli~nim uspehom pet, vrlo
dobrim dva, dovoqnim dva. U~iteq Milorad @ivkovi}.
U O[ "Bora Stankovi}" u Oranu iz Borinca su upisana
u prvi razred dva u~enika i {est u~enica, drugi 11 u~enika
i osam u~enica, tre}i {est u~enika i osam u~enica i ~etvrti sedam u~enika.17
Osnovna {kola nije pruìla pomo} {estorici u~enika koji su upu}eni na popravni ispit iako je na to obavezao
Zakon o osnovnom {kolstvu.18
O[ "Bora Stankovi}" u Oranu od sela Borinca udaqena je {est kilometara. U~enici su pe{a~ili.
[kolska 1966/67. godina: od I do IV razreda {kolu su
poha|ali: Radoslav B. \iki}, Dobrica @. Markovi}, Slovena S. Miti}, Milan D. Petrovi}, Zorica @. Spasi}, Grana
S. Stoji~i}, Dragan V. Vuka{inovi}, Slavica S. Vuka{ino17 IAL, Fond SO Bojnik, kutija 1/20.
18 Izve{taj prosvetnog savetnika Vitomira Ne{i}a iz Leskovca,
za 1965. godinu.
140
vi}, Dragan D. Igwatovi}, Vlada N. Markovi}, Nenad B. Miti}, Stanojka V. Stoji~i}, Ozrenka B. Miti}, Stanimir N.
Petrovi}, Grana D. Nikoli}, Dragan N. Petrovi}.
Sa odli~nim uspehom zavr{ilo je pet, vrlo dobrim dva,
dobrim tri, dovoqnim ~etiri i jedan je bio slab. U~iteqica Qubinka @ivkovi}. U Oranu iz Borinca je upisano devet
u~enika.
[kolska 1967/68. godina: Stanimir R. Vuka{inovi},
Stanoje M. \iki}, Stojan P. Stoji~i}, Slavica S. Vuka{inovi}, Vlada N. Markovi}, Nenad B. Miti}, Stanojka V. Stoji~i}, Dragan V. Vuka{inovi}, Radoslav B. \iki}, Dobrica
@. Markovi}, Slovena S. Miti}, Milan D. Petrovi}, Zorica @. Spasi}, Grana S. Stoji~i}, Ozrenka B. Miti}, Grana D.
Nikoli}, Stanimir N. Petrovi}.
Sa odli~nim uspehom zavr{io je jedan, vrlo dobrim
osam, dobrim ~etiri, dovoqnim dva a jedan je pokazao slab
uspeh. U~iteqi Milorad @ivkovi} i Qubinka @ivkovi}. U
{kolu u Oranu iz Borinca je upisano osam u~enika.
[kolska 1968/69. godina: Dragoslav B. \iki}, Predrag
@. Spasi}, Dragan D. Stoji~i}, Vesna Stoji~i}, Dragan V.
Vuka{inovi}, Slavica S. Vuka{inovi}, Radoslav @. \iki},
Dobrica @. Markovi}, Slovena S. Miti}, Milan D. Petrovi}, Grana S. Stoji~i}, Zorica @. Spasi}, Stanimir T.
Vuka{inovi}, Stojan P. Stoji~i}, Dragan D. Igwatovi}, Dragan N. Markovi}, Nenad B. Miti}, Stanimir N. Petrovi},
Stanojka V. Stoji~i}.
Odli~na su bila tri, vrlo dobrih pet, dobrih {est i sa
dovoqnim uspehom tri. U~iteqi Qubinka i Milorad @ivkovi}.
U osnovnu {kolu "Bora Stankovi}" u Oranu iz Borinca
su se upisali Dragoslav Borisava \iki}, Sla|ana S. Stoji~i},
Zoran @. Markovi}.
Stalna promena u~iteqa bio je razlog za slab uspeh
u~enika.19
[kolska 1969/70. godina: Zoran @. Markovi}, Qiqana
Petrovi}, Sla|ana S. Stoji~i}, Stojan P. Stoji~i}, Dragoslav B. \iki}, Predrag @. Spasi}, Dragan R. Stoji~i}, Dragan V. Vuka{inovi}, Slavica S. Vuka{inovi}, Radoslav @.
\iki}, Dobrica @. Markovi}, Slovena S. Miti}, Milan D.
Petrovi}, Grana S. Stoji~i}, Zorica @. Spasi}.
19 Analiza Prosvetno-pedago{kog zavoda Leskovac za 1968/69. godinu.
141
Uspeh: odli~na dva, vrlo dobrih pet, dobra ~etiri, sa

dovoqnim uspehom dva i jedan slab. U~iteqi Milorad i Qubinka @ivkovi}.
[kolska 1970/71. godina: Olivera Igwatovi}, Gradimir
Markovi}, Qubica Markovi}, Vesna S. Miti}, Dragan Petrovi}, Sveta P. Stoji~i}, Dragoslav @. \iki}, Dragan R.
Stoji~i}, Qiqana V. Petrovi}, Sla|ana S. Stoji~i}, Predrag @. Spasi}, Stojan P. Stoji~i}.
Razred je sa odli~nim uspehom zavr{ilo pet, vrlo dobrim tri, dobrim {est, sa dovoqnim tri, tri su pokazala slab
uspeh. U~iteqi Qubinka @ivkovi} i Dobrosava Radojevi}.
[kolu u Oranu upisalo je pet u~enika: Qubica N. Markovi}, Zoran S. Stoji~i}, @ivana M. \iki}, Vesna S. Miti} i
Dragan D. Petrovi}.
Zgrada osnovne {kole u Borincu, sagra|ena 1956. godine, imala je dve u~ionice od 60 m2, zbornicu od 14 m2, hodnik od 30 m2 i tri odeqewa: stan za u~iteqa, podrum za
ogrevni materijal, oluci nisu postavqeni i nije ogra|ena.
Dvori{te od samo 15 m2 koje je sluìlo za fizi~ku kulturu.
[kola je imala wivu povr{ine 100 m2, koja se nije koristila.20
[kolska 1971/72. godine: Ratomirka M. Igwatovi}, Vesna Markovi}, Qiqa V. Petrovi}, Sla|ana S. Stoji~i}, Predrag @. Spasi}.
Sa odli~nim uspehom bio je jedan, vrlo dobrim dva i
dobrim jedan. U~iteqica Qubinka @ivkovi}. [kolu u Oranu
je upisalo 10 u~enika.
[kolska 1972/73. godina: Radojka S. Markovi}, Olivera
M. Igwatovi}, Vladimir H. Markovi}, Qubica N. Markovi},
Vesna S. Miti}, Sla|ana S. Stoji~i} i Predrag @. Spasi}.
Dragan N. Petrovi}, Sveta P. Stoji~i} i Ratomirka M.
Igwatovi}.
Sa odli~nim uspehom je poloìlo troje, vrlo dobrim
dva, dobar jedan, zadovoqavaju}im ~etiri i jedan je sa slabim
uspehom. U~iteqi V. Stamenkovi} i Qubinka @ivkovi}.
[kolska 1973/74. godina: Olivera M. Igwatovi}, Qubica N. Markovi}, Vesna S. Miti}, Dragan N. Petrovi}, Sveta
P. Stoji~i} i Predrag @. Spasi}.
20 Izve{taj O[ "Bora Stankovi}" u Oranu br. 198 od 10. novembra
1970. godine.
142
Odli~na su bila dva, dobra tri i jedan dovoqan. U~iteqice V. Stamenkovi} i Qubinka @ivkovi}.
[kolska 1974/75. godina: I i III razred Zoran S. Vuka{inovi}, Slavoqub M. \iki}, Goran M. Igwatovi} i Goran
H. Markovi}; II i IV razred: Sa{a M. Vuka{inovi}, Milunka
V. Markovi}, Ratomirka M. Igwatovi}, Vesna V. Markovi}
i Gradimir H. Markovi}.
Odli~nih je bilo pet, jedan vrlo dobar, jedan dobar i sa
zadovoqavaju}im uspehom tri. U~iteqi V. Stamenkovi} i
Milorad @ivkovi}.
[kolska 1975/76. godina: Slavi{a M. Vuka{inovi}, Miroslav V. Markovi}, Gorica V. Petrovi}, Milunka V. Markovi}, Zoran S. Vuka{inovi}, Slavoqub M. \iki}, Goran M.
Igwatovi} i Goran A. Markovi}.
Razred su zavr{ili sa odli~nim uspehom pet, vrlo dobrim jedan i dovoqnim dva. U~iteq Milorad @ivkovi}.
[kolska 1976/77. godina: Slavoqub M. \iki}, Jovan M.
Igwatovi}, Goran A. Markovi}, Miroslav V. Markovi}, Radica V. Petrovi} i Milunka V. Markovi}.
Odli~na su bila tri, i po jedan vrlo dobar, dobar i slab.
U~iteq Milorad @ivkovi}.
[kolska 1977/78. godina: Slavoqub M. \iki}, Miroslav
V. Markovi}, Jadranka P. Stoji~i}, Goran M. Igwatovi} i
Goran A. Markovi}.
Dva su bila odli~na, jedan vrlo dobar, jedan dobar i jedan slab. U~iteqica Slavica Markovi}.
[kolska 1978/79. godina: Miroslava N. Stoji~i} i Jadranka P. Stoji~i}. Oba u~enika zavr{ila su sa odli~nim
uspehom.21
Od {kolske 1979/80. godine |aci iz Borinca upisivali
su se u {kolu u Oranu.
2. Analfabetski te~aj
Analfabetski te~aj, uporedo sa radom osnovne {kole
odràvan je u popodnevnim ~asovima. Rukovodilac te~aja i
predava~i nastave bili su u~iteqi: Vojislav Ra{kovi}, Drag.
21 Podaci iz Upisnika u~enika odeqewa osnovne {kole u Borincu
za {kolske godine 19451979. kada je prestao rad {kole u Borincu; IAL,
Fond Orane, sveske 52, 53, 54, 55 i 56.
143
Avramovi} i Dragoqub Miti}. Polaznici su sticali osnovna

znawa iz predmeta: ~itawe, pisawe, poznavawe dru{tva i savla|ivawe osnovne ra~unske radwe.22
Nastavu u dvogodi{wem trajawu, zavr{ila su 34 polaznika, devojke i mlade ène: Jelica i Persa D. Stoji~i},
Savka M. Videnovi}, Dragica i Desanka M. Stoji~i}, Dragica M. Miti}, \ur|elena B. Nikoli}, Kosana M. Vuka{inovi}, Milunka G. Vuka{inovi}, Stana D. Miti}, Stojana K. Miti}, Radmila D. Stoji~i}, Stanojka A. Petrovi},
Marica B. Petrovi}, Cveta S. Petrovi}, Milunka M. Vuka{inovi}, Kosana P. Vuka{inovi}, Milica i Savka S. \iki}, Miloslavka i Vera D. Vuka{inovi}, Olga i Zorka V.
\iki}, Vidosava A. Nikoli}, Olga T. Arizanovi}, Branka i
Dragica A. Arizanovi}, Milosava P. Arizanovi}, Danica C.
Vuka{inovi}, Krsjana ^. Mom~ilovi}, Persa i Rusija M.
Vuka{inovi}, Rusija D. Stoji~i}.
Na kraju polaznice su dobile svedo~anstvo o zavr{enom analfabetskom te~aju.
3. Nastavili {kolovawe
Posle Drugog svetskog rata mladi qudi, poput svojih
predaka, odlaze u pe~albu a wihova deca po zavr{etku ~etiri
razreda osnovne {kole odlaze u grad da nastave {kolovawe.
a) Zavr{ili osmorazrednu {kolu u Oranu:
1. Arizanovi} Svetozara Stojan~a
2. Vuka{inovi} Doj~ina Milosav
3. Vuka{inovi} Stan~e Milorad
4. Vuka{inovi} Stan~e Mira
5. Vuka{inovi} Mili}a Miodrag
6. Miti} Riste Kriste Borisav
7. Miti} Borisava Ozrenka
8. Petrovi} Stanislava Slobodan
9. Petrovi} Vladimira Nikol~a
10. Petrovi} Dragoquba Uro{
11. Petrovi} Dragoquba Milan
12. Petrovi} Dobrosava Radoslav
22 Kazivawe Dragoquba Miti}a iz Leskovca.
144
13. Petrovi} Dobrosava Sneàna

14. Petrovi} Najdana Stanimir
15. Vuka{inovi} Stojana Milorad
16. Igwatovi} Dobrivoja Slobodanka
17. Stoji~i} Bo{ka Olga
18. Stoji~i} Milivoja Slavica
19. Stoji~i} Petra}ija Predrag.
b) Zavr{ili zanatske {kole:
1. Vuka{inovi} Milosava Tihomir, metalac
2. Vuka{inovi} Velimira Dragan, metalac
3. Vuka{inovi} Velimira Ratomir, metalac
4. Vuka{inovi} Radisava Mi}a, metalac
5. Videnovi} Mike Dragomir, elektri~ar
6. Videnovi} Bogosava Mira, pletiqa
7. Igwatovi} Dobrivoja Dragan, autoelektri~ar
8. Igwatovi} Desimira Grujica, automehani~ar
9. Igwatovi} Desimira Sla|ana, grafi~ar
10. Markovi} Aleksandra Radoslav, metalac
11. Miti} Ilije Stanimir, metalac
12. Miti} Ilije Svetislav, metalac
13. Miti} Borisava Nenad, elektri~ar
14. Mom~ilovi} êdomira Bogomir, VK gra|evinar
15. Jankovi} Milana Tomislav, metalac
16. Nikoli} Velimira Milun, VKV gra|evinar
17. Nikoli} Velimira Milovan, VKV gra|evinar
18. Nikoli} Jakova Jugoslav, elektri~ar
19. Nikoli} Jakova Branislav, VKV gra|evinar
20. Nikoli} Stanka Vladimir, metalac
21. Nikoli} Stanka Vlastimir, metalac
22. Petrovi} Blagoja Dobrivoje, metalac
23. Petrovi} Blagoja Dragomir, metalac
24. Petkovi} Nikole Milomir, metalac,
25. Petkovi} Petronija Sava, elektri~ar
26. Petrovi} Najdana Dragan, ugostiteq
27. Spasi} Petra Branko, elektrovarilac
28. Stoji~i} Milivoja Jovan, metalac
29. Stoji~i} Petra}ija Mi}un, zanatsko-trgova~ka
30. Stoji~i} Stanimira Radomir, metalac
31. Stoji~i} Vlastimira Tomislav, vatrogasac
32. Stoji~i} Radisava Dragan, metalac
145
v) Zavr{ili sredwe {kole:

1. Antanaskovi} Budimira Slobodan, ekonomska
2. Antanaskovi} Budimira Zoran, sredwa
3. Antanaskovi} Budimira Goran, policijska
4. Arizanovi} Stanoja Radmila, medicinska
5. Arizanovi} Stanoja Gorica, medicinska
6. Vuka{inovi} Stojana Mica, u~iteqska
7. Vuka{inovi} Ratka Milivoje, ekonomska
8. \iki} Stevana Tomislav, metalska sredwo-tehni~ka
9. \iki} Stevana Dragica, bibliotekarska
10. \iki} Borisava Stojan, ekonomska
11. Igwatovi} Dragi{e Dejan, policijska
12. Jankovi} Gmitra Zvonimir, sredwa ma{inska
13. Jankovi} Milana Najdan, rudarski laborant
14. Markovi} Aleksandra Milenka, u~iteqska
15. Miti} Dragutina Tihomir, aviotehni~ar
16. Miti} Stani{e Slovena, hemijska
17. Miti} Stani{e Vesna, medicinska
18. Nikoli} Jakova Janko, ekonomska
19. Nikoli} Stanka Grana, ekonomska
20. Petkovi} Nikole Slobodan, poqoprivredna
21. Petrovi} Dragoquba Dragan, poqoprivredna
22. Stoji~i} Vlastimira Stanojka, medicinska
23. Stoji~i} Qubomira Zorka, u~iteqska
24. Stoji~i} Qubomira Hranislav, defektolo{ka
25. Stoji~i} Qubomira Qiqana, poqoprivredna
26. Stoji~i} Mladena Sibin, ekonomska
27. Stoji~i} Mladena Gojko, poqoprivredna
28. Stoji~i} Mladena Radmila, hemijska
29. Stoji~i} Mihajla Dragoslav, ekonomska
30. Stoji~i} Radojla \or|e, sredwa ma{inska
31. Stoji~i} Radojla êdomir, sredwa ma{inska
32. Stoji~i} Bo{ka Stanimirka, poqopirvredna
33. Stoji~i} Bo{ka Nada, ekonomska
g) Zavr{ili vi{e {kole:
1. Antanaskovi} Stanislava Radojka, vi{a ekonomska
2. Videnovi} Bogosava Dobrica, tekstilna
3. Vuka{inovi} Cvetka Stojadin, MUP-a
4. Igwatovi} Rajka Milovan, pedago{ka
146
5. Jankovi} Nikole Petar, upravna

6. Miti} Dragutina Tomislav, dru{tveno-politi~kih
nauka
7. Miti} Stanka Milun, pedago{ka
8. Nikoli} Blagoja Aleksandar, upravna
9. Stoji~i} Petra Svetozar, pedago{ka
10. Stoji~i} Dragutina Svetozar, MUP-a
11. Stoji~i} Radula Radomir, tekstilna.
d) Zavr{ili fakultet:
1. Vuka{inovi} Stan~e Miroslava, prirodno-matemati~ki
2. Vuka{inovi} Ratka Tomislav, poqoprivredni
3. Videnovi} Mike Vladimir, ma{inski
4. Videnovi} Mike Tomislav, ma{inski
5. Miti} Dobrivoja Radmila, organizacionih nauka
6. Nikoli} Blagoja Stanko, ekonomski
7. Nikoli} Milutina Svetozar, ma{inski
8. Spasi} Petra Radojica, pravni
9. Spasi} Petra Tomislav, ma{inski
10. Stoji~i} Petra Borisav, veterinarski
11. Stoji~i} Velimira Tomislav, pravni
12. Stoji~i} Qubomira Dragoje, medicinski
Deca, ~iji su roditeqi ro|eni, ìveli i radili u selu
Borince, po odsluèwu vojne obaveze zasnovali su radni odnos van svog sela u dràvnim, privrednim i drugim slu`bama, zavr{ila su slede}e {kole:
a) Osmogodi{wu:
1. Vuka{inovi} Milivoja Dragana
2. Vuka{inovi} Stojadina Boban
3. \iki} Boìdara Dragoslav
4. Nikoli} Radivoja Sa{a
5. Nikoli} Boìdara Mija
6. Petkovi} Petronija Aleksandar
b) Zanatske {kole:
1. Vuka{inovi} Desimira Bratislav, ma{inbravar
2. Vuka{inovi} Desimira Goran, ma{inbravar
147
3. Vuka{inovi} Tomislava Stanimir, autoelektri~ar

4. Vuka{inovi} Tomislava Sini{a, elektrovarilac
5. Videnovi} Dragomira Sr|an, trgovac
6. Vuka{inovi} Milosava Boban, metalac
7. Igwatovi} Desimira Grujica, automehani~ar
8. Igwatovi} Desimira Sla|ana, grafi~ar
9. Markovi} @arka Zoran, trgova~ka
10. Markovi} Novka Vladimir, metalac
11. Markovi} Novka Qubica, trgova~ka
12. Markovi} Novka Milijana, trgova~ka
13. Nikoli} Du{ana Ivan, automehani~ar
14. Nikoli} Du{ana Miroslav, radio-mehani~ar
15. Petkovi} Branka Dragan, automehani~ar
16. Petkovi} Branka Bojan, automehani~ar
17. Petkovi} Bogosava Branka, trgovac
18. Petkovi} Bogosava Sneàna, frizer
19. Miti} Milivoja Budimir, elektri~ar
20. Nikoli} Boìdara Mi}a, metalac
21. Spasi} Stevana Jezdimir, gra|evinska VKV
22. Stoji~i} Dragoquba Miladin, radio-mehani~ar
23. Stoji~i} Stanka Mirjana, tekstilna.
v) Sredwe {kole:
1. Arizanovi} Mirka Slavica, medicinska
2. Arizanovi} Mirka Svetlana, medicinska
3. Vuka{inovi} Radivoja Slavi{a, tekstilna
4. Vuka{inovi} Radivoja Gojko, ma{inska
5. Vuka{inovi} Svetozara Mica,
6. Vuka{inovi} Svetozara Mirjana,
7. Vuka{inovi} Svetozara Suzana,
8. Vuka{inovi} Milorada Du{anka,
9. Vuka{inovi} Stojadina Srebra, arhitektonska
10. Vuka{inovi} Stanimira Zoran, elektrotehni~ka
11. Vuka{inovi} Stanimira Gavrilo, ugostiteqska
12. Vuka{inovi} Milosava Lela, hemijska
13. Vuka{inovi} Boìdara Zoran, elektrotehni~ka
14. Vuka{inovi} Boìdara Vesna, medicinska
15. \iki} Miluna Milovan, ma{inska
16. \iki} Milorada Desimir, ma{inska
17. \iki} Milorada Slavica, tekstilna
148
18. \iki} Milorada Du{anka, medicinska

19. \iki} Stevana Dragica, bibliotekarska
20. \iki} Tomislava @eqko, hemijska
21. Igwatovi} êdomira Slovena, medicinska
22. Igwatovi} Dobrivoja Srbijanka, gra|evinsko-tehni~ka
23. Igwatovi} Dobrivoja Radomir, poqoprivredna
24. Igwatovi} Stevana Nadica, ekonomska
25. Igwatovi} Dragi{e Dejan, policijska
26. Igwatovi} Dragi{e Sa{a, saobra}ajna
27. Jankovi} Najdana Dragan, ma{inska
28. Jankovi} Najdana Nada, sredwa trgova~ka
29. Markovi} Vladimira Miroslav, veterinarska
30. Markovi} Vladimira Goran, gimnazija
31. Miti} Dobrivoja Jovan, elektrotehni~ka
32. Mom~ilovi} Bogomira Zoran, gra|evinsko-tehni~ka
33. Mom~ilovi} Stanislava Mica, tekstilna
34. Mom~ilovi} Stanislava Velimir, ma{inska
35. Nikoli} Janka Zoran, gimnazija
36. Nikoli} Jugoslava Ana, ekonomska
37. Nikoli} Jugoslava Irena, hemijska
38. Spasi} Stevana Srbijanka, medicinska
39. Spasi} Stevana Miroslava, medicinska
40. Spasi} Stevana Milanka, medicinska
41. Stoji~i} Dragoja Goran, gimnazija
42. Spasi} Radojice Tamara,
43. Spasi} Branka Tamara,
44. Spasi} Branka Sini{a,
45. Stoji~i} Sibina Dejan, ekonomska
46. Stoji~i} Gojka Branislav, gra|evinsko-tehni~ka
47. Stoji~i} Gojka Miroslav, gimnazija
48. Stoji~i} Dragoquba Qubica, tekstilna
49. Stoji~i} Tomislava Tawa, ekonomska
50. Stoji~i} Ni}ifora Zoran, veterinarska
51. Stoji~i} Ni}ifora Vladimir, policijska
52. Stoji~i} êdomira Gordana, ekonomska
53. Stoji~i} êdomira Aleksandar, gimnazija
54. Stoji~i} \or|a Zoran, gra|evinsko-tehni~ka
55. Stoji~i} Vojislava Milomir, ma{inska
56. Stoji~i} Stanka Grana, medicinska
149
57. Stoji~i} Stanka Jana, ugostiteqska

