UNIVERZITET UNION - NIKOLA TESLA

Docent dr Marjan Marinkovi

PREDMET

ANTROPOMOTORIKA
(SKRIPTA)

Beograd, 2013.

SADRAJ

1.1
1.2

Poglavlje 1..........................................................................................................
Sadraj predmeta...............................................................................................
Ispitna pitanja

3
3
4

2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
2.6
2.7
2.8
2.9

Poglavlje 2..........................................................................................................
Uvod u antropomotoriku...
Terminologija.
Pokret.........................
Regije tela......
Vrste pokreta..
Lokomotorni sastav: kosti, miii, zglobovi i veze..
Centralni, periferni i autonomni nervni sistem..............................................
Miii..................................................................................................................
Zglobovi, kosti i vezivna tkiva...

5
5
6
7
7
8
9
9
9
10

3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6
3.7
3.8
3.9

Poglavlje 3...........................................................................................................
Antropomotorike sposobnosti.
Snaga...
Brzina..
Izdrljivost..
Koordinacija...
Spretnost.
Okretnost.
Ravnotea
Preciznost

11
11
12
14
15
18
19
19
21
21

4.1

Poglavlje 4...........................................................................................................
Razvoj motorikih sposobnosti kroz uzrast.....................................................

23
23

5.1
5.2
5.3

Poglavlje 5...........................................................................................................
Istraivanje motorikih sposobnosti.................................................................
Dijagnostike i prognostike karakteristike testova.......................................
Testiranje antropomotorikog prostora...........................................................

26
26
27
28

Literatura............................................................................................................

42

POGLAVLJE 1
1.1 SADRAJ PREDMETA

Teorijsk nstv:
1) Istoriogrfij, terminologij, pojm i znj ntropomotorike, definisnost pojmov,
ljudski pokret pokreti u rvni, veb, vebnje, trening (intenzitet, obim i frekvencij),
zmor i oporvk, trenne metode
2) Antropomotorik (ntomski osvrt)
3) Antropomotorik (fizioloki osvrt)
4) Antropomotorik (biomehniki osvrt)
5) Motorik dimenzij (koordincij)
6) Motorik dimenzij (spretnost)
7) Motorik dimenzij (okretnost)
8) Motorik dimenzij (preciznost)
9) Motorik dimenzij (rvnote)
10) Funkcionlni prostor (sil i sng)
11) Funkcionlni prostor (brzin)
12) Funkcionlni prostor (izdrljivost)
13) Rdionice (poligoni - izrd i prktin primen)
14) Rdionice bterije ntropometrijskih testov i njihov primen, strukovno
istrivnje ntropolokog prostor, izrd trennog progrm
15) Rdionice (seminrski i diplomski rdovi) i diskusij o preenom grdiva
Prktin nstv:
Terminologij, kretnje, ulog pokret, ntropoloke dimenzije i njihov primen u
prksi, ntropolok merenj, korienje ntropolokih podtk u prktine svrhe
(selekcij, dijgnostik i predikcij).
Vebe, primen poslovnih softver, studije sluj (Case Study), testovi znnj,
seminrski rdovi.

1.2 ISPITNA PITANJA

PRAKTINI RAD (ispit): Kuperov test i ntropomotoriki poligon

PISNI I USMENI DEO:

1. Pojm i znj ntropomotorike
2. Definisnost pojmov
3. Terminologij
4. Ljudski pokret pokreti u rvni
5. Antropomotoriko ntomsk nliz pokret/vebnj/trening (glv i vrt)
6. Antropomotoriko ntomsk nliz pokret/vebnj/trening (rmen)
7. Antropomotoriko ntomsk nliz pokret/vebnj/trening (ruke)
8. Antropomotoriko ntomsk nliz pokret/vebnj/trening (trup)
9. Antropomotoriko ntomsk nliz pokret/vebnj/trening (noge)
10. Antropomotoriko fiziolok nliz pokret/vebnj/trening
(krdiovskulrni sistem)
11. Antropomotoriko fiziolok nliz pokret/vebnj/trening
(krdiorespirtorni sistem)
12. Antropomotoriko biomehnik nliz pokret/vebnj/trening
13. Koordincij
14. Spretnost
15. Okretnost
16. Preciznost
17. Rvnote
18. Sil i sng
19. Brzin
20. Izdrljivost
21. Antropomotoriki poligoni
22. Bterije ntropometrijskih testov (primeri)
23. Izrd trennog progrm
24. Strukovno istrivnje ntropolokog prostor

POGLAVLJE 2

2.1 UVOD U ANTROPOMOTORIKU

Antropomotorika je re koja je sastavljena od rei antropos to u prevodu znai ovek i

motorika znai pokret. Jednom reju antropomotorika je nauka o ovekovom pokretu
u totalitetu. Kao takva ona prouava ravni u kojima se sam pokret izvodi, funkcionalno,
morfoloki, strukturalno i biomehaniki najoptije objanjava ovekov pokret. Unutar
nauke o pokretu (antropomotorika) kroz samu nauku bavimo se terminolokim
pojmovima i antropolokim sposobnostima.
Cilj predmeta antropomotorika je da se student obui u savladavanju pojmovnog
odreenja predmeta, savlada sportsku terminologiju vezanu za pokret, i na kraju shvati
uloga i znaaj predmeta Antropomotorika za Sportske nauke kao jedna osnova i temelj.
Ishod predmet:
Osposobljen strunjk koji e imti sznnj o ntropomotorikom prostoru.
Primen ntropomotorikih sznnj u prksi.

2.2 TERMINOLOGIJA
Pokreti trup i glve: klon, suk i kruenj.
Klon: pretklon, otklon, zkloni, usklon
Suk: zsuk,odsuk,poluzsuk,poluotsuk,dosuk.
Kruenja: (rotcij)
Pokreti ruku: predruenje, odruenje, uzruenje, zruenje, priruenje.
Pokreti nogu: prednoiti, znoiti, odnoiti, prinoenje povrtk noge.
Poskoci: predskok, zskok, odskok u desno, odskok u levo.
Stvovi mogu biti:
1) Stoplim: spetni, spojni, rspetni, srz, rvni, rskorni, spon, uspon, merni.
2) Celim telom: usprvni, kleei, stv o km, stv n glvi, stv o podlktice, stv o
loptice
Poloaji tela: sa uporom i bez upora.
Upor - poloj tel kd rukm u nekim drugim delom tel dodirujemo podlogu.
- stojei,
- kleei,
- uei,
- sedei,
- leei
Bez upor
- unj
- Sedenj
- Lenj
KRUENJA
- eona
- Bona
OSTALI TERMINI U UPOTREBI
Zgriti - potpuno privlenje pripoj ekstremitet
Pogriti delimino ...
Sun oprunje pripoj ekstremitet
Sgnuti potpun fleksij u zglobu kolen i lkt
Pognuti delimin fleksij.
Usprv je podiznje iz poloj u stv.

2.3 POKRET
(3 ravni)
1. Sagitalna (sredina)
2. Frontalna (eona)
3. Transferzalna (poprena)
Napomena: u objanjenju ravni uzima se aktivan stojei poloaj. Aktivan stojei poloaj
podrazumeva sledee: stopala su u stavu spetnom, simetrina i celom svojom povrinom
na podlozi, kolena su spojena unutranjim delom, karlica, trup, ramena, vrat i glava su u
projektovanoj liniji i prate zamiljenu putanju svih segmenata tela od stopala do glave.
Telo je u uspravnom poloaju koji omoguava najveu stabilnost stojeeg poloaja
(blago napred ugao oko 85 stepeni napred u odnosu na podlogu).
Sagitalna ravan se moe opisati kao povrina uzdunog preska tela, tako da su obe strane
tela u potpunoj simetriji. Zamiljena ravan je ravan koja se kree zamiljenom putanjom i
deli telo nalevu i desnu polovinu. Centar sagitalne ravni je u predelu gonjeg dela karlice.
Pokreti koji se izvode u sagitalnoj ravni su pokreti napred-nazad (npr. pretklon-zaklon).
Frontalna ili eona ravan je zamiljena povrina sa presekom tela na podelu prednjeg i
zadnjeg dela. Naime, kada bi telo posmatrali sa strane (leve ili desne) zamiljenom
linijom po sredini linija preseka bi se proimala sredinom glave, uha, ramena, karlice,
kolenog i skonog zgloba. Pokret odvoenje u stranu.
Transferzalna ravan deli telo na gornju i donju polovinu tela. Pokret-rotacija.
Sve tri ravni se spajaju u cenralnoj taki i to u predelu pupka u zamiljenoj sredini
ovekovog tela unutar abdomena.

