KOSTI DONJIH EKSTREMITETA

Kosti donjeg ekstremiteta

Kosti karlinog pojasa su predstavljene karlinom kosti a kosti slobodnog dela noge su:
- butna kost (femur)
- aica (patela)
- golenjaa (tibia)
- linjaa (fibula) i
- kosti stopala (ossa pedis).
Karlina kost (os coxae) je parna, masivna kost nepravilnog oblika, koja uestvuje u izgradnji zidova karlice
(pelvis).
Karlina kost se napred meusobno spajaju a pozadi se krsna kost (sacrum) u vidu klina zavlai izmeu karlinih
kostiju. Tokom razvoja i rasta karlina kost se prvobitno sastoji iz tri kosti,
- bedrene (os ili),
- preponske (os pubis) i
- sedalne kosti (os ischi).
Ove tri kosti su prvobitno razdvojene hrskavicom u obliku slova Y koja okotava izmeu 15-20 godine ivota.
Na karlinoj kosti postoje dve strane i etri ivice. Na spoljanoj strani, u srednjem delu, nalazi se duboka jama,
zglobna aica (acetabulum) koja slui za zglobljavanje sa glavom butne kosti (caput femoris). Iznad acetabuluma
nalazi se krilo bedrene kosti na kojem se pripadaju sedalni miii (mm. glutei) a ispod njega je veliki, zaporni otvor
(foramen obturatum) zatvoren zapornom opnom (membrana obturatoria). Na unutranjoj strani nalazi se luna linija
(linea arcuata). Iznad lune linije nalaze se, napred, bedrena jama (fossa iliaca), a pozadi, zglobna uvasta povrina
(facies auricularis) za spoj sa krsnom kosti. Ispod lune linije je zaporni otvor (foramen obturatorium). Prednja ivica
karline kosti je izdubljena i preko nje prolaze krvni sudovi i ivci, prema butu, namenjeni donjem ekstremitetu.
Gornja ivica je ispupena i odgovara karlinom grebenu (crista iliaca). Na zadnjoj ivici vide se dva ureza, veliki i mali
sedalni urez (incisura ischiadica major / incisura ischiadica minor) izmeu kojih se nalazi sedalna bodlja (spina
ischiadica). Donja ivica pozadi prelazi u hrapavo sedalno ispupenje (tuber ischiadicum).
Karlica (pelvis). Kotanu karlicu izgraduju, napred i bono, obe karline kosti (os coxae) a pozadi krsna (sacrum) i
trtina kost (os coccygis). Karlica je podeljena graninom linijom (linea terminalis) na gronji, iri deo, veliku karlicu
(pelvis major) koja pripada trbunoj duplji, i donji, ui deo, malu karlicu (pelvis minor) u kojoj su smetani organi
karline duplje.
Butna kost (femur) je duga kost koja se gornjim krajem spaja sa karlinom kosti, a donjim sa aicom i gornjim
krajem golenjae. Na butnoj kosti se opisuju telo i dva okrajka. Telo (corpus femoris) je srednji dugi deo, koji ima
prednju stranu (facies anteriorior), spoljanju stranu (facies lateralis) i unutranju stranu (facies medialis) i tri ivice spoljanju, unutranju i zadnju. Jasno uobliena ivica je samo zadnja, hrapava linija (linea aspera). Na gornjem
okrajku (extremitas superior) se razlikuju: glava (caput femoris), vrat (collum femoris), velika kvrga (trochanter
major) i mala kvrga (trochanter minor). Donji okrajak (extremitas inferior) je masivniji od gornjeg, na njemu se vide
dva kotana ispupenja, spoljanje (condylus lateralis) i unutranje (condylus medialis). Ova dva kondila su napred
spojena glatkom ainom povrinom (facies patellaris), a pozadi su razdvojeni dubokom meukondilarnom jamom
(fossa intercondylaris).
Kosti potkolenice; goljenica, lisnjaa (listna kost) Telo goljenice je izrazito trostrano prizmatino. Otra ivica
golenice okrenuta je napred. Gornji kraj je snaan i prilagoava se po masi i po obliku kondilima butne kosti sa
kojima se zglobljava. Na prednjoj strani gornjeg kraja nalazi se vano ispupenje - goljenina kvrga. Prednja ivica tela
goljenice tzv. greben golenice, povijena je u blagom luku u obliku slova "S" i to od gornjeg do donjeg kraja - donji

kraj uestvuje u grai skonog zgloba a na unutranjoj strani donji kraj produava se kotanim nastavkom koji se
naziva unutranji gleanj. Lisnjaa se nalazi spolja u odnosu na golenicu i malo je potisnuta unazad. Mnogo je tanja
ad golenice, a po duini je jednaka sa njom. Ne zglobljava se sa butnom kosti, ve se nepokretno vezuje sa
golenicom i, poto je smetena neto nie, donji kraj lisnjae, odnosno spoljanji gleanj dopire nie u odnosu na
unutranji gleanj. Glenjevi, u vidu kleta, obuhvataju skonu kost j pojaavaju skoni zglob.
Kosti stopala Stopalo je sastavljeno od kostiju noja, donoja i lanaka prstiju Graa noja razlikuje se od grade
ruja. Ruje ima osam kostiju, a noje sedam. Samo se jedna kost noja zglobljava sa kostima potkolenice, a to je
skona kost. Skona kost je pokretnim zglobom vezana za masivnu petnu kost koja lei ispod i iza nje. Kosti noja po
duini zauzimaju polovinu celokupne duine stopala. Kosti donoja, kojih ima pet, obeavaju se, kao i kosti doruja,
rednim brojevima idui od palca ka malom prstu. Prva je najsnanija i najkraa, a druga kost donoja najdua. Peta
kost donoja ima na bazi jedno ispupenje koje stri u stranu. Ono slui kao miini pripoj i na bonoj ivici stopala
utie na formu. Od zglobova stopala za nas je najinteresantniji skoni zglob.