58. Stoji~i} Stanka Sla|ana, tekstilna
59. Stoji~i} Radomira Suzana, gimnazija
60. Stoji~i} Radomira Marina, hemijska
61. Stoji~i} Bogoja Mi{a, gimnazija
62. Stoji~i} Hranislava Qubomir, gimnazija
63. Stoji~i} Predraga Miroslav, ma{inska
64. Arizanovi} Milivoja Miroslavka, ekonomska
65. Arizanovi} Branka Jagoda, ekonomska
66. Arizanovi} Branka Bo{ko, elektrotehni~ka
67. Videnovi} Tomislava Jasmina, medicinska
68. Nikoli} Du{ana Sla|ana, hemijska
69. Nikoli} Radivoja Sneàna, za vaspita~e
70. Nikoli} Miluna Goran, policijska
71. Nikoli} Miluna Jasmina, u~iteqska
72. Vuka{inovi} Miodraga Dragan, policijska
73. Spasi} Ratomira Vuka{in, policijska
74. Arizanovi} Stanoja Radmila, medicinska
75. Arizanovi} Stanoja Gorica, medicinska
76. Antanaskovi} Stanislava Sneàna,
77. Antanaskovi} Stanislava
78. Miti} Tomislava Radojka, ekonomska
79. Stoji~i} Svetozara Miomir, gimnazija
g) Vi{e {kole:
1. Antanaskovi} Stanislava Stojana, ekonomska
2. Arizanovi} Milivoja Miroslav, tehnolo{ka
3. Vuka{inovi} Josima Ratomir, elektrotehni~ka
4. Vuka{inovi} Milivoja Marina, medicinska
5. Vuka{inovi} Gligorija Milovan, pedago{ka
6. \iki} Boìdara Radoslav, geodetska
7. Igwatovi} êdomira Radoslav, gra|evinska
8. \iki} Tomislava Sla|ana, upravna
9. Mom~ilovi} Tomislava Dragana, medicinska
10. Miti} Tomislava Mirjana, ekonomska
11. Miti} Stanimira Ivan, DIF trenerska
12. Nikoli} Janka Zoran, vi{a tekstilna
13. Petrovi} Dragomira Goran, kriminalisti~ka
14. Spasi} Radojice Radmila, pedago{ka
15. Stoji~i} Dragoja Gorica, ekonomska
150
d) Fakultete:
1. Vuka{inovi} Stevana Miroslav, matemati~ki
2. Vuka{inovi} Tomislava Miroslav, saobra}ajni
3. Vuka{inovi} Tomislava Marija, poqoprivredni
4. Videnovi} Vladimira Dragan, gra|evinski
5. Videnovi} Vladimira Goran, stomatolo{ki
6. Videnovi} Dragomira Neboj{a, medicinski
7. Igwatovi} Radomira Sneàna, filozofski
8. Jankovi} Petra Slavica, medicinski
9. Jankovi} Petra Branislav, elektrotehni~ki
10. Miti} Svetislava Goran, defektolo{ki
11. Miti} Tihomira Vesna, ekonomski
12. Miti} Tihomira Du{ka, ekonomski
13. Miti} Milivoja Dragan, poqoprivredni
14. Miti} Miluna Biqana, medicinski
15. Miti} Dobrivoja Radmila, organizacionih nauka
16. Nikoli} Svetozara Milutin, ma{inski
17. Nikoli} Tomislava Qubi{a, ekonomski
18. Petrovi} Dragomira Zoran, saobra}ajni
19. Spasi} Velimira Neboj{a, likovnih umetnosti
20. Spasi} Velimira Nevenka, dru{tveno-politi~kih
nauka
21. Spasi} Tomislava Svetlana, ekonomski
22. Stoji~i} Borisava Mimica, farmaceutski
23. Stoji~i} Borisava Tawa, farmaceutski
24. Stoji~i} Nikole Petar, pravni
25. Stoji~i} Nikole Tomislav, medicinski
26. Stoji~i} Nikole Nadica, ekonomski
27. Stoji~i} Nikole Branislav, elektrotehni~ki
28. Stoji~i} Svetozara Slobodan, gra|evinski
29. Stoji~i} Svetozara Du{an, elektrotehni~ki
30. Stoji~i} Tomislava Neboj{a, pravni
31. Stoji~i} Svetozara Marina, medicinski
32. Stoji~i} Sibina Igor, pravni
33. Stoji~i} Hranislava Peri{a, za{tite na radu
34. Kitanovi} Dragoquba Branko, pravni
35. Mom~ilovi} Tomislava Predrag, ma{inski
36. Igwatovi} Milovana Miroslav, veterinarski
37. Miti} Miluna Olivera, pravni.
151
|) Doktorirali:
1. Igwatovi} Milovana Vesna, dr tehnolo{kih nauka
2. Vuka{inovi} Radisava Miroslav, dr ma{inskih nauka
3. Spasi} Tomislava Dragan, dr matemati~kih nauka
4. Stoji~i} Svetozara Slobodanka, dr pravnih nauka.
Niko od onih koji su oti{li na {kolovawe, nije se vratio da ìvi u selu.23
IDEJNO-POLITI^KO OBRAZOVAWE
Za organizaciju akcija u dru{tveno-politi~kim organizacijama i zajednicama u slobodi KPJ-SKJ, SKOJ, NOJ,
NOF, AF@-u, UB NOR-u, NOO-u u Borincu, ra|eno je na idejno-politi~kom osposobqavawu ~lanstva.
Kurseve i seminare su zavr{ili: Sefronije V. Spasi},
za sekretara }elije KPJ i NOO-a, Kosta R. \iki}, za sekretara }elije i ~lana Sreskog komiteta KPJ, Milan Jankovi},
za predsednika i ~lana Sreskog NOO-a, Janko J. Nikoli}, za
sekretara NO op{tine, Stanimir R. Stoji~i}, za sekretara
}elije KPJ, Dobrivoje D. Miti}, za sekretara aktiva SKOJ-a
i }elije KPJ, Radisav R. Stoji~i}, za odbornika i predsednika Mesne zajednice, Petra}ije D. Stoji~i}, za odbornika,
delegata i za rad u trgovini, Borisav K. Miti}, za odbornika i delegata u Op{tini, Dragan N. Petrovi}, za predsednika u mesnoj zajednici, Miodrag S. Mom~ilovi}, za rad u Zemqoradni~koj zadruzi i odbornika, Milivoje M. Stoji~i}, za
sekretara }elije KPJ, odbornika i za rad u Zemqoradni~koj
zadruzi, Petar V. Stoji~i}, za kwigovo|u u Zemqoradni~koj
zadruzi.24
Za sve ~lanove dru{tveno-politi~kih organizacija odràna su predavawa na temu o idejno-politi~kom radu, liku
komuniste, ulozi narodne vlasti, delegacija i delegatskog
sistema, o poqoprivredi i komunalnim problemima, o promeni Ustava SFRJ i SRS i drugim pitawima koja su imala
poseban zna~aj za selo.25
23 Na osnovu kori{}ene gra|e, kazivawa savremenika i podataka iz
{kolskih upisnica autor je sa~inio spisak u~enika koji su nastavili {kolovawe. Za pojedine u~enike nismo uspeli da utvrdimo koju su {kolu zavr{ili.
25 Kazivawe Borisava K. Miti}a.
152
Polaze}i od odluka XII kongresa SKJ i IX kongresa SK

Srbije, Osnovna organizacija SKS u selu u program je ugradila idejno-politi~ko ospobqavawe svojih ~lanova. Ideolo{ko-politi~ko osposobqavawe ~inilo je komuniste angaòvanijim i svesnim borcima za dru{tvene promene i razvoj
socijalisti~kog dru{tva. Program OO SKS sadràvao je
idejno-politi~ke osnove za realizaciju konkretnih pitawa
koja su proizlazila iz stavova partijskih kongresa, Ustava i
zakona. Radilo se na tome da komunisti stvarno u~estvuju u
odlu~ivawu i budu neposredno odgovorni za sprovo|ewe odluka i stavova za koje se zalaè SKJ.
Seminare je organizovao Op{tinski komitet SKS Bojnik. U Borincu predava~ je bio Milentije Igwatovi}, predsednik OK SK Bojnik.
[kolu samoupravqa~a u organizaciji Op{tinskog komiteta SKS Bojnik zavr{ili su: Borisav K. Miti}, Radisav R. Stoji~i}, Dragan N. Petrovi} i Janko J. Nikoli}. U
centru pa`we, prema programu {kole bili su mesna zajednica, ustavni razvitak, federalizam i me|unacionalni odnosi
u Jugoslaviji, udruìvawe rada i sredstava, uloga dru{tveno-politi~kih organizacija u delegatskom sistemu, informisawe u samoupravnom dru{tvu, poloàj zemqoradnika
i udruìvawe u poqoprivredi, ONO i dru{tvena samoza{tita i delegatski sistem.
Za sve ~lanove SKS odràna su posebna predavawa o
ustavnom razvitku, mesnoj zajednici, delegatskom sistemu,
poloàju zemqoradnika i udruìvawu u poqoprivredi, op{tenarodnoj odbrani i dru{tvenoj samoza{titi.26
VOJNO-STRU^NO OBRAZOVAWE
Uredbom o vojnom obrazovawu Vlade FNRJ regulisana
je obaveza osposobqavawa kadrova Jugoslovenske narodne
armije, pozadinskih vojnih organa i organizacija. Iz Borinca je veliki broj boraca na odgovornim vojnim i politi~kim
du`nostima zavr{io vojne {kole, i unapre|en u vi{e ~inove:
26 Kazivawe Milentija Igwatovi}a, biv{eg predsednika OK SKS
Bojnik.
153
a) Oficiri
1. Vuka{inovi} Sime Boìdar, omladinski rukovodilac brigade, oficirska {kola, pukovnik;
2. Vuka{inovi} Cvetka Radisav, oficirska {kola, kapetan I klase;
3. Vuka{inovi} Milisava êdomir, politi~ka {kola,
pomo}nik komesara ~ete, poru~nik;
4. Vuka{inovi} Sime Gligorije, politi~ki kurs, komesar ~ete, poru~nik;
5. Vuka{inovi} Dragutina Stan~a, oficirska {kola,
kapetan;
6. Vuka{inovi} Lazara Stojan, politi~ki kurs, pomo}nik komesara ~ete, poru~nik;
7. \iki} Stevana Milun, oficirska {kola, komandir
~ete, rezervni major;
8. \iki} Rajka Kosta, politi~ka {kola, pomo}nik komesara bataqona, kapetan I klase;
9. Igwatovi} Rajka Stevan, polagao ispit za oficira,
poru~nik;
10. Jankovi} Nikole Petar, komandir voda, zavr{io kurs za podofocire; posle rata zavr{io vi{u upravnu {kolu i
po tom osnovu dobio ~in kapetana I klase milicije;
11. Krsti} Dragutina Milutin, komandir voda, potporu~nik;
12. Markovi} Milutina Josim, bio komandant bataqona,
kapetan;
13. Miti} Jovana Ilija, bio komandir ~ete, poru~nik;
14. Nikoli} Blagoja Stanko, oficirska {kola, kapetan
I klase;
15. Nikoli} Blagoja Du{an, politi~ka {kola, poru~nik;
16. Petrovi} Nikole Stanislav, komandant bataqona,
poru~nik;
17. Spasi} Vuka{ina Velimir, oficirska {kola, potpukovnik;
18. Spasi} Vuka{ina Stevan, komandir voda, poru~nik;
19. Spasi} Vuka{ina êdomir, politi~ka {kola, poru~nik;
20. Stoji~i} Dragutina Dragoqub, komesar ~ete; posle
rata zavr{io je specijalnu vojnu {kolu, kapetan I klase;
154
21. Stoji~i} Dragutina Svetozar, zavr{io podoficirsku {kolu, zamenik komandira ~ete; posle rata zavr{io {kolu za rukovodioce i stru~nu {kolu policije, rezervni kapetan JNA;
22. Stoji~i} Mihajla Milivoje, politi~ki kurs, komesar ~ete, poru~nik;
23. Stankovi} Todora Miloje, politi~ka {kola, komesar ~ete, kapetan.
b) Podoficiri
1. Doj~inovi} Doj~ina Milivoje, komandir voda, vodnik;
2. \iki} Zlatka Borisav, komandir ~ete, stariji vodnik;
3. Markovi} Nikole Aleksandar, podoficirska {kola,
stariji vodnik;
4. Igwatovi} Josima Radomir, podoficirska {kola,
stariji vodnik;
5. Nikoli} Milana Radovan, mla|i vodnik;
6. Nikoli} Milana Jakov, vodnik;
7. Stamenkovi} Milutina Svetozar, komandir voda, stariji vodnik.
Po oslobo|ewu zemqe zavr{ili su vojne {kole:
a) Oficiri
1. Vuka{inovi} Nikole Predrag, vojnu akademiju i visoke vojne {kole, na~elnik veze General{taba JNA, pukovnik;
2. Mom~ilovi} êdomira Tomislav, zavr{io pomorsku
{kolu i za pilota na vodi, zastavnik;
3. Spasi} Petra Tomislav, zavr{io pomorsku i vojnotehni~ku {kolu penzionisani major;
4. Stoji~i} Radojla Radisav, {kola za rezervne oficire, poru~nik, i
5. Stoji~i} Predraga Stojan, zavr{io vojnu akademiju,
kapetan I klase.
b) Podoficiri
1. Videnovi} Mike Bogosav, podoficirska {kola, rezervni vodnik;
2. Markovi} Alekse Vlajko, podoficirska {kola, zastavnik;
155
3. Miti} Dragutina Dobrivoje, podoficirska {kola,

vodnik;
4. Petrovi} Stanislava Nikola, podoficirska {kola,
zastavnik.27
ZDRAVSTVENO OBRAZOVAWE
U Borincu su organizovani zdravstveni te~ajevi za
seosku omladinu u trajawu od dve godine. Obukom su obuhva}ene devojke i mlade ène. Teoretsku i prakti~nu nastavu
izvodili su u~iteqi uz stru~nu pomo} savetnika iz Sreza
jablani~kog u Lebanu. U nastavi su zastupqeni predmeti:
prva pomo} previjawe, nega i zbriwavawe rawenika; higijena prawe, kupawe, ~isto}a i ure|ewe prostorija, izolacija od epidemi~nih bolesti i civilna za{tita skloni{ta,
evakuacija stanovni{tva. Svaka ku}a je imala po jednog, a
neke i po dva polaznika. Te~aj je radio od 1. 9. 1945/46. 46/47,
47/48. i 1948/49. godine.28
Na kraju te~aja, polaznici su polagali ispit pred komisijom Zdravstvenog centra. Zdravstveni te~aj zavr{ilo je
46 polaznica: Radmila Petrovi}, Jelica i Persa D. Stoji~i}, Dragica i Desanka M. Stoji~i}, Dragiwa M. Nikoli},
\ur|elena B. Nikoli}, Kosana M. Vuka{inovi}, Danica C.
Vuka{inovi}, Savka P. Arizanovi}, Olga T. Arizanovi},
Branka i Dragica A. Arizanovi}, Stana D. Miti}, Stojana R.
Miti}, Milunka G. Vuka{inovi}, Radmila R. Stoji~i}, Stanojka A. Petrovi}, Milunka M. Vuka{inovi}, Kosana P. Vuka{inovi}, Miloslavka D. Vuka{inovi}, Olga M. Vuka{inovi}, Milica i Savka S. \iki}, Olga i Zorka V. \iki},
Tankosava B. \iki}, Stanka M. Spasi}, Javorka J. Nikoli},
Olga R. Nikoli}, Milica V. Nikoli}, Vidosava A. Nikoli},
Qubinka P. Spasi}, Dragica Q. Stoji~i}, Krsjana ^. Mom~ilovi}, Rada P. Spasi}, Persa i Rusija M. Vuka{inovi},
Rusija D. Stoji~i}, Cveta S. Petrovi}, Savka M. Videnovi},
Marica B. Petrovi}, Verica M. Stoji~i}, Kosana M. Jankovi}, Ruà D. Vuka{inovi}, Branka D. Krsti}.
27 Podatke prikupio autor na osnovu kazivawa me{tana.
28 Kazivawe Dragog Miti}a iz Leskovca.
156
Narodni odbor op{tine Sli{ane imenovao je za Borince komisiju za zdravstvenu za{titu u sastavu: Du{an J. Markovi}, Blagoje L. Nikoli}, i Petar V. Stoji~i}, sa zadatkom
da se staraju o higijeni i ~isto}i u selu.29
Zavod za narodno zdravqe u Bojniku za 1967. godinu obezbedio je sredstva za vakcinaciju za pred{kolsku i {kolsku
decu i za Borince odredio vreme vakcinacije: 9. 2. 1967, 23. 3.
1967, 11. 5. 1967, 26. 6. 1967. godine.
Lekari su povremeno vr{ili preglede {kolske dece, a
po potrebi i seqaka.30
Na zahtev Narodnog odbora op{tine Sli{ane, Zavod za
narodno zdravqe u Bojniku redovno je vr{io vakcinaciju
pasa protiv besnila, sviwa protiv trihineloze, koko{aka
protiv slepila, goveda protiv {apa i slinavke, ovaca protiv metiqavosti i radio na spre~avawu pojave kuge i drugih
zaraznih bolesti kod stoke.31
Zavod za zdravstveno osigurawe u Bojniku za selo Borince obezbedio je ~etiri sanitetske torbice sa priborom
za ukazivawe prve pomo}i. Kurs za prvu pomo} zavr{ile su
Qubinka @ivkovi}, Zagorka Stoji~i}, Olga Miti} i Milica
Markovi}.32
Posle asvaltirawa puta i uvo|ewa autobuskog prevoza
do Borinca, bolesni seqaci su mogli istog dana da odu kod
lekara, dobiju lekarsku pomo} i vrate se ku}i.33
Zadwih godina, kada je selo postalo stara~ko, nastao je
problem kako zbrinuti stare, iznemogle i bolesne seqake,
posebno u zimske dane kada je saobra}aj ~esto u prekidu. Re{ewe se vidi u tome da Op{tina Bojnik i Dom zdravqa obezbede sanitetska kola pogodna za ovaj teren u zimskom periodu kako bi lekari i tada pruàli zdravstvenu za{titu.
29
30
31
32
33
Zapisnik Narodnog odbora op{tine Sli{ane od 2. 3. 1953.

Kazivawe Janka Nikoli}a.
Isto.
Kazivawe Radisava R. Stoji~i}a.
Kazivawe Janka Nikoli}a.
157
KULTURNO-ZABAVNI @IVOT
Naseqenici u selu Borincu doneli su sa sobom nare~je
kojim su govorili u mestima odakle su do{li, kao i materijalne, kulturne, duhovne, dru{tvene i druge vrednosti koje su
nastojali da neguju i u novoj sredini. Stvarali su zajedni~ki
mentalitet qudi, slavili zajedni~ke seoske slave, odràli
jedinstvenu veselu narav, gostoprimstvo i ose}aj za pravdu i
patriotizam. Oìvele su legende i predawa iz srpskog sredwovekovnog ìvota, kao i pesme i igre koje su doneli u novu
sredinu. Obi~aji i tradicionalne kulture naro~ito su oìvele za vreme svadbi, slava, kr{tewa, prela i u drugim sve~anim prilikama. Doj~in S. Vuka{inovi} i Radojlo T. Stoji~i},
svojim pevawem uz gusle o Bolanom Doj~inu, Marku Kraqevi}u, Kosovskom boju, Milo{u Vojinovi}u, majci Jugovi}a,
Mili}u barjaktaru i drugim srpskim junacima pokazivali su
da u novonaseqenom narodu u Borincu preovladavaju srpske
etni~ke odlike. Predawa iz pro{losti ~ine jedno od ja~ih
nacionalnih obele`ja srpskog naroda. Gusle su u narodu bile
i ostale simbol juna{tva, slobode i ~asti. One odràvaju
neraskidivu vezu pro{losti sa sada{wo{}u. Slave, svadbe i
druge sve~anosti pesmom i svirkom uveseqavali su gajda{i
Rajko \iki} i wegov sin Gmitar, Stanko Petkovi}, êdomir
Mom~ilovi}, Stevan Spasi} i Mihajlo J. Stoji~i}. Rajko je
najve}i deo svoga ìvota sa porodicom proveo u ~uvawu stada na livadi i pojatama, i to se mesto i danas zove "Rajkovo
pojati{te". On je, uz gajde, pored drugih rado pevao i ovu
pesmu:
Lego ~oban na zelenu travu,
kabanicu metnuo pod glavu,
Dok ~obanin spi,
devojka mu nad stadom bdi.
158
"Spi dragi ne tuì,

ja nad stadom kruìm.
Stado pazim da se ne izgubi,
ustaj dragi mene mladu qubi."
Od naseqavawa, pa i do dvadesete godine pro{log veka,
kulturno-zabavni ìvot u Borincu bio je siroma{an. Mladi
su na zahtev roditeqa bili zaokupqeni poslovima, jer je to
nametao ìvot u selu. Radili su dnevno 10 do 12 sati, zavisno od poslova i sezone.
U vreme crkvenih obreda Borin~ani su masovno, i stari
i mladi, odlazili u crkvu Svete trojice u Obra`di, udaqenu
oko 20 minuta hoda. U crkvu su i{li 7. januara na Boì}, 19.
januara na osve}ewe vodice, o Svetom Savi, za ostale velike srpske praznike mladence, Cveti, Uskrs, radi pri~esti i
sabora. U crkvu se odlazilo i o drugim verskim praznicima,
na Duhove (Sveta trojica), krsne slave radi rezawa slavskog
kola~a i dr.
Kada bi se zapo~elo sa kopawem temeqa za izgradwu
nove ku}e, na samom temequ klao se ovan kao `rtva (turski
kurban) i na wegovu krv polagan je prvi kamen temeqac.
Kod postavqawa prvih greda za krovne konstrukcije doma}ica priprema darove (ko{uqe, pe{kire, ~arape) sa jugoslovenskom zastavom i pi}em, i to se "oka~i na rog" najvi{i
vrh krova.
Jedan od tradicionalnih izleta bio je |ur|evdanski
uranak. Toga dana, pre izlaska sunca, mladi i stari iz Borinca okupqali su se pored izvora u podno`ju Petrove gore
u narodu poznatom kao Lekovna voda. Tada bi se svi umivali
bistrom izvorskom vodom, zajedno doru~kovali i napili bi
se sveè pitke vode koja izvire iz granitne stene. Tu je neposredno livada Nikole B. Stoji~i}a, na kojoj se nastavqalo s veseqem i igrankom mladih. Posle toga, stari se vra}aju
ku}i, a devojke i mladi}i odlaze preko poqane, Jasi~kog i
Mijalkovog plandi{ta beru}i raznobojno biqe, kupinovu lozu, sremu{, |ur|evak, jagli~e i drugo, kojim se nakrme ovce i
koze da imaju vi{e mleka. Od Mijalkovog plandi{ta mladi
su dolazili ku}i oko podne, kada i ~obani vra}aju stoku koja
je bila na pa{i na livadama koje se toga dana "nisu branile".
Devojke od raznobojnog cve}a i trave plele vence i bacale u
reku da mleko od ovaca i koza pote~e kao voda. Jedan ven~i}
159
doma}ica stavqa na ovcu koju prvo pomuze. Uve~e, uo~i \ur|evdana, u mraviwak se stavqala poga~ica sa jednim jajetom
da preno}i i izjutra na sam praznik, pre sunca odno{ena je i
polagana u krmilo pripremqeno za ovce i koze. Kad otpo~ne
muù ovaca, doma}ica pusti da pomuèno mleko pro|e kroz
cev~icu od biqke selima provu~enu kroz probu{enu poga~icu koja je preno}ila u mraviwaku. Toga dana svako doma}instvo za ru~ak je imalo pe~eno jagwe, pitu i mleko od ovaca i
koza.
Posle Prvog svetskog rata folklor je bio sve sadràjniji. U dane gozbi slava, svadbi, moba, sedeqki i drugim prilikama oìve uspomene i se}awa na podvige i juna{tva Stojana Stoji~i}a Stojice, nosioca Ordena zlatne Kara|or|eve
zvezde sa ma~evima i na druge junake koji su pali u ratovima
19121918. godine. Pri~ane su pri~e o Vladisavi, Milo{u,
Jovan~i, Radovanu, Gmitru, Dragoqubu, Nikoli, Aleksandru,
Marku, Dobrosavu, Stojadinu, Stanoju, Stanojki i Stamenku,
koji su poloìli svoje ìvote za slobodu i otaybinu, kao i
o Dragutinu, Milo{u, Pavlu, Milutinu, Nikoli, Blagoji,
Jovanu i drugim Borin~anima koji su se istakli u bitkama za
vreme balkanskih i Prvog svetskog rata u Srbiji i na Solunskom frontu.
U selu su prire|ivane jedino igranke u jesewim i zimskim danima, obi~no nedeqom, ili o verskim praznicima, i
to u centru sela.
Mladi Borin~ani odlazili su na najpoznatije sabore
koji su odràvani u pustore~kom kraju. To su: 9. januara Sv.
Stefan u Oranu; 14. januara Nova godina u Sli{anu; 19.
januara Vodice u Obra`di; Todorova subota, Mladenci,
Cveti i Uskrs u Obra`di, radi pri~esti i sabora: 7. aprila
Blagovesti u Majkovcu; drugog dana Duhova u Sli{anu,
tre}eg dana Duhova u Oranu; Presveta subota u Ba~evini; 7.
jula Sv. Jovan (Biqober) u Ivawu; 21. jula Prokopov dan
u Maga{u, 26. jula Gore{wak u Pridvorici (pred ovaj dan
devojke bi nadni~ile na wivi Velimira Stoji~i}a, trgovca,
da ih svojim ko~ijama vozi na sabor); 2. avgusta Sv. Ilija u
Cari~ini; 8. avgusta Trnova Petka u [i{incu (Gorwi Bu~umet); 9. avgusta Pantelej u Mijajlici; 19. avgusta Preobraèwe u Sli{anu; 28. avgusta Velika Gospo|ina u Bublici; 21. septembra Mala Gospo|ina u Sviwarici; 27. septembra Krstovdan u Bu~umetu i drugi sabori.
160
U toku Narodnooslobodila~kog rata (19411945) pevane su i revolucionarne i slobodarske pesme, a narod je masovno od ranog jutra s pesmom odlazio na zborove, mitinge,
proslave.
U radu na kulturno-zabavnom ìvotu seqaka, pre svega
omladine, zna~ajnu ulogu imali su Jablani~ki NOP odred i
Diletantska grupa Okru`nog NO odbora za Leskovac. Priredbe su odràvane u privatnim ku}ama ili na otvorenom
prostoru u centru sela i bile su masovno pose}ene od omladine, èna i starijih. "Vrabac partizan" izazivao je veliko
interesovawe zbog humoristi~kog na~ina prikazivawa stawa na Isto~nom frontu:
"Na Istoku kad sam bio
Ratni front sam posetio
Da vam kaèm novost jednu
Za Nema~ku vojsku bednu.
Sada ruska vojska ide
Mrtve Nemce svuda vide
Jadne li su majke wine
Svaki Nemac redom gine".1
U slobodnoj Jugoslaviji, posle 1945. godine Borin~ani
su bili u prilici da ste~enim iskustvima iz ranijeg perioda i NOR-a svoj kulturni ìvot obogate novim saznawima.
Mnogi su odlazili u grad, razgovarali sa obrazovanim qudima, u~estvovali na mnogim skupovima mitinzima, smotrama,
manifestacijama, konferencijama, gledali filmove i pozori{ne predstave, upoznavali se sa na~inom rada i ìvota.
Prisustvovali su povratku demobilisanih boraca iz Jugoslovenske narodne armije, u~estvovali na omladinskim radnim akcijama, do~ekivali slu`benike kada dolaze na odmor,
u~enike i studente na raspust, pratili rad mladih u~iteqa u
osnovnoj {koli. Sve to pomoglo je seqacima da ne{to vi{e
saznaju o kulturno-zabavnom ìvotu, wegovom oboga}ivawu i
novim sadràjima.
Omladina, uz pomo} u~iteqa, polaznika analfabetskog
te~aja, |aka pionira, povodom dràvnih i nacionalnih
1 Dragutin Grozdanovi}, Prosveta, {kolstvo i kultura u leskova~kom kraju 19411945, str. 20.
161
praznika organizovala je zabave za sve gra|ane u Borincu,