2.4 REGIJE TELA

-

Glava i vrat
Ramena
Ruke (gornji ekstremiteti)
Trup
Noge (donji ekstremiteti)

2.5 VRSTE POKRETA

- fleksija (pregibanje)
- ekstenzija (opruanje)
- abdukcija (odvoenje)
- adukcija (privoenje)
- cirkumdikcija (kruenje)
- rotacija (okretanje)

- pronacija (uvrtanje)
- supinacija (izvrtanje)
- okretanje unutra
- okretanje ka spolja
- opozicija (primicanje palca)
- repozicija (odmicanje palca)

2.6 LOKOMOTORNI SASTAV: KOSTI, MIII, ZGLOBOVI I VEZE

Ulogu u pokretu oveka igraju kosti, zglobovi, vezivna tkiva i miii, a nad samim
pokretom kontrolu ima CNS, PNS i ANS.
Kontrolu i doziranje pokreta vri CNS (centralni nervni sistem) sa PNS (periferni nervni
sistem), a bazno funkcionisanje ANS (autonomni nervni sistem).
2.7 CENTRALNI, PERIFERNI I AUTONOMNI NERVNI SISTEM
Izvrenje pokreta u vidu davanja zadataka i kontrolu tokom izvoenja vri centralni
nervni sistem. Centralni nervni sistem ine mali i veliki mozak, modano stablo i
kimena modina.
Periferni nervni sistem ine kranijalni (lobanja) i spinalni ivci (kima), koji oivavaju
muskulaturu celog tela. Autonomni nervni sistem je usmeren za funkcionisanje ljudskog
organizma bez nae volje (unutranji organi, posturalna muskulatura).
Do samog miia dolaze motorni i senzitivni neuroni. Motorni daju od CNS-a impuls za
izvrenje pokreta, a senzitivni prenose informaciju o pokretu do CNS.
2.8 MIII - predstavljaju motorni reaktor za izvrenje pokreta
- glatki,
- popreno-prugasti,
- srani mii.
Graa: miina vlakna, snop i ovojnica.
Podela po izvrenju miine kontrakcije:
- za pokret (bela vlakna, brza kontrakcija, brz zamor)
- za tonus (crvena vlakna, spore reakcije, rade dugo)
Podela kontrakcija miia na osnovu pokreta:
- koncentrina (pribliavanje pripoja)
- ekscentrina (udaljavanje pripoja)
- statika (bez pokreta)
Podela prema vrsti angaovanja u pokretu:
- agonisti (vre pokret)
- sinergisti (potpomau pokret)
- fiksatori (uvruju pojedine segmente)
- neutralizatori (spreavaju nepotrebne pokrete)
- antagonisti (suprostavljaju se pokretu)

Dejstvo miia odgovara pokretima u zglobu i deli se:

- fleksori,
- ekstenzori,
- abduktori,
- aduktori,
- rotatori.
2.9 ZGLOBOVI, KOSTI I VEZIVNA TKIVA
Zglobovi
Vrste zglobova po sastavu:
- vezivni (nema pokreta primer glava),
- hrskavini (mali pokret spojeni hrskavicom),
- pokretljivi (ispunjeni sinovijalnom tenou).
Sastav zgloba: zglobna povrina, upljina i aura.
Podela: nepokretni i pokretni.
Pokretni: jednoosovinski, dvoosovinski i loptasti.
Kosti
Uloga
- statika potpora telu
- kinematika sa zglobovima i miiima uestvuje u pokretu,
- zatitna (titi unutranje organe od povreda).
Vrsta kotanog tkiva: kompaktno (vrsto) i porozno (mreasto).
Vrste kostiju:
- duge (ruke, noge),
- kratke (ruja i noja),
- pljosnate (lobanja, lopatica)
- nepravilne (sve ostale)
Vezivna tkiva
Ligamenti (povezuju kosti) i tetive (povezuju mii sa kostima).
Principom dejstava sila i pokretima u ravni unutar zglobova vri se pokret.

10

POGLAVLJE 3
3.1 ANTROPOMOTORIKE SPOSOBNOSTI
Antropomotoriki prostor se sastoji iz 7 dimenzija od kojih su prve tri u domenu
funkcionalnih (miini, kardiovaskularni i kardiorespiratorni sistem), a ostale etiri u
domenu motorikih sposobnosti (CNS, PNS i ANS).
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Snaga
Brzina
Izdrljivost
Koordinacija
Spretnost
Okretnost
Ravnotea
Preciznost

Funkcionalne sposobnosti su: snaga, brzina i izdrljivost

Motorike sposobnosti - vetine koordinacija, spretnost, okretnost, ravnotea i
preciznost
Motorike sposobnosti se mogu podeliti na funkcionalne (snaga, brzina i izdrljivost) i
vetine (ravnotea, spretnost, okretnost, preciznost i koordinacija). Kod funkcionalnih
sposobnosti dominiraju funkcionalne karakteristike, dok kod vetina lokomotorni aparat u
totalitetu (CNS, miii i zglobovi). Mozak je taj koji vri obradu informacija, prosledjuje
zadatke na izvrenje miiima, pri emu se pokret segmenata tela odvija preko zglobova
sa svim njegovim vezivnim delovima (motorni put). Informacija o pokretu se sa druge
strane senzitivnim putevima prati kroz sliku o pokretu i vraa mozgu potrebnu
informaciju o celoj izvrenoj radnji pokreta.
Na sve sposobnosti koje e biti analizirane treba obratiti adekvatnu panju. U procesu
geneze jednog sportiste potrebno je razvijati sve sposobnosti. Nain praenja trenutnog,
tekueg i finalnog stanja jedino se moe i treba utvrditi testovima za procenu navedenih
sposobnosti. Vano je napomenuti da u svakom ivotnom dobu neka od sposobnosti daje
najbolje rezultate napredovanja, te stoga treba pratiti ciklus ve proverenih saznanja kad i
koje sposobnosti i u kojoj meri trenirati.

11

3.2 SNAGA
ispoljavanje sile u vremenu
(koeficijent uroenosti .70)
Tip snage:
1. dinamika:
- repetitivna - ponavljajua odlikuje se umerenim tempom sa optereenjima >50% 1RM
- eksplozivna- odlikuje se maksimalnim brzinskim efektom u snazi.
2. statika ispoljavanje snage bez vrenja pokreta.
Vrste miinih kontrakcija:
- Statika tonus prisutan i menja se, ali se ne menja duina miia
- Dinamika:
1) koncentrina (skrauje mii)
2) ekscentrina (izduuje mii)
Vrste snage:
- Maksimalna (1RM)
- Eksplozivna (1/2 RM)
- Brzinska (1/3 RM)
- Amortizaciona (pliometrija-doskok)
Parametri snage:
1. obim
2. optereenje
3. intenzitet
4. brzina pokreta
5. amplituda
6. vreme izvoenja
7. ritam
1. Obim kao parametar izraen u broju ponavljanja u serijama, broju serija i setu
vebanja.

- maksimalno
- submaksimalno
- veliko
- srednje
- malo

2.Optereenje i
3.Intenzitet:
100% - 1 ponavljaj
90-95% 2-3
80-90% - 4 6
50-80% - 8 12
>50% - 15 - 25

12

4. Brzina pokreta sporo, srednje, brzo, eksplozivno

5. Amplituda ugao izraen u stepenima
6. Vreme izvoenja stotinke, sekunde, minute
7. Ritam 1/2, 4/6..., (brzina/vreme)

Metode treninga snage:

1) ponavljanje istog optereenja jedno optereenje u seriji i setu vebanja
2) menjanje optereenja:
- uzlazno (od manjih ka veim optereenjima),
- silazno (od velikih optereenja ka manjim)
- piramidalno (npr. od manjih ka veim i unazad) posebnu vrstu optereenja
predstavljaju zupasta optereenja koja podrzumevaju vie piramida u setu vebanja

13

3.3 BRZINA
pokret u jedinici vremena
(Koeficijent uroenosti 85-90%)

Podela:
- brzina reakcije - predstartna (senzo-motorna) reakcija ula sluh, vid, dodir
- promenljiva (prirast, opadanje) ubrzanje i usporavanje
- agilnost - promena pravca karakteristina u sportskim igrama
- maksimalna (konstatna)
Metode treninga brzine
Brzina reakcije:
- analitika (jedan deo)
- sintetika (celina)
- senzorna motorna (reakcija na osnovu ula sluh, vid, dodir)
Razvoj maksimalne brzine pokreta - Zavisi od sposobnosti, znanja i osobina
Metodiki koraci za razvoj brzine (Dintiman,1997):
1. Bazini trening
2. Funkcionalna snaga i eksplozivni pokreti sa srednjim i velikim
optereenjima (55-85% 1RM)
3. Balistika velika brzina pojedinanog pokreta
4. Pliometrija brza izmena ekscentrine i koncentrine
kontrakcije (pojedinani ili ponavljajui pokreti)
5. Specifina optereenja (velika brzina 85-100% od max)
6. Sprinterska tehnika i velika izdrljivost
7. Trening iznad maksimalne brzine

14

3.4 IZDRLJIVOST

- aerobna (kiseonik)
- anaerobna
- aerobno-anaerobna
Parametri izdrljivosti:
- puls (veliina pulsa u toku naprezanja)
- kiseonik (nivo kiseonika u krvi za vreme naprezanja opada sa obimom i intenzitetom)
- ugljendioksid (nivo CO2 u krvi za vreme naprezanja raste sa obimom i intenzitetom)
- sastav krvi (menja se sastav krvi u toku naprezanja stvara se mlena kiselina, smanjuje
mogunost tranzita kiseonika, padaju vrednosti eritrocita...)
Intenzitet izdrljivosti:
1) maksimalno (do 30 sek.)
2) submaksimalno optereenje (30 sek-5min)
3) veliko (5-30 min)
4) optimalno (>30 min)
Svi ivi organizmi poseduju sposobnost prilagoavanja. Efekti adaptacije mogu se
akumulirati ime se stvaraju bazini uslovi za bolji rezultat u datim uslovima.
Fenomen adaptacije ve je registrovan u zoni: anatomskih (morfoloko prilagoavanje),
funkcionalnih (promene miinog, nervnog, srano-sudovnog i disajnog sistema),
biohemijskih (biohemijske modifikacije), kognitivnih (motivaciona struktura, procesi
uenja vezani za trening ili mentalni procesi koji lee u njihovoj osnovi itd), konativnih
(brojne varijacije socijalnih ponaanja) i dr., koja posledii adekvatnim nivoom i
kvalitetom motorikih sposobnosti.
Dobro programiran trening dovodi do itavog niza specifinih reakcija adaptabilnog tipa,
zavisno od konstitucije, faze treninga, uzrasta, opte i specifine pripremljenosti
organizma i dr., jo uvek nedovoljno poznatih faktora. Mogunosti prilagoavanja nisu
neograniene. One se kreu unutar granica utvrenih genetskim potencijalom svakog
sportiste.
Pod izdrljivou se, najee, podrazumeva sposobnost oveka da due vreme obavlja
rad odreenog intenziteta, bez smanjenja radnog uinka, odolevajui znacima zamora
koji se javljaju.
Da bi se programirao racionalan sistem trenanih procedura za razvoj izdrljivosti, treba
podsetiti na neke elementarne fizioloke i biohemijske mehanizme miine aktivnosti.
Pre svega treba rei da izvoenje odreene fizike aktivnosti omoguava energija koja se
emituje razgradnjom adenozin - trifosfata (ATP) na adenozin-difosfat i fosfat (ADP+P).

