1

Zdravstveni centar "Dr Laza K.Lazarevi " abac Sluba ortopedije

R RA AV VN N II T TA AB BA AN N II
ta su ravni tabani, kako se le e, istine i zablude o njima Poslednjih godina je pri a o problemu ravnih tabana postala veoma esta, i kod roditelja male dece, i, to je naro it problem, kod de jih lekara, koji, o igledno, nedovoljno poznaju razvoj stopala kao i ta je to "ravan taban.Tako je stvoren utisak da se radi o veoma ozbiljnom problemu koga treba to pre le iti i to od samog ro enja. Da to nije ba tako, pokua u da objasnim na, nadam se, razumljiv na in. Prvo treba znati kako se stopalo razvija. Razvoj stopala Sva deca se ra aju sa ravnim tabanima. Na unutranjoj strani bebinih stopala se nalaze jastu i i podkonog masnog tkiva zbog kojih, izme u ostalog, dete, kad prohoda, gazi rairenih nogu. Sa osamnaest meseci, ak 97% maliana ima ovu deformaciju. Postepeno, kako dete raste, pove ava se ose aj ravnotee, a stopala, koja su okrenuta upolje, se pribliavaju i ujedno se formira uzduni, sredinji, svod tabana. Tek sa navrenom tre om godinom, tabani se spontano ispravljaju a stopalo pribliava svom normalnom anatomskom obliku. Izme u pete i este godine, u priblino 70% dece, dolazi do prirodne korekcije tabana. Stopalo se potpuno formira sa navrenom desetom godinom ivota deteta. Ravne tabane na tom uzrastu ima samo oko 5% dece, od kojih oko 3% ima tegobe. Rast kostiju stopala se zavrava, za devoj ice u etrnaestoj a kod de aka u esnaestoj godini ivota. Anatomija stopala Stopalo je sastavljeno od 26 kostiju sa brojnim zglobovima i ligamentima koji ih povezuju, kao i mii ima koji fomiraju tri anatomska luka: uzduni unutranji, uzduni spoljanji i popre ni luk. Ovi lukovi nisu vrste anatomske strukture, elasti ni su, i omogu avaju razli ite pokrete pri hodanju.Kod ravnih tabana, sputen je unutranji uzduni luk, a, ponekad, i popre ni luk stopala. Kako spre iti nastanak ravnog tabana? Upravo zbog opisanog razvoja, i vremena "sazrevanja" pojedinih struktura stopala, nije dobro insisirati da dete to pre stane na noge i prohoda. Dete treba pustiti da spontano prohoda, kad ono bude spremno za hod. Prerano optere enje stopala moe blage deformitete pretvoriti u teke.

2 Detetu treba omogu iti noenje komotnih de jih cipela, sa elasti nim onom, koje e omogu iti rast stopala i normalne pokrete stopala. Nije dobro obuvati dete u obu u starijeg brata ili sestre, jer svako se oslanja i gazi na jedinstven na in a svakakako da pohabana i deformisana obu a moe deformisati de je stopalo. Vaan faktor u nastanku ravnih tabana , pored nepravilnog izbora obu e, su i tvrda i ravna podloga, nedovoljno kretanje, neaktivnost, gojaznost i drugo. U stvari, ravni tabani nastaju usled poreme aja statike stopala, usled nesrazmere izme u optere enja i aktivne snage stopala. Tom prilikom, poputaju najpre mii i, zatim tabanski ligamenti i, na kraju, dolazi do promena odnosa i oblika kostiju stopala.

Pogled iz profila: Normalno (gore) i sputeno stopalo(dole).

Kako se i kad postavlja dijagnoza? Dete koje ima ravne tabane nije tromo, nema "iks" noge, a ne mora biti ni debeljukasto. Poneko dete se poali na bol u stopalima. Naj e e roditelji primete, ako uopte primete, u kupatilu kada dete ostavi vlaan trag bosih stopala na plo icama, ili napolju, kada vlanim stopalima ostavi trag u pesku ili na betonu. Tada je jasno vidi otisak ravnog stopala.

Otisak normalnog stopala (A) i etiri primera blago sputenog i deformisanog stopala (na kraju).