koje je pose}ivala i omladina iz Obra`de i Majkovca. Na
zabavama izvo|ene su ne{to skra}enije jedno~inke: "Seqa~ko
june" i "Ogledalo", koje su rado gledali qudi svih uzrasta. Posebno interesovawe izazivao je "vrabac" u kome je ismevan
neprijateq, izno{eni prvi rezultati rada, a kroz {alu isticani i nedostaci i propusti pojedinaca. Pevane su i pesme
stvarane u NOR-u, kao na primer;
"Padaj silo i nepravdo,
Narod ti je sudit zvan.
Be`te od nas no}ne tmine,
Svanuo je i na{ dan.
Pravo na{e ugrabqeno,
Amo, natrag, dajte nam,
Ne date li, ne molimo,
Uze}e ga narod sam."
*
"Crven je istok i zapad,
Crven je sever i jug,
Koraci tutwe u napad,
Napred uz druga je drug.
Dole fa{izam i rat!
Dosta je crnih ko{uqa,
Neka padne kukasti krst!
Crven je istok i zapad,
Crven je sav horizont".
Pevane su i pesme u kojima se veli~aju Radan planina i
borci:
"Oj, devojko drugarice,
Ispleti mi rukavice,
Ispleti mi dvoje, troje,
Na Radanu studeno je.
Navezi mi svakog lista,
Da ih nosi komunista,
Navezi ih svake boje,
Da mi lep{e stoje".
162
*
"Druè tvoje ~edo pla~e!
Neka, neka pla~e,
Neka quqa majka ja~e,
Ja ne mogu ku}i i}i".
Pevane su i druge pesme: "Seqa~e, druè, dokle }e{ tako"; "Kud narodna vojska pro|e"; "Poji Mile volove na reci,
/na de{waku medenica zve~i"; "Amerika i Engleska/ bi}e
zemqa proleterska". Uz pesmu igrano je "kozara~ko kolo" i
dr. U~enici su recitovali epsko-juna~ke pesme i pesme o
pogibiji Ratka Pavlovi}a ]i}ka, Stojana Qubi}a Stoleta
Vujanovskog, o bojni~koj tragediji i druge rodoqubive pesme koje su nastale u oslobodila~kom ratu.2
Veliki doprinos moralno-politi~kom, idejnom i kulturnom uzdizawu seqaka bile su ba{ pesme nastale u NOR-u.
Preko wih seqaci su prepoznavali sebe, svoje misli, ose}awa, ideale i potrebe za kulturni ìvot i stvarala~ki rad. U
duhu novog vremena krenuli su u izgradwu novih i savremenih ku}a sa uvedenom strujom, vodom, kupatilom, kupovali
savremeni kuhiwski name{taj, ostave za posu|e, elektri~ne
ure|aje {poret, friìder, zamrziva~, ma{ine za prawe ve{a, radio i televizijske aparate, name{taj za odmor i spavawe. Masovno je prihva}eno savremeno odevawe tkawe, pletewe, vezewe, poboq{ana ishrana spremawe savremenih jela,
kola~a, zimnice i drugo. U poqoprivredi se radi sa savremenom mehanizacijom uz primenu agrotehni~kih mera, prodaju i izvoze poqoprivredni i {umski proizvodi. Ure|uje se
seoski prostor asvaltiraju se putevi, obezbe|uje se prostorija za okupqawe i dru{tveni rad u selu.
Ratko Stamenkovi} iz sela Vujanova u toku Drugog svetskog rata bio je vojni zarobqenik u Nema~koj, odakle je 1945.
godine doneo kinoaparaturu. U svom i u susednim selima prikazivao je filmske projekcije. Tako je januara 1946. godine u
Borincu, u ku}i \or|a \iki}a, prikazivao filmove sa ratnom tematikom i zabavnog sadràja. Za seqake koji su se prvi
put susreli sa filmom bio je to poseban doga|aj. Mogli su da
neposredno vide kinoaparaturu koja pomo}u filmske trake
prikazuje dostignu}a qudskog uma, wegove stvarala~ke i kreativne sposobnosti.3
2 Kazivawe Jelice Stoji~i}.
3 Kazivawe Miodraga \. \iki}a.
163
Od narodnih kola igrala su se ~a~ak, ìkino kolo, jednostranka, ~etvorka, zavrzlama, crnotravsko oro i druga koja
do oslobo|ewa u selu nisu bila poznata.
U Leskovcu, 1947. godine, na takmi~ewu seoske omladine u pesmi i igri u~estvovala je i omladina iz Borinca, koja
je tada osvojila prvo mesto.4
Kultura oboga}uje duhovno iskustvo pojedinca i vaspitava li~nost pojedina~no a samim tim i ~itavo dru{tvo. Sve
{to je poznato u pro{losti na{ih naroda najlak{e se usa|uje
u du{u mla|ih nara{taja.
Guslarske pesme, pre svega juna~ke, pripadale su mu{karcima koji su uìvali poseban ugled u svojoj sredini. Oni
su pesmom veli~ali podvige i juna{tvo pojedinaca u ratovima, pevali o tragediji i qubavima. Ina~e guslalo se na skupovima, mobama, prelima, slavama i u drugim prilikama. U
Borincu su se isticali guslari: Doj~in S. Vuka{inovi},
koji je rado pevao o Bolanom Doj~inu, Radojlo T. Stoji~i} o
Mili}u barjaktaru i Stojanu Jankovi}u, Rade Stoji~i} i
Vlastimir Stoji~i} naj~e{}e su pevali o bojni~koj tragediji i pogibiji Stojana Qubi}a.
êsto su uz gusle pevane i pesme iz ciklusa o Nemawi}ima, Kosovskom boju, borbama za oslobo|ewe od Turaka i za
vreme Prvog i Drugog svetskog rata. One su imale vaspitnu
ulogu, podu~avale i podsticale mlade na rodoqubqe i juna{tvo, na vrline junaka i tragedije o kojima je brojne pesme
prikupio i objavio Vuk Karayi}. Guslarske pesme nisu bile
ome|ene vremenom, one su svojevrsna istorija srpskog naroda od wihovog nastanka do dana{wih dana.
4 Kazivawe Petra}ija Stoji~i}a.
164
PROMENE U @IVOTU SEQAKA

Pod uticajem brèg razvoja socijalisti~kih samoupravnih odnosa u dru{tvu, posle Drugog svetskog rata nastale su
i promene u ìvotu seqaka.
a) Obrada zemqe
Umesto pluga i vu~ne zaprege volova, krava, kowa, posle
1970. godine seqaci za orawe koriste traktore, koje poseduju: Stan~a D. Vuka{inovi}, Velimir P. Vuka{inovi}, Bora
R. Miti}, Tomislav D. Miti}, Janko J. Nikoli}, Du{an A. Nikoli}, Najdan Petrovi}.
Umesto kosa livade se kose kosa~icama koje pokre}e
motokultivator; kosa~ice poseduju: Petra}ije D. Stoji~i},
Stanimir R. Stoji~i} i drugi.
@etva ìta obavqa se kombajnima.
Vr{idba, umesto volova, krava, kowa kao nekada, obavqa
se vr{alicama, a u zadwih 15 godina i kombajnima.
Savremena dostignu}a u oblasti poqoprivrede omogu}ila su da seqaci svoje poqoprivredne poslove obavqaju za
nekoliko sati, ili za jedan dan.
b) Ishrana
I daqe je hleb glavna hrana u ishrani seqaka. Umesto
me{avine ìta: p{enice, raì, je~ma, kukuruza, za pe~ewe
hleba koristi se p{eni~no bra{no. Ra` i je~am retko ko od
seqaka seje. Ukoliko neko seje ra` i je~am, koristi ih za zob
krupne stoke i tov sviwa. Projano bra{no od belog kukuruza
koristi se za kuvawe ka~amaka i proje koja se mesi sa sirom,
jajima, mlekom, uqem. Bra{no se meqe u mlinovima u Bojniku,
Prekop~elici, ili se kupuje gotovo. Re~ne vodenice su zapu{tene, rade samo vodenice @ike Spasi}a i Bore Ivanovi}a.
165
Vr{idba u dvori{tu Dragutina Stoji~i}a

Pod uticajem obrazovanih èna koje su dolazile iz grada
u selo, poboq{an je kvalitet u pripremawu hrane: pripremaju se puwene paprike i sarma od kupusa, sa mlevenim mesom,
pirin~om, za~iwewe per{unom, celerom, {argarepom; od krompira pravi se pire, prì se; spremaju se ukusne torte, kola~i
i druge poslastice.
Za zimnicu, pored tur{ije (paprika i kupus) sprema se
ajvar od paprike, me{ana ruska salata, barena paprika, mleveni paradajz, kiseli krastavac i drugo.
Od vo}a kuva se slatko od {qiva sorte mayarka, stenlej, zatim od jagode, vi{we; sokovi se spravqaju od vi{awa,
duwa, kupina, malina; priprema se i jabukovo sir}e.
U prazni~ne dane i za slave, svadbe i obrede, jela se
serviraju u nove porcelanske tawire, posebno za supu, i postave ka{ika, viqu{ka i no`
U zadwih 20 godina, pored rakije i vina, za pi}e se sve
vi{e koriste pivo i razni sokovi.
v) Odevawe
Posle Drugog svetskog rata u odevawu èna i mu{karaca, pod uticajem grada, dosta se toga promenilo.
166
Na saboru sv. Ilije u Cari~ini. S leva na desno stoje: Jelica

Stoji~i}, Rusija Stoji~i}, \ur|elena Milenovi}, Svetomir
Milenkovi}, Milica Nikoli}, Dragiwa Vasi}, Virosavka
Stoji~i}, Verica Jankovi}; sede: Du{an Nikoli}, Vera
Stojanovi}, Svetozar Stoji~i} i Vladimir Videnovi}.
@ene, naro~ito starije, zadràle su svoju tradicionalnu no{wu. Mla|e ène i devojke nose gradsku no{wu (sukwe
tkane od vune i platna, sukwe od {tofa i pantalone, sako od
{tofa, savremeni dowi ve{, bluze, yempere, mantile, kratke
i duga~ke kapute, perlon ~arape i helanke); od obu}e najvi{e
se nose sandale, cipele, kratke i duge ~izme. Me|utim, u wivi
i ba{ti radi se u gumenim opancima i ~izmama. Mnoge devojke nose kratku kosu bez marame.
I mu{karci su vremenom, jo{ kao pe~albari, obu~eni
u konfekcijska odela. Niko vi{e ne nosi srpsku {ajka~u. Od
obu}e, zavisno od vremenskih uslova, nose plitke i duboke
cipele, a u vreme nepovoqnih vremenskih prilika gumene
~izme. U sve~anim prilikama po obla~ewu ne razlikuju se od
onih koji ìve u gradu.
g) Stanovawe
Posle 1960. godine skoro svaka ku}a ima savremeno
ure|ene spava}e sobe, bra~ne krevete sa ~ar{avima i jorga167
nima, pod prekriven }ilimima i vunenim {arenicama. U kuhiwi, pored {poreta za ~vrsto gorivo, svaka ku}a ima elektri~ni {poret, friìder, a neke i zamrziva~.
Pod uticajem pe~albara, posebno onih koji su bili na
radu u stranim zemqama, kultura u na~inu rada, ishrane, odevawa i stanovawa, prodrla je i u Borince.1
OBIÂJI
Doga|aji iz daqe i bliè pro{losti imali su veliki
uticaj i na obi~aje u selu Borincu. Obi~aji su bogati i u
svemu odgovaraju onima koji su preci doseqenika vekovima
negovali. Ali mnogi od wih su u promenama u savremenom
dru{tvu skoro zaboravqeni ili potpuno nestali.
1. Po onome ko od ro|aka ili suseda prvi do|e u posetu
nekom doma|instvu 2. januara (Igwatovdan), gleda se da li }e
naredna godina biti sre}na i beri}etna. Naro~ito se gleda
da polaznik bude mlada osoba, dete. Vremenom je ovaj obi~aj
nestao.
2. Badwi dan i Boì}ni praznici zadwih decenija ne
svetkuju se kao nekada. Nema vi{e uno{ewa slame u prostorije ku}e, me{ewa hleba namewenog ku}i, ~lanovima porodice, stoci, wivi, vo}wacima i drugom beri}etu, poseta i igranki u selu. To je i razumqivo jer u selu preovla|uju stara~ka doma}instva (mu` i èna ili same starice).
3. Mladenci 22. mart, zadràni su kao obi~aj kada se
ide u posete mladencima i darivaju poklonima. Prestalo je
pri~e{}e sa drenovim cvetom i vinom kao nekada.
4. Za vreme uskr{wih praznika, od oslobo|ewa 1945.
godine u crkvu Sv. trojice u Obra`di nije se i{lo na pri~est.
Crkva ne radi, nema sve{tenika. Zadràno je farbawe jaja.
5. Sva doma}instva zadràla su svoje krsne slave, ipak
ne u onom obimu kako je to bilo ranijih godina. Sve je mawi
broj gostiju. Vi{e se ne nosi kola~ u crkvu da ga sve{tenik
prereè i blagoslovi slavu.
6. Seoskim slavama Svetom Trifunu, Markovdanu, Petrovdanu i Ogwenoj Mariji ne pridaje se zna~aj kao ranijih
godina, nema gostiju i sabora u selu.
7. Nema vi{e poznatih mobi za prelo, ni prela i pesama uz vatru na seoskom sokaku.
1 Detaqnije vidi: Sv. Stoji~i}, Borince, Leskovac, 1999, str. 197.
168
8. Vi{e decenija u selu Borincu se nisu pojavqivale

lazarice i dodolice.
9. I daqe su zadràni svadbeni obi~aji, s tim {to
umesto dva, svadbena veseqa traju samo jedan dan. Sklapawe
braka vr{i se u Mesnoj kancelariji.
10. @ene se ne pora|aju vi{e na slami pored ogwi{ta
uz pomo} ro|ake ili kom{ike, ve} u porodili{tu uz pomo}
lekara.
11. Sahrana umrlog vr{i se uz prisustvo porodice, rodbine, prijateqa i kom{ija kao i ranijih godina. Sanduk
(kov~eg) ne radi vi{e ro|ak od bukove ili hrastove daske,
ve} se kupuje gotov u prodavnici. Poga~e, pite i drugo jelo
koje donose u~esnici sahrane vi{e se ne stavqaju na stolove
i me|usobno dele. Porodica umrlog prire|uje ru~ak na na~in kako se to ~ini u gradu. Parastosi umrlom su prva subota, ~etrdeset dana, pola godine i godina, uz prisustvo ro|aka, prijateqa i kom{ija.
12. Zadu{nice su zadràle sve osobine kao i ranije.2
U prilogu objavqujemo tu`balicu Milo{a V. Radevi}a,
profesora iz Loznice, od 1998. godine, sa napomenom posvetom autora.
TU@BALICA ZA DRAGOM POKOJNICOM
(Qubici Bubi Blagojevi})
Evo jutros glas nesre}ni
Zlo nam jutro!
Da si Qubo preminula
Pusta snago!
I Bogu si omiqena
Bog te uze!
I Ti sve nas iznenadi
Nado pusta!
Decu svoju Ti ostavi
Deco mlada!
I unu~ad Ti ostavi
Di~na Bubo!
2 Obi~aji u selu detaqno su obra|eni u kwizi Borince od istog
autora, objavqenoj 1999. godine, str. 117 do 128.
169
I svog muà za{titnika

Te{ko wemu!
Sad kad si mu najpotrebna
Ti mu ode!
Ti si bila stub ku}evni
Ku}a osta!
Kako }e ti mile }erke
Jadne bile!
Ko }e sad wih pose}ivat
Majke nema!
I otac je u bolesti
Bolest kleta!
[to si majku ojadila
Majka stara!
A i bra}u, tri di~nika
Di~na bra}o!
[to ostavi sestru milu
Jao sestro!
Kako }e te preàliti
@alost te{ka!
[to Selenu Ti ostavi
Mlado dete!
A i Acu Tvog mezimca
Unuk mladi!
Ko }e Biqi dohoditi
Tu`na Biqo!
Ko Sla|anu pohoditi
Sla|o rode!
Ko unu~ad nadgledati
Deco na{a!
Ti nestade na uranku
Rano jutro!
Na vrelome julskom danu
Sunce julsko!
Htela Sla|i u pohode
Sla|o mila!
Da unu~ad Ti pri~uva{
Sre}ni bili!
Ne dade se, smrt Te spre~i
Smrti kleta!
170
Miladinu Ti ne kaza svoje boli

Boli qute!
Da se vida{ kod lekara
Bez utehe!
No i wega oàlosti
Verna drugo!
Oàlosti wega te{ko
@alost te{ka!
Te{ko }e te preàliti
Ve~na àlost!
Lekari se `rtvova{e
Sve uzalud!
Medicina u povoju
Malo vajde!
Mrtvo telo ne povrnu
Te{ko nama!
Vi{a sila sve pobedi
Sila pusta!
Uzaludni trudi na{i
Snaho draga!
Al je ja~a voqa Bo`ja
Boè dragi!
Sad po~ivaj u grob pusti
Rajska du{o!
Jer si Vi{wem omilela
Bog Te uze!
Zalud suze i plakawe
Puste suze!
Kad Ti Gospod du{u uze
Voqa Bo`ja!
Ne}emo Te zaboravit
Na{a Bubo!
Na grob }emo dohoditi
Pusto grobqe!
Jer si Qubo zasluìla
Ponos ku}ni!
Svakoga si po{tovala
Di~na k}eri!
Svakoga si do~ekala
Boè sveti!
171
Svakoga si otpratila
Na{ ponose!
Te{ko Te je preàliti
Rajska ruò!
A jo{ teè zaboravit
@eno mlada!
Ne}emo Te zaboravit
Al za vajdu!
Biqa }e Ti na grob do}i
Di~na k}eri!
I Sla|a Te pohoditi
Pohod crni!
Miladin }e dolaziti
Tu`ni suprug!
Majka }e te obilazit
Tu`na majka!
Sestra rodna u crnini
Sestro crna!
I Miqojko i Mirjana
Te{ko wima!
I zaova Milijana
Sestra draga!
I ostala sva rodbina
Sve za vajdu!
Milevu }e{ tamo na}i
Snaho di~na!
Ona }e Te do~ekati
Do~ek pusti!
I oca }e{ svoga na}i
Mili o~e!
Koji }e Te prigrliti
êdo svoje!
I mene si rastuìla
Snaho mila!
Sa ranama Tvojim qutim
Bog ih kleo!
Jer Te Gospod mladu uze
Sveti Boè!
Ja Te ne}u zaboravit
Snaho moja!
172
Jer si snaho zasluìla

Dobra du{o!
Uvek si me po{tovala
Tebi hvala!
Nasmejana uvek be{e
Dan proqetni!
Uvek vedra i vesela
Qetna zora!
Plava kosa, belo lice
Plavokosa!
Uvek tiha i umilna
Milost na{a!
Zato }u se Bogu molit
Draga Bubo!
Da Ti du{u u Raj primi
Rajska k}eri!
Od mene si zasluìla
Ve~na budi!
Neka su Ti sre}ni boli
Snaho draga!
Neka Ti je laka zemqa
Umilnica!
Neka Ti je ve~na ku}a
Crni pokrov!
I ve~ito rajsko mesto
Boè dragi!
I ve~iti rajski ìvot
Amin Boè!
Milo{ V. Radevi}, profesor
Oktobra 1998. godine, Loznica
* Ovu tu`nu pesmu posve}ujem svojoj dragoj snahi, Qubici Bubi Blagojevi}, u znak po{tovawa i ve~nog se}awa na Wu, jer je to od mene zasluìla. Wen kratak ìvot i tragi~na smrt ostaje za na{e ve~no àqewe. Jo{
jednom, hvala snahi Qubici za sve {to je u svom kratkom ìvotu podarila
svima nama. A ona }e dugo ìveti u na{im srcima i du{ama. Hvala joj na
svemu!
(Milo{)
173
U selu je sve re|i obi~aj da se tuì za pokojnikom. Ranije to su radile odre|ene ène, vi~ne spontanom sastav-qawu
stihova, koje su izraàvale bol rodbine i tugu za umrlim.
Toga sada vi{e nema, jedino ène iz najuè rodbine tuè za
pokojnikom.
PROSLAVE
Obeleàvawe zna~ajnih doga|aja iz NOR-a bila je prilika da se narod seti boraca koji su dali nemerqiv doprinos
za odbranu i oslobo|ewe zemqe od okupatora, i mnogi od wih
u ratovima poloìli ìvot na oltar otaybine.
Povodom oslobo|ewa zemqe pobede nad fa{izmom,
NOO sela Borinca zajedno sa }elijom KPJ, Aktivom SKOJ-a,
USAOJ-a, NOF-a i AF@-a, organizovali su u selu proslavu na kojoj je manifestovano odu{evqewe i privrènost
izvojevanim tekovinama NOB-e i socijalisti~ke revolucije. To je i razumqivo jer su oni u~estvovali i borili se za
slobodu, boqi i sre}niji ìvot svog naroda. Obeleàvawe
velikog dana pobede zna~io je i zavet da }e nastaviti borbu
za obnovu i izgradwu zemqe.3
Predsedni{tvo Antifa{isti~ke skup{tine narodnog
oslobo|ewa Srbije, 27. juna 1945. godine, donelo je Zakon o
ustanovqewu dràvnih praznika. Na zahtev organa vlasti i
dru{tveno-politi~kih organizacija Sreza pustore~kog,
Borin~ani su organizovano i masovno u~estvovali na proslavi 7. jula 1945. godine na Dan ustanka naroda Srbije na legendarnoj Radan-planini, neosvojenoj partizanskoj tvr|avi,
na mestu "Borovi Mladenova livada". Tada su se seqaci susreli i druìli sa borcima i istaknutim rukovodiocima
NOP-a sa juga Srbije, toplo pozdravili Bo{ka Krsti}a,
Miliju Radovanovi}a i druge. Posle govora odràn je i kulturno-umetni~ki program. Od te godine Borin~ani su masovno u~estvovali na svim proslavama 7. jula.
Obeleàvawe desetogodi{wice oslobo|ewa 1955. godine bilo je u znaku ustanovqewa nove socijalisti~ke vlasti, obnove i izgradwe zemqe.
Aprila 1955. godine, na Tre}em kongresu Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog rata Jugoslavije od3 Kazivawe Koste \iki}a.
174
lu~eno je da se 4. jul slavi kao Dan borca, se}awe na 4. jul