15

Meutim, zbog veoma male koliine ATP-a (dovoljne samo za nekoliko miinih
kontrakcija), rad dueg trajanja nije mogu bez obnavljanja ATP-a. Obnavljanje ATP
odvija se sloenim biohemijskim sistemom poznatim kao resinteza. Resinteza se, shodno
intenzitetu i trajanju rada, odvija u anaerobnim i aerobnim uslovima. Resinteza ATP u
anaerobnim uslovima odvija se pomou energije stvorene cepanjem energetskog
jedinjenja kreatinfosfata (CP) (koje se, takoe, nalazi u miiu) na kreatin (C) i fosfat (P).
Ponovnom razgradnjom ATP-a na ADP+P stvara se energija za miinu kontrakciju.
Poznato je da se do izdrljivosti ne stie samo putem kontrolisanog istrajnog tranja.
Za razvoj aerobne izdrljivosti vrlo uspeno moe se primeniti kontinuirano tranje u
trajanju od 15-30 minuta, "fartlek" (igra tranjem u prirodi naizmeninim intenzitetom)
pri emu treba obezbediti frekvenciju pulsa na nivou 120-150 otkucaja u minutu, ili
tranja u kontinuitetu od 6-10 m intenzitetom koji varira od 20-80% od maksimuma i
pulsnim vrednostima koje ih prate 130-140 do 170-175 otk/min. Tu su igre loptom na
prostoru 15 x 15 m (3:1 uz jedan dodir), 35 x 20 m (4:4 sa dokerom i dva dodira) i dr.,
ili elementi tehnike ugraeni u reim aerobne izdrljivosti. Primeri u sportskim igrama
sa razliitim dimenzijama terena i veliini lopte.
Stimulacija anaerobnog, glikolitikog reima vodi kroz intervalno-serijska tranja na
deonicama od 200 600 m sa 90-95% optereenja uz trajanje pauze od 20"-2' i seriju od
4 ponavljanja s pauzom od 4 minuta. Broj serija se kree od 2-4, uz odmor oko 15 minuta
koji je ispunjen radom malog intenziteta.
Koeficijent uroenosti kod izdrljivosti se kree izmeu .70 i .80, mogunost razvoja
postoji, ali ne u velikoj meri. Ona se ustvari temelji na efikasnosti funkcionisanja
regulacionih mehanizama koji se manifestuju u:
energetskim rezervama (adenozintrifosfat, kreatinfosfat, glikogen i
kiseonik), i
funkcionalnom kvalitetu energetskog potencijala (energetskih procesa).
Poto se izdrljivost manifestuje na razliitim nivoima eksploatacije energetskih
struktura, postoji tzv:
anaerobna izdrljivost na nivou laktatne komponente (u trajanju od 3-5
minuta), koja je odgovorna za izvravanje kretnih struktura
submaksimalnim intenzitetom, a u njenoj se osnovi nalaze mehanizmi za
regulaciju veliine kiseonikog duga i koncentracije laktata u krvi,
anaerobna izdrljivost na nivou alaktatne komponente (u trajanju 15-20
sekundi), koja je odgovorna za izvravanje kretnih struktura maksimalnog
intenziteta, u ijoj se fiziolokoj osnovi nalaze mehanizmi za regulaciju
velike koliine kiseonikog duga i minimalne koliine laktata u krvi, i
aerobna izdrljivost (u trajanju od 5 minuta do nekoliko sati), koja je
odgovorna za izvravanje kretnih struktura umerenog intenziteta u duem
vremenskom periodu, u ijoj se osnovi nalaze mehanizmi za regulaciju i
stvaranje energije iz glukoze i slobodnih masnih kiselina.

16

Anaerobna ponavljanja, kojima se postie razvijanje anaerobne izdrljivosti, moe

se klasifikovati u tri glavne kategorije, koje odgovaraju:
- kratkotrajnoj anaerobnoj izdrljivosti, koja traje od 0-25 sekundi (do 200m),
- srednjoj anaerobnoj izdrljivosti, koja traje od 25-60 sekundi (200-400m),
- anaerobnoj izdrljivosti, koja traje od 60-120 sekundi (400-800m).
Aerobna ponavljanja se takoe svrstavaju u kategorije kratkotrajne, srednje i dugotrajne
izdrljivosti:
- kratkotrajne aerobne izdrljivosti, koja traje od 2-8 minuta (od 800 3000m),
- srednje aerobne izdrljivosti, koja traje od 8-30 minuta (3000-10.000m), i
- dugotrajne aerobne izdrljivosti, koja traje vie od 30 minuta (10.000m+).
Izdrljivost zavisi od:

kretanja krive minutnog volumena disanja

porasta vrednosti pulsa
porasta relativne potronje kiseonika (V02 ml/kg/min);
porasta respiratornog koeficijenta (RQ);
porasta maksimalne potronje kiseonika;
porasta ugljendioksida (C02 ml/kg/min);
porasta relativne potronje kiseonikog pulsa (V02/kg/HR).

17

3.5 KOORDINACIJA
Genetski koeficijent iznosi 0.80
Motorika sposobnost iz domena vetina koja se sastoji od spretnosti, okretnosti i
preciznosti pokreta i samim tim je najzahtevnija, kompleksnija i komplikovanija.
. Niin (2000) koordinacija predstavlja svrsishodno, kontrolisano,energetsko,
vremensko i prostorno organizovanje pokreta u celine, tj.kretne strukture.
Koordinacijom se naziva sposobnost organizma da adekvatnom motorikom zadatku
usklauje pojedine pokrete i radnje u odnosu na prostor, vreme i naprezanje (eljaskov,
2004).
Zaciorskij (1975) odredio je tri manifestacije koordinacije:
kao sposobnost tanog izvoenja brzih motorikih radnji
kao sposobnost brzog uenja pokreta
kao sposobnost motornog transfera u srodnim i nesrodnim pokretima
Razvoj brzine, snage i izdrljivosti utie na razvoj koordinacije....
Predpubertet predstavlja najvaniju fazu (zovu je fazom brzog sticanja) u razvoju ove
motorike sposobnosti.
Sadraji primenjljivi u ovom periodu su: vebe za usvajanje motorikih vetina
(kotrljanje u svim ravnima, bacanje, udaranje, hvatanje).
Vebe jednostavne ravnotee (hodanje po uskim predmetima, skakanje sa i na niske
predmete).
Vebe jednostavnog ritma i reakcije (hvatanje, pljeskanje, poskoci).
Vebe za razvoj prostorne orijentacije i oseaja za poziciju tela ili ekstremiteta (puzanje,
kotrljanje, kolut napred-nazad), vebe za razvijanje spretnosti (manipulacije rekvizitima).
Sloenije vebe ravnotee (okreti, poskoci, skokovi na uskim predmetima...).
Znaaj koordinacije za svestrani razvoj:
uestvuje u svakom pokretu,
daje kvalitet pokretu,
poveava motoriko bogatstvo,
stvara iroku bazu za uenje i razvoj svih ostalih pokreta (koji nadolaze iz
budunosti),
osnova je za uenje i izvoenje sloenih dinamikih motornih stereotipa vieg
reda,
omoguava lake i bre uenje novog.
Faktori: koordinacija ruku, koordinacija nogu, spretnost, okretnost, agilnost, brzina
promene pravca kretanja, opta statika koordinacija, opta dinamika koordinacija, fina
koordinacija tela, gruba koordinacija tela, tajming, tempo, koordinacija u ritmu,
balansiranje predmetima, reorganizacija stereotipnih kretanja, brzina izvoenja
kompleksnih motorikih zadataka, koordinacija izboenja silovitih pokreta, motorika
edukatibilnost, motorika inteligencija.

18

3.6 SPRETNOST

Motorika sposobnost koja se odlikuje preciznim pokretima i radnjama. U direktnoj je

vezi CNS i miini sistem koji utiu u sinergiji. Spretnost se odraava jasnim detaljima u
pokretu i deo je vetine. U zavisnosti od sporta ili sportske grane, spretnost je u veoj ili
manjoj meri izraena parcijalno (delovi dela i njihovi segmenti).
Na razvoj spretnosti utiu brojni endogeni i egzogeni faktori, kao i genetiki prenosni kod
roditelja. Nasledni faktor igra veliku ulogu u selekciji sportista u sportovima kod kojih je
itekako potrebna i izraena spretnost. Jedan deo spretnosti do majstorstva sportista
postie se treningom, ali uspeh je garatovan od natalnog doba, genetskog koda, selekcije
za sportsku granu i na kraju dugogodinjeg trenanog rada. Baterijama testova za procenu
spretnosti dolazimo do saznanja o baznim parametrima kako bi mogli da delujemo
prognostiki.
SPRETNOST je komponetna fizike sposobnosti koja oznaava dobru i sloenu
koordinaciju ekstremiteta.
Spretnost kao motorika sposobnost vrlo je bitna u ostvarivanju vrhunskih
rezultata, naroito u sportskim granama gde se tokom nadmetanja koristi neki
rekvizit (lopta, unj, vijaa....).
Spretnost predstavlja sposobnost manipulisanja odreenim predmetom. Spretnost
se moe podeliti prema tome koji deo tela uestvuje u baratanju rekvizitom
(manipulisanje ekstremitetima, trupom, glavom...).
Spretnost kao opta motorika radnja moe se u velikoj meri poboljati i to
najvie na raun uvebavanja pokreta i pribliavanjem to je vie mogue
motorikom stereotipu.

3.7 OKRETNOST
Motorika sposobnost koja spada u domen vetina, a definisana je velikom amplitudom
pokreta u optimalnom vremenskom intervalu. Kada je re o maksimalno brzom
vremenskom intervalu onda govorimo o agilnosti. I jedna i druga sposobnost su itekako
vane za uspeh u sportu. Direktno su u zavisnosti od veliine i obima treninga kao i od
vebi rastezanja, labavljenja i oputanja.
Okretnost je kompleksna sposobnost koja se manifestuje brzim, tanim, ekonominim i
svrsishodnim aktivnostima, koje zavise od kretnog iskustva i karaktera aktivnosti.
Koordinaciono svojstvo pojedinca da organizuje kretanje pravilno, brzo, racionalno i
snalaljivo u novonastalim uslovima i to najadekvatnijim amplitudama. Zasniva se na
motornom iskustvu, to znai da e biti okretniji oni koji su ovladali veim brojem
razliitih aktivnosti i oni koji su primenjivali aktivnosti u razliitim uslovima.