3 Ko moe da otkrije i utvrdi promene na svodovima stopala? U ku i, to je roditelj, u koli to je profesor fizi kog vaspitanja, i kolski lekar pri sistematskim pregledima dece. Treba zapamtiti da tek posle tre e godine, lekar moe da proceni da li se ili ne radi o ravnim tabanima. Definitivnu procenu donosi ortoped. On procenjuje da li dete treba da nosi neku vrstu ortopedskih pomagala (uloci ili cipele). Dijagnoza ravnih tabana se postavlja klini kim pregledom, aparatom za tabane sa ogledalima, i rendgenskim snimkom (ako je to neophodno). Da bi procenili stanje svodova stopala, treba ih posmatrati sa zadnje, bo ne i sa prednje strane. Pri tome, dete treba da je boso i da stoji na vrstoj i ravnoj podlozi, sa paralelnim i neto rastavljenim stopalima, sa petama i prstima u istoj visini. Sa zadnje strane se posmatraju Ahilove tetive, koje se okomito sputaju prema petnoj kosti. Lako lu no iskrivljenje Ahilovih tetiva, sa konveksitetom prema unutra, zatim, podizanje unutranjeg glenja u odnosu na spoljanji, proirenje povrine oslonca koji se prenosi na unutranji deo stopala, predstavljaju prve simptome sputanja uzdunog svoda stopala. Pri posmatranju stopala sa bo ne strane, zahteva se od deteta da podigne jednu nogu i izvesno vreme zadri taj poloaj. Posmatraju i stopalo stajne noge, primeti e se podizanje unutranje ivice stopala i smanjenje bo ne iskrivljenosti Ahilove tetive. Ovo je, ujedno, i proba za utvr ivanje trenutnog stanja mii a stopala i podkolenice. Potpun izostanak popravljanja svodova stopala pri ovoj probi, govori da su mii i i ligamenti u toj meri oslabljeni, odnosno istegnuti da je potrebno preduzimanje mera korekcije. Nezavisno od sputanja uzdunog svoda stopala, moe do i do sputanja popre nog svoda stopala, to se uo ava posmatranjem stopala sa prednje strane. Lepezasto irenje prstiju i palca, govore upravo o tome. Pored opisanih simptoma, u cilju postavljanja ta nije dijagnoze, moe se koristiti i uzimanje otiska stopala. Najjednostavniji na in uzimanja otiska vri se pomo u mastila, kojim se predhodno oboje tabani a zatim se dete oslanja na ist beli list papira, ime se "preslika" oblik stopala pri osloncu. Za odre ivanje stepena sputenosti stopala, izra unavanjem na samom otisku, postoji itav niz metoda. Jedna od njih, najjednostavnija, je da se otisak stopala podeli u 5 jednakih odeljaka (polja) i ita gledaju i od spoljnje ka unutranjoj strani stopala (vidi sliku).

A B Ukoliko otisak stopala ne prelazi liniju 2/5, to se smatra dobrim stopalom (primer A). Ukoliko prelazi liniju 2/5, radi se o prvom stepenu sputenosti (primer B).

V G Ukoliko otisak prelazi liniju 3/5 to je drugi stepen (primer V) odnosno prelaz linije 4/5 je tre i stepen (primer G).

5 Postoje dve vrste ravnih stopala. Prvi tip, tzv. fleksibilna stopala je blaa forma ovog poreme aja. U ovom slu aju, kada dete podigne stopalo u vazduh, tj. kada stopalo ne nosi nikakvo optere enje, stopala imaju pravilan oblik i svi lukovi se jasno vide. Tek pri osloncu, dolazi do sputanja svoda. Uzrok ovog stanja su, naj e e, slabi mii stopala i podkolenice kao i elasti ni ligamenti stopala. Stanje ovih stopala se najbolje popravlja vebama za ja anje mii a stopala, i bavljenjem sportom, kao i kada dete hoda boso po travi, pesku i drugoj rapavoj podlozi. Hod po ravnoj i tvrdoj podlozi ne doprinosi mnogo popravljanju stanja stopala (pod, beton i sl). Drugi tip, tzv. rigidni tip sputenih stopala je znatno ozbiljniji. On je posledica nepravilnog kotanog razvoja, a, ponekad, i posledica zapaljenja ili povreda kostiju i mii a stopala. Le enje U sutini, ovaj poreme aj se le i noenjem ortopedskih uloaka i vebama za ja anje mii a stopala. Ortoped je lekar koji treba da utvrdi postoji li potreba da se nose ortopedski uloci. Izvestan terapijski efekat, i to u smislu spre avanja nastanka kotanih deformiteta, moe se posti i samo ako su uloci napravljeni po meri de jeg stopala. Pokazalo se da uloci i ortopedske cipele ne le e ravne tabane. Ni vebe same ne reavaju stanje. Pored uro enih karakteristika odre enog de jeg stopala, mnogo jo faktora uti e na razvoj i izgled stopala (rast i razvoj de jeg organizma u celini, pravilna ishrana, telesna teina, bavljenje sportom). Hirurko le enje ravnih tabana ne dolazi u obzir. Odrasle osobe, za razliku od dece, tee podnose ovu manu. ale se na bolove stopalima, kolenima ili ki mi (naro ito u krstima). Teko podnose dugo stajanje na nogama i ne mogu dugo da pea e. Situaciju pogorava prekomerna telesna teina. Oni moraju stalno da nose dobro napravljene ortopedske uloke. Vebe su korisne utoliko to ja aju ligamente i mii e i naro ito su korisne kod nespretne i trapave dece.

V V E E B B E E

Dete, prstima obe noge, guva i savija platno i povla i ga prema sebi. Veba se izvodi u sede em poloaju.

Snano povla iti stopala ka sebi, a zatim savijati i iriti prste. Veba se radi sede i.

podloge.

Pomo u svih prstiju, povla iti knjigu prema napred ili je podizati od

Hvatati sitne predmete prstima jednog stopala a zatim ih prihvatati prstima drugog.

Hvatati puniji konopac prstima stopala i pokuati da se napravi vor.

Savladavati otpor gumene vija e u pravcu strelice, ili,prosto, pruati otpor rukama.

U sede em poloaju, okrenuti jedno stopalo drugom i snano vu i prema podkolenicama, sede i.

Pete su oslonjene na podlogu. Udarati prstima po dirkama naro ito palcem i malim prstom.

10

Prednji deo stopala podvu i ispod nekog dela nametaja ili,kao to se vidi na slici, a zatim povla iti celo telo u nazad bez savijanja u kukovima.

Popeti se jednom nogom na neki loptast predmet. Uz povla enje druge noge u nazad, nastojati da se to due ostane na lopti.

11

Neophodno je napraviti prikazan valjak, a zatim ga rolati prstima stopala, savla uju i teinu vre ice (ili tega).

Podizati srednji deo tabana snanim pritiskom palca o podlogu.

Pripremio: Prim Dr Milan Maksi ,ortoped