1941. kada je Politbiro KPJ doneo odluku o oruànom ustanku i borbi protiv okupatora. O~uvawe, negovawe i razvijawe revolucionarnih tradicija NOR-a i socijalisti~ke revolucije Borin~ani su shvatili kao svoju patriotsku obavezu
i dug `rtvama koje su pale u slamawu fa{izma. Tako su borci
sa omladinom u~estvovali u proslavi 4. jula 1956. godine na
Zmijinom kamenu gde su vo|ene borbe protiv okupatora i wegovih saradnika.4
Borin~ani su obeleàvali sve dràvne i druge praznike vezane za NOR i one koji su slavqeni u celom svetu:
8. mart Dan èna, me|unarodni praznik, uz program
koji su pripremali u~enici osnovne {kole;
Prvi maj me|unarodni praznik rada. Omladina je
organizovala izlete i sportska takmi~ewa u fudbalu i streqa{tvu;
Dvadeset deveti novembar Dan Republike, slavili
su svi me{tani, a toga dana mnogi su iz grada dolazili u posetu svojim roditeqima.
Ovaj dan kori{}en je i za svadbe, kr{tewa, ispra}aj
regruta u JNA, useqavawe u novu ku}u i u drugim sve~anim
prilikama.
Nova godina slavqena je zajedno uz prigodan program
koji su pripremali u~enici osnovne {kole. Prestankom rada
{kole, do~ek Nove godine slavqen je u krugu porodice uz televizijski program.
Skoro svaka ku}a u Borincu ima jednog, dva i vi{e ~lanova KPJ SKJ, SKOJ-a, USAOJ-a i drugih dru{tveno-politi~kih organizacija koji su proslave dràvnih i nacionalnih praznika prihvatili kao svoje. Na sve~ane kolektivne
skupove odlazilo se masovno, sa hranom i pi}em, i tu su se seqaci susretali sa borcima i rukovodiocima NOP-a koji poti~u sa ovih podradanskih prostora. Govor i kulturno-umetni~ki program bili su im vaspitni i podsticajni za svestraniju izgradwu sela.
Povodom julskih praznika 1956. godine u Borincu je
otvorena novosagra|ena osnovna {kola koju su poha|ali u~enici iz Borinca, Obra`de i Majkovca. Tim povodom, u prisustvu seqaka i gostiju: Milorada Veqkovi}a, predsednika
4 Kazivawe Radisava Stoji~i}a.
175
Sa izleta kod ~esme ispod Petrove gore. S leva na desno:

Kosta \iki}, Dragan Videnovi}, Du{an Nikoli}, Quba
Bogdanovi} i Vladimir Videnovi}
Sreskog odbora Sreza leskova~kog i predstavnika Op{tine
Bojnik, govorio je Janko J. Nikoli}, slu`benik op{tine Bojnik, ro|en u Borincu, koji je izme|u ostalog rekao: "Selo
Borince, u svojoj istoriji po prvi put dobilo je svoju {kolu
koju su sagradili seqaci iz Borinca, Obra`de i Majkovca,
uz finansijsku pomo} op{tine Sli{ane i srezova jablani~kog i leskova~kog". To je bila najve}a radost za u~enike jer
su mogli da nastave {kolovawe u novim prostorijama. Uz
pomo} u~iteqa Tomislava Tomi}a, u~enici su izveli prigodan kulturno-umetni~ki program.
U ~ast julskih praznika, borci i omladina palili su
logorske vatre na vrhovima Petrove gore, na mestu Kami{ova
~uka i na Radanu na mestu [tetina. Za prisutne je se}awa iz
rata evocirao Kosta \iki}, Borin~anin, jedan od istaknutih boraca i rukovodilaca iz borbi koje su vo|ene na Petrovoj gori sa Bugarima.
Povodom Dana Republike 29. novembra 1974. godine u
centru Borinca otkrivena je spomen-~esma palim ratnicima
iz ratova 19121918. i borcima NOR-a i `rtvama fa{izma
19411945. godine. Spomen-~esmu je otkrio Kosta \iki}, koji
176
je tim povodom govorio: "Otkrivaju}i spomenik na kome su

urezana imena istaknutih ratnika i boraca, sve~ano ga predajem dana{wim i budu}im generacijama, neka se na primerima
svojih dedova i o~eva napajaju wihovim delima i vaspitavaju
u duhu srpskog patriotizma. Spomenik simbolizuje borbu za
slobodu, mir i nezavisnost na{e zemqe". U~enici osnovne
{kole izveli su kulturno-umetni~ki program posve}en borbi naroda za slobodu i izgradwu zemqe.
Povodom izgradwe makadam puta i dolaska autobusa u
selo, Borin~ani su organizovali zajedni~ku proslavu uz prisustvo predstavnika ASP "Jugekspres" iz Leskovca i predstavnika SO Bojnik.
Na dan formirawa Prve ju`nomoravske brigade i povodom pu{tawa u saobra}aj asvaltnog puta: Obra`da Borince
Orane, 8. oktobra 1983. godine me{tani Borinca masovno
su u~estvovali na proslavi u selu Obra`di. Za borce i goste
obezbe|ena je hrana i pi}e: svako je poneo po jednu poga~u,
kilogram sira, pe~enu koko{ku, po litar {qivovog prepeka,
vino i sokove. Bila je to veli~anstvena proslava. Smotru
preìvelih boraca brigade izvr{io je wen prvi komesar
Grujica Mihajlovski, a govorio je Draà Markovi}, predsednik Predsedni{tva CK SKJ. Izveden je i kulturno-umetni~ki program na kome je u~estvovao i guslar Vlastimir D.
Stoji~i} iz Borinca.5
U posledwoj deceniji 20. veka, posle raspada SFRJ, ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, NATO agresije na
Srbiju i Jugoslaviju, stradawa i patwi naroda, nepravedno
uvedenih sankcija, krize i besparice, u selu su se sve mawe
proslavqali praznici. To je i normalno jer se sve vi{e mislilo na o~uvawe zdravqa i preìvqavawe.
Istorija nas je nau~ila da prolaze sve te{ko}e, i da }e
do}i boqi dani. Du`nost je dana{we generacije da nastavi i
~uva tradicije na{ih predaka radi budu}nosti.
CRKVA
Srbi su se neprekidno borili za o~uvawe srpstva i sve
vrednosti koje ~uvaju identitet, ime, obi~aje i pravoslavnu
5 Kazivawe Vlastimira Stoji~i}a.
177
veru. Zbog toga su se vekovima borili protiv Turaka i islamizacije.

Borince, sem ostataka zidina manastira Sv. Bogorodice
(Pre~iste) ili crkve posve}ene Ogwenoj Mariji, slu`benu
crkvu nije imalo. Statisti~ki podaci pre i posle Prvog
svetskog rata pokazuju da su od naseqavawa Srba na ovim
prostorima svi stanovnici Borinca bili pravoslavne vere.
Stari qudi i ène u dane zna~ajnih verskih praznika odlazili su u crkvu Sv. trojice u Obra`di. Tu su palili sve}e, prisustvovali bogosluèwu i molili se bogu i pri~e{}ivali se
na Todorovu subotu, Mladence, Cveti i Uskrs.
Seqaci su se 1938. godine na zboru dogovorili da na
mestu zidina u Crkvi{tu ozidaju malu crkvicu i da u woj na
dan Ogwene Marije zapale sve}e i pomole se bogu. Gradwa je
poverena Milo{u Vuka{inovi}u iz Borinca. Crkva je imala samo jedno odeqewe i mesto za paqewe sve}a, bez ikonostasa i tavanice, bila je pokrivena crepom. Nije osve}ena, ni
progla{ena slu`benom od vladike. Od te godine pa nadaqe
crkvi se nije posve}ivala pa`wa, prepu{tena je zubu vremena a ne qudskoj ruci.6
Po crkvenoj teritorijalnosti, Borince je pripadalo
crkvi Sv. trojice u Obra`di. Sve pravoslavne obi~aje bogosluèwe, paqewe sve}a, kr{tewe, ven~awe mladenaca, rezawe slavskog kola~a i druge obrede, Borin~ani su obavqali u
woj.
U toku Drugog svetskog rata seqaci su, ukoliko je to
dozvoqavala ratna situacija, verske obrede obavqali u krugu
svoje porodice.
Me|utim, posle Drugog svetskog rata dràva je Ustavom
uredila odnos crkve i verske pripadnosti.
Gra|anima Narodne Republike Srbije je zajem~eno pravo na veroispovest.
Crkva je odvojena od dràve.
Verske zajednice ~ije se u~ewe ne protivi Ustavu, slobodne su u svojim verskim poslovima i u vr{ewu verskih obreda.7
Ispovedawe je slobodno i privatna je stvar ~oveka.
6 Aleksa S. Petrovi}, iz Borinca, bio je ~lan crkvenog odbora Sv.
trojice u Obra`di.
7 Ustav NR Srbije od 31. decembra 1946. godine, ~lan 26.
178
Verske zajednice odvojene su od dràve i slobodne su u

vr{ewu verskih poslova i obreda.8
Mesni narodni odbor (op{tina) prema odredbama Zakona bio je obavezan da izvr{i prepis crkvenih kwiga o ro|ewu, ven~awu i smrti.9 To je u~iweno po zavr{etku Drugog
svetskog rata, kada su uvedene kwige koje vodi mati~na slu`ba.
Dokumenta koje izdaje mati~na slu`ba op{tine u postupku kod nadle`nih dràvnih organa su jedini dokaz o
ro|ewu, ven~awu i smrti i sluè za ostvarivawe prava na
{kolovawe, va|ewe li~nih isprava, uverewa o dràvqanstvu,
zasnivawe radnog odnosa, nasle|a imovine i dr.
Crkva (religija) propoveda, da post vodi poreklo od
postanka qudi i da je pratilac molitve kojom qudi izraàvaju svoje verovawe u Gospoda Boga i Isusa Hrista, koji je i
sam postio. Borin~ani su postili i uzdràvali se od gre{nih i du{egubnih dela i misli. Posna ili biqna hrana zdravija je po organizam ~oveka, jer je lak{a i brè se vari.
U Drugom svetskom ratu, zbog pqa~ke ìvotnih namirnica od strane okupatora i wegovih saradnika, seqaci su
prestali da poste pet boì}nih, sedam uskr{wih, dve Petrove
i dve Bogorodi~ine nedeqe, sredom i petkom. Nastavili su i
posle rata da ne poste.10
Prvih godina posle Drugog svetskog rata Borin~ani su
svoje krsne slave obavqali po verskom obi~aju ali bez prisustva sve{tenika. U selu su slavile Svetog Jovana slavile
familije Stoji~i}, Miti}, Markovi} i Jankovi}; Mladence
familije Vuka{inovi}; Petkovdan familije Arizanovi};
Svetog Ran|ela familije Petrovi}, Spasi} i Vuka{inovi}Kitanovi}; Svetog Nikolu familije Petkovi}, \iki} i Igwatovi}. Seoske slave su: Sveti Trifun, Markovdan, Petrovdan i Ogwena Marija i najve}i pravoslavni praznici Boì} i Uskrs. Crkva Svete trojice u selu Obra`di, koja opsluùje i Borince, nije imala sve{tenika, pa je wen uticaj
bio slab na seqake. Sve{tenik Svetislav Gor~e Videnovi},
paroh crkve u Bu~umetu, 1948/49. godine poku{ao je da seqake
Borinca vrati crkvi i pravoslavqu ali u tome nije uspeo.11
8 Ustav SFRJ od 21. februara 1974. godine, ~lan 174.
9 Zakon o mati~nim kwigama.
11 Isto.
179
Godine 1948/49. organi vlasti Sreza jablani~kog preko

Narodnog odbora op{tine Sli{ane, zbog masovnog u~e{}a
zabranili su no{ewe litija preko poqa jer se nanosila {teta, naro~ito ratarskim usevima u fazi klasawa. Od tih godina u Borincu se prestalo sa no{ewem litija. Sabori koji su
vezani za verske praznike u centru sela i van wega, vi{e se ne
odràvaju. Omladine nema, a stariji su nezainteresovani. Verski praznici su zameweni dràvnim, nacionalnim i proslavama odre|enih doga|aja iz NOR-a, koji pruàju ve}e mogu}nosti za kulturno-zabavni ìvot seqaka. U velikoj meri na
takav odnos seqaka imaju uticaj i radio, posebno televizija,
koje nude raznovrstan program: vesti, filmove, filmske serije, pozori{ne predstave, sport i drugu razonodu.12
Dragan N. Petrovi} iz Borinca, organizovao je 1995.
godine mlade qude iz sela da sa Sli{an~anima izgrade crkvu
Svetog Petra na mestu starih zidina na Petrovcu, vrhu Petrove gore (k.1152).13
12 Isto.
13 Kazivawe Dragi{e Stojanovi}a.
180
MESNA ZAJEDNICA, DELEGATSKI SISTEM I

LOKALNA SAMOUPRAVA
MESNA ZAJEDNICA
Radni qudi i gra|ani, radi ostvarivawa odre|enih zajedni~kih interesa i potreba, samoupravno se organizuju u
mesnu zajednicu u kojoj odlu~uju u oblasti: ure|ewa naseqa,
stambenih i komunalnih delatnosti, de~je i socijalne za{tite, obrazovawa, kulture, za{tite potro{a~a, za{tite i unapre|ewa ~ovekove sredine, dru{tvene samoza{tite i u drugim oblastima ìvota i rada.1
Op{tina moè po prethodno pribavqenom mi{qewu
gra|ana sa tog podru~ja obrazovati mesnu zajednicu u skladu
sa statutom op{tine, kao i da odre|uje podru~je za koje se obrazuje mesna zajednica, organizaciju i na~in obavqawa poslova.
U mesnoj zajednici obrazuje se savet mesne zajednice,
~ije ~lanove biraju punoletni gra|ani koji imaju prebivali{te na wihovom podru~ju. Izbore za savet mesne zajednice
raspisuje predsednik skup{tine op{tine, u skladu sa aktima
mesne zajednice.
Mesna zajednica ima svojstvo pravnog lica u pogledu
prava i obaveza utvr|enih statutom i aktima o obrazovawu.2
Gra|ani sela Borinca, na zboru od 24. juna 1974. godine,
predsedavao je Velimir Vuka{inovi}, na osnovu ~lana 131.
Ustava Socijalisti~ke Republike Srbije i ~lana 199. Statuta op{tine Bojnik, doneli su Statut mesne zajednice po
kome neposredno:
1 ^l. 130131. Ustava Socijalisti~ke Republike Srbije, ("Sl. glasnik SRS", br. 8/74).
2 ^l. 197199. i 201. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS",
br. 49/1999).
181
razmatraju nacrt statuta mesne zajednice i druga akta;

donose planove rada i razvoja;
odlu~uju o organizovawu u mesnoj zajednici, o mesnom
samodoprinosu i zajmu;
biraju i opozivaju delegaciju i delegate, mirovno ve}e
i druge organe mesne zajednice;
kontroli{u rad pojedinih funkcionera;
predlaù kandidate za sudije porotnike;
javno odaju priznawe gra|anima za postignute rezultate;
razmatraju i ocewuju rad delegacije i delegata u skup{tini op{tine i samoupravnim interesnim zajednicama;
odlu~uju i o drugim pitawima od interesa za selo i
op{tinu.3
Gra|ani su izabrali delegaciju od sedam ~lanova: Radisava Stoji~i}a, Borisava Miti}a, Petra}ija Stoji~i}a,
Najdana Petrovi}a, Milutina Krsti}a, Josima Markovi}a i
Blagoja Stoji~i}a, na mandat od ~etiri godine. Birani su tajnim glasawem.4 Skup{tina, Savet, Mirovno ve}e i komisije
prema statutu birani su na ~etiri godine. Za predsednika
Mesne zajednice izabran je Radisav Stoji~i}. Po isteku wegovog mandata, predsednici MZ bili su Borisav Miti}, Petra}ije Stoji~i} i Dragan Petrovi}. U 2000. godini predsednik Mesne zajednice bio je Dragan Petrovi}.5
Skup{tina i Savet mesne zajednice kao izvr{ni organ
odlu~ivali su ve}inom glasova prisutnih. U raspravi zao{travana je li~na i kolektivna odgovornost podjednako za
sve ~lanove za postignute rezultate ili proma{aje u dono{ewu odluka i neostvarivawu obaveza. Savet mesne zajednice za izgra|ivawe politike, obaveze i rad bio je odgovoran
Skup{tini i bira~ima.6
SAVET MESNE ZAJEDNICE
^lanovi Saveta mesne zajednice kao izvr{nog organa
sa mandatom od ~etiri godine birani su na Skup{tini mesne
3
4
5
6
182
^lan 18. Statuta mesne zajednice Borince.

Kazivawe Radisava Stoji~i}a.
Isto.
^lan 4. Statuta mesne zajednice Borince.
zajednice javnim ili tajnim glasawem. Ako ima vi{e kandidata, izabran je onaj koji je dobio ve}inu glasova. Savet i
pojedini ~lanovi mogu se opozvati i pre vremena na koje su
izabrani, po postupku po kome su izabrani. Oni su mogli
podneti ostavku ako smatraju da nisu u mogu}nosti da vr{e
funkciju za koju su izabrani. Za ~lanove Saveta mesne zajednice mogu biti birani gra|ani koji su navr{ili 18 godina
ìvota i imaju prebivali{te na teritoriji mesne zajednice.
Savet mesne zajednice imao je predsednika i sekretara, koje
su birali ~lanovi Saveta iz svog sastava. Za predsednika je
izabran Radisav R. Stoji~i}, a za sekretara Milorad @ivkovi}. Po isteku mandata u narednim izborima, za predsednike
su birani: Borisav R. Miti}, Petra}ije Stoji~i}, Radisav
Stoji~i} i Dragan A. Petrovi}. ^lanovi Saveta bili su: Borisav Miti}, Milutin Krsti}, Blagoje Stoji~i}, Vlastimir
Stoji~i}, Petra}ije Stoji~i}, Stan~a Vuka{inovi}, Velimir Vuka{inovi}, Du{an Nikoli}.7 U 2000. godini predsednik Saveta MZ bio je Dragan Petrovi}.
Savet mesne zajednice:
priprema nacrt statuta mesne zajednice i objavquje
statut po{to bude usvojen od gra|ana;
organizuje prikupqawe mi{qewa i predloge o pitawima, aktima i merama o kojima se re{ava u mesnoj zajednici ili u organima dru{tveno-politi~kih zajednica;
donosi poslovnik o svom radu;
priprema predloge zakqu~aka, odluke, analize, u vezi
sa stavovima zbora gra|ana i organizuje wihovu realizaciju;
po odluci gra|ana, priprema i utvr|uje godi{we planove i programe rada;
saziva zbor gra|ana i dva puta godi{we podnosi izve{taj o svom radu i poslovawu;
vr{i i druge poslove po odluci gra|ana u mesnoj zajednici;
Savet mesne zajednice radi u sednicama koje saziva i
wima predsedava predsednik. Na sednicama vodi se zapisnik,
koji potpisuju predsednik i sekretar; zapisnik se dostavqa
Skup{tini op{tine.
7 Kazivawe Radisava Stoji~i}a, Borisava Miti}a i Janka Nikoli}a.
183
Predsednik Mesne zajednice predstavqa Mesnu zajednicu; priprema dnevni red sednice Saveta, brine se o izve{taju, realizaciji odluka i zakqu~aka zbora gra|ana, komisija i koordinira i uskla|uje wihov rad i aktivnost dru{tvenih ~inilaca u mesnoj zajednici.
Za efikasan rad i ostvarivawe zadataka, Savet mesne
zajednice Borinca obrazovao je radna tela:
1. Komisiju za komunalnu delatnost koja priprema predloge i stara se o izvr{ewu odluka i zakqu~aka zbora gra|ana i Saveta mesne zajednice u komunalnoj oblasti: izgradwi
i pro{irewu puteva, snabdevawu vodom; javnoj higijeni; javnoj rasveti i ure|ewu zgrada, ograda, dvori{ta i javnih povr{ina;
2. Komisiju za socijalno-zdravstvenu delatnost koja
priprema predloge i stara se o za{titi starih, iznemoglih,
bolesnih i nesposobnih lica; brine se o socijalno ugroènim
i nezbrinutim licima i stara se o zabavi i vaspitawu dece i
omladine;
3. Komisiju za kulturno-obrazovnu delatnost, koja priprema predloge i stara se o izvr{ewu odluka i zakqu~aka o
opismewavawu nepismenih lica; o organizovawu stru~nih i
obrazovnih kurseva; saradwi sa {kolama; vaspitawu i obrazovawu dece i omladine; organizovawu kulturno-zabavnog ìvota i o unapre|ewu i razvoju fizi~ke kulture;
4. Komisiju za Statut i druga normativna akta koja ima
zadatak da prati primenu odredbi Statuta mesne zajednice;
prikupqa predloge i primedbe za izmenu i dopunu Statuta;
sastavqa predlog poslovnika o radu zbora gra|ana i Saveta
mesne zajednice;
5. Komisiju za op{tenarodnu odbranu, dru{tvenu bezbednost i civilnu za{titu, koja se stara o organizovawu i
pripremawu gra|ana i wihovih organizacija za u~e{}e u pruàwu otpora i za{titi i spa{avawu od ratnih dejstava i druge zadatke od interesa za odbranu zemqe.
Administrativne, tehni~ke i druge poslove Saveta obavqa sekretar. Gra|ani mogu na zboru, na predlog Saveta mesne
zajednice, doneti odluku da se tehni~ko i stru~no sprovo|ewe
pojedinih odluka poveri organima Skup{tine op{tine ili
stru~nim organima pojedine samoupravne organizacije.8
8 ^lan 90104. Statuta mesne zajednice od 24. 6. 1974. godine.
184
ZBOR GRA\ANA
Zbor gra|ana je oblik neposrednog upravqawa poslovima od interesa za selo, Mesnu zajednicu Borince, na kome se
neposredno:
donose Statut mesne zajednice i druga op{ta akta i
odluke koje obavezuju gra|ane;
razmatraju primedbe i predlozi na Statut mesne zajednice;
donose planovi rada i razvoja i finansijski plan Mesne zajednice;
donosi poslovnik o radu zbora gra|ana;
odlu~uje o raspisivawu referenduma, uvo|ewu mesnog
samodoprinosa;
biraju i opozivaju delegacije i delegati, predsednik
i ~lanovi Saveta mesne zajednice;
biraju i opozivaju ~lanovi Nadzornog odbora, Mirovnog ve}a i drugih organa Mesne zajednice;
kontroli{e rad funkcionera, organa i delegata;
predlaù kandidati iz svog sela za sudije porotnike;
razmatraju i daju predlozi na Statut op{tine;
razmatra i ocewuje rad delegacije i delegata u Skup{tini op{tine;
ocewuje rad i javno odaju priznawa gra|anima za postignute rezultate;
razmatraju pitawa koja predlaù gra|ani od interesa za selo, op{tinu: program privrednog i dru{tvenog razvoja op{tine, nacrt Statuta op{tine; urbanisti~ki plan;
doprinosi i porezi gra|ana; pitawa koja predlaù dru{tveno-politi~ke organizacije i zajednice;
Odluke zbora gra|ana donete na zboru su punova`ne
ako je za wih glasala ve}ina gra|ana.
Zbor gra|ana moè sazvati Savet mesne zajednice, mesna organizacija SSRN, Ve}e mesnih zajednica, delegacija
Mesne zajednice i drugi ovla{}eni organi Skup{tine op{tine. Savet mesne zajednice duàn je sazvati zbor gra|ana
uvek kada to zahteva najmawe 20 gra|ana ili na zahtev dru{tveno-politi~kih organizacija. Odràvawe zbora priprema
Savet mesne zajednice, priprema dnevni red, odlu~uje o danu
i mestu najmawe na tri dana pre odràvawa zbora. Do izbora
185
radnog predsedni{tva od tri ~lana, zborom rukovodi predsednik Mesne zajednice. O radu zbora vodi se zapisnik, koji
se po usvajawu odluka dostavqa Skup{tini op{tine.9
Treba re}i da su zborovi gra|ana mogli da se do 1990.
godine odràvaju samo ako je Osnovna organizacija SKS
obavezala svoje ~lanstvo da im prisustvuju i uzmu u~e{}e u
wihovom radu.10 Bez toga bi se te{ko re{avali zadaci koji
imaju vitalan interes za Mesnu zajednicu: socijalna za{tita, za{tita ~ovekove sredine, trgovina i snabdevawe, ure|ewe rasvete, ispravnosti vode i druga pitawa.
REFERENDUM GRA\ANA
Referendum gra|ana moè se raspisati radi neposrednog izja{wavawa gra|ana o pitawima od zna~aja za Mesnu
zajednicu i op{tinu, kada to zatraì najmawe 30 gra|ana,
mesna organizacija SSRN ili o tome donese odluku Skup{tina op{tine. Referendum se obavezno raspisuje ako se
uvodi mesni samodoprinos, zajam, odluke o zaduìvawu Mesne zajednice i kada se odlu~uje o materijalnim obavezama
gra|ana. Referendum raspisuje Mesna zajednica, moè i pismeno putem davawa izjava. Na referendumu se gra|ani izja{wavaju tajnim glasawem. Ako gra|ani odbiju, ne izglasaju
predlog, referendum se moè ponoviti tek nakon isteka {est
meseci. Referendum se smatra usvojenim ako se za wega izjasni ve}ina sa navr{enih 18 godina ìvota.11
ZBOR KORISNIKA USLUGA I INTERESENATA
U Mesnoj zajednici mogu se obrazovati specijalizovani zborovi korisnika usluga i interesenata na osnovu dru{tvenog dogovora izme|u gra|ana u Mesnoj zajednici i korisnika usluga u komunalnoj oblasti, dru{tvenim delatnostima, prometu robe i usluga, zdravstvu, socijalnoj za{titi,
obrazovawu i kulturi.
9 ^lan 1736. Statuta Mesne zajednice od 24. 6. 1974. godine.
10 Kazivawe Borisava Miti}a.
11 Statut Mesne zajednice od 24. 6. 1974. godine.
186
Korisnici usluga utvr|uju planove i programe rada,