19

Prema nekim autorima komponente okretnosti su: kinestetiki oseaj, oseaj za prostor,
oseaj za vreme, usklaenost nervno- miinih odnosa, odgovarajui stepen
intelektualnog potencijala, kao i ostale komponente fizike sposobnosti oveka.
Okretnost u sutini predstavlja saradnju na najviem nivou izmeu motornog i
psiholokog potencijala.
Ceo lokomotorni aparat utie na pozitivan rezultat poboljanja okretnosti (miini,
kotanozglobni i nervno centralni sistem).
Determinante okretnosti:
- Pravilnost
- Brzina
- Racionalnost
- Snalaljivost
Okretnost se moe podeliti na dva oblika: optu i specifinu okretnost.
Za ispoljavanje opte okretnosti potrebno je da postoje uslovi koji se odnose na
sloenost, pravilnost, razliite poloaje, svrsishodnost i brzinu delovanja u neoekivanim
situacijama.
Ispoljavanje specifine okretnosti zahteva uslove koji su vezani za tano odreeno
vreme. Za bioloki razvoj okretnosti je karakteristino da se dobro razvija do puberteta,
kada se obino zapaa izvesno opadanje uslovljeno burnim porastom tela, naroito
ekstremiteta. Krajem puberteta ona se ponovo poboljava. Aktivnou i vebanjem
okretnost se moe izrazito poboljati. Primeeno je da devojice bre napreduju u
usvajanju ove komponente fizike sposobnosti, te da se ta razlika zadrava i u starijim
uzrastima. Ona kao i gipkost posredno utie na ispoljavanje ostalih antropomotorikih
dimenzija.
Sredstva za razvoj opte okretnosti su vebe opte pripreme, specijalne asimetrine
vebe, aktivnosti razliiti po strukturi kretanja (razliiti sportovi), vebe sa rekvizitima
(palice, lopte, vijae, unjevi...)
Sredstva za razvoj specifine okretnosti mogu biti taktiko-tehniki elementi i
kombinacije elemenata u odreenim aktivnostima, kao i takmienja, u uslovima
karakteristinim za sportske discipline.
Metodska uputstva, usmerena na podsticanje okretnosti, zasnivaju se na primeni
neubiajenih poloaja, zatim na izvoenju vebi u suprotnom smeru u odnosu na
demonstratora (pricip ogledala), na promeni brzine izvoenja kretanja, promeni tempa
kretanja, promeni prostora, promeni naina izvoenja vebe, na dodatnom uslonjavanju,
na izvoenju poznate vebe u promenjenim uslovima.

20

3.8 RAVNOTEA
Motorika sposobnost iz domena vetina koja se odlikuje spremnou i mogunou
lokomotornog sistema da se suprostavi raznim silama (zemljina tea, cetrifugalna,
centripetalna, sile koje su uzrokovane drugim sportistom).
Sposobnost odravanja aparata za kretanje u odreenom poloaju u uslovima mirovanja
(statika ravnotea) i kretanja (dinamika ravnotea).
Mogunost zadravanja ravnotenog poloaja u miru i u kretanju sloen je sistemski
sklop u koji uestvuju CNS, miini i kotanozglobni.
Ravnotea (kao komponenta koordinacije) predstavlja sposobnost odravanja
ravnotenog poloaja u uslovima mirovanja ili kretanja. Takoe, predstavlja brzinu
reagovanja i prestruktuiranja aktivacije suprotnih miinih grupa.
Mogunost da se uspostavi i to due zadri ravnotea u zavisnosti je od stanja
lokomotornog i CNS-a, kao i od treninga. Ravnotea zavisi od funkcije ulnog organa
koji se nalazi u slunom lavirintu, od centara ravnotee u CNS-u, kinestetikog oseaja,
koji je uslovljen ulnim organima u miiima, tetivama i zglobnim aurama, a i od
opaanja vida, jer znamo da je lake odravati ravnoteu kada su oi otvorene, nego
zatvorene.
to je uzrast stariji i ravnotea je bolja. Senzitivni period za razvoj ravnotee su 9-10, 1415 i 16-17 godina.
Za odravanje ravnotenog poloaja, veoma je znaajno da se razvije oseaj ravnotee,
iji su nosioci dobro razvijeni, ne samo vestibularni, ve i kinestetiki, taktilni i optiki
analizatori. Sloenost ravnotenog poloaja zavisi od veliine povrine oslonca, visine
teita tela, kao i poloaja slobodnih delova tela. Teinu ravnotenog poloaja takoe
uslovljava i vreme njenog trajanja.

3.9 PRECIZNOST
Motorika sposobnost oveka da pogodi cilj voenim, baenim, udarenim ili lansiranim
predmetom. Pod preciznou se podrazumeva i sposobnost izvoenja tano usmerenih i
doziranih pokreta i kao takva je povezana za tanost ocene prostornih i vremenskih
parametara datog sistema kretanja i odgovarajueg kretnog reagovanja u njemu.
Preciznost je sloena i osetljiva psihofizika sposobnost koja zavisi i od
momentalnog raspoloenja, emocija, sposobnosti koncentracije, ali i od drugih
motorikih sposobnosti.
Bioloki razvoj preciznosti uslovljen je razvojem koordinacionih mogunosti CNS-a
pa praktino zavisi od toga, ali se na njenom razvoju moe raditi do kraja ivota.

21

Istiu se, najee dva aspekta preciznosti:

1. Preciznost voenja sposobnost izvoenja tano usmerenih i optimalno
mehanikih i fiziolokih doziranih pokreta kojima domauje cilj (u boksu,
maevanju, ili sportskim igrama) - da se neposredno voeni predmet ili deo tela
plasira na odreeno mesto i
2. Preciznost bacanja (lansiranja predmeta) sposobnost pogaanja izbaenim
predmetima (lopte, koplje, bomba, loptica, strelica pikada) odreene take ili
povrine u prostoru domaaja - da se baenim, udarenim ili lansiranim predmetom
pogodi cilj koji se nalazi na odreenoj udaljenosti.

Primer testova za procenu preciznosti:

Pikado
Ciljanje dugim tapom
Ciljanje kratkim tapom
Gaanje u horizontalnu metu

22

POGLAVLJE 4
4.1 RAZVOJ MOTORIKIH SPOSOBNOSTI KROZ UZRAST
Motoriki razvoj predstavlja sastavni deo ukupnog razvoja oveka i zbog toga
manifestacije motorike razvijenosti, esto identifikovane kao motorike sposobnosti,
posredno ukazuju na razvijenost pojedinih organa i funkcija organizma kao celine. Ovde
se podrazumeva da su sposobnosti individualne karakteristike od kojih zavisi uspenost u
odreenoj aktivnosti (Kukolj, M. 2006). Tokom rasta i razvoja oveka, dolazi do velikih
promena organizma, i stoga treba imati u vidu da postoji ogromna povezanost
motorikog razvoja sa morfolokim i psiholokim razvojem.
Karakteristike psiholokog razvoja
Psiholoke promene u toku razvoja su sastavni deo funkcionalnih promena i povezane su
sa morfolokim razvojem pojedinih tkiva i organa. Osnovne karakteristike psiholokog
razvoja oveka mogu biti posmatrane kroz razvoj panje, razvoj motivacije i razvoj
volje.
- Razvoj panje je paralelan proces uspostavljanju kontrole miia aktivnosti, tj.dobra
kontrola miia stvara preduslove za odsustvo nepotrebnih pokreta i uslove za veu
panju.
- Uporedo sa razvojem panje razvija se i motivacija. U razvoju motivacije primarni nivo
ima faza odravanja ivota, odnosno zadovoljenja organskih potreba. Nakon toga, sledi
faza razvoja motivacije po osnovu odbrambrenih funkcija, odnosno bezbednosti. Dalji
razvoj motivacije odvija se kroz fazu pripadanja grupi (socijalizacija) i fazu
samocenjenja, pa je i razvoj motivacije posledica motiva vezanih za grupu i ostvaruje se
kroz poloaj u grupi (Lazarevi, 1987).
Karakteristike morfolokog razvoja
Opti tok razvoja opisuje se na osnovu promena visine tela i mase tela u oveku tokom
ivota. Detaljniji uvid u morfoloke promene moe se dobiti analizom:
1. duinskih karakteristika tela (longitudinalna dimenzionalnost)
2. poprenih karakteristika tela (transverzalna dimenzionalnost)
3. zapremine (volumen)
4. koliine masnog tkiva (adipoznost).
Morfoloki rast i razvoj odvijaju se pod uticajem unutranjih faktora (genetika), a uticaj
spoljanjih faktora ogleda se prvenstveno kroz nain ivota u kojem nain ishrane i
fizika aktivnost reguliu masu tela, tj.masno tkivo.

23

Morfoloki rast i razvoj odvija se od roenja do punog razvoja organizma i prolazi kroz 2
faze: faza ubrzanog i faza usporenog razvoja.
1. faza ubrzanog razvoja traje od roenja do 6-7 godine i naziva se jo infatilna faza
razvoja,
2. faza ubrzanog razvoja traje od 12 do 16-17 godina kada se organizam razvija
ubrzano, i deca rastu u visinu i imaju ubrzan razvoj miine mase.
Uporedo sa morfolokim razvojem, razvija se: nervni sistem, kardiovaskularni sistem,
disajni sistem i drugi sistemi u organizmu.
Karakteristike motorikog razvoja
Motoriki razvoj je sastavni deo ukupnog razvoja i aktivna je posledica razvojnih
promena. U tim promenama razvoj nervnog sistema daje osnovu za razvoj motorikog
sistema. Specifinosti razvoja nervno-miinog i ukupnog motorikog sistema
neposredno se projektuju na kvantitativne karakteristike kretanja.
- Prva i druga godina ivota je period infazije, motoriki razvoj je karakteristian po
uspostavljanju kontrole kretanja (uspravljanju, odravanju uspravnog poloaja i
usvajanju sve sloenijih kretanja).
- U toku prve, druge i tree godine osnovne promene ostvaruju se u uspostavljanju
kontrole doivljaja, a zatim i aktivnom razvoju karakteristika kretanja.
- Od tree do este godine brzo se razvijaju karakteristike kretanja i to se ogleda kroz
razvoj koordinacije i uspostavljanja viih ciljeva kretanja.
- Od sedme do dvanaeste godine karakteristian je period u kom dolazi do usaglaavanja
funkcija nervno-miinog sistema i morfolokih karakteristika.
- Od 12 do 15te godine (pubertet) karakteristian je razvoj analizatora kretanja i kore
nervnog sistema. Motoriki razvoj se odvija kroz razvoj okretnosti, skonosti i brzine, a
zatim sledi period pune motorne aktivnosti.
Opti tok razvoja motorikih sposobnosti karakterie:
heterohronost razliite motor.sposobn.nastaju u razliitim periodima razvoja,
sinfaznost razvoj pojedinih motor.sposobn.se meusobno poklapa,
ritminost i individualnost.
U skladu sa optim tokom razvoja, razvoj motorikih sposobnosti naelno se moe
opisati tako to se:
- Od 7 do 9 godine razvija koordinacija
- Od 10 do 12 godine razvija brzina
- Od 13 do 14 godine razvijaju se brzina i snaga
- U 15toj godini razvija se izdrljivost
- Od 17 do 19 godina objedinjuju se sve sposobnosti!

24

Dakle, motoriki razvoj je proces izgraivanja tkiva i organa, kao i stalnog usaglaavanja
funkcija tih organa, koji se manifestuju u razliitim telesnim aktivnostima poev:
- od roenja pa do 2 godine ivota, zatim se motoriki razvoj nastavlja kroz igru do 3
godine,
- od 4 do 6 godine brzina, gipkost, sila i izdrljivost razvijaju se u okviru kretanja, ali
ne i kroz posebno organizovane programe vebanja,
- od 7 do 10 godine razvija se motorno iskustvo,
- od 11 do 14 godine razvija se interes, profiliu se sklonosti i formira ukus,
- od 15 do 17 godine definie se struktura linosti i izgrauju motivi.
Razvojni period obuhvata i morfoloke, motorike i psihosocijalne promene, ali sa
aspekta mogunosti i potrebe aktivnog uticaja na obim i karakter promena, razvoj
koordinacije predstavlja bitan faktor razvoja motorike uspenosti. Tako razvoj
koordinacije moe biti posmatran i kroz razvoj:
Senzitivni period za razvoj orijentacije u prostoru obuhvata uzrast od 6 do 17 godine,
a intenzivno se razvija od 12 do 17 godine.
Ritmino izvoenje pokreta razvija se u periodu od 6 do 14 godine, a intenzivni period
razvoja je od 9 do 12 godine.
Razvoj koordinacije pokreta u vremenu obuhvata period od 7 do 13 godine, a
intenzivni period razvoja je od 7 do 10 godine.
Razvoj na audio-vizuelne nadraaje obuhvata period od 7 do 12 godine, a intenzivni
period razvoja je od 8 do 11 godine.
Razlikovanje pokreta (sposobnost diferencijacije) obuhvata period od 7 do 15 godine, a
intenzivni razvoj od 10 do 12 god.
Motoriko prilagoavanje obuhvata period od 8 do 13 godine, a intenzivni period
razvoja je od 9 do 12 god.
Ravnotea obuhvata period od 9 do 13 god, a intenzivni period razvoja je od 11 do 13
godine.

25

POGLAVLJE 5
5.1 ISTRAIVANJE MOTORIKIH SPOSOBNOSTI
Istraivanjem motorikih sposobnosti vri se prognoza razvoja sposobnosti ili prognoza
razvoja rezultata, kao i struktura procesa vebanja, struktura dostignute forme i modelnih
karakteristika (Kukolj, 2006).
Podaci vani za istraivaki rad mogu se dobiti na sledei nain:
1. posmatranjem (ekspertnom analizom)
2. merenjem
3. eksperimentom i
4. logikim zakljuivanjem
Posmatranjem se procenjuju izgled i proporcije tela, nain reagovanja i nain
izvravanja aktivnosti u zavisnosti od toga da li su standardni ili nestandardni uslovi.
Razvojne karakteristike utvruju se sistematskim merenjima, u kojima se razlikuju
merenja morfolokih karakteristika (antropometrija), merenja funkcionalnih mogunosti i
merenja opteg i specifinog karaktera motorikih sposobnosti.
Za utvrivanje rasta i razvoja bitne mere su:
1. longitudinalne dimenzionalnosti (visina tela, sedea visina, duina nogu, ruku i dr)
2. transverzalne dimenzionalnosti (irine karakteristinih segmenata tela ramena,
karlice, kukova i i dijametri lakta, ake, kolena, skonog zgloba i dr.)
3. potkonog masnog tkiva (koni nabori nadlakta, lea, trbuha, natkolena, potkolena).
Znaaj israivanja strukture morfolokih karakteristika posebno je evidentan zbog
suptilne povezanosti morfolokih karakteristika (oblika tela), funkcionalnih i motorikih
sposobnosti (funkcija kao sadraja i motorike sposobnosti kao aktivnosti).
Merenje motorikih sposobnosti moe biti: analitikog i sintetikog karaktera.
- Analitiki pristup (jedan segment) u izboru motorikih merenja zasniva se na
parametrima koji omoguavaju uvid u nivo i karakteristike nivoa pojedinih motorikih
sposobnosti (sila, snaga, brzina, izdrljivost, okretnost, gipkost).... Ovaj pristup moe
sadrati i parametre sa topolokom konfiguracijom (npr.snaga ruku, ramenog pojasa i dr).
Upotrebna vrednost ovih parametara sastoji se u tome to omoguavaju odreivanje
strukture na poetku, u toku i na kraju procesa vebanja. Podaci dobijeni na poetku
procesa vebanja mogu posluiti za proveru efekata izvrenog rada i omoguavaju
eventualnu korekciju i reorganizaciju daljeg rada. Merenje na kraju procesa vebanja
omoguava ukupnu ocenu promena nastalih kao posledica sprovedenog vebanja i uslova
vebanja.

26

- Sintetiki pristup u istraivanju zasniva se na parametrima o telesnim aktivnostima

izvrenim u celini, onako kako to zahtevaju racionalnost tehnike i konvencije o optim
uslovima ispoljavanja efikasnosti u razliitim telesnim aktivnostima. To se odnosi na
ocenu tehnike, ocenu tehniko-taktikih reenja i rezultate izvrenog rada.
Promene motorikog statusa istrauju se u prirodnim uslovima, u kojima odreeni deo
posmatranog obeleja namerno izmenjen. Praenje unapred definisanih uslova i
utvrivanje unapred odreenih parametara naziva se eksperimentom.
U eksperimentu mogu biti utvreni i praeni uticaji odreenog vebanja na organizam
oveka, na funkcije pojedinih sistema organizma, predmet istraivanja moe biti
uspenost savladavanja predvienog gradiva kao i drugi elementi procesa vebanja
(vebe, uslovi rada, reim rada, intenzitet rada i dr.).
Procena optih motorikih sposobnosti vri se testovima ili baterijom testova koji
omoguavaju svestrano sagledavanje stanja telesnih sposobnosti.
5.2 DIJAGNOSTIKE I PROGNOSTIKE KARAKTERISTIKE TESTOVA
Pod dijagnostikim karakteristikama testova podrazumevaju se mere i postupci
kojima se kvantifikuju bitne sposobnosti, kretanja ili odreene karakteristike kretanja u
cilju definisanja njihovog nivoa, strukture, dinamike promena, sloenosti i karaktera.
Dijagnostike karakteristike su znaajne kada se utvruje: stanje zdravlja, stanje
motorikih sposobnosti i radna sposobnost osoba razliitog uzrasta, pola i specifine
sportske orijentacije.
Prognostike karakteristike testova znaajne su u predikciji razvoja telesnih
sposobnosti, postignua i stabilnosti tehnike.
Prognozom su obuhvaeni i: razvoj metodike treninga, znaajnog postignua u periodu
od 4-8 godina i sportska obdarenost.
Prognoza razvoja metodike treninga vri se na osnovu ekspertize dokumentacionog
materijala i obuhvata analizu primenjenih sredstava, metoda, uslova rada i postignutih
rezultata.
Prognoza postignua se vri za period od 4 do 8 godina, na osnovu regresije koja
obuhvata podatke koji se odnose na vremenski trend rezultata i podatke o ueu
sluajnih faktora.
Prognoza sporske obdarenosti vri se na osnovu visine (kvaliteta) rezultata, na osnovu
stabilnosti rezultata, na osnovu povezanosti juvenilnih i definitivnih rezultata, kao i na
osnovu tempa prirasta rezultata.
Kontrola u fizikom vaspitanju, rekreaciji, a naroito u sportu moe biti usmerena ka
strukturi i nivou fizike pripremljenosti jednog svojstva ili pojedine karakteristike
odreenog svojstva. Sadraj kontrole uslovljen je specifinostima adaptivnih sistema od
kojih, u najveoj meri, zavisi efikasnost kretanja (kardiovaskularni, respiratorni i
metaboliki sistem, stanje neuromiinog aparata, nervnog sistema i brzinsko-snanih
svojstava: koordinacija u optem i strukturnom smislu; elastinost miia, gipkost i dr.).