zauzimaju stavove, daju mi{qewa, stavqaju primedbe i upu}uju odgovaraju}e predloge. Oni biraju svoje delegate u organe upravqawa u radnim organizacijama i samoupravnim interesnim zajednicama. Za izvr{ewe odluka zborova korisnika odgovoran je Savet mesne zajednice.
Zborovi korisnika usluga raspravqaju o analizama
stawa u pojedinim oblastima, prate primenu dru{tvenog dogovora i samoupravnih sporazuma i predlaù potrebne mere
za poboq{awe odgovaraju}ih usluga. Kada utvrde da dru{tveni dogovori i samoupravni sporazumi ne re{avaju pojedina pitawa na zadovoqavaju}i na~in, predloì}e wihovu izmenu i dopunu.12
ANKETE GRA\ANA
Savet i drugi organi Mesne zajednice mogu sprovoditi
anketirawe gra|ana i od wih prikupqati mi{qewa za koja
imaju interes, ili o pitawima koja treba da budu predmet
regulisawa normativnih akata Mesne zajednice. Raspoloèwe gra|ana koje se utvrdi putem ankete ili mi{qewe obavezuje onoga ko ga je prikupio.13
MIROVNO VE]E
Mirovno ve}e je samoupravni organ Mesne zajednice
~iji je zadatak da posreduje u sporovima izme|u gra|ana u ciqu
pomirewa i sporazumnog otklawawa uzroka sporova, sukoba
i sva|a oko nere{enih imovinskih odnosa, li~ne i kolektivne netrpeqivosti.
Mirovno ve}e sastojalo se od predsednika i dva ~lana.
Predsednika i ~lanove Mirovnog ve}a, na predlog mesne
organizacije Socijalisti~kog saveza radnog naroda birali
su neposredno gra|ani na zboru. Funkcija ~lana Mirovnog
ve}a bila je po~asna. Uslove za wegov rad obezbe|ivala je
Mesna zajednica. U ostvarivawu svoje funkcije ovo ve}e sara12 Isto, ~lan 4144.
13 Isto, ~lan 45 i 46.
187
|ivalo je sa organima Skup{tine op{tine i pravosudnim

organima.14
U Mirovno ve}e u mesnoj zajednici Borince birani su
Kosta R. \iki} i Milutin D. Krsti}, za ~lanove. Po isteku
wihovog mandata birani su Petra}ije D. Stoji~i} za predsednika, Milutin D. Krsti} i Stanimir R. Stoji~i}, za ~lanove.15
NADZORNI ODBOR
Kao i u svim mesnim zajednicama, i u Borincu je biran
nadzorni odbor kao samoupravni organ koji je vr{io nadzor
nad materijalno-finansijskim poslovima u Mesnoj zajednici. Nadzorni odbor bio je obavezan da na kraju godine podnese izve{taj o svom radu gra|anima u Mesnoj zajednici. Zbor
gra|ana moè zahtevati da, kad za to postoje opravdani razlozi, nadzorni odbor izvr{i nadzor i vi{e puta u toku godine i da o tome podnese izve{taj.
Nadzorni odbor sastojao se od predsednika i dva ~lana.
Mandat nadzornog odbora trajao je godinu dana. Predsednika
i ~lanove nadzornog odbora birali su gra|ani na zboru na
po~etku godine. ^lanovi nadzornog odbora mogli su istovremeno biti i ~lanovi Saveta mesne zajednice, ili neke od komisija Saveta.16
U Nadzorni odbor u Mesnoj zajednici Borince birani
su Ilija Miti}, Dragutin Petrovi} i Blagoje Stoji~i}, za
~lanove, a naredne godine Petar Spasi}, za predsednika, Stan~a Vuka{inovi} i Ilija Miti}, za ~lanove.
JAVNOST RADA
Rad svih organa Mesne zajednice je javan, i oni su du`ni da svoj rad u~ine dostupnim gra|anima i da ih blagovremeno informi{u o pripremawu i sprovo|ewu odluka, obezbede objektivno, potpuno i blagovremeno informisawe o:
14 ^lan 105109. Statuta mesne zajednice od 24. 6. 1974. godine.
15 Kazivawe Radisava R. Stoji~i}a i Borisava Miti}a.
16 ^lan 110. i 111. Statuta mesne zajednice od 24. 6. 1974. godine; ka-
zivawe Radisava Stoji~i}a i Borisava Miti}a.
188
javnom odràvawu sednica organa Mesne zajednice,

osim u slu~ajevima kada op{ti interes zahteva da javnost bude
iskqu~ena;
Statutu i drugim aktima koje stavqa na javnu raspravu
gra|anima pre usvajawa;
radu organa Mesne zajednice; usmeno ili preko sredstava informisawa.
Javnu kontrolu nad radom organa Mesne zajednice gra|ani u Borincu vr{ili su na zboru traè}i odgovore na pitawa za koja su zainteresovani i upu}ivali predloge i primedbe. Na taj na~in su pored ostalog pokretane inicijative
za utvr|ivawe odgovornosti organa Mesne zajednice i nosilaca javnih ovla{}ewa.17
DELEGATSKI SISTEM
Ustavom SFRJ iz 1974. godine utvr|eno je da osnovu delegatskog sistema ~ini radni ~ovek, proizvo|a~ i gra|anin,
samoupravno organizovan u organizaciji udruènog rada
(OUR) i radnim zajednicama, poqoprivrednoj, zanatskoj i
drugim delatnostima, radnim zajednicama dràvnih organa,
dru{tveno-politi~kim organizacijama i udruèwima i mesnim zajednicama. U wima su radni qudi, na samoupravnoj osnovi, uspostavili me|usobne odnose u proizvodwi i raspodeli, zadovoqavawu pojedina~nih i zajedni~kih potreba. Bilo
je, dakle ustavno pitawe izgradwe zajedni~kih stavova o pitawima socijalisti~kog razvitka na osnovi ostvarewa neposrednih i dugoro~nih interesa.
Politi~ka uloga radnih qudi bila je izraèna u mesnim zajednicama u re{avawu pitawa stanovawa, komunalnih
usluga, snabdevawa, saobra}ajnih veza i dr. Radni qudi su,
prema tome, neposredno u~estvovali u dogovarawu o ostvarivawu op{tedru{tvenih oblika politike.
Delegati su bili izaslanici gra|ana izabranih iz wihovih redova i upu}eni da ih zastupaju u skup{tini i wenim
telima. Delegat nije imao pravo da svoj sopstveni interes
suprotstavi interesu gra|ana.18 Statutom mesne zajednice u
17 ^lan 127133. Statuta MZ, od 24. 6. 1974. godine.
18 ^lan 305309. Ustava SFRJ, ("Sl. list SFRJ", br. 9/74).
189
Borincu, kao i u svim mesnim zajednicama utvr|en je na~in

izbora, prava i odgovornosti, kao i vremensko trajawe mandata delegata. Predvi|ena je i wihova smewivost i mogu}nost
podno{ewa ostavke.
Delegacije i delegati zalagali su se za ostvarivawe
pitawa bitnih za selo i mesnu zajednicu i uop{te za ostvarivawe dugoro~nog programa ekonomskog razvoja, za {tedwu,
odràvawe zborova gra|ana, vo|ewe kadrovske politike, ure|ewe ìvotne sredine i stanovawa, unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe, socijalne politike, komunalnih problema i drugih pitawa od interesa za selo.
U periodu od 1974. do 1990. godine za delegate u Skup{tini op{tine Bojnik birani su: Radisav R. Stoji~i}, Borisav R. Miti}, Petra}ije Stoji~i} i Janko J. Nikoli}, svi
iz Borinca.19
LOKALNA SAMOUPRAVA
O poslovima u op{tini gra|ani odlu~uju referendumom i preko svojih predstavnika u Skup{tini op{tine.
Skup{tinu op{tine ~ine odbornici izabrani na neposrednim izborima, tajnim glasawem.20
Odbornici Skup{tine op{tine birani su na osnovu izbornog zakona na ~etiri godine. Pravo da bira i bude biran
za odbornika ima svaki gra|anin Republike Srbije koji je jugoslovenski dràvqanin, koji je navr{io 18 godina ìvota,
poslovno je sposoban i ima prebivali{te na podru~ju izborne
jedinice u op{tini u kojoj ostvaruje izborno pravo, ili u kojoj
je predloèn za odbornika, najmawe {est meseci pre raspisivawa izbora za odbornika.
Gra|ani biraju odbornike na osnovu slobodnog, op{teg,
jednakog i neposrednog izbornog prava. Niko nema pravo da
bilo po kom osnovu poziva bira~a na odgovornost za glasawe,
niti da od wega traì da glasa. U svakoj izbornoj jedinici
bira se jedan odbornik.21
19 Kazivawe Radisava Stoji~i}a i Janka Nikoli}a.
20 ^lan 116. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 1/90).
21 ^lan 120124. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik Repu-
blike Srbije, br. 49/99").
190
Po prvi put po Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine

u izbornoj jedinici Borince za odbornika Skup{tine op{tine Bojnik birani su:
31. maja 1992. godine Janko J. Nikoli}, iz Borinca;
20. decembra 1992. godine Vlada Sokolovi}, iz Ivawa;
3. novembra 1996. godine Janko J. Nikoli}, iz Borinca
24. septembra 2000. godine Qubi{a Jovi}, iz Obra`de.
Svi izabrani odbornici bili su na listi Socijalisti~ke partije Srbije.22
U ostvarivawu zadataka lokalne samouprave odbornici Skup{tine op{tine Bojnik predlagali su, odlu~ivali i
u~estvovali u realizaciji:
regulacije i izgradwe vodosistema "Gorwi Brestovac";
izgradwe vodovoda na ovom vodosistemu od brane u
Gorwem Brestovcu pravcem Bojnik Gorwe Brijawe, i Dragovac \in|u{a Lapotince;
asvaltirawa puta Bojnik Orane preko Savinca;
asvaltirawa puta Maga{ Dobra Voda;
asvaltirawa puta kod Slavnika od dva kilometra;
izgradwe Doma kulture u Bojniku;
izgradwe osnovne {kole u Plavcu;
zamene impregniranih stubova za elektri~nu mreù
u Majkovcu postavqawa betonskih;
adaptacije trafostanice i izgradwe mosta u Ivawu;
pove}awa kapaciteta vode sa dva izvora i prikqu~ivawem na postoje}i vodovod u Borincu (2000), i
zastakqivawa prozora na zgradi {kole u Borincu
(2000).
Odbornici su, o ovim i drugim pitawima iz nadle`nosti lokalne samouprave, odgovorno i savesno, neposredno pruàli pomo} i vodili akcije u svojim izbornim jedinicama, i
time opravdali poverewe svojih bira~a.23
22 Kazivawe Janka J. Nikoli}a i Tomislava D. Miti}a.

23 Kazivawe Janka J. Nikoli}a.
191
OP[TENARODNA ODBRANA I DRU[TVENA

SAMOZA[TITA
OP[TENARODNA ODBRANA
Fa{izam, kao najve}e zlo ~ove~anstva i wegovih materijalnih dobara, kona~no je pobe|en 9. maja 1945. godine,
kapitulacijom Nema~ke pred savezni~kim oruànim snagama (Sovjetski Savez, Sjediwene Ameri~ke Dràve, Britanija), a na tlu Jugoslavije nema~ke oruàne snage su poraène
15. maja 1945. godine.
Virus ideologije, novog svetskog poretka na{ao je uto~i{te na tlu Severne i Ju`ne Amerike, onih snaga kod kojih
su izraèna imperijalisti~ka i hegemonisti~ka shvatawa o
osvajawu sveta, onih teritorija izgubqenih nekada{wih kolonija: [panije, Portugalije, Francuske, Italije, Nema~ke i
drugih evropskih zemaqa.
Stalna trka u naoruàvawu i veoma brzi razvoj ratne
tehnike, weno nagomilavawe i stalne ratne pripreme, potvr|uju uverewe da je u re{avawu me|unarodnih sporova prisutna i vojna sila, koja nije iskqu~ena, na suprot te`wi svih
miroqubivih i slobodoqubivih naroda da se sa~uva trajan
mir i da se sporovi me|u narodima re{avaju iskqu~ivo mirnim putem.
Upotreba nasiqa me|u dràvama i narodima je ne samo
mogu}a nego i stalna opasnost. O~igledni su primeri ratnih
sukoba posle Drugog svetskog rata: rat u Koreji, Vijetnamu i
drugim zemqama Azije, Afrike, Ju`ne Amerike.
Sovjetski Savez u isto~nom bloku bio je vojno i ekonomski najja~i. Odvajana su ogromna sredsta za ratni potencijal. Prisustvo SSSR-a na azijskom kontinentu upad u Avganistan, intervencije u Ma|arskoj i êhoslova~koj u okviru
Var{avskog pakta, zna~ilo je napu{tawe odluka koje su usvo192
jene na Konferenciji komunisti~kih radni~kih partija Evrope u Berlinu.

Atlantski i Var{avski pakt imali su isti ciq dràwe u pot~iwenosti zemaqa koje su u sastavu wihovih blokova ali i onih nezavisnih. Sukobi izme|u SAD i Sovjetskog Saveza i{li su na {tetu malih dràva koje me|usobno decenijama ratuju: Izrael, Egipat, Liban, Irak, Iran, Kuvajt, zatim
zemqe u Africi. Drugi vid ovog delovawa je svrgavawe legalno izabranih predsednika dràva, kako bi se izvukla korist
za sebe.
Jugoslavija nije odobravala ovakve postupke velikih sila i wihovih vojnih paktova.
Na Desetom kongresu Saveza komunista Jugoslavije je
konstatovano: "Ratovi i upotreba sile u savremenom svetu
su realnost sa kojom se mora ra~unati, nema ni jednog podru~ja u svetu za koje se sa sigurno{}u moè re}i da je van opasnosti od ratnih sukoba. Evropa je takvo podru~je u kome je
najneizvesnije povesti rat, makar on bio i ograni~enog karaktera, ali se takva mogu}nost ne sme iskqu~iti."
Imaju}i u vidu stalnu pretwu od ratne opasnosti, i
stava za o~uvawe mira, svaka zemqa koja èli da bude slobodna, samostalna i nezavisna mora biti jaka, spremna za
odbranu od svakog mogu}eg oblika agresije. Jugoslavija je u
takvom vojno-politi~kom, strate{kom i geografskom poloàju, da je morala biti spremna i razvijati svoju odbrambenu
sposobnost. Preko Jugoslavije vode va`ni strate{ki pravci
iz Evrope prema Bliskom istoku, Mediteranu i severnoj
Africi. Zbog svega toga, nisu se mogle iskqu~iti aspiracije imperijalisti~kih i reakcionarnih snaga prema Jugoslaviji. Wena pomorska pozicija bila je veoma va`na i sve {to
bi se moglo dogoditi na Sredozemqu, neposredno bi se ticalo i Jugoslavije.
Mogu}nost uspe{ne odbrane prema koncepciji op{tenarodne odbrane u Jugoslaviji zasnivala se na tri osnovna
~inioca:
voqa i odlu~nost branilaca, oruànih snaga i celokupnog naroda, da se suprotstavi i pruì otpor agresiji (moralni faktor);
pripremqenost, tehni~ka opremqenost, obu~enost i
organizovanost boraca za suprotstavqawe agresoru svim svojim snagama i sredstvima i
193
izbor najadekvatnijeg oblika vo|ewa rata, koji odgovara datim uslovima.

Jugoslavija kao miroqubiva zemqa, teìla je odvra}awu
agresora od wegovih namera tako {to }e pruìti ìlav, odlu~an i dugotrajan otpor.
U osnovnim na~elima Ustava SFRJ bilo je predvi|eno:
"Radi obezbe|ewa svog moralnog razvitka i socijalisti~ke izgradwe oni (radni qudi i gra|ani i naroda i narodnosti Jugoslavije, prim. S. St.) su odlu~ni da svim raspoloìvim snagama i sredstvima, oruànom borbom i drugim oblicima op{tenarodnog otpora {tite i brane svoju slobodu, nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu celokupnost i socijalisti~ki samoupravni poredak".
Ustav SFRJ, tako|e ukazuje: "Odbrana zemqe je neprikosnoveno i neotu|ivo pravo i du`nost naroda i narodnosti Jugoslavije, radnih qudi i gra|ana, da {tite i brane nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i Ustavom SFRJ utvr|eno dru{tveno ure|ewe.
Niko nema pravo da prizna ili potpi{e kapitaluaciju, niti da prihvati ili prizna okupaciju SFRJ ili pojedinog wenog dela.
Niko nema prava da spre~i gra|ane SFRJ da se bore
protiv neprijateqa koji je napao zemqu.
Takvi akti su protivustavni i ka`wavaju se kao izdaja zemqe".
Takav odlu~an stav na{e zajednice, celokupnog na{eg
dru{tva, zna~io je opredeqewe za op{tenarodnu odbranu, smatraju}i da je takav oblik odbrane zemqe pokazao rezultate u
Narodnooslobodila~kom ratu i da je najboqe i najefikasnije re{ewe.
Op{tenarodna odbrana ukqu~uje sve qudske i materijalne izvore i snage dru{tva u borbu i otpor protiv svakog
agresora, aktivno i neposredno, svuda i na svakom mestu, u
svim ratnim uslovima, na frontu, u sopstvenoj pozadini i na
privremeno zaposednutoj teritoriji od agresora, tamo gde je
slab i gde to najmawe o~ekuje. U spremawu dopune qudstva,
ratnog potencijala i hrane, po ovom sistemu odbrane u~estvuju svi ~inioci dru{tva i to za sve vreme do suzbijawa agresije, otklawawa opasnosti po zemqu i pobede nad neprijateqem.
194
U op{tenarodnoj odbrani primewuju se svi oblici borbe i otpora, i u wu se, pored oruànih snaga (JNA i TO), ukqu~uje celokupno stanovni{tvo, sve {to je za otpor i borbu
sposobno, svi ekonomski i drugi potencijali dru{tva. Takva
organizacija odbrane dobila je sveop{tu podr{ku u svim
dokumentima i na svim nivoima na{e zajednice (Ustav SRS,
pokrajina, statutima op{tina, mesnih zajednica i dr.).
Gra|ani Borinca, na osnovu Statuta mesne zajednice, vr{ili su prava i du`nosti odbrane zemqe u skladu sa Ustavom, zakonima, planovima i odlukama Mesne zajednice, op{tine i {ire dru{tveno-politi~ke zajednice, obezbe|uju}i sredsta i pripremaju}i qudstvo za narodnu odbranu. Civilna
za{tita je deo sistema op{tenarodne odbrane zaduèn za
organizovawe i pripremawe gra|ana na teritoriji mesne zajednice radi za{tite i spasavawa stanovni{tva i materijalnih dobara od ratnih dejstava i elementarnih i drugih ve}ih nepogoda.
Mesna zajednica Borince, kao i sve ostale u zemqi, u
okviru svojih prava i du`nosti na planu odbrane bila je du`na
da:
a) u miru: organizuje i sprovodi pripreme za op{tenarodnu odbranu; organizuje i sprovodi pripreme za za{titu i
spasavawe stanovni{tva i materijalnih dobara od ratnih
dejstava, organizuje i sprovodi pripreme za obezbe|ewe komunalnih objekata i drugih potreba gra|ana u slu~aju rata.
b) u ratu: organizuje op{tenarodni otpor na svom podru~ju; organizuje i sprovodi za{titu i spasavawe stanovni{tva i materijalnih dobara ugroènih ratnim dejstvima i
organizuje i sprovodi mobilizaciju qudskih i materijalnih
izvora i snaga za potrebe narodne odbrane.
U skladu sa zakonom i planovima op{tine, i vi{ih organa, utvr|ivana su prava i du`nosti gra|ana za odbranu i
za{titu; organizovani politi~ki, moralno-psiholo{ki,
vojno-stru~ni i drugi oblici priprema stanovni{tva za
odbranu i za{titu, utvr|ivan na~in organizovawa civilne
za{tite (mere za{tite, samoza{tita, jedinice za za{titu i
spasavawe).
Za organizaciju i izvr{ewe zadataka u oblasti op{tenarodne odbrane na svom podru~ju odgovorni su Mesna zajednica i Komisija za op{tenarodnu odbranu, dru{tvenu bez195
bednost i civilnu samoza{titu. Ovi organi bili su nosioci