27

5.3 TESTIRANJE ANTROPOMOTORIKOG PROSTORA

1. Poetno merenje
2. Predvianje
3. Transformacija (trening)
4. Tranzitno ili zavrno merenje
5. Objanjenje
Metrijske karakteristike testa
1. Objektivan
2. Osetljiv
3. Pouzdan
4. Upotrebljiv

PRIMERI TESTOVA

TESTOVI REPETITIVNE SNAGE

1RM (repetition maximum)
Poetni poloaj zavisi od miine grupe za koju se test izvodi.
Opis - 1 maksimalni ponavljaj se izvodi za testiranje svih grupa miia. Posle dobre
pripreme u vidu zagrevanja i rastezanja, kao i uvoda u optereenje sa vebama snage 2
serije 4 do 8 ponavljaja 50 % od maksimuma, pristupa se 1 maksimalnom ponavljanju.
Odredi se perceptivni maksimum, ako se sa lakoom savlada teret, onda se teina
postepeno poveava sve dok se ne uradi 1 max ponavljaj. Pauza izmeu ponavljaja ne bi
trebalo da bude manja od 1, a ne vea od 2 minuta. U sluaju da je optereenje preveliko i
da se teina ne moe savladati bez pomoi asistenta smanjiti optereenje koji moemo
savladati, a priblino je maksimumu.
Ocenjivanje Uspeno izveden jedan max ponavljaj.
Napomena Prilikom izvoenja testa voditi rauna o mogunosti povreivanja koje
moe biti usled neadekvatne pripreme, nepravilne tehnike izvoenja pokreta, prevelikog
optereenja, nestrunosti asistenta...Da bi test bio validan u proceni maksimalne
sposobnosti da mii projektuje silu potrebno je muskulaturu adaptirati kroz primarnu
adaptaciju CNS. To bi znailo, primera radi, da se opte vebe snage cele muskulature
angauju u krunom obliku rada sa optereenjem od 50% od perceptivnog maksimuma,
sa proseno 2- 3 serije unutar 2 seta vebanja za svaku miinu partiju. Za bazini
adaptaciju CNS potrebno je najmanje 2 trenane nedelje pre odreivanja maksimuma.

28

Sklek na tlu
Poetni poloaj za realizaciju testa je u uporu na rukama.
Opis - Za procenu snage i snane izdrljivosti grudne muskulature koristio bi se test sklek
na tlu. Stav aka na podlozi je diskutabilan i postoje varijacije (uski, srednji i iroki), kao
i u toku neposrednog izvrenja testa sa varijacijama u odvoenju laktova bono ili uz
telo. Poloaj svih segmenata tela (ramena, trup, karlica, kolena i stopala) moraju u toku
realizacije testa da budu u ravni bez oscilovanja i pravljenja figura. Poloaj stopala
moe biti spetni, irine kukova ili jo ire.
Ocenjivanje - Uspeno izveden sklek je do sputanja grudi do tla. Vraanjem u poetni
poloaj izveden je ponavljaj.
Napomena - greke su u naruavanju poloaja savijanjem segmenata tela, cimanjem,
gibanjem, prenosom teine sa jedne na drugu polovinu tela... Realizacija testa
optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora.

Zgib na vratilu
Poetni poloaj je u uporu na rukama sa nathvatom ili pothvatom (u razliitoj irini
hvata). Telo je u viseem poloaju.
Opis - Za procenu snage i snane izdrljivosti lene muskulature (gornje regije) zgibovi
na vratilu.
Ocenjivanje - Iz viseeg poloaja podizanjem i izjednaavanjem nivoa brade sa vratilom,
pravilno je izveden pokuaj. Vraanjem u poetni poloaj (varijacije- donji uglovi
lopatica, gornji uglovi lopatica, ramen dodiruju tlo, glava dodiruje tlo...) izveden je
ponavljaj.
Napomena - Greke su u naruavanju viseeg poloaja savijanjem nogu, zibanjem,
prenosom teine sa jedne na drugu polovinu tela...
Realizacija testa je optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora.

29

Podizanje trupa sa tla

Poetni poloaj za realizaciju testa je leei na leima.
Opis - Za procenu snage i snane izdrljivosti trbune muskulature koristio bi se test
podizanje trupa sa tla. Poloaj ruku moe da ima brojne varijacije (iza glave, na grudima,
pored ela...), poloaj nogu takoe je primetan sa varijacijama savijenih i opruenih
kolena.
Ocenjivanje - Iz leee pozicije podizanje trupa je do potpuno sedeeg poloaja.
Vraanjem u poetni poloaj (varijacije - donji uglovi lopatica, gornji uglovi lopatica,
ramena dodiruju tlo, glava dodiruje tlo...) izveden je ponavljaj.
Napomena - Greke su u naruavanju viseeg poloaja savijanjem nogu, cimanjem,
prenosom teine sa jedne na drugu polovinu tela... Realizacija testa je optimalnom
frekvencijom pokreta bez odmora.
uanj
Poetni poloaj je stav sa varijacijama (spetni, irina karlice, irina ramena...), zategnuti i
aktivni svi segmenti tela, pogled pravo, ruke sa varijacijama (uz telo, iza glave, na
grudima...).
Opis - Za procenu snage i snane izdrljivosti muskulature donjih ekstremiteta koristio bi
se test uanj.
Ocenjivanje - Iz uspravnog poetnog poloaja telo savijeno u kolenima se dovodi do
unja (sa varijacijama u amplitudi). Vraanjem u poetni poloaj izveden je ponavljaj.
Napomena - Greke su u naruavanju poloaja savijanjem segmenata tela, cimanjem,
gibanjem, prenosom teine sa jedne na drugu polovinu tela...
Realizacija testa je optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora.
Opte napomene:

Svaka varijacija ima praktinu primenu i svrsishodnost koja je na volji realizatoru

testiranja,
Na primerima angaovane muskulature postoji ili se mogu smisliti testovi koji bi
mogli da nam poslue u proceni svih miinih grupa u telu,
Prilikom testiranja mora se voditi rauna o metrijskim karakteristikama testova.
Predlog poetnicima je da se koriste standardni testovi provereni dugogodinjom
realizacijom,
Izrada i korienje testova koji jo nisu proli standard moe biti opasan po
zdravlje sportiste, a od znanja i iskustva trenera zavisi da li e i kada biti
primenjen.

30

Test eksplozivne snage se moe primeniti sopstvenom teinom ili sa spoljanjim

optereenjem pri emu je brzina izvoenja pokreta maksimalna. Ceo test je
vremenski ogranien, tako da je potrebno za to manje vremena izvesti vei broj
pokreta. U sluaju rada sa spoljanjim optereenjem (tegovima) optereenje ne bi
trebalo da pree preko 50%,
Svi testovi snage se mogu izvesti sa sloenom lokomotornom funkcijom (skokovi,
i poskoci - pliometrija, tranja, iskoraci),
Ne preporuuje se testiranje parametara snage uz spoljanji teret partnera iz
razloga to je optereenje neadekvatno i nekontrolisano, pa moe da dovede do
povreivanja,
Test statike snage je merenje izdraja u fiksnom poloaju. Nema parametra
amplitude, obima i frekvencije pokreta. Sopstvenom teinom ili spoljnim
optereenjem (tegovima). Vreme je elementarni parametar.

TESTOVI BRZINE

POKRET
-

Desnom rukom napred

Pokret desnom rukom sa leva na desno
Levom rukom sa leva na desno
Sa dve ruke sa leva u desno
Karate udarac

FREKVENCIJA
-

Taping rukom
Kruenje rukom
Taping nogom
Taping nogom o zid

SPRINT
- Sprint iz visokog starta na 20 metara
- Sprint iz visokog starta na 40 metara
- Sprint iz visokog starta na 60 metara

31

Taping rukom
Opis mesta izvoenja: Za izvoenje testa potrebna je ravna povrina minimalnih
dimenzija 2x2 metra. Na stolu je privrena daska za taping (dva kruga prenika 20 cm
razmak izmeu njihovih unutranjih rubova je 61 cm).
Zadatak: Test se izvodi iz sedeeg poloaja, levi dlan se nalazi na sredini daske, a desna
ruka je ukrtena preko leve i dlan se nalazi na levom krugu. Na znak sad to bre moe,
u vremenu od 15 sekundi, dodiruje prstima naizmenino jedan pa drugi krug. Zadatak se
ponavlja tri puta.
Ocenjivanje: Meri se broj ispravno odraenih ciklusa u 15 sekundi. Jedan ciklus
predstavlja ispravno dotaknut levi i desni krug.
Napomena: Neispravnim doticajima se smatra ako ispitanik promai plou ili je i ne
dotakne.

Taping nogom
Opis mesta izvoenja: Za izvoenje testa potrebna je ravna povrina minimalnih
dimenzija 2x2 metra. Drvena konstrukcija za taping nogom privrena je za podlogu.
Zadatak: Ispitanik sedi na prednjem delu stolice ne naslanjujui se na naslon, sa rukama
na struku. Levu nogu postavlja na tlo, a desnu na dasku sa leve strane pregrade. Na znak
sad ispitanik je potrebno da to bre prebacuje desnu nogu sa jedne na drugu stranu
pregrade, u vremenu od 15 sekundi, dodirujui prednjim delom stopala dasku. Zadatak se
ponavlja tri puta.
Ocenjivanje: Meri se broj ispravno odraenih ciklusa u 15 sekundi.
Napomena: Neispravnim doticajima se smatra ako ispitanik promai plou ili je i ne
dotakne.