izrade planova u skladu sa dokumentima i planovima op{tine; pripreme (obuka) stanovni{tva za odbranu i pripreme
jedinica civilne za{tite; dopune jedinica civilne za{tite; pripreme komunalnih i drugih delatnosti za podmirivawe gra|ana u slu~aju rata i angaòvawa dru{tveno-politi~kih organizacija u odbrambeni sistem i koordinaciju
wihove aktivnosti.
Tako|e, u pripremi za odbranu i za{titu planski je radila na obezbe|ewu stanovni{tva sredstvima li~ne i kolektivne za{tite qudi i materijalnih dobara; izradi skloni{ta i upu}ivawa u prirodna skloni{ta u svojoj okolini.
Veoma vaàn zadatak bio je obezbe|ivawe materijalnih rezervi: hrane, ode}e, obu}e i drugih potreba; zatim poqoprivrednih i zanatskih proizvoda; stavqawe u pogon vodenica na
reci, privatnih pilana za rezanu gra|u; angaòvawe sredstava za informisawe i sredstava za finansirawe; starawe
o obezbe|ewu elektri~ne energije i, u slu~aju o{te}ewa elektri~ne mreè, adekvatne priru~ne zamene, kao i sredstva neophodna za otklawawe {tete od ratnih dejstava i elementarnih nepogoda i drugih mera za pripremu odbrane i za{tite.
Rukovo|ewe op{tenarodnom odbranom u Borincu je povereno Kosti R. \iki}u, Stan~i D. Vuka{inovi}u i Milutinu D. Krsti}u.
Mesna zajednica Borince ostvarivala je punu saradwu
sa nadle`nim organima op{tine, preduze}a, samoupravnih
interesnih zajednica, dru{tveno-politi~kih i drugih dru{tvenih organizacija, pre svega u izradi i dono{ewu odluka,
planova i drugih prate}ih dokumenata.
Posle smrti Josipa Broza Tita, predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije
i predsednika Republike SFRJ 1980. godine, Jugoslavija nije
imala pogodniju li~nost za zamenu, koja bi uspe{no vodila
dràvu i uticala na pona{awe odgovornih qudi u SKJ i
SFRJ, da savesno i odgovorno vr{e funkcije koje su im poverene Ustavom i od svojih socijalisti~kih republika. Pre{lo se na kolektivno rukovo|ewe u SKJ i SFRJ sa predsednikom Predsedni{tva koji se mewao na godinu dana. ^lanovi Predsedni{tva nisu bili dosledni u ostvarivawu daqeg
dru{tveno-ekonomskog i dru{tveno-politi~kog ure|ewa i
196
razvoja zemqe, ve} je svako "vukao na svoju stranu". Tenzije

me|u ~lanovima Predsedni{tva rasle su iz godine u godinu
i odrazile se i na rukovodstva u republikama, naro~ito
zapadnog dela zemqe kojima nisu odgovarale tekovine narodnooslobodila~ke borbe, u prvom redu bratstvo i jedinstvo
naroda i narodnosti utemeqeno u Drugom svetskom ratu, odnosno na Drugom zasedawu AVNOJ-a 1943. godine u Jajcu. Time
je ugroèn dràvni sistem i socijalisti~ko samoupravqawe
dokazano rezultatima postignutim za 40 godina mirnog i
slobodnog rada i ìvota. Umesto toga tiwala je nesloga oko
dràvnog ure|ewa, {to se jasno pokazalo na 14. kongresu Saveza komunista Jugoslavije. Tada su najpre delegacija Slovenije, a za wom i Hrvatske napustile rad Kongresa. Takvo
pona{awe, odrazilo se i na opstanak dràve SFRJ. Delegati
iz Srbije i Crne Gore sa General{tabom Jugoslovenske narodne armije zastupali su tezu da dràva SFRJ funkcioni{e
na osnovama na~ela utemeqenih u Ustavu iz 1974. godine. Slovenija je sprovela secesiju i proglasila svoju nezavisnost i
sa naoruànom teritorijalnom odbranom napala Jugoslovensku narodnu armiju i wene organe u Sloveniji. To su ne{to
kasnije u~inile i Hrvatska i Bosna i Hercegovina u kojima
je do{lo do fanati~nog izliva nacionalisti~ke strasti
{to je dovelo do najprqavijeg rata kakav se na ovim prostorima ne pamti. Srpski ìvaq iz Hrvatske, a potom iz Bosne i Hercegovine, ostavqaju}i svoju pokretnu i nepokretnu
imovinu masovno je krenuo u izbegli{tvo traè}i spas u Republici Srbiji.
Raspadom SFRJ, raspao se i sistem op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite. Danom stupawa na snagu Zakona
o odbrani, Zakon o op{tenarodnoj odbrani ("Sl. list SFRJ,
br. 21/82 i 35/91), prestao je da vaì.
Odluke, planovi i druga prate}a dokumenta op{tenarodne odbrane, dru{tvene i civilne za{tite Mesne zajednice Borince predati su nadle`nim vojnim organima.
Zakonom o odbrani usvojenom 22. septembra 1993. godine
na Ve}u gra|ana Skup{tine SRJ, obavezani su vojni organi
da se brinu o za{titi stanovni{tva i imovine.1
1 Ustav SFRJ iz 1974. godine; kongresna dokumenta SKJ; kazivawe
Radisava Stoji~i}a.
197
DRU[TVENA SAMOZA[TITA
Na{a zemqa je u pro{losti suo~avana sa brojnim spoqnim ili unutra{wim napadima na vitalne vrednosti od
onih snaga koje su poraène u oruànom ratu i socijalisti~koj revoluciji, koje ne prihvataju novi socijalisti~ki poredak i samoupravqawe. To su biv{i fabrikanti, bankari, vlasnici rudnika, ~inovnici vi{eg reda, politi~ari koji su
izgubili vlast i dr. Zato je koncepcija dru{tvene samoza{tite morala da po~iva na svestranom poznavawu pona{awa
pojedinaca, koji su se suprotstavili ostvarivawu svestranog
dru{tvenog razvoja.
Kada su u pitawu napadi spoqa, wihov ciq je da ugroze
ustavni poredak, nezavisnost i celokupnost na{e zemqe. Stoga je neprijateqska delatnost usmerena na osnovne vrednosti na{eg dru{tva: socijalisti~ko samoupravqawe, nacionalnu ravnopravnost, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, op{tenarodnu odbranu, principe spoqne politike i
nesvrstanosti. Polazne pozicije neprijateqa su razli~ite:
jedni imaju za ciq uspostavqawe kapitalisti~kih dru{tvenih odnosa, drugi da okrenu razvitak na{eg dru{tva u pravcu
birokratskog etatisti~kog socijalizma. U èqi da ostvare
svoje namere prilago|avaju}i se savremenim me|unarodnim i
na{im unutra{wim kretawima koristili su unutra{we
protivre~nosti i te{ko}e da bi produbili postoje}e suprotnosti, pro{irili podru~je uticaja, stvorili àri{te i
oslonce otpora. U svom delovawu sluè se obave{tajnim
radom i oblicima politi~ke subverzije nastoje}i da uti~u
na razvoj kqu~nih dru{tvenih procesa, da stvore me|unacionalne probleme i izazovu nepoverewe prema politi~kom
i ekonomskom razvoju zemqe. Nosioci neprijateqske delatnosti bili su strane obave{tajne slu`be predstavnici politika svojih vlada. Wihova aktivnost se sastojala u poku{aju i analizirawu podataka, akcija koje su ve{to kamuflirane,
stru~no vo|ene i ~esto te{ko uo~avane. Nastojali su da legalnim putem u raznim delatnostima na{e zemqe sprovedu
svestrana istraìvawa za obave{tajne svrhe, dubqe prodru
u odre|ena dru{tveno-politi~ka kretawa i vr{ili idejni i
politi~ki uticaj uperen protiv socijalisti~kog samoupravqawa u Jugoslaviji.
198
Sa stranom obave{tajnom slu`bom sara|uje i deo emigracije koju su ~inili pripadnici razvla{}enih grupa i
drugi koji su napustili zemqu sa ciqem da deluju protiv we
iz inostranstva. Preko emigracije radili su na tome da se
podrije i nasilno se obori ustavni poredak Jugoslavije.
Vezuju se sa spoqno-politi~kim doga|ajima, ili od trenutka
interesa reakcionarnih i antisocijalisti~kih krugova koji
stoje iza wih. Okoreli ratni zlo~inci nisu u mogu}nosti da
sami ugroze dru{tveni poredak, ve} pribegavaju teroristi~kim akcijama i subverzivnim delatnostima preko emigracije uznemiravaju}i na{u i me|unarodnu javnost. Unutra{wi
neprijateqi pojedinci ili grupe, u svom delovawu oslawali
su se na odre|ene snage u inostranstvu. Napadaju na ustavni
poredak, rukovodstvo, bratstvo i jedinstvo, samoupravqawe,
op{tenarodnu odbranu i druge tekovine revolucije, kao {to
su: li~na i politi~ka prava i slobode i ugroàvawe sigurnosti i imovine gra|ana.
Od spoqnog i unutra{weg neprijateqa moè se uspe{no braniti samo organizovanom akcijom svih dru{tvenih
~inilaca mesne zajednice, op{tine i {ire u okviru op{teg
sistema dru{tvene samoza{tite. Za{tita na{eg ustavnog
poretka je zajedni~ki interes svih naroda i narodnosti u Jugoslaviji. Du`nost i prava gra|ana, dru{tveno-politi~kih
zajednica i organizacija je da se staraju o bezbednosti, da
otkrivaju i spre~avaju aktivnosti kojima se ugroàva nezavisnost, teritorijalna celina i odbrambena sposobnost zemqe, podriva vlast radnog naroda, ekonomski i samoupravni
odnosi, razbijaju bratstvo i jedinstvo i ravnopravnost naroda i narodnosti. Su{tina je u podru{tvqavawu poslova bezbednosti u skladu sa demokratskim karakterom samoupravnog
sistema u kome su radni qudi i gra|ani nosioci prava i
obaveza, u za{titi osnovnih dru{tvenih vrednosti. Sistem
bezbednosti zasniva se na aktivnom u~e{}u svih dru{tvenih
faktora: dràvnih organa, organizacija i pojedinaca, koji
se ne iscrpquju samo u dono{ewu normativnih akata o ~uvawu
i za{titi, ve} u sadràjnom opredeqewu svakog ~oveka, organizacije i organa.2
Polaze}i od stavova Desetog kongresa SKJ, i od idejno-politi~ke osnove organizovawa i ostvarivawa dru{tvene
2 Ustav SFRJ i Zakon o osnovama dru{tvene samoza{tite.
199
samoza{tite, Savet mesne zajednice sela Borinca je formirao:

Odbor za op{tenarodni otpor u sastavu Stan~a Vuka{inovi}, Blaà Stoji~i} i Najdan Petrovi};
Komisiju za op{tenarodnu odbranu u koju su izabrani
Radisav Stoji~i}, Kosta \iki} i Velimir Vuka{inovi};
[tab za civilnu za{titu ~inili su Petra}ije Stoji~i}, Najdan Petrovi} i Vlastimir Stoji~i} i
Odbor za dru{tvenu samoza{titu i bezbednost u sastavu Borisav Miti}, Stojan Vuka{inovi} i Du{an Nikoli}.3
Odbori, komisija i {tab sa~inili su program rada i
bili veoma aktivni u razmatrawu svih oblika organizovawa
op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite.
Dru{tvena samoza{tita u Mesnoj zajednici Borince
usmerena je na za{titu prava i interesa gra|ana, a naro~ito
od: reme}ewa javnog reda i mira; ugroàvawa puteva i o{te}ewa ìvotne sredine; o{te}ewa javnih dobara i imovine
gra|ana; zloupotrebe i sticawa protivpravne imovinske koristi na {tetu dru{tvene zajednice i gra|ana; neprijateqske delatnosti; poàra i elementarnih nepogoda.4
Gra|ani i Mesna zajednica imaju pravo i du`nost: da
preduzimaju potrebne radwe i mere u skladu sa zakonom: da
traè pomo} od organa odnosno ovla{}enih lica koja ovu
pomo} mogu da im pruè; da upu}uju predloge i zahteve licima i organima na osnovu svojih ovla{}ewa i mogu ili moraju da pruè odgovaraju}e mere i radwe ove za{tite; da pruè
pomo} drugim gra|anima koji su ugroèni i organima koji
spre~avaju ugroàvawe.5
Preko zborova, konferencija i sastanaka, kurseva i
seminara dru{tveno-politi~kih organizacija i zajednica,
gra|ani su upoznati sa pravima, du`nostima i obavezama u
slu~ajevima agresije na na{u zemqu. Svi gra|ani koji rade
na poslovima op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite provereni su aktivisti i za wih je data saglasnost za
izbor u odre|ene organe. Na stru~nom usavr{avawu ~lanova
odbora, komisija i civilne za{tite ra|eno je po planu civilne za{tite. Stru~nom nastavom obuhva}eno je 50 gra|ana. Za
4 ^lan 175. Statuta MZ sela Borinca od 24. 6. 1974. godine.
5 ^lan 176. Statuta MZ sela Borince od 24. 6. 1974. godine.
200
predava~e kori{}ena su iskustva iz NOR-a i stru~na nova

saznawa do kojih je do{la na{a savremena vojna misao Strategija oruànih i civilnih snaga za odbranu i za{titu Jugoslavije.
[tab civilne za{tite svim doma}instvima Borinca
dao je uputstva o pona{awu u slu~aju neposredne ratne opasnosti, rata, elementarnih i drugih ve}ih nepogoda da bi {to
uspe{nije ostvarivala li~nu i uzajamnu za{titu i pruìla
pomo} u spasavawu ~lanova svoje porodice, suseda, druga i
li~ne i dru{tvene imovine.6
Gra|ani su bili du`ni da u~estvuju u pojedinim vidovima dru{tvene samoza{tite kada je u op{tem interesu ili
u slu~aju vanrednih okolnosti.
Dobro organizovana i pripremqena samoza{tita predstavqa nezamenqiv doprinos za{titi qudi u ciqu prevazilaèwa neposrednih dejstava i o~uvawa qudskog i materijalnog potencijala potrebnog za vo|ewe i podr{ku oruàne borbe i otpora agresoru.
Civilna za{tita obavezivala je nosioce zadataka da
razvijaju dru{tvenu odgovornost, disciplinu svih ~lanova i
sam sistem vrednosti socijalisti~kog dru{tva, ~ijoj za{titi sluè.
6 Kazivawe Radisava Stoji~i}a.
201
ZADWA DECENIJA PRO[LOG VEKA

RASPAD SFRJ
Godine 1991. i 1992. do{lo je do gra|anskog rata i razbijawa SFRJ. Uz pomo} ameri~ke obave{tajne slu`be i mo}nih zapadnih zemaqa, Slovenija i Hrvatska, a potom i Bosna
i Hercegovina i Makedonija izvr{ile su nasilno izdvajawe
iz SFRJ i postale samostalne suverene dràve priznate od
KEBSA i Organizacije ujediwenih nacija. Srbija i Crna Gora ostale su zajedno, nastavile kontinuitet Jugoslavije stvorene 1918. godine. Savezna Republika Jugoslavija progla{ena
je 27. aprila 1992. godine i usvojen novi Ustav.
Slovenija je prva svojom teritorijalnom odbranom
mu~ki napala Jugoslovensku narodnu armiju i wene institucije u Sloveniji, po direktivi Milana Ku~ana, predsednika
Republike i Janeza Jan{e, komandanta teritorijalne odbrane,
kada je stradalo 180 mladih vojnika. Hrvatska, pod vo|stvom
Frawe Tu|mana i generala [pegeqa, u svom novom Ustavu
nije Srbima u Hrvatskoj priznala pravo nacije, ve} status
nacionalne mawine. Zbog toga su izbili ratni sukobi. Srpski ìvaq iz Hrvatske se nasilno pod pritiskom iseqavao
sa vekovnih ogwi{ta. Nad nedu`nim Srbima vr{ene su torture i zverski zlo~ini. Pqa~kana su i paqena srpska sela,
ru{ene su i skrnavqene pravoslavne crkve i grobovi. Pod
vo|stvom Izetbegovi}a i wegovih sledbenika u Bosni i Hercegovini izazvan je gra|anski rat izme|u Muslimana i Hrvata s jedne i Srba s druge strane. Bio je to stravi~an rat u
kome su gorela ~itava sela i stradali nedu`ni starci, ène
i deca. U ovim ratovima oko milion stanovnika napustilo je
svoje domove i imovinu, a u Srbiji je iz ovih nekada{wih
jugoslovenskih republika spas na{lo preko 500.000 Srba.
Savet bezbednosti UN doneo je odluku o slawu me|unarodnih
202
vojnih snaga da razdvoje zara}ene strane do re{ewa jugoslovenske krize.

Niko od seqaka iz sela Borinca, bilo u jedinicama JNA
ili dobrovoqno, nije u~estvovao u ovim najprqavijim ratovima kakve ne pamti na{a novija istorija.
POLITI^KE STRANKE
Pe~albari iz sela Borinca, rade}i izme|u dva svetska
rata u Beogradu i drugim mestima, suo~avali su se sa izrabqivawem, bili su obespravqeni, bez socijalne za{tite, bez odre|enog radnog vremena. To je i bio povod da se bore za pravedniji i boqi ìvot, za jednakost i socijalnu pravdu. Zato su se
oni 1941. godine, bez obzira na strana~ku pripadnost, udruèni sa seqacima iz Borinca odazvali pozivu Komunisti~ke
partije Jugoslavije za borbu protiv okupatora. Wih 70 je u~estvovalo u Narodnooslobodila~kom ratu, od kojih je 33 bilo
mladih kojima je to bilo vatreno kr{tewe. Preko 80 je aktivno i organizovano radilo za narodnooslobodila~ki pokret
od kojih 19 mladih. U selu su aktivno radili Odbor fonda,
Narodnooslobodila~ki odbor, odbori omladine, AF@-a, aktiv SKOJ-a od 54 ~lana, }elija KPJ od 59 ~lanova i Odbor
narodnooslobodila~kog fronta, koje su seqaci masovno podràvali. Od ukupno 483 stanovnika, koliko ih je bilo 1941. godine, za NOP, pored onih koji su bili organizovani, opredelilo se preko 100; u ovaj broj pioniri nisu ura~unati, a i
oni su dali vredan doprinos narodnooslobodila~koj borbi.
Gra|anske politi~ke partije, bilo kako da su se zvale,
koje su delovale izme|u Prvog i Drugog svetskog rata u Borincu raspale su se 1941. godine.
Od 11. novembra 1945. godine, od prvih izbora u slobodnoj Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji za narodne poslanike Ustavotvorne skup{tine, kroz ustavne promene sve do
1990. godine Borin~ani su bili svrstani u jedinstveni front NOO odnosno SSRN. Tako su se svojom voqom na zborovima gra|ana za odbornike, delegate, poslanike i za odgovorne
du`nosti u Mesnoj zajednici, Op{tini i {iroj dru{tvenopoliti~koj zajednici, opredeqivali za svoje kandidate cene}i wihovu li~nost, pona{awe, za dobre doma}ine kojima
203
su verovali da }e ih uspe{no zastupati u obnovi i izgradwi

i ostvarivawu interesa sela i seqaka. Za wih su na slobodnim izborima glasali znaju}i da }e raditi za dobrobit svog
naroda. Selo je u tom posleratnom periodu dobilo vodu, struju, {kolu, nove savremenije puteve kojim je povezano sa sedi{tem op{tine.
Godine 1990. promenom dru{tveno-ekonomskog i politi~kog ure|ewa u Srbiji, formirane su nove politi~ke stranke i vi{epartijski sistem koji je zamenio dotada{wi
jednopartijski.
Na Kongresu ujediwewa 16. jula 1990. godine u Beogradu
doneta je odluka o spajawu Saveza komunista Srbije i Socijalisti~kog saveza radnog naroda Srbije u jedinstvenu politi~ku stranku Socijalisti~ku partiju Srbije (SPS). Borin~ani su pozdravili odluku kongresa i u svom selu izabrali odbor SPS. Za predsednika je izabran Borisav Miti}
iz Borinca, koji je pre toga bio ~lan Predsedni{tva Op{tinskog komiteta SKS Bojnik. Nove politi~ke stranke (SPO,
SRS, DS, DSS i druge) nisu mogle da formiraju svoje odbore
jer nisu imale podr{ku u narodu. Do 2000. godine u selu je
delovala jedino SPS. Seqaci su prihvatili wen program i
politi~ko delovawe jer im je jedino ona priznavala ustavom
ste~ena i zagarantovana prava.1
Ustavom Republike Srbije data je mogu}nost da politi~ke stranke predlaù svoje kandidate u parlamente i druge organe.2 U izbornom zakonu Srbije omogu}eno je politi~kim strankama da svoje kandidate predlaù posebno i u koaliciji.3
Demokratska opozicija (DOS) koju sa~iwavaju 18 politi~kih stranaka, na izborima 24. septembra 2000. godine pobedila je u Jugoslaviji. Vojislav Ko{tunica je izabran za
predsednika SR Jugoslavije. SPS i JUL nisu priznale svoj
poraz, zahtevale su od Republi~ke izborne komisije i Vrhovnog suda Srbije da preispita rezultate izbora. Me|utim,
Demokratska opozicija Srbije 5. oktobra 2000. godine, sa
vi{e hiqada demonstranata i svojim liderima na ~elu, pokrenula je demonstracije, demonstranti su upali u Skup{tinu
1 Kongres ujediwewa SKS i SSRN Srbije, Beograd, 1990. godine.
2 Ustav RS, ("Sl. glasnik RS", br. 1/90), ~lan 42.
3 Izborni zakon Republike Srbije iz 1990. godine.
204
SR Jugoslavije demolirali je i znatno o{tetila imovinu. U~inili su to i u Televiziji Srbije i u najva`nijim dràvnim
preduze}ima i ustanovama i ru{ila~kim nastupom smenili
dotada{wu vlast.
Na izborima 23. decembra 2000. godine DOS je kona~no
preuzeo vlast u Srbiji sa 176 poslanika u Skup{tini Srbije.
Na ovim op{tinskim i republi~kim izborima u Borincu i u
op{tini Bojnik pobedila je Socijalisti~ka partija Srbije.
Dru{tveno-ekonomska i politi~ka kriza zahvatila je
sve pore u dru{tvu, izazvana raspadawem Jugslavije, ratovima i strana~kim nadmetawem i to sve na {tetu napa}enog
naroda. Promena ovakve politike koju zahtevaju gra|ani
mogu da izvr{e samo oni qudi koji su idejno i politi~ki
opredeqeni za izgradwu novoga dru{tva, ~oveka novoga kova
koji }e se boriti za slobodu, mir i nezavisnost Srbije i
Jugoslavije za boqu i sre}niju budu}nost svih gra|ana koji
ìve u woj. A to mogu samo pravi qudi, provereni u radu koji
}e se zalagati za one vrednosti i programe koji obezbe|uju
garanciju za brì izlazak iz krize, potpuno skidawe sankcija koje su za jednu deceniju duboko razorile standard qudi i
nanele ogromne materijalne {tete Srbiji i Jugoslaviji.
Du`nost je i gra|ana da ne dozvole da na odgovorna mesta
dolaze nestru~ni nesposobni kadrovi, bez obzira na strana~ka opredeqewa, da se udaqe oni koji su postali ko~ni~ari
daqeg razvoja, podlo`ni mitu, korupciji, pqa~ki, rasipni{tvu, neradu ìvqewu na ra~un drugih. Dakle, oni koji
vr{e opstrukciju prilikom odlu~ivawa u proizvodwi, oni
koji ne nude vaqane programe za brì izlazak iz krize. To
mogu samo mladi qudi, kako to na{ narod kaè: "Svaka sveà
krv uneta u ~ove~ji organizam ~ini progres". Wima treba
dati mogu}nost da se iskaù i dokaù, i to je jedan od kqu~nih stavova i opredeqewa me{tana Borinca.
INFLACIJA
Srbija i Crna Gora nisu pristale da se razbije Savezna
Republika Jugoslavija i to je izazvalo gnev inicijatora i
inspiratora "Novog svetskog poretka", koji su re{ili da ekonomskim merama kazne "neposlu{ne". Na predlog Belgije,
205
Francuske, Ma|arske, Maroka, Engleske i SAD, Savet bezbednosti Ujediwenih nacija je, maja 1992. godine, doneo odluku
da se protiv Jugoslavije primene najstroè sankcije. Prekinut je vazdu{ni saobra}aj, trgovina, zabraweno snabdevawe naftom, Jugoslavija iskqu~ena iz svih me|unarodnih
institucija, kulturnih i sportskih manifestacija. Pokazalo
se, me|utim, da uvo|ewem tako rigoroznih sankcija gra|anski rat u Jugoslaviji nije zaustavqen, ve} se, na protiv, rasplamsavao u Bosni i Hercegovini i u Republici Srpskoj krajini. Na hiqade qudi je poginulo, a vi{e stotina hiqada
proterano sa svojih ogwi{ta, dok je sa Kosova i Metohije
raseqeno preko dvesta hiqada Srba i nealbanskog ìvqa.
Krajem 1993. godine hiperinflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji dostigla je takav nivo da su plate i penzije
ispla}ivane u bilionima mese~no u tri i ~etiri rate. Za
prose~nu tre}inu plate moglo se kupiti 260 grama ~ajne
kobasice, a za prose~nu tre}inu penzije moglo se kupiti 100
grama mesa. Nov~anice, kao jedino plate`no sredstvo {tampane su u apoenima od 50, 100 i 500 miliona, a u decembru od
50, 100 i 500 milijardi dinara. Prose~na plata iznosila je
13,775.000.000.000,4 a prose~na penzija 11.708.750.000.000 dinara.
U periodu od 1990. do januara 1994. godine (kada je stupila na snagu Uredba o monetarnom sistemu i uvo|ewu novog
dinara), izvr{eno je {est devalvacija dinara i ostvarena
jedna od najve}ih inflacija zabeleènih u svetskoj ekonomskoj istoriji. Pogubne posledice te hiperinflacije osetili
su gra|ani, a posebno vlasnici deviznih {tednih uloga, kojima su se preko no}i istopile obra~unate kamate na dinarske
{tedne uloge. U tom periodu nisu doneti odgovaraju}i propisi
i mere za o~uvawe realne vrednosti dinara i dinarskih {tednih uloga.5
Po~etkom januara 1994. godine, izvr{ena je denominacija dinara, {tampane su nov~anice u iznosu od 1000, 5000 i
50.000 dinara. Prose~na plata iznosila je 13.775,6 a prose~na
penzija 11.708 dinara.
4 Statisti~ki podaci Zavoda za statistiku Srbije.
5 Narodna banka Jugoslavije Sektor za poslove monetarno-kre-
ditnog sistema i politike br. I/1838 od 26. 12. 2001.; Statisti~ki podaci
zavoda za statistiku Srbije.
6 Statisti~ki podaci Zavoda za statistiku Srbije.
206
Dvadeset ~etvrtog januara 1994. godine, zaustavqeno je