32

TESTOVI IZDRLJIVOSTI
-

Vonja na biciklergometru u trajanju od 150 sekundi

Vonja na biciklergometru u trajanju od 150 sekundi
Tranje u vremenu od 15 minuta
Step test

Step test
Opis mesta izvoenja: Test se moe izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na
ravnoj podlozi.
Zadatak: Ispitanik stoji pored klupe (za mukarce visine 40 cm, za devojke visine 30 cm),
na znak merioca kree da se penje i silazi obema nogama sa klupe i to nogom kojom se
prvo popeo, tako da njom i silazi. Ritam koraka usklaen je sa metronom. Test traje 5
minuta.
Ocenjivanje: Po isteku 5 minuta merilac zaustavlja ispitanika i postavlja ga na stolicu,
palpira mu arteriju (karotidnu, ulnarnu, radijalnu) i meri brzinu otkucaja srca (u 10 s, 15 s
ili ceo minut). U protokol unosi vrednosti frekvence srca za jedan minut (ukoliko je
merio za 10 ili 15 s u tom sluaju dobijenu vrednost mnoi sa 6 ili 4).
Napomena: Ovaj test se moe izvesti istovremeno sa vie ispitanika, na taj nain to se
svi nalaze pored klupe i sukcesivno se prikljuuju testu na 15 s, u tom sluaju merenje
frekvence srca se meri u 10 s.
KOORDINACIJA
Pod koordinacijom, kao bazinom motorikom sposobnou, podrazumeva se sutina
sloenih kretanja, pri emu u ostvarivanju tih kretanja u odreenoj meri i odnosu
uestvuju i druge motorike sposobnosti.
koordinacija = motorika inteligencija
TESTOVI KOORDINACIJE
-

Voenje lopte rukom

Amortizacija lopte
Slalom nogom sa dve lopte
Provlaenje i preskakivanje
Penjanje i silaenje po klupi i ribstolu
Osmica sa saginjanjem
Poligon unazad
Koraci u stranu
Okretnost u vazduhu
Tranje oko baze

33

Voenje lopte rukom

Opis mesta izvoenja: Na stazi duine 10 metara 5 stalaka je rasporeeno na udaljenosti
od po 2 metra.
Zadatak: Ispitanikov je zadatak da nakon znaka sad to bre vodi loptu boljom
rukom u slalomu izmeu stalaka. Kod poslednjeg stalka ispitanik se okree za 180 i na
isti nain vraa se do startne linije. Zadatak je zavren nakon to ispitanik pree startnu
liniju.
Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do prelaska startne
linije u povratku.
Napomena: Ispitaniku se ne uzima kao greka ukoliko sluajno srui stalak. Ukoliko
ispitanik iz bilo kog razloga prekine sukcesivno obilaenje stalaka, vraa se na mesto gde
je uinio greku. Za to vreme toperica se ne zaustavlja.
Amortizacija lopte
Opis mesta izvoenja: Ispred ravnog zida 3x3 na ravnoj podlozi dva metra od zida
oznaen je pravougaonik veliine 3x2 m, ija je ira strana paralelna sa zidom.
Zadatak: Ispitanik baca loptu sa grudi u zid i doekuje je nakon odbijanja na dlan bolje
ruke. Zadatak je zavren nakon to ispitanik napravi 10 bacanja i 10 pokuaja
amortizacije lopte.
Ocenjivanje: Ispitiva broji ispravne pokuaje.
Napomena: Upisuje se broj ispravno amortizovanih lopti. Pod tim se smatra da se lopta:
ne odvaja od ruke prilikom hvata, smiruje iznad visine ramena, nekoliko trenutaka zadri
u ruci (dok ispitiva ne kae). Ispitanik ne sme da izae iz pravougaonika. Lopta mora
biti baena obema rukama i ne sme da padne na tlo.
Slalom nogom sa dve lopte
Opis mesta izvoenja: Na stazi duine 10 metara 5 stalaka je rasporeeno na udaljenosti
od po 2 metra.
Zadatak: Ispitanikov je zadatak da nakon znaka sad ispitanik poinje voditi
istovremeno obe lopte obema nogama u slalomu izmeu stalaka. Kod poslednjeg stalka
ispitanik se okree za 180 i na isti nain vraa se do startne linije. Zadatak je zavren
nakon to ispitanik pree startnu liniju.
Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do prelaska startne
linije u povratku.
Napomena: Ispitaniku se ne uzima kao greka ukoliko sluajno srui stalak. Ukoliko
ispitanik iz bilo kog razloga prekine sukcesivno obilaenje stalaka, vraa se na mesto gde
je uinio greku. Za to vreme toperica se ne zaustavlja.

34

Provlaenje i preskakivanje
Opis mesta izvoenja: Na stazi duine 7,5 m postavljena su 4 okvira vedskog sanduka,
na taj nain to je rastojanje od starta do prvog okvira zatim rastojanje izmeu okvira i
rastojanje izmeu zadnjeg okvira i okretita 1,5 m.
Zadatak: Na znak sad ispitanik tri do prvog okvira, preskae ga, provlai se kroz drugi
okvir, preskae trei, provlai se kroz etvrti, okree se za 180 i u povratku obilazi
prepreke ali na suprotan nain.
Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do prelaska startne
linije u povratku.
Napomena: Ukoliko ispitanik srui okvir vedskog sanduka u trenutku pre nego ga je
proao, duan ga je sam namestiti i tek tada izvriti taj deo zadatka. Ukoliko ga je sruio
pri kraju izvoenja odreenog dela zadatka nastavlja bez zastoja. Okvir preskae
sunono, jednonono, a moe ga i prekoraiti.
Penjanje i silaenje po klupi i ribstolu
Opis mesta izvoenja: vedska klupa je zakaena uz ribstol pod uglom od 45.
Zadatak: Na znak sad ispitanik se penje etvoronoke uz vedsku klupu do kraja. Tada
se prihvata za ribstol iznad glave koliko mu je potrebno da stavi nog na prvu pritku koja
je ispod oslonca klupe i sputa se sa ribstola, jednu po jednu pritku do tla. im dodirne
tlo sa obe noge vraa se istim putem.
Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do momenta kada
ispitanik ne dodirne tlo sa obe noge.
Napomena: Pri silasku sa ribstola ili prilikom penjanja ne sme da preskoi niti jednu
pritku, ukoliko se to desi vraa se na pritku do koje je doao pravilno i otuda nastavlja
dalje. Na pritke moe postavljati obe noge ili samo jednu (kao po stepenicama).
Osmica sa saginjanjem
Opis mesta izvoenja: Stalci su postavljeni na udaljenosti od 4 m, a izmeu njih je
razapeta elastina traka.
Zadatak: Ispitanik stoji pokraj jednog stalka u smeru drugog, prsti nogu su u ravni sa
stalkom. Elastina traka je zategnuta u visini gornje bedrene bodlje. Na znak sad
ispitanik najbre to moe obilazi stalke sledei zamiljenu liniju poloenog broja 8,
saginjui se svaki put ispod razapete trake. Zadatak je zavren nakon to ispitanik obie
oko stalka na opisani nain 4 puta i protri pokraj stalka koji je sluio za start.
Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do prelaska startne
linije u povratku.
Napomena: Ispitanik ne sme prilikom prolaska da dotie traku. Ima pravo na jednu
greku, na ta se upozorava, a prilikom druge greke zadatak se prekida i ponavlja.

35

Poligon unazad
Opis mesta izvoenja: Na stazi duine 10 m obeleene su linije starta i cilja, na 3 m od
starta postavljena je baza vedskog sanduka, a na 6 m najvei okvir na taj nain da veom
stranom dodiruje podlogu.
Zadatak: Ispitanik je oslonjen na dlanove i stopala, leima okrenut preprekama. Stopala
su mu ispred startne linije. Na znak sad unazad savladava prepreke, prvu penjanjem, a
drugu provlaenjem. U toku zadatka ispitanik ni u jednom trenutku ne sme okretati glavu.
Zadatak je zavren kada ispitanik sa obe ruke pree liniju cilja.
Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do prelaska linije cilja.
Napomena: Ukoliko pre savladavanja prepreke istu obori, ispitanik je duan da je namesti
pa da obavi zadatak, za to vreme toperica se ne gasi.
Koraci u stranu
Opis mesta izvoenja: Staza duine 4m sa dve paralelne linije duge 1m.
Zadatak: Ispitanik stoji unutar linija, bono uz jednu liniju. Na znak sad kree se bono
(korak-dokorak) do druge linije, svaku liniju mora ili da pree ili da je nagazi. Ovo
ponavlja 6 puta uzastopno.
Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do zavretka estog
prelaenja staze od 4 m.
Okretnost u vazduhu
Opis mesta izvoenja: 4 strunjae postave se tako da se dodiruju irim stranama. Zatim se
dve razdvoje toliko da se izmeu njih mogu postviti 4 medicinke. Medicinke se
postavljaju tako da zatvaraju povrinu kvadrata.
Zadatak: Ispitanik okree lea medicinkama i seda na zadnje dve. Svaka noga se nalazi
na jednoj medicinki, a ruke su opruene i dlanovima oslonjene na natkolenice. Na znak
sad ispitanik pravi kolut nazad, digne se i napravi kolut napred preko medicinki (ne sme
da ih dotakne), okree se za 180 i dodiruje dlanovima medicinke, ime se zadatak i
zavrava.
Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do dodira midicinki.
Napomena: Doputeno je doticati medicinke bilo jednom, bilo sa obe ruke i to
proizvoljnim redom.

36

Tranje oko baze koverta test

Opis mesta izvoenja: U pravougaoniku dimenzija 3x5 poreano je 5 stolica. Na taj nain
se 4 stolice nalaze u uglovima, a peta u centru pravougaonika.
Zadatak: U jednom uglu izvan povrine pravougaonika nalazi se i startna i ciljna linija.
Na znak sad ispitanik obilazi stolice na taj nain kao da se kree po zamiljenoj liniji
koverte. Zadatak je zavren nakon to pree liniju cilja. Ovo ponavlja 3 puta uzastopno.
Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do prelaska linije cilja.
Napomena: Ispitanik ne sme prilikom prolaska da dotie stolicu. Ima pravo na jednu
greku, na ta se upozorava, a prilikom druge greke zadatak se prekida i ponavlja.

GIPKOST
Sinonim za zglobnu pokretljivost i definie se kao sposobnost izvoenja aktivnih ili
pasivnih pokreta u zglobovima sa maksimalnom moguom amplitudom.
Na gipkost utiu: aktivnost, pol, uzrast, temperatura, doba dana, emocionalno stanje, a ne
zavisi od duine segmenata tela, kao ni od osobenosti sastava tela.