{tampawe bezvrednog novca i izvr{ena nova denominacija
i {tampane nove nov~anice u papiru od 5 dinara i u metalu
od 5 i 10 para (dinar je u vrednosti izjedna~en sa nema~kom
markom). Prose~na plata iznosila je 25.00 dinara,7 a prose~na
penzija 21.50 dinara.
Avgusta 1995. godine Hrvatska vojska proterala je oko
200.000 Srba sa wihovih vekovnih ogwi{ta. Novembra 1995.
godine u Dejtonu u SAD potpisan je sporazum o prekidu neprijateqstva izme|u tri zara}ene strane: Hrvata, Muslimana i
Srba u Bosni i Hercegovini, a decembra u Parizu potpisan
mirovni ugovor. Tada su u biv{oj Bosni i Hercegovini stvorene dve dràvne zajednice: Republika Srpska i Muslimansko-hrvatska federacija.
Bile su to te{ke godine. Mnogi radnici izgubili su
posao, dok su drugi sastavqali kraj s krajem opredequju}i se
za rad na crno. Vladala je besparica i nesta{ica ìvotnih
namirnica. Za hleb, {e}er, uqe i drugo ispred prodavnica
~ekalo se u redu i vi{e sati zbog ~ega su gra|ani reagovali.
Trgovina je bila nesposobna da otkloni ve{ta~ku nesta{icu
namirnica, a u narodu je zavladao nemir i op{te nezadovoqstvo u odnosu na postoje}i sistem. Mesne zajednice u
1999/2000. godini preko spiska delile su do dva kilograma
{e}era i dva litra uqa. Borin~ani su bili prinu|eni da
odlaze u administrativne centre Bojnik, Lebane i Leskovac,
a neki su preko svojih ro|aka u Beogradu dolazili do najneophodnijih prehrambenih artikala.
U decembru 2000. godine prose~na plata radnika iznosila je 4.061,8 a penzija 3.451 dinara. Dileri su za jednu nema~ku marku pla}ali od 35 do 47 dinara. @ivot je postao sve
nepodno{qiviji. Vladala je besparica, oteàno snabdevawe
siroma{nih doma}instava naro~ito u porodicama koje su
imale starije ~lanove i bolesne.
NATO AGRESIJA
[iptarski separatisti su posle raspada SFRJ poja~ali terorizam nad nealbanskim ìvqem na Kosovu i Metohiji. Savezna Republika Jugoslavija je bila spremna da
7 Isto.
8 Isto.
207
[iptarima da {iroku autonomiju

u sastavu Republike Srbije. Oni
su to odbili, jer su traìli izdvajawe iz Srbije i prikqu~ivawe
Kosova i Metohije Albaniji. Suo~ene sa {iptarskim namerama, srpske i jugoslovenske policijske i
vojne snage uspe{no su od 1996. do
po~etka 1999. godine suzbijale terorizam {iptarskih separatista
i wihove teroristi~ke vojne organizacije OVK-a.
Savezna Republika Jugoslavija na sednici Narodne skup{tine
Predrag Stoji~i}
proglasila je ratno stawe. Nadle`ni vojni organi u Op{tini Bojnik iz Borinca mobilisali
su: Predraga Petra}ija Stoji~i}a i wegovog sina Miroslava
u jedinice Pri{tinskog korpusa Vojske Jugoslavije. Bili su
sve vreme na granici Jugoslavije sa Albanijom u prvim borbenim redovima. SUP Leskovac mobilisao je Zorana Ni}ifora Stoji~i}a i rasporedio ga na poloàj Orahovac Prizren. Gra|ani su manifestovali op{tenarodni otpor agresoru
marta 1999. godine.
U NATO agresiji na SR Jugoslaviju rezervista Predrag
P. Stoji~i}, 31. maja 1999. godine na poloàju kod [eh mahale (Goroùp) na Pa{triku te{ko je kontuzovan i rawen od
aviobombe. Le~en je u Vojnoj bolnici u Ni{u. Od Vojne lekarske komisije ogla{en je za ratnog vojnog invalida sedme kategorije, sa 30% invaliditeta. Zbog zasluga u ratu odlikovan je
od predsednika Republike SRJ Medaqom za odbranu i bezbednost.9 Ina~e od ukupno 46 stanovnika u selu Borincu, psihi~ke stresove doìvelo je 35, i oni su zatraìli lekarsku
pomo}, a Milutin Stanojevi} je umro. Posle prekida ratnih
dejstava u bolnici u Leskovcu le~eni su Blagoje N. Stoji~i} i Vlastimir D. Stoji~i}, a Javorka, èna Predraga Stoji~i}a podvrgnuta je operaciji. Nakon godinu dana od ratnih
posledica umrla je Persa k}i Milisava Vuka{inovi}a.10
9 Kazivawe Predraga P. Stoji~i}a.
10 Kazivawe Radisava Stoji~i}a i Blagoja Stoji~i}a.
208
SPOMEN-OBELE@JA
Gra|ani sela Borinca, odaju}i du`no po{tovawe onima koji su na oltar svoje zemqe poloìli ìvote u otaybinskim ratovima 1912. do 1918. i Narodnooslobodila~kom ratu
od 1941. do 1945. godine, u centru Borinca podigli su spomenik
i spomen-obele`je na kojima su ispisana wihova imena, kao
ve~ni pomen i podse}awa na wihova dela i doprinos u osloba|awu napa}ene Srbije i Jugoslavije.
PALI NA FRONTU 19121918. GODINE
1. Vuka{inovi} Slavka Stamen, u [tipu,
2. Vuka{inovi} Slavka Radovan, na mostu u odbrani Skopqa,
3. Vuka{inovi} Ivana Dragoqub, na Solunskom frontu,
4. Vuka{inovi} Ivana Nikola, u odstupawu preko Kosova,
5. Vuka{inovi} Stoj~e Marko, na Solunskom frontu,
6. Vuka{inovi} Stoj~e Aleksandar, na Solunskom frontu,
7. \iki} Rajka Gmitar, na Solunskom frontu,
8. \iki} Zlatka Milo{, na Ceru,
9. Igwatovi} Stojana Dobrosav, umro od tifusa na Krfu,
10. Igwatovi} Jovana Stojadin, u odstupawu preko Kosova,
11. Kitanovi} Ran|ela Vladislav, na Ceru,
12. Mom~ilovi} Stanoje, na Ceru,
13. Markovi} Jovana Dragutin, na Solunskom frontu,
14. Nikoli} Marka Sava, na Ceru,
15. Stoji~i} Nikole Jovan~a, na Ceru.
209
Spomenik poginulim Borin~anima u oslobodila~kim

ratovima i `rtvama terora
210
STREQANI I POGINULI OD BUGARA

1. Mom~ilovi} Stanojka, u~esnica Topli~kog ustanka,
2. Stoji~i} Zara Stojan Stojica, u~esnik Topli~kog ustanka i
3. Stoji~i} Nikole Stamenko, u~esnik Topli~kog ustanka.
UMRO U AUSTROUGARSKOM LOGORU
1. Miti} Mite Jovan.
UMRO U LOGORU U BUGARSKOJ
1. Nikoli} Stojka Milan.
UMRLI OD BATINA OD BUGARA
1. Jankovi} Radenka Petar i
2. Miti} Riste Kriste Svetislav.
Na spomeniku nije upisan Stoji~i} Zara Stojan Stojica,
jedan od najistaknutijih junaka iz balkanskih ratova i Prvog
svetskog rata, nosilac Ordena zlatne vojni~ke Kara|or|eve
zvezde sa ma~evima.
POGINULI I UMRLI 19411945.
a) U Aprilskom ratu
1. Nikoli} Marka Velimir.
b) U Narodnooslobodila~kom ratu
1. Vuka{inovi} Lazara Miodrag Miza, od Bugara,
2. Vuka{inovi} Lazara Stojadin, streqan od Bugara,
3. Vuka{inovi} Mihajla Petar, poginuo u ratu od Bugara,
4. \iki} Stevana Dobrunka Dobra, poginula u ratu sa Nemcima,
211
5. Miti} Riste Kriste Stanko,

poginuo u ratu kod Zagreba,
6. Stoji~i} Radula Desimir,
streqan od Bugara,
7. Stoji~i} Du{ana Milorad,
poginuo u ratu sa Nemcima.
v) Prilikom bombardovawa
Borinca od Nemaca
1. Arizanovi} Janika, èna
Spomen-plo~a
Svetozara i
Albertu Vilhelmu Peri
2. Arizanovi} Petra Krsjana,
k}i.
g) Umrle od batina od Bugara
1. Arizanovi} Vukosava, èna Petra, i
2. Vuka{inovi} Lazara Leposava, omladinka.
Gra|ani sela Borinca, u znak zahvalnosti glumcu i borcu NOR-a Albertu Vilhelmu Peri, uz sam zid zgrade Osnovne
{kole u Borincu podigli su spomen-plo~u na kojoj na srpskom i slovena~kom pi{e: "Tu po~iva Albert Vilhelm glumac
ro|en 27. X 1906. u Senoè}ah Slovenija. Pogibe 1. IX 1944.".
Albert je te{ko rawen od aviobombe ba~ene iz bugarskog aviona na Lebane 29. avgusta 1944. godine. Albertovo ime je urezano i na spomenik u centru Borinca.
Podizawe spomenika i spomen-obele`ja, pored gra|ana,
pomogli su nov~anim prilozima i oni koji su ro|eni u selu
Borincu a ìve u Bojniku, Lebanu, Leskovcu, Ni{u, Beogradu
i u drugim mestima.
Spomen-obele`ja imaju dru{tveno-istorijski, politi~ki i vaspitni zna~aj za sadawe i budu}e generacije, za ~uvawe
i negovawe revolucionarnih tradicija generacija ~ijim se
delima potomci nadahwuju u duhu srpskog i jugoslovenskog
patriotizma.1
ûvawe i ure|ewe spomen-obele`ja i grobqa, treba da
bude stalna briga svih gra|ana, pre svega Mesne zajednice.
1 Dru{tveni dogovor o spomenicima i spomen-obele`jima oslobodila~kih ratova i socijalisti~ke revolucije.
212
PRILOG
Rajko Mili}evi}
MONOGRAFIJA BORINCA
Monografska gra|a u celini,
Nemerqivu vrednost danas ~ini.
To je slu~aj sad Borinca sela,
O wemu je istorija cela.
Napisana rukom dobrog dara,
Stoji~i}a Toze Svetozara.
Po~eo je od Radan planine,
I do~aro sve wene vrline.
Prikazo je lepote tog dela,
I poloàj svog Borinca sela.
Sa Radanom pomenut se mora,
U nastavku i Petrova gora.
Te planine sa svojom lepotom,
Privukle su qude za ìvotom.
On po~iwe od turskoga doba,
I to vreme terora i globa.
Borince je i tad postojalo,
Al je Srba bilo vrlo malo.
I to malo Srba {to bija{e,
S imawa ih Turci otera{e.
Arnaute Turci naseli{e,
Tu Srbina nije bilo vi{e.
Kad je Turska sila napustila,
Doseqewa velika su bila.
Morali su Srbi ~esto puta,
da kupuju zemqu od Aranuta.
Sve wih Toza po svom rodu pi{e,
Prezimena nije bilo vi{e.
Borince je popuweno selo,
213
I tako je ìvot otpo~elo.

Poreklo je ìviteqa sela
Iz {irega Crnotravskog dela.
Opisuje sve ratove redom,
Teàk ìvot sa mukom i bedom.
U pisawu nisu izostale,
@rtve {to su kroz ratove pale.
On nabraja sva wina imena.
Zaslu`na su stalnoga pomena.
U~esnike u svim ratovima,
A wih dosta u Borincu ima.
Radi boqeg i {irega znawa,
Nabrojo je sva odlikovawa.
[to primahu u vojni~kom stroju,
Za ratni~ku datu hrabrost svoju.
I wihova imena nabraja,
U Borincu hrabrim nema kraja.
Pored mnogih ~uda i zbivawa,
I sa wima stalnih ratovawa.
Pisac mora malo da se sna|e,
I da neku lep{u temu na|e.
A to Toza vi{e puta ~ini,
Prikazuje ìvot u planini.
Sa ~ime se wegov narod bavi,
Koje slave i praznike slavi,
[ta sve mladi na zabavi rade,
Gde se ~uju i gusle i gajde,
Kako kolo u sred sela drma,
A u kolu i starijeh ima.
Opisuje gusle i guslare,
I sve pesme {to pevaju stare,
Obi~aje svadbe i veseqa,
I ostala susedna naseqa.
Kaè da su Borin~ani stari,
Bili dobri i majstori zidari.
Pe~albarska tradicija wina,
Imala je divnijeh vrlina.
To su bili qudi od zanata,
Da naprave i ku}u i vrata.
Prikazuje aktivnosti sela,
214
Da o tome bude slika cela.

Otrgne, se to mu srce para,
Dva napada od strane Bugara.
Moj je narod propatio muke,
Al najvi{e od bugarske ruke.
Lupali su na sva na{a vrata,
U vremenu oba svetska rata.
Tukli narod pa i ubijali,
Da ìvimo nijesu nam dali.
Zbog terora i napasti ove,
Beào je narod u zbegove.
Se}amo se onog {to nevaqa,
Bugarskoga zlo~inca ôgaqa,
Wega pamte pustore~ka sela,
I wegova zlikova~ka dela.
U hiqadu devetoj stotini,
êtrdeset i prvoj godini.
U novembru pre po~etka zime,
Formirasmo ratne desetine.
Sve iskusne borce odabrane,
Da nijednom ne mo` na}i mane.
Wih {ezdeset boraca je bilo,
Narod im je bio desno krilo.
Omladina ène, pa i mali,
Svi su oni zadatke imali.
O borbama Toza daqe pi{e,
Ja mogu}nost nemam za to vi{e.
Puna kwiga burnih doga|aja,
Kao da joj nikad nema kraja.
Recenzenti o svemu }e re}i,
Ja ne mogu pohvale izbe}i.
Potomcima u Borince selo,
Toza pisac poklawa im delo.
Da poreklo oni svoje znaju,
I predawa svojim mla|im daju.
Nek i drugi ostali saznaju,
Istoriju o ovome kraju.
1999. godine
215
LITERATURA I IZVORI
a) Literatura
1. Prof. dr Milutin \or|evi}, Pusta Reka, qudi godine
ìvot, 1993, str. 85;
2. Sergije Dimitrijevi}, Borba s Turcima pod Skobaqi}em, Istorija i predawe, br. 3, str. 9, 10, 29, 30;
3. Feliks Kanic, Srbija, zemqa i stanovni{tvo, str. 331;
4. Dr Olga Zirojevi}, Leskovac i wegova nahija od 1453
1683. godine, Leskova~ki zbornik XXVIII, Narodni muzej Leskovac, 1978, str. 105, 213 i 215;
5. Milan \. Mili}evi}, Kraqevina Srbija Novi krajevi, str. 385;
6. Jovan Jovanovi}, Pusta Reka, Leskova~ki zbornik XVII,
Narodni muzej Leskovac, 1977;
7. Amaterski vo}waci, ~asopis br. 243, 5/1989. godine;
8. Hranislav Raki}, Hronologija Puste Reke i Jablanice
19411945, str. 286;
9. Josif Stefanovi}, @rtve fa{izma;
10. Dobrosav Turovi}, Hronika Gajtana, Beograd, Kultura,
1975;
b) Dokumenti i gra|a
1. Prvi kongres Antifa{isti~ke omladine Srbije, Beograd, novembar 1944. godine, str. 5;
2. Drugi kongres Narodnog fronta Jugoslavije, 1947. godine;
3. Statisti~ki popis stanovni{tva Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 31. januara 1921. godine;
4. Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 1/90);
5. Zakon o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br.
49/99);
217
6. Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji;

7. Uredba o sprovo|ewu i naseqavawu boraca u Vojvodini;
8. Projekat o uvo|ewu struje u selo Borince, Arhiva Elektrodistribucije u Leskovcu;
9. Ustav SFRJ, od 21. februara 1974. godine;
10. Zakon o mati~nim kwigama;
11. Zapisnik NOO sela Borinca, od 16. 2. 1955. godine;
12. Istorijski arhiv u Leskovcu (IAL), Fond SNO Sreza
jablani~kog, kutije 1/9, 1/20, 64, 75, 77, 82, 107;
13. Zapisnik NO op{tine Sli{ane, od 28. 3. 1955. godine;
14. Zapisnik MO SSRN Borince, od 12. 4. 1981. godine;
15. Samoupravni sporazum o obezbe|ivawu i udruìvawu
sredstava iz samodoprinosa od aprila 1981. godine;
16. Zapisnik Mesne zajednice Borince, od 11. 4. 1981. godine;
17. Zapisnik NO op{tine Sli{ane, od 2. 3. 1953. godine;
18. III kongres USAOJ-a, 1946. godine;
19. V kongres Narodne omladine Jugoslavije, 1953.
20. VI kongres Narodne omladine Jugoslavije, 1963;
21. VIII kongres Narodne omladine Jugoslavije, 1968;
22. Kongres ujediwewa SKS i SSRN Srbije, od 16. 7. 1990.
godine;
23. Kongres SKOJ-a i USAOJ-a, od 16. 6. 1990. godine;
24. Popis stanovni{tva interni iz 1945. godine.
25. Izve{taj o poàru Vatrogasne policije u Leskovcu od
8. i 9. jula 2000. godine, dostavqen MUP-u Srbije;
26. Izve{taj komisije MZ o proceni {tete nastale poàrom od jula 2000. godine, dostavqen Skup{tini op{tine Bojnik;
27. Uredba o predvojni~koj obuci ("Sl. list FNRJ", br.
45/48).
28. Nalaz bilansa i izve{taj Svetozara Stojkovi}a, revizora Sreskog saveza zemqoradni~kih zadruga Lebane, od 29. 3.
1953.;
29. IAL, Fond SNO Sreza jablani~kog Izve{taj komisije od 7. 5. 1954. godine.
30. Zahtev NO sela Borinca Komunalnom zavodu zdravstvenog osigurawa Leskovac o dovo|ewu vode;
31. Popis stanovni{tva iz 1991. godine Kwiga 9 Saveznog
zavoda za statistiku 1995. godine;
32. Zapisnik SNO Sreza jablani~kog Lebane, od 9. 12. 1953.
godine;
218
33. Zapisnik NO op{tine Sli{ane, od 5. 1, 11. 3. i 14. 1.

1953. godine;
34. Organizacija rezervnih vojnih stare{ina Jugoslavije
Istorijski prikaz 1999. godine.
35. Odluke Drugog zasedawa AVNOJ-a iz 1943. godine;
36. Statut mesne zajednice Borince, 24. 6. 1974. godine;
37. Zakon o op{tenarodnoj odbrani ("Sl. list SFRJ", br.
21/82 i 35/91);
38. Zakon o odbrani usvojen 22. 9. 1993. godine;
39. Zakon o osnovama dru{tvene samoza{tite;
40. Peti kongres KPJ, jul 1948. godine;
41. [esti kongres SKJ, 1952. godine;
42. Sedmi kongres SKJ, 1958. godine;
43. Zapisnik NO odbora Sli{ane, od 18. 7. 1953. i 26. 7.
1954. godine;
44. Izve{taj Skup{tine sreza jablani~kog br. 426/1 od 14.
1. 1964. godine;
45. Analiza Prosvetno-pedago{kog zavoda Leskovac za
1968/69. godinu;
46. Izve{taj Osnovne {kole "Bora Stankovi}" u Oranu
br. 198 od 10. 11. 1970. godine;
47. Upisnici (dnevnik) u~enika osnovne {kole u Borincu
za period 19451979. godine;
v) Kazivawe pojedinaca
1. Kosta}ije Kosta Vuka{inovi} iz Borinca.
2. Mili} K. Vuka{inovi} iz Borinca.
3. Milka \. Vuka{inovi} iz Borinca.
4. Vojislav Q. Gruji} iz Leskovca.
5. Kosta R. \iki} iz Borinca.
6. Miodrag \. \iki} iz Borinca.
7. Milovan R. Igwatovi} iz Leskovca.
8. Rajko S. Igwatovi} iz Borinca.
9. Mihajlo Mil~i} iz Leskovca.
10. Borisav R. Miti} iz Borinca.
11. Dragoqub Miti} iz Leskovca.
12. Tomislav D. Miti} iz Borinca.
13. Blagoje L. Nikoli} iz Borinca.
14. Janko J. Nikoli} iz Borinca.
219
15. Milutin L. Nikoli} iz Borinca.

16. Vojislav Ra{kovi} iz Leskovca.
17. Sefronije V. Spasi} iz Borinca.
18. Dragutin T. Stoji~i} iz Borinca.
19. Jelica D. Stoji~i} iz Borinca.
20. Petra}ije D. Stoji~i} iz Borinca.
21. Predrag P. Stoji~i} iz Borinca.
22. Radisav R. Stoji~i} iz Borinca.
23. Stanimir R. Stoji~i} iz Borinca.
24. Radomir Stoji~i} iz Borinca.
25. Blagoje Stoji~i} iz Borinca.
26. Dragi{a Stojanovi} iz Sli{ana.
220
SKRA]ENICE
1. AVNOJ Antifa{isti~ko ve}e narodnog oslobo|ewa Jugoslavije.
2. AF@ Antifa{isti~ki front èna.
3. IAL Istorijski arhiv Leskovac.
4. KPJ Komunisti~ka Partija Jugoslavije.
5. MK KPJ Mesni komitet Komunisti~ke Partije Jugoslavije.
6. NOB Narodnooslobodila~ka borba.
7. NOJ Narodna omladina Jugoslavije.
8. NOO Narodnooslobodila~ki odbor.
9. NOP Narodnooslobodila~ki pokret.
10. NOR Narodnooslobodila~ki rat.
11. NOF Narodnooslobodila~ki front.
12. OK SKS Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije.
13. OK SSRN Op{tinska konferencija Socijalisti~kog saveza radnog naroda.
14. OO SKS Osnovna organizacija Saveza komunista Srbije.
15. RK SSRNS Republi~ka konferencija Socijalisti~kog
saveza radnog naroda Srbije.
16. RVSJ Rezervne vojne stare{ine Jugoslavije.
17. SKJ Savez komunista Jugoslavije.
18. SKOJ Savez komunisti~ke omladine Jugoslavije.
19. SK KPJ Sreski komitet Komunisti~ke partije Jugoslavije.
20. SK SKS Sreski komitet Saveza komunista Srbije.
21. SK SSRN Sreska konferencija Socijalisti~kog saveza radnog naroda.
22. SK SSRNJ Sreska konferencija Socijalisti~kog saveza
radnog naroda Jugoslavije.
23. SNO Sreski narodni odbor.
24.UB NOR-a Udruèwe boraca narodnooslobodila~kog rata.
25. USAOJ Ujediweni savez antifa{isti~ke omladine Jugoslavije.
26. CK KPJ Centralni komitet Komunisti~ke partije Jugoslavije.
221
Prof. dr Slobodanka Stoji~i}

IZVOD IZ RECENZIJE
Ovaj rukopis, ili gra|a o selu Borincu u slobodi, kako
ga autor skromno naziva, nastavak je u svakom pogledu ve}
izdane hronike o Borincu: i hronolo{ki, i dru{tveno, i po
na~inu izlagawa i dostignutom stepenu obrade podataka ({to
je razumqivo, jer je re~ o istom autoru i wegovom istom odnosu prema dragoj mu temi), po na~inu na koji autor sme{ta
Borince u op{te dru{tvene prilike.
Hronolo{ki, jer se nastavqa sa periodom koji sledi
onome kojim se zavr{ava prethodna kwiga, posle rata - obnova i zemqe i Borinca, u svakom pogledu - ekonomskom, politi~kom, prosvetnom, kulturnom. Ali, sada autor uvodi u hronolo{ki prikaz jednu novinu: kad zapo~ne da govori o nekom
organu (politi~kom ili dràvnom, svejedno) ili o nekom procesu, onda ga prati do kraja, {to s obzirom na u~estalost i
intenzitet promena i nije tako lo{ metod, jer bi se materija u suprotnom, ako bi se sve stavqalo u odre|ene vremenske
faze, isuvi{e usitwavala.
Dru{tveno, jer i sada obuhvata sve segmente ìvota,
ni{ta ne propu{taju}i, samo {to je re~ o novim odnosima i
procesima, novim ~iwenicama kojima prikazuje sva dru{tvena zbivawa, ali u novim dru{tvenim, ekonomskim i politi~kim okolnostima u koje ih autor stavqa. Recimo na primeru otkupa ili kolonizacije. Ovde je prilika da se istakne
najboqa strana autorovog prikaza ìvota wegovih ìteqa u
selu i van sela i za{to van sela: on svakog pojedinca, svakog
ìteqa Borinca ili iz Borinca, pa bilo gde da je, i sve
zajedno, sve sudbine sme{ta u {ire dru{tvene, dakle ekonomske i politi~ke, odnosno ìvotne okolnosti koje nastaju u
na{oj stvarnosti, opisuju}i ih sa lako}om, u najbitnijim
elementima, nenametqivo ali duboko proìvqeno i znano.
I doìvqeno, nema u ovom delu hronike wegovog sela Borinca
222
ne{to {to on nije video, nije ~uo, nije saznao, nije prisustvovao ili mu neposredni u~esnici doga|aja nisu ispri~ali. Od rane mladosti, kada je ve} u ratu pa do dana{wih
dana, dokle seè wegova pri~a o Borincu, autor je sve neposredno saznavao i sve mu je li~no poznato. I to je najja~a
strana ovoga dela hronike: autor je razumevao i nama preneo
ono {to je video i doìveo, {to je gledao i kroz {ta je sa
svojom porodicom i sam pro{ao, to je opisivao, i kako su to
svi iz Borinca, u Borincu i van wega a duboko vezani za
Borince, doìveli, preìveli, kako se sve to na Borince
odrazilo, kako se ono izgra|ivalo, kad je dobilo novu {kolu,
nove puteve, nove autobuske linije, kad se ko i gde zaposlio,
ko je pe~albario i daqe, ko je na koji zanat oti{ao, koja su
se i ~ija deca dala na {kole, pa i visoke, i gde su oni sada.
Okolnosti i novi uslovi ìvota te{ki, a Borince i Borin~ani ìlavi, zajedno ja~i, moba se pravila za svaki teì
posao, ispomaù se porodice pe~albara, ~uva imawe iako je
tu|e, onih koji su oti{li zbog posla, {kolovawa, na poziv
dràve (vojska, radna akcija) i ...evo ga Borince postoji i danas i u wega se stiè redovnom autobuskom linijom asfaltnim putem. To je poruka Svetozara D. Stoji~i}a posle decenija rada na "biografiji" Borinca.
Ima jo{ ne{to {to je va`no i korisno, a lepo kod ovog
pouzdanog i vrednog pripoveda~a. To je, po meni, veliko poverewe koje se moè imati u wegove podatke pa time i u iskaze
(u ~emu je skroman i prili~no uop{ten). Kad se radi o poverewu u wegove podatke, prosto se ne mogu odvojiti oni pojedina~ni od op{tih, jer on zna da mu sve ovo ide na proveru,
da smo savremenici doga|aja o kojima on ovde kao savremenik
pi{e. Kod pojedina~nih podataka, odnosno podataka koji se
odnose na pojedine ìteqe Borinca ili wihovim potomcima koji ìve van Borinca, mo`da bi se mogla po koja ispravka u~initi, ali niko, zaista niko vi{e ne poznaje svoje zemqake od autora. To je i pokazao, navode}i podatke o wegovim i
starijim i mla|im zemqacima, ispisuju}i ih sa puno qubavi
i radosti. Rekla bih i ponosom, jer ih nije ba{ malo. Ovde
bi wegova poruka bila da je Borince dobar primer prevazilaèwa problema usporenog prira{taja stanovni{tva, i da
su i druga sela takav doprinos davala i posledwi popis bi
druga~ije izgledao.
223
[to se op{tih podataka ti~e, kad wima ilustruje i

opisuje dru{tvenu situaciju u koju sme{ta Borince, opet se
moè verovati Tozi Stoji~i}u. Sada ve} savremenik doga|aja,
pa`qivo ih posmatra verodostojno prenosi i podse}a nas,
kako na ono {to smo zaboravili, èleli da zaboravimo ili
nismo obratili pa`wu, a odre|ivalo nam ìvotne uslove.
I ovde nam autor, mada mo`da to i nije hteo, nije ni
imao nameru, daje poruku. Taj se utisak ne moè izbe}i. Ta je
poruka realna, ìvotna, ona }e ovu na{u najve}u, zajedni~ku
ku}u, dràvu, Srbiju, pratiti jo{ neko vreme, jer su tek minuli udari na wene temeqe, zidove, krovove. Govore}i o uslovima pod kojima smo ìveli i upu{taju}i se smelo u locirawe wihovih uzroka bilo u ekonomskoj, politi~koj ili me|udràvnoj sferi i okruèwu, {ta su nam drugi od toga odre|ivali a {ta smo sami sebi uradili i za{to, neophodno govori i o nastojawima da se ku}a o~uva, ~uvaju}i pre svega poverewe svojih gra|ana, pomaù}i im koliko se moè, kad recimo nai|u i prirodne nepogode. Onda se ne mimoilazi utisak o nesrazmeri koja postoji izme|u onoga {to su dràvi u
svemu davali weni gra|ani, kako su strpqivo podnosili sve
to i sa kojim ponosom, i onoga {to im je wihova dràva vra}ala, recimo kad ih zadesi poàr. Skupa je ovo dràva, pa i
Borince je tako mnogo davalo i trpelo (ìvote, materijalna
dobra, izgubqene nade, propasti letine, i{~ekivawe boqih
vremena), jer im je Srbija sve, otaybina, zavi~aj, wihov deo
planete.
I kao pripoveda~ vrlo smelo zadire, i stavovima, u
savremene doga|aje (raspad SFRJ, opet ~etvorogodi{wi rat,
sankcije, inflaciju, itd) ja bih rekla iz motiva tuge i nostalgije zbog svih tih nevoqa, moèmo mu i za to biti zahvalni. Prelistavaju}i wegove stranice, ~itaoci }e se podsetiti i svega toga, iako ina~e, zbog tragi~nosti doga|aja,
najboqe je to ne ~initi ~esto, nego i}i daqe. I tu je poruka
autora: eto i to sve je Borince preìvelo i ima perspektivu, a ona mora kao i uvek, da bude zajedni~ka.
224
Prof. dr Milan M. Miladinovi}

IZVOD IZ RECENZIJE
Svetozar Stoji~i} Toza istrajnim radom u rukopisu
Borince drugi deo odslikao je istoriju i ìvot me{tana
Borinca i dao najbitnije karakteristike zna~ajne za daqe
prou~avawe {irih celina kao {to su Pusta Reka, leskova~ki kraj, jug Srbije. Time je ovo delo prevazi{lo lokalne
okvire, oboga}eno brojnim istoriografskim opaskama koje
mu daje poseban zna~aj. Sa tog stanovi{ta uspeo je da nam
predstavi svoje selo obuhvataju}i ìvot i rad u godinama
nakon Drugog svetskog rata, znala~ki prikazuju}i wegov razvoj i opadawe.
Tekst je pisan problemski a ne hronolo{ki i obuhvata
gotovo sve vidove ìvota na selu i uticaje koji su dolazili
sa strane u komunikaciji sa susednim selima i gradovima.
Fenomene koji su se javqali Stoji~i} je skicirao, opisao i
kodifikovao na onom stepenu istoriografije sasvim dovoqnom da se oseti bilo prohujalog vremena, nekada{weg i
sada{weg ìvota. Time je nesporno pribliìo selo drugim
istraìva~ima i istovremeno se na najboqi na~in oduìo
svojim precima osniva~ima sela i onima koji su najvi{e
uticali na tokove ìvota i rada u wemu. Pri tom, autor nije
izostavio nijedan detaq, nijedan period ili bitnu ~iwenicu, nijedan doga|aj teè}i da ne zaobi|e ili izostavi nekoga,
da mu odredi mesto dok je ìveo u selu ili kada se iselio u
neko drugo mesto.
Rukopis je bogat ~iwenicama o ~emu govore brojni podaci, tako da iz jedinstva delova i celine imamo mogu}nost
da osetimo wihovo proìmawe i interakciju.
Autor je ispoqio odgovornost za istinito opisivawe
doga|aja, trude}i se da subjektivnost svede na najmawu mogu}u meru.
Pored primarnih izvora, Stoji~i} je koristio i kazivawa u~esnika u doga|ajima ili prepri~avao ono {to je ~uo
225
od starijih i zapamtio. U èqi da {to vernije prikaè nastanak i razvoj sela, ìvot u wemu, koristio je najva`nije
primarne statisti~ke podatke, istorijska dokumenta, brojne
kwige koje su verifikovane i istoriografski priznate, dokumenta dràvnih organa, partijskih foruma i dr. Ova lepeza
izvora daje {iroku mogu}nost za pribliàvawe istorijskoj
istini. Iz rukopisa se vidi da se nije zadrào samo na podacima jednog kaziva~a o doga|ajima, nego je tragao i za drugim sagovornicima upore|uju}i pri tom wihova kazivawa.
Opisivawe {irih prostora daje mogu}nost da se sagleda mesto sela u okviru ve}e celine. Obra|eni obi~aji ukazuju na sumirano i bogato qudsko iskustvo i deluju kao motiv
ìvqewa i dokaz mo}i ~oveka da od neuzorane ledine stvara
uzoranu, kr~i {umu i stvara puteve svog opstanka.
Obra|uju}i politi~ke prilike u selu koje je bilo socijalno raslojeno, {to nije uticalo na politi~ke stavove,
Stoji~i} nije zalazio u analizu onoga kako je tekla politi~ka borba, ve} daje politi~ku panoramu, onakvu kakva je bila.
Nadamo se da }e kwiga Borince drugi deo imati brojne ~itaoce, jer to i po na~inu obrade i po tematskom sièu
zasluùje.
226
BELE[KA O AUTORU
Svetozar Stoji~i} ro|en je 1926.
godine, u selu Borincu, op{tina Bojnik, u siroma{noj seqa~ko-pe~albarskoj porodici, od oca Dragutina, gra|evinara i majke Stevane, doma}ice.
Osnovnu {kolu zavr{io je u selu Obra`di sa odli~nim uspehom. Za daqe
{kolovawe nije imao mogu}nosti zbog
siroma{nog stawa i prerane smrti
majke. Bio je prinu|en da ~uva stoku,
svoje porodice i drugih seqaka, sve
do navr{ene 15. godine ìvota kada
je nastavio da radi u poqoprivredi.
Svetozar Stoji~i} Gimnaziju, posle rata, u~io je u Leskovcu, Ni{u, Dimitrovgradu i Vlasotincu. U NOP-u je zavr{io vojnu {kolu 1944/45. godine. U
jedinicama NOVJ i JA bio je borac, komandir voda i zamenik komandira ~ete. Ima ~in rezervnog kapetana JNA. Krajem
maja 1945. godine iz JNA preba~en je u organ unutra{wih
poslova. Zavr{io je {kolu za rukovodioce milicije (1946. u
In|iji) i dvogodi{wu {kolu u Zemunu (19591961). U slu`bi je obavqao du`nosti: komandira ~ete, po reorganizaciji
komandira voda, komandira stanice, referenta u Oblasnoj
upravi milicije, pomo}nika i v. d. {efa Sreske uprave milicije i sekretara Grani~ne komisije IV sektora. Zavr{io je i
partijsku {kolu Oblasnog komiteta KPJ u Ni{u 1959/51.
godine. Kao ~lan KPJ SKJ bio je sekretar }elije i osnovne
organizacije, ~lan Op{tinskog i Rejonskog komiteta, instruktor Sreskog komiteta i predsednik Akcione konferencije SKJ. U Savezu udruèwa boraca NOR-a bio je sekretar
op{tinskog odbora Leskovac i Me|uop{tinskog odbora
227
SUBNOR-a Ju`nomoravskog regiona 1975/89. godine, ~lan nadzornog odbora SUBNOR-a Srbije 1989/93. godine. Vi{e godina bio je, a i sada je sekretar ogranka Jugoslovensko-norve{kog dru{tva Jablani~kog okruga i ~lan Predsedni{tva
Jugoslovensko-norve{kog dru{tva Jugoslavije.
Bio je predava~ polaznicima [kole samoupravqa~a od
wenog osnivawa do prestanka, iz predmeta: delegatski sistem, koncepcija i sistem op{tenarodne odbrane i dru{tvene
samoza{tite. U listu "Na{a re~" i biltenu "Borac" objavio
je vi{e informacija o aktivnosti ogranka JND Jablani~kog
okruga. Istraìo, obradio i objavio kwigu Borince, 1999. godine.
Za ratne zasluge odlukovan je Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem, Ordenom zasluga za narod sa
srebrnim vencem, Medaqom za hrabrost (dve) i Medaqom zasluge za narod. Za naro~ite uspehe u socijalisti~koj izgradwi odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem, Ordenom
rada sa srebrnim vencem i Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim ma~evima. Dobitnik je Plakete grada Leskovca i
Oktobarske nagrade Op{tine Leskovac, Plakete bezbednosti Saveznog izvr{nog ve}a SFRJ, Plakete SUBNOR-a Jugoslavije i Zna~ke teritorijalne odbrane Srbije. Za vanredne
rezultate u slu`bi vi{e puta je pohvaqivan i nov~ano i
materijalno nagra|ivan.
Povodom 9. maja Dana borca, 2000. godine, dobitnik je
Medaqe borca Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije, u znak
priznawa i zahvalnosti za doprinos zajedni~koj pobedi nad
fa{izmom, za afirmaciju trajnih vrednosti NOR-a, oslobodila~kih i antifa{isti~kih ratova, za zbliàvawe i prijateqstvo me|u qudima, narodima i dràvama.
SADR@AJ
Predgovor .................................................................................
Uvod .............................................................................................
7
9
GEOGRAFSKI POLO@AJ, TOPONIMI,

ATAR SELA I STANOVNI[TVO ............................ 13
U BORBI ZA SLOBODU .................................................. 30
Bratstvo i jedinstvo ....................................................... 39
ORGANI NARODNE VLASTI ......................................
Narodnooslobodila~ki odbor fonda ......................
Mesni narodni odbor ......................................................
Otkup .....................................................................................
Slu`ba obave{tavawa ...................................................
43
43
44
48
50
DRU[TVENO-POLITI^KE
I DRU[TVENE ORGANIZACIJE .............................
]elija KPJ OOSKJ .....................................................
Odbor fonda MO SSRN .............................................
Odbor USAOJ-a ................................................................
Udruèwe boraca NOR-a ..............................................
Antifa{isti~ki front èna ....................................
Udruèwe rezervnih vojnih stare{ina ..................
Predvojni~ka obuka ...................................................
Streqa~ka druìna ...................................................
Pionirska organizacija ................................................
Odbor Crvenog krsta ......................................................
51
54
62
64
68
72
74
76
77
78
81
BORINCE U SLOBODI ..................................................

Stupili u dràvnu slu`bu ...........................................
Kolonizacija .....................................................................
Iseqavawe ..........................................................................
Pe~albari ...........................................................................
Radne brigade .....................................................................
Izgradwa puteva ...............................................................
Vodovod ................................................................................
Struja ....................................................................................
Zemqoradni~ka zadruga .................................................
Trgovina ..............................................................................
Zanatstvo .............................................................................
83
86
89
91
92
96
100
103
106
109
111
112
POQOPRIVREDA, STOÂRSTVO,
LOVNA PRIVREDA, [UMARSTVO ..........................
Poqoprivreda ...................................................................
Sto~arstvo ..........................................................................
P~elarstvo .........................................................................
Lov ..........................................................................................
[uma ......................................................................................
114
114
117
118
119
119
OBRAZOVAWE .....................................................................
Obrazovno-vaspitni rad ................................................
1. Osnovno obrazovawe .............................................
2. Anafalbetski te~aj ..............................................
3. Nastavili {kolovawe .........................................
Idejno-politi~ko obrazovawe ...................................
Vojno-stru~no obrazovawe ...........................................
Zdravstveno obrazovawe ...............................................
124
124
125
143
144
152
153
156
KULTURNO-ZABAVNI @IVOT ................................. 158

PROMENE U @IVOTU SEQAKA ..............................
Obi~aji .................................................................................
Proslave ..............................................................................
Crkva .....................................................................................
165
168
174
177
MESNA ZAJEDNICA, DELEGATSKI SISTEM

I LOKALNA SAMOUPRAVA ...................................... 181
OP[TENARODNA ODBRANA I DRU[TVENA
SAMOZA[TITA ................................................................ 192
Op{tenarodna odbrana .................................................. 192
Dru{tvena samoza{tita ............................................... 198
ZADWA DECENIJA PRO[LOG VEKA ...................
Raspad SFRJ .......................................................................
Politi~ke stranke ..........................................................
Inflacija ...........................................................................
Nato agresija .....................................................................
202
202
203
205
207
SPOMEN-OBELE@JA ......................................................
Prilog: Rajko Mili}evi}
Monografija Borinca ..............................................
Literatura i izvori .......................................................
Skra}enice .........................................................................
Prof. dr Slobodanka Stoji~i}: Izvod iz
recenzije ........................................................................
Prof. dr Milan M. Miladinovi}, Izvod iz
recenzije ........................................................................
Bele{ka o autoru .............................................................
209
213
217
221
222
225
227

Svetozar Stojičić - Borince 2

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Svetozar Stojičić - Borince 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izdaje autor

Dedi} & Dedi}

Tira` 200 primeraka

Prof. dr Milan M. Miladinovi}

we tu|ih teritorija i uspostavqawe novog svetskog poretka,

u su{tinu jednog po mnogo ~emu specifi~nog perioda koji se

Miki, penzioneru iz Leskovca, koji mi je ustupio dokumenta

GEOGRAFSKI POLO@AJ, TOPONIMI, KLIMA,

pornijoj i prijatnoj {etwi po ve}em parku, planina se mo`e

I Petrova gora bogata je izvorima. Poznata je Lekovita

Radan i Petrova gora, sa borinskim atarom, bogati su

Pogled na Petrovu goru

rakija, poznati kru{kov prepek, a ima i takvih koje se koriste

Selo je povezano asfaltnim putem sa selima Obra`da

Na vrhu Petrove gore (Sv. Petar) Petrovac nalaze se

Borince, od istog autora, izdate 1999. godine. Me|utim, prilikom {tampe

Podvu~ena mesta ozna~avaju sela iz kojih su se naselili Borin~ani (razmera sa karte

16. Kako je pove}avan turski i arnautski zulum postajao sve

stanovnika 222 su pravoslavne vere, od toga 132 mu{kog

"Pre nego {to }emo dati svoje `ene, na{u decu, da ih

i predawe br. 3, str. 9, 10, 29 i 30.

Radenko Jankovi}, bili su dobrovoqci u I i II ratu sa Turcima

prvoj kwizi Borince, 1999, str. 8184.

bije, Beograd, novembar 1944, str. 5.

NOO sa dru{tveno-politi~kim organizacijama organizovao

Gledati ga mo`e{ od miline.

Pred ~etom crveni se barjak vije,

Leskovac, str. 258.

se se}aju tog sve~anog trenutka. Nezaboravan je bio i susret

ro{}u Milun Stevana \iki} Labud, nosilac "Partizanske

je u Jugoslaviji 19411945. godine, formulisana na osnovu

Osnova ostvarenog bratstva i jedinstva Jugoslavije bile

18 Odluke II zasedawa AVNOJ-a, Jajce 1943. godine. "Svi gra|ani FNRJ

ORGANI NARODNE VLASTI

NOF je, po zamisli rukovodstva NOP-a, u NOR-u imao

podizawu spomenika palim ratnicima iz ratova

posleni u privredi u~estvovali u socijalnom i ekonomskom

Radisav R. Stoji~i}, Borisav R. Miti} i Petra}ije D. Stoji~i}.7

zacije, da prikupqaju hranu, ode}u i obu}u, oru`je, municiju

Aktiv SKOJ-a organizovao

nica pod geslom "Sve za obnovu, sve za izgradwu zemqe".

koli}a, sekretara Rejonskog komiteta

bo|ewa 1945. godine primqeno je jo{ 17, a u jedinice upu}eno

godine, str. 242.

]elija KPJ u Borincu naj~e{}e se bavila pru`awem

Takmi~ewe, pra}eno vremenskim neprilikama, pokazalo je da

U periodu od 1965. do 1970. godine za sekretare osnovne organizacije

vawe neprijateqskih snaga, sukobi rukovodstava u Savezu

19 Kazivawe Milentija Igwatovi}a, predsednika OK SKS Bojnik.

ODBOR FRONTA MO SSRN

kada je izra`eno sna`no jedinstvo za o~uvawe slobodne i nezavisne Jugoslavije.

dine, u jedinstvenu organizaciju pod geslom: "Sve za front,

U selu Bublici, 23. aprila 1944. godine, odr`ana je prva

registrovan kod Odeqewa radni~kog NOP u Narodnom muzeju u Leskovcu,

Godine 1946. u Zagrebu je odr`an III kongres USAOJ-a,

lezni~ke pruge, hidrocentrale na Vlasini i drugih objekata

UDRU@EWE REZERVNIH VOJNIH STARE[INA

U selu Borincu od 17 rezervnih oficira i podoficira

toqa i drugog naoru`awa zavisno od roda i slu`be, odnosno

besplatnu lekarsku negu i le~ewe na teret buyeta Ministarstva rata FNRJ.

Uredba o predvojni~koj obuci ("Sl. list FNRJ", br. 45/48).

Streqa~kog saveza sreza, formirana streqa~ka dru`ina. Za

le~ili i oporavqali u bolnici.47 U tim te{kim vremenima

o kome su se sami starali. Grupa pionira, koja je postigla