TESTOVI GIPKOSTI
-

Iskret
Uzruenje nazad u kleeem stavu
Odruenje nazad u kleeem stavu
Potisak ruke iza lea prema gore po jarbolu
Prednoenje iz leanja na leima
Zanoenje iz leanja na prsima
Raznoenje leei
Odnoenje leei bono
Pretklon na klupi
Pretklon raskorano
Pretklon sa trakom

Iskret
Opis mesta izvoenja: Test se izvodi u prostoriji ili na otvorenom prostoru minimalnih
dimenzija 2x2 metra.
Zadatak: Ispitanik u stojeem stavu dri ispred sebe palicu tako da mu se leva aka nalazi
na nultoj taci, a desna uz levu. Zadatak ispitanika je da napravi iskret iznad glave drei

37

palicu pruenim rukama, tako da je razmak izmeu ruku najmanji mogui. itava kretnja
mora se izvesti lagano i bez zamaha ili uzastopnih zibova u uzruenju. Zadatak je zavren
kada pruenim rukama ispitanik dovede palicu iza lea. Zadatak se izvodi tru puta
uzastopno, sa kraom pauzom.
Ocenjivanje: Rezultat u testu je udaljenost izmeu unutranjih rubova aka nakon
izvedenog iskreta izraena u centrimetrima.
Napomena: Prilikom izvoenja zadatka: palica se dri punim hvatom ake, ruke su sve
vreme ispruene, zadatak se izvodi bez zamaha. Ukoliko se ne ispotuju ovi uslovi
zadatak se ponavlja.
Pretklon na klupi
Opis mesta izvoenja: Merenje se moe izvoditi u dvorani ili spoljnom prostoru
minimalnih dimenzija 1x1 metar.
Zadatak: Ispitanik stoji sunono na klupici. Vrhovi prstiju su do ruba klupice. Noge su
potpuno opruene. Uzrui, a ake sa ispruenim prstima su spojene tako da se srednji
prsti poklope. Ispitanik se uspravno pretklanja to vie moe, zadravajui opruene i
noge i ruke. Dlanovima opruenih ruku klizi niz skalu do najnie mogue take u kojoj
se na trenutak zadri. Zadatak se ponavlja tri puta uzastopno, sa kraom pauzom.
Ocenjivanje: Meri se dubina dohvata u cenrtimetrima.
Napomena: Ispitanik mora biti bos, stopala su paralelna i sastavljena, a vrhovi prstiju
postavljeni do samog ruba klupice. Pri izvoenju testa kolena se ne smeju griti. Zadatak
se ne sme izvoditi zamahom. Ukoliko se ne ispotuju ovi uslovi zadatak se ponavlja.
Pretklon raskorano
Opis mesta izvoenja: U prostoriji minimalnih dimenzija 3x2 metra pored zida se povuku
dve linije duge 2 metra pod uglom od 45, tako da vrh ugla dodiruje zid.
Zadatak: Ispitanik raznono (po linijama) sedne na tlo oslonjen vrsto leima i glavom
uza zid. Isprui ruke i postavi dlan preko dlana, tako da se srednji prsti preklapaju. Zatim,
tako postavljene i opruene ruke sputa na tlo ispred sebe. Merilac postavlja metar sa
nulom na mesto gde ispitanik dodirne tlo vrhovima prstiju. Zadatak je da izvede to
dublji pretklon, tako da vrhovi prstiju lagano klize uz metar. Zadatak se ponavlja tri puta
uzastopno, sa kraom pauzom.
Ocenjivanje: Rezultat je maksimalna daljina dohvata.
Napomena: Noge su opruene i nalaze se preko linija, ruke spojene i ake preklopljene,
ramena u PP dodiruju zid. Nije doputeno izvoditi pretklon zamahom trupa.

38

RAVNOTEA
Motorika sposobnost odravanja stabilnog poloaja tela u razliitim aktivnostima i
pokretima. Ispoljava se u mirovanju (statika ravnotea) i u kretanju (dinamika
ravnotea). Statika i dinamika ravnotea slabo koreliraju meusobno.
Vrste:
I Stabilna

II Labilna

III Indiferentna

Faktori: genetska odreenost, stanje centra za ravnoteu u mozgu, stanje vestibularnog

aparata, uzrast, povrina oslonca, visina teita tela, brojnost motorikih navika,
treniranost, snaga, koordinacija, gipkost, emotivno stanje, koncentracija.
TESTOVI RAVNOTEE:
1. Stajanje na dve noge uzduno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima
2. Stajanje na jednoj nozi uzduno na klupici za ravnoteu sa otvorenim
oima
3. Stajanje na dve noge popreno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima
4. Stajanje na jednoj nozi popreno na klupici za ravnoteu sa otvorenim
oima
Ova etiri testa mogue je raditi i sa zatvorenim oima.
Stajanje na jednoj nozi uzduno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima
Opis mesta izvoenja: Test se moe izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na
ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra, gde je postavljena klupica za ravnoteu.
Zadatak: Bosonogi ispitanik stane stopalom proizvoljne noge uzduno na klupicu za
ravnoteu, a drugom dodiruje tlo. Dlanovi su na bedrima. Zadatak je da prenese teinu na
nogu kojom stoji na klupici, odvoji drugu od tla i zadri ravnoteni poloaj.
Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik
uspostavi ravnoteni poloaj pa do naruavanja istog. Najdue trajanje testa je 60
sekundi.
Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, nogom koja je u vazduhu ne sme da dodirne
oslonac, niti drugu nogu da pomeri iz zadatog poloaja.

39

Stajanje na dve noge uzduno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima

Opis mesta izvoenja: Test se moe izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na
ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra, gde je postavljena klupica za ravnoteu.
Zadatak: Oslanjajui se o zid desnom rukom, bosonogi ispitanik staje sa oba stopala
uzdu pregrade klupice za ravnoteu, tako da su mu stopala jedno iza drugoga. Klupica je
udaljena od zida za prosenu duinu ruke, a postavljena je tako da su due stranice
paralelne sa zidom. Kada oseti da je uspostavio ravnoteu obe ruke prislanja na bedra.
Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik
uspostavi ravnoteni poloaj pa do naruavanja istog. Najdue trajanje testa je 60
sekundi.
Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, niti stopala iz zadatog poloaja.
Stajanje na dve noge popreno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima
Opis mesta izvoenja: Test se moe izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na
ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra, gde je postavljena klupica za ravnoteu.
Zadatak: Oslanjajui se o zid desnom rukom, bosonogi ispitanik stoji prednjim delovima
stopala popreno na pregradi klupice za ravnoteu, sastavljenih nogu. Klupica je udaljena
od zida za prosenu duinu ruke, a postavljena je tako da su due stranice paralelne sa
zidom. Kada oseti da je uspostavio ravnoteu obe ruke prislanja na bedra.
Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik
uspostavi ravnoteni poloaj pa do naruavanja istog. Najdue trajanje testa je 60
sekundi.
Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, niti stopala iz zadatog poloaja.
Stajanje na jednoj nozi popreno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima
Opis mesta izvoenja: Test se moe izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na
ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra, gde je postavljena klupica za ravnoteu.
Zadatak: Bosonogi ispitanik stane stopalom proizvoljne noge popreno na klupicu za
ravnoteu, a drugom dodiruje tlo. Dlanovi su na bedrima. Zadatak je da prenese teinu na
nogu kojom stoji na klupici, odvoji drugu od tla i zadri ravnoteni poloaj.
Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik
uspostavi ravnoteni poloaj pa do naruavanja istog. Najdue trajanje testa je 60
sekundi.
Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, nogom koja je u vazduhu ne sme da dodirne
oslonac, niti drugu nogu da pomeri iz zadatog poloaja.

40

Stajanje na jednoj nozi sa zatvorenim oima

Opis mesta izvoenja: Test se moe izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na
ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra.
Zadatak: Ispitanik stoji bos na proizvoljnoj nozi dok mu je stopalo druge noge oslonjeno
na koleno noge na kojoj stoji. Ispitanik ne sme da napusti zadati poloaj pri kojem su
ake stavljene na butine. Ruke moraju biti fiksirane, a noge kao u poetnom poloaju.
Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik
uspostavi ravnoteni poloaj pa do naruavanja istog. Najdue trajanje testa je 60
sekundi.
Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, noge moraju da ostanu kao u poetnom
poloaju (bez pomicanja), oi su sve vreme testa zatvorene.

41

LITERATURA

1. Dintiman, G., Tellez, T. Ward, B. (1997). Sports Speed: #1 Program for Athletes.
Second edition. ISBN: 9780880116077.
2. Kukolj, M. (2006). Antropomotorika. Fakultet za fiziku kulturu. Univerzitet u
Beogradu. Beograd.
3. Lazarevi, Lj. (1987). Psiholoke osnove fizike kulture. Beograd: Izdavako
propagandna organizacija Partizan.
4. Niin, . (2000). Antropomotorika-teorija. FFK. Univerzitet u Novom Sadu.
Novi Sad.
5. Zaciorskij, V.M. (1975). Fizika svojstva sportiste, NIP, Partizan, Beograd.
6. eljaskov, C. (2004). Kondicioni trening vrhunskih sportista. Sportska akademija.
Beograd.

Preporuena dodatna literatura:

1. Bala, G. (2003). Metodoloki aspekti kineziolokih merenja (sa posebnim
osvrtom na merenja motorikih sposobnosti). Novi Sad: Samostalno autorsko
izdanje.
2. Herodek, K. (2006). Opta antropomotorika. Ni: SIA.
3. Kukolj, M. (1996). Opta antropomotorika. Fakultet za fiziku kulturu.
Univerzitet u Beogradu. Beograd.
5. Malacko, J., Popovi, D. (1997). Metodologija kinezioloko antropolokih
istraivanja. Univerzitet u Pritini, Fakultet za fiziku kulturu, Pritina
6. Stojiljkovi, S. (2003). Osnove opte ntropomotorike. SKC Univerzitet u Niu,
Ni.
7. Stojiljkovi, S. (2010). Metodik motorikog uenj, SIA, Ni.
Preporueni sajtovi
1. www.topendsport.com
2. www.ppoline.co.uk
3. sport-fitness-advisor.com
Preuzete slike: Wikipedia The Free Encyclopedia

42